Prirucnik Za Peojektovanje Puteva, Tunela..

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

11. PROJEKTOVANJE TUNELA

11.3 OBLOGA TUNELA, PORTALI, SPOLJNI OBJEKTI

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena
1 30.04.2012 Poetno izdanje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Obloga tunela, poratli, spoljni objekti
JP Putevi Srbije i
SADRAJ
11.3.1 OPTA NAPOMENA ...................................................................................................... 1
11.3.2 INICIJALNA ILI PRIMARNA PODGRADA .................................................................... 1
11.3.2.1 OPTE ............................................................................................................................ 1
11.3.2.2 PLANIRANJE I IZVOENJE ISKOPA I PODUPIRANJA TUNELA; GEOTEHNIKI
MODEL TUNELA ............................................................................................................ 1
11.3.2.2.1 Iskop tunela u stenama ................................................................................................... 2
11.3.2.2.2 Iskop tunela u tlu ............................................................................................................. 2
11.3.2.3 RAUNSKE ANALIZE I DIMENZIONISANJE NOSEIH ELEMENATA ....................... 3
11.3.2.4 PRINCIPI KONVENCIONALNE METODE IZGRADNJE TUNELA ................................ 3
11.3.2.5 PLANIRANJE NOSEIH ELEMENATA ......................................................................... 6
11.3.2.5.1 Standardni sistem podupiranja ....................................................................................... 6
11.3.2.5.2 Podela na sektore iskopavanja ....................................................................................... 7
11.3.2.5.3 Glavni nosei elementi .................................................................................................... 8
11.3.2.5.4 Dodatni ili pomoni potporni elementi ...........................................................................12
11.3.3 UNUTRANJA BETONSKA OBLOGA (SEKUNDARNA OBLOGA) .........................13
11.3.3.1 OPTE ..........................................................................................................................13
11.3.3.2 PROJEKTNI ZAHTEVI..................................................................................................14
11.3.3.2.1 Minimalni projektni zahtevi za unutranju oblogu .........................................................15
11.3.3.3 VODONEPROPUSNA UNUTRANJA BETONSKA OBLOGA ....................................16
11.3.3.4 BETON ..........................................................................................................................16
11.3.3.5 STRUKTURNA ANALIZA UNUTRANJE OBLOGE ....................................................17
11.3.3.5.1 Optereenje u dubokim tunelima ..................................................................................17
11.3.3.5.2 Optereenje u plitkim tunelima .....................................................................................17
11.3.3.5.3 Strukturne analize obloga .............................................................................................17
11.3.3.5.4 Otpornost struktura na poar ........................................................................................18
11.3.4 HIDROIZOLACIJA - MEMBRANSKA OBLOGA .........................................................19
11.3.4.1 OPTE ..........................................................................................................................19
11.3.4.2 HIDROIZOLACIJA U KLASINOJ GRADNJI TUNELA ...............................................20
11.3.4.3 HIDROIZOLACIJA U GRADNJI TUNELA U OTVORENOJ GRAEVINSKOJ JAMI ..20
11.3.4.4 ALTERNATIVNO IZVOENJE HIDROIZOLACIJE ......................................................20
11.3.5 PORTALI TUNELA .......................................................................................................20
11.3.5.1 OPTE ..........................................................................................................................20
11.3.5.2 OBEZBEIVANJE STABILNOSTI KOSINA NA MESTU OTKOPAVANJA .................21
11.3.5.3 KONCEPT PORTALA ...................................................................................................22
11.3.5.4 GRANICA IZMEU OTVORENE TRASE I TUNELA ...................................................24
11.3.5.5 TEHNIKI ZAHTEVI ZA PLANIRANJE PORTALA ......................................................24
11.3.5.6 INFROSTRUKTURNO PODRUJE PORTALA ...........................................................24
11.3.5.7 TEHNIKI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE PORTALA TUNELA CUT AND
COVER - POKRIVENI USECI ....................................................................................25
11.3.6 SPOLJNI OBJEKTI (POGONSKE CENTRALE) .........................................................26
11.3.6.1 OPTE ..........................................................................................................................26
11.3.6.2 POZICIONIRANJE POGONSKIH CENTRALA U PROSTORU ...................................26
11.3.6.3 TEHNIKI ZAHTEVI ZA PLANIRANJE ........................................................................27
11.3.7 INSTRUMENTACIJA I PRAENJE .............................................................................28
11.3.7.1 OPTE ..........................................................................................................................28
11.3.7.2 PARAMETRI ZA PRAENJE .......................................................................................28
11.3.7.2.1 Podzemne vode ............................................................................................................29
11.3.7.2.2 Deformacije tla ..............................................................................................................29
11.3.7.2.3 Interakcija tla i konstrukcije ...........................................................................................29
11.3.7.2.4 Praenje okoline (susedne graevine i konstrukcije), uglavnom u blizini ulaznih
podruja i u sluaju plitkih tunela ..................................................................................29
Obloga tunela, poratli, spoljni objekti Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
ii JP Putevi Srbije
11.3.7.2.5 Praenje napredovanja ................................................................................................ 29
11.3.7.3 SEKCIJE PRAENJA .................................................................................................. 29
11.3.7.4 MERNA OPREMA........................................................................................................ 30
11.3.7.4.1 Deformacije .................................................................................................................. 30
11.3.7.5 MERENJA NAPONA NA ELINIM LUKOVIMA ........................................................ 32
11.3.7.6 SILE U SIDRIMA .......................................................................................................... 32
11.3.7.6.1 Merno sidro .................................................................................................................. 32
11.3.7.6.2 elija za merenje optereenja ..................................................................................... 32
11.3.7.7 DEFORMACIJA TLA .................................................................................................... 32
11.3.7.7.1 Ekstenzometar ............................................................................................................. 32
11.3.7.7.2 Inklinometar .................................................................................................................. 33
11.3.7.8 PODZEMNE VODE ..................................................................................................... 33
11.3.7.8.1 Merenja podzemnih voda tokom operacija buenja .................................................... 33
11.3.7.8.2 Uspravne cijevi / Piezometri ......................................................................................... 33
11.3.7.9 POMERANJA GRAEVINA I KONSTRUKCIJA ......................................................... 34
11.3.7.9.1 Merenja sleganja .......................................................................................................... 34
11.3.7.10 VIBRACIJE ZBOG MINIRANJA ................................................................................... 35
11.3.7.10.1 Seizmograf ................................................................................................................... 35
11.3.7.11 UNOS PODATAKA ...................................................................................................... 36
11.3.7.11.1 Opte ............................................................................................................................ 36
11.3.7.11.2 Runi unos podataka ................................................................................................... 36
11.3.7.11.3 Kompjutorizovani unos podataka ................................................................................. 36
11.3.7.11.4 Interpretacija mernih podataka .................................................................................... 37
11.3.7.12 ISCRTAVANJE PODATAKA ........................................................................................ 38
11.3.7.13 MERENJA ZA VREME RADOVA ................................................................................ 39
11.3.7.14 GEOTEHNIKI NADZORNI ORGAN .......................................................................... 39
11.3.8 GEODETSKI RADOVI ................................................................................................. 39
11.3.8.1 GEODETSKA KOORDINATNA OSNOVA ................................................................... 39
11.3.8.2 USPOSTAVLJANJE KOORDINATNE OSNOVE TERESTRIKIM METODAMA ...... 40
11.3.8.3 USPOSTAVLJANJE KOORDINATNE OSNOVE POMOU GPS TEHNOLOGIJE .... 40
11.3.8.4 PRECIZNOST KOORDINATNE OSNOVE .................................................................. 40
11.3.9 TOLERANCIJE ............................................................................................................ 41
11.3.9.1 OPTE ......................................................................................................................... 41
11.3.9.2 TOLERANCIJA ZA POETNE OBLOGE (PRIMARNE PODGRADE) ........................ 41
11.3.9.2.1 Geodetske tolerancije: ................................................................................................. 41
11.3.9.2.2 Tolerance izvoenja (Konstrukcijske tolerancije) ......................................................... 41
11.3.9.2.3 Neizbeno prekoprofilski izkop tunela: ........................................................................ 41
11.3.9.3 TOLERANCIJE FINALNOG OBLOGA......................................................................... 41
11.3.9.3.1 Geodetske tolerancije: ................................................................................................. 42
11.3.9.3.2 Tolerancije kalupa: ....................................................................................................... 42
11.3.9.3.3 Uticaj zavoja: ................................................................................................................ 42
11.3.9.4 OSTALE TOLERANCIJE ............................................................................................. 42

JP Putevi Srbije 1

11.3.1 OPTA NAPOMENA
Referentni normativi, Terminologija,
Upotrebljene skraenice su date u odeljku u
11.1 Opta smernici za projektovanje
tunela.
11.3.2 INICIJALNA ILI PRIMARNA
PODGRADA
11.3.2.1 Opte
Primjena konvencionalne metode gradnje
tunela predvia dve odvojene operacije
postavljanja obloge:
- inicijalna obloga, postavlja se odmah ili
vrlo kratko nakon iskopavanja. Kao
dodatak stabilnosti tokom izgradnje,
inicijalna obloga postaje deo celokupnog
sistema obloge. Inicijalna obloga treba da
bude dovoljna da stabilizuje deformacije
tla,
- finalna unutranja obloga poveava
bezbednost sistema tunelskih obloga i
omoguuje jednolinu unutranju
povrinu, te poboljava vodenu
nepropusnost tunela. Glatka, finalna
unutranja obloga slui za protok vazduha
u tunelu i zadovoljava estetske zahteve i
zahteve za odravanjem.

Bilo u steni ili u tlu, projekat inicijalne
(primarne) podgrade kombinuje razne
potporne elemente u tipine potporne
tipove. Inicijalna obloga se smatra delom
kompletnog sistema obloga tunela.

Za odluku o projektovanju krute ili
fleksibilne inicijalne podgrade, moraju da se
sagledaju uslovi zemljita i geometrijski
uslovi (npr. debljina nadsloja, graevine,
infrastruktura ili druge strukture iznad ili blizu
tunela, itd.).

Tuneli sa plitkim nadslojem i oni koji su
smjeteni ispod zgrada ili drugih graevina, u
osnovi zahtevaju krutu podgradu (kruta
podgrada, brzo zatvaranje podgradnog
prstena, ponekad rana ugradnja unutranje
(sekundarne) obloge) kako bi se ograniile ili
smanjile deformacije tla i sleganja na
povrini.

Kod tunela sa srednjim do visokim
nadslojem, doputanje deformacija primenom
fleksibilnih potpornih tipova (koristei tanke
fleksibilne obloge, stenska sidra, odloeno
zatvaranje podnonog svoda, itd.) vodi do
ekonominog projekta.

Svaki od geolokim modelom predvienih
tipova stena ili tla se pripisuju odreenom
potpornom tipom. Potporni tipovi mogu da se
razlikuju u debljini mlaznoga betona, broju
slojeva iane mree, poloaju i razmetaju
elinih lukova, vrsti i duini stenskih sidara,
drugim potpornim merama, duini koraka
iskopavanja, redosledu iskopavanja i nainu
raspodele iskopnog profila.

Kasnije se ovi potporni tipovi primenjuju
prema klasifikaciji tokom iskopavanja i mogu
po potrebi da se modifikuju ili prilagoavaju
prema stvarnom ponaanju tla ili da se
odreuju prema rezultatima praenja.

U projektu tendera za izvoenje radova treba
da se pripreme nacrti sa tipinim potpornim
elementima za svaki navedeni tip stene. U
tim se nacrtima takoe prikazuju mogue
duine koraka napredovanja, redosled
iskopavanja i instalacija potpornog sistema.

Tokom izgradnje bie potrebni i radioniki
nacrti potpornih elemenata koji treba da se
proizvedu za pojedinani tunel, kao to su
elini lukovi i reetkasti nosai.
11.3.2.2 Planiranje i izvoenje iskopa i
podupiranja tunela; geotehniki
model tunela
Planiranje i izvoenje iskopavanja i
podupiranja tunela se odvija uz uvaavanje
naela koja se zasnivaju na uzajamnom
delovanju sistema stenska masa / podgrada,
pri emu se posebno obrauje:
- gradnja u stenama,
- gradnja u zemljitu.

Prilikom gradnje tunela zbog racionalnosti
treba to bolje iskoristiti nosivost stenska
masa. Iskorienost nosivosti stena se
postie prilagoavanjem postupaka iskopa i
ugradnje noseih elemenata geotehnikim
uslovima.

Izrada geotehnikog dela projekta tunela
moe da obuhvati razliite proraunske
metode, npr. empirijske, analitike (reenja u
zakljuenoj formi), numerike (metoda
konanih elemenata, metoda ivinih
elemenata, metoda razdvojenih elemenata,
diferenciona metoda i sl.), kao i njihove
kombinacije.

2 JP Putevi Srbije
Obavezna je izrada procene rizika gradnje za
sve elemente, na osnovu ijih rezultata
naruilac donosi odluku o gradnji tunela.
11.3.2.2.1 Iskop tunela u stenama
Ustanovljenje geolokoga modela ima
zadatak da definie koje e geotehnike
karakteristike stenske mase da se koriste kao
parametri projektovanja u nadolazeim
koracima projekta.

Iznosi dobijeni u terenskim i laboratorijskim
istraivanjima ne daju nam direktnu osnovicu
za daljnja izraunavanja. Parametri stenske
mase (npr. iz laboratorijskih testova) su
maksimalne vrednosti, koje treba da se
procene pre nego mogu da budu koriene
kao kriterijumi za projektovanje ili kao
parametar geotehnikog projektovanja.

Cela stenska masa pod uticajem je raznih
veliina, koje obino loe utiu na fizike i
mehanike karakteristike stena, a to su:
- atmosferski uticaj,
- tektonski procesi,
- uticaji dubinskih i podzemnih voda,
- nestabilnost padina,
- promene u stanjima napetosti,
- dinamika optereenja,
- promene u temperaturi.

Treba da se ustanove geotehnike
karakteristike stenske mase na osnovu
geolokog modela i uzimanja u obzir
laboratorijskih testova i rezultata in-situ
testova. Empirijski (kvalitativni ili
kvantitativni), analitiki ili numeriki postupci
projektovanja ili njihovo kombinovanje mogu
da se koriste za izvoenje geotehnikog
projekta tunela.

S obzirom da geoloki uslovi (hidrogeoloki,
tektonski itd.) iroko variraju od gradilita do
gradilita, kao to variraju i individualni, sa
geologijom povezani parametri podzemne
strukture, mora da se izvri ispitivanje
njihovih uticaja na projekat, kako bi se dobio
sistem ocenjivanja ili klasifikacije koji korisnik
moe da kroji prema svakom pojedinom
projektu.

Za svaki projekat tunela, vanost (uticaj)
svakoga parametra povezanog sa geologijom
treba, da se vrednuje pojedinano, zato to
uticaj zavisi od:
- veliine otvora,
- primenjene metode izgradnje i metode
iskopavanja,
- tipa potpornog sistema,
- orijentacije podzemnih otvora prema
diskontinuitetima,
- uslova primarnih napetosti.

Za projekat tendera za izvoenje radova,
mora da se pripremi geotehniki
longitudinalni profil. Sada u tom
longitudinalnom profilu mogu da se
prepoznaju elementi tunela sa slinim
geotehnikim ponaanjem, kao i deonice u
kojima e se sresti. To nam saznanje slui
kao baza za procenu parametara projekta i
klasifikaciju u fazi projekta.

Taj zadatak zahteva blisku saradnju
inenjerskih geologa i geotehnikih inenjera.
Klasifikacija se koncentrie na geotehnikom
ponaanju stenske mase koja okruuje iskop
te na reim i redosled iskopavanja kao i
redosled i predmete stabilisanja.

Koristei se empirijskom, kvalitativnom
metodom projektovanja, kao rezultat
dobijamo koncept klasifikacije koji se odnosi
na ponaanje stenske mase i koji ima opseg
od stabilnih uslova preko drobivih, pa sve do
uslova gnjeenja. Ovi uslovi treba da se
podele u nekoliko klasa tipova stena za koje
treba da se definiu osnovni geoloki uslovi i
oekivano ponaanje tla, kao to moraju da
se definiu i zahtevi za podupiranjem i
njihova projektovana funkcija su dati u
odeljku 11.2. Zemljani radovi.
11.3.2.2.2 Iskop tunela u tlu
Pouzdani alat kod projektovanja tunela u tlu
su analitike ili numerike metode, naroito
ako se tuneli nalaze pod malim nadslojem ili
ispod zgrada i nekih drugih graevina (npr.
mostovi, plinovodi, itd.). U takvim sluajevima
treba da se obavi projektovanje metoda
iskopavanja (korak napredovanja, podela
profila iskopa u sekcije, potrebne pomone
mere ...) i postavljanja obloga tunela ili barem
treba da budu izvedene strukturne analize.

Kod definisanja razliitih sluajeva
optereenja, treba da se uzmu u obzir
kratkoroni i dugoroni uslovi kao i mogui
opseg parametara projekta (npr. drenirani ili
ili nedrenirani uslovi, visok i nizak nivo
podzemnih voda).

Za bezbedno buenje tunela mogu da se
usvoje i neke pomone metode
poboljavanja tla, kao to su izvoenje
znienje nivoja podzemne vode postavljanje
cevnog tita, injektovanje, rad pod vazdunim
natpritiskom i vetako smrzavanje tla (vidi
odeljak 11.2.5.3.1.4 i 11.2.5.3.1.5.
JP Putevi Srbije 3
11.3.2.3 Raunske analize i
dimenzionisanje noseih
elemenata
Raunske metode dimenzionisanja noseih
elemenata se koriste sa ciljem da se:
- u fazi planiranja proveri izvodljivost
(izgradnje) podzemnog objekta u odnosu
na procenjene geotehnike uslove,
- proveri i dokae stabilnost podzemnog
prostora odnosno objekta u svakoj fazi
gradnje,
- povratnim geostatikim analizama
optimizuje primenjen nain iskopavanja i
podupiranja.

Potrebno je da se saini dokazni dokument
za:
- granino stanje nosivosti,
- granino stanje upotrebljivosti.

Metode provere odgovarajue nosivosti
podgrade:
- analitike metode,
- numerike metode,
- empirijske metode (metode posmatranja).
11.3.2.4 Principi konvencionalne metode
izgradnje tunela
Konvencionalne metode izgradnje tunela
(odjelak 11.2.5.3) je istovremeno i filozofija
projektovanja i opti, ali praktini pristup
izgradnji tunela. Namena joj je postizanje
tehniki vrstog, sigurnog i ekonominog
projektovanja.

To je koncept koji razmatra geoloku
formaciju koja okruuje tunelski iskop
dvojako, kao optereenje i kao prsten koji
podnosi optereenje. Taj aspekt odvaja
metod od mnogih drugih filozofija
projektovanja tunela, u kojima se
pretpostavlja da masa tla prenosti svu ili deo
teine na oblogu.

Kad je tunel iskopan, tada se in-situ stanje
napetosti u okruujuem tlu pretvara, kroz
nekoliko posrednih koraka redistribucije
napetosti, sve dok se ne dosegne novo
stanje ravnotee. Uspena primjena metoda
zahteva pridravanje ovih principa:
- Odabir odgovarajueg oblika tunela treba
da je u skladu sa postojeim uslovima
napetosti i vrstoe mase tla. Kao rezultat
toga, pravilni oblik tunela smanjuje
koncentracije napetosti i znaajno
doprinosi stabilnosti.
- Redosled iskopavanja i postavljanja
potpornog sistema, treba da bude takav
da deformacije okolnog materijala ostanu
dovoljno male, kako ne bi dolo do
smanjenja vrstoe sistema.
- Metod i procedure iskopavanja treba da
budu paljive kako bi smanjile
naruavanje stanja tla izvan granica
iskopavanja.
- Trebaju da se uzmu u obzir i
hidrogeoloki uslovi. Voda, naroito kada
je pod visokim pritiskom, treba da otie,
kako bi se spreio njezin negativan uticaj
na vrstou stenske mase i kako bi se
smanjio njezin pritisak.
- Obloge treba da budu relativno tanke i
fleksibilne i u punom kontaktu sa
okruujuim tlom kako bi se smanjili
momenti savijanja koje apsorbuje obloga.
Komponente obloge tunela, kao to su
mlazni beton i lagani elini lukovi moraju
da se odaberu i dimenzioniu na nain,
koji e da pomogne tlu u zadravanju
svoje inherentne vrstoe.
- Potporni elementi treba da se odaberu
prema svojoj prilagodljivost promenama u
geolokim uslovima uzdu tunelske trase
zbog minimiziranja drastinih promena u
optem sistemu podupiranja kako
izgradnja tunela odmie.
- Merenje deformacija je sastavni deo
metoda i nije neophodno samo za
postizanje bezbednosti tunela ve i za
proveravanje pretpostavki projektovanja
pre postavljanja finalne obloge.
Uobiajeno koriena oprema sastoji se
od konvergentnih igala i reflektora za
trodimenzionalno optiko praenje kako bi
se utvrdile deformacije u inicijalnoj oblozi
tunela, ekstenzometri za procenu
ponaanja tla oko iskopa, tlane elije,
merai napetosti, inklinometri, nivelacioni
merai, itd.

Ovi osnovni principi su u vezi izkopavanja sa
bilo kojom tehnikom podupiranja i
iskopavanja. Istorijsko iskustvo je pokazalo
da mlazni beton i stenska sidra
najekonominije zadovoljavaju tehnike
zahteve metoda. Meutim, kao komponente
obloge se koriste i lagani elini lukovi i
varene iane mree, uz ostale dodatne
potporne elemente.

Konvencionalan metod podrazumeva aktivni
pristup projektovanju koji zahteva bliski
kontakt izmeu projektanta i gradilita
jednom kad je zavren poetni projektni
paket. Projekat nije gotov nakon projekta
tendera za izvoenje radova, finalno projekat
se razvija tokom iskopavanja kroz pristup
projektovanje in situ. Sam projektant treba
da rastumai rezultate praenja, verifikuje
pretpostavke projekta i da odrava povratnu
4 JP Putevi Srbije
spregu sa projektom za vreme izgradnje
tunela.

Veliki deo uspeha konvencionalne metode
tokom protekle tri decenije, treba da se
pripie njegovoj prilagodljivosti skoro svim
tipovima uslova tla, ali i maksimalnoj
fleksibilnosti u odabiru metoda izgradnje
oblaganja tunela. Takoe, moe da se
primijeni na tunele svih veliina i razliitih
oblika i da istovremeno vri blagovremena
ekonomska prilagoavanja promenjivim
uslovima u tlu ime poboljava izvodljivost
projekata izgradnje tunela ak i u podrujima
gdje su uslovi u stenama vrlo osetljivi.

Slika 11.3.1: Tipini popreni preseci kod konvencionalne tunelogradnje

JP Putevi Srbije 5

Slika 11.3.2. Konvencionalna metoda pristup projektovanju

6 JP Putevi Srbije
11.3.2.5 Planiranje noseih elemenata
Primarni nosei elementi su konstrukcioni
elementi koji samostalno ili u razliitim
kombinacijama trajno obezbeuju propisanu
stabilnost iskopnog prostora. Zbog toga je
prilikom planiranja ugradnje ovih elemenata
potrebno da se definiu odnosno uvae tipski
naini podupiranja koji generalno ukljuuju
kombinacije standardnih noseih elemenata.

Primarna podgrada iji su sastavni delovi
pojedinani nosei elementi uzeta je u obzir
kao sastavni deo celokupnog sistema
podupiranja u tunelu.

Planirani odabir krutog ili prilagodljivog
odnosno fleksibilnog (popsutljivog) naina
primarnog podupiranja generalno zavisi od
geometrijskih osobina preseka, geotehnikih
osobina stena i stanja povrine na podruju
uticaja (naseljeno, nenaseljeno, proarano
infrastrukturnim objektima i sl.) tunela i od
visine nadsloja. Izvoenje primarne obloge je
striktno i brzo, da bi se spreile odnosno
smanjile deformacije tla, te da bi se smanjio
red veliine sleganja povrine iznad tunela.

Kod tunela koji imaju srednje visoku ili visoku
natkrivenost, prilikom planiranja gradnje treba
dozvoliti veu deformaciju, to zahteva
ugradnju elastinog i istovremeno
ekonominog sistema podupiranja (tanke
obloge od mlaznog cementnog betona,
primena raznih vrsta elinih lukova i
stenskih sidra, izvoenje deformacijskih
otvora sa ugraivanjem popusojuih
elementa podgrade i sl.).
11.3.2.5.1 Standardni sistem podupiranja
Standardno podupiranje mora da bude
odreeno za svaki tip stenske mase koja je
odreena u geotehnikom modelu.

Standardni potporni elementi treba da se
odaberu prema prilagodljivosti promenama u
geolokim uslovima du trase tunela

Podnoni svod
Stepenica
Kalota
Potporno telo
Fazni iskop
Podupirake cevi
Pasivna sidra u elu
Mlazni beton
elini luk
Armaturna mrea
ds
e
Armaturna mrea
Stenska sidra
Iskopni korak
Mlazni beton
elini luk
e
Shema sidranja
Stepenica Stepenica Kalota
e
Stenska sidra
Podupirake cevi
A-A

Slika 11.3.3: Primjer s standardnih tipa podgrade u nepovolnim geolokim uslovima

Planiranje sistema podupiranja odreeno je:
- debljinom obloge od mlaznog cementnog
betona,
- brojem armaturnih mrea,
- debljinom i razmacima izmeu elinih
lukova,
- nosivou i duinom stenskih sider,
- duinom koraka izkopa,
- dodatnim ili pomonim, potpornim
elementima,
- podelom iskopa na pojedinane faze i
redosled radova.
JP Putevi Srbije 7
- pomone mere za poboljanje stenske
mase.

Stepenica
Kalota
Cevni tit
Mlazni beton
elini luk
Pasivno sidro
Peta kalote
Mikro ip
Stensko sidro
Armaturna mrea
Potporno telo
Mlazni beton
elini luk
Cevni tit
Pasivno sidro
Stensko sidro
Privremeni podnoni svod
Podnoni svod

Slika 11.3.4: Projekat postupaka iskopa primer iskopa u steni slabe nosivosti, gdje je cjelokupni
iskopni profil podeljen u kalotu, stepenicu i podnoni svod, i upotrebljen cevni it, fazni izkop
kalote u 8.faza, usidremo potporno telo, privremeni podnoni svod, mikro ipovi i rairena stopa
kalote

11.3.2.5.2 Podela na sektore iskopavanja
U uslovima loega tla moe da bude
neophodno da se raspodele sektori
iskopavanja (npr. - kalota - stepenica) u
manje delove s obzirom na zateene uslovu
u stenama.

Planirani redosled faza iskopa u gradnji
tunela zavisi od geotehnikih uslova i veliine
poprenog profila tunela i sutinski utie na
terminski plan iskopa.

8 JP Putevi Srbije
1
2
3
4
6
5
2
1
6
4
5
1
2 3
kalotni dio/sredini kaverne, slaba stena s bonim podkopima
dio/podnoni svod
Viefazni iskop
1 1
2
3
1
2
Iskop u punom profilu Viefazni iskop Viefazni iskop

Slika 11.3.5: Planirani redosled faza iskopa u gradnji tunela

Prilikom planiranja redosleda faza iskopa
treba uzeti u obzir:
- veliinu poprenog preseka tunela,
- kategoriju stenske mase,
- ogranienja vremenskog razvoja
deformacija,
- ogranienja zbog vibracija (miniranje).

Planirani standardni sistemi podupiranja i
redosled radova u iskopavanju tokom
izvoenja radova mogu da se prilagoavaju
injeninim geotehnikim uslovima i drugim
moguim zahtevima koje diktira naruilac ili
su posledica vie sile.

Projektom za dobijanje graevinske dozvole
moraju da budu odreeni:
- geometrija i tipovi standardnih potpornih
sistema za predviene kategorije hridina,
- duine korak iskopa,
- izvoenje podupiranja i drugi specifini
zahtevi.

Svi drugi detalji i specifinosti odreene su u
projektu za izvoenje radova.
11.3.2.5.3 Glavni nosei elementi
Prilikom gradnje tunela planirani su sledei
glavni nosei elementi:
- mlazni cementni beton (nearmiran,
armiran armaturnim mreama ili
mikroarmiran elinim kompozitnim
vlaknima),
- stenska sidra od elika ili od drugih
odgovarajuih materjala (staklena vlakna,
kompozitna vlakna i sl.),
- elini lukovi ili pojedinani elementi
konstrukcije od drugih materijala (I-profili
od zakrivljenog konstrukcionog elika, TH-
elini i drugi slini profili osmiljeni za
gradnju podzemnih objekata, elini lukovi
u obliku ipki raznih dimenzija i statinih
svojstava.
11.3.2.5.3.1 Mlazni beton
Mlazni beton se primenjuje kako bi se izbeglo
poputanje okruujue stenske mase ali i kao
nosivi element. Obloga mlaznog betona
pokriva i zatvara pukotine u kamenu i
spreava otpadanje i pucanje. Odravanje
poetne vrstoe stene je presudno za
formiranje stenskog svoda oko profila iskopa.

U osnovi, obloga mlaznog betona u obinim
tunelima moe da se smatra nearmiranim
betonom. Praktino iskustvo pokazuje da
obloga tunela ne poputa pred savijanjem,
nego pod preteranim pritisnim naponima to
ima za posledicu raspukline pri smicanju.
Preterani momenti savijanja redukuju se
puzanjem i njihova se preraspodela vri
formiranjem pukotina tako stvarajui zglobni
sistem. Takav viestruki zglobni sistem
tunelske obloge je stabilan u odnosu na
kinematike principe pod uslovom da je
potpuno ugneen u okruujue stene ili
zemlju i da je obloga tunela pravilno
oblikovana, sa glatkim, zavijenim stropom i
zidovima.

Minimalna pritisna vrstoa (kubina
vrstoa) 25 MPa posle 28 dana, kakva se
navodi u mnogim projektima, moe da se
postigne korienjem suve meavine 350 do
400 kilograma portland cementa po kubnom
metru.

Konvencionalne dodatne meavine za
ubrzavanje sa visokim sadrajem alkalnim
ubrzivaa za bre vezanje i veu pritisna
vrstoa na poetku, utiu na smanjenje
finalne pritisnu vrstou. Stoga su one
pogodne samo za mlazni beton koji nema
konstrukcijsku funkciju (npr. izolacioni slojevi,
zapunjavanje prekomernih lomova itd.).
Alkalni ubrzivai ugroavaju zdravlje radnika i
predstavljaju dugoronu pretnju okolini.

JP Putevi Srbije 9
Nealkalni i niskoalkalni ubrzivai nude
znaajne prednosti u radnim uslovima,
kompatibilnost sa okolinom i tehnolokim
karakteristikama. Oni izazivaju tek lagano
smanjenje finalne pritisne vrstoe mlaznog
betona.

Najnovija dostignua primenjuju mlazni beton
sa brzoveuim cementima bez ikakvog
ubrzivaa. Pritom nema nikakve redukcije
finalne pritisne vrstoe.

S obzirom na pitanja zatite okoline, zdravlja
radnika i odravanja (npr. odvodne cevi)
smeju da se koriste samo nealkalni ubrzivai
ili brzoveui cementi.
11.3.2.5.3.2 Armaturna mrea
Armaturna mrea se primenjuje kao
konstrukcijsko pojaanje obloga mlaznog
betona. Uz to ima i sledee funkcije:
- poboljanje adhezije slojeva mlaznog
betona,
- stabilisanje i ojaavanje nanetog sloja
mlaznog betona dok se ne vee i ne
stvrdne,
- ojaanje smicajne vrstoe,
- ojaanje konstrukcijskih spojeva,
- smanjenje i ogranienje pukotina zbog
puzanja i prenaprezanja,
- korienje pojaanja obloga tunela u
longitudinalnom smeru na granicama faza
izgradnje (npr. nadvoji / klupe),
- spreavanja otpadanja komada mlaznog
betona posle naprslina ili pucanja obloga,
- zatita radnika i opreme pre betoniranja
mlaznim betonom.

Samo ako je mlazni beton nanet kao lokalna
potpora (npr. u izvrsnim stabilnim uslovima)
ili kao zaptivni sloj, iana mrea moe da se
izostavi za tanke slojeve (manje od 5 cm).

Kako bi se minimizovao odboj i postigao
dobar kvalitet mlaznog betona, razmak
izmeu ica zavarenih u mreu ne bi smeo
da bude manji od 100/100 mm, a poeljan je
razmak od 150/150 mm. Radi uinkovitosti,
prenik ica ne bi smeo da bude manji od 5
mm. Za praktinu upotrebu, savijanje,
popravljanje itd. prenik ica ne bi smeo da
bude vei od 8 mm.

11.3.2.5.3.3 Mlazni beton pojaan vlaknima

Za specijalne primene mlaznog betona, moe
da se trai dodavanje elinih ili kompozitnih
vlakana. Dodavanjem vlakana mlaznom
betonu znatno se pojaava vrstoa
savitljivosti, smicajna vrstoa, udarna
vrstoa, direktna vrstoa vlakna, otpornost
na udarce, ilavosti otpornost na lom. Kada
je mlazni beton armiran vlaknima, iana
mrea moe da se izostavi. Komparativne
prednosti su:
- bra izrada osnovne podgrade,
- vei uinak i bezbednija izrada (tunelski
radnici nisu izloeni opasnosti na radu
pod samo delimino zatienim otvorenim
prostorom, emu bi inae bili izloeni
prilikom montiranja armaturne mree).
11.3.2.5.3.4 elini lukovi
U modernoj izgradnji tunela, funkcija elinih
lukova je ograniena na ulogu armature i
elementa distribucije tereta u oblozi
mlaznoga betona te na momentalnu potporu
onih podruja koja se nalaze direktno pored
mesta iskopa, gdje mlazni beton jo nije
nanesen ili gdje nije jo razvijena dovoljno
velika nosivost.

Stoga elini lukovi uglavnom slue kao
privremeni potporni elementi koji osiguravaju
radno podruje dok mlazni beton nije
nanesen i dok jo nije ovrsnuo. Tamo gdje
je potrebno korienje koplja, elini lukovi
mogu da se koriste za usmeravanje buenja i
za podupiranje cevi nakon sledeeg koraka
iskopavanja.

Postoji nekoliko tipova elinih lukova:
- U obliku slova H,
- U obliku slova U (TH profili),
- Reetkasti nosai.

H-nosai mogu da se proizvedu kao zavareni
ili valjani profili. Povezivanje razliitih
segmenata u oblik prstena postie se
pritezanjem zavrnih ploa. Lukovi u obliku
slova H dozvoljavaju tek relativno male
deformacije. U sluaju velikih deformacija, H-
lukovi su optereeni na izvijanje.

U-profili omoguavaju klizne spojeve, koji su
neophodni u tunelima sa oekivanim velikim
deformacijama. Takoe, u tunelima gde su
bone galerije unapred izgraene, ovi profili
moraju se odabrati za delove gornjega
nadvoja radi lake ugradnje i povezivanja u
krunu.

Zbog svoje manje teine, reetkasti nosai
mogu se lagano sloiti i postaviti. Vitkija
konstrukcija, je meutim, sklonija
mehanikom oteivanju tokom transporta,
skladitenja i podizanja. U sluajevima velikih
deformacija, reetkasti nosai su pod
uticajem naprezanja na izvijanje svijanja
ba kao i H-lukovi.
10 JP Putevi Srbije
11.3.2.5.3.5 Stenska sidra
Stenska sidra su jedni od glavnih potpornih
elemenata u modernoj izgradnji tunela u
stenama, bez obzira na okruujue stenske
mase same po sebi. Oni mogu da se postave
lokalno da podupiru pojedine blokove ili da
smanje razmak izmeu tankih stenovitih
slojeva, ili se primjenjuju sistematski kao dio
standardnog potpornog sistema.

Stenska sidra pojaavaju kvalitet stena
poveavajui smicajnu vrstou i, ako su
prednapregnuti, stvaraju v
azitrodimenzionalne uslove napona koristei
se unutranjim pritiskom.

Dimenzioniranje sidrenih ploa od naroitog
je znaaja. Ne smeju da budu ni premale ni
prevelike. Sidrena ploa treba da rasporedi
sidrenu snagu na podgradu ili stenu i mora
da upozori kada su sidra preoptereena. U
vezi s tim, sidrena ploa treba da se
deformie plastino, bez lomljenja u
situacijama kad napetost dolazi do granice
loma.

Trenjska sidra

Ova sidra se u steni dre pomou trenja, bilo
lokalnog ili svojom cijelom duinom. Oni nisu
usaeni u injektiranu smesu (buku), pa im je
otpornost na koroziju smanjena. S druge
strane, vre svoju podupiraku ulogu odmah
nakon postavljanja i ne smetaju im problemi
sa bukom u sluaju velikog dotoka vode.

Sidra sa rascepljenim klinom

Ovaj tip sidara ima rascepljeni klin ili neki
slian deo da bi usmerio vezivne sile u stenu.
sidra koji se ire treba da budu odabrani tako
da odgovaraju pojedinom tipu stene. Sidro
moe da bude podvrgnuto teretu i moe da
bude prenapregnuto odmah nakon ugradnje.

Duina slobodnog produenja odgovara
duini sidra. Konstanta elastinosti je
znaajno manja nego u sluaju potpuno
ugnijeenog sidra, to smanjuje njegovu
efikasnost.

Sidra dejstvuju samo kao privremeni potporni
elementi koji nisu zatieni od korozije.

Swellex sidra

Swellex sidro sastoji se od mehaniki
naborane eline cevi, koja se iri u buotini
usled delovanja vode pod visokim pritiskom.
Za vreme procesa bubrenja, swellex sidro
prilagoava svoj oblik kako bi popunio sve
nepravilnosti u izbuenoj rupi, ime poveava
snagu stene dajui potpuni frikcioni i
mehaniki meuspoj du cele svoje duine.
Njegova jedinstvena fleksibilnost je ono to
ga ini prikladnim za razne uslove u tlu, od
srednjih pa sve to vrstih stena.

Glavna prednost swellex sidra nad zalivnim
je injenica da mogu da budu ugraeni vrlo
brzo nakon iskopavanja i da dejstvuju tako da
odmah mogu da podnesu teret. Glavno polje
njihove primene je lokalna zatita nestabilnih
sekcija ili blokova na mestu iskopavanja.

Zalivna sidra

S obzirom na svoju dejstvo ova sidra mogu
da se podele u neprednapregnuta i
prednapregnuta sidra. Kod prednapregnutih
sidara u podrujima povezivanja treba da se
koriste ubrzivake patrone ili smola. U
dananje doba, stenska sidra su
prednapregnuta samo kada se koriste u
uslovima stena koji variraju od izvrsnih do
dobrih. Sile prednaprezanja iznose i do 100
kN ili ak 150 kN. U uslovima koji variraju od
JP Putevi Srbije 11
osrednjih do slabih, prednaprezanje nije
potrebno s obzirom da se sidra napregnu
radijalnim deformacijama podgrade.

SN-sidro

Sidro najire primene je ono SN vrste. (SN
zato to je ovaj tip sidara prvi put upotrebljen
u projektu hidroelektrane Store Norfors, u
vedskoj). SN sidra su ona koja, kada se
smjeste, povezuju se sa stenom/kamenom
du cele svoje duine pomou odgovarajue
buke. Cela buotina se pre ugradnje sidra
napuni gostom cementnom injektirnom
masom (bokum). Sidro moe da bude
prednapregnuto ili neprednapregnuto.

Proporcionalni odnos izmeu prenika SN
sidra i prenika buotina okvirno iznosi 1 :
1,5-2.

Samobueno sidro IBO injekciono sidro
(injection-bore-bolt)

IBO sidra predstavaljaju kombinovani sistem
sidra za stene i ipke za buenje. Za vreme
buenja, uplje IBO sidro se koristi kao ipka
za buenje. Na kraj sidra stavi se buea
krona koje moe da bude razliitih preseka.
ipka i dleto ostaju u buotini kao stensko
sidro. Rupa irokog dijametra unutar IBO
ipke omoguava tokom buenja ispiranje
materiala od buenja a posle buenja i
delotvorno injektiranje.

To se za vreme buenja koristi kao vod za
ispiranje, a kasnije i kao cev za injektovanje.
Ovaj sistem pokazuje sve svoje prednosti u
sluaju uruavanja buotine, s obzirom da ne
treba da se vadi ipka za buenje i umee
novo stensko sidro.

Injekciono sidro

Injekciona sidra su ona sidra koja, kada su
na mestu, povezana su sa stenom celom
svojom duinom uz pomo cementne buke,
slino SN sidrima, ali je buka injektovana u
buotinu nakon nametanja sidra. Ovi tipovi
stenskih sidara se uspeno primenjuju u
podrujima sa znaajnim unutranjim
dotokom vode, koji se obino pojavljuje u
zonama jako naprslih stena, drobljenih stena
i u mekom tlu. Zbog injenice da ubrzavajue
patrone ne mogu da budu koriene zajedno
sa injekcionim sidrima, na njih mora da se
rauna kao na neprednapregnuta stenska
sidra.

U naprslim, zdrobljenim stenama sa
podzemnom vodom, efikasnost uspeno i
dobro ugraenim injekcionih sidara dokazano
je vea od obinih, prednapregnutih SN
sidara, koji teko da se mogu pravilno
injektirati u ovim uslovima. Cementna masa
injektovana pod malim pritiskom penetrira i
ispunjava pukotine, raspkuline i praznine oko
stenskog sidra i tako poveava vrstou
stenske mase to je kompenzacija
nedostatka prednaprezanja.

Razlika injekcionog od IBO sidra je uglavnom
u tome to je injekciono sidro potpuna elina
ipka koja ima plastinu cev spojenu na
elinu ipku koja deluje kao crevo za
injektiranje, dok su IBO sidra uplja, a taj
otvor slui kao crevo za injektiranje.

Proporcionalni odnos izmeu prenika sidra i
prenika buotina okvirno iznosi 1 : 2.

Geotehnika sidra

U izgradnji tunela geotehnika sidra se
uglavnom primijenjuju u velikim tunelima i
secitima u mekom tlu ili steni. Oni mogu da
budu privremena ili trajna potpora.

Geotehnika sidra (kablovska sidra, prednapeto sidro)

12 JP Putevi Srbije

Prednaprepregnuto sidro se sastoji od
elinih uadi (ipke) za prednaprezanje.

Razmak izmeu uadi i plastine cevi mora
da bude dovoljno veliki da obezbedi savreno
postavljanje u cement ili malter ili u trajno
plastini materijal za zatitu od korozije.

Kod trajnih geotehnikima sidara posebna
panja treba da se posveti zatiti od korozije
strukova uadi u veznoj duini, slobodnoj
duini, kod podruja glave sidra koa i za za
samu sidrenu glavu.
11.3.2.5.4 Dodatni ili pomoni potporni
elementi
Prilikom gradnje tunela planirani su sledei
elementi:
- koplja (eline cevi ili armaturne ipke)
- talpe napravljene od debelog elinog
lima kojima se spreava uruavanje
tavanice i bonih strana u nevezivim
zemljanim materijalima,
- cevni tit (cevni krov, kiobran, pipe roof)
- mikro ipovi (piloti),
- LSC (poputajui elementi podgrade).
11.3.2.5.4.1 Koplja (eline cevi ili armaturne
ipke)
Koplja (eline cevi ili armaturne ipke) se
ugraujeu u teme i bok tunela, zbog
spreavanja ruenja u tavanici i boku tunela.

Koplja su privremeni podupiraki elementi
koji se postavljaju u longitudinalnom smeru
tunela pre iskopavanja. Ti elementi smanjuju
slobodan raspon nepoduprte povrine
iskopavanja. Koplja su potporna pomo kod
iskopavanja i nemaju gotovo nikakvu funkciju
nakon postavljanja inicijalne obloge (mlazni
beton, iana mrea, stenska sidra).

Uglavnom se koriste eline cevi i armaturne
ipke. Mogu da se zabiju u tlo ili, da se
umetnu u prethodno izbuene rupe. Ako su
postavljene u ranije izbuene rupe, prostor
izmeu potpornih cevi (ili ipki) i stene
buotine treba da se zacementitra.

Razmak izmeu koplja zavisi uglavnom od
duine koraka napredovanja, stenskog
optereenja (nadslojem) i geolokih uslova.

Duina podupirakih cevi i koplja mora da
bude bar 2 do 2 1/2 puta duina koraka
iskopa.
11.3.2.5.4.2 eline talpe
Talpe treba upotrebljavati uglavnom na
loem, nekohezivnom terenu, radi
spreavanja obruavanja materijala u toku i
neposredno nakon iskopavanja. Upotreba
talpi zahteva postavljanje elinih lukova.

Upotrebljavaju se eline talpe debljine od 4
do 6 mm. Duina se odreuje u skladu sa
duinom iskopavanja i zahtevima koji se
odnose na osiguranje iza radnog ela.
Duina eline talpe iznosi od 1,5 do 2,0 m.
irina lima treba da iznosi izmeu 180 mm i
225 mm.

Postavljanje talpi se izvodi u skladu sa
duinama prikazanim na crteima. Talpe
treba pobiti u teren ispred iskopavanja
odreene kampade do dubine koja prelazi
minimalnu duinu od 0,8 metara iza radnog
ela. upljine i otvore iza talpi treba ispuniti
mlaznim betonom ili masom za injektiranje od
cementnog maltera.
11.3.2.5.4.3 Cevni tit
Cevni tit, koji se sastoji od elinih cevi,
postavlja se u sluaju malog nadsloja (do 2-3
prenika tunela) ispod kua i ostalih
graevina, kako bi se smanjilo sleganje i
poveala stabilnost iskopne povrine. Obino
se cevni titovi koriste u tlu i vrlo slabim
stenama (raspadnute ili potpuno pod
uticajem atmosferilija, potpuno odlomljene,
naprsnute ili stene u obliku milonita).

Cevni tit nije prikladan za kontrolu
podzemnih voda u formacijama koje sadre
vodu. U takvim uslovima, cevni titovi treba
da budu kombinovani sa dodatnim merama
kontrole podzemnih voda (npr. bunari za
sniavanje nivoa podzemnih voda, vukumske
cevi , itd.)

U principu postoje dvije metode:

eline cevi velikoga prenika
Krov od cevi postavlja se kao kiobran iznad
tavanice, ispred ela izkopa tunela. eline
se cevi postavljaju pomou metoda mikro
izgradnje tunela i kasnije se pune betonom.

eline cevi malog prenika (slika 11.3.4)
JP Putevi Srbije 13
Cevni it postavlja se kao kiobran iznad
tavanice, ispred ela izkopa tunela. eline
cevi se bue i kasnije pune cementnom
masom. U mekanom terenu ili u tlu, eline
cevi mogu da se koriste kao manetne
cevi za injektiranje (injektiranje pod
pritiskom) tla izmeu i okolo cevi. Generalno
se razmaci elinih cevi malog prenika
kreu izmeu 20 i 40 cm, u zavisnosti od
kohezivnosti tla ili stenske mase. Injektirani
cevni tit se uglavnom postavlja u duinama
od 12 do 20 m. Preklapanje moe da bude 3
do 4 metra. Prazan prostor izmeu zida
buotine i elinih cevi treba da se ispuni
cementnom masom.
11.3.2.5.4.4 Mikro ipovi (Micro-piles)
Mikro ipovi moraju da budu ugraeni u petu
kalote u podrujima manje natkrivenosti, gde
tuneli prolaze ispod naselja. Mikro ipovi
moraju da prenose optereenja sa obloge od
mlaznog cementnog betona u okolnu stensku
masu. Na ovaj nain se smanjuje sleganje u
oblozi od mlaznog cementnog betona u
kaloti, te opasnost od obruavanja stenske
mase izmeu kalote i privremenog
podnonog svoda. To omoguuje poveanje
stabilnosti bonih strana tokom iskopavanja
stepenika.

Mikro ipovi moraju da budu sastavljeni od
rebrastih elinih cevi, spoljanjeg prenika
60 mm i debljine najmanje 6 mm. eline
cevi moraju da budu u potpunosti obloene
cementnim malterom. Prenici buotina za
mikro ipove moraju da iznose najmanje 120
mm.
11.3.2.5.4.5 LSC (poputajui elementi
podgrade).
Da bi izdrala velike deformacije koje se
javljaju u toku iskopavanja tunela u stenama
sa nepovoljnim karakteristikama tunelska
obloga se deli na segmente pomou
uzdunih razmaka. Radi boljeg iskorienja
nosivosti obloge u deformacione otvore se u
krunom smeru postavljaju stiljivi elementi
izraeni od mekog elika.

Elementi za kontrolu napona u oblozi se
upotrebljavaju za postizanje kontrolisane
duktilnosti tunelske obloge. Ogranienjem
razvoja normalnih napona spreeno je
preoptereivanje betonske obloge i time
osiguran nosei kapacitet podgrade.

11.3.3 UNUTRANJA BETONSKA
OBLOGA (SEKUNDARNA
OBLOGA)
11.3.3.1 Opte
Iako se stabilnost tunela postie inicijalnom ili
primarnom podgradom, obino se projektuje i
sekundarna obloga tj. unutranja obloga.
Unutranja obloga poveava sigurnost
sistema obloga tunela i daje jednoliku i glatku
unutranju povrinu. Osim toga, ona
omoguava ugraivanje membranskog
sistema obloga kako bi se ostvarila
nepropusnost tunela. Glatka unutranja
povrina je vana za ventilacioni sistem
tunela kao i za odravanje (pranje tunela), ali
i iz estetskih razloga.

Unutranja obloga moe da se izvede od
armiranog ili nearmiranog betona. Stenska
masa oko obloga moe biti drenirana ili
nedrenirana. U savisnosti od toga obloga nije
ili je optereena vodenim hidrostatikim
tlakom. Odluka o principima izgradnje zavisi
od sledeih faktora:
- mogunost slobodnog, ogranienog ili
pumpajueg pranjenja podzemnih voda
u povrinski odvod,
- oekivana koliina vode,
- zateeni pritisci vode,
- uticaji hidroloke okoline, kao to je uticaj
bunara, javne i privatne vodovodne
mree, izrada drenae podzemnih i
povrinskih voda, trokovi postupka
pumpanja, ako je potrebno.

Tuneli koji nisu optereeni vodenim pritiskom
generalno su opremljeni nearmiranom
unutranjom oblogom. Tuneli koji su
optereeni vodenim pritiskom, uvjek su
opremljeni armiranom unutranjom
oblogom.

U podrujima portala, gde su cevi tunela
produene i konstruisane kao cut and cover
tuneli, nominalna debljina obloga obino
treba da bude poveana. Stoga e se obloga
Osnovna
ploa
Gornja
ploa
Rastegljivi elini elementi
Vrsta, broj i duina su prilagoeni
kapacitetu obloge i pomeranjima
(min. 2)
L 1 L 2
14 JP Putevi Srbije
u tim podrujima armirati, bez obzira na
stanje pritiska vode. Debljina i armatura
moraju da zadovoljavaju strukturalne zahteve
prema projektovanom zasip prekrivanje
(visina, simetrino ili asimetrino prekrivanje,
graevinska oprema za prekrivanje).

Ako je za stabilnost tunela potreban podnoni
svod, postavlja se betonski luk. U drumskim
tunelima sa dve trake minimalna debljina
podnonog svoda od livenog betona ne sme
da bude manja od 50 cm. Povpreni
graevinski spojevi glavne obloge moraju da
se podudaraju sa graevinskim spojevima
podnonog svoda, meutim, podnoni svod
moe dodatno da bude podeljen.

U tunelima sa visokim nadslojem, unutranja
obloga se lije nakon to se deformacije
umire. Deformacije sa brzinom manjom od 4
mm/mesecu generalno se tretiraju kao one
koje e nestati. Ovo ne vai za bubrea i
puzajua tla. U sluaju deformacija koje su u
toku, moe da se preduzme jedna od
sledeih mera:
- dodatno podupiranje kamene mase da bi
se usporilo napredovanje deformacija,
- postavljanje membrane koja omuguava
dalje deformacije primarne podgrade ili
drugih deformacionih elemenata izmeu
spoljne i unutranje obloge kako bi se
dopustile deformacije za vreme
nametanja i otvrdnjavanja unutranje
betonske obloge, meutim, treba uzeti u
obzir doputene tolerancije i uslove
razmaka,
- mere sadrane u projektu (pojaana
vrstoa betona, ilavost armature).

U plitkim tunelima unutranja obloga mora se
liti im je to mogue da bi se smanjila
sleganja.
11.3.3.2 Projektni zahtevi
Zavisno od debljine unutranje obloge, mora
se izvriti odabir distribucije veliine zrna i
maksimalne veliine zrna. Kod armiranih
unutranjih obloga, preporuljiva maksimalna
veliina zrna je 32 mm a kod nepojaanih
unutranjih obloga ona iznosi 45 mm.

Preporuuju se ove distribucije veliine zrna:

Slika 11.3.6: Distribucija veliine zrna kod armiranih unutranjih betonskih obloga

Slika 11.3.7: Distribucija veliine zrna kod nearmiranih unutranjih betonskih obloga
JP Putevi Srbije 15

Mora da se koristi Portland Cement, sa
prosenom specifinom povrinom (po
BLAINE) od 3.500 do 5.000 cm
2
/g.

Za unutranje oblaganje tunela treba da se
koristi elektrofilterski (EF) pepeo. Kod
nearmiranih unutranjih obloga, EF pepeo
treba da bude 15% to 25% ukupne koliine
smese cementa i EF pepela. Kod armiranih
unutranjih obloga udeo EF pepela moe da
se povea za 10 %.

Treba da se koriste aditivi kako bi se smanjila
ukupna koliina vode za betoniranje
unutranje obloge (maksimalno 170 l/m
3

vode). Uz sve, koriste se i plastifikatori i
aeranti.

Iz strukturalnih razloga za unutranje obloge
treba da se koristi beton klase C 25/30.

Ako klimatski uslovi to trae, moraju da se
izrade segmenti otporne unutranje betonske
obloge na portalima. Duina obloge odreuje
se s obzirom na mikroklimatske uslove.
11.3.3.2.1 Minimalni projektni zahtevi za
unutranju oblogu
Sledea tabela je preneta iz austrijskih
Uputstava za beton unutranje obloge od
Austrijskog betonskog drutva. Dole
prikazani iznosi vae za povrine poprenih
preseka iskopa od 30 do 120 etvornih
metara.

Tabela 11.3.1: Projektni zahtevi za unutranju oblogu
Kriterijum Nearmirana obloga Armirana obloga
Vodonepropusni
beton
Membrana Bez Sa Bez Sa -
Min. debljina cm 20
1)
25
1)
30
1)
30
1)
30 do 40
2)

Maks. duina
bloka
3)
(m)
12
4)
12
4)
12
4)
12
4)
10
Min. trajanje
livenja (h)
8 8 8 8 8
5)

Normalno trajanje
livenja (h)
10 10 10 10 12
Kontrola loma
separacijski sloj
Preporu. na
podruju
ulaza
Preko
membrane
Preporu.
Preko
membrane
Potrebno

Armatura - -
Min. armatura
ili prema
potrebi
(Eurocode 2)
Min.
pojaanje ili
prema potrebi
(Eurocode 2)
Min. 0,1%
poprenog
preseka betona
u oba smera i na
obema stranama

irina raspukline:
< 0,2 mm
Graevinski
spojevi
Kontakt Kontakt Kontakt Kontakt
Trake za
zaptivanje na
radnim i
blokovnim
kontaktima
Betonski pokrov
- -
40 mm
obe strane
40 mm
vazduna
strana
30 mm
stenska
strana
40 mm obe
strane

16 JP Putevi Srbije
Unutranja obloga
0
.
2
5
-
0
.
3
0
0
.3
0
0
.4
0
O
s

t
u
n
e
l
a
1)
Delovi stena i sidrne glave mogu da dopru najvie 5 cm u presek unutranje obloge.
2)
Ako je na sredini preseka zaptivna traka.
3)
Ogranienje najvee duine koraka pre svega slui da onemogui formiranje pukotina i da
pobolja kvalitet betona.
4)
U blizini portal i na mestima sa velikim temperaturnim promenama zbog radno-tehnikih
uslova je preporuljivo da se najvea duina koraka prepolovi seenjem prividnih spojeva. Na
rastojanju izmeu nia koje iznosi 50 m, duina koraka treba da iznosi 12,5 m.
5)
Vai samo kada se koristi cement koji ne sadri C
3
A (zbog toplote hidratacije a ne zbog
otpornosti na sulfate).

Najmanja klasa betona:
C 25/30.

Zahtevima za ovrsli
beton:
(klasa pritisne vrstoe,
klasa izloenosti, nazivna
veliina najveeg zrna
agregata, konsistencija) u
skladu srandarda SRPS
EN 206-1.

Slika 11.3.8: Popreni
profil u tunelu; projektni zahtevi za unutranju betonsku oblogu

11.3.3.3 Vodonepropusna unutranja
betonska obloga
Vodonepropusna unutranja obloga je sistem
obloge koji treba da bude nepropusan bez
korienja membranske obloge.
Vodonepropusan beton mora da ispuni
zahteve projekta iz gornje tabele uz dodatne
zahteve koji se tiu tehnologije betoniranja i
metoda izvoenje, koji se nalaze u
primjenjivim standarnima. Dodatni zahtevi
navedeni su dole.

Unutranje obloge se smatraju
vodonepropusnim samo ako se mogu opaziti
samo lokalna podruja vlanost na
unutranjosti obloga. Jaka curenja vode treba
da se rijee injektovanjem.

Armaturna mrea sa minimalnom veliinom
od 100 mm, treba da se postavi na i
vazdunu stranu obloge. Armatura koja
prelazi minimalnu, treba da bude oblika
pojedinanih rebara sa prenikom manjim od
20 mm. Ako betonsko pukrie na stenskoj
strani prelazi 100 mm, mora da se preduzme
jedna od sledeih mera:
- dodatni sloj armature,
- projektovana armatura prilagoava se
poloaju i podruju poprenog preseka,
- treba naneti dodatni sloj mlaznog betona
pre postavljanja unutranje obloge.
11.3.3.4 Beton
Zahtevi za beton i postupci provere,
specifikacija betona, dostava sveeg betona,
kontrola usklaenosti i merila usklaenosti,
kontrola proizvodnje i procena usklaenosti
moraju da ispunjavaju zahteve standarda
SRPS EN 206-1.

Pravilni sastav betona za unutranju oblogu
zahteva optimizovanje sastojaka kako u
pogledu kvaliteta tako i koliinski, da bi se za
date zahteve postigle najpovoljnije
pretpostavke u vezi sa:
- obradivou svee meavine,
JP Putevi Srbije 17
- vremenom do uklanjanja oplate i vrstoe
betona prilikom uklanjanja oplate,
- spreavanja formiranja pukotina, te
- svojstava tokom korienja.

Kada se uzmu u obzir zahtevane
karakteristike, betoni za unutranju oblogu
moraju da budu napravljeni od odgovarajue
vrste cementa i od odgovarajueg dodatka
minerala ili bez njega, te od male koliine
veziva i vode prilikom korienja plastifikatora
ili aeranta plastifikatora, da bi se temperatura
betona i napon usled skupljanja to vie
smanjili.

Konzistencija betona za unutranju oblogu
treba da bude prilagoena uslovima prilikom
ugraivanja u oplatu. Po pravilu je
konzistencija ovakvog betona unutar klase
F3 prema SRPS EN 206-1.

Klasa vrstoe betona na pritisak odreuje se
u odnosu na statike zahteve konstrukcije,
mada ne sme da bude nia od C25/30 prema
SRPS EN 206-1. Zahtevana klasa vrstoe
ne sme da bude nepotrebno premaena, jer
se inae poveava opasnost od nastanka
pukotina. Potrebna vrstoa betona prilikom
uklanjanja oplate odreuje se statikim
proraunom.

Stepen otpornosti betona unutranje obloge
od prodiranja vode mora da bude jednak PV-I
prema SRPS EN 206-1. Ako se zahteva
korienje beton sa posebnim svojstvima,
kao to je otpornost betona na sulfate,
otpornost betona na delovanje tetnih
tenosti i vodonepropusna unutranja obloga,
stepen otpornosti betona na prodiranje vode
iznosi PV-III.

U duini od 1.000 m od tunelskih portala
unutranja obloga tunela mora da bude
napravljena od betona otpornog na mraz.
Beton je sa unutranje strane otporan na
mraz ako pri starosti od 28 dana i posle 100
ciklusa smrzavanja odnosno otapanja
ispunjuje zahteve SRPS EN 206-1. Kada se
zahteva i otpornost povrine betona na mraz
odnosno otapanje u prisustvu soli, beton
posle 50 ciklusa smrzavanja/otapanja mora
da ispunjava zahtev SRPS EN 206-1.

Kada postoji opasnost od delovanja sulfata,
treba obezbediti odgovarajuu otpornost
betona. Prilikom odreivanja odgovarajueg
sastava betona treba uzeti u obzir najnovija
saznanja u struci na ovom podruju.
11.3.3.5 Strukturna analiza unutranje
obloge
11.3.3.5.1 Optereenje u dubokim tunelima
U dubokim tunelima, kao to definisano u
prethodnom poglavlju, unutranja obloga
treba da bude projektovana za sledea
optereenja:
- teina same obloge (mrtvi teret),
- vodeni pritisak, zavisan od sistema
drenae,
- optereenje stene, zavisno od geolokog
ponaanja okruujue stenske mase,
- skupljanje i puzanje betona,
- instalacije kao to su mlazni ventilatori i
ventilacijski vodovi,
- optereenja izazvana koritenjem tunela
(saobraajna optereenja, sile koenja),
- optereenje vatrom.
11.3.3.5.2 Optereenje u plitkim tunelima
U plitkim tunelima sva navedena optereenja
treba da se primene. Ostala optereenja u
plitkim tunelima su:
- optereenje povrinskog saobraaja,
- optereenja zbog eventuelne nove
izgradnje,
- promene u naprezanju tla izazvane
dubokim iskopavanjem blizu tunela,
- optereenja od zemljotresa.
11.3.3.5.3 Strukturne analize obloga
Strukturne analize obloga u plitkim tunelima u
izgraenim podrujima treba da se vre u
skladu sa austrijskim uputama za
projektovanje RVS 9.32 (Geschlossene
Bauweise im Lokergestein unter Bebauung).
Strukturna analiza unutranje obloge moe
da se izvri pomou analize uzidanog okvira,
analitike ili numerike analize. Analiza
uzidanog okvira moe da se izvri prema
rezultatima numerike analize koristei se
kontaktnim silama izmeu tla i inicijalne
obloge kao optereenja na unutranji oblogu,
obino uz redukcioni faktor.

Napredno matematiko modelisanje tla ili
stene mase sa primjenjuje se samo ako se
oekuju znaajne promene u stanju
okruujueg tla nakon smetanja unutranje
obloge. To moe da bude zbog puzanja,
optereenja zbog zemljotresa, promena u
nivou podzemnih voda ili izgradnje drugih
graevina u blizini.

Za armirane unutranje betonske obloge,
izraunavanje potrebne eline armature e
se vriti u skladu sa lokalnim pravilima.

18 JP Putevi Srbije
Da bi se obezbedila odgovarajua poarna
otpornost unutranje obloge, dimenzije
poprenog preseka i potrebna armatura
unutranje obloge se odreuju u skladu sa
propisima o mehanikoj otpornosti i
stabilnosti objekata.

Da bi se spreilo ljutenje betona prilikom
poara, preporuljivo je dodavanaje betonu
polipropilenska vlakna, kojima se poveava
koliina kapilarnih pora u kojima se para
moe raziriti i time parni tlak zbog poviane
temperature i da bude armiran i kompizirati
zatitni sloj unutranje betonske obloge.
11.3.3.5.4 Otpornost struktura na poar
Otpornost struktura na poar opisana je u
odnosu na razliite krive zavisnosti
temperature od vremena. Slika 11.3.9
prikazuje krivu u skladu sa ISO 834, krivu
holandskog RWS, krivu nemakog ZTV i
francusku poveanu" krivu ugljovodonika,
HCinc, u kojoj su temperature umnoene
faktorom 1330/1100 u odnosu na osnovnu
krivu ugljovodonika (HC) iz pravila Eurocode
1 deo 2-2.

Slika 11.3.9: Vremenska temperaturna krivulja (krivulja poara) se uzima po ISO 834, HCM / HC
inc
,
RWS in ZTV standardu

Kriterijumi za projektovanja otpornosti na
poar u tunelima usaglaeni su izmeu
PIARC i ITA, kao to je izloeno u lanku o
marrutama / putevima PIARC Design
Criteria for Resistance to Fire for Road
Tunnelling Structures (PIARC kriterijumi za
projektovanje otpornosti na poar struktura
drumskih tunela) (2004) i objavljeno kao
preporuka organizacije PIARC u poglavlju 7
Design criteria for Structure Resistance to
Fire (kriterijumi za projektovanje otpornosti
struktura na poar) tehnikog izvetaja
2007.05.16.B. Pregled predloga je prikazan u
tabeli 11.3.2.

Osnova za odreivanje nivoa zatite prema
kriterijumima organizacije PIARC je tabela
koja predvia razliite scenarije poara za
razliite tipove tunela.

Tabela 11.3.2: Preporuke i uputstvo za putne tunele po PIARC i ITA
JP Putevi Srbije 19
Vrsta
saobraaja
Primarna podgrada
(glavna struktura)
Sekundarna struktura (4)
(unutranja obloga)
Podvodno ili
ispod/unutar
superstruktu
re
Tunel u
nestabilnom
tlu
Tunel u
stabilnom
tlu
Sa
pokriven
im
usekom
Kanali
za
vazdu
h
(5)
Izlazi u
sluaju
opasnosti
ka
otvorenom
prostoru
Izlazi u
sluaju
opasnosti
ka drugim
cevima
Sklonita
(6)
Automobili /
laka
komercijalna
vozila
ISO
60 min
ISO
60 min
Pogledati
napomenu
(2)
Pogledat
i
napome
nu (2)
ISO
60 min
ISO
30 min
ISO
60 min
ISO
60 min
Teretna
vozila /
cisterne
RWS / HCinc
120 min
(1)
RWS / HCinc
120 min
(1)
Pogledati
napomenu
(3)
Pogledat
i
napome
nu (3)
ISO
120
min
ISO
30 min
RWS /
HCinc
120 min
RWS /
HCinc
120 min
(7)

Napomene:
(1) Moe da se zahteva 180 min za veoma veliko saobraajno optereenje teretnim vozilima
koja prevoze zapaljivu robu.
(2) Bezbednost nije kriterijum i ne zahteva bilo kakvu otpornost na poar (osim izbegavanje
progresivnog kolapsa). Uzimanje u obzir ostalih ciljeva moe da dovede do sledeih
zahteva:
ISO 60 min u veini sluajeva;
bez ikakve zatite ako bi strukturna zatita bila veoma skupa u poreenju sa trokovima i
nepogodnostima izvoenja radova pri popravci nakon poara (npr. poklopci rasvete za
zatitu od buke).
(3) Bezbednost nije kriterijum i ne zahteva bilo kakvu otpornost na poar (osim izbegavanje
progresivnog kolapsa). Uzimanje u obzir ostalih ciljeva moe da dovede do sledeih
zahteva:
RWS / HC
inc
120 min ako se jaka zatita zahteva zbog imovine (npr. tunel ispod zgrade) ili
velikog uticaja na mreu puteva;
ISO 120 min u veini sluajeva, ako ovo obezbeuje relativno jeftin nain da se ogranii
oteenje imovine;
bez ikakve zatite ako bi strukturna zatita bila veoma skupa u poreenju sa trokovima i
nepogodnostima izvoenja radova pri popravci nakon poara (npr. poklopci rasvete za
zatitu od buke).
(4) Ostale sekundarne strukture: treba da bude definisano na bazi projektnih zahteva.
(5) U sluaju transverzalne ventilacije.
(6) Sklonita treba da budu povezana sa otvorenim prostorom.
(7) Moe da se razmotri due vreme ako postoji veoma intenzivan saobraaj teretnih vozila
koja prevoze zapaljivu robu i evakuacija iz sklonita nije mogua za 120 min.

11.3.4 HIDROIZOLACIJA -
MEMBRANSKA OBLOGA
11.3.4.1 Opte
Za sve podzemne strukture treba da se
projektuje vodonepropusni sistem kako bi se
spreilo uticanje podzemnih voda u tunele i
kako bi se unutranja betonska obloga
zatitila od tetnog hemijskog uticaja.

Povrina primarne podgrade treba da se
sravna i zgladi finalnim mlazom betona.
Tamo gde su protoci vode vidljivi postavlja se
drenana folija, koja se protee do visine
sloja drenanog betona koji okruuje
postraninu drenanu cev.

Vodonepropusni sistem sastoji se od dva
sloja, spoljanjeg kojeg sestavlja filc od
geotekstila i unutranjeg koji je
vodonepropusna membrana. Filc titi
membranu od oteenja prilikom kontakta sa
povinom mlaznog betona i slui za
20 JP Putevi Srbije
odvoenje stenske vode. Membrana koja je
smetena izmeu spoljanje obloge (incialna
podgrada tunela ili segmentirana obloga) i in-
situ betonske obloge spreava curenje u
tunel.
11.3.4.2 Hidroizolacija u klasinoj gradnji
tunela
Namena hidroizolacije je da sprei doticanje
vode iz stene u tunel. Nezavisno od veliine
navedenog doticanja, hidroizolacija mora da
bude planirana za sve drumske tunele tako
da se trajno sprei natapanje i proceivanje
vode iz stene u unutranju betonsku oblogu, i
da se obezbedi da ova obloga ne bude
izloena tetnim hemijskim uticajima koji
mogu da budu povezani sa agresivnim
jedinjenjima u vodi iz stene.

Pre nego to se pone sa ugradnjom
hidroizolacije, povrina primarne obloge od
mlaznog cementnog betona mora da bude
glatka, da se hidroizolacija ne bi otetila.

Hidroizolacija je sastavljena od dva sloja:
- od sloja zaitnog geotekstilnog filca koji
je poloen na oblogu od mlaznog
cementnog betona i spreava oteenja
unutranjeg vodonepropusnog sloja i
- od vodonepropusne geomembrane
11.3.4.3 Hidroizolacija u gradnji tunela u
otvorenoj graevinskoj jami
Kod tunela u otvorenoj graevinskoj jami
hidroizolacija se izvodi slino kao i u
tunelskoj gradnji, pri emu odozgo nadole
slede naredni slojevi:
- zasip od stenskog materijala,
- drenani sloj koji omoguava oticanje
vode iznad tavanice tunela, koja zato
mora da bude napravljena u najmanjem
poprenom nagibu 2,5 posto,
- zatita zaptivnog sloja (geosintetiki
materijali ili sloj betona),
- vodonepropusna geomembrana,
- zatitni geosintetik,
- nosea konstrukcija pokrivenog ukopa.

Hidroizolacija za izvoenje u otvorenom
objanjena je u Tehnikim uslovima za
graenje puteva u republici srbiji, Poglavje
2.6 Zanatski radovi, Poglavje 2.6.5
Hidroizolacije.
11.3.4.4 Alternativno izvoenje
hidroizolacije
Varenim bitumenskim trakama koje takoe
moraju da budu zatiene na odgovarajui
nain od oteenja slojem geosintetika ili
betona, te prekrivene drenanim slojem, po
sistemu belih kada, to se uzima u obzir pre
svega kod kraih tunela (podvonjaka,
podzemnih prolaza) koji se grade ispod
postojeih saobraajnica.
11.3.5 PORTALI TUNELA
11.3.5.1 Opte
Projektant tunela prilikom oblikovanja portala,
prostora pored puta i drugih objekata na
otvorenom obavezno mora da sarauje sa
pejzanim arhitektom i arhitektom koji
uestvuje u izradi projektne dokumentacije za
glavni put.

Generalno, tehnika reenja konstrukcije
portala tunela treba da budu konstrukciono
jednostavna i geotehniki pogodna, moraju
da obezbeuju trajne konstrukcione aspekte i
nesmetan prelaz iz otvorene trase u tunel.

Jo uvek postojee klasino zaseene
eone konstrukcije portala tunela ne
optereuju postojei pejza u koji se
neprimetno uklapaju u najveoj moguoj
meri. Venci na portalu se ne zavravaju na
mestu gde se sastaju obronci kosine u kojoj
se nalazi portal, ve se portal na
odgovarajui nain produava sa ciljem
zatite od erozije ili raspadanja kosine oko
portala i zavrava se pravougaono u odnosu
na osu tunela. I radovi odravanja ili
obnavljanja su manji kod klasinih portala
nego kod zahtevnih prostorno ralanjenih
galerijskih konstrukcija.

JP Putevi Srbije 21

Slika 11.3.10: Koncept portala podreen arhitektonskim dizajnerskim vrednostima

Kod dugakih putnih tunela se zbog sistema
provetravanja i obezbeivanja odvojenih
poarnih sektora, te lokacije pogonskih
centrala ne mogu da se izbegnu zahtevne
galerijske konstrukcije portala, kao to je npr.
portal tunela Karavanke. U ovom sluaju je
dizajn portal podreen arhitektonskim
dizajnerskim vrednostima i lokalnom
ambijentu prostora, i oni se obino
koncipiraju u skladu sa arhitektonskim
smernicama prethodno izvedenog javnog
konkursa i dizajnirani su u skladu sa
prvonagraenim reenjem pomenutog
konkursa.
11.3.5.2 Obezbeivanje stabilnosti kosina
na mestu otkopavanja
Trasa kolovoza, pa time i trasa tunela treba
da se usavri tokom rane faze i da bude
utemeljena na rezultatima istraivanja terena
i topografskih uslova. S obzirom da veina
portala tunela zahteva useke ispred portala i
useke za portale moraju da se paljivo
istrae geoloki i hidrogeoloki uslovi u tim
podrujima. Panja treba da se posveti
lokalnim tektonskim strukturama (rasedi,
zone smicanja), puzanju ili pomiuim
obroncima, aktivno ili umrtvljeno pomicanje
tla itd.

Glavni principi koji se primenjuju za
projektovanje portala su:
- oblik lateralnih useka kosina treba da se
nastavi u neposrednim podrujima iza
portala,
- maksimalno mogue smanjenje trajnih
otvorenih useka, naroito u nestabilnim
podrujima portala (uruavanje kosina,
odlomci stena, puzajue kosine).
Produivanje cevi tunela sistemom cut
and cover,
- veliina privremenih rezova treba da se
smanji korienjem primerenih potpornih
kombinacija.

Za vreme projektovanja tendera za izvoenje
radova na portalu tunela, razliiti geometrijski
oblici vrata tunela trebaju da se uzmu u obzir
i analiziraju sa stanovita lokalnih geolokih
uslova koji su zateeni u podrujima portala.
U sluaju kada su stvarni uslovi zateeni
tokom iskopavanja ulaza razliiti od
parametara pretpostavljenih u fazi
projektovanja ponude za izvoenje radova, u
skladu s tim treba da se prilagodi projekat
mera stabilisanja kosina.
22 JP Putevi Srbije

Kosine rezova na portalima moraju da se
ukljue u program praenja. Ako je mogue,
rezultati merenja moraju da se koriste za
zavrni projekat kosina useka i podupiruih
struktura.
11.3.5.3 Koncept portala
Portali tunela su jedinstvene, neponovljive
konstrukcije. Njihov koncept mora da uzme u
obzir:
- morfologiju terena,
- geoloki sastav i karakteristike tla na
irem podruju uticaja portala,
- geometrijske elemente trase puta,
- dizajnerski aspekt i
- pejzane i druge specifinosti.

JP Putevi Srbije 23
O
s

t
u
n
e
l
a
V
e
r
t
i
k
a
l
n
a

o
s
-2.0%
+2.0%
2.5%
Pokriveni iskop
Betonski zastor 24 cm
Nosei sloj C35/45 XF4 PVII 17 cm
Asfaltni vezni sloj, AC 22 bin, 6 cm
Cementna stabilizacija, CS 32, 20 cm
Popunjavajui beton
AB ploa, 80 cm
Beton u podnonom svodu, 10 cm
Zatita HI iz mlaznog betona 15 cm
Polst-geotekstil
Vodonepropusni sloj
AB cev
K
o
n
a
n
i

p
o
r
t
a
l
P
r
i
v
r
e
m
e
n
i

p
o
r
t
a
l
1.00%
Tunel Pokriveni iskop
R
a
d
n
i

k
o
n
t
a
k
t
AB cev
Polst-geotekstil
HI sloj
Polst-geotekstil
Mlazni beton 15 cm
Mlazni beton 30 cm
Armaturna mrea
Unutranja obloga
Popunjavajui beton
Podnoni svod
Mlazni beton
+ Habajui sloj C35/45 XF4 PVII XB3 7 cm
Karakteristiki popreni presek
Poduni presek
Traka Traka

Slika 11.3.11: Koncept portala klasino zaseene eone konstrukcije portala tunela
24 JP Putevi Srbije

Portali mogu da se izvedu na sledee naine:
- eoni portal se primenjuje kod bazinih ili
vrnih tunela, ako je kosina iznad portala
stabilna. potrebna je zatita od pada sa
visine, protiverozivna zatita i zatita od
odrona snega,
- istureni portal se koristi kod bazinih i
vrnih tunela, ako je kosina iznad portala
podvrgnuta snanijoj eroziji ili je poveana
opasnost od lavina. Potrebna je zatita od
pada sa visine,
- portal sa isturenim uzdunim zidom koristi
se kod padinskih i depresijskih tunela bez
obzira na to kako je portal izveden.
Potrebna je zatita od pada sa visine.

Prilikom pozicioniranja tunela u prostoru, gde
god je to mogue, uvaavaju se sledei
zahtevi:
- portali tunela su na stabilnoj padini,
- predusek portala je to krai,
- osa puta na podruju portala treba da ima
to vei odklon od smera izohipsi terena.
11.3.5.4 Granica izmeu otvorene trase i
tunela
U smislu projektovanja i izvoenja po pravilu
se granica izmeu tunela i trase puta nalazi
ispred iskopa za portal, a iskop za portal sa
svim zatitnim merama je deo projekta
tunela.

Zbog mogueg odstupanja poloaja portala,
produavanja tunela i zahtevnog naina
projektovanja na podruju portala, granica
treba da bude usklaena u svakom sluaju
posebno.
11.3.5.5 Tehniki zahtevi za planiranje
portala
Primarni zahtev za podruje portala je
njihova stabilnost. Ona mora da bude
obezbeena tokom gradnje portala
(privremeni portal), ali i u konanom stanju.
Preporuljivo je da se trajne padine izvode u
konanom obliku, to obezbeuje racionalnu
gradnju. Na labilnim podrujima i na
podrujima koja su potencijalno sklona
odronima koja su viestruko stepenasta i
zbog toga manje pogodna za pozicioniranje
poetka gradnje tunela, treba obezbediti
bezuslovnu trajnu stabilnost kosina u
konanom stanju, to se postie na sledee
naine:
- gradnjom pokrivenog ukopa koji
obezbeuje trajnu stabilnost, tokom
gradnje treba osigurati privremene kosine
odgovarajuim merama podupiranja,
- potpornim konstrukcijama ili drugim
tehnikim merama koje obezbeuju
propisanu zatitu od uruavanja
privremenih i trajnih kosina.

Stabilnost prostora u kome se nalazi portal
mora da se proveri analizama stabilnosti u
karakteristinim presecima za sve faze
gradnje i korienja prostora portala.

Podruja u kome se nalaze portali tunela
moraju da budu naroito precizno ispitana u
odnosu na geoloki sastav tla, tektoniku,
hidrogeoloke uslove i karakteristike tla.
Posebna panja treba da bude posveena
svim oblicima nestabilnosti terena i
posledicama lokalne tektonike (tektonske
zone i zone smicanja).

Ako su podruja portala osigurana potpornim
konstrukcijama, treba predvideti
odgovarajuu drenau njihovog zalea. Pri
tom treba uzeti u obzir poloaj i izdanost
vodonosnih slojeva.

Sve nabrojane parametre treba precizno
pratiti tokom gradnje preduseka portala i po
potrebi prilagoditi planirane mere
podupiranja.

Tokom gradnje i kasnije geodetskim i
geotehnikim merenjima je potrebno pratiti
eventualna pomeranja kosina i potpornih
konstrukcija, te druge relevantne parametre.

U odnosu na karakteristike portala tunela,
prilikom projektovanja portala tunela treba
predvideti i:
- zatitu od erozije padina,
- zatitu od odrona zemlje i snega,
- odvodnjavanje povrinski voda,
- zatitu vozaa od uticaja ometanja
neposredne suneve svetlosti na izlazu iz
tunela.

Na podruju portala tunela mora da bude
predviena i signalna sigurnosna oprema iz
prirunika 11.5 Oprema tunela.
11.3.5.6 Infrostrukturno podruje portala
Prilikom prostornog planiranja portala treba
uzeti u obzir da:
- podruje portala tokom gradnje slui
potrebnoj graevinskoj infrastrukturi, da je
ispred i iza tunela potreban prostor za
zaustavljanje (duine 40 m i irine
JP Putevi Srbije 25
najmanje 2,5 m, a na autoputevima i
brzim putevima najmanje 3,0 m),
- je zbog povremenih zatvaranja
pojedinanih cevi kod dvocevnih tunela
potrebno obezbediti putnu vezu izmeu
kolovoznih traka,
- se kod tunela kojima je potrebna
pogonska centrala za nju predvidi
prikladna lokacija na podruju portala,
- se kod tunela sa poveanim rizikom
omogui sletanje helikopteru.

a

Slika 11.3.12: Koncept Infrostrukturno podruje portala

11.3.5.7 Tehniki zahtevi za projektovanje
portala tunela cut and cover -
pokriveni useci
Preporuuje se, da se tunel produi kratkim
delovima cut and cover tamo gde je to
potrebno radi poboljanja uslova stabilnosti
kosina. Ako je mogue, delovi cut and
cover treba da imaju iste poprene preseke
kao i unutaranje obloge cevi tunela. U
sluaju da tunel nije cut and cover, prvi
segment unutranje betonske obloge
(pribline duine 10 do 12 m) mora da se
izradi od armiranoga betona. Betonske
strukture cut and cover treba da budu
pokrivene vodonepropusnim
geomembranama koje su istog kvaliteta kao i
u tunelu. Pre stavljanja zasipa usjeka,
geomembrana treba da se pokrije zatitnim
geotekstilom i slojem zaitnog betona.

26 JP Putevi Srbije

Slika 11.3.13: Portal tunela; izvoenje cut and cover - pokrivenog usjeka

11.3.6 SPOLJNI OBJEKTI (POGONSKE
CENTRALE)
11.3.6.1 Opte
Pogonske centrale su tehnoloki
infrastrukturni objekti u kojima se nalaze svi
ureaji i oprema koji omoguavaju normalno
funkcionisanje tunela. U ovim objektima su
obino rasporeeni: prostor srednjeg napona,
transformator, prostor niskog napona, prostor
za akumulatore (UPS) i kontrolna soba.

Osim funkcionalnih zahteva, pogonske
centrale treba da ispune i estetske zahteve.
11.3.6.2 Pozicioniranje pogonskih
centrala u prostoru
Sa stanovita ekonominosti, pogonske
centrale kod kraih tunela se postavljaju
samo sa jedne strane tunela, a kod duih sa
obe strane. Po pravilu se pogonske centrale
zbog saobraajno-tehnikih razloga
postavljaju sa desne strane desne kolovozne
trake na ulaznom portalu. U sluaju lokalnih
ogranienja odn. nesrazmernih trokova pri
takvom postavljanja, pogonsku centralu je
mogue izmestiti na izlazni portal. Zbog
bezbednijeg prilaza pogonskim centralama
kako radnicima odravanja tako i ekipama za
zatitu i spasavanje u vanrednim
dogaajima, kada je to mogue jednostavno
postii, ima smisla da se pogonskim
centralama obezbedi i sporedni prilaz.
Manipulacioni prostor uz pogonsku centralu
mora da omogui bezbedan ulazak i izlazak
vozila, kao i okretanje vozila (manji teretno
vozilo sa prenosnim dizelskim agregatom).
Ulaz u manipulacioni prostor ima smisla
zapreiti automatskom rampom.

JP Putevi Srbije 27
Trafo
Tlocrt pogonske centrale
Presek A-A
Transformatori
Upravljaki
prostor
NN prostor
SN prostor
Akumulatori
NN prostor
A
A

Slika 11.3.14: Osnovni prostori pogonske centrale

11.3.6.3 Tehniki zahtevi za planiranje
- Prostor srednjeg napona i prostor za
transformator moraju da budu odvojeni od
ostalih prostora odgovarajuom
protivpoarnom pregradom.
- Ulaz u pomenute prostore treba da bude
obezbeen preko utovarno-istovarne
rampe.
- Transformatorski prostor istovremeno
mora da bude ureen za zadravanje
eventualnog razlivanja transformatorskog
ulja.
- Prostor srednjeg napona, akumulatorski
prostor, prostor niskog napona i kontrolnu
sobu treba da imaju i sistem za prinudno
provetravanje.
- Pomenuti prostori, osim akumulatorskog
prostora, imaju dupli pod zbog lakeg
razvoenja.
- Akumulatorski prostor mora da bude
obloen oblogama koje tite od uticaja
kiselina. U okviru izvoenja zatite od
kiselina u ovom prostoru mora da bude
izvedeno i prinudno provetravanje.
- Upravljaki prostor mora da bude
klimatizovan na odgovarajui nain.
- Uvoenje i rasporeivanje elektrinih
instalacija u tunelu vri se razvodnim
cevima sa umetnutim ahtovima ili putem
instalacionih odvodnih ahtova. Umetnuti
elektrini ahtovi moraju da budu
napravljeni tako da ne proputaju vodu,
mada i njihovo odvodnjavanje ima smisla.
Posebnu panju uvek treba posvetiti
zatiti od glodara.

28 JP Putevi Srbije
11.3.7 INSTRUMENTACIJA I PRAENJE
11.3.7.1 Opte
Programi instrumentacije i praenja su
integralni deo moderne izgradnje tunela,
posebno konvencionalnih metoda izgradnje
tunela.

Program sistematskog osmatranja u svrhu
odreivanja pogodnosti tipa i broja
podgradnih sklopova i kontrole stabilnosti je
vano obeleje konvencionalne metode.
Stvarno ponaanje sistema se poredi sa
prognozom i kriterijumima datim u
geotehnikom projektu putem praenja
ponaanja u podgraenom podruju koristii
vizuelnu inspekciju i analizu geotehninih
merenja. U okviru verifikacije ponaanja
sistema analiziraju se odstupanja izmeu
oekivanog i uoenog ponaanja. Razlozi za
odstupanje stvarnog ponaanja sistema od
prognoziranog mogu se odnositi na
neoekivane geoloke elemente, krivo
odreene tipove tla ili neodgovarajui izbor
tehnologije izkopa i podporne tipove.

Ciljevi merenja su sledei:
- verifikacija projektnih pretpostavki
ukljuujui parametre modela i projekta,
- prilagoavanje metoda gradnje, potpornih
sistema i dodatnih mera postojeim
zahtevima i uslovima u tlu,
- verifikacija stabilnosti iskopanih
konstrukcija,
- minimizacija opasnosti pri gradnji i
- spreavanje tetnog uticaja na okolinu

Slika 11.3.15: Pristup monitoringu

11.3.7.2 Parametri za praenje
U skladu sa specifinim zahtevima i fazama
gradnje potrebno je uzeti u obzir sledee
parametre:
- podzemne vode,
- deformacije tla,
- interakcija tla i konstrukcije,
- praenje okoline (susedne graevine i
konstrukcije), uglavnom u blizini ulaznih
podruja i u sluaju plitkih tunela,
- praenje napredovanja
JP Putevi Srbije 29
11.3.7.2.1 Podzemne vode
parametre:
- praenje nivoa podzemnih voda, pritiska
vode, hemije podzemnih voda i
temperatura pre i za vreme gradnje,
- praenje infiltracije vode kroz oblogu
tunela i u radnu zonu iskopa,
- beenje zapremine i vremena isputanja
vode, ako se vri isuivanje.
11.3.7.2.2 Deformacije tla
parametre:
- povrinska sleganja i sleganja ispod
povrine,
- deformacije i naprezanja tla oko tunela,
- pomeranje kosina na portalu tunela
(inklinometri, ekstenzometri, itd.).
11.3.7.2.3 Interakcija tla i konstrukcije
parametre:
- optereenja sidara,
- distorzija obloge tunela,
- mogue podizanje podnonog svoda,
- proirenje zone relaksacije oko tunela,
- merenje radijalnih i tangencijalnih
naprezanja obloge,
- pritisak vode na oblogu.
11.3.7.2.4 Praenje okoline (susedne
graevine i konstrukcije),
uglavnom u blizini ulaznih
podruja i u sluaju plitkih tunela
parametre:
- istraivanje uslova za gradnju pre njenog
poetka,
- merenje ulegnua i izdignua,
- merenja nagiba,
- vibracioni poremeaji zbog miniranja.
11.3.7.2.5 Praenje napredovanja
Radi pravilne intepretacije razliitih podataka
praenja, potrebna su informacije o
relevantnim fazama gradnje. Zato za vreme
gradnje treba pratiti i beiti sledee
informacije:
- predvieni i zateeni uslovi u tlu,
- navedeni tipovi stenske mase,
- metoda buenja i brzina napredovanja,
- potporni elementi za svaku etapu
iskopavanja,
- privremene mere i bilo kakvo dodatno
ojaavanje tla,
- poloaj razliitih radnih zona iskopavanja
- vanredni dogaaji
11.3.7.3 Sekcije praenja
Poloaj sekcija praenja mora da se odabere
tako da omogui optinalnu interpretaciju
podataka. To se najbolje vri razmetanjem
nekoliko razliitih sredstava za praenje u
jednom poprenom preseku praenja. Treba
da postoji dva do tri razreda (tipova) sekcija
praenja, koji se rangiraju prema broju
postavljenih sredstava i posmatranih
parametara (npr. A: obina, B: umerena, C:
glavna sekcija praenja).

U obinoj sekciji praenja, belee se samo
deformacije obloge. To moe da se vri:
- merenjem konvergencije pomou
konvergentnih traka i sidara (iljcima), koji
su fiksirani u oblogu tunela.
- optikim 3-D praenjem deformacija, koje
se sprovodi trigonometrijskim metodom i
korienjem reflektora smetenim na sidra
koja su slina konvergentnim iljcima

Poeljno je optiko 3-D praenje deformacija,
jer daje apsolutne vrednosti deformacije za
svaku od taaka, koje su stoga geotehniki
verodostojnije.

Podn. svod
Stepenica
Kalota
Y
Z X
Y
Z X
Y
Z X
Poduni pomak
Vertikalni pomak
Horizontalni pomak
3D optiko
praenje
Z
X
Y
Y
Z
X

Kod plitkih tunela se ova merenja kombinuju
sa merenjima sleganja na povrini tla.
Informacije koje daju ta merenja vrlo su
znaajna za procenu celokupne performanse
metode gradnje. Obine sekcije praenja
moraju da budu razmetene pravilno du
trase.

U glavnoj sekciji praenja treba da se prate
svi parametri. To znai da u kamenim
tunelima uz instrumente obinih sekcija treba
da se koriste i ekstenzometar, elija za
merenje cirkularnih i radijalnih napona i
30 JP Putevi Srbije
merna sidra. elije se postavljaju u pravilnom
rasporedu po obodu tunela.

Podn. svod
Stepenica
Kalota
Ekstenzometar E
sa vie ipki

Glavna sekcija praenja treba da se postavi
na poetak buenja tunela da bi se procenio
odabrani metod buenja i potporni sistem; a
treba da postavi i na lokacije od posebnog
znaaja zbog uslova u tlu, razmetaja
konstrukcije ili gradnje na povrini.

U plitkim tunelima na povrini i ispred
buenja tunela treba da se postave i
ekstenzometri ili ekvivalentni instrumenti
zajedno sa inklinometrima i piezometrima.

Za pilot tunele, pristupne ahtove, prilaze ili
dvostrane galerije mogu da se postave
odreene instrumente i u buotine ispred
glavne cevi tunela.
11.3.7.4 Merna oprema
Razvijeni su brojni instrumenti i sistemi
beleenja, od jednostavnih metoda
istraivanja do vrlo naprednih ureaja za
merenje pritiska i deformacija. Osnovni
preduslovi za svaki instrument su
pouzdanost, jednostavnost, brzo i lako
postavljanje, funkcionisanje i kalibrisanje.
Instrumenti treba da budu izdrljivi i da nisu
skloni oteenjima za vreme i nakon
postavljanja.

Neki od posebnih mernih instrumenata
navedeni su u daljem tekstu. S obzirom na
gore navedene merne parametre, oigledno
je da moe da se koristiti nekoliko
instrumenata za praenje razliitih
parametara.
11.3.7.4.1 Deformacije
11.3.7.4.1.1 Merenje konvergencije pomou
trakastog ekstenzometra
Primena:
Merenje konvergencije daje uvid u relativne
dislokacije taaka na oblozi tunela. Nisu
prikladni za procenu stvarnog kretanja take,
ali su vrlo osetljiv alat za analizu stabilnosti.

Princip dejstva:
Prenosivi instrument meri dislokaciju izmeu
parova referentnih sidara zalivenih u plitke
buotine ili betoniranih zajedno sa oblogom.

Prednosti i ogranienja:
Jednostavni, pouzdani i lagani za oitavanje
uz pozitivno naprezanje trake. U mnogim
sluajevima moe da ga koristi samo jedan
operater i moe da se oita samo sa jedne
strane.

Merenja od 1 m do 20 m:
- Namenjen je samo za relativna merenja,
- na preciznost utie promena temperature,
- merenja ometa se sama izgradnja,
- mlazni beton i pin-mort moraju da se
stvrdnu pre nego to moe da izvri nulto
oitavanje.

Karakteristike u radu:
Ukupna merna preciznost je 0,1 mm ako ga
koristi iskusni operater. Trakasti
ekstenzometar je robustan i otporan na
mehaniko oteenje pri razumnim uslovima
na terenu. Proseno oitavanje traje samo 2 -
3 minuta od strane jednog korisnika.
11.3.7.4.1.2 Optiko 3-D praenje
deformacija pomou
trigonometrijske opreme
Primena:
Optiko praenje deformacija pokazuje
apsolutne pomeraje odabranih taaka na
oblozi u tri koordinatna smera (po poprenom
preseku i longitudinalno).

Princip dejstva:
Reflektivne mete su smetene na oblozi.
Njihove apsolutne pozicije odreuje se
preciznim teodolitom koji moe da meri
koaksijalna rastojanja totalnom stanicom.
Mete su obino birefleksnog (bireflex) tipa,
JP Putevi Srbije 31
obe strane mete su pokrivene reflektivnom
povrinom. Kod vrlo kratkih ili vrlo dugakih
udaljenosti posmatranja, koriste se prizmine
mete. Moe da se postigne preciznost od +/-
1 mm.
11.3.7.4.1.3 Merenja napona u oblogi
Obino se vre zajedno sa geodetskim
merenjima tunela kao merenja visoke
preciznosti.

U najveem broju sluajeva nadgledaju se
take tavanice i dna kalote, no ponekad se
ukljuuju i nivoi podnonog svoda.

Merenja naprezanja u oblozi tunela,
Hidraulina elija za merenje pritiska

Primena:
Za merenje raspodele naprezanja u oblozi
tunela koriste se dve kombinacije: jedna za
odreivanje pritisaka koji deluju u radijalnom
smeru izmeu stene i betonske obloge, a
drugi za merenje pritiska u betonskoj oblozi
koji deluju u cirkularnom smeru.

Princip dejstva:
Hidraulina elija se sastoji od hidravlikog
jastuka, koji se postavlja u povrinu stene ili u
mlazni beton, tako da poveana naprezanja
betona mogu da deluju na hidravliki jastuk.
est tip je Gltzlova elija, koja se sastoji
od pljosnate elije koja je spojena na komoru
za merenje pritiska. Dijafragma odvaja
hidraulini sistem elije od sistema mernog
ureaja. Pritisak u eliji se odreuje njegovim
balansiranjem sa pritiskom ulja na drugoj
strani dijafragme. Zatim se taj pritisak moe
oitati na preciznom manometru.
11.3.7.4.1.4 Merai naprezanja mlaznog
betona
Primena:
Merenje naprezanja mlaznog betona koje
dejstvuje u tangencijalnom smjeru. Naponi
mogu da se izraunaju iz naprezanja na
osnovu istorije optereenja, debljine obloge,
puzanja i starosti mlaznog betona. Ureaji
mogu da se koriste i za merenja napona u
betonskim oblogama.

Merai naprezanja mlaznog betona (npr.
SSM-1) su projektovani tako da odgovaraju
specijalnim zahtevima materialnih
karakteristika mladog mlaznog betona i
postupku optereenja unutar betonske
obloge tokom gradnje tunela.

Princip dejstva meraa SSM-1
SSM-1 mera napona mlaznog betona
sastoji se od dva paralelna rebra koja su,
nakon postavljanja, potpuno uronjena u
beton, i od sredinje cevi sa malom
ekstenzionom krutou. Deformacija mlaznog
betona uzrokuje relativno pomeranje dva
rebra uz odgovarajuu deformaciju sredinje
cevi. Ova deformacija se meri pomou
meraa naprezanja koju su zalepljeni na
sredinju cev u konfiguraciji potpuno
temperaturno kompenzovanog mosta.

Kablovi za oitavanje nekoliko instrumenata
spojeni su na sredinju distribucionu kutiju
koja je smetena u drvenu kutiju. Da bi se
smanjile zastoji u procesu gradnje, finalno
postavljanje kablova za oitavanje moe da
se izvri kao posebna operacija.

Nulto oitavanje moe da se izvri odmah
nakon to se nanese mlazni beton ili nakon
uklanjanja oplate. Nova oitanja mogu da se
vre onoliko esto koliko je to potrebno, bez
ometanja radnih procesa.

Vrednovanje:
Oitavanja se belee u odgovarajue
(specijalne) formulare. Na taj nain odmah
mogu da se identifikuju razlike u odnosu na
predhodna oitavanja, kao i kumulativni
rezultati. Beljeenje rezultata pomou
dijagrama vreme-deformacija omoguava
brzu procenu postojeeg stanja napona u
posmatranoj konstrukciji. Ovo ukljuuje
trenutno prepoznavanje sledeih elemenata:
- tipa i veliinu napona (pritisak, sabijanje
savijanje),
- raspodele napona du obodnice tunela.

Izraunavanje napona iz izmerenih napona
zahteva i dodatne laboratorijska ispitivanja,
posebno kada se radi o mlaznom betonu.
Ovim ispitivanjima moe da se primetiti
specifina veza izmeu napona i naprezanja
u mlaznom betonu koji je nanesen na
gradilitu. Ispitivanja takoe uzimaju u obzir
otpuanje i puzanje.

Dostupan je specijalni softver za
izraunavanje napona na osnovu istorije
napona, a u vezi sa rezultatima ispitivanja.
Softver ukljuuje i izraunavanje momenata
savijanja i normalnih sila.

Mera naprezanja mlaznog betona je izvrstan
alat za beleenje ponaanja optereenja
mlaznog betona tokom vremenskog intervala.
Ima brojne prednosti:
- brzo oitavanje,
32 JP Putevi Srbije
- nulto oitanje sledi odmah nakon
nanoenja mlaznog betona ili ulivanja
betona,
- vea preciznost i pouzdanost mernih
rezultata,
- instrument moe da belei i specifike
deformacije koje stvaraju sile istezanja i
sabijanja.

Zato je vredan alat za procenu stanja napona
u oblozi tunela, a posebno jer omoguava da
se mere naponi savijanja upotrebom
prikladnih poloaja meraa napona
(dvostruka instalacija).

Kao to je gore spomenuto, izraunavanje
napona u oblozi mogue je samo u
kombinaciji sa laboratorijskim ispitivanjima
puzanja.
11.3.7.5 Merenja napona na elinim
lukovima
Primena:
Merai napona koji su spojeni direktno na
eline lukove mogu da se koriste za
izraunavanje napona, momenata savijanja i
normalnih sila u elinim lukovima.

Postoji nekoliko naina postavljanja meraa
napona to zavisi od tipa elinih rebara koja
se koriste.

Merenja napona na elinim setovima
uglavnom se koriste kada se primenjuje
metod amerike eline podpore.
11.3.7.6 Sile u sidrima
11.3.7.6.1 Merno sidro
Primena:
Instrumentalizovano sidro je kombinacija
sidra i ekstenzometra. Njegov zadatak je da
odredi opsege dubine na kojima se preuzima
optereenje usled efekta otputanja stena.
Zato je pogodan za odreivanje
najprikladnijih duina sidra.
Podn. svod
Stepenica
Kalota
Mersko sidro MS

Princip dejstva:
Mehaniko merno sidro sastoji se od upljeg
sidrenog tela, sekcijskog podruja i materijala
koji je u skladu sa odgovarajuom vrstom
sistema za sidrenje. U unutranjosti tela
merne ipke mogu da se postave u etiri
raspoloive take. Minijaturne merne ipke
vode do glave sidra. Pomou mehanikog
meraa sa kazaljkom, mogu da se odrede
promene duine usled istezanja ili sabijanja
izmeu pojednih taaka sidrita.

Konstrukciona duina treba da odgovara
duini sistemskih sidara. Mogu je bilo koji
ugao izmeu horizontalnog i vertikalnog
postavljanja. Merno sidro je zaliveno celom
duinom na isti nain kao i sistemska sidra.

Tanost oitavanja meraa sa kazaljkom je
0,01 mm.

Prednosti:
- zamenjuje sistemsko sidro,
- nije potrebna posebna buotina, moe da
se koristi standardna oprema za buenje,
- jednostavno mehaniko oitavanje.
11.3.7.6.2 elija za merenje optereenja
Primene:
Merenje i kontrola optereenja stenskim
sidrima i napona u kabelskim sidrima.

Princip dejstva:
elije sa rupom u sredini imaju robustno
elino telo napunjeno ili uljem (hidrauline
elije) ili sa elinim oprugama (mehanike
elije). Sile se izraunavaju na osnovu
merenja deformacije elije za merenje
optereenja. Potrebno je da se svaka elija
za merenje optereenja kalibrie pre
korienja.

- jednostavna, robustna i pouzdana,
- idealna za daljinsko oitavanje, skeniranje
i beleenje podataka.

Izvedba:
Na raspolaganju su elije za velika
optereenja koje mere i do nekoliko hiljada
KN.
11.3.7.7 Deformacija tla
11.3.7.7.1 Ekstenzometar
Primena:
Odreivanje pomeraja da bi se odredili izvor i
stvarna vrednost kretanja take obloge tunela
JP Putevi Srbije 33
(za kombinovanje sa oitavanjima
konvergencija). Procena napona u okolini
tunela ukljuujui i fenomen puzanja i
otputanja.

Princip dejstva:
Ekstenzometri sa jednom ipkom imaju ipku
koja je usidrena na jednom kraju buotine i
koja prelazi u referentnu cev smetenu u
centralnoj manetni rupi. Relativna
pomeranja izmeu glave sidra i referentne
cevi mere se ili meraem sa kazaljkom ili
elektrinim pretvaraem koji je ubaen kroz
referentnu cev i da daje zapis na slobodnom
kraju ipke.

Ekstenzometri sa vie ipki se postavljaju za
nadgledanje pomeranja na razliitim
delovima u istoj rupi. Svaka ipka je posebno
izolovana usko postavljenim plastinim
rukavcem. Ekstenzometri su pouzdani, tani,
jednostavni za postavljanje i oitavanje.
Preciznost oitavanja je 0,01 mm.

Izraunanje napona u tlu:
Naponi se izraunavaju iz razlike u
pomeranja odreenog odjeljka u koji je
postavljen ekstenzometar uzdu svakog
odjeljka.
11.3.7.7.2 Inklinometar
Primena:
Merenje lateralnih pomeranja du ose
buotine.

Princip dejstva:
Pristupna cev sa etiri unutranja utora
zalivena je u buotinu. Sonda inklinometra,
koja je potpuno vodootporna, putuje du cevi
na svojim tokiima koji su smeteni u jedan
par utora u zavisnosti od potrebnog smera
merenja. Senzor koji je unutar sonde reaguje
na promene u poloaju cevi. Oitavanja
pomeranja mogu da se izvre u intervalima
od 0,5 m ili 1 m du cevi i da se prikau na
prenosnom digitalnom ekranu.

- pouzdan, jednostavan za postavljanje i
oitavanje,
- kalibracija sonde moe da se proveri u
bilo koje doba,
- jedna sonda oitava na mnogo lokacija,
ali su pristupne cevi trajno postavljene u
tlo,
- daje profil pomeranja du cele duine
pristupne cijevi, pokreti se otkrivaju
gdegod da se pojave,
- meri u dva ortogonalna smera,
- delovi pristupne cevi mogu da se uklone ili
dodaju za vreme izgradnje,
- nije prikladan za neprekidna ili daljinska
oitavanja.

Karakteristike:
Pristupna cev treba da bude postavljena
vertikalno +/- 30 ili horizontalno +/- 30 o.
Mogu da se koriste duine do 200 m.
Osetljivost: 0,01 = 0,175 mm/m.
11.3.7.8 Podzemne vode
11.3.7.8.1 Merenja podzemnih voda tokom
operacija buenja
Merenja podzemnih voda treba da se vre
svakog radnog dana pre poetka radova
buenja. Nakon instalacije treba da se izvre
istraivanja uspravnih cevi i piezometara
(koordinate, izdignutost). Merenja podzemnih
voda kasnije treba da se vre barem godinu
dana (bolje je dve ili tri godine) u nedeljnim
intervalima da bi se istraio reim prirodnih
podzemnih voda u sunim i kiovitim
razdobljima.
11.3.7.8.2 Uspravne cijevi / Piezometri
Opte
Uspravne cevi ili piezometri treba da se
postave za merenje nivoa vode ili pritiska u
zavisnosti od permeabilnosti vodonosnog
sloja. Tip i detalji instalacije, kao to su
dubina i duina perforirane cevi (sito),
distribucija veliine zrna filtera, primena
glinenih zaptivki izmeu razliitih vodonosnih
slojeva itd., treba da budu preporueni od
strane terenskog geologa nakon iskopavanja
buotine. Nakon instalacije, uspravne cevi i
piezometri treba da se puste u rad
uklanjanjem preiivaa, npr. pumpanjem ili
primenom vazduha pod pritiskom. Dalje
funkcionisanje treba kontrolisati testovima
proputanja kao to je gore opisano.

Ako se za vreme buenja uoe razliiti
vodonosni slojevi (razdvojeni slojevima male
permeabilnosti), u donji vodonosni sloj mora
da se postavi piezometar i treba da se
razmotri mogunost dodatne buotine za
postavljanje istog u gornji vodonosni sloj.

U slabo propusnom tlu (npr. mulj u glinastom
mulju) i u vrstim stenama, piezometri sa
otvorenom hidraulikom treba da se postave u
skladu sa slikom 11.3.16. Piezometar se
sastoji od urezane cevi unutranjeg prenika
od 25,4 mm do 38,1 mm, stoga prenik
buotine mora da bude minimalno 76,2 do
101,6 mm. Duina sita treba da bude 0,5 - 1
m. Sito je okrueno paketom filter peska, koji
34 JP Putevi Srbije
je ogranien gornjim i donjim bentonitskom
zaptivkom minimalne visine od 0,5 m.

Slika 11.3.16: Piezometar

11.3.7.9 Pomeranja graevina i
konstrukcija
11.3.7.9.1 Merenja sleganja
Primena:
Merenja sleganja zgrada, konstrukcija i
graevina, obino se vre nivelisanjem
visinskih taaka - repera pomou optikih
instrumenata. Za referencu treba da se
postave referentne take na odreenom
rastojanju od zone praenja.

Princip dejstva:
Regularna merenja svih stanica treba da se
vre pre, za vreme i nakon izgradnje. Intervali
mogu da budu od jedne nedelje do jednog
meseca, to zavisi od faze izgradnje. ea
merenja, jednom ili dvaput na dan, treba da
se vre u kritinim fazama izgradnje, npr.
kada je radna zona tunela unutar rastojanja
od 10 metara od merne stanice ili
konstrukcije.

Nivelisanje pomou standardnih
instrumenata moe da se izvri brzo i bez
posebne vetine. Lako je postii preciznost
manju od 5 mm; iskusan geometar je moe
da meri i sa preciznou od 1 - 2 mm.
Instrumentima visoke preciznosti mogue je
meriti i do preciznosti od 0,1 mm.

Merne stanice:
Merne stanice su visinske take - reperi sidra
na vrsti povrini. One moraju da budu
postavljene tako da ne doe do promena u
izdizanju usled loeg postavljanja ili
pomeranja, koje je izazvano drugim uzrocima
osim osim gradnjom. Vani su i slobodan
pogled i lak pristup. S obzirom da se
postavljanje obino vri pre gradnje, treba da
se uzmu u obzir i promene u okolini, koje
mogu da se dogode tokom gradnje ili usled
mogueg skretanja saobraaja.

Broj postavljenih mernih stanica zavisi od
dimenzija i konstrukcionog sistema
graevine. Kako su oteenja graevina
posledica razlike u sleganju, etiri merne
stanice (po jedna na svakom uglu) smatraju
se minimalnim brojem. Za detaljniju procenu
JP Putevi Srbije 35
diferencijalnih sleganja potrebne su barem tri
stanice u jednom smeru.

Mera nagiba - tiltmetar

Primena:
Merai nagiba, koji mere nagib (rotaciju)
konstrukcije, su dodatni alat za procenu
diferencijalnih ulegnua graevine ili
konstrukcije. Oni se postavljaju na zid ili
plou na jednom ili vie spratova u zgradi.

Princip dejstva:
Oprema ukljuuje nagibni tanjir (keramiki ili
mesingani), koji je ubetoniran u povrinu,
prenosni senzor meraa nagiba i indikator.
Tanjir sadri klinove koji su referentne take
za postavljanje senzora koji detektuje
promenu u nagibu (ugaona defleksija) tanjira.
Mera nagiba mora da bude sposoban da
izvodi dvoosna merenja. Kod dugotrajnih
neprestanih posmatranja, senzor moe da se
postavi trajno.
11.3.7.10 Vibracije zbog miniranja
11.3.7.10.1 Seizmograf
Primena:
Najei tip oteenja zbog miniranja je
uzrokovan vibracijama u tlu. Eksplozija
eksploziva u rupi generie intenzivno
prostiranje udarnih talasa u steni. Vibracije
zbog miniranja i efekti takvih vibracija mogu
da postanu opasni ako tunel prolazi kroz
naseljeno podruje ili je blizu graevina ili
graevinskih konstrukcija. Intenzitet
seizmikog kretanja koji moe da se tolerie
raznim tipovima konstrukcija mora da bude
ustanovljen da bi se odredili prihvatljive
koliine punjenja na raznim udaljenostima od
konstrukcije (ili objekta). Izraunavanja
vibracionih uticaja mogu da budu samo
teoretska i zato treba biti veoma obrazriv
kada se iznose kao tvrdnje. U takvim
sluajevima za vreme gradnje treba da se
izvre in-situ merenja vibracija. Ova merenja
mogu da budu koriena i za poboljanje
sistema miniranja i iskopavanja.

U zavisnosti od stvarnih uslova postavlja se
nekoliko stanica za praenje. Neke treba da
budu smetene direktno na graevini ili
konstrukciji na kojoj se meri efekat, a neke
blie taki miniranja. Uglavnom stanice za
beleenje treba da budu smetene na
razdaljini do 500 m. Radi izmena u sistemu
iskopavanja i miniranja, blizu take miniranja
u niama tunela mogu da se postave i
seizmografi.

Princip dejstva:
Kretanje estica zbog seizmikih talasa moe
da se izmeri pomou seizmografa. U principu
instrument ini uveani zapis o pomeranju
baze na kojoj stoji, a koja je vezana na
inercioni lan ili veliku masu koja se u osnovi
ne mie. Seizmograf belei pomeranja u tri
smera, dva horizontalna na desnim uglovima
i jedan vertikalni.

Seizmografi brzine, koji mere promenu
amplitude talasa u jedinici vremena, iroko se
koriste za merenje pokretanja tla zbog
miniranja. Ostali tipovi su seizmografi
pomeranja i seizmografi ubrzanja.

Vano je da aparat za praenje bude u
punom kontaktu sa svojom bazom. Svi
kablovi za povezivanje treba da su
postavljeni tako da se obezbedi
vodootpornost.

Doputena brzina vibracija:
Nivo pomeranja koji je potreban da doe do
oteenja graevine zavisi od njene
konstrukcije. U nastavku su dati podaci o
standardnima doputene vibracione brzine
koja ne dovodi do nikakvih oteenja na
graevinama u skladu sa nemakim
standardom DIN 4150. Interval linije 1 vai za
spomenike i posebno zatiene objekte,
interval linije 2 za objekte za stanovanje i
interval linije 3 za industrijske i posebne
objekte.

36 JP Putevi Srbije

Slika 11.3.17: Grafiki prikaz dozvoljene vibracione brzine koja ne dovodi do nikakvih oteenja na
graevinama u sklau sa njemakim standardom DIN 4150. Interval linije 1 vai za spomenike i
posebno zatiene objekte, interval linije 2 za objekte za stanovanje i interval linije 3 za industrijske
i posebne objekte.

11.3.7.11 Unos podataka
11.3.7.11.1 Opte
Geotehnika i geodetska merenja rezultiraju
velikom koliinom podataka. Dok obrada tih
podataka u malim projektima moe da bude
runa, veliki projekti zahtevaju obradu
podataka pomou raunara.

Unos mernih podataka i obrada ukljuuju
sledee zadatke:
- unos sirovih podataka jasnim
redosledom,
- izraunavanje rezultata potrebnih za
interpretaciju,
- grafika prezentacija rezultata.
11.3.7.11.2 Runi unos podataka
U sluajevim kada se podaci o praenju ne
belee automatski, najee ih upisuje merni
tehniar odmah nakon izvrenih oitavanja.
Dobro je imati zapise ranijih oitanja pri ruci
kada se vre nova, jer tako mogu da se
izbegnu uobiajene greke u fazi oitavanja.

Sirovi podaci se zatim prebacuju u
standardizovane obrasce za podatke.
Postoje obrasci za svaki tip instrumenta.
Pokazne obrasce obino daju poizvoai
instrumenta. Numeriki podaci iz obrazaca se
zatim unose u grafikon zavisnosti od
vremena. U dananje vreme teko je koristiti
samo rune postupke za unos podataka.
Runi unosi zato obino koriste obrasce za
unos, izraunavanje i iscrtavanje na
raunaru.
11.3.7.11.3 Kompjutorizovani unos
podataka
U velikim projektima kompjuterizovan unos
podataka je jedini nain da se postigne dobar
pregled rezultata praenja. ak i u malim
projektima kompjuterizovan unos je u
prednosti, s obzirom da rezultati odmah
mogu da se unesu u grafikon i to u razliitim
rasponima i kombinacijama. Ovo tedi vreme
i olakava zadatak interpretacije.

Rezultati praenja koji su izmereni runo
unose se u bazu podataka, a elektronski
sakupljeni podaci obino mogu da se
prenesu direktno iz instrumenta ili putem
medijuma za skladitenje podataka. U
sluaju beskontaktnog praenja deformacija,
to je praktino standard za merenja otklona
obloga, podaci se prenose direktno iz
teodolita u raunar, gde evaluacioni program
izvodi potrebna matematika izraunavanja i
potom prenosi podatke o deformacijama u
bazu podataka.

JP Putevi Srbije 37
Raunarski program za unos i prikaz
rezultata praenja treba da ima barem
sledee funkcije:
- organizovanje baze podataka,
- mogunost skladitenja podataka iz svih
instrumenata koji su korieni na terenu,
kao to su ekstenzometri, piezometri,
inklinometri, merai konvergencije,
beskontaktno praenje, itd.,
- mogunost skladitenja dogaaja vezanih
za gradnju, kao to je brzina gradnje,
zastoji u radovima, posebne pojave,
- procena sirovih rezultata (izraunavanje
napona u stenski masi iz oitavanja
pomou ekstenzometra, primena
temperaturne korekcije na oitavanja
konvergencije, ukljuujui i kalibracione
vrednosti,
- ako je potrebna produena obrada sirovih
rezultata od strane drugog programa,
softver za unos treba da ima direktni
interfejs na izlazu tog programa ili u
najmanju ruku neutralni interfejs, koji
mogu da koriste oba programa,
- iscrtavanje podataka na ekranu i na svim
uobiajenim izlaznim ureajima (ploteri i
printeri) i u datoteku radi dodavanja u
izvjetaje,
- iscrtavanje podataka u zavisnosti od
vremena, unutar poprenog preseka i
uzdu longitudinalnih sekcija tunela

Slika 11.3.18: Kompjutorski prikaz rezultata praenja

11.3.7.11.4 Interpretacija mernih
podataka
Opte
Interpretacija mernih podataka u vezi sa
tunelom ima sledee zadatke:
- analiza stabilnosti kompletne konstrukcije
tunela,
- analiza mehanikog ponaanja stene
zajedno sa redistribucijom napona i
otputanjem tla,
- analiza optereenja potpornih elemenata,
npr. stenskih sidara, mlaznog betona,
elinih lukova, itd.,
- procena rizika za svaku graevinu ili
konstrukciju u blizini tunela.

38 JP Putevi Srbije
Relevantnost metoda praenja
Prikladnost raznih metoda praenja varira u
zavisnosti od zadatka. Razliitim merenjima
stvara se baza za interpretaciju:

Beskontaktno praenje deformacije
Spoznaja o apsolutnim pomeranjima nekoliko
taaka na obodu obloge tunela najbolja je
baza za temeljnu interpretaciju. Ovaj je
metod veoma informativan s obzirom da se
specifini geoloki uslovi odravaju kroz
merenja, pa moe da se izvede vrlo osetljivo
prilagoavenje potpore.

Konvergencije
itai konvergencija su vrlo osetljiv alat za
procenu opte stabilnosti. Konvergencije ne
daju podatke o apsolutnim pomeranjima zato
to utvruju samo relativna pomeranja. No, s
obzirom da su svi elementi koji doprinose
konstrukciji tunela sumirani u rezultat
konvergencije, stabilisanje konvergencija
znai i stabilisanje cele strukture.

Zbog vremenski zavisnih karakteristika stene
i podgrade moe da postoji privremena
stabilnost, no znaajne deformacije mogu da
se pojave u koracima bez oiglednog uticaja
aktivnosti gradnje tunela.

Nivelisanje
Nivelisanje iskazuje neophodne informacije
zajedno sa konvergencijama. U nekim
uslovima (npr. plitki tunel u slabom tlu), kada
je najkritinije sleganje kalote, nivelisanje
tavanice i nivelisanje primarne podgrade su
prvi izbori za analizu stabilnosti. Relativno
sleganje krune i podpore je indikacija za tip
mehanikog ponaanja stena, (prenos tereta,
podruja otputanja i plastifikacije).

Buotinski ekstenzometri
Buotinski ekstenzometri daju informacije o
deformacijama unutar tla/stene. Koliina i
distribucija tih deformacija du
ekstenzometra omoguavaju kvalitativnu
procenu stanja optereenja zemljita.
Rezultat procene zavisi od broja sidara
unutar buotine. to je kraa relativna
udaljenost sidara to su rezultati precizniji.
Buotinski ekstenzometri esto omoguavaju
odreivanje dubine podruja plastifikacije oko
tunela. Ovo je vano pri odluivanju o duini
stenskih sidara, s obzirom da su ona obino
projektovana da preu zonu plastifikacije.

Merna sidra
Oitanja daju relativno pomeranje fiksnih
taaka du stenskog sidra. U elastinim
uslovima prosena sila moe da se izrauna
iz prosenih napona. Ponekad napon prelazi
zadatu vrstou. U tom sluaju Hukov zakon
vie ne vai. Sila tada odgovara korisnoj sili.
Deformacija potpuno zalivenog stenskog
sidra pri buenju tunela u steni je vrlo
promenjiva du njegove duine. U tom
sluaju izraunata sila je samo grubo
pojednostavljenje.

Merenja napona
Optereivanje betonske obloge uglavnom se
uvodi tokom prvih nekoliko dana ili ak sati
nakon njenog nanoenja. Tokom tog perioda
obino se dostigne najkritiniji stepen
primene betonske obloge. Zato je utvrivanje
ranog optereenja od najvee vanosti za
procenu lokalne i celokupne stabilnosti i
privremene podtpore.

Odreivanje napona u betonu pomou elija
za pritisak nije zadovoljavajua metoda zato
to relativno kruta elija ometa slab mlazni
beton kao i zbog slabog ugnijeenja
prouzrokovanog promenama temperature.
Mera napona u mlaznom betonu je razvijen
da bi se omoguila bolje procena optereenja
tokom prvih nekoliko dana. Ako se merenja
napona kombinuju sa interpretacijom
deformacija obloge, ekstenzometarskim
oitavanjima itd., moe da se postigne
gotovo potpuno razumevanje strukturnog
ponaanja kombinovanog sistema tla i
potpornog sistema.
11.3.7.12 Iscrtavanje podataka
Grafiki prikaz podataka je od posebne
vanosti za interpretaciju. U dodatku
grafikona sa podacima u zavisnosti od
vremena treba da se prikae i lokacija
iskopavanih faza (kalota, stepenica i
podnoni svod). Procena deformacije pre
nultog oitanja je od vanosti da bi se
vrednovalo celokupno pomeranje.

Za podatke o pomeranjima korisni su sledei
grafikoni:
- merenja u zavisnosti od vremena,
- merenja u zavisnosti od tunelskog
poprenog preseka i vremena,
- merenja u zavisnosti od deonice i
vremena,
- merenja u zavisnosti od rastojanja do ela
izkopa,
- prikaz geotehnikih tendencija (npr.
oitanja 15 m iza ela iskopa).

Za glavno praenje, popreni presek koji
sadri merna sidra, buotinske
ekstenzometre i ostale ureaje, podaci
merenja obino se iscrtavaju i za popreni
presek tunela.
JP Putevi Srbije 39
11.3.7.13 Merenja za vreme radova
U posebnim podrujima (zone velikih raseda,
podruja sa bubrenjem, itd.) u pravilnim
intervalima treba da se izvre sledea
merenja:
- naponi u unutranjoj oblozi,
- deformacije obloge (npr. izdizanje
podnonog svoda).
11.3.7.14 Geotehniki nadzorni organ
Pojedine vrste merenja mogu da izvode
razliiti izvoai. Meutim, za celovito i
usklaeno tumaenje rezultata svih izvrenih
merenja imenuje se samo jedan geotehniki
nadzorni organ koji mora da bude nezavisan
od izvoaa.

Zadaci geotehnikog nadzornog organa su:
- nadzor nad redovnim i kvalitetnim
obavljanjem svih projektom predvienih
geotehnikih merenja i posmatranja,
- usklaeno tumaenje svih izvrenih
merenja u periodinim izvetajima, sa
komentarima i predlozima za nastavak
radova,
- tekue obavetavanje izvoaa,
projektanta i naruioca, odnosno slube
nadzora o rezultatima merenja,
- tekue obavetavanje izvoaa pojedinih
geotehnikih merenja i posmatranja o
eventualnim neusaglaenostima i
potrebnim izmenama i dopunama
merenja.

U projektu mora da bude odreena
uestalost periodinog izvetavanja od strane
geotehnikog nadzornog organa. Bez obzira
na projektom propisanu uestalost
izvetavanja, geotehniki nadzorni organ je
duan da izvetaj izradi i dostavi odmah kada
izmerene vrednosti ukazuju na ponaanje
izvan predvienog ili kad se geolokim
praenjem utvrdi znaajna promena u
sastavu, odnosno karakteristikama tla.

Geotehniki nadzorni organ mora rezultate
merenja da prikae u adekvatnom
tabelarnom ili grafikom obliku. Prema
vrstama merenja rezultati moraju da se
prikau:
- u osnovi (u situaciji),
- u poprenim, odnosno podunim
profilima,
- kao vremenski dijagram,
- kao dijagram meusobne zavisnosti
pojedinanih koliina.

Geotehniki nadzorni organ je zaduen za
tumaenje svih izvrenih merenja.

Tumaenje treba da vri:
- simultano za sva izvrena merenja na
pojedinanom objektu ili zoni uticaja
gradnje, uzimajui u obzir geolokim
praenjem utvrenju strukturu tla,
- u skladu sa najnovijim saznanjima u
struci,
- grafikim prikazima merenih koliina u
osnovi, poprenim i podunim profilima, i
dijagramom vremenske zavisnosti
merenih koliina ili meusobne zavisnosti
razliitih merenih koliina,
- po objektivnim metodama i simulacijom
pomou numerikih modela.

Ako rezultati pojedinanog merenja ili
merenja na vie mesta ukazuju na ponaanje
izvan oekivanog (zelenog) podruja,
potrebno je da se na osnovu utvrene
geoloke strukture i karakteristika tla,
izmerenih vrednosti, graevinskih aktivnosti i
drugih faktora uticaja takvo dogaanje
objasni:
- adekvatnim povratnim analizama,
- kontrolnim merenjima,
- dodatnim istraivanjima,

a prema rezultatima tih analiza treba da se:
- nain gradnje prilagodi utvrenim
uslovima,
- ponovo odrede granine vrednosti
merenja koje razgraniavaju prihvatljivo
(zeleno), granino (uto) i nedozvoljeno
(crveno) ponaanje tla, odnosno
konstrukcija.

Kada se radovi na iskopavanju zavre,
geotehniki nadzorni organ mora da sastavi
zavrni izvetaj koji predstavlja deo projekta
izvedenih radova i u pisanom, tabelarnom i
grafikom obliku sadri:
- opis i prikaz geolokih uslova u zoni
uticaja tunela, sa svim specifinostima i
geoloko uslovljenim pojavama,
- opis i prikaz hidrogeolokih uslova,
- tumaenje rezultata svih merenja.

Uz konani izvetaj treba da se priloe svi
dnevni ili periodini rezultati izvrenih
merenja i geolokih praenja.
11.3.8 GEODETSKI RADOVI
11.3.8.1 Geodetska koordinatna osnova
Koordinatnu osnovu predstavlja
trodimenzionalni koordinatni sistem, odnosno
trodimenzionalni poloaji taaka koje
odreuju taj koordinatni sistem. Poloaji
40 JP Putevi Srbije
taaka mogu da budu odreeni na osnovu
klasinih terestrikih metoda odreivanja
poloaja taaka, ali i metodama satelitske
geodezije, npr. GPS tehnologijom (Global
Positioning System).

Geodetsku koordinatnu osnovu predstavljaju
poloaji (koordinate) taaka. Osim samih
metoda merenja i obrade podataka, koje
omoguavaju postizanje potrebne preciznosti
poloaja taaka koordinatne osnove,
potrebno je obezbediti i stabilnost taaka
koordinatne osnove. Zato je potrebno izvriti
izbor odgovarajuih lokacija i adekvatnu
stabilizaciju taaka. Stabilnost taaka
koordinatne osnove obezbeuje se
periodinim merenjima. Ako se ustanovi da
neka od taaka nije stabilna, neophodno je
pouzdano utvrditi njeno pomeranje.

Koordinatna osnova mora da bude takvog
kvaliteta (preciznosti) da omoguava
izvoenje geodetskih radova pre, tokom i
nakon gradnje tunela i drugih objekata na
posmatranoj deonici puta:
- ucrtavanje portala i konstrukcija u
podruju portala,
- usmeravanje ose tunela,
- praenje pomeranja (deformacija) u
podruju uticaja tunela,
- praenje konvergencija u tunelu
- praenje pomeranja nakon gradnje tunela.

Pri izboru poloaja taaka mora da uestvuje
i geolog, odnosno geotehniar, ocenom
globalne i lokalne stabilnosti podruja na
kojem je predvieno postavljanje taaka
primarne koordinatne osnove.
11.3.8.2 Uspostavljanje koordinatne
osnove terestrikim metodama
Terestrika metoda, koja omoguava
dobijanje horizontalnih poloaja taaka
adekvatnog kvaliteta, predstavlja triangulaciju
zajedno sa trilateracijom. Horizontalni deo
koordinatne osnove mora da bude
uspostavljen kao dravna trigonometrijska
mrea najvieg reda. Posmatranja moraju da
budu izvedena badarenim i servisiranim
instrumentima najvieg kvaliteta, korektno
obraena i ujednaena.

Visinski deo koordinatne osnove mora da
bude uspostavljen pomou instrumenata,
procedurom i obradom posmatranja kao u
nivelmanu visoke preciznosti.

Uspostavljanje koordinatne osnove u sluaju
terestrikih metoda mora da bude izvedeno u
skladu sa meunarodnim standardom ISO
4463.

Rezultat su koordinate taaka u dravnoj
kartografskoj projekciji i visine taaka u
dravnom vertikalnom referentnom sistemu.
11.3.8.3 Uspostavljanje koordinatne
osnove pomou GPS tehnologije
Pri uspostavljanju koordinatne osnove na
temelju GPS posmatranja, posmatranja je
potrebno izvesti pomou GPS prijemnika
adekvatnog kvaliteta (geodetski GPS
prijemnici), uz adekvatnu duinu trajanja
posmatranja i njihovu korektnu obradu.
Pritom je potrebno izvriti povezivanje
posmatranja sa globalnim terestrikim
koordinatnim sistemom visoke preciznosti,
npr. ETRS 89 i upotrebiti precizne efemeride
GPS satelita, npr. CODE ili IGS efemeride.

Pri odreivanju poloaja metodom satelitske
geodezije, koordinatnu osnovu predstavlja
prostorni poloaj taaka, odreen u
globalnom terestrikom referentnom
koordinatnom sistemu. Za upotrebu tih
poloaja u koordinatnom sistemu u kojem je
objekat projektovan, pre svega zbog
povezivanja sa terestrikim mernim
postupcima, potrebno je uspostaviti vezu
izmeu sistema.

Pri uspostavljanju koordinatne osnove
metodama satelitske geodezije, ona mora biti
izraena svrsishodnim ispunjavanjem
meunarodnog standarda ISO 4463. Takoe
preporuuje se potovanje pravila geodetskih
merenja GPS tehnologijom.

Federal Geodetic Control Comitee, 1988.
Geometric Geodetic Accuracy Standards and
Specifications for Using GPS Relative
Positioning Techniques, Ver. 5.0, Federal
Geodetic Control Comittee, SAD.

Rezultat su koordinate taaka u dravnoj
kartografskoj projekciji i visine taaka u
dravnom vertikalnom referentnom sistemu.

11.3.8.4 Preciznost koordinatne osnove
Uspostavljanje geodetske koordinatne
osnove mora da bude izvedeno preciznou
koju zahtevaju pojedini zadaci ije
izvravanje treba da omogui i obezbedi
geodetska osnova . To su:
- zahtevana preciznost ucrtavanja ose
tunela i drugih objekata,
JP Putevi Srbije 41
- zahtevana preciznost praenja
eventualnih pomeranja u podruju uticaja
gradnje,
- zahtevana preciznost praenja
konvergencija,
- zahtevana preciznost odreivanja
pomeranja taaka nakon gradnje tunela.

Potrebnu preciznost ucrtavanja objekta, kao i
oekivanu veliinu pomeranja i
(konvergencija) daje projektant tunela.
11.3.9 TOLERANCIJE
11.3.9.1 Opte
Prilikom praktine konstrukcije tunela,
neizbean je odreeni stepen nepreciznosti.
Projekat tunela treba da uzme u obzir te
nepreciznosti predvianjem adekvatnih
geometrijskih tolerancija za poetne i zavrne
obloge tunela.

Moderna projektna praksa ima tendenciju da
ukljui tolerancije u sve nacrte, a naroito za
zavrne obloge.

Druga mogunost je da se tolerancije
izostave iz nacrta pa se njihovo definisanje
ostavlja izvoau ili predstavnicima vlasnika
na terenu. U svakom sluaju, nacrti moraju
bez dileme da pokau da li njihove dimenzije
ukljuuju tolerancije ili ne.
11.3.9.2 Tolerancija za poetne obloge
(primarne podgrade)
Konstrukcija poetnih obloga je operacija
kojoj se pripisuje nekoliko izvora
nepreciznosti. Kako je nie navedeno, mnoge
od njih u velikoj meri su povezane sa
uslovima na gradilitu, odnosno sa
promenama tokom konstrukcije. Stoga
ponekad moe da bude bolje da se
tolerancije ne ukljue u nacrte za poetne
obloge, ve da se definiu na gradilitu. S
druge strane, ve gotovi delovi, kao to su
elini lukovi i reetkasti nosai, treba da
budu izraeni u skladu sa odgovarajuim
tolerancijama.

Tolerancije za poetne obloge moemo da
podelimo u etiri kategorije:
- geodetske tolerancije,
- tolerancije izvoenja (konstrukcijska
tolerancija),
- tolerancije zbog deformacija,
- neizbeni prekoprofilski izkop.
11.3.9.2.1 Geodetske tolerancije:
Na tolerancije istraivanja najvie djeluje
opta topografska karta. Preciznosti
istraivanja raste znaajno ako su geodetske
mree zatvorene, npr. ako postoji pilotni
potkop.

Geodetska tolerancija takoe zavisi od
kvaliteta instrumenata, vidljivosti u tunelu,
mogunosti iznalaenja dobrih stajalita i
vidnih linija, kao i od optih operativnih
uslova merenja. Dakle, geodetske tolerancije
su snano povezane sa uslovima na
gradilitu. Projektant e moda morati da
modifikuje geodetske tolerancije ako izvoa
izvede merenja znaajno bolje ili loije od
oekivanog u fazi projektovanja.
11.3.9.2.2 Tolerance izvoenja
(Konstrukcijske tolerancije)
Tolerancije konstrukcije ukljuuju sve tekoe
povezane sa geometrijski tanim
iskopavanjem i potpornim instalacijama.

Tolerancije konstrukcije su jako uslovljene
uslovima zemljita, oblikom i veliinom
tunela, sloenou trenutnih faza izvoenja,
konstrukcijskom opremom i kvalitetom
prefabrikovanih delova (npr. elini lukovi.

Veoma nepovoljni uslovi zemljita, kao to je
jako ulaenje vode, mogu tetno da utiu na
tolerancije.

Konstrukcijske tolerancije su veoma
povezane sa uslovima na gradilitu pa e
moda biti potrebno da se prilagode
pojedinim uslovima na gradilitu.
11.3.9.2.3 Neizbeno prekoprofilski izkop
tunela:
Neizbeno iskopavanje preko profila puta nije
tolerancija u striktnom smislu rei. Meutim,
ono ima vrlo vanan efekat na projekt, pa
mora da bude ukljueno u projektovanje.

Neizbeno lomljenje ne poveava se nuno
sa pogoranjem uslova stene, upotreba
ponih lukova i podupirakih elemenata u
takvom kamenim uslovima smanjuje koliinu
lomljenja.
11.3.9.3 Tolerancije finalnog obloga
Izgradnja finalnih obloga zahteva ue
tolerancije nego to zahteva izgradnja
inicijalnih obloga. S obzirom da se
konstrukcija finalnih obloga vri pod manje
42 JP Putevi Srbije
stisnutim i tekim operativnim uslovima,
takve se tolerancije obino mogu odrati.

Postoje tri glavna izvora nepreciznosti u
izgradnji finalnih obloga:
- geodetske tolerancije,
- tolerancije kalupa,
- uinak zavoja.
11.3.9.3.1 Geodetske tolerancije:
Izvori nepreciznosti istraivanja za izgradnju
finalnih obloga slini su onima kod izgradnje
inicijalnih obloga.

Mogu se definisati dve klase tolerancija:
Zatvorena geodetska mrea i otvorena
geodetska mrea. Na preciznost istraivake
mree veoma veoma utie duina tunela.
11.3.9.3.2 Tolerancije kalupa:
Na ovaj razred tolerancija utiu tri glavna
faktora:
- proizvodna tolerancija kalupa,
- nepreciznosti tokom smjetanja kalupa,
- deformacija kalupa tokom betoniranja.
11.3.9.3.3 Uticaj zavoja:
S obzirom da je kalup tunela ravan, zavijen
tunel zapravo ima oblik poligona. Stoga e da
doe do devijacije od teoretskog oblika uz
maksimum na centru betoniranog bloka.
Toleracnija zavoja C se moe izraunati
prema formuli:

(mm]

L duine bloka
B irine podruja odmaka
R radijus tunelske trase
11.3.9.4 Ostale tolerancije
Nie, okna za odravanje i ostale instalacije
treba da budu pozicionirane uz preciznost od
+/- 5 cm. Veliina nia treba da bude
precizna do +/- 1 cm.

Prefabrikovani delovi, instalacioni kanal i
ostale instalacije treba da butu smetene uz
preciznost od +/- 1 cm.

Prirucnik Za Peojektovanje Puteva, Tunela..

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Peojektovanje Puteva, Tunela..

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

You might also like