1

Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc

KROZ I5TORIJU GRADA DO NOVOG DRU5TVA
2 Pc| 8|cn|cr
Naslov originala:
Pau! B!anquart
Unc histnirc dc !a vi!!c: pnur rcpcnscr !a sncit
La Dcnuvcrtc/Pnchc, Paris 1998
Izdavac:
Magna Agcnda
Za izdavaca:
Dusan Dam|annvic
Prevodilac:
Dragana Luka|ic
Ieklor i koreklor:
Ircna Pnpnvic
Diza|n korica:
Dusan Dam|annvic
Tiraz:
500
Prirema i slama:
eograd, Sludenlski lrg 13
ISN 86-83775-10-0
Magna Agenda, eograd, 2003.
Sva rava su zaslicena. Ni|edan deo ove kn|ige ne moze bili koriscen bez dozvole izdava-
ca u isano| formi, izuzev kracih cilala (ko|i ne relaze 1.000 reci) za olrebe rikazivan|a
i rofesionalnog rada.
3
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
PoI BIankar
KROZ ISTORI}U GRADA
DO NOVOG DRUSTVA
Prcvnd: Dragana Luka|ic
Magna Agcnda
Bcngrad, 2003.

4 Pc| 8|cn|cr
Ouvrage ublie avec le concours duMinislere franais charge de la
Cullure Cenlre nalional du livre.

Kn|iga |e izdala uz omoc Nacionalnog cenlra za kn|igu ri

Minislarslvu kullure Reublike Irancuske.
5
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Uvnd
Kcnccpti i ncmcrc
Grad |e danas boleslan, druslvo lakode, i reklo bi se da ale od isle bol|-
ke. Zbog loga se olilicka aklivnosl, ci|i |e osnovni zadalak da obezbedi zi-
volnosl druslva, u osledn|e vreme roglasava i,olilikom grada i ,olili-
kom druslva. Iz ovoga se moze reloslavili da |e isla di|agnoza dala zlu
ko|e mori i |edno drugo: olrebno |e, dakle, ronaci lek ko|im bi se delovalo
na oba ol|a.
Nemacki filozof Marlin Ha|deger (Marlin Heidegger) |e rekao da |e |e-
zik kuca u ko|o| covek obilava. Irancuski sociolog Anri Iefevr (Henri Iefeb-
vre), razmisl|a|uci u surolnom smeru, lvrdio |e da |e grad kn|iga. Sla kuca
znaci za rvoga` Smo l|udsko bice. Sla grad ise za drugoga` Grad |e ro-
|ekci|a konkrelnog druslva. Zalo |e izgradeni roslor islovremeno i nacin biv-
slvovan|a, za|ednickog zivola i misl|en|a. Proslorne figure, soci|alne slruklu-
re i menlalne forme ovezane su i na izveslan nacin uucu|u |edne na druge
u odredenom kullurnom |edinslvu, u odredenom nacinu bilisan|a, na islom
meslu i u islom vremenu. Misel Ser (Michel Serres) okazao |e u ko|o| meri
su naucna saznan|a medusobno izomorfna. Misel Iuko (Michel Ioucaull)
mogucnosl revoden|a iz |ednog domena u drugi nazvao |e ,eislem, cime
oznacava osnovu (,bokal, komenlarise Paul Veyne), svesnu ili nesvesnu,
zahval|u|uci ko|o|, u dalom lrenulku, osecamo, mislimo, cinimo sve slo cini-
mo. Dakle, islori|a grada uucu|e nas na ove osnovne kodove ko|i nam omo-
gucava|u da razlicile koncele ovezemo sa odredenim namerama.
Ovo bi bila ravan skrivenih ,razloga o ko|o| lreba da vodimo racuna
ukoliko zelimo da se bavimo roblemima grada i druslva. uduci da su ovi
olon|i u nezavidnom oloza|u, na nama |e da smislimo neslo novo. Polreba
za inovaci|om zahleva da vodimo racuna o danasn|o| ,eislemicno| origi-
nalnosli, kao i o ono| iz roslosli. Suoceni sa lrenulnim oleskocama, moglo
bi nam se desili da se ozovemo na nekadasn|e oblike grada i kazemo: grad
ko|i zelimo da sagradimo mora da osedu|e svo| cenlar. Da li |e lo isravno,
ako znamo ko|u su druslvenu i inleleklualnu ulogu imali ladasn|i verski i
6 Pc| 8|cn|cr
olilicki cenlri` Namen|eno aklerima urbanog, isilivan|e ko|e sledi ima cil|
da analizira razlicile liove grada ko|i su se smen|ivali kroz islori|u, vodeci
racuna o ,razlozima zbog ko|ih su naslan|ivani i odizani. Poslo budemo
redslavili reurbani roslor coveka, roucicemo anlicki, sredn|ovekovni,
kral|evski i induslri|ski grad, le bro|ne sedimenle nase zaadn|acke civiliza-
ci|e, izmedu ko|ih oslo|i uza|amni odnos zavisnosli i surolnosli. Tada ce-
mo, s obzirom na n|enu secificnosl, moci da ob|asnimo lrenulnu roblema-
liku grada: ko|i su nedoslaci onoga slo se lrenulno cini i usled cega se oni
|avl|a|u` Sla danasn|i grad mora da redslavl|a da bi dorineo zivolnosli |ed-
nog druslva, ko|a su nacela rema ko|ima bi lrebalo delovali` Sla |e lo slo |e
bilo |uce, a zasluzu|e da bude onovo rolumaceno i od ko|im uslovima`
Nadamo se da ce nam krilicki osvrl na roslosl omoci da odredimo novi
,razlog, lemel| danasn|eg grada i druslva.
Ova| leksl |e reuzel iz obimnog rada ko|i |e ob|avl|en 1979. godine. ibliogr-
afi|a na kra|u kn|ige sadrzi aulore i dela o redosledu u ko|em ih aulor navodi u
lekslu. Zelim da zahvalim Abdelazizu elkiru na n|egovo| odrsci.
7
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
1
Slub-okosnica, rimilivni vernik,
elnicke za|ednice
Prvobilne oblike roslornog ureden|a i graden|a nalazimo u aleolil-
skom, mezolilickom i ocecima neolilskog doba. Ovo ozamasno razdobl|e
obuhvala eriod od nomadskih nasel|a do odele rada izmedu sel|aka i lova-
ca. Ovi olon|i su oslali na|re branioci i cuvari, a olom olilicke vode,
kral|evi, gradilel|i gradova.
Krenimo od rvobilne za|ednice, ko|a zivi nomadskim nacinom zivola.
Rec |e, naravno, o rekonslrukci|i dobi|eno| na osnovu arheoloskih olkrica,
kao i elnoloskih osmalran|a lemna ko|a |os uvek zive od lova i sakul|a-
n|a lodova (Pigme|i, usmani, Lskimi, auslrali|ski aboridzini). Mesni roiz-
vodi ko|e covek korisli za hranu, bil|ke (lodovi, koren|e) i zivolin|e (insekli,
larve, mali i veliki kicmen|aci), rasuli su u rirodi i znalno varira|u u zavisno-
sli od godisn|ih doba. Shodno lome, slvara se ,|edinica rezivl|avan|a, kako
|e naziva Andre Ieroa-Guran (Andre Ieroi-Gourhan), odnosno izveslan od-
nos ravnoleze izmedu kolicine rasolozive hrane, velicine lerilori|e i gusline
nasel|enosli. Unular ove lerilori|e grue se omera|u u olrazi za izvorima
hrane. Sve |e odredeno ovom nomadskom nacinu zivola. Slabi|e krelan|e
zena, na rimer, usled radan|a i slaran|a o malo| deci, imalo |e za osledicu
odelu oslova na zenske i muske: zena |e sakul|ala lodove i lovila silne
zivolin|e, dok |e muskarac isao u lov na kruni|e zveri.
Truslrunu putun]u
Pri ovom omeran|u, rve ulvrdene lacke okra| slaza i slalna, rirod-
na ili veslacka rebivalisla bila su namen|ena mrlvima. Veslacke grobnice su
bile humke kamen|a naslaganog reko leseva, zasebni ili za|ednicki tumu|i.
Sahran|ivan|e zalravan|em bilo |e |ednoslavni|e od zakoavan|a. Prirodne
grobnice su redslavl|ala udubl|en|a u slenama ili dul|e drveca. Da su one u
aleolilsko doba koriscene u ogrebne svrhe, zakl|uceno |e na osnovu ne-
8 Pc| 8|cn|cr
davnih osmalran|a Serera iz Senegala. Ali, zailacemo se, zar ecine nisu
redslavl|ale sigurna ribezisla i za zive` S lim u vezi, neki ozbil|ni|i radovi
sve vise nagin|u ka ide|i o ,ecinskom dobu. Troglodilske rebivalisla u
zimskom eriodu na|re su bila sluca|na i revashodno rivremena. Ovde
su se sacuvali l|udski lragovi, medulim, usled erozi|e, gube se lragovi rebi-
valisla odizanih od vedrim nebom (salori od koze, kolibe od kore drvela,
sa zeml|anom ili drvenom odlogom), zbog cega se slvara sledeca olicka
varka: maa olkrivenih lezisla na|gusca |e lamo gde ima ecina, u escarsko|
ili krecn|acko| zoni (kao slo |e sluca| u Perigoru i Kersi|u), slo iak ne znaci da
su l|udi ova mesla naslan|ivali vise od drugih. Ovo sezonsko naslan|ivan|e
ecina ni|e bilo svo|slveno samo l|udima: delili su ih sa zivolin|ama, o cemu
na ovim meslima svedoce lragovi laloga i oslalaka i |ednih i drugih. Rogovi
irvasa, ronadeni u ecinama na |ugozaadu Irancuske, u Iein|u, Gurdo-
nu i Tirsaku, rogovi su milaren|a, dakle zimski. Ieli su lovci i lovina lulali
dolinama Garone i n|enih riloka. Na|vazni|i dokaz da se zivelo na olvore-
nom rosloru i u okrelu, a ne u zalvorenom i na |ednom meslu, redslavl|a-
|u crlezi iz samih ecina. Iigure u Iaskou, na rimer, nisu redslavl|ene o
celinama, vec se linearno onavl|a|u, slo ukazu|e na lo da se vizi|a svela ni|e
formirala iz |edne lacke, nego na osnovu omeran|a uslovl|enog lovom i ubi-
ran|em lodova.
Mozemo da shvalimo, dakle, kakav |e bio rvobilni covekov roslor:
nerekidno omeran|e lrasirano grobovima, ko|i su iak bili rukolvorine zi-
vih. Ko|i |e bio n|ihov znaca|` Odgovor bi bio da su neodredeno nomadsko
omeran|e, ko|e se odvi|alo u horizonlalnom ravcu, resecali verlikalama
ko|e su na la| nacin osla|ale uorisna mesla, oul brana i cvrslih armalura
ko|e su omogucavale odrzavan|e i snalazen|e u beskra|u roslora i vremena.
Grobnice, u slvari, odrazava|u lezn|u da se mrlvi zadrze i sacuva|u, odnosno
izrazava|u zel|u za soslvenom olvrdom nasurol rolican|u vremena ko-
me |e lrebalo dali izvesnu dubinu i ko|im se zelelo ovladali lako slo bi se
roslosl sacuvala u sadasn|osli i renela u buducnosl. Verlikala ko|u red-
slavl|a|u grobnice mogla |e da udovol|i ovo| lezn|i |er |e neuhvall|ivu ovrsi-
nu lla ovezivala sa dubokim i neomicnim nebesima. Na ova| nacin dolazi-
mo do osnovnog uzroka religioznog osecan|a: da ga ne bi odnela lima neiz-
vesnog lulan|a, coveku |e olrebna olora sile ko|a ga revazilazi i ko|u
moze da cre odozdo, ali rvenslveno odozgo, da bi bila blagodalna, ili ak
islovremeno odozdo i odozgo. Kroz grobnice ko|e su oul usravl|enih u-
lokaza u ko|ima se ona skul|a i reko ko|ih se siri, moc doire do coveka
dousla|uci mu da sigurni|i i soko|ni|i naslavi svo|e ulovan|e. Proslor |e
lako isrekidan svelim meslima ko|a ga cine rohodni|im i ilomi|im, usled
9
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
cega se znacen|e grobnic renosi na sve slo se uzdize drvece, slene, lani-
ne, uzdignulo kamen|e, sva ,visoka mesla ko|a osla|u ollari, kosmicki i
sveli slubovi.
Uzmimo za rimer svelo kamen|e ko|e |e roucavao Mircea Lliade. Grob-
nice su ceslo odizane okra| velikih slena kako bi se covekova dusa vezala
za neroadl|ivi kamen ko|i |e onemogucavao n|eno rasrsivan|e. Zbog svo|e
cvrsline, kamen |e oloran, le se covek sudara sa necim slo |e |ace od n|ega.
Kada |e vezan za n|ega, covek osla|e |aci i naslavl|a da zivi. Na ovu energi|u
kamena ko|a obilava u dusi redaka nadoda|e se, kada |e rec o kamen|u a-
lom se neba, ,gromovilom kamen|u ili meleorilima, lodnosl kise ko|a rali
mun|u i n|ihovo adan|e. U svim kra|evima zemal|ske kugle, nebro|eno |e
mnogo rimera |alovih zena ko|e se, nakon rinosen|a darova, lrl|a|u o ka-
men ili seda|u na n|ega kako bi, u konlaklu sa silom ko|a |e u n|emu, oslale
lodne. Pa zar |os 1923. godine nismo mogli da vidimo sel|anke ko|e su, da bi
dobile orod, sa sela dolazile u Iondon da obgrle slubove Kaledrale svelog
Pavla` Slvaralacka sila narod i civilizaci|a: zaniml|ivo |e rimelili da se na|-
vece religi|e, u svo|im zacecima, oslan|a|u na ovu vrslu masivnog kamen|a.
Tako nam, na rimer, ibli|a rioveda da |e alri|arh }akov, nomad i slocar,
usnio san u ko|em |e video leslve ko|e su se od zeml|e ele ka nebu, sa ande-
lima ko|i se en|ahu i silazahu o n|ima. A u snu mu |e }ahve govorio: ,}a
sam bog lvo|ih olaca, i dacu li zeml|u i lebi i olomcima lvo|im, i rosirices se
i na islok i na zaad, i na sever i na |ug, i nikad le necu nauslili. Probudivsi
se, ise u Pismu, }akov usravi kamen ko|i mu |e bio od glavom, i rozva
ono meslo ,elel, slo znaci ,oz|a kuca. Da |os vise riblizimo, kako kaze
Lliade, na lalinskom |e lo |cctq|us, na grckom |citu|cs, a na francuskom |ctq|c,
slo znaci stcti |cmcn. Podignul kao somenik, kamen osla|e sredisle |ednog
,svela. Priselimo se i crnog kamena iz Meke: ova| kamen, ko|i |e ao s neba,
bese i |os uvek |e smalran za cenlar Zeml|e ma gde da se nasao, svaki musli-
man se svakog dana okrece u n|egovom ravcu, sa zel|om da mu se barem
|ednom u zivolu ruzi rilika da ga dodirne da bi se sasao. Kaze se da se
iznad n|ega nalaze nebeska vrala, |er |e, ada|uci s neba, kamen ,robusio
nebeski svod. Ova sul|ina, ko|a ovezu|e zeml|u i nebo, redslavl|a osu ko|a
veze svemir.
U skromni|im kullurama, i u zavisnosli od rasolozivih maleri|ala, funk-
ci|u kosmicke ose reuzimali su, rema islom rinciu, obicni drveni slubo-
vi. Na Haili|u, gde oslo|i kull obozavan|a drveca, buduci da |ccs ili bozan-
ska bica obilava|u u n|ima, vudu hram |e rasoreden oko cenlralnog sluba
ko|i redslavl|a slozer rilualnog lesa i ul duhova i ko|i zemal|ske dubine
vezu|e za nebo, o cemu svedoce dve iscrlane zmi|e ko|e obavi|a|u slub cila-
10 Pc| 8|cn|cr
vom n|egovom duzinom. Haicani su sel|aci, a dva brilanska elnologa s ocel-
ka veka osmalrala su obica|e acilskog lemena Arunla iz Auslrali|e. Pre-
ma milu, n|ihov bozanski redak Numbakula |e od drvela gumovca nacinio
slub, uz ko|i se zalim useo i iscezao iz n|ihovog vidika. Acile su, dakle,
ova| slub nereslano nosili sa sobom, dok im |e ravac n|egovog nagin|an|a
sluzio za ori|enlaci|u. Ali, |ednoga dana slub se slomio: izgubl|eni i dezori|en-
lisani, Acile se raslrkase i, zalim, nakon izvesnog vremena rovedenog u
lulan|u, drhlavi osedase na zeml|u i omrese.
Ovakva o|ava |e oslerisulna: kod Kella i Germana, kao u Indi|i, slu-
bova i kosmickih brda bilo |e nebro|eno mnogo. Sa n|ima |e usoslavl|ana
kvalilalivna razlika, helerogenosl roslora ko|i |e na la| nacin resla|ao da
bude bezoblican. Svo|om visinom i cvrslinom, sasavali su l|ude od nere-
glednih mocvara u ko|ima se covek gubio i gde su gmizale zmi|e i zma|evi, le
vodene nemani ko|e i danas, u na|dubl|em delu nase odsvesli, izaziva|u uzas.
Tlo |e osla|alo cvrslo i naslan|ivo, slo |e bio osnovni uslov za odizan|e bilo
kakve gradevine. Milovi su reuni |unaka, voda i zacelnika civilizaci|a, kao
slo |e lo sluca| kod severnoamerickih Indi|anaca. Zbog cega su ovi olubogo-
vi bili |unaci` Primer Herakla |e samo zakasnelo svedocanslvo iz |edne olo-
n|e gradske civilizaci|e: ri svakom ulovan|u uvek |e rec o savladavan|u cu-
dovisla i odizan|u lanina, a sa ovim i ulvrdivan|u lerilori|e na ko|o| se bez
slrahovan|a moglo rionuli svakodnevnim obavezama. Poceci svelske geo-
grafi|e: kroz sakralno, haos se relvara u kosmos.
Re|lglozno stupun]e
Verski nacin misl|en|a svelo surolslavl|a svelovnom, ri cemu |e ovo
rvo nadredeno drugom i uslov n|egovog oslanka. Ova surolnosl (vec smo
videli kako delu|e na roslor) neodvo|iva |e od razlike izmedu odmora i ra-
da, dve vrsle aklivnosli na ko|e |e odel|eno vreme. Kada |e islo u lov, ribolov,
skul|an|e i bran|e lodova da bi se snabdelo hranom neohodnom za zivol,
slanovnislvo |e zivelo |ednolicnom i slurom svakodnevnicom: rivreda |e bi-
la sumorna. Nasurol lome, l|udi su se odmarali i |eli ored grobnica, odig-
nulog kamen|a i ecina. Rec |e slobodno lekla na ovim meslima okul|an|a
ko|a osla|u ozornice inlenzivni|eg, bogali|eg i burni|eg zivola. Proslornu
izdignulosl ralilo |e dusevno uznosen|e. Lmil Dirkem (Lmile Durkheim),
analizira|uci auslrali|ske ccrrc|cri, oisao |e ovu romenu ko|a se odvi|ala u
umovima i onasan|u l|udi. ro|nosl i fizicka blizina l|udi, ri cemu se sav
osao svodio na ricu, ulicali su na slvaran|e zagre|ane i uzarene almosfere.
Poslo lada ousla konlrola nad osecan|ima i slraslima, l|udi ada|u u zanos
11
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
i ushicen|e. }edna za drugom nizu se rice, leku slobodno i bez uzdrzavan|a,
izvan uobica|nih normi: vlada almosfera reslua i razvrala. Razne o|edi-
nacne svesli, sada u slan|u olune olvorenosli, ulicu |edne na druge, slo-
l|ene u uzareno| bu|ici ko|o| se svi za|ednicki reusla|u. To |e slan|e lransa,
slan|e u kome |e covek obuzel, rozel visom silom ko|a ga nosi u neki drugi,
slvarni|i i darezl|ivi|i svel. Kako se slaan|e ovecava, ovici i neu|ednaceni
okreli se sve vise uskladu|u. Peva se, igra se, lakvo slan|e se urezu|e na zido-
ve ecina, belezi se na slikama. Ovako |e verovalno i naslala umelnosl ko|a |e
na|re religiozna, buduci da |e izraz zanosa ko|i |e reraslao u kullove i svel-
kovine. I|udi se nagrdu|u maskama, znamen|ima novonaslale romene, za-
hval|u|uci ko|o| |e novom coveku omogucen odlazak u ova| drugi, blagona-
kloni|i i uredeni|i svel.
Da li |e ovo onasan|e iscezlo` Cini se da se ova| originalan nacin na ko|i
covek slvara roslor |avl|a svaki ul kada okolni svel osla|e slran i neri|a-
lel|ski. Kao da |e rec o osnovnom slo|u, samim lemel|ima. O lome ce bili reci
kasni|e: nase lrenulno iskuslvo sacin|eno |e od raznih reviran|a, usled cega
se mnogi oseca|u izgubl|enima. Sve isod nas |e klizavo, kao da smo na ka-
kvom nereglednom klizalislu, a oseca| ko|i nas obuzima |e zebn|a. U lakvim
okolnoslima, mnogi mladi lraze uorisla, smernice za ko|e mogu da se uhva-
le i ko|e ce im okazali kuda da krenu. Ali, ko|e su lo smernice i ko|i |e nacin
da se dode do n|ih` U osledn|e vreme svedoci smo o|ave da mnogi medu
n|ima onovo krecu ulabanim slazama ko|ima su zaslrla kullna i magi|ska
mesla kao slo su Kalmandu ili laninske zone Meksika. Ili se masovno oku-
l|a|u, rilikom kakve roslave, da bi slusali muziku, lresuci lelima, dizuci
ruke, skacuci i urla|uci uz n|ene zaglusu|uce zvuke, okalkad i do besvesli.
Ali, nema olrebe da se odlazi loliko daleko, |er ce svako ko |e i na|man|e
uucen u roblemaliku veoma lako rimelili, mimo velikih ale|a ko|e su sa-
gradili urbanisli, divl|e i krivudave ulel|ke ulabane o lravn|acima red-
gradskih nasel|a. Ovi ulevi na|cesce vode do kakvih odzemnih vrala i, ka-
da ih olvorile, na|re vas zal|usne zaglusu|uci lalas decibela. Ovde su i za-
bludeli mladi, slesn|eni |edni uz druge, u naslo|an|u da izadu iz uslosi sva-
kodnevnice uz omoc zvuka, rilma, dima i svake druge vrsle maleri|e ko|a
moze da ih odvede u veslacki ra|. Neki od n|ih nose sobom svo|e ,revozno
sredslvo \c||mcn, odvrnul ,do daske dok se red vama n|isu na sedisli-
ma melroa. Paradoksalno, ali ono za cim oni, zalvoreni u svom svelu, lraga|u
|esu vibraci|e, kao dokaz da nisu sami, vec u vezi, komunikaci|i sa oslalim
svelom. }er, cin|enica |e da nasim redgradima reli roasl, a kriza roslora
ko|a u n|ima vlada nerazdvo|iva |e od krize soci|alnih veza.
12 Pc| 8|cn|cr
Po Dirkemu, druslvo se rada uravo u lrenucima slavl|a dozivl|enim u
rvobilnim oblicima l|udskog roslora. N|egova konceci|a druslva ,kao slva-
ri ko|a osedu|e soslvenu energi|u, nezavisno od o|edinaca, ali ko|a im se
islovremeno namece, imace velikog od|eka u elnologi|i, red ko|om |e osla-
vl|en zadalak da oise lakozvana arhaicna i lradicionalna druslva ko|a ne
zna|u ni za ismo ni za drzavu. Lnergi|a ko|a nasla|e kao rezullal slaan|a
svesli o|edinaca, kada |e rec o korobori|ima ili slicnim o|avama, u slvari |e
ono slo ih sa|a, iako im umice i u isli mah ih risil|ava. Ova| za|ednicki za-
nos u kome se oslobada|u sebicne i ogranicene lezn|e, redslavl|a samu ko-
leklivnu egzislenci|u. On |e u|edno slecisle vrednosli i ideala grue ko|u sa-
|a. Ovakvo ushicen|e, islina, ne lra|e dugo, buduci da |e suvise iscrl|u|uce.
Zalo |e olrebno oziveli ga s vremena na vreme, u svelkovinama i roslava-
ma, da veza ne bi olabavila nego, naroliv, naa|a|uci se na svom izvoru,
onovo o|acala. Prema lome, genealoski, rvobilni oblik druslva |e religio-
znog lia, bas kao i sama mesla i lrenuci u ko|ima nasla|e.
Druslveni fenomen, ko|i |e vezan za svesl l|udi i rvobilni oblik roslo-
ra, ne olice ni iz olilike ni iz ekonomi|e. Slavise, surolno od misl|en|a
modernog zaada, druslvo se afirmise surolno drzavi i rivredi. Na ovo su
veoma dobro ukazali elnolozi P|er Klaslr (Pierre Claslres) na osnovu svo|ih
osmalran|a Indi|anaca ko|i zive u sumama i Marsal Salins (Marshall Sa-
hlins) u svo|im sludi|ama melanezi|skih druslava i radova drugih naucnika
ko|i su isilivali druga odruc|a naslan|ena ,rimilivnim narodima. Kod
ovih osledn|ih oslo|i oglavarslvo, ali odnosi izmedu oglavice i oslalih
clanova za|ednice uredeni su lako da onemogucava|u usoslavl|an|e vlasli i
n|eno namelan|e za|ednici. Mehanizmi ovakve neulralizaci|e su mnogoslruki
i lanani. Poglavica |e slalni duznik u odnosu na oslale riadnike za|ednice,
slo |e cena dobi|ene slave i ugleda, lako da nereslano mora da im oklan|a
darove i delu|e u lom cil|u. Dozvol|eno mu |e mnogozenslvo, kao |edan od
znakova casli, ali zalo da bi rasolagao dodalnom radnom snagom ko|a ce
mu omoci da uveca sosobnosl davan|a. Poglavar u|edno rasolaze ra-
vom da ob|avi ral, ali u lom sluca|u sla|e u rve borbene redove i slrada re
oslalih, slo |e u oluno| surolnosli sa nasom siluaci|om, gde |e alomsko
sklonisle, ukoliko ga uosle ima, namen|eno |edino redsedniku reublike
ili vrhovnom zaovedniku vo|ske. Sa smrcu oglavara, ral se obuslavl|a dok
se ne izabere novi ko|i ce doneli odluku da li ce se ral naslavili ili rekinuli.
Osim loga, ovi l|udi ne rade mnogo, svega nekoliko sali dnevno i lo ne sva-
kog dana, a roizvodi se lek loliko da se zadovol|e osnovne olrebe. Zaslo |e
lo lako` Zalo slo ne zele da visak roizvoda oslane redmelom n|ihove
medusobne borbe i nadmelan|a. Takav slav |e vol|an i romisl|en, slo |e sa-
13
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
svim surolno lumacen|ima ko|a su mu ridavali rodonacelnici zaadn|acke
olilicke ekonomi|e, za ko|e |e slaba olrosacka moc ovih druslava roislica-
la iz nedovol|ne organizaci|e i nedoslalka roizvodackih lehnika, le se sma-
lrala rezullalom nesklada. Naroliv, oni oluno svesno, a ne iz neznan|a,
ne dozvol|ava|u da ih rivreda olcini oslavl|a|uci se iznad n|ih. To ob|a-
sn|ava cin|enicu da |e visak roizvoda cak i unislavan, i lo na ocigled svih.
Lliminisuci na la| nacin ono slo bi moglo da bude izvor svade borba za vlasl
ili za osedovan|e bogalslava oni okazu|u da |e |edinslvo za|ednice za n|ih
na|dragoceni|e dobro. Na ova| nacin druslvo se oseca i olvrdu|e kao olu-
no |edinslvena celina.
Krug l unutrusn]ost
Na|re u mezolilskom, a olom i u neolilskom dobu o|avl|u|e se i sisle-
malizu|e |edan novi oblik ureden|a roslora krug sa ko|im ova cin|enica
osla|e |os vidl|ivi|a i oil|ivi|a. I zaisla, uvek kada zelimo da redocimo
kakvu celinu, crlamo |e u obliku kruga. Vec su oslo|ala mesla odignula u
kruznom obliku, a lo su sva ona uzvisen|a ko|ima su obelezena nomadska
omeran|a. Sa sedelackim nacinom zivola u selima, oko cenlra se usoslavl|a
krug ko|i ga zaklan|a i odva|a od okoline, deleci roslor na unulrasn|i i so-
l|asni deo. Prelaz iz |ednog roslornog oblika u drugi odgovarao bi kra|n|e
osleenom relazu od lovca-skul|aca lodova do zeml|oradnika-slocara
ko|i se odvi|a izmedu 5 000. i 8 000. godine re nase ere u nasel|ima sredo-
zemnog o|asa. Ova o|ava osla|e rimelna na|re u Mesoolami|i, odno-
sno u oblasli smesleno| izmedu Sredozemnog i Kasi|skog mora. Na ovom
odruc|u, lacni|e u severnom delu danasn|eg Iraka, ocelo |e ga|en|e koza.
Iovac na ove zivolin|e isao |e za n|ihovim sladom, ko|e |e sezonsko omera-
n|e dovelo u laninske doline, a zalim o|acavao svo| ulica| na n|ih: na|re ih
|e ukrolio, riilomio, a olom odabirao o|edine medu n|ima kako bi ih slo
bol|e iskorislio. Andre Ieroa-Guran oisu|e kako se u ovom na|slari|em obli-
ku domacinslva uzgo| koza reneo i na ovce, zalim na volove, svin|e, magar-
ce i kon|e, a olom, u odruc|ima Inda, i na bivole, zebue i slonove. Tako,
na|re Azi|a, a olom Afrika i, s druge slrane, Lvroa, ulaze u |ednu novu
eru. U islim oblaslima rana ol|orivreda rali ova| lok, zamen|u|uci bil|ke
sa velikim zrnima zilaricama. Ga|en|e senice i |ecma nadovezalo se na uzgo|
koza, ovaca i svin|a. Islovremena o|ava slocarslva i ol|orivrede ne znaci
iak da nisu oslo|ali razlicili nacini zivola, |er ni|e bilo moguce u islo vreme
bili i nomad i sedelac, slocar i ralar. Shodno lome, usoslavl|a se nova odela
rada u zavisnosli od loga sla |e glavno, a sla dodalno, zivolin|e ili bil|ke: na|-
14 Pc| 8|cn|cr
rani|i ar muskarac/zena zamen|u|e se dvema lehnickim gruama ko|e se
nadoun|u|u, iako su medusobno oluno razdvo|ene, a lo su asliri-kruni
slocari i ralari-silni slocari.
Svakako, ova druga skuina |e la ko|a, sa slanovisla roslornog urede-
n|a, unosi na|vece novine. Nereslano nadgledan|e ol| ko|e zahleva bavl|e-
n|e ol|orivredom, kao i obezbedivan|e rezervi hrane ko|e ce se lrosili do
naredne zelve dva su faklora ko|a ulicu na vezivan|e za llo, ko|e vise ni|e
samo rivremeno, odnosno eriodicno, s |ednog mesla na drugo, vec slalno i
za|ednicko meslo boravka rvih roizvodaca. Tako nasla|e neolilsko selo.
Sve u n|emu |e okruglo, rasoredeno u koncenlricnim krugovima: u sredini
su zilnice okruzene kolibama ko|e su na|cesce i same okruglaslog oblika, dok
|e sve za|edno okruzeno ogradom ko|a ih slili od rirodnih grabezl|ivaca ili
lovaca-l|ackasa. Sledi na|re krug ol| a olom asn|ak. Dal|e, izvan n|ih
|e suma ili uslin|a, neoznali svel u ko|i se ne zalazi: unulra |e civilizaci|a i
ona cini zalvorenu celinu ko|a zivi dovol|na sama sebi.
Proslor ograden krugom |e lodan: islovremeno, relaskom sa lova i
skul|an|a lodova na drugi vid roizvodn|e (zeml|oradn|a i silno slocar-
slvo), oblici osla|u sve zenslveni|i. Dok odignuli kamen odseca na enis
u slan|u erekci|e, okruglo udubl|en|e sela uucu|e na ulrobu zene. Ova ro-
mena se na|re uocava na samom kamenu: odval|eni kamen oslrih ivica lov-
ca iz aleolila zamen|u|e lesani i bruseni kamen. Pa cak i kada se naslavl|a sa
odizan|em kamen|a, kao u relan|i, ono vise ni|e izolovano (menhiri) ili o-
redano (Karnak), vec |e oslavl|eno u krug (kromleci). Priselimo se, lakode, i
raklikovan|a cmp|c|csc, na rimer u Delfima: lo |e beli nadgrobni kamen
ko|i, rema slarom redan|u, cuva zmi|u Pilona (vodenu neman), sveli ka-
men ko|i ovezu|e zive sa mrlvima i bogovima. Mari Delkur (Marie Delco-
url) u lome reozna|e l|udski uak, odnosno sredisn|u lacku, cenlar l|ud-
skog lela, buduci da |e smeslena u lacki resecan|a dve ose, horizonlalne,
ko|a ide duz di|afragme, i verlikalne. Prema legendi, Zevs |e uslio dva orla
ko|a su se saslala u Delfima, lacni|e na cmp|c|csu, ko|i lako osla|e cenlar
svela. Ali, ova| uak |e osebnog oblika: konicna izbocina na blago isuce-
no| ovrsini, kao na slilu, odnosno kao uak zene u oodmaklo| lrudnoci ili
samog loda, slo se, oel, reko ucane vrce, vise odnosi na samu ma|ku.
Iuis Mamford (Ievis Mumford) |e ukazao na lo da |e men|an|e oblik
vezano za |acan|e uloge zene u novom nacinu zivola. Zaisla, slabilnosl, lod-
nosl i krug u zeni redslavl|a|u sislem. U relhodnom eriodu, kako smo
videli, znaca| se ridavao muskarcu zbog n|egove velike okrell|ivosli. Me-
dulim, roizvodn|a |e vezana za sedelacki nacin zivola i odliku|e se znalnim
uvecan|em olrosackih dobara, a samim lim i slanovnislva: rocen|u|e se da
15
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
se, zahval|u|uci zeml|oradn|i, izmedu 8 000. i 4 000. godine re nove ere bro|
slanovnika ovecao sesnaesl ula. Smalralo se da |e zena, buduci bliska na|-
vecim ciniocima kosmicke lodnosli (n|ive, mesec), ulicala na lodnosl lla. S
lim u vezi, znaca|no |e naomenuli da se u islocno| Prusi|i, Iinsko|, Lsloni|i
sve do XX veka odrzao obica| rema kome su rve brazde u zeml|i nocu
orale mlade, nage devo|ke. Nocna lama nosi u sebi lodnosl ko|a zahleva da
bude zaslicena. U ovom dobu |avl|a se grncarslvo: vrcevi, cuovi, zdele ko|e
slile i cuva|u. Zalvoreni roslor ko|i slili iznulra reozna|emo u svim vrsla-
ma osuda, |ednako kao i kod lraova, rezervoara, ecnica, svih sul|ih obli-
ka ko|i odseca|u na rodilel|ku. Gordon Ca|ld (Gordon Childe) |e rimelio da
|e grncarsko umece, ko|im se glina obliku|e rema vol|i coveka, vezano za
ide|u slvaran|a. Islovremeno, rimeceno |e da se u neolilskim nasel|ima o|a-
vl|u|e sve veci bro| ,bogin|a ma|ki, zenskih figurica od ilovace ko|e su se
korislile rilikom obreda lodnosli kako bi olomogle oslobadan|u rero-
duklivnih sila. I sam bozanski rinci, ko|i se odomacu|e, orima zenske
odlike. Prema lome, lo vise ni|e neslo slo se |avl|a s vremena na vreme, ri-
vremeno i usi|ano meslo na kome se covek zauslavl|a re nego slo onovo
krene u osva|an|e neri|alel|skog svela, nego osla|e neslo svakodnevno i ri-
sno. Covek u n|emu zivi mirno, zaklon|en ogradom ko|a se svelku|e na|razli-
cili|im vrslama obreda, kruznih rocesi|a slicnih molilvama za useve, ko|e su
se |os donedavna mogle videli na o|edinim meslima i ko|e boleslima nisu
dozval|avale da udu i okome se na l|ude, useve i sloku. Rec !cmcci dolazi od
!cmus, slo znaci kuca. Vlasnislvo zene, kuca |e ogn|isle, dom, a ogn|isle |e
ollar. Premda |e kuhin|ska valra na|cesce smeslena izvan kuce, u n|enom na|-
skrovili|em delu iak nereslano lin|a svela valra. Dim ko|i izlazi kroz olvor
na krovu usoslavl|a vezu sa nebom. Ogn|isle |e na la| nacin ovezano sa
cenlrom svela i osla|e slub na kosmicko| osi ko|a oduire kucu. Ovde ro-
nalazimo verlikalu, ali onu ko|a uredu|e unulrasn|osl i ko|u obavi|a krug.
Ova roslorna figura odrzala se mileni|umima, sve dok |e lra|ala seoska civi-
lizaci|a. Oslavila |e lraga i u svesli l|udi: nasa redslava o mirnom selu odra-
zumeva ol|a oredana |edna ored drugih i skuine kuca ko|e se liska|u
oko zvonika okruzenog malim grobl|em na kome su sahran|eni reci.
Ltnlcku zu]ednlcu, slmbo|lcnl kod
Ova osledn|a rimedba |e vazna buduci da redslavl|a sonu izmedu
rva dva oblika l|udskog roslora. Grobnice kao belezi na ulevima noma-
da, grobl|e u sredislu sela: sve se zasniva na risuslvu redaka. Covek se
zauslavl|a i usla korene zahval|u|uci recima ko|i renose visu silu. U slva-
16 Pc| 8|cn|cr
ri, oni za zive osla|u nedokucivi, buduci da su n|ihovo daleko oreklo. Pa
iak, n|ihova krv naslavl|a da lece zilama olomaka. Marsel Gose (Marcel
Gauchel) kaze da religiozna druslva ronalaze rinci svog unulrasn|eg, su-
slinskog ureden|a izvan n|ih samih. Religi|a se na|re zasnivala na obredima
redaka: iako su neslali i oslali nevidl|ivi, reci iak i dal|e zive medu svo-
|im olomcima. Povezani verlikalom ko|a sa|a nebo i zeml|u, u n|ima |e zi-
volvorna energi|a, sila oslanka (grcki crc|c), ko|a |e ocelak i zaovesl u islo
vreme i rema ko|o| |e sve uredeno. Religi|a sa|a l|ude |er ih ovezu|e sa
ovim svelim i bozanskim izvorom. Ovakva druslva se naziva|u lradicional-
nim |er zive zahval|u|uci slalnom naa|an|u na izvoru svog oslanka. S vre-
mena na vreme se okul|a|u oko raolackog drvela kako bi znali sla lreba da
cine. Tradici|a osla|e neizmen|ena: islinilo |e ono slo se oduvek govorilo i do-
bro ono slo se oduvek cinilo. Iz ovoga roizlazi shvalan|e vremena kao ci-
klicnog, ko|e se onavl|a i vraca: godina |e kao obruc oko svela i svaki novi
ocelak |e idenlican relhodnom. Nema ni islori|e, ni narelka, samo izvor-
na rica ko|u val|a onavl|ali usmenim redan|ima, ko|a su zaamcena i na
neob|asn|iv nacin sacuvana rica o raolackim delima na ko|ima ociva n|i-
hovo oreklo i ko|i se rilualno ozivl|ava|u i odrazava|u.
Ta rica |e mil. Klod Ievi-Slros (Claude Ievi-Slrauss) |e celokunim
svo|im delom okazao da se mil slrukluralno ogleda u ravilima ishrane,
zenidbe, slanovan|a, cisloce i necisloce, ukralko, u raznim aklivnoslima na
ko|e se oziva grua l|udi ko|a na la| nacin, ulem simbola, obezbedu|e
sislemalsko |edinslvo za|ednice. U slvari, zadalak simbola |e da oveze razne
oblasli zivola ko|e se obicno razliku|u, a cak i razdva|a|u (olilika, rivre-
da, znan|a ild.): mil ih ovezu|e u lanac, slvara|uci, kako lo naziva Marsel
Maus (Marcel Mauss), ,sveukunu druslvenu cin|enicu. Tako, na rimer,
kod lemena sa oslrva Trobriand lrgovina redmela bez uolrebne vred-
nosli, u ovom sluca|u ogrlica, narukvica, odrazumeva i dousla lrgovinu
i razmenu oslalih dobara, zena, znamen|a. Svi osluci su deo oslo|ece
sveukunosli, koda (moglo bi se reci i kullure), ko|i ociva na milu o oce-
cima za|ednice, a svako ko ga rekrsi umrece ili ce bili roleran. U vezi s
lim, Iu| Dimon (Iouis Dumonl) govori o holizmu lradicionalnih druslava
(|c|cs na grckom znaci ,ko|i lvori celinu) za razliku od individualizma
modernih druslava: dok su u ovima |edinke izvor svega, u ovim drugima
celokuno druslvo relhodi o|edincima ko|i su n|egovi clanovi. Nemacki
sociolozi Tenis (Tnnies) i Maks Veber (Max Weber) smalra|u da se moze
govorili o za|ednici (oslo |e vec slvorena, sa ulaskom u n|u rihvala|u se
n|ena slroga ravila) i o druslvu (ko|e, kako sama rec kaze, ociva na udru-
zivan|u o|edinaca ko|i |o| relhode i ko|i ga zasniva|u na osnovu ugovore-
17
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
nog sorazuma). Poziva|uci se, ulem mila, na obozenog relka, simbolicna
celina, kao srz |edinslva grue, ulemel|u|e za|ednicu kao narod (klan, le-
me), ovezan krvl|u i kullurom.
Time dolazimo do onoga slo ob|asn|ava zacudu|ucu cvrslinu za|ednice.
Vec smo videli da na|vecu bo|azan za ove narode redslavl|a|u unulrasn|i
sukobi. Religioznom duhu |e svo|slveno da izbegava ovakve vrsle odela
lako slo deobe oslavl|a, ne izmedu samih clanova za|ednice, vec izmedu
same za|ednice i n|enog sol|asn|eg rincia ko|i sakralizu|e n|en unulrasn|i
oredak. S ovog slanovisla, zaniml|ivo |e rimelili da monela, ko|a u ovom
na|rani|em obliku druslva simbolizu|e ovezanosl i razmenu, s |edne slrane,
izrazava sleen srodslva vrsilaca razmene (kao rimer i o|ednoslavl|en|e,
ne mogu se dali isle skol|ke i zelu i rodaku, remda su vam obo|ica izrucili
islu kolicinu kromira), dok, s druge slrane, ociva na zrlvovan|u |ednog
rimerka razmen|enog dobra, zivolin|e na|cesce, ci|e se meso olom deli. Raz-
mena, dakle, zavisi od orodicnog idenlilela arlner, u sla se unosi eleme-
nal svelog (sccri-jicr
1
) ko|i o|acava krvno srodslvo. Ali, ono slo obezbedu|e
slabilnu cvrslinu za|ednice islovremeno |e i ogranicava: slo |e |aca veza unu-
lar same grue, uloliko |e leze sluili u vezu sa sol|asn|im svelom (drugim
kodovima i drugim kullurama). Preci ovezu|u svo|e olomke, ali ih islovre-
meno surolslavl|a|u olomcima drugih. Klanove i lemena odliku|e unu-
lrasn|e |edinslvo i sloga, ali su |edni nasram drugih oluno zalvoreni: sna-
ga za sobom ovlaci slabosl, ko|a |e n|eno nalic|e.
Ovo ne bi lrebalo zaboravili u danasn|e vreme krize kroz ko|u, usled
mondi|alizaci|e i ukidan|a granica, rolaze sva nasledena druslva. Ponov-
no ovezivan|e i vracan|e na rvobilni nacin razmisl|an|a i osluan|a red-
slavl|a veliki izazov: lrenulno se osvuda |avl|a|u elnicki nacionalizmi i ver-
ski fundamenlalizmi ko|i se oziva|u na snazne i zalvorene kullurne iden-
lilele |asnih granica, iznad ko|ih se vi|ori bar|ak sacin|en od milova i, razu-
me se, razlicilih redaka ko|e val|a u svemu sledili. Osim ako ne zelimo da
se odreknemo savremenog doba sa n|egovim mnogoslrukim i raznim veza-
ma razgranalim o celo| laneli, ne dolazi u obzir da se vralimo na la| dru-
slveni, roslorni i menlalni li covecanslva, ko|i su slvorile rasne i elnicke
za|ednice razlicilih odnebl|a i kra|eva rema nacelima ko|a su u osnovi
n|ihovog medusobnog anlagonizma. Ovako neslo moglo bi da izazove o-
slu odelu na medusobno neso|ive za|ednice i osli sveli ral ko|i ne bi
osledeo ni nasa redgrada razdel|ena na gela. Ako zelimo da romenimo
1
Irancuski: zrlvovali, od lalinskog sccrijiccrc sccrum jcccrc: cinili neslo svelo
(rim. rev.).
18 Pc| 8|cn|cr
roslor i druslvo i ako smo vec dovedeni red la| cin, moracemo da naravi-
mo neslo do sada nevideno. A da bismo u lome useli, olrebno |e izmenili
ogled na slvarnosl, iznaci i srovesli, u skladu sa uslovima savremenog
doba, |ednu drugu vrslu sloge.
19
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
2
Anlicki grad i iramide
Kasni|e se |avl|a grad, neodvo|iv od naglasenog druslvenog raslo|avan|a i
novog nacina misl|en|a. Nove razlike su u|edno i novi li |edinslva: grad |e
roizvod ali islovremeno i slvaralac novog ureden|a. Procval sel neizbezno |e
izazvao lakomosl medu lovcima-skul|acima lodova ci|a |e ishrana zavisila
od ogranicenih onuda rirode, klimalskih uslova i smene godisn|ih doba. Po-
vremeno bi oni silazili sa lanina, omal|ali se iz suma i uslin|a, uslosili
rezerve hrane naslagane u silosima i zilnicama i odnosili silnu sloku. Da bi se
odbranili od n|ihovih uada, zeml|oradnici su sa nekima od n|ih skloili dogo-
vor, ko|im se obavezu|u da ce im, o cenu oruzane zaslile, obezbedivali male-
ri|alne olrebe i riznavali odredenu vlasl. Tako |e naslala vo|nicka, arislokral-
ska duznosl, a obavl|ali su |e razbo|nici ko|i su sada oslali zandari. Nemali |e
bro| druslava u ko|ima se ovi dogovori |os amle, kao, na rimer, u }aanu,
gde oslo|i legenda o sedam samura|a. Sa ralnikom, cuvarem zaliha, zaslilni-
kom ol|orivrednih radova, |avl|a se nova, do lada neoznala realnosl u vidu
olilicke vlasli kao garanla za|ednickog zivola. Uravl|an|e ulem sile nere-
slano ce se olvrdivali i vidno roslorno sirili, od bedema do kral|evske alale
grada-drzave, a sve do carske reslonice. Shodno lome, oblici osla|u muski:
ravougle lvrdave, falicke kule, imozanlne gradevine. Slede romene vred-
nosli: ored unosnog rada |avl|a se lrosak ko|i moze da bude i nesnosl|iv. Za-
lim se men|a ureden|e: mirnu |ednakosl sel|aka ko|i obavl|a|u isle oslove sme-
n|u|e leslvica na|razlicili|ih duznosli. U relazu od sela ka gradu, ova rome-
na, ko|a |e u isli mah roslorna, druslvena i menlalna, odvi|a se u znaku novog
aulorilela ko|i vise ni|e iskl|ucivo vezan za bogove.
Pode|u rudu
Prvi gradovi |avl|a|u se i razvi|a|u u eriodu izmedu VI i III mileni|uma,
u olususnim redelima izmedu reka Nila i Ganga, odnosno u Mesoolami-
|i i dolini Inda. Selo rasle, a sa n|egovim razvo|em dolazi do nove rasodele
rada, ci|i |e cil| skladno ovezivan|e delova u celinu. U lome |e glavna uloga
20 Pc| 8|cn|cr
riala drzavi, ko|a lako osla|e glavni okrelac novog mehanizma. }os u
selima su oslo|ali zanali, ko|ima su se zeml|oradnici bavili za vreme ,mr-
lve sezone. Medulim, ove aklivnosli su rerasle u slalna zaniman|a. Proiz-
vodilo se za olrebe ol|orivrednih oslova i razne orudzbine. Zanalski
roizvodi se nude na lrzislu, slvara|uci na ova| nacin lrgovinsku sluzbu ko|a
ce riliku za svo|u eksanzi|u ronaci u man|e-vise mirnom lerilori|alnom
siren|u. Polomazuci lako o|avu i |acan|e zanalli|a i slobodnih lrgovaca, o-
lilicka moc |e na neosredan nacin bila ukl|ucena u samu roizvodn|u i od-
slicala odelu rada uvoden|em risilnih radova. To |e uocl|ivo u zeml|orad-
n|i, narocilo sa siren|em obradivih ovrsina. Tigar i Lufral, kao i mnoge dru-
ge reke, imale su neu|ednacen, neredvidl|iv lok, slo |e uzrokovalo cas suse,
cas snazne olave. Da bi mogla da konlrolise vodosla| reka odizan|e bra-
na, koan|e kanala, isusivan|e mocvara i delli drzava, kao sila ko|a naredu|e
i uredu|e, morala |e da obezbedi radnu snagu, ali |o| ri lome nisu bili dovol|-
ni samo ralari i zanalli|e, nego |e korislila i zalvorenike ko|e relvara u robo-
ve. Osim velikih hidrolehnickih radova i lanske i sislemalicne ol|orivre-
de, vrhovna moc drzave okrece ravu induslri|sku roizvodn|u, rvenslve-
no kad |e rec o rudama i lol|en|u melala, ri cemu lakode korisli robove.
Male nomadske i seoske za|ednice su se surolslavl|ale usoslavl|an|u oli-
licke moci i ogranicavale soslvenu roizvodn|u kako bi izbegle unulrasn|e
odele druslva. Medulim, sada vidimo da olvrda drzave i ekonomski raz-
vo| kome ona lezi ovlace bilnu odelu oslova i samog druslva. I sama
rukovodeca funkci|a se uslozava: ored vo|nik, |avl|a|u se inzen|eri, oslo-
vode i racunovode, cilava |edna birokrali|a ko|a uredu|e roizvodacke i lrgo-
vacke aklivnosli i ko|a zivi od avansa sredslava ko|e odalle izvlaci.
Druslvena odela, urbana komleksnosl: svi ovi l|udi mora|u da oslva-
re dinamican suzivol, slo islovremeno znaci slaan|e u celinu, kao i |asno
naglasavan|e unulrasn|ih razlika, slo sve za|edno odslice uskladivan|e ra-
znorodnosli i n|ihovu slvaralacku moc. U oreden|u sa seoskom aglomeraci-
|om, osnovna karaklerislika urbanog erimelra |e velika guslina nasel|enosli.
Gradevine su sve slesn|eni|e i odel|ene za|ednickim zidovima, i lo ne ne-
lanski i bez reda, nego su odraz vol|e uravl|acke moci ci|i |e cil| olimalna
iskoriscenosl rasolozivog zeml|isla. Kuce su ravouglog oblika: slambeni
deo okruzu|u dvorisla, sa zidovima ko|i se ravilno naslavl|a|u |edni na dru-
ge. Osnovni maleri|al od koga su sagradene |e livena cigla, kao na|bol|i izraz
ma|slorske umesnosli, ali |e u isli mah i simbol odruc|a gde |e zeml|a so|e-
na sa ukrocenom vodom. Na ova| nacin oslignula guslina ne omela cirkula-
ci|u: i ored uliska zbi|enosli, rave lini|e grade mrezu ulica ko|e ovezu|u
razlicile grue i raznorodne delalnosli. U slvari, razgranicen|e izmedu ra-
21
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
znih druslvenih delalnosli ogleda se u n|ihovo| ovezanosli. Arhilekle-inze-
n|eri uredu|u roslor lako slo ga dele i islovremeno odslicu n|egovu ove-
zanosl. Sve |e uredeno i uskladeno: lrzisle sa udruzenim organizmima, za-
nalskim radionicama i magacinima, olilicka sluzba, reoznall|iva o svo-
|im alalama i adminislralivnim uslanovama, zalim odbrambeni sislem sa
svo|im ulvrden|ima. Uoredo sa |acan|em olilicke moci, ove unulrasn|e od-
like grada vremenom ce rerasli u razlicile vrsle gradova, man|e-vise do-
slune i olvorene okolnim zeml|oradnicima: neki od n|ih bice relezno lrgo-
vacki i zanalski, drugi vise vo|ni i imeri|alislicki. Pa iak, gradovi osla|u
medusobno ovezani slvara|uci siru celinu, hi|erarhi|ski uslro|enu.
Plrumldu
Kl|ucna rec hi|erarhi|a onovo |e izgovorena. Kl|ucna, |er odredu|e
slrukluru ovog novog lia civilizaci|e sa iramidom kao svo|slvenom arhi-
leklonskom formom. Svi smo, naravno, culi za egialske iramide. U car-
slvu faraona, mcstc|c |e masivno zdan|e od cigli, okalkad i od kamena, ra-
vougle osnove i kosih zidova, ko|a sluzi kao grobnica. Arhilekla Imhole ce
na ovakvim lemel|ima za Zosera sagradili iramidu na celiri nivoa. Nakon
rosiren|a osnove, grade se iramide na sesl nivoa. Sledeca dinasli|a ce u
Gizi sagradili cuvene iramide: Keosovu, Kefrenovu i Mikerinovu, ko|e ce
|o| sluzili kao grobnice. U n|ima mozemo da reoznamo verlikalnu osu i
rebivalisle mrlvih svo|slvene rvobilnim ovladavan|em roslora, ali su u
ovom sluca|u vezani za moc drzave. Ovu arhileklonsku formu srecemo u
svim odruc|ima nekadasn|ih carslava, u onim kra|evima ko|e marksislicka
skola karaklerise kao ,azi|alski nacin roizvodn|e, na svim onim velican-
slvenim meslima verske i olilicke moci. Tako su u Mesoolami|i na lemel|-
nim zidovima roslranih lerasa odignuli zigurali, sagradeni od niza lal-
formi razlicilog bro|a. Na Dalekom isloku, u Kini, }aanu i Kore|i, agode i
kule-ulvrden|a izgleda|u kao man|e-vise celvrlasli sleenasli lorn|evi, dok |e
Nebeski hram u Pekingu okruglog oblika. U Sredn|o| Americi, za ko|u ce
Zaad saznali lek u XVI veku, ronadene su iramide, u Ll Tahinu ili Monle
Albanu, ili iramide osvecene Suncu i Mesecu u Teolihuakanu. Plan Tenoh-
lillan-Tlalelokoa, danasn|eg Meksika, lakvog kakvog ga zalice Korles, izu-
zelno |e ekresivan zbog iramidalnih slruklura svo|ih gradevina i simboli-
ke ko|u nosi: oko kvadrala redvidenog za rezidenci|u asleskog cara i verske
obrede, gde su zgrade odignule sleenaslo, drugi, mnogo roslrani|i kva-
dral namen|en |e za velikodoslo|nike i vo|nike, a okruzen |e erifernim, lrgo-
vackim i zanalskim celvrlima. Ukoliko se cenlralni erimelar izvuce rema
22 Pc| 8|cn|cr
gore, videcemo da |e hi|erarhi|a samog druslva u obliku iramide: na samom
vrhu |e olilicko-verska vlasl, u sredini su n|eni omocnici, dok osnovu red-
slavl|a rivredna delalnosl.
Vec smo videli da |e naslanak grada vezan za odelu oslova i da |e on
islovremeno n|en uzrok i osledica. Od log lrenulka oslavl|a se ilan|e ob-
|edin|avan|a razlika, odnosno, kako ih ovezali i izbeci rasad. Odgovor bi
bio sledeci: ovezivan|em razlicilih oslova u hi|erarhi|ski oredak, fenome-
nu urbanog se da|e oblik. Ono slo |e rani|e riadnike klana ili lemena drza-
lo na okuu izviralo |e iz religi|e za|ednice, n|ihove riadnosli simbolickom
kodu ko|i |e ocivao na za|ednickom relku i slvaralackom milu. Na|re gra-
dovi-drzave, a olom carslva, ovezu|u razna lemena i za|ednice u sire ko-
leklive. Svaka od ovih za|ednica odvo|ena |e rema vrsli osla ko|i obavl|a ili
|e ak seci|alizovana za obavl|an|e odredene vrsle duznosli. Da li religi|a na
ova| nacin gubi svo|u druslvenu ulogu` Odgovor |e negalivan, |er novo| moci
|e religi|a olrebna da bi bila rihvacena: do tc|u|c rcsc ne dolazi se reko
noci. Kao slo cemo videli, olilicka moc ce lek kasni|e dobili svo|u aulonomi-
|u. Za sada se ona |os uvek veze za religi|u u vidu dvoolne vlasli. Usled
loga, religi|a se men|a, rasolazuci od sada svo|im soslvenim nameslenici-
ma ko|i cine sveslenicku kaslu. Prihvacena su i relhodna lemenska bozan-
slva, bilo da su saobrazena, bilo kao osebna bozanslva i sama rasoredena
u odredenu leslvicu. Ono slo se moze videli u gradu, u onom n|egovom delu
u kome obilava moc i gde se hram i alala nalaze |edno ored drugog, okal-
kad i u |edno| zgradi, so| |e olilike i religi|e, kamen od ugla novog druslve-
nog sislema ovalocen u novom liku: |aanski car |e sve donedavno bio ,zivi
bog, kineski car ,nebeski sin ko|i sedi na reslolu u srcu Zabran|enog gra-
da, a Inke ,sinovi Sunca. Kral|evi su bili carobn|aci, dok su faraonu riisi-
vana svo|slva besmrlnosli. Okruzeni, s |edne slrane, sveslenicima, a s druge
olilickim velikodoslo|nicima, carevi su ob|edin|avali obe vlasli, i slaru i no-
vu, na isli nacin kao slo |e hram u isli mah mogao da bude i svelin|a i lrezor
(banka, riznica sakul|enih bogalslava). Ali, iak, vrhovna, sverisulna vlasl
|e verska: ukoliko |e, o ilan|u zauziman|a vlasli, izmedu o|edinih grua
dolazilo do lrven|a, ona |e la ko|a |e obezbedivala slabilnosl carslva na ci|em
celu se smen|u|u dinasli|e.
Redotl l kuste
Ovo se na cudan nacin nadovezu|e na ,lro|slvenu ideologi|u na ko|u |e,
u svo|im radovima o indoevrosko| civilizaci|i, ukazao Zorz Dimezil (Geor-
ges Dumezil). Slara rimska religi|a lemel|ila se na lro|no| hi|erarhi|i }uiler,
23
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Mars i Kvirin ko|ima su sluzila lri glavna flamena, rinoseci im za zrlvu
zivolin|e ko|e su i same bile hi|erarhizovane: volovi za rvog, svin|e, ovnovi i
bikovi za drugog, |agn|ad za lreceg. Na vrhu leslvice bogova ko|a |e redsla-
vl|ala uslro|slvo svela, }uiler gosodari nebom i zaoveda gromovima. Mars,
naoruzan slilom i kol|em, sedi na zeml|i i uravl|a ralovima. Vodeci brigu o
usevima, Kvirin vodi brigu o oslanku l|udi. Moguce |e, dakle, uocili lri funk-
ci|e vlasl, ral i lodnosl ko|e druslvo dele na lri grue: sveslenici i vladari,
vo|skovode i, na|zad, olcin|eno domace ili okoreno ludinsko slanovnislvo
ko|e se bavi roizvodn|om. Islu odelu bozanslava i druslva ronalazimo i u
Skandinavi|i, kao i u Indi|i, gde se |os uvek odrzala sa kaslinskom irami-
dom. Ovim se dolicemo sludi|e Zorza Dibi|a (Georges Duby) o feudalizmu
sredn|ovekovnog zaada, ci|i su se ,redovi i ,oloza|i odrzali do Irancu-
ske burzoaske revoluci|e: rvi red ,moli (crctcrcs), drugi vodi bilke (pugnc-
tcrcs ili |c||ctcrcs), lreci red ili lreci slalez radi (|c|crctcrcs), a sva lri za|edno
oduiru drzavu ko|a obezbedu|e n|ihovu komlemenlarnu koegzislenci|u.
Prema lome, uredenosl druslva ociva na rinciu ne|ednakosli, |er ravilo
zahleva da se svi drze svoga ranga. Izreka na ko|o| |e ocivalo sredn|ovekov-
no evrosko ravosude bila |e suum cuiquc, odnosno ,svakom svo|e. Dru-
gim recima, svakome riada ono slo mu sledu|e rema oloza|u ko|i zauzi-
ma u orelku: ravda se ni|e zasnivala na |ednakosli, nego na ravicnosli. Po
ovome su, dakle, slali u lini|u Arislolela, ko|i se u lo vreme ceslo omin|ao i
veoma cenio, i onoga slo on naziva ,rirodno ravo. Prema ovom velikom
filozofu anlicke Grcke, svi elemenli kosmosa i l|udskog druslva, kao n|ego-
vog del, bili su rirodno uredeni, ali, s obzirom na n|ihove medusobne raz-
like, rema osebno| hi|erarhi|i ko|a |e za cil| imala sveosle dobro. Prema
lome, rasodela rav i duznosli vrsena |e u zavisnosli od svaci|e secificne
rirode, dok se ravda delila o rinciu roorcionalnosli a ne |ednakosli.
Slicnosl u nacinu ureden|a bro|nih druslava ko|a ce, na raznim delovima la-
nele, zamenili seosku civilizaci|u neolilskog doba, ukazu|e na |edinslvenosl
novog oiman|a svela, na formiran|e novog kullurnog slo|a nerazdel|ivog od
rvobilnog oblika grada.
Znaca|no |e rimelili da ovu duhovnu revoluci|u rali olkrice dva nova
oruda sozna|e, a lo su ismo i malemalika. Na|cesce smo veoma malo sve-
sni odnosa ko|i oslo|i izmedu druslva i lehnickih sredslava n|egove unulra-
sn|e komunikaci|e, veze na ko|u izuzelno dobro ukazu|u radovi Dzeka Gudi-
|a (}ack Goody). Prelaz od usmenog redan|a ka ismu oznacava novu elau
u islori|i druslvenih formi. Cin|enica |e da se ismo |avl|a u okviru anlickih
carslava. U raznim imeri|alislickim zonama korisle se razlicili liovi isma
ko|i na la| nacin dorinose n|ihovo| menlalno| secifikaci|i: slikovno, odno-
24 Pc| 8|cn|cr
sno slikan|e i crlan|e slvari, ko|e olice iz Mesoolami|e, gde se n|egova kli-
nasla forma na glinenim lablicama kombinovala sa fonografi|om (glasovna
lranskrici|a), hi|eroglifi u Lgilu, ideografi|a u Kini. U Uruku, Sumeru, Su-
zi, u Llamu, rvim drzavama u ravom smislu reci, voden|em racunovod-
slvenih kn|iga su na|re konlrolisane i olaksavane roizvodn|a i razmena, le
zaisivane nagodbe i lrgovacki ugovori ko|i na la| nacin vise nisu mogli da
budu sorni. Razuml|ivo da lakvo orude uvecava adminislralivnu i moc dr-
zave u oblasli laniran|a, kao i n|enu ulogu u uravl|an|u robnim rezervama
i slanovnislvom ko|e se oisu|e i rasoredu|e o labelama. Prema lome,
rvobilna uloga isma ni|e bila religiozna. Tek kasni|e ce ga sveslenici uo-
lrebili kako bi zaisali i sacuvali milove i riluale. Sa ronalaskom isma |a-
vl|a|u se isari kao osebna druslvena kalegori|a drzavne birokrali|e. Uziva-
|uci inleleklualnu moc ko|a se nuzno zasnivala na elilislickom znan|u isa-
n|e |e bilo veoma slozeno i n|egovo ucen|e |e zahlevalo mnogo vremena ova
druslvena kalegori|a, za|edno sa sveslenslvom, cini visu kaslu, onu ko|a o-
sedu|e znan|e o nauci ko|a revazilazi okvire obicnog. uduci lra|no i neuni-
slivo, ismo izgleda besmrlno, golovo nalrirodno. Uravo |e lo ono slo ga
ovezu|e sa |ednim drugim olkricem malemalikom. Islina |e da su i |edno i
drugo vezani za racunovodslvo, ali malemalika, kao i ismo, olice odozgo,
buduci da se rada osmalran|em nebeskih lela. Znaca|no |e rimelili da |e
cenlralni kvadral u Tenohlillanu osedovao i |ednu sil|alu kulu za aslrono-
me, ko|i su omocu svo|ih crleza ulvrdivali uza|amni odnos izmedu zvezda-
nih krelan|a i zbivan|a na zeml|i. ili su slan|u da redvide vreme zelve i
olava i da rema lome odslicu na obavl|an|e ralarskih oslova. Na osno-
vu n|ihovih osmalran|a mogli su da se izradu|u i kalendari. Ni|e lesko uvi-
deli inleres ko|i ce olilicka moc, kao regulalor zivola za|ednice, ronaci u
ovome za obavl|an|e svo|e ekonomske uloge. Aslronomi osmalra|u nebesa,
i uravo |e lo ono slo ih cini znaca|nim. Okruzivsi se isarima i aslronomima
vecnosl isma, korisno znan|e o nebu car ucvrscu|e svo|u ozici|u na sa-
mom vrhu iramide, svo| kl|ucni oloza| ko|i zauzima u novom druslvenom
orelku.
Kosmlcku moc
Druslvena moc |e, dakle, ovezana sa nebom. Na surolno| slrani, u
samom dnu leslvice, nalaze se zeml|oradnici, ril|ubl|eni uz zeml|u ko|u ob-
radu|u. Ali, da onovimo |os |ednom, osnovni cil| ko|i se zeleo oslici ovom
druslvenom odelom bilo |e |edinslvo mnogoslrukosli. U velikim misaonim
sislemima carevina do u lancine se razradu|e misao ko|u bih okaraklerisao
25
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
kao ,kosmicko-hi|erarhi|sku i ko|a oravdan|e razlika nalazi u |edinslvu |ed-
nog svela u kome su one rasoredene o sleenima. Zaisla, izmedu raznih
sleena leslvice nema rekida, odnosno nema raznina, bas kao kod nere-
kidnog niza sleenika na iramidi. Rezullal relilan|a raznih vidova hi|e-
rarhi|e bozanske, kosmicke i druslvene |esle nova vrsla holizma u kome
medusobno reklaan|e raznih oredaka umnozava osebnosli i u isli mah
osigurava neokolebl|ivo |edinslvo i slamenosl celine. Neodvo|ivi od svela i
kao n|egovi saslavni delovi, bogovi su rasoredeni na kosmicko| i druslveno|
leslvici. Tako, na rimer, u Sumeru slave boga neba (An), boga akla ili od-
zeml|a (Ki), zalim boga svela smeslenog izmedu dva relhodna (Lnkil), a da
ne omin|emo mnoslvo drugih ko|i su umnozavali rirodne o|ave (bog Sun-
ca, bog Meseca ild.) ili ak razne l|udske aklivnosli, izmedu oslalih i one ko|e
su bile vezane za odredene oblike maleri|alne roizvodn|e (bozanslvo za sil-
nu sloku, zalim za zilarice, za ivo ild.). I melali se, kao zeml|ana maleri|a,
o|avl|u|u u lo| menlalno| rizmi: odozdo rema gore reda|u se bakar, bron-
za ili mesing, zalim gvozde, iznad n|ega srebro i, na samom vrhu, zlalo. Sva-
ki od n|ih ovezan |e sa odredenom zvezdom, ko|a |e i sama oslala bozan-
slvo. Tako zlalo odgovara Suncu, srebro Mesecu, i lako redom. Zlalo i srebro
naziva|u se lemenilim melalima, |er se, buduci da su suvise mekani, ne mo-
gu korislili za nize druslvene oslove: ralnicko oruz|e, ralarske i zanalli|ske
alalke sacin|eni su od bronze ili gvozda. Zalo su zlalo i srebro, nagomilani u
riznicama hramova-alala, vezani za duznosl vladara i korisle se za kovan|e
medal|a sa n|egovim likom. Nova monela simbolicno redslavl|a novu dru-
slvenu vezu ko|a vise ni|e krvna, nego redslavl|a hi|erarhi|sku leslvicu ci|e
se uorisle nalazi na samom vrhu.
Sveukunosl, slabilnosl, moc. Uislinu, dok osmalramo iramidu sli-
cemo ulisak velike sile. Ta sila ne olice samo od neba, kao slo |e lo bio sluca|
sa svelim kamen|em rimilivnog coveka, ko|e se |avl|a kao man|e-vise sabla-
sni lrag de|slva |edne nadl|udske sile. Ona ne bi mogla da bude ni naroslo
vo|na, buduci da su lovci-skul|aci lodova zamen|eni ralnicima-zandarmi-
ma. Imozanlna masa ko|a se uzdize red nama delo |e l|udi, cvrslo vezano
za zeml|u, ali islovremeno revazilazi i uzdize i |edno i drugo. Ona moze da
bude delo l|udi zahval|u|uci odeli rada ko|u omogucava i uskladu|e olilic-
ka moc. Ali, la sila |e i neslo vise, buduci da relilan|e raznih oredaka ulice
na renosen|e kosmickih i bozanskih alribula na coveka, bas kao slo se i l|ud-
ske osobine rida|u bogovima i kosmickim elemenlima (anlroomorfizam),
i lo ne samo na vrhu druslvene leslvice (car |e bozanslvo ko|e vlada svim
slvarima), vec na svim nivoima, do onog na|nizeg. Kra|n|i rezullal |e mesavi-
na l|udskog rada, dubine kosmosa i bozanskih sila. I|udski svel |e konslruk-
26 Pc| 8|cn|cr
ci|a, univerzum u kome obilava|u bogovi. Uoslalom, svi milovi su vezani za
naslanak svela (kosmogoni|e). Vrednosli su raklicne i lenhicke. Kao kl|ucni
olilicko-verski faklor, druslveno slozena i hi|erarhi|ski uredena, rvobilna
urbana forma |e ulocisle sile ko|a slvara svelove.
27
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
3
Alina i rasrave u osvil Zaadnog svela
Obrazac rilagodavan|a i izgradn|e roslora ko|i |e rikazan u rvom
oglavl|u redslavl|a, za|edno sa odgovara|ucim soci|alnim i menlalnim ro-
cesima, |ednu sverisulnu o|avu, buduci da se |avl|ao na svim meslima gde
su oslo|ala l|udska slanisla. No, on |e samo kamen lemel|ac iz koga se gra-
na|u mnogi drugi oblici, razlicili i o osnovnim zamislima i o lanovima
izgradn|e. Ovde se dolicemo islori|ala zaadnog urbanilela, ci|e ocelke ka-
raklerisu dva |asno uocl|iva, razlicila lia grada: grcki i sredn|ovekovni grad.
Prvi li dobi|a secificne oblike lokom rocesa ko|im se udal|ava od isloc-
n|ackog grada, o kome |e bilo reci u drugom oglavl|u, rocesa ko|i |e u|edno
neodvo|iv od formiran|a onoga slo se naziva ,grckim umom. Drugi li, li-
sen belega imeri|alnog iskuslva, |esle lod delovan|a hriscanslva u ogledu
na religioznosl. Grcka misao, s |edne, i hriscanska, s druge slrane, redslav-
l|a|u dva inleleklualna izvora Zaadnog svela ko|i ce od|ednako crsli i iz
|ednog i iz drugog. Zbog loga nece bili lose da se zagledamo u n|ihov urbani
asekl kako bismo usli u srz roblemalike modernog grada.
Krenimo od Aline, i koncenlrisimo se na glavne momenle razvo|a n|e-
nog urbanilela. Kao olaznu lacku imamo |ednu slenu, Akrool|, ci|i su vrh i
adine ohodeni |os u vreme neolila, i lo zasigurno oko 3000. godine .n.e.
Pred kra| XV veka .n.e. na vrhu ove slene izgradena |e kral|evska alala
ko|a, osim kral|evskih oda|a, sadrzi |os i svelilisla, kao i adminislralivna zda-
n|a. U drugo| olovini XIII veka, oasana |e veoma |akim zidom, lakozvanim
elargikom ili elazgikom, i reinacena u ulvrden|e. Ponovo, dakle, nailazi-
mo na elemenle ko|i su karaklerisali relhodne roslore izgradn|e: svela sle-
na-sredisle i lvrdava-reslonica (ova druga karaklerislika Akrool|a vodi o-
reklo iz mikenske civilizaci|e). Takav druslveni oblik, od ulica|em Krila, slo
znaci i Ori|enla, organizu|e se oko alale ci|a |e uloga u isli mah religiozna,
olilicka, vo|na, adminislralivna i ekonomska. Religiozna funkci|a monarha,
ci|i ce lik reziveli u obliku milske figure kral|a-boga, reklo bi se carobn|aka
ko|i, za|edno sa ozamasnom kaslom sveslenika, ulvrdu|e kalendar, riluale
svelkovan|a i rinosen|a zrlvi. Ta| isli kral| |e okruzen cilavim |ednom admi-
28 Pc| 8|cn|cr
nislralivnom kaslom, isarima-racunovodama i arhivarima, velikodoslo|ni-
cima medu ko|ima oslo|i odredeni oredak. Oni uravl|a|u lrezorom i nad-
gleda|u ekonomsku delalnosl razasulih ruralnih za|ednica ko|e su relalivno
nezavisni gradici. I na kra|u, kao na|bilni|e, okruzen |e lemicima-ralnicima,
vo|nicima ko|i osla|u zahval|u|uci sel|acima vezanim za zeml|u.
Po|ltlku l s|obodu
No, dorskom invazi|om iz XII veka .n.e. sruseno |e mikensko carslvo sa
ko|im roada i sislem-alala. Sada arislokrali|a reuzima ulogu moharhi|e
dok se sva ovlascen|a ko|a su bila koncenlrisana u rukama kral|a dele na za-
sebne funkci|e. N|ihova rasodela i ravnoleza ovlace za sobom delikalne
robleme, o ko|ima se sada odlucu|e ulem unakrsne olemike, a ne vise
rizivan|em bogova. Tako se na ol|ani ored Akrool|a |avl|a |edan novi, ne
vise religiozni, nego iskl|ucivo olilicki cenlar cgcrc. Rec |e o resudno|
cenzuri, na osnovu i u okviru ko|e se formira i izgradu|e demokrali|a. Uz lo,
lo meslo osla|e organ sasvim novog nacina organizovan|a ko|i zahleva i no-
vi druslveni sislem: sinekizam. Pod ovim lerminom se odrazumeva udru-
zivan|e vise man|ih gradova u |edan grad, sa |ednakim ravima svih onih
ko|i su usli u n|egov saslav, kao i formiran|e |edinslvenih olilickih i kullur-
nih insliluci|a. Naravno, ove insliluci|e se smesla|u u na|razvi|eni|u ruralnu
za|ednicu, a lako i alicki sinekizam, ci|e se formiran|e riisu|e Teze|u, dobi-
|a Alinu za reslonicu, slo |e zahlevalo i formiran|e novog sredisla kao mesla
okul|an|a na kome ce regovaraci moci da se bore za svo|e inlerese i da
medusobno razmen|u|u robu. Rec |e, naravno, o cgcri. Cin|enica da |e cenlru
oduzel verski znaca| rezullal |e, dakle, ukrslan|a dva|u evolulivnih lokova,
|ednog ko|i se lice kasle ralnika i drugog ko|i se odnosi na inslilucionalno
funkcionisan|e konfederaci|e man|ih gradova.
Da vidimo kakav |e razvo| ovog rvog, o kome nam svedoci i homerov-
ska kn|izevnosl iz IX veka .n.e. Proascu mikenskog carslva, Grcka ce za
nekoliko narednih vekova izgubili dodir sa Islokom, ko|i i dal|e cuva svo|e
nekadasn|e slruklure. Sucel|ava|u se novi Zaad i neizmen|en Islok, odnosno
novi Zaad i n|egovi drevni oslaci, ko|i se u ||ijc!i srecu na meslu ko|e red-
slavl|a n|ihovu dodirnu lacku, a lo |e Mala Azi|a. Sve ovo |e oevano na izu-
zelno simbolican nacin, ci|e znacen|e dobi|a svo| uni smisao u dva surol-
slavl|ena lika kakvi su Agamemnon i Pri|am. Pri|am |e olicen|e bozanske vo-
l|e, glasnogovornik ci|im delovan|em se obislin|u|e vec isisan zakon. Nasu-
rol n|emu, Agamemnonova vlasl |e zemal|skog orekla, slo znaci da moze
da bude dovedena u ilan|e, a lako grckim laborom ne resla|u da od|eku|u
29
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
glasne krilike i rigovori, buduci da se na kral|a gleda kao na gresnog cove-
ka, a ne kao na boga. Svako delovan|e odlozno |e krilickom sudu i romeni,
slo znaci da |e raskinulo sa bozanskom vol|om. Izgovorena rec-di|alog zauzi-
ma meslo magicno-religioznog rorocanslva, zahval|u|uci lakozvano| cs mc-
scn raksi. Na grcko| slrani se, dakle, obrazu|e skuslina ralnika, ko|i se ras-
oredu|u u krug oko sredisla u ko|e se olaze osvo|eni len ili kakva nagra-
da. Na la| nacin se sredisle i ono slo |e za|ednicko, |avno, slo riada svako-
me, dovode u odredenu ozici|u |ednakosli. Ovakva skuslina |e u|edno i
meslo gde svako moze da kaze sla misli: kako bi o|edinac izneo svo|e misl|e-
n|e o dolicnom roblemu, dovol|no |e da ride u sredinu kruga i dohvali
skilar. Ova| kruzni i simelricni roslor na lerenu redslavl|en |e kao reci-
rocan i reverzibilan, le izisku|e |ednakosl roorci|a, lakozvanu ,izonomi-
|u. Na la| nacin se ulemel|u|e |edna iskl|ucivo olilicka, samoslalna akliv-
nosl, bez ikakve veze sa religioznim, ko|a u|edno redslavl|a i novu organi-
zaci|u roslora, kako |e na lo u svo|im radovima |asno ukazao Zan-P|er Ver-
nan (}ean-Pierre Vernanl).
Uravo zahval|u|uci ovom novom olilickom cenlru bice usoslavl|ena
nova slruklura celokunog urbanilela, gde sada|u i organi religiozne funk-
ci|e. U VI veku .n.e. Solon, a zalim i Pizislral, zaocin|u novi urbanislicki
rogram. Akrool| |e sada lek kullno meslo, na kome se grade rvi monu-
menlalni hramovi, re svega drevni Alinin hram, ci|i se lemel|i mogu videli i
danas, izmedu Parlenona i Lrehle|ona. U islo vreme, on gubi odbrambenu
ulogu, a na ravnici se grade novi bedemi ko|i obuhvala|u 500.000 m
2
. Na la|
nacin se konkrelizu|e raskid do koga |e doslo izmedu ralnika-arislokarle i
bozanslva. Drugi simlom rocesa desakralizaci|e grada |esle sledeci: ocel-
kom log islog VI veka, donela |e zabrana da se mrlvi sahran|u|u unular zidi-
na, lako da se izvan n|ih, duz uleva, obrazu|u veoma razvucena grobl|a. S
lim u vezi, ne mozemo odoleli a da ne ukazemo na analognu, skorasn|u o|a-
vu u Irancusko|, u ko|o| se grobl|a izmesla|u iz gradova: udal|avan|em mr-
lvih od crkvenih zvonika zvanicno |e naznacen kra| neolilskog sela, ko|e defi-
nise sakralni karakler redaka i rodnog kra|a. Slo se lice Aline, ova| roces
laicizaci|e olilike bice okoncan 508. godine demokralskim, odnosno anliari-
slokralskim Klislenovim reformama. Organizovan|e druslva vise ni|e uleme-
l|eno na rodovskom rinciu, le dobi|a novi oblik usva|an|em decimalnog
sislema kao izraza |edne nove duhovnosli ko|a gubi vezu sa obogolvorenom
rirodom, dok duodecimalni sislem osla|e vezan za lunarni kalendar rema
kome ce se regulisali iskl|ucivo religiozni zivol za|ednice. Druslvo se deli na
desel lemena, od ko|ih svako odrazumeva slanovnislvo razlicilog orekla,
razlicile lerilori|e (obale, lanine, ravnice), kao i razlicile vrsle aklivnosli na
30 Pc| 8|cn|cr
osnovu ko|ih |e moguce govorili o gradu. Adminislralivna godina se deli na
desel erioda od o lridesel i sesl ili lridesel i sedam dana, a svaki od ovih
erioda odgovara |ednom od desel lemena. Ovakvom novom inslilucional-
nom organizaci|om pc|is osla|e homogen univerzum bez hi|erarhi|skog uslro|-
slva, a izmedu n|egovih slanovnika vlada|u odnosi |ednakosli, simelri|e, reci-
rocilela. N|egovo roslorno sredisle |e lakode relrelo romene. Agcrc |e
izdvo|ena fizickim granicama, izgraden |e i |cu|cutcricn kao meslo gde se oku-
l|a|u redslavnici razlicilih lemena. Svaki od n|ih naizmenicno oslvaru|e ulo-
gu redsedava|uceg rilikom zasedan|a ccc|csic-e, a svi slanu|u u Hcstic |cinc,
kao za|ednickom foa|eu grada. Oko ovog cenlra vlada oluni nered: gomila
veoma |ednoslavnih gradevina nabacanih duz uskih, krivudavih ulica.
Neposto]uno ]edlnstto
Pa iak, ne lreba mislili da se ovakvim reureden|em roslora zauvek
raskrslilo sa sakralnim. }esle da sada oslo|e |ednakosl, simelri|a i reciroci-
lel, ali samo u okviru odredenog kruga, ko|i reloslavl|a izvesno sredisle
ko|e, iako remesleno i fizicki (sa Akrool|a na cgcru) i funkcionalno (od re-
ligiznog ka olilickom), iak u sebi i dal|e cuva arhaicne oslalke mila. To
olvrdu|e i risuslvo kamena na cgcri, kao mesla na kome se olaze zaklelva
za risluan|e novih clanova, kao i ob|ava odredenih ravnih akala. Sve lo
ukazu|e na cin|enicu da se kamenu i dal|e riisu|e lemel|na vrednosl aulori-
lela. Prema misl|en|u Renea Zirara (Rene Girard), lo |e meslo na kome |e slra-
dala (ili se bar lako veru|e) zrlva za oka|an|e greha. Poznala nam |e leza ko|u
zaslua ova| slrucn|ak, a rema ko|o| |e svako druslvo zasnovano na nekom
ubislvu. Da bi osliglo svo|e |edinslvo i egzorciralo nasil|e ko|e reli n|enom
oslanku, ono naslo|i da ukine odnos sukobl|avan|a o|edinca sa o|edincem
i revede ga u oblik ,svi roliv |ednog: lo |e logika zrlvenog |arca, kao zrlve
ci|im se odabirom i rinosen|em rekida dugacki lanac reresi|a, nerekidne
odmazde ko|a bi oluno unislila druslvo. Tako |e i slarim Grcima na raso-
lagan|u uvek bio izvesni p|crmc|cs ko|i se ronosio o celom gradu kako bi
iscislio nagomilanu rl|avslinu, a koga su, u vreme relecih oasnosli, isleri-
vali ili ubi|ali rilikom rireman|a ceremoni|e u ko|o| |e uceslvovala cela
za|ednica. Priselimo se, na rimer, Ldia: Tebu uslose svako|ake nevol|e,
ko|e Sofokle odvodi od za|ednicki imenilel| ,kuga (430. godine Tebom
|e zaisla harala kuga, ali i drugi ,mikrobi), oslo|ao |e glavni krivac za sve
lo, a lo |e Ldi ko|i |e oceubislvom i rodoskrvl|em rekrsio zabrane na ko|ima
ociva druslvena ravnoleza, a zbog loga, dakle, mora bili kazn|en. No, scc-
rum jcccrc znaci cinili neslo svelo. I zaisla, zahval|u|uci usmeravan|u nasil|a
31
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
svih na |ednu |edinu zrlvu, onovo se usoslavl|a red. Donoseci zlu kob za
zivola, zrlveni |arac svo|om smrcu osla|e blagosolov za cilavu za|ednicu:
nakon Krc|jc |!ipc sledi |!ip u Kc|cnu, hero|, neka vrsla mesi|e. Ako se gleda
sa asekla oslvarenih dobrobili, zrlvovani nadrasla samog sebe i na kra|u
osla|e neko ko dolazi sol|a ili odozgo: n|egova riadnosl za|ednici se o-
lako brise, |er |ednom druslvu ne odgovara da rizna da |e ulemel|eno na
ubislvu. A kamen na cgcri, u sredislu osvelovl|enog olilickog roslora, i
dal|e cuva svo| sakralni karakler, ako ga osmalramo kao zrlveni kamen za-
hval|u|uci kome |e druslvo, onovno u|edin|eno, moglo oel da funkcionise.
Ali, sam Ldi |e zaravo lragican lik. Dakle, u ozorislu u kome Alin|a-
n|i redslavl|a|u sami sebe, lragedi|a oznacava izvesnu rekrelnicu ko|a uka-
zu|e na relaz od vremena bogova do vremena l|udi, od odgovornosli rvih
(ili sudbine) do odgovornosli drugih (islori|e). Ona se smesla izmedu ova
dva svela, le i iz |ednog i iz drugog cre svo|u gradu: s |edne slrane |e mil ci|i
zov hero| cu|e, a s druge slrane nove zakonske lekovine grada, olicene u horu
kao glasu gradana. Sa lragedi|om ulazimo u granicnu zonu, kako su lo islakli
Zan-P|er Vernan i P|er Vidal-Nake (Pierre Vidal-Naquel), u ko|o| se sucel|a-
va|u snage !cimcn-a (nezemal|ska sila) i ct|cs-a (olilickog morala). Ova o-
sledn|a izlazi kao obednik iz sukoba, ne negira|uci, vec isleru|uci sni ro-
slosli, ko|u ona rizna|e kao lakvu, i ko|u uravo nausla. Kamen sa cgcrc
zaravo simblise la| relaz, uloliko izvesni|i ukoliko oslo|i |asna svesl o lom
rocesu. Nauslan|e religiozne sfere dobi|a svo| izraz u milu o bogin|i Alini,
zaslilnici grada. Kako legenda kaze, nakon slo |e ubila Meduzu, Alina |e iz-
mislila frulu. I dok |e svirala na n|o| kako bi slvorila zvuke slicne onima ko|e
|e isuslala Gorgona ubilackog ogleda, ugleda svo| lik u ogledalu i shvali
da |e n|eno lice naduvanih obraza i razvucenih usana zaravo ocin|alo da
lici na lice cudovisla. Sloga baci ova| duvacki inslrumenl, le se rihvali Ao-
lonove lire, inslrumenla ko|i funkcionise na malemalickom rinciu ko|i ura-
vl|a zicama. Znacen|e |e |asno: kao zeni od inlelekla i mudrosli, zaslilnici Ali-
ne ne reosla|e |o| nisla drugo nego da raskrsli sa kricima i hucan|em onih
ko|e su osele mracne sile ko|ima |e nemoguce uravl|ali. To |e relaz od
religioznog slraha do l|udske inleligenci|e, do logicno arlikulisane reci: kroz
n|u iz dubina mut|cs-a izbi|a |cgcs, analogno rocesu ko|i se odvi|ao medu
ralnicima iz ||ijc!c, ili kasni|e u argumenlovanim olemikama na cgcri, ili
ak na ozorisno| sceni oivceno| sedislima. Iako svel uobrazil|e kakav oslo-
|i u Alini |os uvek insislira na surolnosli onoga slo |e unular i onoga slo se
nalazi izvan kruga, iak |e doslo do obrlan|a znacen|a i vrednosli dok |e u
ocelku unulrasn|osl kruga bila roslor svelin|e, a sve izvan n|ega bilo odre-
deno za rofani svel, svelin|a |e izgurana iz kruga naol|e, u korisl ,racional-
32 Pc| 8|cn|cr
nog ko|e |e sada unular kruga. I zaisla, |edno novo bozanslvo se omal|a na
horizonlu Dionis, ko|i caru|e sol|asn|im roslorom. U zanosu bahanali|a,
versko se zdruzu|e sa divl|aslvom coveka-lovca. Prolivno lome, unulrasn|osl
|e meslo kullure, sa svim n|enim znacen|ima, gde covek zivi od roizvoda
soslvenog geni|a: lakav covek |ede hleb, slo znaci da |e zeml|oradnik, a o-
nasa se rema zakonima ko|e sam donosi. Kra|em IV veka, |avl|a|u se cinici
ko|i ce islovremeno zagovarali ovralak rirodi, rolivili se |eden|u mesa u
kuvanom ili ecenom obliku, bili rislalice incesla i l|udozderslva, negira|uci
na la| nacin ,civilizaci|u. Grad islisku|e na eriferi|u ove mlade ko|ima vla-
da u|ris, neumerenosl, dok su slari, okrenuli olragom za mudroscu, u sre-
dislu: bilo |e olrebno zaci u celrdeselu kako bi se oslalo clanom savela
skusline.
Pa iak, ova kombinaci|a cenlriranog kruga i osvelovl|ene olilike veo-
ma |e labavog karaklera. Videli smo da |e cenlar izum religioznog duha. Pa
iak, sekularizaci|a urbanog roslora Aline ko|a neminovno dolazi, uslolice-
n|e cislo l|udskog ,raci|a do koga se dolazi zahval|u|uci demokralsko| deba-
li, zar sve lo ne iskl|ucu|e i samu mogucnosl |ednog cenlriranog roslora`
Naime, okazace se da |e renos sredisla sa Akrool|a na cgcru lek relaz
rema |ednom drugom obliku. Prica o Hesli|i |e nedvosmisleno svedocan-
slvo ove dvoslruke lranzici|e, a lime i krize i neoslo|anosli meduroslora
u kome se nalazi ova| novi olilicki cenlar. U recnickim ob|asn|en|ima rec
oznacava ime bogin|e, ali i kucno ogn|isle. U ovom drugom znacen|u, ,hesli-
|a se korisli na|re za imenovan|e sredisla kucnog roslora ko|i, oul ka-
kvog uka, vezu|e kucu za zeml|u i lako osla|e simbol ureden|a roslora
svo|slvenog religioznom menlalilelu neolilskog sela. Tako ona oznacava unu-
lrasn|i ogradeni roslor u kome se l|udska gruaci|a ovlaci u svo| enleri|er,
aularhi|sku slabilnosl. Zbog loga nema niceg neobicnog u cin|enici slo |e okru-
gli dimn|ak kucnog ogn|isla oislovecen sa zenskim bozanslvom, uz lo devi-
canskim, |er devo|ka ko|a se uda|e mora da nausli ocinski dom da bi rigrli-
la muzevl|ev. Hesli|a se, dakle, odrice braka ali ne i lodnosli, |er bi u lom
sluca|u rekinula orodicni lanac umeslo da bude simbol n|egove nerekid-
nosli, a se lako reko ove bogin|e device, ali i ma|ke, naslavl|a ocinska lini|a.
Ona |e la ko|a u inlimnom olumraku kucnog doma budno nadgleda oro-
dicna okul|an|a oko slola ko|ima risuslvu|u iskl|ucivo clanovi orodice.
Poznala nam |e raksa eiklerala rema ko|o| olac ko|i nema muskih nasled-
nika rasolaze ravom da lrazi od kceri da mu ga odari, i lo lako slo ce
n|enom uda|om (za |ednog od slriceva ili n|egovih sinova, nr.) muz zaravo
zasluali figuru oca, evidenlno |e da se ovakva raksa moze dovesli u vezu
sa hesli|om. Dakle, sa osnivan|em grada, hesli|a osla|e |cinc, za|ednicko og-
33
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
n|isle. Devica-ma|ka sada osla|e |avna devo|ka. U obliku okruglog zdan|a,
smesla se na ivicu cgcrc, u Prilane|u, monumenlalnu gradevinu za ko|u se
kaze da |e na|savrseni|i simbol grada (ne samo u simbolickom smislu, nego i
u elimoloskom, oznacava|uci suslinsku sonu). To |e meslo gde sada obedu-
|u svi clanovi skusline, a lako hesli|a osla|e simbol svih ogn|isla grada, a
da se ri lom ne idenlifiku|e ni sa |ednim od n|ih, le na la| nacin iz sfere
rivalnog relazi u sferu |avnog. Samim lim n|eno oislovecivan|e sa sredi-
slem ocin|e da gubi na snazi. Uz lo, rilikom redslavl|an|a n|enog lika, ona
ocin|e da figurira za|edno sa Hermesom znaci da vise ne cini ar samo sa
ocem, slo ukazu|e na izlazak iz kruga bracne za|ednice. I lo ne sa bilo kim,
nego sa ulnikom ko|i dolazi iz daleka i ko|i |e vec sreman da onovo digne
sidro! Na la| nacin |e slalicna vezanosl za kucni roslor dovedena u krizu.
Hermes |e bog-glasnik, slo znaci da |e simbol krelan|a, rolazen|a, konlakla
sa sol|asn|oscu. Na sandalama ima krila, a n|egovo meslo |e na vralima, na
granicama, na raskrscima uleva. N|ega mozemo sresli svuda, u cislom kre-
lan|u o roslranslvima ko|a ne resla|e da nam olkriva` Ovim brakom, mu-
skarac izvlaci zenu iz ogn|isla-sredisla rema beskra|nim roslorima ko|ima
se krece i ko|a obilazi uzduz i oreko, u svo|o| nezasilo| olrebi za susreli-
ma, za usoslavl|an|em veza. Proslor ko|im on caru|e nalazi se izvan bilo
kakvog kruga, bilo kakvog omedenog roslora, |er |e on u suslini figura olvo-
renosli: s n|im se i roslor razvlaci do le mere da ocin|e da uca, dok olilic-
ka ravnoleza seoskog sinekizma ocin|e da labavi. Uoslalom, zar sinekizam
nismo somin|ali u konlekslu grckog ,cuda, kako bismo insislirali na ono-
me slo |e u n|emu lrenulno, rivremeno`
Ktudruturu krugu
Oel |e, dakle, rec o relaznom eriodu, slo znaci da oslo|i nekoliko
faza ovog rocesa. Ta| relaz ce lra|ali koliko i blesak mun|e, kao harmoni|a
ko|a ce oneli Periklovo ime. Pogleda|mo kakva |e bila la slavna Alina iz
lrece celvrline V veka .n.e. Zaslanimo za lrenulak da izrazimo divl|en|e ovo|
neosredno| demokrali|i, Klislenovom zaveslan|u. Skuslina naroda, saci-
n|ena od svih gradana, igra ulogu svakog aulorilela, a olomaze |e |cu|c,
redukovani savel u ci|em |e saslavu el slolina clanova. Ona budno nadgleda
magislralure ko|e se odvi|a|u |ednom godisn|e, a ko|e su kolegi|alnog karak-
lera. Poslo|i |edan narodni sud, u ci|em saslavu |e sesl hil|ada gradana, ko|i se
odabira|u svake godine ulem zleba, a ko|i odlucu|e o svim sorovima. No
sve |e lo |os uvek veoma delikalno, s obzirom na cin|enicu da slalus gradani-
na odrazumevao sledece: gradanin mora bili muskarac ci|i su rodilel|i Ali-
34 Pc| 8|cn|cr
n|ani, sa zeml|isnim osedima i obavezom odsluzene vo|ne sluzbe (vo|nik
vise ni|e arislokralski ralnik sa dvokolicom, vec vo|nik-esak), slo iznosi
oko 30 do 40 hil|ada osoba od ukunog 400.000 slanovnika, rema roceni
P|era Ieveka (Pierre Ievque). Zene, meleci i robovi su iskl|uceni iz ove
kalegori|e. Razlicila zvan|a, za ci|e vrsen|e se ne dobi|a nikakva novcana
naknada, rezervisna su za na|bogali|e. ,Izonomicna za|ednica zaravo ob-
uhvala rikrivenu realnosl skro|enu od raznorodnih delova u sve vecem i
vecem rasulu. Dok zivol na selima i dal|e zadrzava svo| lradicionalan oblik,
grad |e u |eku romena: razvi|a|u se nove celvrli, kao slo |e Keramicka ce-
lvrl, u ko|o| rade kovaci i loncari, a lu |e i Pire|ska luka ko|a se olvara za
znaca|nu medunarodnu lrgovinu. Osim zeml|oradn|e, ko|a |e rezervisana
za |os uvek veliki bro| robova, na|veci deo aklivnosli usmerenih slican|u
bogalslava |e u rukama meleka, ko|i su liseni gradanskih rava. Polilika |e
odvo|ena od ekonomi|e, le ne uzima u obzir oslo|an|e zanalli|e, |er se n|e-
gova manuelna delalnosl smalra nedoslo|nom casnog coveka. Uoslalom,
rec ci|cncmic u ladasn|em |eziku se odnosi iskl|ucivo na uravl|an|e oro-
dicnim zeml|islem. No, ova| zanalli|a-lehnicar (omislimo samo na va|are,
arhilekle) |esle islinski hero| islori|e Aline. Ocigledna |e konlradikci|a, |er
iako se n|egovom delu svi dive, on iak kao licnosl osla|e lisen l|udskog
doslo|anslva. Heaislos |e deformisan i hrom. Iako dobrocinilel| l|udi, Pro-
mele| |e Zevsov rolivnik. Mislioci log vremena nalaze ideal u liku slobod-
nog sel|anina, slo ce reci zeml|oosednika: on |e dovol|an samom sebi, dok
zanalli|a, kao i lrgovac, |os uvek zavise od drugoga. Rad nema vrednosl
sam o sebi, kao ni roduklivnosl. Ono slo |e bilno |esle nacin, lemenil ili
ne, na ko|i |e odredeni rad izvrsen. Uloliko bol|e ako ga obavl|a|u drugi, |er
dokonosl vazi kao |edno od na|vecih dobara. Iz svega loga rozlazi da o-
lilika osla|e neadekvalna druslveno| slvarnosli, izmedu ko|ih se slvara sve
veci |az, i lo na|re u urbano| sredini, gde olilicki cenlar vise ni|e i druslve-
ni. Polilika |e sada |edna medu mnogim drugim nezavisnim funkci|ama ko-
|e uredu|u svo| soslveni, |asno ogranicen roslor delovan|a. Saru|uci se
sa lrgovcem Hermesom, Hesli|a izlazi iz svog cenlra, a i Alina sa n|om,
osim ako ovo sa|an|e ni|e redslavl|alo okusa| konlrolisan|a novih cenlri-
fugalnih sila, i lo relansiran|em Klislenovog rincia izmesanosli kako bi
se na la| nacin izbeglo cean|e.
Delo Hiodamosa iz Milela u celosli |e izraz ove ekslremne lenzi|e, ko|a
|e vec dosligla lacku usi|an|a, izmedu |ednog cenlralizma ko|i lezi u|edin|en|u
i funkcionalizma ko|i |os ni|e zadobio |asne konlure. Kad |e rec o lerenu, da li
|e moguce govorili o izmiren|u ovih surolnosli` Za ovog leorelicara olili-
ke, aslronoma i arhileklu se lvrdi da |e bio |edan od Periklovih blizih saradni-
35
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
ka, le da mu |e overena izgradn|a Pire|a, kao i drugih dva|u velikih urba-
nih oslvaren|a V veka: Turio|a i Rodosa. Zahval|u|uci Arislolelu, oznala
nam |e n|egova olilicka leori|a, ko|a |e dobila svo| direklan izraz u urba-
nislickom modelu. Idealan grad sacin|ava desel hil|ada gradana odel|e-
nih u lri slaleza, rema oslovima ko|e obavl|a|u: zanalli|e, zeml|oradnici
i ralnici. I lerilori|a |e odel|ena na lri dela: rvi |e svel, domen bogova, a
rihodi oslvareni na n|emu namen|eni su za olrebe lradicionalnih kullo-
va, drugi |e |avni, rezervisan za ralnike ko|i iz n|ega cru sredslva neo-
hodna za rezivl|avan|e, lreci sada u domen rivalnog i dodel|u|e se ze-
ml|oradnicima. I onovo se vracamo na onu slaru lroclanu deobu ko|a
sada, medulim, funkcionise rema olrebama nove logike |ednakosli, sva-
ka od ovih funkci|a, ukl|ucu|uci zanalli|ski slalez, mora da zadovol|i o-
lrebe ko|e su |o| svo|slvene. Ima|uci lo u vidu, moze li se n|ihova ro|ekci-
|a na llu |os uvek vrsili rema modelu hi|erarhi|ski rasoredenih koncen-
lricnih krugova` }er, kad govorimo o funkcionalizmu, mislimo zaravo na
|edan lan u obliku sah-ol|a. Oel zahval|u|uci Arislolelu sazna|emo da |e
Hiodamos bio rvi ko|i |e rimenio geomelri|sko lrasiran|e grada sa mre-
zom ravolini|skih ulica, aralelnih i od ravim uglom. Tacno |e da |e,
za olrebe rekonslrukci|e Milela, ova| aslronom-malemalicar odabrao |ed-
nu slobodnu ovrsinu na ko|o| |e islrasirao ulice ko|e su se sekle od ra-
vim uglom. Plan u obliku sahovske lable ni|e redslavl|ao novinu u he-
lenskom svelu (selimo se koloni|alnih gradova ko|i nose beleg svo|e rvo-
bilne vo|nicke namene). Originalnosl ovog urbanisle ociva zaravo na
n|egovo| resenosli da odrzi |edinslvo druslva ko|e |e uveliko laicizirano
o|avom zanalli|e-lrgovca, i lo da|uci geomelri|ski oblik rocesu del|en|a
na zasebne funkci|e (zcnircnjc, kako bi se danas reklo), sa odredenim sre-
dislem ko|e odrzava n|egovo |edinslvo. Prema olilicko| konceci|i Hio-
damosa, ova lri slaleza, iako odvo|ena u soci|alnom i roslornom smislu,
iak sacin|ava|u |edinslven !cmcs ko|i odabira svo|e magislrale. Tako |e i
rekonslruisani Milel imao cgcru za cenlar. Ali, kako izmirili surolnosli
kakve su sahovska labla i odredeni cenlar` Kvadralura kruga |e uravo
ono slo redslavl|a Hiodamosov revashodni roblem, rolivrecnosl ko-
|u bi on nekim ,cudom lrebalo da renese na llo. U delu Oscmc komedi-
ograf Arislofan nece odoleli iskusen|u da mu se naruga kroz lik arhilekle
Melona, edanla ko|i, s uglomerom i komasom u rukama, sledecim reci-
ma komenlarise lrasiran|e ovog grada rolivrecnih zahleva: ,Uzecu mere
omocu ravnog len|ira i uolrebicu ih da uisem krug u kvadral. U sredislu
ce se nalazili lrg ka ci|em ce se cenlru ulivali rave ulice, i kao oko neke
zvezde, ko|a |e lakode okrugla, sa svih slrana ce se sirili ravolini|ski zra-
36 Pc| 8|cn|cr
ci. }asno nam |e zaravo ilan|e ko|e oslavl|a: kako bi ulice ko|e se seku
od ravim uglom, ako ih |e ri lom vise od dve, mogle da se sliva|u u |edan
za|ednicki cenlar`
lunkclonu|lstlckl geometrlzum
Pa iak, Hiodamos ce naci, ili golovo naci, resen|e, i lo veoma domi-
sl|alo. Pogleda|mo rekonslrukci|e lanova Pire|a i Rodosa. Pire| |e sacin|en od
nekoliko kvarlova-sahovskih labli, izmedu ko|ih se uocava|u |asne granice,
ko|i se sire oko zaliva ko|i ima bezmalo kruzni oblik rec |e o luci Zei. Slo se
lice Rodosa, ovde |e rimen|en model |edinslvene sahovske lable ko|u saci-
n|ava mreza golovo aralelnih uleva ko|i se seku od ravim uglom i ko|i
se rolezu u dva osnovna smera: sever-|ug i islok-zaad. No, uzlebl|en|e u
ko|e |e smeslena Velika luka u veliko| meri useca ova| lan u vidu sahovske
lable, lako da ulice ko|e se rolezu od isloka ka zaadu i od severa rema
|ugu zaravo izlaze na more. I lako smo dobili izgled grada ko|i odseca na
sunce ko|e u svim smerovima isi|ava aralelne zrake! U moderno doba, u
sredislu ovog udubl|en|a nalazi se azar, cenlralno raskrsce |ednog ovakvog
lana, u cemu slobodno mozemo videli izvesno naslavl|an|e anlickog mode-
la. Dakle, kao u Rodosu, i u Pire|u |e izveden isli ma|slorski olez. Ali o ko|u
cenu! }er, ne zaboravimo, u oba sluca|a rec |e o lukama. Ovim lukavslvom se
u isli mah rikriva i ukazu|e na |edno islinsko omeran|e, zaravo decenlri-
ran|e: more osla|e sredisle, beskra|na, nedokuciva ucina sa elemenlima ko|i
se rolezu do u nedogled. Videli smo da u Alini iz V veka zanalli|e i lrgovci
osla|u sve bro|ni|i, a |e logicno da se naraslan|em n|ihovog bro|a sve vise
razvi|a rekomorska lrgovina, radi snabdevan|a maleri|alom i namirnicama
za roda|u ili reradu, kao i radi izvoza svako|ake robe. U islo vreme se desa-
va evoluci|a na vo|nom lanu, u kome cenlralna sila osla|e mornarica. Iako
kod Hiodamosa, kao leorelicara olilike, lri slaleza (zanalli|e, ralnici, ol|o-
rivrednici) ima|u isla rava, rofesionalni vo|nici ima|u direklno ucesce u
olilici, lako da |e n|ihov |avni domen zaravo domen drzave. Posle bilke na
Maralonu (490) zaocin|u veliki radovi na Akrool|u, kako bi se islakla mo-
numenlalna velelenosl hramova, orusene su sol|asn|e zidine. Radi od-
brane od novih ersi|skih naada 480. godine, Delfsko rorocisle savelu|e
Alin|anima da izgrade nove branike, ali ovog ula od drvela, slo znaci bro-
dove. U srovoden|u ove nove slralegi|e, zanalli|e i lrgovci reuzima|u ulo-
gu silnog agrarnog zeml|oosednika esadinca (holila) i nekadasn|eg vile-
za arislokrale. Pol|orivredni lemel|i grada raslacu se i sliva|u u more: u Sala-
mini vec vidimo Alinu sremnu za ukrcavan|e. }avl|a se nova roslorna di-
37
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
menzi|a, kao osnova dolad nevidene sile. Agcrc |e svrgnula sa svog i|edesla-
la koleklivnog oeralora. Sada smo u olunosli nauslili rimilivnu orga-
nizaci|u roslora vezanu za religiozni menlalilel. Iscuana iz cenlra, sila |e
remeslena na lan neuhvall|ive vodene ovrsine, dok duh u olunosli re-
lazi u ravan geomelri|skih aslrakci|a.
Da bismo ukazali u koliko| su meri evoluci|a urbanilela i men|an|e red-
slave o svelu nerazdvo|iv roces, lreba islaci odalak da |e Hiodamos ro-
dom iz Milela, bas kao i Tales, Anaksimen i Anaksimandar. Reklo bi se da su
ovi |onski ,fizicari bili rvi ko|i su lragali za oiman|em svela ko|e bi bilo
oslobodeno svake religiozne reokuaci|e, slo ce uzrokovali znaca|nu ro-
menu u roslornom redslavl|an|u. N|ihova olazna lacka |e aslronomi|a, a
n|o| svo|slvene inslrumenle i nacine osmalran|a oza|ml|u|u od susednih
civilizaci|a sa liskog isloka, re svega od Vavilona. Pa iak, kako smo videli,
vavilonska aslronomi|a osla|e da delu|e u okviru aslralne religi|e (nebeski
svel redslavl|a bozanske sile), n|ome se bave isari kako bi omogli bogo-
kral|u da uredi kalendar i verske riluale. Osim loga, ona |e slrogo arilmelicke
rirode, buduci da su oloza|i zvezda iz dana u dan raceni uisivan|em u
lablice, bez ro|eklovan|a n|ihovog krelan|a rema kosmicko|, geomelri|sko|
semi. Kod Grka iz IX i VIII veka, od Homera do Hesioda, redslava o svelu
ima isli milski karakler kao i u Vavilonu, slo znaci da |e rec o slici univerzu-
ma sacin|enog od vise nivoa. Zeml|a |e ravna loca, iznad n|e, oul kakve
izvrnule cini|e, nebo od bronze, vecilo carslvo bogova, lu islu locu s don|e
slrane oduire svel mrlvih ili svel koren|a, ko|i kod Hesioda dobi|a oblic|e
|ednog ogromnog cua isun|enog velrovima, kao carslva zbrke, nereda i
lmine. Za Anaksimandra (oko 610540), zeml|a |e zarubl|en slub smeslen u
srce univerzuma. Kako |e moguce da se la| slub ne srusi buduci da ne ociva
ni na cemu` Zalo slo se nalazi na od|ednako| udal|enosli od svake lacke
nebeskog kruga, le sloga nema svrhe da se omera ni nanize ni navise, ni
nalevo ni nadesno i elo geomelri|ske slike svela. Simelricno usmeren u od-
nosu na cenlar u svakom svom delu, univerzum vise nema asolulan ravac
rosliran|a: u odnosu na cenlar, sve lacke sfere su reverzibilne, odnosno sa-
svim slicne. Nisla ne dominira ni nad cim. Svi elemenli od ko|ih |e sacin|en
svel odudarni su, roslor |e homogen.
Tales (oko 625550), a olom i Anaksimandar (u zrelo| dobi oko 545)
okusace u svo|im kosmologi|ama da izraze ovu homogenosl osredslvom
|ednog raelemenla, kao rincia svega oslo|eceg. Ta| rvobilni rinci |e
na|re voda, a zalim vazduh. Za svel imaginaci|e ni|e bez znaca|a cin|enica
da |e rec o neuhvall|ivim elemenlima ko|i uucu|u na nereslano krelan|e:
svel bez lemel|a na kome bi ocivao |esle |edan nedefinisan svel. Pa iak, i za
38 Pc| 8|cn|cr
Talesa i za Anaksimena, Zeml|a osla|e ravna loca, bilo da lula na vodi,
kako |e vidi rvi, ili da |e nosi velar, kako lvrdi drugi, |os uvek |o| lreba neki
oslonac. Medulim, Anaksimandar ce dali drugaci|u definici|u lom neodrede-
nom nacelu, ko|e on naziva cpcircn. On sam ni|e elemenal, vec |edna neodre-
dena sredina u ko|o| razlicili elemenli slua|u u razlicile vrsle odnosa. Rec |e
zaravo o rinciu na osnovu ko|eg |e moguce oslo|an|e univerzuma kao
ol|a sila. Da li bismo ovde mogli da ovucemo aralelu sa oslo|ecim la-
nom Aline` Tales i Anaksimen naslo|e da slvore nasel|en roslor ko|i vise ne
bi ocivao na bozanskim lemel|ima. Anaksimandru lo olazi za rukom uvo-
den|em geomelri|skog cenlra. No, samim lim se i suslanci|a roslora men|a:
nasel|en roslor |e nedefinisan, lenzi|a ko|a ce se isol|ili i kod Hiodamosa
ci|i su naori usmereni ka cenlriran|u homogenog. I na kra|u, da li sama ho-
mogenosl, odnosno vazduh ili voda, mogu imali neko sredisle`
Reukcl]u p|utonlcuru
Ovakva slika Aline ko|a |e razdel|ena ili lula o vodeno| ovrsini
izaziva Plalonovo negodovan|e. I zaisla, n|egovo delo |e izvesna reakci|a na
ovu usko vezanu evoluci|u olilickog i kosmoloskog lana, slo ce reci urba-
nog. Ovom koncelu grada ko|i |e sreman da ,islovi, on surolslavl|a
koncel racionalnog grada ko|i |e onovo zadobio svo|e lemel|e. uduci da |e
|cgcs oslavio svog lraga, racionalnosl znaci da se vise ne lezi vracan|u na
imeri|alni sislem Isloka, u n|egovo| mikensko| vari|anli. S druge slrane, novi
lemel|i znace svesno odbacivan|e nekih elaa vec redenog ula. Ova| dvo-
slruki zahlev redslavl|a olaznu lacku za slvaran|e novog uma ko|i ce o-
slali n|egova ,filozofi|a. }asno |e da Plalonova misao u celini, od n|enih o-
celaka a do kra|a, nosi obelez|e n|egovih olilickih reokuaci|a. Polaznu
lacku redslavl|a kailulaci|a Aline red Sarlom 404. godine, kra|n|u Pelo-
oneski ral. Ko |e odgovoran za ovu dramu` Plalonov odgovor |e kalegori-
can: koren zla ociva u demokrali|i, ona ne vodi racuna o merodavnoslima i
redslavl|a uku demagogi|u. ilo ko, nebilno da li |e obucar ili brodovla-
snik, lemic ili roslak, moze dobili ravo reci u skuslini i glasali. Kakva lo
svo|slva kri|e |edan obucar ko|a bi mu dala ravo da se razume u |avne slvari,
le da o n|ima odlucu|e` U |ednom lakvom sislemu osledn|u rec ima|u slal-
korecivi, sofisli i relori, ko|i laskavim govorima izmaml|u|u alauze onih ko-
|ima dominira|u licne asi|e i inleresi. Tu vlada !cxc, misl|en|e, a ona ni|e
nauka, slo naslo|e da okazu sokralovski di|alozi: veru|e da |e sigurna u se-
be, no kada |e veslo navedemo da izrazi ono slo zelimo, sa islim ouzdan|em
iznosi konlradiklorne lvrdn|e. Tako donele odluke neminovno vode u ro-
39
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
asl. Temel| olilike lreba da bude znan|e, slo reloslavl|a nadredenosl |ed-
nih, onih ko|i zna|u, u odnosu na oslale.
To redslavl|a insiralivno |ezgro Plalonove filozofi|e oko koga ce se
okuili svi n|eni asekli: sihologi|a, olilika, kosmologi|a i leori|a znan|a,
kao i moral, fiziologi|a, leori|a obrazovan|a ild. Znan|e redslavl|a oslobada-
n|e od culnog, izlazak iz ecine, iz carslva rivida kako bi se dosegla vizi|a
realnosli obas|ana suncevom svelloscu, kako bi se dorlo do nalculnog. Ova|
uson ka svelu Ide|a, ko|i olazi od sluln|e (ci|csic) do inluici|e Isline i Dobra
(nccsis), oslo se roslo reko ubeden|a ili verovan|a (pistis) i diskurzivnog
misl|en|a (!icncic), odgovara odeli l|udske duse na lri nivoa: don|i deo ko|im
vlada|u maleri|alne zel|e ili cpit|umic, ko|i obuhvala gorn|i i don|i deo sloma-
ka, sredn|i deo, odruc|e srca ili t|umcs, ko|i |e smeslen u grudima, i na|zad
gorn|i deo, ncus ili cisla misao, sa sedislem u glavi, ko|i |e besmrlan buduci da
|e bozanske rirode. Ova lroclana odela |e risulna svuda, kako u kosmosu
sa n|egovim bronzanim, srebrnim i zlalnim nivoima, lako i u sferi moralnog,
gde nailazimo na vrline umerenosli, hrabrosli i mudrosli. Islo vazi i za oli-
liku, |er grad redslavl|a hi|erarhi|u ko|a ide od manuelnih radnika roizvo-
daca, reko ralnika cuvara do filozofa lri slaleza ko|a druslvo, rema selek-
livnom rinciu, formira u lri sukcesivna ,lalasa. Red |e moguc samo ako
nadredeni zaoveda olcin|enom. Priselimo se samo slike uregnulih kon|a
iz |c!rc. }edan od kon|a |e |ogunasl, rukovoden iskl|ucivo soslvenim rohle-
vima, drugi bi isao u zel|enom smeru, ali ne zna kako. Srecom, lu |e koci|as
ko|i zna kuda lreba da se ide, le zauzdava rvog i usmerava drugog. Zakl|u-
cak ko|i sledi |esle: usesan dusevni sklo se oslize lek kad se rizna koci|a-
seva sueriornosl. Islo se moze rimenili i na oliliku, gde lreba da oslo|i
rinci ureden|a ko|e Plalon naziva ,ravdom. Alina |e dozivela oraz zalo
slo |e u n|o| vladala osla zbrka, ni|e suslina u lome da se oovrgne oslo|a-
n|e klasa kakve su naslale usled odele rada, vec da se savlada|u sile raz|edi-
n|en|a, da se od razlika dose do |edinslva. Pravda redslavl|a sklad oslva-
ren zahval|u|uci rinciu reda ko|i se vise ne shvala kao arilmelicka |edna-
kosl gradana kao slo |e lo bio sluca| sa cgcrcm, vec kao geomelri|ska roor-
cionalnosl ko|a |e saobrazna sa ,rirodom slvari, slo ce reci dominaci|om
viseg, inleligenlnog rincia nad nizim, ko|i osla|e u ravni fizickih osela.
Time |e slvorena velika dislanca u odnosu na svel ,fizicara ko|i |e bio
salkan od |edinslvenog lkiva. Pa iak, da li bi se moglo lvrdili da ova nova
hi|erarhi|a redslavl|a obnovu vavilonskog univerzuma, odnosno islocn|ac-
kih carslava` Sama cin|enica da se na n|enom vrhu nalazi filozofi|a olvrdu|e
valorizaci|u |cgcsc, na uslrb sile, |er on sada da|e drugaci|e odreden|e realno-
sli, odreden|e ko|e nosi ecal inleleklualnog romisl|an|a. Ide|a |e sada su-
40 Pc| 8|cn|cr
rolslavl|ena oselno| maleri|i, kao slo su bice i rivid, realnosl reloslavl|a
znak |ednakosli izmedu bica i ide|e, ko|a |e redmel konlemlalivne nauke,
leori|e (t|ccric). Hi|erarhi|a, dakle, oslo|i u samom bicu, u zavisnosli od sle-
ena n|egove savrsenosli. Rec |e, naravno, o melafizicko| onlologi|i. No, ona
se islo lako moze oislovelili sa vise ili man|e izrazenom sosobnoscu so-
zna|e. Za sofisle, le demokrale ko|i vode svo|e rasrave na cgcri, zakon ni|e
bio ulemel|en na rirodi, vec na nizu sorazuma ko|e l|udi medusobno skla-
a|u, kao slo |e lo sluca| kad |e rec o |eziku. Prema lome, oni ko|i su uravl|ali
druslvom nisu ni morali da se ozovu na suslinsku, ob|eklivnu islinu, ko|a
se namece sama o sebi. Konlemlaci|a ide|a za Plalona |esle ul ka olkriva-
n|u isline, susline slvari, ko|a ne moze bili redmel diskusi|e. Vidimo da |e
ovde na delu roces mulaci|e religioznog osnovna odlika bozanskog vise
ni|e moc, nego islina. Time Plalon zaravo naslavl|a Parmenidovo ucen|e,
kao i ucen|e ilagore|aca, rema ko|ima se islina, ko|a |e u isli mah i zivolno
ravilo, olkriva lek na kra|u |ednog mislicnog ula (riselimo se leme ,Pu-
la sa svim n|enim askelskim konolaci|ama). Parmenid govori o milosli, dok
se ilagore|ska skola obrazu|e rema modelu |edne sekle osvecenih: n|eni
clanovi su klasirani u zavisnosli od sleena do koga su doseli u sozna|i
filozofi|e, ko|a redslval|a ,la|nu, ri cemu |e kra|n|a lacka do ko|e se moglo
doseli shvacena kao rorocki dar. U ovom novom liu hi|erarhi|e, l|udska
dusa se en|e i susla, olazeci od bica-orekla i susla|uci se zalim rema
nizim i degradiranim oblicima oslo|an|a, ogrezlim u culne senzaci|e. Poslo
|e sacin|en od lela i duha, covek moze, zahval|u|uci ovom drugom aseklu
svog bivslvovan|a, da se uznese do izvora ili rve realnosli, |er redslval|a
n|en deo, odblesak, le zalo slo nosi secan|e na n|ega (,reminiscenci|u), dok,
s druge slrane, moze doziveli i ad. Poslo|e bro|ne leologi|e i kosmologi|e
organizovane rema ovo| semi, ko|e na vrh leslvice oslavl|a|u vrhovnog o-
ga, demi|urga, dusu svela ild., sa odgovara|ucim nivoima l|udskog bica. Ka-
sni|e ce one osluzili kao olka neolalonicarskih leori|a iluminaci|e, emana-
ci|e, rocesi|e, kao i raznih gnoza, dualizma izmedu dobra (gore) i zla (dole),
kao u maniheizma. Vralimo se Plalonu i recimo da ovakva vizi|a ulemel|u|e
olilicku konceci|u ko|u bih nazvao ,ideokrali|om, |er se u n|o| ide|a, islina
ko|a oslo|i sama o sebi, nadredu|e iskuslvu.
Osvrnimo se oel na ureden|e grada: sam Plalon nam da|e delal|an ois
svog idelnog grada, Kalioolisa. U n|egovom sredislu |e zona oasana kru-
znim zidinama ko|u on naziva akrool|em. To |e carslvo Zevsa, Aline i... He-
sli|e. Iz log cenlra olazi dvanaesl zraka ko|e dele lerilori|u na dvanaesl |ed-
nakih delova, s lacke gledisla roduklivnog olenci|ala zeml|isla, a svaki deo
namen|en |e |ednom od dvanaesl lemena. Celokuna zeml|a |e odel|ena na
41
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
5040 arcela (od ko|ih |e svaka odel|ena na dva dela, |edan okrenul cenlru,
drugi eriferi|i), slo odgovara bro|u od 5040 domacinslava ko|a sacin|ava|u
pc|is. Naravimo oreden|e sa Hiodamosovim gradom: od lri zone osla|u
samo dve, zona svelog i rivalnog, |avno okul|an|e |e neslalo, vise nema
cgcrc. Osim loga, bro| 5040 |e del|iv sa dvanaesl, shodno bro|u zraka i leme-
na, cime se Plalon zaravo vraca na neke relhodne eriode u zel|i da ukine
Klislenove reforme ko|e su isle za laicizaci|om druslva (uvoden|e decimal-
nog sislema). I na kra|u, veoma |e simlomalicno lo slo sa Hesli|om vraca i
akrool|, ko|i |e, ne zaboravimo, kruznog oblika. Nema nikakve sumn|e da se
ovakvim lanom odbacu|u sve one elae ko|e |e Alina oslavila iza sebe, a
ko|e su |e od akrool|a dovele do cgcrc, a zalim i do Pire|a. Agcrc |e bila izraz
demokralske olilike, ko|a |e vodila ka funkcionalislicko| dezinlegraci|i. Su-
rolslavivsi se svo|im filozofskim sislemom ide|ama sofisla i fizicara ko|e su
roralile ovu dvoslruku evoluci|u, Plalon u islo vreme zauzima di|amelral-
no surolan slav rema soci|alnom iskuslvu ko|e su ove ide|e naslo|ale da
olhrane i naslave. Sla bi onda ovo| filozofi|i, ko|a uravo zazire od svakog
oslikavan|a susline, moglo da osluzi kao uorisna lacka za osmisl|avan|e
grada` Znaca|no |e uocili da se ona vraca na davno minula vremena ko|ima
dominira religiozni rinci, shvacen kao nesumn|iva vrednosl, uravo na
nacin na ko|i sebe redslavl|a ova filozofi|a. Reklo bi se da |e lo sudbina svih
idealnih sislema misl|en|a, ko|i ce kasni|e bili nazvani ,uloislickim, za ko|e
|e karaklerislicno da svel ide|a reloslavl|a|u slvarnom svelu, dok se ono
slo sugerisu smalra ovralkom nekim davnasn|im formama. Vracan|e na re-
ligiozno ureden|e roslora ovlaci za sobom, dakle, i sledece: sredisle ko|e
,isi|ava, u kome, rema lome, nema vise mesla ravim uglovima, vracan|e
na agrarno druslvo u kome se osnovni ekonomski krileri|um odnosi na ras-
odelu i kvalilel zeml|isla, kao da vise ne oslo|e ni zanalli|e ni lrgovci, li
soci|alni faklori ko|ima nema mesla u ovom orelku. Zbog loga, dakle, Kali-
olis nikako ne moze da bude odgovor na robleme log vremena, vec lek
izraz noslalgi|e za minulim vremenima, dok |e Plalonova misao u suslini lo-
lalilarna, buduci da |e neso|iva sa druslvenom siluaci|om, le namece |edan
lek roizvol|an oredak.
Islori|a Aline bi mogla da nam osluzi kao izvor bro|nih razmisl|an|a.
Ni|e sluca|no slo se na n|u ceslo ozivamo kad |e rec o inleleklulano| sferi
zivola, s obzirom na cin|enicu da ul ko|i |e rosla, ma kako kralak bio, sadr-
zi sve one orecne slavove ko|e cemo srelali kasni|e, u celokuno| islori|i
zaadnog svela. Kao i u Alini, i ovde se na|re izislo iz sfere religioznog
osredslvom grada i rava na gradanslvo, a u ime olvrde slobode. Ali, la
isla sloboda nailazi, i u okviru urbanislickih i drugih zahleva, na lesko re-
42 Pc| 8|cn|cr
moslive rereke uklaan|a u konceci|u |edinslvenog druslva. Kako onda
ne odoleli iskusen|u i ne redali n|egovu sudbinu u ruke ,onih ko|i zna|u,
na uslrb demokrali|e! Tako se i danas, bas kao nekada, |avl|a|u arhaicni aulo-
rilarizmi: zar nismo bili svedoci ro|eklovan|a novih gradova u ci|e sredisle
se smesla|u kaledrale` A sla |e sa onim ceslim i ,modernislickim okusa|i-
ma svako|akih inzen|era ko|i, oziva|uci se na nauku, geomelrizu|u, kao slo
su lo nekad cinili fizicari, i oul n|ih cea|u urbano lelo svo|im funkcionali-
slickim zcnircnjcm` Danas smo svedoci |edne nove druslvene hi|erarhizaci|e,
u ko|o| |e svako rukovoden ubeden|em da zna sla lreba cinili, a da se ri lom
iz log rocesa iskl|ucu|u oslali clanovi druslva, u okviru ko|eg se ova dva
slava kombinu|u slvara|uci |ednu lehnokrali|u s bozanskim ravom. Suoceni
sa lakvim oasnoslima, kako onda da odrzimo i reduredimo de|slva slo-
bode, slobode svih za|edno, kao i n|ene krealivne snage, kako bi se sacinio
|edan novi grad`
43
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
4
Sredn|ovekovni grad,
hriscanski asolul i razlike u za|ednicama
Pod riliskom ekonomskog i druslvenog funkcionalizma, logika izme-
ne lana Aline vodi ka ukidan|u sredisla, ka cean|u urbane slruklure. Od III
do XIII veka (sredn|i i ozni sredn|i vek), evoluci|a zaadnog urbanizma kre-
lace se uravo u surolnom smeru: od mnogoslrukog se ide ka |edinslve-
nom, od rasian|a ka inlegraci|i. Kako u danasn|e vreme ova osledn|a ka-
raklerislika redslavl|a narocil izazov za neke o|edince ko|i naslo|e da rese
akluelne, i soci|alne i urbane robleme, ova| rikaz sredn|ovekovnog islori|a-
la grada nece bili naodmel. Na samom ocelku, skrenimo azn|u na origina-
lan oblik formiran|a |edinslva grada kakav se |avl|a u lo vreme, a ko|i |e di-
reklna osledica ulica|a hriscanslva na ladasn|e oblike misl|en|a i onasan|a.
Uravo zahval|u|uci n|emu |avl|a|u se uocl|ive razlike izmedu zaadnog i
islocn|ackog modela grada.
Svi isloricari ovog erioda slazu se oko odele ove eohe na lri velika
erioda. Prvi, od III do VI veka, redslavl|a fazu saziman|a gradova, a cak i
n|ihovog iscezavan|a, le se s lim u vezi govori o ,zbi|enom, ,uvucenom gra-
du. Drugi eriod se roleze od VII do XI veka, a lo |e doba funkcionalislic-
kog olicenlrizma, ,grada arhielaga ili ,umnogoslrucenog grada. I na|-
zad, u eriodu izmedu XII i XIII veka razlicili delovi ili cenlri se slaa|u u
celinu, lako da lek od ovog erioda mozemo da govorimo o sredn|ovekov-
nom gradu u ravom smislu reci, odnosno o ,u|edin|enom gradu.
Naomenimo re svega da |e rimski grad oslo|ao u obliku monumen-
lalnog, u veliko| meri slesn|enog cenlra, na ko|em su se liskali jcrum, hram,
amfilealar, prcctcrium ild., dakle svi elemenli moci i kullure ko|i su ga cinili
osnovnom celi|om velikog imeri|alnog lela. Izvan log cenlra sirila se veoma
roslrana izgradena zona, ne|asnih granica i bez okolnih zidina, sacin|ena od
slambenih celvrli u ko|ima su se uocavale i rimese seoskog zivola. Slanov-
nislvo su cinili adminislralivni i vo|ni funkcioneri ko|i su ziveli od oslvarenih
honorara, silni lrgovci i zanalli|e ko|i su u ovim celvrlima nalazili roslora za
44 Pc| 8|cn|cr
bavl|en|e svo|im delalnoslima, le zeml|oosednici ko|i su se izdrzavali od ri-
nosa oslvarenih obradom zeml|e, rivuceni gradom zbog lagodni|eg zivola,
udobnosli i s|a|a ko|e on nudi.
Ottorenu zuttorenost
U III veku dolazi do olunog, naglog raskida sa ovakvim modelom.
Razarackim ohodima varvarskih lemena, a zalim i usoslavl|an|em n|iho-
ve lra|ne vlasli, okoncana |e almosfera mira i svakog vida oslen|a, ona|re
onog ko|e se odnosilo na lrgovinu. Grad |e sada zbi|en u granicama nekada-
sn|eg cppi!um-a ko|i |e ceslo smeslen na vrhu kakvog brda, ili unular riml|an-
skog amfilealra ci|i |e sol|asn|i zid reinacen u ulvrdene bedeme. Tako |e
erimelar Olena sa 6 kilomelara sveden na svega 1300 melara, a ovrsina
Perigea sa 50 na 5,5 heklara. Time nevidl|iva fizicka granica sa selom osla|e
definilivna. Sman|eno gradsko slanovnislvo se gomila o drvenim kucama
zbi|enim oko uskih ulicica, lako da ono slo nazivamo galskim gradom na|ce-
sce odrazumeva aglomeraci|u sa dve do na|vise lri hil|ade slanovnika, bu-
duci da se na|veci deo nekadasn|e gradske oulaci|e odselio u ruralne re-
dele. U gradu se moze zaleci |os oko|i funkcioner kao dokaz risuslva im-
eri|alne vlasli, ali sada |e vodeca uloga dodel|ena biskuu, s obzirom na
cin|enicu da su osva|aci, ralnici i sel|aci odlucili da se naslane o selima. Ka-
ko |e grad lime izgubio svo|u olilicku ulogu, bilo |e neohodno da se afirmi-
se n|egova nova, religiozna funkci|a, ko|a bi oravdala samo n|egovo oslo-
|an|e, a lako cititcs osla|e sinonim eiskoskog grada. isku (i uosle
gledano Crkva), ko|i se u ocelku |avl|a lek kao |edan defanzivni faklor, vre-
menom izrasla u okrelacki elemenal urbanislickog razvo|a. Tako u Oseru
imamo svelog Zermena i n|egove naslednike, u Kaoru svelog Did|ea, u Peri-
geu biskua Kronoa kao i mnoge druge, ko|i odizu crkve i svelilisla (re
svega grobl|anske kaele) izvan zidina grada. U n|ima sada zive sveslenici i
monasi ko|i rivlace oselioce-hodocasnike ili sel|ake ko|i obradu|u okolnu
zeml|u. Na ova| nacin se, zahval|u|uci versko| aklivnosli, obrazu|u vangrad-
ske celvrli. Ova o|ava ce uzrokovali naslanak oali|a ci|i ce ulica| oslali
reln|a biskuovo| moci, a ko|e ce se kasni|e ceslo surolslavl|ali okusa|ima
n|ihovog inlegrisan|a u okvire gradske celine, o cemu ce u ovo| kn|izi |os bili
reci. Tokom ova rva dva erioda islovremeno se odvi|a|u rocesi klerikali-
zaci|e i ruralizaci|e grada. Nakon cenzure do ko|e |e doslo u III veku, lrgovina
sa udal|enim oblaslima |e svedena na mrlvu lacku, le ogranicena na razmene
izmedu dva susedna sela. S lim u vezi, cin|enica da su biskui, a zalim i
oali|e, rasolagali lolikom vlascu |esle u direklno| vezi sa osedovan|em
45
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
zemal|skih oseda u zavisnosli od ci|eg kvalilela |e zavisio i roserilel sa-
mog grada.
Ovakav oblik nasel|avan|a roslora saobrazan |e inleleklualnim slruk-
luraci|ama ko|e uveliko odseca|u na neke oblike menlalilela ko|i |e oisan u
rvom oglavl|u. Sredn|ovekovni zaad izgleda kao veliki ogrlac sacin|en
od suma i uslara o ko|ima su lu i lamo razasule obradive, man|e ili vise
lodne cisline. Sume, sa svo|im drvecem i sumskim zivolin|ama, zaisla red-
slavl|a|u velike izvore bogalslva. Naredak civilizaci|e |e uoslalom usko o-
vezan sa n|enim krcen|em. Ali, ona |e re svega izvor oasnosli, ugrozenosli,
sa svo|im divl|im zivolin|ama ko|e rele coveku, sa mrakom ko|i uliva slrah,
dok |e svaki zalazak u n|u avanlura za sebe. Pa iak, covek ne reza od n|e.
Slavise, l|udi iz ove eohe su izuzelno okrell|ivi, bilo da |e rec o vilezovima,
sveslenicima ili sel|acima, mogao |e lo bili kakav monah ko|i |e nauslio svo|
manaslir ili ak kmel ili vazal ko|ima |e neki mocni|i vlaslodrzac oduzeo o-
sed, a svi su oni sada u olrazi za novim ulocislem. uduci da su invazi|e
razorile mrezu sirokih i ravolini|skih rimskih cesla, oslale su |os samo slaze,
zabludeli ulevi ko|ima se slize, bilo esice bilo na kon|u, od |edne do druge
cisline. Predeo kao da |e islackan nasel|enim meslima ko|a osla|u lu gde |esu
i ko|e ovezu|e slel neredvidl|ivih i lesko rohodnih uleva. Pa iak, uo-
redena sa lrasiranom ulan|om ko|a |e karaklerislicna za rimilivne skuine,
ovakva konfiguraci|a, s siholoske lacke gledisla, ima sasvim drugaci|e zna-
cen|e. Sada vise ne mozemo govorili o nerobo|no| granici izmedu sakralnog
i svelovnog, kako |e na lo ukazao i Zak le Gof (}acques Ie Goff), |er |e obzor|e
sredn|ovekovnog coveka duhovne rirode obelezeno hriscanslvom. Ono |e
islovremeno i blisko i daleko, reoznall|ivo u uskim granicama ko|e obele-
zava|u roslor ove nasel|ene cisline, mesne crkve, arohi|e ili biskuskog gra-
da, ali i u veoma sirokom konlekslu cilavog Zaada. Prema lome, sve |e sve-
lo, osim, naravno, muslimana i Mongola, ko|i se nalaze na eriferi|i. Tako se
bez ikakve smeln|e kombinu|u zalvoreno i olvoreno, oslrvska izolovanosl i
univerzalnosl, izdvo|enosl i bralslvo. Zahval|u|uci ovo| drugo| dimenzi|i, svi
ovi mali, zalvoreni svelovi su medusobno ovezani, a lako cesla osla|e
ul hodocasca, a krelan|e redslavl|a izlazak covekov iz samog sebe, ali sa-
mo kako bi se |os bol|e ronasao. Pulnik vise ni|e ralnik-lovac koga se lreba
klonili, vec bice u olrazi za ogom ko|e zasluzu|e goslorimslvo. Svi li u-
levi rema Rimu, rema Svelo| Zeml|i ko|i idu reko Dunava, rema Sen-
Zak-de-Komoslelu, |esu ulevi risva|an|a lerilori|a i n|egove hrisli|anizaci-
|e: bilo o klisurama (Gran-Sen-ernar), bilo usred roslranih suma (Granvo
na }uri), ili na kra|u dugackih elaa, osvuda se odizu dakonslva (sluzbe),
boz|i domovi i azili za hodocasnike (rihvalilisla).
46 Pc| 8|cn|cr
Ova| so| olvorenog i zalvorenog ima veliki slralegi|ski znaca|, |er mo-
ze da redslavl|a klicu novog, ali i odudarnosl sa lradicionalnim menlali-
lelom. U ovom osledn|em sluca|u, on odseca na neolilsko selo, videli
smo da |e zalvoren roslor bio simlom olrebe za bezbednoscu, za odbra-
nom od svega slo |e relilo sol|a. Kad |e rec o sredn|em veku, oseca| nesi-
gurnosli |e osle meslo, |er sredn|ovekovni covek zivi u nereslanom slra-
hu. Covekov zivol |e veoma neizveslan, bilo da |e rec o rirodnim neogo-
dama, boleslima, nerodnim godinama, bez obzira na lo da li zivi na selu ili
u gradu, ili se zalekao na ulu. Zalo svako, bez izuzelka, oseca olrebu za
sigurnoscu, a kako |e slaro dobro odolelo svemu, ono |e donosilo soko|.
Paralelno sa covekovom lezn|om da se scucuri unular slarih zidina i bude
od biskuskom zaslilom, celokuan inleleklualni zivol, kao i moral, le-
mel|e se na nacinima misl|en|a i onasan|a ko|i valorizu|u slare, neoozive
vrednosli. Prva od ovakvih rocedura redslavl|a ribegavan|e svakom ar-
gumenlu od aulorilela, ko|i |e rasclan|en na cilavu seri|u nivoa, na ci|em
vrhu se nalazi neosorni aulorilel hriscanske religi|e Svelo ismo, ali i
crkveni oci. Kako |e Svelo ismo relko kada bilo direklno dosluno, glavna
referenca osla|u bibli|ski cilali ,aulenlicnih aulora ko|i se na la| nacin i
sami uzdizu u rang aulorilela. Ali, oslo su lakvi cilali veoma ceslo ne|a-
sni, oni su iziskivali dodalna ob|asen|en|a, ko|a ce, za|edno sa onima ko|i ih
isu, oslali novi nivo iramidalne hi|erarhi|e. Na kra|u |e celokuno zna-
n|e dobilo izgled mozaika sacin|enog od niza cilala izdvo|enih iz svakog
konleksla, kao florilegi|um, hreslomali|a (kasni|e ce |os bili reci o zbirkama
,senlenci), u ko|e malo ko|i isloricar moze da se ouzda. Nove ide|e su
mogle bili rihvacene lek nakon slo su se okilile imenom nekog slavnog
relka kome ce se riisivali misli ko|e nikad nisu bile n|egove (,Aulorilel
ima nos od voska ko|i |e moguce obrlali u svim smerovima, reci ce Alan de
Iil /Alain de Iille/ u XII veku), ili koga ce cak izmislili, ako bude olrebno.
S druge slrane, ovakva maniulalorska raksa izrazava slan|e duha ko|i ne
lri diskusi|u. Individualni, kao i koleklivni moral lemel|e se na ,rimeri-
ma, slereolinim anegdolama, sa beskonacnim navoden|ima i komenlari-
ma, zalim na oslovicama u ko|ima se moze videli izraz vekovne mudrosli,
rezullal emiri|skih konslalaci|a ko|e svo|im gomilan|em osla|u islinile.
Narocilo |e velik znaca| svelaca, |er su oni uzori ko|e lreba sledili. Slo se lice
druslvenog zivola, on |e u olunosli oslon|en na obica|e, lu ozakon|enu
raksu roizaslu iz onavl|an|a |avnih akala ko|i nikada, koliko l|udsko se-
can|e seze, nisu bili osoravani. }ednom rec|u, islinilo |e ono za sla se odu-
vek lvrdilo da |e islinilo, a neslo |e bivalo isravno i dobro zalo slo se odu-
vek lako cinilo.
47
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Uoslalom, o kakvom liu zalvorenosli |e ovde rec` Osim slo se ribezi-
sle lrazi u roslosli, lradicionalan nacin da se odagna oseca| nesigurnosli
saslo|i se u lome da se norme onasan|a obrazu|u u odnosu na |edan visi
rinci u kome val|a lrazili uorisle. Ovo| lvrdn|i ide u rilog i sve cesci uliv
elemenala nalrirodnog, a su lako cuda na|bilni|i faklor u rocesu kanoni-
zaci|e sveca, verodoslo|nosl sisa se dokazu|e valrenim ordali|ama, snovi i
snoviden|a su nacini soznan|a. Ali, lo| simbolicno| misli |e re svega svo|-
slveno naslo|an|e da se svaki dozivl|a| renese u ravan |edne drugaci|e, ri-
krivene slvarnosli, ko|a |e deo nekog viseg orelka. Takva misao uzima ma-
ha, a lako nailazimo i na simbolizam kamen|a ko|e, ako |e zulo ili zeleno,
leci od zulice ili od bolesli |elre (veza se usoslavl|a u zavisnosli od bo|e), dok
crveno leci krvaren|a. Simbolicno znacen|e ima|u i cvece i zivolin|e, nadugac-
ko i nasiroko oisano u florari|umima i besli|arima, zalim bro|evi, ko|i se ri-
men|u|u u arhilekluri. Prema ovom drugom menlalnom osluku, sve uu-
cu|e na sve u okviru |ednog nedel|ivog univerzuma organizovanog o nivo-
ima, u cemu se mogu uocili slicnosli sa anlickim kosmologi|ama (selimo se
aslroloskih ob|asen|en|a karaklera ili zdravslvenog slan|a). I same reci osla-
|u simboli ko|i izmicu l|udsko| konlroli i olvara|u ul ka slvarima, slo red-
slavl|a lra|nu odliku magi|skog menlalilela. Pomenimo, u vezi sa ovom o-
sledn|om naomenom, odudarnosl ko|a oslo|i izmedu tcr|c i rcs, ko|a ce
osleeno bili oovrgnula u olemikama izmedu ,realisla i ,nominalisla,
lokom lreceg urbanog erioda sredn|eg veka. U lom sukobu unular misl|en|a
nominalisli ce, i lo u mnogo veco| meri nego realisli, islicali znaca| onog slo
uravo cini razliku izmedu hriscanslva i oslalih dve|u formi, rimilivne i
iramidalne, ko|e smo oisali u relhodnim oglavl|ima. N|ihova misao se
|avl|a islovremeno sa o|avom novih soci|alnih i urbanih oblika, ko|i ce kom-
binivali zalvorenosl i olvorenosl na drugaci|i nacin. O lome ce |os bili govo-
ra. Reci cemo |os da su riadnici ove rve kalegori|e zagovornici slarih mo-
dela zivl|en|a dok su rislalice druge rofesionalni inleleklualci, ko|i su ceda
,u|edin|enog grada. Kako bismo na na|bol|i moguci nacin shvalili suslinski
znaca| ovog sukoba, vralicemo se islori|i sredn|ovekovnog grada.
Uk|op|]ene ruz|lke
Videli smo kako, ocev od VII veka, dolazi do izvesnog odva|an|a usled
naorednog oslo|an|a eiskoskog grada i oali|a izvan zidina, ko|e ce o-
slali sredisle oalskih varosica. Medu bro|nim rimerima ovog rocesa, o-
menimo Iimoz (varos Sen-Marsi|al), Aras (varos Sen-Vasl), Rems (varos Sen-
Remi), Soason (varos Sen-Medar), Tuluz (varos Sen-Sernen). No, grad se islo
48 Pc| 8|cn|cr
lako mogao delili na lri, celiri dela, ili ak dobili izgled rave konslelaci|e,
kao slo |e, na rimer, sluca| sa Neverom 888. godine, u neosredno| okolini
ovog cititcs-a moze se naci |os osam oali|a. Uz lo, na ova| olicenlrizam
religiozne urave kalemi se i |edan drugi, kao rezullal obrazovan|a novih
delalnosli, re svega komerci|alnih. Kra|em IX veka ocin|e da se obnavl|a
lrgovacka aklivnosl u sirim razmerama, slo slimulise ekonomski zivol. Ior-
mira se nova klasa lrgovaca, ko|a se veoma brzo bogali. Iluslraci|a n|enog
usona na druslveno| leslvici |esu i o|ave pcrtus-a, lrgovackih laceva, kao i
ticus-a, slambenih redgrada
2
(skrenimo azn|u na elimolosko znacen|e re-
ci: |urgus jcris, slo bukvalno znaci ,sol|asn|a varos). N|ena narasla moc,
ko|a ce ol|ul|ali suremali|u zeml|oosednika, re svega Crkve, rivlaci mno-
ge zanalli|e ko|ima |e sve|edno da li ce se naslanili u samom gradu ili u so-
l|asn|im varosicama. Sve veca komunikaci|a izmedu ovih razlicilih cenlara
uzroku|e slvaran|e konlinuiranog urbanog roslora, lako da |e, od riliskom
odele rada, zalvoren roslor uravo ekslodirao. Siren|e bro|a aklivnosli
imace za osledicu i ovralak dela rekobro|ne seoske oulaci|e u gradove,
lako da se moze govorili o izvesnom reorodu gradskih slaleza. To, dal|e,
uzroku|e seci|alizaci|u razlicilih zanala i n|ihovo aulonomno organizovan|e
u kvarlovima, u ko|e se n|ihovi clanovi gruisu. Ako uzmemo u obzir i cin|e-
nicu da Crkva gubi konlrolu nad ovim o|avama, moglo bi se reci da sve ovo
skua redslavl|a i roces laicizaci|e. Ova evoluci|a ne zaobilazi ni inleleklu-
lanu sredinu ocin|u da se slvara|u odredene kororaci|e: lo |e vreme na-
slanka Univerzilela, na|re u Parizu, zalim u olon|i i u Oksfordu. Izrasli iz
redova sveslenickog slaleza, i ovi inleleklualci sada naslo|e da zadobi|u ro-
fesionalnu samoslalnosl i da se oslobode biskuove dominaci|e, a da ri lo-
me iak ne adnu u milosl svelovnih mocnika, bilo olilickih, bilo ekonom-
skih. U lo vreme |e cesl sluca| da ucilel|i zive na racun novca dobi|enog od
sludenala, oul kakvih zanalli|a ko|i roda|u svo|e roizvode. Generalno
uzevsi, ova| eriod odliku|u rofesionalna seci|alizaci|a, seklorizaci|a ro-
slora i, na kra|u, osamoslal|ivan|e u odnosu na Crkvu.
Pa iak, za razliku od Aline i drugih slarogrckih gradova gde |e ovo
mnoslvo imalo za osledicu cenlrifugalno rasian|e n|egovih saslavnih delo-
va, grad se sinlelizu|e u osebno skladno |edinslvo ko|e redslavl|a original-
nu crlu sredn|ovekovnog grada u ravom smislu reci. Zadrzimo se na ri-
meru grada Pariza, kao liicnom redslavniku. Galsko-rimski grad ko|i |e
ulvrden na levo| obali (lermalne vode na Klini|u, arene na Iuleci|i ild.) izgo-
reo |e u ozarima u vreme invazi|a iz III veka. Grad se lada ovlaci u Grad-
2
Na francuskom: jcu|curg, ,,redgrade (rim. rev.).
49
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
sko oslrvce, zaklon|eno zidinama i rukavcima reke. S dolaskom Iga Kaela
na vlasl (987), cititcs |e |os uvek ogranicen na roslor isloimenog oslrva, ali se
sa severne i |uzne slrane reke iak obrazu|u znaca|ni aneksi ko|i ceslo ima|u i
vlaslile odbrambene zidine. Rec |e o oali|ama, re svega o oali|i Sen-Zer-
men-de-Pre na levo| obali (ova| gradic |e oko 1180. godine bro|ao oko slo
dvadesel i el domacinslava) i oali|i Sen-Marlen-de-San na desno| obali. Ali
lokom XII veka lu su, sa |uzne slrane, i oali|e Senl-Zenev|ev, Sen-Viklor i
Sen-Marsel, sa n|ihovim varosicama. S druge slrane, ozivl|ene ekonomske
delalnosli imace za osledicu, u XI veku, i slvaran|e |edne lrgovacke za|edni-
ce na desno| obali. Smeslena izmedu crkava Sen-Meri i Sen-Zerve, ova celvrl
dobi|a i svo|e secificno sredisle, lrg Grev. I na kra|u, neslo kasni|e |e osnovan
Univerzilel, na levo| obali, sa manaslirima i koledzima. Pred nama |e, dakle,
grad sa lri vrsle aklivnosli, ko|e odgovara|u lrima, |asno omedenim zonama:
lrgovacko redgrade (ko|e se naziva ,gradom), biskuski cititcs, brezul|ak
sa ucilel|ima i sludenlima. Godine 1190. Iili Avgusl odize zid ko|i nosi
n|egovo ime, a ko|i se roleze od mesla gde se danas nalazi moslic Umelnosli
do lorn|a arbo (izmedu danasn|eg mosla Mari i ulice Sen-Pol), a ko|i |e ro-
lazio kroz kai|e Sen-Deni i Sen-Marlen. Na ova| nacin grad |e obuhvalio i
lrgovacku aglomeraci|u sa desne obale kao i neke religiozne elemenle, re
svega Sen-Zermen Oserski. Dve deceni|e kasni|e, ova| isli vladar odize i drugi
zid ko|i se roleze od lorn|a Nel do dvorca Turnel, reko kai|e Sen-Zak (na
meslu gde se danas seku ulice Sen-Zak i Suflo), le na la| nacin u okvir ove
nove celine ukl|ucu|e i Univerzilel i oali|u Sen-Zenev|ev. Veoma |e vazno
islaci cin|enicu da |e ovo |edina oali|a ko|a |e usla u saslav grada, |er sve
oslale Sen-Marlen, Sen-Zermen, Sen-Marsel i Sen-Viklor osla|u sa sol|a-
sn|e slrane zidina. Kasni|e cemo videli ko|i |e bio dubl|i razlog ovakvog olo-
ra. Ovom rvom unifikaci|om slvoreno |e cenlralno |ezgro ko|im |e ariski
urbanizam dobio osnovnu karaklerisliku svog lana gradn|e, |er ce se celo-
kuan kasni|i razvo| imali oblik sukcesivnog, koncenlricnog siren|a osnov-
nog erimelra.
Sredn|ovekovni grad roizasao iz ovog rocesa obuhvala, dakle, u gra-
nicama zalvorene celine, mnoslvo samoslalnih, arlikulisanih delalnosli sa re-
ligioznim sredislem. Pogleda|mo izbliza kakav |e n|egov unulrasn|i izgled i
zadimo u lavirinl n|egovih ulica. N|ihova osnovna karaklerislika |e odsuslvo
erseklive, re svega zbog n|ihove uzanosli, a olom i zbog renasel|eno-
sli. U Parizu nema ulice sire od sedam melara, u vecini sluca|eva |e la sirina
mnogo man|a. Uz lo, kuce uglavnom dvosralnice ili lrosralnice, visoke
reko desel melara, naravl|ene su lako da su sralovi islureni rema sol|a,
narocilo kod drvenih gradevina, a se izdignuli delovi s |edne i s druge slra-
50 Pc| 8|cn|cr
ne ulice golovo dodiru|u i obrazu|u svodove ko|i srecava|u rodor svellosli.
Pa i ored ovakvog dekora, cirkulaci|a |e inlenzivna. Tu su re svega esaci,
ali i zivolin|e: domace, |er |e risuslvo seoskog zivola |os oselno, kao i zare-
ga ko|a ceslo vuce velike lerele, zahval|u|uci novom nacinu urezan|a. Osla-
n|a|uci se na |edan dokumenl s ocelka XIV veka, P|er Iavdan (Pierre Iave-
dan) oisu|e velika kola sa celiri locka, u ko|a su uregnula dva kon|a, |edan
iza drugog, sa koci|asem nared i kolima sa dva reda od o el sedala, o
duzini. Guzva |e na|veca na moslovima ko|i ne samo da su veoma uski, vec
su |os i sa obe slrane zalvoreni radn|ama ko|e onemogucava|u olvaran|e hori-
zonla rema reci, kao slo |e lo sluca| sa Malim moslom i Moslom men|aca.
Ova zalvorenosl ulica |e |os izrazeni|a usled n|ihovog krivolini|skog oblika
golovo da se ne moze naci ni|edna ulica ko|a bi izbila od ravim uglom na
neki lrg ili raskrsnicu, osim loga, ove ulice lako naglo skrecu da ceslo zavrsa-
va|u kakvim corsokakom. S druge slrane, nema ni daska velra. Ali, zar velr-
ovi nisu simbol brzine, neogranicenog roslora` Krivudave slaze su domen
selaca, a ne dilizanse ko|e |ure ili zeleznicke ruge: lini|a krelan|a esaka o
ravno| ovrsini ima oblik sinusoide, a ne rave lini|e, kao slo lo svedoce, na
rimer, lragovi ko|e covek oslavl|a hoda|uci o ol|u rekrivenom snegom.
Na ulicama ko|e se ukrsla|u oul kakvih ba|onela, uz lo nalkril|enim arka-
dama, sa udubl|en|ima i olvorenim odrumima sa slrane, oko nereslano
udara o rereke i neizbezno se zauslavl|a na neko| blisko| lacki. Ovde bi se,
dakle, re moglo govorili o meslima nego o rosloru, od ko|ih svaki redsla-
vl|a svel za sebe. I sami lrgovi su zalvoren roslor, oul dvorisla namen|e-
nih esacima. U danasn|e vreme, roslor oko kaledrala i crkava |e uveliko
osloboden, slo u lo vreme ni|e bio sluca|, buduci da su one bile skrivene iza
gomile kuca ko|e su se liskale oko n|ih, a rasolagale su lek |ednim lremom
skromnih dimenzi|a ko|i se nalazio isred ili sa |edne od slrana. Pi|ace ce lek
vremenom dobili svo|e zasebno meslo, ko|e ce ceslo bili nalkriveno. U ocel-
ku su za lu svrhu sluzile ulice ko|e su imale neka rosiren|a, isrva sluca|na,
a zalim i secificna, ona ko|a su nasla|ala rusen|em. Celokuan roslor |e,
dakle, osmisl|en ne za rolazak, zivo cirkulisan|e, vec za selkan|e, zasla|kiva-
n|e, okul|an|e, gledan|e. A ovoda za gledan|e |e beskra|no mnogo, lim re
slo se o|avl|u|u bro|na seci|alizovana zaniman|a ko|a dominira|u kvarlom,
ali ne zauzima|u n|egov roslor u celini (osim nekih narocilo rl|avih zanala
ko|i su sirili neri|alne mirise, kao nr. kozarski), slo |e odlika uniformnosli.
Ovo |e vladavina razlika, afirmisanih osobenosli, kao slo svedoce raznolike
kuce sa fasadama ko|e nose snazan ecal originalnosli. Nizuci se |edna na
drugu duz ulice, svaka od n|ih se razliku|e od oslalih bilo o sleenu zasil|e-
nosli zabala, bilo o visini krova. Tako |e i soci|alni slalus n|ihovih vlasnika
51
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
direklno uocl|iv, o mnoslvu delal|a, a se lemicke kuce rasozna|u o zu-
caslim krunislima i lorn|evima, a nalisi na kucama kazu|u da u n|ima zive
lrgovci. Ponegde se mogu videli i uglasla udubl|en|a, onekad ukro|ena u
samu fasadu, u ko|ima se izdize ki kakvog sveca, slo lakode ima osebno
znacen|e sa soci|alne lacke gledisla, onegde se, oel, |avl|a|u siroka rize-
ml|a ili sleenasla izbocen|a.
S lim u vezi, Iransoaz Soe (Iranoise Choay) govori o ,sredn|ovekovno|
sinlagmi. Iako |e lo lingvislicki, naucni izraz, on |e u olunosli adekvalan.
Pre svega zbog cin|enice slo sinlagma redslavl|a surolnosl aradigmi, od-
nosno modelu ko|i se onavl|a u idenlicnom obliku, a su, na rimer, arkade
ko|e danas mozemo videli u ulici Rivoli deo aradigmalske slruklure. Nasu-
rol lome, da bi dva razlicila elemenla (u nasem sluca|u dve razlicile fasade
|edna ored druge) cinila celinu u okviru odredenog roslora (ovde ulice i,
sire gledano, cilavog grada), lreba da oslo|i odnos ko|i cemo nazvali sinlag-
malskim, ko|i omogucava n|ihovo surisuslvo. Drugim recima, razlicili, o-
|edinacni elemenli mogu da se afirmisu kao lakvi lek u okviru |edinslva u
kome se reda|u |edan za drugim. Ukralko, elemenli sinlagme dobi|a|u svo|u
soslvenu vrednosl lek zahval|u|uci |edinslvu ko|e ga surolslavl|a onome
slo relhodi i onome slo sledi. Isoslavl|a se, dakle, da |e |edinslvo celine
oslvareno na osnovu razlika medu elemenlima, i obrnulo. Uravo smo oi-
sali razlike ko|e oslo|e unular sredn|ovekovnog grada, ali, zahval|u|uci ce-
mu su one sklol|ene u |edinslvenu celinu, o cemu svedoce ne samo zidine
ko|e ga oasava|u, vec i n|egova organska vilalnosl ko|a ne resla|e da bu|a`
}edini elemenl ko|i olvara erseklivu |esle kaledrala, sa svo|im verlikalnim
oloza|em. I mada |e necele oazili dok hodale o krivudavim meandrima
ulica od|ednom nabasale na n|u, i elo |e lik red vama, iznenada olvara|uci
horizonl rema visinama ogledu ko|i rali n|enu fasadu i zasil|eni vrh. Za-
nali i razne kororaci|e smesleni u ovim celvrlima redslavl|a|u aulonoman
elemenl svelovnog, dok risulsvo religioznog elemenla da|e |edan islori|ski
uvid u razlog n|ihovog okul|an|a lom meslu, le na la| nacin udahn|u|e izve-
sno siholosko |edinslvo. Na|uecall|ivi|i dokaz ove lvrdn|e |esle raksa ro-
cesi|e, ko|a gubi svaki smisao bez risuslva crkve kao kra|n|eg odredisla n|e-
ne ulan|e. Svo|im krelan|em ona rali oblik grada, krivudave lini|e n|egovih
ulica, le okul|a cilavo slanovnislvo, shodno razlikama svake soci|alne gru-
aci|e. U lo| ovorci mogli su se videli, |edni iza drugih, l|udi od svakog za-
nala kako nose svo|e alalke ili ambleme: kovaci, lesari, kro|aci, mesari, vo|ni-
ci, sudi|e, i na kra|u sveslenslvo. Svaka od ovih brali|a vuce sa sobom kakva
aradna kola ili neslo slicno, slo |e u svakom sluca|u val|alo okazali red
drugima, svi oneseni duhom suarnislva, lesim nego isla drugo i uoblice-
52 Pc| 8|cn|cr
nim mozda u kakvo| obozno| sceni iz Svelog isma ili iz zili|a nekog sveca.
Svi oni, uaradeni, cine deo ovorke, ali islovremeno igra|u i ulogu osma-
lraca. Uzanosl ulica |e, naravno, |edan od veoma vaznih faklora, |er |e golovo
nemoguce zaslali a da vas ri lom ne onese lalas rocesi|e. }os |e bilni|e da
sam grad, sa svim svo|im razlikama, a cak i unulrasn|im rivalilelima, osla-
vl|a na scenu i slavi samog sebe. Premda |o| |e o|am |ednoobraznosli slran
(sarenilo bo|a, krealivnosl l|udi iz naroda, inici|aliva dece), ova ceremoni|a
iak redslavl|a organizovan sku, definisan kra|n|im cil|em svog obilaska.
To |e, dakle, la|na ovog druslva, reoznall|iva i na llu novog urbanog ro-
slora: vodoravna raznolikosl odrzava se na racun usravnog |edinslva, sa
mogucnoscu oslo|an|a aulonomi|a razlicilih funkci|a.
Trunscendentnost l uutonoml]e
Kakva |e, dakle, la ,vera ko|a |e u slan|u da medusobno oveze laicke
aulonomi|e ko|e se |avl|a|u u obliku nehi|erarhizovanih razlika` Uravo ovde
lreba uzeli u obzir originalnosl karaklera hriscanslva. S |edne slrane, u hri-
scanslvu ilekako oslo|i verlikalan odnos izmedu coveka i oga, ali bez hi|e-
rarhi|skog odnosa kakav |e oslo|ao u anlickom kosmosu. og Sve Oslalo
ko|i slolu|e u asolulu svo|e lranscendenlnosli, oslvaru|e vezu sa covekom
ulem milosli, a ne vise ulem |ednog silaznog konlinuilela, oul bibli|skih
aulora ko|i su se uhvalili u koslac sa vavilonskim milovima, crkveni oci zve-
zdama oduzima|u slalus bozanslava. Hriscanska olvorenosl rema gore ru-
si, dakle, iramidalnu hi|erarhi|u. S druge slrane, kao osledica islog rasce-
a, covek |e dobio slalus sub|ekla, ali ne vise na cislo refleksivan nacin kao
kod Grka, kod ko|ih |e zadalak mudraca bio da reozna meslo ko|e mu |e
dodel|eno na leslvici zivih bica, le da u svo|u svesl ugradi sozna|u o lom
ob|eklivnom orelku kako bi ga na harmonican nacin rerodukovao u unu-
lrasn|osli samog sebe. Rec |e, iak, o slobodnom sub|eklu, sa aulonomnim
mocima i inici|alivama, ukl|ucu|uci i n|egov odnos rema rirodi. I kao slo
vise ne oslo|i |edno lolalno |edinslvo, oluno se razmimoilazi ono slo se
ise i govori o ogu i ono slo se odnosi na fizicke i l|udske dalosli, a anlicko|
onlologi|i vise nema mesla. Vralimo se na malocas omenulu di|alekliku za-
lvorenosli i olvorenosli. Olvaran|em verlikalne erseklive, slo ce reci uso-
slavl|an|em odnosa sa ogom, oslrvska skucenosl nasel|ene cisline oznog
sredn|eg veka siri svo|e dimenzi|e do beskonacnosli. Ako shvalimo kakvo
znacen|e u hriscanslvu sada dobi|a|u i og i univerzum, onda ce nam oslali
|asno zaslo i kako |e moguc so| verlikalnosli i horizonlalne relaci|e izmedu
razlicilih l|udi, ko|e razdva|a nacin na ko|i se oni sluze svo|om umnoscu i
53
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
svo|om slobodom. To, zaravo, redslavl|a novinu ko|om se useva|u reva-
zici lradicionalna vizi|a zalvorenosli i olvorenosli, kao i osledice ko|a |e ona
imala o nacine misl|en|a, sa aulorilelima i simbolizmom kao osnovnim slu-
bovima. I dok |e ova| inovalorski olenci|al hriscanslva mogao bili obezvre-
den i ugusen religioznim menlalilelom seoskih sredina, u gradu on, naro-
liv, cvela, osloboden svakog balasla. }er, videli smo kako i sami inleleklulaci
ri|an|a|u uz |ednu novu slrukluru soci|alnog raslo|avan|a u gradovima, a
ko|a vise ne ravi razliku izmedu man|e ili vise lemenlih delalnosli (moli-
lva ili misl|en|e, ral, roizvodn|a maleri|alnih dobara, re svega ol|orivred-
nih) vec se razlike definisu kao secificnosl svakog zanala kao odredene
vesline, lehnike. Rec |e dakle o odeli u oslu, a lako i inleleklulac osla|e
kvalifikovani rofesionalac ko|i, u svo|o| radionici-skoli, dela u okviru |edne
secificnog |ezickog domena. N|egova aklivnosl se vise ne svodi na uku
konlemlaci|u, nego se usmerava ka usavrsavan|u, odesavan|u rigoroznih
rocedura misl|en|a. Posledica ove romene |esle slvaran|e sholaslicke melo-
de. U okviru filozofsko-leoloskih sukoba izmedu slarih i modernih, izmedu
simbolicke misli i izvesnog racionalizma, surolnosl izmedu seoskog i grad-
skog svela delu|e kao unulrasn|i okrelac oslo|ecih menlalilela.
O lome na|bol|e svedoci sukob misl|en|a do koga |e u XII veku doslo
izmedu svelog ernara (1090-1152) i Abelara (1079-1142). Reformalor iz Si-
loa i oal iz Klervoa, kao i svaki monah, seoskog orekla. Znaci, feudalac i
vo|nik: godine 1145, u Vezeleu, zagovornik |e drugog krslaskog ohoda, a
islo lako zdusno ozdravl|a i osnivan|e vo|nickih redova. N|egova religiozna
slreml|en|a usmerena ka vracan|u na izvorne vrednosli ne mogu bili osma-
lrana odvo|eno od zalagan|a da se odbrani lradicionalni soci|alni oredak.
Pariz |e za n|ega bibli|ski Vavilon iz koga covek lreba da bezi ako se uzda u
sas duse. Pobeci, ali kuda` U manaslire, |er covek lamo moze da nauci i vise
i bol|e, okruzen drvecem i kamen|em, u lisini, nego slo bi lo mogao u razgo-
vorima ili iz kn|iga. Sada nam |e |asno zaslo su oali|e oslale izvan zidina
ko|e |e odigao Iili Avgusl. Zbog loga se u manaslirskim krugovima ceslo
oziva na slari sukob izmedu Avel|a aslira i Kaina kovaca kako bi se doka-
zalo da og ne voli ni gradove ni n|egove slanovnike.
Pa iak, sa Abelarom i n|egovom melodom uzdrmani su lemel|i ovog
simbolickog lumacen|a. U svom delu Sic ct Ncn, zbirci lekslova reuzelih
uglavnom iz sisa svelih olaca, on |asno ukazu|e na konlradikci|e ko|e oslo-
|e u iskazima ovih ,aulorilela, slo znaci da vise ni|e moguce da se covek
zadovol|i n|ihovim naivnim rihvalan|em i onavl|an|em. Treba uvideli da li
su lo zaisla neodudarnosli i u cemu se one saslo|e. Ukralko, lreba zauzeli
krilicki odnos rema |eziku. Rec |e u rvom redu o islori|sko| krilici, a |e
54 Pc| 8|cn|cr
rvi zadalak olkrivan|e aokrifa, gresaka reisivaca, kao i oslo|an|a na-
knadnih korekci|a diskulabilnih mesla. Zalim se rimen|u|e islori|sko-kom-
aralivna meloda, ko|om se olkriva da li su rolivrecnosli uzrokovane lime
slo su razlicili aulori uolrebl|avali isle reci u razlicilim znacen|ima. }ezik
ima svo| zivol ko|i se razliku|e u zavisnosli od eohe, kao i od o|edinaca i
soci|alnih grua ko|i se n|ime sluze, a sloga mora bili odvrgnul slalnom
reisilivan|u. Oluda on ovom roblemu rislua kao logicar, gramalicar i
di|aleklicar. Kakav |e odnos izmedu reci i onoga slo ona redslavl|a` Kako
covek moze da demonslrira, rezonu|e a da ri lom bude siguran u svo| sud`
U olazno| lacki ove roblemalike reozna|emo oznali sukob univerzali-
sla ko|i ce ih svrslali u redove ,realisla i ,nominalisla. Magi|sko-religiozna
misao lemel|ila se na verovan|u da oslo|i oluna odudarnosl izmedu rcs
i tcr|c. Prolivno lome, Abelar u univerzalnom, u koncelu (,rod ili ,vrsla)
ne vidi nikakvu slvar, nego tcx ili, |os bol|e, scrmc (,oznacilel| kao surol-
nosl ,oznacenom, ako lo revedemo na |ezik danasn|ice). Tako on srovodi
izveslan roces desakralizaci|e |ezika, ko|i se sada smalra kao |edna cislo l|ud-
ska lekovina. No, Abelarov dorinos osva|an|u odredenog roslora nezavi-
snosli ko|i ce riasli coveku i n|egovom regalaslvu ne odnosi se samo na
inleleklualni zivol, nego i na sferu morala, buduci da on valorizu|e udeo ko|i
u n|emu ima covek sa svo|im slreml|en|ima. On smalra da dobar ili rdav ka-
rakler neke radn|e ni|e u rezullalu ko|i |e ona roizvela, kao maleri|alnom
aseklu ucin|enog, vec u nameri ko|a |e iziskivala samo delovan|e. S lim u
vezi, on ravi razliku izmedu greha i gresnosli: dok ovo olon|e redslavl|a
rirodni nagon, rvo se saslo|i u vrsen|u cina sa svescu da radimo rolivno
oz|o| vol|i.
Namera, svesl sub|eklivne vrednosli ko|e se lako dobro uklaa|u u
duh urbanih veslina i zanala (,Grad cini slobodnim, kako kaze |edna izreka
iz log doba) nikako nisu o vol|i oala iz Klervoa. Prema n|egovom misl|e-
n|u, l|udi, olekli iz greha, od gresnika i okvaren|aka, rada|u, hleli lo oni ili
ne, gresnike i okvaren|ake. uduci da |e covek osakacen od samog roden|a,
|edini nacini da zadobi|e bozansku milosl |esu molilva i isosnislvo. Skrenuli
s ovog ula, i na|man|e se uzdali slobodu sub|ekla, u n|egov um i vlaslilu
vol|u, znaci zaravo ogreznuli u izoacenoslima ko|e vlada|u gradom, sa svim
n|egovim aseklima zabave i rasusnosli. A sve se lo isuvise odudara sa
gresnim onasan|em onoga ko zagovora lakvu doklrinu: ,U Irancusko| ima-
mo monaha bez zakona, relala bez sluzbe, oala bez samoregora: lo |e P|er
Abelar ko|i se zadeva sa decom i obilazi zene!, uzvikivace sveli ernar, alu-
dira|uci na vezu n|egovog rolivnika sa Lloizom. Ono slo ga na|vise sabla-
zn|ava |esle da |e kao rezullal svega loga slvorena ,nova leologi|a, na ko|u
55
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
ce se on zesloko okomili, a bila ona i u oblic|u coveka ko|i vise veoma
simlomalicno ne oducava na oslrvu Grada, meslu sveslenickih aulorile-
la, nego na levo| obali Sene. Iako osudeni od ovakvim riliscima, Abelarovi
sisi iak nema|u niceg |erelickog nili su ikada lezili za oslobadan|em od
aulorilela Svelog isma. N|ihova novina saslo|i se u rimeni novog nacina
sagledavan|a i koriscen|a reci, |er uvodi razloge i di|alekliku lamo gde im,
rema misl|en|u rolivnika n|ihovog aulora, nema mesla, slo ce reci u shva-
ll|ivom ronican|u la|ni vere. Primenom melode, inleligenci|a i |ezik se sada
sagledava|u na drugaci|i nacin, ako vera i oslo|i, iznulra funkcionise razum,
oluno nezavisan u svom delovan|u. I ovde vidimo ulica| laickog rofesio-
nalizma ko|i se zbio u gradsko| sredini.
S|obodnl l u]edln]enl u lstl muh
Pod ovom dvoslrukom i resliznom galeri|om monaha i rofesora, olvara
se, dakle, velika debala o ilan|u vere, izmedu religi|e i razuma, izmedu sla-
rog ko|e |os uvek risulno, i novog ko|e za sobom ovlaci reslrukluraci|u
celine, aralelno sa romenama ko|e su se dogodile na urbanom lanu. Tran-
sformaci|a Pariza |e veoma recil rimer unifikaci|e ko|a ce iznedrili rvi ravi
sredn|ovekovni grad. Ta| isli Pariz ce u XIII veku osali glavni cenlar sukoba
misli. A lo ni|e sluca|no. Pogleda|mo kakvo |e slan|e u surolslavl|enim labo-
rima. S desne slrane, onavenlura (1217-1274), za koga, kao ni za svelog Av-
guslina, nema druge filozofi|e do filozofi|e ,Hrisla ucilel|a, drugog filozofa
do ,onog ko|i l|ubi oga: aulonomi|e, dakle, nema, a samim lim ni razuma.
N|egova vizi|a svela |e hi|erahi|ska, od ulica|em neolalonicara Deni|a, a
l|udska dusa |e ogledalo u kome se ogleda og. S leve slrane imamo Arislole-
love rislalice, slo ne lreba da cudi, |er smo na relhodnim slranicama s orav-
danim razlogom govorili o n|emu i n|egovom ,rirodnom ravu, irami-
dalnom modelu druslva, a u vezi sa feudalnom lroclanom odelom. Kako |e
on mogao osluzili sredn|ovekovnim hriscanima, zagovornicima ide|e o boz|o|
lranscendenlnosli, odnosno o rekidu konlinuilela izmedu n|ega i l|udi, sa
islovremenim, analognim negiran|em oslo|ane susline svo|slvene l|udskom
delovan|u` Naroslo zbog cin|enice da Arislolel, za razliku od Plalona, inle-
ligibilno ne surolslavl|a oselnom, vec, naroliv, svel cula i masle osla|e
deo sozna|nog rocesa. Islina, hi|erarhi|a zivih bica |e i dal|e risulna (bil|-
ke, zivolin|e, l|udi), sa odgovara|ucim nivoima dusevne egzislenci|e (vegela-
livna, senzilivna, misaona), ali ri lome visi nivoi ukl|ucu|u nize (a lako
l|udska misaona riroda ukl|ucu|e senzilivnu i vegelalivnu). Ukralko, svi ovi
oblici su nerazdvo|ivi od lela, maleri|e ci|i su oni oblik i rezullal. Iz svega loga
56 Pc| 8|cn|cr
roizlazi oslo|an|e rirode sa soslvenom dinamikom krelan|a, kao dalosli
za sebe, a sva ova razlicila krelan|a su medusobno savrseno uskladena u o-
slem krelan|u univerzuma. Iz loga roizlazi mogucnosl naucne sozna|e ko-
|a |e ulemel|ena na osmalran|u fenomena, bilo fizickih (na nivou univerzu-
ma), bilo elickih (l|udsko delovan|e), bilo olilickih (grad), logickih (|ezik)
ild., kao i legilimnog oslo|an|a |edne filozofi|e ko|a ne bi bila zamagl|ena
verom.
Pa iak, o Arislolelovim lekslovima se u lo vreme zna lek zahval|u|uci
revodima i komenlarima nekih araskih aulora, rvenslveno Avicene i Ave-
roesa. uduci da |e ova| rvi lakoreci ,lalonizovao Arislolela, frakci|a sa
onavenlurom na celu ga |e relalivno lako rihvalila. Nasurol lome, Avero-
es, ko|i |e ziveo u XII veku u Kordovi, u muslimansko| Sani|i, naslo|i da
verni|e redoci originalnu misao aulora. I lako ariski Univerzilel, sa svo|im
redavacima umelnosli rukovoden olrebom oslobadan|a od dominaci|e
leoloskog fakullela uorisle svo|ih ucen|a nalazi u Averoesu. Ova| aulor
ravi razliku izmedu lri nivoa razumevan|a Kurana: rvi, visi nivo riada
filozofima, ko|i se sluze demonslralivnom, dakle ouzdanom naukom, dru-
gi, sredn|i, nivo leologa, ko|i se sluze lek verovalnim argumenlima, i na kra-
|u, na|nizi, nivo neukih masa, kod ko|ih suslina verovan|a zavisi od ubediva-
n|a, bodren|a. Ovu drugu kalegori|u on smalra izlisnom, a cak i slelnom,
buduci da ne doseze do isline, dok svo|om di|aleklikom uravo zeli da u lo
ubedi druge, slvara|uci na la| nacin konfuzi|u na ol|u inleligenci|e. Teolozi
su, dakle, suvisni, i lrebalo bi da uslue meslo mirno| koegzislenci|i elile filo-
zofa i gomile vernika, u ko|o| ne bi dolazilo do unulrasn|ih ulilan|a.
Ako osmalramo konleksl siluaci|e na ariskom Univerzilelu, Averoe-
sovo ucen|e se |avl|a u ravi cas, ovlaceci sa sobom dva suslinska ilan|a.
Prvo ilan|e bi bilo na osnovu cega |e filozofska misao u slan|u da dosegne
do oga` U skladu sa ide|ama svog ucilel|a, averoisli odgovara|u: na osnovu
delovan|a inlelekla, ko|i za Arislolela redslavl|a suslancu odvo|enu od co-
veka, dok on za Averoesa u coveku de|slvu|e kao lra|an|e ili rasrosliran|e.
Nismo daleko od neolalonicarskih leza. Osim loga, ova| aklivni, rasroslra-
n|eni inlelekl osla|e |edinslven, za|ednicki svim l|udima (kasni|e ce se govori-
li o ,monosihizmu), iz cega roizlazi da sub|ekl misl|en|a u coveku ni|e
sam covek, vec |edno univerzalno bice. A sla |e onda sa |edinkom i n|enom
aulonomi|om, buduci da |e cena ula ko|i filozofa vodi do konlemlaci|e o-
rican|e lemel|ne ozici|e hriscanslva, rema ko|o| |e odnos rema ogu od-
nos slobodnih l|udskih sub|ekala. Drugo ilan|e, ko|e se nadovezu|e na rvo,
a ko|im su clanovi fakullela umelnosli uali u neku vrslu corsokaka, |esle: da
li |e islina filozofi|e isla kao i islina vere` I zaisla, dok razum islice numericko
57
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
|edinslvo inlelekla, vera lvrdi uravo surolno. Ili, oel, roblem o kome se
u lo vreme mnogo rasravl|alo, u okviru koga filozofi lvrde da |e svel vecan,
dok |e za leologe on slvoren i ima, dakle, svo| ocelak. I ovde averoisli lraze
izlaz u lvrdn|i da oslo|i razlika izmedu asekala sagledavan|a ovog roble-
ma, da komelenci|e nisu islog reda, ali da u suslini sukoba misl|en|a nema
le da oni rihvala|u hriscanski slav, slo ni|e beznaca|na lvrdn|a, a iak u
izvesno| meri konlradiklorna. Naime, da li u lom sluca|u filozofi|a |os uvek
zauzima onu sueriornu ozici|u` Ukralko, na desnom boku imamo one ko|i
razumu odricu svaku mogucnosl osedovan|a soslvene vrednosli ko|a bi
bila nezavisna od vere i na la| nacin se oel vraca|u na religiozno odreden|e.
Sleva, filozofi|i se udel|u|e nadreden oloza| u odnosu na veru, ali ri lome
ona vise ni|e roizvod aulonomnog delovan|a l|udskog duha, dok se islovre-
meno onovo |avl|a ide|a o elili osvecenih. U oba sluca|a osla|e se u okviru
redasn|ih menlalnih oblika onasan|a, a da se ri lom ne doseva do onoga
slo nam se ucinilo resudnim za slrukluraci|u sredn|ovekovnog Pariza, a lo
|e viseslo|ni i nehi|erarhizovani razvo| l|udskih aulonomi|a u okviru |edin-
slvene vere.
Prica se da |e Toma Akvinski (1225-1274), svaki ul kad bi se obreo u
Parizu, obicavao da se one na uzvisinu Monmarlra i da dugo osmalra
grad ko|i se ruzao red n|im. Mozda |e uravo la| rizor doveo do slvaran|a
odredenog menlalnog skloa ko|i ce bili karaklerislika n|egovog ide|nog si-
slema. Alberl Veliki, ko|i |e bio n|egov ucilel| za vreme |ednog od n|egovih
rvih boravaka u Parizu, onudio |e resen|e ko|e se rilicno dobro uklaalo u
roces svekolikog raslo|avan|a delalnosli u gradu: o ilan|u vere i morala,
gde se sveli Avguslin i filozofi razmimoilaze, lreba rihvalili slav svelog Av-
guslina, no, ako |e rec o medicini, lreba se ozvali na Gali|ena i Hiokrala,
ako |e, na|zad, rec o rirodi slvari, onda |e ucilel| Arislolel. Toma Akvinski se
slaze sa ovakvim misl|en|em, slo |e dovol|an razlog da lradicionalni desnicari
ocnu da ga gleda|u sa odozren|em. Pa iak, ovo sredn|e resen|e ne cini mu
se dovol|nim, |er lreba ronici u samu srz rirode odnosa ko|i oslo|e medu
ovim aulonomi|ama, a ne samo ovuci granicne lini|e izmedu zona n|ihove
unovaznosli. Zbog loga |e sva n|egova azn|a usmerena ka lacnom odrede-
n|u slalusa leologi|e, le za Averoesa lako rezrene disciline. Toma Akvinski
smalra da |e uravo leologi|a domen gde se arlikulisu um, sa svim n|emu
svo|slvenim resursima, i vera ko|a ima za redmel lranscendenlnog oga.
Na ko|i nacin` Osvrnimo se na |edan od osluaka ko|i |e lod n|egove so-
slvene invenci|e, a ko|i se naziva ,argumenlom saglasnosli. Poslavl|a se i-
lan|e moze li se roniknuli u suslinu Ovalocen|a` Odgovor |e: og |e susla
Dobrola (olvrda vere), s lim u vezi, riroda dobra |esle da se rikaze drugi-
58 Pc| 8|cn|cr
ma kao lakvo (rezullal filozofske analize), znaci, o rirodi slvari, lrebalo bi
da se og da|e ulem ovalocen|a (leolosko razmisl|an|e). Tako bi lrebalo da
bude, nisla vise. Ali u lo| olrebi, vera osla|e deo razuma, osla|u islo lkivo,
a sam razum se slavl|a u sluzbu vere cineci |e redmelom misl|en|a. Tako
leoloska inleligenci|a funkcionise i u razumu (dakle, mogu se korislili lehni-
ke logicara i filozofa, cime se rali Abelarova lini|a) i u veri, le obavl|a ulogu
cenlralnog slozera, relaznog oeralora, so|nice ko|a ih ovezu|e a ko|a ri
lom ne ukida n|ihove secificne karaklerislike. Posledice ko|e |e ovakva kon-
ceci|a leologi|e imala o shvalan|e hriscanskih la|ni |esu od resudnog zna-
ca|a kada |e rec o roblemalici ko|a nas inleresu|e. One su |asno uocl|ive kod
definisan|a odnosa izmedu slvaran|a i milosli. To su cenlralna mesla, moglo
bi se reci, celokunog hriscanslva. Uzmimo za rimer sledecu originalnu re-
cenicu: ,Milosl ne unislava rirodu, ona |e cini savrseni|om. Dakle, og se
ne moze surolslavili rirodi, |er |e on slvorio, sa n|o| svo|slvenom suslinom,
da|uci |o| mogucnosl da i sama bude uzrok, on i svel i l|ude usla da se n|ome
slobodno oigrava|u. Ali, uravo zbog cin|enice da ih |e slvorio lakvima ka-
kve |esu, le islinske aulonomi|e mogu oslali samo |os savrseni|e, unular svo|e
vrsle, ako rizna|u da |e og izvor n|ihove moci i okrenu se rema n|emu.
Razlicila od razuma, vera na la| nacin odslice n|egovo delovan|e, u okviru
n|egove soslvene slobode. Dakle, delovan|a mogu bili laicke rirode, ali iak
delom zavisili od vere. Kako |e ona |edinslvena, zar lo ne bi moglo znacili
islo slo i okusa| n|ihovog vezivan|a u okviru |edinslvenog grada`
Vralimo se |os |ednom u la| grad, i usmerimo nasu azn|u na oblik n|e-
gove druslvene organizaci|e. Zanali i burzoazi|a, naslali kao rodukl eko-
nomskog cvelan|a u eriodu XI i XII veka, zahval|u|uci kome grad osla|e
cenlar razmene i roizvodn|e, cine n|egove osnovne okrelace. Mesla gde
zivol naroslo bu|a |esu nalkrivene lrznice, gradska kuca i zvonici, sa n|iho-
vim vagama, legovima i merama, regislrima, salovima. Zahval|u|uci n|ima,
nasurol manaslirsko| kulluri, obrazu|e se urbana, laicka kullura, ukl|ucu|u-
ci i kulluru sirokih narodnih masa, izrasla na uza|amno| diskusi|i. Diskusi|e
se vode na|re unular clanova isle grue, isle rofesi|e, a lako nasla|u udru-
zen|a, kororaci|e, cehovi, brali|e, sa Univerzilelom ko|i |e |edan od mnogih
oblika udruzivan|a sa za|ednickim cil|em. Diskusi|e se zalim vode izmedu
clanova razlicilih grua, iz ko|ih roizlaze za|ednicki sorazumi, sklaa|u se
savezi. U celini gledan, sredn|ovekovni grad |e viseslo|ni roslor razgovora,
razmene misl|en|a, di|aloga, i svaki n|egov deo |e meslo okul|an|a, bilo da |e
rec o |avnim lrgovima ili o grobl|ima i krcmama. Vec |e, dakle, doslo do dode-
le vlasli, riznale od svih: formirana |e oslina, sa n|enim gradskim vecem i
gradonacelnikom. Sama rec vec kaze da |e lo kombinaci|a rerogaliva ili o-
59
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
vlaslica, razlicilih rava u okviru koleklivne suverenosli ko|a ih rizna|e i
odobrava. Drugim recima, sacin|ena |e od o|edinacnih oblika ko|i samou-
ravl|a|u (lermin ,slalez sada men|a svo|e znacen|e u odnosu na ono ko|e |e
imao u feudalnom sislemu), uza|amno vezanih, bez oslo|an|a ikakvog hi|e-
rahi|iskog odnosa. Inlegrisane razlike, izdiferencirana celina ovakav oblik
|e i u danasn|e vreme noslalgicno risulan u rocesu osmisl|avan|a urbanog
roslora, narocilo ako omislimo na ,celvrli sa sarolikim risuslvom ra-
znih delalnosli i sluzbi, ko|e bi lrebalo da zadovol|e olrebe svih slanovnika.
I u mesoolami|skom gradu ili, sire gledamo, imeri|alnom, kao i u Plalono-
vom Kalioolisu, razlike su zaisla oslo|ale. Pa iak, medu n|ima |e oslo|alo
hi|erahi|sko uslro|slvo. Islina, u funkcionalislicko| Alini lo ni|e bio sluca|, a
iak, razlike su bile deo neulralnog roslora, medusobno izdel|ene i izolova-
ne od de|slvom lehnicko-naucne inleligenci|e. Druslvena i urbana original-
nosl Pariza iz VIII veka |e nerazdvo|iva od n|egove menlalne originalnosli,
nerazdvo|iva re svega od konceci|e ,orelka ko|u da|e Toma Akvinski
kada |e rec o osmisl|avan|u |edinslva mnogoslrukih oblika. Uravl|a|uci se
rema ogu, l|udi se uravl|a|u i |edni rema drugima, na aulonoman nacin.
Kako |e lo veoma dobro uocio Zorz de Iagard (Georges de Iagarde), dru-
slveni zivol |esle rezullal beskra|ne raznolikosli slobodnih delalnosli ko|e ne
samo da se ne zadovol|ava|u roslom |ukslaozici|om, vec obrazu|u organi-
zovnu dinamiku. I dok |e homogenizu|uci cenlralizam rigusu|e, oredak
udahn|u|e zivol uravo zalo slo izisku|e luralilel bez koga su nemoguca
oslen|a bro|nih ,druslava unular Drzave, bro|nih ,rava unular Prava
ild. Lrvin Panofski (Lrvin Panofsky) dovodi u vezu golsku arhilekluru i tcc-
|cs|u sumu. Mi cemo dali |os sire dimenzi|e n|egovom gledislu: ni|e rec samo
o arhileklonsko| komozici|i |edne kaledrale, nego cilavog grada ko|i se siri
unaokolo. Secificno |edinslvo ,u|edin|enog grada usko |e ovezano sa ci-
n|enicom da laicke delalnosli, ko|e se razvi|a|u rema soslvenim zakonilo-
slima, naa|u|uci se iz n|ima svo|slvenih izvora, lo cine u okviru orelka ko|i
ih uza|amno veze bez ikakve hi|erahi|ske odele. Pa iak, iako aulonoman,
ova| oredak nisla man|e ne redslavl|a vol|u oga, n|ihovog za|ednickog
slvorilel|a. A da bi grad oselio sebe kao celinu i dobio dodalni imuls za dal|i
razvo|, dovol|no |e da, od rofesi|e do rofesi|e, od celvrli do celvrli, rodefi-
lu|e kakva rocesi|a rema kaledrali, nevidl|ivo|, ali iak risulno|.
60 Pc| 8|cn|cr
61
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
5
Kral|evski grad,
karlezi|anizam i lehnoadminislraci|a
Kako isravno mislili` Ovo ilan|e ce Dekarl, zalvoren u svo|u sobu,
oslavili sebi le surove zime 1618. godine, rilikom svog boravka u u Ne-
macko|. Tek ce kasni|e, 1636. godine, zaisali rvu misao ko|a mu se lada
|avila. Deo ko|i sledi iz n|egove Rcsprctc c mctc!i navescemo u celini buduci
da se u olunosli nadovezu|e na nase izlagan|e: ,Usudih se da rimelim da
|e savrsenslvo nerelko man|e risulno u slvarima saslavl|enim iz vise delova
i na ko|ima |e radilo vise ma|slora nego kada |e slvoreno rukom samo |ednog
od n|ih.Iz ovoga se vidi da Dekarl racionalnosl lrazi u gradu i u arhilekluri
ko|a |e uravo n|eno ol|e delovan|a. Ali, sredn|ovekovni grad ni|e raciona-
lan. Lvo sla on kaze:,Tako mozemo da vidimo da su zdan|a ko|a |e zaoceo i
dovrsio samo |edan arhilekla obicno lesa i skladni|a od slarih gradevina
ko|e |e vise ma|slora naslo|alo da ososobi ne vodeci racuna o n|ihovo| rvo-
bilno| nameni. Tako se redovno desava da su slara nasel|a, u ocelku obicne
alanke ko|e su vremenom rerasle u velike gradove, izuzelno lose rome-
rena u ime ravilnih lrgova ko|e inzen|er o soslveno| vol|i lrasira na ravno|
ovrsini, remda, ako svaku n|ihovu zgradu osmalramo osebno, uocice-
mo da sadrzi islo loliko, a cak i vise umelnickog od drugih. Medulim, kad
ogledamo kako su rasoredene velika zgrada ored male, ulice krive i
ne|ednake re bismo omislili da za lakav rasored dugu|u ukom sluca|u,
a ne l|udsko| vol|i oslon|eno| na razum.
Sledi komenlar: reisilu|em grad s namerom da dorem do razuma.
Medulim, relhodno oisan sredn|ovekovni grad mi se ne doada: gradilel|i
su mu bro|ni, sagraden |e od svega i svacega, relran slarim, nereslano
reuredivanim zgradama, sa neredom kao kra|n|im rezullalom lakve mesa-
vine. Nasurol lome, gradovi ko|i mi se zaisla doada|u su vo|ni gradovi
kakvi se danas grade (,lrg |e delo |ednog gradilel|a ko|i |e i sm vo|nik), iz
roslog razloga slo mi izgleda|u mnogo racionalni|im. Odalle se razum, kao
rezullal ove surolnosli, odredu|e kao delovan|e |edinslvene vol|e ko|a se, ne
62 Pc| 8|cn|cr
mareci za roslosl, na sasvim nov nacin i sa geomelri|skom ravilnoscu ro-
|eklu|e na u|ednacenom llu. Iz ovoga se moze videli da su razum i grad u uza-
|amnom odnosu, slo nas uucu|e na n|ihovu za|ednicku malricu, kalu u ko-
me su oba sacin|ena, a lo |e kral|evski grad, ko|i ce ulisnuli svo| ecal u svim
oblaslima: druslveno| odeli, urbanom lanu, kao i nacinu razmisl|an|a.
]ednoobruznost kuo osnotnl zuhtet
U ovom islori|skom kaluu, celiri elemenla sacin|ava|u sislem: ekonom-
ski uson novih gradskih klasa (lrgovaca i roizvodaca), cenlralislicka vlasl
o|edinca oslobodena verske vlasli, ral, ko|i u|ednacava lerilori|u, mehaniza-
ci|a rirode. Ova| sislem slvara novi roslor ko|i ce se naci i u Dekarlovim
romisl|an|ima.Trgovinska razmena i zanalska roizvodn|a, ko|a kra|em IX
veka dozivl|ava novi rocval zahval|u|uci obnovi grada kao rezullalu una-
reden|a zanala, ulicace na slabl|en|e sredn|ovekovnih gradova, urkos n|i-
hovih medusobno sklol|enih ,saveza. Polilicku smenu feudalizma nece iz-
vrsili gradovi, nego nacionalne drzave. Mogli smo da vidimo da u kasnom
sredn|em veku adminislralivna svrha rimskog grada iscezava i da cititcs o-
sla|e |edino zahval|u|uci versko| sluzbi biskua. Sredn|ovekovni grad kao la-
kav nasla|e i razvi|a se zahval|u|uci rivredno| roizvodn|i ko|a zaocin|e
lrgovinom, da bi kasni|e obuhvalila i druga zaniman|a. Od lrenulka kada
razmena remasi granice sela, izmedu n|ega i grada usoslavl|a se slroga
odela rada, odnosno izmedu ol|orivrede i lrgovine, s |edne slrane, i ma-
nuelnog rada, ko|i lezi sirem lrzislu, s druge. ,urzu|i (gradani), ko|i se na
ova| nacin bogale odva|a|uci se od oblizn|e lerilori|e i vlaslelinske zavisnosli,
osla|u slobodni. U druslveno| inlegraci|i kakvu redslavl|a grad dogada se
nova rasodela snaga ko|a se vrsi u n|ihovu korisl. Plemslvu ko|e osla|e u
gradu, lrgovci i zanlaski slalez osorava|u i ceslo oduzima|u gradsku ura-
vu. Rec |e, dakle, o oslinsko| revoluci|i i ubrzanom rocvalu slobodnih gra-
dova. Ali, unular nove burzoaske klase, veoma brzo ce se usoslavili razlika
izmedu malih i velikih, a lo |e uravo odlucu|uci cinilac ovog reobraza|a:
slvara se ravi lrgovacki kailal od koga silne zanalli|e naslo|e da se zaslilile.
Prvobilna namera zanalli|skog slaleza bila |e zaslila kvalilela roizvoda. Me-
dulim, sada se n|egova riroda men|a i osla|e udruzen|e za odbranu od no-
vog alronala. Mada su ograde sredn|ovekovnog grada odignule, on i dal|e
osla|e zalvoren. U ime zaslile izvesnih reimucslava, savezi ,malih, radi
ocuvan|a samoslalnosli, brane ulvrden|a. Nasurol n|ima, na|razvi|eni|e gra-
ne lrgovine i induslri|e naslo|e da ih uklone i okonca|u rasarcanosl. Na ri-
mer, kra|em XIV veka, cilavim lokom Ra|ne, bilo |e oko sezdesel unklova za
63
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
lacan|e ularine, slo znaci na svakih desel kilomelara o |edan, dok ih |e
kra|em XII veka bilo svega develnaesl: dvadesel el ih |e oslavl|eno u XIII i
dvadesel u XIV veku. Ovo nikako ni|e ogodovalo zagovornicima slobod-
nog romela robe. Druslvene romene lezile su u|ednacenom rosirivan|u
lerilori|e.
Neki gradovi u ovome i useva|u usoslavl|an|em medusobnih veza,
odnosno saveza, kao slo |e sluca| u Ilali|i, Ilandri|i, Nemacko| (Hanza). Neki
ilali|anski gradovi se lovidbom oluno odva|a|u od kona, kao slo |e slu-
ca| sa Denovom, ko|a caru|e lrzislem novca. Veneci|a, grad ko|i slasa na vodi,
sa mrezama razgranalim o celom svelu, redslavl|a mocan simbol neslal-
nog i neuhvall|ivog finansi|skog kailala. Slo se lice Irancuske, roces u|edi-
n|en|a zaocin|e kral| ko|i |e, uoslalom, vec duze vreme na slrani novih grad-
skih klasa obun|enih roliv feudalaca. Zahval|u|uci n|emu izraden |e lan
Pariza kao uzornog sredn|ovekovnog grada, sa zidinama izgradenim u eri-
odu od 1190. do 1210. godine. Unular ovih zidina, u celvrli Samo, Iili
Ogisl odize |cs Hc||cs
3
, ko|e ce n|egov naslednik, Iu| IX (1215-1270), rosirili
za roda|u kro|ackog ribora i rozvoda od koze, le sagradili ribarnicu. Tako
Pariz ocin|e da lici na ravu reslonicu. Kral|evi ce se lrudili da iskorisle i
na|man|u riliku da bi se uleli u lokalne arnice, ukidali slobode ili ograni-
cavali sorazume sklol|ene izmedu okra|ina. Terilori|alne celine ko|e se na
la| nacin slvara|u, ogodne za slobodu krelan|a i lrgovinu, idu im na ruku
|ednako kao i lrgovackom kailalizmu. U lom zadalku, ko|i se saslo|ao u
ukidan|u granica, Crkva |e mogla da bude n|ihov suarnik, s obzirom na lo
da |e zasluala nacelo univerzalnosli. Medulim, ona ce se ogranicili na od-
branu svo|ih ovlaslica i, re nego slo dode do veoma ozbil|nog unulrasn|eg
razdora, oluno se okrece soslvenim roblemima, reusla|uci vrhovnu
vlasl drugom, iskl|ucivo olilickom olu.
Pocelkom XIV veka, Vil|em Okam se na leoloskom lanu vec zalaze za
odva|an|e olilicke od verske vlasli. Izmedu fran|evackog reda, kome |e ri-
adao, i avin|onskog ae izbi|a sukob u shvalan|u siromaslva ko|e su fra-
n|evci lumacili u n|egovom doslovnom |evandel|skom znacen|u. Podrsku im
ruza Iudvig avarski, ko|i |e i sam dosao u sukob sa aom, ali u vezi sa
ilan|em samoslalnosli svelovne vlasli u odnosu na nebesku. Dakle, nalazi-
mo se red raslelom vekovnog sukoba sveslenslva i Carslva. Tvrdeci da |e
og bezuslovno lranscendenlan, Okam |e zasluao lezu rema ko|o| svemo-
guci og, neosredno i unular n|ih samih, slvara o|edinacna bica bez osre-
dovan|a rirode (covecanslva). Na ova| nacin se Okam svrslava u nominali-
3
Trgovacka zona u Parizu (rim.rev.).
64 Pc| 8|cn|cr
slicku lradici|u: reci izrazava|u suslinu, univerzali|e (na rimer, coveka), ali
nisu realnosli. Samo |e o|edinacno slvarno. Ovo |e bio konacni raskid sa
slarogrckom onlologi|om i sa n|enom ide|om ovezanosli izmedu razlicilih
nivoa bivslvovan|a i slvarnosli. Asolulno (c|-sc|u) znaci oslobodeno, leza
ko|a ce zasigurno imali krunih osledica na olilickom lanu. Poslo oslo|e
samo asolulne o|edinacnosli, veza ko|a oslo|i izmedu l|udi, drugaci|e re-
ceno uredenosl druslva, moze da bude samo rezullal n|ihove slobodne vol|e.
Ovim dolazimo do slava ko|i krci ul moderno| olilicko| filozofi|i, rema
ko|o| svaki druslveni oblik (holizam ili za|ednica) ne relhodi bicima, nego |e
rezullal n|ihovog medusobnog dogovora ili sorazuma (udruzen|a). Prela-
zni eriod izmedu oslavl|an|a ove roblemalike i n|enog logicnog ishoda u
vidu Irancuske revoluci|e i demokrali|e redslavl|a asolulislicka monarhi-
|a, ci|i ce na|veci leorelicar u XVII veku bili Hobs. Ali, vec u XIV veku leren
rirema|u francuski zakonodavci okul|eni oko kral|a Iilia Ieog, savre-
menika Iudviga avarskog, ko|i se iz islih razloga surolslavl|a askim zah-
levima. Kao slo ce na lo leo ukazali Marsel Gose, konacni rezullal ovih ro-
misl|an|a |esle ide|a da kral| vise ni|e na relazno| leslvici izmedu vidl|ivog i
nevidl|ivog, nego unular l|udskog univerzuma redslavl|a na|visu i asolul-
nu vlasl ko|u oslali besogovorno rihvala|u. Dakle, zivol za|ednice |e roiz-
vod vol|e vladara, dok n|egovo lelo redslavl|a narod.
Mehunlzotunl l geometrlzotunl teren
Razuml|ivo |e da na|bilni|u ulogu u olvrdi nove kral|eve moci ima ral
ulem koga se n|egovo lelo ulvrdu|e i rosiru|e. Usled ovoga, men|a se od-
nos rema llu i n|egovo| oslo|anosli. Ralovi se sada vode na drugaci|i nacin
nego rani|e. Do XV veka, branilel| |e imao rednosl nad naadacem. Medu-
lim, sve se men|a ronalazen|em melalne kugle ko|a moze da razara zidine.
Arlil|eri|a, ko|a se rvi ul |avl|a 1346. godine u Kresi|u, do lada |e bila golovo
nedelolvorna. Medulim, siluaci|a se sada men|a, ogolovu sa znaca|nim na-
relkom u roizvodn|i barula i bronze. Sada |e moguce osvo|ili i ulvrden|a sa
visokim zidinama, kao i ona odignula na vrhovima uzvisen|a. Inzen|eri (re-
ozna|emo Dekarlovu rec) usavrsava|u novi sislem odbrane ko|i vise ne vodi
racuna o rirodno| loografi|i, nego, oluno surolno, uzima u obzir ravno
llo. Dakle, vazno |e re svega zaklonili se od neri|alel|skih loova i u la-
kvom oloza|u na na|bol|i nacin odbili naadaca. Ulvrden|a se zakoava|u
da bi se na la| nacin ublazili udarci zadali iz neosredne blizine. Posvuda
oko ulvrden|a |e brisani roslor sa duzinom vecom od domela naadaca:
rusi se svaki ob|ekal ko|i bi se nasao na lom rosloru kako bi se neri|alel|
65
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
onemogucio da ga korisli. Poligonalna ulan|a uzeml|enog ulvrden|a oslan|a
se na islurene kule, ko|e su na|re u obliku mamuze, zalim elougla, sa kaze-
malama, sancima i olumesecima. Ovakav rasored omogucavao |e olu-
nu konlrolu lerena, kako na dal|inu lako i u odnoz|u samih bedema, ri
cemu |e svaka kula slilila i susedne kule, zalim i da razbi|e naadacke snage
ukoliko bi se one suvise riblizile ulvrden|u. Takvo ulvrden|e |e obicno zau-
zimalo ovrsinu vecu od ovrsine bran|enog grada. Slo se lice samog grada,
veliki n|egov deo zauzimale su kasarne garnizona, zalim lereni za izvoden|e
vo|nih vezbi i vo|ne smolre, le oruzarnice.
Sigurno na|veci ma|slor ove vrsle gradevina |e Voban. Generalni name-
snik za ulvrden|a, olom feldmarsal u vo|sci Iu|a XIV (na|visi cin), sagradio
|e lridesel i lri i uredio lri sloline ulvrden|a. Navescemo dva rimera ovakve
vrsle neulralizaci|e i mililarizaci|e lerena: rvi |e Nef-rizak, ko|i u oluno-
sli odrazava n|egovu urbanislicku leori|u gradn|e na ravno| ovrsini. Unular
osmougaone ograde sa kulama, celrnaesl slrogo ravolini|skih ulica sece se
od ravim uglom. Tacno u cenlru nalazi se celvorougaoni vo|ni lrg. Pisac
Rcsprctc c mctc!i verovalno bio bio rezadovol|an ovim gradom odignulim
izmedu 1698. i 1708. godine. Drugi rimer |e lvrdava Palale ko|a se nalazi u
el-Il-an-Mer. Ali, gradilel| u ovom sluca|u ni|e useo da naravi uzorno de-
lo, buduci da se korislio relhodno sagradenim elemenlima ko|i su ga na
neki nacin sulavali. Medulim, u ovom sluca|u oslo|i veoma znaca|an de-
lal|, a lo |e |edna nadsvodena roslori|a. Voban |e u slvari reinacio slaru
benediklinsku kaelu u magacin barula, slo simbolicno ukazu|e na reobli-
kovan|e roslora, kao i romenu nacina n|egovog koriscen|a. Polom ce, o-
vecan|em moci arlil|eri|e, ova ulvrden|a gubili na efikasnosli. U vo|evan|u se
rednosl onovo da|e ofanzivi ili, bol|e receno, okrell|ivosli. Ali, ovo ce za
osledicu imali |os vecu uniformizaci|u lerilori|e ko|a osla|e oluno ,o-
vo|nicena.
Reci tcjni, pctcjniccn u slvari znace da roslor vise ne oslo|i sam za
sebe, kao rirodna realnosl ili kao sakralno ulocisle, nego |edino kao red-
mel osva|an|a, ol|e za odmeravan|e sile. Kao rezullal bro|nih razmisl|an|a iz
XVI i XVII veka o ulan|i loovskog lanela, |avl|a se formula rincia inerci-
|e: lela ne mogu sama o sebi da romene slan|e mirovan|a ili krelan|a u
kome se nalaze, vec |edino guran|em ili sudaran|em sa nekim drugim lelom.
Priroda se, dakle, ne saslo|i od svo|slava od ko|ih bi svako imalo svo|e odre-
deno meslo, nego od kolicine energi|e ko|a delu|e kroz dinamicke romene
uslovl|ene kvanlilalivnim aramelrima kao slo su gravilaci|a, kolicina krela-
n|a ild. Priroda |e mehanika. Ova nova discilina osla|e vodeca i rusi slare
naucne sisleme, da|uci drugaci|i ogled na koriscen|e roslora. Prelhodna
66 Pc| 8|cn|cr
naucna misao formirana u anlicko| Grcko| redslavl|ala |e slvarnosl u obliku
iramide na ci|em vrhu se nalaze tcc|nci, odnosno lehnicka znan|a ko|a se
lemel|e rvenslveno na sol|asn|em delovan|u ili izradi. Ove vesline nisu bile
leori|ske vec roizvod umesnosli: odredenim svo|slvima (oblik, bo|a ild.) ko-
|a su davali maleri|i, zanalli|e su osla|ali umelnici, a zanali relvarani u umel-
nosl. Kasni|e, u sredn|em veku, ored oslalih fakullela od ko|ih su vecina bili
leoloski, oslo|ace i fakullel umelnosli. Medulim, umelnosl se lada svodila
na lakozvane liberalne umelnosli: tritium (gramalika, di|aleklika i relorika) i
quc!ritium (arilmelika, geomelri|a, aslronomi|a, muzika), odnosno leori|ske
umelnosli ko|e su izuzimale lehnicke zanale. Nauka ih, dakle, izuzima remda
se na n|ima zasniva dinamizam sredn|ovekovnog grada. Sloga |e razuml|ivo
rusen|e slare naucne misli kada se, usled novih iskuslava u nacinu ralovan|a,
dolazi do sozna|e da lehnika ne samo da slvara svel nego |e islovremeno i
leori|sko znan|e o n|emu. Serz Moskovisi (Serge Moscovici) |asno |e analizi-
rao romene u nacinu odrzavan|a sklada: u mehanickim veslinama, bas kao
i na bo|nom ol|u, ma|slor ruza ruku inzen|eru, a islovremeno s lim ,ri-
rodna filozofi|a relazi u ,mehanicku. Dakle, inzen|er, ko|i |e slvaralac i
roizvodac, osedu|e i leori|sko znan|e. Usoslavl|a se nov odnos izmedu
leori|skog i raklicnog znan|a: leori|a vise ni|e samo slvar cislog inlelekla,
kao slo ni raksa ne zavisi iskl|ucivo od culnog oazan|a i manuelne vesline.
Rec ,fizika dobi|a novo znacen|e: od konlemlalivnog znan|a oslo|ece ri-
rode osla|e korisna nauka ko|a, ulem veslina, olkriva zakone rirode-ma-
sine. Kako |e moguce da vesline osla|u orude isline` Izumilel|i osla|u na-
ucnici ko|i su sada novi filozofi. Videcemo neslo kasni|e u lekslu do ko|e me-
re lo kod Dekarla ulice na razvo| slike svela. Za sada recimo samo da, svrg-
nuvsi slaro shvalan|e fizike, mehanika rerasoredu|e filozofi|u oko sebe.
Ova zamena za sobom ovlaci i |ednu drugu: logika, nekadasn|i crgcncn filo-
zofi|e, uslua meslo nauci mera, odnosno malemalici. Kao rezullal ovoga,
sve o|ave svrslane su u |edinslven i ureden oredak roslorno-vremenski
oredak malemalike. Vise se ne vodi racuna o ,rirodi slvari ni o svo|slvi-
ma maleri|e, vec o de|slvu sila i n|ima rouzrokovanim krelan|ima u u|edna-
cenom rosloru.
Pomenuli vo|ni roslor |ednak |e rosloru slikara i arhilekala ilali|an-
skog kvalrocenla. Islovremeno sa olkricem leleskoa i mikroskoa, ko|i izo-
slrava|u ogled, men|a se i erceci|a, dok se bro|ke i slike udvoslrucu|u: oko
osmalra geomelri|ski. Kod sredn|ovekovnih mini|alura, delal| |e vazan |ed-
nako kao i sve oslalo slo rivlaci nasu azn|u. Crleze mini|alura sacin|ava|u
lini|e obo|enih ovrsina, dok su islaknuli elemenli imali moralno znacen|e.
Sa runeleski|em (1377-1446) rasarcano redslavl|an|e roslora uslua me-
67
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
slo redslavi o rosloru kao necem |edinslvenom i beskra|nom. Kao slo |e lo
|asno okazao P|er Irankaslel (Pierre Irancaslel), osnovni krileri|um vise ni-
|e unulrasn|e svo|slvo redmel ili n|ihova moralna vrednosl, vec n|ihov uza-
|amni oloza| u rosloru. Ma|slori-gradilel|i sredn|eg veka omedavali su ro-
slor slagan|em kamen|a oko svoda. Sa arhileklom-inzen|erom firenlinske Ku-
ole meslo osla|e geomelri|sko: roslorom se rolezu lini|e odredene ovr-
sinama u inerlno| maleri|i. Na ova| nacin ravni i volumeni roizilaze iz mre-
ze lini|a ko|e se seku, uza|amno se sa|a|uci sa bliskim i udal|enim delovima
roslora. Ovde se rvenslvo da|e erseklivi, sa zakonom cenlralne ro|ek-
ci|e i sa|an|a aralela u beskonacnosli. Svo|im gradevinama i n|ihovim raz-
mesla|em u gradu i blizo| okolini, runeleski racionalizu|e sredn|ovekovni
grad udahn|u|uci u sve, cak i u roslosl, novi smisao. Time on zaravo naslo-
|i da cenlralizovanu semu ukloi u vec oslo|ecu uzduznu, l|. da ob|edini
|ednosmerno rosliran|e i sa|an|e u |edinslvenom cenlru. U ovom, do lada
neoznalom nacinu slrukluralnog ovezivan|a, bilo kakvo meslo, a rema
lome i grad i leren na kome |e on odignul, odredeni su oloza|em osma-
lraca. Iz loga roizilazi da se organizaci|a odnosi ne samo na oslikani ili sa-
gradeni roslor, nego se vodi racuna i o razninama, sulilno| maleri|i, sve-
llosli i almosferi. Zaremine i raznine izmedu elemenala zauzima|u cen-
lralno meslo na slikama P|elra dela Iranceske (1416-1492), odakle se slvara
ulisak |ednog nadasve slobodnog, rozracnog i vazdusaslog svela. Alberli
(1404-1472), drugi firenlinski arhilekla, na osnovu svo|ih islrazivan|a dolazi
do leori|e rema ko|o| |e laslicna forma odvo|ena od maleri|e. Surolno sla-
ro| umelnosli ko|a se zasnivala na iskuslvenom dozivl|a|u rirode, umelnosl
kvalrocenla redslavl|a n|enu malemalicku konslrukci|u (usled cega ona vi-
se ni|e isla), dok slvaran|e roslora, ne kao oslo|ane slvari, nego kao lazne
slvarnosli, vise lici na kakav ozorisni mizanscen. U ovom sluca|u, rec |e o
ozorislu ko|e slvara i uredu|e covek. Slikari klasicne eohe na|cesce red-
slavl|a|u vladara, olicen|e olilicke i vo|ne moci, kako sa vrha brda durbinom
nadgleda naredovan|e svo|ih lrua i osva|an|e lerilori|e. Pocelkom XVIII ve-
ka, francuska monarhi|a ce zalrazili od Kasini|a da izradi karlu kral|evslva
ko|a bi omogucila n|egovu olunu reglednosl. Korisleci se lriangulaci|om,
Kasini ce izumeli karle ko|e ce se kasni|e s razlogom nazvali ,karlama vrhov-
nog slaba. Reci kao slo su kral|, geomelri|a, vo|na sila, cine sislem ko|i slvara
novi roslor.
68 Pc| 8|cn|cr
Moc kuo spektuk|
Prelerano, golovo lealralno islican|e moci bila bi osnovna odlika kral|ev-
skog grada ko|i roizilazi iz ove malrice. Savremenici su oceli ludo da se sale
na racun mehanicke slike svela ko|u su im nudili inzen|eri-fizicari. Po|ava aulo-
mala, lih cudnovalih, ali korisnih izuma, zalim narava i masina sa de|slvima
nalik osenarskim caroli|ama, izazivala |e nevericu, ali bila i ovod za zabavu.
Umecem obmana i iluzi|a na|bol|e su vladali Ilali|ani. Dovol|no |e samo da se
riselimo Ieonarda da Vinci|a, ili ak Veneci|e, grada naravl|enog ni od cega,
u kome nema ni lla i gde rirodu zamen|u|e masineri|a: sve sami kanali, diza-
lice, cekrci, vi|adukli, venlili. Sa dolaskom Mazarena, ilali|anska jcstc rela-
vl|u|e Pariz: ozorisle sa mnogoslrukim men|an|em dekora, muzika, oera. Ali,
kada na scenu slua kral|, ilali|anska jcstc osla|e francuska svo|ina. Dana 26.
avgusla 1660, Iu| XIV i infanlkin|a Mari|a Tereza Sanska, n|egova suruga,
ulaze u Pariz, a n|ihovo risva|an|e roslora delal|no ce oisali Viklor Tai|e
(Viclor Taie). Da bi resli ul od Vensena do Iuvra, bilo im |e olrebno oko
desel casova. Na samom ocelku ceremoni|e, na |ednom odredenom meslu
ko|e ce se kasni|e rozvali Trgom lrona, kral| i kral|ica, ko|i su isod baldahina,
rima|u ocasli lela koga sacin|ava|u arohi|sko sveslenslvo, razni univerzi-
lelski doklori, lrgovacki cehovi, na|visa dvorska lela (monela, orezi, ariski
arlamenl). Cil| rocesi|e vise ni|e crkva, kao simbol |edinslva, nego kral|. Za-
lim se slvara nova ovorka dvorska kavalkada: reko redgrada Senl-An-
loan, aslil|e, ulice Senl-Anloan, raskrsca Sen-Zerve, mosla Nolr-Dam i Trga
Dofena, na|re rolazi Mazarenov dom, zalim dom kral|a i kral|ice, olom
kon|i kral|evskih sla|a, kancelari, muskeliri, laka kon|ica, kral|evsko sudslvo,
guverneri, oficiri krune, zalim sm kral| u raln|i svoga brala i rinceva iz n|e-
gove loze, i na|zad kral|ica okruzena rincevima od Iorene. Na ulu do Iuvra,
dok se razlezu zvuci ga|di, ovorka rolazi isod sedam lri|umfalnih kai|a ili
orlala, raskosno ukrasenih u slavu monarhi|e i n|enih del. }asno |e da |e rec o
aradi moci. Kada |e godinu dana kasni|e, nakon velikog slavl|a u zamku Vo-
le-Vikonl (razni efekli sa vodom, smen|ivan|e scena uz omoc Toreli|evih na-
rava, Iuli|eva muzika i Moli|erova komedi|a, Valelova zakuska), Iu| XIV na-
redio da se zalvori minislar finansi|a Iuke, na|man|i razlog lome bila |e rasi-
nosl. Pravi razlog lrebalo |e lrazili u cin|enici da se neko drugi umeslo n|ega
nasao u zizi azn|e, buduci da uniformisani roslor ne lri vise od |edne moci.
Tako ce ma|a 1664, u Versa|u, Icpctc ccrc|ncg cstrtc nekoliko dana slavili samo
|ednog Kral|a-Sunca.
Ali, ovo sunce |e oul slro|ara. Aveni|e oko n|egovog zamka u Versa|u
sa|a|u se u |edno| lacki. Isli lakav rasored u obliku zvezde nalazimo i u
69
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
sumama u okolini Pariza, kral|evskim lerenima za lov. Model drzave-Sunca
ni|e nov. Dovol|no nam |e da se riselimo }aanaca ili Inka. Ova lanela sim-
bolizu|e |edinslvo okul|eno oko cenlra. Kakav |e lo cenlar i o kakvom |edin-
slvu |e rec` Piramide Lgicana, Kineza i Ma|a ili sumerske lvrdave nisu Ver-
sa|. Slara carslva i kral|evslvo Iu|a XIV deli |edan dogada| slican onom ko|i
vavilonske aslronome razdva|a od ,fizicara iz Milela, a lo |e relazak sa
arilmelike na geomelri|u. Versa| ni|e nikakva svela slena, verlikalna osa sve-
la, nili ogromna naslaga kamen|a, simbola vere oko koga se slvara druslvo.
Hronicar Iu| de Sen-Simon, u svo|im krilicarskim naslo|an|ima, oisu|e u
Mcmccrimc roslrana krila ,ko|a se, bez ikakvog lemel|a, rolezu do dvori-
sla i, okra| vrla, ,izgorelu alalu ko|o| |os uvek nedosla|u osledn|i sral i
krov. Horizonlala, lini|e ko|e se gube, lakoca sve ono kroz sla |e rosao
kvalrocenlo u vreme kada isar-racunovoda svo|e meslo uslua inzen|eru.
Sunce ko|e se, u liku Aolona, sa svo|om koci|om omal|a iz sredisn|eg baze-
na Versa|a, vise ni|e kosmicka zvezda, sredisle uslal|enog reda ci|e oslo|an|e
relhodi svemu. Sada ono slavi |ednog coveka: odrazi u Galeri|i ogledala
ima|u |edan izvor, |edno ,|a ko|e se ogleda i na ko|e ona baca|u svellosl,
|edno bice ko|e se ro|eklu|e u okolnom svelu. Moc |e olicka masina u ko|o|
mozemo da reoznamo erseklivu i ozorisle. Rec |e o monumenlalno|
erseklivi i lzv. kral|evskom lrgu: dve velike roslorne forme ko|e ce novo-
naslala drzava odarili Parizu |asno iluslru|u ovu cin|enicu. Osnovna odlika
erseklive |e rava lini|a, za razliku od krivina svo|slvenih sredn|ovekov-
nim ulicama. Znaca|no |e rimelili da Alberli glavne ulice, ko|e u svo|im la-
novima razliku|e od sorednih, naziva ,vo|nim le da su one siroke i ravo-
lini|ske, slo |e omogucavalo brzo omeran|e velikog bro|a vo|nika, ali islovre-
meno i demonslraci|u reda ko|i la isla vo|ska zavodi: vo|nici marsira|u o-
slro|eni u redove, sa velikim razmakom izmedu odreda, ali svrslani u ovor-
ku ko|a se roleze do u nedogled kao sila ko|u nisla ne moze da zauslavi. I
same ulice su deo log reda: sa obe slrane aveni|e, oul oslro|enih vo|nika,
izdizu se zgrade u|ednacenih fasada. Dakle, sve |e u znaku arade i mimoho-
da: oni ko|i su u zgradama vide rolazak kolone vo|nika, dok se ovima cini
da su zgrade le ko|e, sa beskra|nim i u|ednacenim nizom ravilnih fasada i
fronlona, rolaze mimo n|ih. Kada |e u okrelu, masina slvara brzinu, ali i
u|ednacenosl, dok razlike osla|u uocl|ive samo onome ko ide laganim kora-
cima. Medulim, ulniku ko|i sedi u kolima ko|a |ure galoom, nemoguce |e
da razazna razlike i |edino slo vidi |esle samo beskra|no onavl|an|e. Ali, da li
ce ovo monolono onavl|an|e bili mrsko kral|u, uzdignulom iznad svekolike
mase svo|ih odanika razmilelih o ravnici, bas kao i iznad svo|ih balal|ona
ko|e, red bilku, sa vrha neke uzvisice osmalra durbinom` Naroliv, ura-
70 Pc| 8|cn|cr
vo |e lo ono slo da|e roslor, odnosno, manevarski roslor. Monumenlalna
ersekliva bi u slvari redslavl|ala veliki razan roslor izmedu vo|nih zda-
n|a ili zgrada rilagodenih u vo|ne svrhe rema ko|ima se aveni|e grana|u ili
ih ak okruzu|u. Ove eslanade nisu neslo vanurbanislicko, nekakvi oslaci
ili ,neslo izmedu, kao slo ni vazduh ni svellosl nisu izvan gradevina i slika
ma|slora kvalrocenla, nego su uravo n|ihov na|vazni|i deo. Ovo na|bol|e o-
lvrdu|e komleks Invalidi Vo|na skola ci|a |e gradn|a u ravnici Grenel lra|a-
la golovo cilavo slolece. Godine 1650. ovo meslo |e |os uvek bilo lovisle kuni-
ca i reelica, sve do 1670, kada ce Iu| XIV, reuzima|uci slari lan Anri|a IV,
naredili da se na lom meslu izgradi rihvalilisle za vo|ne invalide iz n|egove
vo|ske. Gradevina, lakva kakva |e i danas, zavrsena |e 1706, a ogromna esla-
nada isred n|e sagradena |e 1704. godine. Ne zeleci da zaosla|e za svo|im
radedom, Iu| XV ce 1750. na zaadno| slrani osnovali Akademsku skolu za
500 siromasnih lemica, buducih elilnih vo|nih oficira, a izgradn|a |e lra|ala
golovo dvadesel godina. Velelena kao i oslale, ova vo|na akademi|a |e 1765.
godine obuhvalila ogroman roslor ko|i ce se kasni|e rozvali Marsovo o-
l|e, namen|eno manevrisan|u ilomaca ove vo|ne skole. Na|cesce |e korisceno
za smolre kral|evskih lrua i uravo zbog loga |e u vise navrala rosirivano
a |e, na kra|u, moglo da rimi desel hil|ada borbenih vo|nika. Ova druga
eslanada bila |e okruzena sancevima, dok su |e sa svake slrane okruzivala
celiri drvoreda i gvozdena ograda sa el kai|a. Dovol|no |e ogledali celo-
kuni lan ove celvrli, ko|u ce kasni|e na isli nacin obelezili i Naoleon, a
da rimelimo da |e sve u znaku ravih lini|a, ravougaonika, sirine. Od vele-
rana do mladih regrula, vo|ska osla|e deo urbanizma i saslavni deo zivola.
Naravno, zadalak ovih kral|evskih lrgova |e da, ored oslalog, islaknu
lik kral|a ko|i se nalazi na celu le isle vo|ske: u samom n|ihovom sredislu
oslavl|ena |e slalua kral|a, obavezno na kon|u, kao da vodi svo|e lrue ili
|ase isred n|ih. Tiicni rimeri, dosla dobro ocuvani, nalaze se na Trgu Voz
(zaocelom za Anri|a IV, zavrsenom za vreme Iu|a XIII, ko|i |e dugo nosio
naziv Kral|evski lrg) i Trgu Vandom (sagraden za vreme Iu|a XIV, ko|i |e u
slvari lrebalo da se zove Trg Osva|an|a, medulim rozvan |e Trg Iu|a Velikog
i lo ime ce nosili sve do revoluci|e). Plan |e ravougaonog oblika, na|cesce
celvrlasl, sa |edinim izuzelkom Dofenov lrg, lako nazvanim u casl mladog
reslolonaslednika, buduceg Iu|a XIII, i ko|i |e 1607. godine sagradio Anri
IV. Dakle, ova| lrg, smeslen na zaadnom sicu gradskog oslrva, ima oblik
lrougla (ci|a ce osnova kasni|e bili orusena), sa slaluom Anri|a IV na vrhu.
Zaniml|ivo |e rimelili da slalua gleda rema lrgu, a ne na reku. Sa kai|ama
oslavl|enim na sredini svake slrane, ova| kvadral reuzima lan slarog vo|-
nog ccstrum-a: surolno sredn|ovekovnim ulicama ko|e nikada nisu na neki
71
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
lrg izbi|ale od ravim uglom, kral|evske ulice su usmerene uravo rema
lrgu, sa erseklivom ko|a |e usmerena rema someniku-slalui, n|ihovom
|edinom horizonlu (slalua Iu|a XIV u rimsko| odeci na|re se nalazila na sa-
dasn|em slubu Vandoma). Sve kuce oko lrga ima|u islu fasadu, kao slo se lo
|asno moze videli na lrgu Voz gde su one izuzelno dobro ocuvane: naizme-
nicno koriscen|e cigle i kamena, olvorene arkade u rizeml|u ko|e sluze kao
selalisla, dvosralne kuce sa okruglim rozorima i krovom od skril|aca. Slil
|e klasican do le mere da se ureden|e lrga moze oredili sa Malerbovim |ezi-
kom. Pa iak, olrebno |e riselili se koliki |e ul lrebalo reci od Rableovog
do Malerbovog |ezika! Uslrelalo bu|an|e uslua meslo suzdrzanosli i kon-
lroli: rociscen recnik, kodifikovan sklo recenice, slrogi redosled u nizan|u
reci i recenica, ravnoleza, red, slrogo ogranicavan|e roslora krealivnosli. Ne-
mali bro| gradova u rovinci|i lakode osedu|e svo| kral|evski lrg, na rimer,
Trg Slanislas u Nansi|u ko|i |e na|re bio osvecen Iu|u XV. Model ko|i |e u
srzi ovih raznih oslvaren|a izrazava sledece: celiri slrane redslavl|a|u dru-
slvo ko|e u s|a|u raskosi slavi svoga kral|a, dok ga on sam, iz svoga cenlra, u
celini moze obuhvalili svo|im gordim ogledom. U|ednacen, izravnal i va-
zdusasl roslor osla|e aslrakci|a ko|u moc obliku|e o vlaslilo| vol|i da bi u
n|o| nasla soslveni odraz. Tako se, na rimer, na velikim vodenim ovrsina-
ma klasicnih vrlova u Versa|u i drugde oslikava|u daleka osvo|ena roslran-
slva. Dakle, rec |e o namelan|u vol|e |edno| neulralno| sredini, i roslorno| i
druslveno|.
Po]utu lzumlte|]u
Ovo bi bio konleksl Dekarlovih romisl|an|a o novo| slici svela ko|u na-
lazimo u n|egovim delima. Ovde na|re mislimo na novu leori|u ko|u da|e o
coveku a ko|a |e u saglasnosli sa ovakvim oiman|em roslora ko|i |e, kako |e
leo rekao Aleksandar Koare (Alexandre Koyre), od zalvorenog svela o-
slao beskra|ni univerzum. Krenimo od Danlea (1265-1321) ci|a oezi|a sna-
zno sazima sredn|ovekovnu vizi|u svela: cenlar vasel|ene |e Zeml|a, dok |e
}erusalim sredisle izronulog kona. U bezdanima Zeml|e |e akao, oslo|bi-
na roklelih dusa. Prema nebesima, |edan za drugim, uzdize se desel zve-
zdanih krugova: Mesecev, Merkurov, Venerin, Suncev, Marsov, }uilerov, Sa-
lurnov, krug nekrelnica, zalim Primum Mobile i na|zad Lmiri|a. Prema lo-
me, |os uvek smo kod Plolome|a. Dakle nebesa, odnosno ra|, nisu daleko: vec
ocelkom XVII veka, olac Mersen (1588-1648), Dekarlov ri|alel| i koreson-
denl, smalra|uci da dimenzi|e svela iznose 14000 zemal|skih radi|usa, dolazi
na omisao da izracuna ukuan bro| sleenika na }akovl|evim leslvama. Ali,
72 Pc| 8|cn|cr
sve se men|a ocev od Koernikovog Oc rctc|uticni|us cr|ium ccc|cstium (1543)
do Dekarlovih Principic p|i|cscp|icc (1644). Koernik slavl|a Sunce u sredisle
univerzuma sa Zeml|om ko|a kruzi oko n|ega. Pa iak, hi|erarhi|a svela |e
zadrzana: zbog n|egovog savrsenslva i izuzelnog znaca|a kao izvora svellosli
i zivola, Sunce se nalazi u samom sredislu. Medulim, iako |e sada barem dve
hil|ade ula vece, svel |e iak konacan, a beskonacni svemir se ne moze do-
segnuli uvecavan|em dimenzi|a konacnog. Svel |e ogroman le samim lim i
nemerl|iv, ali iak ogranicen. Svakako da ce ovo dimenzionalno siren|e u si-
holoskom smislu olomoci da se naravi novi korak, lim re slo |e Koer-
nik lvrdio, surolno Arislolelu, da i izvan granica vasel|ene oslo|i nekakav
roslor. Godine 1576, Tomas Didzes ce se odvazili da rekoraci ogradu, a
1584. godine Dordano runo sledi n|egov rimer: svel |e beskonacan, iz cega
sledi da ne moze imali sredisle. Tu lezu ce olvrdili Galile|. Uravo ovde
mozemo da vidimo rezullal unareden|a durbina (olike). Da li |e, onda, rec
o uza|amnom oslo|an|u dva beskra|a` Sasvim |e izvesno da oslo|e dva bes-
kra|a, odgovara runo, samo slo bi lrebalo razlikovali inlenzivnu (i roslu)
beskonacnosl oga od ekslenzivne (i slozene) beskonacnosli svela, leza ko|a
ce se naci u filozofskim razmisl|an|ima Dekarla. Po|am beskonacnog na|re
se odnosi na oga kao beskra|nosl ko|a iskl|ucu|e odelu i bro|nosl: risuslvo
oga-duha ne odrazumeva n|egovo rosliran|e. Kad govorimo o rosloru,
odnosno svelu, omin|emo o|am beskra|nog ili naroslo odsuslvo konac-
nosli: niz bro|eva ukl|ucu|e i obavezno odrazumeva n|ihov sled i mnogo-
slrukosl. Na|zad, Dekarl iz|ednacava rosliran|e i maleri|u, slo redslavl|a
n|egovu kailalnu misao. Prva osledica ko|a iz loga roizilazi |e la da ra-
znina ne oslo|i, da se roslor ni o cemu ne razliku|e od maleri|e ko|a ga
isun|ava kao ni od lel ko|a ga zauzima|u. Druga osledica: maleri|alni svel
|e bez granica. I, na|zad, lreca: maleri|u, roslor i krelan|e, ko|i su osnova
svekolike vasel|ene, celokune nauke, odnosno nauku samu moguce |e sve-
sli na geomelri|u i mehaniku.
Ovim |e doslo do olune ekslozi|e negdasn|eg grckog i sredn|ove-
kovnog svela: kosmos vise ni|e bio hi|erarhi|a maleri|e, oblika i odlika, vec
sku kvanlilalivnih fenomena ovezanih zakonima. uduci da su oselna svo|-
slva, ukusi, bo|e, mirisi, samo slan|a nase svesli ko|a ne oslo|e u samim slva-
rima, buduci da su slvari roslor i krelan|e, i kako oslo|i samo roslorno
krelan|e, |edinslvena nauka |e malemalika: mct|csis unitcrsc|is. Poslo |e ceo
svel salkan od isle maleri|e, aslroloski, fizicki, bioloski i drugi fenomeni od-
lezu islim zakonima, olkrivenim rimenom |edinslvene melode oza|ml|ene
od geomelara: rasclanili na rosle delove, ici od roslog ka slozenom, ulvr-
dili olune nizove, ukralko, rasoredili u rosloru. Definisali znaci rascla-
73
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
nili: islinile ide|e su |asne (videne) i uocl|ive (rasclan|ene). Poslo |e slvarnosl
u|ednacena a meloda |edinslvena, relhodna saznan|a Dekarl svodi na tc|u|c
rcsc, unoseci novine u bro|ne disciline. U malemalici olkriva analilicku geo-
melri|u, u fizici zakon relaman|a zraka, dok u biologi|i ziva bica osmalra
kao aulomale. Zivolin|a |e masina, bas kao i samo l|udsko lelo, ko|e |e kao
hidraulicka masina kakvu mozemo da vidimo u kral|evskim baslama, izbra-
zdana cevima kroz ko|e nereslano kruzi lecnosl. Krvni sislem, zalim nervi
na ci|im zavrsecima se okrecu ,animalni duhovi (okrell|iva lelasca ko|a
se krecu od mozga ka eriferi|i i lako okrecu udove) ima|u za osledicu da
se sve u l|udskom lelu ob|asn|ava lerminima svo|slvenim inzen|eru: ogon,
rilisak, uman|e.
Tako |e i covek uklol|en u ovu novu rirodu, ne vise na nacin na ko|i |e
rebivao u ono| od re, sklucan kao u ma|cino| ulrobi. Priroda vise ni|e bila
bozanslvo, izvor zivola, vec beskra|ni roslor, ol|e sila u olunosli olci-
n|eno zakonima olica|a. Dakle, covek, ko|i |e i sam lelo, deo |e log roslora i
odreden |e zakonima. Medulim, islovremeno i sam redslavl|a veoma va-
znu silu buduci da ozna|e velike zakone mehanike. Dakle, on |e izumilel|,
drugaci|e receno ,gosodar i osednik rirode, bas kao i Voban ko|i bi na|-
re sravnio llo da bi ga olom romenio rema soslveno| vol|i i geomelri|-
ski aslraklnom rezonu. Nova nauka, ko|a na rirodu gleda kao na redmel
eksloalaci|e, neodvo|iva |e od rakse osva|an|a roslora. Time |e rokrcen
ul ekonomi|i ko|a |e i sama shvacena kao eksloalaci|a bez kra|a, cime se
biosfera zamen|u|e lehnosferom. Drugim recima: covek |e lelo, ali islovreme-
no i misao. Osim shvalan|a svela kao u|ednacenog i beskra|nog, ovo bi bila
druga bilna odlika karlezi|anske filozofi|e: covek |e, dakle, s |edne slrane ma-
leri|alni roslor, a s druge sub|ekal ko|i misli. ez misli, inzen|eru bi ovlada-
van|e roslorom bilo nemoguce. Misao ko|a sve slavl|a od sumn|u bila bi
rva ocigledna slvarnosl ko|a se namece: ,Mislim, dakle oslo|im. Da |e
misao slvarnosl i ociglednosl re svih drugih, olvrdu|e i cin|enica da samo
ova| sub|ekal moze da dosegne oga. Takav reokrel u hriscansko| duhovno-
sli zaoceo |e vec sa sanskim mislicima zlalnog veka (XVI vek). Za Terezu
Avilsku i Zana de la Kroa, oga vise ni|e lrebalo lrazili u sol|asn|em svelu,
vec u na|dubl|em delu sebe, u hramu duse. Dekarla kao filozofa ne zanima
loliko licno iskuslvo dozivl|a|a oga koliko dokaz n|egovog oslo|an|a. U mo|o|
misli, veli on, oslo|i ide|a ko|a olice od |ednog savrsenog bica i ci|i uzrok ne
lezi u meni. Dakle, ona moze da olice samo od oga. Cin|enica da |e islini-
losl oga |emslvo nauke, odnosno malemalicke suslaslvenosli slvari, na na|-
bol|i moguci nacin olvrdu|e vaznosl duse. Ali, ona |e |asno odvo|ena od lela,
bas kao slo |e i misao odvo|ena od roslora. Dakle, rec |e o dualizmu: s |edne
74 Pc| 8|cn|cr
slrane covek-sub|ekal i s druge covek-ob|ekal. Ali, kako su onda u coveku
ovezane ove dve suslance, zailace naseg filozofa Llizabela oemska` Dru-
gim recima: da li |e moral uosle moguc i, ako |esle, kakav` Ponudeni odgo-
vori su neubedl|ivi i okazu|u da Dekarl ni|e mogao da ode dal|e od svog
,rivremenog morala oisanog u n|egovo| Rcsprcti c mctc!i, ko|i se svodi
na sledece: oslovali zakone i obica|e zeml|e u ko|o| se nalazimo, rukovodili
se umerenoscu i ne relerivali, borili se roliv samog sebe umeslo roliv
sudbine, radi|e men|ali soslvene zel|e nego uslro|slvo svela. Kakva lea ide-
ologi|a za kral|a!
Neto|]e sub]ektu
Povinovali se obica|ima i ureden|u svela u islo vreme dok se rusi lradicio-
nalni oredak univerzuma` Preuslili se sudbini dok se na odruc|u urbani-
zma cu|u |asni i glasni zahlevi da |o| se surolslavimo` Kakva se la|na kri|e u
ovim surolnoslima` Ta|na |e sadrzana u sledecem: oslo|e l|udi-lela ko|i su
roslor i l|udi-sub|ekli ko|i misle. I sama rec ,sub|ekl osla|e dvosmislena: su-
b|ekl-odmel, odnosno sub|ekl ,odmelnul, odreden zakonima, i sub|ekl-
bice kao izvor delovan|a. Dakle, s |edne slrane imamo filozofski, a s druge dru-
slveni dualizam. Vralimo se na 26. avgusl 1660, kada mladi kral| sa infanlki-
n|om dolazi u Pariz: s |edne slrane su oni ko|i defilu|u kao na sceni, a s druge
osmalraci ko|i se i ne omin|u. S |edne slrane, sub|ekli ko|i vrse moc, a sa
druge ob|ekli na ko|ima se ona rim|en|u|e. Zan-Mari Aoslolides (}ean-Marie
Aoslolides) |e zaisao da |e asolulislicka francuska monarhi|a redslavl|ala
relaz od kaslnog na klasno druslvo: lri reda ko|a su oslo|ala u sredn|em
veku (sveslenslvo, lemslvo i lreci slalez) zamen|ena su klasom elile i klasom
naroda. U elilu, ili naci|u, sada|u sva lri sredn|ovekovna reda u ci|em su vla-
snislvu na|veca dobra. Tacno |e da medu n|ima ima lrven|a i neslagan|a, ali
ni|edna od ovih klasa, kako |e na lo ukazao Norber Llias (Norberl Llias), ne
moze da odnese revagu nad druge dve. Da bi zaslilile svo|e inlerese, sve lri
klase zavise od kral|a kao |edinog ko|i |e u slan|u da odrzi ravnolezu unular
ovog slozenog sislema i ko|i se u lu svrhu veslo korisli n|ihovim medusobnim
nesuglasicama. Za vreme Ironde, sve lri klase se udruzu|u roliv kral|a: arla-
menli i visoka arislokrali|a, gradanski slalezi i ralnicko lemslvo. Medulim,
buduci da se svaka od ovih klasa borila za oslvaren|e soslvenih inleresa, kral|,
kome |e n|ihovo uza|amno nadmelan|e islo na ruku, iz svega ovoga |e izasao
|os |aci. Poslo nisla ne moze da oslo|i izvan n|ega, svako ko |e u savezu roliv
n|egove moci na kra|u osla|e orazen. Kral| za svo|e lelo veze oholu arislokra-
li|u i onosile ralnike iz redova lemslva, ko|i, u skladu sa dvorskim obredom,
75
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
na mehanicki nacin aradira|u Versa|em i kruze oko n|ega, rema do u lancina
ulvrdenim okrelima i rilmu. U islo vreme, u soslvenim zamkovima u Pari-
zu, oonasa|u lealralni zivol dvora, gde sve osla|e redslava, reuzima|uci
ceremoni|al uslolicen kral|em i odricuci se lime soslvene moci. Dakle, oslo|e
vlada|uca elila i olcin|eni narod, medulim, elila se sve vise slaa sa kral|em
kome dugu|e svu svo|u vrednosl.
Ali, i oslale vrednosli uslovl|ava kral|. Okruzen naci|om, on gosodari
kullurom, oslavl|a norme ukusa, morala i onasan|a, osecan|a, dela i misli.
Kolber da|e sve od sebe kako bi umelnosl i kn|izevnosl slavio u sluzbu moci
i dodel|u|e im odredenu ulogu u veliko| redslavi ko|a na scenu oslavl|a
kral|evo lelo. Uravo lako nasla|u bro|ne akademi|e, konlrolisane uslanove
zaduzene za slvaran|e uzora, a umelnici ko|e okul|a|u mora|u da rade za-
|ednicki ukoliko zele da budu riznali. }edna za drugom nasla|u Mala akade-
mi|a, ko|a ce kasni|e oslali Akademi|a nalisa i medal|a, Irancuska akade-
mi|a, ci|i |e zadalak kodifikovan|e |edinslvenog |ezika, Iikovna akademi|a,
zalim akademi|e nauka, muzike, arhileklure i, na kra|u, da ne zaboravimo,
Irancuska komedi|a. Akademi|e se, osim onih u reslonici, osniva|u i u dru-
gim gradovima rovinci|e. Parlamenli i cehovi okazu|u izveslan olor ko|i
nece odoleli snazi ove islinske kullurne urave. Kao rezullal se |avl|a dru-
slvena odela na ko|u |e vec ukazano: s |edne slrane svel umelnosli ko|im
vlada|u akademici, s druge, svel zanalli|a odel|en izmedu vlasnika cehova i
n|ihovih kalfi, s |edne slrane razum ko|i slvara nauku, s druge, radnici. }ed-
nom rec|u, |edino bice slvaralaslva i duhovnog zivola |e kral|. Covek moze da
bude aklivno i krealivno bice samo osredslvom kral|a. Covek |e sub|ekal,
slo bi znacilo da oslo|i sam o sebi, ali osredslvom kral|a koga cini delom
sebe. Norber Llias |e naglasavao samosavladavan|e, odnosno samokonlrolu
|edinke, slo ce oslali osnovna siholoska odlika zaadn|acke modernosli:
dvor |e meslo uokoren|a na kome se odigrava svesno rihvalan|e norme.
Misel Iuko |e ukazao na slicnu ulogu ko|u |e imala Osla bolnica, osnovana
1656. godine, u ko|u su, o kral|evom nareden|u, zalvarane zabludele duse:
siromasne lulalice, bludnici, bogohulnici, ludaci. Ovde su ih kao bolesnike
lecili i revasilavali kako bi, ozdravl|eni, mogli da se vrale u druslvo. Rec |e,
dakle, o sislemu vracan|a u normu, |er |e, znaca|no |e naglasili, anormalnosl
ovih raznih kalegori|a shvalana |e kao neslo surolslavl|eno razumu, dok se
rani|e, kao kod Lrazma, ludilo smalralo necim slo igra odredenu ulogu u
samom razumu. Medulim, sada se ono u olunosli odslran|u|e. Vidimo De-
karla kako, u ime |asnih i uocl|ivih ide|a, izbacu|e ludakin|u iz kuce, isli ona|
Dekarl ko|i u svo|o| Rcsprcti c mctc!i razum riisu|e kral|u i onima ko|i rade
za n|ega i osredslvom n|ega: ,Nikako ne mogu da rihvalim le omucene i
76 Pc| 8|cn|cr
nesoko|ne duse ko|e ni roden|em ni sudbinom nisu redodredene za ura-
vl|an|e drzavnim oslovima i ko|e na|cesce ni ne omisl|a|u da unesu kakve
romene, kada bih znao da se u ovom sisu naslo bilo sla vredno da mi se
riise ova ludosl, slrasno bih zalio slo |e uosle bio ob|avl|en.
Covek |e uravnal. Srusena |e kosmicka iramida i onlolosko uslro|slvo
svela kao osledica osamoslal|en|a olilicke moci u odnosu na versku, |edna-
ko kao i usoslavl|an|a naucnog i cislo l|udskog razuma. Ovo uravnavan|e
covekovo, kao i samog zeml|isla, cini razum naslo|eci da svemu d |edin-
slven oblik, |ednako kao i vol|a masine ko|a lezi da rirodno zameni veslac-
kim. Vlada|ucu elilu cine lehnicari-inzen|eri ko|i svo|u nadarenosl rimen|u-
|u nad narodom kao redmelom kome bi lrebalo dali odredenu formu, u
ovom sluca|u geomelri|sku, islovelnu liicnim francuskim vrlovima. Ali, o-
cin|e da se |avl|a cezn|a, ko|a |e islovremeno i slrah red buducnoscu, za ozi-
vl|enim lelom, za carobnom rirodom u ko|o| obilava bozansko. Nasilna re-
ma rirodi, lisava|uci lelo-masinu l|udskosli, nova nauka (a samim lim i o-
lilika ko|a se n|ome korisli) iskl|ucivo se svodi na lrazen|e i oslvarivan|e sred-
slava za oslizan|e brzine, nadmoci i kolicine. Ovo ni|e samo odnos coveka
rema rirodno| sredini, vec i odnos |ednike rema samo| sebi, rema na|du-
bl|em delu svoga bica olisnulog novim orelkom. Dakle, buduci zauzdan,
covek se balrga, buni se. Caroli|a svela, dusa vezana za lelo: kako rognanik
da rogovori` Lslelski, u kn|izevnosli i umelnosli, ko|e su vaa| cezn|e. Uza-
snul vecilom lisinom novog i beskra|nog roslora, Paskal se ila: ,Sla vredi
coveku da osvo|i svemir ako |e izgubio dusu` Uravo lu lezi kl|uc surol-
nosli izmedu baroka i klasicne umelnosli. Prelerivan|e, zakrivl|ene lini|e ba-
roka izrazava|u zebn|u i lrza|e kasli ozvanih da se oklone monarhislicko-vo|-
no| vol|i, zalim slrasli i okalkad mahnilo odbi|an|e dusa ko|e ne risla|u na
okornosl. u|nosl i obil|e oblika iz ko|ih, re nego slo |e oslavl|en zahlev za
savladavan|em i reusmeravan|em, izviru raslinule i nedokucive sile riro-
de, bu|a|u osecan|a ko|a |os uvek odoleva|u konlroli geomelri|skog razuma.
Takva |e ernini|eva Stctc Tcrczc, u Rimu: lelo ko|e lreli i odrhlava, olu-
no rozelo mislicnim iskuslvom, na samom vrhuncu zanosa. ernini, lvorac
bro|nih drugih dela, izmedu oslalog i |ednog dla unulrasn|e dekoraci|e Sve-
log Pelra u Rimu, kao i kolonada na isloimenom lrgu, dobio |e od Kolbera
zadalak da sacini ro|ekle za novi Iuvr, buduci da |e mali zamak na lri sra-
la, meslo na kome se 26. avgusla 1660. zavrsavala kon|anicka rocesi|a, bio
nedoslo|an za |ednog lakvog kral|a. Tako ce se ernini 1665. godine obreli u
Parizu, a n|egov ro|ekal biva odobren. Pa iak, novi Iuvr |e sagraden o
Peroovom lanu. Da li zalo slo |e man|e koslao` Tacno |e da |e Iu| XIV zeleo
da sagradi Versa|, le mu |e mozda bilo nemoguce da islovremeno finansira
77
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
dva velika ro|ekla. ilo kako bilo, umeslo vec ogranicenog i lrasiranog ur-
banog lerena izabrana |e ravnica ci|i se oblik mogao rilagodili vol|i i novom
orelku ko|i |e islovremeno bio olilicki i racionalan, karlezi|anski i kral|ev-
ski: izrasla Versa|, ci|i ce se slil odrazili i na Peroovu gradevinu u Parizu. Da
li ce la| slil bili barokni ili klasicni, o lome ce resudili kral|, |er la| roslor
riada n|emu: klasicni, razume se. Zacudu|uca |e odudarnosl ko|a oslo|i
izmedu roslornih oblika, druslvene slruklure i menlalnog lia.
U danasn|o| Irancusko| slvari se nisu mnogo romenile. Zar Irancuz
ni|e karlezi|anac i gde se lo |os, kao u Irancusko|, drzava oislovecu|e sa na-
ci|om` S lim u vezi, brkan|e |avnog (ovrsine, reduzeca, usluge ild.) i drzav-
nog svo|slveno |e Irancuzima. Iako |e revoluci|a kral|u odrubila glavu, |ako-
binska reublika naslavl|a da lra|e u maleri|alnim i inleleklualnim insliluci-
|ama Irancuske. Nekad |e oslo|ala izreka: ,Iibres comme les su|els du Roi
en Irance, sa s|a|nom igrom recima u vezi sa dvoznacnoscu reci sujct
4
: zar
Irancuzi nisu gradani zahval|u|uci drzavi, bas kao slo su nekad bili o|edini-
ci zahval|u|uci kral|u i od n|egovom vladavinom` Iz ovoga roizilazi da |e
organizaci|a francuskog druslva lehnicko-adminislralivnog lia, a melode
za ko|ima oseze moc su izravnavan|e, isecan|e i ,ukockavan|e slanovni-
slva, one isle ko|e |e Voban korislio za svo| u|ednaceni ,rekvadral. Zadalak
da se na bilo kom meslu rimen|u|u isla ravila ko|a diklira cenlar oslao |e
neromen|en, s lom razlikom slo su inlendanli zamen|eni refeklima. Mo-
derni covek, za razliku od svog relka iz anlicke Grcke, svo|e onasan|e ne
odredu|e kosmickom redu: n|egove norme sada odredu|e moc, a zauzvral
dobi|a licnu karlu kao dokaz da riada naci|i, da |o| |e oluno rilagoden,
kao i rava ko|a moze da uziva u svo|o| drzavi. Osvrnimo se |os |ednom na
ova| kral|evski roslor: geomelri|a n|egovih ulvrden|a (Nef-rizak, Vilri-le-
Iransoa), novih luka (Ie Avr, resl, Iorian, Rosfor), gradova-rezidenci|a (Ri-
sel|e, Versa|), ravilnosl lrgova i arcela, u|ednacenosl vrhova i fasada gra-
devina, uslanove izgradene lako da odslran|u|u i ogradu|u sve ono slo bi
moglo da oremeli leolu n|ihove ravilnosli. Prevladava |ednakosl, odno-
sno islovelnosl. Svi su slobodni i |ednaki, orucice Irancuska revoluci|a. Ali,
ako |e bili |ednak islo slo i bili u|ednacen, onda bi sloboda bila reimucslvo
moci ko|a, oul inzen|era i u ime nauke ko|a |e u n|eno| vlasli, svo|e lanove
i skice namece svo|im odanicima. Dakle, ocigledno |e da se radi o odeli na
elilu i narod, ko|a se i le kako zadrzala do nasih dana.
4
Na francuskom, rec sujct znaci ,,bice, ali i ,,odanik, lako da bi se izreka
mogla revesli na dva nacina: ,,Slobodni kao odanici Kral|a u Irancusko| ili ak
,,Slobodni kao bica Kral|a u Irancusko| (rim. rev.).
78 Pc| 8|cn|cr
79
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
6
Induslri|ski i lermodinamicki
grad i klasna borba
Nakon slo ga |e u|ednacio, Dekarl roslor reusla kral|u. Osamosla-
l|u|uci se od verske moci ko|a ni|e bila uvrslena u novi oredak vasel|ene,
kral|evska vol|a |e mogla da obliku|e ovu tc|u|c rcsc i da ri lome okaze svu
svo|u slavu i moc. Ali, asolulna moc, ci|a zakonilosl ni|e dolazila od oga ili
rirodnog orelka, bila |e redodredena da bude relazna: o ilan|u ore-
kla moci i druslvenog orelka, revoluci|a, ko|a sa lrga uklan|a kral|evo lelo,
sledeca |e elaa ove romen|ene slike savremenog svela. Sa n|om roslor
osla|e |avni, a nasel|ava|u ga slobodni i |ednaki gradani razlicilih razmisl|a-
n|a i rohleva: lo |e demokrali|a. Ali, islovremeno sa osnivan|em novog dru-
slva |avl|a se nova vrednosl rad. Rani|e rezren i olisnul u osledn|i red
iramidalnog zdan|a, rad, kao covekovo delovan|e nad obesvescenom riro-
dom, sada osla|e vrednosl ko|a odredu|e coveka.
Klod-Anri de Sen-Simon (Claude-Henri de Sainl-Simon, 1760-1825), osni-
vac ,druslvene fiziologi|e, ko|o| ce docni|e n|egov sekrelar Ogisl Konl (Augu-
sle Comle) dali naziv ,sociologi|a, u svo|o| leori|i |asno obrazlaze ovu o|a-
vu: islori|a se saslo|i iz lri doba doba vo|nika i leologa (carslvo i feudali-
zam), doba zakonodavaca i melafizicara (asolulna monarhi|a: zakonodavce
smo vec omin|ali, dok ,melafizicar oznacava aslraklni racionalizam) i
danasn|e doba induslri|alaca i naucnika. Preloslavimo da, ise on, |ednoga
dana Irancuska oslane bez cele svo|e kral|evske orodice, bez dvorskog lem-
slva, minislara i drzavnih funkcionera, sudi|a i roovednika, ona zbog loga
ne bi isaslala. Ali, kada bi omrli na|bol|i hemicari, bankari, lekari, umelni-
ci, svi roizvodaci i zanalli|e, n|en oslanak bi bio nemoguc. Ono slo |e danas
vazno |esu izumi i roizvodn|a. Geomelri|u ce zamenili lermodinamika ko|a
osla|e glavna discilina XIX veka. Polrebno |e, kao slo lo simbolicno red-
slavl|a arna masina, savladali i iskorislili razne vidove energi|e (energi|u
inleligenci|e, radnika i novca) u cil|u roizvodn|e. Terilori|a, sa novom vr-
80 Pc| 8|cn|cr
slom sil, vise ni|e revashodno olilicko sedisle, vec inslrumenlalizovano
sredslvo rivrede. Kako bi uklonila kral|a, elila relhodnog erioda udruzu-
|e se sa narodom i, korisleci se olilickom revoluci|om, osla|e vlada|uca kla-
sa burzoazi|a. Uz omoc induslri|e, kailal reuzima vlasl nad roslorom i
men|a ga rema soslveno| vol|i, razume se, na anarhislican nacin (rosla su
vremena leog reda asolulislicke monarhi|e), ali korisli lehnike konlrole
nasledene iz erioda kral|evske vlasli. Ova mesavina nereda i ovladavan|a,
kakva |e i sama energelska masina, da|e |asnu sliku o ocecima induslri|skog
grada: negdasn|i grad se men|a, a islovremeno se odize novi rudarski i me-
lalurski grad.
lmp|ozl]u l eksp|ozl]u
Induslri|i su olrebni radna snaga i lrzisle. Induslri|a, dakle, risva|a
vec oslo|eci grad u ko|i se, usled neslanka rekailalislickih agrarnih slruk-
lura, riliva novo slanovnislvo. Privlacna moc gradova rasle, a kao osledi-
cu imamo nesla|an|e nekadasn|eg grada. Vezano za ova| roces, Anri Iefevr
uolrebl|ava lermin imp|czijc, odnosno c|sp|czijc, drugim recima, govori o
akumulaci|i, zgusn|avan|u i rusilackom i reuredivackom rasku. Uzmimo
za rimer roucavan|a P|era P|erara (Pierre Pierrard) vezana za grad Iil. Na
samom ocelku imamo renasel|enu ovrsinu, slesn|enu izmedu Vobano-
vih zidina. U severnim i zaadnim celvrlima, ko|e su na|blize lvrdavi i zgra-
dama ko|e olicu s kra|a XVII veka, lu su siroke ulice od ravim uglom,
kasarne i vile. U islocnom i |uznom delu su zamrsene sredn|ovekovne ulice i
mala dvorisla. Godine 1851, unular zidina |e oslo|alo dve sloline fabrika.
Slanovnislvo raznih celvrli-arohi|a slrogo |e odel|eno. Zaadne kvarlove,
kao slo su Senl-Madlen, Senl-Andre i Senl-Kalrin, naslan|u|e burzoazi|a. U
sredislu |e lrgovacka celvrl Senl-Ll|en. Radnici nasel|ava|u islocne celvrli, Sen-
Moris i narocilo Sen-Sover, ci|e odrume i slravicnu bedu ozna|emo iz oi-
sa doklora Vilermea (Villerme). Ali, oluzna oslrvca bede mogu da se vide
osvuda, a vecinu ulica, a cak i unulrasn|osl samih kuca, naslan|u|e slanov-
nislvo razlicilog druslvenog slalusa. Svaki deo roslora, a cak i na|man|i
rolaz slarog grada, naslan|u|u i relrava|u radnici: imlozi|a. }uzno i isloc-
no od samih zidina, u nerazvi|enim gradskim oslinama Vazem, Mulen Iil i
Iiv, razvi|a se na|re lekslilna, a olom i melalurska induslri|a. Godine 1858,
ove zone ulaze u saslav samog grada Iila, kao i ruralni gradic Lkerm: eks-
lozi|a. Porasl, roracen rusen|em ulvrden|, ima za cil| roredivan|e i ro-
ciscavan|e grada. Medulim, okusa| zavrsava neusehom, buduci da dolazi
do orasla slanovnislva, u rvom redu usled neverovalnog riliva imigrana-
81
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
la, ko|i dolaze mahom iz elgi|e. ro| fabrika nereslano rasle. Radnicki slan
osla|e bedan, kako u slarim, lako i u novim celvrlima, |er |e gradilel|ska inici-
|aliva reuslena rivalnicima, odnosno induslri|alcima, ci|i |e osnovni inle-
res da obezbede slo |eflini|u radnu snagu, kao i sekulanlima. U eriodu od
1860. do 1870. godine u Vazemu i Mulen Iilu izgradeno |e oko sezdesel ri-
valnih ulica, neolocanih i bez kanalizacionih odvoda, a vecina n|ih ni|e
zadovol|avala roisanu sirinu od desel melara. U ovim meslima, vlasnici
man|ih zeml|isla grade dvorisla i uske rolaze oko malih rebivalisla (o
|edna soba na don|em i gorn|em sralu), sa za|ednickim kualilom ko|e |e
ored |edine fonlane. Godine 1911. na odruc|u cilavog Iila bilo |e 728 ova-
kvih dvorisla, od cega 244 u Vazemu, 93 u Iivu i 90 u Mulen Iilu. Neka od
n|ih nisu sira od dva melra i, oul eci, oivicena su fabrickim zidovima
visine 18 do 20 m. Za smesla| ridoslica, krcmari ce se olrudili da iskorisle
melar ili dva slobodnog roslora izmedu zgrada ili da odignu |os |edan
sral na kucama ko|e ne mogu da ga nose. }edna ankela o kubaluri vazduha
o glavi slanovnika ob|avl|ena 1899. da|e sledece cifre: 9, 88m
3
u Sen Soveru,
9,40m
3
u Vazemu, 11,96m
3
u Mulen Iilu, 13,42m
3
u Iivu. Trebalo bi islaci da
Iil ni|e oseban sluca|, vec narocilo |asan okazalel| osle siluaci|e. Isli ro-
ces sa |ednakim osobenoslima u Mancesleru oisace i Lngels ko|i |e, u erio-
du izmedu 1842. i 1844. godine, u ovom gradu roveo dvadeselak meseci. U
slarom gradu, lrgovacki cenlar |e okruzen sa vise slolina nauslenih kuca,
krcalih radnicima: i ovde vlada isla renasel|enosl, islo zauziman|e i na|ma-
n|eg slobodnog roslora, isli ona| nezauslavl|ivi roces ko|i reli da slanove
relvori u obicne cumeze. Zalim, nove eriferi|ske celvrli rozvane ,irski
gradovi buduci da u n|ima zive irski imigranli, ko|e |e induslri|ski razo| ri-
vukao neslo malo kasni|e. Umeslo dvorisla nagomilanih u anarhicnom nere-
du i ovde nailazimo na rilicno ravilne ulice sa dugackim redom |ednakih
kuca, zbog cega |e zagusl|ivosl man|a. Ali, zbog uslede maleri|ala i naslo|an|a
da se izgradi slo veci bro| slanova, zgrade su veoma slabe konslrukci|e: samo
|edna cigla, okrenula o duzini, cini cilavu debl|inu zidova ko|i ubrzo osla-
|u neodesni za slanovan|e. Usled revelike gusline nasel|enosli grad se siri,
naslavl|a|uci da lruli i fermenlira na aneksiranom zeml|islu, rireml|enom
za nove ekslozi|e.
Ali, da se vralimo u Irancusku: sredinom XIX veka, Pariz |e okol|en i u
islo vreme zauzel radnickom klasom. Prolelerizovani sel|aci rilicu i smesla-
|u se oko grada, ali rodiru i u samo n|egovo sredisle, gde se ovezu|u sa
nekadasn|im zanalli|ama. Smesla|u se o oronulim zgradama slarog cenlra
sa uskim ulicama ili golovo osvuda zauzima|u gorn|e sralove kuca za iz-
na|ml|ivan|e. Nakon uslanka iz |una 1848. i radnickih barikada (ko|e |e bilo
82 Pc| 8|cn|cr
lako odici i odbranili usred zamrsenih uskih i krivudavih ulica nasledenih
iz sredn|eg veka), burzoazi|a ce se dali na rusen|e kako bi nad slarim gradom
usoslavila svo| red. Rec |e o radovima barona Osmana (Haussmann), sen-
skog refekla za vreme Drugog carslva.
Prvi cil| bio |e druslveno rociscen|e celvrli Sile i Kroaze de Pari, ko|e su
se rilikom obuna okazale kao narocilo oasne. Kuce i slare ulice Silea u
olunosli su orusene. ulevar sece samo sredisle sa Trgovackim sudom, s
|edne slrane, i kasarnom, s druge, ko|a |e relvorena u Polici|sku refekluru:
oslavl|eni su, dakle, novi simboli. Golovo celokunu zaadnu slranu oslr-
va zauzima Palala ravde, dok |e na islocno| slrani Trg ogorodicne crkve
ko|i osla|e veliko vo|no vezbalisle. Oslrvo dobi|a oblik rozracne skuine
|avnih zgrada. Slo se lice celvrli Kroaze de Pari, ona se saslo|i od dve veoma
slare aveni|e, od ko|ih |edna ide u ravcu sever-|ug, ulicama Sen-Zak i Sen-
Marlen, a druga od isloka ka zaadu, od Ulice Vereri do Ulice Senl-Onore.
Osman ovo| celvrli doda|e |os |edno sire raskrsce i novu aveni|u u ravcu
sever-|ug, dugacku ulicu ko|a se saslo|i od Slrazburskog i Sevaslool|skog
bulevara i ulevara Sen-Misel. Od zaada ka isloku, Ulica Rivoli roduzena
|e do Ulice Senl-Anloan, rilazi Iuvru i Til|eri|ama, rani|e zakrceni kucama,
sada su oslobodeni, sagraden |e novi lrg Trg Sen-Zermen Oserski, rosireni
i uredeni Trg Grev osla|e Trg Olel de Vil. Na raskrscu novih aveni|a odig-
nul |e Trg Salle, reko Ulice Viklori|a direklno ovezan sa Trgom Olel de Vil.
Ovo bi bila ersekliva onudena, u sluca|u nove obune radnika, milral|e-
sko| ucn|avi, al|bi kon|ice i omeran|u lrua. Drugi Osmanov cil| |e bio da
uoluni sislem unulrasn|ih i sol|nih bulevara, oel u svrhu n|ihove slo
bol|e konlrole. Dogradena |e slara lini|a unulrasn|ih bulevara ko|i se rolezu
desnom obalom, na meslu zidina odignulih za Iu|a XII i Sarla V, dok |e na
levo| obali rosiren ulevar Sen-Zermen. Obruc naravl|en oko celog Silea
sa|a Konkord i aslil|u sa severne i |uzne slrane. Zidine sol|nih bulevara
ko|i granice sa radnickim nasel|ima o|acane su na vise unklova. Na desno|
obali, od aslil|e, kanal Sen-Marlen okriven |e novom slralegi|skom lini|om,
ulevarom Risar-Ienoar, ko|i se na severu sa|a sa novim aveni|ama Voller i
Mazanla. Na levo| obali, celina Arago-Por-Roa|al-Sen-Marsel lesno okruzu|e
laninu Senl-Zenev|ev, reseca|uci lako sirolin|ska redgrada kroz ko|a ro-
lazi i Ulica Monz. Treci Osmanov cil| |e bio da izolu|e burzoaske kvarlove
sislemom sirokih ulica i raskrsca: raskrsce Madlen, sa golovo idenlicnim bu-
levarima Malerb i Madlen. Zalim raskrsce Oere sa isloimenom aveni|om,
gde |e Ulica 4. selembra neka vrsla rolivleze Ulici mira
5
, sagradeno| za
5
Ic ruc !u Quctrc Scptcm|rc, |c ruc !c |c Pcix (rim. izd.).
83
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
vreme Prvog carslva i ci|i ugao, iza alale Garni|e, cine bulevar Osman i bes-
kra|no duga i ravilna Ulica Iafa|el. Zalim, lu |e i raskrsce Lloal ko|e reseca
dvanaesl aveni|a i, na|zad, Trg Trokadero na ci|em meslu se nekad nalazila
uzvisica Sa|o.
}ednom rec|u, evenlualnim obun|enicima vise ne bi bilo |ednoslavno
da vode ulicni ral, dok |e kailalislicka klasa mogla soko|no da se siri. Rad-
nicka klasa |e u velikom lalasu ogurana rema erifernim celvrlima. Novi
cenlar, gde |e cena zeml|isla bila nerocen|iva, oslavl|en |e za bogalaske kuce,
ali |e rvenslveno bio zamisl|en kao oslovni cenlar. Ovde mozemo da vidi-
mo kaledrale novog svela velike rodavnice: ored el Zardini|er, ko|a da-
lira iz 1824, ovde su on Marse, ko|u |e A|fel sagradio 1850, kao i Prenlan,
odignul 1867. Novac, nakon slo |e raskrslio sa roslim vremenima, gradi
svo| urbani roslor olazeci od cenlra u kome |e snazno koncenlrisan: ono
slo |asno mozemo da vidimo |esle druslveno raslo|avan|e.
Ali, drugi lalas reureden|a, odnosno koriscen|a zeml|isla za ekonom-
ske i druslvene slralegi|e kailalizma, ne zauslavl|a se na ulazima u redgra-
da. Druslvena slralegi|a olazila |e od sledece cin|enice: oliskivan|e radnic-
ke klase na margine grada ni|e bilo dovol|no da bi se u olunosli olklonila
oasnosl ko|a |e od n|e relila. Uoslalom, Pariska komuna |e, 1871. godine,
okazala da |e u slan|u da ovrali svo|e snage. Lkonomska slralegi|a bila |e
sekulalivnog lia. Radniku |e bilo omoguceno da oslane vlasnik zeml|isla
ko|e |e u ovim gradskim zonama bilo |eflini|e, a kao rezullal lakve slralegi|e
|avl|a|u se mali avil|oni. Posledica ove o|ave |e dvo|aka: s |edne slrane, rad-
nik, kome |e sada omoguceno da oslane vlasnik, odrzava ovakav sislem
vlasli ko|i ga hvala u zamku ,sudelovan|a. }er, lacno |e da radnik ima ucesca
u svo|ini, ali ne i u odlucu|uco| svo|ini nad sredslvima za roizvodn|u. S dru-
ge slrane, ovo ,sudelovan|e ce reusmerili azn|u novog vlasnika od ro-
blema vezanih za roizvodn|u, fabriku, da|uci mu mogucnosl da, uvece ili
osle radne nedel|e, svo|e krealivne sosobnosli isol|i u ma|slorskim i ba-
slovanskim radovima u soslvenom domu. Tako se |avl|a novi oblik odva-
|an|a, ko|i ni|e vise samo druslveno odva|an|e klase rolelera, nego se odvi|a
u o|edinacnim zivolima svakoga od n|ih: odva|an|e osla i kuce, obaveznog
radnog vremena i slobodnog vremena rovedenog kod kuce, kao i druslve-
nog (ili olilickog) zivola od rivalnog. Nesumn|ivo |e da |e rvenslveni cil|
ko|i se zeleo oslici odizan|em ovakvih mesla za slanovan|e odbrana od
oasnosli ko|a |e relila novom druslvenom orelku, kao i namelan|e log
orelka svesli radnicke klase. Za Irederika le Ple|a (Irederic Ie Play), kalo-
lickog soci|alislu i leorelicara ovog druslvenog orelka, ko|i |e uzivao odr-
sku Naoleona III, u osnovi svakog druslvenog oblika |e orodica. Islina da
84 Pc| 8|cn|cr
|e burzoaska revoluci|a iz 1789. uzdrmala n|ene lemel|e, kao i sam razvo| ka-
ilalizma, ko|i |e ona zakonski odrzavala u ime sloboda, rvenslveno eko-
nomske slobode. Iogican ishod log rasada orodice bio |e nemoral ko|i ce
nagnali rolelere na obunu Komune. Polrebno |e, dakle, ovralili moral
radnicke klase reorganizaci|om slobodnog vremena, a re svega onovnim
zasnivan|em orodicne celi|e okul|ene oko doma. Iiberali, ci|a |e zel|a da
odrze lakav druslveni oredak, ne ugrozava|uci ri lom nove oblike eko-
nomskih aklivnosli, osleeno rislua|u ovim ide|ama. Porodicno gnezdo,
odslicuci individualizam svakog orodicnog gazde, razbi|a |edinslvo rad-
nika, veze radnu snagu za |edno meslo. Izmedu oslalog, obol|sava|u se i
sanilarni uslovi, a samim lim i radna sosobnosl. Na|zad, sman|u|u se lro-
skovi zivola zahval|u|uci dodalnim izvorima u vidu rinosa voca i ovrca
dobi|enih ga|en|em u orodicnim baslama.
Neki leorelicari soci|alizma, Lngels re svega, ubrzo ce ukazali na ova-
kav vid eksloalaci|e. Medulim, na relazu iz XIX u XX vek, cilav |edan sel
zakona, od Sigfridovog zakona (la loi Siegfried) iz 1894. do Iuserovog (la loi
Ioucheur) iz 1928, odrzace siren|e avil|on na arcelama ko|e rekriva|u
velika rigradska nasel|a. Nekoliko deceni|a osle, Nikol Omon (Nicole Ha-
umonl) ce isilivali i dokazali delolvornosl ove okrovilel|ske slralegi|e dr-
zave na sihologi|u i onasan|e slanovnika avil|ona. Podizan|em mnoslva
ograda (ograda ko|a deli od ulice, zivica ili zid ko|i dele od komsi|e, ulaz za
neznance ko|i se ne usla|u u kucu), avil|on zalvara orodicnu za|ednicu u
samu sebe i odslice medusobno nadmelan|e slanovnik avil|on ko|i se
lrude da islaknu svo|u originalnosl i sueriornosl oblikom ulaznih vrala, cvel-
nim le|ama, belinom i kvalilelom zavesa ko|e se vide sa ulice, neobicnim iz-
gledom malih bunara na ko|e su naslagane slare gume sa oslikanim ciglama
i kamen|em i sa glinenom vevericom na bunarsko| ogradi. Cisloca i odrzava-
n|e kuce osla|u vrednosli ko|e zenu vezu za kucu u ko|o| rovodi bogovelni
dan u ciscen|u. Sve ovo slvara inlimnu almosferu doma u ko|i se ulazi kao u
kakvu luku, oslrvo odvo|eno od svela i roblema sa osla. racna soba o-
sla|e svelilisle nad svelilislima kome na|cesce ni deca nema|u rislu. Poro-
dica, rivalnosl, moral, sve ovo su medusobno |asno razgraniceni faklori co-
vekovog vezivan|a za zeml|u.
U]ednucenost l ruspurcunost
Uravo ce ovo omogucili kailalu, ko|i izvlaci korisl iz sveosle reorga-
nizaci|e roslora, laksu konlrolu i nadgledan|e lerilori|e. Prelerivan|e` Osvr-
nimo se na rudarski i melalurski grad, ko|i ni o cemu ne men|a relhodni
85
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
oblik grada buduci da izrasla ni iz cega, na golom llu. Ova| li grada, dakle,
|asno razolkriva kakve se namere kri|u iza n|ega. U samim n|egovim zaceci-
ma mozemo da vidimo da veliki deo rekriva|u male orodicne kuce, rele-
ce avil|ona iz reuredenih gradova. Induslri|i su, osim radne snage i lrzisla,
olrebne sirovine i energi|a. Kada |e rec o ovom drugom liu induslri|skog
grada, n|ihova blizina |e od riorilelnog znaca|a le za sobom ovlaci olvara-
n|e rudnika i fabrika. Za n|ima dolazi i radna snaga, ko|a u ravom smislu
rilice sa svih slrana. Na severu, u Pa-de-Kaleu, na isloku i u cenlralnom
delu Irancuske, u man|a mesla ko|a su rani|e nasel|avali zeml|oradnici, na|-
cesce koncenlrisani oko crkvenih zvonik, iz oslalih delova Irancuske, kao i
iz slranih zemal|a, nadiru cilave horde bezeml|asa i nomadskih imigranala u
olrazi za bilo kakvom zaradom.
Ovde bismo mogli da naravimo oreden|e sa gradovima-ecurkama
americkog |cr \cst-a. Medulim, rudarski grad ne odizu dosl|aci, nego kom-
ani|e i gazde. Rudarski grad ridoslice zbrin|ava, zadrzava i rihvala, odva|a
ih i odabira o svo|o| vol|i. Osman |e bio rimoran da men|a oslo|ece slan|e
slvari i da del|en|em lel rasrsi gomilu: masa |e roredena, dok |e guzva
moguca |os samo u velikim robnim kucama. Ovde |e rec o vec rireml|e-
nom kaluu ko|i ceka da rimi svo| sadrza| u obliku l|udske mase. ilno |e
zadrzali radnu snagu, ali bez romiskuilela, ako ni zbog cega drugog a ono
bar iz higi|enskih razloga, |er, usled lulan|a i lose ishrane, bro|ne bolesli hara-
|u rolelari|alom. Cil| bi bio sledeci: slvorili zdravu radnicku klasu ko|a ce
moci da racuna na olomslvo. Zbirno meslo |e meslo reobraza|a, kako nam
svedoci i ziv ois Iiona Mirara (Iion Murard) i Palrika Zilbermana (Palrick
Zylbermann), ko|i |e lrebalo da iznedri rudarsku rasu. Kako sve kili u sku-
cenosli, kl|uca u nedoslalku roslora, olrebno |e izbeci zbi|enosl ko|a bi bila
ogodno llo za |avl|an|e losih namera i svake druge vrsle ,oroka le nara-
vili razredeni|e fabrike-samoslane.
Novi grad redslavl|a|u fabrike i rudnici ugl|a sa kancelari|ama ko|e ci-
ne |edini cenlar lakvog grada. Preko ula se nalazi crkva ko|a |e n|ihov do-
dalni deo, o cemu svedoci redn|i red klecala u crvenom lisu, rezervisanih
za direklore i vodece inzen|ere. Okolni deo |e sacin|en od |ednolicnog niza
radnickih kucica. Geomelri|a |e risulna, ali ne i lan. Osnovni cil| ri gradn|i
ovih veslackih nasel|a ni|e bio n|ihov izgled, vidna uredenosl celine, vec osnov-
na |edinica ko|a se svodi na meslo slanovan|a bracnog ara. Dakle, iskl|ucivo
meslo slanovan|a, i lo samo za zakonile bracne za|ednice. Samci su neozel|-
ni, |er bi se u n|ihovim slanovima mogle nalazili i roslori|e za saslancen|a,
ko|a lako mogu da reraslu u zarisla nemira i obune. Osim loga, n|ihova
sklonosl ka krcmama, nekonlrolisan seksulani oriv, voden|e l|ubavi o uskim
86 Pc| 8|cn|cr
rolazima i sleenislima mogli bi da slvore koleklivnu almosferu mesan|a
ko|a se uravo zelela iskorenili odva|an|em mase u bracnu i orodicnu in-
limnosl, drugim recima osaml|ivan|em rodilel|skih bracnih arova. Ovo |e
|edan od razloga neozel|nosli udovica, ogolovo ako su mlade. Sve |e osmi-
sl|eno lako da odslice |edino seksualni zivol orodice. U mnogim gradovi-
ma ukida se omoc radnicima obolelim od olnih bolesli. }os 1870. godine u
ri|eu, ma|ke ima|u obdanisla na rasolagan|u, slo ukazu|e na cin|enicu da
su od samog ocelka sabirna mesla zamisl|ena kao mesla za slvaran|e, odno-
sno umnozavan|e bracne za|ednice. Ovakva mesla, uzgred budi receno, da|u
nam dobar uvid u nacin odrzavan|a brakova: reko dece, brak osla|e obra-
zovno sredslvo za ma|ke domacice.
Sve ovo neizbezno odseca na vo|nicki logor: oul n|ega, rudarski grad
se odize i uklan|a, siri, neri|alel|ski ravnodusan rema okolini ulol|eno| u
n|egovo sivilo. Rudarski grad |e kasarna rasrsena na sloline, hil|ade delova.
Lugenelika radne snage |e u|edno eugenelika lel, ali lel bez duse, kao kod
Dekarla. Obezlicena, kako bi mogla da se drze na odslo|an|u i ko|ima |e odu-
zel sav olel. Novi covek ko|i se ovde slvara |e covek moralnog orelka, |er
izolovana lela mogu da se vide, nadziru, analizira|u. Za Monso-le-Min bi se
moglo reci da |e, zbog mnoslva svo|ih mernih inslrumenala, odsecao na
ogroman mikrofon ko|i |e belezio i na|man|i zvuk i renosio ga do usi|u slu-
sacke cenlrale. Rasrsenosl domova ogodna |e za olici|sko nadgledan|e. U
vezi s lim, Mirar i Zilberman govore o ,olickom arhielagu: razninama
ko|e se oslavl|a|u u rosloru moc se sluzi kao meduroslorom odakle vrsi
neoazenu konlrolu ko|o| ne romicu ni na|man|a desavan|a. Lh, svi li susedi
ko|i vas neoazeno osmalra|u iza zavesa...
Odlika novog gradskog roslora |e naoredna u|ednacenosl i razbi|e-
nosl, razdel|enosl. U|ednacenosl se ogleda u cin|enici da |e, u radu i razvo|u
kailala, sve odredeno roizvodn|i maleri|alnih bogalslava. Razbi|enosl, |er
|e rec o reroduklivno| ro|ekci|i |edne druslvene segregaci|e, rasarcavan|u
|edinke, o cean|u zivola na razne duznosli. To se desava uravo zalo da bi
masina funkcionisala, le da se ne bi gubila energi|a ko|a ne sme da omane u
svo|o| roizvodno| svrsi. Dakle, mozemo da vidimo o cemu se ovakav grad
razliku|e od redasn|eg: redasn|i |e bio ureden oko cenlra kao glavnog sle-
cisla ko|e |e moralo bili vidno, dok se ono slo uravl|a induslri|om kri|e iza
ovakve rasrsenosli i na la| nacin uosl|ava snage ko|e su |o| olrebne. Pred-
slava kral|a na kon|u oslavl|enog u samo sredisle lrga slavila |e n|egovu
licnosl, ali i ukazivala na |edinslvo n|egovih odanika ko|i ga okruzu|u sa
celiri slrane. Nasurol lome, usoslavl|an|em nereda u kome se veslo skriva,
kailal okrece celo druslvo za olrebe induslri|e. Moguce |e analizirali re-
87
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
laz od |ednog oblika nadgledan|a ka drugom. Kao slo smo videli, risulnosl
kral|a |e u ocelku neohodna. Mozemo da zamislimo razne nacine ko|ima
se ribegavalo da bi se nereslano, i u sluca|u n|egovog fizickog odsuslva,
osecao n|egov ogled. O lome svedoci Vo|na skola u Parizu, o ci|o| |e gradn|i
odluka donela 1750. i ko|a |e bila namen|ena za skolovan|e oficira o meri
kral|evslva. Svaki ilomac |e imao zaslakl|enu celi|u kroz ko|u ga |e bilo mo-
guce osmalrali lokom cele noci, a da on ri lom ni sa kim ni|e dolazio u
konlakl. Irizer |e cak mogao da cesl|a ilomce i ne dolaknuvsi ih: bilo |e do-
vol|no da samo rolure glavu kroz rozorce ko|e |e sluzilo za lu svrhu. Tako
vidimo usoslavl|an|e mehanizma moci na dal|inu.
Lnglez Dzeremi enlam (}eremy enlham, 1748-1832) redslavice ura-
vo ovu novu lehnologi|u u svom delu Pcncpti|. U ovo| kn|izi nam, izmedu
oslalog, rica kako se misao o onome o cemu ise |avila n|egovom bralu bas
nakon osele Vo|no| skoli u Parizu. Rec |e o arhileklonskom nacrlu zalvora:
eriferni deo sacin|ava kruzna zgrada sa celi|ama rasodel|enim na celiri ili
sesl sralova. U sredislu |e kula na ci|em vrhu se nalazi kaela, sa man|im
bro|em nivoa ko|i se uzdizu iznad onih erifernih. Kulu i ivicnu zgradu deli
razan roslor. Celokunom sirinom sol|asn|eg kruga rasoredene su celi-
|e, svaka sa o dva rozora, od ko|ih |e |edan okrenul unulra, a drugi sol|a.
Dovol|no |e, dakle, da se u sredisn|o| kuli oslavi samo |edan nadzornik i da
se u svaku celi|u zalvori o |edan zalvorenik. Zahval|u|uci svellosnom kon-
lraefeklu, osmalrac moze savrseno dobro da uoci i na|man|i okrel zalvore-
nika. Doda|mo da |e bio redviden i sislem melalnih cevi omocu ko|ih |e
nadzornikov glas doirao do svakog zalvorenika. Ali, ocigledno |e da su se
zvukovi rasroslirali i u surolnom smeru. Ha|de da analiziramo: ovakav
sislem |e omogucavao nadzorniku da osmalra a da ri lome sm oslane
neoazen. Cak ni|e morao ni da bude risulan: zalvorenik |e, smalra|uci ga
risulnim, azio da ne ucini bilo sla zbog cega bi mogao da bude ukoren.
Posmalrani, dakle, vrsi inlro|ekci|u nadzora buduci da |e moc sverisulna i
aulomalska. Ona |e islovremeno i obezlicena, beslelesna slvarnosl, lek glas
ko|i doire kroz cev. Zalvorenici, na kra|u, nisu deo mase. Naroliv, seri|ali-
zovani su, razmerno rasodel|eni u rosloru. enlam |e, kako |e lo sm govo-
rio, u olilicko| sferi olkrio Kolumbovo |a|e: svi se, o|edinacno i u sebi, krecu
od okril|em moci ko|a nema olrebe za neosrednim delovan|em. Ovakvo
ureden|e u slvari ima viseslruk ucinak: sluzi za cuvan|e zalvorenika, obrazo-
van|e buducih oficira, ali i za zbrin|avan|e bolesnih i nadziran|e radnika. Ako
ova| rasored oslavimo u vodoravan oloza|, reoznacemo lan rudar-
skog nasel|a, ,olickog arhielaga, mikrofona iz Monso-le-Mina, u kome |e
omogucena rasulosl orodicnih celi|a.
88 Pc| 8|cn|cr
Nevidl|ivosl moci omogucu|u lehnologi|e nadgledan|a ko|e olaze od
usiln|avan|a i lako |o| olaksava|u osao: ni|e |o| olrebno da se olvoreno sluzi
silom i, slavise, moze da se ohvali da |e humana. Ni|e naodmel ako se rise-
limo da |e enlam rodonacelnik ,ulililarizma. Ono slo, rema n|egovom
misl|en|u, neku radn|u cini korisnom |esle visak srece, odnosno sman|ivan|e
nesrece. Dakle, zadovol|slvo i bol mogu oslali redmelima nauke buduci
da ih |e moguce kvanlilalivno izrazili ekonomskim lerminima: vrednosl za-
dovol|slva ili boli moze da se izmeri cenom ko|u |e covek sreman da lali
ako zeli da ih dobi|e ili izbegne. Poslo |e osnovna svrha avil|ona i rudarskih
baraka slvaran|e radnika ko|i ce radili za roizvodnom masinom, i n|ihova
vrednosl se na isli nacin moze izrazili lerminima oslignule srece: radnici su
na ovim meslima srecni|i. U vezi sa ovim rebivalislima, Misel Pero govori o
,hidraulici zadovol|slava: cula |e uloliko lakse savladali, uz islovremenu
inleriorizaci|u vrednosli rada, ukoliko ovo obuzdavan|e odrazumeva osli-
zan|e zadovol|slva, odnosno izbegavan|e boli. Sloga ni|e uka sluca|nosl slo
|e ovakvo krocen|e duse i lela radnika izvedeno u ime leori|a o higi|eni: aze-
ci da u radnickim kucama i nasel|ima bude dovol|no doloka vazduha i sve-
llosli, ove leori|e govore o sreci, ali |e n|ihov inleres rvenslveno ekonomski.
Rusc|un]en]e kuo sredstto potcln]utun]u
U radnickom slanu, bilo da |e lo avil|on ili baraka, ovezane su dve
rvobilne figure induslri|skog grada (reuredeni slari grad, zalim novoizgra-
dena rudarska i melalurska nasel|a), u ko|ima se relicu druslveno raslo|a-
van|e i narusavan|e svakodnevnog zivola o|edinca. Isle ove o|ave ce vazili
i za na|skori|e urbane oblike. Tokom ,slavnih lridesel godina XX veka (od
edeselih godina do ocelka sedamdeselih), sema imlozi|a/ekslozi|a An-
ri|a Iefevra osla|e savrseno oeralivna. Vralimo se u Pariz: francuska rovin-
ci|a ne resla|e da se razni, dok bro| slanovnika u reslonici nereslano
rasle. U Pariz rislizu i slrani radnici, rvenslveno iz |uzne Lvroe i severne
Afrike. Razlog ovog riliva lezi u novom ragu razvo|a ko|i u lo doba reko-
racu|e induslri|ski kailalizam. Ali, ova imlozi|a se ne desava u samom Pa-
rizu, vec u siro| arisko| regi|i, ko|a naslavl|a svo|e siren|e rema Osmano-
vom modelu i ulem avil|onskog lalasa u redgradima, slo ce reci rven-
slveno rema krileri|umu druslvenog raslo|avan|a. Naime, burzoazi|a i visi
druslveni slo|evi smesla|u se o slambenim redgradima, uslua|uci cenlar
kancelari|ama, slo ce se okazali renlabilni|im. Nekadasn|i slanovnici avi-
l|ona masovno su olisnuli. Medulim, ne moze se reci da su svi oni islog
druslvenog slalusa. Zan Diken (}ean Duquesne) |e na rimeru Sarsela veoma
89
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
dobro okazao u ko|o| meri |e u velikim nasel|ima risulna o|ava dvoslru-
kog raslo|avan|a. Ukoliko, dakle, negde imamo veliki bro| radnika-sluzbeni-
ka, na lom meslu cemo zaleci veoma malo sefova i direklora, dok slobodna
zaniman|a golovo da i ne oslo|e. Pored ovoga oslo|i i unulrasn|e raslo|ava-
n|e, |er razlicilo| vrsli druslvenih zaniman|a odgovara|u odredeni liovi sla-
nova, sa sleenom komfora ko|i |e srazmeran visini lale. arake, rinudni
smesla|i, slanovi sa man|e ili vise skromnim kiri|ama, man|e-vise luksuzne
suvlasnicke zgrade, vile i rezidenci|e, ovakva druslvena razlika-odela ro-
slora olvrdu|e i ucvrscu|e za llo druslveni oredak rada ko|i obuhvala sve
slo|eve, od radnika imigranala do viseg kadra. Podela rigradskog slanovni-
slva |e lacna i svesna roslorna ro|ekci|a kailalislickih druslvenih odnosa.
Tom druslvenom i roslornom raslo|avan|u odgovara i raslo|avan|e sva-
kodnevnog zivola o|edinca. Vec smo mogli da vidimo kako su kod sla-
novnika avil|ona vreme i roslor odel|eni na funkci|e: meslo i vreme o-
sla, kuca, ul od |ednog do drugog. Sa sve vecim bro|em izgradenih slano-
va ova razlika osla|e sve naglaseni|a, a narocilo rasle vaznosl revoznih
sredslava, |er sve se svodi na revoz-sl|aku-lalan|e
6
. Podeli vremena i ro-
slora osleeno ce se dodali |os |edna deonica: slobodno vreme i odmor.
Ovako izloml|en, zivol osla|e sve nesnosl|ivi|i, ogolovo za olisnule sla-
novnike avil|ona ko|i sada naslan|u|u velika nasel|a, u ko|ima su slanovi
svedeni na roslor lek loliki koliki |e olreban da bi se obezbedilo odrzava-
n|e i razmnozavan|e radne snage. Ova| roslorni funkcionalizam, kao islo-
ri|ski nusrodukl kailala, dobice svo|u urbanislicku leori|u sa Ie Korbi-
z|eom (Ie Corbusier, 1887-1965). Pa iak, n|egova ide|a vodil|a nisu kaila-
lislicka ubeden|a, nili se on i o cemu moze nazvali zagovornikom kaila-
lizma. Ie Korbiz|e |e olicen|e karlezi|anskog duha ko|i oda|e hvalu kral|ev-
skom i osmanovskom Parizu, geomelri|i. Zakrivl|ene ulice za n|ega su ro-
lazi za magarce i odisu nemarom. Grad |e snazan organ zivola i rada ko|i,
ako se ousli, umire. Nasurol lome, ravougaonosl znaci delovan|e. Pre-
ma lome, zdrav grad, grad buducnosli, lrebalo bi da sacin|ava|u rave ulice
i ravi ugao. Geomelrizaci|a bi morala da se srovede roliv rirode i n|e-
ne bezoblicnosli: grad |e simbol covekove vlasli nad rirodom ko|o| on na-
mece svo|u racionalnosl. Medicina slarih urbanih lela zasniva se na hirur-
gi|i: olrebno |e olvorili, roslorno rasirili, rasclanili ono slo |e slozeno. Iz
ovoga roizilazi da |e funkci|e olrebno medusobno razdvo|ili. Poslo|e ce-
liri funkci|e: slanovan|e, osao, lelesno i duhovno vasilan|e, krelan|e. Ove
funkci|e uredu|u gradski roslor, iseca|u ga i dele u skladu sa n|ihovim me-
6
Odnosno, na francuskom: mctrc-|cu|ct-!c!c (rim. izd.).
90 Pc| 8|cn|cr
dusobnim razlikama. Kao rezullal loga imamo l|udski maleri|al ci|e su ak-
livnosli i ,olrebe unared odredene, cime drugim ako ne ,olrebama
|ednog lakvog vec oslo|eceg druslva. Na ova| nacin funkcionalni urbani-
zam, kao rava, lehnokralski osmisl|ena masina zivola, coveka cini saslav-
nim delom druslvenog orelka sa zadalkom da dorinese n|egovom bol|em
funkcionisan|u.
Vecina novih gradova u okolini Pariza, sa zelenim ovrsinama, lrznim
cenlrima ild., bice nadahnula velikim Korbiz|eovim zamislima. An Koklen
(Anne Cauquelin) na slikovil nacin oisu|e redosled zbivan|a. Duse risli-
zu, une nade da ce u lelima rireml|enim za n|ih ronaci srecu. Medu-
lim, nekim cudom se desava da ih zivol olako nausla: odi|um za ro-
slave |e usl. Sledi zabrinulosl, okusava se sa ,animaci|ama: omladinski
domovi, soci|alni radnici, folklor. Oel nisla. }edino zivo meslo su lrgovac-
ki cenlri. Zar ni|e logicno da na kra|u ovog dugolra|nog rocesa onovo
dosemo do n|egove olazne lacke` }ednolicna svakodnevnica, u glavama
i u srcima, dakle u olunosli olcin|ena zakonima lrgovine. Analilicka
misao ko|om arhilekli i lehnokrali nadahn|u|u ova| li urbanizma reusla
svaki deo l|udskog roslora i vremena, i lo ne samo roslora i vremena
vezanih za osao i kucu, nadzoru i vodslvu moci-novca. Rasarcan kakav
|e, zivol mu se sve man|e oduire. ,Obaveznom vremenu ko|e se rovodi
na oslu i u revoznim sredslvima surolslavl|a se, na rimer, ,slobodno
vreme rovedeno u kuci i u seln|i. Ali, usluge ko|e nudi ulica (|asno da se
ne misli na o |ednolicne ulice redgrada) ili su iscezle nema vise ni fonla-
na ni ulicnih loalela, drugim recima: idile u kafane i lalile, neslali su veliki
ulicni salovi, dakle: kuile rucni sal ili oslo|e u obliku reklamnih odva-
la: ogleda|le ,urbani maleri|al. Sve u Parizu |e na roda|u, a cak i samo
n|egovo ime. Slo se lice domacica ko|e su se snabdele raznim aaralima
kul|enim, u vecini sluca|eva, na kredil, da bi ,zaradilena vremenu (sama
rec dovol|no govori), kako bi sve one, zalvorene u svo|e krlelke, mogle dru-
gaci|e da isune duga osleodneva ako ne lisla|uci casoise krcale svim
onim slo ih |e ucinilo lako besoslenim i dokonim. Doslo |e vreme odmora,
bezimo iz grada! Ali zar i lurizam ni|e oslao ,novi induslri|ski roslor`
A noc` An Koklen i ovde |e okusala sa begom. Da li |e masi, dok sava,
skul|a|uci lako fizicku snagu za rezivl|avan|e u dnevno| organizaci|i vre-
mena, moguce da umakne mcnc!zmcntu roslora i n|egovim oznacenim u-
lan|ama` Odgovor |e negalivan. Pariska noc, |os vise nego dan, zalvara l|u-
de, bilo u odredene roslore kao slo su zabran|eni lokali, zaslicene lerilori-
|e, bilo o komlikovanim marsrulama (man|ak revoznih sredslava), u
ko|ima se ulnici konlrolisu. Iluzi|a skrelan|a sa kursa, |edina u ko|o| se
91
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
uziva. U cil|u n|egovog olcin|avan|a, zivol |e loliko rasarcan da reli da
iscezne. Ali, da ne govorimo unared, oslo smo vec sligli do danasn|eg
grada.
lstorl]u l nupreduk
Videli smo da |e induslri|ski grad neodvo|iv od odredenog lia druslve-
nog ureden|a: nekadasn|e kasle zamen|ene su klasama. Ovakvom gradu od-
govara odreden nacin misl|en|a u islori|skom smislu reci. Kao discilina, islo-
ri|a se na zaadu rvi ul |avl|a sa alinskim gradom i olilickim cenlrali-
zmom. Dakle, dok su se do lada l|udi mesali sa bogovima (Homer) i vezivali
za ciklicni karakler kosmickog vremena (Hesiod), sada se |avl|a misao da |e
sve slo se desava osledica covekovog delan|a, n|egove vol|e i n|egovog razu-
ma (Herodol, Tukidid). Tako |e rodena islori|a, oslobodena od mila, u islo
vreme i u okviru islog okrela kao i sam |cgcs. Raskida|uci sa onim slo |e
reoslalo od verskog i rirodnog orelka, Irancuska revoluci|a ce zesloko
rionuli za ovo ubeden|e rema kome l|udska bica sama snose odgovornosl
za soslveni zivol i buducnosl. Uravo |e n|ena zasluga slo se o|avila nova
discilina sociologi|a, zasnovana na iskuslvu ko|e |e bila i zelela da bude:
druslvo |e svo| soslveni slvaralac. Ali, kao novonaslala discilina, sociologi-
|a ce kroz cilav XIX vek nosili snaznu filozofsku olku islori|e.Vazece misl|e-
n|e rema kome |e lo vek islori|e ne dolazi oluda slo inleleklualnom scenom
XIX veka vlada|u isloricari (u Irancusko|: Ogislen T|eri, Min|e, Misle, Kine,
Ten i mnogi drugi), vec zbog loga slo se koleklivni zivol osmalrao kao line-
arno krelan|e na osi usmereno| ka narelku. Dakle, onovo se susrecemo sa
radom, ona|re umnim, odnosno sozna|nom inleligenci|om. U Nemacko|,
Hegel |e u svom filozofskom sislemu islori|u redslavio kao islori|u Uma
ko|i, kako bi soznao samog sebe, ne resla|e da izlazi iz soslvenih granica,
dolazeci lako u dodir sa rirodnim okruzen|em ko|e reobliku|e i cini delom
sebe. Od konlemlalivne, nauka osla|e slvaralacka, a slvaran|e |e oslvariva-
n|e samog Uma. Irancusko rosvelilel|slvo unaredice misao da saznan|a na
ozilivan nacin men|a|u zivol i cine ga bol|im. Prema Didroovo| i D'Alambe-
rovo| |nci||cpc!iji, razum osredslvom nauke donosi dobrobil. Ubedl|ivo na|-
veci olimisla |e Kondorse ko|i |e olisao loliko daleko da |e smalrao da rad,
kao slvaralac znan|a, vodi covecanslvo ka sreci. Ogisl Konl (1789-1867), isac
|edne od na|vecih rasrava naredn|aslva loga doba, naslavl|a n|ihovim slo-
ama. Sa XIX vekom, o n|emu, duboko smo zagazili u ,ozilivno doba
(oluda se n|egova doklrina naziva ,ozilivizmom) zahval|u|uci naslanku
sociologi|e: od sada smo u mogucnosli da ob|asnimo sve o|ave, a i one
92 Pc| 8|cn|cr
druslvene, zakonima ko|i vlada|u druslvom, a ne vise bozanslvima i aslrakl-
nim o|movima kao slo |e ,riroda. Drugim recima, oslo|e naucni zakoni
na ko|ima ociva lok civilizaci|e. Prema lome, druslveni zivol, kao vodil|u
ovog loka, lrebalo bi reuslili naucnicima ko|i ozna|u ove zakone. Tako u
ovo| naredn|acko| islori|i dolazimo do neobicne kombinaci|e ob|eklivnog
delerminizma i l|udske moci: arna masina krece se o sinama ko|e idu ul
buducnosli.
Rad nauke, dakle, ali i rad induslri|e. Doba naucnika i induslri|alaca,
govorio |e Klod-Anri de Sen-Simon. Induslri|a |e nauka rimen|ena na eko-
nomi|i, slo ce reci na roizvodn|i maleri|alne egzislenci|e l|udi. Nakon verske
i olilicke moci, lemel| druslva osla|e ekonomi|a. Ako o|am ,druslvo za-
menimo o|mom naci|e, onda elnicku naci|u i naci|u-drzavu zamen|u|e naci-
|a-lrzisle kao sfera roizvodn|e i roloka bogalslava. 8cgctsttc ncrc!c (1776)
naslov |e velikog dela Adama Smila, lvorca olilicke ekonomi|e, odnosno
ekonomi|e kao olilike. Druslvo oslo|i na osnovu loga slo svako kaze: da|le
mi dobra ko|a su mi olrebna, a zauzvral cele dobili ona ko|a su vama o-
lrebna. Podela rada i razmena roizvoda ko|a iz n|e roizilazi omera|u dru-
slvenu vezu sa Hobsovog ravno-olilickog ugovora ili Rusoove osle vol|e
na lrzisle, lu nevidl|ivu ruku ko|a uredu|e inlerese, olmuli zakon bez zako-
nodavca. Ovde oel mozemo da uocimo rila|eni, ali i le kako delolvoran
karakler novog organizalora, kao i masinu energelskog ili lermodinamickog
lia. Za ekonomski liberalizam (liberalni zalo slo |e rekoracio aulorilel dr-
zave ci|a |e uloga smalrana cislo defanzivnom: da bi ona mogla da funkcioni-
se, olrebno |e sacuvali lrzisle), kailal se ulaze u roizvodn|u dobara ko|a
oslvaru|u dobil, ko|a se olom ulaze u roizvodacki kailal i lako do u bes-
konacno. Kao osledicu ovoga imamo nerekidnu lini|u rasla: ,Obogalile
se! , klice Gizo u zakl|ucku svo|e druge velike rogresislicke rasrave.
I za marksizam, blizanca liberalizma sa ko|im vodi rasravu lokom cila-
vog ovog induslri|skog erioda, roizvodn|a, odnosno ekonomi|a odredu|e
druslveni zivol. Ona redslavl|a lemel| ravno-olilicke i ideoloske nadgrad-
n|e (vidovi svesli medu ko|ima |e i religi|a): lo |e ono slo se naziva islori|skim
maleri|alizmom. Ali, kada |e rec o roizvodn|i, redmel n|egovog zaniman|a
su medul|udski odnosi: ,nacin roizvodn|e, n|egova kl|ucna misao, ove-
zu|e ,roizvodne snage (rvenslveno lehnicke elemenle) i ,roizvodne od-
nose, ko|i uza|amno ulicu |edni na druge. Dakle, kada se analizira|u, ovi
olon|i u kailalizmu osla|u eksloalalorski odnosi: ono slo radnik ili ro-
leler dobi|a kao nadnicu samo |e deo roizvedene vrednosli, oslalak, ili vi-
sak, risva|a burzu|, vlasnik sredslava za roizvodn|u kome |e radnik ro-
dao svo|u roizvodacku snagu. Iz ovoga roizilazi da rad roizvodacke masi-
93
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
ne ne donosi korisl svima, ne bogali sve, odnosno naredak oslo|i samo za
o|edine: izmedu klasa sa orecnim inleresima oslo|i surolnosl. Cilava islo-
ri|a, osmalrana iz ugla roizvodn|e, svodi se na borbu izmedu klasa: kod na-
cina roizvodn|e ko|i su relhodili induslri|skom kailalizmu, ova borba |e
vodena izmedu man|ih seoskih za|ednica i desolske drzave, izmedu goso-
dara i robova, vlaslelina i kmelova ild. I drugi leorelicari su dobro uocili oa-
snosl unulrasn|ih surolnosli ko|e oslo|e u kalegori|i roizvodaca (bankari,
inzen|eri i radnici) i okusali da nadu resen|e u religi|i, kao, na rimer, Sen-
Simon sa svo|im ,novim hriscanslvom i |evandel|skim znaca|em bralslva. Ali,
Marks lvrdi da |e zadalak religi|e oduvek bilo zalaskavan|e slvarnosli, drugim
recima, religi|a |e, izmisl|a|uci bogove, naslo|ala da rikri|e cin|enicu da |e svaki
vid dominaci|e u osnovi l|udski. Ovakvo misl|en|e |asno i glasno razolkriva
relhodno oisan karakler induslri|skog urbanizma: s |edne slrane odva|a|u-
ci, a reresivan s druge, s obzirom na lo da dresira radnicku klasu i moralizu|e
n|enu sihicku i lelesnu energi|u. Ukralko, induslri|ski grad naslo|i da rero-
duku|e eksloalalorski odnos ro|eklu|uci ga na llu i u gradevinama, le na la|
nacin osla|e deo kailalislicke roizvodne masineri|e.
Lnergl]u zu z|uto
Ponislavan|e radnikove licnosli, kao osledica cren|a i koriscen|a n|e-
govih snaga za olrebe kailala, Marks ce nazvali ,oluden|em. Proleler |e
na|re oluden cin|enicom da mu roizvod soslvenog rada ni|e namen|en,
da, dakle, ne odgovara n|egovom ukusu, n|egovo| osell|ivosli, n|egovom uzil-
ku. Osim loga, ova| roizvod za n|ega nema uolrebnu vrednosl i sluzi samo
burzu|u ko|i ga roda|e na lrzislu. Dakle, roizvod |e obicna roba. Na la|
nacin radnik |e lisen samog cina delan|a: oslo mu ne donosi nikakvu korisl,
rad |e za n|ega samo aslrakci|a ko|a ga uvlaci u roizvodnu masinu ci|a |e
konacna svrha novac |ednako aslraklna. Tako i on sam osla|e roba. Na
samom ocelku Kcpitc|c nailazimo na genealoski ois ove vrednosli vezane
za lrzisle. U ocelnom eriodu, |edan roizvod se men|a za neki drugi: ovo |e
lrama, |ednoslavni oblik vrednosli. Zalim, dolazimo da razvi|eni|eg oblika
kada se |edan roizvod (govedo, na rimer) men|a za bilo ko|i drugi (zilo,
alalku ild.). Zalim, vrednosl svih roizvoda izrazena |e novcem kao osleva-
zecim merilom. Na|zad, na celvrlom sleenu, oslevazeca vrednosl osla|e
zlalo, ko|e osla|e mera svega. Dakle, radi se za zlalo koga Marks oredi sa
aslraklnim hriscanskim ogom, osebno kod novi|ih oblika hriscanslva kao
slo su roleslanlizam i deizam. Radi se za |edan felis, kaze on. Kao neodvo|i-
vi deo kailalislicke roizvodn|e, radnik |e u olunosli olcin|en ovom feli-
94 Pc| 8|cn|cr
su ko|i osla|e saslavni deo n|ega samog. Sloga |e razuml|ivo slo ovakva |e-
dinka, buduci lisena soslvenih vrednosli, moze da bude raslavl|ena na ob|ek-
livne ,olrebe odredene olrebama masine u cil|u n|ene slo vece korisnosli.
Kao osledicu loga imamo uslro|eni funkcionalizam lerilori|e i svakodnev-
nog zivola.
Ali, ne samo da |e raslavl|eno lelo, vec, kao slo smo lo mogli i da vidimo,
i sama siha, ko|a |e okorena i iskoriscena za olrebe sislema. Zan-Zozef
Gu (}ean-}oseh Goux) |e, u vezi sa lim, s ravom naravio aralelu izmedu
marksislicke geneze vrednosli i Iro|dove (Ireud) geneze sihe. Cudno (a
iak, zar Iro|dovi aci|enli nisu bili burzu|skog orekla`), ali roizilazi da se
inslinklivne reakci|e ko|e analizira odvi|a|u, rema islo| logici, u celiri sladi-
|uma: na|re oralna faza, u ko|o| |e konlakl izmedu ma|ke i delela neosre-
dan i risan. Zalim dolazi analna faza: svel se uslozn|ava i rasclan|u|e na
delove, dele olkriva svoga brala ili svo|u seslru, malerinske grudi zamen|u|e
cucla, alac, cosak rekrivaca, i sada |e ono nesrecno |er vise ne zna sa cim da
se oisloveli. Sledi genilalni sladi|um: oslo |e |edinslvo ronasao u svom
enisu, decak se okrece ma|ci ko|a se, s ove lacke gledisla, odlucu|e za oca, a
kao osledica loga |avl|a se Ldiova kriza. I na|zad, falicki sladi|um: zabra-
n|ena, a iak neohodna za ronalazen|e soslvenog idenlilela, vrednosl fa-
lusa orima sve vece razmere, osla|e felis dobi|a|uci lako, u afeklivnom
smislu, ulogu ko|u u razmeni roizvoda ima zlalo. Polcin|avan|e, dakle, u
oba ova sluca|a, na|dubl|em delu sebe, vrhovno| sol|asn|o| sili ko|a dolazi
odozgo. Ovu silu Iro|d naziva ,nad-|a. Ali, za razliku od Marksa ko|i krili-
ku|e, Iro|d rihvala: za n|ega |e ova risila neslo dobro. ,Ono (nagonska
slrana licnosli) mora da se olcini ,nad-|a (sislem zabrana), rinci zado-
vol|slva rinciu slvarnosli. Ovi konceli neodol|ivo odseca|u na arnu ma-
sinu: sihicki zivol |e masina ko|a radi na rinciu relvaran|a slobodne ener-
gi|e u vezanu, emolivni lerel se renosi kroz odvodne kanale, izlaz se zasni-
va na rinciu oliskivan|e/raslerecen|e ild. Civilizaci|a, rema n|egovom
shvalan|u, naslo|i da se odrekne nagonskih oriva ili, bol|e reci, lezi ka n|iho-
vo| sublimaci|i. Kao simbol covekove vlasli nad rirodnim silama, ona se
surolslavl|a seksualnosli. Civilizaci|a |e domen muskaraca ko|i su blizi ide-
alnim lvorevinama kullure od zena ko|e su u veco| zavisnosli od lela. Ovo u
olunosli odgovara cil|u ko|i se zeleo oslici odizan|em radnickih slanova
ko|ima se naslo|i ridodali |edna moralna i humana dimenzi|a: burzoaski
moral i humanizam ko|i se, uz na|vecu dobil vlada|uce klase, namece ekslo-
alisanim slo|evima, lermodinamika seksa, u ko|o| se smen|u|u vruci i hladni
lalasi, bas kao i u Parizu odvgrnulom Osmanovim radovima, kao kod ,ro-
velravan|a rigradskih avil|ona i nasel|a. Zan-Pol Aron (}ean-Paul Aron) i
95
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Roze Kenf (Roger Kemf) okazali su do ko|e mere |e lzv. liberalna burzoazi-
|a dobil surolslavila zadovol|slvu, u cemu se ogleda n|ena ovezanosl sa
kalolikom Ie Ple|om. Podrobna analiza n|enih |elkih rasrava usmerenih ro-
liv samozadovol|en|a i homoseksualnosli (izoacenosl, ederasli|a) |asno o-
kazu|u da ona, uosle uzev, slobodno urazn|avan|e seksa vezu|e za animal-
nosl i izoacenosl. Poziva|uci se na neke lekare, medu ko|ima i na cuvenog
doklora Tisoa (higi|enizam), riadnici burzoazi|e konslalu|u dvoznacnosl
enisa: bez n|ega nema energi|e, ali |e, na zalosl, omaml|iv. Polrebno ga |e,
dakle, obuzdali, kako se energi|a ne bi uzalud rasiala (roliv onanisan|a),
zalim kako bi se izbegla zaraza i nedelolvorenosl ko|u ova za sobom ovlaci
i, na kra|u, da bi se obezbedilo naslede, odnosno, renos imovine, ko|a bi
lrebalo da oslane barem neovredena ili, |os bol|e, uvecana: kako |e samo
oasna Zolina Nana! Nasledslvo i naslede su neodvo|ivi i za svako od n|ih,
kako lo naglasava Zan ori (}ean orie), ,greh |e oguban. Zakl|ucak |e sle-
deci: seks se mora discilinovali kako bi kailalizam mogao da funkcionise.
Ovo |e cena ko|a se laca za naredak covecanslva. Ali, zar i lo ni|e rad, od-
nosno savladavan|e i men|an|e rirode`
Na ovo se moze rislali, rasolulili svo|e bice, reuslili roslor ova-
kvo| logici ko|a l|udsko lelo i grad relvara u delove roizvodacke masine,
scucurili se u vremenu, sve u ime islori|e. Ali, o kakvom vremenu, o ko|o|
islori|i |e rec` ergsonova filozofi|a (1859-1941), ko|a ce izvrsili snazan ulica|
na generaci|e francuskih sludenala i sredn|oskolaca, veoma dobro izrazava
ova| slav. Temel|i se na razlici izmedu dve vrsle vremena: s |edne slrane, unu-
lrasn|e vreme, vreme oseca|a i dozivl|a|a, s druge, vreme onakvo kakvim ga
redslavl|a|u mehanika i fizika. To |e kvanlilalivno vreme, i buduci da |e iz-
misl|olina l|udskog uma, ne odrazava neosrednu slvarnosl. Iz ovoga ce ro-
izaci razrada o|ma lra|an|a, olazeci od n|egovog slrogog razdva|an|a od
roslora. Kao neosredan cin svesli uleml|en na inluici|i, slobodni akl, zivol-
ni olel ko|i dolazi iz srzi i unulrasn|osli l|udskih bica, slvaralacka snaga raz-
vo|a, sila narelka covecanslva, lra|an|e se u razlicilim oblicima manifeslu|e
u sihologi|i, biologi|i, moralu, druslvu, religi|i. U svako| od ovih oblasli u
ko|ima se n|egov lok ogleda u osledicama ko|e uzroku|e, roslor, odnosno,
sol|asn|osl, rosliran|e, koce n|egov cisli okrel i ulaa|u duh u svelsku le-
n|osl. Osim loga, na surolnosl ko|a oslo|i izmedu ove dve vrsle vremena
nadovezu|e se cilav niz drugih: unulrasn|osl/sol|asn|osl, kvalilel/kvanlilel,
konkrelno/iracionalno, okrell|ivo/aslraklno. Zalim, orecnosl izmedu unu-
lrasn|eg i sol|asn|eg |a: rvo |e zivo, recima nemerl|ivo, snaga slobodnog
cina ko|i svo|om lrenulacnom rirodom liku|e nad delerminizmom, drugo |e
druslvena |edinka olcin|ena aulomalizmima vasel|ene. Razlika izmedu dve
96 Pc| 8|cn|cr
vrsle amcen|a, od ko|ih |e |edno anonimno i ri ko|em se onavl|a|u nauce-
ne lekci|e, dok u drugom dogada|i lra|u kao |edinslveni i neonovl|ivi. Pro-
livrecnosl izmedu dve vrsle morala ko|i se dele na zalvoreni i olvoreni: gra-
danski moral ko|i se redovno urazn|ava, s |edne slrane, i dusa ko|a se olvara
i ko|u naslan|u|e sreca, s druge. I lako redom. Ali, ni|e li uravo lermodina-
mika, ko|o| ergson ne oklan|a dovol|no azn|e, kao ni n|enim masinama
(ogonski ili eleklromolor), la ko|a |ednu vrslu energi|e relvara u drugu,
zar |o| ni|e omoguceno da unulrasn|e imulse izbacu|e na ovrsinu i da iz
n|ih cre svo|u snagu` I biologi|a, ko|a |e n|en redmel inleresovan|a (uosla-
lom, na kra|u ove kn|ige videcemo koliko |e dorinela u ronalazen|u resen|a
vezanih za roblemaliku grada danasn|ice), zar ona ne osmalra l|ude s ob-
zirom na n|ihovo oslo|an|e u rosloru` Zar lako znaca|na azn|a ko|a se
osvecu|e unulrasn|em |a ne oslavl|a zahlev za reinacen|em roslora ko|e
ovo |a razni i iscrl|u|e, umeslo da se od n|ega bezi`
I mnogo re nego slo ce ova| roblem bili oslavl|en |avl|a se Nice (1844-
1900). Dok se ergson sucel|ava sa karlezi|anskim roslorom, Nice se hvala u
koslac sa zaadn|ackom genealogi|om, sa n|enim lokom naslanka, nadove-
zu|uci se lako na Marksa i Iro|da. Medulim, za razliku od n|ih ko|i ova| lok
roucava|u samo u oblasli roizvodn|e i ekonomske razmene, odnosno na-
gona i seksualnosli, Nice analizira na|dubl|e vidove ove islori|e, dakle, samu
misao i |ezik ulem koga se ona izrazava. Prema n|egovom misl|en|u, oce-
lak ovog rocesa na zaadu ocin|e sa Sokralom i lalonskim ide|ama, uso-
slavl|enim i izdvo|enim ide|ama ko|e se namecu zivolu, lelu, slvaralackom
govoru svakog bica. Kod n|ega |e ocigledna srodnosl sa univerzalnim merili-
ma vrednosli, zlalom kod Marksa i falusom kod Iro|da. Kao i kod n|ih, zale-
dina onloleologi|e cenzurise, oovrgava, zaloml|ava energi|e |edinke. Ali, za
Nicea, za razliku od Iro|da, ova erekci|a |e uzrok roadan|a l|udskog roda,
a kao rezullal loga nema ni narelka, vec su robovi li ko|i liku|u. Pa onda,
sla |e olrebno oduzeli` U |ednom cuvenom odlomku omin|u se kamila,
lav i dele. U ocelku, slo ce reci danas, duh |e kamila nalovarena lerelom
vrednosli uslolicenih vasilan|em i kullurom. Medulim, kamila se u uslin|i
relvara u lava ko|i rusi le idole, gazi o vrednoslima. Na kra|u, lav osla|e
dele kao simbol moguceg novog ocelka, slvaralacke igre novih vrednosli.
Drugim recima, olrebno |e srusili oslo|ecu zgradu kako bi rognanik ko|i
se vralio bio osnivac novog svela. Srusili discilinovani i neodnosl|ivo leski
|cgcs: Niceov |ezik un |e aforizama i esama, redlaze ovralak lragedi|i, u
lrenulku kada se ona rada, re nego slo uslui meslo logici razuma. Proliv-
no Aolonu i |asno| geomelri|i, ovralak Dionisu, n|egovo| igri, esmi, sme-
hu i|anslva, olelu: olrebno |e rihvalili |edinslvo lela, misl|en|a, zivola,
97
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
vol|e i moci l|udskih bica. Drugim recima, ukoliko ova| slav rimenimo na
nas redmel rasrave, lo bi znacilo da |e neohodno oslobodili olisnule
sihicke i fizicke energi|e ko|e roizvodacka masina cri i oludu|e. A oslo |e
induslri|ski grad u osnovi n|ihovog oliskivan|a/olcin|avan|a, olrebno ga
|e romenili. Kakav bi bio i na ko|im rinciima izgraden ova| novi grad`
Generaci|a ko|a oscilira oko 1968. godine ni|e izradila ni|edan drugi ur-
bani lan. Pa iak, dala se na slvaran|e novih sislema misl|en|a i druslvene
izgradn|e: roslor, kao slo smo vec dovol|no ula okazali, neodvo|iv |e od
misaonih i druslvenih formi. Velika imena na ko|e se ova generaci|a oziva
su Marks, Iro|d i Nice. Ona, dakle, ocin|e sa rusen|em. Kako izgradili novo
druslvo u kome covek nece bili oluden` Razne slranke i druslveni okreli
ko|i se, u svo|im zacecima, oziva|u na Marksa, o svemu sudeci nisu u lome
useli. U Sov|elskom Savezu, gde se revoluci|a iz|ednacavala sa formulom
,sov|eli lus eleklricilel, Ien|in |e u n|eno ime osegnuo za ukazima lehno-
loske racionalnosli, dok se Slal|in okrenuo induslri|sko| roizvodn|i olcin|a-
va|uci radnu masu svemoci desolske drzave. Slo se lice zaadne soci|alde-
mokrali|e, ona |e rad oduvek smalrala sredslvom svekolikog narelka, ali
vise ne dovodi u ilan|e sam kailalizam: olrebno |e samo izvrsili raved-
ni|u rasodelu rihoda i radnicima obezbedili siguran zivol. U urbanislic-
kom smislu, ovo ni|e znacilo nikakvu romenu: islo raslo|avan|e (u islocnim
zeml|ama nema sekulaci|a o ilan|u zeml|isla, ali drzavni i arli|ski l|udi
zauzima|u isle ozici|e kao burzu|i zaadnih zemal|a), isla odela svakodnev-
nog zivola na funkci|e (sa vecim sleenom lagodnosli na Zaadu, gde se
blagolvornosl rada racuna rema olrosacko| moci), isla lehnokralska kon-
ceci|a. Marksova leori|a se, dakle, kombinu|e sa Iro|dovom, s lim slo se iz
olon|e izuzima rihvalan|e oslo|eceg ureden|a. Kao rezullal imamo fro|-
do-marksizam.
Zaslo su se nemacki radnici rikl|ucili nacizmu iako su bili na|bro|ni|i i
na|bol|e organizovani` Na ovo ilan|e Ra|h (Reich, 1897-1957) odgovara: zbog
n|ihove seksualne bede, buduci da |e orodicna slruklura nedrila aulorilarne
ideologi|e i konzervalivna ubeden|a. Markiz (Marcuse, 1898-1979), sa svo|e
slrane, naglasava u ko|o| meri induslri|sko druslvo, dosligavsi sleen ma-
sovne olrosn|e, svo|e elemenle dovodi u red lako slo inslrumenlalizu|e n|i-
hove zel|e, n|ihovu maslu, bas kao i n|ihov |ezik i razum (reozna|emo Ni-
cea). Polrebno |e, dakle, |cgcs olrgnuli od dominaci|e racionalnosli ko|a gusi i
razvili razornu silu crcsc, nacela zadovol|slva kao surolnosl nacelu slvarno-
sli ko|e lezi rofilu i nadmelan|u. Na kra|u svog zivola Markiz odrzava eko-
logi|u i feminizam, slo olvrdu|e bliskosl n|egove misli sa druslvenim okre-
lima loga doba: roliv naada na rirodu, na falus. Ali, zar onda ni|e sam
98 Pc| 8|cn|cr
rad, kao covekovo odreden|e, doveden u ilan|e` ilo |e mnogo rimedaba
da ovakav nacin misl|en|a rusi ne slvara|uci ri lom nisla novo. Verovalno
zbog loga slo ni|e imao dovol|no vremena, ona|re u smislu da su se vreme-
na romenila. Mozda |e re oznacio kra| |ednog erioda nego ocelak no-
vog` Vralimo se gradu danasn|ice: ko|i |e n|egov glavni roblem` To |e, kako
kazu, roblem redgrada, u ko|ima zive o|edinci ko|i su cisli rodukli indu-
slri|skog druslva, oludeni i udal|eni od samih sebe. I ne samo lo, ove |edinke
su i bez osla: roizvodna masina, ko|a ih |e ucinila lakvima, ,odlozila ih |e
u redgrada buduci da |o| vise nisu olrebni. Rezullal loga |e urbano rasa-
dan|e, dislokaci|a, necuveni uzroci i oblici nasil|a. Proslor osla|e neodesan
za zivol, ali sada iz drugih razloga. Da bismo sagradili novi grad, moramo
bili svesni novonaslale siluaci|e.
99
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
7
Grad sulrasn|ice`
Trans- ili inler-
Kako definisali danasn|e roslorno iskuslvo` P|er Ievi (Pierre Ievy) |e
nedavno redlozio da se, kroz islori|u covecanslva, naravi razlika izmedu
celiri sukcesivna lia roslora: roslor Zeml|e, zalim lerilori|e, robe i, na kra-
|u, u danasn|e vreme, roslor znan|a. Na la| nacin |e on, za rva lri roslora,
u saglasnosli sa nasom soslvenom slralifikaci|om roslosli u razlicile ,ei-
sleme. Lohi Zeml|e odgovara u slvari nas rimilivni roslor: u n|emu se
moglo ziveli lek zahval|u|uci onome slo |e u lom dobu sakralno. U samom
sakralnom idenlilel |e bio dal roden|em (orodica, reci), a menlalilel |e sim-
bolicno-religiozan. To |e uravo lerilori|a ko|u osle slvara olilicka moc, is-
rva zavisna od sveslenslva, a zalim osva|a|uci revlasl nad n|im: imeri|al-
ni a olom kral|evski grad, idenlilel oslvaren uklaan|em u hi|erarhi|ski ko-
smicki oredak, a zalim smeslan|em na neulralno llo, geomelri|ski izdel|eno
i mehanicki rukovodeno cislo l|udskom vol|om. Loha robe uucu|e na eko-
nomski rimal: induslri|ski grad, idenlilel slecen radom, lermodinamika ro-
izvodne masine. S druge slrane, Mari-Iransoaz Diran (Marie-Iranoise Du-
ran), Zak Ievi (}acques Ievy) i Deni Rela|e (Denis Relaille) rave razliku, na
lanelarnom nivou, izmedu celiri sukcesivna nacina slvaran|a svela. Ta| svel
|e na|re ,svel svelova: nailazimo na viseslruke kullurne idenlilele, od ko-
|ih |e svaki u olunosli koherenlan i zalvoren sislem, slran drugima. A o-
lom ,ol|e sila: lo su uravo nase moderne drzave, sa lerilori|ama ko|e ho-
mogenizu|u lehnicka i vo|na sila ko|ima se, oel, one same medusobno suce-
l|ava|u na svo|im |asno omedenim geografskim granicama. Zalim ,hi|erarhi-
zovana mreza: rec |e o ekonomsko| moci ko|a, zadiruci u olilicke odel|e-
nosli, le isle veze odnosima zavisnosli ko|e zalim arlikulise u lrzisle. I na|-
zad, kako oni lo kazu za danasn|e vreme, ,druslvo kao svel.
Takode, kada govorimo o francuskom idenlilelu (lrenulno se vodi veo-
ma ziva debala u vezi sa zakonom o nacionalnosli: zahval|u|uci cemu |e neko
Irancuz`), mogu se uocili sukscesivni slo|evi: krvno ravo (,nasi su reci
100 Pc| 8|cn|cr
Gali), zemal|sko ravo (kral|evski seslougao
7
). Zahval|u|uci ovom olon|em,
mobilisani su mnogi imigranli, isrva u ralnicku sluzbu lerilori|a, a zalim u
sluzbu induslri|ske masineri|e. U skori|e vreme dodal |e i lreci krileri|um:
krileri|um licne vol|e, ko|i se oziva na ona| drugi veliki lalog nacionalne
islori|e ko|i redslavl|a revoluci|a iz 1789. sa svo|im rinciom slobode. No,
danas, kada vo|ne oeraci|e vise ne izisku|u masovna regrulovan|a i kad ne-
ma osla, na ova| se krileri|um oziva samo kad se zeli ogranicili zemal|sko
ravo za one ko|i nisu isle krvi. Da li |e ovakav zakon oeralivan u casu kad
se krv i zeml|a mesa|u usled svelskog cirkulisan|a` Ukralko, rani|e definici|e
soci|alnog roslora (lemenskog i drzavnog u ovom osledn|em sluca|u, ali i
induslri|skog) dozivl|ava|u krizu, ovlaceci za sobom i krizu naseg idenlilela
ko|i se, na sluzbenim dokumenlima, |os uvek iskazu|e oredanim isisom
imena, adrese i zaniman|a. Od cega bi onda nas novi roslor bio sacin|en`
,Znan|e, ,moderno druslvo, kazu nam omenuli aulori. Da o lome iak
ni|e reuran|eno govorili` Ili, ako su u ravu, od ko|im |e uslovima |edan
lakav roslor moguc` Da bi mogao da se oslvari |asan uvid u slan|e slvari, a
da se ne bi ravile greske usled bezrazloznog i naivnog olimizma, lreba da
recizno analiziramo lrenulnu krizu, i druslvenu i menlalnu i roslornu. Islo
vazi i za grad kakav bi danas lrebalo gradili: kakav grad, zbog cega i usled
cega, u ime kakvog i od kakvog druslva`
Od ureo|urnog do retlku|urnog
Sezdesele godine naznacava|u relaz izmedu dva razlicila urbana mo-
dela. Tokom le deceni|e, novi lrend obliku|e Pariz, ko|i ce rerasli u arisku
regi|u. Dve su osnovne karaklerislike le lransformaci|e: slrukluralna afirma-
ci|a inleleklualnog slvaralaslva oskrbl|enog novim sredslvima za rad, o-
rasl cirkulisan|a. Lkonomski faklor i novac su iak |os uvek u sredislu, ali |e
n|ihova cenlralna ozici|a sada izmen|ena: kancelari|e zauzima|u mesla ko|a
|e Osman namenio robnim kucama. Cenlar se sve vise i vise seci|alizu|e, kao
slo |e lo analizirao Manuel Kaslel (Manuel Caslells), za oslove uravl|an|a,
informisan|a i odlucivan|a o velikim kailalislickim oslovima. Posla|e me-
slo razmene, koordinaci|e, donosen|a odluka o radn|ama ko|e su sada decen-
lralizovane. A sve lo zahval|u|uci informalici ko|a omogucava koncenlraci|u
odalaka i moci, ali i decenlralizaci|u roizvodn|e i komerci|alizaci|e. U rvi
7
Na francuskom |Hcxcgcnc (u revodu ,seslougao) oznacava konlinenlal-
nu Irancusku (zbog oblika Irancuske ko|a se na karli moze uisali u seslougao), (rim.
izd.).
101
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
mah, fenomen imlozi|e/ekslozi|e se naslavl|a sa obrazovan|em novih, rasi-
reni|ih koncenlricnih krugova, o cemu svedoci mesecna karla RATP-a. Prvi,
izuzelno nabi|en urbani o|as zauzima|u na|veca induslri|ska reduzeca. Dru-
gi o|as |e relezno namen|en za slanovan|e, ali iak rosaran man|im indu-
slri|skim zonama ko|e su remeslene iz Pariza i n|egovog blizeg redgrada.
Izvan n|ih se siri lreci, ruralno-urbani o|as, sa urbanislickim ulvrden|ima
(Manl, Melun, Ionlenblo, Monlro, Mo, Kre|): n|egovo ol|e delovan|a |e usko
uklol|eno u regionalnu celinu, bilo da |e rec o ol|orivredi ko|a |e okrenula
ishrani slanovnislva ili vrsen|u induslri|skih ili nekih drugih oeraci|a ko|e
su u svakodnevno| vezi sa ariskim direkci|ama. Slicno delalnoslima, sla-
novnislvo se onovo klasno gruise, rema dalo| shemi. Velika lrzisla emi-
grira|u rema eriferi|i (Ranzis), velike radn|e smesla|u se u sredisle ovih
novih slambenih gruaci|a. A ko lu slanu|e` Oni ko|i su rolerani iz Pariza.
}er, dvadesel arondismana |e u celini reformisano u ogledu n|ihove slambe-
ne funkci|e. Radnicka nasel|a sa n|ihovim zanalli|skim i induslri|skim lokali-
ma nesla|u |edno za drugim, a n|ihovo meslo zauzima|u visoki i sredn|i sla-
lez, zaoslen u oblasli inleleklualnih aklivnosli: solileri i luksuzne slambene
zgrade grade se za lu sivu maleri|u, ko|a uravl|a i odlucu|e, kao i kancelari|e
ci|i silni sluzbenici, s druge slrane, mora|u reci veliki ul da bi do n|ih sligli
iz svo|ih udal|enih domova.
Isod ovog siren|a-reureden|a nekadasn|eg lica grada, omal|a se, me-
dulim, novo ureden|e roslora. Moze se zaravo uocili i naraslan|e |ednog
novog cenlra, ored oslo|eceg, na Defansu (Ia Par-D|e u Iionu), ko|i nosi
slikovilo ime, ,cenlar odlucivan|a. Naravno, slanovali i radili u blizini sla-
rog simbolicnog cenlra i n|egovih islori|skih somenika, ohodili olilicke
licnosli ko|i lu ima|u svo|e organe i slruklure moci, novim rukovodiocima
moze samo da bude dodalna rivilegi|a. Medulim, same n|ihove aklivnosli,
za razliku od kral|a ko|i |e imao olrebu za dvorom u svo|o| neosredno|
okolini, vise ne izisku|u koncenlrisan|e u |ednu lacku. Kao slo |e lo |os davno
uvideo Galbra|l (Galbrailh), novi induslri|ski sislem zahleva novi li organi-
zaci|e, ko|i on oznacava kao ,lehnoslrukluru. Ona mora da oslvari kombi-
naci|u ogromnih inveslici|a kailala, sve naredni|ih lehnickih doslignuca,
sosobnosli da ulice na krelan|a lrzisla (buduci da se vremenski razmak iz-
medu odluke o roizvodn|i i o|ave roizvoda na lrzislu ovecao, i zalo ne
bi lrebalo da se desi da on ne nade kuca). Da bi se osigurao lakav mcncgc-
mcnt i mcr|cting, ova organizaci|a mora da konlrolise informaci|u. Dakle, in-
formaci|a |e, kao i finansi|e, sacin|ena od riliva ko|i se lerilori|alno ne mogu
lokalizovali. Ako su biroi ove lehnoslruklure zauzeli meslo nekadasn|eg o-
lilicko-adminislralivnog cenlralilela, zar lo ni|e roslo zbog lakseg slarlova-
102 Pc| 8|cn|cr
n|a, da bi se iskorislila vec oslo|eca sredslva komunikaci|e (ukl|ucu|uci i sred-
slva cenlralizovanog drzavnog aarala), le da bi svo|im clanovima obezbedi-
li kullurne sadrza|e (ozorisla, bioskoe, nocne klubove) ko|i lu vec odavno
oslo|e` }er lelefonski rikl|ucak, kao ni racunar, nisu sami o sebi vezani za
neko recizno meslo.
Delokalizaci|a, olvaran|e roloka: uravo lo redslavl|a logiku ko|a de-
lu|e u nasem novom urbanom rosloru. Pogleda|mo nove gradove ariske
regi|e, gradove bez roslosli, kao slo |e na rimer Marn-la-Vale. Isruzen
oul kakvog krila od islocnog dela Pariza do Moa, izmedu auloula i Mar-
ne, sa RLR-lini|om u zaledu, ima izgled mreze saobraca|nih uleva sa raso-
redenim ulnim skrelnicama. Da li ovakva celina ima i |edinslvo` Ovde se ne
moze uocili nikakav ravi cenlar: ima ih nekoliko, razasulih (Mon-d'Lsl, Sile
Dekarl, Ars-Gedon, Lvrodizni), od ko|ih |e svaki osebno obelezen |ednom
dominanlnom karaklerislikom (komerci|alnom, inleleklualnom, goslol|ubi-
vom, zabavnom), a od ko|ih ni|edan ni|e ,olun. Nema ni |asne granice
ulaza ko|i bi naznacavao ono slo |e unulra i ono slo |e izvan: ulascima i izla-
scima nikad kra|a u ovom isrekidanom slelu. Samim lim, covek nikad ne
moze da bude sasvim siguran gde se nalazi i lesko se ori|enlise: sve slo mu
osla|e |esle da sleo rali slrelice. I sama fizicka geografi|a (odnos lela i celiri
slrane svela) oremecena |e sislemom ulnih skrelan|a: sever i |ug ovde ima-
|u lek eslelsku vrednosl, svo|om dvo|nom figuraci|om lica, |ednim luznim i
drugim nasmesenim, na lolemu ko|i se izdize nad okolinom. Ukralko, suoce-
ni smo sa kolazem oredanih modula ko|e medusobno ovezu|e |edino zi-
vosl cirkulisan|a. Treba omenuli da |e u |ednom ovakvom gradu univerzi-
lelska inleligenci|a Silea Dekarl seci|alizovana, s |edne slrane, za lransorl,
a s druge slrane za informaliku i eleklroniku!
Presli smo, kako lo kaze Gabri|el Diui (Gabriel Duuy), od areolarnog
do relikularnog. Alber resan (Alberl ressand) i Kalrin Disller (Calherine
Disller) govore o ,Mrezaolisu
8
. Areol |e krug ko|i se siri oko rsne brada-
vice. Odva|kada su l|udi organizovali i gradili roslor sireci ga u krugu oko
nekog cenlra (pctc-mitcn, iramida, crkva, |avni lrg, Versa|, fabrika). Danas lo
vise ni|e sluca|. I kada su, nedavno, gradonacelnici ozeleli da onovo aklu-
elizu|u |edan od lih nekadasn|ih oblika (lako slo ce oznacili cenlar Krele|a
kaledralom, Lvri agorom), bili su rinudeni da brzo oduslanu od log oku-
sa|a ili da veoma brzo rizna|u svo| neuseh: nema vise cenlra, gradi se u
obliku ell|i rolocne mreze. A la| rolok |e uravo ono slo |e bilno i slo mora
bili osigurano re svega oslalog. Arhilekle iz cilavog svela osmisl|ava|u grad
8
Rcsccupc|is na francuskom (rim. izd.).
103
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
kao sku celularnih elemenala ko|i se rivremeno rasoredu|u oko roloc-
nih slruklura: ulevi, kanalizaci|e, lokovi ild. I na|man|e odgovorno lice grad-
ske urave danas zna da niko nece izgradili kucu na lerenu ko|i ni|e relhod-
no ulno rohodan. Pa iak, ova banalna cin|enica |e una aradoksa: lo
znaci da se saobraca| reloslavl|a rebivan|u, oduire ga, cini n|egov i|e-
deslal. Ulvrdili se na onome slo |e okrelno: uravo lo |e ono slo nam na|bo-
l|e govori o znaca|no| romeni ci|i smo u danasn|e vreme i svedoci i ucesnici.
Urbani razvo| vise se ne odvi|a na koncenlrican nacin, nego u obliku lraka ili
kuloara, izduzenih nili izmedu dva vec oslo|eca ola, duz velikih saobra-
ca|nih uleva. Zaadna obala S|edin|enih Drzava, na|islureni|a lacka zaad-
n|ackog modernilela, veoma |e sugeslivna u lom smislu. U lekslu rireml|e-
nom za izlozbu ko|a |e 1985. redslavl|ena u ariskom oburu (o ,nemaleri-
|alima) veoma dobro se docarava iskuslvo kakvo se lamo moze sleci: ,Kada
idele kolima iz San Di|ega za Sanla arbaru, znaci nekoliko slolina kilomela-
ra, rolazile kroz |ednu zonu |cnur|ccijc. To ni|e ni grad, ni selo, ni uslin|a.
Oozici|a izmedu cenlra i eriferi|e se brise, a cak i izmedu onog slo |e unu-
lra (grad l|udi) i onog sol|a (riroda). Vise ula vam val|a odesili radio-
ri|emnik |er se nekoliko ula men|a|u zone radio-frekvenci|a. Pre ce bili da
|e lo nekakva nebuloza u ko|o| su maleri|ali (zgrade, ulevi) melaslalicna
slan|a neke energi|e. Ulice i bulevari su bez fasade. Informaci|e cirkulisu u-
lem isi|avan|a i nevidl|ivih meduroslora.
Usled silne razvucenosli, oblici uca|u i men|a|u se. A kada se nili isre-
seca|u, dobi|amo mrezu. Oslanimo u Kaliforni|i: ceslo se slruklura Ios Ande-
lesa oredi sa slruklurom mikrorocesora, slo ce reci sa |ednim slozenim
lkan|em, sacin|enim od ovrsina za lransfer i uskladislen|e, o ko|o| velikom
brzinom ulu|u informaci|e ko|e ce se, nakon slo su obisle i nekoliko drugih,
skrasili u malim zgradama. }ednoslavni|e receno, zna se da |e 60% ovrsine
ovog grada rezervisano za aulomobil, bilo za vozn|u, arkiran|e, odrzavan|e,
roda|u ili kuovinu, ili ak za n|egovo skarliran|e. DATAR
9
|e nedavno iz-
bacio novu karlu Lvroe, na ko|o| nisu iscrlane granice izmedu drzava-naci-
|a. Na n|o| se mogu uocili dve gusle zone, obe izduzenog oblika: s |edne slra-
ne, famozna ,banana, megaloolis ko|i se roleze od Iondona do Milana,
reko Irankfurla, s druge slrane, francuski ,bulevar duz Rone i medileran-
ske obale, sve do Sani|e, arselone, rema Valensi|i i Madridu. Kako se,
dakle, doslo do ovakve karle` Preslikavan|em |edne na drugu nekoliko kara-
la ko|e rikazu|u zeleznicke mreze, mreze aulo-uleva, aerodromski saobra-
9
DATAR : Oc|cgcticn c |cmcncgcmcnt !u tcrritcirc ct c |ccticn rcgicnc|c (rim.
izd.).
104 Pc| 8|cn|cr
ca|, mreze islrazivackih cenlara le cenlara za visoku lehnologi|u, inzen|er-
skih i kadrovskih sedisla, sluzbi na visokom nivou, finansi|skih slecisla ild.
Drugaci|e receno, ono slo se zeli islaci ovakvom karlom ni|e vise religiozne ili
olilicke rirode: rec |e o inlenzilelu roloka svake vrsle (l|udi, novca, inleli-
genci|e), kao i n|ihovog ukrslan|a. Nas novi urbani roslor |e sacin|en uravo
od ovakvog lkan|a.
Deterltorl]u|lzucl]u, demuterl]u|lzucl]u, slmu|ucl]u
S lim u vezi, moze se govorili o rocesu delerilori|alizaci|e / demaleri|a-
lizaci|e / i simulaci|e. Na|re delerilori|alizaci|a. Do sada |e, kako lo i samo
ime kaze, o|am zgrade bio u surolnosli sa okrell|ivoscu
10
: rec |e oznacava-
la |edan fiksan enleri|er, odmor nakon ovlacen|a, ko|i |e zidovima i krovom
odvo|en od okruzen|a, oslavl|en uravo lu, a ne na nekom drugom meslu.
Sla onda danas redslavl|a zgrada, kao i slanovi ko|i se u n|o| izda|u ili kuu-
|u` Prolocni cvor (voda, gas, slru|a, lelefon, radio-lalasi, leleinformalika), re-
sek energi|a, viseslruki ulikac. Arhileklonski inleres cenlra obur u Parizu
saslo|i se uravo u cin|enici da on na vidan nacin redslavl|a lakvu realnosl
danasn|ice: raznorazne cevi. Smeslili se danas znaci islo slo i rikl|ucili se. U
Osaki, gde |e 1970. odrzana svelska izlozba ko|a |e velicala novo doba, kon-
slruisan |e |edan ,Kasula-holel, zid izbusen celi|ama za savan|e: ono slo
|e oslalo kao |edina fiksna lacka zivola u okrelu (san |e |edini zaslo|) |esle
|edna minimalna zaremina (svaka alveola iznosi olrlike 2,20m dubine, na
1,20m sirine i 1m visine), ali oreml|ena radiom, lelefonom, lelevizi|om i kli-
ma-ureda|em. Prisluacnosl ide od ruku sa konfinaci|om. Uolreba novih
lehnologi|a komunikaci|e uzrokovala |e lako suzavan|e nase slvarne lerilori|e
do le mere da se ona gubi. Kako i sama lerilori|a u bukvalnom znacen|u reci,
moglo bi se reci, lako i neslanak meduroslornih ovrsina ko|e smo nekada
relazili da bismo sligli s |ednog mesla na drugo. Mekluan (McIuhan) |e, da
bi oisao ova| fenomen, govorio o formiran|u ,globalnog sela. Kra|em se-
zdeslih godina, |edna reklama avio-komani|e Svise|r mogla se videli osvu-
da: rikazivala |e, oredane lik |edan uz drugi, na|lese kvarlove na|resli-
zni|ih svelskih gradova (Pariz, Iondon, Veneci|a, Rim, ec ild.), sa sledecim
nalisom: ,Zahval|u|uci nama, Lvroa |e svedena na okvire |ednog grada.
Planela se sman|u|e do le mere da |e vise ne osecamo od svo|im nogama:
10
|mmcu||c, na francuskom, znaci ,,zgrada, ali i neslo neokrelno, slalicno,
neokrelno dobro, u oreci sa mcu||c, slo znaci okrelno, okrelno dobro, neslo re-
nosivo i, analogno, ,,namesla| (rim. rev.).
105
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
covek moze bili ovezan sa svacim, |er se sve odvo|ilo od lla. Godine 1994, o
zidovima Pariza se mogao videli reklamni lakal sa slikom zelenog covecul|-
ka nalik na Marsovca, usi|u i oci|u u obliku anlene, i sledecim lekslom: ,ili
Zeml|anin danas znaci imali kablovski rikl|ucak. Od aviona do kablovske
lelevizi|e, ravac |e |asno naznacen: Zeml|a vise ni|e cvrsla lola o ko|o| se
hoda i na ko|o| se odmara, ona lebdi, nemaleri|alna, asorbovana mrezom
salelila ko|i u orbilama kruze oko n|e, emilu|uci i renoseci lalase, zvuke i
slike.
Iza le osvuda i svevazece direklne doslunosli, nalazimo, naravno, i
brzinu, slo |e veoma dobro uocio Pol Virilio (Paul Virilio). Za|edno sa lim
zaan|u|ucim narelkom, brzina |e la ko|a rozdire roslor. U aulomobilu
na auloulu, u avionu iznad oblaka, nas ne zanima ono slo okruzu|e nas
omedeni habilus (oel smo kod one kasule). Mi isceku|emo samo |edno: da
se nase ulovan|e zavrsi. Ako cemo ravo, vise nema ulovan|a, rolazaka,
|er nisla slo |e meduroslorno sada ne ruza mogucnosl olkrivan|a novog. A
aerodrom na ko|i sle sleleli zacudu|uce lici na ona| ko|i sle uravo nauslili.
Nedavno su izradene karle Irancuske i Lvroe ko|e se vise ne zasniva|u na
rinciu rikazivan|a kilomelraze, nili na iscrlavan|u lanele o sislemu me-
ridi|anskih duzina i sirina, nego na rinciu vremena olrebnog da se TGV-
om
11
sligne iz |ednog mesla u drugo: lako |e ordo blizi Parizu nego Gere.
Tri|umf vremena nad roslorom` Ne, nego re raslakan|e |ednog i drugog.
Nekada |e slari Arislolel govorio da |e vreme u slvari mera krelan|a u odnosu
na neko re i osle. Slo |e krelan|e brze, vreme |e, dakle, sve krace. To znaci
da |e kra|n|i cil| brzine uravo da se, u erseklivi, sligne cim se krene. U
islori|i covecanslva, vremenske vrednosli i iskuslva su se men|ali, bas kao i
ona u vezi sa roslorom i urbanizmom. Vreme |e na|re bilo saobrazno ree-
lilivnim, buduci ciklicnim, rilmom rirode i godisn|ih doba: oslo|alo |e |ed-
no vreme za sve, za zivol i umiran|e, za selvu i zelvu, i u lo smo doba zaisla
bili Zeml|ani. Polom se ono malemalizovalo, oslalo aslraklno izdel|eno
vreme mehanickih salova, 1111 do u beskonacnosl, uskladeno sa homo-
genizaci|om lerilori|a, rirema|uci se na la| nacin da bude uolrebl|eno od
induslri|ske masine: kao kolicina rada, vreme |e lakode redslavl|alo i novac,
a n|egovo gomilan|e i u |ednom i u drugom vidu slvaralo |e linearni nare-
dak. Neslo nam govori cin|enica da se danas ,realnim vremenom imenu|e
lrenulacnosl, odnosno samo odsuslvo vremena. Uoslalom, lako mozemo lakse
da shvalimo razasliran|e nase lanele: vise se nema vremena ni za sla! Sve-
11
TGV, skracenica na francuskom od Trcin c grcn!c titcssc ,,voz velike brzine
(rim. rev.).
106 Pc| 8|cn|cr
risulnosl, lrenulacnosl, neosrednosl: iscezavan|e roslora-vremena. Sa ne-
zanemarl|ivom osledicom: gubilkom lela.
Nase |e lelo bolesno |er ga sredslva komunikaci|e lisava|u olrebe krela-
n|a. I lu lezi aradoks ovog doba sveosle okrell|ivosli. Vise ne moramo
sami da se krecemo da bismo bili u konlaklu, |er smo revezeni. Zna se, na
rimer, da aulomobil slabi ledne misice i olezava hodan|e. U vezi sa novim
lehnickim sredslvima ko|ima se revozimo, Pol Virilio govori o ,zakonu ma-
n|eg naora. Kada se nadele u dnu neke zgrade i hocele da se onele, a na
rasolagan|u vam slo|e sleenice i lifl, vi se odlucu|ele za ova| osledn|i: brzi-
na, man|i naor, ali i inerci|a. Medulim, oslo|i neslo |os ogubni|e za lelo: ne
samo da se od vaseg soslvenog sve man|e i man|e lrazi, nego se i lela dru-
gih, sa ko|im oslile ne izlazeci iz kuce, derealizu|u, gube svo|e fizicke osobi-
ne. Ako korislile viziofon da bisle se sreli sa nekom vama dragom osobom,
iskucale odredeni kod i n|eno lice se o|avl|u|e na ekranu. Gde |e ona, u su-
sedno| sobi ili ak na drugom kra|u lanele` Ne okusava|le da |e ol|ubile:
lakva senzaci|a |e za vas isuvise neri|alna, a vas alner s druge slrane nece
oselili nisla. Iizicki svel i lela ko|a ga sacin|ava|u se ukida|u. Surolno od
slikara |tctrcccntc ko|i su se sluzili erseklivom da bi na meslo moralnih
vrednosli dela sredn|eg veka oslavili one ko|e islicu culnosl, volumen, ne-
osredan rislu omogucen ekranom da|e lek beslezinsku sliku. Secam se
|edne grue dece skolskog uzrasla ko|a su usla u TGV negde izmedu Ie Ma-
na i Nanla, u raln|i dva vasilaca ko|i su imali une ruke osla. S usima
ril|ubl|enim uz kaselofone ko|i su ravili slravicnu buku, rekli su mi da su
na ,izvidackom izlelu. Pokusao sam lada da im isricam oneslo o redeli-
ma kroz ko|e smo rolazili, o skriveno| geologi|i ko|a ob|asn|ava n|ihove raz-
like, ali nisam useo da ih zainleresu|em. To |e zalo, kazem |a n|ima, slo vam
se vise doada sa sazna|ele ulem ri|emnika ko|i su u vasim sobama, a
vam ne lreba voz da bisle ulovali o lakvim svelovima. as lako, odgovori-
se mi, red izbezuml|enim ogledima n|ihovih ralilaca. Svel nase dece |e
izgubio dodirne lacke sa nasim: lo vise ni|e geografski, nego eleklronski svel,
slo ce reci da |e sacin|en od kombinaci|a, igri znakova.
To mi |e o rvi ul oslalo |asno kad sam, krenuvsi iz Pariza za Ponlo-
az, rosao kroz Defans ko|i se |os gradio. Poslo sam dolazio sa isloka, lrebalo
|e da naslavim rema severu, a sam, i u fizickom i u geografskom smislu,
morao da skrenem desno. Kako nisam oznavao la| deo grada, zalekao sam
se na sredn|o| lraci ulice severnog eriferika ove nove celvrli, dok su kola
|urila oko mene relicuci me s obe slrane. Oceku|uci znak ko|i ce mi ukazali
na desno skrelan|e, slalno sam se riremao za la| manevar, ali su me slrelice
za Ponloaz bez reslanka uucivale na levo. io sam sve nesoko|ni|i, osecao
107
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
sam kako me obuzima disleski|a, zno| |e oceo da curi sa mene, sve u slrahu
od kalaslrofe. Sve do casa kad sam sebi rekao: odvo|i se od svog lela. Smire-
nosl |e usledila islog lrenulka, samo sam ralio slrelice, i bez roblema sam
sligao u Ponloaz. Tamo sam sebi oslavio sledece ilan|e: sla se lo, dakle,
dogodilo sa nasim roslorom kada si, da bi se u n|emu ri|alno osecao, mo-
rao da se odvo|is od svog lela` Odgovor: ovo |e svel znakova, buduci da oni
ima|u sosobnosl da sacuva|u svo|u aulonomnosl u odnosu na ono slo zna-
ce. Uoslalom, da li |e lo bio Ponloaz` Nisam video ni mosl, ni Oazu, lek lablu
sa lim imenom. Tako sam se nadovezao na analize Zana odri|ara (}ean au-
drillard) o dva solilera-blizanca iz Svelskog lrgovinskog cenlra na Menhel-
nu. U zavisnosli od svellosli, kad gledale |edan od n|ih, vidile lek ods|a| onog
drugog. U olrazi za islinom, vi se lada okrecele rema ovom drugom, i oel
vidile samo odbleske: odblesci odblesaka, univerzum ogledala. Danasn|a ar-
hileklura mnogo korisli nerozirna slakla i glalke melale. Da se oel vralimo
Defansu: ni|e nimalo beznaca|na cin|enica da se, re nego slo |e odignul
Veliki luk, razmisl|alo o lome da se dugacka islori|ska ersekliva francuske
reslonice zalvori |ednim slaklenim zidom, konlinuiranim i konkavnim ili
ak usravnim i izloml|enim (ro|ekal A|oa i Vilervala), i elo kako se Pariz
mogao obuhvalili i relvorili u sliku. U |ednom delu ove celvrli, sa visokim
solilerima ko|i su izgradeni od ovakvih maleri|ala, u neko doba dana obrisi
se gube i uslua|u meslo lim nemaleri|alnim zdan|ima, ko|a su rezullal igre
relaman|a svellosli. Ovo nesumn|ivo vodi ka ,orobl|avan|u roslora, kao
narednom sladi|u dominaci|e kailalizma nad urbanim: ovakve zgrade mogu
se rodali lakse i o veco| ceni kad im se, kao na rimer u XIII arondismanu
Pariza, le zahval|u|uci |ednom lukavom lriku ko|im se n|ihova baza minimal-
no rosiru|e, moze risili naziv ,iramide. Ali lo ide |os dal|e, |er su Keos,
Kefren i Mikerin izgubili svo|e egialske korene da bi oceli da se vrle kao
elemenli |edne univerzalne berze znakova. Ova sada vec osla sekulaci|a
vodi ka mulaci|i univerzuma: relazi se sa fizickog na virluelno. Meslo za
sinlelizovane slike, seudosvelove ko|i su rodukl halucinogenih induslri|a,
ri|emcivih za svaku odvalu i svaku maniulaci|u.
Steko|lkl truns
Ios Andeles |e veliki cenlar induslri|e slike. Na islo lako eminenlan na-
cin rerezenlu|e novi li grada: rasrsen, dezarlikulisan. Silikonska dolina,
ko|a se nalazi u n|egovo| blizini i ko|a |e svelski cenlar novih lehnologi|a in-
formaci|e, lek |e bezoblicna gomila hangara. Slika i haos. Decenlriran i razvu-
cen, urbani roslor se rasarcava: sve |e lu, ali na hri, nesredeno. I samo se
108 Pc| 8|cn|cr
|os slikom, u ko|u se sve renosi, moze doci do nekog |edinslva, odvo|enog
od islori|e i lerilori|e: imaginarno |edinslvo ko|e rikriva odredenu dislocira-
nosl. Secam se |edne |aanske lelevizi|ske seri|e, namen|ene rvenslveno de-
ci. Mi smo kao u svemirskom brodu, u nekakvo| kasuli, ko|i |e ulem svo|ih
ekrana mogao sluili u konlakl sa bilo ko|im lelom ko|e |e lulalo kosmo-
som, a da ri lom n|ega samog ni|e bilo moguce roslorno siluirali na bilo
ko|em meslu. N|egova osada, oreml|ena onako kako mi zamisl|amo da ce-
mo lo bili ocelkom narednog veka (laleks-odeca ril|ubl|ena uz lelo, racu-
nari-narukvice, islol|i sa laser-zracima ild.), susla se na neku drugu lane-
lu. Na horizonlu rimecu|u |edan oblak rasine iz koga se omal|a|u kon|a-
nici u ancirima i sa koznim slemovima, uiruci svo|a kol|a. I bilka oloci-
n|e, kol|a roliv laserskih zraka. Sve dok |edno rekrasno slvoren|e, zensko
naravno, odeveno |ednoslavno, u odecu od zivolin|ske koze, ali sa leo iscr-
lanim usnama i svilenkaslom kosom, ne raslavi ralnike. I lako smo dobili
|edan melanz sacin|en od XXI veka, oznog sredn|eg veka i ecinskog doba.
To me |e lim vise zaan|ilo slo |e le isle sedmice francuski minislar obrazova-
n|a odrzao veliki govor o oslovan|u hronologi|e u skolama. Kako su mali
skolarci mogli mislili da su Iransoa I ili Iu| XIV vladali osle Naoleona`
Razlog smo uravo naveli: relvaran|em slvarnosli u sliku, danasn|a lehno-
logi|a ima sosobnosl da u aramarcad razbi|e islori|sku erseklivu, da bi
zalim le isle arcice onovo skloila kako |o| drago, na fanlazmagorican na-
cin. Tako dobi|amo |edno rividno, seudo|edinslvo ko|e zaravo rikriva
izveslan nered, dezorganizaci|u.
Ovo remelan|e vremena u slagalice ko|e ukida|u linearnosl konlinui-
rane rice |esle cesla raksa audio-vizuelnog. Selimo se samo kinemalo-
grafi|e i monlaze isecenih sekvenci. Ili |os bol|e, uolreba video-solova
ko|i redslavl|a|u |edan kaleidosko slika, ko|i nam ulem ekrana da|e uvid
u mnoslvo isrelelenih mesla i momenala, a sve lo u |ednom |edinom lre-
nulku. Selimo se, lakode, i onoga slo se u arhilekluri naziva ,oslmoder-
nom, ci|i |e u na|veco| meri liican redslavnik u Irancusko| Rikardo ofil
(Ricardo ofill). On se sluzi svim slilovima roslosli i drugih odnebl|a da
bi se, hibridaci|om ili kolazem, oigravao raznorodnim elemenlima, islrg-
nulim iz konleksla u kome su onikli. To slo lukovi, slubovi i fronloni saci-
n|ava|u ozorisni dekor |esle osledica osciliran|a roslora i vremena, da-
kle n|ihovog slavl|an|a u funkci|u igre. Malocas smo omenuli u koliko| |e
meri |tctrcccntc anliciirao novu redslavu svela ko|u ce nauka XVII slole-
ca zvanicno usvo|ili, kao i klasicni grad ko|i ce la isla nauka, svo|im geome-
lri|skim duhom, izgradili. Mozemo da se zailamo da li |e i kubizam, na
islovelan nacin, nagoveslio nas novi svel i grad ko|i |e n|egov odraz. rak i
109
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Pikaso su u slvari razbili, rasarcali ob|ekal i lelo, da bi oku omogucili da ih
vidi sa razlicilih slrana, kroz |ednu simullanu |ukslaozici|u, bez ozadine.
To ceslo surovo rasarcavan|e, narocilo kod Pikasa, a re svega kada slika
zensko lelo, davalo |e mogucnosl n|egove neosredne i bezrezervne vizue-
lizaci|e. Zar se nas danasn|i urbani roslor ne nalazi u zamelku vec u la-
kvom risluu, roslor u kome |e sve lrenulno dosluno, a i o cenu dez-
arlikulaci|e`
Raskid danasn|eg covekovog iskuslva sa rani|im formama, kako smo lo
uravo konslalovali, ne ogranicava se samo na roslorno i urbano. Nalazi-
mo ga, sa islim karaklerislikama, u na|razlicili|im domenima. Do sada nevi-
dena logika |e osvuda na delu, |edan idenlican novi ,um obliku|e raznovr-
sne seklore u ko|ima i na osnovu ko|ih se svakodnevno iseca lo iskuslvo,
odnosno zivol sam. S lim u vezi, |a omin|em lranslogiku. Nas novi moder-
nilel |esle sveosli roces mobilizaci|e. }edino slo |e oslalo |esle rolok ko|i
relazi nekadasn|e granice i uzroku|e krizu nasledenog idenlilela, individu-
alnog koliko i koleklivnog. Zadrzimo se kod individualnog. Ima lome vec
|edan vek, severnoamericki sociolog De|vid Risman (David Riesman) uozo-
ravao |e da se kod omladine S|edin|enih Drzava kra|em edeselih godina |a-
vl|a |edan nov ,karakler. Okaraklerisao ga |e kao ct|cr-!ircctc!, razliku|uci
ga od dva vec oslo|eca lia: trc!iticn-!ircctc! (re renesanse) i inncr-!ircctc!
(ko|e odgovara klasicnom eriodu). U lradicionalnim druslvima, |edinka |os
ni|e oslo|ala: svako se onasao shodno slalusu, kao i meslu i ulozi ko|u mu
|e gruaci|a dodel|ivala u skladu sa svo|im simbolicnim kodeksom. Videli
smo |e kao secificnog okami|anca, zalim kao karlezi|anskog sub|ekla, i lek
se sa o|avom klasicne zaadn|acke modernosli |avl|a i individua u ravom
smislu reci, cvrsla i konzislenlna u sebi samo|: Risman |e oredi sa zirosko-
om, lolom ko|a, vrleci se oko same sebe, ide nared. Nasurol lome, lvrdi
on, mlada osoba danasn|ice koraca ,kao radar, olrebni su |o| lalasi sol|a
ko|i bi |e olresli. Doda|e i da |e, shodno lome, karaklerise i oseca| leskobe,
dok se n|en relhodnik uglavnom osecao krivcem, slo ga |e nereslano izvla-
cilo iz n|ega samog i leralo isred sebe.
Neki novi|i radovi su olvrdili ovu analizu. Tako i Dani|el el (Daniel
ell), lakode iz S|edin|enih Drzava, oisu|e relaz od urilanske licnosli, ka-
kvu |e rikazao Maks Veber u vezi sa ulogom roleslanske elike na duh ka-
ilalizma, do druge, ko|a |e okvalifikovana kao hedonislicka, ko|a o|edinca
reda|e olrosackim slru|ama. Krislofer Ias (Chrisloher Iasch) oel uoca-
va, u sihoanalilicko| lileraluri, |asnu evoluci|u ediovskog modela u model
Narcisa: dok su ionir Zaada i induslri|ski vo|skovoda roslog veka bili
obdareni mocnom unulrasn|om sremom, i siholoskom i moralnom, ko|a
110 Pc| 8|cn|cr
im |e omogucavala da uklone svaku rereku, nas danasn|i Narcis |e mnogo
krhki|i i kolebl|ivi|i, |er svo| idenlilel gradi na neslabilno| i nerecizno| slici o
sebi, kakvu vidi u ogledu drugog, sve dok se u n|o| ne uloi. U islom smeru
ide i Irancuz Zil Iiovecki (Gilles Iiovelsky) ko|i |e izdvo|io crle |edne ,druge
individualislicke revoluci|e, umnogome drugaci|e od one ko|a se rani|e do-
godila na Zaadu: rekida|uci sa rigoroznom imaginaci|om slobode, uzle-
bl|ena u heleroklilnu i decenlriranu kulluru, individua svo| idenlilel moze
da nade samo lako slo ce sebi da izabere odredeni |cc|, sluca|an i uvek fleksi-
bilan. Zivimo u dobu ,kliznosli. Akluelni recnik |e isuvise simlomalican:
neko |esle lo slo |esle ako |e ,u loku, kada lalasi udare o mo| radar, |a ,si-
nem, a ako ne, ,olkacim, lonem u deresi|u, u crnu ruu. Mlada osoba
danasn|ice vise ne nalazi korene u za|ednici ili u samom sebi, ona hoda sa
anlenama, uglavnom uvek oreml|ena vokmenom. Sla se lo desava izmedu
n|egova dva uvela: zar se n|egov mozak ne razni ulem |edne zice, dok
druga uni n|egovu loban|u sol|nim ulica|ima` Sa ovakvom sremom, od-
nosom ko|i se medi|alizu|e sam u sebi, razlika izmedu mene i ne-mene se
brise, islovremeno kad i granica izmedu onog unulra i onog sol|a. I lako se
on izlaze oasnosli odredene ,zombifikaci|e, izmaniulisanosli: i evo oel
one igre slika, ko|a reli da ga rozdre, asorbu|e, rasloci.
Tehnika ko|om se la| mladi orema redslavl|a mocan faklor dovoden|a
individue u slan|e lalasan|a, uz rizik da ga li isli lalasi odnesu. Kriza granica:
arlifici|alizaci|a narusava nekadasn|e dislinkci|e covek/riroda, sub|ekal/ob|e-
kal, i od eksanziranog relaznog coveka slvara hibridnog coveka-masinu.
I|udi su se na ocelku smalrali delom man|e ili vise divinizovane rirode.
Ona im se nadredivala: nauka i leori|a su se saslo|ale u n|enom osmalran|u,
moral i ravo u lome da oslu|u n|ene norme, umelnosl u n|eno| imilaci|i,
lehnika u lome da roizvodi u okviru n|enih granica i bez narusavan|a n|e-
nog duha (zanalli|e). U lo se vreme covek radao i umirao zalo slo su bogovi
lako hleli, |er se nalazio na ocelku ili na kra|u |ednog rirodnog rilma. U
moderno doba, nauka osla|e ekserimenlalna: |os uvek |e cil| sozna|a, ali
ulem izradenih srava ko|e coveku islovremeno da|u moc nad rirodom i
ko|i lu islu rirodu men|a|u. U ovo doba nailazimo na odredenu lacku rav-
noleze: zbog same ob|eklivizaci|e rirode i olkrivan|a n|enih zakona moglo
se ulicali na n|u, ucinili |e veslackom. Danas |e lakva ravnoleza izgubl|ena:
odnos nasramnosli uslua meslo medufaznosli, veslacko obedu|e rirod-
no. Sada se govori o ,lehnokraluri da bi se dalo neko ime lo| sekundarno|,
lazno| rirodi. as kao i o ,lehnonauci i lehnologi|i da bi se naznacilo da
danas lehnika uravl|a znan|em. Znan|e se danas moze razvi|ali |os samo
nacinom i inslrumenlima lehnike: okrelan|e malrice. Tako se ni ,novi maleri-
111
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
|ali vise ne uzima|u iz rirode: komozilni ili sinlelicki, osleriorni u odno-
su na ro|ekal izrade (svemirski brod nr.), osmisl|eni i fabrikovani za n|ego-
vu realizaci|u. ,Novi redmeli se vise ne konzumira|u sami za sebe, nego
uucu|u na nemaleri|alne mreze i sisleme ko|e kombinu|u (informalicki, audi-
ovizuelni i lelekomunikacioni sislemi). Kao slo |e u racunaru sam sub|ekal u
masini i obrnulo. A cin|enica da su inleligenci|a i lelo na la| nacin falsifikova-
ni zabrin|ava zbog osledica na buducnosl l|udskog roda. To se narocilo ose-
ca u roblemima ko|e oslavl|a biomedicina. Danas smo ,rolelizovani leh-
nickim doslignucima, aaralima i hemi|skim suslancama. Cudnog li vre-
mena, u kome su lesevi |os loli, a embrioni zaledeni! Radan|a su olomog-
nula de|slvima iz eruvela. Covek umire kad mu se iskl|uce ovakve ili ona-
kve cevi. Transfuzi|e, lransgeneze: slvara|u se hibridi bil|aka, zivolin|e se ka-
leme, ali se radi i na rirodnim rerekama da se covek ucini bol|im (eugeni-
zam). Ali sla bol|e i ko lo lvrdi`
Kod genelickih maniulaci|a, covek se re svega rukovodi |ednom ide-
alnom redslavom. Da lo ni|e ona, kad |e rec o coveku, ko|u mocnici ima|u o
sebi samima i o svo|o| moci` Neki su |e, ne bas lako davno, redlozili na
sledeci nacin: ari|evska rasa, muski ol, lava kosa i lave oci. Videli smo
kakve su necovecnosli iz loga roislekle. Kakva ce la redslava bili sulra`
Cin|enica |e sledeca: zahval|u|uci lehnickim sredslvima, um danas funkcioni-
se na rinciu slvaran|a modela. Poslo|i uzak odnos, na lo smo vec ukazali,
izmedu umnog lia rema kome se neko druslvo rukovodi i lehnickih vek-
lora n|egove inlerne komunikaci|e. Tako |e i milski um lradicionalnih za|ed-
nica bio uskladen sa iskl|ucivo usmenim nacinom izrazavan|a. Kanlori i vra-
cevi bili su seci|alizovani za renosen|e redan|a ko|a su do na|silni|ih dela-
l|a uravl|ala zivolom grue. uduci da |e ocivao na slusan|u i secan|u, la|
druslevni zivol |e bio oslo|an i reelilivan. Sa o|avom isma, osebno u
n|egovom na|razvi|eni|em, alfabelskom obliku (man|e od lridesel znakova
ko|i su u slan|u da renesu sve zvukove), svaki clan grue u rinciu moze
da oslane faklor govora i inleligenci|e: ni|e sluca|no slo se u Alini u islo
vreme |avl|a|u lakav li isma, demokrali|a i |cgcs. Ta| klasicni um, na osno-
vu koga |e svako mogao da rasravl|a u cgcri, svakog |e gradanina cinio lvo-
rcem onoga slo misli i kaze. Kako lo u svo|o| analizi iznosi Rezis Debre (Regis
Debray), danas |e lehnicki medi|um informalicko-medi|alicki, slo znaci da |e
sacin|en od roracuna i slika. Kako se lo onda danas misli` Navedimo |edan
rimer. Preloslavimo da sam |a inzen|er RATP-a, da mi |e osao da unare-
dim saobraca| melroa. Da bih u lome useo, ravim mnoslvo roracuna ko|e
unosim u racunar ko|i zalim izbacu|e model oeralivnog olimuma ovog
saobraca|a. A RATP ce svo|e hodnike izgradili na osnovu ovog modela. Na
112 Pc| 8|cn|cr
la| nacin se slvarnosl modelira na osnovu slike. Uravl|acke disciline oci-
va|u na ovom novom umu, kao i na sredslvima ko|ima se on sluzi. To su
danas disciline ko|e izisku|u na|vise novca, kao i skole u ko|ima se one izu-
cava|u, slo |e dovol|an okazalel| da se zivol danasn|ice slavl|a u odredeni
kalu, kao u kakvu cev. Uravo |e lakav la| novi um: neka lece!
Sve |e u roloku i u koleklivnom, kullurnom i reliogioznom idenlilelu.
Usled novih lehnika komunikaci|e, sve kullure svela, ko|e su odgovarale raz-
licilim vremenima i meslima, danas su u konlaklu |edna s drugom. Odsece-
ne od svo|ih originalnih uslova, ko|ima su davale smisao, sada cirkulisu iz-
van svo|ih granica, svima na dohval ruke. Kao znakovi odvo|eni od onog slo
su oznacavali, one osla|u slike (kullura-seklakl) ko|ima se moze oigrava-
li. Zcpping
12
dovodi do mesan|a: iz n|ega se cru raznovrsni elemenli ko|i se
kombinu|u rema lrenulnom rasolozen|u.
\cr|! music, \cr|! cu|turc: oni su rodukl ovakvih ili onakvih oza|mi-
ca, od ko|ih se slvara amalgam ko|i ce svima bili o vol|i, i gde ce svako naci
neki odraz samog sebe, a cak i kad se u n|emu gubi. risan|e granica: da li |e
Ma|kl Dzekson beo ili crn, muskarac ili zena` On |e sve lo, ali seudo. Tu
smesu |e onda moguce ,zbili u ,cevcice
13
ko|e idu o ,kanalima, radiofo-
nicnim ili lelevizuelnim: medi|ske cevi ko|e vas, kao kakvom lransfuzi|om,
vode do ovrsnih senzaci|a ko|e vise nisu vase. Takva lransformaci|a |e naro-
cilo ocigledna u sluca|u religi|a, islori|ski rvih oblika kullure. Novovernik
oscilira izmedu sinkrelizma i sinleze. Sinkrelizam gomila elemenle islrgnule
iz bro|nih lradici|a. Ovakvo neslo |e isrva bilo karaklerislicno za druslva
ko|a su, nakon slo su dugo bila zalvorena u sebe same, relrela silovil ulica|
moderne zaadne kullure. No, danas |e lo veoma rasirena o|ava sirom log
islog Zaada. Tu se sada govori o ,verniku o meni|u: uzmele malo zena,
rslohval afro-americkog kulla, ovezele omocu hriscanskog, romesale,
robale, dodale ovom koklelu mrvicu ovog ili onog, dok se ne oselile dobro.
Lvoluci|a rema sinlezi se vrsi kad dobi|eno |edinslvo svo|om logikom odne-
se revagu nad uzaslonim redan|em i zbra|an|em. Tako se u razilu nedav-
no o|avila nova veroisovesl, um|cn!c, danas vecinska, ko|a ociva na di-
reklno| vezi izmedu ameroindi|anskog duha pcgc|cnsc, cri|sc iz |cn!cm||cc
africkog orekla (energi|e ko|e okrecu rirodu), svelaca orlugalskog kalo-
licizma i sila evroskog ezolerizma (narocilo sirilizma Alana Kardeka). Tu
12
Irancuska rec izvedena iz engleskog tc zcp, slo znaci nereslano men|ali lele-
vizi|ske rograme omocu dal|inskog uravl|aca (rim. rev.).
13
Igra recima, |er na francuskom rec tu|c, osim svog osnovnog znacen|a ,,cev,
znaci i muzicki hil, oularnu esmu (rim. rev.).
113
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
se mesa|u sve dok se ne fuzionisu razni izvori brazilskog idenlilela, ko|i |e
islovremeno i raslin|en i uslanovl|en: kao ogroman roslor oulaci|a u o-
krelu, razil |e lrenulno |edna od velikih laboralori|a naseg novog svela.
Golovo osvuda, i velikom brzinom, razvi|a se Ncn Agc, ko|i na|avl|u|e
ulazak covecanslva u eru Vodoli|e: n|en |e simbol voda ko|a lece. U casu mon-
di|alizaci|e, ova| ravac naslo|i da revazide organizovane religi|e, romovi-
suci lanelarnu sirilualnosl: nekadasn|e doklrine, ko|e su redslavl|ale lek
arci|alne rislue, sada se relalivizu|u u korisl |edne |edinslvene i osle sve-
sli, ko|a samim lim osla|e bezlicna. Hriscanska sfera ne izmice lo| evoluci|i,
u ko|o| emoci|a zamen|u|e inleligenci|u. Plima enlakoslalaca roizislih iz
roleslanlizma ima svo| andan u kalolicizmu, u liku harizmalika: Svelom
Duhu i n|egovim mocima da|e se riorilel u odnosu na Oca i Sina. Kada se
sve krece i lalasa, za sla se onda uhvalili, ako ne za samu silu ko|a |e deo log
krelan|a` }esle da smo u lom sluca|u |aci, ali nas ona islovremeno i odnosi
sobom: lolole |e vise nego svellosli. Afrikom hara|u vradzbine: neuhvall|ive
seni mrlvih sada dolaze na meslo orodicnih redaka. Na drugo| slrani, u
velikim oduhvalima razvi|enog svela, mcncgcmcnt uvodi novi li religio-
znosli u svo|im besedama, kao i u obrazovan|u kadra, uvida|uci u lome dvo-
slruku rednosl: ,reenergelizovani siren|em svesli i svo|im ,olenci|alom,
uni enluzi|azma i bez krilickog duha, oni samo u |os veco| meri ri|an|a|u
uz one ko|i n|ima uravl|a|u.
Transera |esle era lransa, log drugog oblika onesenosli. Rok koncerli,
hramovi u ko|ima se eva i igra: covek u n|ima s|cctc, oul onih ko|i lo cine
drogama i lekovima. Posvuda nailazimo na bro|ne nacine, man|e ili vise |cr!
ili scjt, samosvo|nosl se gubi i osla|e svo|ina neceg drugog.
Gospodurl protoku l ,predenl"
Proloci u od|ednako| meri odnose i sam rad. Tokom cilavog induslri|-
skog erioda smalralo se da |e on lemel| druslva, redslavl|ao se kao vred-
nosl, ono na osnovu cega |e neko mogao dobili druslveno riznan|e. I|udska
snaga |e bila nerazdvo|an deo roizvodne masine, na|re mehanicke a olom
lermodinamicke. Danas, sa eleklronikom ko|a |e u sluzbi prcccss-induslri|a,
covek inlervenise |edino u sluca|u kad roizvodn|a zaslane (kvarovi). Uve-
deni su i servomehanizmi, aulomalski regulalori, ko|i sve vise i vise obezbe-
du|u aulokonlinuiranosl rocesa. Zahval|u|uci ovakvo| aulomalizaci|i, kao i
racunaru, roizvodi se ,sa rolokom u naonu. Kako lo kaze Iransoa Va-
len, sa mehanickog modela smo resli na ,hemi|ski. Dok se le|lorizam |os
uvek svrslavao u ovu rvu gruu, le slvarao slo veci bro| seci|alizovanih
114 Pc| 8|cn|cr
radnika, deleci do u beskonacnosl faze roizvodn|e, naflna induslri|a |e inau-
gurisala drugaci|i ,lanac, savrseno konlinuiran: filinzi i baloni u ko|ima se
lecnosli i gasovi razmen|u|u aulolransformaci|om, bez covekovog risuslva.
Islo vazi i za ol|orivredu, sa n|enim odel|en|ima za roizvodn|u hrane. Re-
zullal: dosao |e kra| radnickim i sel|ackim osedima. Ruralni egzodus se sve
brzim lemom krece rema gradovima, u ko|ima radnici nema|u osla. I gde
sada smeslili, u ekonomskom ogledu, one ko|ima |e osao uskracen` Niz-
vodno od roduklivnog aulomalizovanog roloka, na meslo obicnih olro-
saca. Ali i lu se n|ima maniulise osredslvom sila ko|e mcr|cting osmisl|ava
i renosi kako bi osigurao olica| roizvoda. I oel nailazimo na krug derea-
lizaci|e na ko|i smo ukazali u ogledu na neke druge domene lrenulne egzi-
slenci|e. Trzisle vise ni|e ob|eklivno, vise nema ,rirodnog zakona onude i
olrazn|e, nego se sveukuan ekonomski roces, ko|i orima oblik fluidne
i modulirane sirale, slavl|a u sluzbu roduklivnosli. Imeraliv |e sledeci:
neka se vrli! To se na|vise moze uocili u sferi kailala. Sve veca |e razlika
izmedu finansi|skog i induslri|skog kailala. Dok se ova| olon|i ulagao u
roduklivni rad i lu nalazio svo|u vrednosl, n|egov udeo ne resla|e da oa-
da u korisl ovog rvog, ko|i ide lragom direklne renlabilnosli. Cin|enica da
su, zahval|u|uci novim informalicko-medi|alivnim lehnikama, finansi|ski o-
lica|i oslali veci od olica|a robe ukazu|e na lo da |e novac oslao sekula-
livne rirode (od lalinskog spccu|um ogledalo): lisen svake maleri|alne refe-
rence, on se vrli oko samog sebe.
Do kakvog smo onda druslvenog oblika dosli` Kada se govori o nasem
lrenulnom druslvu, govori se o ,frakluri, kaze se da |e ,dualno, sacin|eno
od dva seklora (ili, slikovilo, od dve ,brzine). S |edne slrane, naime, u n|e-
mu nailazimo na gosodare roloka: finansi|ski rolok, rolok inleligenci|e,
rolok slike (bankari, oni ko|i uravl|a|u medi|ima, ,amelne glave u n|iho-
vo| sluzbi). I s druge slrane, narasla|uca masa ,redenih. Ili, ako hocele,
aklivni ko|i uravl|a|u bu|icom cirkulaci|a, s |edne slrane, a sa druge, nezao-
sena, asivna lica ko|a, ako uosle |os mogu da budu olrosaci zahval|u|uci
oneko|, lu i lamo udel|eno| soci|alno| omoci, malo o malo osla|u isra-
zn|eni od samih sebe, asislirani mesecari, zombi|i ko|i su unulrasn|e oblic|e
zadobili zahval|u|uci lelevizi|i. Za n|ih se kaze da su ,iskl|uceni. Rec ni|e
sasvim odgovara|uca. Oni zaravo nisu izvan roloka, nego zahvaceni n|i-
me. Akluelna logika, videli smo, na bro|ne nacine dovodi u krizu nekadasn|e
granice, a samim lim i razliku unulra/sol|a. ivse lerilori|e uzmicu red mon-
di|alizaci|om (g|c|c|izccijcm, kako kazu Anglosaksonci). Danas |e il Ge|ls,
vlasnik Ma|krosofla, mocni|i, |er |e ulica|an, nego sefovi drzava ili vlada, sa
geografski ogranicenim ovlascen|ima. Promena i|edeslala, remeslan|e ro-
115
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
blemalike, kao slo smo lo mogli videli kod fizickih migraci|a: oslo|e indivi-
due (na rimer, ,lransnacionalni oslovni l|udi) ko|i su svuda kao kod kuce
i ne nailaze ni na kakve adminislralivne leskoce da bi sligli lamo gde zele, i
oslo|i oulaci|a ko|a, iako vise ne moze da oslane kod svo|e kuce usled
mondi|alizovane roduklivnosli, ne moze da se naslani ni na nekom dru-
gom meslu. Oni su lu, ali ,bez (bez aira, bez slana, bez osla ild.), oni su
unulra a da lo zaravo nisu. S |edne slrane, znaci, oni ko|i se oigrava|u ro-
lokom, i s druge, oni ko|i su od lih islih izigrani.
Kako definisali ,um na kome ociva ova lranslogika, la druslvena du-
alizaci|a` Mogli bismo da ga definisemo kao odnos izmedu krugova i slreli-
ca. Krugovi su nekadasn|i idenlileli: individue, mesla, lela, kullure ild. Slre-
lice redslavl|a|u svekolike oblike cirkulisan|a ko|e ih danas medusobno o-
vezu|u, ,rikl|ucu|u. Takav sku obrazu|e |edan sislem, a leori|u lakve kom-
binaci|e nazivamo ,sislemizmom. Ni|e sluca|no slo |e sislemizam danas u
modi, za sve disciline: nasa slvarnosl, ma o kom domenu da |e rec, sacin|e-
na |e od odnosa izmedu idenlilela i olica|a. Dakle, on lrenulno ima ulogu
ko|u su, u redasn|em iskuslvu covecanslva, imale religi|a, olilika, kao i
geomelri|a, islori|a, lermodinamika ild. Medulim, ni|e dovol|no govorili sa-
mo o sislemu. Treba recizirali nacin na ko|i on funkcionise, slo |e od suslin-
skog znaca|a. U sluca|evima ko|e smo relhodno oisali, idenlileli su odlo-
zeni ulica|ima roloka ko|i zadiru u n|ih, uravl|a|u n|ima. U lom sluca|u,
funkcionisan|e sislema |e kibernelickog lia. Slo znaci da |e sislem zalvoren,
rogramiran sol|a, u cil|u n|egove moci, i lo od onih ko|i le roloke konlro-
lisu. Samim lim, mali unulrasn|i krugovi vise nema|u nikakve svrhe: kao fak-
lori razmene bez soslvene inici|alive, osleeno osla|u inerlni i nesla|u,
osla|u fanlomi. I oel smo kod onih inlegrisanih-iskl|ucenih.
Planela |e danas sislem lakvog lia. Vralimo se u vreme n|enog formira-
n|a, odnosno u vreme kad se zalvoreni anlicki svelovi olvara|u od ulica|em
velikih olkrica. Od XV veka, novoiscrlane karle bile su na|re u obliku orlo-
lana ko|i su, u obliku lini|a, rikazivali rve olkrivene obale. I dode dan kad
su, nakon slo su vec sve obale bile markirane, bo|om obelezeni redeli gde |e
covec|a noga krocila. Pa iak, usred konlinenala, i dal|e su osla|ale siroke
bele mrl|e neislrazenih lerilori|a: tcrrcc inccgnitcc. Osva|acki okrel |e okon-
can, i lo u skorasn|e vreme, kad su le ovrsine u celini obo|ene: lo |e bio
ocelak ravog modernog doba i olunog lanelarnog |edinslva, |er se mo-
glo osvuda krelali, ovezali bilo ko|e dve lacke. No, uravo u lom lrenulku
su se o|avile nove bele mrl|e, ne samo u srcu Afrike, vec i o redgradima
melroola, a cak i u n|ihovom |ezgru: oul leoardove koze, rasule, one
oznacava|u zone u ko|e se, aradoksalno, vise ne moze ici i gde se, kao na
116 Pc| 8|cn|cr
rimer u Sena-Sen-Deni|u, aulobusi vise ne usudu|u da voze. Tu vlada novo
,divl|aslvo, i lo ne vise kao oslalak roslosli, vec kao rodukl danasn|eg
vremena: covek se lu rasada, umire, vise se ne zna sla se sve lu zbiva. Islo
vazi i za grad. Vralimo se u Ios Andeles. On rska, cea se. Tu se vise ne
moze govorili o druslvu, |er gradom hara|u droga, kriminal, gangsleri. }edan
suerrazvi|en grad cvela na vrhu |ednog drugog, ,lrecesvelskog grada. Kao
u Rio de Zaneiru ili Iagosu, grade se rozracni kvarlovi namen|eni iskl|ucivo
bogalima, oasani visokom zidinama, ko|e cuva rivalna olici|a: unular n|ih,
rivilegovani se bave svo|im oslovima, zasliceni od lrulezi i bede ko|om su
okruzeni. Ovde |e veoma uocl|iva ona dualna slruklura: s |edne slrane, go-
sodari ko|i rofilira|u od akluelnih olica|a, i s druge, bednici ko|i se s mu-
kom bore za goli zivol. Ovakva dualizaci|a vise se ne moze oravdali anlic-
kom konceci|om hi|erarhizovanog druslva u okviru |ednog slun|evilog uni-
verzuma. Ona |e rodukl slabl|en|a, a cak i rusen|a, moderne drzave ko|a |e,
u ogledu ulvrdivan|a soci|alnih veza, sluila na meslo religi|e. Od log lre-
nulka, ona se vise ne uravl|a rema ravu, nego rema sili: s |edne slrane,
lu su mafi|asi, a sa druge urbani divl|aci. Da li su, u n|ihovom naraslan|u,
francuski gradovi lako daleko od Ios Andelesa`
V|udutlnu ,medu|oglke"
Pa kako onda osmislili novi grad` U Irancusko| se osledn|ih godina
doslo do zakl|ucka da lo ni|e samo arhileklonsko i urbanislicko ilan|e, vec i
soci|alni roblem. Pa sloga, kakvo druslvo danas sacinili` I uravo |e lo ka-
men solican|a, islinska zavrzlama: odgovor se ne zna. Kao osledica loga,
covek bi da se vrali na neke slruklure iz roslosli, slavl|a|uci ih onovo na
dnevni red: religiozni (elnonacionalizam, fundamenlalizam), drzava-naci|a
odvo|ena granicama (reublikanska verzi|a nacionalizma) ild. I dok se sma-
lralo da |e evroski konlinenl u|edin|en adom erlinskog zida, uklan|an|e
ove bari|ere |e u slvari reakliviralo sve ono slo ga |e delilo lokom n|egove
duge islori|e: odela |ezika, lemena, ravoslavnog i zaadnog hriscanslva
ild. Ali, ne odricemo li se u lom sluca|u modernosli, lekovina onih lokova
ko|i, uravo, relaze reko svih granica` Ta modernosl ni|e iskl|ucivo nega-
livna. To |e cin|enica ko|a zagovornicima lakvih reslauraci|a da|e mogucnosl
da n|ima maniulisu. Islamski fundamenlalizam, na rimer, ne samo da ne
zalvara oci red novim lehnologi|ama, nego se n|ima |os uveliko i korisli, ne
rihvala|uci ri lome, zbog svo|e krilicke granice, naucni razlog ko|i |e omo-
gucio n|ihovo oslo|an|e. Ili, Srbi|a ko|a |e, dok su u n|o| bila u |eku elnicka
,ciscen|a lerilori|a ko|e |e drzala od konlrolom, roleslovala zbog embarga
117
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
ko|i |e, s ekonomske lacke, dovodio na nulu. Islo vazi i za izvesnu Irancusku
ko|a, cas liberalna, cas rolekcionislicki naslro|ena, u zavisnosli od loga da li
|e rec o izvozu ili uvozu, olvara ili zalvara svo|a vrala, kako ko na n|ih zaku-
ca. Da bi se sacinilo novo druslvo i novi grad, izvesno |e da se mora slvorili
nova logika, |er |e ona la, kako smo lo okazali na relhodnim slranicama
rikazom celokunog islori|ala, ko|a ih modelira.
Ko|a |e lo nova logika ko|a bi nase moderno doba ucinila mogucim za
zivol` Poslo|e neki osnovni redlosci lakve logike. Vralimo se nasem sislemu
krugova i slrelica. I, umeslo da ga zalvorimo, oslavimo ga olvorenim. Kako
on moze da funkcionise` Na odslica| svih onih malih krugova. io sam |a-
san: svih. }er ako neki delu|u na fluksuse, kao i oni na n|ih, a drugi ne (a
makar lo bio i |edan |edini), onovo se vracamo na vec analiziran oblik za-
lvorenog sislema, soci|alnog dualilela, lranslogike. Ali ako su, naroliv, svi
aklivni, slrelice se lisava|u mogucnosli da n|ima maniulisu sve dok ih ne
ukinu: one su ,izmedu n|ih, slo ce reci da se omocu n|ih kruzici medusob-
no ovezu|u a da se u islo vreme i afirmisu u svo|o| celokuno| secificnosli.
Ldgar Moren (Ldgar Morin) s lim u vezi govori o ,di|alogickom umu: lim
se lerminom sluzi da bi na druslvo rimenio rezullale savremene eislemo-
logi|e. N|eno inovalorsko sredisle se nalazi u biologi|i i naukama o inleligen-
ci|i, osebno u n|ihovim dodirnim lackama u isilivan|a mozga. Vec od celu-
larnog nivoa, granica na osnovu ko|e se zivo bice izdva|a i konsliluise |e lako-
de i ono slo ga slavl|a u odnos zavisnosli sa okolnom sredinom. Ako ogle-
damo nasu kozu, ona |e islovremeno i ono slo nas izolu|e i slo nas ovezu|e:
bez n|e ne bi bilo ni nas samih kao ni drugih, vec |edna osla smesa, oul
kakve kase u ko|o| bi sve bilo omesano, s n|om svako moze da se islovreme-
no idenlifiku|e i dodirne onog drugog. Na la| nacin razdvo|enosl i so|enosl,
aulonomi|a i olvorenosl, razlika i |edinslvo idu ruku od ruku: zivo bice se
samoorganizu|e udisuci svo|e okruzen|e, ne dousla|uci da ga ono usisa. Islo
vazi i za inleligenci|u. Neuroni i n|ihovi eleklricni roloci u mozgu nisu so-
|eni u konlinuilelu, nego isrekidani sinasama, medurazmacima zahval|u-
|uci ko|ima se roizvodi neslo novo. U vezi sa lim sinasickim de|slvima,
zaniml|ivo |e rimelili da neurolozi danas govore o neuroosredovan|u a ne
o neurolransmisi|i: meduroslor omogucava odva|an|e. I lo |e ono slo |e ana-
logno cin|enicama svakodnevnog iskuslva: covek osla|e inlelignelno bice
lek kad ga neslo neoznalo zalekne, odnosno kad dode u konlakl sa drugim.
Od n|ega mozele obeci ili ga unislili, ali u lom sluca|u nema menlalne ino-
vaci|e. Kao ni kada zaleceni dousli da ga ova| drugi rozdre. No, ako se,
naroliv, okazemo olvorenim red ilan|em ko|e ova| susrel oleze, dolazi
do rodukla misli. Takve |e rirode lo ,izmedu: sa|a i razdva|a u isli mah,
118 Pc| 8|cn|cr
cini inler-esanlnim
14
. I zivol i inleligenci|a zavise od n|ega. Tako se ono| lran-
slogici surolslavl|a ova inlerlogika.
Sa soci|alne lacke gledisla, lranslogika |esle logika umiran|a. Danas se
mnogo govori o deresivnom druslvu. To |e zbog loga slo sislem ko|i na la|
nacin funkcionise slvara suvise inerci|e, asivnosli: na kra|u nesla|e u |edno|
crno| rui (lakode se kaze: idemo u zid). Proizvodn|a ima cil| da uz isla ula-
gan|a roizvede slo vise. Pa lako, unislava|uci l|udski rad, ona uman|u|e ku-
ovnu moc, a samim lim unislava i lrzisle. Konlradikci|a |e slrukluralne ri-
rode: roizvodn|a se cini asurdnom |er uzroku|e recesi|u. Zalo bi se moglo
reci: odurimo lrzisle da|uci soci|alnu omoc nezaoslenima kako bi mogli
da lrose. To |e bio recel ko|im se do sada okusavala resili ova rolivrec-
nosl. S |edne slrane, dakle, roduklivislicka ekonomi|a, s druge, omoc soci-
|alnog faklora. Ali, udeo ovog drugog ne resla|e da rasle i svakog dana,
sislemom odbilaka, sve vise olerecu|e seklor roizvodn|e. I|udski melez
osla|e zaslrasu|uci: dok se na sva usla govori da |e inleligenci|a oslala nasa
nova lerilori|a, da |e ona nasa rva roduklivna snaga, inleligenci|a sve bro|-
ni|e kalegori|e |e naroslo iskl|ucena iz olica|a. Kombinaci|i zvano| liberali-
zam/drzava-rovidenci|a, ko|a |e ide|a-vodil|a akluelnih olilika, liberalno-so-
ci|alnih (desnicarskih) ili soci|alno-liberalnih (levicarskih), vec |e odzvonilo.
Islini za vol|u, liberalizam kakav |e danas na snazi nema mnogo veze sa libe-
ralizmom ulemel|ivaca ekonomske olilike. I ni|e bez znaca|a cin|enica da se
ova olon|a obrazovala u vreme Irancuske revoluci|e. Kra|em XVIII veka, na
Zaadu, l|udski rod |e zakl|ucio da egzislenci|alni rinci druslva i n|egove
uredenosli vise ne dolazi sol|a (bozansko oreklo, sakralni oredak riro-
de): ono |e samo sebe slvaralo, bilo svo| soslveni izvor. Kako` Medusobnim
oslen|em svih slobodnih gradana, debalom (olilicka revoluci|a) roizvo-
daca dobara ko|i se lasira|u na lrzisle (ekonomska olilika). Takvo oslen|e
|e moglo da oslo|i samo medu drugaci|ima, |ednakim i razlicilim: ako svi
islo misle, nema debale, a samim lim ni demokrali|e, ako svi roizvode |ed-
no, nema uza|amne korisli, a ni lrzisla. Inlerrinci |e na la| nacin bio imli-
cilno olvrden. Ali, s |edne slrane, cin|enica da on sam ni|e dobio |asne leori|-
ske odrednice omogucila |e liberalizmu da, lokom svog razvo|a, maniulise
lrzislem: nad n|im su vrsili konlrolu o|edinci, i on ni|e mogao bili osla
slvar. S druge slrane, Irancuska revoluci|a |e |ednakosl shvalala arilmelicki:
1111. To se moze ob|asnili: kako su u Slarom rezimu razlike dolazile sa
ne|ednakoscu (klasno druslvo), zeleli |ednakosl znacilo |e naadali razlike.
14
Na fr.: intcr-csscnt igra recima nasla|e razdva|an|em refiksa i korena, od
lalinskog intcr ,,izmedu, i gl. oblika sum, cssc, jui ,,bili, bivslvovali (rim. rev.).
119
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Rezullal: bili |ednak bilo |e islo slo i bili idenlican, |ednakosl |e redslavl|ala
islovelnosl. I zaisla se moglo reci: svi slobodni i |ednaki. Ali, kako se ni|e
uzimala u obzir razlicilosl (ko|a ukl|ucu|e slobodu), na zaadu |e sloboda
izrasla u neslo rolivno |ednakosli (akluelni liberalizam), dok se na isloku
|ednakosl lrazila nasurol slobode (,realni soci|alizam), lako da |e covek
bio ili slobodan, ili |ednak. Mi ne mozemo izaci iz ove dileme, osmislili za|ed-
no slobodu i |ednakosl, osim ako ne uzmemo u obzir razliku (na sla |e na|ve-
rovalni|e cil|ao lreci deo reublikanske devize: bralslvo). Ukralko, svi mi mo-
zemo, kao |ednaki i slobodni, cinili olku druslva samo ako ga shvalimo kao
lvorevinu sacin|enu od svih medu razlicilima: i evo nas oel kod onog olvo-
renog sislema i n|egove ,medulogike.
U lom sluca|u, moze se dali odredeni smisao ,znan|u P|era Ievi|a i
,druslvu-svelu ko|e smo omenuli na relhodnim slranicama. Ako svi ak-
livno uceslvu|u u slvaran|u znan|a, odnosno oraslu aulomalizovane roiz-
vodn|e, svi se nada|u kao gosodari roloka, donoseci debalom odluke o
invesliran|u za odredene roizvode uz odgovara|uce rocese: u lom sluca|u
bi ekonomi|a i druslvo mogli da omire surolnosl ko|a ih danas deli. A ako
se druslvo shvali kao viseolni sklo u kome se svaki enlilel afirmise u svo|o|
krealivno| originalnosli zahval|u|uci odnosima sa oslalima, svaki od lih enli-
lela osla|e inleresanlan svim oslalima: znaci, ne samo da mondi|alizaci|a ne
bi unislila druslva, nego bi dorinela n|ihovom uza|amnom olvaran|u, u ko-
risl svakog onasob, a svako bi lime bilo obnovl|eno, kao i u korisl inlerakliv-
ne celine ko|u bi ona sacin|avala. Sa modela mondi|alizaci|e ko|a iskl|ucu|e
reslo bi se na demokralsku univerzalnosl ko|a bi islicala osobenosli. Ne-
macki filozof }irgen Habermas (}rgen Habermas) surolslavl|a dva lia de-
lovan|a. Prvi se sluzi relaci|ama (nase slrelice) da bi obmanuo oslale, dok
drugi delu|e u cil|u ,inlerrazumevan|a. Ova| osledn|i ne znaci fuzi|u, laba-
vi konsenzus, vec |asno uocavan|e anlagonizama, svesl o onome slo odra-
zumeva lakav konsenzus. Samo |e na la| nacin moguce razumevan|e, dodel|i-
van|e |ednog mesla delovan|a svima, odnosno formiran|e danasn|eg druslva.
Izgradili grad znaci islo slo i izgradili druslvo, i obrnulo. Veoma |e ka-
raklerislicno slo |e |edan od na|vecih izazova ko|i nam se danas namece ona|
ko|i se odnosi na ,celvrli redgrada. U n|ima zive l|udi ko|e |e nanela lima
induslri|skog modernizma: imigranli risligli iz okolnih sela, kao i iz udal|e-
ni|ih zemal|a i konlinenala. Premesleni kako bi roizvodna masina bol|e funk-
cionisala, sada su bez osla. A sa oslom se rusi i ulaa n|ihov zivolni ro-
slor, uslovi, kao i n|ihov oseca| za druslvo. Da bi se obuzdalo,divl|aslvo
|edinki i mesla, olrebno |e sacinili novu urbanosl, civilizovanosl. Obe reci
uucu|u i na grad i na druslvo, bas kao i skracenice nedavno redlozenih
120 Pc| 8|cn|cr
oeraci|a: DSQ (!ctc|cppcmcnt sccic| !cs qucrticrs
15
), DSU (!ctc|cppcmcnt sccic|
ur|cin
16
) ild. Uravl|an|e i realizaci|a ovih lanova su overeni lerilori|alnim
agenlima i soci|alnim radnicima, ci|e se rofesi|e sve vise i vise relicu. Ti
akleri iz rvih redova sada su, dakle, red zadalkom da, na osnovu slecenog
iskuslva, rimene novi rctic, inlerlogiku. Pa lako sada soci|alni radnici, ra-
leci zivol ,iskl|ucenih u cil|u n|ihove ,resoci|alizaci|e, uzima|u u obzir sva-
ki od relhodno analiziranih oblika le iskl|ucenosli, kao i n|ihov medusobni
odnos. Na rimer, onovo naci osao reloslavl|a onovo ronaci sebe sa-
mog, u smislu koriscen|a svog lela i svo|e inleligenci|e, svo|ih unulrasn|ih
energi|a, ronaci oseca| za samog sebe, svo|e racionalne kaacilele ild. kako
bi se iskobel|ao iz inerlnosli, zombifikaci|e. Treba onovo oslali |edinkom, i
lo ne izdva|a|uci se od lokova, nego unular n|ih: bili ,|a zahval|u|uci ,igri
17
ko|a svakome da|e originalnosl, cini ga inleresanlnim, sosobnim da dori-
nese oslalima. Treba onovo zadobili konlrolu nad roslorom, imali u n|e-
mu svo| dom (slan) i na la| nacin se vezali za susede. Treba onovo naci svo|e
meslo u kulluri ko|a bi dala smisao svemu slo covek radi, a da se on ri lome
ne skuci u svo|e granice, nego da cil| bude komunikaci|a. Od velikog znaca|a
|e cin|enica da se u lom ogledu ceslo, bez dislinkci|e, govori o mulli, lrans i
inlerkulluralnosli, iako su la lri lermina ceslo neso|iva. U rvom sluca|u,
rec |e o bro|nim kullurama ko|e se reda|u |edna ored druge, kao u kakvom
gelu, uz rizik ralnog sukoba (i oel smo kod elnickih odreden|a, ,svela sve-
lova). U drugom, svi koleklivni idenlileli su relavl|eni medi|skim fluksu-
sima, so|eni u labavu celinu u ko|o| |e nemoguce naci uorisne lacke kako bi
se oslvarila aulenlicna egzislenci|a. U lrecem, razlicile lradici|e se olvara|u
|edna rema drugo| ne slaa|uci se ri lom: i svaka se, u svo|o| secificnosli,
reinlerrelira zahval|u|uci ovim ulica|ima, slvara|uci na la| nacin razmene
ko|e su odslica|ne i blagorodne za sve, za dobro covecanslva ko|e |e islovre-
meno i osle i u bu|an|u. Terilori|alnim agenlima se uravo overava zada-
lak lokalnog razvo|a. Ali da li |e lakav razvo| moguc ako se ne valorizu|u
secificne sosobnosli i mnogoslruke mogucnosli svakog od slanovnika lih
mesla, kako bi se osmislili o|edinacni dorinosi, ko|i bi mogli bili riznali
od sislema ko|i u lom sluca|u vise ne bi bio mreza ko|i medusobno sacin|a-
va|u la razlicila mesla`
15
Druslveni razvo| celvrli (rim. rev.).
16
Urbani razvo| druslva (rim. rev.).
17
Igra recima, zbog homofoni|e, slavl|a u relaci|u jc i jcu, ,,|a i ,,igra (rim.
rev.).
121
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
U aklivnoslima soci|alnog racen|a i lokalnog razvo|a, ribegava se se-
cificnim rocedurama: osrednislvo, arlnerslvo. Razmolrimo ovu drugu.
Da li |e suslina u lome da se rvo rec d refeklu, a redslavniku udruze-
n|a, a naslavniku ili naslavnici, lekarima, ribolovcima ild., kako bi svako
izrazio secifican slav kalegori|e ko|o| riada` U lom sluca|u, nisla se nece
desili: sema oslo|eceg |e doradena, sve rubrike lehnoadminislralivne labele
su oun|ene, i nema nikakvih novolari|a. Ako se, naroliv, rislui rocesu
medurazumevan|a, odnosno ako se svi nadu za slolom i svako dousli da
bude islisnul iz svo|e ,rubrike ila|uci i re svega ila|uci samog sebe, za-
misl|a|uci i na|re zamisl|a|uci sebe samog sa lacke gledisla onog drugog, lek
lada iz lakve razdvo|nosli/so|enosli mogu naslali novi redlozi. Islo vazi i
za osredovan|e. Da li |e rec o zalaskavan|u nesorazuma, ,isravl|an|u kri-
vih Drina, o zausavan|u rue ko|a bode oci` U lom sluca|u, nema onog
,medu, vec |ednolicnosl fasade, slike (medi|sko |e lrenulno), i siluaci|a na-
slavl|a da se ogorsava. Ili se, naroliv, radi o lome da se romovise razmena
izmedu surolnosli` ,Medu onda slua na delo, u slan|u da romeni razli-
cila gledisla, a da ri lome iak ne ukine n|ihov luralilel, vec da ih ucini
kooeralivnim, uza|amno odslica|nim. Inlerkomunalnosl ni|e ni lransko-
munalnosl ni monokomunalnosl. Kako vidimo, moguce |e sacinili druslvo
odobno za zivl|en|e, u uslovima vremena u kome zivimo: druslvo za sve
medu oslalima. Zaslo se urbanisli i arhilekli ne bi oveli za ovakvom logi-
kom da bi osmislili i slvorili izgraden zivolni roslor ko|i bi favorizovao la-
kav druslveni zivol`
122 Pc| 8|cn|cr
123
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Zak!|ucak
Kcnccpt ur|cncg
Kakvu ouku izvuci iz ovog islori|skog regleda da bi se osmislio i iz-
gradio grad danasn|ice` Iilozofski roblem pcr cxcc||cncc |esle roblem |edin-
slva i mnoslva. To islo vazi i za grad ko|i nasla|e sa odelom rada, a osnovni
izazov ko|i se red n|ega oslavl|a saslo|i se u lome da se lo mnoslvo ukloi
u zivu i krealivnu celinu. Islori|a grada i |esle islori|al rincia uklaan|a, slo
smo uoslalom i okusali da rikazemo na relhodnim slranicama.
Anlicki ili carski grad useva|u da ob|edine razlicile delalnosli slvara|u-
ci odredenu hi|erarhi|u medu n|ima, rukovodeci se ri lom kosmickim orel-
kom, dok iramida redslavl|a sinlezu lakve organizaci|e. Osnovni rinci
delovan|a u Alini |esle olilicke rirode: debale gradana se odvi|a|u na |av-
nom lrgu, u duhu ravnoravnosli i logicnog argumenlovan|a, u rasravama
o onome slo |e lrebalo cinili. Medulim, slobodni gradani su iak redslavl|ali
man|inu, uveliko arhaicnu, sel|acku, ko|a |e relhodila odeli osla. A kada
su Grci iz klasicnog erioda naumili da odignu grad u kome bi se vodilo
racuna o rasodeli aklivnosli, lo |e cinila ili ,ucena elila rukovodeci se rin-
ciom funkcionalislickog del|en|a, uz rizik da rasclani celinu, ili se, ak, o-
slualo rema onlologi|i ko|a |e oonasala nekadasn|i kosmicko-religiozni
oredak, lako da |e grad naroslo dobi|ao novu hi|erarhi|u. Kao osledica
hriscanskog delovan|a usmerenog ka obrusavan|u iramidalnog orelka, sred-
n|ovekovni grad kombinu|e razlicile nacine odele rada, bez ikakvog hi|era-
hi|skog odnosa. No, le uveliko riznale razlike, iz ko|ih roizilazi organizaci-
|a za|ednica, nisu bile loliko indivudualne koliko rofesionalne rirode. S
druge slrane, moderna vremena vode racuna o individuama kao lakvima. Pa
iak, kako se rema n|ima odnosi kral|evski grad` U rvom lanu |e vol|a
ko|a, uravl|a|uci se rema geomelri|skom rinciu, nivelira lerilori|u ko|u
inzen|eri-funkcioneri dele na lehnicko-adminislralivan nacin, le od n|ega ci-
ni homogenu celinu u ko|o| vise nema razlika: rec |e o |edinslvu nasram
mnoslva. Takav grad, osmisl|en kako bi se u svesl svakog o|edinca ulisnula
ide|a |ednog olilicko-naucnog aulorilela, koci, a cak i slerilise svako krea-
124 Pc| 8|cn|cr
livno bu|an|e. S druge slrane, induslri|ski grad, iako zasnovan na odeli
rada, iak o|edinca relvara u obicnu roizvodnu masinu ko|a do na|sil-
ni|eg aloma sagoreva svu n|egovu energi|u: lermodinamicko |edinslvo ov-
de |e oslignulo segregaci|om zivolnog roslora i rasarcavan|em svako-
dnevnog zivola na silne delove. A sla |e sa gradom danasn|ice` Proloci ko|i
bi, o definici|i, lrebalo da ga sloe u |ednu celinu, izaziva|u, naroliv, n|e-
govo cean|e, ukida|uci slobodne razlike na|veceg bro|a slanovnika (uni-
formizaci|a, zombifikaci|a), dok de|slvo logike iskl|ucive asorci|e ko|a ih
okrece uzroku|e dualizaci|u i kidan|e druslva kao celine. To znaci da, re-
ma lrenulnom slan|u slvari, ne oslo|i ni |edinslvo, ni mnoslvo. Iunkciona-
lizam kome se riisivao veliki znaca| u vreme izgradn|e ,novih gradova,
lrenulno se cini neefikasnim, buduci da sada drzava i roduklivna masina
obezbedu|u koordinaci|u razdel|enih funkci|a. Prema lome, nekonlrolisani
razvo| roloka dovodi do krize ovih faklora |edinslva, lako da grad dana-
sn|ice vise ne moze da zadovol|i.
}edino slo nam u lom sluca|u reosla|e |esle da zamisl|amo. Kako` Tako
slo cemo, naravno, uzeli u obzir secificne uslove vremena u kome zivimo,
ali se i oslonili na iskuslva roslosli: ne moze se slvarali neslo novo ako ne
oslo|i kullivisanosl. ,Lislemicna islori|a ko|u smo isricali ni|e imala za
|edini cil| da rikaze o|edine nacine na osnovu ko|ih se nekada od gradova
slvaralo |edinslvo, ko|e se zalim vezivalo u druslvenu celinu i osla|alo kao
lakvo. U lom sluca|u bismo oslali na sledeco| konslalaci|i: oslo|e rek|ucera-
sn|i i |ucerasn|i grad, le ne-grad danasn|ice, dok se na osnovu n|ihovog ore-
den|a, dovoden|a u vezu, ne bi mogao izvesli nikakav zakl|ucak. Ovo roi-
livan|e nam zaravo donosi vecu korisl, |er uvidamo konslanlno risuslvo
odredenog lana, ko|i |e u slalno| reinlerrelaci|i samog sebe, u zavisnosli od
razlicilih slo|eva roslosli. Zbog loga P|er Lnsi (Pierre Ansay) i Rene Sunbrol
(Rene Schoonbrodl) govore o ,smislu urbanog. To |e ono slo ukazu|e na
oslo|an|e izvesnog cil|a risulnog u islori|skom razvo|u, ko|i |e u olrazi za
svo|im nacrlom. Ko|i |e lo cil|` Vec smo ga islakli: |edinslvo mnoslva. Pre
grada, kako smo videli, oslo|alo |e samo |edinslvo, dok se sa |avl|an|em gra-
da omogucava konslilulivno risuslvo mnogoslrukog. Oni slo cini original-
nu crlu koncela grada |esle uravo zahlev da mnoslvo bude olazisle za
dal|e osmisl|avan|e n|egovog |edinslva. Dakle, u zavisnosli od razlicilih slo|e-
va islori|ala n|egovog razvo|a, slo|eva ko|i se naslavl|a|u |edan na drugi, grad
|e razlicilo definisao lo mnoslvo ko|e |e lrebalo reinacili u |edinslvo: slobo-
de, |edinke, razlike. Ma kako razlicila znacen|a imali ovi lermini, svi oni iso-
l|ava|u karakler ,smisla urbanog, kao i razlicile slrane ili vidove realnosli
ko|e se omal|a|u sa n|im. Kad kazemo da lreba naucili odredene lekci|e iz
125
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
roslosli da bi se zamislio grad danasn|ice, mislimo da lreba vodili racuna o
onome slo one nose sa sobom kao celina, kao srega. To znaci da se lreba
oslonili na oznavan|e redasn|ih urbanih oblika, ko|i se razliku|u o nacinu
na ko|i |e svaki od n|ih oslvarivao svo|e |edinslvo: hi|erahi|a ko|a olcin|ava,
funkcionalizam ko|i deli i reduku|e, aulorilel ko|i u|ednacu|e, roloci ko|i ro-
gramira|u o|edinca, a odnose sa sobom sve oslale.
Na la| nacin se vrsi odabir roslih iskuslava ko|i, recikliran|em riku-
l|enih elemenala, omogucava da se d nacrl urbanog roslora kakav bi lre-
balo izgradili: uravo lo redslavl|a cil| redlozene melode. Grad |e na|re
doneo slobodu, ukida|uci |aram lradici|e, orodicnih kodova, svih onih oka-
men|enih slalusa ko|i su ubirali svo| danak o selima. Osloboden ovakvih
slega, gradanin dobi|a sozna|u o sebi kao |edinki ko|a rasolaze sama so-
bom, kao ravnoravnom u odnosu na oslale s ko|ima slua u vezu. To |e
ovlacilo i |ednakosl sloboda, a su demokralsko ravo, kao i rava coveka,
uravo naslala iz malrice urbanog. Drugim recima, grad ko|i ne bi odslicao
slobodu i |ednakosl svih ko|i u n|emu zive izneverio bi samu svo|u suslinu.
Dal|e, ociva|uci na odeli rada, grad valorizu|e i odslice razlike. Dakle,
kombinaci|a razlika u okviru |edinke dovodi do osobenosli. Sloga bi smisao
grada bio romasen ne samo ako bi n|egov cil| bio slvaran|e odredene hi|era-
hi|e medu oslo|ecim razlikama (slo bi islo na uslrb |ednakih sloboda), nego
i ako bi se zadovol|io roslom |ukslaozici|om idenlicnih |edinki. Ako |e, da-
kle, unular grada i dolazilo do sukoba ko|i su iznedrili odredene rezullale, lo
|e bilo moguce zbog dodira nesvodivih razlika. Ovde se dolicemo onog slo
cini suslinu dinamike urbanog: razlike su rinci rasoznavan|a i islovreme-
nog u|edin|en|a slobodnih i |ednakih |edinki, |er |edinslvenosl moze oslali
moguca lek u odnosu sa drugima s ko|ima |e covek ovezan i u ci|im ocima
osla|e |edinslveno bice. Tek lada oni okazu|u inleres za n|ega i izlaze iz
slan|a ravnodusnosli. Kroz slozenu rirodu ovih odnosa u ko|ima singulari-
zaci|a i soci|alizaci|a idu ruku od ruku, grad rolazi kroz |edan sveukuni
roces inovaci|e, slvaran|a inleligenci|e: svako |e u nereslanom loku grade-
n|a soslvene osebnosli, slo redslavl|a neiscran inleres svih onih ko|i u
n|emu zive.
Rec |e o ,inler logici, logici di|aloga: lreba li onda da nas cudi slo |e
logika uisana u smisao urbanog uskladena sa logikom ko|a okrece akluel-
nu eislemologi|u ko|om dominira|u nauke zivola i inleligenci|e` Nasi gra-
dovi-slelovi cudesno odseca|u na mreze neurona. Pilan|e ko|e sebi osla-
vl|amo u vremenu u kome zivimo, da bi ono uosle bilo moguce za zivol,
|esle da li svako|aki roloci ko|i ga karaklerisu da|u riliku svakom o|edin-
cu da se afirmise u svo|o| originalnosli, dok ga ovi isli roloci vezu|u za dru-
126 Pc| 8|cn|cr
ge. Nase druslvo moze da lra|e lek ako su svi n|egovi riadnici od|ednako,
a iak na razlicil nacin, aklivni. Ova| svekoliki inleres ko|i se koncenlrise u
|ednu lacku naroslo islice cin|enicu da danas zivimo u vremenu urbanog,
osvuda risulnog, dok lanela naslavl|a svo| ul unifikaci|e. Zbog loga se
soci|alna roblemalika oslavl|a na drugaci|i nacin: sada |e suslina u lome da
se odrzi surisuslvo osobenosli i na|vece moguce olvorenosli, na svim ol|i-
ma. Na ko|i nacin` Pulem oroznih granica, osmolicnih membrana, |er vise
ni|e moguce oslali u okviru omedenih lerilori|a, zalvorenih kullura, herme-
licnih idenlilela. Neki soci|alni idenlilel, ma kakav da |e, sada moze da o-
slo|i samo kao odsku |ednog sireg sislema, ko|i |e u slalno| samoorganiza-
ci|i zahval|u|uci uravo svom viseolnom i vari|abilnom saslavu. U doba slo-
zenog misl|en|a i |cmc ur|cnus-a, vise ni|e u ilan|u roblem definisan|a ur-
banog, kao slo se lo danas |os ceslo cini, ulem cenlralilela ili |ukslaozici-
|om funkci|a, za|ednica lreba da se gradi na rinciu inlerkomunalnosli, grad
kao mreza gradova, a urbano uosle gledano kao veklor sveosle drzavnosli
sacin|ene od krealivnih razlika. U osledn|e vreme se mnogo govori o ,oli-
lici grada. Ono slo se mora imali na umu, bilo da |e rec o izgradn|i nekog
zida, ekiaze, o izgradn|i ulice, |esle sledece: da li ce lo dorineli zalvaran|u,
rolazen|u a lako i raslakan|u, ili ce dovesli do onog inlerodnosa` Iaklori
islovremeno soci|alnog i urbanog razvo|a delu|u na simullan nacin kako bi
sve ukl|ucili u sveobuhvalnu slel-mrezu, le odslakli inovalorske sosob-
nosli svake |edinke onaosob.
127
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
ibliografi|a
Prtc pcg|ct|jc.
ILROI-GOURHAN Andre, Ic Gcstc ct |c Pcrc|c, 2 lomes, Albin Michel, Paris,
1964 el 1965.
LIIADL Mircea, Trcitc !|istcirc !cs rc|igicns, Payol, Paris, 1977, Ie Sacre
el le Profane, Gallimard, Paris, 1965.
DURKHLIM Lmile, Ics |crmcs c|cmcntcircs !c |c tic rc|igicusc, (1912), PUI,
Paris, 1968.
CIASTRLS Pierre, Ic Sccictc ccntrc ||tct, Minuil, Paris, 1974.
SAHIINS Marshall, Agc !c picrrc, cgc !c|cn!cncc, Gallimard, Paris, 1972.
DLICOURT Marie, IOrcc|c !c Oc|p|cs, Payol, Paris, 1955.
MUMIORD Ievis, Ic Citc c trctcrs ||istcirc, Seuil, Paris, 1964.
CHIIDL V. Gordon, Ic Ncisscncc !c |c citi|iscticn, Gonlhier-Medialions,
Paris, 1964.
GAUCHLT Marcel, Ic Ocscnc|cntcmcnt !u mcn!c, Gallimard, Paris, 1985.
MAUSS Marcel, |ssci sur |c !cn, dans Sociologie el anlhroologie, PUI,
Paris, 1966.
Orugc pcg|ct|jc.
CHIIDL V. Gordon, Ic Ncisscncc !c |c citi|iscticn, cp. cit.
Ic Grcn! At|cs !c |crc|itccturc mcn!ic|c, Lncycloedie Universalis, Paris,
1981.
CLNTRL D'LTUDLS LT DL RLCHLRCHLS MARXISTLS, Sur |c mc!c !c prc!ucticn
csictiquc, Ldilions sociales, Paris, 1969.
DUMLZII Georges, Ii!cc|cgic tripcrtic !cs |n!c-|urcpccns, Ialomus, ru-
xelles, 1958, Ic Rc|igicn rcmcinc crc|cquc, Payol, Paris, 1966.
DUY Georges, Ics Trcis Or!rcs cu |imcgincirc !u jcc!c|ismc, Gallimard,
Paris, 1978.
GOODY }ack, Ic Icgiquc !c |ccriturc, Armand Colin, Paris, 1986.
OTTLRO }ean, Mcscpctcmic, Gallimard, Paris, 1987.
128 Pc| 8|cn|cr
Trccc pcg|ct|jc.
VLRNANT }ean-Pierre, Ics Origincs !c |c pcnscc grccquc, PUI, Paris, 1969,
Mqt|c ct pcnscc c|cz |cs Grccs, Masero, Paris, 1971.
VLRNANT }ean-Pierre el VIDAI-NAQULT Pierre, Mqt|c ct trcgc!ic cn Grccc
cncicnnc, Masero, Paris, 1972.
DLTILNNL Marcel, Ics Mcitrcs !c tcritc !cns |c Grccc crc|cquc, Masero,
Paris, 1967.
ILVLQUL Pierre el VIDAI-NAQULT Pierre, C|ist|cnc |At|cnicn, Universile
de esanon-Ies elles Iellres, 1973.
AUSTIN Michel el VIDAI-NAQULT Pierre, |ccncmics ct sccictcs cn Grccc cnci-
cnnc, Armand Colin, Paris, 1972.
GIRARD Rene, Ic Vic|cncc ct |c Sccrc, Grassel, Paris, 1972.
IAVLDAN Pierre, Histcirc !c |crc|itccturc ur|cinc. Antiquitc, Mcqcn Agc,
Henri Iaurens, Paris, 1926.
CHATLILT Iranois, P|ctcn, Gallimard, Paris, 1965.
Ccttrtc pcg|ct|jc.
COROZ Andre, Hcut Mcqcn Agc, Office du livre, Iribourg, 1970.
IAVLDAN Pierre, Histcirc !c |crc|itccturc ur|cinc. Antiquitc, Mcqcn Agc,
o. cil.
IL GOII }acques, Ic Citi|iscticn !c |Occi!cnt mc!ictc|, Arlhaud, Paris,
1964.
IOSSILR Roberl, Histcirc sccic|c !c |Occi!cnt mc!ictc|, Armand Colin, Pa-
ris, 1970.
DUY Georges (sous la dir. de), Histcirc !c |c |rcncc ur|cinc, l.2, Ic Vi||c
mc!ictc|c, Seuil, Paris, 1972.
GISLI Pierre, Ic Crccticn, Iabor el Iides, Paris, 1987.
IILRA Alain DL, Ic P|i|cscp|ic mc!ictc|c, PUI, Paris, 1993 , Pcnscr cu Mcqcn
Agc, Seuil, Paris, 1991.
CHLNU M.D., Scint T|cmcs !Aquin ct |c t|cc|cgic, Seuil, Paris, 1959.
IAGARDL Georges DL, Ic Ncisscncc !c |csprit |cquc cu Mcqcn Agc, l.2, Na-
uvelqerls, Iouvain-Paris, 1956.
PANOISKY Lrvin, Arc|itccturc gct|iquc ct pcnscc scc|cstiquc, Minuil, Paris,
1967.
Pctc pcg|ct|jc.
PIRLNNL Henri, Histcirc cccncmiquc !c |Occi!cnt mc!ictc|, Desclee de ro-
uver, Paris, 1951.
129
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
AIILRI Pierre, Gui||cumc !Oc||cm, le singulier, Minuil, Paris, 1989.
GAUCHLT Marcel, Ic Rctc|uticn !cs !rcits !c ||cmmc, Gallimard, Paris,
1989.
DLIUMLAU }ean, Ic Citi|iscticn !c |c Rcncisscncc, Arlhaud, Paris, 1967.
MOSCOVICI Serge, |ssci sur ||istcirc |umcinc !c |c ncturc, Ilammarion, Pa-
ris, 1977.
IRANCASTLI Pierre, |tu!cs !c sccic|cgic !c |crt, Denol-Gonlhier, Paris,
1970.
TAPIL Viclor-I., 8crcquc ct c|cssicismc, Plon, Paris, 1957.
KOYRL Alexandre, Ou mcn!c c|cs c |unitcrs injini, PUI, Paris, 1962.
APOSTOIIDLS }ean-Marie, Ic Rci-Mcc|inc, Minuil, Paris, 1981.
LIIAS Norberl, Ic Sccictc !c ccur, Ilammarion, Paris, 1985.
IOUCAUIT Michel, Histcirc !c |c jc|ic c |cgc c|cssiquc, Gallimard, Paris, 1972.
DUY Georges (sous la dir. de), Histcirc !c |c |rcncc ur|cinc, l.3, Ic Vi||c
c|cssiquc, Seuil, Paris, 1981.
Scstc pcg|ct|jc.
ILILVRL Henri, Ic Orcit c |c ti||c, Anlhroos, Paris, 1968, Ou rurc| c |ur-
|cin, Anlhroos, Paris, 1970, Ic Rctc|uticn ur|cinc, Gallimard, Paris, 1970, Ic
Pcnscc mcrxistc ct |c ti||c, Caslerman, Paris, 1972.
PILRRARD Pierre, Ic Vic cutricrc c Ii||c scus |c scccn! |mpirc, Charles Cor-
lel, Conde-sur-Noireau, 1991.
LNGLIS Iriedrich, Ic Situcticn !c |c c|cssc |c|cricusc cn Ang|ctcrrc (1845),
Ldilions sociales, Paris, 1975.
RAYMOND Henri, RAYMOND Marie-Genevieve, HAUMONT Anloine el HAU-
MONT Nicole, IHc|itct pcti||cncirc, Ic Pc|itiquc pcti||cncirc, Ics Pcti||cncircs, 3
vol., Cenlre de recherche d'urbanisme, Paris, 1966.
MURARD Iion el ZYILRMAN Palrick, Ic Pctit Trctci||cur injctigc||c cu Ic
Prc|ctcirc rcgcncrc, n25 de la revue Recherches, Pavillon-sous-ois, 1976.
LNTHAM }eremy, Ic Pcncptiquc, reface de Michel Ioucaull, oslface de
Michele Perrol, elfond, Paris, 1977.
DUQULSNL }ean, Vitrc c Scrcc||cs?, Cu|as, Paris, 1966.
IL CORUSILR, Ur|cnismc, Arlhaud, Paris, 1980, Mcnicrc !c pcnscr |ur|c-
nismc (1946), Gonlhier, Paris, 1963.
CAUQULIIN Anne, Cincti||cs, ourgois, Paris, 1979, Ia Ville la nuil, PUI,
Paris, 1977.
GOUX }ean-}oseh, |ccncmic ct Sqm|c|iquc, Seuil, Paris, 1973.
130 Pc| 8|cn|cr
ARON }ean-Paul el KLMPI Roger, Ic Pcnis ct |c !cmcrc|iscticn !c |Occi!cnt,
Grassel, Paris, 1978.
ORIL }ean, Mqt|c|cgic !c ||crc!itc cu X|X
c
sicc|c, Galilee, Paris, 1981.
Sc!mc pcg|ct|jc.
ILVY Pierre, I|ntc||igcncc cc||cctitc, pcur unc cnt|rcpc|cgic !u cq|crspccc,
Ia Decouverle, Paris, 1994.
DURAND Marie-Iranoise, ILVY }acques el Denis RLTAIIIL, Ic Mcn!c, cspc-
ccs ct sqstcmcs, Iondalion nalionale des sciences oliliques el Dalloz, Paris,
1992.
CASTLIIS Michel, Ic Qucsticn ur|cinc, Masero, Paris, 1972.
GAIRAITH }ohn-Kennelh, Ic Ncutc| |tct in!ustric|, Gallimard, Paris, 1968.
DUPUY Gabriel, IUr|cnismc !cs rcsccux, Armand Colin, Paris, 1991.
RLSSAND Alberl el DISTILR Calherine, Ic Prcc|cin Mcn!c, Seuil, Paris, 1985.
VIRIIIO Paul, Vitcssc ct Pc|itiquc, Galilee, Paris, 1977, I|spccc critiquc, Chri-
slian ourgois, Paris, 1984.
AUDRIIIARD }ean, I|c|cngc sqm|c|iquc ct |c mcrt, Gallimard, Parsi, 1976.
RILSMAN David, Ic |cu|c sc|itcirc, Arlhaud, Paris, 1964.
LII Daniel, Ics Ccntrc!icticns cu|turc||cs !u ccpitc|ismc, PUI, Paris, 1979.
IASCH Chrisloher, Ic Ccmp|cxc !c Ncrcissc, Roberl Iaffonl, Paris, 1981.
IIPOVLTSKY Gilles, I|rc !u ti!c, Gallimard, Paris, 1981.
DLRAY Regis, Ccurs !c mc!ic|cgic, Gallimard, Paris, 1991.
VATIN Iranois, Ic ||ui!itc in!ustric||c, Meridiens-Klincksieck, Paris, 1987.
MORIN Ldgar, |ntrc!ucticn c |c pcnscc ccmp|cxc, LSI, Paris, 1990.
HALRMAS }rgen, T|ccric !c |cgir ccmmuniccticnnc|, 2 vol., Iayard, Paris,
1990.
Zc||jucc|.
ANSAY Pierre el SCHOONRODT Rene, Pcnscr |c ti||c, AAM Ldilions, ruxel-
les, 1989.
131
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
Sadrza|
Utc!. Kcnccpti i ncmcrc ................................................................................. 5
1. Stub-okosnlcu, prlmltltnl ternlk, etnlcke zu]ednlce .................................. 7
Trasirana ulan|a ................................................................................................. 7
Religiozno slaan|e ........................................................................................... 10
Krug i unulrasn|osl ............................................................................................ 13
Llnicka za|ednica, simbolicni kod ................................................................... 15
2. Antlckl grud l plrumlde ................................................................................. 19
Podela rada ......................................................................................................... 19
Piramida .............................................................................................................. 21
Redovi i kasle ..................................................................................................... 22
Kosmicka moc .................................................................................................... 24
3. Atlnu l rusprute u ostlt Zupudnog stetu ................................................... 27
Polilika i sloboda ............................................................................................... 28
Neoslo|ano |edinslvo ...................................................................................... 30
Kvadralura kruga .............................................................................................. 33
Iunkcionalislicki geomelrizam ....................................................................... 36
Reakci|a lalonicara .......................................................................................... 38
4. Sredn]otekotnl grud, hrlscunskl upso|ut l ruz|lke u zu]ednlcumu ......... 43
Olvorena zalvorenosl ........................................................................................ 44
Uklol|ene razlike.............................................................................................. 47
Transcendenlnosl i aulonomi|e ........................................................................ 52
Slobodni i u|edin|eni u isli mah ....................................................................... 55
5. Kru|]etskl grud, kurtezl]unlzum l tehnoudmlnlstrucl]u .......................... 61
}ednoobraznosl kao osnovni zahlev ............................................................... 62
Mehanizovani i geomelrizovani leren............................................................ 64
Moc kao seklakl ............................................................................................... 68
Po|ava izumilel|a ................................................................................................ 71
Nevol|e sub|ekla ................................................................................................. 74
132 Pc| 8|cn|cr
6. lndustrl]skl l termodlnumlckl grud l k|usnu borbu .................................. 79
Imlozi|a i ekslozi|a ........................................................................................ 80
U|ednacenosl i rasarcanosl ............................................................................ 84
Rasclan|en|e kao sredslvo olcin|avan|a ........................................................ 88
Islori|a i naredak .............................................................................................. 91
Lnergi|a za zlalo ................................................................................................. 93
7. Grud sutrusn]lce? Truns- l|l lnter- ............................................................... 99
Od areolarnog do relikularnog...................................................................... 100
Delerilori|alizaci|a, demaleri|alizaci|a, simulaci|a....................................... 104
Svekoliki lrans .................................................................................................. 107
Gosodari roloka i ,redeni...................................................................... 113
Vladavina ,medulogike................................................................................ 116
Zc||jucc|. Kcnccpt ur|cncg ............................................................................... 123
ibliografi|a ....................................................................................................... 127
133
Krcz istcriju grc!c !c nctcg !rusttc
134 Pc| 8|cn|cr
CIP Kata.ornanja y ny.nxanjn
Hapo(na n.notexa Cpnje, Leorpa(
316.334.56
11.4.03
L.AHKAP, !o.
Kroz istoriju grada do noog drusta ,
Pol Balnkar , preod Dragana Lukajic. -
Beograd : Magna agenda, 2003 ,Beograd :
Cigoja stampa,. - 133 str. , 23 cm
Preod dela: Une histoire de la ille : pour
repenser la socit , Paul Blanquart. -
1iraz 500. - Napomene uz tekst. -
Bibliograija: str. 12-130.
ISBN 86-835-10-0
a, Ipa(orn Hctopnja b, Cono.ornja
rpa(a
COBISS.SR-ID 105542924