49

5. IZVORITA VODE ZA PIE U VOJVODINI

5.1. OPTE GEOLOKE I HIDROGEOLOKE ODLIKE TERENA

5.1.1. Geoloke odlike terena

Na prostoru srednje i jugoistone Evrope u periodu od srednjeg miocena do
kvartara egzistiralo je tzv. Panonsko more, formirano u prostranoj meuvenanoj potalini
izmeu planinskih venaca Alpa, Karpata i Dinarida, u kome je istaloena debela serija
sedimenata. Vojvodina lei u jugoistonom delu ovog sedimentacionog basena i zahvata
povrinu od 21.506 km
2
. Glavne mase panonskih sedimenata na prostoru Vojvodine
istaloene su u neogenu. Bazu ovih sedimenata izgrauju klastiti i karbonati mezozojske i
kristalasti kriljci i granitoidi paleozojske i proterozojske starosti.
Na slici 8 je prikazan sintetski stratigrafski stub
1
.
Geoloka graa jugoistonog dela Panonskog basena ematizovana je na slici 9.
U severnom i jugoistonom delu Vojvodine u bazi negenih sedimenata nalaze se
kristalasti kriljci visokog stepena metamorfizma (gnajsevi, mikaisti, amfiboliti i dr.) i
ree graniti i granitoidi ili serpentiniti i gabro. Sreu se na razliitim dubinama u bazi
neogenog kompleksa, od nekoliko stotina do oko 4.000 metara (u severnom Banatu). U
svom povlatnom delu esto su ispucali i raspadnuti do dubine od nekoliko desetine metara,
tako da mogu pretstavljati kolektore za ugljovodonike i termo-mineralne vode.
Na ostalom prostoru Vojvodine (na oko 12.000 km
2
) u bazi neogene serije nalaze
se sedimenti mezozojske starosti. Sreu se na dubinama od nekoliko stotina do preko 3.300
m (u srednjem Banatu i jugoistonoj Bakoj). Zastupljene su sve tri periode (trijas, jura i
kreda). Na osnovu seizmikih podataka relativna debljina mezozojskog kompleksa
procenjena je na 3.500-4.000 m (srednji Banat i jugoistona Baka).
U toku mezozoika na prostoru dananje Vojvodine egzistirale su dve
paleogeografske sredine: a) tokom trijasa u severnoj Bakoj i delom u severnom Banatu
formirana je karbonatna platforma (elf) na kojoj su taloeni dolomitini krenjaci i ree
evaporiti, b) u periodu od gornjeg trijasa do gornje krede u junim delovima Vojvodine
egzistirao je basenski tip sedimenata ( glinci, laporci, krenjaci, alevroliti i peari, ree
bree i konglomerati), esto ispresecani uskim zonama ofiolita, naroito serpentinita.
U okviru mezozojske serije sa hidrogeolokog aspekta najznaajni su trijaski
dolomitini krenjaci. Razvijeni su u severnoj Bakoj, Sremu i delom u severnom Banatu.
Ispucali su i karstifikovani te predstavljaju izvanredne hidrogeoloke kolektore i znaajne
nosioce rezervi termalnih i termo-mineralnih voda u Vojvodini. Na mestima gde geoloki
uslovi omoguuju intenzivnu vodozamenu u njima nalazimo nisko mineralizovane ili
slatke vode ( jugoistoni Srem), a na mestima gde ne postoje takvi uslovi vode su srednje
do visoko meneralizovane (zapadni delovi Srema i Baka).

1
Marinovi ., Bokov-tajner Z. (1970) Stratigrafska pripadnost naftnih i plinskih nalazita SFR
Jugoslavije, Zbornik radova VII Kongresa geologa SFRJ, knjiga I, Zagreb.


50



Slika 8. Sintetski stratigrafski stub Vojvodine


51


Slika 9. Regionalni geoloki profili:
a) po B. Dragieviu: 1. kvartar i pliocen; 2. pont; 3. panon; 4. sarmat, baden i prebaden;
5. paleogen; 6. mezozoik; 7. kriljci i magmatske stene.
b) po M. arkoviu: 1. peskovi i gline; 2. laporci i gline; 3. heterogeni klastit; 4.
klastiti i karbonati; 5. serpentiniti; 6. kristalasti kriljc; 7. graniti.




52
Jurski i kredni sedimenti zauzimaju dosta iroko prostranstvo u bazi neogena.
Zastupljeni su u junoj Bakoj i junom Banatu i delimino u Sremu. U jurskim i donjo-
krednim sedimentima javljaju se mase ofiolita (serpentiniti, gabro, dijabaz i dr), a u senonu
vulkanske stene (daciti i andeziti). Njihov odnos prema mezozojskoj dubokovodnoj seriji
je tektonski.
U toku alpske orogeneze mezozojske formacije u podini panonskog neogena
pretrpele su znaajne deformacije (kompresije, ubiranja, rasedanja, horizontalna kretanja i
rotacije) tako da su nastale sloene mezozojske strukture blokovskog tipa. Usled
intenzivnih tektonskih, pre svega neotektonskih, pokreta sinhrone mezozojske serije u
podini tercijara danas se nalaze na razliitim dubinama. Te razlike nekada iznose i do
2.800 m.
Preko mezozojske serije sedimenata, kristalastih kriljaca i granitoida nataloena je
veoma debela serija sedimenata tercijarne starosti.
Paleogena serija predstavljena je alevritima, glincima, laporcima, pearima i
konglomeratima fliolikog razvia. Mestimino su zastupljeni raznobojni klastiti (peari,
konglomerati i bree), zatim vulkanogene tvorevine dacito-andezitskog tipa, a sreu se i
pojave uglja.
Neogena serija ima najvee rasprostranjenje i najvei znaaj sa hidrogeolokog
aspekta. Zastupljeni su sedimenti miocena i pliocena. Sedimenti miocena imaju najveu
debljinu u junom Banatu (preko 1500 m), a sedimenti pliocena u srednjem i severnom
Banatu (3.500-4.000 m).
Miocenski sedimenti badena i sarmata znaajni su nosioci nafte, gasa i termo-
mineralnih voda. Javljaju se od povrine (na padinama Fruke Gore) do dubine preko
3.500 m (u severnom Banatu). Predstavljeni su heterogenom serijom u kojoj preovlauju
peari, konglomerati, krenjaci i gline.
U toku badena vladali su marinski uslovi sedimentacije, sa salinitetom mora preko
30 g/l. Taloeni su dubokovodni tipovi sedimenata u basenskom delu i plitkovodni sprudni
u priobalju. Tokom sarmata marinska sredina se menja i postepeno poprima brakian
karakter, a salinitet mora pada ispod 30 g/l. U panonu more dobija kaspibrakian karakter,
a salinitet vode pada na oko 14 g/l, sa tendencijm stalnog oslaivanja u toku pliocena.
Preko miocenskih tvorevina nataloena je debela serija pliocenskih sedimenata,
predstavljena pontijskim naslagama i paludinskim slojevima.
Pontijski kat razvijen je u dva, potpuno razliita, litoloka lana. Donji pont
izgraen je od laporovito-glinovite serije sa dosta retkim proslojcima peara, debljine od
nekoliko metara do nekoliko desetine metara. U gornjem pontu smenjuju se slojevi
peskova razliite granulacije i slabo vezanih peara sa laporovitim ili peskovitim glinama,
ree sa ugljevitim glinama i istim ugljem.
Donjo pontijski peari imaju dosta loa kolektorska svojstva, malo rasprostranjene
i ograniene rezerve termo-mineralnih voda, bez mogunosti za prihranjivanje, tako da
nemaju vei praktian znaaj.
Gornjo pontijski peskovi i peari imaju veoma dobra kolektorska svojstva, veliko
kontinuirano rasprostranjenje i velike rezerve, zbog ega predstavljaju najznaajnije
nosioce termo-mineralnih voda u Vojvodini.
Paludinski slojevi imaju slian litoloki razvoj sa gornjo pontijskim i vrlo povoljan
procenat zastupljenosti peskova u odnosu na gline. Zaleu do dubine oko 1.300 m (u
severnom Banatu). Sedimenti paludinske starosti taloeni su u jezerskim i fluvijalno-
jezerskim uslovima. Paludinski peskovi znaajni su nosioci nisko mineralizovanih (slatkih
voda). Na prostorima gde nedostaju u krovini vodopropusni kvartarni sedimenti, paludinski
peskovi su glavni nosioci pitkih (slatkih) voda.


53
Sedimenti kvartara, izuzev Fruke gore i Vrakih planina, prekrivaju itavu
povrinu Vojvodine, zbog ega se esto nazivaju kvartarni pokriva. Stvarani su u
subakvatinim i kontinentalnim uslovima. U subakvatinoj fazi taloeni su jezersko-barski
peskovito-ljunkoviti sedimenti, a u kasnijoj kopnenoj fazi fluvijalni peskovi i ljunkovi,
eolski peskovi i les. Jezersko-barska faza predstavlja zavrnu fazu egzistencije Panonskog
mora, u kojoj posle oticanja glavnih panonskih vodenih masa Dunavom na topografski
niem terenu zaostaju mnogobrojne barutine. Krajem diluvijuma dolazi do potpunog
isuivanja i stvaranja stepskih uslova, kada su navejavanjem lesa i eolskih peskova nastale
lesno-peskovite zaravni ili platoi. Zavrnu morfoloku sliku dananje Vojvodine oblikuju
veliki reni tokovi Dunava, Save i Tise koji stvaraju velike aluvijalne doline i rene terase.
Debljina kvartarnog pokrivaa je razliita u razliitim delovima Vojvodine. Najtanji je u
Sremu, junim i zapadnim delovima Bake i junom Banatu, gde mu se debljina kree
maksimalno do 100 m. Idui ka severu postepeno zadebljava na 150-220 m (u nekim
delovima istone i severne Bake i na 250-350 m (u severnom Banatu). Odlikuje se veoma
estim vertikalnim i bonim litolokim smenjivanjem. Kvartarni peskovi i ljunkovi
fluvijalnog i jezersko-barskog porekla najvaniji su nosioci pijaih voda u Vojvodini.


5.1.2. Strukturno-tektonske odlike terena

Najnovija analiza strukturnih karakteristika i neotektonske aktivnosti jugoistonog
dela Panonskog basena izvrena od strane Markovi i dr. (1993)
2
. Uraene su karte
stratoizohipsi repernih strukturnih horizonata.
Poloaj prvog strukturnog horizonta, po podini tercijara (odnosno neogena)
prikazan je na slici 10.
Kao najkrupnije strukturne jedinice u podini tercijara (osnovno gorje) istiu se
velika centralna Beejsko-Srbobranska depresija, horst Fruke gore, relativno izdignuto
podruje severne Bake (Subotiko-Somborsko podruje), Kikindska depresija u severnom
Banatu, relativno izdignuto podruje istonog Banata (Vrako-Belocrkvansko podruje) i
Banatska depresija izmeu ovog bloka i horsta Fruke gore. Ove strukturne jedinice
razdvojene su regionalnim razlomima pruanja I-Z, odnosno S-J. Regionalni razlomi
pruanja I-Z ograniavaju veliku centralnu depresiju i horst Fruke gore. Regionalna
dislokacija pruanja S-J du korita reke Tise i dela Dunava, u svom severnom delu odvaja
Kikindsku depresiju na istoku od relativno izdignutog podruja severne Bake na zapadu.
U svom junom delu odvaja Banatsku depresiju na istoku od horsta Fruke gore na zapadu.
Slino ureenje regionalnog rupturnog sklopa, kao to je utvreno u podini
tercijara, nastavljeno je u povlati marinskog miocena.
Poloaj repernog horizonta po povlati gornjopontiskih sedimenata, odnosno, po
podini paludinske serije prikazan je na slici 11.
Strukturne karakteristike ovog najmlaeg repernog horizonta su skoro identine sa
podlogom. Neotektonska aktivnost je, menjajui u vremenu svoj intenzitet, zadrala trend
zapoet pre tercijara i kroz neotektonski period evolucije terena.
Krupne razlomne rupture pruanja I-Z ograniavaju veliku centralnu depresiju
Bake. Frukogorski horst, na jugu, se praktino ne zapaa kod ovog strukturnog
horizonta.

2
Markovi M. i dr. (1993) Studija strukturnih karakteristika i neotektonskih aktivnosti u jugoistonom delu
panonskog basena, FSD RGF Beograd, Beograd


54

D
r
i
n
a
S a v a
0 25 50
M
a

a
r
s
k
a
R
u
m
u
n
i
j
a
-
1
0
0
0
1
2
3
-1000
-
2
0
0
0
NOVI SAD
BEOGRAD
SUBOTICA
SOMBOR
SRBOBRAN
BEEJ
SREMSKA
MITROVICA
ZRENJANIN
KIKINDA
VRAC
PANEVO
T
i
s
a
D u n a v
km
D
u
n
a
v


Slika 10. Karta stratoizohipsi po podini tercijara
3

1. Sigurni razlom ; 2. Pretpostavljeni razlom ; 3. Relativno sputeni blok.


Du regionalne razlomne rupture pruanja tokom Tise istoni deo terena je
relativno sputen u odnosu na zapadni. U okviru velike Kikindske depresije zapaaju se
stepeniasta diferencijalna vertikalna kretanja pojedinih blokova, sa relativnim sputanjem
ka severu.


5.1.3. Hidrogeoloke odlike terena

Na osnovu litolokih odlika stena, stratigrafske pripadnosti i fiziko-hemijskih
karakteristika podzemnih voda na prostoru Vojvodine mogu se, po dubini zaleganja,
izdvojati tri hidrogeoloka sistema.
Prvi hidrogeoloki sistem obuhvata sedimentni kompleks od najmlaeg kvartara
do podine gornjeg ponta, odnosno od povrine terena do 2000 m (u severnom Banatu).
Razvijen je na itavoj teritoriji Vojvodine, izuzimajui Fruku goru i Vrake planine.

3
Markovi M. i dr. (1998) Strukturne karakteristike i neotektonska aktivnost jugoistonog dela panonskog
basena, Struni asopis DIT-Naftagas Novi Sad, br. 25., Novi Sad



55
Najveu debljinu ima u srednjem i severnom Banatu i istonoj Bakoj. Odlikuje se
relativno jednostavnom litolokom graom i mirnom tektonikom. Hidrogeoloki kolektori
izgraeni su od peskova razliite granulacije, ljunkova i slabo vezanih peara, a
hidrogeoloki izolatori od glina, peskovnih i laporovitih glina. U dubljim delovima
preovlauju slabo vezani peari, u srednjim peskovi, a u najpliim peskovi i ljunkovi.
Slojevi peskova i peara debeli su od nekoliko metara do vie desetina metara. U
litolokom stubu ovog sistema peskovi i peari u odnosu na gline i peskovito-laporovite
gline zastupljeni su sa 20-30%. U najpliim delovima ovog sistema (do oko 60 m), razvijen
je zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom izdanske vode (tzv. prva izdan). U dubljim
delovima, ispod 60 m, u peskovitim sedimentima razvijen je zbijeni tip izdani sa nivoom
pod pritiskom (arteske izdani). Za vodosnabdevanje stanovnitva prvi hidrogeoloki
sistem ima najvei znaaj. On ima najire rasprostranjenje, veliki broj vodonosnih
horizonata sa dobrim kolektorskim svojstvima i relativno dobre uslove za prihranjivanje,
naroito u pliim delovima. U njemu su akumulirane celokupne rezerve pijaih i najvei
deo termalnih i termo-mineralnih voda.




T
i
s
a
0 25 50
M
a

a
r
s
k
a
R
u
m
u
n
i
j
a
D
u
n
a
v
-700
-350
-550
-950
-1100
-1250
-500
1
2
NOVI SAD
BEOGRAD
SUBOTICA
SOMBOR
SRBOBRAN
BEEJ
SREMSKA
MITROVICA
ZRENJANIN
KIKINDA
VRAC
PANEVO
D
r
i
n
a
S a v a
D u n a v
km


Slika 11. Karta stratoizohipsi po povlati gornjeg ponta
4

1. Sigurni razlom ; 2. Pretpostavljeni razlom.

4
Markovi M. i dr. (1998) Strukturne karakteristike i neotektonska aktivnost jugoistonog dela panonskog
basena, Struni asopis DIT-Naftagas Novi Sad, br. 25., Novi Sad



56

Drugi hidrogeoloki sistem obuhvata sedimente donjeg ponta i panona. Izgraen
je od lapora i laporaca, sa retkim proslojcima peara. Debljina mu varira od nekoliko
desetina do oko 1.500 m (u severnom Banatu). Istanjuje idui od severa prema jugu. Zbog
male zastupljenosti kolektora (peara), ogranienih rezervi, slabog priranjivanja i male
izdanosti drugi hidrogeoloki sistem nema neki vei praktini znaaj. Njegova osnovna
hidrogeoloka funkcija se sastoji u hidraulikoj izolaciji prvog i treeg hidrogeolokog
sistema.
Trei hidrogeoloki sistem obuhvata sve prepanonske tvorevine, od sarmata do
trijaskih kriljaca.Veoma je heterogenog litolokog sastava i sloenog hidrogeolokog
sklopa. Hidrogeoloki kolektori su pretstavljeni pearima, konglomeratima i krenjacima
badenske i sarmatske starosti, ispucalim i kavernoznim krenjacima trijaske starosti i na
nekim mestima ispucalim kristalastim kriljcima.
Prema tipu poroznosti mogu se izdvojiti dva podsistema (IIIa i IIIb). Podsistem IIIa
karakterie se intergranularnom poroznou i obuhvata peare i konglomerate razne
starosti. U njima su formirane zbijene izdani pod pritiskom (arteske izdani). Podsistem
IIIb karakterie se pukotinskom poroznou i obuhvata karbonatne stene razne starosti i
ispucale kristalaste kriljce i magmatske stene. U njima su formirane pukotinsko-
kavernozne izdani. Ova dva podsistema esto su hidrauliki povezani, tako da im se vode
po tipu i hemizmu ne razlikuju.
Sa stanovita praktine primene termo-mineralne vode ovog sistema imaju veliki
znaaj. U energetskom podruju najvei znaaj imaju kavernozni krenjaci trijaske starosti,
a na balneo-terapeutskom planu veoma su interesantne vode iz oba podsistema.


5.1.4. Reonizacija podruja Vojvodine prema tipovima izdani

Zavisno od geneze vodonosne sredine, dubine i reima izdani, fiziko-hemijskih
karakteristika vode i drugih specifinosti, izdani Vojvodine sa pijaim vodama, mogu se
podeliti na:
I - arteske izdani
- izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima plioceno-pleistocenske
starosti,
II - izdani sa slobodnim nivoom
- izdani formirane u aluvijalnim nanosima reka i u renim terasama, (1)
- izdani formirane u lesnim naslagama i eolskim peskovima, (2)
- izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima holocena, (3)
- izdani formirane u preneogenim geolokim formacijama. (4)
Arteske izdani obuhvataju sve izdani u Vojvodini sa nivoom izdanske vode pod
pritiskom, odnosno arteske horizonte sa pijaom vodom, orijentaciono od 60 m do oko
400 m ispod povrine terena.
Izdani sa slobodnim nivoom izdanske vode (t.z. prva izdan) formirane su u
razliitim vodonosnim sredinama i sa razliitim reimom izdanskih voda do dubine oko
60 m (slika 12). Granice izmeu izdvojenih tipova izdani, prema genezi vodonosne
sredine, su dosta uslovne poto nisu postojali relevantni podaci za njihovo detaljno
razgranienje.
Predloena reonizacija data je iz praktinih razloga. Ona omoguuje lake
shvatanje prostornog rasporeda izdani i reima podzemnih voda, kao i izvoenje raznih


57
klasifikacija i uporeenja, poto svaki od izdvajanih tipova izdani ima odreene
specifinosti i lako je prepoznatljiv.



Slika 12. Reonizacija slobodne (prve) izdani Vojvodine
5

(1) izdani u aluvijalnim nanosima i renim terasama, (2) izdani u lesnim naslagama i
eolskim peskovima, (3) izdani u jezersko-barskim sedimentima holocena i (4) izdani u
preneogenim geolokim formacijama



5.1.5. I - Arteske izdani

5.1.5.1. Izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima plioceno-pleistocenske
starosti

Za vodosnabdevanje stanovnitva i industrije Vojvodine pijaom i sanitarnom
vodom izuzetno vanu ulogu imaju arteske izdani formirane u vodonosnim sredinama
mlaeg pliocena, pre svega u paludinskim slojevima i starijem kvartaru (pleistocenu).
Njihov znaaj treba posebno istai zbog toga to su zatiene debelim vodonepropusnim
naslagama od raznih zagaenja sa povrine terena. Visoko kvalitetne podzemne vode
akumulirane su u vodopropusnim peskovitim horizontima. Akumulacije slobodnih
podzemnih voda nalaze se pod razliitim pritiskom (arteske izdani).

5
Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i
industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF
Beograd, Beograd.


58
Iz arteskih izdani Vojvodine, prema poslednjem Vodnom bilansu raenom 1998.
godine, na oko 260 izvorita koristi se proseno dnevno 3,3 m
3
/s vode (najvie u Banatu
1,6 m
3
/s, zatim u Bakoj 1,4 m
3
/s, a najmanje u Sremu 0,3 m
3
/s).
Ovaj tip izdani formiran je u peskovima razliite granulacije, ree ljunkovitim
peskovima nastalim u jezersko-barskim uslovima, u zavrnoj fazi egzistencije Panonskog
mora. Izuzev na Frukoj gori i Vrakim planinama razvijen je skoro na celoj teritoriji
Vojvodine.
Sa aspekta snabdevanja stanovnitva i prehrambene industrije sanitarnom vodom
interesantni su vodonosni horizonti do dubine oko 400 m (juni Srem). Ispod ove dubine
podzemne vode se za ove svrhe bez kompleksnije tehnoloke intervencije ne mogu
koristiti, zbog poveane ukupne mineralizacije, organskih materija, temperature i dr.
Na prostoru severnog i srednjeg Banata, istone i srednje Bake i zapadnog Srema
u geolokom stubu do dubine 400 m javlja se vie vodonosnih slojeva, odvojenih
slojevima iste ili peskovite gline ili glinovitih peskova. Debljina peskovitih vodonosnih
slojeva iznosi od nekoliko metara do oko 50 m, najee 10-20 m. Koeficijent filtracije
najee se kree u granicama od 10
-4
-10
-3
m/s. Vodonosni slojevi nemaju kontinuirani
regionalni razvoj, ve su dosta esti lateralni prelazi u facije sa glinovitim ili alevritiskim
razviem, to veoma oteava korelaciju slojeva.
Hidraulika veza izmeu pojedinih vodonosnih slojeva nije dovoljno prouena.
Verovatno da hidraulika povezanost u razliitim nivoima kao i sa povrinom u irem
prostoru postoji, ali da su putevi komuniciranja sloeni i oteani, a time i mogunost
prihranjivanja arteskih izdani, naroito dubljih. Na takvu mogunost ukazuje opadanje
statikog nivoa izdanskih voda na skoro svim izvoritima tokom dosadanje intenzivne
eksploatacije. Na izvoritima u Subotici, Vrbasu, Beeju, Zrenjaninu, Kikindi, Bakoj
Topoli i nekim drugim zabeleeno je godinje sniavanje statikog nivoa izdani 0,4-0,9
m.
Poloaj (povlate) prvog arteskog kompleksa na podruju Bake i Banata prikazan
je na strukturnoj karti (slika 13). Na karti su prikazane apsolutne visine povlate najplie
(prve) arteske izdani. Arteske izdani najdublje zaleu u severoistonom Banatu, kao i u
junom Sremu, a najplie u obodnim zonama oko Fruke gore i Vrakih planina.
Imajui u vidu strukturu i rasprostranjenje vodonosnog kompleksa mogu se
objasniti razliiti uslovi za prihranjivanje i pranjenje izdani formirane u njemu.
Prihranjivanje izdani se vri preko izdanake zone po obodu Fruke gore i Vrakih
planina, kao i irem okruenju Panonskog basena, direktnom infiltracijom povrinskih
voda koje dotiu sa slivne povrine i padavina koje padnu na izdanaku povrinu.
Vodotoci Kara i Nera na podruju junog Banata zasekli su rena korita ili u
samom kolektoru u kojem je formirana prva arteska izdan ili njihov savremeni reni nanos
ostvaruje direktnu hidrauliku vezu sa navedenom izdani (slika 14).
Direktna hidraulika veza potvrena je stacionarnim osmatranjima u iroj zoni
izvorita vodovoda Straa. itavim svojim tokom, od ulaska u teritoriju nae zemlje
navedeni vodotoci direktno prihranjuju prvu artesku izdan. Hidraulika veza izdani sa
vodama iz povrinskih vodotoka utvrena je i na severnim i junim obroncima Vrakog
brega.
Povrine rasprostranjenja eolskih sedimenata predstavljaju znaajne zone
prihranjivanja preko kojih atmosferske padavine posredno prihranjuju prvu artesku izdan.
Atmosferske padavine zbog dobre vertikalne vodopropusnosti poniru relativno brzo do
prvih vodonosnih peskova u podini odakle se posredno infiltriraju u dublje izdani. Oblast
severozapadne Bake i junog Banata predstavljaju najznaajnije prihranjivae prve
arteske izdani, to jasno pokazuje karta hidroizohipsi (slika 15). Akumulativna sposobnost


59
eolskih sedimenata i znaajna retenzija voda od padavina u njima, pored znaajnog
prostornog rasprostranjenja, imaju velikog uticaja na prihranjivanje arteske izdani.



Slika 13. Strukturna karta po povlati arteske izdani na podruju Vojvodine
6


2
3
3
3
1
3
IB-1
IB-4
L
S
L
S
g
Pl + Q
3 1
al
107,10
80,00
Lesna zaravan
Rena terasa r. Kara
r. Kara
KOTA
(m)
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110

Slika 14. Litoloki profil upravan na korito reke Kara kod izvorita vodovoda Straa
7

1. dobrovodopropusne stene peskovi i ljunkovi; 2. slabije vodopropusne stene les i
lesoidne gline; 3. uslovno vodonepropusne stene gline.

6
Vasiljevi M., Milosavljevi S., Filipovi B. (1999) Stanje i perspektive hidrogeolokih istraivanja i
korienja podzemnih voda u Vojvodini, Zbornik radova XII Jugoslovenskog simpozijuma o hidrogeologiji i
inenjerskoj geologiji, Novi Sad.
7
Stojiljkovi D. (1994) Ugroenost poljoprivrednih zemljita povrinskim i podzemnim vodama u slivu
Karaa i Nere, Monografija Ureenje, korienje i zatita voda Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Novi
Sad


60




Slika 15. Karta hidroizohipsi prve arteske izdani podruju Banata i Bake - krajem
devedesetih godina
8,9



Prihranjivanje prve arteske izdani vri se i deliminom infiltracijom voda iz
slobodne izdani i pretakanjem iz dubljih arteskih izdani u zavisnosti od pritisaka i njihovih
meusobnih odnosa. Tamo gde je izdan blie podini slobodne izdani poveava se uticaj
infiltracije voda iz jedne izdani u drugu.
Pranjenje prve arteske izdani vri se u korito ili savremene rene nanose
povrinskih vodotoka, u delovima terena gde njihov nii vodostaj uslovljava funkciju
drena. U razliitim hidrolokim uslovima povrinski vodotoci menjaju ulogu, od
prihranjivaa do drena.
Kanal DTD, na potezu od Ritieva do Grebenca ima direktnu hidrauliku vezu sa
prvom arteskom izdani. Na potezu tzv. Potporanjske vododelnice kanal je prirodni dren
za vode prve arteske izdani. Zbog ugroenosti kanala izdanskim vodama koje su pod
znatno veim pritiskom uraeni su vetaki drenovi (rasteretni vertikalni bunari du trase
kanala) preko kojih se sniava pritisak u arteskoj izdani. Ovim putem se drenira oko 60 l/s
kvalitetnih izdanskih voda (slika 16.).



8
Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i
industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF
Beograd, Beograd
9
Vasiljevi M., Milosavljevi S., Filipovi B. (1999) Stanje i perspektive hidrogeolokih istraivanja i
korienja podzemnih voda u Vojvodini, Zbornik radova XII Jugoslovenskog simpozijuma o hidrogeologiji i
inenjerskoj geologiji, Novi Sad



61

NI
KANAL
DTD
1
2
1



Slika 16. ematski prikaz dreniranje I arteske izdani u kanal vetakim putem (preko
drenanih rasteretnih bunara.
1. slabovodopropusne stene gline i peskovite gline;
2. dobrovodopropusne stene peskovito-ljunkoviti sediment.


Dreniranje izdani vetakim putem dobija sve vei znaaj kada se ima u vidu da
ova izdan predstavlja osnovni izvor snabdevanja pijaom vodom stanovnitva i industrije
na itavoj povrini rasprostranjenja. Dosadanjom eksploatacijom ve su uzrokovana
snienja pritiska izdanskih voda skoro na itavom prostoru
10,11
. Najizraenije sniavanje
dostiglo je oko 30,0 m u junoj Bakoj; sniavanje u podruju zapadne Bake, srednjeg i
severnog Banata dostiglo je 20,0 m. Precrpljivanje je dovelo do izmene u reimu izdanskih
voda (slika 15).
Kada se govori o reimu izdani pre svega se misli na reim nivoa izdani. Isti je
karakteristian za sedimentacione basene geosinklinalnog tipa. Posmatrano kroz dui
vremenski period moe se rei da se radi o stabilnom reimu. Viegodinje promene
reima se mogu vezati, uglavnom, na vetako nastale uslove izazvane delovanjem oveka.
Tokom godine se oseaju promene u zavisnosti od meteorolokih i hidrolokih
uslova. Takve promene su vee u pliim delovima izdani, dok se sa dubinom znaajno
smanjuju. Imajui u vidu da se godinje oscilacije ciklino ponavljaju onda ima smisla
analizirati promene reima nivoa izdani u regionalnom planu samo kao viegodinje.
Arteska izdan formirana u sedimentacionom kompleksu pliocensko-pleistocenske
starosti u dosadanjem periodu predstavlja osnovnu izdan iz koje se vri snabdevanje
pijaom vodom stanovnitva i industrije. Imajui u vidu eksploataciju voda iz ove izdani u

10
Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i
industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF
Beograd, Beograd
11
Vasiljevi M., Milosavljevi S., Filipovi B. (1999) Stanje i perspektive hidrogeolokih istraivanja i
korienja podzemnih voda u Vojvodini, Zbornik radova XII Jugoslovenskog simpozijuma o hidrogeologiji i
inenjerskoj geologiji, Novi Sad



62
koliini oko 3 m
3
/s u 1990. godini i efekte iste izraene kroz iznete promene u reimu
izdani jasno je da se mora uspostaviti ravnotea izmeu eksploatacije i mogunosti
prirodnog obnavljanja rezervi.
Na osnovu geometrije izdani i osnovnih filtracionih karakteristika moe se sa
sigurnou tvrditi da postoje ogromne geoloke (prirodne) rezerve slobodnih podzemnih
voda.
Na veem broju izvorita vodovoda u dosadanjem periodu uraene su procene
eksploatacionih rezervi i odreene reprezentativne vrednosti filtracionih karakteristika
vodonosne sredine. Dobijeni parametri odreeni metodama matematike statistike
balansirani su na bazi rezultata ostvarenih u eksploataciji. Time su za sada u proceni
regionalnih geolokih rezervi za prvu artesku izdan na celom prostoru usvojene vrednosti
specifine izdanosti, odnosno, efektivne poroznosti = 0,2 dok je za slobodnu izdan ta
vrednost neto vea ( = 0,25).
Za potrebe vodosnabdevanja veih gradova u Vojvodini u dosadanjoj praksi
formirana su izvorita na ogranienom prostoru, eksploatacionih rezervi od vie stotina l/s.
Kod nekih izvorita registrovana su lokalna precrpljivanja u veem stepenu. Neka od
postojeih izvorita imaju mogunosti za proirenje kapaciteta. Znatno je vei broj
izvorita reda veliine od nekoliko desetina do nekoliko stotina l/s. Na slici 15 je uoljivo
da je mogunost proirenja izvorita, koja kaptiraju vode arteske izdani ograniena na
podruju severne Bake i junog Banata. Pored navedenog moe se raunati na poveanje
kapaciteta izvorita u zapadnom Sremu.
Eksploatacija podzemnih voda iz arteskih (i subarteskih) izdani odvija se putem
buenih bunara razliitih prenika i konstrukcija. Njihova dubina najee se kree od 60-
160 m, u reim sluajevima prelazi 200 m. Najdublji bunari u Vojvodini nalaze se u
severoistonom Banatu na potezu od ale do Srpske Crnje sa dubinom do 300 m i u
zapadnom Sremu, gde dubina bunara dostie 400 m. Izdanost bunara koji kaptiraju
arteske (i subarteske) izdani kree se najee od 10-20 l/s, a specifina izdanost od 2-5
l/s/m, zavisno od konstrukcije i tehnologije izrade bunara.
Iz arteske izdani snabdevaju se: Sombor, Odaci, Subotica, Baka Topola,
Crvenka, Kula, Horgo, Kanjia, N. Kneevac, oka, Kikinda, Ada, Beej, N. Beej,
Zrenjanin, Seanj, Kovaica, Kaarevo, Banatski Karlovac, Vrac, Bela Crkva, Ba, Baki
Petrovac, Srbobran, Inija, Stara Pazova, Ruma, Peinci i brojna druga naselja.
Generalni pad statikog nivoa izdanskih voda, odnosno smanjenje rezervi
podzemnih voda, sporo obnavljanje dinamikih rezervi i stalno poveanje obima
eksploatacije iz ovog kompleksa nalau da se ubudue sa potronjom mora racionalisati i
bolje gazdovati. Vode ove izdani treba iskljuivo koristiti za vodosnabdevanje
stanovnitva.


5.1.6. II Izdani sa slobodnim nivoom

5.1.6.1. Izdani u aluvijalnim nanosima i renim terasama (1)

Veoma znaajnu ulogu u vodosnabdevanju Vojvodine imaju izdani formirane u
aluvijalnim nanosima Dunava i Save, u manjoj meri Tise i ostalih renih tokova, kao i u
renim terasama. Iz ovih izdani, prema poslednjem Bilansu uraenom 1998. godine,
eksploatie se proseno dnevno 2,5 m
3
/s podzemne vode. Najintenzivnija eksploatacija vri
se iz priobalja Dunava i njegovih terasa 2,1 m
3
/s, znatno manje iz priobalja Save 0,4 m
3
/s
(nisu uraunate koliine koje se eksploatiu za potrebe Beogradskog vodovoda), a
najmanje iz priobalja Tise 0,02 m
3
/s.


63
Prostorni raspored ovog tipa izdani prikazan je na slici 12.
Vodonosne sredine u kojima je formiran ovaj tip izdani generalno imaju slino
razvie. Izgraene su preteno od peskova i ljunkova, debljine 10-60 m. U donjem delu
zastupljeni su ljunkovi, ljunkoviti peskovi i peskovi, koji imaju funkciju hidrogeolokog
kolektora, a u gornjem alevritski peskovi, alevriti i alevritske gline, koji pretstavljaju
povlatni slabovodopropusni sloj. Povlatni slabovodopropusni pokriva, debljine 2-10 m,
razvijen je skoro na celom prostoru. Podinu ljunkovito-peskovitom kompleksu ine
vodonepropusne gline i peskovite gline pleistocenske ili paludinske starosti.
U ovim vodonosnim sredinama formiran je zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom
izdanske vode, koji u periodima hidrolokih maksimuma na podrujima gde je povlatni
izolator dobro razvijen prelazi u izdan pod pritiskom. Nivo izdani najee varira od 2-5 m
ispod povrine terena, a godinja amplituda kolebanja nivoa sa udaljavanjem od vodotoka
je znatno manja. Reim i bilans voda ovih izdani, naroito u priobalno-aluvijalnim
sredinama je pod dominantnim uticajem reima vodostaja renih tokova. Izdani formirane
u naslagama renih terasa prihranjuju se na vie naina: iz renih tokova i kanala, na raun
infiltracije atmosferskih padavina i u nekim sluajevima pretakanjem iz arteskih izdani.
Dreniranje izdani vri se preko renih tokova i kanala, evaporacijom i preko bunara.
Najpovoljnije hidrogeoloke i hidrodinamine karakteristike imaju aluvioni Dunava
i Save u pojedinim segmentima renog toka. Priobalje Dunava ima najbolje filtracione
karakteristike na sektorima Bezdan-Bogojevo, Futog-Petrovaradin, Kovin-Dubovac i na
potezu kod Paneva, a priobalje Save na sektorima Jamena-Sremska Mitrovica i Jarak-
Grabovci.
Generalno posmatrano debljina vodonosnog peskovito-ljunkovitog kompleksa na
navedenim sektorima varira u irokim granicama, od 8-50 m. Koeficijent filtracije je reda
veliine od 10
-5
-10
-3
m/s, a efektivna poroznost 0,14-0,23 d.j. Aluvioni Tise i ostalih
manjih reka, kao i rene terase imaju manje debljine i loije filtracione karakteristike usled
prisustva pelitske frakcije, dok se sredine sa boljim filtracionim svojstvima javljaju samo
lokalno.
Strukturno-geoloke i filtracione karakteristike naznaenih izvorita imaju slinosti,
ali je sa aspekta njihove perspektivnosti vano navesti svaki lokalitet.
Potez Bezdan Bogojevo predstavlja pojas uz levu obalu Dunava na kojem je
formirano izvorite vodovoda za grad Apatin sa predvienim proirenjem u regionalni
sistem zapadne Bake. Karakteristian litoloki profil izvorita dat je na slici 17.
Vodonosna sredina se izdvaja kao dvoslojevita sa dubljim ljunkovito-peskovitim
delom monosti oko 40 m i koeficijentom filtracije K
M
= 5,510
-4
m/s i pliim peskovitim
do peskovito-glinovitim delom monosti 1520 m i koeficijentom filtracije K
m
= 110
-6

m/s. Za vodonosnu sredinu izvoenjem opitnih crpenja i modeliranjem je utvrena
prosena vodopropusnost T = 210
-2
m
2
/s i efektivna poroznost = 0,20.
Na desnoj obali Dunava, na podruju grada Beoina, vri se eksploatacija
podzemnih voda iz aluvijalnog nanosa preko jednog reni bunara, kapaciteta 50-60 l/s.
tepen istraenosti ovog perspektivnog izvorita je veoma nizak. Sirova voda se ve tri
decenije uspeno preiava u fabrici vode "Beoin".
U priobalju Dunava kod Novog Sada, na potezu Futog-Petrovaradin, izdvojeni su
lokaliteti Futoka ada, Adice, Kamenika ada, trand, Petrovaradinska ada i Ratno ostrvo.
Na ovim lokalitetima formirana je izdan u aluvijalnim ljunkovito-peskovitim naslagama
koja se koristi za vodosnabdevanje grada Novog Sada i njegove okoline. Iz ovih izvorita
crpi se oko 1,5 m
3
/s podzemnih voda za gradski vodovod. Karakteristian litoloki profil
izvorita Ratno ostrvo prikazan je na slici 18.
Vodonosna sredina se i ovde izdvaja kao dvoslojevita. Donji deo izgrauju
ljunkovi i ljunkoviti peskovi monosti oko 10 m sa koeficijentom filtracije


64
K
M
=(13)10
-2
m/s dok plii deo izgrauju peskovi monosti 510 m sa
koeficijentom filtracije K
m
= 110
-6
m/s.



















Slika 17. Litoloki profil izvorita vodovoda Apatin.
1. glina peskovita; 2. pesak prainast; 3. pesak srednjezrn do krupnozrn; 4. ljunak i
ljunkovit pesak; 5. glina.




















Slika 18. Litoloki profil izvorita vodovoda Novi Sad, Ratno ostrvo. 1. pesak; 2. pesak
prainast; 3. ljunak - ljunkovit pesak; 4. glina.


Potez Knianin enta se neto razlikuje u litofacijalnim karakteristikama u
odnosu na prethodne lokalitete. Karakteristian litoloki profil prikazan je na slici 19.
80
60
40
20
KOTA
(m)
AP-7
AP-6 AP-5
AP-4 AP-3 AP-2 AP-8 AP-9
1
2
3
5
4
4
3 4
4
4
4
(mnm)
1
1
1
1
1
1
1
4
2
2
3
4
3
2
BHD-1 BHD-2
BHD-3 BHD-4
BHD-5
BHD-6
KOTA
(m)
77
67
57
47
(mnm)


65












Slika 19. Litoloki profil na podruju Kniansko enanskog rita. 1. glina; 2. sitnozrni
i srednjezrni peskovi; 3. ljunkovi malo peskoviti; 4. ljunkovi.


U aluvijalnom nanosu Tise i Dunava preteno peskovitog sastava lokalno su
zastupljeni prainasti peskovi u pliim delovima i ljunkovi u dubljim delovima. Dubina
zaleganja peskovitih sedimenata kree se od nekoliko metara do 25 m ispod povrine
terena. Koeficijent filtracije preteno peskovitog kolektora kree se oko K = 110
-4
m/s.
Oigledno je aluvijalni nanos reke Tise usled veeg prisustva sitnozrne frakcije sedimenata
nie vodopropusnosti u odnosu na aluvion Dunava (T = 110
-3
m
2
/s).
Potez Knianin enta se neto razlikuje u litofacijalnim karakteristikama u odnosu na
prethodne lokalitete. Karakteristian litoloki profil prikazan je na slici 19.
U aluvijalnom nanosu Tise i Dunava preteno peskovitog sastava lokalno su
zastupljeni prainasti peskovi u pliim delovima i ljunkovi u dubljim delovima. Dubina
zaleganja peskovitih sedimenata kree se od nekoliko metara do 25 m ispod povrine
terena. Koeficijent filtracije preteno peskovitog kolektora kree se oko K = 110
-4
m/s.
Oigledno je aluvijalni nanos reke Tise usled veeg prisustva sitnozrne frakcije sedimenata
nie vodopropusnosti u odnosu na aluvion Dunava (T = 110
-3
m
2
/s).
Na prostoru Panevakog rita, istraivanjima za potrebe vodosnabdevanja gradova
Beograda i Paneva, kao i za potrebe lokalnih izvorita, utvrene su osnovne litofacijalne i
filtracione karakteristike aluvijalnog nanosa Dunava i njegovih pritoka. Karakteristian
litoloki profil terena na prostoru izvorita vodovoda Gradska uma kod Paneva prikazan
je na slici 20.
I na prostoru Panevakog rita aluvijalni nanos veim delom izgrauju sedimenti
peskovitog sastava sa soivima i proslojcima ljunkovitih, peskovito-ljunkovitih i
glinovitih sedimenata. Monost izdani formirane u ovim sedimentima najee se kree od
2030 m sa vodopropusnou reda veliine T = 110
-3
m
2
/s i efektivnom poroznou =
0,150,20.
Potez Panevo Dubovac predstavlja znaajnu povrinu rasprostranjenja
aluvijalnog nanosa Dunava. Aluvijalna ravan prati tok Dunava u pojasu prosene irine
oko 4 km u duini oko 70 km. Severnu granicu aluvijalne ravni ini rena Terasa, po ijem
obodu su razvijena naselja Vojlovica, Starevo, Omoljica, Brestovac, Ploica, Skorenovac,
Kovin, Gaj i Dubovac.
Karakteristian litoloki profil terena na delu od Kovina do Dubovca prikazan je na
slici 21.



4
3
1
3
1
2 2
80
70
60
50
KOTA
(m)
2
72,12
69,61
7.12.1972.
20.8.1972.
DUNAV
NASIP
PUT
PUT
KANAL P-II-1
P-II-2
P-II-3
P-II-4
P-II-5
(mnm)


66


















Slika 20. Litoloki izvorita vodovoda Panevo, Gradska uma. 1. pesak; 2. pesak malo
glinovit; 3. pesak ljunkovit; 4. glina.





















Slika 21. Litoloki profil na potezu Kovin Dubovac. 1. supesak; 2. prainasti peskovi i
praine; 3. sitnozrni i srednjezrni peskovi; 4. peskovi ljunkoviti; 5. ljunkovi peskoviti; 6.
lesolika suglina; 7. ugalj.


U litolokom pogledu teren izgrauju sedimenti jako promenljivog
granulometrijskog sastava. Generalno se mogu izdvojiti dvoslojeviti peskovito-ljunkoviti
sedimenti kao nosioci slobodnih podzemnih voda i prainasti do prainasto-glinoviti
slabovodopropusni krovinski sedimenti. Peskovito-ljunkoviti vodonosni sedimenti su
4
4
4
4
4
4
3
3
3
1
1
1
KOTA
(m)
PSP-2
PSP-6
PS-1
60
50
40
30
20
70
2
(mnm)
1
1
1
2
2
2
3
3
3
4
5
5
5
7
KOTA
(m)
6
70,44
66,14
26.5.1967.
19.10.1966.
DUNAV NASIP
Pd-4Pd-5
Pp-916 Pd-6 Pp-917
Pd-7
Pp-918
Sd-37
Lp-919
80
70
60
50
30
40
(mnm)


67
monosti 1525 m sa koeficijentom filtracije K = 110
-4
m/s do 110
-3
m/s i efektivnom
poroznou = 0,160,23. Uee ljunkovite frakcije u grai vodonosnog kolektora
poveava se nizvodno od Kovina, kao posledica priliva nanosa reke Morave. U podini
vodonosne peskovito-ljunkovite serije zastupljeni su sedimenti pontiske serije (alevritski
peskovi, alevriti i ligniti).
Na povrini rasprostranjenja izdani odreene su vrednosti koeficijenta filtracije i
specifine izdanosti bunara. Na celoj povrini rasprostranjenja peskovito-ljunkoviti
sedimenti su dobre vodopropusnosti sa vrednostima koeficijenta filtracije od 110
-3
do
110
-2
m/s.
Specifina izdanost vertikalnih buenih bunara kree se u dijapazonu od 1-
10 l/s/m.
Za izdani formirane u terasnim i aluvijalnim sedimentima moe se rei da imaju
najpovoljnije uslove prihranjivanja. Ovo se posebno odnosi na delove izdani blie koritu
Dunava kod kojih je najee ostvarena direktna hidraulika veza izdanskih voda i voda iz
vodotoka. U ovim delovima izdani ostvaruje se relativno brza vodozamena, to omoguava
zahvatanje znaajnih koliina dinamikih rezervi. Sa udaljavanjem od korita Dunava
smanjuje se uticaj direktne hidraulike veze na prihranjivanje i pranjenje izdani a raste
uticaj drugih faktora kao to su povrinske vode kanalske mree, povrinske vode iz
prirodnih i vetakih akumulacija, padavine, temperatura, priliv voda iz drugih izdani.
Prihranjivanje izdani filtracijom voda iz dubljih izdani ima znaajnog udela u
ukupnom bilansu a posebno tamo gde je ostvarena direktna hidraulika veza kao to je to
sluaj u junom Banatu.
U delovima gde vodopropusne peskovite naslage izbijaju na povrinu terena
poveava se uticaj padavina i evapotranspiracije na bilans izdanskih voda.
Na prostorima gde je zbog prisustva sitnozrnih estica smanjena vodopropusnost
hidrogeolokog kolektora dolazi i do smanjenja hidraulike komunikacije izdanskih voda
sa vodama iz vodotoka. Ovakvi uticaji odraavaju se u irem prostoru ua Tise.
Izgradnjom povrinskih akumulacija, vetakih akumulacija, osnovne kanalske
mree kao i navodnjavanjem poljoprivrednih povrina znatno su poboljani uslovi za
prihranjivanje voda izdani formirane u aluvijalnim i terasnim naslagama.
Postoje povoljni uslovi za poveanje dinamikih rezervi voda ove izdani vetakim
prihranjivanjem. Za poboljano prihranjivanje izazvano usporom na povrinskim
vodotocima Dunavu i Tisi moe se rei da i ono predstavlja oblik planiranog vetakog
prihranjivanja ove izdani. Meutim, kad govorimo o vetakom prihranjivanju
prevashodno mislimo na plansko poveanje dinamikih rezervi odreenog izvorita putem
upojnih bunara, infiltracionih bazena i slino. O takvim mogunostima na prostorima
Banata i Bake se uveliko razmilja i verovatno e u skorije vreme biti uvedene u praksu.
Izdan se generalno prazni u korito Dunava. Lokalno pranjenje u vodotoke i kanale ne
predstavlja dominirajui uticaj, ali ima velikog lokalnog znaaja.
U pojedinim delovima izdani raste uticaj evapotranspiracije, zahvaljujui odsustvu
slabovodopropusnog krovinskog pokrivaa i manjoj dubini nivoa izdani ispod povrine
terena.
Sigurno je da se deo izdanskih voda postepeno infiltrira u dublje vodonosne
horizonte. Stepen uticaja ovog elementa u bilansu rashoda izdani nije dovoljno istraen.
Izdan formirana u terasnim i aluvijalnim sedimentima moe biti sa slobodnim
nivoom ili subarteska. Zavisno od lokalnih morfolokih, strukturno-geolokih i hidrolokih
faktora nivo izdani moe da bude slobodan, pod pritiskom ili sloen. Do promena tipa
izdani u zavisnosti od poloaja nivoa izdani moe doi tokom hidroloke godine usled
promene hidrometeorolokih i hidrolokih uslova.


68
Stepen zavisnosti reima izdani od reima vodostaja Dunava u direktnoj je funkciji
udaljenosti od korita Dunava. Sa udaljavanjem od korita Dunava smanjuje se uticaj reima
vodostaja Dunava a poveava uticaj hidrometeorolokih faktora.
Nivo izdani najee varira od 25 m ispod povrine terena dok godinja amplituda
kolebanja opada sa udaljavanjem od korita Dunava.
Vode ove izdani generalno se kreu od severa ka jugu odnosno od severozapada ka
jugu. S obzirom da se izdan prihranjuje doticajem voda iz slobodne izdani u eolskim
peskovima i lesoidnim naslagama te da je tok Dunava od severozapada ka jugoistoku onda
je saglasno tome i oekivan pravac i tok voda ove izdani.
Promene izazvane izgradnjom povrinskih akumulacija na Dunavu i sistema DTD
ogledaju se u smanjenju hidraulikog gradijenta nivoa izdani.
Eksploatacija podzemnih voda iz ovih izdani vri se buenim bunarima velikog
prenika, a u Novom Sadu, Beoinu i Panevu izgaeni su reni bunari. Najvea izvorita
koja kaptiraju vode iz ovih izdani su: Novi Sad, Titel, Panevo, Kovin i Padinska Skela
(aluvion Dunava) i Beoin, Sremska Mitrovica, Sr. Jarak i Beograd (aluvion Save).
Poetna izdanost buenih bunara je 20-30 l/s, ali vremenom opada na 10-15 l/s, a
specifina izdanost sa preko 5 l/s/m na 1-3 l/s/m. Izdanost reni bunara kree se do 100
l/s.

5.1.6.2. Izdani formirane u lesnim naslagama i eolskim peskovima (2)

Na prostorima Deliblatske peare, Teleke zaravni, Subotiko-Horgoke peare i
Titelskog brega u podinskim delovima lesa i eolskih peskova, na kontaktu sa kvartarnim
peskovitim sedimentima jezersko-barske facije mogu se formirati jedinstvene izdani sa
slobodnim nivom izdanske vode oznaene sa "2" (slika 12). Dubina ovih izdani varira od
desetak metara do oko 80-90 m u Deliblatskoj peari. Reim izdani je u funkciji
atmosferskih padavina, pri emu gornje partije lesa i eolskih peskova vre ulogu
provodnika atmosferskih voda. Prihranjuju se na raun infiltracije atmosferskog taloga, a
prazne se na obodu lesnih zaravni u vidu izvora, zatim prelivanjem u druge izdani sa
kojima su u direktnoj vezi, oticanjem putem kanala i jezera (Panevo, Ludoko) i
evaporacijom. Nivo izdanskih voda varira od nekoliko metara do vie desetine metara
ispod povrine terena. Imaju ograniene rezerve i mogu se koristiti za lokalne potrebe za
pojedinane kopane ili buene bunare manjeg kapaciteta.

5.1.6.3. Izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima holocena (3)

Na prostoru istonog Banata u irem pojasu pored Rumunske granice izdvojen je
poseban tip izdani oznaen sa 3. (slika 12). Vodonosna sredina izgraena je preteno od
sitnozrnih do zaglinjenih peskova, taloenih u jezersko-barskim uslovima u zavrnoj fazi
egzistiranja Panonskog mora. Debljina ovih sedimenata kree se od nekoliko metara do
nekoliko desetina metara. Vertikalno i bono facijalno smanjivanje je esto i veoma
izraeno.
U okviru ovih peskovitih proslojaka i soiva peska formiran je zbijeni tip izdani sa
slobodnim (do subarteskim) nivoom. Izdani se prihranjuju na raun atmosferskih taloga i iz
povrinskih tokova (kanala i reka), a dreniraju preteno putem kopanih bunara. Zbog
ogranienog prostiranja i malih rezervi ovaj tip izdani ima lokalni znaaj i najee se
koristi za tehnike potrebe ili za zalivanje manjih poljoprivrednih povrina, putem kopanih
ili buenih bunara. Bunari koji kaptiraju ovu izdan najee imaju izdanost od 3-5 l/s.
Kvalitet vode varira u irokim granicama. Pripadaju tipu alkalnih do zemnoalkalnih voda,


69
sa ukupnom mineralizacijom od oko 500-900 mg/l i znatno poveanim sadrajem ukupnog
gvoa i organskih materija, koji vodi daju ukastu boju.

5.1.6.4. Izdani formirane u preneogenim geolokim formacijama (4)

U centralnim delovima Fruke gore i Vrakih planina nalaze se karbonatne stene
preneogene starosti, zatim serpentiniti i druge magmatske stene. U ovim geolokim
formacijama formiraju se pukotinski ili karstni tipovi izdani (u trijaskim krenjacima).
Najee se radi o uslovno bezvodnim delovima terena (kristalasti kriljci, serpentiniti,
fli, magmatske stene). Rasprostranjenje ove izdani oznaeno je sa 4. (slika 12).
U povrinskim, ispucalim delovima kristalastih kriljaca mogu se formirati izdani
sa pukotinskom poroznou, ija izdanost ne prelazi 0,1 l/s. Na kontaktu kristalastih
kriljaca i mlaih sedimenata sree se najvei broj izvora, koji prihranjuju potoke na
severnim i junim padinama Fruke gore. U ispucalim partijama serpentinita takoe se
mogu formirati izdani malo vee izdanosti (do 0,2 l/s).
Trijaski krenjaci imaju ogranieno zonarno rasprostranjenje na Frukoj gori,
pravca pruanja istok-zapad. U njima su formirane izdani pukotinskog i karstnog tipa, koje
hrane karstne izvore i vrela. To su stalni izvori ali promenljive izdanosti, zavisno od
atsmoferskih padavina na raun kojih se prihranjuju. Izdanost ovih vrela dostie vrednost
do 10 l/s. Ove izdani registrovane su na dubinama vie stotina metara ispod povrine terena
(Vrdnik, Erdevik).
U trijaskim krenjacima kod Kupinova akumulirane su znaajne rezervi podzemnih
voda koje se mogu koristiti za pie. U samom Kupinovu vie decenija se vode ove izdani
koriste za pie. Rasprostranjenje ovog tipa izdani u podruju junog Srema nije dovoljno
istraeno ali se predpostavlja da je u direktnoj vezi sa iroko razvijenom izdani Mave.


5.1.7. Kvalitet podzemnih voda

Podzemne vode koje se mogu koristiti za pie zaleu do dubine oko 400 m. U
gornjem delu, do dubine oko 60 m, formirane su izdani sa slobodnim nivoom (tzv. prva
izdan), a ispod njih izdani sa nivoom pod pristiskom (arteske izdani).
Prihranjivanje prve izdani vri se na raun povrinskih vodotokova (reka i kanala) i
atmosferskih taloga, a ree posredstvom arteskih izdani. Zbog toga je hemijski sastav voda
prve izdani na prostoru Vojvodine dosta slian.
Vode (prve) slobodne izdani pripadaju hidrokarbonatno-zemnoalkalnom i ree
alkalnom tipu vode (slika 22). Meu anjonima hidrokarbonat-jon je apsolutno dominantan
na celom prostoru i procenat njegovog uea se kree od 80-90% ekvivalenata. Uee
katjona natrijuma, kalijuma i magnezijuma dosta je ravnomerno rasporeeno, osim to se
zapaa neto vei procenat uea kalcijum-jona u junom Banatu i zapadnoj Bakoj, a
natrijuma u srednjem Banatu. Vode iz prve izdani su bezbojne do ukaste, bez mirisa i
bljutavog ukusa. Neutralne su do slabo alkalne.
Ukupna mineralizacija kree se od 500-1000 mg/l, izuzev na potezu od Perleza do
Opova, gde ukupna mineralizacija prelazi 1000 mg/l. Skoro na celom prostoru sadraj
ukupnog gvoa je vei od maksimalno doputene koncentracije, a na mnogim lokalitetima
prelazi 2 mg/l. Sadraj mangana najee je iznad MDK, najvie do deset puta. Sadraj
amonijum grupe, takoe, na mnogim mestima prelazi vrednost od 2 mg/l. Sadraj
organskih materija ima poveanu vrednost na veem delu terena. Potronja
kalijumpermanganata varira od 20-40 mg/l, a u nekoliko ekstremnih sluajeva dostie
vrednost od 100 mg/l. Tvrdoa vode je, sa retkim izuzecima, znatno poveana i kree se


70
izmeu 15 i 30 dH. Temperatura vode uglavnom ne prelazi 15C. Mikroelementi u
vodama prve izdani najee su u dozvoljenim granicama. Mestimino je detektovano
poveano prisustvo ive, kadmijuma a retko i arsena.





Slika 22. Trilinerni dijagram slobodne izdani Vojvodine
12



Ove vode su znaajno tvre u odnosu na arteske, sa veim sadrajem suve materije.
Vode arterskih izdani po hemijskom sastavu se znatno razlikuju od voda prve
izdani. One pripadaju hidrokarbonatno-alkalnom i ree zemnoalkalnom tipu (slika 23).
Meu anjonima dominantnu ulogu ima hidrokarbonat jon sa ueem od oko 85- 90%
ekvivalenata. U ueu i rasprostranjenju jona zemnoalkalija i alkalija vlada stroga
zakonitost. Joni zemnoalkalija preovlauju u vodama Teleke zaravni, Subotiko-
Horgoke i Deliblatske peare, a joni alkalija na ostalom prostoru. Ova pravilnost u
distribuciji jona je indikativna i svakako da ima svoje uzroke najverovatnije zbog
izluivanja kalcijuma u lesoidnoj sredini.
Ukupna mineralizacija najee je manja u odnosu na prvu izdan i kree se u
granicama 250-1000 mg/l. U jugozapadnoj Bakoj je neto poveana i dostie vrednost od
1.400 mg/l, a na prostoru izmeu Eke i Sakula ak 4.300 mg/l.
Sadraj soli (NaCl) generalno se poveava sa dubinom zaleganja arteske izdani.
Lokalna otstupanja najee su posledica tektonske aktivnosti.
Sadraj amonijum grupe je najee ispod 1 mg/l, a ekstremno visoki sadraj (do 10 mg/l)
javlja se oko Belog jezera, na potezu Eka-Farkadin. Gvoe esto ima povean sadraj u
odnosu na maksimalno dozvoljenu koncentraciju, ali se najee pojavljuje u granicama do
1 mg/l, a ree do1,5 mg/l. Obino se smanjuje sa dubinom izdani. U odnosu na vode prve
izdani znatno je smanjenje sadraja ukupnog gvoa i mangana.


12
Milosavljevi S., Vasiljevi M., Vilovski S. (1997) Hidrogeoloka istraivanja u Vojvodini (istraivanje
pijaih, tehnolokih i termo-mineralnih voda), Monografija 100 godina hidrogeologije u Jugoslaviji,
str.117-146, Beograd

SO
4
"
HCO
3
'
Cl'
Na+K'
Ca"
Mg"


71


Slika 23. Trilinearni dijagram arteskih izdani Vojvodine
13



Arteske vode znatno su meke od voda iz prve izdani. Njihova tvrdoa retko prelazi
granicu od 15 dH. Neto tvre vode javljaju se u srednjem Banatu (u sektoru od Perleza
do Konaka) i u sredinjoj Bakoj na Telekoj zaravni. Izrazito meke vode (2-5 dH)
javljaju se u zapadnoj Bakoj i srednjem Banatu, od Mokrina i Ostojieva na severu do
Zrenjanina i Jae Tomi na jugu. Vode arterskih izdani najee su slabo alkalne.
Temperatura vode kree se od oko15C do oko 30C.
Za arteske izdani Vojvodine, a ne retko i za slobodne izdani, veoma su
karakteristine tz. ute vode, koje imaju specifian ukus i u mnogim naseljima se koriste za
pie (slika 23). Stanovnitvo koje je naviklo na ute vode veoma teko prihvata drugaije i
to predstavlja veliki problem za njih. utu boju vodama daju organske (huminske)
materije. To potvruje i povean sadraj organskih materija u vodi koji se geografski u
potpunosti poklapa sa distribucijom utih voda. Sadraj organskih materija u ovim vodama
izraen kroz potronju kalijum permanganata iznosi 20-150 mg/l, a u ekstremnim
sluajevima i preko 200 mg/l.
Prema optim merilima, vode najpovoljnijeg kvaliteta za pie nalaze se u arteskim
izdanima na irem prostoru jugoistonog Banata i jugozapadnog Srema.


5.1.8. Uslovi zatite podzemnih voda

Uslovi za ouvanje kvaliteta podzemnih voda u pojedinim tipovima izdani su
razliiti.
Izdani formirane u otvorenim i poluotvorenim hidrogeolokim strukturama, sa
relativno tankim krovinskim izolatorom ili bez njega, izloene su direktnim zagaenjima sa
povrine terena. I tamo gde postoji neto deblji krovinski izolator, usled dubokog zasecanja

13
Milosavljevi S., Vasiljevi M., Vilovski S. (1997) Hidrogeoloka istraivanja u Vojvodini (istraivanje
pijaih, tehnolokih i termo-mineralnih voda), Monografija 100 godina hidrogeologije u Jugoslaviji,
str.117-146, Beograd

SO
4
"
HCO
3
'
Cl'
Na+ K'
Ca"
Mg"


72
vodonepropusne sredine renim koritima, gustom kanalskom mreom i drugim
vodoprivrednim objektima, ostvaruje se direktna komunikacija sa povrinskim vodama. Na
taj nain prva izdan u Vojvodini veoma je ozbiljno ugroena od raznih povrinskih
zagaivaa (industrijski objekti, deponije, septike jame, intenzivna poljoprivredna
delatnost uz masovnu primenu vetakih ubriva i pesticida, otpadne vode gradskih
kanalizacija). Stepen zagaenosti je neophodno utvrditi i kontrolisati, a zatitu i kontrolu
unaprediti od mesta vodozahvata pa do distribucije.

U dubljim arteskim izdanima uslovi za ouvanje kvaliteta vode mnogo su
povoljniji, ali zbog nekvalitetne izrade bunara (loa cementacija eksploatacionih cevi,
neadekvatna likvidacija starih bunara i sl.) i njima preti opasnost od zagaenja.





Slika 24. Karta rasprostranjenja utih voda u Vojvodini sa poveanim
sadrajem huminskih materija (Vasiljevi, 1999)
14

1. Izdani sa slobodnim nivoom, 2. Arteske izdani


14
Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i
industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF
Beograd, Beograd

1
2


73
5.2. PERSPEKTIVE ODRIVOG RAZVOJA IZVORITA ZA
SNABDEVANJE STANOVNITVA VODOM ZA PIE U VOJVODINI

Podzemne vode su od vitalnog znaaja za drutveni i privredni ivot Vojvodine.
Celokupno stanovnitvo i znatan deo industrije i poljoprivrede orijentisani su iskljuivo na
podzemne vode. Danas se proseno iz podzemlja zahvata preko 6 m
3
/s vode, a u narednih
20-30 godina moe se oekivati ak i poveanje potreba. Rezerve kvalitetne vode iz
arteskih izdani se u pojedinim delovima Vojvodine smanjuju, jer su zahvatanja vea od
dinamikih rezervi, a ciklus obnavljanja je relativno spor. Gazdovanje ovim vodama
sistemski nije ureeno. Kvalitet vode za pie, iz prve izdani veoma ozbiljno je ugroen
nekontrolisanim zagaenjima. Direktno zahvatanje vode iz povrinskih vodotoka nema
realne osnove. Zbog toga je perspektiva za dugorono obezbeenje zdrave pijae vode u
Vojvodini zabrinjavajua. Neophodno je preduzimanje ozbiljnih mera, od sistemskih do
praktinih organizacionih, u cilju racionalizacije eksploatacije kvalitetnih podzemnih voda,
njihove zatite pa i poboljanja kvaliteta.
Stepen istraenosti pojedinih oblasti, za koje je utvrena perspektivnost s aspekta
otvaranja novih izvorita lokalnog ili ak regionalog karaktera, je veoma nizak.
Hidrogeoloka istraivanja perspektivnih oblasti predstavljaju prvi korak ka poboljanju
vodosnabdevanja stanovnitva u Vojvodini.
Planska istraivanja u cilju obezbeenja dovoljnih koliina kvalitetnih podzemnih
voda za potrebe snabdevanja stanovnitva vodom za pie (u perspektivi) treba da se
odvijaju na sledei nain:
Istraivanje potencijalnih novih izvorita lokalnog karaktera,
Istraivanje potencijalnih novih regionalnih izvorita i
Proirenje kapaciteta postojeih izvorita
Na osnovu rezultata dosadanjih istraivanja terena, ocene dostignutog nivoa
tehniko-tehnoloke izgraenosti sistema za organizovano snabdevanje stanovnitva
vodom za pie, statistikih pokazatelja o rezervama podzemnih voda i dosadanjoj
potronji pijae vode moe se zakljuiti sledee:
1. Na podruju Vojvodine postoje uslovi za dugoroan odrivi razvoj izvorita u
cilju zadovoljavanja potreba stanovnitva u vodi za pie,
2. Rezerve kvalitetnih podzemnih voda su ograniene, to zahteva planiranje
racionalnije eksploatacije,
3. Postoje realne pretpostavke za poveanje kapaciteta veeg broja postojeih
lokalnih izvorita, kao i za otvaranje novih izvorita u okruenju u cilju
poboljanja kvaliteta sirove vode,
4. U cilju utvrivanja stvarnog stanja i uvoenja racionalnije eksploatacije
kvalitetnih podzemnih voda neophodno je to bre uvoenje monitoringa na
podruju AP Vojvodine,
5. Izdvojena su perspektivna podruja na kojima treba intenzivirati istraivanja sa
realnom pretpostavkom da omogue formiranje izvorita regionalnog i
poluregionalnog karaktera, kojima e se omoguiti odrivi razvoj
vodosnabdevanja uz najmanja ulaganja.
U cilju racionalnije organizacije konkretnih mera za odrivi razvoj
vodosnabdevanja dat je u kratkim crtama predlog prema administrativnoj podeli teritorije
AP Vojvodine.




74
5.2.1. Severni Banat - Optine Novi Kneevac, oka, Kikinda

Vodosnabdevanje podruja severnog Banata uglavnom je bazirano na izvoritima
koja eksploatiu podzemne vode iz sedimenata plioceno-pleistocenske starosti.
Izdan u plioceno-pleistocenim sedimentima, peskovima debljine vie desetina
metara i neogranienog prostornog razvia (OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS),
predstavlja osnovu svih postojeih izvorita. Kapacitet je uslovno ogranien, sa nedovoljno
istraenim kvalitetom podzemnih voda.
Neophodno je definisati potrebe na ovom podruju samo za pie (stanovnitvo,
prehrambena industrija i specifini potroai) u cilju racionalizacije eksploatacije iz
osnovnog vodonosnog kompleksa. Tehnike i tehnoloke potrebe potroaa iskljuivo
reavati iz pliih izdani, povrinskih vodotoka i akumulacija. U priobalju reke Tise ve su
razvijena izvorita veih gradova: Horgo, Martono, Kanjia, Novi Kneevac, oka,
Senta, Ada, Novi Beej, Beej.
Alternativne izvore za vodosnabdevanje optine Kikinda treba istraivati u
priobalju reke Tise. Kvalitetnije podzemne vode oekuju se u vodonosnim sedimentima
Kvartara, koji zaleu na manjim dubinama.
Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Tise neophodno je istraiti, u podrujima gde
je mogu razvoj budue infrastrukture, u cilju otvaranja novih izvorita kapaciteta nekoliko
stotina l/s. Dosadanja istraivanja ove izdani su minimalna, ali dovoljna da ukazuju na
njenu perspektivnost s aspekta kapaciteta i kvaliteta.


5.2.2. Srednji Banat - Optine Novi Baej, itite, Nova Crnja, Zrenjanin,
Titel, enta

Dosadanje vodosnabdevanje na podruju srednjeg Banata bazirano je na
eksploataciji podzemnih voda iz arteske izdani formirane u monim plioceno-pleistocenim
sedimentima. Vode ove izdani optereene su poveanim prisustvom huminskih materija
(najee su ute), a esto i sa nedozvoljenim sadrajem pojedinih mikroelemenata
(arsena), zbog ega zahtevaju sloeniji tehnoloki tretman.
Alternativu za odrivi razvoj vodosnabdevanja stanovnitva, pored izgradnje
sloenijih sistema za tretman vode na postojeim izvoritima, predstavlja otkrivanje novih
izvorita. Perspektivna podruja za dalja istraivanja predstavljaju ire priobalje reke Tise i
oblast Titelskog brega.
Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Tise od Novog Beeja do ua i
aluvijalnim sedimentima reke Dunav od Gardinovaca do ente potrebno je
prioritetno istraiti, u cilju formiranja regionalnih izvorita. Dosadanja
istraivanja ukazuju na perspektivnost podruja s aspekta kvaliteta i izdanosti.
Izdan u plioceno-kvartarnom kompleksu peskovito-ljunkovitih naslaga u
podini lesa u podruju Titelskog brega, sa ispitivanjem vetakog
prihranjivanja po potrebi, treba istraiti, u cilju formiranja lokalnih izvorita.
Poslednjih godina formirana su izvorita po obodu Titelskog brega (Moorin,
ajka) koja ukazuju na povoljne hidrogeoloke uslove za eksploataciju
podzemnih voda koje se mogu koristiti za pie uz klasinu tenhologiju prerade.






75
5.2.3. Juni Banat - Optine Seanj, Plandite, Vrac, Bela Crkva, Kovaica,
Alibunar, Opovo, Panevo, Kovin

Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava i plioceno-pleistocenim sedimentima
(OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS) predstavlja osnovu dosadanjeg vodosnabde-
vanja u ovoj oblasti. Postojea izvorita gradova Panevo i Kovin su delimino istraena.
Istraivanja aluviona treba proiriti na celo priobalje Dunava, od Paneva do Banatske
Palanke. Vode iz ove izdani predstavljaju po kapacitetu najperspektivniji potencijal za
razvoj regionalnih izvorita.
Zbog visokog sadraja gvoa neophodan je klasian tretman voda iz izdani u
aluvionu Dunava.
Poslednje dve godine u toku su detaljna hidrogeoloka istraivanja u priobalju
Dunava nizvodno od Kovina. Pri oceni perspektivnosti ovog resursa ne sme se izgubiti iz
vida interes drugih korisnika na ovom podruju (eksploatacija uglja i ljunkovito-
peskovitih sedimenata). Negativni uticaji na kvalitet voda u priobalju Dunava zbog
taloenja u erdapskoj akumulaciji predstavljaju jedan od najvanijih faktora u oceni
perspektivnosti izdanskih voda aluviona Dunava. Dosadanja istraivanja uticaja
erdapske akumulacije na kvalitet voda u priobalju upozoravaju na ozbiljne negativne
trendove.
Izdan u plioceno-pleistocenim sedimentima podruja Deliblatske peare
predstavlja perspektivan potencijal za proirenje kapaciteta postojeih lokalnih
izvorita kao i za razvoj novih izvorita regionalnog znaaja. Vode ove izdani
su znaajnog kapaciteta i dobrog kvaliteta.
Izdan u plioceno-pleistocenim sedimentima u zoni Juno-banatske depresije
(Alibunarsko-Vraka depresija), potez Janoik-Potporanj, predstavlja izuzetno
perspektivan potencijal. Osnovu za dalja istraivanja ine postojea lokalna
izvorita i tzv. rasteretni bunari du kanalske mree. Postojea izvorita ukazuju
na dobru vodozamenu, dobar kvalitet podzemnih voda i mogunost formiranja
regionalnog izvorita, kapaciteta vie stotina l/s. Ova izdan posebno je
interesantna zbog dobrog kvaliteta podzemnih voda.


5.2.4. Severna Baka - Optine Subotica, Kanjia, Senta, Baka Topola, Ada,
Mali Io

Podruje severne Bake snabdeva se vodom najveim delom preko organizovanih
centralizovanih gradskih vodovodnih sistema. Manja, seoska naselja snabdevaju se vodom
iz sopstvenih separatnih sistema. Gradska izvorita su razvijena na jednoj ili dve lokacije
dok su bunari u seoskim naseljima najee rasporeeni takasto.
Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima (OSNOVNI VODONOSNI
KOMPLEKS) predstavlja osnovu za vodosnabdevanje svih veih naselja.
Potrebna su dodatna istraivanja u cilju proirenja kapaciteta i ispitivanja
kvaliteta postojeih izvorita sa posebnim akcentom na plie vodonosne
horizonte (do 150 m).
Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Tise nedovoljno je istraena. Ova izdan
je posebno interesantna sa aspekta popravljanja kvaliteta sirove vode za
potrebe vodosnabdevanja. Mogu se oekivati povoljni uslovi za otvaranje


76
novih izvorita iz ove izdani. Zbog toga treba organizovati geoloka
istraivanja u irem priobalju reke Tise.
Poboljanje vetakog prihranjivanja, daljom izgradnjom projektovane
kanalske mree i povrinskih akumulacija, moe znaajno unaprediti
vodosnabdevanje u ovom podruju Vojvodine. Posebno se oekuje poboljanje
kvaliteta povrinskih voda, imajui u vidu meunarodne aktivnosti u slivu reke
Tise koje su preduzete na tom planu (program regionalne saradnje).
Dalji razvoj vodosnabdevanja treba bazirati na postepenom proirivanju
centralizovanih gradskih vodovodnih sistema na prostor cele optine. U poetku treba
povezati postojee seoske sa gradskom vodovodnom mreom, zatim usmeriti panju na
proirenje kapaciteta izvorita koja e biti propisno zatiena. Osnovu za razvoj izvorita
predstavljaju postojea izvorita, s tim to treba istraiti mogunost njihovog proirenja ili
formiranja novih izvorita.


5.2.5. Zapadna Baka-Optina Sombor, Apatin, Odaci, Kula

Vodosnabdevanje na podruju zapadne Bake bazirano je na centralizovanim
gradskim vodovodnim sistemima i separatnim seoskim sistemima. Gradovi Sombor,
Apatin, Odaci i Kula imaju jedno ili dva izvorita dok seoska naselja najee imaju
bunare takasto rasporeene na podruju celog naselja.
Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava, peskovima monosti vie desetina
metara (OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS), predstavlja osnovu za
proirenje kapaciteta postojeih izvorita (Apatin, Odaci) i najznaajniji
potencijal za razvoj novih izvorita regionalnog karaktera. Kvalitet sirove vode
zahteva obavezan tretman.
Za potrebe otvaranja izvorita regionalnog karaktera tokom 2005-2006. godine
su izvrena detaljna hidrogeoloka istraivanja ove izdani. Na osnovu rezultata
istraivanja potvreno je da postoje uslovi za zahvatanje podzemnih voda iz ove
izdani, koje bi po koliinama zadovoljile potrebe ireg podruja. Zbog
nepovoljnijih uslova sanitarne zatite, ova izdan mestimino moe zahtevati
sloeniji nivo prerade, to se mora imati u vidu kod planiranja odrivog razvoja
izvorita. Strategija je da se prvo u potpunosti izvri zatita, a nakon toga utvrdi
nivo neophodne prerade shodno kvalitetu sirove vode.
Detaljnim istraivanjima i ispitivanjima kvaliteta podzemnih voda izdvojeni su
mikroregioni u kojima je kvalitet zadovoljavajui. Zbog direktne hidraulike
veze sa vodama iz korita Dunava mora se imati u vidu opasnost od moguih
ekcesnih zagaenja. Zbog toga se merama sanitarne zatite potencijalnog
regionalnog izvorita mora posvetiti posebna panja. Kvalitet voda reke Dunav
od presudnog je znaaja za kvalitet podzemnih voda ove izdani.
Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima, (tzv. osnovnom vodonosnom
kompleksu po VOS-e), monosti nekoliko desetina metara, znaajnog
prostornog razvia, zbog mnogo povoljnijih uslova sanitarne zatite i relativno
dobrog kvaliteta sirove vode predstavlja realnu osnovu za proirenje kapaciteta
postojeih izvorita (Sombor, Kula). Izdan je na irem prostoru izdvojena kao I
arteska.
Daljim hidrogeolokim istraivanjima treba utvrditi uslove za proirenje
kapaciteta postojeih izvorita, kao i uslove za otvaranje novih lokalnih


77
izvorita, za ta postoje realne pretpostavke. Povezivanje lokalnih izvorita u
jedinstven sistem za centralizovano vodosnabdevanje na podruju optina
predstavlja prvi korak u poboljanju uslova snabdevanja vodom za pie.


5.2.6. Juna Baka - Optina Vrbas, Srbobran, Beej, abalj, Titel, Novi Sad,
Baki Petrovac, Baka Palanka, Ba

Na podruju june Bake razvijeni su centralizovani gradski vodovodni sistemi iz
kojih se snabdeva vodom za pie vei procenat stanovnitva. Samo optina Novi Sad je
skoro potpuno pokrila podruje cele optine organizovanim centralizovanim sistemom.
Ona bi trebala biti primer koji treba da slede sve optine na podruju Vojvodine.
Seoska izvorita, zbog svoje razuenosti, loe organizacione i kadrovske situacije
nemaju perspektivu za dalji razvoj. Javna komunalna preduzea treba obavezati da to bre
pristupe proirivanju centralizovanog sistema na celu optinu, povezivanjem postojeih
seoskih vodovoda sa gradskim.
Sva gradska i vei deo seoskih izvorita eksploatiu podzemne vode iz arteskih
izdani u pliocenim i plioceno-pleistocenskim sedimentima, sem izvorita Novog Sada koja
su bazirana na slobodnim izdanima iz aluvijalnih naslaga u priobalju reke Dunav.
Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima u podini Titelskog brega predstavlja
perspektivan potencijal za razvoj lokalnih izvorita. Ova izdan je nedovoljno
istraena, to je neobjanjivo, imajui u vidu relativno lo kvalitet sirovih voda
kojima se ve nekoliko decenija vri vodosnabdevanje stanovnitva veeg dela
ajkake oblasti. Istraivanjima za potrebe lokalnih izvorita potvrena je
perspektivnost ove izdani za razvoj izvorita kojima se mogu podmiriti potrebe
optine Titel i dela optine abalj.
Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava, na potezu Bogojevo-Bako Novo
Selo, potezu Bako Novo Selo-Baka Palanka, potezu elarevo-Futog, potezu
Novi Sad-Sremski Karlovci i potezu Gardinovci-enta predstavlja perspektivu za
razvoj novih izvorita. Istraivanjima aluviona Dunava treba posvetiti posebnu
panju zbog evidentnog prisustva arsena u arteskim izdanima na podruju optina
Baka Palanka, Baki Petrovac i Ba.
Poboljanje kvaliteta sirove vode meanjem izdanskih voda prve i druge izdani
predstavlja najpovoljniji i najbri nain za prevazilaenje aktuelne situacije.


5.2.7. Severni Srem - Optina Baka Palanka (MZ Ljuba i Netin), Beoin,
Sremski Karlovci (Novi Sad)

Oblast severnog Srema u dosadanjem razvoju vodosnabdevanja bazirana je na
organizovane gradske centralizovane vodovodne sisteme i lokalne separatne seoske
sisteme.
Izvorita vodovoda seoskih sistema su razvijena na bazi eksploatacije podzemnih
voda iz izdani sa slobodnim nivoom formirane u kvartarnim sedimentima i arteskih izdani
iz pliocena. Kvalitet izdanskih voda je zadovoljavajui sem onih iz aluviona Dunava, koje
zbog visokog sadraja ukupnog gvoa moraju da se dorauju klasinim postupcima.
Sremski Karlovci se snabdevaju vodom za pie iz vodovoda grada Novog Sada. Na
ovom podruju prisutno je i javno snabdevanje stanovnitva preko kaptaa (esmi) i


78
arteskih bunara. Podzemne vode na ovim vodozahvatima su relativno dobrog kvaliteta.
Zbog nedovoljne sanitarne zatite povremeno su mikrobioloki neispravne za pie.
Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava, na potezu od Netina do Sremskih
Karlovaca, predstavlja perspektivu za proirenje kapaciteta postojeih izvorita
i formiranje novih izvorita. Postojea izvorita Beoin i Petrovaradinska ada su
nedovoljno istraena. Potencijalna izvorita u priobalju Dunava (Suseka ada i
potez erevi-Ledinci) potrebno je prioritetno istraiti. Realne su pretpostavke
da se iz ove izdani mogu zahvatiti znatno vee koliine podzemnih voda koje se
mogu klasinim tretmanom pripremiti za pie.
Izdani u sedimentima pliocena, razvijene na severnim obroncima Fruke Gore,
koriste se za lokalno snabdevanje seoskog stanovnitva vodom dobrog
kvaliteta. Kvalitet vode je takav da najee ne zahteva nikakav tretman ili
eventualno samo klasian tretman. Postoje realne mogunosti za proirenje
kapaciteta lokalnih izvorita (erevi, Banotor, Svilo, Susek, Lug, Netin).


5.2.8. Juni Srem - Optina id, Sremska Mitrovica, Ruma, Irig, Inija, Stara
Pazova, Peinci

Za oblast junog Srema moe se rei da raspolae najpovoljnijim uslovima za
razvoj vodosnabdevanja. Dosadanje vodosnabdevanje bazirano je na podzemnim vodama
iz aluvijalnih naslaga reke Save, zatim iz plioceno-pleistocenih naslaga i manje iz
pukotinsko-karstnih izdani u karbonatima miocena i mezozoika.
Izdani u karbonatnim sedimentima, pukotinsko-karstne razbijene izdani,
predstavljaju posebno interesantan potencijal. U njima su akumulirane
podzemne vode koje se preporuuju za flairanje zbog veoma dobrog kvaliteta.
Vode iz ove izdani se ve flairaju iz izvorita Jazak. Podruje Beenova,
Paragova i Kupinova nedovoljno je istraeno. Ne treba iskljuiti mogunost
otkrivanja jo nekih potencijalnih izvorita ovoga tipa, poveanjem stepena
istraenosti podruja.
Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima, predstavlja realnu osnovu za odrivi
razvoj vodosnabdevanja uz poboljanje prihranjivanja izgradnjom vetakih
akumulacija na potocima du junih obronaka Fruke gore.
Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima na podruju optina Inija i Stara
Pazova predstavlja izdan sa ogranienim kapacitetima. Kvalitet izdanske vode
je zadovoljavajui. Iz te izdani se moe odrati racionalno vodosnabdevanje
stanovnitva. Potrebe drugih potroaa se mogu reiti regionalnim vodovodom
sa podruja optine Ruma (iz aluviona Save).
Izdan u aluvijalnim sedimentima leve obale reke Save, na potezu od Jamene do
Kupinova predstavlja znaajan potencijal za razvoj izvorita veeg kapaciteta.
Delimino su istraena postojea izvorita id, Sremska Mitrovica, Sremski
Jarak. U viedecenijskoj praksi potvren je zadovoljavajui kvalitet vode za
pie nakon klasinog tretmana.
Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Drine i desne obale reke Save (Sremska
Mava) potrebno je istraiti kao potencijalno regionalno izvorite, zbog
kontinualnog razvoja monih peskovito-ljunkovitih naslaga u priobalju u
kojima se odvija relativno brza vodozamena, zahvaljujui dobrim filtracionim


79
karakteristikama. Na osnovu dosadanjih ispitivanja na postojeim lokalnim
izvoritima, moe se tvrditi da je kvalitet sirove vode zadovoljavajui. Ve se
potvrdilo da je klasinim postupkom mogue obezbediti zadovoljavajui
kvalitet vode za pie.