Montaa elinih konstrukcija

3. Pomona sredstva za montau. Proraun nosivosti

elemenata u fazi montae
Uz razne vrste dizalica kao sredstava za podizanje tereta u
procesu montae moraju se upotrebljavati i razliite vrste
sitnih sredstava za montau tj. pomonih montanih
sredstava.
Za dizanje tekih tereta na male visine i za precizno
postavljanje konstrukcije na leita, ili oslonce mogu se
upotrebljavati hidraulike dizalice.
Prema konstrukciji mogu biti:
1. sa polugom (nosivosti 2.5 do 20 t),
2. sa navojem (do 25 t) ili
3. hidraulike (i preko 200 t).
Pomona sredstva za montau
Hidraulike dizalice razliite nosivosti
Hidraulika dizalica nosivosti 500 t Hidraulika dizalica nosivosti 300 t
Primena hidraulikih dizalica za montau mostova
Teleskopske hidraulike dizalice omoguavaju
naizmeninim podpakivanjem spoljanjeg i unutranjeg
dela da se dostigne neograniena visina dizanja (slika).
Hidraulike dizalice
Pri montai elinih konstrukcija upotrebljavaju se i
razliite vrste lakih dizalica, obino na runi pogon.
Jedna od takvih je TIRFOR (slika) koji moe imati nosivost
od 800 do 5000 kg.
Tirfor nosivosti 1t Tirfor nosivosti 2t
Tirfor nosivosti 3t
Mehanizam tirfora
Za vee terete upotrebljavaju se razne vrste lakih
lananih dizalica (npr. BRAVO, TRALIFT itd.) nosivosti
od 500 kg do 10000 kg (slika).
Lake lanane dizalice
Kao pomono sredstvo za dizanje tereta koriste se razne
vrste uadi (slika). Ova sredstva su izraena od eline
uadi nazivne vrstoe 1600 N/mm2.
Krajevi uadi su pomou aluminijumske aure presovani
tako da ice nisu oteene nego su zalivene. Takvo
presovanje onemoguava razvezivanje ome.
Priveznice mogu biti opremljene i sa dodatnom opremom
kao to su kuke, obrui i prelazne karike.
elina uad sa razliitim
zavretcima i aluminijumske
aure
elina uad
elino ue sa kukom
elina uad velikog prenika
Za precizno merenje sile u uetu ili tereta na kuki koriste
se razne vrste dinamometara (slika).
Dinamometri za odreivanje sile u uetu ili
tereta na kuki
elini lanci sa kukama
Osim uadi za podizanje tereta mogu se koristiti i elini
lanci (slika).
Uz pomo uadi i lanaca mogu se koristiti razliiti
sistemi za kaenje, odnosno za veanje delova ili
segmenata eline konstrukcije.
Reenje prikazano na slici primenjuje se kod
pojedinanih delova i vezaa u ravni (krut sistem).
Nain podizanja pojedinanih elemenata konstrukcije krutih u
svojoj ravni
U reenju sa slike eliminie se opasnost od bonog
izvijanja koja se javlja kod prethodne varijante jer se
eliminie aksijalna sila pritiska N u elementu koji se die
ubacivanjem krute traverze T.
Primena krute TRAVERZE pri podizanju elemenata
konstrukcije
Primer primene traverze na montai sanduastog glavnog nosaa
Primeri razliitih traverzi
Kod krutih prostornih sistema reenju na slici c daje se
prednost uz dva mogua naina kaenja. Umanjenje
aksijalne sile pritiska u podunom pravcu postie se
takoe krutom traverzom (slika d), a eliminisanje
aksijalnih sila u oba pravca segmenta eline
konstrukcije postie se korienjem krutog rotilja R
(slika e).
Nain podizanja krutih prostornih sistema
Primena krutog rotilja
Mesta na kojima se privruju elina uad ili lanci za
element eline konstrukcije koji se die obeleavaju se
bojom, a po potrebi na njima se rade kuke ili rupe za
veanje.
Na delovima sloenih i specifinih elinih konstrukcija
mogu se navariti elementi odnosno izbuiti rupe za
veanje ako je to planom izvoenja radova na montai
predvieno ili ako je to obavio nadzorni organ naruioca
odnosno odgovorno struno lice izvoaa.
Posle zavrene montae, takvi elementi se mogu
odstraniti, odnosno rupe zatvoriti pri emu se ne sme
otetiti elina konstrukcija.
Nekoliko primera za oblikovanje mesta za vezu uadi ili
lanaca prikazano je na slici. Kod reenja na slici a mesto
kaenja je integrisani deo elementa konstrukcije, a kod
reenja na slici b dodat je pomoni deo konstrukcije.
Reenja c) i d) prikazuju dodatni element koji se posle
montae odseca ili demontira.
Primeri oblikovanja mesta za vezu uadi ili lanaca
Za pritezanje zavrtnjeva i ankera upotrebljavaju se impulsivni zatezai
(pitolji) na elektrini ili pneumatski pogon.
Visokovredni zavrtnjevi se na propisanu silu prednaprezanja priteu
momentnim kljuem sa indikatorom dostignutog momenta pritezanja.
Runi alat na elektrini pogon na montai sainjavaju jo i builice i
brusilice.
Razliiti tipovi moment
kljueva
Ako se rauna sa veim obimom zavarivakih radova na
predmontai, na montanoj povrini je potrebno napraviti
prirune atore. Ostala oprema radnog mesta zavarivaa,
aparati za zavarivanje, pei za suenje elektroda su
identini kao i u radionici.
Nadkrivanje radnog prostora
Meu pomona sredstva za montau spadaju i provizorne
radne platforme za rad na visini, razne staze ili montane
platforme koje se diu sa karoserije teretnog vozila (sa
korpom).
Za kratkovremene radove bez platformi ili staza bezbednost
montaera mora biti obezbeena zatitnom mreom.
Montane platforme koje se podiu sa karoserije vozila
Primena radnih platformi na montai eline konstrukcije
Primena radnih platformi
na montai eline
konstrukcije
Za montane oslonce mogu se koristiti i razne vrste
potpornih konstrukcija (tipskih skela), najee cevne.
Na slici je prikazana tipska pomona skela za montau
sistema "PIMO". Sistem je formiran od elinih stubova
razliite visine, sa reetkastim ukruenjima od cevi prenika
60 mm i sa nosaima u vidu rotilja koji se postavljaju u
glavama i osloncima stubova. Oslanjanje stubova direktno
na temelj omogueno je konstrukcijom noice.
Skela za montau tipa PIMO
Za lake radove na montai (ienje povrina, povrinska
zatita, itd.) moe se koristiti i laka fasadna cevna skela,
sa malom teinom i velikom brzinom montae.
Lake fasadne cevne skele
Primer radne (zatitne) platforme privrene za deo konstrukcije
Montaa elinih konstrukcija
4. Postupci montae. Prijem eline konstrukcije
posle zavrene montae
Radovi na montai elinih konstrukcija zapoinju, po
pravilu posle zavretka radova ispod "nulte linije", tj.
posle zavretka temelja i ostalih oslonaca konstrukcije
celog objekta, odnosno njegovog dela, saglasno projektu
za montau eline konstrukcije.
Montaa i spajanje elemenata eline konstrukcije izvode
se po redosledu i na nain koji su odreeni projektom za
montau eline konstrukcije. elina konstrukcija
mora biti montirana tako da po njenom kompletiranju ona
dobije oblik i poloaj koji su predvieni projektom.
Pri montai elinih konstrukcija temperatura vazduha
ne bi trebala da bude manja od 10C.
Postupci montae
Pre poetka montae vri se popravljanje delova koji su
oteeni pri transportu, jae iskrivljeni elementi
ispravljaju se zagrevanjem (u toplom stanju), a manje
deformisani na hladno.
Takoe se pre podizanja i postavljanja u poloaj
predvien projektom elementi eline konstrukcije
moraju oistiti od blata i druge neistoe, a oteenja
na osnovnom premazu treba popraviti.
Spojne (preklopne) povrine elemenata u montanim
spojevima moraju se pre sklapanja zatititi od korozije.
Ovo je izuzetno vano kod specijalne pripreme povrina
eonih ploa.
Po mogustvu treba teiti da se povrina za
predmontau postavi na dohvatu montane dizalice.
Ako ovo nije mogue delovi eline konstrukcije ili
montani sklopovi se dovoze kamionima ili eleznikim
platformama.
Sa poveanjem nosivosti dizalice montani sklopovi se
poveavaju, formiraju se celi blokovi konstrukcije (npr.
dva krovna vezaa sa pripadajuim ronjaama i
spregovima). Montaa u blokovima bitno skrauje
ukupno vreme montae konstrukcije.
Primer montae u blokovima
Primer montae u blokovima montaa dela meuspratne
konstrukcije
Pri dizanju tekih tereta moraju da se potuju svi zahtevi
bezbednosti.
Elemente i sklopove eline konstrukcije mogu da vezuju
za dizanje samo kvalifikovani radnici. Neophodno je
poznavati teinu sklopa koji se podie i poloaj njegovog
teita, pa prema tome odrediti adekvatni nain veanja.
Terete treba podizati samo vertikalno na gore. Eventualna
horizontalna komponenta od uticaja tereta mogla bi da
izazove havariju dizalice.
Okaeni element konstrukcije se pomou privezanih
kanapa usmerava od strane montaera do konanog
poloaja.
Usmeravanje montanog komada uz pomoc uzadi
U tom konanom poloaju obino se u prvoj fazi postave samo
klinovi (dornovi) ili nekoliko zavrtnjeva da bi se mogli preneti uticaji
od sopstvene teine montiranog komada.
Rupe u montanim nastavcima moraju se poklapati. Ako se rupe
meusobno ne poklapaju, elementi eline konstrukcije se ne smeju
nasilno navlaiti, nego rupama treba buenjem poveati prenik.
Montani nastavak sa fiksiranim
podvezicama
Zavarivanje i konano pritezanje stalnih zavrtnjeva u
montanim spojevima obavlja se tek posle kontrole
pravilnosti poloaja eline konstrukcije
odgovarajueg dela objekta.
Za obezbeenje uslova precizne pozicije elemenata koji
se sueono zavaruju, pri zavarivanju na montai koriste
se montani ugaonici ili ploice koji se privremeno
poveu zavtnjima, a posle izrade zavarenog spoja
odsecaju se.
Pri oslanjanju eline konstrukcije na betonske
temelje precizan visinski poloaj, kao i vertikalnost stuba
fino se podeava ubacivanjem podmetaa (obino
klinastih) ispod oslonake ploe stubova.
Istovremeno se i oslonaka ploa centrie po horizontali.
Doterivanje eline konstrukcije u projektovani poloaj
vri se permanentnom geodetskom kontrolom.
Ugraivanje cementnog maltera ispod stopa stuba i
oko ankera moe se pristupiti tek poto se utvrdi i
pismeno konstatuje da je doterivanje eline konstrukcije
zavreno. Ispod oslonake ploe ugrauje se sloj
cementnog maltera u razmeri 1:2 ili 1:1, ako projektom
nije drugaije predvieno (npr. ekspandirajui malteri).
Oslonac glavnog krovnog vezaa koji se podlivava ekspandirajuim
malterom
Osovinski i visinski poloaj montiranog dela eline
konstrukcije mora se geodetski kontolisati odgovarjuim
brojem merenja.
Potrebno nadvienje eline konstrukcije, koje je odreeno
projektom za montau, mora se pri montai kontrolisati
nivelanjem. Podaci o nivelanju unose se u graevinski
dnevnik.
Pravilnost postavljene eline konstrukcije, kao i uvrenje
konstrukcije, moraju se proveriti instrumentima i to odmah
po zavretku montae svake prostorno krute sekcije
objekta.
Kontrola kranske staze i staze za koje je potrebna
posebna tanost, obavlja se posle kontrole i uvrivanja
osnovnog skeleta konstrukcije.
Veliine doputenih odstupanja montiranih elinih konstrukcija u
visokogradnji
U sluaju da elina konstrukcija nije izraena u granicama
doputenih tolerancija neophodno je dopunskim popravkama
(rezanje gorionikom, ravnanje, provrtanje rupa na vei
prenik, itd.) obezbediti ispavnost geometrijskog oblika
eline konstrukcije, ali tako da to ne remeti stabilnost i mo
noenja konstrukcije.
Veliine doputenih
odstupanja montiranih elinih
konstrukcija u visokogradnji
prema Praivlniku o
tehnikim merama i
uslovima za montau
elinih konstrukcija date su
u tabeli.
eline konstrukcije moraju se montirati postupno, i to na
nain kojim se obezbeduju:
1) stabilnost i nepromenljivost oblika montiranog dela
konstrukcije u svim fazama montae;
2) stabilnost elemenata koji se montiraju i dovoljna mo
noenja pri optereenju za vreme montae;
3) sigurnost objekta i radova, opreme i materijala kao i ljudi,
pri istovremenom izvoenju graevinskih, montanih i
drugih radova na objektu, a prema zajednikom
operativnom planu.
Stabilnost eline konstrukcije od dejstva sopstvene
teine, montanih optereenja i vetra mora se obezbediti
pravilnim postupkom montae vertikalnih i horizontalnih
elemenata konstrukcije i postavljanjem stalnih ili
privremenih veza (na primer privremeni spregovi) ako su
one predviene projektom izvoenja radova.
Izvoenje daljih radova na montiranoj konstrukciji
dozvoljava se po zavretku radova na ukruivanju iste.
Elementi elinih konstrukcija koji se montiraju, pre
oslobaanja kuke dizalice za montau, moraju se
sigurno privrstiti postavljanjem privremenih ili stalnih
veza.
Delovi montiranih konstrukcija mogu se koristiti za
privrivanje dizalica ili drugih sredstava za dizanje
tereta, samo ako je to predvieno projektom.
Na montai se mora napredovati prema prostudiranom i
overenom projektu montae i izbegavati neopravdana
lokalna optereenja (gomilanje krovnih panela na
nedovrenom krovu, skladitenje tehnoloke opreme na
provizornim platformama, itd.). Ako se ovi principi ne bi
potovali moglo bi doi do havarije u toku montae.
Naknadno buenje rupa i konano spajanje u montanim
spojevima moe se, ako nisu predviene druge mere za
postizanje predvienog oblika eline konstrukcije,
izvriti tek posle ugraivanja spojnih (montanih)
zavrtnjeva i epova i doterivanja konstrukcije u poloaj
predvien projektom.
Broj spojnih zavrtnjeva i epova, iji prenik odgovara
prenika rupe, odreuje se proraunom, s tim to ne
moe biti manji od 40% od ukupnog broja rupa u
montanom spoju.
Ako u montanom spoju postoji pet ili manje rupa,
moraju se ispuniti najmanje dve rupe.
Broj epova mora iznositi najmanje 10% od ukupnog
broja rupa u spoju.
Ako se pri montai eline konstrukcije predvia
zavarivanje, rupe se bue na definitivan prenik tek posle
zavrenog zavarivanja odgovarajuih montanih delova
konstrukcije.
Pri izvoenju radova na zavarivanju montanih spojeva
preduzimaju se, po potrebi odgovarajue mere zatite od
atmosferskih uticaja.
Na temperaturi vazduha od -5C do 0C mora se
predgrevati elini materijal odnosno moraju se
preduzeti druge potrebne mere.
Na temperaturi vazduha ispod - 5C zavarivanje nije
doputeno.
Montaa objekata velikih duina ili visina mora se izvoditi u
kompletnim prostorno krutim sekcijama ili blokovima sa
ugraivanjem svih elemenata konstrukcije koji na
montiranoj sekciji ili bloku doputaju izvoenje daljih
radova.
Veliine prostornih sekcija odreuju se projektom za
montau eline konstrukcije.
Montau sekcije treba otpoeti od polja sa ukruenjima ili
drugog dela konstrukcije koji je prostorno stabilan. Montaa
stubova treba otpoeti od polja u kome se nalaze ukruenja
(vertikalni spregovi).
Ako montaa otpoinje od polja u kome nema stalnih
ukruenja, treba postaviti privremena ukruenja. Pri
postavljanju stubova na temelje, pre oslobaanja od kuke
dizalice, stubovi se moraju uvrstiti anker-zavrtnjevima.
Montaa eline konstrukcije krova
valjaonice limova u gradu Viksa (Rusija),
poev od sprenog polja
Montaa konstrukcije svake gornje etae u visokogradnji
moe se izvoditi samo posle sigurnog uvrenja
elemenata donje etae stalnim ili privremenim vezama koje
su predviene projektom montae eline konstrukcije.
Pri istovremenom izvoenju radova u vie etaa, izmeu
etaa se moraju postaviti privremene zatitne oplate,
mree ili drugi sigurnosni ureaji za zatitu radnika.
Montau krovne kosntrukcije treba otpoeti od polja sa
spregovima (popreni krovni spregovi), postavljajui posle
prvog para krovnih vezaa ronjae i sve spregove
predviene projektom eline konstrukcije.
Savremeni postupak montae hala je segmentna montaa
gde se kao montani element koristi npr. segment krova,
prethodno montiran na zemlji i potom kao montana celina
dignuta uz pomo krana na ve namontirane stubove.
Segment krova ine dva krovna vezaa, ronjae, eventualno
spregovi i krovni pokriva. Ovim postupkom je zapoet novi
pravac u izgradnji hala koji je povezan sa skraenjem
vremena izgradnje i poveanjem sigurnosti rada.
Ovaj postupak montae uobiajeno se sprovodi tako to se
kao segmenti montiraju svako drugo polje, a meupolja se
pojedinanom montaom ronjaa, eventualnih spregova i
krovnog pokrivaa kompletno zatvaraju.
U okviru izrade projekta montae metodom segmenata moraju
se odrediti tehniki potrebni parametri dizalice (visina dizanja,
dohvat, nosivost).
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet
Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00
Ostvarljivost tehniki potrebnih parametara dizalice moraju
se paljivo proveriti.
ematski prikaz segmentne montae kao osnova za
sraunavanje specijalnih parametara za montiranje pomou
dizalica prikazan je na slici.
Elementi za sraunavanje specififnih parmetara za montau: K-parametar
krana, B-geometrijski parametar konstrukcije, A-radno-tehniki parametar,
X-potrebna visina dizanja, I-potrebni dohvat, F-potrebna nosivost
Pri izradi projekta montae neophodno je da se dopusti izvesna
varijabilnost procesa montae. To se moe postii pogodnim
izborom statikog sistema i oblikovanjem detalja eline
konstrukcije prilagoenim montai.
Odluujui detalji u jednoj elinoj konstrukciji koji utiu na
proces montae su:
veze temelj-stub,
stub-krovni veza,
konstrukcija-opivka,
konstrukcija-opivka-odvodnjavanje,
oblikovanje montanih nastavaka,
reenja vorova spregova, itd.
Takoe je bitan faktor od uticaja i nain formiranja montanog
komada ili segmenta, kao i njegovo oslanjanje (slika), jer je to
izuzetno vano za obezbeivanje stabilnosti tokom montae tj.
eliminisanje dodatnih mera za obezbeenje montiranog komada
od preturanja.
Nain oslanjanja montanog komada ili segmenta
Na izbor postupka montae bitno utie i tehniko-
tehnoloka opremljenost izvoaa radova na
montai, kao i lokalni uslovi gradilita.
Iz svih ovih uslova odreuje se tip montae:
sa jednom ili vie dizalica,
bez dizalica mehanikim ili hidraulikim
podizanjem,
izdiuim platformama,
pa ak i pomou helihoptera.
Pri izvoenju radova na montai eline konstrukcije,
zavarivanju, ugraivanju visokovrednih prednapregnutih
zavrtnjeva, kao i pri izvoenju radova na zatiti od
korozije, moraju se svakodnevno unositi u graevinski
dnevnik podaci o obimu izvedenih radova, o
okolnostima pod kojima su radovi izvedeni, kao i o
grupama radnika koje su izvodile pojedine radove.
Vrsta i sistem zatite od korozije eline konstrukcije i
delova konstrukcije od elika odreuje se projektom
eline konstrukcije odnosno ugovorom zakljuenim
izmeu naruioca i izvoaa radova, a saglasno
tehnikom propisu za zatitu elinih konstrukcija od
korozije.
Tehniki pregled i eventualno ispitivanje eline
konstrukcije obavljaju se posle zavrene montae, a
pre poetka korienja konstrukcije, prema tehnikim
propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih
konstrukcija. Prijem montirane eline konstrukcije
obuhvata:
povremeni prijem nevidljivih radova I
konaan prijem montirane konstrukcije celog
obejekta ili njegovog dela.
Prijem eline konstrukcije posle zavrene montae
U povremeni prijem nevidljivih radova spada:
prijem temelja i drugih oslonaca eline konstrukcije,
prijem raznih delova konstrukcije koji se oblau
betonom
prijem ankera koji se ugrauju u beton.
prijem eline konstrukcije koja se pokriva u toku
izvoenja navedenih radova.
Pri povremenom prijemu radova sastavlja se zapisnik.
Prijem temelja, oslonaca eline konstrukcije i ankera mora se
izvriti za pojedine sekcije objekta pre poetka montae
konstrukcije, pri emu se sastavlja zapisnik o prijemu.
Prilikom prijema moraju se proveriti tanost mera i poloaj
oslonakih povrina, specijalnih oslonakih ureaja i anker
zavrtnjeva prema merama i poloaju iz projekta.
Prijem montirane eline konstrukcije celog objekta ili
pojedinih njegovih prostornih krutih sekcija obavlja se posle
njene konane montae prema projektu, ali pre izvoenja
zatite od korozije. O prijemu eline konstrukcije sastavlja
se poseban zapisnik, kao i o prijemu zatite od korozije.
Dokumentacija koja se prilae zapisniku o prijemu
montirane konstrukcije po pravilu sadri:
1) Projekt za montau elinih konstrukcija;
2) Radionike crtee eline konstrukcije sa svim
naknadnim izmenama i dopunama;
3) Ateste i drugu dokumentaciju o isporuenoj elinoj
konstrukciji sa zapisnicima o kontroli i prijemu konstrukcije
u radionici;
4) Dokumente o odstupanjima od projekta i njihovoj
usaglaenosti sa doputenim odstupanjima;
5) Zapisnike o prijemu nevidljivih radova;
6) Ateste o osnovnom i spojnom materijalu upotrebljenom
za izradu i montau konstrukcije;
7) Ateste zavarivaa koji su vrili zavarivanje konstrukcije
na montai, sa oznakom zavarivaa;
8) Dokumente o kontroli izvoenja montanih spojeva
(izvetaje, filmove o prozraavanju avova i dr.);
9) Graevinski dnevnik;
10) Podatke o geodetskim i drugim merenjima tokom
montae konstrukcije;
11) Atest o eventualnom ispitivanju eline konstrukcije
posle zavrene montae.
Posle zavretka radova na montai konstrukcije, izvoa
poslova ne sme pri raspremanju gradilita otetiti
montiranu konstrukciju, kao ni druga postojea
postrojenja i ureaje na gradilitima ili neposredno pored
gradilita.
Po prijemu eline konstrukcije posle zavrene montae
vri se obraunavanje radova utvrenih ugovorom
zakljuenim izmeu naruioca i izvoaa radova.