Kliknite na ovaj bar da biste vidjeli punu sliku.

Ovoj slici je promijenjena veličina. Kliknite na ovaj bar da biste vidjeli punu sliku.
Originalna veličina slike je 576x378.

Ovaj sistem najvise volim ,i najvise ga koristim na kom.jezerima

Ovoj slici je promijenjena veličina. Kliknite na ovaj bar da biste vidjeli punu sliku. Originalna veličina slike je
660x413.
 Kliknite na ovaj bar da biste vidjeli punu sliku.

Kada koristite safety clip, dali on bude fixni ili ne? Jer kolko sam vidio na slikama i po dučanima
neki imaju kao mali osigurać koji se stavi i bude fixno, kao što je na slici prikazano.

I koju dužinu predveza koristite, par puta sam koristio i predvez se zavrti oko toga, sad ne znam
dali je to prilikom bacanja ili izvlačenja...

samo treba nači odgovarajuče kopće koje teško sjedaju u clip i onda kopča najbolje odrađuje
svoje za što je namjenjana. na nekim vodama je zabranjeno koristiti fiksne sisteme tako da što
jednostavnije to bolje, znači nema potrebe za tim malim klipičem. kasnije ti to malo pobliže
opišem kad uvatim vremena
http://www.google.hr/imgres?q=mika+safety+clips&hl=hr&gbv=2&tbm=isch&tbnid=gXLp7MNtr
JIGYM:&imgrefurl=http://www.mika-products.de/homepage/de/produkte/rig-
systems/34.html%253Fdet%253D38&docid=DwjMyWdtjmArzM&w=349&h=500&ei=xbYvTozYG8
jAswaSz4U0&zoom=1&iact=rc&dur=237&page=1&tbnh=165&tbnw=115&start=0&ndsp=31&ved
=1t:429,r:26,s:0&tx=33&ty=71&biw=1672&bih=822

na prvoj slici imaš kako se pravilno postavlja clip, jedan način je da se gumeni bužit nenavuče do
kraja nego tek malo preko izbočine. koristi se kad se lovi u lomu da olovo što lakše otpadne sa
sistema ako negdje zapne prilikom drila a drugi način je da se fiksira do kraja, tada olovo dosta
teško silazi sa kopće i rijetko otpada. koristi se kad se peca na čistim dnima.

http://www.google.hr/imgres?q=mika+safety+clips&hl=hr&gbv=2&tbm=isch&tbnid=rh92aNEz6
bHh9M:&imgrefurl=http://monturicrap.sytes.net/product.php%253Fid_product%253D11%2526i
d_lang%253D1&docid=S2wMJMeiruMvCM&itg=1&w=300&h=300&ei=xbYvTozYG8jAswaSz4U0&z
oom=1&iact=rc&dur=193&page=2&tbnh=170&tbnw=175&start=31&ndsp=30&ved=1t:429,r:6,s
:31&tx=40&ty=62&biw=1672&bih=822

zadnja slika pokazuje montiran clip na led coru sa brzom kopčom. na predvez se navuče
silikonski bužir, omća predveza zakači na brzu kopču i bužir navuče preko kopće. koristi se kod
brze izmjene predveza a i prednost je u tome što baš taj navučeni bužir sprečava petljanje
predveza oko sistema. kad zabacuješ uvijek sistem prištopaj prije nego što padne u vodu ako je
to moguće. time svodiš petljanje na nulu jer se predvez izravnava prje ulaska u vodu nemože se
upeljati.

dužina predveza ti općenito ovisi od dna na kakvom pecaš. opčenito govoreči predvez od cca
20cm će zadovoljiti večinu uvjeta.
za dna koja su prekrivena večim količinama mulja naravno da trebaš produljiti predvez opet
kažem sve zavisno od dubine mulja.
uz uvjet da sve na dnu leži kako bi trebalo krači predvez će ti donijeti puno bolju realizaciju griza
zbog boljeg kontakta sa olovom, međutim time opet dobivaš da riba često zna zbog naglih
pokreta glavom se raskačit jer si podere usta. tada je poželjno da olovo samo spadne sa
sistema. na dulji predvez pak se ćešće dobije veča riba jer je dosta opreznija i dužim predvezom
je mamac udaljeniji od olova. najbitnije da je udica uvjek oštra jer je to u večini slučajeva razlog
zašto riba se otkači.

Mozda ova slika pomogne

Kliknite na ovaj bar da biste vidjeli punu sliku.

Noćni se šaranolov ne smije improvizirati. Da bi noć prošla ugodno, ribolov bio uspješan i
zadovoljstvo potpuno, bolje je unaprijed svaki detalj dobro pripremiti !

Ugodnije se udobno smjestiti tijekom dana negoli doći navečer u posljednji trenutak. Poželjno je
odabrati odgovarajuće mjesto, dovoljno prostrano i što slobodnije, a naročito na uzvisini. Lako je
danju utvrditi da voda raste, ali noću, probuditi se s nogama u vodi ostavlja trajnu uspomenu!

Bolje je uvijek predvidjeti dovoljno vremena, rasteretiti se malo pri smještaju i sve dobro
organizirati, to se uvijek isplati.
Biwi* se postavi na udaljenosti od dva do tri metra od rod-poda* tako da se iznutra mogu vidjeti
detektori, bez da se mora izlaziti iz šatora i dizati pri svakom najmanjem povlačenju.

Detaljni pregled

Nekoliko sati prije zamračenja, potreban je detaljni pregled cjelokupnog pribora. Raspoređivanje
vizualnih orijentira plovilom osigurava željeni smjer pri izbacivanjima. Svjetleći plovci koji se
obično koriste za ribolov na moru vezuju se za plosnato olovo s dovoljnom dužinom najlona.

Glede udaljenosti, jednom kada je prut na rod-podu, označi se na najlonu, točno ispred kotura,
trag od 20 do 30 cm pomoću markera za ribolov na engleski način.
Poželjno je unaprijed pripremiti pet do šest predveza i postaviti boilie na udice, da budu spremni
u datom trenutku za vezivanje na bačvastu vrtilicu. Najbolje ih je uskladištiti u nepropusnu
kutijicu radi zaštite od vlage i svih mogućih glodavaca.
Mamci

Čekati sumrak za izbacivanje sistema i primamljivanje bila bi greška jer ako su šarani tu,
vjerojatno će napustiti sektor nakon takvog bombardiranja. Bolje je provjeriti sve sisteme te
primamiti dva sata prije noći. Također je preporučljivo povećati veličinu boilia radi nepoželjnih
riba što bi za posljedicu imalo samo nepotrebno buđenje!

Kada padne noć, dovoljno je upotrijebiti topljivu vrećicu s predvezom i nekoliko boilia. Ali
pozornost, preciznost je neobično važna, jer nema govora o ponovnom povlačenju radi novog
izbacivanja! Dvije ili tri minute nakon što je sistem došao do dna, dovoljno je pola okreta ručice
kotura da se predvez oslobodi !

Prihvat

Obzirnost prema ribi je osjetljiva u mraku, a rukovanje je opasnije. Najmudrije je sve okupiti
blizu vode, na mjestu borbe: podmetač, tepih za prihvat, vreću za mjerenje težine, vreću za
konzerviranje, vagu...
Podmetač će biti izvan vode u gotovo okomitom položaju i to uvijek radi glodovaca... Kod
prihvata ribe, mrežu je neophodno dobro uroniti pod vodom prije nego li se pokuša u nju uvući
šarana.

Tepih za prihvat pričvrstit ćemo za tlo jer za vjetrovita vremena tražiti ga okolo nije najbolja
preporuka ni za ribiča ni za ribu.
Vreću za mjerenje težine i za konzerviranje uskladištit ćemo tijekom cijele noći u nekom vedru
ili siću punom vode koja će poslužiti kada zatreba za ovlažiti tepih. Za vrijeme borbe, mora se
izbjegavajti da se zaslijepi i zabljesne šarana koji najčešće silovito reagira na naglo povećanje
osvijetljenosti.

Osvjetljenost

Na zakrčenom dnu je neophodan jer omogućuje izvođenje slaloma među zaprekama.

Zahvaljujući svjetlosnim zrakama čeone svjetiljke lakše možemo pratiti odvijanje borbe.
Plinska svjetiljka olakšava sve moguće intervencije na sistemu unutar biwia.

Baklja-svjetiljka dopunjuje rasvjetu. No korisno je postaviti i male svjetlosne štapiće, tipa Star
Light, na dršci mrežice za ribu, na nogarima rod-poda... Pored toga, ako se sav pribor nalazi na
platnu od 2 do 3 kvadratna metra, svijetle boje, sve je skupa noću puno lakše pronaći !
Savjet

Za bezbrižni noćni šaranolov uz česte napade adrenalina, ribiču je udobnost primarna.

Savjetujemo jednu udobnu bed chair*, ali važno je da bude snabdjevena podesivim nogarima po
visini da se može potpuno prilagoditi topografiji mjesta. Jastučić, topla odjeća, par sandala za
skidanje obuće pri spavanju da ne izlazimo bosih nogu… samo su neki od detalja koji mogu
spriječiti da se noćni ribolov pretvori u noćnu moru !
Zimski ribolov šarana takođe zavisi od mnogo faktora, a najbitniji su mesto, vodostaj,
temperatura vode, vremenske (ne) prilike, vrste i količina prihrane. Šaran voli sigurnost
potopljenih panjeva, stabala i granja i upravo ga na takvim mestima prvo treba potražiti.
Naravno, pecanje u podvodnom kršu podrazumeva jak i kvalitetan pribor i opremu. Odlični
zimski tereni za ribolov takođe su duboki limani i rupe gde se šarani krtože, zone obrasle trskom,
ostrva sa strmim i blagim obalama i širokim rasponom dubine, kao i mesta gde se iz energetskih
postrojenja izliva topla voda.
Zbog snižene temperature okoline i svoga tela, šarani su zimi neuporedivo manje aktivni i hrane
se samo povremeno. Da bi ih uznemirili i pokrenuli da se hrane, sistem sa nanizanim mamcima
treba zabacivati na svakih sat vremena uz često premeštanje štapa..S obzirom na to da se šaran
zimi ne hrani tokom dužih vremenskih perioda, treba ga primamiti sitnijom prihranom, ali
prihranjivati treba umereno.
Među šarandžijama dugo vlada misljenje da li je zimi potrebno jače namirisati mamce, da li su
bolji voćni ili mesni mirisi i sl. Pošto je tokom zimskog perioda šaranska riba manje pokretna i
uglavnom se nalazi u krtogu, okupljena u jato, potrebno je poslati malo više „signala“ kako bi se
zainteresovala za hranu. Pored mamaca, dobro je jače namirisati i prihranu, partikle ili pelete.
Jače namirisati znači povećati koncentraciju mirisa za 15 ili 20 odsto u odnosu na uobičajenu.
Upotrebom mirisa izrađenih na bazi alkohola koncentracija se ne mora povećavati, pošto se ovi
mirisi mnogo bolje i brže šire kroz vodu. Zimi je teško odabrati dobitnu kombinaciju mamca i
mirisa jer je aktivnost ribe umanjena. Zbog toga u torbi šarandžije svakako treba da se nađu
razni alkoholni mirisi, a pogotovu tutti frutti, jagoda, višnja, ili rečni rak. Često se atraktivnost
mamca može povećati kada se boili sa određenom aromom poprska sasvim drugačijim mirisom.
Dodavanjem šećerca, lomljenih bojli i drugih dodataka povećava se primamljivost i hranljivost
prihrane. Tokom hladnog perioda dobro je isto tako praviti prihranu od peleta pravljenih sa dosta
ribljeg brašna, mogu se čak kombinovati dve ili tri vrste peleta različitih veličina i raznih
proizvođača, to pomešati sa nekom malo navlaženom hranom i dodati malo ribljeg ulja.
Kod zimskog pecanja šarana posebno veliku pažnju treba posvetiti indikaciji trzaja ribe, jer i
najsitnije titranje strune ili vrha štapa može biti znak da se radi o kontaktu ribe sa mamcem.

Taj tanki komadić najlona ili upredenice, zvan dlaka, koji vezuje mamac za udicu, prvi dolazi u
dodir sa šaranom. Malo je reći da mu treba posvetiti iznimnu pozornost pri izradi, ako želimo
prevariti tu vrlo opreznu i nepovjerljivu ribu !

Dlaku su izumili engleski ribiči 1978. godine i s njom nesumnjivo revolucionirali tradicionalna
načela šaranolova. Radi se o komadiću najlona ili upredenice koji se pričvrsti na udicu, a na
njega se postavi mamac. Udica ostaje u cijelosti otkrivena što je do tada bilo sasvim nezamislivo.
Naprotiv, ribiči su je pokušavali na sve moguće načine sakriti unutar mamca iz straha da je riba
ne bi vidjela !
Glavna je prednost ove nove vrste mamčenja u tome što šaran ne osjeća ni najmanji otpor pri
uzimanju mamca, a udica, budući da je potpuno slobodna, lako se zabode u samu ivicu usta, a
da pri tom ne izazove oštećenje.
Od svog pojavljivanja sistemi s dlakom neprestance se usavršavaju. Danas tako postoje brojne
varijante koje se uglavnom razlikuju po vezivnoj točki ili dužini.

Različite vezivne točke

Postoji više načina pričvršćivanja dlake na udicu. Možete je vezati na luku, vratu ili omčici. Ova
se zadnja mogućnost pokazala najučinkovitijom jer omogućava postavljanje dlake u osi udice
tako da se jezičak može duboko zabosti u čeljust šarana.
Način vezivanja dlake na udicu ovisi i o veličini udice. U posljednje vrijeme, sve više se koriste
mali modeli, tako je na primjer broj 2, koji se prije desetak godina koristio u većini slučajeva,
skoro definitivno zamijenjen brojem 6 i 8.

Izbor udice ovisi ne o veličini šarana, već isključivo o veličini mamca. Ako lovite sa zrnima
kukuruza ili malim boilima u promjeru do 20 mm, koristite udice od broja 6 do 8. Naprotiv, radi li
se o velikim boilima u promjeru od 22 do 28 mm, izaberite udice broj 2 ili 4. Vodite računa i o
luku udice koji mora biti širi što je boilia veća.

Prava dužina

Dužina dlake prvenstveno ovisi o opreznosti šarana. Ako prakticirate u slabo izlovljenim vodama,
dlake dužine od 1 do 3 cm potpuno odgovaraju. Ako je pak riječ o vodenim zonama gdje se
šaran često lovi, približite mamac što više udici.
Broj postavljenih mamaca na dlaku također utječe na dužinu. Jasno je da će ona biti veća što
nosi više boilia.

Možete postaviti dlaku na udicu na fiksni ili na podešavajući način. U prvom slučaju, na početku
ribolova definitivno određujete njezinu dužinu i nemate je više mogućnost mijenjati. U drugom
slučaju, izrađujete relativno dugu dlaku koju namatate oko vrata udice do željene dužine. Tada
blokirate cjelinu uz pomoć silikonske navlake.

Postavljanje boilie

Dlaka uvijek završava sa specijalnim štoperom* koji ulazi u petlju, a služi za pridržavanje mamca
na dlaci. Potrebno je koristiti iglu za probadanje tvrdih mamaca ili posebnu iglu za boilie. Prvo
morate probosti boiliu po sredini, zadržavajući u njoj iglu, a zatim provuči petlju dlake u usjek
igle. Tada trebate lagano istegnuti cjelinu i premjestiti boiliu s igle na dlaku. Prije izvlačenja igle,
postavite štoper.
Provjerite pravilan položaj mamca, a ako niste sasvim zadovoljni, ne oklijevajte ga skinuti i
ponoviti postupak dok ne postignete, po vašem ukusu, savršenu prezentaciju.

Savjet

Dlaka se može izraditi od najlona malog promjera, 0,08 - 0,10 mm, ili izravno s upredenicom
predveza. Postoje i specijalne upredenice predviđene za izradu dlake tipa Dacron, veoma gipke i
otporne.
Sistem za lov sarana i drugih riba na dlaku potice iz Engleske, a cilj mu je prvenstveno bio
prevariti iskusnije i krupnije ribe koje su vrlo dobro znale sta je mamac na udici..

Iskusnije i krupnije jedinke sarana su vrlo brzo prokuzile sisteme i zaobilazile ih u sirokom luku,
naime riba je znala razlikovati mamac sa i bez udice.
Podvodni snimci su prikazivali nesto sto je mnogo zabrinjavalo iskusne sarandzije, a to je da
sarani sa hranislista sve pojedu, a ostave samo mamac sa udicom, zapitali su se, kako!?
U srz problema necemo zalaziti, a mislim da vas i ne zanima vec cemo se baciti na rjesavanje.
Neke poznate sarandzije su htjele prevariti i uloviti bas te krupnije primjerke pa su bezuspjesno
smisljali razne smicalice sve dok se Kevin Maddock, Len Arbery i ostatak njihove druzine nije
dosjetio da probaju ribi ponuditi slobodan mamac bez udice.
Prvo su zabacivali mamce samo na najlonu bez udice koje je riba uzimala pa su se dosjetili da
probaju svezati naknadno mamac za udicu i upalilo je.
Desio se veliki preokret, uspjesno su lovili naj vece ribe i cuvali svoju tajnu, ali je ona brzo upala
u oci drugim kolegama i prosirila se.
Koristili su se razni materijali, a samo neki od njih su najlon, fluorocarbon, zubarski konac itd..
Danas vec imamo dosta namjenskih materijala koji se koriste u izradi dlake za lov sarana.
Takodje se mogu koristiti i ostali raznorazni materijali, ali naj bolje je ipak koristiti one
namjenske, tj. posebne niti – spage za saranske podveze – predveze.

Materijali za saranske predveze:

Spage za saranske predveze su napravljene kombinacijom svilenih i drugih dodatnih materijala, a
odlikuju se po izuzetnoj mekoci koja nije osjetljiva na dodir.
Takva mekoca materijala pruza velike mogucnosti, a sam sistem i mamac se ponasa prirodno na
dnu za razliku od najlona i raznoraznih drugih struna koje se koriste u ribolovu.
U danasnje vrijeme imamo mnostvo izbora pa se mogu nabaviti spage koje tonu, plivaju, lebne
ili su neutralne u zavisnosti na kakvom terenu lovite, a velika prednost im je i boja koja je
prilagodjena dnu i veoma tesko se moze razaznati pod vodom dok na suhom izgleda drugacije.
Spage imaju veliku nosivost i vecina njih je otporna na krzanje, habanje itd.
Za razliku od obicnih struna – upredenica koje se koriste za varalicarenje.
Velika greska je koristiti varalicarske strune za saranske podveze jer apsolutno nemaju sanse da
zamijene one namjenske.
Strune za varalicarenje su krute, ne trpe struganje i dodir sa raznoraznim preprekama u vodi bilo
da se radi o travi, kamenu, drvetu itd. one odma pucaju, a to nije dobro!
Svaka iole ozbiljnija kompanija koja se bavi izradom saranskog pribora u svojoj ponudi ima i
spage za predveze, a medju naj bolje spadaju Kryston, Korda, Fox itd..

Prednosti lova na dlaku:

Boilu ili neki drugi mamac mozemo pricvrstiti na dlaku koja se nalazi na vratu, zavoju ili koljenu
udice zavisno od sistema i vase dosjetljivosti, a postignuti efekat je taj da riba kad ispituje
mamac i odluci ga uzeti ili samo osjetiti u ustima odmah bude zakacena.
Bilo da se radi o uvlacenju ili ispljuvavanju mamca, udica se zabada u usta!
Izrada dlake za sarana i druge ribe:
Na jednom kraju zavezemo udicu, a na drugom kraju napravimo obicnu omcu za predveze, ali
malo manju te na istu sa posebnom iglom za nizanje navlacimo boilu.

Drugi sistem je da provucete spagu kroz usicu udice (Saranske udice imaju pretezno usice –
prstenove), svezete omcu i navucete boilu, a onda odmjerite duzinu dlake, skinete boilu i svazete
udicu (Cvor bez cvora).
Gore dolazi virbla, saransko olovo itd..
Za fiksiranje mamaca na dlaci koriste se stoperi za boile, pelete itd..
Ako nemamo stopera, kroz omcu mozemo ubaciti i neku malu klipicu kako se mamac nebi
svukao prilikom zabacaja itd.
Duzina dlake od udice varira od sistema, a nekad je tik uz samu udicu dok je nekad potrebno
odvojiti i po 5 centimetara.
Sve ovo zavisi o vrsti mamca, kolicini mamaca, velicini udice, terenu, vrsti ribe i mnogim
drugim uslovima na vodi.
Takodje se danas mogu kupiti i silikonske dlake za ribolov, te silikonski prstenovi za pelete, bojli
i druge mamce koji se koriste u ribolovu.
Boile i peleti za ribolov se ne mogu kaciti na udicu pa je neminovna upotreba dlake, danas
postoje peleti koji se mogu kaciti na udicu, mada nemaju ucinkovitost kao kad su na dlaci..

Moderni saranski, ali i druge vrste ribolova upraznjavaju lov na dlaku koji se pokazao izuzetno
dobar, a cak i kod lova na grabljivice kad je u pitanju pecanje na zivog kedra ili mrtvu ribicu, a
prezentaciju mozete vidjeti na slici desno.
Lov na dlaku vam omogucava niz ideja koje ranije nisu mogle da se realizuju, a jedna od njih je i
lov pop up mamcima, pop up boile, prezentovanje kukuruza i drugih mamaca na razne nacine i
mnoge druge karafeke koje koriste sarandzije sirom svijeta.
Treba vam samo malo mastovitosti i riba je tu.

Bistro!

Döme Gábor – praktični saveti – Moji efikasni sistemi I deo

« poslato: Maj 21, 2012, 17:43:33 posle podne »
Pored najefikasnijih hrana i tehnika, mnoge ljude zanimaju i sitni tehnički detalji. Neki od njih su vezani za
sisteme i montaže. Mnogi mi se obraćaju s molbom da im pomognem, jer su primetili da ni najbolje hrane i
mamci ne vrede ničemu ako nisu na odgovarajući način prezentovani ribi! U ovom tekstu i filmu (i u sledećim
nastavcima) ću prikazati sisteme koje najčešće koristim, korak po korak. U prvom delu nastavka
ću obnarodovati sisteme za lov šarana u stajaćoj vodi, koji se pre svega pokazao dobrim i efikasnim u ciljanom
i selektivnom lovu šarana.

1. Klizna montaža za pecanje sa peletama

Ovo je jedna od najefikasnijih a najlekše sklopivih montaža, sa kojom ste mogli da se sretnete u mnogo mojih
filmova i tekstova. Sa njom nema nedostižnih daljina, jer lako možemo da je plasiramo čak i na 100 metara.
Zahvaljujući tome sam ulovio neke od svojih najvećih šarana. Zbog velike daljine na kojoj se peca i usled
natprosečno jakih zabačaja koji su neophodni, u svakom slučaju preporučujem upotrebu šok lidera od
upredene strune, jer najčešće korišćeni najloni u ovom sistemu, debljine 0,20-0,25 mm prosto ne mogu da
izdrže izuzetna naprezanja kojima su izloženi.

Klizni sistem za lov sa peletama

 Ovom sistemu mogu da zahvalim na nekim od najvećih šarana!

Potrebni elementi za pravljenje ove montaže:

1. Upredena struna debljine 0,15 mm

2. Haldorádó gumeni stoper za dlaku – veliki (L)
3. Haldorádó Pellet Feeder hranilica - 35 g
4. Haldorádó perlica - srednja (M)
5. Haldorádó Feeder vrtilica - velika (L)
6. Udica sa dlakom, vezana na tanku upredenu strunu
 Potrebni elementi za ovaj sistem

Duša sistema je hranilica Haldorádó Pellet Feeder

Izvanredan uspeh i popularnost prihrane od peleta i Pellet Pack-a iziskivao je osmišljanje i stvaranje jedne
takve specijalne feeder hranilice, u koju se neće, kao u klasične hranilice, zaglavljivati peleti i zrnasta primama.
Novorazvijena fider hranilica, Pellet Feeder, nudi rešenje za sve probleme koje smo do sada imali pri ribolovu
sa peletama!
Tajna uspoeha leži u jednostavnosti i lakoj upotrebi
 Primetna je razlika između klasične hranilice sa anti tangle cevčicom i Pellet
Feeder hranilice. Obe su težine 35 grama

Karakteristike:

- Savršena, aerodinamična forma za daleke zabačaje.

- Napunjena, leti poput taneta!
- Zahvaljujući povećanoj i raširenijoj poziciji žica, znatno više prihrane može da ponese.
- Tri velika rebra zadržavaju međ njih utisnute pelete i sa hranom sjedinjenu zrnastu primamu,
koja po dospeću u vodu iz njih brzo ispada. Zrnca se garantovano ne zaglavljuju i ne lepe među njih.
- Specijalna, podebljana, termootporna cevčica.
- Cevčica koja se prostire 4 cm ispod hranilice omogućava da predvez (dužine 10-14 cm) ni u
kom slučaju ne može da se upetlja ili da dospe iznad lubenice prilikom zabačaja.
- Cevčica koja se prostire 12-13 cm iznad hranilice ima ulogu zaperca koji obezbeđuje kao
strela prave i stabilne zabačaje.
- Izuzetno je masivna, otporna, u svim veličinama. Nemoguće ju je rukom zgnječiti.
- Specijalnom površinskom obradom je dobijena izuzetno lepa kolorisanost.
- U svakom pakovanju se nalaze 2 hranilice, jedna zelena i jedna crna.
- Prodaje se u tri veličine: 25, 35 i 45 g.

Proizvode i prodaju se u tri veličine: 25,

35, 45 g
 U svakom pakovanju se nalaze 2 hranilice; jedna
zelena i jedna crna

Koraci pri sastavljanju sistema:

Na upredenicu šok lidera najpre navlačimo jedan gumeni stoper
Nakon toga, na upredenicu navlačimo hranilicu pa perlicu
Na ovaj način možemo najuspešnije…
… da vežemo feeder vrtilicu…
… na upredenu strunu
Višak strune odsečemo
Perlica je tačno tolika…
… da nalegne na vrtilicu, štiteći tako čvor od udaraca plastične cevčice hranilice
Vezivanjem udice na vrtilicu, završili smo pravljenje sistema!
Ukoliko postoji potreba za korišćenjem dužeg predveza ili često moramo da
menjamo udicu, preporučujem upotrebu brze kopče sa osiguračem
 Izvolite šarani

2. Polu fiksna montaža

Pored maločas prikazanog sisteme, ovo je drugi najefikasniji sistem za lov šarana. Ova montaža se najbolje
može upotrebiti kada pecamo sa udicom vezanom na kratkom predvezu. Preporučuje se pri pecanju na
klasične meke mamce koji se stavljaju na udicu (meki peleti za šarana, kukuruz, crvići, gliste, itd.) ali je takođe
izuzetno efikasna i kada koristimo lebdeće (odignute) mamce (šaranski pufi, tehno pufi, itd.), kada riba
oprezno njuši i proverava oblak nastao razlaganjem hrane iz hranilice i prilikom čega osim hranljivih materija
usisa i naš lelujavi mamac.
Polu fiksna montaža se posebno preporučuje pri pecanju na meke mamce koji se
montiraju direktno na udicu…

… ali je teško zamisliti efikasniju metodu ia za odignute mamce

Neophodne komponente za izradu sistema:

1. Šok lider od upredene strune, debljine 0,15 mm

2. Haldorádó Pellet Feeder Complete 30 g
3. Maksimalno 10 cm dugački predvez sa udicom
 Neohodne komponente za vezivanje ovog sistema (osim upredene strune i
makaza za strunu) mogu se naći u kutiji!

Pellet Feeder Complete je varijanta Pellet Feeder hranilice bez anti tangle cevčice. To je jedna specijalno
dizajnirana hranilica za primamu koju sačinjavaju pelete ili zrnasta primama vezana nekom praškastom
hranom, npr. za hranu iz Pellet Pack-a. Odličnom se pokazala i kada koristimo hranu bogatu raznim zrnevljem,
koja je vezana nekom praškastom hranom, koja prilikom pada u vodu pravi oko sebe hranljivi oblak. To, u
kombinaciji sa lelujavim, odignutim mamcem i kratkim predvezom predstavlja idealnu kombinaciju.
 Može se nabaviti u dve različite veličine.
Jednostavne je forme i efikasna u ribolovu!

Karakteristike:

- Zahvaljujući povećanoj i raširenijoj poziciji žica, znatno više prihrane može da ponese.
- Tri velika rebra zadržavaju međ njih utisnute pelete i sa hranom sjedinjenu zrnastu primamu,
koja po dospeću u vodu iz njih brzo ispada. Zrnca se garantovano ne zaglavljuju i ne lepe
među njih.
- Savršena, kao strela prava forma za daleke zabačaje
- Napunjena, leti poput taneta!
- Izuzetno je masivna, otporna, u svim veličinama. Nemoguće ju je rukom zgnječiti
- Specijalnom površinskom obradom je dobijena izuzetno lepa kolorisanost
- U svakom pakovanju se nalaze 2 hranilice, jedna zelena i jedna crna
- Prodaje se u dve veličine: 30 i 40 g.

U svakom pakovanju nalaze se dve hranilice. Jedna zelene druga mat crne boje,
plus jedno pakovanje sa deset vezanih udica
Dalje karakteristike

Hranilica je tzv. in-line forme, koja i bez postavljanja gornjeg stopera obezbeđuje samozakačinjanje
ribe. Kako? Na donjem kraju hranilice nalazi se jedna rupa, u koju je smeštena gumena cevčica. U nju
smo smestili jednu vrtilicu koja savršeno naleže. Ova vrtilica je taman toliko čvrsto uvučena, da kada
šaran usisa namamčenu udicu na kratkom predvezu, on je usisa pravo u usta. Tokom zamaranja i
begova šarana, hranilica se podigne uz osnovni najlon, što sprečava širenje ubodne rane na ustima
šarana i time umanjuje verovatnoću gubitka ribe.

Poklon za prvih 10.000 kupaca!

U prvih 10.000 kutija je smešteno jedno pakovanje (od 10 kom) SESAME (original japanskih) udica,
koje su već vezane na predvez, koji po potrebi možete i da skratite i u sledećem trenutku ste već
spremni za pecanje. U svakom paketu se nalazi poklon u vrednosti od 690 Forinti.

Koraci u pravljenju ovog sistema:

 Jednoj od udica iz paketa skratimo dužinu predveza na onoliko, da ne može da
dohvati gornji kraj hranilice. (Naravno, ukoliko vam nisu po ukusu udice koje se
nalaze u paketu, možete da upotrebite bilo koje, koje su vam se do sada najbolje
pokazale). Udicu treba vezati za vrtilicu koja se nalazi na donjem kraju hranilice iz
Pellet Feeder Cmpleta
Na sledeći načim možemo najefikasnije…
… da vežemo drugi kraj vrtilice…
… za našu upredenicu
Višak upredenice odsečemo
Uvucite vrtilicu u gumenu cevčicu…
… i sistem je već spreman za upotrebu!
 Šarani – izvolite

Autor: Döme Gábor

Preveo: Adam Mesić
Fotografije: Nagy Gábor
Text preveden sa haldorado.hu website-a

Döme Gábor – praktični saveti – Moji efikasni

sistemi II deo

Pored najefikasnijih hrana i tehnika, mnoge ljude zanimaju i sitni tehnički detalji. Neki od njih su vezani za
sisteme i montaže. Mnogi mi se obraćaju s molbom da im pomognem, jer su primetili da ni najbolje hrane i
mamci ne vrede ničemu ako nisu na odgovarajući način prezentovani ribi! U ovom tekstu i filmu (i u sledećim
nastavcima) ću prikazati sisteme koje najčešće koristim, korak po korak. U ovom nastavku će biti reči o
montaži namenjenoj lovu bele ribe u stajaćim vodama, koji omogućuju detekciju i najsitnijih trzaja.
Döme Gábor

1. Klasčni klizni sistem sa anti tangle cevčicom

Ovo je verovatno najstariji klasični fider i piker sistem koji postoji. I dalje je neprevaziđen u lovu bele ribe.
Naizgled je vrlo jednostavan pa je s toga i jako popularan. Međutim, ovaj moj sistem je nešto modernizovan i
on omogućava da i iz najjednostavnijih proizvoda izvučemo maksimum. Pogledajmo malo detaljnije:

Klasična klizna montaža sa anti tangle cevčicom je najubojitije oružje pri lovu bele ribe
 Montaža koja je prihvaćena i u takmičarskom ribolovu i čija lovnost se ne dovodi pod znak pitanja

Komponente neophodne za izradu sistema:

1. Haldorádó Anti Tangle cevčica sa ojačanim krajevima 120 mm

2. Haldorádó Special Round Feeder 20 g
3. Haldorádó Gumeni stoper za dlaku – veliki (L)
4. Haldorádó Feeder brza kopča
5. Maksimalno 20 cm dugačak predvez za udicu
 Komponente neophodne za izradu sistema

Dušu sistema čini Special Round Feeder, maksimalno usavršena izvedba klasične kavezaste hranilice, čiji svaki
detalj je posebno projektovan i specijalno prilagođen. Prilikom konstruisanja smo uzeli kao osnov klasičnu,
cilindričnu kavezastu hranilicu kakvu koristi najveći broj fideraša, ali smo se trudili da joj otklonimo sve mane i
nedostatke i učinimo je savršenom. Kako smo to postigli i šta smo sve izmenjali?
 Klasična forma se odlikuje maksimalnom preciznošću izrade, gde su u obzir uzeti i najsitniji detalji

Prodaje se u tri različite veličine. U svakom pakovanju se nalaze 2 hranilice. Jedna mat crne i jedna zelene boje
Karakteristike:

1. Možda najuočljivija je ušica za spajanje, preko koje se hranilica kači na karabinjer cevčice ili direktno na
osnovni najlon. Ušica koja se izdiže sa gornjeg obruča hranilice je malih dimanzija ali izuzetno čvrsta, izrađena
od čelika, garantovano se neće polomiti, odvojiti od hranilice, a pri tom (zahvaljujući svojoj maloj dimenziji)
neće se na nju namotati ništa, čime je mogućnost uplitanja ili upredanja najlona svedena na minimum.
2. Iz debelih, pregustih rešetki klasičnih kaveznih hranilica hrana sporo ispada (čak i onda kad u tome
pomažu crvići u hrani). Zato je postojala potreba za izradom jedne hranilice od tanke žice, sa optimalnom
širinom rešetke, ali je takvu, zbog tanane žice, prstima lako izdeformisati. Da bismo zadržali lakoću i finoću
hranilice, a da i pored toga drastično povećamo njenu čvrstinu, na donji i donji kraj je montiran jedan ojačani
prsten. Ti prstenovi se na svaki pojedinačni komad ručno zavaruju! Ovaj donji i gornji prsten u startu najmanje
udvostručuju čvrstinu i stabilnost hranilice.
3. Potrebno je bilo izvesti takvu površinsku obradu i bojenje, što za rezultat ima hranilicu koja neće biti jedan
drečav i u vodenoj sredini odudarajući objekat, nego takav, koji će se na vodenom dnu stopiti sa okolinom,
postajući sredstvom koje ribama nudi hranu. Crna i zelena mat obojenost površina tu funkciju savršeno
odrađuje.
4. Za idealne mere moralo se odabrati i idealno opterećenje, tako da je napravljena skala od tri različite vrste
- tri različite dužine i dva različita prečnika. Ali, šta se događa u slučaju, kada nam je potrebna jedna, po
gabaritima velika, a po težini mala hranilica? Kako može da se reši da na hranilici veličine 30 g stoji otežanje od
samo 10 g? I na to smo mislili! Pomoću malog šrafcigera ili nekog drugog priručnog alata, specijalne nogice na
pljosnatom olovnom otežanju se mogu podići i na taj način za nekoliko sekundi naša hranilica postaje po
potrebi teža ili lakša. A ni jednog trenutka ne moramo da se brinemo da će nam te olovne pločice bilo kada u
toku pecanja spasti sa hranilice!
5. Na kraju, ali ne i na zadnjem mestu, hranilice do kupaca stižu u estetski vrlo lepom pakovanju, i na taj
način nam stavljajući do znanja, da se ovde radi o proizvodu znatno višeg kvalitativnog ranga, koji u sebi sadrži
2 hranilice, u crnoj i zelenoj boji
Olovna otežanja hranilice…
 … prema potrebi mogu da se zamene tokom pecanja očas posla

Koraci u pravljenju sistema:

 Najpre osnovni najlon provlačimo kroz anti tangle cevčicu

Bitno je znati, da duži krak uvek treba da bude okrenut ka udici, jer je samo u tom slučaju zagarantovano
nemršenje
Posle navlačenja gumenog stopera
vezujemo na kraj osnovnog najlona brzu kopču
na gore prikazan način
Gumeni stoper tu igra i ulogu štitnika čvora, ali mu je glavna funkcija da spreči kopču da se uvuče u cevčicu
U otvoreni kraj brze kopče stavljamo omču predveza
i na kopču navlačimo osigurač. To nam omogućuje brzu zamenu udice i bezbednost predveza
Iz karabinjera sa anti tangle cevčice…
… hranilica se nikad neće otkačiti i odleteti
 Bala riba može da izvoli

HALDORÁDÓ Feeder brza kopča

Valja jedan zaista važan, ali skoro pa neprimetan element ovog sistema posebno da predočimo. To je
verovatno najsitnija brza kopča koja se danas može naći na tržištu! Njena osobenost je ta, što joj nije potrebna
ona posebna gumena kupa (poseban osigurač kao kod šaranskih brzih kopči) koja zatvara njen otvoreni kraj,
okrenut ka udici, jer je takav osigurač ugrađen na kopču. Kao što joj to i ime govori – brza (trenutno najbrža) -
omogućava brzu i bezbednu zamenu predveza sa udicom za samo nekoliko sekundi. S početkja je bila razvijana
za upotrebe takmičara, čime je brzina zamene udice smanjena na četvrtinu potrebnog vremena. To je tokom
takmičenja naročito važno, jer uopšte nije svejedno da li vreme provodimo u lovu ribe ili u montiranju udice.
Zbog svoje praktičnosti i lake upotrebe brzo je našla svoje mesto i u priboru „običnih“ ribolovaca. Idealan je
izbor prilikom formiranja najfinijih fider ili piker sistema. Može se nabaviti u dve veličine. Opterećenje koje
izdržavaju: Fider brza kopča: 7 kg; Picker brza kopča: 4 kg. Kod svake veličine se u pakovanju nalazi po 6
komada.
 Neizostavan segment u modernom fider ribolovu

2. Helikopter montaža

Najefikasnija montaža za lov bele ribe na velikim daljinama u stajaćicama. Ovde nema anti tangle cevčice koja
znatno skraćuje daljine zabačaja. Ovaj sistem leti poput taneta! Zbog velikih daljina na kojima se peca i usled
nadprosečno jakih zamaha pri zabačajima, preporučuejm upotrebu šok lidera od upredene strune prilikom
pravljenja ovog sistema, jer prosečni najloni koji se koriste pri ovakvom vidu ribolova (debljina oko 0,20mm) ne
mogu da se nose sa takvim zahtevima
 Sa ovom montažom nema nedostižnih daljina!

Neophodne komponente za izradu ovog sistema:

1. Upredena struna za šok lider, debljine 0,15 mm
2. Haldorádó gumeni stoper za dlaku – velika (L)
3. Haldorádó brza kopča sa gumenim trn-osiguračem – srednja (M)
4. Haldorádó Rocket Feeder 25g
5. Maksimalno 30 cm dugačak predvez za udicu
 Neophodne komponenete za izradu montaže

Dušu ovog sistema čini Rocket Feeder. Ovo je takav univerzalan element, koji je nezamenljiv u fiderisanju na
tekućicama i posebno stajaćicama. Njegova je prednost u odnosu na zatvorene kavezaste hranilice ta, da je
mnogo većeg kapaciteta umetnute hrane, pa tako znatno više hrane svakim zabačajem možemo da plasiramo
na hranjeno mesto nego sa običnim kavezastim hranilicama.
 Manje (15, 25, 35 g) teške hranilice pogoduju pecanju na stajaćim, a veće (50, 70 g) na tekućim vodama

Karakteristike:
• Savršena aerodinamična forma u cilju postizanja dalekih i preciznih zabačaja
• Izvanredno masivna konstrukcija, rukom ju je nemoguće zgnječiti!
• Ožičenje šire od klasičnog („buckastije”) u cilju većeg kapaciteta hrane koja u nju staje
• Specijalno olovno otežanje je precizno izbalansirano
• Posebna površinska obrada za smanjeno bljeskanje u vodi
• U svakom pakovanju su dve hranilice različite boje: mat zelena i boje kamena
• Manje (15, 25, 35 g) teške hranilice pogoduju pecanju na stajaćim, a veće (50, 70 g) na tekućim vodama

Koraci u pravljenju sistema:

Između dva gumena stopera, na osnovni najlon stavljamo brzu kopču
Zatim vezujemo jednu dužu, minimum 20 cm dugačku, omču na kraj osnovnog najlona, tj. šok lidera
Omču vezujemo duplim običnim čvorom
Višak strune odsecamo…
… pa stoper svlačimo do tako formiranog čvora
Na kraj omče…
 … postavljamo Rocket Feeder

Ostaje samo još da predvez stavimo na kopču. Ovaj gumeni trn-osigurač će zatvarati otvoreni kraj brze kopče.
Da bismo ovaj trn osigurač mogli da stavimo na predvez, upotrebićemo iglu za boile. Osigurač navučemo
najpre na iglu, pa njenom kukicom uhvatimo omču predveza…
… zatim svlačimo trn-stoper na predvez a omču predveza kačimo za brzu kopču

Trn-osigurač onda drži zaista stabilno, kada ga skroz navučemo na kopču

Ovako izgleda sistem spreman za zabačaj

Ribe mogu da navale!

 Autor: Döme Gábor
Preveo: Adam Mesić
Fotografije: Nagy Gábor
Text preveden sa haldorado.hu website-a

Avanture sa divljih voda – Nove osnove ribolova na

tekućim vodama

Jesen je! Najbolje doba godine za ribolov na tekućim vodama. Nizak vodostaj Dunava, moje omiljene reke,
mami na pecanje. Cilj mi je obala Dunava kod Ordaša. Svake godine u maju i septemru se na ovom delu reke
održava jedan od najmasovnijih dešavanja: Haldorádó Duna Netbarát Horgásztalálkozó. Zahvaljujući slavnom
organizatoru takmičenja, Jesiju, nezavisno od vremena i vodostaja, u proseku između 50-60 takmičara svaki
put odmerava svoje znanje i sreću. Mnoge ribolovce privlače divlje dunavske ribe, čudesna priroda, divno
društvo a naravno da bi voleli i trofeje da osvoje.

Oni koji pažljivo prate dešavanja na portalu Haldorada, verovatno se sećaju, da sam u maju 2011. godine
pobedio na takmičenju uhvativši rekord staze od 26.910 grama. Ulovi od 10-15 kilograma se na ovoj stazi već
smatraju izuzetnim rezultatom. Moj ulov je probudio interesovanje mnogih, pa su mi se obraćali sa raznim
pitanjima. Tada sam im obećao da ću pre sledećeg takmičenja da skinem „veo tajne“ mog uspeha i da ću
korak po korak da prikažem na koji način se može izuzetno povećati efikasnost ribolova fiderom na tekućoj
vodi.
 Neke od krupnih riba prolećnog rekornog ulova

Kompletan sistem koji ću da prikažem, tvrdim bez ikakvog preterivanja, uvešće revoluciju u ribolov na tekućim
vodama i u priboru koji se pri tom koristi. To ne znači da sve što ste do sad znali o rečnom ribolovu i što ste do
sada primenjivali treba da zaboravite. O tome nema ni reči! Ali ima rezona da posle pročitanog teksta sve
ponovo promislite.

Tipične ribe sa staze u Ordašu su krupne deverike i protfiši

Kodu uspešnog rečnog ribolova prva i najbitnija stvar je izbor mesta. Pronaći i izabrati najbolje mesto uopšte
nije problem ako imate malo iskustva. Ali kako da izaberemo mesto na takmičenju? Nikako! Tamo sposobnost i
veštinu moramo da pokažemo na onoj poziciji koju dobijemo. Na raspolaganju nam je jedan pojas od otprilike
10 metara širine, na kojem treba da „proizvedemo“ najbolji mogući ulov, pri čemu nam svi protivnici
pokušavaju upravo isto to. Konkurencija je ogromna i moramo se botiti za svaku ribu. Primetio sam da na
takmičenju svi pecaju na kraju pojasa kamenja, na nekih maksimalno 15 metara od obale, u pojasu tihe vode
gde je dosta lako pecati. Kada sami idemo u ribolov, onda je ova daljina zaista i dovoljna da uz nešto primame
ubačene u vodu možemo da privučemo i veću koncentraciju ribe u ovaj pojas. Međutim, na takmičenju, kada
većina „napadaju“ ovu zonu, iz nje brzo nestane riba. Oni hrabriji, koji pokušavaju na 20-25 metara ili čak
dalje, i koji tu daljinu uspevaju precizno da nahrane, imaju ogromnu prednost u odnosu na ribolovce koji
pecaju na manjim daljinama.
Na takmičenju nemamo mogućnost promene mesta, nego na onom mestu treba da se dokažemo koje nam se
dodeli!

Ali kako možemo uspešno da nahranimo i pecamo u matici na udaljenosti većoj od 20-25 metara? Ovde na
scenu stupa prvi i najbitniji element moje tehnike! Ne sme rukom da se baci ni jedna jedina kugla, jer je ne
možemo toliko precizno baciti na isto mesto svaki put kao štapom – najlonom zakačenim na lajn klip. Dakle,
tehnika koja je već rasprostranjena i široko primenjivana na stajaćicama, može se primenjivati i na tekućicama.
 Osnova efikasnog i preciznog ribolova na tekućicama: hranjenje sa najlonom zakačenim za lajn klip

Ali kojom se opremom mogu u vodu „dopremiti“ kugle težine 200-300 i više grama? Isključivo nekim jakim,
Heavy fiderom. Za to koristim Nevis Raptor Feeder Extra Heavy dužine 390 cm. Mašinicu za ovaj štap sam
napunio upredenicom debljine 0,20 mm, da bi izdržala ovo vanredno „maltretiranje“.
Jedna ovakva „bomba“ hrane može da bude teška i 200-300 grama. Za zabacivanje tolikih tereta nam je
potreban izuzetno jak štap
Ovo je do sada sve bilo laganica i sada se postavlja pitanje – hoću li sa ovim priborom i da pecam? Odgovor je
NE! Ovaj štap je za pecanje suviše tvrd i neelastičan. Treba nam takav fider štap, kojim možemo da zabacimo
dosta težak sistem, ali da je istovremeno i elastičan i mek pri zamaranju ribe, odnosno da ima osetljiv špic. Za
to je najpogodnija porodica štapova Spro Royal Sensitive Feeder koja nosi moje ime, i to u dužinama od 360 i
390 cm. Pošto na stazi u Ordašu retko mora da se baca na daljine veće od 25 metara, dovoljan je onaj od
dužine 3,60 metara. Pored svega, ovaj štap ima karike sa nešto većim promerom, koje su od esencijalnog
značaja kod ribolova na tekućicama! Zašto? Zato što voda sobom uvek nešto nosi! Materije koje se kače na
najlon (topolina „maca“, komadići trave, sočivica i sl. Vrlo brzo zapuše i na žalost vrlo često uzrokuju lom
osetljivog, standardnog fider vrha. Sa ovim štapom se to daleko ređe može dogoditi.

Za hranjenje sam koristio Nevis Raptor Extra Heavy Feeder 390 a za pecanje Spro Royal Sensitive 360H fidere

Na ove štapove sam montirao mašinice Spro Special Feeder 555, na koje sam namotao Haldorado Pellet Line
osnovni najlon debljine 0,20 mm. Nema potrebe koristiti deblji osnovni najlon, jer veličina ulovljenih riba ne
ukazuje na potrebu za time, a u tanji najlon se „kači“ manje vodene struje. Sastavio sam ukupno 3 identična
štapa sa sistemima, i to će se uskoro pokazati zašto sam tako uradio.
 3 identična sistema sam sklopio; na sva tri štapa sam stavio Spro Special Feeder 555 mašinice

Pre nego što započnemo sa osnovnim hranjenjem, moramo da uradimo jednu vrlo bitnu stvar: na sva tri štapa
moramo da zakačimo lajn klip na istoj, hranjenoj daljini, u cilju što tačnijeg pecanja. Osim toga, ja najlon
dodatno obeležim belim flomasterom. To je potrebno zbog toga, što ukoliko budem morao da otkačim najlon
sa lajn klipa (npr. u slučaju kačenja krupnije ribe) nakon toga ponovo mogu da se vratim pecanju u istoj tački.
Pre nego što započnemo sa osnovnim hranjenjem, najlone na svim mašinicama kačimo na istom mestu za lajn
klip, na hranjenoj

Sastavni elementi dunavske mešavine za belu ribu:

3 kg Haldorádó Nagy Dévér
2 kg Haldorádó Ponty Piros
1 kg VDE PV1
3 kg Sensas Terre De Fond Jaune
2 kg Top Mix Kamenčića
0,5 kg kuvane pšenice
1 litra smrznutih crvića
1 boca Haldorádó Nagy Dévér arome
0,5 boca Haldorádó Vörös Démon arome
 Dokazani recept za tekućice

Srž primame čine Haldorádó Nagy Dévér i Ponty Piros hrane, kojima sam dodao one dodatke za tekućice, koje
su neizostavne. To su kamenčići, koni otežaju celu smesu, ili Sensasova Terre De Fond, koja veže zrnevlje a
prilikom rastapanja u vodi pravi ogroman žuti oblak. Neizostavan je i PV1, ali i kuvana pšenica, koja je omiljena
hrana krupne ribe. Svaki sitan sastavni element čini još boljom smeđu. Sve je dobrano aromatizovano sa Nagy
Dévér i Vörös Démon aromama.
Svaki element u smesi ima svoju ulogu
 Zahvaljujući žutom Sensas Terre De Fondu prihrana blago posvetli i prilikom rastapanja stvara ogroman žuti
oblak oko sebe

Koristim malo živih materija, ali tim više smrznutih crvića. Prilikom takmičenja, naročito je efikasno u prihranu
punu zemlje umešati larvu komarca, jer je preovladavajuća riba na stazi deverika, a deveriki je omiljena
poslastica larva! Dakle, onaj ko u cilju pobede hoće sve da učini i spreman je da se žrtvuje, njemu
preporučujem da i njih umeša u prihranu! Larva umešana u hranu daje hrani, sa ribljeg aspekta, neodoljivo
svojstvo. U toku takmičenja, i sa najboljom hranom maksimalno 2 sata možemo da zadržimo ribu na mestu na
kojem pecamo, ali ako imamo larvu sa zemljom, riba će do kraja ostati kod nas. Ovo, naravno, nema smisla u
jednom običnom, svakodnevnom pecanju. Osnovno hranjenje čini 15-20 velikih kugli koje uz pomoć Raptora
bez problema možemo da zabacimo.
Ovo nije dečja igra!
Osnovno hranjenje štapom, sa zakačenim lajn klipom može da započne. Na taj način, sva prihrana
garantovano dospeva na isto, željeno mesto
Efikasno pecanje je nezamislivo bez jednostavnog i time delotvornog osnovnog sistema. Mnogi su primetili da
ne koristim klasične zatvorene hranilice za tekućice. Ovde na scenu stupa ta revolucionarna novina koja u
osnovi uzdrmava stečene navike u ribolovu na tekućim vodama. Mana klasičnih zatvorenih hranilica je njihov
mali kapacitet i sporo ispuštanje hrane. Sa otvorenom raketa-hranilicom koju koristim, zabacujem onoliko
hrane koliko štap može da izdrži! Značajno više hrane mogu da plasiram, brže se ispušta hrana, pri tome je
dovoljno teška da ostane na željenom mestu

Jednostavan i efikasan sistem za tekuće vode

Sistem se sastoji od dve omče…
 … gde na manju vezujemo hranilicu a na veću predvez sa udicom

Nije tajna da će od sledeće godine da se pojavi cela paleta sitnog pribora Haldorádó Feeder Aprócikk-a na
tržištu. U njoj će se naći sve potrebne a kvalitetne potrepštine koje su neizostavne u ribolovu fiderom (vrtilice,
kopčice, stoperi itd. Prvi od proizvoda će biti hranilice sopstvene konstrukcije i izrade. Među njima je i
Haldorádó Rocket Feeder. Proizvodi se u 5 različitih veličina. One manje, od 15, 25 i 35 grama smo proizveli
pre svega za ribolov na stajaćicama, a one veće, od 50 i 70 grama za ribolov na tekućicama. U svakom
pakovanju se nalaze dva komada. Mat zelene boje su za stajaće a u boji kamena su za tekuće vode
namenjene. One ostaju nevidljive i u najbistrijim vodama sa kamenitim dnom.
Od sledeće godine nastupamo na tržištu sa kompletnim programom Haldorádó Feeder Sitnim priborom, među
kojima su na prvom mestu hranilice sopstvene izrade
 Lepo se vidi kako udaljenija hranilica, koja nije površinski tretirana, prosto blješti na dnu, dok se ova bliža
prosto stapa sa okolinom

Na tri identična štapa sam stavio hranilice različitih težina: 35, 50 i 70 grama. Tokom ribolova na plovak sam
naučio da postoje 3 osnovna načina prezenovanja mamca:
1. Mamac se brzo kreće, slobodno se kotrlja
2. Sporo se kreće, sa kočenjem
3. Potpuno je zaustavljen
Neke ribe se mogu upecati samo sa zaustavljenim a neke samo sa mamcima koji se brzo kreću po dnu.
Smatram da se za jedno rakmičenje moramo pripremiti tako da pokrijemo sve mogućnosti. Sa tri pripremljena
štapa i zahvaljujući trima različitim hranilicama mogu da isprobam, bez gubljenja vremena, sva tri načina
prezentovanja mamca. Kada se proredi broj riba i udaraca sa sistemom koji se sporo kreće, odmah ću ga
zameniti sa zaustavljenim ili brzo krećućim sistemom.
 Tri hranilice sa različitom težinom nam omogućavaju tri različita načina prezentovanja mamca

Za početak uvek koristim srednju, u ovom slučaju hranilicu od 50 g. Mamac mi je crvić, larva i mešano. Ako
sam sve dobro uradio, ako precizno mogu da pecam na hranjenom pojasu, već prvih nekoliko zabačaja će mi
doneti ribu. Tako je bilo i na ovom pecanju. Dešavalo mi se da već 20-30 sekundi po zabačaju imam udarac.
Nije još stigla ni hrana da ispadne iz hranilice. Usled velike količine hrane koja može da se utisne u hranilicu i
usled kontinuiranog preciznog zabacivanja hranilice u istu tačmu/mesto, ne moramo dodatno da dohranjujemo.
U toku pecanja, vreme je bili ograničeno na efikasnih 5 sati pecanja, za kojih sam uhvatio između 30 i 40
kilograma ribe!!! Zaključih da je to najbolji dokaz efikasnosto ovog mog sistema.
Posle osnovnog hranjenja nije moralo dugo da se čeka na prve trzaje
Pored ukusne prihrane, jedan ovakav primamljiv zalogaj nije dugo ostao netaknut
 Hvala, jako je ukusno, a je'l mogu ja sad da idem? – ili nešto slično može da se pročita iz pogleda ove
deveruše

Na kraju, ali ne i kao poslednje, nekoliko saveta na šta treba obratiti pažnju:
1. Težina bacanja Spro Royal Sensitive 360H fidera je 30-100 g, sa kojim sistem ukupne mase od nekih 50-60
g možemo da zabacimo i na daljinu od 70-ak metara. Kako možemo bez da oštetimo štap, da zabacimo njime
sistem od celih 200-ak grama? Samo uz pomoć sporog ali odlučnog zamaha, koji postepeno ubrzava. Onaj ko
uz pomoć snage i iz zamaha pokuša u startu lomi štap! A to ne podleže garanciji!
Zabačaj…
… napeta pažnja…
… kontra i zamaranje
 Zbog njih smo došli!

2. U početku probajte samo sa manjim težinama . Kada osetite i upoznate štap, postepeno povećavajte teret
do željene težine.
 Manje (lakše od pola kilograma) ribe možemo i da podižemo iz vode sa ovim priborom. Da li Royal Sensitive
Feeder može da izdrži sve? Ne! Ali u spretnim rukama se pretvara u „čarobni štapić“!

3. Vodite računa da najlon uvek bude zategnut da se ne bi obmotao oko vrha štapa, jer u tom slučaju odmah
dolazi do loma!
3+1. Koristite najosetljiviji vrh od 1 oz-a. S njm se i najsitnija pipkanja odmah registruju.
 Ulov koji je privremeno udomljen u čuvarku. Metoda je maksimalno dokazana u praksi!

Želim vam da upotrebom ove metode oborite rekord staze ili da vam bude što efikasniji svaki sledeći izlazak na
vodu!
 Autor: Döme Gábor
Preveo: Adam Mesić
Fotografije: Nagy Gábor
Text preveden sa haldorado.hu website-a

Döme Gábor praktični saveti - Efikasna upotreba

line clipa

Oni koji su pažljivo pratili moje filmove i tekstove o fider ribolovu, mogli su na više mesta da
primete da efikasno primenjujem tehniku sa najlonom zakačenim za line clip za izuzetno precizno
hranjenje i zabacivanje „u tačku“. Sa ovom tehnikom su sva ostala pomagala (praćka, katapult,
kobra itd.) postala nepotrebna, jer zagarantovano možemo da plasiramo svoj sistem u zonu u
kojoj hranimo. Ovaj vanredno jednostavan a vrlo efikasan metod ću vam sada prikazati korak po
korak.

1. korak – Pravljenje idealne konzistencije hrane

Za hranjenje pomoću hranilice samo je ona hrana pogodna, koja posle umetanja u hranilicu, ni posle
energičnog zabačaja neće da ispadne iz nje, ali pri padu u vodu može odmah da se raspadne, tj. lagano
ispadne iz nje. Za to su najpogodnije šaranske hrane krupne granulacije, koje moramo da pripremamo sa
posebnom pažnjom. Za to nam je potrebno nešto manje vode od standardnih količina na koje smo navikli, ali
ne sme ni da ostane previše suva, jer će onda sadržavati previše čestica koje će se podizati u vodenom stubu
te će odvući ciljanu ribu u srednje slojeve vode.

Hrana treba da bude dovoljno lepljiva ali i da se brzo rastapa, jer u suprotnom
neće da se razloži posle zabačaja!
2. korak – Kakav sistem nam je potreban?
Za prihranjivanje hranilicom bilo koji sistem nam može biti odgovarajući, ali svoj sadržaj najbrže ispuštaju
otvorena raketa i tzv. lubenica. Sa mojih omiljenih i najčešće korišćenih „lubenica“ mahom odstranim 1 ili 2
„rebra“, da bi hrana još brže ispadala. Pre početka hranjenja je poželjno skinuti udicu da se ni slučajno ne
bismo zakačili.

Odstarnjivanjem rebara sa hranilice postižemo još brže ispadanje hrane

 Pre početka hranjenja otkačimo udicu sa brze kopče da ni slučajno ne bi došlo do
zakačinjanja i povređivanja

3. korak – Zatezanje kočnice

Pre prvog zabačaja moramo da zategnemo kočnicu do kraja, da usled snažnih zabačaja ni u kom
slučaju ne dođe do otpuštanja najlona. U suprotnom može doći do ozbiljnih povreda na jagodici prsta
kojim pridržavamo najlon!
 Pre prvog zabačaja kočnicu treba zategnuti!

4. korak – Probni zabačaji sa praznom hranilicom

Uglavnom težimo da postignemo najveće daljine zabačaja na otvorenim vodama. Sa tim nema nekih problema,
ali uvek moramo uzeti u obzir da se vremenski uslovi kao i pravac i intenzitet vetra mogu promeniti. Ukoliko
smo hranili na maksimalnoj udaljenosti a vetar koji se u međuvremenu podigao nam onemogućuje da nadalje
zabacujemo na to mesto – zabili smo autogol! Upravo iz tog razloga preporučujem da malko bliže, nikako dalje,
izaberemo hranjeno mesto. Dobra daljina je ona, na koju praznu hranilicu bez mnogo naprezanja (bilo sebe
bilo pribora) možemo da zabacimo. Tu daljinu kasnije sa lakoćom možemo da pogađamo i sa polunapunjenom
hranilicom.
 Praznom hranilicom možemo najbolje da odredimo daljinu
zabačaja na koju ćemo sa eventualnim vetrom u lice moći bez
problema kasnije da pogađamo
5. korak – Kačenje osnovnog najlona u line clip
Po određivanju idealne daljine zabačaja, treba da zakačimo osnovni najlon na line clip koji se nalazi na obodu
špulne naše mašinice. Malo je odignemo noktom i povlačeći najlon na gore smeštamo ga ispod line clipa. Na
žalost, na jeftinijim modelima mašinica su ivice line clipa nešto grublje obrađene (oštrije su) pa često dolazi do
oštećivanja najlona. Kod modernih mašinica se vodi više računa o svim detaljima, pa tako i o kvalitetu line clipa
i njegovoj završnoj obradi. Kvalitetan line clip je opremljen oprugicom, plastičnim kućištem sa uloškom i
okruglaste je završne izrade. Takve ne mogu da oštete najlon!

Podigavši ga noktom, lako je umetnuti najlon ispod line clipa

6. korak – Koliko hrane da stavimo u hranilicu?

Ne smemo da preopteretimo štap ni tokom inicijalnog hranjenja! Daleko a lako onda možemo da zabacimo, a
da pri tom ne oštetimo štap, kada od maksimalne propisane težine bacanja štapa u hranilicu umetnemo
približno polovinu težine. Konkretno, ukoliko nam je maksimalna težina bacanja štapa 140 grama, onda u
hranilicu težine 35g umećemo približno isto toliku masu hrane, tako da ukupna težina bude oko 70-80g, koju
možemo bezbrižno da zabacimo na željenu daljinu. Lako i efikasno ispadanje hrane iz hranilice postižemo onda,
kada hranu utisnemo u hranilicu osrednjom snagom – ni preslabo, ni prejako.
 Sada više ne možemo da omašimo daljinu zabačaja…

samo treba da izaberemo neki marker na drugoj obali, da

bismo uvek mogli da zabacimo u istu tačku
7. korak – Izbor markera
Zahvaljujući zakačenom najlonu za line clip, daljina zabačaja je determinisana, ali čak i tada možemo da
promašujemo i rasipamo hranu. Zato moramo da izaberemo neki marker na suprotnoj obali i njega da ciljamo.
Znači, samo onda možemo zabačaje (i hranu kojom hranimo) da koncentrišemo na što manji prostor, kada
uvek ciljamo (i pogađamo) u istu tačku.

8. korak – Koliko je potrebno inicijalnih zabačaja?

Ukoliko na obali možemo da provedemo najviše 2-3 sata, 5-10 zabačaja će biti sasvim dovoljno. Međutim, što
više vremena možemo da provedemo na pecanju, to je više hrane potrebno zabaciti u inicijalnom hranjenju.
Ipak, ni u tim slučajevima nikad ne zabacujem više od 20-25 punih hranilica ujutru, kada ceo dan ostajem na
vodi. Tokom dana, ukoliko je riba pri apetitu, oko podneva pojačam prihranu sa serijom od nekih 15-20
zabačaja. Za takav obim prihranjivanja se dovoljnom pokazala količina od 1 do 3 kilograma hrane.

Spro Aeronium Special Feeder 555 mašinica je idealan pomoćnik u preciznom

ribolovu sa zakačenim line clipom

9. korak – Zar ne puca najlon ako se jače zabacuje?

Mnogi ribolovci se zabrinuto pitaju, da li u slučaju prejakih zabačaja, line clip ne oštećuje najlon ili još gore, da
li ga neće pokidati? Osobina istezanja monofila kompenzuje eventualne prejake zabačaje. Pride, line clip
okruglastog oblika prilikom zabačaja ne oštećuje najlon, pa tim strahovima nema mesta!
 Nevis Carp Feeder 6000 mašinica ima savršeno rešeni line clip, koji garantuje
bezbednost i štiti osnovni najlon

10. korak – Obeležavanje osnovnog najlona

Nakon poslednjeg zabačaja, poželjno je da deo najlona iznad line clipa obeležimo specijalnim flomasterom za
najlon. Ovo je potrebno da uradimo u slučaju kačenja i borbe sa krupnijom ribom, kada je neophodno da
otpuštamo najlon i otkačimo ga sa line clipa. Jasno vidljivo obeleženi deo najlona će nam omogućiti da posle
toga opet zakačimo najlon za line clip na identičnom mestu gde je i prethodno bio.
 Beli trag koji ostavlja flomaster za obeležavanje najlona nam omogućava da nakon
otkačinjanja najlona sa line clipa možemo da nađemo hranjeno mesto

11. korak – Pecanje može da počne!

Vratimo udicu na brzu kopču, namamčimo je i zabacimo sistem – sa zakačenim line clipom, na hranjeno mesto!

12. korak – Šta činiti kada zakačimo ribu?

Pre početka pecanja neka kočnica ostane pritegnuta. Elastičnost najlona nam daje neophodnu rezervu u
slučaju da se već pri prvom zabačaju na udicu zakači „riba života“!

Ako krupnu ribu imamo na udici, nemamo ni trunke vremena za neodlučnost!

Ukoliko je neophodno, odmah otkačimo najlon sa line clipa, da bi mogli bezbrižno
da je zamaramo!

13. korak – Riba nam uzima najlona!

Ukoliko po svaku cenu moramo da joj damo najlona, to najbrže možemo da uradimo na sledeći način: ribu koja
se divlje bori, beži, vuče, možemo da usporimo tako što otvorimo preklopnik najlona. Tada riba redovno
usporava jer verovatno pomišlja da se oslobodila... potom brzo, odmotavši najlon, hitrim pokretom otkačinjemo
najlon sa line clipa i ponovo zatvaramo preklopnik i otpuštamo kočnicu...i borba može da počne. Ukoliko smo
sve pažljivo pripremili i odradili, nema te ribe koja može da nas iznenadi!
 Koliko god neverovatno da zvuči, ni ovaj prelepi „šarko“ nije tražio da otkačim
najlon sa line clipa. Elastičnost štapa, istegljivost najlona i precizno podešena
kočnica tokom borbe su se pokazali dovoljnim da ga izvučem na obalu

13+1. korak – Podešavanje kočnice

Ukoliko nije bilo potrebe da skinemo najlon sa line clipa i ako smo uspeli da privučemo ribu blizu obale, onda
dotle čvrsto pritegnutu kočnicu možemo malo da otpustimo. Riba koja oseti blizinu obale mahom prikuplja
„poslednje atome snage“ i pokušava da se otrgne. Tada se pokazuje neophodnost posedovanja mašinice sa
kočnicom koja se može fino podesiti, da bismo mogli bez gubitka privoleti ribu da upliva u meredov. Dakle,
zamaranje ribe sa do kraja pritegnutom kočnicom povlači sa sobom rizik od njenog gubitka!

Autor: Döme Gábor

Preveo: Adam Mesić
Fotografije: Nagy Gábor
Text preveden sa haldorado.hu website-a

Probao sam ovog leta sledeću varijantu klipovanja najlona:

Kupio sam kod Kineza gumice za vezivanje kose, bolje su kraće (30 dinara cela kutija :
Jedan kraj gumice klipujete i prebacite preko najlona pa opet klipujete. To izgleda ovako:

Ideju je prezentovao Neša Kostadinović u nekom od ranijih brojeva "Ribolova" samo što je on koristio vezanu
omču od štek gume, dok je ovo dosta jednostavnije, gumice su tanke i lako se podvlače pod line clip i što je
najvažnije radi posao! Pecao sam nekih 7 dana na Vlasini, sa hranilicom od 20 grama i dosta jakim zabačajima
na nekih 40 metara sa istom gumicom koja je sve izdržala. Za teže hranilice i reke svakako treba probati.

Döme Gábor praktični saveti - Vezivanje shock lidera od upredenice

« poslato: Maj 09, 2012, 21:09:57 posle podne »
Jako puno pitanja dobijam vezanih za sisteme koje koristim na svojim fider štapovima. Kako se može precizno,
bezbedno, po potrebi daleko a bez eventualnog kidanja najlona zabaciti? Što se više udubljujemo u temu, to
bliže dolazimo do jedinog mogućeg rešenja – upotrebe upredenice za šok lider. U više filmova je već detaljno
objašnjen jedan od najbitnijih elemenata sistema za daleke zabačaje – šok lider od upredenice, ali se čini, na
osnovu velikog broja pitanja, da se ne može dovoljan broj puta ponoviti prikaz takvog sistema.

Kada postoji potreba za upotrebom šok lidera?

1. Kada nam je osnovni najlon tanak (0,20 mm ili tanjiu).

2. Kada koristimo hranilice veće težine (60 i više grama).
3. Kada sistem moramo da zabacujemo na velike daljine (70 i više metara).
4. Kada zbog čestih udaraca često moramo da vadimo i zabacujemo, usled čega se vremenom (bez da
koristimo šok lider) polako ali sigurno tanji, tegli i na kraju puca naš osnovni najlon.
5. Kada je dno vode na kojoj pecamo prekriveno školjkama i drugim oštrim predmetima koji lako mogu da
oštete ili iseku prednjih 6-8 metara najlona koji nam leži na dnu.

Zbog čega preporučujem upotrebu tanke upredenice za izradu šok lidera?

1. Jer je mnogo jača nego monofili (najloni)!

2. Izuzetno je otporna i izdržljiva.
3. Ako bimo hteli da umesto upredenice promera 0,15 mm ipak koristimo monofil, morali bismo da upotrebimo
onaj debljine minimum 0,30–0,35 mm, da bismo zadržali potrebnu jačinu. A čvor vezan od takvog najlona bi
bio mnogo veći i znatno bi teže prolazio kroz provodnike na fider štapu.
4. Čvor nastao vezivanjem monofila i upredenice ne zapinje na provodnicima fidera, jer je mali.
5. Ukoliko do toga ipak dođe, ili ga nismo dobro vezali ili su sprovodnici našeg štapa toliko mali, da on ni nije
pogodan za korišćenje ovog sistema.

Kako ispravno napraviti čvor za šok lider?

 Upredenica koju najčešće koristim je 0,15 mm debela Power Pro. Naravno,
potreban nam je i osnovni najlon, koji je u ovom slučaju Haldorádó Pellet Line.
Ovaj je isključivo iz jednog razloga debljine 0,25 mm – da bi se na fotografijama
bolje video proces vezivanja. Deblji najlon od 0,20 mm koristim samo u izuzetnim
prilikama, kada je to neophodno.
Prvi korak je da dve strune postavimo jednu pored druge, sa krajevima okrenutim
 Suština ovog čvora je da na obe strune napravimo po jedan čvor, koji će na
kraju naleći jedan na drugi. Najpre vezujem monofil na upredenicu. Za početak
formiramo jednu omču od monofila, tik uz upredenicu...
… nakon čega slobodni kraj monofila provlačim/namotam kroz omču četri puta,
tako da pri svakom provlačenju, monofil obuhvati (prođe oko) upredenice
u suprotnim smerovima
Ovako izgleda omča, kada se kroz nju (a oko monofila i upredenice) četri puta
provuče slobodni kraj monofila. Uhvativši oba kraja monofila, polkako zatežemo
čvor.
Ovako izgleda svezani čvor oko upredenice
Sada isto to treba ponoviti sa upredenicom. Dakle, formiramo omču upredenicom,
držeći je uz monofil…
… pa slobodan kraj upredenice četri puta provučemo kroz omču…
Evo skoro gotovog čvora…
Povlačeći oba kraja upredenice zategnemo čvor formiran oko monofila.
 Preostaje nam samo da dva čvora privučemo jedan drugom. To radimo tako
što jednom rukom hvatamo monofil a drugom upredenicu i polako ih vučemo u
suprotnim smerovima.

Dva čvora će skliznuti jedan do drugog. Poželjno je pre zatezanja obe strune malo
navlažiti, da trenje upredenice po monofilu ne bi, praveći visoku temperaturu,
oštetio tanki monofil.
 Tada je poželjno dobro zategnuti i cimnuti par puta, proveravajući jačinu spoja,
jer je bolje da tada pukne nego kad ne treba. Ukoliko se tu pokaže dobro, neće nam
praviti problema ni tokom pecanja!
 Na kraju, višak najlona i upredenice odsečemo što bliže samom čvoru

Ovako izgleda gotov čvor

Autor: Döme Gábor

Preveo: Adam Mesić
Fotografije: Nagy Gábor
Text preveden sa haldorado.hu website-a


Döme Gábor – praktični saveti – Fider sistem sa
power gumom

Često se dešava da nije potrebno daleko pecati sa fiderom da bismo ciljanu ribu – lepe šarane – privukli na
amac. U tim slučajevima nije potrebno da montiramo dalekometne sisteme, već mnogo pre treba da stavimo
akcent na odgovarajuću finoću pribora. Tipičan primer za ovaj slučaj je kada šarani nisu pri naročitom apetitu i
kada smo prinuđeni da koristimo izuzetno dugačke i tim pre, od osnovnog najlona dosta tanje predveze, da bi
smo odagnali i poslenji tračak sumnje kod naših ljubimaca. 4. deo mog serijala će pokušati da reši problem koji
nastaje kod montaže gde se koristi nešto deblji osnovni najlon sa tankim predvezom udice, korišćenjem power
gume.

Za montažu sa power gumom će nam biti neophodni sledeći rekviziti: zalomljena anti tangle cevčica, power
guma, brza kopča, obična vrtilica veličine 10, gumena perlica, makaze i hranilica
 U konačnoj formi će ovako stajati poređani sastavni elementi sistema

U prvom koraku provucimo power gumu kroz cevčicu, počevši od njenog kraćeg, zalomljenog kraja
 Zatim na gumucu navlačimo gumenu perlu

Navlačimo quick change swivel (brzu kopču) na kraj sistema

Pa uhvativši oba kraja power gume…
...formiramo običnu omču.
Provucimo brzu kopču kroz tako formiranu omču…
… stegnuvši formiramo običan čvor
Povlačimo oba kraja power gume dotle…
… dok se čvor sasvim ne zategne na brzoj kopči

Odsecimo višak gume koji je preostao

Evo kako izgleda svezana brza kopča i perlica na njoj, koja štiti čvor
Pošto odsečemo power gumu na određenoj dužini (40-50 cm), na drugi kraj sistema navlačimo vrtilicu veličine
10...
...čije vezivanje je identično onom kako smo uradili i sa brzom kopčom
Višak gumice koji viri odsecamo. Na taj kraj nema potrebe da montiramo perlicu jer ovaj čvor neće biti
opterećen prilikom zabačaja
Ovo je izuzetno jednostavan ali vrlo jak čvor. Bitno je samo da ga dobro zategnemo. Sada ne treba da štedimo
gumu prilikom zatezanja. Bolje neka sad pukne ili se odveže, nego kad na udici imamo krupnu ribu!
Na karabinjer kačimo hranilicu
Uz pomoć igle za boile, na omču predveza navlačimo kupasti osigurač brze kopče

Omču predveza kačimo za brzu kopču…

… i na kraju navlačimo osigurač na brzu kopču. Ovako garantovano ne može da spadne predvez sa kopče.
Time je završena montaža.

Ovako izgleda osetljivi sistem sa power gumom i zalomljenom anti tangle cevčicom
 Autor: Döme Gábor
Preveo: Adam Mesić
Fotografije: Nagy Gábor
Text preveden sa haldorado.hu website-a

TAKMIČARSKE TAJNE 6. DEO – Lov deverike sa prihranom na bazi ribljeg brašna?

« poslato: Mart 26, 2014, 18:26:03 posle podne »
Kada čujemo da se neko sprema da peca deveriku, većini pecaroša odmah na pamet pada prihrana slatkog
ukusa, bazirana na mlevenom keksu ili medenjacima, sa aromom cimeta, kao nešto što je najbolje za ovu
namenu. Da budem sasvim iskren, tako sam i ja mislio sve dok nisam iskusio koliko efikasno mogu da se
„napadnu” krupne deverike sa prihranom zasnovanom na ribljem brašnu.

Godinama već hvatam krupne deverike od po nekoliko kilograma na različite pelete i prihrane zasnovane na
ribljem brašnu ali sam to uvek pripisivao slučaju i na pamet mi nije padalo da ciljano, a kamo li na
takmičenjima, na taj način probam da ih lovim. A isplatilo bi mi se!

Tokom ciljanog lova šarana s vremena na vreme dobijam krupne deverike koje nisu pobegle od prihrane sa
ribljim brašnom i od peleta. Štaviše!

Najbolji primer za rečeno je Svetsko prvenstvo u fideru, održano 2012. godine u Belgiji, gde je mađarska
reprezentacija, čiji sam član bio i sam, osvojila srebrnu medalju, a Erdei Attila je postao pojedinačni svetski
prvak. Na ovom takmičenju, kao što ste mogli da vidite u našim brojnim izveštajima, koristili smo hranu sa
velikim udelom ribljeg brašna. Učinak nas je sve iznenadio. Brojnu sitnuriju, koja nastanjuje stazu gde smo
pecali, skoro potpuno smo uspeli da izbegnemo korišćenjem ovakve prihrane. Na nju su dolazile gotovo
isključivo krupne deverike, babuške i šarani. Kada god smo imali udarac, mogli smo da se opkladimo da je u
pitanju neka krupna riba.

Tajna uspeha mađarske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fideru 2012. godine leži između ostalog i u
upotrebi hrane pune ribljeg brašna

Kada smo pokušavali da pecamo sa standardnim slatkastim prihranama, pecanje je postajalo gotovo nemoguće
od bezbrojnih sitnih riba koje su se ustremljivale na nju. Nakon SP-a sam puno eksperimentisao na domaćim
stajaćim i tekućim vodama. I zaista je radilo! Sada bih voleo da sve zainteresovane uputim u misterije lova na
deverike sa prihranom na bazi ribljeg brašna.
 Selektivni efekat prihrane sa ribljim brašnom, i kod pecanja bele ribe, skoro je šokantan!!!

Na samom početku treba razjasniti da se ovaj pristup isplati primeniti samo na vodama koje nastanjuju krupne
jedinke deverika. Šta podrazumevamo pod „krupne jedinke”? Kada prosečni primerci premašuju težinu od
0,5kg. Kada je prosečna lovna težina manja od pola kilograma ili u vodi postoje samo retki pojedinačni primerci
željene težine, onda ne vredi da probavamo na takvoj vodi prihranu baziranu na ribljem brašnu, jer ćemo u
najboljem slučaju uspeti da privučemo ili upecamo tek pokoju babušku ili u najboljem slučaju šarana. Međutim,
na vodama gde prosečna lovna težina deverika premašuje tih nekih pola kilograma, a posebno tamo gde je
prisutna brojna populacija sitne ribe, sa ovakvom prihranom možemo izuzetno uspešno da selčektujemo
krupnije jedinke i drastično možemo da povećamo prosečnu lovnu veličinu deverika.

Lokacija na kojoj je ovaj prilog stvaran je jedna od najpoznatijih voda u zemlju, akumjulacija Maconka, koja je
postala poznata pre svega po svojim kapitalnim šaranima i raznovsnoj ribljoj fauni. Mi već 10 godina
organizujemo takmičenja na njoj. Jedno od najuspešnijih, najmasovnijih i najpopularnijih je Haldorádó –
Sikeres Sporthorgász Nemzetközi Feederbotos Kupa (Haldorado Međunarodni Fider Kup Uspešnih Sportskih
Ribolovaca) koji je ujedno i timsko i pojedinačno takmičenje. Organizujemo ga već 11 godina ali meni ni
jednom još nije pošlo za rukom da se popnem na podijum kao pojedinačni pobednik. Međutim, 2012. sam
uspeo da pobedim!

Ovu vrednu pobedu na Maconki, carstvu krupnih riba…

 … sam uspeo da izvojujem zahvaljujući ciljanom lovu deverike!

Na pobedi mogu da zahvalim (posle ostvarenog dobrog rezultata u prvom kolu) ulovu od preko 20 kilograma
deverike, čemu ni oni koji su ciljano lovili šarana nisu mogli da se suprotstave. Ovde sam ostvario već puno
lepih takmičarskih rezultata ali sam na ovaj posebno ponosan. Jedna od tajni mog uspeha leži i u tome što sam
deveriku tražio na nešto većoj daljini od ostalih takmičara, na oko 40 metara. Ali ima i više od toga. Onog
dana, o kojem ovaj tekst govori, nisam pecao na tih 40 nego čak na 60 metara. To samo po sebi i nije ništa
posebno, ali ako kažem da je kompletan sistem sastavljen tako da odgovara međunarodnim takmičarskim
pravilima, onda to već dobija sasvim drugu dimenziju.
Pecanje deverike na velikim daljinama pruža mogućnost za ostvarivanje dobrih rezultata svakome onome ko se
trudi da postigne maksimum

Ko je već učestvovao na nekom takmičenju koje se peca po međunarodnim pravilima, zna da sistem mora biti
takav da hranilica mora biti klizna celom dužinom, ne sme da ima nikakav stoper. Minimalna dužina predveza je
50 cm. Hranilica ne sme da bude „in-line” tipa, tako da ne možemo da koristimo klasične „lubeničarke” ili
method hranilice. Znači sve ono čime možemo da bacamo na velike daljine prosto ne dolazi u obzir. Tako da
kada pričamo o takmičenjima, mahom ne govorimno o pecanju na velikim daljinama. Ali, ima leka i za to!
 Sa ovom montažom možemo da jurimo „deve” i na 60 ili 80 metara

Dobar primer smo videli od holandske reprezentacije na Svetskom prvenstvu. Sa hranilicom kojoj je olovno
otežanje na dnu („bullet”) lako su bacali i pecali na 60 ili čak 80 metara. Makar i samo zbog ovakvih stvari se
vredi takmičiti i odlaziti na manifestacije što višeg ranga, na kojima učestvuju profesionalci, ribolovci mnogo
višeg ranga od nas, jer upravo od njih za kratko vreme možemo da „pokrademo” mnogo korisnih i praktičnih
„caka”, za čije „provaljivanje” bi nam bili potrebni sati, dani, nedelje… mukotrpnog eksperimentisanja i
„mozganja” na obali. A često ni to ne bi bilo dovoljno.

Evo dokaza!

U međuvremenu sam više puta isprobao ovaj sistem. Vrlo je efikasan. Velika mu je prednost, što uz pomoć
njega možemo da pecamo na znatno većim daljinama od svih ostalih. Može se jako precizno zabaciti čak i po
jakom vetru. Naravno, proizveli smo sopstveni model, Haldorado verziju, pod punim nazivom Long Cast Round
Feeder. Mogu se nabaviti u težinama od 25 i 35g.
 Daleke zabačaje omogućava Long Cast Round Feeder hranilica

Uzevši u obzir konstrukciju samog sistema, verujem da deluje neverovatno da se predvez od 50 i više
centimetara neće zapetljati. Ali sam to već dokazao u prvom delu serijala „Takmičarske tajne” na lokalitetu
Tisakečke.

Posle kratkog čekanja…

 … na udici je „krasna deva”

Zbog ovakvih sam došao!

Pogledajmo šta ide u hranilicu!

Koristio sam dve različite mešavine koje sam umešao od istih sastojaka ali u različitim odnosima:
 Elementi prihrane bazirane na ribljem brašnu

1. miks:
1 kg Haldorádó Top Method Feeder Maximum Green
0,5 kg Haldorádó Nagy Dévér
125 ml Haldorádó Nagy Dévér aroma

2. miks:
1 kg Haldorádó Nagy Dévér
0,5 kg Haldorádó Top Method Feeder Maximum Green
125 ml Haldorádó Nagy Dévér aroma

U levoj posudi je 1. miks koji sadrži veći procenat ribljeg brašna a u desnoj posudi je onaj 2., slađi miks
 Redosled kompletne prihrane

Dve različite prihrane u naizmeničnoj upotrebi su odlično selektovale ribu

Zašto je pri lovu deverike potrebno da imamo dva različita miksa?

Iskustvo sa Maconke nedvosmisleno pokazuje da slatkastom prihranom u kojoj se nalazi minimalan udeo
ribljeg brašna, možemo da privučemo i održimo na okupu i krupne deverike i veću količinu ribe. Međutim, kada
se preveliki broj jedinki okupi i kada i dalje pristižu, prosečna težina jedinki proporcionalno opada. S početka
krupniu ulovi postaju sve sitniji i sitniji da bi na kraju jedini ulov činile „dlanare”. Tada možrmo da obrnemo
takav redosled ukoliko počnemo da pecamo sa hranom bogatijom ribljim brašnom. Jako lepo možemo da
selektujemo iz velike grupe riba one krupnije jedinke.
 Crvići, seckane gliste, kasteri i larva mogu dodatno da povećaju primamljivost bilo koje prihrane

Kombinujući dve različite hrane, stavljajući u hranilicu malo jednu, malo drugu mešavinu, jako lepo možemo da
lovimo sve krupnije i krupnije jedinke. Bitno je da ovakav način pecanja, koji savršeno funkcioniše i na
takmičenjima, kao što sam već i rekao, savršeno funkcioniše i u slobodnom ribolovu. Naime, kada nam dosadi
da na udici iz časa u čas imamo sve sitnije i sitnije jedinke i kada nam sav ulov predstavljaju samo „dlanare” i
sitnije ribice, ovakvim pristupom uspešno možemo da „ih se ratosiljamo” i počnemo da pecamo krupnije
jedinke. Ova tehnika pecanja deverike nije toliko atraktivna, nije toliko aktivna ali je vrlo izvesno da će na
konačnom merenju da prevagne u odnosu na one koji su intenzivnim pecanjem lovili dlanare. To je potvrdilo i
ovo pecanje.

Primamljivi zalogaji u hranilici

 Efikasan sistem

Ovako to izgleda u vodi

 Buket mamaca kombinovan sa crvićem-podizačem…

… i u hladnoj vodi lakše pronađe put do plena nego onaj koji leži na dnu

Ovaj tekst i tema su još detaljnije obrađeni u filmiću koji ide uz nju i predstavljaju svojevrsnu polaznu tačku ili
ideju vodilju na koju se valja vratiti i posle nekoliko godina, kada kod nas na tržištu preovladaju hrane bazirane
na ribljem brašnu namenjene pecanju deverike.
Vrh skoro potopljen u vodu nam omogućava da vidimo ma i najsitnija pipkanja

Lep rad „šaranskog” fidera

 Još jedan lep primerak

I ona je ispoštovala moje napore

Znam da sada još uvek mnogima prethodna rečenica mami osmeh na lice i deluje neverovatno, ali pomislimo
samo na to da je pre nekoliko godina delovalo besmisleno naše domaće „kukuruzožderačke šarane” pojuriti sa
prihranom zasnovanom na ribljem brašnu a u današnje vreme je to sasvim prirodna stvar. Biće zanimljivo setiti
se ovog teksta za nekih 3 ili 5 godina. Do tada će se ispostaviti da li je moje predviđanje bilo tačno ili ne. A
vama želim uspešno eksperimentisanje.
 Rezultat upotrebe prihrane sa ribljim brašnom – više nego ubedljiv rezultat!

Agresivne Montaže-Sistemi Za Lov Šarana

Posted by O.B in 28. svi 2015.
Svaki Ozbiljan Ribolovac Tezi Ka Tome Da Koristi Sto Agresivniji Sistem Bez Promasaja I
Spadanja Ribe.
Takvih (Ajmo Reci) Univerzalnih Sistema Postoji Svega Par Komada I Moze Ih Se
Nabrojati Na Prste, A Danas Vam Predstavljamo Jedan Medju Agresivnijim..

Standardni sistemi rade odlicno, ali u nekim situacijama su totalna pogreska ukoliko ih koristimo na veoma
napadnutim vodama.
Ako primjetimo cudne bipove bez griza, ili jos gore otkacivanja ribe prilikom kontre itd., to je jasan znak da sa nasom
montazom nesto nije u redu.
Danas cemo vam predstaviti jedan univerzalni sistem kojeg mozete koristiti u mnogim situacijama i sa svim vrstama
mamaca bilo da se radi o tonucem mamcu, balansiranom, snjegovicu, plivajucem (pop-up) itd..
Njegov strucni naziv je KD rig, a ovdje vam predstavljamo jednu modifikaciju sa jos boljim ucinkom, tj. koristenje sa
Korda N-Trap materijalom (struna sa mekanom ovojnicom) koja se naknadno obmotava i ispod dlake radi vece
agresivnosti..
Ovaj sistem mozete vezati i sa svim vrstama mekanih spaga za predveze, a ukoliko koristite one sa ovojnicom, tad ju
je potrebno malo oguliti.
Prije nego zapocnemo, jedna od najvaznijih stavki je udica!
Ona mora biti kvalitetna i veoma ostra, a mi vam preporucujemo nase udice koje mozete kupiti u shopu po veoma
povoljnoj cijeni.
Naime, ove udice ne zaostaju kvalitetom ni truna za onim brendiranim, a cjena im je manja i do cak 8 puta za razliku
od drugih brendiranih.
Posjetite ribolovacki shop <-- (klikni na slova) i pogledajte izuzetno povoljne cijene vrhunskih udica.

Pogledajte ispod usporedbu

 Usporedba nasih udica sa brendiranim (klikni na sliku da uvecas)

Prvo sto treba uraditi je skinuti ovojnicu i svezati loop-omcu na kojeg cemo kasnije navuci mamac i zakaciti stoper.

Sad cemo mamac navuci na dlaku i postaviti stoper.

Mamac je precnika 22mm pa cemo ga sa svih strana blago zasjeci nozem ili skalperom.
Ovim potezom cemo dobiti srazmjernu velicinu, neobican oblik, ali i brze otpustanje atraktora u vodi.

Prije nego zapocnemo vezivanje cvor bez cvora, odmjerit cemo duzinu dlake!

Sad krecemo sa vezivanjem, obmotamo samo 3-4 puta.

Razlika ovog sistema je upravo u nacinu vezivanja, tj. sad kad smo obmotali 3-4 puta standardno, nastavljamo sa jos
2 obmotaja, ali ispod dlake, pogledaj sliku.

Zavrsnica je standardna, vratite strunu na gore i provucete kroz usicu na udici.

Sada je nas sistem gotov i spreman za upotrebu!

Izgleda pomalo neobicno, ali ovo ne prasta!

Izuzetno jednostavno vezivanje sistema, a ucinkovitost je na visokoj razini.

Sam polozaj sistema naslucuje njegovu agresivnost i veliki problem da ga riba izbaci iz usta, a da ne bude zakacena.
Udica je nevjerojatno ostra i prosto se lijepi na ruke i ubada bez ikakvog povlacenja.
Budite oprezni prilikom provjere na noktu da se nebi povrijedili.

Ukoliko zelite standardnu montazu, prosto vratite kraj strune i odmotate onu ispod dlake te je vratite dva puta
standardno preko nje i dobijate standardni sistem koji u kombinaciji sa nasim udicama radi veoma dobro.
Na prvi pogled maltene ista montaza, ali je razlika velika..

Iako je i ova montaza efikasna, KD rig je mnogo efektivniji na zahtjevnijim vodama gdje je veliki pritisak ribolovaca i
riba ima posebno usavrsen sistem/tehniku uzimanja mamca.
Jos jedna vazna stvar za koristenje plivajucis (Pop-Up) boila na ovom sistemu.
Obavezno ispod mamca postavite jedno malo olovce.
Napomena: Olovo mora biti na dnu i mamac ga nesmije odizati prilikom mirovanja.
Ovim potezom sprecavamo odizanje udice jer onda gubimo na efikasnosti ubadanja.
Tajna ovog sistema je upravo u polozenoj udici na vecoj razdaljini i agresivnom uglu.
Dodatni savjet:
Na svakom od sistema iznad olova obozavam koristiti Leadcore ili tonucu kamuflaznu tubu (Sinking Camo Rig Tube)
koja najlon polozi na dno i zamaskira ga.
Ovu tubu mozete takodje kupiti u nasem shopu po naj povoljnijoj cijeni, top kvalitete (Made in England).

Tubu odsjecete na zeljenu duzinu, jednostavno je navucete na vas osnovni najlon i ubodete u Tail Rubber na vasem
safety lead clipu.
Ova tuba ne samo da maskira vas najlon i polaze ga na dno, vec ga i stiti od krzanja i ostecenja koja se mogu desiti
prilikom lezanja na dnu i iznenadnom potezu (mnogo puta se desilo da ribolovac nakon poteza izvuce najlon bez
icega, a nezna sta se desilo), e pa desilo se upravo to da je najlon legao na nesto ostro (stijena, kamen, skoljka,
ostra grana itd.), a kad je riba uzela mamac i krenula, najlon ili je odma pukao ili se ostetio, a nakon vase kontre
samo mu je potvrdjeno pucanje.
Ova tuba takodje stiti vas najlon tokom zamaranja ribe, pogotovo ako ima loma, ostre trave itd.
Druga vazna stvar je da ista stiti i ribu jer se nemoze usjeci u tijelo, peraja ili ostetiti ljuske na ribama.
Mozete je koristiti na polufiksnoj ili inline montazi. U svakom obliku je odlicna.

Za kraj:
Nacin uzimanja mamca je isti kod svakog sarana bio on u Evropi ili Aziji.
Medjutim, postoje i razlicite tehnike koje oni vremenom istreniraju, a to je sve razlicito od vode do vode.
Dodatno na sve to utice konfiguracija dna i polozaj u kojem se riba hrani, vrsta dna i napadnutost vode.
Npr. na komercijalama se sarani svakodnevno susrecu sa raznim montazama i oni veoma brzo razvijaju svoju
tehniku kako ispljunuti mamac i izbjeci kacenje.

Autor sa Saranom ulovljenim na KD

Vjerujte da neki standardni/staromodni ili jos gore "lose vezan sistem" sarani na napadnutoj komercijali u roku od
samo 3h mogu ispljunuti i vise desetina puta, a da vi na obali niste svjesni sta se desava ispod pod vodom.
Na kraju citavo hraniliste bude opustoseno, a jedino ostane vas provaljeni sistem koji vise nikog ne zanima.
Razmisljajte malo o tome..

Za: ribolovacki.blogspot.com
Autor: Boris Ostojic
(Masterbih Team)