U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

Vesna Jovičić

VENTILACIJA
RUDNIKA

' , .... . J ,- , 7
RUDARSKO-GEOLOŠKIFAKULTET
Beograd, 1989.
Dr Vesna Jovičie, redovni profesor
Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu

VENTILACUA RUDNIKA

Recenzenti:
Dr Miodrag Lilić, redovni profesor
Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu

Dr Anka Čović, redovni profesor

Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu

Izdaje:
Rudarsko-geološki fakultet
Beograd, Đušina br. 7

Rešenjem rektora Univerziteta u Beogradu,

br. 06-1345/8 od 27. aprila 1989. godine,
na predlog Komisije za udžbenike Skupštine
univerziteta u Beogradu ova knjiga je odobrena
u kategoriju stalnih univerzitetskili udžbenika.

Tiraž: 500 primeraka

Kompjuterska priprema teksta: Branko Lazarević

Štampa: Zavod za grafičku tehniku

Tehniloško-metalurškog fakulteta
Beograd, Kamegijeva br. 4

© Sva prava zadržava izdavač

Beograd 1989. godina
 PREDGOVOR

Savremenu podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina na pragu XXI veka karak-

terišu s jedne strane kompieksna mehanizacija i automatizacija procesa dobijanja i kontrole,
a sa druge strane sve teži prirodni uslovi u kojima se.ta eksploatacija odvija. To su? pre
svega, velika dubina, visoke temperature i naročito povećana gasonosnost ležišta i slojeva.
Iz tih razioga izbijaju u prvi plan sve sioženiji problemi ventilacije rudnika koji
mogu postati ograničavajući faktor razvoja u koliko se blagovremeno i doslcdno ne
preduzmu potrebne mere. Zbog toga je kvalitetna ventilacija ruđnika danas preduslov
sigumog i efikasnog rudarskog rada. Ostvarivanje ovog ciija bio je osnovni motiv pri
radu na ovom udžbeniku.
Knjigaje priiagođena nastavnomprogramu Rudaisko-geološkog fakuiteta Univer-
ziteta u Beograđu, sa težnjom da se studentima omogući izučavanje kako teoretskih
postavki, tako i njihova praktična primena. Obimniji i složeniji primeri kojima su
objašnjene određene ventiiacione metode, dati su u prilozima knjige, a isto tako i
najneophodniji dijagrami i tabele koje se koriste u proračunima veniilacije.
Potpuno nova poglavlja u odnosu m prethodno izdanje ovog udžbenika čine
"Gasodinamički procesi u rudnicima" i "Ventiiacija u uslovima požara".
Poznavanje rudničke gasodinamike daje novi kvalitet u borbi sa opasnostima od
pojava i prisustva gasova, a naročito metana u sioženim podzemnim sistemima.
Ventilacione metode na suzbijanju jamskih požara detaijnije su odredeoe obzirom
na značaj ove problematike kako sa sigumosnog tako i ekonomskog aspekta. Pri tome se
pošio od činjenice da su požami procesi praktički stalno prisutni pri podzemnoj
eksploataciji uglja, ali da se pravim merama mogu sprečavati i suzbijati.
Naročita pažnja, pa i prostor, posvečen je separatnom provetravanju, jer su
nestmčna rešenja, improvizačija, kao i nedovoljna kontrola, bili uzrok brojnim nesrećama,
čak i većim rudarskim katastrofama. Iz tih razioga ova knjiga može poslužiti i kao primčnik
inženjerima u praksi, obzirom na neđostatak stmčne literature iz ove oblasti na našem
jeziku.
Probiematika zaprašenosti rudničke atmosferc i ovom priiikom nije tretirana, jer
se prema nastavnom programu obrađuje u okvirn predmeta "Tehnička zaštita".
Pri radu na ovoj knjizi svesrdnu pomoć pružili su mi svi članovi Katedre za
ventilaciju i tehničku zaštitu zbog čega im dugujem posebnu zahvalnost.
Isto tako zahvaljujem se recezentima Đr Miodragu Liliću i Dr Anki Čović, redovnim
profesorima Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu na tmdu koji su uložili na recenziji
ovog rukopisa.
Na kraju, osećam obavezu da istaknem, da sam radeći na ovom udžbeniku pored
sopstvenog iskustva i obirnne strane i domaće literature, koristila saznanja koja sam stekla
dugogodišnjom saradnjom sa pok. prof. Brankpm Jokanovićem, pionirom ove naučne
discipline kod nas i vrsnim pedagogom, a čiji je uticaj bio presudan za moje stručno i
naučno opredeljenje.

Autor
 ISPRAVKE

Strana Stoji Treba

3, M7= r H20 +rsMs MV= rH2 o m h 2o + rsMs

3 radnički vazđuh rudničkivazduh
4 štetniiiinasa stenskih masa

3 1 ,(s l.8 ) nemalegende legenda:

a—Mađarska
b—Rur, ugalj
c-SA D , bakar
d—Zambija, bakar
e—Indija, zlato
f—Brazil, zlato
g—Oranje, zlato
h—Klerksdorp, zlato
i—Ost—Rand, zlato
k—Central-Rand, zlato
1 —Kanada, nikal

61,(jed 3.10) p = ~ - ( l + K t) P= P o ~ (1+Kt)

Po P0

79 Množenj em j ednačine Množeigem jednačine (4.22)

113,(jed. 4.11) CČV av

2hk /2 b k
II

118 w 2- w - y p
130

171,(jed.5.46) R2SV 2=R i V 12 +r 5(V ! +V2) 2 R .sV ^ R iV ^ + R ^ ^ V i+ V ,)2

179 Ako je strujanje vaz- Ako je stmjanje vazduha
duha od 3 ka 4 i od 3 ka 4 i od 5 ka 4
od 5 ka 6 (sl.lOla) (sl.lOla)

181 cepargem ogranaka 2—4, cepanjem ogranaka 2 - 4 ,

4 - 6 i 2—4 4 - 6 i 2 -3
2

StTEEM Stoji Treba

I81.(sL106a) na desnom kraku stoji
tačka 4 \, tačka3
240,(sl.l49c) Kod ventilatora I
piše tačka 4 tačka3
270 Sl. 187 izgleda ovako

272,(tab.31) Dužina fleksibilnog cevovođa Dužina fleksibilnog cevovoda

sastavljenog iz elem. od 200 m sastavljenog iz elem. od 20 m

/
283 ,(jed.10.49) h = X ^ --^ -p (P a )
h=xI r x(Pa)

285,(jed.l0.56) 77=(dn) ~

297 h=(4aph y + y ) ( - ^ ) 2g

RrT' —R1 R'T' —RT

327,(jed.l0.7) hpož=Pg(Z2-Zl) h p o ž = P g ( z 2- Z i )
RT RTp

. R 'T '-R T . _ , v R 'T ' —RT

frpož P g f e ^ i ) RT p frp o ž E \ Ž 2 ~ z i ) jq *
 SADRŽAJ

GLAVA I

1. RUDNIČKI VAZDUH 1
(Atmosfera rudnika)
1J . Hemijski sastav rudničkog vazdulia? 1
1.1.1. Stalni sastojci rudničkog vazduha 4
1.1.2. Otrovni gasovi u rudničkom vazđuhu 4
1.1.3. Eksplozivni gasovi u rudničkom vazduhu 6
1.1.4. Radioaktivni zagađivači rudničke atmosfere 9
1.2. Fizička svojstva radničkog vazduha 9
1.3. Određivanje osnovnih parametara rudničkog vazduha 11

GLAVA II1234

1. KLIMATSKE PRILIKE U RUDNICIMAo 16

2. UTICAJNI FAKTORI RUDNIČKE KLIME 17
2 .1 . Temperatura vazduha 18
2 .1 .1 . Uticaj stanja spoljne atmosfere 18
2 .1 .2 . Autokompresija vazduha 18
2 .1 .3 . Toplota stena 29
2 .1 .4 . Toplota otkopane mineraine sirovine 32
2 .1 .5 . Toplota stvorena radom masina 33
2 .1 .6 . Uticaj isparavanja vode 34
2 .1 .7 . Zagrevanje vazduha usled miniranja 35
2 .1 .8 . Ostali izvori toplote 36
2 .1 .9 . Apsolutni i relativni izvori toplote 37
2 .2 . Vlaga kao uticajni faktor klime 37
2 .2 .1 . Uticaj temperature i vlage atmosferskog vazduha 38
2 .2 .2 . Uticaj barometarskog pritiska i dubine 38
2 .2 .3 . Uticaj brzine vazdušne struje 38
2 .2 .4 . Uticaj temperatumog stanja vazduha 39
2 .3 . Uticaj brzine vazdušne struje na klimu 39
3. OCENA STANJA KLIMATSKIH PRILIKA 40
4. MOGUĆNOST POBOIJŠANJA KLIMATSKIH PRILIKA 43
4.1. Povećanje protoka vazdušne struje za rudnik 43
4.2. Povećanje protoka za široko čelo 48
4.3. Vođenje vazdušne struje 53
VI

GLAVA III

3. PRIRODNA DEPRESIJA 55
3.1. Uticajni faktori prirodne depresije 57
3.2. Proračun prirodne depresije 58
3.2.1. Hidrostatička metoda 58
3.2 .2 . Termodinamička ili grafoanalitička metoda 60
3.2 .3 . Barometrijska metoda V/ 61
3.3. Uporedna analiza metoda proračuna 62
3.3 .1 . Proračun hidrostatičkom metodom 63
3.3 .2 . Proračmi grafoanalitičkom (termodinamičkom) metođom 65
3.3.3. Proračun barometrijsko metodom 66
3.4. Metode nierenja prirodne depresije 67
3.4 .1 . Merenje depresiometrom 67
3.4 .2 . Merenje barometrom 69
3.5. Prirodna depresija pri reverziji vazdušne struje 70
3.6. Karakteristike prirodne depresije 72

GLAVA IV

4. OSNOVI RUDNIČKE AEROMEHANIKE 73

4.1. Osnovni zakoni rudničke aerodinamike 74
4.1.1 Zakon kontinuiteta protoka .74
4 .1 .2 . Zakon očuvanja energije
(Bemulijev zakon) 76
^ 4 .1 .3 . Laminamo i turbulentno strujanje vazduha u mdnicima 83
4 .1 .4 . Zakoni sličnosti (sličnost vetrenih strnja) 86
4 .2. Aerodinamički otpori vazdušnih provodnika 91
4 .2 .1 . Otpori trenja o zidove prostorija 91
4 .2 .2 . Jedinice aerodinamičkih otpora 93
4.2 .3 . Koeficijent trenja a 94
4.3. Metode određivanja koeficijenta a > 98
4 .3 .1 . Određivanje koeficijenta trenja a za prostorije tipa hodnika 98
4.3 .2 . Uticaj zauzetosti prostorije na koeficijent trenja a 102
4 .3 .3 . Određivanje koeficijenta trenja a za široka čela 103
4.3.4. Koeficijenti trenja a za mdnička okna 104
4.3 .5 . Koeficijent trenja a za ventilacione bušotine 108
4.4. Mogućnost sniženja aerodinamičkih otpora 109
4.5. Čeoni otpori a ‘ 110
4.6. Lokalni otpori 114
4 .6 .1 . Otpori naglog proširenja vazdušne struje 114
 VII

4 .6 .2 . Otpori naglog sužavanja vazdušne struje 116

4 .6 .3 . Otpori krivina 118
4 .6 .4 . Otpori prugušvača 120
4 .6 .5 . Otpori vetrenih mostova 122
4 .6 .6 . Lokalni otpori komora 125
4 .6 .7 . Otpomi kanala ventilatora 126
4 .6 .8 . Otpor difuzora 128
4 .7 . Ekvivalentni otvor rudnika 129

GLAVAV

5. VENTILACIONI SISTEMI U RUDNICIMA 133

5 .1 . Ventilaciona rnreža 136
5 .2 . Teoretske osnove ventilacionih mreža 139
5 .3 . Vrste ventilacionih šema 140
5 .4 . Razgranatost šeme 145
5 .5 . Sisteihi razvođenja vazdušne struje 148
5 .6 . Razgranati sistemi razvodenja vazdušne struje 148
5 .7 . Rešavanje serijskog sistema razvodenja vazduha 150
5 .8 . Rešavanje prostog paralalenog sistema 152,
5 .9 . Regulisanje raspodeie vazduha 155
5.10. Rešavanje složenih paralelnih sistema 157
5.11. Određivanje pravca strujanja u dijagonalama 163
5 .1 1 .1 . Metoda međusobnog odnosa otpora 163
5 .1 1 .2 . Metoda eliminisanja dijagonala 167
5 .1 2 Rešavanje prostog dijagonalnog sistema 169
5 .1 2 .1 . Približna analitička metoda 171
5 .1 2 .2 . Grafička metoda 172
5 .1 2 .3 . Primer rešavanja prostog dijagonalnog sistema 172
5 .1 3 . Proračun složenih dijagonalnih sistema 176
5 .1 3 .1 , Metoda cepanja otpora 176
5 .1 3 .2 . Metoda konvergentnog približavanja 185
5.1 4 . Rešavanje sistema razvođenja vazduha primenom
savremenih računskih mašina 186
5 .1 4 .1 . Matrice ventilacione mreže 186
5 .1 4 .2 . Veze izmeu matrica ventilacione mreže 189
5 .1 4 .3 . Zakoni ventilacionih mreža 190
5 .1 4 .4 . Prirodna raspodela vazduha u ventilacionim mrežama ■ 193
5 .1 4 .5 . Kontrglisana raspodela vazduha u ventilacionim mrežama 196
VIII

c:; : . GLAVA VI

6. GUBICI VAZDUŠNE STRUJE 200

: J 6.1. Rcžinii strujanja vazduha kod gubitaka 200
6.2. Vrste gubitaka 202
6.2.1. Gubici u ulaznom otvoru vazdušne struje 203
6.2.2. Gubici na navozištima 205
6.2.3. Gubici na vetrenim pregradama i zidovima 205
6.2.4. Gubici na vetrenim vratima 207
6.2.5. Gubici vazduha kroz vetrene mostove 209
6.2.6. Gubici na ušću ventilacionog okna 210
6.3. Kontinuirano raspoređeni gubici 211
6.4. Uticaj gubitaka vazduha na rad glavnog ventilatora 212
?.... " , • ■ ■• , , , . 212

• GLAVAVII , ■

% RAD GLAVNIH VENTILATORA I USLOVI

NJIHOVE EKSPLOATACUE 216
7. 1. Regulacija rada glavnog ventilatora 218
7.2. Zajednički rad glavnih ventilatora 221
7.2.1. Serijski rad ventilatora 222
7.2.2. Paralelni rad ventilatora na istom oknu 224
7.2.3. Paraleini rad ventilatora na različitim oknima ” 225
7.2.4. Kombinovani rad ventilatora 228
7.3. Zajednički rad ventilatora i prirodne depresije 230

GLAVA VIII8*

8. REGULISANJE RASPODELE VAZDUHA

U VENTILACIONOJ MREŽI 232
8.1. Regulacija potrebnog protoka za rudnik : 232
8.2. Regulisanje raspodele u mreži prigušivačima 234
8.3. Regulisanje raspodele u transportnim hodnicima pomuću
prolaznih okvira 236
8.4. Regulisanje raspodele pomoću pokretnih vrata 237
8.5. Regulacija smanjenjem otpora prostorije 238
 IX

8.6. Regulacija protoka pomoćnim ventilatorima 239

GLAVA IX

9. OSNOVI RUDNIČKE GASODINAMIKE 242

9 .1. Karakteritike vazdušnih struja pri prenošenju gasa 242
' 9.2. Mešanje gasova i vazduha 246
9 .3. Koeficijenti difuzije 247
9 .3 .1 . Koeficijent molekulame difuzije " 247
9 .3 .2 . Koeficijent turbulentne difuzije 247
9 .4. Prestanak turbulencije 248
9 .5. Stvaranje metanskih slojeva u mdničkim prostorijama 251
9 .5 .1 . Sprecavanje stvaranja metanskih slojeva. 254

GLAVA X10*

10. PROVETRAVANJE SLEPIH PROSTORUA . 'š ’

(SEPARATNO PROVETRAVANJE) , ,tr 256
10.1. Provetravanje pomoću pregrada 256
10.2. Provetravanje pomoću paralelnih prostorija 258
10.3. Provetravanje pomoću bušotina 259
10.4. Provetravanje pomoću uređaja separatnog provetravanja 260
10.4.1. Kompresiono provetravanje 260
10.4.2. Depresioni način provetravanja 261
10.4.3. Kombinovani način provetravanja r 262
10.5. Provetravanje čela radilišta 265
10.6. Recirkulacija vazduha . i? 267
10.7. Projektovanje provetravanja slepih prostorija £ j 271
10.7.1. Proračun potrebnih dotoka vazduha - - 271
10.7.2. Proračun aerodinamičkih otpora cevovoda 283
10.8. Primeri proračuna separatnog provetravanja ;" 289
10.9. Provetravanje slepih prostorija velike dužine , 291
10.9.1. I metoda ; ^ 295
10.9.2. II metoda , / ' ; T ; ,1 : 296
10.10. Provetravanje okana u fazi izrade 298
10.10.1. Proračun provetravanja okna - : 299
; ^ 10.11. Provetravanje tunela i prostorija velikog profila , _ ; ^ c*A J, ' 300
10.11.1. Kombinovano provetravanje bez pregrade 302
X

10. i 1.2. Kombinovano provetravanje sa pregradom 303

10.11.3. Kombinovano provetravanje sa
specijalnim otvorima na cevima . 303
10.11.4. Provetravanje sa ventilatorima bez cevovoda 304
10.11.5. Provetravanje pomoćnim potkopima 304
10.11.6. Potreban protok vazduha za provetravanje tunela 305

GLAVA XI

11. PROJEKTOVANJE VENTILACUE RUDNIKA 308

11.1. Analiza uticajnib parametara za projektovanje ventilacije 7 r 308
11.1.1. Određivanje metanonosnosti ležišta , 308
1 1 .1.2. Stvama (reladvna) metanoobilnost (V ch 4) : 310
1 1 .1.3. Uticaj tehničko-tehnoloških parametara na metanoobilnost 312
11.2. Proračun potrebnih zapreminskkih protoka vazduha za rudnik 313
. 11.3. Određivanje ukupnog zapreminskog protoka i potrebne raspodele 316
11.4. Provera dozvoljenih brzina i potrebnih profila prostorija 317
11.5. Određivanje potrebne depresije rudnika i izradapotencijalnih šema 318
1 1 .5.1. Izrada potencijalnih šema za postojeće rudnike 318
1 1 .5.2. Izrada potencijalnih šema za novoprojektovane rudnike 322
11.6. Izbor glavnog ventilatora 322
11.7. Organizacija i proračun separatnog provetravanja • ^ ^ 324
11.8. Kontrola sistema provetravanja 324
11.9. Ekonomski pokazatelji provetravanja 325

GLAVA XII12

12. VENTILACUA U USLOVIMA POŽARA 326

12.1. Lokalna požama depresija 326
12.2. Temperatura požamih gasova 328
12.3. Uticaj požame depresije na stabilnost ogranaka u ventilacionoj mreži 329
•12.4. Uticaj požara na rad glavnog ventilatora 331
12.5. Ventilacione metode za suzbijanje nastalog požara 333
12.5.1. Smanjenje dotoka vazduha 333
1 2 .5.2. Izravnavanjem pritisaka gasećim ogrankom i prigušivačem 334
• 1 2 .5.3. Izravnavanje pritisaka prigušivačem 337
1 2 .5.4. Izravnavanje pritisaka izolacionom komorom
! sa cevnim ventilatorom 340
1 2 .5 .5 . Izravnavanje pritisaka pomoćnim ventilatorom i prigušivačem 342
12.5.6. Izravnavanje pritisaka glavnim ventilatorom 344
 SPISAK PRILOGA

1. I-x dijagram B = 1000 349

2. B = 1075 350
3. B = 11000 351
4. B = 1125 352
5. B = 1150 353
6. Koeficijent trenja a za nepcxlgrađene prostorije u rudnicima
metaličnih ruda 354
7. Koeficijent a za nepodgrađene prostorije u rudnicima uglja 355
8. Koeficijent trenja nepodgrađenih prostorija 356
9. Koeficijent trenja a za prostorije podgrađene trapeznom i
lučnom podgradom - 1 profil 357
10. Koeficijent a za okna 358
11. Koeficijent a ventiiacionih bušotina 359
12. Vrednost koeficijenta £ 360
13. Koeficijenti lokalnog otpora za vetrene mostove 362
14. Primer rešavanja sioženog dijagonainog sistema
metodom cepanja otpora 363
15. Primer rešavanja složenog dijagonalnog sistema metodom konvergentnog
približavanja 376
16. Primer rešavanja sioženog dijagonalnog sistema primenom
savremenih računskih mašina 381
17. Primeri rešavanja načina provetravanja
slepih prostorija velike đužine 385
18. Primer izrade potencijalnih šema za postoječi rudnik 395
 G LA V A I

1. RUDNIĆKI VAZDUH
(Atmosfera rudnika)

Cilj ventilacije rudnikajeste obezbeđenje povoljne atmosfere ceiokupnog podzem-

nog proizvodnog sistema. Takva atmosfera može se ostvariti:
- odstranjivanjem svili gasova koji se osiobađaju iz iežišta ili su produkti teh-
nološkog procesa?
- odnošenjem mehaničkih primesa (prašine) u vazduhu, nastalih ekspioatacionim
postupcima,
- obezbeđenjem zadovoljavajućeg sadržaja kiseonika, neophodnog za disanje ijudi
i rad mašina,
- stvaranjem normainih klimatskih usiova radi otkianjanja nepovljnih fizioloških
uticaja na zaposiene radnike.
Stanje rudničke atmosfere određuju njeni hemijsld i fizički parametri.

L L Hemijski sastav m dničkog vazđuha

Čist atmosferski vazduh ima skoro konstantan sastav suvih gasnih komponenata.
Njihovo zapreminsko učešče i glavna svojstva data su u tab. 1.
Iztabele L sev id id a tri gasne komponente - azot, kiseonik i argon - čine 99,9625 %
ukupnog zapreminskog sastava atmosferskog vazduha, a svi ostaii stalni sastojci svega
0,0375 %.
U proračunima ventilacije suv atmosferski vazduh obično se tretira kao
volumetrijska smeša 21 % 0 2 , 78,1 % N2 i 0,9% Ar.
Molekulamu masu (Ma) ove smeše čini zbir molekulamih masa sastavnih kom-
ponenata i ona iznosi:

M s = 0,21- 32 -f 0,781- 28,016 + 0,009- 39,948 = 28,96 kg/kmol

Molekulama masa vodene pare iznosi:

M j^ a = 1 8 ,0 2 kg/kmol' , ^ _....... . ;
 K)

Tabela l .
SASTOJCI SUVOG ATMOSFERSKOG VAZDUHA
Tabela

Gas Hemijska Sadržaj u vazduhu fMolekulama masa Gustina pri Gustina u odnosu Kritična Dinam. viskozit.
oznaka (zaprem. %) \(kg/kmol) t=0°C na vazduh temperatura pri t=20°C
B= 1013 mbar T (°C ) (mkPas)
(u kg/m3) (kg/m3)
Vazđuh - 28,963 1,293 • 1,000 -267,9 18,1
Azot N2 78,084 28,016 1,281 0,972 -147,1 18,6
Kisconik 02 20,946 32,00 1,429 1,106 -118,8 19,9
Argon Ar 0,9325 39,944 1,7837 1,379 -122,0 21,8
Ugljendioksid C02 0,033 44,011 1,977 1,529 + 31,1 14,7
Neon Nc 0,00182 20,183 .0,8999 0,696 -228,7 30,6
Helijum He 0,00052 4,003 0,1785 0,137 -267,9 19,4
Kripton Kr 10,8.10'5 83,80 . 3,736 2,868 -63,0 24,1
Ozon 03 10.10"5 48,000 2,144, 1,658 + 95,6 -

Vodonik H2 5.10'5 2,016 0,0899 0,069 -239,9 8,4

Kscnon Xc 0,8.10'5 131,30 5,891 4,510 + 16,6 22,2
Mctan CH4 0,5.10'5 16,043 0,7168 0,554 -82,5 10,8
Radon Rn 6.10'18 222,0 9,910 7,655 + 104,0 .

Toron 'Tn 2.10'20 220,0 9,821 7,596 . _

Aktinon An 3.10'22 219,0 9,777 7,561 - -
 3

Masa vlažnog vazdnlia (mv) biće:

m v = m H20 + nis (k g /s ) ( 1. 1.)

mn2o - masa vodene pare u vazduhu (kg/s)

ms - masa suvih komponenata u vazđuhu (kg/s)
Molekulama masa vlažnog vazduha iznosi:

= r ^ o + rsM s ( 1.2 .)

Ovde rH2o + rs označavaju zapreminsko učešće vodene pare odnosno sttvog vazduha u
smeši.
Zapreminsko učešce vodene pare rB^0 računa se poiazeći od relacije:

mHjO Mv mH20 rHjO^HjO + rs ^ s

rti o = (1 .3 .)
mv M H20 m H20 + “ s Mih2o

Apsolutna vlaga (x) može da se izrazi kao odnos mase vodene pare i mase suvog vaz-
duha:

mir2o
x = (1 .4 .)
nis

pa jednačina (1 .3 .) dobija oblik:

xms th2o m h 2o + (1 _ rH2o) M s

rH2° - (1 .5 .)
M h 2o

Gasna konstanta suvog vazduha iznosi Rs = 287 Nm/kgK, a gasna konstanta vodene pare
R h2Q = 462 Nm/kgK.
Gasha konstantna viažnog vazduha (Rv) određuje se iz obrasca:

xR h2o + Rs
Rv = (N m /kgK ) ( 1. 6.)
l + X

Radnički vazduh preuzima gasove koji se oslobađaju iz iežišta, gasove miniranja,

gasove oksidacionih i požamih procesa, gasove rudničkih eskplozija, gasove motora sa
unutrašnjim sagorevanjem, kompresorske i akumulatorske gasove. Na taj način se rudnička
atmosfera pogoršava, jer se u njoj pojavljuju manji ili veći sadržaj otrovnih, eksplozivnih
i inertnih gasova. j3 j .
4

1 . i . i . Stalni sastojci rudničkog vazduha

Azot (N2), gas bez boje, ukusa i mirisa, a teško rastvorljiv u vodi. N e podržava
aiti đisanje, ni gorenje. Đo povećanog sadržaja u mdničkom vazduhu može doći izdvajan-
jem iz pukotina uglja i okolinih stena, često puta zajedno sa metanom i ugljendioksiđom,
procesima truljenja organskih materija i minerskim radovima. Tako na primer masa od
1 kg nitroglicerina daje 640 l gasa od čega 135 l čini azot.
Kiseonih O2 je gas neophodan za disanje i gorenje. Slabo se rastvara u vodi. U
mdnicima dolazi do gubitaka, što se odražava nepovoljno na stahj'e okolne atmosfere.
O va pojava nastaje usled niskotemperatumih oksidacionih procesa organskih i neorganskih
materija, mdničkih požara, eksplozija metana i ugljene prašine, dotoka dmgih gasova,
rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kao 1 disanja Ijudi.
Argon (Ar) spada u grapu retkih ineitnih gasova, takođe je bez boje, ukusa i
rnirisa. U radničkim uslovima ovaj gas ne predstavlja nikakvu opasnost. Smatra se da je
sav sadržaj nastao raspadanjem izotopa kalijuma čija je atomska težina 40. U atmosferu
dopire iz zemljine imutrašnjosti nakon raspadanja i razaranja štetnih masa.
Neon (Ne) se uglavnom nalazi u rastopljenoj magmi, a usled njenog hlađenja
zaostaje u kristalizovanim stenama iz kojih se kasnije izdvaja.
Helijum (He) nastaje pri radioaktivnom raspadanju elemenata, pa iz zemlje prodire
u atmosfera. Zbog veoma male gustine brzo difundira u više slojeve.
Kripton (Kr) i ksenon (He) prisutni su u malim sadržajima, a oslobađaju se
raspadanjem kristalizovanih stena.
Radon (Rn) se u atmosferi nalazi u zanemarljivim količinama, a samo u blizini
ležišta radioaktivnih mineraia, koja nisu izolovana moćnijim krovinskim stenama, javlja
se u nešto većim koncentracijama

1. L 2. Otrovni gasovi u rudničkom vazduhu

Povremeno se sa manjim ili večim sadržajem u rudničkom vazduhu mogu javiti

otrovni gasovi ugljendioksid, ugljenmonoksid, sumporvodonik, sumpordioksid i oksidi
azota, a znatno ređe arsenovodonik, selenovodonik, fluorovodonik, fosforovodonik,
amonijak, pare žive i benzina, kao i akrotem, Osnovne karakteristike ovih gasova nalaze
se u tablici 2.
Ugljendioksid (CO2) je gas bez boje i mirisa, kiselog ukusa, lako rastvorljiv u
vodi. N e podržava niti disanje niti gorenje. U radnicima nastaje kao produkt hemijskih
i biohemijskih procesa, a nalazi se i u prirodnim koncentracijama u ležištima uglja i
kalijevih soli. Zapaženi su i iznenađni prodori ovog gasa pod prifiskom u nekim radnicima
uglja u Francuskoji i Poljskoj. Od svih radničkih gasova poseđuje najveću sorpcionu
sposobnost u odnosu na ugljeve.
Ugljenmonoksid (CO). Sagorljiv je , slabo rastvorljiv u vodi, bez boje, ukusa i
mirisa. Eksplozivan je u koncentracijama od 13-75% i veoma otrovan. Nastaje pri
niskotemperatumoj oksidaciji uglja, pri rudničkim požarima, a u velikim količinama posle
eksplozije metana i ugljene prašine. Čak 1 pri upotrebi sigumosnih eksploziva stvara se
3 0 -4 0 1gasa po masi od 1 kg eksploziva. Gustina ovog gasa je skoro istovetna sa gustinom
vazduha, pa to zahteva naročitu pažnju u mdničkim uslovima.
Tabela 2.
OTROVNI GASOVI U RUDNIČKOM VAZDUHU
Tabela 2

Otrovni gas Formula Molekula- Gustina Gustina Dinami- Maksimalno dozvoljene koncentracije Smrtna
ma masa pri u odnosu Čki visko- Standard Standard Standard kon-
t=0°C i na vazduh zitet pri centracija
B= 1013 t= 20
SFRJ SSSR SRN
- mbar
3
kjz/kmol kg/m3 mK Pas mg/mo— ppm mz/m ppm mg/m - PPm % /.
Ugljendiokšid C02 44.001 1,977 1,529 14,6 9000,00 5000,00 9000,00 5000,000 9000,00 5000.00 20,000
Ugljenmonoksid CO 28,011 1,251 0,967 17,5 58,00 50,00 20,00 17,500 33,(X) 30,00 0,400
Sumporvodonik H2S 34,082 1,539 1,190 12,5 10,00 7,00 10,00 7,00 • 15,00 , 10.0 , 0,100 ;
Azotsuboksid •!N20 44,016 ■ 1,965 1,520 , 14,3 - . - 2.00 1,000 ■- - 0,025
Azotdioksid N cn 46,008 2,639 1,570 13,9 9,00 ' 5,00 4.00 2,000 9,00 5,00 0,30
Sumpordioksid S02 64,066 2,927 2,264 a. 12,4 10,00/ - 4,00 15,00 5,700 5,00 ' 2,00 :/ 0,50
Arsenovodonik AsH.3 77,930 3,479 2,695 13,3 0,20 0,05 0.30 . 0,090 0,20 0,05 / 0,03 %
Selenovodonik H2Se ' 80,980 3,615 2.840 15,1 0,10 0,03 0,20 0,060 0,050 2
Fluorovodonik HF 20.000 6,921 0,731 14,1 : 1,70 ; 2,00 2,450 2,00 2,40. 0,300
Fosforovodonik . PH3 34,040 ^ 1.527 1,172 11,6 6,10% 6,06 0,15 0,100 0,15 0; 10 0.300 ^
Amonijak NH3 ' 17,032 6,571 .... / 6.597 i 9,8 35,00 50,00 20,00 28,770 35,00 50,00/ 0,500' u
Živine pare . 200.601 11,417 _ ', 22.5 0.10 0,01 0,01 0,001 , 0,10 0,01 -
Hg
90-107 0,730;- 500,00 .■ 200.00 _ 0,200
Pare benzina 6,0
Akrolein <C3H40)3 56,030 0,841 2,2% 0,25 0,10 0,60 :; 0,260 0,25 0,10 - 0,250

Ul
6

Sumporvodonik (H2S) je gas bez boje, veoma karakterističnog i neprijatnog mirisa,

siatkastog ukusa. Dobro se rastvara u vodi. Veoma je otrovan. Nastaje uglavnom
sagorevanjem ekspioziva, izdvajanjem iz ležišta sumpora i kalijumovih soli i truljenjem
organskih materija. Ekspiozivan je u koncentracijama od 4-46% .
Sumpordioksid (SO2) je otrovan gas bez boje, oštrog kiselog mirisa. Veoma je
rastvorljiv u vodi. Nastaje sagorevanjem eksploziva, kod nekih rudničkih požara i pri
ekspioziji ugljene i piritne prašine.
Azotni oksidi čine grupu veoma otrovnih gasova. Tu spadaju: azot suboksid (N2O),
azotni oksid (NO ), azotđioksid (NO2), azottrioksiđ (N2O3), azotperoksiđ (N2O4) i azot-
pentoksid^N^Os). Od svih ovih gasova najpostojaniji su NO2 i N2O4. Azotni oksidi u
mdnicim a nastaju kao posledica miniranja, a javljaju se i pri radu motora sa unutrašnjim
sagorevanjem. Azotni oksid (NO) j e gas bez boje, dok je azot-dioksid (NO2) crveno-mike
boje i veom a nadražujuće deluje na sluzokožu organa za disanje, kao i na oči već kod
sasvim maiih koncentracija. Ugroženost ovim gasovima obično se iskazuje njihovim
ukupnim sadržajem, svedenim na NO2, a ne pojedinačnim prisustvom.
Arsenovodonik (A2H3) je gas bez boje, a potpuno čist nema mirisa. Međutim, u
prirodi se javlja sa primesama koje mu daju karakterističan miris belog iuka. Veoma je
otrovan i naročito deluje na nervni sistem.
Selenovodonik (H^Se) je bezbojan gas, veoma snažnog mirisa sličnog mirisu
sumporovođonika i vrlo otrovan. U rudnicima j e retko prisutau, u malim količinama pri
eksploataciji nekih ležišta sumpora i sulfidnih ruda.
Fosforovodonik (PH3) j e bezbojan gas, neprijatnog mirisa na trulu ribu. Veoma
j e otrovan. U rudnicima se javlja retko - uglavnom pri eksploataciji ozokerita.
Amonijak (NH3) ima vrlo oštar, karakterističan miris, bez boje je , rastvorljiv u
vodi, sagorljiv i veoma otrovan. U rudnicima se javlja uglavnom pri eksploataciji ležišta
apatita i nefelina. U smeši sa vazduhom eksplozivah je u koncentracijama 16-26% ali se
u mdnicima zbog njegove veiike otrovnosti takve smeše ne javljaju. M ože nastati i posle
miniranja, kao i pri gašenju požara u kontaktu vode sa užarenim ngljem.
Živine pare se javljaju pri eksploataciji žive, jer ovaj tečni metal isparava u
prosečnim uslovim a mdničke atmosfere. Veoma su otrovne.
Akrolein (CH2CH COH) je bezbojna i lako isparljiva tečnost rastvorljiva u vodi.
Javlja se kod primene motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Formaldehid (HCOH) je bezbojan, veom a otrovan gas koji deluje na organe za
disanje i nervni sistem i takođe može nastati radom dizel motora.

1 .1 3 . Eksplozivni gasovi u rudničkom vazduhu

Eksplozivni gasovi koji se mogu javiti u rudnicima jesu: vodonik, gm pa zasićenih

ugljovodonika (metan, etan, propan, butan, pentan i heksan), gm pa nezasićenih
ugljovodonika (acetilen, etilen, propilen, butilen, amilen) i gm pa otrovnih gasova koji
imaju i eksplozivha svojstva (CO, H^S, SO2 i pare benzina). Glavne karakteristike ovih
gasova date su u tabeli 3.
Tabtla 3.
EKSPLOZIVNI GASOVI U RUDNICIMA
Gas Oznaka Mol.masa Gustina pri Gustina u Tempcr.palj. Granica eksplozivnosti .? Zapremina Dinamička
B=1013 mbar odnosu na °C(B=1013) sa vazd. u % pri t=20°C stvorenog CO2 viskoznost
kg/kmol t=0°C kg/m3 vazduh pri B= 1013 B=1013 po 1 zapr.gasa pri t=20°
Tabela 3

' i‘ mbar donja gomja B=1013

Vodonik H2 2,016 0,0898 0,0693 560 4,00 75,2 \ : - " : 8,4

Zasićeni ugljovodonici .
metan CH 4 16,043 0,715 0,555 695 4,90 '> 1 5 ,4 1 10,7
ctan ; c 2 H6 30,070 1,357 1,049 520 3,22 %;-j 12,5 . 2 9,0
propan C3 H 8 44*097 2,019 1,562 470 2,10 9,5 - 3 7,8
butan C4 H 10 58,124 2,703 2,091 365 1,50 8,4 4 7,3
pentan C 5 H 12 : 72,147 3,172 2,483 285 1,45 7,8 1 5. : 6,5
heksan C6 H 14 86,173 3,638 2,795 400 1,25 6,9 6 6,3
Nezasićeni ugljovodonici
acetilen C2 H2 26,036 1,099 0,899 305 2,40 83,0 2 ) 10,0
etilcn C2 H4 28,054 1,260 0,982 425 2,75 34,0 2 9,9
propilen C 3 H6 42,081 1,915 1,481 455 2,00 1u 3 8,2 *
butilen C 4 H8 56,100 0,668 2,011 440 1,60 10,0 4 7,2
0,641 2,565 300 1,40 6,5 • 51 n 6,5 £;
Otrrovni sagorivi gasovi :, S vj
ugljenmonpksid CO 28,011 1,250 0,967 605 12,5 74J2 1 ‘ ; 17,2
sumporvodpnik , H^S ' %34,082 1,539 1,190 270 4,3 45,5 12,3
sumpordioksid S02 64,060 2,705 2,212 -r 3,30 40,0 12,4
benzinske pare 90-107 0,730 < 3 230 0,60 5,0-8.0 6,0
8

Metan (CH4) je najrasprostranjeniji rudnički gas. Bez boje je, ukusa i mirisa. Zato
što je lakši od vazduha, kada se izdvaja iz krovinskih naslaga, može doći do formiranja
tzv. metanskih slojeva , odnosno do uslojavanja metana. Ova pojava javlja se kao posledica
slabe turbulentnosti vazdušne struje kod koje se difuzija metana odvija veoma usporeno.
Sagorevanje i ekšplozija metana odvija se po jednačini:

CH4 + 202 + 7,52 N2 =? C 0 2 + 2H20 + 7,52 N2 (1.7.)

To znači da potpunim sagorevanjem jedne zapremine metana nastaje jedna

zapremina ugljendioksida i dve zapremine vodene pare. Temperatura paljenja metana
zavisi od njegovog procentualnog sadržaja u vazduiiu, barometarskog pritiska i vrste
izvora paljenja, tako da se kreće u granicama od 645 do 750PC: Na temperaturu paljenja
utiče i pritisak. Ako se smeša metana i vazđuha dovcđe pod pritisak od 6-7 MPa pali se
i eksplodira već na 510°C.
Toplota sagorevanja metana iznosi od 35750 do 39800 kj.
Za paljenje metanske smese potrebno je izvesno vreme - to je tzv. indukcioni
period.
U tab. 4. dati su podaci o potrebnom vremenu paljenja u funkciji procentualnog
sadržaja i temperature [ 5 l .

Tabela 4.
Indukcioni period paljenja smeše metan-vazduh
Sadržaj CH4 Indukcioni period (s) pri temperaturi

u vazduhu % 7 775°C 875°C 975°C 1075°C

6 1,08 0,35 0,12 0,039
7 1,15 0,36 0,13 0,041
8 1,25 0,37 0,14 0,042
9 1,30 0,39 0,14 0,044
10 1,40 0,41 0,15 0,049
12 1,64 0,44 0,16 0,055

Sagorevanje metana može da se manifestuje na tri načina: kao gorenje, u vidu

obične eksplozije i kao trenutna đetonacija. Gorenje se širi brzinom do 37 m/s, eksplozija
brzinom 500-700 m/s, a detonacija 1500-2300 m/s, a ponekad i do 5000 m/s. Ovaj
poslednji vid sagorevanja u rudnicima je malo verovatan. £ l j .
Etan (C2H6), propan (C3H8) čine grupu teških ugljovodonika i retko se nalaze u
rudnicima u prirodnim koncentracijama, osim u ležištima nafte i ozokerita. U rudnicima
zapadne Evropejavljaju se: etan do 2,785 %, propan do 1,1 % i drugi teški ugijovodonici
do 0,68% [61.
Prisusfvo ovih gasova, iako retkih u rudnicima, treba utvrditi zato što oni snižavaju
donju granicu eksplozivnosti metanske smeše.
 9

Acetilen (C2H2), etilen (C2H4), propilen (C3H6) i butilen C4H8) uprirodi su veoma
retki. Uglavnom nastaju kao produkt termičkog razlaganja kamenili ugljeva.

1.1.4. Radioaktivni zagadivači rudničke atmosfere r s.

Ovu grupu štetoih agenasa čine: radioaktivni gasovi, radioaktivna prašina i rađioak-
tivno zračenje. —
'222 2*26
Radon Rn je gas koji nastaje emanacijom radijuma gg Ra. Njegovo
I 86
izdvajanje u atmosferu rudnikaje kontinuirano i zavisi od emanacione sposobnosti minerala
u iežištu i koeficijenta emanacije. Izvor radona takođe su i rudničke vode. Vreme
poluraspada radona iznosi 3,85 dana.
(220 \
Toron 1 g^ Tnj je redak gas, a vreme poluraspadanja mu je svega 54 sekundi.
Zbog toga u pogleđu radioaktivnog ugrožavanja rudničke atmosfere ne predstavija veiiki
problem.
222
Kratkoliveći poiomei radona nastaju radioaktivnim raspadanjem g^ Rn u vidu
. •• t* 218 D 214 2 i4 . 214 _
atoma 1 jona. To su g4 Po, g2 Pb, g3 Bs 1 g4 Po.
... .. . ..... .. . ; 216 212 212 .
Kratkoliveći potomci torona su g4 Pof g2 Pb i g3 Bl.
U rudničkoj atmosferi svi ovi kratkoživeći potomci egzistiraju u čvrstom stanju u
dva obiika: kao nekombinovane čestice siobodnili atoma i jona ili stupaju u interakciju
sa česticama prašine gradeči radioaktivne aerosoie.
Radioaktivna prašina u rudnicima urana sadrži dugoživeće radonove potomke
210 _ 210 .2 1 0
Pb, Bi i g4 Po i nastaje u svim fazama tehnološkog procesa eksploatacije
82 83
ovih ruda.
Spoljašnje zračenje je posiedica neprekidnog emiiovanja 7 i p zračenja pri
raspadu radioaktivnih mineraia. Dosadašnja iskustva pokazuju da ono ne predstavlja suviše
veliku opasnost u pogiedu ozračivanja rudara.
Ugroženost zaposlenih rađnika u rudnicima radioaktivnih minerala, prema tome
potiče uglavnom od gasa rađona, njegovih kratkoživećih potomaka i od radioaktivne
prašine. [4]> [8]> [9]-

1.2. Flzička svojstva rudniekog vazduita

Atmosferski vazduh na svomputu od ulaza do izlaza iz sistema rudničkih prostorija,

osim hemijskog sastava, menja i fizička svojstva. Ove promene imaju svog određenog
uticaja m ventilaciono stanje ruđnika. M -, JlOj , [ i l ] -
Gustina vazduha p predstavlja oonos mase (m) 1 zapremine (V):

P= ^ (kg/m3) (1.8)
10

Gustind sile teže (7 ) je proizvod gustine i ubrzanja sile teže (g):

7 = p •g (k g /m 3 • m / s 2) = (N /m 3) posto je N = k g m /s2 (1.9)

Ovaj parametar se često još uvek naziva i specifičnom težinom.

Temperatura vazduha se u rudnicima obično utvrđuje psihrometrom tako da se
razlikuje temperatura suvog temnometra (ts) i temperatura vlalnog termometra (tv).
Apsolutna temperatura iznosi:

T — 273,15 + ts (K) (1.10)

Specifična toplota vazduha jeste ona količina toplote koja jedinici njegove mase
povišava temperaturu za jedan stepen. Razlikuje se specifična toplota pri konstantnom
pritisku (cp) i pri konstantnoj zapremini (cv). Ove vrednosti za razne temperature date su
u tabeli 5.

Tahela 5.
Specifična toplota vazduha cp
temperatura °C

-10 0 15 30 80
Specifična toplota
pri konstantnom
pritisku
cp kJ/kg K 0,9965 1,0006 1,0006 1,0006 1,0090

Specifična toplota
:....5 . .
pri konstantnoj
zapremini
kJ/kg K 0,7076 0,7118 0,7118 0,7159 0,7201

Viskoznost je svojstvo fluida da se suprotstavlja unutrašnjem trenju. Dinamička

viskoznost je sila trenja koja postoji između dva sloja vazduha, svedena na jedinicu
površine, ako je gradijent brzine ravan jedinici:

N Ns
&= dw m J_ 2' 0 . 11)
A— m m
dy s m

Kinematička viskoznost (v) predstavlja količnik dinamičke viskoznosti i gustine:

3 2
ik FNs m3
m kgm s m___ m_
(- (1.12)
v = p m kg m kg s '
 11

U tab. 6 . đate su vreduosti kinematičke viskoznosti vazduha u zavisnosti od

temperature i pritiska. -

Tabela 6. '

Kinematička viskoznost vazduha (v)

--------------------- ----------- ■—— --- --- Z””“—-X-----——--- ^ ------- ;
Vrednosti v .10 m /s pri pritiseima mbar*9
Tempe-
ratura°C 933 959 986 1013 1040 1066 1093 1120
-5 13,61 13,23 12,88 12,54 12,21 11,91 11,62 11,35
0 14,10 13,71 13,34 13,00 12,65 12,34 12,04 11,75
5 14,61 14,21 13,82 13,46 13,12 12,79 12,47 12,18
10 15,13 14,71 14,30 13,93 13,57 13,23 12,91 12,60
15 15,65 15,22 14,80 14,41 14,05 13,70 13,36 13,04
20 16,19 15,74 15,32 14,91 14,53 14,17 13,82 13,50
25 16,72 16,26 15,82 15,40 15,04 14,63 14,28 13,94
30 17,28 16,80 16,35 15,90 15,51 15,12 14,75 14,41 ,
35 17,85 17,35 16,89 16,44 16,02 15,62 15,24 14,87
40 18,42 17,91 17,43 16,97 16,53 16,13 15,73 15,35

1.3. Ođređivanje osmvnih parametara rudničkog vazđuJm

'i 1
Vlaga je staian sastojak atomosferskog vazduha. Masa vodene pare koju vazduh
može da primi, zavisi od temperature i pritiska. Pritisak smeše vazduha i vodene pare tj.
vlažnog vazduha sastoji se iz zbira parcijalnih pritisaka vazduha i vodene pare.
Relativna vlaga vazduha (cp) jeste odnos između parcijalnog pritiska vodene pare
u nezasićenom vazduhu (e) i parcijalnog pritiska (E) koji bi para imaia pri istoj temperaturi
kada bi vazduh bio potpuno zasićen:

9 = j • 100 % (1.13)

Parcijalni pritisak zasićenja (E) u funkciji različitih temperatura dat je tabelamo

u tab. 7.
Parcijalni pritisak vodenepare u nezasićenomvazduhu (e) određuje se Špnmgovim
obrascem:

e = E ' - C(ts - tv) (mbar) ; (1.14)

gdeje:
E' - parcijalni pritisak zasićenja pri temperaturi vlažnog termometra (mbar)
C - konstanta psihrometra; za aspiracione psikrometre C = 0,5
ts - temperatura suvog termometra (°C)
12

Tabela 7. ,
Parcijalni pritisak vodene pare zasićenog vazđifa m BiiiiMrimai
tuC_____,0 ,1 ,2 ,3 _____ ,4 ,5 J *8 =9
0 6,106 6,151 6,198 6,241 6,287 6,333 6378 6,425 6,472 6318
1 6,565 6,613 6,661 6,709 6,754 6,806 6,855 6303 €£53 1MB
2 7,054 7,103 7,155 7,206 7,258 7,310 7362 7,415 7,467 7321
3 7,574 7,629 7,683 7,737 7,791 7,847 7,902 7358 8JH5 8,071
4 8,129 8,186 8,243 8,30! 8,361 8,419 8,478 S,53S 8398 8358
5 8,719 8,779 8,842 8,903 8,965 9,029 9,091 9,154 9318 9383
6 9,347 9,413 9,477 9,543 9,609 9,675 9,742 9,808 9376 934$
7 10,012 10,032 10,150 10,220 10,290 10,360 10,431 10,503 10375 10347
8 10,720 10,794 10,867 10,959 11,015 11,090 11,166 11^42 1131® '11393
9 11,472 11,550 11,628 11,707 11,786 11,866 0,946 12,026 n j m 12,188
10 12,271 12,354 12,436 12,519 12,603 12,688 1.2*774 12,859 12344 13,jW '
21 13,118 13,204 13,292 13,382 13,471 13,570 13,650 £3,740 13,834 13323
12 14,014 14,108 14,201 14,295 14,389 14,484 14*580 14,676 14,772 14368
13 14,967 15,065 15,163 15,263 15,361 15,463 15,564 15,665 15,767/ 15371
14 15,975 16,079 15,181 16,287 16,393 16,500 16,607 16,715 M323 19331
15 17,041 17,151 17,261 17,372 17,484 17,597 17,709 17,824 17J 38 18,054
16 18,169 18,285 18,404 18,521 18,640 18,758 18,878 18,998 19,120 19341
17 19,368 19,486 19,610 19,734 19,860 19,985 20,110 20,238 20365-: 20,494i
18 20,624 20,753 20,884 21,014 21,148 21,281 21,414 21348 21383 21,819
19 21,957 22,094 22,233 22,371 22,513 22,653 22,794 22,937 23,W • 23375

20 23,369 23,514 23,661 23,807 23,955 24,105 24,254- 24,403 24335 24,707
21 24,859 25,013 25,167 25,322 25,478 25,635 25,791 25,951 26,108 26368
22 26,428 26,590 26,751 26,914 27,078 27,240 27,407 27,572 27,739 27,907
23 28,076 28,246 28,415 28,590 28,763 28,936 29,02 29*287 29,465i 29,60
24 29,821 30,001 30,183 30,365 30,548 30,732 30,916 31,103 31389 31,476
25 31,665 31,853 32,044 32,235 32,427 32,619 32,813 33,007 33J 03 33, «
26 33,597 33,796 33,996 34,197 34,400 34,602 34,808 35,013 35320 35,428
27 35,637 35,849 36,060 36,274 36,488 36,689 36,920 37,137 37354 37374
28 37,794 38,014 38,235 38,457 38,679 38,903 39,129 39355 39382 s jjn i
29 40,041 40,271 40,505 40,739 40,974 41,210 41,448 41,679 41J 2S
30 42,414 42,658 42,904 43,150 43,399 43,648 43,899 44,151 44,404 4543S9
31 44,915 45,171 45,427 45,687 45,945 46,207 46,469 46,733 46*999 473®
32 47,532 47,801 48,072 48,345 48,619 48,893 49,168 49,446 49,725 50,006
33 50,289 50,570 50,856 51,140 51,428 51,716 52,006 52398 52 ^2 52, ®
34 53,181 53,478 53,778 54,078 54,379 54,683 54,987 55394 55,602 5S310
35 56,222 56,533 56,845 57,158 57,474 57,790 58,110 58-,428 58,754 59),m
36 59,399 59,726 60,054 60,384 60,716 61,051 61385 61,721 62,060 62, «
37 62,743 63,085 63,420 63,776 64,057 64,473 64,824 65,176 65350 6SJS5
38 66,244 66,602 66,964 67,326 67,690 68,056 68,424 68,794 69,165 69337
39 69,911 70,286 70,663 71,042 71,423 71,305 72,190 72,575 72364 7/3,354-
40 73,746 74,140 74,536 74,935 75,335 75,738 ' 76,14276348 % ,95S 77/364
41 77,776 78,188 78,603 79,019 79,436 79,856 80,279 80,701 81,126 81354-
42 81,984 82,414 82,848 83,282 83,720 84,160 84,601 85,043 85,489 85337
43 86,386 86,838 87,291 87,747 88,205 88,664 89,127 89390 90JB 6 9&35B6
44 90,996 91,468 91,970 92,420 92,900 93,381 93,865 94351 94,837 95,337
45 95,821 96,321 96,809 97,306 97,806 98,308 98,813 99320 99*828 100,338
461100,851 101,367 101,885 102,406 102,930 103,455 103,983 104,512 105,044 105,58®
471106,118 106,658 107,199 107,743 108,289 108,839 109391 109343 110,499 IlSjOSiS
481111,619 112,181 112,746 113,313 113,884 114,456 115,032 05,609 116,189 116,7*®
491117,355 117,943 118,534 119,126 119,722 120,319 120,916 121323 122,128 122336
 13

Sa povećanjem sadržaja vlage u vazduhu povećava se i parcijalni pritisak (e) sve

do stoprocentnog zasićenja kada je e = E.
Za proračun relativne vlage osim navedenog računskog metoda m ogu se koristiti
i psihrometarske tablice (tab. 9) ili nomogrami. N a sl. 1 dat je nomogram Instituta za
ventilaciju rudnika u Bohumu (SR Nemačka).
Tabela 9.
PSIHROMETARSKE TABLICE
ts-tv 0 1 2 3 4 5 6 7 8 ' 9 10 11 12 13 14
ts
0 100 81 63 45 28 11 - - - - ■- - - - *
1 100 83 65 48 32 16 -
2 100 84 67 51 35 20 2 - - - - - - - -
3 100 85 69 54 39 24 8 - - - - - - -
4 100 85 70 56 42 28 14 - - - - - - -
5 100 85 71 58 45 32 19 5 - - - - - ■ - -
6 100 86 72 60 47 35 23 10 - - - - - - -
7 100 86 73 62 49 38 26 14 3 - - - - -
8 100 87 74 63 51 40 29 18 7 - - - - -
9 100 87 75 64 52 42 32 21 11 - - - - -
10 100 88 76 65 54 44 34 24 14 5 - - - -
11 100 88 77 66 56 46 36 27 17 8 - - - -
12 100 89 78 68 57 48 38 29 20 11 - - - -
13 100 89 79 69 59 49 40 32 23 14 5 - - - • -
14 100 90 79 70 60 51 42 34 25 17 9 - - - -
15 100 90 80 70 61 52 44 36 28 20 12 - - - ■-
16 100 90 80 71 62 54 46 37 30 22 15 4 - - -
17 100 90 81 72 64 55 47 39 32 24 17 9 - - _
1 8 , 100 91 81 73 65 56 49 41 34 27 ,2 0 13 5 - -

19 100 91 82 74 66 58 50 43 36 29 ' 22 ' 151 9 . _ *

20 100 91 82 74 66 59 51 44 37 30 24 18 12 4 -
21 100 91 83 75 67 60 53 46 39 32 26 20 14 8 3
2 ? , 100 92 83 76 68 61 54 47 40 34 28 22 16 11 6
23 100 92 84 76 69 62 55 48 42 36 30 24 18 13 8
24 100 92 84 77 70 63 56 49 43 37 31 26 20 15 10
25 100 92 84 77 70 63 57 50 44 38 33 27 22 17 12
26 100 92 85 78 71 64 58 51 46 40 34 29 24 19 14
27 100 93 85 78 71 65 58 52 47 41 36 30 25 21 - 16
28 100 93 85 79 72 65 59 53 48 42 37 32 27 22 18
29 100 93 85 79 72 66 60 54 49 43 38 33 29 24 19
30 100 93 86 79 7* 167 61 55 50 44 39 34 30 25 21
31 100 93 86 79 73 67 62 56 51 45 40 35 31 26 22
32 100 93 86 80 74 68 63 57 52 46 41 36 32 27 23
33 100 93 86 80 74 69 63 58 52 47 42 37 33 28 24
34 100 94 87 81 75 69 64 59 53 48 43 38 34 29 25
35 100 94 87 81 75 70 64 59 53 49 44 39 35 30 26
36 100 94 87 82 76 70 65 60 54 50 45 40 36 31 27
37 100 94 87 82 76 71 65 60 54 50 46 41 37 32 28
38 100 94 87 82 76 71) 66 61 55 51 47 42 38 33 29
39 100 94 88 83 77 72 66 62 56 52 48 43 39 34 30
40 100 94 88 83 77 72 67 62 57 53 48 43 39 35 31
14
t e m p e r a t u r a
Dijagram za o d red jiv an je
na suvom
5fl-a r e la tiv n e vlage ( f )
na vtaŽnom
55 i

50

45 j

<0 j

J5^

ja

4?5 j

>5

SL 1 -

Apsolutna vlaga (x) prcdstavlja masu vodene pare koju sadrži jedinica mase suvog
vazduha. Određuje se po obrascu;

x = 0,622 — (kg/kg) (1.15)

B — ip E

Gustina vazduha zavisi od njegovog temperatumog stanja, barometarskog pritiska

i relativne vlage, a odreduje se po obrascu:

_ 0,349B 0,132 cpE

(kg/m ) (1.16)

Pošto je uticaj relativne vlage srazmemo mali u praksi se ponekad koristi i uprošćeni
oblik obrasca(1.16):

0.349B
P= (kg/m ) (1.17)

Za proračun gustine vazduha može se koristiti i obrazac:

_ B (x + 1 ) 0,00348
P= (kg/m3) (1.18)
T ( x + 0,622)
 15

- apsolutna vlaga (kg/kg)

- apsolutna temperatura (K)

Barometarski pritisak u ventilaeiji rudnika se meri preeiznim aneroidnim

barometrima ili baroluksom. Najuticajniji faktor na stanje ovog pritiska jeste nadmorska
visina posmatrane tačke. U nedostatku merenih podataka približna vrednost barometarskog
pritiska može se odrediti po obrascu: .

B = 1013 (1 ± )5’256 (mbar) (1.19)

gde j e H - udaljenost od nadmorske visine O. U koliko j e posmatrana tačka ispod nivoa

mora dolazi znak plus, a u koliko se radi o visinskim lokacijama - znak minus.
Takođe se u iste svrhe m ože koristiti i sledeći obrazac [ 8 j :

AH
log B0 ± ( 1.20)
18450 + 67,5ts + 0 ,0 6 4 .9 .E

O vdeje:
B0 - barometarski pritisak na koti 0
ts - temperatura merena suvim termometrom(°C)
<p •• relativna vlaga (%)
E - parcijalni pritisak zasićenja (Pa).
Entalpija je specifični sadržaj toplote u vazduhu, a određuje se iz jednačine:

i = cp t. + CpV xts + Cv x (kJ/kg) (1.21)

gde je: cp = 1,0 kJ/kgK specifična toplota suvog vazduha pri konstantnom pritisku
cPv - 1,93 kJ/kgK spec.toplota vodene pare
Cv = 2 500 kJ/kgK toplota isparavanja vode na temperaturi 0°C
Entalpija 1 kg vlažnog vazduha iznosi:

i
(1.22)
llk» " ( l + x )
 GLAVA II

1. KLIMAI SKE PRILIKE U RIJDNlCiMA

Stanje toplotno-feičkih parametara rudničke atmosfere ima veliki uticaj na uslove

obavljanja tako teškog rada kakav je podzemna eksploatacija mineralnih sirovina.
Poznato j e da čovečji organizam, usled biohemijskih procesa koji se u njemu
odvijaju stalno razvija manju ili veću količinu toplote. Tako na primer, u snu čovečje
telo stvara toplotu od oko 290 kJ/čas, pri mirovanju u buđnom stanju 335 kJ/čas, pri
obavljanju teškog fizičkog rada oko 1050 kJ/čas, pri vrlo teškom radu čak i do 1675
kJ/čas.
Prema istraživanju W.Siebera [12] ova toplota odgovara radu od oko 175 do 290
W . Pri tome za različite radne operacije utroši se različita količina rada i oslobodi različita
količina toplote. Iz dijagrama na sl. 2 vidi se da se u toku jedne smene pri radu sa
otkopnim čekićem oslobodi oko 7750 k j, prilikom postavljanja hidrauličnih stupaca 6825
kJ9 a pomeranjem mehanizovane podgrade 5360 kJ.
Prema tome, neophodno je da se sva radom stvorena toplota odvede, jer bi u
suprotnom dolazilo do njenog nagomilavanja, porasta telesne temperature, pa i do toplot-
nog udara.
Problem uticaja nepovoljnih klimatskih prilika na zaposlene rudare jo š uvek nije
dobro izučen ma da se perspektivni razvoj podzemne eksploatacije kreće u pravcu sve
nepovljnijih uslova. U tom pogledu su najizrazitiji primer južnoafrički rudnici zlata u
kojima je do 1940 godine oko 20 rudara godišnje umiralo od toplotnog udara. Danas se
klimatizacijom radnih mesta ovaj broj smanjio, ali je jo š uvek konstantno prisutan.
[13].
Uticaj pogoršanih klimatskih prilika ne ispoljava se na isti način na sve rudare.
On zavisi od težine posla koji se obavlja, vremeaa trajanja rada, stepena aklimatizacije,
vrste odeće kao i individualnih karakteristika svakog radnika. Tu spadaju pre svega
zdravstveno stanje, godine starosti i sposobnost podnošenja povišenih temperatura.
Sve dok j e temperatura suvog termometra niža od temperature površine čovečjeg
tela, to jest od 32-34°C, može se toplota odvoditi konvekcijom, zračenjem i isparavanjem
znoja. U atmosferi sa višim temperaturama, najveci deo toplote odvodi se isparavanjem
znoja. Međutim, ako j e temperatura vlažnog termometra viša od temperature površine
tela, prestaje isparavanje znoja i odvođenje toplote.
Fiziološki uticaj nepovoljnih klimatskih prilika na radnike uglavnom se prati preko
temperature tela i pulsa. Ako se temperatura povisi na 40°C i više - dolazi do toplotnog
udara. Praksa j e pokazala da u koliko se preduzmu stručne, medicinske intervencije, a
intervemše kod telesne 'temperature od 40°C - svega 5 % siučajeva završava se smreu.
Kod težili stanja, kada telesrn temperatura dostigne do 43°C, smrtnost je čak 70%.
[14]. ; ‘ ^ ...

Fostoji mogućnost racunskog cxiređivanja količine toplote, koja se pod određenmi

uslovima. može odvesti se' čovečjeg tela. Međutim,' posebne poteškoće u tom slučaju
predstavija određivanje srednje temperature tela, jer se pri obavljanju raznih radnih
operacija različiti delovi različito zagrevaju i.usied toga je veoma nepouzdano utvrdivanje
stvamog rasblađivanja.

2. UTICAJNIFAKTORIRUDNIČKE KLIME

Rudničku klimu u najužem smislu čini zajednički uticaj temperature vazduha,

vlage, brzine vazdusne struje, pritiska i zračenja, na radnu sposobnost zaposlenih radnika.
18

U širem smislu ueki autori [14], [15] priđodaju ovima još i uticaj hemijskog kvaliteta
vazduha, prašiue, buke, ograničenosti prostora u rađniku, pa čak i nekih psihoioškili
momenata. Sa teimičkog aspekta najvažniji su ipak temperatura, vlaga i brzirn vazdušne
struje.

2.1. Temperatum vazduha

U mdnicima je probiem temperature vazđuha veoma siožen, a uticaji na ovu

mnogobrojnL Večina njili deiuje na povišenje temperature, ali preuzimanje vlage od strane
vazduha ima rasMađujuće dejstvo.
Glavni uticajni faktori temperature vazduha u rudnicima su promene stanja atmos-
fere, autokompresija vazduha, topiota okolnih stena, toplota iskopane rade, uglja i
jalovine, toplota stvorena radom mašiha, uticaj cevovoda komprimiranog vazduha, uticaj
miniranja, oksidacionih 1 požaraih procesa, tople vode, zaposlenih radnika i još neki
drugi.[7], [8], [16], [17], [18], [19],

2. L 1. Uticaj stanja spoljne atmosfere

Temperatumo stanje spoljne atmosfere stalno se menja - u toku dana, meseci i

godine. Kod radnika male dubine taj uticaj je veći, a u većim dubinama sasvim neznatan.
Pri tome se bitno smanjuje, zavisno od uđaljenosti posmatranog mesta od ulaznog otvora
vazdušne struje. Vđičina zapreminskog protoka takođe ima određenog uticaja. Na primer,
dnevna oscilacija atmosferske temperature od -3,1°C do 12°C, na čelu jednog hodnika
(Rurska oblast) dužine 1000 m izazvala je promenu temperature sa 11,9 na 13,4°C, pri
protoku od 87 m3/s.
U isto vreme u hodniku dužine 1200 mpri protoku od 30 m3/s povišenje temperature
iznosilo je svega 0,2 K.
Za Jđimatske prilike značajnije su godišnje promene apsoiutne vlage nego tempera-
ture. Frema podacima Fosa (Voss) veći uticaj ispoljava promena vlage na otkopu u iznosu
od 2g/kg, nego promena temperature od 2K [13].

2.1.2. Autokompresija vazduha

Uvođenjem atmosferskog vazduha i njegovim spuštanjem u dubinu dolazi do

zgušnjavanja, odnosno do kompresije, pri čemu se taj vazduh zagreva. Toplota koja se
pri tome oslobađa može se posmatrati kao posledica promene stanja, koja se pribiižno
može defmisati jednim od siedećih procesa:
- izohoraim
- izobarski
- izotermnim
- adijabatskim (izentropskim)
- politropskim
Izohomi prosec se odvija pri nepromenjenoj zapremini, pa važe odnosi:
 19

vp = 1 ili v = — = const (2 . 1)

gde je: v - specifična zapremina

Naosnovu Klapejronove jednačine:

pv = RT (2.2)

gde je: R - gasna konstanta

biće:
RT R
p = —- odosno dp = — dT = Rp dT (2.3)
V V v

Kako je jednačim pritiska

đp = p gdz (2.4)

biće dalje:
p gdz = Rp dT (2.5)

ip o š t o je z = H

dH = - d T (2 .6)
g

Integriranjem dobija se:

H = -T + C (2.7)
g

C je konstanta integriranja. Za uslove H = O i T = T0 biće:

(2 . 8)
g

Zameaom u jednačinu (2.7) dobija se:

R R
H = — T - — T„
g g
ili T = T„ + ^ (2.9)

Ako se uzme g = 9,81 m/s2, a gasna konstanta R = 287,1 J/kgK, biće:

T = T0 + 0,0342 H (2 . 10)
20

Grafički, izohomi proces pređstavlja pravu (SL 3)

hobarni proces karakteriše konstantan pritisak, tj. uslov:

dp = 0 . (2.11)

Iz jednačine (2.4) proizilazi da je dH = 0 ili H = Os pošto s u p i g realne vrednosti.

Grafička interpretacija tog procesa dataje na sl. 4.
Izotermni proces odvija se pri konstantnoj temperaturi (sl. 5).

T = const (2.12)

Pošto je temperatura konstanta, a takođe i gasna konstanta R, važi zakon Boyle-a:

pv = const

p a ć e b iti: v ;-- ,

p = pQe x p ^ - (2.13)

0 2f0 _ 300x T[K]

100

200

300

400 . iZOBARA -3
1 2

5 0 0

6 0 0

H[m]

SL3 * SL4
 21

SL 5.

Adijabatski proces definiše jednačina:

'■ • $> pvk = const .•> . (2.14)

gde je k = ~^-= 1,4

C V , - ; , , . , -

Diferenciranjem jednačine (2.14) dobija se:

'■") vdp + kpdv = 0 (2.15)

Diferencijalni oblik Klapejronove jednačine (2.2) je:

\ "'v'- - ? s.. . _ ..- ‘
pdv + vdp = RdT
odnosno:
pdv = RdT - vdp v; " : f> (2.16)

Pošto je p = jednačma (2.4) može se napisati u obliku:

vdp = gdH (dz =. đH) (2.17)

, "3

ZameaomjedijačiBe (2.16) i (2.17) dobija se dalje:

dpv - RdT - gdH (2 . 18)

22

Iz jednačine (2.15) proizilazi da je:

vdp
pdv (2.19)

Unošenjem izraza pdv iz jednačine (2.19) u jediničnu (2.18) dobija se:

gdH
RdT - gdH
k
odnosno
- gdH = kRdT - kgdH
i

odakle će dalje sređivanjem biti:

gdH - kgdH + kRdT = 0

ili
(1-k) gdH + kRdT = 0
i konačno:
kR
(1 - k)dH + — dT = 0 (2.20)
g
Nakon integriranja dobija se:

kR
(1 — k )H + — T = C (2 .21)
g

gde je C - konstanta integriranja.

Ova konstanta određuje se iz uslova H = 0 i T = T0, pa će biti:

kR,
C = ( 2 .22)
g

Unošenjem ove vrednosti konstante (2.22) u jednačinu (2.21) sledi:

. TT kR _ kR _
(1 — k) H + — T = — T0
g g

pa nakon množenja sa ^ isređivanja:

( l - k ) g + T = T0
odnosno:

T = To + g ^ ^ H (2.23)
 23

H-T.
Unošenjem brojnih vređnosti za

g = 9,81 m/s2; k = 1,4 i R = 287,1 J/kgK^

biće:

g ^ j^ = 0,0098 K /m

odnosno, jednačina (2.23) dobija oblik:

T = T0 + 0,0098 H (2.24)

Grafički prikaz adijabatskog procesa dat je na sl. 6.

: Ako vazduh prelazi iz stanja 1 u stanje 2, na osnovu jednačine (2.14) može se

napisati:

Pl Vl = P2 V2

Osim toga važe i jednačine:

Pi vi = RTj
P2 v2 = RT2
24

Iz postavljenih jednačina proizilazi:

T, p, * - l
)— (2.25)
T i ^ (Pi

Jednačina (2.25) daje odnos temperatura pri adijabatskom giocesu.

Adijabatska promena stanja u novijoj literaturi naziva se izentropskom promenom 5
jer se ona odvija pri konstantnoj entropiji (s), tj. pri uslovu

s = const r ....................................." • ‘-I

Palitropski proces definiše sledeća zavisnost pritiska i specifične zapremine:

pv11 = const ■' ' ’ ■■■"■:^--.: - ••• (2.27)

gde je n - eksponent politrope.

U diferencijalnom obliku jednačina (2.27) glasi:

vdp + npdv = 0 (2.28)

Uzimajući u obzir jednačine (2.16) i (2.17) dobija se:

if
vđp + n(RdT - vdp) = 0

odnosno:

gdH + n(RdT -gdH ) = 0

Deljenjem sa (-gn) biće dalje:

dH RdT n -1 RdT „
dH — — — ------= 0 odnosno --------dH —------ = 0 (2.29)
n g n g

Nakon integriranja jednačina (2.29) glasi:

— H - “ -C (2.30)
n g

Vrednost konstante C nalazi se iz uslova da je:

H = 0, T = T„,

pa će bid:
RTc
C = -
8
 25

Zamenom konstante C ujednačinu (2,30) dtibija se:

T = T0 + — gH (2.31)
° nr

Ako se uvede koeficijent politrope (a):

a _ (n ~ l ) g (2.32)
a ~ nR

jednačina politrope biće:

T = T„ + aH (2.33)

Grafički prikaz politrope u koordinatnom sistemu H-T, dat je na sl, 7.

Ugao v koji zaklapa politropa sa vertikalnom osom iznosi:

(n—1) g
v = arctg (2.34)
Promenu pritiska za vreme politropske promene od stanja 1 na stanje 2 daje
jednačina: • . i , . > •
n —1
T2 w —

'■'■:
cr<:

(2.35)
Ti Pl

Izohomi, izobarski, izoiermski i adijabatski procesi u stvari su samo određeni

slučajevi politropskog procesa za vrednosti eksponenta n i to:
 za n - oo - kohorski ■ ...................
za n = 0 " ""- izebarski
za n = 1 - izoterraski
za n = 1,4 - ađijabatski ' , ~v

Primena izloženog pokazaće se m nekoliko primera.

Primer L Gdrediti temperaniru na đonjem navozišta okna dubine 500 in pod

, pretpostavkom da je ova rezultat samo izoliome promene stanja vazduha. Temperatura
atmosferskog vazduha iznosi 16°C. ,

T0 = 273,15 + 16 = 2.89,15 K - ' t..

Prema jednačM (2.10) biće:

T = T0 + 0,0342 H = 289,15 + 0,0342.5(X) -= 306,25 K t = 33 ,1°C 3

Primer 2. Ako je temperatura vazduha na površini to = 10°C kolika je razlika ako

proračunamo temperatum rudničkog vazduha na dubini od 800 m pretpostavljajući
izohorski, ađijabatski i poiitropski proces (n = 1,29; R = 287,1 J/kgK).
Po izhori, jednačina (2.10):

Tizh = To + 0,0342 H = (273,15 + 10) + 0,0342.800 = 310,51 K

tizh = 37,36°C.
Po adijabati, jednačina (2.24):

Tađ = T0 + 0,0098- H = (273,15 + 10) + 0,0098- 800 = 290,99 K

tad = 17,84°C.

Po politropi, jednačina (2.31): t

TP°1 - T« + - t273’15 t 10) + ■ 9,81.800

Tpo! = 289,30 K
tpoi = 16,15°C. " " ' • '■

' Kao što se vidi, po izohomom procesu dobijaju se vrlo visoke vrednosti, dok
arđijabatski i politropski proces daju znatno manje vrednosti. Te razlike su:

tizh - tpoi = 37,36 - 16,15 = 21,21°C

tizh - tad = 37,36 - 17,84 = 19,52°C
. *■ tad - tpoi = 1 7 ,8 4 - 16,15 = 1,69°C.

Primer 5. Odrediti eksponent politrope, ako temperatura vazduha na dubini 200

m iznosi 16,8°C, a na dubini 700 m 20 ,5°C.
Polazeći ođjednačine (2.31) biće: : ?
 27

• - ža horizont 200 m::'. :

(273,15 + 16,8) = T0 + ^ | ^ . 9,81.200 (I)

- za horizont 700 m:

(273,15 + 20,5) = To + • 9,81 ■700 (II)

Iz prve jednačine proizilari:

T0 = 289,95 - ■9,81.200

Zamenom u drugu jednačinu biće:

293,65 = 289,95 - • 9,81.200 + ^ ■9,81.700

Dalje će biti:

o ci 9(V) 9,81.700
293,65 n = 289,95 n - (n - 1 ) + (n - 1 )
287,1

293,65 n = 289,95 n - (n - 1 ) ■6,83 + (n - 1 ) ■23,92

Odatle je eksponent politrope:

n = 1,28

Primer 4. Ođrediti povećanje temperature vazduha ako je temperatura na površini

t = 20,4°C i pritisak 996 mbar, a pritisak na dubini 800 m iznosi 1093 mbar (ostali
utićajni faktori temperature ovde nisu uzeti u obzir):
Temperatura T2 određuje se iz jednačine (2.25):

k- 1 1.4-1
T, = T,
Ip2\ k
= 293,55
lim\ +4
■ >

301,4 K
Pl 996
I
Prema jednačini (2.24) biće:

T2 = T0 + 0,0098 H = 293,55 + 0,0098.800 = 301,4 K

što znači da je temperatura na dubini 800 m 28,25°C.

28

Polazeći od opisanih promena stanja jasao je da je povećanje pritiska (ili njegovo

smanjenje) jedan od uticajnih faktora promene temperature rudničkog vazduha. Zbog
toga se postavlja pitanje na koji način odrediti najreaMje vrednosti uticaja te
autokompresije ili autoekspanzije.
Količina oslobođene toplote može se izraziti jednačinom:

Q = EivgH (2.36)

gdeje:
mv - masa protoka (kg/s)
H - dubina na koju se spušta vazđuh (m)

Taj priraštaj toplote može se izraziti i jednačinom:

Q = mv Ai (W) (2.37)

gdeje:

A i - promena entalpije (J/kg)

Iz jednačine (2.37) proizilazi:

Ai =
Q (2.38)
mv

pa zamenom Q iz jednačine (2.36) dalje sledi:

mvgH kg m s N m ___J_
Ai = (— ■ T TT* m = kg (2.39)
mv kg kg'

Priraštaj temperature će tad biti:

.. /• ' ;; •

"• i V : Ai
At&= (K) (2.40)
t-pvazd

Pošto je specifična toplota vazduha cp = 1000 J/kg priraštaj temperature za svaki

metar dubine biće (na osnovu jednačina (2.39) i (2.40):

mvgH 9,81 1
Ats = (K) (2.41)
mv Cpvazd 1000 101,9367
 29

To znači da povišenje temperature na svaidii 100 m dubm eiznosi oko 1K, odnosno
tačnije 0,981 K. Ovo zagrevanje leti je nešto manje, zato što se deo tako stvorene toplote
ntroši na isparavanje vlage. , >....
U đnbokim rudnicima ovo je jedan od glavnih nzroka zagrevanja ulazne vazdušne
struje za čije je rashlađivanje potrebno utrošiti više hiljada kilovata energije.
U ventilacionom oknu dolazi do obmutog procesa - dekompresije, što izaziva
rashlađivanje vazđušne struje u iznosu od oko 0 ,9 6 K7100 m. Ova razlika se javlja zbog
veče zasićenosti izlazne vazdušne straje vodenom parom.
Problem uticaja autokompresije vazdušne straje u toliko j e značajniji, j e r s e ne
može eliminisati, a sa napredovanjem radova u dubinu staino se povećava.

2.1.3. Toplota stena '

Usijano zemljino jezgro utiče svojom toplotom na zemljinu koru u kojoj se vrši
ekspSoatacija mineralnih sirovina. Povećanje dubine izraženo u metrima koje izaziva
povišenje temperature od lK n a ziv a se geotermskim stepenom (m /K ), anjegovarecipročna
vrednost geotermskim gradijentom (K /m )..
Uticaj atm osferenazem ljm ukoraje veomapromenljiva veličina. Dnevne oscilacije
mogu se osetiti do dubine od svega jednog metia, mesečne osciiacije do dubine od 7 do
10 m, a godišnje od 2 0 do 30 m. Nakon ove dubine počinje uticaj toplote zemljinog
jezgra. Đubina na kojoj prestaje uticaj spoljne atmosfere, a jo š se ne oseća uticaj zemljinog
jezgra naziva se neutralnim pojasom. Tu je temperatura stena konstantna.
Ispitivanja su pokazala da je temperatura neutralnog pojasa približno jednaka
srednjoj godišnjoj temperaturi, mada neki autori tvrđe daJe ona viša za 1 K [16]. Prema
Lugovskom [17] temperatura ’neutralnog pojasa je čak za 1,5 do 3 K viša M' srednje
godišnje temperature. 1 ~ v t
- Geotermski stepen prema većini autora određuje se po obrascu:

Gst = 7~Ž~5r (in/K) , (2.42)

ht lo
Međutim, madarski oaučaik Boldižar [8], [18], smatra da su sva geotermalna
merenja biizu zemljine površine nepouzdana, pa zbog toga odbacuje neutraM pojas i
predlaže da se veličina geotermskog stepena određuje pojednostavljenim obrascem:

Gst = 7 ~ (m /K ) (2.43)
lst ~ csrg

gd eje:
tsrg - srednja godišnja temperatura (višegodišnji prosek) (°C).

Srednje godišnjetemperatureunašoj zemlji kreću se od 7-14 K, zavisnood lokacije.

[20].
Vrednosti geotermskog stepena za neke svetske razlike date su u tab. 10.
30

Tahela 10
Geotermski stepea nekili svetskih radnika

Rudnik Mineraina Dubina obuh- Temp.stena Geotermski Godina

sirovina vadena merenjem na đatoj stepen merenja i
(m) dubini °C m/K autor

Donjecki bazen ugalj 0-1450 46,0 38,0 Kašpur, 1955

Krivoroški bazen gvožde 0-500 16,0 60,0 Duganov,1956
Brooken Hill olovo-cink 0-1075 44,5 40,1 Moris, 1953
Australiia
Lankashir
Engleska ugalj 0-1220 45,5 34,0 -
Morro Velho 0-1220 35,6 76,2 Lingren 1933
Brazil zlato 0-12150 47,6 46,0
Kolar, 0-1500 42,5 95,0 1957
Indija zlato 1500-2750 57,5 64,0
Oblast Sudbarry bakar i 0-1550 30,5 63,0 Mizener, Tom-
Kanada nikal 1500-2750 57,5 64,0 pson, 1950
Oblast Timminis zlato 0-1680 19,5 111,0
Kanada -
Oblast Kirkland zlato 0-2460 36,5 J 76,8 Andren, Mire-
Kanada ’ ■' •- • ner, 1957
King, Kanada zlato 0-325 10,5 63,5 Tompson, 1950
Karr, Edison, zlato 0-850 12,2 102,5 Mizenes, Tom-
Kanada •2 pson, 1950
Maletic, Kanada zlato 0-470 8,5 99,0 ; : «- :^- •
Noranda, Kanada bakar 0-950 13,5 r. 132,0 1947
Don, Kanada zlato 0-950 - 110,0 1947
Impair, SAD zlato 0-750 17,5 96,5 Jhonson, 1940
0-1150 22,1 _ : 103,5
Calumat, Hekla, bakar 0-900 21,0 y - 68,0 Hochkis, Inge-
SAĐ 0-1670 35,7 61,0 roll, 1934
Homsteik, SAD zlato, 0-650 16,7 64,5 Nobl, 1939
Magma, SAD bakar 0-1270 27,8 60,0 Moris, 1953
n
Michigan, SAD bakar 0-1815 - 53,8
Oranje zlato 0-1980 46,7 68,5 Hill, 1949
 31

Veličina geotermskog stepena zavisi od vrste siena, odnosno tipa ležišta. Tako na
primer, za bituminozae stene iznosi 10-15 mJK, za ugljonosne 30-38 m/K, a za rudonosne
45-130 m/K, pa i više. U tab. 10. dati su pođaci o geotermskom stepenu za neke rudnike
u svetu [21].
U predeiima vecnog leda, geotermski siepen može đa ima vrlo visoke vrednos-
ti.Tako je na primer u oblasti Monče-Tundre utvrđeno da iznosi 177,7 m/K [22].
Veoma niske vrednosti geotermskog stepena prisutne su n .mađarskim mdnicima
tigija: Varošligei 14,9, Alfeid 16-20, Bunantul 12,8- 19,5 m/K. U mdniku Vašaš na
dubini ođ 568 m vlada takva temperatura u ležištu kakva se u evropskim nidnicima javlja
na dubinama od preko 1000 m [8], Iz dijagrama na si. 8 vidi se koliko je nepovoljna
temperatura stena u mađarskim mdnicima u odnosu m rieke svetske [13].
Stanje temperature stena u velikoj meri određuje temperatum vazduha u pojedinim
delovima podzemnog sistema.
Koiiki je taj uticaj na temperatum otkopnili radilišta može se videti sa dijagrama
prikažanog na sl. 9. koji je rezultat istraživanja u mdnićima Rurskog basena. Povišenje
tempefature stena od 1 K ovde izaziva povišenje tempefature vazduha od oko Q,5K u
otkopii [23].
 32

o-i'ernperatura stenc 60* C

i>- 1err.peratvra s ten a 55 °C
c -temperatura stena 50°C
Otkop avcnje cdstupno

sl. 4

Sl 9.

2.1.4. Toplota otkopane mineralne sirovine

Otkopani ugalj i ruda predaju toplotu okolnom vazduhu zagrevajući ga. Ta količina
topiote (Qu, Qr) može se ođređiti po obrascu:

Qu = “ u Cu A tu (kW)
odnosno:
Qr = nij cr A tr (kW) (2.44)
gdeje:
nou, mr - masa iskopanog uglja odnosno rude (kg)
cu, cr - specifična toplota iskopanog uglja odnosno rade.
cu 1, 25 kJ/kgK
A tu, A tr - rashlađenost uglja (rade) odnosno priraštaj temperature na pos-
matranom putu (K).
Rashlađenje otkopane mineralne sirovine (Atu) nije lako odrediti, jer zahteva dosta
složeni postupak. Kada je transportovana sirovina ugalj može se koristiti sledeći obrazac
[24]:
 33

A tu = 0,QQ24L°’8 (tu - tvsr) (K) (2.45)

Ovdeje:
L - đužina puta trausporta (m)
tu - srednja temperatura otkopanog uglja (°C)
t Vsr “ srednja temperatura vlažnog termometra vazdušne struje u posmatranom putu
(°C).
Ako je nepoznata temperatura uglja može se uzeti temperatura stena umanjena za
4-8°C.
Pošto se u jednačini (2.45) koristi vređnost temperature vlažnog termometra treba
istaći da je ispitivanjima utvrđeno da u ovom procesu svega 10-20% oslobođene toplote
odlazi na povišenje temperature, a 80-90% na preuzimanje vlage [25].
To znači da se najveći deo toplote iz uglja utroši na isparavanje vode sadržane u
samom uglju, pa je to raziog da se u empirijskom obrascu koristi parametar tv.
Povišenje temperature suvog termometra na osnovu toga može se odrediti iz
obrazca:

0,7 Qu.0 ,15

(2.46)
^ 's mv ^cp v a z d
m ®

a povećanje sadržaja vodene pare u vazduhu:

0,7 Qu.0,85
Ax = — ^------- (kg/kg) (2.47)
m r*cpvazd

Vrednost Qu određuje se po obrascu (2.44).

2.1.5. Toplota stvorena radom mašina

Ekspioatacija mineralnih sirovina odvija se uz primenu sve veće i kompletnije

mehanizovanosti radnili operacija. Zbog toga taj uticaj na klimu u rudnicma postaje sve
izraženiji. Osim toga, povišenje temperature usled rada mašina ispoijava se kod svih
rudnika, nezavisno od dubine.
Ako se pretpostavi da svu topiotu stvorenu radom mašina preuzima vazdušna struja
može se napisati da je:

Q = mv A i (kW) (2.48)

Kada se zanemari uticaj viage pri prenošenju toplote, priraštaj entalpije će biti:

A i = cpvazdA ts (kJ/kg) (2.49)

Porast suve temperature vazduha biće:

34

A ts = ---- ^---- (K) (2.50)

niv ^pvazđ

Masa protoka mv može se odredlti po obrascu:

mv = V-p (k g /s) (2.51)

gde je: V - zapreminski protok vazđulia (m3/s)

p - gustina vazduha (kg/m3).
Sva topiota proračunata na ovaj način u stvamosti neče se odraziti na povišenje
temperature vazduha. Jedan deo preuzimaju okolne stene i iskopana mineralna sirovina,
a znatan deo se utroši na isparavanje vlage, što sa svoje strane ima takođe uticaja na
klimatske prilike. r r ;
Ispitivanja su pokazal da svega 10-15 % toplote oslobođene radom mašina preuzima
vazdušna struja. A k oje na primer instalisana snaga 500 kW i njeno prosečno iskorišćenje
oko 40%, pri zapreminskom protoku kroz široko čelo od 6 m3/s, temperatura vazduha
usled rada mašina povisiće se za 3-4 K.

2 .7 .6 . Uticaj isparavanja vode

Često puta kroz sistem rudničkih prostorija otvorenim kanalima protiče voda
različite temperature. Isparavanjem vode, odnosno preuzimanjem vodene pare od strane
vazduha, dolazi do promene njegovog temperatumog stanja. To se u bitnoj meri odražava
na klimatske prilike. Naime, isparavanjem, kao endotermnim procesom, snižava se
temperatura vazduha, ali se povećava njegova zasićenost. Pošto se najveći deo toplote sa
čovečjeg tela odvodi isparavanjem znoja, povećana vlažnost okolnog vazduha to
onemogućuje, pa se ovo u krajnjoj liniji ispoljava kao pogoršanje klimatskih prilika. Iz
tih razloga neki pokušaji da se kvašenjem radnih mesta izvrši njihovo rashlađivanje,
pokazali su se kao potpuno neadekvatni za uslove podzemne eksploatacije [26].
Masa vode koja isparava sa otvorene površine vode, sveđena na jedinicu te površine
i jedinicu vremena može se definisati sledećim obrascem:

m = ~ ~ (E - evazd) (k g /m 2s) (2.52)

AVVp 1

O vdeje:

2
s a v - koeficijent prelaženja toplote vode (J/m sK)
Rvp - gasna konstanta vodene pare
Rvp = 461,5 J/kgK
E - parcijalni pritisak zasićenja pri temperaturi površine vode (Pa)
evazđ - parcijalni pritisak vodene pare u vazduhu (Pa)
T - apsolutna temperatura površine vode (K)
Koeficijent a v može se približno odrediti iz jednačine: ... i
 35

a v =. a • c (2.53)

gdeje: c - 1,256 • 103 (J/m3K)

Koefićijent a određuje količinu toplote koja prolazi kroz jeđinicu površine u 1 s,

pri razlici temperature od 1 K. Ovaj koeficijentnijekonstanta, već veoma složena veličina
uslovljeiia stanjem različitih uticajmh parametara, kao na pr. brzmom strujanja w,
koeficijentom provođenja toplote X, specifičnom toplotom cp, viskoznošću jx i gustinom
p. Za vazduh u stanju mirovanja a — 4 4 12 W/m2K, a za vazdušnu struju varira u veoma
širokom dijapazonu od 12 do 580 W/m2K.
Smženje temperature vazduha usleđ isparavanja vode može se ođrediti obrascem:

At = (x2 - xi) (°C) (2.54)

^pvazd

gđeje:

C - topiota isparavanja vode (J/kg)

x i - apsolutna vlaga vazduha pre preuzimanja vodene pare (kg/kg)
X2 - apsolutna vlaga vazduha nakon isparavanja vode.
U tabeli 11 date su vrednosti toplote isparavanja vode u funkciji temperature.

Tabela 11.
Temperatura °C Toplota isparavanja vode
C (kJ/kg)
0 2490,3
5 _ 2479,0
10 2467,7
15 2456,4 -
20 2445,1
25 2433,8 ,■
30 , 2422,5
• ' ■ '"■ 35 / 2411,2
: 40 2399,9 : •__ .-
; 45 ' . r. 2388,6 r;: ;

2.1.7. Zagrevanje vazduha usled miniranja

r Miniranje može biti takođe uzrok povišenja temperature rudničkog vazduha.

Količina toplote koja se pri tom razvija iznosi;

Q = 5ie B (kJ) (2.55)

36

gde je: 8 - koeficijent topiotniii gubitaka pri miniranju

8 = 0,6 4 0,7
ie - količina toplote koju razvija masa ođ 1 kg eksploziva (kJ/kg)
B - masa upotrebljenog eksploziva (kg)
Ako se želi odrediti povišenje temperature usled miniranja, mora se imati u vidu
da se sva stvorena toplota ne prenosi na vazduh, nego jedan deo preuzimaju okolne stene
i minirani materijal. Ovaj uticaj je definisan koeficijentom 'P koji ima sledeće vrednosti
[27]: v :.; : ' ; •'
= 0,3 — 0,4 kod miniranja u pripremnini radovima - r ^
•qr = 0,6 — 0,8 kod miniranja u otkopima.
Prema tome, porast temperature vazduha iznosi:

A,=iL^ <°c> <2-56>

Ovde W označava zapreminu koja se ispuni gasovima posle miniranja, a može se
odrediti iz obrasca:

W = A(2,4B + 10) (m3) (2.57)

Gustina vazduha p određuje se na osnovu merenja uticajnih parametara na otkopu,

naročito vrednosti ts i B. ... 1
Uticaj miniranja na povišenje temperature rudničkog vazduha naročito je značajan
kod metoda sa masovnim miniranjem. • <v

2.1,8. Ostali izvori toplote

Oksidacioni procesi prema najnovijim istraživanjem nemaju značajan uticaj na

rudničke klimatske priiike, naročito u poređenju sa drugim izvorima toplote kao što su
autokompresija vazduha, toplota stena, rad mašina.
Prema podacima nekih autora [13], [28], oksidaciona toplota u jednom otkopu ne
prelazi vrednost od 30 kW.
Rudničkipotari su veoma veliki izvor toplote i njihov uticaj se mora uzeti u obzir.
Međutim, ova problematika je veoma specifična i različita od rudnika do rudnika. Tu
dolaze do izražaja razni uticaji: razvojna faza požamog procesa, dimenzije sloja ili starog
rada obuhvaćenog požarom. poiožaj požamog polja u ventilacionom sistemu mdnika,
način izolacije, uticaj požara na toplotu stena (sloja) u zoni otkopavanja itd. Zbog toga
se svaki mdnički požar mora tretirati posebno i sa aspekta uticaja na klimatske prilike
bez obzira da li se radi o ponovnom otvaranju mdnika nakon požara ili postojanju samo
jednog požamog polja u sistemu proizvodnih revira.
Topla podzemna voda ima velikog uticaja na temperatum vazduha. Zbog toga se
uvek teži da kanali ili cevovođi, kojima se ona sprovodi, ne budu u prostorijama sveže
vazdušne stmje. U koliko to nije moguće, mora se voda sprovesti cevovodima koji su
dobro termički izolovani.
 37

Uticaj zaposlenik radnika n a tem p eratu m o stan je ru d n ičk o g vazd u iia b io j e o d

većeg značaja k ad a j e u ru d n icim a p reo v lađ iv ao m an u eln i rad . Sa sve k o m p letn ijo m
m eh an izacijom pro izv o d n o g pro cesa ovaj izv o r topiote m ože se zan em ariti.

2.L9. Apsolutni i relativni izvori toplote

D a b i se m ogla dati adekvatna rešen ja za p o b o ljšan je tem p eratu m ili u slo v a u

rudnicima, p o treb n o j e u očiti p riro d u u ticaja to p io to ih izv o ra. U to m p o g ie d e ra zlik u ju
se ap so lu tn i i reiativ n i izv o ri toplote.
Apsolutni izvori toplote p red aju o k o ln o m v azđu h u to p lo tu zag rev aju ći g a u istoj
m eri bez ob zira n a n jieg o v o tem p eratu m o stanje. T u spadaju: au to k o m p resija vazd u h a,
ra d m ašina, uticaj m iniranja, oksidacioni i p o ž a m i p ro cesi. T o p lo ta k o ja p o tiče o d ovili
izv o ra zagrevaće ru d n ičk i vazduh u istoj m eri bez o b zira n a p o četn u tem p eratu ru vazđuiia.
N a p rim er, auto k o m p resija vazduha p o višava n je g o v u teio p eratu ru za o k o 1K n a svakili
100 m d u b in e, bez ob zira d a li j e n jegova p o četo a tem p eratu ra 5, 10 ili 2 0 °C .
Relativni izvori toplote je s u oni k o d k o jih p o ce tn o tem p e ra tu m o stanje vazd u h a
b ito o u tiče n a k o ličin u toplote k o ja se o d n jih odv o d i. N a p rim e r, ak o j e tem p eratu ra
ru d n ičk o g vazduha 10°C, a tem peratura stena 30°C d o v o d iće se zn a tn o veča k o ličin a
to p lo te n ego kada j e tem peratura vazdiiha 2 5 °C , a tem p eratu ra sten a 3 0 °C . U re la tiv n e
iz v o re to p lo te spadaju prem a tom e uticaj geoterm skog stepena, o d n o sn o tem p eratu re
stena, uticaj tem peratu re podzem ne vode, kao i p o v išen je v lag e u v azd u h u , j e r i o n o
zav isi o d njeg o v o g tem p eratu m o g stanja.
P oznavanje p riro d e to p lo to ih izv o ra veom a j e v ažn o d a b i se m o g la sagledati
m o g u ćnost rashlađivaiija rad n ih m esta. P ri to m e je n eo p h o d n o o b ra titi p až n ju n a položaj
sv ih to p lo tn ih izv o ra u v entilacionom sistem u rud n ik a. K ada se z n a d a j e uticaj re la tiv n ih
iz v o ra veći u k o lik o po sto ji veća tem p eratu m a razlik a izm eđ u tih iz v o ra i v azd u h a, o n d a
se n jih o v uticaj m ože u m anjiti ako se ap solutni izv o ri ra sp o red e u ulaznoj vazdušnoj
stru ji. U to m slučaju razlika izm eđu već zagrejanog vazd u h a i re la tiv n ih izv o ra to p lo te
b iće m anja, p a sam im tim i preuzim anje n o v e to p lo te m anje. N a su p ro t tom e, ak o se
re la tiv n i izv o ri to p lo te nalaze u jo š nezagrejanoj vazdušnoj stra ji, d o iazi d o m aksim alnog
p reu zim an ja to p lo te o d strane vazduha usled m aksim alne te m p eratu m e raziik e izm eđu
v azd u h a i tih izvora. N akon toga, apsolutni izv o ri, n a k o je te m p eratu m o stan je vazd u h a
n em a uticaja, d elu ju tako da u k u p n i to p lo tn i bilans b u d e m ak sim alan.

2 .2 . Vlaga kao utieajm faktor klime

M ad a se uticaj vlage n a tem p eratu ra vazduha o cen ju je k ao p o zitiv an , zb o g to g a

što j e to enđoterm an proces p ri k o jem se tro ši to p lo ta, p o v ećan je v lag e im a n eg a tiv n o
d ejstv o n a klim atske p rilik e. U vazduhu zasićenom v lag o m n e m ože se v ršiti isp arav an je
zn o ja, a to je , k ak o j e ranije pokazano, n ajerikasniji n ač in o d v o đ en ja su v išn e to p lo te sa
Čovecjeg tela. Z bog to ga se vlaga tre tira kao značajan fa k to r ru d n ičk e k lim e. N a n ju
utiču: tem peratura i vlaga atm osferskog vazduha, b aro m etarsk i p ritish k i d u b in a ru d n ik a,
p risu stv o vode, zaprem inski p ro to k vazduha i b rz in a n jeg o v o g stru jan ja, d u žin a v en -
tila cio n ih p u tev a i tem p eratu m o stanje vazduha [30], [34].
38

2.2.1. Uticaj temperature i vlage atmosferskog vazduha

Atmosferski vazduh ulazi zimi u rudničke prostorije sa nižim apsoiutnim sadržajem

vlage, pa može da primi znatno veću masu vodene pare. Na primer, atmosferski vazduh
potpuno zasićen (<p = 100%) na temperaturi od 0°C može da primi svega 3 ,7 g/m 3
vodene pare. Ako takvom vazduhu strujanjem kroz rudničke prostorije poraste temperatura
na !5°C , pod pretpostavkom da nije došlo do preuzimanja novih količina vodene pare,
relativna vlaga (samom promenom temperature) smanjiće se na svega 35%. Nasuprot
tome, ako vazduh leti ulazi u rudnik sa temperaturom od 25°C i relativnom viagom 60%,
pa se u kontaktu sa hladnijim stenama rasladi na 19°C i bez preuzimanja novih količina
vodene pare relativna vlaga će porasti na 70%.

2.2.2. Uticaj barometarskogpritiska i dubine

Godišnje promene barometarskog pritiska vezane za određenu lokalciju nidnika

nisu tako velike. M nogo značajnije su promene prilikom vođenja vazduha u veće đubine.
Na primer, vazduh čijaje temperatura 10°C, relativna vlaga 80% i pritisak 1013 milibara
ima gustinu 1,24 kg/m J i svaki kubni metar sadrži 7,5 g vodene pare. Na dubini od 1000
m zbog autokompresije, ! m3 sabiće se na svega 0,894 m3, pri čemu će sada ova nova
zapremina sadržati 7,5 g vodene pare. Kada se ovo stanje svede na 1 m3 vazduha, sadržaj
vlage će biti 8,4 g/m 3, što znači da će relativna vlaga porasti sa 80 na 90%.

2.2.3. Uticaj brzine vazdušne struje

Masa vodene pare koju vazduh može da preuzme pored ostalih faktora uslovijena
je i brzinom vazdušne struje. Ovaj uticaj odražava se preko koeficijenta preiaženja toplote
a v* Vrednost ovog koeficijenta zavisi od više uticajnih faktora, određuje se eksperimen-
talno, a za rudnike uglja mogu se koristiti sledeći obrasci:

a v = (3,5 + 5,8) W0’8 (W /m 2K) za hodnike (2.58)

a v = (5,8 + 9,3) W0’8 (W /m 2K) za otkope (2.59)

ili opšti obrazac:

2 + 'c
5 + 10)
C ,p » -
 39'

2. 2*4* Uticaj t&nperammog štanja vazduka

U k o ilk o j e ro d n lk to p a o l vassdoh z a g re ja n , te o re tsk e m o g o ć n o sii z a p o v e ć a n je

v la g e p o sto je , a ii se tim e p o s tiž e v e lik a z a sić e u o st, p a sa m im tim p o g o rša v a jii k lim a ts k i
BSlOVL : ' s ‘
■>' Zavisaost priraštaja apsolufce vlage izazvaoa promenama temperature isože se
odrediti jednačinom: : :A-: ^ ’• ■

A x ^ .n ( t- g (g /k g ) (2 ,6 1 )
g d e je : 1
Ax - p rira šta j a p so lu tn e v la g e n a p o sm a tra n o m p u to
t i t 0 - p o č e tn a i k ra jn ja te m p e ra tu ra v azd u lia n a p o s in a tra n o m p u tu
n » k o e fic ije n t p rira š ta ja v lag e.
O v aj k o e fic ije n t o d re đ e n j e ek sp e rim e n ta ln o i d at je đ n a č m o m :

n == 0,36 e0,056 to (2.62)

2.3. Vdccg brdne vazdušne struje na klimu

Brzina vazdušne struje je takođe jedan od veoma važnih kliinatskih faktora.

Poznato je da je osećaj toplote ili hladnoće razlieit ako se ocenjuje u vazduhu koji
stagnira, od onog koji postoji u vazdušnoj straji koja ima određenu brzinu. Taj utićaj
raste sa povećanjem brzine, aii ne lineamo i samo do određene granice. Preko te granice
više se ne oseća promena klirae, odnosno uticaj brzine strujanja kao klimatskog faktora.
Pošto se poboljšanje klim e v iši odvođenjem većih koiičma toplote, na sl. 10 vidi
se kako pod određenim uslovima utiče brzina vazdušne straje na ovaj proces. Taj uticaj
je u oblasti malih brzina najveći, a preko 6 m/s ostaje praktički konstantan.

Sl. 10.
 40

S o b z iro m d a s e u ru d n ic im a , u g ia v n o m s u sre ć e m o sa n e p o v o ljn im k lim a

p rilik a m a k o je se o g le d a jn u to m što p o s to ji a tm o s fe ra sa v is o k o m te m p e ra tu ro m i v is o k o m
v la g o m , u ticaj b rz in a v a z d u šn e s trn je treba- d a im a ra s b la đ u ju ć i e fe k a t. T aj e fe k a t v e z a n
j e is k lju č iv o za re a k c iju č o v e k a , p a se m m o ž e o d s tra n iti su b je k tiv n o s t.
P o s to je , n a im e , ra z iič ita k lim a ts k a m e rila k o ja o b u h v a ta ju u tic a je s v ib ili v e ć in e
k iim a ts k ib fa k to ra , N a o s n o v u tib ra z n ih m e rila i u tic a j b rz in e v a z d u š n e s tru je o c e n ju je
se ra z lič ito , p a će o to m e b iti d e ta ljn ije g o v o ra u o d e ljk u o o c e n i k lim a ts ld b priiika*

3 . OCENA STANJA KLIMATSKIH FRILIKA

U ru d a rsk o j p ra k s i o c e n a k lim a ts k ib p r ilik a v rš e n a j e u g la v n o m n a d v a n a č in a :

m e re n je m p o s e b n o k o n s tru is a n im in s tiu m e n tim a ili p re k o tz v . e f e k tiv n ih te m p e ra tu ra .
In s tru m e n ti, m e đ u k o jim a su n a jp o z n a tiji k a ta te n n o m e ta r (k o n s tru k c ije e n g le sk o g
f e i o l o g a L .H . H ill-a ) i v la ž n a k u g ia (W e tte rw irts c b a fts te lle - B o c b u m , S R N e m a č k a ),
u g la v n o m se v iše u ru d a rs tv u n e k o ris te .
P o d p o jm o m efektivne temperature p o d ra z u m e v a se z a je d n ič k i u tic a j v iš e k lim a ts k ih
fa k to ra : te m p e ra tu re , v la g e 1 b rz in e v a z d u šn e s tm je . N a jš im p rim e n u d o b i l a j e e fe k tiv n a
a m e rič k a te m p e ra tu ra (tefl\j k o ja j e d e fin is a n a is tra ž iv a n jim a a m e rič k o g d r u š tv a in ž e n je ra
z a g re ja n je i v e n tila c iju (A S H V E - A m e ric a n S o c ie ty o f H e a tin g a n d V e n tila tio n E n -
g in e e rs ).
R a s h la đ u ju ć a sp o o s o b n o s t v a z d u b a iz ra ž e n a a m e rič k o m e fe k tiv n o m te m p e ra tu ro m
u tv rđ e n a j e d o s ta o b je k tiv n o n a o s n o v u b ro jn ih e k s p e rim e n a ta i is p itiv a n jiin a u k lim a -
k o m o ra m a , p r i č e m u su p o je d in i s u b je k tiv n i o se ć a ji e lim in is a n i u p o re đ iv a n je m i iz ra v -
n a v a n je m .
E f e k tiv n a te m p e ra tu ra p o k la p a se sa te m p e ra tu ro m v a z d u h a iz m e re n o m su v im
te rm o m e tro m u s lu č a ju k a d a v a z d u h s ta g n ira ( w = 0 ) i k a d a j e p o tp u n o z a s ić e n v la g o m
(<p = 1 0 0 % ) . P ri to m e j e ja s n o d a k lim a ts k e p r ilik e m o g u b iti iste i p o r e đ to g a što se
fa k to r i k o ji u tič u n a n jih m e n ja ju .
N a sl. 11 j e p rik a z a n d ija g ra m z a o d re đ iv a n je a m e rič k e e fe k tiv n e te m p e ra tu re .
 41

Slika 1 1

" - 'i-'-' l z d ija g r a m a p r o iž ila z i d a z a je d n ič k o dej.stvo tri g la v o a k lim a ts k a fak co ra m o ž e d a

^ ie z n lfifa is to s B e fe k tiv e o m tem p eratisro m , T o se n a jb o lje v id i jz ta b e le 12.
K a o g ra n ie a p r i k o jo j se j o š m o g u p o s tie i n o n n a M ra d n i u č in e i u tv rđ e n o . j e '2 5
-'efefcfivnih ste p e n i. Isp o d o v e v re d n o sti k lim a j e p o v o ljn a z a o b a v lja n je te šk o g m đ a rs k o g
r a d a ? a iz n a d n je se m o ra z a h te v a ti s k ra ć e n je ra d n o g v re m e o a ili k lim a tiz a c ija ra d n ih
^m esta, u k o lik o se d ru g im te tm ič k im m e to d a m a n e m ogis p o s tić i p o b o ljš a n ja . N a im e ,
p re m a n e k im istra ž iv a n jim a [28] n e p o sre d n a o p a sn o st z a č o v e k a p o č in je k a d a se ra d
o b a v lja u M im atsM m u s lo v im a k o ji p re la z e 3 2 e fe k tiv n a step en a .
 42

Tahela 12.

A m eričk a T em p eratu ra °C R elativ n a B rzin a

efek tiv n a su v a ts v lažn a tv v lag a (p% vazd u šn e
tem p eratu ra stru je m /sec
25 25 25 100 0
25 3 0,1 3 0,1 100 3
25 2 8 ,6 2 2 ,7 60 0
25 3 0 ,1 2 4 ,8 65 0 ,5
25 3 3 ,1 2 6 ,6 60 3 -

K lim atsk i u slo v i rađne aim osfere re g u lišn se p ro p isim a k o ji m s u u sv im zem ljam a
is d . ■ -' ' ' ■ — *’ , -
U Belgiji se prim en iije efek tiv n a tem p eratu ra k o ja se o d re đ u je n a sledeći uačin:

UfB = 0 ,9 4 $ + 0 ,1 ts : (2 .6 3 )..

p ri černu se n o n n a ln o osm o časo v n o rad n o v rem e d o zv o ijav a do 31 efek tiv n o g stepena.

U Francmkoj se k o risti tzv. re z u itu ju ć a tem p eratu ra, a ra d d o zv o ljav a d o 2 8 °C .
U m d n ic im a Holandije zah te v a se skraćenje rad n o g v rem en a, ak o tem p eratu ra
su vog te rm o m etra p re đ e 30°C .
U lialiji se o sm o časo v n o rad n o vrem e d o zv o ijav a d o ts = 3 2 °C , a sk raćen je n a 5
časo v a zah te v a p ri tem p eratu ri ts — 3 2-35°C .
U Japanu se p re d v iđ a o b u stav ljan je rada, ako tem p eratu ra su vog te rm o m e tra p relazi
3 7 °C . “
Z a m d n ik e SRNemačke p re d v iđ a ju se ra zličiti zah tev i k o ji o b u h v ataju tem p e ra tu m e
granice,. b o a n u vazd u šn e s tra je , v lagu, ča k i staro sn u g ra n ic u za p o sle n ih rad n ik a. Ip a k
se u g ia v n o m 2 8 efe k tiv n ih step en i sm atra m ak sim aln o m v re d n o šću z a o b av ljan je rad a.
O b u sta v lja n je ra d a p re d v iđ a se p ri tem p eratu ri suvog te rm o m etra o d 36 °C i v lažn o g o d
30°C e
N a Novom. Zelandu zah tev a se ra d o d 7 časova p ri tem p eratu ri v lažn o g term o m etra
o d tv = 2 3 ,3 ° C ? a šestočasovno rad n o vrem e p ri tv = 2 3 ,8 °C .
U NR Poljskoj j e d o z v o lje u n o rm a la n ra d do ts = 2 6 °C , šesto caso v n i ra d p ri
p re k o ra č e n ju te m p eratu re suvog term o m etra o d 2 8 ° C ? a p ri ts > 3 3 °C d o z v o lja v a sam o
ra d .n a sp asav an ju . -
U : SSSR j e dozvoljen. ra d do 2 6 °C uz obezb eđ en je n iin im ain e b rz in e v azd u šn e
s tra je . •
P re m a p ro p isim a u Jugoslaviji (P ra v iln ik o teh n ičk im m eram a i z a štiti n a ra d u p ri
;radar.skim -..podzem nim rad o v im a) p re d v iđ a se u vezi k lim a tsk ih p rilik a sledeće:
- d a te m p eratu ra n e sm e d a p relazi 2 8 °C n a su v o m i 2 3 °C n a v iažn o m term o m e tra ,
šfo p ri sta g n iraju ć em vazd u h u o d g o v ara v re d n o sti o d 25 e fek tiv n ih a m eričk ih step en i. -
- d a se p ri tem p em tu ri o d 2 8 - 3 1°C n a su v o m te n n o m e tru i 2 3 -2 6 °C n a v lažn o m
te rm o m e tra , a p ri m inim alnoj b rz in i vazd u h a o d 0 ,5 m /s, za h tev a šesto časo v n o rađ n o
vrem e.
 43

4® MOGUĆNOST POBOLJŠANJA KLIMATSKIH PRILIKA

...' v.--- '■ "’- ■■/

N e p o v o ljn i u sio v i o k o in e atm o sfere, k ao š t o j e već ra m je re č d a o , n ep o v ljn o u tič u

n a za p o sle n e ra d n ik e i e fek te n jih o v o g ra d a , p a se z b o g to g a m o ra ju p rechizim aii m e re
z a n jih o v o p o b o ljša n je . P ersp ek tiv iiiiii ra z v o je m e k sp lo ata cio n ili ra đ o v a u d u b in u , o v i
p ro b le in i jo š v iše će d o iaziti d o izražaja,. k a o što j e to v eć slu čaj u m p o g im z e m ljam a. U
tra ž e n ju te h n ič k ih re šen ja m o ra se p o ć i o d n jih o v e ra c io n a h io sti i ek o n o m ič n o sti, j e r sam o
n a jsk u p ije m in e ra ln e siro v in e (zlato , d ra g o k am en je ) m o g u : d a p o d n e su tro šk o v e
k lim a tiz a c ije n a v e lik im d u b in am a [32]. - ■ - ;. : .
■r • Z b o g to g a se z a p o b o ljša n je ru d n ič k e k lim e traž e p re sv e g a e fik a sn a , a li i b rz a i
e k o n o m ičn a re še n ja k o ja n e u tič u p re su đ n o m tro šk o v e p ro iz v o d n je . T o su: p o v eć an je
p ro to k a v az d u šn e stru je , p ro m e n a n ač in a razv o đ en ja v a z d u h a i iz o la c ija v etre m h .p u te v a .

. _ 4.1. Povećanje protom vazdušne struje m fudnik

E fik a sn ije ra sh ia đ iv a n je ra d n ih m esta m o že se p o stić i o đ v o đ e n je m v e ć ih k o lič in a

to p io te , a p o v e ć a n i p rp to k v azd u šn e stru je m o že to d a o b ez b eđ i u m iio g im slu čaje v im a,
narocito. k a d su u p ita n ju ru d n ic i srednjib. d u b in a. D a b i se d o šio d o p ra v iln o g rešenja.
p o tre b n o j e iz v ršiti o d g o v a ra ju ć i te h n ičk i p ro ra č u n . 1
V ažduii k o ji u la z i u siste m m d n ič k ih p ro s to rija im a o d re đ e n a fiz ič k a sv o jstv a:
te m p e ra tu m ( t i ) , v iag u (<pi,xi), p ritisa k (B j) i g u stim i (p i).
Iz la zn a v a z d u š m strn ja im a p o tp u n o d m g e k a ra k te ristik e , j e r j e n a sv o m p u tu k ro z
ru d n ik p re u z e la v eće iii m an je k o iič in e to p lo te , p a su sa d a n o v i p a ra m e tri v azd u h a
h* 92» x2» i P2-
K o lič in a to p io te (Q ) k o ja se iz n e se s a v a z d u šn o m s tm jo m u to m slu č a ju b ić e :" ’

Q = n „ Q r ii) (k J/s) (2 .6 4 )

g đ e je :

mgj. - sre d n ja v fe d n o st m ase v az d u h a k o ji c irk u liše ru d n ik o m (k g /s)

i \ A i - en ta lp ije u la z n e o d n o sn o izlaz n e v az d u šn e s tra je (k J/k g )

S red n ja v re d n o st m ase v az d u h a izn o si:,... ? ;_:7 .

m sr ^ V p s r (k g /s ) ;;,7 ’ \ Y [ ‘ '(2.65)

p ri če m u j e psr - sre đ n ja v re d n o st g u sd n e p ro to k a .
O b z iro m m v eom a ra z lič ite v re d n o sti 'g u stin e v a z d u h a u ra z n im d e lo v im a v e n -
tiia c io n e m re ž e , p o tre b n o j e ovaj p a ra m e ta r o d re d ifi sa što v e ć o m tacn o šču .
E n ta ip ija v azd u h a j e u stv ari sp ecifičn i sad ržaj to p lo te to g v azd u h a:

i ~ Cpvazd " i’S 'b ^pvod ■^ 4* Ć k - ^ k l/k g ^ c. ; - __; (2 ,6 6 )

44

Ovde je: : -- - ::

cpvazd = 1 W/kgK - specifična toplota suvog vazduha pri konstantnom pritisku

CpVod = 1,93 kJ/kg K- specifična toplota vodene pare
C = 2500 kJ/kg- toplota isparavanja vodene pare pri temperaturi 0°C.

Kađa sepbveća protbk vazdušne struje onda će se ista količina toplote oslobođene
u rudniku preneti na veću masii vazduha, pa će entaipija izlazne vazdušne struje biti
manja. / --- . .- .■■: / . /V
Novi parametri iziazne vzdušne strnje biće cp2 , * 2 , p2 r i h'
Barometarski pritisak pri tome ostaje B2.
Količina toplote koja se ujedinici vremena sa vazdušnom strujdm iznosi iz rudnika
mora da ostane i kođ povećanog protoka istas da bi se temperatura snizila, pa će biti:

Q = msr' (i21 - ii) (W /s) (2.67)

Promena mase m'sr izazvana je kako povecanim protokom, tako i promenom

tempertumog stanja vazduha.
Pri rešavanju ovih problema, obično se traži snižavanje temperature vazduha za
određen broj stepeni. Međutim, da bi se mogli odrediti novi parametri izlazne vazdušne
struje pri povećanom protoku, potrebno je utvrditi šta se sve može dogoditi sa ukupnim
stanjem vazduha, ako mu se promeni temperatura. Ove promene ahaliziraju se na i-x
dijagramima. Pošto i pritisak utiče na stanje rudničkog vazduha konstruisani su ovi
dijagrami za različite pritiske. Za primenu u ventilaciji rudnika koriste se dijagrami za
1000, 1075, 1100, 1125 i 1150 mbara, a dati su u ovoj knjizi u prilogu 1, 2, 3, 4, 5.
Danas postoje i kompjuterski programi koji odgovaraju bilo kojem željenom
pritisku.
Konstruktivne odlike i-x dijagrama su sledeće:
- vrednosti istih temperatura suvog termometra pružaju se horizontalno, sa veoma
blagim nagibom u levo, a odgovarajuće vrednosti mogu se oćitati na ordinati.
- iste temperature vlažnog tennometra (tv) su prave koje polaze sa linije zasićenja
sa desne strane naviše ulevo.
- linije iste relativne vlage su krive, a svaka kriva odgovara određenom stepenu
vlažnosti. Najniža je kriva zasićenja (9 = 100%).
- linije iste apsolutne vlage (x) su vertikale, a oznake odgovarajućih vrednosti,
nalaze se na apscisi i date su u jedinicama g/kg.
- linije iste entalpije su kose i nisu paraielene sa iinijama (tv) što se prividno čini,
već su neznatno pomerene u odnosu na ove. Zbog toga nisu ni ucrtane u dijagram, nego
$e njihov položaj utvrđuje spajanjem istih vrednosti entalpije na donjoj i gomjoj gradiranoj
liniji van dijagrama.
Iz i-x dijagrama mogu se uočiti četiri karakteristična stanja vazduha koja mogu
nastati promenom njegove temperature (u ovom slučaju smanjenjem).
Ta karakteristična stanja su sledeca:

1) Sniženjem temperature, smanjiće se reiativna vlaga, apsolutna vlaga i entalpija,

tojestbiće: c *
 45

92* < 9 2 ; ‘V < X2 ; i 2 ' < i 2 ...... /

2) Sniženjem tem perature, relativna vlaga m ože d a ostane ista, apsolutna vlaga
entalpija da se sm anje, p a će biti:

93 = <P2; *2<*2> h ' < h

3) Sniženjem tem perature apsolutna vlaga m ože d a ostane ista, što znači d a relativna
vlaga m ože b iti veća, a entalpija će se i u ov o m slučaju sm anjiti p a se biti:

92 ’>92J x2* = X2J i2 '< i2

4) Konačno, sniženjem temperature može da se postigrie potpuna zasićenost vaz-

duha, to jest 100% - na relativna vlaga, povećana apsolutoa vlaga, ali još uvek smanjenje
entalpije. Znači:

9 = 100%; x2’> x 2; i2'< i2

Pri tome pada u oči da je razlika u entalpijama (i2 l-i2) maksimalna u prvom slučaju,
a minimalna u poslednjem, odnosno da razlika entalpije opada od prvog slučaja ka
četvrtom. Na osnovu toga važno je utvrditi koji će slučaj promene štanja nastupiti. Za
rudničke uslove najverovatniji su drugi i četvrti slučaj, tj. da relativna vlaga ostane ista
ili da apsolutna vlaga poraste, a relativna vlaga teži potpunom zasićenju.
Na primer, ako su prosečni parametri ulazne vazdušne struje na donjem aavozištu
jednog rudnika srednje dubine ts — 18°C, ty = 12°C i B — 1100 mbara, onda če biti:

- relativna vlaga cpi = 46 %

- apsolutna vlaga xi = 5,5 g/kg
- gustina vazduha pi = 1,31 kg/m3
- entalpija smeše 1 kg suvog vazduha i x kg vodene pare i(i+ X) ~ 31,9 kJ/kg
- entalpija 1 kg vlažnog vazduha i\ = 31,7 kJ/kg.

Izlazna vazdušna struja pod ventilacionim oknom ima sledeće vređnosti:

ts2 = 32°C, tV2 — 31°C i isti pritisak B2 = 1100 mbar. Na osnovu toga će biti:

- relativna vlaga 92 = 9 3 % 5 :
- apsoiutna vlaga x2 = 26,0 g/kg ''•<■■■" , r
- gustina vazduha = 1,24 kg/m3 : V
- entalpija (1 + x ) i2(i + x2) = 98,6 kJ/kg
1 •• t ^t . 98,6 98,6 VrA
- entalpija vlažnog vazduha i2 = — — = - — = 96,1 kJ/kg
l + x2 1,026
Srednja gustina vazduha koji provetrava rudničke prostorije iznosi:

P1+P2 1,31 + 1,24

Psr 2 = l,2 7 5 k g /m 3
2
46

Ako se rudnik provetrava sa 60 m /s vazduba, masa koja cirkuliše u jedinici

vremena iznosi:

“ sr = Psrv = 1.275 ■60 = 76,5 k g /s 3

Količina toplote koja se iznosi iz rudnika, prema jednačini (2.64) biće:

Q = nis, (ir ij) = 76,5(96,1-31,7) = 4926,6 kJ/s

Rashlađivanje radnili mesta može se postići povećanjem protoka vazduha, pa se

postavlja pitanje kolike su to nove mase vazduha koje omogućavaju smanjenje izlazne
temperature za određeni broj stepeni. Pri tome, novi protok treba da obezbedi iznošenje
istih količina toplote, kao u uslovima pogoršanib prilika, što znači da treba da bude
zadovoljen uslov jednačine (2.67):

Q = 4926,6 = i V fe' - ij) (2.67.a)

Ako se želi u navednom primeru sniziti izlazna temperatura na 28°C, moraju se

analizirati mogućnosti za ovakvo rešenje na bazi i~x dijagrama [33],
Prema siici 12, proizilazi da se 28°C na suvom termometru može postići na jedan
od sledećih načina:
 47

- Smanjenjem vrednosti relativne vlage, apsolutne vlage i entalpije;

- Održavanjem iste vrednosti relativne vlage, a smanjenjem apsolutne vlage i
entalpije; ' • ■’ :
- Povećanjem relativne viage na 100%, a uz smanjenje apsoiutne vlage i entaipije.
Iz dijagrama takođe sledi da se potrebno sniženje temperature ne može postići
održavanjem konstantne vrednosti apsolutne vlage.
Razmotrićemo ovde slučaj 2 i 4 kao mimmalne i maksimalne mogućnosti, reaine
za mdničke uslove. Slučaj pod 1 je teško definisati jer postoji veoma veiiki broj rešenja.
Slučaj 2 pretpostavlja istu relativnu viagu izlazne vazdušne stmje (92’ ™ 93%),
pa će novo stanje biti definisano tačkom (b) na dijagramu (sl. 12). Iz dijagrama sledi da
je temperatura vlažnog termometra tV2f = 27,1°C, apsolutna vlaga x2 ' - 20,2 g /k g , a
entalpija i2' = 79?5 U /k g . Nova vrednost gustine izlaznog vazduba biće
P2' = 1,258 k g /m , a srednja vrednost:

, 1,31 + 1,2 5 8 _____ , 3

Psr = — — *---------- = 1,28 k g / m

Prosečna masa protoka iznosiće: * ‘

'i V ..... V; ■' >• ■.'&:/**., j.-i. .
’ :.i--t.V*i:2 .*> ' '.

’ ■ msr’ = 1.Ž8/V ;

Pošto količina tbplofe koja še sa vazdušnbrir šliujom iznosi mora da ostane ista (Q
— 4926,6 kJ/s). iz jednačine (2.67;a) :može da se odredi' zapreminski:;protok V, jer je:
. v’lv . ■ V *: VV ■’ ..; ' r ' 'V.ČV. ' . V:

4926,6 = 1,28 V (79,5 - 3 l!7 ) = " r:V &;'■■■■■

. •••"" - •••• '..•;' .* •-.• -• . i? * -.ih ■ 'V. ••••• .. * 7 , ' ■...'(:■

Odavde proizilazi da je potreban protok vazdulia: ;' '

/< '- t
V = 80,5 m3/s

Slučaj 4 pretpostavlja da će doći do potpunog zasićenja vazduha (92' = 100%),

a to je položaj c u dijagramu (sl. 12). Iz toga sledi da je:

- apsolutna vlaga x2’ = 21,7 g /k g

- entalpija i2 ' = 83,8k J/k g

Gustina vazduha u ovom slučaju iznosi: ,

: ' ' ; "■ ■ " ''V ...-■ '• V ":V vn.-'^.X - i: iV
• ,1 : •- ' ; ■• ■v ! -'.'•+: : . , A] ,> r
., :t; r. . P27 l,2 5 6 k g /n r ''4',.,,
u ., . ■*, -. . . . <^>
a šrednja gustina za mdnik: .. •,

f 1,31 + 1,2 5 6
Psr “ n 1,28 kg/m3
 Iz obrasca (2.67a) dohijase daje:

4926,6 = 1,28 V(83,8-31,7) ;

odakleje: . ,
V = 7 3 ,9 m 3/s . ... ;

v Na osnovu toga proizilazi da se snižavanje temperature izlazne vazdušne struje sa

32°C na 28°C, za date uslove, može postići povećanjem protoka sa 60 m3/s na 73,9 do
80,5 m3/s. . - . ;.......-:v , :•

4.2 . Povećanje protoka za široko čelo

Često puta ukupan protok za rudnik zadovoljava, ali na otkopna radiiišta, a naročito
na široka čela dovodi se nedovoljno vazduha, pa su klimatske prilike nepovljne. Mogućnost
njihovog pobljšanja može se sa zadovoljavajućom tačnošću ođrediti, ako su poznata
osnovna topiotno fizička svojstva stena i slojeva: specifična topiotna provodljivost (X),
specifična topiota (c), gustina stenske mase (p), koeficijent temperatume vodljivosti (a)
i koeficijent topiotne konvekcije (akv)-
Obzirom da se u ovom siučaju radi o hlađenju ugija (rude, stena), potrebno je
odrediti Fourierov broj (Fo) i broj Biot (Bi) koji karaktenšu ove procese, a pomoću kojih
se određuje važan vremenski faktor, ođnosno pokazatelj starosti rudarskog rada K(a).
Ceo postupak biće objašnjen na jednom primeru iz prakse iz kojeg se vidi kako
veći, odnosno manji protoci kroz široko čelo utiču na temperatumo stanje vazdušne struje.
U stenama čija je temperatura tst == 35°C izrađen je hodnik dužine 1500 m,
poprečnog preseka A = 8 m2 i obima U = 11,4 m. Temperatura vazduha koji ulazi u
ovaj hodnik iznosti t\ = 20°C. Hodnik je izrađen pre 3,5 godina i vreme njegovog
provetravanja iznosi 30550 časova. Brzina vazdušne struje u njemu je 3 m/s. Postavlja
se pitanje koliki je uticaj temperature stena u ovim uslovima na temperaturu vazduha,
koliko bi se zagrejao vazduh ako je ta brzina 4,5 m/s. Gustina vazduha na datoj dubini
3
iznosi p = l,3kg/m

Toplotoo-fizički paramteri stena su šledeći: ; ,;

- specifična toplotoa provodljivost X = 4,1 W/mK

- specifična toplota stene c = 0,84 kJ/kgK
- gustina stene p = 2570 kg/m3

Toplotoo-fizičke parametre stena i slojeva dosta je teško odrediti. Za orijentacione

proračune mogu še koristiti podaci iz tabele 13. Pri tome treba voditi računa da li se
toplota prostire upravno na slojevitost ili paralelno sa njom. U shičaju paralelnog pros-
tiranja, vrednosti koeficijenta \ povećavaju se za određeni procentualni iznos koji je
takođe dat u tabeli 13.
 49

Tabela 13.
Toplotni parametri stena
XW/mK % povečanja Specifična Gustina
Vrsta stena upravno na X paralelno toplota p kg/m3
slojevitost slojevitosti C J/kgK
peščar 2,64-4,37 12,6 626-1087 2544-2730
glina 1,13-2,33 29 734-1071 2560-2990
ugalj 0,292-0,40 18,4 1150-1200 1200-1300

Na osnovu datiH podataka mogu se izračunati još i sledeći parametri:

- koeficijent temperatume vodljivosti (a):

X
(2 .68)
(m2/s)

4,1 -5
a = 0,19 -10 (m2/ S)
0,84 - 10J • 2570

- Koeficijent toplotne konvekcije (akv):

a kv = (3,5 - 5,8) W°’8 (W /m 2K) (2.69)

a kv = 5 • 40’8 = 15,2 (W /m 2K)

- Fourier-ov broj (Fo):

a •t
Fo (2.70)
r2
£n

Ovde je:
t - vreme u sekundama
t = 30660 x 3600 (s)
r0 - ekvivalentni poluprečnik prostorije

2U
(2.71)
r° = x

2- 11.4
= 1,4 m
8

Fo __ 0,19 10 5 - 30660 - 3600 _ 1Q?

1,4 V '
 50

- Broj Biot

a kv*o
~T“ (2.72)

15,2 ■ i ?4
Bi ='
4,1

Količina toplote koju predaju okolne stene zavisi od više faktora, ali jedan od
najodlučujućih je vremenski faktor. U zavisnosti od vremena izrade prostorije, sa okolnih
stena đovodiče se razlieite količine toplote. Zbog toga se u proračune uvodi tzv. pokazatelj
starosti rudarskog rada K(a), koji zavisi od broja Biot i Fourier-ovog broja. Vrednosti
ovog pokazatelja date su u dijagramima na sl. 13 i 14. ;
Kada je poznata vrednost K(a) može se odrediti količina toplote koja dolazi pod
određenim uslovima sa okolnih stena i ona iznosi:

t«t
Q = X-5 — ^K^a) UL (2.73)
ro

Vazduh će u tom siučaju da preuzme sledeću količinu topiote:

Q = m c p (ts2 - tsl) (kW) (2.74)

Ovdeje:

tsi - temperatura suvog termometra na početku posmatranog puta

ts2 - temperatura suvog termometra na kraju posmatranog puta

Ako bi se priraštaj temperature račimao iz ovog obrazca (2.74) važio bi samo za

veoma kratke dužine. Zbog toga je za proizvoljne dužine hodnika koji su izrađeni u suvim
stenama izveden obrazac:

tst - ts2 = (t* - ts!)e v (2.75)

Preko ovog obrasca uzima se u obzir i nestacionamost procesa koja u stvari prostoji,
a u ovakvim slučajevima je posebno izražena.
Eksponent v u jednačini (2.75) definisan je sledećim izrazom:

= UXK(q)L
(2.76)
m c p rG

Pošto je u ovom brojnom primem vrednost Bi = 5,2 i Fo = 107 iz dijagrama na

sl. 14 određen je pokazateij K(a):

K(a) = 0,24
 51

Koejićijent starosti rudarskog rada K(d) = J

Koejicijent starosti rudarskog rada K{a) = f(F o, Bi)

 52

Zapreminski protdk vazduiia pri brzini w - 3 m/s iznosi: J i

,1 / / ■" V = wA = 3.8 = 24 m3/s . ‘

a njegova masa: : -'T . . ...T;:' '

m = PV = 1,3 • 24 = 3 1 ,2 k g/s ; /

Na osnovu ovili podataka eksponent v biće (jednačina 2.76):

11,4.4,1-0,24.1500
v — ---------------- z---------- = 0,385
31,2- 1,103 - 1,4

i dalje (jednačina 2.75):

; : : 35-ts2 = (35-20) e ° ’385 = 24,8°C f

Rešenjem ove jednačine po tS2 dobija se da je temperatura vazduha na kraju

prostorije 24,8°C, odnosno da je porast temperature na dužini od 1500 m oko 4,8 K.
U ovim proračimima (jednačina 2.76) uzeto je cp = 1.103 J/kgK, ^ •
Ako se poveća brzina vazdušne stnije, povećaće se zapreminski protok i njegova
masa, pa će nove vrednosti biti: /

V, = 4,5 . 8 = 36 m3/s

ni] = 36 . 1,3 = 46,8 kg/s '

;f Vrednost eksponenta v iznosiće u promenjenim uslovima:

11,4 - 4,1/ 0,24 • 1500 _ ,

v = ----- — ------ — — — = 0,257 *
46,8 - 1 - 103 . 1,4

Iz jednačine (2.75) biće:

35-ts2 = (35-20) e 0’257

odakleje ts2 = 23,4°C. T

To znači da se sa povećanjem protoka od 24 m3/s na 36 m3/s, odnosno za 50%,

porast temperature smanjio sa 4,8°C na 3,4°C tj. za oko 40%.
Smanjenje brzine vazđušne struje, tj. smanjenje zapreminskog protoka dovodi do
povišenja temperature vazduha, pa će biti: .'•/"»

m2 = (2x8)xl,3 = 20,8 kg/s

 53

1 1 ,4 .4 ,1 -0 ,2 4 .1 5 0 0 _
V7 = — —------------------------- = 0 ,5 8
20,8 ■1 ■103 • 1,4

35-tj2 “ (35-20)e0,38 _

ts2 = 26,6°C

Na osnovu proračuna se vidi da je pbvišenje temperature u uslovima znatnog

smanjenja protoka čak 6 ,6 °C.

4,3, Vođenje vazđušne struje

U principu, vazdušna struja vodi se kroz sistem podzemnili prosiorija uzlazno.

Tako uostalom predviđaju i naši propisL Međutim, kod rudnika srednje i velike dubine
na taj način se vazđiih maksimalno zagreje i kao takav dovodi na radna mesta.
Da bi se umanjio uticaj dva najjača izvora toplote - autokompresije i geotermskog
stepena, odnosno toplbte stena-silazno vođenje vazdušne struje daje bolje klimatske efekte.
Na taj način efektivne temperature na ulazu u otkop mogu se sniziti za 3-5 K, a na izlazu
1-3 K, zavisno od dužine širokog čela, proizvođnje i veličme vazdiišnog protoka. Na sl.
15 datoje upoređenje porasta efektivne temperature vazdušne straje pri uzlaznom vođenju
i nakon promene režima provetravanja tj. usppstavljanja siiaznog vođenja vazdulia.

izvozno transportni hodpici široko

Žfeto -yentil acioni hodnic i
36
* - ‘
32
č' - , , '4. , ! _ _ --- -
28
— y
24
f ,. p,
c .^ A __ L
20 •
■.. „ _ >", I „ :
16
i
' ■1 s,r# *• ,.,;vV i■' . f .,
12 i
1
6 I ,;, ,’‘'1-*S... ?. ’H./■i
,1
m 200 £ 300 400 500 600 700 800 900 m
. , • - - ^ - .
a - uztažno razvođehja b - silazn o razvođenje
" vazduha :i vazduha ‘ f

SL 15.
54

Dalja poboljšanja temperatumog i klimatskog stanja vazduka mogu se postići

organizovanjem glavnog transporta kroz ventilacione liodnike, radi sprečavaaja kontakta
iskopanog uglja ili mde sa svežom vazdušnom stmjom.
Stari radovi su takođe neka vrsta akumulatora toplote. Zbog toga je korisno
izbegavati vođenje vazdušne stmje pored njih, a takođe i sprečavati sve kratke spojeve
kroz zonu starih rađova.
Ako se želi što je moguće više sniziti temperatura na širokom čelu, dobri rezultati
se posiižu ako se radi sa tri hodnika, kako je to prikazano na sl. 16a.

Kriva 1-2-3-4 prikazuje promenu temperature kada nema srednjeg hodnika (sl.
16b). " ........ H j ^ ^ ‘ ^
Krive 1-2-5' i 4' 43’ - 5’ pokazuju temperatume promene u dva ogranka sveže
vazdušne stmje sa spajanjemnapolovini širokog čela (tačka 5’), akriva5’ - 6 ’ temperature
u izlaznoj vazdušnoj stmji (sl. 16b).
Opisanim načinom, kao što se vidi, mogu sepostići određena, čak ponekad i osetna
poboljšanja. Međutim, ako se poboljšanjem načina razvodenja vazduha ili povećanjem
protoka ne mogu postići željeni rezultati, mora se primeniti ldimatizacija radnih mesta.
 GLAVA III

3. PRIRODNA DEPRESIJA

Pod pojmom prirodne depresije podrazumeva se kretanje vazduha izazvano prirod-

no nastalim uticajnim faktorima. Ti faktori su: gravitacione siie usled kojih se formiraju
različite vrednosti pritisaka u vertikainim i kosim prostorijama, zatim uticaj vetra, odnosno
njegovog dinamičkog pritiska, kao i kapanja vode u oknima [42].

Prirodna depresija može nastati u ovim slučajevima:

1. U rudnicima otvorenim potkopom (sl. 17)

Ovde strujanje vazduha
nastaje pod uticajem razlike u
pritiscima dva vazdušna stuba -
spoljašnjeg B’B i unutrašnjeg AC.
Zimi, kada je atmosferski vazduh
hladan i ima veću gustinu od
toplijeg vazduha u rudniku, dolazi
do strujanja kroz potkop,
njegovog zagrevanja i podizanja
kroz okno.
Zbog visokih temperatura
atmosferskog vazduha, a nižih
temperatura u oknu, gustina
rudničkog vazduha je veća od at-
mosferskog, pa doiazi do
obmutog stmjanja, što znači da
vazduh ulazi kroz okno, a izlazi
kroz potkop.
Osim ovih uticaja kod mdnika otvorenih potkopom na prirodnu derpesiju utiče i
energija vetra preko dinamičkog pritiska.

2. U rudnicima koji su otvoreni sa dva okna na različitim geodetskim visinam (sL

18) u \ '
Zimi vazdušni stub A’AB ima veću gustinu jer jehladniji, pa je stmjanje vazduha
u smem ABCD.
Leti je stmjanje obmuto. U koliko se u oknu uiazne vazdušne stmje AB javlja
kapanje vode, doći će do hlađenja vazdulia, pa i do povećanog stmjanja, odnosno do
56

povećanja prirodne depresije.

Đ A'
Međutim, u koliko je okno AB suvo,
a kapanje vode se javlja u ven-
tilacionom oknu CD, doći će do
hlađenja vazduha u njemu i sman-
jenja prirodne depresije, pa čak i do
povremenih prekida vazdušne
struje.
U rudnicima kod kojih su oba
okna na istom geodetskom nivou,
strujanje pod uticajem prirodne
depresije uspostavlja se ako u jed-
nom od njih postoji kapanje vode ili
neki drugi uticaji, kao na primer ter-
malne vode i sl. vi 1'

3. U oknu ufazi njegove izrade vazduh se u kontaktu sa okolnim stenama rashlađuj

i spušta naniže. Na dnu okna usied radnih operacija na dubljenju, vazduh se zagreva i
sredinom podiže (sl. 19). Na taj način se u
jednoj prostoriji uspostavlja dvosmemo
stmjanje: duž obima naniže, a sredinom
«
£ naviše.
f t 1 \
: i 1 ^ 4. Kod rudnika lociranih na
;! j S visirii ispresecanih potkopima, prirodna
depresija je uslovljena temperatumim raz-
! 1 * \ likama, ali su njena kolebanja osetna ne samo
1 ,t *.
tokom godine, nego i tokom dana (sl. 20).
11 l.i
I i 1 i A Znatne razlike temperature danju i
r O \ noću izražene su zbog velike visihske kote.
Osim toga opisana lokacija mslovljava
zagrevanje vazduha pod uticajem sunčevih
Sl. 19. zraka ujutm sa jedne strane, a posle podne
sa dmge. Zbog toga dolazi do formiranja
stubova vazduha različite temperature, a samim tim i do različitih pravaca stmjanja u
toku dana.
 57

3 J . Uticajni faktori prirodne depresije

Na veličirm prirodtie depresije ntiče više faktora kao što su: hemijski sastav i
sađržaj vlage, barometarski pritisak, dubina rudnika, depresija glavnog ventilatora i
temperatura. Svi navedeni faktori nemaju podjednaki značaj, aii su među njima ipak
najuticajniji temperatura i dubina. Tako je kođ dubokih i topiih rudnika utvrđeno da se
prirodnom depresijom dobija čak 4000-6000 m3/m in vazduha. Inače, ocenjuje se da se
prirodnom depresijom u zavisnosti od promenljivosti uticajnih faktora može ostvariti 20-
25% ukupnog protoka [43]* ' ,.v '

3 .1 .1 . Hemijski sastav nema veliki uticaj na vređnošt prirodne depresije zato što
je prisustvo gasnih komponenata koje ne čine normalan sastav vazduha ograničeno
propisima. Prisustvo metana i vodonika kao izrazito iakih gasova ili ugljendioksida, kao
težeg gasa, ne može u znatnijoj meri uticati na promenu gustine vazduha, jer pri većim
koncentracijama od dozvoljenih, ne mogu se obavljati radarski radovi.

3 .1 .2 . Barometarski pritisak direktno utiče na gustinu vazđuha (obrazac 1 .1 6 .),

ali njegove oscilacije na jednom nidniku nisu velike i obično ne prelaze ± 3 5 mbara.
Zbog toga se ocenjuje da taj uticaj na prirodnu depresiju nije veči od 3-4% .

3 .1 .3 . Duhina rudnika je dircktno proporcionalna vrednosti prirodne depresije i

zbog toga značajan uticajni faktor. Utvrđeno je da se približne vrednosti prirodne đepresije
u radnicima raziičite dubine kreću ovako: , ;

- za rudnike dubine 400-500 m oko 250-300 Pa, 7

- za rudnike dubine 700-800 m oko 500-600 - - 4 .f
- za duboke radnike preko 1000 m više pd 1000-1500 Pa.

3 .1 .4 . Rad glavnog ventilatora, ma da u suštini utiče na razređenje vazduha

(stvarajući depresiju) prema najnovijim istraživanjima nema veiikog značaja za ukupnu
vrednost prirodne depresije, jer iznosi svega nekoiiko procenata.

3 .1 .5 . Temperatura je osnovni faktor prirodne depresije, jer zajeđno sa

barometarskim pritiskom , koji raste sa dubinom, određuje gustinu vazduha. Ma da na
temperatumo stanje radničkog vazduha utiče čitav niz faktora (geotermski stepen,
autokompresija, topiota stena, viaga i dr.) važan uticaj ispoljavaju dnevne, mesečne i
godišnje oscilacije temperature atomsferskog vazduha. Obzirom da je taj uticaj veoma
prom enljiv, potrebno je sagiedati njegove srednje, maksimalne i minimaine vrednosti.
Zbog toga se na osnovu podataka hidrom eteoroloških službi za određenu lokaciju
radnika izrađuju dijagrami oscilacija mesečnih srednjih, maksimalnih i rnirnfnalnifo
temperatura (si. 21) i zatim proračunavaju srednje, minimalne i maksimalne vrednosti
prirodne depresije (sl. 22).
58

•C
25
20
15
10
5
0
-5
-10

Sl. 21.

Sl. 22.

3 .2 . Proračun prirodn e depresije

P o sto ji veći broj m etoda za o d ređ iv an jep riro d n e depresije, p a će ovde b iti prikazane
one k o je se najčešće ko riste.

3.2.1. Hidrostatička metoda

O v a m etoda zasniva se n a određ iv an ju razlike sila gravitacije izm eđu ulaznih i

izlaznih stu b o v a vazduha (sl. 23):
 59

'hprir = Ap = Pi - P2 " (3 .1 .)

gde je: p j - pritisak vazduha na dno ulaznog okna

p 2 - pritisak na dno izlaznog okna.

Pošto se odgovarajući pritisci mogu izraziti jednačinama:

Pi = HPlg i p^ = Hp^g ; (3 .2 .)

dobija se (na osnovu jednačina 3.1 i

3.2):

hprir = Hg (p, - p2) (Pa) (3 .3 )

Da bi se po obrascu (3.3)
adredila vrednost prirodne depresije
potrebno je sa što većom tačnošću
odrediti srednju temperaturu tsr» ili
srednju gustinu. Zbog toga se može reći
da postoje dve varijante ove metođe: na
osnovu srednje temperature ili gustjne.
Ako se merenje temperature vrši
u oknima na različitim međusobnim ras-
tojanjima l , onda će srednja vrednost
biti:

h h + h h + --— *«i h
-•isr “ (3.4.)
h + h + .........l n

Poštoje vrednost temperature u tački E nemoguće izmeriti određuje se po obrascu:

tE = t0 - 0,01 . H j ” / . - (3.5)

; V' tQ - temperaiura na ulazu' u okno: (u tački A) • i ?

- visinska razlika ušća dva okna

Gustinu vazđuha treba računati po'- obrascu (1.16).

Za određivanje gustine u tački E uzima se vrednost barometarskog pritiska izmerena
utačkiD. . ‘ r z * r.- r:-.
Pri određivanju prirodne depresije:ovom metodom potrebno je uzeti u obzir i
sadržaj vlage, jer je utvrđeno da taj uticaj nije zanemarljiv. U tom slučaju povbljnije je
odrediti tačnu vrednost gustine p u svakoj memoj tački, pa na osnovu toga izračunati
srednje vrednosti psrui i što je u stvari druga varijanta ove metode. ■£
 60

os 3.2.2. Termodinamička ili grafoamlitička metoda

Ovu meiodu razradio je Vorppajev [44] tretirajući promenu stanja vazđuha m H-T
koordinatnom sistemu. Ovde je H v-' geodetsfea visina meme tačke, a T; - temperatura
izmerena u njoj. Ova metoda zanemaraje uticaj vlage."'
U H-T koorđinatoi sistem. imose, se merne tačke, spajaju po redosledu protoka
vazduha i na taj način konstniiše paraleiogram, koji ima površmu A i težište Tc.
Rad (L) mase 1 kg vazdiiha', koji se izvrši prema konturama ovog paraleiograma,
jednak je površini toga paralelograma (A) pomnoženoj sa ubrzanjem sile teže (g) i
podeijenoj sa temperaturom težišta (Tc) paraielograma:

L = ^ (3.6)
%: \ >. ..... , U •”

,Prirodna depresija (fapnT) je onda proizvod rada i gustine vazduha (p). !

(3.7)

? ;</. 24 prikazanje šematski presek kroz rudnik sa memim tačkama i paralelogram

depre.sije,'U:H“T dijagramu sa položajem težišta Tc„ f

\ , ' . ! ' $L 24. - - ■

Površina paralelograma u H-T sistemu sa poznatim koordinatama temena može se

ižračuhati po obrascu (za paraielogram iia sl. 24):
~( :.. c ' ;; - - ■- : ;- ■

A = ^ [ H i ( T 2 = T 5 ) + H 2 (T 3 = :T l ) + H 3 (T 4 - T 2) + H 4(T 5 - T ^ ^ + H ^ ^ - T 4) j (3 .8 )
 61

Dijagrami konstruisani na qvaj način nazivaju se jo š i indikatorskim, jer pružaju

informacije i o smeru dejstva prirodne depresije:
Prirodna depresija je pozitivna (znači u istom smeru sa dejstvom glavnog ven-
tilatora), ako je smer vazdusne straje na dijagramu suprotan kretanju skazaljke na satu.
U koliko je smer vazdušne struje u pravcu kretanja skazaljke na satu, prirodna depresija
će dejstvovati suprotno depresiji glavnog ventilatora.

5.2.5. Barometrijska metoda

Ova metoda se zasniva na kombinaciji zakona Gej-Lisaka i Bojla:

Pv = PoVo (1 + Kt) (3.9)

Ako se uzme da je vp = vQpD može se iz gomjeg obrasca (3.9) izvesti:

p = £ (1 + K,) (3.10)
gdeje: ; <
. p - pritisak
p - gustina pri temperaturi t
pQ- gustina pri temperaturi 0°C
Kt - koeficijent toplotnog širenja vazduha

Pritisak stuba vazduiia elementame visine dH na jedinicu površine, smatrajući

gustinu p konstantnom, iznosi:
. „ '. L J ... ' « . . . . U ". . . _■. ■,

dp = - pgdH (3.11)

Ako se podeli jednačina (3.11) sa (3.10) dobija se:

v• ... . ' . f'- ; '

dp = — Po
— — —— g —- dH
(3.12)
P Po 1 + Kt

Smatrajući temperatura konstantnom, nakon integriranja sledi:

(3.13)
t op* r T K ; ) H * <:

gde je: C - konstanta integriranja „ - -

Kada se posmatraju dve tačke na različitim geodetskim visinama H i i H2 u kojima

vladaju pritisci pi i P2 biće: J ."-"'7..-.,....
62

t o p i - - ( R: ■ # k, " - ' i c < 3 i4 >

toP2 - - ( £ ; r n ? H*> + c (3 1 5 >

Ođuzimanjem jednačine (3.15) od (3.14) dobija se:

l n p j - l n p ^ l n ^ ) ^ — J — ( H2 - H j) (3.16)
P2 Po 1 + fH

Ako se prirođm logaritm žele zameniti dekaduim, koristi se transfonnacioni modul

M — 0 943439 pa će biti:

1° 8 r ' m ^ (t t k ; > (H 2 - H i > (3-17>

Iz jednačine (3.17) može se izraziti tzv. barometarski koeficijent K:

Po 101325
- 18450 (3.18)
Mp0 g 0,4343 ■1,29 ■9,81

gde je: p0 = B0 = 101325 Pa, barometarski pritisak

p0 = 1,29 kg/m3 gustina vazduha pri 0° i 101325 Pa

Jednačina (3.17) važi za suv vazduh i konstantno ubrzanja sile teže. Za vlažan
vazduh kod proračuna u ventilaciji rudnika korisd se obrazac koji su na osnovu jjednačine
(3.17) izveli Heise i Drehkopf [19].

logB^ = logB j ± lg45Q + 67 6 ^ + 0 000637 9srE (Pa) (3-19>

O vdeje: Bj - pririsak u prvoj memoj tački (Pa)

- pritisak u dragoj memoj tački (Pa)
A H - visinska razlika posmatranih tačaka (m)
tsr - srednja temperatura vazduha
<psr - srednja vrednost relativne vlage
E - parcijalni pririsak zasićenja pri temperaturi tsr (Pa)
P
3.3> Uporedna analiza m etoda proračuna

Da bi se sagledala pogodnost opisanih metoda za određivanje prirodne depresije

potrebno je uporediti rezultate dobijene njihovom primenom. Na sl. 25 dat je fematski
 63

presek kroz glavne prostorije jednog rudnika sa položajem m em ili tačaka i rezultatima

N a osnovu ovih podataka proračunata je prirodna depresija na sva tri načina, a

prvi način u obe varijante. M ereni podaci nalaze se u tab. 14 (kolone 2 , 3 i 5 .).
| '■. sf; "• r

V ~*’ f »' v.. 1

3.3. L Proračun hidrostatičkom metodom

3.3.1.1. Gustine vazduba u m em im tačkama proračunate su na bazi obrazca (1.

i prikazane tabelam o. Vrednosti parcijalnih pritisaka (E) uzete su iz tab. 7 . rfako određene
vrednosti gustine unesene su u tab. 14 u koionu 7. Srednja vrednost gustine u ulaznom
vazdušnom stubu iznosi:

1,263 + 1,273 + 1,284 + 1,291 + 1,251

Psrul 1,272 k g /m 3

a u izlaznom :

1,239 + 1,218 + 1 ,1 9 0 + + 1 ,1 6 9 ....................3

Psrizl = -------- ^ 5--------------------------- = i - 2 0 4 k S / m

Prirodna depresija će tada biti (obrazac 3 .3 )

hprir = &H ( pi - P2 ) = 9,81 • 550 ( 1,272 - 1,204 ) = 367 Pa

 £

Tabela 14.
Tabela 14.
PRORAČUN PRIRODNE DEPRESDE

Mcmi Dubina Temperatura Relativna Barometarski Parcijalni Gustina lsr <Psr Parcijalni ** log logB2 B(Pa)
ucka H (m) ts (°C) vlaga % pritisak (Pa) pritisak (kg/m3) (°C) (%) pritisak
zasičenja zasićenja
za tsr
(Pa) (Pa)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10' 11 12 13 14
9 0 5 ,8 * 75 99000 910 1,251 ~ _
1 120 7 ,0 70 101300 1000 1,263 6,4 72,5 960 0,00634 5,005609 5,011949 101300
2 25 0 9 ,0 70 102900 1150 1,273 8,0 70 1070 0,00683 5,011949 5,018779
3 410 12,0 50 104800 1400 1,284 10,5 60 1270 0,00833 5,018779 5,034319
4 550 15,0 60 106600 1700 1,291 13,5 55 1550 0,00721 5,027109 5,034319
5 55 0 2 5 ,0 90 106600 3170 1,239 20,0 75 2340 0,0 5,034319 5,034319
6 41 0 2 5 ,0 92 104800 3170 1,218 25,0 91 3170 -0,00689 5,034319 5,027429
7 150 2 4 ,0 94 102000 2980 1,190 24,5 93 3070 -0,01282 5,027429 5,014609
8 0 23,0 96 99900 910 1,169 23,5 95 2890 -0,00741 5,014609 5,007189 101669

♦ tf. = •, -0,01 Hg - 1 = 7 - 0,1 • 120 = 5,8°C

A H ______________AH____________
~T 18450 + 67,6 tsr + 0,000637 <psrE
 65

3 .3 .1 .2 . A k o se n e o d ređ u je g u stin a u svakoj m em o j tačk i i n a o sn o v u to g a sre d n

v re d n o st gu stin e, n eg o sam o srednja tem p eratu ra p o o b rascu (3 .4 ) i p re k o o v e g u stin a
u lazn o g i izlaznog vazdušnog stuba, rezu ltat ee b iti sledeći:

_ (2,73 + 6,4) 120 + (273 + 8) 130 + (273 + 10,5) 160 + (273 + 13,5) 140

Tsrui ” 550

T sruj = 282,8 K ; tsrul = 9,8°C

(273 + 23,5) 150 + (273 + 24,5) 260 + (273 + 25) 140

isrizi 550 5

tsrizi = 24,4°C

S rednja v red n o st b arom etarskog p ritisk a iznosi:

999 + 1066
Bsr 2 == 1032,5 m b ar

N a o sn o v u o v ib v red n o sti g u stin a ulaznog i izlazn o g v azdusnog stu b a biće:

0,350 ■1032,5
= 1,278 k g /ffl
Psnil 273 +' 9,8

0,350 • 1032,5
Psrizl = 1,215 k g /n r
273 + 24,4

a prirodna depresija (kada se ne uzima u obzir vlaga):

Jiprird = 9,81 • 550 (1,278 - 1,215 ) = 339,9 ~ 340 Pa

3.3. 2. Proračun grafoanalitičkom (termodinamičkotn) metod

Paralelogram rada vazduha u H-T koordinatnom sistemu, konstruisanje na osnovu

podataka merenja iz tab. 14. i dat na sl, 25. Grafički je određeno težište paralelograma
i njegova vrednost je:

Tc = 273 + 16 = 2 8 9 K

Prema obrascu (3.8) površina paralelograma će biti:

A = | [120 ( 9 - 5,8 ) + 250 ( 12 - 7 ) + 410 ( 15 - 9 ) + 550 ( 25 - 12 ) +

+ 550 (2 5 - 15 ) + 410 (2 4 - 25 ) + 150 ( 23 - 25) ] = 8017
66

Prirodna depresija ovde iznosi:

A pg 8017- 1 ,2 5 5 -9 ,8 1
hprir = 341,5 ~ 342 Pa
T 289

_ 0,35 1032,5
gd eje: = 1,255 k g / m 3
p ” 273 + 15

Gustina je određena na osnovu Tc i Bsr.

3.3.3. Proračun barometrijskom metodom

Kod primene ove metode određene su srednje temperature za m em e sektore (od

tačke do tačke), srednje vrednosti relativne vlage i parcijalni pritisci zasićenja za srednje
temperature. Ovi podaci uneseni su u tab. 14 u kolone 8 , 9 i 10.
AH
U koloni 11 nalaze se izračunate vrednosti — gde je:

A H - visinska razlika između dve meme tačke

X = 18450 + 67,6 tSf + 0,0(X)637 (pSf E

U kolonama 12 i 13 nalaze se logaritamske vrednosti pritiska određene po obrascu

H eise-D rehkopf. Razlika između početnog pritiska u tački 1 i izračunatog pritiska u tački
8 daje vrednost prirodne depresije. U ovom slučaju (vidi tab. 14) to je:

hnrir = 101669 - 101300 = 369 Pa

D obijeni rezultati za isti primer primenom različitih metoda su sledeći:

- hidrostatička metoda
- na osnovu srednje gustine vazduha = 367 Pa
- na osnovu srednje temperature = 340 Pa
- termođinamička metoda (grafoanalitička) h pnr = 342 Pa
- barometrijska metoda (Heise-Drehkopf) 'prir = 369 Pa

Na osnovu ovih rezultata može se zaključiti da metode koje uzimaju u obzir vlagu
daju veće vrednosti od onih kod kojih se uticaj vlage zanemaruje. Greška iznosi oko
7-8 %. Inače, metode koje se zasnivaju na istim polaznim faktorima daju skoro iste rezultate
(367 i 369 Pa odnosno 340 i 342 Pa).
 67

.. 3.4. Metode merenja priradne depresije

3.4.1. Merenje depresiometrom

Ako se merenje vrši depresiometrom mora se obratiti pažnja na dve stvari: da se

merenje obavi u što kraćem vremenu i da se mesto merenja postavi u ukupnoj vazdušnoj
struji, a ne u nekom ogranku.
Promena u temperaturi
vazduha ili oscilacija barome-
tarskog pritiska bitno utiču na
tačnost merenja, jer definišu gus-
tinu vazdušne struje.
Postupak merehja depre-
siometrom zahteva postavljanje
pri'vremene pregrade da bi se iz- k
merila raziika u pritiscima
između dve strane pregrade.
Sporost u postavljanju
pregrade i samom merenju može
dovesti do uspostavijanja rav-
noteže vazduha i u tim uslovima
ne mogu se vršiti merenja.
Razmotrićemo uticaj
mesta merenja u ventilacionom
sistemu rudnika na rezultate
merenja. Na si. 26. prikana su tri
mesta: - ;
I - u hodniku na dubiniH;
II - u oknu ulazne vazdušne struje;
III - u oknu izlazne vazdušne
struje.
Ako se postavi pregrada na mestu I (sL 26) prirodna depresija će biti:

V i r = (P 1 - P2 )H g (3.19)

Kađa se pregrada postavi u položaj n , pritisak sa njene gomje strane iznosi:

Bo + g Pl Hl - 2

a sa donje strane:

Bo + g P2 H - gpi H2 ^3 "

Razlika pritisaka odnosno prirodna depresija će biti:

68

V ir ll = ( Bo + 8 Pl H1 - 2 ) + ( Bo + B P2 H ~ 8 Pl H2 - 3 ) (3.20)

Pošto je:

H = H j_2 + H2_3

jednačina (3.20) će se svesti na oblik:

V m _ (Pi _ P2) gH

Ako še pregrada postavi u položaj III, prirodna depresija će biti:

h prirffl = (B q + S P l H ~ S P l ^ s ) “ (®o + £ ^ 2 ^ 5 - 6 ) (3.21)

pošio je:

H — H4^ 5 + H5_ 6

opet proizilazi:

V r m = ( P1 - P2 ) gH

Kao što se vidi, u sva tri slučaja dobijene su iste vrednosti, pa se može zaključiti
da mesto postavljanja pregrade nema uticaja na rezultat merenja, pod uslovom da se
merenje vrši u celokupnoj vazdušnoj struji, a ne u nekom od njenib ogranaka.
Isto tako prirodna depresija se može izmeriti u ventilacionom kanalu glavnog
ventilatora, na taj način što će se kanal hermetički pregraditi. Nakon toga se jedan krak
depresiometra (sl. 27) spoji sa delom kanaia prema rudniku, a drugi izloži uticaju
atmosferskog pritiška. Kod takvih merenja ventilator se mora zaustaviti.

SL 27
 69

U k olik oje to tehnički izycdljivo, prirodna depresija se može izm eriti i povezivajem
dva kraja depresiometra sa oknima ulazne i izlazne vazdušne struje, kako je to prikazano
na sl. 28. U tom slučaju nije potrebna nikakva pregrada. /

f;r' ■■ X '' 1

5 .4 2 . Merenje harometrom

Prirodna depresija je razlika u pritiscima, a barometri mere apsolutne pritiske.

Zbog toga ee se merenjem, na primer, u tački 2 (sl. 29) izmeriti sledeća vrednost pritiska:

- P2 = B0 '4 Pl Hg “ (3.22)

p3 = B0 -f p2.H g - R2V2 (3.23)

Ovde su 'Rj i R2 otpori okana, a V i i V2 protoci vazduha kroz njih.

Iz jednačine (3.22) i (3.23) dobija se dalje: ; *

" \ ; h = (P i - P2 ) gH * < R! - R2 ) V2 = kprir - hG (3.24)

gde je ho,■■.- ukupna depresija okana.

70

Na osnovu jednačine (3.24) može se

zaključiti da merenje barometrima krije u sebi
dosta nepreciznosti. Naime, ako je rudnik dubok,
otpori okana mogu biti srazmemo veiiki. Osim
toga takvi rudnici se provetravaju velikim
zapreminskim protocima i zbog toga greška može
biti velika.

3 .5. Prirodna depresija p ri revem ji vazdušne struje

Prirodna depresija može dejstvovati u istom smera sa glavnim ventilatorom ili

suprotno njemu, a mogući su i slučajevi kada je njena vrednost jednaka nuli. Sa aspekta
sigumosti od značaja su prva dva slučaja, pa će se oni posebno razmotriti. Pri tome treba
razlikovati ukupnu prorodnu depresiju radnika i lokalne prirodne depresije čija je ona
rezultanta.
Ako prikažemo šematski
glavne prostorije rudnika (si. 30)
zapazićemo da je uticaj prirodne ili
toplotne depresije pri spuštanju vaz-
duha kroz okno suprotan dejstvu glav-
nog ventilatora (okno 1-2). U uskopu
(2-3) i ventilacionom oknu (3-4)
prirodna depresija dejstvuje u istom
smeru sa glavnim ventilatorom. U
fizičkoin smislu, ovo- mOžeinO da
zamislimo kao da u svakom od
ogranaka postoji po jedan pomoćni
ventilator sa određenim smerom
dejstva. Depresija svakog pomoćnog
ventilatora zavisi od toplotnili, odnos-
no termodinamičkih karakteristika
vazdušne struje.
Da bi režim strujanja bio
stabilan potrebno je parametre glav-
nog ventilatora i režim ventilacije
tako uskladiti da prirodna depresija
ne može ispoljiti svoje negativno
dejstvo koje bi eventualno narušilo
režim provetravanja. Zbog toga se i
Sl. 30 određuju prognozne vrednosti
 71

p rk o d n e depresije za ceo to k godišnjili p ro m en a, p a se p re m a n je n o m n e g a tiv n o m d ejstv u

p ro je k tu je p ro v etrav an je, a p erio d i p o zitiv n o g d ejstv a tre tira jn k ao rezerv a. M eđ u tim ,
k o d ek sp loatacije u g lja skionog sam ozapaijenju su v iše veiik i p ro to c i v ažd u h a m o g u u ticati
n ep o v o ljn o n a razvoj endogenili p o ž a m ih ža rišta , p a se takvi asp ek ti d ejstv a p riio d n e
o d n o sn o to plotne d ep resije m o raju u zeti u o b zir. A ko ru d n ik im a slo žen u v en tiiacio n u
m rež u , onda j e j o š k o m p lik o v an ije sagiedati sve nep o željn e efek te to g a dejstva.
K ada se u k aže p o treb a d a se izv rši rev erz ija v ažd u šn e stfuje, a što j e i n a šim
p ro p isim a p red v iđ en o tl o d re đ en im slučajevim a h av a rije u ru d n ik u , d o ći će d o su p ro s-
tavljenog dejstva mehaalčke i to p io tn e d ep resije, što m ože sam o o težati, p a čak i u g ro z iti
akcije spasavanja. ‘ "
Z a u p ro šćen i p rim e r sa sl. 31, p ri re v erz iji, g lav n i v en tiia to r če u b ac iv a ti v azd u h
k ro z v en tilacio n o o k n o , a istro šen a vazdušna stru ja izlaziće k ro z izv o zn o o k n o . S ada j e
p riro d n a đ ep resija u ven tilacio n o m o k n u (3-4) i u sk o p u (2-3) su p ro tn a d e jstv u d ep resije
g lav n o g v en tilato ra u re v erz io n o m rad u , p a će p ro to c i k ro z sistem p o d ze m n ih p ro sto rija
b iti sa sv im d n ik č iji

• SL 31:

U o v ak v im slučajevim a m ože se d esiti d a se štetni g aso v i i izlazn a v az d u šn a stru ja

u sm ere u p ro sto rije g de se n alaz e rad n ici. P o što j e ta k v ih p rim e ra u p ra k si b ilo , v elik i
b ro j stru čn jak a p ro tiv i se re v erz iran ju v azdušne stru je k ao m eto d i u o p šte, sm atraju ći j e
n ep o u z d an o m , p a i rizičnom .
72

3.6. Karakteristike prirođne depresije

Uticaj prirodne depresije promenijiv je tokom godine kako po intenzitetu, tako i

po smeru dejstva. Zbog toga se obično posmatra n odnosu na jedan određeni (kraći)
vremenski period u kojem ima konstantnu vrednost. Na taj način prirodna depresija se u
h-Y dijagramu može prikazati u vidu prave, paralelne sa apscisom. Ipak se pri tome
moraju uzeti u obzir neka bitna svojštva vremena, a i rudnika.
Na sl. 32 a i b prikazane su karakteristike prirodne depresije za zimski i letnji
period i tri različita načina otvaranja rudnika: sa dva okna na istim geodetskim visinama
(krive 1), pomoću potkopa i okna (krive 2) i sa dva okna na različitim geođetskim visinama
(krive 3).

; v :a 32.

Pri velikim protocima prirodna depresija ima skoro konstantnu vrednost u svim
slučajevima. Kada dođe do prekida strujanja kod rudnika čiji su ulazni i izlazni otvori
iste dužine i na istim geodetskim visinama, dolazi do izjednačavanja temperatura i gustina
vazđuha, pa vrednost prirodne depresije opada do nule. Kada prirodna depresija počinje
da dobija negativnu vrednost i protok vazduha postaje negativan (krive 1).
Ako je rudnik otvoren sa dva okna na različitim visinama zapaža se takođe dosta
konstantna vrednost depresije za veće protoke, a oscilacije pri malim i negativnim
protocima (kriva 2).
Kriva 3 odgovara stanju u rudnicima koji su otvoreni potkopom i oknom. Ovde
se zapaža srazmemo manja promenljivost čak i pri malim ili negativnim protocima kako
za zimski, tako i za letnji period.
Navedene manifestacije prirodne depresije moraju se uzeti u obzir naročito u oblasti
malih protoka. Kod većih protoka karakteristika prirodne depresije može se posmatrati
kao prava paralelna sa apscisom.
 GLAVA IV

4. OSNOVIRUDNIČKE AEROMEHANIKE

Ventilacija rudnika kao naučna disciplina do skora uglavnom je zasnivaia svoj

razvoj na principinia hidrodinamike. Primena ovih metoda pružala je ođređena pojednos-
tavljenja, laksu interpretaciju procesa u m dnicim a, pa i lakšu primenu u praksi. I pored
srazmemo velike prom enljivosti podzemnog proizvodnog sistem a, uz određene toleran-
cije, dobijeni rezultati pružali su za praktične potrebe zadovoljavjuću tačnost.
Osnovna pretpostavka za primenu zakona hidrodim m ike jeste tretiranje m dničkog
vazduha kao nestišljivog gasa, tj. kao.fluida konstantne gustine. To znači da mora biti
zadovoljen uslov:

p = const (4.1)

D aljim pojednostavljenjem postupka prihvaćeno je da se za m dničke prilike usvoji

prosečna gustina vazudha p = l , 2 k g /m 3
N eki autori koriste i vrednost p = l,2 2 k g /m 3 odnosno 1,223 kg/m 3.

" I - t a - M način usvojena je i konstantna vrednost m olekulam e mase m dničkog

vazduha:

M = const

mada je jasno da hem ijski sastav tog vazduha u svim tačkama ventilacione mreže ne m ože
biti isti. . ............ . “ . •/
Savremeniji i adekvatniji pristup probiemima provetravanja pruža primena zakona
aeromehanike.
Aeromehaničke metode , kao osnova za rešavanje ventilacionih problema, polaze
od realne činjenice da je vazđuh stišljiv fiuid i da je njegova gustina prom enljiva veličina,
ij.: ' " ‘ ^ '

p = var (4.3)

Pri tome uslove ravnotežnog stanja vazduha istražuje aerostatika , a zakone kretanja
vazduha aerbdinamika. |5 1 j , j|52j.
74

4.1. Osnovni zakoni fudničke aerodinamike

Rudnička aerodinamika izučava probieme kretanja vazduha u oblasti malih brzina,

jer se u tim uslovima ispoljavaju određene specifičnosti.
Da bi se vazduh pokrenuo potrebno je prethodno savladati aerostatički pritisak
koji dejstvuje u svim pravcima. Na sl. 33 prikazano je dejstvo aerostatičkog pritiska na
tanku pločicu.

A -

pst
pst 1 p s tf P d i n w

SL 33. SL 34. .

Vazduh koji se kreče (sl.34) dejstvovaće na pločicu dinamičkim pritiskom čija

veličiha zavisi od njegove kinetičke energije. Prema tome ukupan pritisak biće;

Puk = Pst + Pd (4 .4 )

To znači da će do pokretanja vazduha doći samo ako postiji razlika u pritiscima

koja se u rudnicima obično naziva depresija. Ona može biti pozitivna (kompresija) ili
negativna (depresija). Međutim, u poslednje vreme termin „depresija" dobio je opšte
značenje, tako.da se u stručnoj literaturi koristi i kod pozitivne razlike u pritiscima.
Osnovne karakteristike strujanja vazduha kroz rudničke prostorije definišu tri
fundamentalna zakona: ,

- Zakon kontinuiteta protoka,

- Zakon očuvanja energije (izražen Bamulijevom jednačinom),
- Zakon sličnosti. -

4.1.1 Zakon kontinuiteta protoka

Masa određene zapremine vazduha pri njegovom kretanju ostaje konstantna:

 75

dM = d j Pv ! = Q
d t d t

gde je M - masa zapremine V , t - vrem e, p - srednja gustina vazduha u zapremini V .

Za primer, prikazan na sl. 35 masa vazđuha u profilu A i biće:

M i = p sr A i W i A t (4 .6 )

a u profilu A2:

M 2 = Psr A 2 W 2 A t (4 .7 )

gde su:
A i i A2 - površine poprečnog preseka na odgovarajućim mestim a (m2)
W i i W2 - brzine vazdušne struje (m /s)

SL 35 .

Pošto je M i = M2, na osnovu jednačina (4 .6 ) i (4 .7 ) proizilazi:

W j A i - W2 A2. ... (4 .8 )

odnosno:

Wi A2
(4.9)
76

Jednačine (4.8) i (4.9) predstavljaju matematički izraz zakona kontinuiteta. Na

osnovu njega se zaključuje da su brzine vazdušne struje obmuto proporcionalne poprečnim
prcsecima.
Zakonom kontinuiteta se dokazuju i slučajevi kada povećanje protoka u jednom
ogranku mora da se ostvari smanjenjem protoka u nekom dragom ogranku.
Karakterističan primer za rudnike prikazan je na sl. 36. ! J

Sl. 36.

Na osnovu sl. 36 proizilazi, primenom zakona kontinuiteta, da je:

V5 = Vl - v 2 + V3 - v 4

odnosno:

AjW! = A5W5 + A2W2 - A3W3 + A4W4

4 .1 .2 . Zakon očuvanja energije

(Bem ulijev zakon)

Izvođenje ovog zakona bazira na sledećim pretpostavkama:

- fluid je nestišljiv (p = const)
- posmatra se kretanje elementamog mlaza, a ne celokupne vazdušne struje (W =
const)
- kretanje se vrši bez prisustva trenja.
 77

Kada seim dsndvudvili pretpsotavM dođe đo jednaeine ocuvanja energije, posmatra

se kretanje realnog fluida, odnosno ocenjuje uticaj stišljivosti, zatim uticaj pojave vezane
za celokupnu stniju u čij im delovima brzina nije konstantna vrednost, kao i uticaj prisustva
siie trenja. j ? j , | 5 3 j , j^54j..
Raraotežu vazduha u prostomom koordinatnom sistemu definišu sledećejednačine:

Pdx

(4.10)
P dy

7 _ I lP o
paz

da bi se elementami deo slrnje pokrenuo potrebno je na postojeće sile mase i pritiska

dejstvovati silom inercije J, čije su projekcije u prostomom koordinatnom sistemu Jx, Jy,
Jz.
Ako je brzina u prostom W sa projekcijama u ,v,w , projekcije sile inercije će biti:

T _ ^u ___ dv t _ dw
(4.11)
x ~ “ dT ; Jy " “ dT ; Jz “ ^ d7

Jcdnačina k re ta n ja u to m slučaju glasi:

du = _ l ap
dT p a x

dv • 1 ap
(4.12)
dT P 6y

dw = _ i ap
ĆT Pd Ž

Množenjem jednačina (4.12) sa dx, odnosno dy, odnosno dz, dobija se:

dx = Xdx - — — dx
dT Pd x

dv 15 p '
d?d, .. ,,y J>

dT Pd z
78

Vrednosti dx, dy, dz, predstavljaju elementame puteve, pa pošto je put proizvod
brzine i vremena, može se napisati da je:

dx = udr , dy = v d r , dz = wdr (4.14)

Sabiranjem levih i desnih strana jednačina (4.13) i zamenom odgovarajućih vred-

nosti iz jednačina (4.14) dobija se:

u ^ d r + v j p t r + w ^ d T = Xdx + Ydy + Zdz - ^ d x + | f d y + fjd z ) (4.15)

ĆT d-T dT P dx dy dz

Leva strana jednačine (4.15) može se pojednostaviti, pa će biti:

ndu + vdv + wdw = d (u2 + v2 + w2) = ~ d (W2) (4.16)

gde je: W - brziua elementame vazdušne struje u prostoru sa projekcijama u, v , w . ;

Izraz Xdx + Ydy + Zdz sa desne strane jednačine predstvlja diferencijal neke
funcije U, pa se može napisati:

dU = Xdx + Ydy + Zdz (4.17)

Izraz — dx + — dy + — dz takođesađesnestranejednačine(4.15)predstavlja
dx dy dz
diferencijal funkcije p, odnosno:

d p _ i P dx + 3 ! , i y + i P dz (4.18)
ax ay dz

Uvođenjem vrednosti iz jednačina (4.16), (4.17) i (4.18) ujednačinu (4.15) dobija

se:

| d ( W 2) + ^ d p - d U = 0 (4.19)

Integriranjem jednačine (4.19) sledi:

W p TT
(4.20)
~ Y + p - u = const

Kada se elementami mlaz vazduha kreče od preseka 1 do preseka 2, jednačina

kretanja će biti:

wt Pi TT _ W f P2 TT
U j— + „ ~ ■u 2 (4.21)
2 P
 79

V rednostU predstavljagedpotencijal: ; : ; ...

“ u = - gz ' ' ’

Tada jednačina (4.21) dobija oblik:

w? Pl w i P2
+ gZ!
2 + P • -2 + 1T

iii
?
w l P2
+ Zj = f — +• ^2 (4 .2 2 )
2g + pg = 2 g ' Pg

Izvedena jednačina poznataje u mehanici fluida kao Bem ulijeva jednačina očuvanja
energije, pri čemu: x
W
prvi član predstavlja energiju kretanja, tj. kinetičku energiju,
2g
dm gi član energiju pritiska,
pg
treći član Hz" energiju položaja, odnosno potencijalnu energiju.

N a osnovu B em ulijeve jednačine m ože se zaključiti <Jaje ukupna enerigija u bilo

kojoj tački elem entam e stm je konstantna veličina,
M noženjem jednačine [67] sa pg = 7 dobija se:

wf wl
— 7 ! + Pj + ZX71 = 2^- 72 P2 + (4 .2 3 )

gde je: 7 - gustina sile teže (N /m 3)

Jednačina (4 .2 3 ) predstavlja Bem ulijevu jednačinu izraženu preko pritisaka, što
opet pokazuje da je ukupan pritisak u proizvoljnoj tački elem entam e struje ideainog fluida
(nestišljivog i bez prisustva trenja) - konstantan.
Pritisci p i i P2 u rudnicima su rezultat rada glavnog ventilatora, pritisci
zj 71 i z^ 72 predstavljaju uticaj prirodne depresije, a pritisci

w? w\
^ 71 *

su dinamički pritisci. Sve do sada izloženo, odnosilo se, kao š to je više puta isticano, na
kretanje elem entam e stm je vazđuha, ako se ovaj posmatra kao n estišljiv fluid i pod
uslovom da se zanemari uticaj t r e n j a ; r r :£ + ,
 80

Korekcija Bemulijeve jeđnačine za kretanje eelokupne vazdušne struje uzimajući

u obzir stišljivost i prisustvo trenja mora biti u sledećem smislu:
1. Posmatranje kretanja elementame stmje nasuprot celokupnoj strnji bilo je iz
razloga što je u prvom slučaju brzina kretanja konstantna, a u ovom đrugom - različita
u zavisnosti od položaja posmatrane tačke u profilu, pri čemu se ova menja 6d w = wmax
do w = 0 .
D a bi se uzela u obzir promenljivost brzine, treba uvesti u jednačinu koeficijente
koji odražavaju uticaj neravnomemosti rasprostiranja brzine i nazivaju se koeficijenti
kinetičke energije (kjJ. Prema tome jednačina (4.23) treba da ima oblik:

W? w|
kkl 71 + P l + Z1 71- - kk2 2 g 72 + P2 + z2 72 (4.24)

Matematički izraz koeficijenta kinetičke energije definisan je jednačinama (55):

ili

/ W3dA
kk (4.26)
Wgr A
, „ .... ); ■■•.'i'...
gdeje: - gustina vazduha; "
- poprečni presek prostorije;
S ••
- srednja brzina vazdušne struje u poprečnom preseku;
- protok vazduha kroz dati poprečni presek.

Za neke vrste rudarskih prostorija koeficijent kk može se odrediti na sledeći način:

- Za hodnikc podgradenc ncpotpunim okvirima:

kk = 0,810 + 282 a (4.27)

•■ - - ■ ' ^+•■--+ +■■■ d '. ‘ ’ f ;; r ■ ;.
- za hodnike kružnog preseka:

kk = 1 + 213 a T (4.28)

U jednačinama (4.27) i (4.28) a predstavlja koeficijent trenja. O ovom koeficijentu

(a ) biće detaljno govora u poglavlju 4 .3 . c
Eksperimentalne vrednosti nekih koeficijenata kinetičke energije su sledeće:
- Za prostorije bez podgrade kk = 1,07
 81

- Za prostorije sa zidanom oblogom = 1,06

- Za prostorije sapotpunim okvirima k^= 1,18 - 1,30
- Za glatke cevi k^ = 1 , 0 3
- Za rapave cevi kk = 1,12

Kada se radi o malim brzinama vazdušne struje i malim razlikarm poprecnog"

preseka na početku i kraju posmatranog vetrenog puta (prostorije; cevi itd.), može se
uticaj koeficijenta kinetičke energije zanemariti.

2. Vazduh je stišljiv fluiđ, a u rudničkim uslovima se uticajni paramteri njegove

stišljivosti (naročito temperatura i pritisak) znatno i cesto menjaju, pa se mora utvrditi u
kojoj meri Bemulijeva jednačina izvedena za p = const ne održava realno stanje.
Aeromehanička ispitivanja pikazala su da se prilikom stmjanja vazduha njegova
stišljivost može zanemariti sve dok je brzina znatno ispod brzine zvuka - 330 m /s. Pošto
su u rudnicima brzine vazdušne straje ograničene propisima, ovakav uticaj stišljivosti u
Bemulijevoj jednačini može se zanemariti.

3. Uticaj trenja je tako značajan da pretvara Bemulijevu jednačinu u nejednačinu.

Naime, stvamo stanje je:

W| w |
kkl 2g 71 + Pi + z i 'Vi ^ ^k2 2g"-72 + P2 + % 72 (4.29)
, f ~\ - fi ■
Ako se sa h označi pritisak potreban za savladavanje otpora trenja pri pokretanju
vazdušne struje od preseka 1 do preseka 2, biće:

w2 w|
k = (kkl ^ 71 + Pl + Z1 71 ~ kk2 72 + P2 + ^272)

ili

W2 w2
h = (pi - P2) + (Zi 71 - z^ 72) + (kkl 2 “ 71 - kk2 2 ^ 72) (4-30)

Na osnovu jednačine (4.30) proizilazi sledeće:

- Prvi član označava razliku u pritiscima koju stvara ventilator (mehanička
depresija), pa se može napisati:

hv = P l - p 2 (4-31)

gde je: hv - depresija glavnog ventilatora

- Drugi član jednačine (4.30) predstavlja prirodnu depresiju:

bprir = zl 71 - z2 72 (4.32)
 82

- Treći član daje razliku dinamičkih pritisaka:

wi
hd = kkl — 71 - kk2 — 72 (4.33)

Prema tome jednačina (4.30) može se napisati u obliku:

h = hv ± hprir ± iid (4.34)

U jednačini (4.34) oznake ± pokazuju da prirodna depresija i razlike dinamičkih

pritisaka mogu potpomagati rad ventilatora ili dejstvovati u suprotnom smeru. Na osnovu
toga mogu se izdvojiti neki karakteristični slučajevi:
- Ako se rudnik provetrava samo pod uticajem depresije glavnog ventilatora biće:

Pi >P2 j Pi = B ; Wj = W2 ; 71=72

h = bv = Pi —P2 = ? —P2

- Ako je provetravanje kompresiono, pri čemu je:

Wi = W2 i 7l = 72
biće:
Pi > P2> P2 = B;

h = hv = Pi - p^ = Pi - B

- Ako je pri depresionom dejstvu ventilatora ispunjen i uslov da je

7 1 > 72 , W i = W 2 biće:

pi>P2; pi = b

h = (Pl —P2) + (zi 71 - Z2 72) = B - P2 + bprir

- Za slučaj depresiohog dejstva ventilatora i uz uslove:

7i < 72 i Wj = W2
biće:
pi > p?; pi = b

b = (Pl -P 2) + (Zl 71 - Z2 72 ) = B - P2 + hprir

- Kada se rudnik provetrava samo pod uticajem prirodne depresije:

71 * 72; Pi = P2 ; Wj = w 2
 83

b = ^prir = Z1 71 “ z2 72

U ovom slučaju, ako je 71 > 72 biće:?

b =- liprir . t ^ «. •

a ako je 71 < 72 :

11=- — hpec ,A

4.1.3 . Laminamo i turbulentno strujanje vazduha u rudnicima

Stnijanje vazđuha kod kojeg se njegove elementarae zapremine kreću paraleino

bez međusobnog mešanja naziva se laminarno iii siojevito.
Nepravilno mešanje elemeiitamih žapremina vazduha pri njegovom kretanju naziva
se turbulentnim ili vikomim.
Ako je srednja brzina vazdušne struje konstantna, brzina i pritisak u posmatranoj
tački pri laminaraom kretanju neće se menjati sa vremenom, pa se takvo kretanja naziva
stacionamim. ^ ' " ■' t : ‘. r-
Kodturbulentnog strajanja, čakiprikonstantnoj srednjoj brzini3doiazi do pulsacija,
tj. karakteristike vazdušne straje menjaju se sa vremenom i mogu se smatrati konstantnim
samo u proseku vreinena, Takvo kretanje naziva se kvazistacionamim.
Mehanizam prenošenja materije pri laminamom kretanju dešava se putem razmene
molekuia među siojevima struje. Kod turbulentnog strujanja to prenošenje se vrši raz-
menom eiementamih zapremina. Trabuientno prenošenje je mnogo intenzivnije od
moiekuiaraog, jer pulsacija brzine 11 turbuientuoj stniji izaziva puisaciju gasova, prašine,
topiote i drugih materija koje prenosi struja.
Režim strujanja određuje se Rejnoldsovim brojem Re [56]

W dekv
Re = (4.35)
gdeje:
dekv - ekvivalentni prečnik prostorije (m)

4A
^ekv (4.36)
U;

v - kinematička viskoznost vazduha (m2 /s)

A - poprečni presek prostorije m2
U - obim prostorije (m)
» i«
U tab. 15 date su vređnosti kinematičke viskoznosti vazduha u zavisnosti od pritiska
i temperature. : "
 00
Tabela 15,

Tabela 15.

KINEMATIČKA VISKOZNOST VAZDUHA V -106 [m2/ s ] = |nun2/ s

Temperatura P r i t i s a k u mbar

°c 900 925 950 975 1000 1025 1050 1075 1100 1125 1150
-5 14,12 13,75 13,37 13,03 12,70 12,40 12,10 11,82 11,56 11,31 11,05
0 14,63 14,23 13,85 13,50 13,16 12,84 12,54 12,17 11,97 11,71 11,45
.5 15,15 14,74 14,36 13,99 13,64 13,32 13,00 12,70 12,41 12,13 11,88
10 15,68 15,26 14,86 14,47 14,10 13,76 13,43 13,09 12,82 12,53 12,26
15 16,22 15,79 15,40 14,98 14,60 14,25 13,91 13,58 13,27 12,97 12,67
20 16,76 16,33 15,91 15,49 15,10 14,73 14,38 14,04 13,72 13,42 13,11
25 17,30 16,86 16,44 16,02 15,61 15,24 14,87 14,52 14,19 13,88 13,56
30 17,86 17,42 16,99 16,56 16,15 15,76 15,38 15,02 14,68 14,36 14,03

00
35 17,99 17,55 17,08 16,69 16,28 15,90 ; 15,52 15,17 14,83 14,50
40 19,06 18,57 18,11 17,66 17,27 16,80 16,40 16,02 15,65 15,30 14,96
 85

Za okrugle provodnike umesto ekvivaientnog precnika uzima se stvami precnik,

pa pošto je brzina
i:'y.' /. ■. - ; . ’" ; ' ;:

W = “ (m/s) (4.37)
■. - ' A

Rejnoidsb se može napisati i u obliku:

** 4V
Re = — 7 (4.38)

- Opilima je utvrđeno da pri kretanju vazdulia kroz glafke cevi nastaje laminamo
strujanje ža Rejeoidsove brojeve ispod 2300.
Pošto se na osnovu jednačine (4.35) može zakijučiti da za isti fluid i isti prečmk
cevi vrednost Rejnoldsovog broja zavisi isldjučivo od zapreminskog pfotoka (V) odnosno
brzine (W)> turbulentno stmjanje nastaje preiaženjem ove granice od 2300. Eksperimen-
taino je dokazano da postepeniin povećanjem brzine strujanja bez potresaiija cevovoda,
može se ođržati laminamo stmjanje čak do Rc -= 50000. Potresanjem cevi uspostaviće
se turbulentno stmjanje, a smanjenjem brzine, više se neće uspostaviti iaminami režim
sve do vrednosti Re = 2300. . . .
Prema tome može se zakijučiti da čisto turbulentno stmjanje u glatkim cevima
nastaje tek kod Rejnoidsovili brojeva Re > 50000, a Ćisto laminamo kođ Re S : 2300.
Vrednosti 2300 < Re < 50000 đefinišu oblast u kojoj je moguee iispostavljanje i
turbuientnog, a!i i laminamog režima strajaiija u cevima f49].
Opitima je dokazano da se u mdarskim prostoiijama Uirbulent.no stmjanje uspbs-
tavlja već kođ Re — 1000 4 - 1500. Brzina važduba kod takvib Rejnoldsovili brojeva’ža
prostorije prečnika na primer D = 2,5 m iznosila bi svega 0,006 ~ 0,01 m/s. Kada se
uzme u obzir d asu minimalne brzine vazdušnfe stfuje u ruđnicima ograničene propisima
(Wmin — 0,25 m/s), onda se inože pretpostaviti da. se laminamo strajanje u radničkim
pfostoojama neće ni uspostaviti, što naravno nije tačno.

a) k o đ m a l i h v r e d n o s t i R o fc) k o d v e H k ih v t e đ n o $ i i M o

- >■ • / SL 37 ' ■ 1 •: "

86

Rapavost provodnika (u ovom slučaju prostorije) dovodi do bržeg prelaza laminar-

nog kretanja u turbulentno, ma da su u rudničkim uslovima mogući i prelazni režimi.
Uslovi za prelazni režim strujanja u rudnicima postoje pri kretanju vazduha kroz
stari rad, kroz rudu i ugalj u bunkerima, kroz objekte izolacije i sl.
Treba istaći međutim, da se i kod čistog turbulentnog strujanja kroz rudarsku
prostoriju zadržava na kontaktu sa zidovima tanak sloj u kojem vlada laminami režim.
To je tzv. laminarni granični sloj. Kod iste rapavosti prostorije laminami granični sloj
veći je kod malih vrednosti Re, a znatno manji kod velikih Re brojeva. Ovo se najbolje
vidi sa sl. 37.

4.1.4. Zakoni sličnosti (sličnost vetrenih struja)

Sličnost određenih pojava i uslovi koji je obezbeđuju predstavlja danas osnovu

savremenog naučno-istraživačkog rada. Ovo se naročito odnosi na rudarske naučne
discipline.
Da bi se dobili za nauku značajni i prihvatljivi rezultati, izučavanja se vrše prvo
na modelima, a kasnije ovi proveravaju u realnim - radničkim uslovima. Uspešno
sprovođenje tako postavljenog cilja zahteva postizanje istih uslova u modelima, kao što
su ovi u prirodi. To su pre svega: isti fizički uslovi (svojstva vazduha, parametri vazdušne
straje); isti prostomi uslovi (geometrijski oblik i dimenzije prostora u kojem se odvija
proces); isti vremenski uslovi (uslovi započinjanja procesa, stacionamost, nestacionar-
nost); isti granični uslovi (odnos sa okolnom sredinom).
Uslove sličnosti obezbeđuje konstantna vrednost kriterijuma sličnosti. Glavni
vidovi sličnosti koji se koriste pri izučavanju problema provetravanja radnika jesu:
geometrijska, vremenska, kinematička, dinamička, toplotna i difuziona sličnost.1

1. Geometrijska sličnost biće obezbeđena ako postoji konstantan odnos između

lineamih dimenžija odgovarajućih geometrijskih elemenata u prirodi (dpiir) i u modelu
(dmod)-

d (prir)
const (4.39)
d (mod)

2. Vremenska sličnost ili kriterijum homohronosti (poznat kao kriterijum Struhala)

definisan je izrazom:

WsrT
Ho — -— = const (4.40)
d

gde je: Wsr - srednja brzina vazdušne straje,

t - karakteristični vremenski otsečak (na primer vreme vršenja procesa);
d - karakteristični lineami parametar (na primer prečnik).

Ovaj kriterijum primenjuje se kod nestacionamih procesa.

 87

3. Kinematičku sličnost definiše konstantan odnos brzine (ili ubizanja) u prirodi

(w prir) i u modeiu (w mod):

— - const “ (4.41)
^mođ

4. Dinamička sličnost postiže se preko istih Rejnoldsovih brojeva, tj: V

Wsr • dg^v
Re = ------ — — = const (4.42)

U zadnje vreme neki autori (Ušakov, Chasteau, Jones, Hinsiey) daju prednošt
konstantnim srednjim brzinama kao kriterijumu dinamičke sličnosti,
[ 5 7 ] ,[ 5 8 ] ,[ 5 9 ] ,[ 6 0 ] ,[ 6 1 ] ,[ 6 2 ] , tj.: , -

Wsr prir “ Wsr moa (4.43)

Kod izučavanja kretanja aerosola, kada je potrebno uzeti u obzir i uticaj sile teže
primenjuje se kriterijum Fruda: . V

W2
Fr = —~ = const (4.44)
gd

Kada se proučava kretanje lebdećih čestica koristi se kriterijum Stoksa koji definiše
odnos sila otpora 1 .sila inercije: , ^

pc • dc
St = p..:Cx
r • ff •7d = const (4 *45)

gde je: pč - gustina materije lebdeće čestice,

p - gustina vazduha,
dč - prečnik čestice,
Cx koeficijent čeonog otpora čestice,
f - koeficijent oblika čestice,
d - karakteristična dimenzija struje (na pr.prečnik)

Koeficijent oblika čestice f predstavlja odnos površine čestice i površine kugle

istog prečnika <fe.

5. Toplotna sličnost definisana je sa nekoliko kriterijuma.

v Furijeov broj (Fourier) daje odnos karakterističnog vremena prema ukupnom

vremenu hlađenja (odvođenja topiote) putem molekuiamog prenošenja toplote:
88

a* • T
- • Fo = - V (4.46)
d2

gde je: % - koeficijent temperatume vodljivosti (m2/čas).

Kriterium Bio (Biot) predstavlja odnos brzine odvođenja toplote sa površine tela
konvekcijom prema brzini dovođenja toplote kondukcijom (ili obmuto). Ovaj pokazatelj
karakteriše brzinu hlađenja (ili zagrevanja) tela.

«t ■dk
Bi (4.47)
h

gde je: dk - karakteristična lineama dimenzija tela

a t - koeficijent provođenja toplote konvekcijom u (kJ/m2 čas K)
Xt - koeficijent provođenja toplote kondukcijom (kJ/m čas K)

Kriterijum Pekle predstavlja odnos brzine promene entalpije vazđuha i brzine

odvođenja (ili dovođenja) toplote putem konvekcije. Ovaj broj u stvari karakteriše
konvektivno prenošenje toplote:

Wsrd
(4.48)
dt

Nuseltov broj (Nusselt) daje odnos brzine prelaženja toplote sa vazduha na

ograničene površine putem konvekcije i brzine dovođenja toplote kondukcijom. Ovaj
pokazatelj se u stvari smatra konvektivnim analogom kriterijuma Bi.

(4.49)

Kriterijum Prandtla daje sličnost brzinskih i temperatumih polja:

Pr = — (4.50)

Za vrednost Pr = 1 postiže se približna sličnost ovih polja. Za gasove kriterijum

Pr je dosta konstantna vrednost.

Kriterijum Stentona predstavlja odnos Nuseltovog i Pekleovog kreiterijuma:

Nu
K = (4.51)
Pe

Kriterijum Grashofa defmisan je izrazom:

 89

(4.52)

gde je: pQ- koeficijent zapreminskog širenja toplote

At - razlika temperatura vazduha u posmatranoj tački i tački koja je najviše uda-
ljena od stene.

Kriterijum Gr koristi se pri modeliranju slobođne toplotne konvekcije.

6. Dijuziona sličnost može se defimsati preko Pekleovog difuzionog kriterijum

(Pe<j), Nuseltovog difiizionbg kriterijuma (Nua), Pfandtlovog difuzionog kriterijuma
(Prd), i kriterijmna Ričardsona (Ri). U ovom slučaju je:

(4.53)

kmd - koeficijent molekulame difuzije

(4.54)

«d - koeficijent prenošenja masa sa stene na vazdušnu struju.

Koeficijent ad može se odrediti iz jednačine:

js t ®d (('vazd C ^) (4.55)

j st - struja materije od pravca stene ka vazduhu

Cvazd - koncentracija materije u vazduhu
Cst - koncentracija materije na steni
Difuzioni kriterijum Prandtla (ili tzv. Šmitov broj):

(4.56)

gde je v - viskoznost gasno-vazdušne smese.

Kriterijum Ričardsona dat je jednačinom:

(4.57)

Ovde je: y - normalno rastojanje posmatrane tačke od zida prostorije

6 - ugao nagiba prostorije prema horizontali.
90

Ričardsonov broj pokazuje stepen turbulentnosti u sredini koja je uslojena prema

gustini.
Zavisno od prirode zađatka koji se rešava svi navedeni kriterijumi mogu se uzimad
za određenu tačku u vazdušnoj struji i iskazivati kao srednja vrednost u ukupno struji.

Na kraju treba istaći sledeće:

Svaki proces, kao što se vidi, ima svoj kriterijum sličnosti koji se mora definisati
pre izrade modela. Nakon toga, na osnovu uslova u rudniku određuju se uslovi u modelu,
s tim što se zadržavaju konstantne vrednosti izabranih kriterijuma. Međutim, ponekad se
mogu desiti komplikovane situacije. Pošto nam je ovde pre svega cilj modeliranje
aerodinamičkih procesa, navodimo jedan karaktenstičan primer: : "
Pretpostavimo da se želi ostvariti sličnost putem istih Rejnoldosovih brojeva, tj,:

Reprir = Remod (4.58)

Na osnovu definicije broja Re biće:

Wprir • dprir ^ W mod ■ d^p^

(4.59)
v prir v mod

Ako se ispitivanje vrši sa vazduhom imamo da je:

Vprir = vmod (4 .6 0 )

Na osnovu jednačina (4.59) l (4.60) proizilazi:

Wmod = Wprir^ L (4-61)

Jednačina (4-61) pokazuje da modeliranje na osnovu istih Rejnoldsovih brojeva

zahteva povećanje brzine u modelu u srazmeri sa količnikom ^pnf , a to nije moguće

u mod
uvek postići. U takvim slučajevima treba odustati od kriterijuma istih Rejnoldsovih
brojeva. Za rešenje takvih problema moguća su dva načina:
- ili kriterijum Re zameniti kriterijumom istih srednjih brzina:

Wsrpfir = Wsrmod

- ili u modelu koristiti drugi fluid, umesto vazduha na primer tečnost, jer je tada

vmod ^ v prir

pa je moguće obezbediti i uslove iz jednačine (4.59), tj. ostvariti kriterijiun istih Re

brojeva.
 91

4,2. Aerodimmički otpori vmdmnth pmvodnika

R u d n ičk a v en tilacio n a m rež a sastoji se iz n iz a p ro s to rija i m d n ič k ili o b je k a ta k o ji

su n a ra z ličite o a č in e m eđ u so b n o p o v ezan i. O n a sto ji p o d u tic a je m d ejsfv a iz v o ra en e rg ije
k o ji m o g u b iti m ehanički (jeđ a n ili v iše v en tilato ra) ili p riro d n i (p riro d n a d ep re sija ).
V e n tilac io n a m reža i n je n i d elo v i u b itn o j m eri se ra z lik u ju o d o b ič n ih v az d u šn ih
p ro v o d n ik a k o ji se p rim e n ju ju u in d u striji. T e ra z lik e su , p re sv eg a, sledeće:
- sra z m e m o v rio v e lik e d im en zije p ro v o d n ik a i p o p ro filu i p o d u ž in i,
- v elik a ra p av o st z id o v a p ro v o d n ik a,
- v elik a za u zeto st p ro fila ra zličitim č v rstim p re d m e tim a (p o d g rađ a, o p re m a , Iju d i), .
- složena k o n fig u ra c ija p ro sto rija , v e lik a p ro m e n ljiv o st o b lik a , d im en zija, o b lo g e
z id o v a , n a g ib a i u g la skretanja.
K ao p o sled ica n av e d en ih k ara k te ristik a , p r i k re ta n ju v az d u h a kxoz v e n tila c io n u
m re ž u , ja v lja ju se aero d in am ičk i o tp o ri izazv an i tren je m .
O to p o ri p ri la m in a m o m režim u n a stsju u sie d sila im u trašn jeg tre n ja , o d n o sn o
m o le k u la m e v iso k o z a o sti. Z b o g to g a se b rz in a s tra je b liz u z id o v a sm an ju je, a n e p o sre d n o
u z č v rs tu sie n u (zid) im a v re d n o st n u le . T an a k sloj v azd u šn e stru je u z z id o v e iz ra z ito
sm an jen e b rz in e n a z iv a se granični s l o j S tru k tu ra g ra n ič n o g slo ja i fizič k i p ro c e si u
n je m u o d re đ u ju v e lič in u sile tren ja.
S a p o v eć an jem b rz in e d o lazi d o iu rb u ie n c ije o d n o sn o h ao tičn o g in ešan ja v az d u h a
u n u ta r stru je. G la v n u u lo g u ta d a im aju sile in e rc ije , p a o tp o r tre n ja p o sta je p ro p o rđ o n ai& E
k v a d ra tu b rz in e .
R a d sila p ritisk a , k o ji se u tro ši n a sav lađ iv a n je tren ja o d n o sn o aero d in am ičk iii
o tp o ra , j e n ep o v rafa n p ro c es p re tv a ra n ja m eh an ičk e en e rg ije u to p lo tu i iz az iv a g u b itk e
enei'gije n a p u tu vazd u šn e stru je.
U k u p n i aero d in am ičk i o’l p o ri k re ta n ja v az d u h a k ro z ra d n ič k e p ro s to rije sasto je se
iz tri v id a [7], [63], [64], [65], [6 6 ], [67]:
- o tp o ra tre n ja o zid o v e , - .- . ;
- č e o n ih o tp o ra i
- lokalnih. o tp o ra.

4.2. L Otpori trenja o zidove prostorija

P a d p ritisk a (u tro se n i p ritisa k , o d n o sn o d ep resija) k o jim se sa v la đ u ju o tp o ri tren ja

d e fin isa n j e p o z n a to m je d n a č in o m :

L __
(4 .6 2 )
X d ' 2g

g đ e je :X - b ezd im e n zio n aln i k o e fic ije n t o tp o ra , a za v isi o d v e lič in e i tip a ra p av o sti,

7 - g u stin a sile teže (N /m 3),
d - p re č n ik (m ) v :
w - b rz in a vazd u šn e stru je (m /sj “vč;
L - d u žin a p ro sto rije (m )
 92

'itd
A k o se d esn a stran a je d n a č in e (4 .6 2 ) p o n m o ži i p o d eli sa — d o b iće se:

ird L vr2
L = A. ~ 7 ~ • ~ T ~ “T - 7
4 dV 2S :

Tiđ2
p a ak o se n zm e u o b z ir d a izraz 'ird p re d sta v lja o b im (U ) 9 a izra z p o v ršin u (A )?

m o že se n a p isati ... ** * % j f

w2 UL
(4.63)
h “ X 8g ' A ' 7

B rzin a v azd u šn e stru je m ože se zam en iti k o lič n ik o m v azd u šn o g p ro to k a i p o v ršin e ,

V ’
tj. w — —- 5 a g u sitn a s ile teže 7 = p g ? p a je d n a č in a (4 .6 3 ) d o b ija o b lik :

h = Ap u l v2 (4.64)
3 V §
8g A

Ako se stavi đa je:

Ar _ (4.65)
8g “

jednačina (4.64) će glasiti:

h = a ^ gv 2 (pa = N /m 2) (4.66)

Vrednost a predstavlja u jednačini (4.66) koeficijent trenja.

Na osnovu jednačine (4.66) može se napisati da je:

R = a “ g (P as2/ m 6 = Ns2/ m 8) (4.67)

Veličina R naziva se aerodinamički otpor trenja vazduha, Kao što se vidi iz

jednačine (4.67) na aerodinamičke otpore trenja nekog vazđušnog provodnika iineamo
utiču obim i đužina tog provodnika kao i njegov koeficijent trenja, ali površina poprečnog
preseka utiče u najvećoj meri, čak sa trećim stepenom. V ,
Jednačina (4.66) može se napisati u obliku:

h = RV2 (4.68)
 93

odnosno:

h = RVn (4.69)

gde je n - eksponent, pokazatelj režima kretanja vazdulia.

Pri čistom terbnlentnom kretanju biće vrednost n = 2 ? a čistom laminamom
n = 1.
Ispitivanjima je utvrđeno da pri kretanju vazduha kroz mdničke prostorije malim
brzinama, kod maiih Rejnoldsovih brojeva Re = 2« I04 3- 104 eksponent (n) iznosi
oko 1,8.

4.2.2. Jedinice aerodinamičkih otpora

Aerodinamički otpori su u nauci već dugi niz godina predmet vrlo obimnih
istraživanja, pa su zbog toga, zavisno od podmčja i vremena, upotrebljavane različite
jedinice [7], [64], [68], [69].
Polama jednačina za definisanje dimenzija aerodinamičkog otpora jeste jednačina
(4.68) odakle se dobija:

Ns2
8 ) (4.70)
m

U jugoslovenskoj, sovjetskoj i francuskoj nauci i praksi kao jedinica otpora

primenjivan j e mijurg (|x). Ovu jedinicu uveo je francuski naučnik Petit i hazvao je
prema zaslužnom istraživaču na polju rudničke aerologije Murgue - u.
U Nemačkoj literaturi jedinica otpora bio je vajsbah (po naučniku Weissbach-u)-
Anglosaksonska jedinica aerodinamičkog otpora jeste aktinson (po engleskom
naučniku Aktinson-u).
Danas je u upotrebi međimarodni sistem mera, pa su jeđine zakonske jedinice za
aerodinamički otpor Pas2/m6 i Ns2/m8. Međutim, pošto se u literaturi (naročito starijoj)
susreču i druge jedinice, u tabeli 16 - dati su njihovi međusobni odnosi tj. transformacioni
koeficijenti.
Jedinice aerodnimačkih otpora (R)

Tabela .16. Jedinice aerodinamičkih otpora

PasVm6 Ns2/m8 Kps2/m 8 Wb Akt
1 Pas2/m6 1 1 1 0 ,2 .10"2 102 1 0 ,2 .10'2 621,18
1 Ns2/m8 1 1 1 0 ,2 .10“2 102 1 0 ,2 .10'2 621,18
1 kps2m8 9,81 , 9,81 1 1J03 1 6 ,0 9 .103
1 [L 9 ,8 1 .10“3 9 ,8 1 .10“3' 1.10'3 1 1.10“3 6,09
1 Wb 9,81 9,81 1 1.10? 1 6 ,0 9 .103
1 Akt 16,1.1a4 16,1.10^1 1 6 ,4 2 .10“5 1 6 ,4 2 .10“2 16,42.10“5 1
94

4.2. J. Koeficijent trenja a

rndnika obuhvata period od skoro 125 godina. Ugiavnom čitava ova aktivnost vezana je
za eksperimentalna izučavanja u mdnicima, a kasnije na modelima, uz obaveznu praktičnu
provem rezultata. Sasvim j e razumljivo da su vremenom ova ispitivanja neprestano
usavršavana i metodološki i tehnički uz primenu sve modemijili i preciznijih instrumenata
i meme tehnike.
Prva, orijentaciona, ispitivanja vrednosti koeficijenta a za mdničke prostorije
vršena su u periođu 186(M8SQ.gođine i to u Engleskoj od strane Aktinson-a i Člark-a,
a u Belgiji od strane Raux-a i Divilliez-a [64], [60j, [67], [71].
U tim istraživanjima Englezi su došli do zaključka da ove vrednosti iznose u
proseku a = 40 ■ 1 0 ~ 4 , a Beigijanci a = 18 * 1 0 “ 4 . Kao što se vidi, vrlo različite
vrednosti. "
U periodu 1890-1905 takva ispitivanja vršili su u Francuskoj Murgue i Petit, a u
Rusiji - Skočinski [64]. ■;
Tek posle 1920.godine dolazi do znatno obimnijih proučavanja aerodinamičkih
otpora i koeficijenata trenja a širom sveta: U Americi to rade MacElroy, Richardson,
Fitch, Greenwald, Callen, Smith; u Engleskoj - Cooke, Statham, Hay, Hodgson, a u
Nemačkoj Franke i Mathes. Rad na ovoj problematici posle 1930. godine u SSSR-u
nastavili su naročito intenzivno Skočinsld, Komarov, Svirkov, Ksenofontova, Heskin,
Feoktistov i dmgi [55], [61], [62].
Ma da je obim ovih ispitivanja bio vrlo velik, ipak su ona usmerena samo na
nekoliko tipskih grupacija, koje su sa gledišta današnjeg stanja mdarske tehnike vrlo
pojeđnpstavljene iz sledečih razloga:
- U pogledu podgrade i njenog utjeaja na koeficijente trenja proučavana je betonska
i ovoj slična obloga, nepođgrađene prostorije i drvena podgrada (uglavnom kladići i
venci).
Što se tiče veličine poprečnoR preseka, proučavanja su zasnivana na profilima
4-6 m2, pa ie za vece profile (preko 8 n?) vrednost smanjivana za 20 %, a za manje profiie
(ispod 3 n r ) povećana za 20%.
- Kod okana proučavana su ona sa kmtim rasponiina i vođicama, sa i bez lestvi.
Naravno, da je ovakva metodologija bila vrlo uprošćena, p aje kasnije usavršavana,
a naročito veliki zamah postignut je korišćenjem modeliranja kao metoda bržeg i preciz-
nijeg istraživačkog rada.
Pošto su ispitivanja aerodinamičkih otpora mdničkih prostorija imala švoju
analogiju sa ispitivanjima u rapavim cevima, pošlo se od utvrđivanja zavisnosti koeficijenta
otpora X od Rejnoldsovog broja. N a sl. ,38. prikazani su rezultati od kojih je došao
Nikuradse [56]. ;
Na osnovu dijagrama na sl. 38 može se zaključiti siedeće: .
- povećanjem broja Re odnosno brzine stmjanja u pocetku se koeficijent X smanjuje
64
po funkciji: X = — i ne zavisi od rapavosti zidova. Ova zakonitost (Zakon Hagen -
Re
Poazel) važi za laminamo strujanje (režim I); = , , ,
 95

- daljim povećanjem broja Re, odnosno povećanjem turbulentnosti, smanjenje

koeficijenta X postaje sasvim blago, a zatim počinje rasti. Ovo se objašnjava smanjenjcm
rapavih izbočina u turbulentnoj struji (režim II);
- ako se brzina strujanja još više povećava koeficijent X zavisi samo od relativne
rapavosti e, a ne i od Rejnoldsovog broja (režim III).

vSa dijagrama na sl. 38 se jasno vidi da postizanjem odredene vrednosti broja Re

koeficijent X ostaje konstantan. Isto to važi i za koeficijent trenja a (sl. 39). Ova pojava
naziva se automodeinost koeficijenta a u odnosu na broj Re. Za rudarske prostorije ova
automodejnost nastupa za brojeve Re (0,5 -s- 1) 105

Sl.39.
96

Ovi uslovi su praktično prisutni u svim prostorijama koje se provetravaju aktivnim

strujama. Međutim, ne treba gubiti iz vida da kod vrlo malib brzina vazdušne struje uticaj
broja Re može biti vrlo značajan.
Mnogobrojna ispitivanja potvrdiia su da na vređnost koeficijenta a pri turbulentnom
strujanju utiče ne samo stepen rapavosti nego i priroda neravnina duž prostorije.
Stepen rapavosti definisan je relativnom rapavošću (g) koja predstavlja odnos
visine izbočine (dr) prema ekvivalentnom prečniku prostorije (dekv):

Na osnovu ove jednačine proizilazi takođe da koeficijent trenja a zavisi i od

ekvivalentnog prečnika prorstorije, a to znači i od veličine proprečnog preseka. Ovaj
uticaj, obzirom na sražnierno veliki dijapazon u kojem variraju veličine poprečnog preseka
rudarskih prostorija, može da bude čak i 150%.
Prirodu neravnina duž rudarske prostorije određuje pre svega vrsta podgrade,
odnosno elementi te podgrade. Suština ove pojave prikazana je na sl. 40.

Sl. 40.
1 - 2 g ra n ic a slobodn e stru je; 2 - 2 ' - o b la st ogranične struje; 1-2 -3 - m rtve zone; 2 -4
i 2 '-4 - zon e potiskivan ja.

Vazdušna struja nailazeci na element podgrade dejstvuje na njega dinamičkim

pritiskom (zona potiskivanja). Iza ovog, usled cepanja struje nastaje slobodna struja i
mrtva zona, koju ispunjavaju mase vazduha u kružnom kretanju. Zavisno od udaljenosti
 97

sledećeg eiem enta pod g rad e, m ože se ja v iti oblast o g ra n ič en e s tm je (2-2') ili o astati
p o n o v n o p o tisk iv a n je (2-4).
A k o su eiem enti p o d g ra d e je d a n d o d m g o g , m rtv e z o n e su m in im aln e, a sa
p o v eć an jem rastojanja m edu elem entim a po d g rađ e rastu i o n e, k ao i g u b ici en e rg ije u
:n jim a. P o sto jan je oblasti o g ran ičen e stru je znači p o sto jan je m ak sim aln e m rtv e zo n c, pa
su u to m slučaju g ubici en e rg ije najveći. E k sp erim en ti p o k az u ju d a se n ajv eći o tp o ri
ja v lja ju k ada j e rasto jan je izm eđu eiem enata p o d g rad e p rib liž n o 5 d o 6 p re čn ik a. N a
p rim e r, k o d trapezne drvene p o d g ra d e 0 2 0 c m , najveći o tp o ri će b iti, ak o se o n a po stav lja
n a rasto jan jim a l 4 l , 2 m.
P aram etar k oji o dređuje opisani uticaj p riro d e n erav n in a d u ž p ro sto rije n aziv a sc
u z d u z n i k a lib a r p o d g r a d e 6:

8 = £ (4.72)

g d e je : / - m eđusobno rastojanje elem enata p odgrade

d G - p rečn ik eiem enta po d g rad e

SL 41 SL 42.

Uticaj uzđužnog kalibra 5 na koeficijent trenja za prostorije tipa hodnika prikazan

je na sl. 41, a zajednički uticaj relativne rapavosti e i uzdužnog kalibra 8 na veiičinu a
na slici 42.
98

4.3. Metode odredivanja koejtcijenta a

Obzirom na ogroman naučno-istraživački rad usmeravan na proučavanje

aerodinamičkili otpora u rudnicima tokom decenija, određivanje brojnili vrednosti
koeficijenta trenja a danas se može vršiti eksperimentalno, analitički (na bazi izvedeniii
obrazaca) ili iz gotovih tablica koje postoje u naučno-tehničkoj literaturi.

4.3.1. Odredivanje koefićijenta trenja a z a prostorije tipa hodnika

U stručno-tehničkoj literaturi postoji vrlo veliki broj empiričkih obrazaca na osnovu

kojih se može odrediti koeficijent aerodinamičkog trenja. Večina ovih obrazaca
priiagođena je određenim, tačno"definisanim tipovima prostorija i pođgrada [49], [54],
[55], [64]. Opšti oblik zavisnosti može se izraziti na siedeći način:

. a . io 4 = --------- -------- - (4.73)

(a + b ioge)

Ovde znače:
a i b - empiričke konstante koje odražavaju uticaj podgrade; određene su eksperimen-
talno za svaki tip podgrade
8 - relativna rapavost prostorije, odnosno poprečni kalibar podgrade
Ovde se daju primeri za neke najčešće tipove prostorija u ruđnicima.

Prostorije bez podgrade izradene po pri&anju:

a • 104 = ----------------- -----------2 A ~ (4'74)

(0,141 + 0,163 log — )2

dr - visina izbočina
dr = 0,15 za ugao od 60-75°
dr = 0,1 za ugao od 75-90°
Prostorije bez podgrade normalne na pružanje sloja - kretanje vazduha niz rapave
izbočine

a ■ 104 = ----------------- -----------(4.75)

(0,121 + 0,139 l o g — )2

Prostorije bez podgrade normalne na pružanje sloja - kretanje vazduha nasuprot

nagibu izbočina:
Ci ' : a ■ 104 = ----------------- i ---------(4.76)
- (0,10 + 0,114 lo g — )2
 99

U prilogu 6 date su orijentađoiie vrednosti koeficijenta « za nep^igrađene

prostorije u rudniciraa metaličnih mda, a u prilogu 7 u mdnicima uglja.
Na vrednost koeficijenta a utiče i veličina poprečnog preseka, pa su u prilogu 8
dati odgovarajući podaci za profile od 6-16m2.

• Betonirane i ozidane prostorije

(obrazac Nikuradse-a)

a • 104 = -------- 150 D (4.77)

(1,74 + 2 lo g - ) 2

gde je: D - prečnik (odnosno ekvivaientni prečnik) prostorije (m)

Dakv = ~ (m) (4.78)

Visina izbočina dr data je u tab. 17.

Tabela 17.
¥rsta obloge prostorije Visina izbočina dr (m)
Jako zagađen beton 0,00025
Nezagađen beton 0,00070 r ,
Obloga od cigie 0,00130
Obloga od kamena 0,00800
Gmba kamena obloga 0,02000

Prostorije podgradene nepotpunom drvenom podgradom

- Po Mustelju

a = 0,0022 (4.79)

gdeje: / - rastojanje između okvira (m)

As - svetla površina poprečnog preseka (m2)

- Po Voronjinu
a) Za uzdužni kalibar podgrade 8 < 5

a • 104 = ------------- ------------------ r ------- 7 (4.80)

(0,2°5 + 0 , 12 J o g ^ — ^ ) 2
100

Ovde je: 8 - uzdužni kalibar podgrade

l
(4.81)
8 “ dP
dp - prečnik podgrade (m)

e - poprečni kalibar pođgrade

e = — za okmgie prostorije (4.82)

Op

0 , 4 8 \ / a Š"
za prostorije koje nisu okrugie (4.83)

r - poluprečnik prostorije (m)

0,12 \ / 0,24
ml - 1 + g (4.84)

UP
(4.85)
= uT

m2 = 1 za potpuno podgrađeni profil (4.86)

Up - podgrađeni obim prostorije (m)
U s - obim svetlog profiia (m)

b) Za uzduini kalibar podgrade 8 > 5

1
a • 104 = (4.87)
(0,175 + 0,06 log
8' m'^m^

Ovdeje: V _ 54 - ’ (4.88)
6 I 8

m'j = 1 + 0,12 | - (4.89)

\ + ’2 4 1.

, , 0,6 dp \
m' 1 - l + { p -\ /+ (4.90)
 101

P ro sto rije p o d g ra d en e nepotpunom drven om p o d g ra d o m sa sredn jim stu p eim a

- P rem a L. Voronjinoj

a 10* = / 18 + 659 -jL= (4.91)

v As

I - rastojanje između podgrade (m)

7 = dp5 (4.92)

- P rem a K om arovu

l
a - 104 542 (4.93)
n/A I

P ro sto rije pod g ra d en e m etalnim okvirim a

(lučne ili trapezne - 1 profili)

a ■ 104 = -------------------------- (4.94)

(0,135 + 0,2 log rr — )2
UP

U prilogu 9 date su vrednosti koeficijenata trenja a za prostorije podgradene

metalnom podgradom (I profili).

P ro sto rije sa arm irano-betonskom p o d g ra d o m

a ■104 = 1,1 [ a p kj + a v (1 - k ) ] (4.95)

gde je: a p - koeficijent računat po obrascu Nikuradsea (4.77)

Up U' dp
kl (4.96)
us + u ■ /
U' = Up + (U - V J i (4.97)

U - obim prostorije (m)

Us - obim svetlog profila (m)
^ = 0,65 koeficijent kontrakcije
a v =0,27a (4.98)
a - koeficijent strukture struje
a = 0,1 za ravno-paralelnu struju
a = 0,06 za okruglu struju
102

Prostorije podgrađene tibinzima

a l 0 4 = ------------------------------- -------- (4.99)

(0,20 + 0,167 l o g — f — )2
o m i m2

gdeje: e (jednačina 4.83); = 1; m2 (jednačina (4.85)

,v Prostorije podgrađene armirano-betonskim stupcima i metalnim slemenjačama I

profila

a ■ 104 = ------------------ ------ ------------ (4.100)

(0,23 + 0,098 log )2
u p ■i

Prostorije sa transporterom

4 As
otr = a - 1 0 4 - f (4.101)
A sl

Ovde je: a - koeficijent trenja prostorije bez transportera

As - svetli profil prostorije bez transportera (m2)
Asl - svetli profil prostorije sa transporterom ( m ; '■*

Istraživanjima je utvrđeno da je vrednost koeficijenta atr veća za 15-20% kada je

transporter na zemlji, od one kada je transporter u visećem položaju.

4.3.2. Uticaj zauzetosti prostorije na koeficijent trenja a

Zauzetost prostorija u rudnicima je praktički normalna pojava. Zbog toga treba

uzeti u obzir uticaje ove vrste preko đodatne vrednosti koeficijenta trenja A a na sledeći
hačin: \ t
- ako se u prostoriji nalaze ventilacione cevi- i cevi za vodu, koeficijent a se
povećava za vređnost A a = 0,0001;
- ako je u prostoriji osim cevi nagomilan materijal na podu, povećanje koeficijenta
a iznosi A a = 0,003;
** za prostorije u kojima je prisutna izvesna promenijivost profiia(suženja),
koeficijent a se povećava za A a = 0,0001;
- kod krivudavili prostorija, u koliko se krivine ne računaju posebno kao iokalni
otpori, koeficijent trenja treba uvećati za sleđeće vrednosti:
kod umerene krvudavosti A a = 0,0002
kod srednje krivudavosti A a = 0,0003 - ‘ . . ,.
kod velike krivudavosti A a = 0,0005
 103

4.3.3, Određivanje koejicijenta trenja a za široka čela

Kod širokih čela treba razlikovati nemehamzovaoa i mehanizovana čela,

Nemehanizovana široka čela

Ako su duž čela postavljeni pojedinačni stupci n nizu i ako se nzdužni i poprečni
koraci krećn u granicama od 2 do 10, korisd se sledeći obrazac:

a ^ = 0,122 ( 0,15 log + 0,08 ) y ^ + a (4.102)

Ovde znači:

h
uzdužni korak (4.103)

poprečni korak (4.104)

l\ - uzdužno rastojanje među stupcima

h - poprečno rastojanje među stupcima
Rh - hidraulički radijus
A - ukupni profil širokog čela
As ■- svedi profil širokog čela
a - koeficijent trenja nepodgrađene prostorije

Mehanizovana široka čela

fr 0,019 1$ ASj £l
^ - 0 , 0 6 1 { [(0 .0 3 2 + + [ 0 ;12 2 ( 0 , 1 5 l o g — +

+ 0-«8 > ^ H i r + ‘i (4-105)

Ovde je:
h - širina sekcije (m)
Asi - svetla površina poprečnog preseka prema starom radu ograničena tzv.
bananom.
104

4.3.4. Koeficijenti trenja a za rudnička okna

Rudnička oknapredstavijaju vrlo složene aerodinamičke sisteme koji se međusobno

mogu veoroa razlikovati prema ugrađenoj opremi, vrsti podgrade, posebnom rasporedu
odeienja i sl.
Postoji više metoda za određivanje koeficijenta trenja a za okna.

Metoda J.E. Jdeljčika

Definitivni obrazac ima siedeći obiik:

n c xi
180 2 —- .Č ^ n -L s
Ast v ' R'
D 8
a , 104 = 153 X ^ ( ^ - ) 3 + (4.106)
Asri^3
(l
i= l A stv
Ovde je:
Ustv - stvami obim koji trpi trenje (m)
U » obim okna (m)
A - površina poprečnog preseka okna (m2)
Astv - stvama površina kroz koju protiče vazđuii
do - karakteristična dimenzija (na pr. širina odelenja za lestve, cevi i sl.)
Cxi - koeficijent čeonib otpora

Vrednost ovili koeficijentata zavisi od uzdužnog kalibra elementa armature okna

l - rastojanje između pojedinih delova armature duž okna

do - karakteristična dimenzija dela armature (za raspone je srednji prečnik; za
kratka tela, na pr. stepeništa, cevi - to je ekvivalentni prečnik.
Za različite tiove raspona date su vrednosti koeficijenta Cx u zavisnosti od uzdužnog
kalibra na dijagramu sl. 43.

;; a

Sl. 43.
 105

- Za pravougaone raspone mogu se uzeti sledeće vrednosti:

Cxpr = (0,6 - 0,75) CxI ■; £4.107)

gde je: CxI - vrednost čeonog otpora iz dijagrama sa sl. 43.

- Za raspone kvadratnog profila:

Cxkv = ( l , 6 - 1 , 7 ) CxI (4.108)

r - Za okrugle profile

Cxokl = 0 , 5 C a (4.109)

U obrascu (4.106) dalje oznake su:

D, R = prečnik, odn. poluprečnik okna (m)
Asrj - srednji presek pojedinili elemenata (m)

y - rastojanje elemenata od centra okna (m)

t - eksperimentalni koeficijent koje se odreduje iz dijagrama na sl. 44.

SL 44.

Vrednost koeficijenta X iz obrazca (4.106) određuje s a :

X = --------------------- = - (4.110)
(1,74 + 2 l o g - ) 2

Za neke karakteristične tipove okna, vrste podgrade i raspored opreme, prikazane

u prilogu 10, date su u tabeli odgovarajuće vrednosti koeficijenata trenja a.
106
I
Pošto je određivanje vrednos-
ti koeficijenta trenja za okno sraz-
memo sioženo objasnićemo ceo pos-
tupak na primem prikazanom na sL
45.
Vrednost za dr (visina
izbočina za nezaglađeni beton) dr=
0,0007, uzeta je iz tab. 17.
Koeficijent a računa se po obrascu
(4.106).
Vrednost koeficijenta k koji
ulazi u sastav obrasca (4.106) iznosi:

Sl. 45.

_
___
___
___
___
___
__- _ 1

( 1 , 7 4 + 21og < ?•» + “ * 5 ^ .

\ = 0,0123

Ukupna površina (bez greda) i obim iznose:

A = 32 TT = 28,3 m2 i U = 6 tt = 18,8 m

Stvama površina kojom prolazi vazdušna strnja:

Agtv ** 2 Aj = Aj + A^ + 2A 3 + 2A4 = 2,3 + 10 + 2 • 5 + 2 ■ 0,8 = 23,9 m2

gde je: Aj = 2,3 m2 ; A2 = 10 m2 ; A3 = 5 m2 ; A4 = 0,8 m2

Stvami obim kontakta sa vazdušnom stmjom:

= 18,8 + 2 - 4 + 2 - 6 + 4 - 2 + 2 - 3 = 52,8 m

Prvi deo jednačine (4.106) iznosi:

U, 52,8 .28,3 3
1S3 X (+ + = 153 • 0,0123 ^ = 8,56
U A'StV 18,8 l23,9'

Rastojanje između raspona po dužini okna iznosi 2,5 m.

Uzdužni kalibar za glavni, srednji raspon:
 107

6l ~ t ž ~ 10
Na toga iz dijagram a n a sl. 43 određuje se v re d a o st čeouog o tp o ra C x:
o seo v u
C xl = 0,48
Z a ostaie raspone - grede biće:

8a = ~ | = 12,5 ; C*2 = 0 ,6 0

Sada se m ože odrediti deo jed n ačin e (4.106):

Cx; A srj y i.
d0 t Astv R
D 6

Z a glavnu gredu I biće:

= Cxi Asr_ = 0,48 1,5 _ -3

9,04 • 10
' do ; ' Astv 2 ' 23,9 “
D '6 6

Z a ostale grede:

0,6 0,8
Gn = (1 - f ) 3 = 8,36 • 10—3
M . 12,s 23,9 1

0,6 0,4
Gin = (1 - | ) 3 = 1,67 ■ l0 —3
' 23,9

0,6 0,6
Giv = = 3,62 • 10 - 3
2,0 23,9
■ 12,5

Na osnovu toga deo jednačine (4.106)

£ ( 1 - i )3 = (0 ,0 4 + 8,36 + 2 • 1,67 + 3,62 ) • 1 0 ~ 3 =

OO A gl K ".. J

= 24,36 * 10 - 3
108

Dalje, treba odrediti 1 izraz 2 t — iz jeđnačine (4.106):

A
Koeficijent t dobija se iz dijagrama sl. 44 u zavisnosti od uzdužnog kalibra 8, pa
ćebiti:

Tj = 2,5 za 8j = 10

T2 = 2,7 za 82 = 12,5

Za gredu I biće:

Asr o,25 ■ 6
G'^ = ^ X = 2 ’5 i 3 j - = 0 ' 157

Za ostale grede:

G'n = 2,7 = 0,090

0,2 -2
G m = 2,7 = 0,045

G'tv = 2,7 = 0.068

Na osnovu toga je:

ASri
2 t ~ 7 ~ = 0,157 + 0,09 + 2 • 0,045 + 0,068 = 0,405
A

Pošto su sada izračunati svi elementi jedeačine (4.106) može se ođrediti vrednost
koeficijeuta a:

4 „ ^ 180 - 2 4 , 3 6 - 1 0 3 „„„„ _4
a • 104 = 8,56 + ----------- ---------- r— = 29,38 - 10 4
( 1 - 0,405 )3

Za neke karakterističue tipove okaoa, vrste obloge i prečnike otvora koj i su šematski
prikazani u prilogu 10 date su gotove vređnosti koeficijenta trenja a.

4.3*5. K oeficijen t trenja a- z,a ventilacione husotine

Ventilacione bušotiiie su radnički objekti namenjem vremenski kracoj upotrebi.

Zbog različitih dimenzija i različitog načina izrade, prisutne su tehničke karakteristike
zbog kojih koeficijente trenja nije pogodno određivati kao za tipove vertikainih prostorija.
Utvrđeno je da pri tom predviđeno vreme trajanja bošotine i njen prečnik imajn najveći
uticaj.
U prilogu 11 date su vrednosti ovih koeficijenata za bušotine prečnika od 0,4 do
2,5 m i vreme upotrebe od jedne do 10 godina. Devijacija bušotine utiče na koeficijent
trenja a tako što treba uzeti u obzir faktor popravke f = 1,3 -s- 1,45, zavisno od veličine
te devijacije i eventualno drugih prisutnih deformacija.

4.4. Mogućnost sniienja aerodinamičkih otpora

Aerodinamički otpori imaju veliki uticaj na režim provetravanja, a isto tako i na

troškove. Kod dubokih rudnika, kao i rudnika sa većim pojavama gasova potrebno je
ostvariti velike zapreminske protoke za koje je, u uslovima visokih vrednosti
aerodinamičkih otpora, potrebna vrlo velika đepresija ventilatora. Iz tih razloga se često
traže rešenja da se aerodinamički otpori smanje. Ma da mogućnosti u tom pogledu nisu
velike, ipak je potrebno učiniti izvestan kritički osvrt.
Smanjenje aerodinamičkih otpora prostorija pođgrađenih drvenom podgradom
može se postići: betoniranjem (ili oblaganjem opekom), torkretiranjem, obdaskavanjem,
smanjenjem uzdužnog kaiibra podgrade tj. gušćim okvirima, oblaganjem prostorija
folijama i povećanjem poprečnog preseka prostorije. Ne treba posebno isticati da su svi
ovi načini vrlo skupi, zahtevaju veliki utrošak materijala, pa se primenjuju srazmemo
retko i samo ona kada je to tehnički neophodno, a ekonomski opravdano.
Na savladavanje aerodinamičkih otpora dubokih okana, za velike protoke utroši
se čak 30-40% ukupne depresije mdnika. Najvećaje greška kod otvaranja novih mdnika
kalkulisati sa nekim uštedama na profilu okna. Te uštede u investicionim troškovima,
zanemarljive su u odnosu na ogroman porast troškova provetravanja, pa se u savremenom
rudarstvu ne smeju više graditi tesna okna (a ni druge prostorije). Prevaziđena projek-
tantska logika da prostorije treba da budu tolike da se kroz njih može ruda i ugalj izvesti
i ljudi normalno kretati, dala je u praksi brojna štetna rešenja i u više slučajeva dovela u
pitanje dalji razvoj rudnika.
Otpori okana mogu se smanjiti primenom raspona aerodinamičkog obiika nasuprot
primeni dvostrukih T - profila, zatim povećanjem rastojanja izmedu raspona, drukčijim
rasporedom raspona, a naročito izbegavanjem centralnog raspona, primenom konzola
iimesto raspona, primenom užeta umesto klasičnih vođica.
Utieaj kretanja izvoznih koševa ili skipova može biti vrlo različit. Pri susretanju
i mimoilaženju koševa dolazi do poremećaja vazdušne struje, koji mogu biti vrlo značajni,
ako su oknamalog preseka. Kod okana velikog prečnika ovaj uticaj na povećanje depresije
iznosi svega 1,5-3 %, pa se.zbog toga može zanemariti.
U oknima malog prečnika aerodinamički otpori zavise od intenziteta izvoza, pa
njihovo povećanje iznosi od 10 do 25% (kod naročito intenzivnog izvoza). U takvim
oknima podgrađenim drvenom podgradom, kretanje izvoznih sudova izaziva turbulenciju
koja se ne prekida ni u pauzama izvoza, a povećanje otpora dostiže 50%.
Aerodinamički oblik greda i raspona je značajan faktor smanjenja otpora. To se
najbolje postiže prilagođavanjem dvostrukog T profila povoljnijem aerodinamičkom
110

obliku. Sa sl. 46 se vidi da se smanjenje postiže od 15-60%, zavisno od manje ili veće
aerodinamičnosti grede ili raspona.

S n i ž en j e
d
a) 15%
25%
*)
c) 35 %

<9 35 %
c) 50%

f) 50%

t SL46.

Ovakvi specijalni profili greda su naravno, skuplji, ali se kod većih protoka mogu
postići veoma povoljni ekonomski efekti. ;,

4.5. Čeoni otpori n ;

Svaki čvrsti predmet koji se nađe u profilu nekog vazdušnog provodnika stvara
otpor kretanju vazdušne struje i naziva se čeoni otpor. To su delovi podgrade, stupci,
vagoneti, koševi i skipovi u oknima i slično.
Poremećaji vazdušne struje izazvani čeonim otporima zavise od oblika čeonog
otpora. Na sl. 47, 48, 49 i 50 vidi se uticaj srednjeg stupca, vagoneta i koševa u oknu.

Sl. 47. Sl. 48.

 111

SL 50.
Vazdušne struje pre susreta koševa Kretanje vazdušne struje u oknu posle
mimoilaženja koševa

Ova sila cepanja Px može se izraziti jednačinom:

w
Px = CXAČ— p (N) (4.111)
112

gdeje:
w - brzina vazdušne struje
Px - siia cepanja vazdušne struje (N)
Cx - koeficijent čeonog otpora
A č - površina poprečnog preseka tela koje izaziva čeoni otpor (m2)

Energija (Nx) potrebna za savlađavanje čeonog otpora, odnosno za cepanje vazdušne

struje, jednaka je proizvodu sile cepanja i brzine: *

Nx = Px ■w = CXAČw3 | (4.112)

Depresija (h^) potrebnada se svlada ovaj čeoni otpor predstavlja energiju svedenu
na jedan kubni metar vazduha:

_ Nx _ Nx CxAc-w3 p
Ž V ( A - A e) w (A_ Ač)W2

h. = c _ 2 L _ . £ -w2
fic CxA - A , 2 ^

Ako u gornju jednačinu unesemo izraz za brzinu w i zamemmo

A —A^
brojne vređnosti za gustinu vazduha u prosečnim uslovima p = 1,2 kg/m , biće:

hg = 0,6 Cx — ——r V2 [Pa] (4.113)

(a - a

Vrednost koeficijenta čeonog otpora Cx određuje se u zavisnosti od uzdužnog

kalibra podgrade 8.

Brojne vrednosti za Cx date su u tab. 17.

Tabela 17.
K oeficijen ti čeonog otp o ra Cx

l
6 = -r- 3 4 5 6 8 10 12 15 18 20

cx 0,23 0,24 0,26 0,29 0,34 0,38 0,43 0,49 0,52 0,55
- . f" : ■
Uticaj čeonog otpora može se izraziti i preko dodatne vrednosfi koeficijenta trenja
Aa iz jednačine depresije potrebne za saviadavanje čeonog otpora:
 113

h .- A a - S L
( A - A S)'
• V“
N (4.114)

Izjednačavanjem jednačina (4.113) i (4.114) dobija se:

A š - r2 _ a _ ',2
0,6 Cx Vx = Aa
(A —Aj)‘ (A -A đ'
odakleie:

‘A v
Aa = 0,061 Cx (4.115)

Prema Budryku (63) ako se određuje uticaj vagoneta ili čitave kompozicije moraju
se uzeti u obzir svi čvrsti predmeti koji u jednoj prostoriji izazivaju taj čeoni otpor. To
su: cepanje vazdušne struje nailaskom na prvi vagonet, zatim naglo smanjenje i povećanje
profila iza vagoneta, kao i trenje vazduba o vagone. Prvi uticaj, tj. cepanje struje ima
najveću vrednost koeficijenta Cx i iznosi 0,9, a ostali uticaji povećavaju tu vrednost na
Cxi = 1,1. Sledeći vagoneti u nizu imaju manji koeficijent čeonog otpora - ovaj iznosi
svega 50% vrednosti prvog tj. Cx(2,3...> - 0,55.
Ukupan koeficijenat čeonog otpora jedne kompozicije sastavljene iz n vagoneta
iznosi:

CXuk = Cxl + 0,5 Cxl (n - 1) (4.116)

Ako se vagoneti kieću 11 pravcu vazdušne struje rezultujuća brziaa koja utiče na
vrednost đepresije čeonog otpora h^ iznosi w - wvag. Zbog toga ako je brzina vagoneta
(wVag) veća od brzine vazduha neće doći do utroška depresije za savladavanje čeoniii
otpora nego do njenog priraštaja.
Kada se vagoneti kreću suprotno smeru vazdušne struje, rezultujuća brzina, koja
utiče na vrednost depresije čeonog otpora, predstavlja zbir brzine vazduha i brzine vagoneta
(w + wvag).
Obzirom da se vagoneti u rudniku kreću u oba smera, u praksi se uticaj ove vrste
čeonih otpora često zanemaruje.
Prema F .A Abramovu depresiju koju treba savladati nailaskom vazduha na kom-
poziciju vagoneta treba računati po sledećem obrascu:

hč= • £ w* + na (wt - w)2 + (n - 1) av v*8 Lm w t2 (4.11)

A Z A ■; A v^g
Ovdeje; ^
Cx - koeficijent čeonog otpora
Avag - poprečni presek vagoneta u profilu prostorije (m2)
A - poprečni presek prostorije (n r)
w - brzina vazdušne struje (m/s)
n - broj vagoneta
114

a - koeficijent trenja vazđuha o zidove prostorije

U - obim prostorije (m)
Lvag - dužina vagoneta (m)
wi - brzina vazduba između židova prostorije i vagoneta (ms/s)
a v “ koeficijent trenja vazduha o vazduhu
Uvag " obim vagoneta (m)
Lm - veličina međuprostora dva vagoneta (m)

Treba istaći da ovaj obrazac ne uzima u obzir kretanje vagoneta, već samo kretanje

vagoneta suprotno vazdušnoj struji), niti pozitivno (stvaranje pozitivne depresije kod
kretanja vagoneta u smeru vazđušne struje). ;V

4.6. Lokalni otpori

Ovi otpori nastaju na onim mestima u ventilacionoj mreži rudmkana kojima dolazi
do bitnije promene njenog fizičkog stanja. To su: nagla proširenja prostorije, nagio
suženje, krivine, prigušivači, vetreni mostovi, komore, vetreni kanali, difuzori.

4.6.1. Otpori naglog proširenja vazdušne struje

Naglo širenje vazdušne struje ima za posledicu smanjenje njene brzine što izaziva
pad depresije. Pri tome dolazi do pretvaranjajednog đela kinetičke energije u potencijainu
i topiotnu. Na sl. 51 dat je šematski prikaz takvog naglog širenja.

u •.
 115

P ađ đep resije n a m estu p ro šire n ja p ro sto rije (fep) izazvan p ro in en o m b rz in e od

v red n o sti w n a w i m ože se o d re d iti iz jectoačine:

(4.118)
w - w> = \ / ^

p a će d ep resija p ro šire n ja biti:

(w - Wj) ■ p
hP = (4.118a)

A ko se brz in e izraze p re k o zaprem inskog p ro to k a v azd u h a (V ) i p o p re čn o g p resek a >

(A):

V
Wi
W= A

dobija se:

( - - — )2
A A l ^ = £ / I _ _L \2 y2
2 2 'A Aj V

Kada se zamene brojne vrednosti p = 1 ,2 k g /m , b ić e :

(4.119)
“p = °>6v2 d - xr>2 M

Pad depresije usled proširenja može se izraziti i preko ekvivaientne dužine prošire-
nja (LeP), tj. one dužine uže prostorije koja stvar iste otpore kao i samo proširenje. Ova
ekvivalentna dužina se može odrediti koristeći opšti obrazac depresije:

^ L ep 2
\ = “ g—j-v (4.119a)

Izjednačavanjem desnife strana ovife jednačina (4 .1 1 9 ) i (4 .1 1 9 a ) dobija se:

a g % V 2 = 0 ,6 V 2 ( ! - - f f
A Ai
a rešavanj em po Lep:
L = M A3 (i _ ± ) 2 . l
ep ag A Aj U
 116

ili

(4.120)

Otpori usled proširenja (Rp) iznose:

Rp = a g — (Ns2/ m 8 = PasV m 6) (4.121)

4.6.2. Otpori naglog sužavanja vazdusne strnje

Preiaskom vazdušne strujc iz šireg i uži profil nastaje kontrakcija struje aa uiestu
promene profila kako je to pokazano na sl. 52.

Sl. 52.

Nailaskom na iznenadno smanjenje profila prostorije nastaje odbijanjc vazđušne

struje i njeno sabijanje na profil manji od užc prostorije, a tek kasnije širenje na veličiiiu
užeg profila. Zbog toga se gubici mogu tretirati i kao gubici proširenja stnijc sa najužeg
profila A2 nastalog kontrakcijom, na profil uže prostorije A i. Primenjujući u tom sniislu
jednačinu (4.118) može se napisati:

(4 .1 2 2 )

Ako se ima u vidu da veličina profila A2 zavisi od A i dolazi se do definicije

koeficijenta kontrakcije |:
 117

A2
i (4.123)
Ai

odnosno:

A2 - gAj (4.124)

Koristeći jednačinu (4.124), depresija suženja profila (jednačina 4.122) može se

napisati:

? 1 1 7

h* = ° ’6 V

odakle se dobija:

Vz 1
hs = 0 ,6 — ( j - 1)- (4.125)
Ai b

K oeficijent kontrakcije | može se odrediti iz tabela koje se mogu naći u stručnoj

literaturi ili po obrascu Švirkova:

1
(4.126)
Al
1 ,7 -0 ,7 -

Ekvivalentna dužina naglog suženja profila dobija se iz uslova izjednačenja

depresije:

*r2 n , V2 A n2
“ i« - : r v
Ai A^ s

pa će odavde biti:

06 Ai i -
(4.127)

Otpori naglog suženja profila iznose:

R s ^ a ig -^ (Ns2/m 8) (4128)
Ai
118

4.6.3. Otpori krivina

Krivine prostorija izazivaju skretanje vazdušne strnje i potrebu za dodatnom

depresijom radi njihovog saviadavanja.

SL 53.

Pad depresije na krivini posledica je promene brzine (sl. 53) sa maksimalne

vrednosti W2 koja se javlja u suženom profilu izazvanom krivinom, na brzinu w u
prostoriji A , tj: ;>
11" - ■• '
— w = -----
z P

odakle je: ~4 c ' £

hk = 0 ,6 (w2 - w)2 (4.129)

Množenjem i deienjem desne strane jednačine (4.129) sa w2, dobija se:

hk = 0 ,6 w2 (— - 1)
'W 7

Ako se brzine izraze preko zapreminskog protoka vazduha i odgovarajućih

V V
poprečnih preseka (w = — ; w2 = — ) biće dalje:
A
 119

hk = 0(6 w 2 ( ^ - l ) 2 = Q>6 w 2 ( A _ i )2

Označavanjem izraza:

(4,130)
a2

dobija se:

hk = 0 ,6 { v/2 (4.131)

K oeficijent £ određivan je eksperimentalno. N jegova brojna vrednost zavisi od

veličine ugla skretanja v izraženog u radijanima i m ože se definisati sledećom jednačinom:

{ = 0 ,5 7 v J (4.132)

O
V 'U
gd eje: •u —
180

Ekvivalentna dužina krivine može se odrediti iz jednačine (4 .1 3 1 ) i opšte jednačine

depresije:

ULek ^ . ,
ct g — r - v = 0,6

Rešavanjem po Lek biće:

w2a 3
Lek = a g
UV2

se dalje:

— 0 6
ag UA2w2

odnosno:

(4.133)
Lek = 0 ’6 7 i ' £ (m)
 120

Otpori krivine iznose:

ULsk
Rk = a g (Ns2/m 8) (4.134)
A3

Pošto se u radničkoj mreži često nailazi m krivim, njihov uticaj m aerodinamičke

otpore i ukupnu depresiju je značajan, pa je vrio korisno, gde god je to moguće, izvršiti
njihovu regiiaciju radi postizanja veće aerodinamičnosti. U prilogu 12 date su vrednosii
koeficijenta £ za neke karakteristične siučajeve u rudnicima. - ’
Treba istaći da se korišćenjem ove tabele dobijaju nešto veće vrednosti za
koeficijente £ nego kada se ovi određuju računski po obrascu (4.134).

4.6.4. Otpori prigušivača

č" Ovi otpori nastaju na mestima postavljanja reguiatora protoka - prigušivača, a

posledica m naglog smanjenja, a zatim naglog proširenja vazdušne straje, kako se to vidi
na sL 54,

SL 54.

Polazeći od obrasca (4.34) koji važi za širenje vazdušne straje, a radi toga što se
ova širi sa profila A2 na profil A, može se napisati da je:
■ ;*■

V = °=6 v 2 ( ^ - l ) 2 (4.135)

Ovde je veiičina profila A2 zavisna od veličine otvora prigušivača A i, pri čemu

postoji odnos: , - 3

A2 = ŠAt
 121

Zbog toga će jedaačina (4.135) glasiti:

i dalje:

ili

(4.136)

Ekvivaientna disžiiia prigušivača iznosi: ’

(m) ( 4 -1 3 7 )

Otpori prigušivača Rpr:

Rpr = K g ^ f1 (Ns2/m 8) (4.138)

A

Kada se izračuna depresija progušivača, potrebno je odrediti i veličinu otvora

prigušivača A\ koji izaziva tu depresiju, odnosno dimenzije otvorakoji propušta potrebnu
količinu vazduha.
Polazi se od jednačine (4.136):

„ , V2 ,1 A il2
V - °’6a2k ' A, 1}

odakleje:

a rešavanjem po Aj dobija se:

122

4.6,5. Otpori vetrenih mostova

Vetreni most se sastoji iz više elemenata koji svaki za sebe predstavljaju lokaM
otpor, pa se ovaj u krajnjem iznosu izražava preko rezultujućeg koeficijenta lokainog
otpora vetrenog mosta:

Švm = Is + Itr + Š š , (4,140)

Ovdeje:
|vm ~ koeficijent lokalnog otpora vetrenog mosta
. fjs - koeficijent koji održava uticaj naglog sužavanja vazđušne struje
gtr “ koeficijent lokalnog otpora koji održava uticaj trenja vazduha o zidove
cevi (mosta)

= (4.141)

X - koeficijent trenja vazdulia o zidove cevi

L - dužina cevi (m)
d - prečnik cevi (m)
- koeficijent koji uzima u obzir naglo širenje struje
Izgled vetrenog mosta sa cevima dat je na sl. 55.
 123

O vakvi m ostovi im aju v rlo veiike otp o re. D a b i se o v i sm an jiii, cev se izra đ u je u
v id u k o lek to ra (1) i d ifuzora (2 ), k ako se to v id i n a sl. 56. N a taj n ačin m o g u se sm an jiti
o tp o ri vetrenog m osta 5-6 p u ta u odnosu n a one koji n em aju k o lek to r i d iftizor.

SL 56. ■ t . ■

Koeficijent ukupnog lokalnog otpora vetrenog mosta sa kolektorom i diftizorom

iznosi:

U = Ckol + Itr + 4dif + & (4 .1 4 2 )

Koeficijent lokalnog otpora kolektora iznosi:

64,5 a nl ~ 1
Ckol (4 .1 4 3 )
<Pkol “1
8 sin

O vdeje:
a - koeficijent trenja vazduha o zidove cevi
<Pkoi - ugao širenja kolektora

dok
n1 = ^ (4 .1 4 4 )
Kkk

dok - početni prečnik kolektora

duc - krajnji prečnik kolektora
124

K oeficijeot lokalnog otpora koji uzima u obzir trenje o zidove cevi:

Itr = 64,5 a - (4.145)

Koeficijent lokalnog otpora difiizora iznosi:

2
64,5 a n —1
Šdif = ^— + srn 9 dif ( ^ )2 (4.146)
8 sin -^ p

gd eje:
<pdif = 4 + 8 ° - ugao širenja difuzora

dkd
(4.147)
dod

dkd - krajuji prečnik difuzora

dc<5 - početoi prečnik đifuzora

Koeficijent koji uzima u obzir širenje vazdušne struje na izlazu iz difuzora u

prostoriju iznosi

4 t - w?
Šs “ (4.148)
w,

Ovde je:
Wjzi - brzina u izlaznom profilu difuzora (m /s)
wjj - brzina u hodniku (m /s)
wce - brzina u centru cevi (m /s)

Kada se odredi vrednost ukupnog koeficijenta lokalnog otpora vetrenog mosta,

onda se njegova depresija može odrediti po obrascu:

w srm
hvm = evm (4.149)

wsrm - srednja brzina vazduha u mostu (m /s)

Vređnosti koeficijenta lokalnog otpora §vm za neke dpove vetrenih mostova date
su u tabeiama u prilogu 13.
 125

4.6 . đ. Lokalni otpori komom

Prostoiije tipa komore koje se provetravaju protočno predstavljaju takođe lokalm

otpor. Taj otpor zavisi kako od dimenzija komore, tako isto i ođ dimeezija proslorija
kroz koju vazduh ulazi ii komom..
Akoje: " ' '' : :

bk < bpu (2»4 4- 1) (4.150)

UPU , -... ■

onda se koeficijent otpora komore računa po sleđećem obrascu:

wk
?kom “ 1,5 (1 - - ~ ) (4.151)
w izl

ili po obrascu:

Ikom ™ (4.152)

U ovim jeđnačinama znači:

bk - šifina komore (m)
bpu - širina prostorije na uSazu u komoru (m)
a - koeficijeut strukture slobodne struje
a = 0,1 4 0,12
L - dužina komore (m)
Wk - brzma vazduha u komori (m/s)
Wj2i - brziua vazduba na izlazu iz komore (m/s)
Ak - poprečni presek komore (m2)
Aizi - poprečni presek izlazne prostorije iz komore (m2)

Ako postoje sledeći uslovi:

bk>bpu (2 ,4 ” + 1) (4.153)
0P«
§g V..
aL
cp = t— < 0,52 (4.154)
Dpu . r ; -/ ■

onda se koeficijent lokalnog otppra komore računa po obrascu:

Ikom = 0,14 + 0,032 <p2 (4.155)

Uz uslov iz jeđnačine (4.153) i uslov:

126

(p > 0,52 (4.156)

koefieijent lokalnog otpora komore treba računati po obrascu:

l ?73K-2 • 'i ' ■ .......•

' :7fV
V: ju&u
&om = * - 7 = = = = + 0,5 (1 - 1,44 K2)2 (4.157)

\J 2<p + 0 ,4 1
Koeficijenti K2 i K3 uzimaju se iz iab. 18 u zavisnosti od koeficijenta K i koji se
ođređujepo obrascu: ,.y ■'

0 ,8 3 3
K, = (4.158)
\ f 2<p + 0 ,4 1

Tabela 18.
Ks 0 ,1 0 ,2 0 ,3 0 ,4 0 ,5 0 ,6 0 ,7 0 ,8 0 ,9 1 ,0
K2 0 ,1 0 ,1 8 0 ,2 8 0 ,3 7 0 ,4 4 0 ,5 2 0 ,5 8 0 ,6 4 0 ,6 7 0 ,6 8

K3 0 ,1 0 ,1 8 0 ,2 7 0 ,3 4 0 ,4 0 0 ,4 5 0 ,4 8 0 ,5 2 0 ,5 3 0 ,5 4

Kada se odredi veličina koeficijenta lokalnog otpora komore, depresija se računa

poobrascu: -

W izl
? P
h kom “ Šks (4.159)

4.6*7. Otpori kanala ventilatora

Ako se rnđnik provettava depresiono, otpori kanala su rezultujuća vrednost otpora

' nagiog suženja vazdušne stmje uz istovremeno skretanje m u !j z u u kanai, otpora kretanja
kanaia i otpora krivine na mestu skretanja vazduha iz ventiiacionog okna u kana!, izražena
preko koeficijenata otpora biće (sL 57):

?kan(d) = Šs + k + Itr + & (4.160)

gde j e : | s+k - koeficijent lokalnog otpora suženja i krivine na ulazu u kana!

| tr - koeficijent trenja kanala
| k - koeficijent otpora krivine u kanalu
§ kan (d)_ koeficijent lokalnog otpora kanala pri đepresionom provetravanju
 127

U tab. 19 date su vrednosti koeficijenta lokalnog otpora kanala za različite izvedbe

kanaia kvadratnog preseka.
Kada se odredi veličina koeficijenta lokalnog otpora kanala, depresija kanala se
računa po obrascu: - .' '

■ I
_ ........... hkan^Jkom ^P (4.161)
gd eje:
wjcan - brzina vazdušne struje u kanalu (m /s)

Ako vazduh skreće iz kanala u okno lokalni otpor kanala sastoji se iz otpora krivine,
otpora trenja kanala i otpora naglog širenja vazdušne struje uz istovrem eno skretanje u
okno. Izraženo preko koeficijenta otpora to je:

' ^&aii(k) S Jk + Str + ?s + k (4.162)

O vdeje: - - ' ‘ "■ V -

Š kan (k)“ koeficijent lokalnog otpora kanal pri kom presionom provetravanju
l k - koeficijent krivine u kanalu
f tr - koeficijent trenja kanala
| s+k - koeficijent naglog širenja vazdušne struje i krivine na ulazu u okno.
128

Tabela 19 .
Vređnost koeficijenta f kanala ako
Karakteristike kanala je odnos površine kanala i površine
•' • - ...... • Ak

0,2 0 ,4 0,6
Sa oštrim ivicama - 0,67 0,72 0,83
Sa unufrašnjom ivicom zakošenom 4
pod nglom od 27° 0,18 0,19 0,22
Sa unuirašnjom ivicom zakošenom ■s
pod uglom 45° 0,24 0,26 0,29

Vrednosti koeficijenta otpora kanala pri kompresioaom provetmvanjii date su n

tabeli 20.

Tabela 20.
Koeficijent otpora kanala pri odnosn r' -

površine okna i kanala ~

Ak
Karakterisdke kanala
1,8 2 ,2 2 ,6 3,0 3,4 4,0
Krivine pod pravim nglom:
Oštre ivice 2,80 4,06 5,85 8,10 11,40 16,70
Zaokružene ivice pri ....
■■*--i
poluprečniku ^=0,1251«* 2,45 3,50 5,15 7,06 9,10 12,80
„ , r= 0,25b 2,05 3,05 4,43 6,10 7,85 10,90
„ « r= 0,50b 1,63 2,6 0 3,80 5,30 7,00 9,90
, . r= 0,75b 1,35 2,35 3,50 4,85 6,30 9,60
!/ b " veća dimenzija kanala '(visina ili širina)

4*6.8. O tp o rd ifa zo ra

Koeficijcnt lokalnog otpora difuzora ođređenje eksperimentalno, a brojne vrednosti

date u tab. 21. u zavisnoosti od njegovog oblika, ugia nagiba bočnili strana, kao i odnosa
dužine difdzora prema površini njegovog manjeg preseka (A j).
 129

Tahela 21.

Koeficijent lokalnog otpora | dif za piramidalni

difiizor pri uglu nagiba bočniii straoa Pdif
L
Ai
4° 6° 8° 10° 12°
4 0,41 0,30 0,26 0 ,26 0 ,3 0
5 ' 0,38 0,26 0,22 0 ,24 0 ,3 0
6 0,33 0,22 0,20 0 ,24 0 ,30
8 0,29 0,19 0,18 0,25 0 ,3 3
10 0,26 0 ,1 8 0,18 0,25 0,36'
12 0,24 0,17 0,18 0,27 0,38

Koeficijent lokalnog otpora § dif za konusni

-
difuzor pri uglu nagiba bočitih strana pdif
L -
Ai
4° 6° 8° 10° 12°
4 1,35 0,96 0 ,7 0 0 ,60 0 ,56
5 1,16 0,77 0,57 0,50 0 ,48
6 0,98 0 ,60 0,47 0,43 0,43
8 0,70 0,43 0,35 0,35 0 ,4 0
10 0,55 0,33 0,29 0,32 0 ,38
12 0,49 0,29 0,25 0 ,30 0 ,38

Na osnovu koeficijenta depresija difuzora se računa po obrascu:

(wj - w2)2
^dif = Ždif 2 p (4.163)

w i - brzina vazduba u manjem profilu (m /s)

W2 - brzina vazdeka u većem profilu (m /s)

4 .7 , Ekvivalentni otvor rudnika

Pod ekvivalentnim otvorom rudnika podrazumeva se po vršina takvog otvora A(m2)

u tankom zidu kroz koji bi prolazio isti. zapreminski protok vazduba (V) kao i kroz ceo
rudnik i pod uticajem iste đepresije. Matematički izraz za ekvivalentni otvor može se
izvesti na sledeći način:
130

.,.. . Zaprenrinski protok vaz-

đuha'kfoz otvor (presek 1-1 m
si. 58) iznosi:
- :ž
V = Aw

Pošto nakon ;proiaska

kroz zid dolazi do kontrakcije
vazdušnog mlaza, poprečni
presek u profilu 2-2 se smanjuje,
a brzina povećava, pa će biti:

V = eA w 2 (4.164)

gde je e koeficijent kontrakcije

i iznosi 0,65. Brzina w u funkciji
đepresije data je poznatom
relaćijom:

pa zameaom u jeđnačinu (4.164) sledi:

Rešeajem gom je jednačine po A dobija se:

(4.165)

Ako se u jednačirii (4.165) zamene vrednosti za koeficijent kontrakcije g 0,65

i gustinu p = 1,2 kg/rn3 dobiće se obrazac za ekvivalentni otvor radnika:

1,19 (m2) (4.166)

v /h
Svaki radnik ima u određenoj fazi ventilacije odgovarajuću vrednost ekvivalentnog
otvora. Iz jednačine (4.166) se vidi da je ekvivalentni otvor parabola i da je funkcija dve
promenljive vrednosti:

A = f(v ,h ) 4-
 131

G rafički se k riv a određenog ekvi valentiiog otvora k o n stru iše davanjem proizvoSjnili
vred n osti za đepresiju i izračim avanjem odgovarajućeg vazdušnog p ro to k a s prem a
jed n ačin i (4.166).
M ali ekvivaientni otvori predstavljaju strm e parabole (bliže y - o si), a veliki -
parabole više poiožene, sa približavanjem x osi, kao što se vidi m sL 59.
P rem a veličioi ekvivaleotnog otvora. ocenjuje se đa li su neki m d n ici p o v o ljn iji ili
nepovoijniji za provetravanje. • • • .v 'v ’

na tesne, srednje i široke, odnosno nepovoljne, prosečne i povoljne za provetravanje na

sledeči način:
- nepovoljni za provetravanje su rudnici sa ekvivaleitnim otvorom ispod 1 m2,
A <m 2,
- prosečni uslovi za provetravanje su kod mdnika koji imaju ekvivalentni otvor
oko 1 m ,
- povoljni mdnici za provetravanje su oni kod kojih je ekvivalentni otvor veći od
1 m2, tj. A > 1 m2.
132

Ako se jedaačina (4.166) reši p9 h, dobija se:

y2
h = 1,42 — (4.167)
_ A2

Pošto je depresija definisana poznatim obrascem:

h = RV2

izjednačavanjem đesnih strana i rešavanjem po R , može se nspostaviti sledeća zavisnost

izmeđii otpora i ekvivaientog otvora:

(4.168)

odnosno:

U 9
A = (4.169)
v/iT
 GLAVAV

5. V E N llL A C IO M S IS T E M I U R U D M C IM A

V entilacioni sistem rudnika je s te aerodinam ička celina k o ja se.sasto ji iz hirežč:

p ro sto rija provodnika vazdušoe struje i svih izvora depresije, p o d čijim se uticajem
ostvaruje strujanje vazduha.
Jedan ru d n ik m ože da predstavija prost ventilacioni sistem ili taj.sistem čin e yiie_
sam o staM h podsistem a.
M eđasobni položaj prostorija glavne ulazne i iziazne vazdušne struje određuje
o pštu podelu ventilacionih sistem a na:
- centralne,
- dijagonalne, i
- kom binovane.
Centralni ventilacioni m fe m je ste onaj k od kojeg se o tv o ri za d ovođenje i odvođenje
vazduha iz rudnika nalaze u sam om središte ležišta ili otkopnog p o lja, ili u zo n i zajedničkog
zaštitnog stuba (sl. 60.)

Sl. 60
134

Dijagonalni ventilacioni sistem jeste ooaj kod kojeg se otvori za ulazrni i izlaznu
vazdušuu struju oalaze sa dve suprotue straue iežišta. Tu su moguće varijante sa jedcim
ili više veotilacionih okana( sl. 61).

Krilni dijagonaini sistem jeste onaj kod kojeg se okno ulazne vazđušne struje nalazi
u centru, a svako kriio ima svoje okno za izlaznu vazdušnu struju (si. 62).

Ukoliko u jednom krilu ima više ventilacionili okana, takav se sistem naziva
dijagonalni sekcioni sistem (sl. 63).
 135

SL 63.
■>
sadrže elem eate i ccotralniii i đijagonalniii sis-
tema.
" Grafički prikaz podele ventilacionih sistema vidi se na sl. 64.

V e n tila c io n i siste m i

I
C en traln i D ija g o n a ln i K om binovanl

r ~i
P rost K riln i

I 1
P rost S ek cio m

SL 64.

Centralni sistem ima čitav niz veoma povoljnih svojstava. Tu treba naročito istaći:
5)brzo uspostavijanje vazdušne struje,
V lnanji obim investicionib radova.
Međutim, ovi sistemi imaj.tr ozbiljne nedostatke, kao na primer:
G iveliku dužinu ventilacionili puteva,
G?ve!ike razlike u depresijama po fazama kada se otkopavanje vrši na granici iežišta,
ili kada se ono približi oknima,
G )/e ć e mogućnosti za nastanak gubitaka i veće teškoće u pogledu njihovog
sprečavanja,
C-Geće depresije potrebne za provetravanje,
G !yeće ekspioatacione troškove za potrebe ventilacije. *
 136

D ija g o n a M sistem i im ajn k a o p re d n o st v ećin u o n ili fa k to ra k o ji se isp o lja v a ju k ao

u e d o sta c i ce u tra ln ih sistem a. T o su n aročito:
( j v ’sra z m e m o k o n stan to e d ep resije z a je d a n d u ž i v rem en sk i p e rio d v en tilacije ili
sam o m ale o scilac ije, što j e o d iz v a n ra Jn o g zn ačaja k ak o u p o g le d u s ig u m o sti, tak o i u
p o g ie d u ek o n o m ik e,
m an je ap so lu tn e v red n o sti p o tre b n e dep resije,
< - z n a te o sm an jen u m og u ćn o st g u b itk a vazduba,
C ^ e k o n o n rič n iju ventilaciju.
Đ ija g o n a in i sek cio m sistem p o g o d a n j e i zbog to g a što n e za h tev a iz ra d u p o seb n o g
v en tilacio n o g h o riz o n ta , a to j e n aro čito značajno k o d ru d n ik a u k o jim a j e izra žen ja m sk i
p ritisa k . O sim to g a, tak av siste m o d g o v ara i v eiik im ru d n icim a u g lja , a k o se o tk o p av an je
v rši n ek o m o d m etoda sa za rašav an jem . D a lje p re d n o sti dijag o n aln ih sek cio n ih sistem a su:
-^m anja d e p resija v en tiiato ra,
C ^ m an ji g u b ici vazd u šn e stm je ,
G > m an ji p o treb n i sv etli p ro fili p ro sto rija ,
^ - -lakša re g u la cija ra sp o d ele vazduha i m an ji b ro j p o tre b n ih re g u la to ra, i
- i a k š a iz o lac ija ev en tu aln o u g ro ž e n ih d eio v a m d n ik a .
t p o r e đ citiran o g n iz a p re d n o sti, o v i sistem i im a ju in ed o statk e o d 'k o jih su značajn i
sledeći:
(^ m e đ u s o b n o d ejstv o g iav n ih v en tilato ra k o je m ože b iti n e p o v o ljn o i k o je se p o n ek a d
te šk o re g u liše ,
(jjte ž a k o n tro la v en tilacio n ih o d eien ja u k o lik o n ije p rim e n je n a au to m atik a,
(S v e o m a složeni p ro ra č u n i v en tilacio n ih m reža, a li se o n i d an as p rim e n o m ra ču n ara
re šav aju b e z teškoća.
..^ Z a jtu d iiik ^ sk lo n i san to zap alien iu .n e iro ^ ^
k o jih su v e lik i g u b ic i v a z d u šn e stru ie neizbežoi, a z a m d n ik e s a p o jav am a o p a sm h g a so v a ,
OBLJ cckL k p jih j e d težan a k o n tro la v en tilacionog režim a, M o i stv o rena. m o g u ćn o st
n ep o ž eljn o g m eđ u so b n o g u tic a ja v iše g lav n ih v en tp ato ra.

5 J . Ventiladom mrem

Ventilacžonu mrežu mdnika sačinj.ava sistem prostprija kroz koje cirkuliše vazdub
pod uticajem deistva tednog ^ vrogven fflatora fili više hiih). GrafičkLpiffiiz ventiladoiie
v O T d Ja ć io B O ia ie itt® : •>
V e n tila c io n a šem a im a sv o je sastavne d elo v e k o je j e n a n e k i n a č in treb a lo p recizn ije
đ efim sati. U to m p o g le d u k o rišće n a j e s lič n o s ts a n e k im d ru g im n au č n im o b lasfim a.
N a im e i u d m g im d iscip lin a m a p o sto ja ia j e p o tre b a đ a se izv esn e p o jav e p rik a z u ju
d e m e o tin ia k o ji se sp ajaju o d re đ en im red o sle d o m , p ri čem u taj red o sle d o d ra žav a izv esn e
‘n jih o v e m e đ u so b n e o d n o se. T ak o n a stale šeine D . K o n ig j e n az v ao g ra fim a [72].
R u d n ič k a ven tilacio n a m reža, o d n o sn o n je n a v e n ^ a đ o n a ^
g ra f, p a se i n a n ju m o g u p rim e n iti n ek e d efin ic ije iz te o rije g ra fo v a.
O sn o v n i eiem en ti g ra fa je su :p a č k a |. p g r a n ^ i ^ o l i g ® ^ ^
^ ^ T a č k o m g ra fa n az iv a se svaki eiem enat n ek o g m n o štv a. IČ v o rn o m ta č k o m v e n T
_ J i f a c i o n e J ^ S f f i Z m a ^ s e ^ ^ m g Q e 2 m č ž e I Č v o m a tačk a se sm atra elem e h to m p rv e
k a te g o rije .
 137

J.Soiile [73] i još neki autori koriste termin wčvor". Smatramo da je ispravnije
nazvati takav eiemenat „čvomom tačkom", jer u ventiiađonom čvoni nastaju tako složene
pojave da se one ne mogu predstaviti samo jednom tačkom.
Na slici 65 čvome tačke su označene slovima A, B, Č, D , E i F.

tačke neprekjgjiom liniiom dobžia se o g rž^ ^ O d ovih dveju

tačaka jeđna je početna, a druga krajnja. §to sej_
označava strelicom.
PoSto se a vebtilaciji mdnika proučava .pmtok vazdušne struie 'krQr_sisteiiL|>ros-„y
Jorija, jasno je da ogranci moraju biti orijentisani. Na primem sa slike 65, ogranci su:
ic T W r C E f DE i I f T ^ " .7 " : _ . ....... _ __ _
^Iigonom se"nM f^prostor ogramčeii sasvih stranaogranćima, pri čemuimutar s
tog prostora nema ogranal^ Kao što se v ffl sa sl. 65 pbligoni su BČDB i CDEC.
Termin „poligon” u našoj literaturi prvi put je primenio B Jokanović, po našem
mišljenju vrlo ispravno i sasvim adekvatno [10].
U stranoj literaturi koriste se termini čiji bi đoslovni prevod ođgovarao našem
izrazu „petljaw~(francuski - maille, poljski - očko; ruski - jačejka, engleski - mash).
Međutim, ovaj izraz bio bi adekvatan samo u slučaju kada bi se pod tim podrazumevao
zatvoreni niz orijentisanih ogranaka, a ne i kontra- orijentisanih. Razlika je sasvim
očigledna, na primer na slikama 66 i 67.

SL 66. SL 67.
 138

Petlja bi mogao da bude elemenat ventilacione mreže CDEGC (sl. 66) ali je jasno
da elemenat mreže EDIHGFE (sl. 67) može da bude samo ventilacioni poligon. Pošto su
u praksi primeri sa sl. 66 veoma retki u poređenju sa primerom na sl. 67, usvojili smo
izraz „poligon".
U sastav poligona ulazi Hn" čvomih tačaka i nm" ogranaka.
Mesto u sistemu rudničkih prostorija u kome se spajaju i razdvajaju vazdušne
stm jepredstavija ^ventilacioni čvor". Kao štoje već napomenuto^nSlakvom mestu dolaze
đo izražaja pojave zbog kojih se ono ne može poistovetiti sa čvtOTbmlaekom. Naime,
tu nastaje poremećaj stmjnih linija,amjiliov b b ffi^ v isi odpoložaja i međusobnog odnosa
dovodnili i ođvodnili prostorija vazdušne struje, kao i njihovog oblika i dimenzija.
Na siikama 68, 69 i 70 prikazana su tri različita ventilaciona čvora sa ucrtanim
linijama stmjanja koje se formiraju prilikom prolaska vazdušne stmje.

SL 68. SL 69. SL 70.

Ovakvi poremećaji strujanja koji se javljaju u čvom i njegovoj neppsrednoj blizini

^jvlače za spbom nemogućnost bilo kakvffi ventilaciohih merenja pa t^vpm jagstu, U
praksi i onako postoji veliki broj raznih uticajnih faktora čije posledice na tačnost merenja
mogu da budu značajne (p recim p sU a^ u ^ tnm ^ ^ ta^ greške nastale ii^ovanjem^ uticaj
^jvremena memnja, to jest nemogućnost istovremenih merenja u svim delovima mreže,
itd.). Prema tome, istovetnost meme tačke i ventilacionog čvora doveia bi do grubih
_greš^ca.. ' ■' . - •. ' ^
Iz tih razloga, nierenja se yrše u ekvivalentnoj čvomoj tačld,.j_njihpyi, podaci .
unose se im mesto u šemi gde se ustvari nalazi čvor. E ^ w alen ga č v £ S |,|§ f e Pr6dsjjylja
u ventilacionoj mreži mesto, najbliže samom čvorii, ali na kojem se ne osećaju prpmene.
"'u štrajanju^ ^ ^ iožen ja. Na taj način postoji jedna naučna nedoslednost, jer se niesta^
^ " m ^ ^ S 5_radnilra n e ^ i^ ^ y g u sa čvomim tačkama ventilacione mreže.
^Ako arventilacionu ffi£semp ekvivSentne^č\^omelačke na mestima gde one
stvamo i egzistiraju u ventilacionpj mreži, dobijamo ekvivalSffiiu^
^ i^ ^ T s t^ ifip ventilacipnp jtanjpt
Hj praktičnom pogledu time se situacija u mnogome komplikuje zato što se jedna
realna čvoma tačka mora zameniti sa najmanje tri ekvivalentne čvome tačke (sl. 71.,
tačke E i, E2, E3)y
 139

S L 71.

^Kada suu pitanju manji rudiiici i relativnojednostavne veutilacioae šeme?uvođenje

ekvivalentniii čvomili tačaka ne predstavlja poteškoću. Međutim, kod veoma razgranatih
i komplikovariiii mreža ovo predstavlja vrlo veliki probiem, U praktičnom delii realizacije
ovpg zadatka veoma veliki broj ekvivaientniii čvonnh^ tačaka predstavlja ogromne
ppteškoće, pa se zbog toga teži smanjenju njihovog broja putem eliminisanja omh za koje
se dokaže da nisu neophodne. „ ■.. % ' J ,

5.2. Teoretske osnove ventilacionik mrem

Za jednu rudničku ventilacionu mrežu važe sledeće zakonitosti:

. (L ) U svakom ventilaeionom čvoru u kojem se spaja i razđvaja više ogranaka,
aigebarski zbir zapreminskih protoka vazduha jednak je nuli:

i= n •
- 2- Vj = 0 | (5.1) |
1=1 " ......."

To znaei d a ^ p rem m vazduha koji se odredenim prostorijama dovodi u ven-

jdlaciom čvor mora biti jednaka zapremini *koja se drugim prostorijama odvede iz tog
cvora; “ " , V/
vf-
Y -b ^ V c/c " 2 S / a č, 4
(5.2)

(2j)U zatvorenompoligonuukojemnemaizvoradepresije, algebarskizbirproizvoda

kvadrata zapreminskog protoka vazduha i otpora uograncima koji ulaze u sastav poligona
- jednak je nuli: c ■ ■>*' ^
 140
S X .-o
M i
i= n
2 VfRj = 0 ! (5.3) ]
i= l l .......-„.J_

(3./U zatvorenom poligonu u kojem dejstvuje pomoem ventilator, algebarski zbir

proizvoda kvadrata protoka vazduha i otpora, jednak je depresiji pomoćnog ventilatora:

i= n

Ž V ,* o 1 v ?Ri = v f (5.4)
t=i i= i i _____
gdeje:
hpv - depresija pomoćnog ventilatora.

Iny4yU zatvorenom poligomi u čijim ograncima dejstvuje više pomoćnih ventilatora,

algebarski zbir proizvoda kvadrata protoka i otpora po pojedinim ograncima jednak je
algebarskom zbiru depresije pomoćnih ventilatora:

i= n i= k
i-
2 VfRj = 2 h(pv)i (5.5)
X &| * I” 1

(^5yAko u zatvorenompoligonu ne dejstvuje pomoćni ventilator, ali njegovi pojedini

ogranci ili njihovi delovi predstavljaju vertikalne ili kose prostorije, može doći do nastanka
toplotne depresije, pa za zatvoreni poligon važi sledeća jednačina:

2 V?Ri = 2 h(t)i f (5.6).

1=1 i= l ’V...,..;-:--

(6k) Ukoliko u zatvorenom poligonu đejstvuju pomoćni ventilatori, a postoje i

ogranci sa vertikalnim i kosim prostorijama, stanje u poligonu definisano je jednačinom:

i= n i= k i= m
S V?Ri = X h(pv)i + 2 h(t)i
i= 1 i= l i= l

5.3. Vrste ventilacionih šema

Postoji više vrsta ventilacionih šema i radi kompletne analize ventilacionih prilika
nekog rudnika neophodno je korišćenje bar nekoliko različitih šema. Ovde nabrajamo
samo one koje se najčešće primenjuju.
r .. . . . . . .... . ... ti

1. Prostoma šema prikazuje međusobni odnos podzemnih prostorija kroz koje

cirkuliše vazdušna struja u prostoru u jednoj smanjenoj razmeri, koja pruža zadovol-
javajuću preglednost (sl. 72).
 141

2 . Linerana šema daje međusobni odnos podzemnih prostorija kao vazdušnih

provodnika, ne vodeći računa o njihovoj prostomoj raspoređenosti (sL 73).
I prostom e i lineam e šeme izrađuju se na osnovu karte provetravanja mdnika.

3. Kanonska 'šema konstm iše se na osnovu karte mdnika, lineam e ili prostom e
šeme, a vodi račirna samo o međusobnom odnosu ogranaka, bez posebne razmere. U
takvu šemu se unose obično podaci o otporima i raspodeli vazduha, regulatorima vazđušne
stm je, glavnim i pomoćnim ventilatorima, a ponekad i neki dm gi pođaci.
Postoje dve vrste kanonskih šema:
“ Otvorenakmonska. šema, čijijeau tor H .Czeczot [75] (sL 74). Zatvorena kanonska
šema, kod koje su tačke ulaza i izlaza iz jam e, spojene međusobno tzv. nultim otporom,
koji predstavlja slobodnu atm osfem. Autor zatvorene kanonske šeme je W .Budryk. [63]
(sl. 75).

4. Potencijalne Šeme, za razliku od kanonskih, imaju jednu ili dve dim enzije
definisane, od kojih barem jedna mora predstavljati visinu potencijala u čvornim tačkama.
Autor klasične potencijalne šeme je H.Bystron [51]. Ova šema ima samo jednu
osu kalibriranu (obično ordinatu), dok je dmga osa bezdimenzionalna. Iz tih razioga
najadekvatniji naziv za takvu šemu jeste kanonsko-potencijalna šema (si. 76).

SL 72.
142

SL 73:

SL 74.
 143

Sl. 76.
144

SL 77.

5. Visinsko-potencijalna šema ima obe ose kalibrirane. Na ordinatu se nanose

visinske kote čvom ih tačaka, a na apscisu vrednosti aerodinamičkih poteacijala n tim
tačkama. Povezivanje čvom ili tačaka ide na isti način kao kod kanonskih šema, s tim što
se razlikom potencijaia određuje smer strujanja vazduha. Na taj način se veoma pregleđno
dobija raspođela potencijala po horizontima, ugroženost pojedinih delova mreže kratkim
spojevima, opasna Mesta radi mogućnosti nastajanja endogenih požara i sl. Auror ove
vrste šeme je V .Jovičić [76], (sl. 77).

6. Otpoma šema omogućuje pregleđno piikazivanje stanja otpora u funciji dužine

vetrenih puteva.Prema tome, ova vrsta šema ima za ordinatu aerodinamičke otpore, a za
apscisu dužinu prostorija, odnosno vetrenog puta.
Otpoma šema se daje samo po pojedinim karakterisiičnim krakovima (na primer,
krak najveće depresije, najduži krak, glavni krak i sl.) i ne obuhvata istovremeno celu
jamu, kao što je to slučaj kod ostalih vrsta šema. Autor otpome šeme je V.Kovačević
[77] (sl. 78).
 145

Sl. 78.

5.4. Rmgranatost šeme

Već je rečeno da elemente ventilacione šeme čine čvom e tačke, ogranci i poligoni.
U sastavu jednog vetilacionog poligona ulazi ,n" čvomih tačaka i „m" ogranaka, što
znači da u jednoj ventilacionoj šemi može biti veći ili manji broj poiigona koji u svom
sastavu imaju opet manji ili veći broj čvomih tačaka i ogranaka.
Važna karakteristika složene ventilacione šeme jeste broj ogranakajni"koji dolaze
rta jednu čvomu tačku j i j ". Ovaj pokazateij naziva se koeficijent razgranatosti kr.
Pošto je svaki ogranak šeme incidehtan sa dve čvom e tačke, u opštem slučaju
vrednost koeficijenta razgranatosti kr iznosi:

U JJ
kr=2— (5.8)

Kada su u pitanju srazmemo jednostavne šeme i način određivanja i smisao

koeficijenta razgranatosti jednostavan je.
Za prost paralelan sistem koeficijent razgranatosti iznosi 2 (kr = 2), a za složeni
paralelni sistem jednak je broju paralelnih ogranaka:
mj
kr = 2 T = “ i (5.9)
146

Z a p ro s t d ija g o n a ln i sistem k o e fic ije n t ra z g ra n ato sti izn o si 2 ,5 (k r = 2 ,5 ) ; z a

slo ž e n i sa d v e d ija g o n a le k r = 2 ,6 7 ; sa tri đ ijag o n ale k r = 2 ,7 5 , itd .
Z a đ ija g o n a ln i siste m k o ji n a sta je iz p araleln o g - p o v e z iv a n je m đ v a p a ra le ln a
o g ra n k a p ro iz v o lja im b ro je m d ija g o n a la , k o e fic ije n t ra z g ra n ato sti m o že se o d re d iti o b ra s-
cem :

ĆBLj + 4
kr = 2 ~ ----- 7 (5 .1 0 )
1 411^ + 4 v

g d e je : - b ro j o g ra n k a - d ijag o n ala.
. P o što se v en tila c io n e šem e m o g u sm atrati o d re đ e n o m v rsto m g ra fo v a , m o že se
o d re d iti i b ro j o g ra n k a k o ji z a d ati b ro j č v o m ili tačaka d e fin iše p o tp u n i g ra f. T o j e slučaj
k a d a se sv e č v o m e tačk e m eđ u so b n o p o v e z u ju o g ran cim a. O vaj g ra n ič n i slučaj u ru đ a rsk o j
p ra k si m o že se ja v iti sam o teo re tsk i, ali u k o lik o j e šem a slo žen ija u to lik o j e n jen o
p rib liž a v a n je p o tp u n o g ra fu veće.
B roj o g ra n a k a je d n o g p o tp u n o g g ra fa z a d ati b ro j č v o m ili tačak a „nj* izn o si:

“ ipg = | Qi( ni - !) (5-11)

V re d n o st k o e fic ije n ta ra z g ra n a to sti p o tp u n o g g ra fa je :

t , Pg - 2 ^ = 2•“ ( - i - 1) - " ! - 1 <5 J 2 >

K a d a se g o v o ri o ra z g ra n a to sti šem e tre b a u o č iti ra z lik u izm eđ u p ro je k to v a n e i

re a liz o v a n e , o d n o sn o s tv a m e šem e. N a im e , p ro je k to v a n e šem e sad rže o b ič n o sam o o n e
v e n tila c io n e o g ra n k e k o jim a tre b a v o d iti v az d u šn u s tm ju . U ru d n ic im a , in e đ u tim , p o sto ji
č a k s ra z m e m o v e iik i b ro j p u tev a k o jim se v az d u h p ro b ija p o d u tic a je m d e p re sije (b ilo
g lav n o g v en tila to ra , b ilo to p lo tn e d e p re sije ). N a jč ešća tak v a mesfca su v e tre n a v ra ta ,v e tre n i
m o sto v i, stari ra d o v i, n eizo lo v a n e p u k o tin e i te k to n sk i p o re m e ćaji i sl.
U k o lik o se o ce n i d a j e n em o g u će k b e ć i n e k e n ep o ž eljn e o g ra n k e p o tre b n o ili j e
p ro je k to m v e n tilacije p re d v id e ti i u n e ti u šem e, d a b i se m o g ao an a liz irati n jih o v uticaj
n a v e n tilc io n i siste m ra d n ik a , Z b o g to g a će se ra z lik o v ati ra zg ra n ato st p ro je k to v a n e i
o stv a re n e šem e, k a k o se to n a jb o lje v id i n a sl. 7 9 . n a kojo j j e d a ta lin e a m a šem a ra d n ik a
i o d g o v a ra ju ć a p ro je k to v a n a i s tv a m a k a n o n sk a šem a.
 147
V

b) Kanonska šema

c) Kanonska šema sa gubicima vazduha

SL 79.
148

5.5. Sistemi razvođenja vazđušne stmje

Svi sistemi razvođenja vazdušne stnije mogu se svrstati u dve grupe: nerazgranate
i razgranate. A
^A^/r^g^anflrL^i^rgmjejLstvarijgrijsko vođenje vazdušiiestmje odulaza do izlaza,
iz rudnika kroz ceo sistem prostorija, bez ikakvog račvanja. Ovaj sistem je nesiguran i
neekonomičan, pa se i ne primenjuje, sem u fazi otvaranjaTrudmka. Osim toga prisustvo
kratkih spojeva i pored serijskog razvođenja čini ovaj sistem razgranatim. Na sl. 80
prikazana je prostoma i kanonska šema pri serijskom vođenju vazdušne strnje. j;■

i *! 5— i — § i "5— n— r r - j f 3

SL 80.

y ’ 5.£. Eazgranati sistemi razvođenja vazđušne struje

U

Razgranati sistemi deie se ni paraielne ijdija^onaing, a svaki od ovih sistema može

da budejjrds^i dažen.
Paralelni sistemi jesu oni kodkoj ili se vazdušna struja račva.1pase nakon izvesnog
j)uta isti ogranci ponovo spajaju. Nasl. 81. pokazan je primerprostog paraleihog' šištema.
 149

VjR,

Sl. 81.

U koliko sc vazdušna struja račva više puta, ali uvck tako da se isti razdvoicni
ogranci kasniie ponovo spaiaiu nastaie sloZeniparalelni sistem (sl. 82.)

V,R,

Dijagonalni sistemi jesu oni kod kojih se razdvojeni opranci _q»jaiu kasnije sa
nekim drugim. Na sl. 83. prikazan je prost dijagonalni sistem, a na sl.83a i 83b složen i"
dijagonalni sistemi.

Sl. 83.
150

Sl. 83a.

Sl, 83b.

Dijagonalai sistcnsi mogu biti veoma kompiikovani. U rudnicima, naročito onim

većim, uglavnom su prisutni kombinovani sistemi u kojima ima elemenata složenih
paralelnih i složenih dijagonalnih sistema.

5.7. Rešavanje serijskog sistema razvođenja vazduha '

Na sl. 84. prikazana je lineama šema rudnika koji se provetrava serijski, a u tabeli
22. date su brojne vrednosti otpora pojedinih prostorija.
 151

Sl. 84.

Tabela 22.
Oznaka prostorije Vrsta prostorije Aerodinamički otpori
Ns2/m8
1-2 Glavno izvozno okno 0,02
2-3 Glavni izvozni hodnik 0,12
3-4 Izvožni kodnik 0,15
4-5 Slepo okno (prolaz za Ijuđe) 0,18
5-6 Otkopni bođnik 0,24
6-7 Otkop 0,33
7-8 Ventilacioni hodnik 0,30
8-9 Ventilaciono okno i kanal 0,50

Ukupni otpori radničke ventilacione mreže kod serijskog sistema jednaki su zbiru
otpora na putu vazdušne struje:

n
Ruk = £ Rj (5.13)
1=1

U ovom siučaju ti otpori iznose:

Ruk = l,8 4 N s2/m 8

Pošto nisu posebno računati lokalni otpori, povećaćemo ukupne otpore za 20%,
pa će aerodinamički otpori celog rudnika iznositi:
152
Rmd = 1,2 • Ruk = 1,2 - 1,84 = 2,208 Ns2 /m 8

Potrebm depresija za provetravanje nidiiika:

h = RV2 = 2,208 • 302 = 1987 Pa

Ekvivaientnl otvor ovog radnika Meefv' >

A = 1,19- E = 1 , 1 9 - 7 = = 0,8 m 2
Vh \ / i9 8 7

■ §sgB'Mešamuje pr&stogpamhlemg shtemm I;

Lineama i kanonska šema za shičaj prostog paralelnog sistema prikazane su na sL

85 a i b. _ - --
a ) lin e a m a š e m a
 153 *

Da bi se odredili u 3 ^ m otppri, potrebno je prethodno odrediti rezultujuće otpore

paralelnih ogranaka od tačke raevanja^)Ldpjacke spajanja (9). Prnpm e se
činienice da u jednoj tački^ m ^ p ostojati^s^^ pritiska.
To znači da će depresija biti:

|h 29 = RjVf = r 2v | = R29 . v1 ] • , (5-14)

;
gdeje: ■ j
R29 - rezuitujući otpor dva paralena ogranka j
! i..
V - ukupan protok vazduha j
Y 1 - protok kroz ogranak I
¥2 - protok kroz ogranak II
Rl - otpori ogranka I
R2 - otpori ogranka II (
/}{/The^SoTn *
Pošto je iz jednačine (5.14):

R1V 1 = R2V2

biće đalje;
[ £ |* r

(5.15)
11

Na osnovu obrasca (5.15) inogu se izraziti protoci u pojedinim ograncima:

[pžN p?
n .

(5.16)
II

J l
'> \£ V U
Pošto je:

;Cy =; Vj + v 27-. odnosno V. = v - V2; v 2 = V - V 1 (5.17)

D c.'., -
■ Zamenomjednačina (5.16) u jednačine (5.17) dobija se:

/Rj - /
V, = V - i v2 = \ - v 2J - - J

Iz jednačina (5.18) može se izvesti obrazac za određivanje zapreminskog protoka

u ogranku, u zavisonosti od nj ego vog[aercxlinaim^ i ukupnog prbtoika v^ d u fi^
žarudnik:
r— ■ ! '
' 154

Vi = - ii
V, = (5.19)
Ri i <
1 +'i-r i +: 'R ajs '
k2 U Ri !

Iz jednačine (5.14) može se napisati:

R29V2 = R^V2

pa zamenom vrednosti iz jednačine (5.19) sledi:

R29V2 = Rr

«■^
odakle se rešavanjem po R29 dobija:

1 ri
i R 29 - (5.20)
/ Ri n f
(‘ + xv/ fk 2) |

Na analogan način može se izvesti da je:

' .......... ... R2

R 29 - (5.21)
/ R2 O
(> + J +R )
l

Za primer na sl. 85 date su vrednosti aerodinamičkih otpora pojedinih delova

ventilacione mreže u tab. 23.

Tabela 23
Oznaka prostorije Vršta prostorije Aerodinamički otpor
R (Ns2/m8) Oznaka
1-2 Glavno izvozno okno 0,05 Rl2
2-3 Glavno izvozno okno 0,03 R23
3-4 Glavni izvozni hodnik II horiz. 0,28 R34
4-5 Otkopi na II horizontu 0,41 R45
5-6 Vent. hodnik II horiz. 0,55 .... R56
V . 6-9 Ventilaciono okno „ 0 ,0 5 R ć9 .........
2-7 Izvozni hodnik II horiz. ..... 0,30 v R27
7-8 Otkopi na II horiz. 0,41 R 78
8-9 Ventil. hodn. I hroiz. 0,46 R89
9-10 Ventil. okno sa kanalom 0,12 R910
 155

Na osnovu sl. 85b i tab. 23, kao i jednačine (5.20) sledi: s ‘'

Rl = R27 + R78 + R89 = 0,3 + 0,41 + 0,46 = 1,17 Ns2/ m 8

R2 = R23 + R34 + R45 + R56 + R69= 0,03 + 0,28 + 0,41 + 0,55 + 0,05 = 1,32 Ns2/ m 8

Ri 1,17
R29 - = 0,31 Ns2/ m 8
/1 .1 7 2
(1 + rY (1 +
V 1,32'
.*L
Ukupan otpor iznosi:

,2 /
Ru^ —^12 T R29 "bR910 — 0,05 + 0,31 •+■0,12 — 0,48 Ns / m
'■*K
Sa uvećanjem od 20% zbog lokalnih otpora, aerodinamički otpor ceiog rudnika
iznosi:

R rudn = 1,2 0,48 = 0,576N s2/m 8

Raspodela vazduha Vi i V2 prema jednačinama (5,19) ako u rudnik ulazi 40 m3/s

biće:

40-
Vj = - — 20,6 m3/ s
'1,17
1 + ./-1 1+ N
r2 n
1,32

40 . 3
V2 = = 19,4 m / s
1,32
1 + Ri 1 +
Rl 1VI7

Ukupna depresija rudnika u uslovima ovakve, prirodne raspodele vazduha, biće:

; h = Rmdn V2 = 0,576 ■402 = 921,6 Pa ?

5.9. Regulisanje raspodele vazđuha

Prorodna raspodela vazduha ajvećini slncajeva u jraksi ne zadovljava, pa je

potrebno izvršiii regulaciju.
Ta regulacija može se izvesti M tri načina: ■ ; . '
- Pomoću pngusjvača :•, J . .•.
- Pomoćnim ventUatorinia u jami
156
- K -R V l
- Kombinovaao. •■ i r r - • « ... “ ■,.?*T L -. ^T:-:iC v
Pryi jia čin jre g ^ prigušivača smatra se negativnom regjiladjom, jer
se^natajnačinpovećavajuo^ snaga pogonskog motora ventiiatora, čime
se ppstiže negativan ekonomski efekat ventilacije.
Međutim, ovaj nacin regulacije je najviše faširen i opšte prihvaćenji rudarskoj
praksi, jer je najlakši za izvođjenje i omogućuje da se sa sigufnošću reguliše i menja
ventilacioni režim rudnika.
Reguijsanje raspodele vazdulia pom oćn im ventilatorim a vrši se_na taj način što se
u ogranku koji ima većeptpore posiavIja^^mdciujireMfet^ čijfje zaditak da savlada
samo te povećane otpore.. Ovaj način reguiisanja naziva se pozitivnim zato što ne utiče
na povećanje ukupne depresije rudnika.
K om binovani način podrazumeva primenu i prigušivača (u ograncima sa malim
o t p o r iiM j T j p m o č ^ ( u j d g r M ^ r
Ovde će biti prikazan proračun regulisanja raspodele pomoću prigušivača, a detalji
regulacije dati su u GLAVI VIII.. ^ j - , -4 v. . • 7
Regujacijavazduhaupošte^ revirima
i radnim mestima. Kao što je već napomenuto, kod primene- prigušivača, veštački se
povećavaju otpgri u ograncima gde oni imaju malu vređnost, da bi se na taj način ušmerio
veći protok vazdulia u one ogranke koji piirodno imaju veće otpore.
^ "^Pngugivači su u stvari ventilaciona vrata koja jmaju otvor određen ih dimen^ija.
kroz koji se propušta potreban protok vazduha.
^ Prem a. tomeT kod rešavanja planske raspodele vazduha određuju_ so f p i^ n r
^gušivacaii^j^ičinC M M Sčfegpi^eka ^ihdvlhrptbv^ Pri tome treba imati u vidu^la
^ na taj način povećavaju ukupni otpori i depresija rudnika, pa je neophodno pohovo
proračunati nove v re# o sti ovih p;n^etm-a.
Otpori prigušivača računaju se iz jednačine depresije ako se ona postavi za zadatu
raspodelu. Ovo ćemo pokazati na primeru sa sl. 85.
Ako ie, na primer, od ukupnog protoka od 40 m3/s potrebno na I horizont usmeriti
svega 10 m /s , a na II horizont 30 n r/s, znači da je na I horizontu potrebno ugraditi
prigušivač. Otpor tog prigušivača može se odrediti iz jednačine:
:P X
(R, + Rpng/ lp R,V:
■2 v 2p tp, v<“f j .
T ' V h f,-.
'tij
odakle je:
. f:%
30 - — 1,17 • 10z
= 10,71 Ns2/ m 8
102

Ovde je:
V ip - projektovani protok za I horizont
V2P - projektovani protok za II horizont *1 - — '

Posle ugrađivanja prigušivača na LhorižontU nova vrednost rezultujućeg otpora

paralenih ogranaka R29 će biti: v v -'f
 157

Rj + Rprig 1,17 + 10,71

; R ’29 = 0,7425 N s2/ m 8
1 ,1 7 + 1 0 ,7 1 )2
o 32

Ukupni otpor sada iznosi:

2 ,_ 8
R ’uk = R 1 2 + R'29 + R 9 1 0 = 0 ,0 5 +. 0 ,7 4 2 5 + 0 ,1 2 = 0 ,9 1 2 5 N s V m

’K a d a se uzme. u obzir povečanje radi iokaM li otpora:

R'rudn = 1 ,2 • 0 ,9 1 2 5 = 1 ,0 9 5 N s 2 / m 8

Potrebna đepresija kod raspodele reguiisane prigušivačem:

1 ,0 9 5 ■402 = 175 2 Pa

Jz v e d e n i proračun pokazuje da se radi ovako zadate raspodele vazduha depresija

mora povećati sa 921,6 n a 1752 Pa, tj. za 9 0 % . • , . 1 .
Osim otpora prigušivača uvek je potrebno odrediti i veličinu njegovog otvora, što
je moguee pomoću obrasca (4.139):

gd eje: ; ,, r
A = 4 m površina poprečnog preseka prostorije u kojoj se postavlja piigušivač
V == 10 m3/s vazdušni protok koji treba propustiti kroz prigušivač
| = 0,65 koeficijent kontrakcije vazđuha pri prolazu kroz otvor prigušivača
hprig = depresija prigušivača: <

■--- I iiprig = RprigV2 = 10,71 - 102 =■ 1071 Pa - ' .. ~r

l-------- ....... *... J . : -

5.10 . Rešavanje složenih pam lelnih sistema

Razgranatost složenih paraielnih sistema utiče na redosled postupka kod proračuna.

Prvo račvanje daje ogranke I reda, kada se ovi ponovo račvaju dobijaju se ogranci II reda
itd. kako je to prikazano na sl. 86.
158

Sl. 86.

Proračun rezultujućih otpora i depresije počinje od ogranaka najvišeg reda.

Za kanonsku šemu na sl. 86 u tab. 24 date su vrednosti aerodinamičkili otpora
ogranaka i potrebna raspođela vazduha, na osnovu kojih treba odrediti otpore prigušivača,
površinu njihovih otvora, rezultujuće otpore tako regulisane raspodele i depresiju mdnika.

Tabela. 24. 2! O

Oznaka Ogranak Otpori Potreban Oznaka Ogranak Potreban

2*
Ns“/m8 protok protok vazd.
vazd. m3/s
*

m3/s

Rl2 1-2 0,02 50 R47 4-7 2,15 10 .

R23 2-3 0,015 40 R78 7-8 0,05 : 30 - -
R34 3-4 . ' , - . 0,20 30 R38 3-8 1,58 r : , ; i o ,
R45- * 4-5 0,32 20 R89 8-9 0 ,1 : 40
R5ab 5-a-b 1,1 10 R2a9 2-9 2,47 ‘ 10
R56b 5-b-6 1,9 10 R910 9-10 0,25 50
R67 6-7 0,1 20

Rezultujući otpori R56 (obrazac 5.20):

R 5a6 1,1
R '5 6 = = G,355 Ns2/ m 8
R5a6,2 n , / 1»1\2
(1 + r (1 + r - 1- )
R 5b 6 > v V 1,9' ’

Daljim proračunom rezuitujućih otpora dobija se:

 159

R47 2,15
R '47 - = 0,303 Ns2/m 8
R47
(1 +
f (1 + / -------^ ------
R 45 + R56 + R 67 1 v v 0,32 + 0,35 + 0,1

R38 1,58
R ,38 - = 0,218 Ns2/m 8
R38 1,58
(1 +
R34 + R 47 + R78 r1 <‘ W o ,2 + 0,303 + 0,05
R2 3 + R ,38 + R 89 0 ,0 1 5 + 0 ,2 1 8 + 0 ,1
R'29 - 0,178 Ns2/m 3
‘2 3 +
- rR
^ f-jo
38+ R* S y
^ IX8 (1 + j 0,015+10,218 +1 0,1,2
(1 + 2.47
R2a9

Aerodinamički otpori rudaika bez regulacije raspodeie:

Rrudn = ^ ( R n + R ^ + Rgio) = 1,2(0,02 + 0,178 + 0,25) = 0,538 Ns2/m 3

Depresija rudnika bez regulacije radspodele iznosi:

h = Rmdn V2 = 0,538 ■502 = 1345 Pa

Proračvm prirodne raspodele vazduha počinje od ogranka I reda, prema šemi na

sl. 87.

* Vj ♦ - v5 :

50
Vi 13,43 n r /s
R29 2.47
1 + 1 +
R23 + R38 + R89 0,015 + 0,218 + 0,1
160

v 2 + V 3 + V 4 + V 5 = 50 - 13,43 = 36,57 m3 / s

Sledeća rasp o d ela računa se p o šem i sl. 8 8 .

/5

Sl. 88.

V2 + V 3 + V4 + V 3 6 ,5 7
v5 = = 13,59 m V s
R■38 1,58
1 + 1 +
R34 + R47 + R78 0 ,5 5 3

V 2 + V 3 + V 4 = 3 6 ,5 7 - 13,59 = 2 2 ,9 8 m 3/ s

Iz šem e n a sl. 89. o d ređ u je se V 4 i z b ir V 2 + V3:

Sl. 89.

V2 + V 3 + V 4 2 2 ,9 8
V, = 8 ,6 2 m V s
R 47 2 ,1 5
1+ 1+
0 ,3 2 + 0 ,3 5 5 + 0,1
R 45 + R ,56 + R 67

" V j + V 3 = 2 2 ,9 8 - 8 ,6 2 = 14,36 m3 / s

K onačno iz šem e na sl. 90 m ogu se odrediti p ro to ci V 2 i V 3 :

 161

14 36 *•
Vo = ------- = 6,2 m3/ s
1 + L i
u

V3 = 14,36 - 6,2 = 8,16 m3/ s

R z l . I

: si. 90.

Prirodm a rasp o d ela v azdulia v id i se sa sL 91.

SL 91.

Proračun regulisanja raspođele pomoću prigušivača počinje od šeme na sl. 90.

Prvi prugušivač (pr I) treba posiaviti u ogranak 5a6, tako da se otpori u oba ogranka
izjednaee i da iznose 1,9 N svfii8, što žnači da će otpor prigušivača biti:

prI = 1,9 * 1,1 = 0 ,8 N s V m 8

Rezultujući otpori ogranaka 5-6 sada će biti:

162

1,9
R "56 = = 0,475 Ns2/m 8
1,9 _A
(1 + 1 4 + 0 ,83*
'

Prigušivač pr n će biti postavljen u ogranku 4-7, pa će biti:

(2,15 + prn) ■102 = (0,32 + 0,475 + 0,1) 202

Odavde je prn = 1,43 Ns^/m8

Rezultujući otpori 4-7 iznose:

2,15 + 1,43
47 0,398 Ns2/m 3
2,15 + 1,43 _)2
(i
0,32 + 0,475 + 0,1'

Treći prigušivač dolazi u ogranak 3-8 i računa se iz jednačine:

(prra + 1,58) ■102 = (0,2 + 0,398 + 0,05) • 302

prra = 4,252 Ns2/m 8

Rezultujući otpori 3-8 biće:

1,58 + 4,252
R ’ 38 = 0,365 Ns2/m 8
n + / 1,58 +4,252 ~
V V 0,2 + 0,398 + 0,05;

Četvrti prigušivač pr IV dolazi u ograna 2-9:

(prjv + 2,47) • 102 = (0,015 + 0,365 + 0,1) ■402

prjv = 5,21 Ns2/m 8 ...

Postavljanjem četvrtog prigušivača rezuitujući otpori složenog paraienog sistema

će biti:

0,015 + 0,356 + 0,1

R*’29 = 0,307 Ns2/m 8

(1+w 0 ,0 1 5 + 0 ,3 6 5 + 0 ,1 2
5 ,21+ 2,47 1

Ukupni otpori rndnika iznose sada:

R'^d = 1,2 (0,02 + 0,307 + 0,25) = 0,692 Ns2/m 8

 168

Depresija pri regulisanoj raspodeli će biti:

h' = 0,692 ■SO2 = 1730 Pa

■■■ ■ ,i ■'' , - :

5.11. Određivanje pravca strujanja u dijagonalama

Poznato je da se pod uticajem dejstva giavnog ventilatora (ovde je reč samo o

sistemima sa jednim glavnim ventilatorom i bez pomoćnih ventilatora), vrši cirkulacija
vazduha kroz sve ogranke sistema, s tirn što u paralehiim ograncima pravac strujanja
vazduiia ostaje stabilan, a u dijagnonalnim ograncima može da postoji kretanje u jednom
ili drugom pravcu ili da uopšte tog kretanja i ne budc.
Da bi se odredio pravac strujanja vazđuha u dijagonalama koristi se više raznih
metoda. Ovde će biti prikazane: -
- metoda međusobnog odnosa otpora, i
- metoda isključivanja dijagonala

5 .1 1 .1 . M etoda m eđusobnog odnosa otpora

Suština ove metode sastoji se u tome da se na osnovu visine otpora u paralelnim

ograncima i njihovog međusobnog upoređivanja odredi smer strujanja vazduha u
dijagonalama.

Sl. 92.

Za prost dijagonalni sistem prikazan na sl. 92. pod uticajem rada glavnog vetilatora
(u tački 6), stabiini smer strujanja vazduha biće u paralelnim ograncima 2-4, 4-5, 2-3 i
3-5, a nestabilan u dijagonali 3-4.
Pošto u zatvorenom poligonu (u kojeni nema dodatnog izvora depresije), zbir
depresija treba da bude jednak nuli, za sistem na sl. 92 se mogu napisati sledeće jednačine;

h 12 = ^24 + t»34 * h 35 = **45 +.**34

odnosno:
164

RiV? = R4 (v 2 + v 3)2 + r 2v 2

R3V3 = RS (V2 + V i)2 + R2V1 (5.22)

U slučaju da presiaue strujaiije u dijagonaii biee V2 = 0, pa će na osnovu jedaačine

(5.22) biti:

■ ' V R1V2 = R^vf v ' v .- . j . - - ; '' ._

■
- - /•' 'rf'. ' • •'•■' ■' ‘i ■:i.-; ;■; . 1 ■ " :1'- ' "• "-■■'■
R3V3 = R5V1- • 7 ;7 7 ,

Množenjem levib i desnih strana dobija se: -

RiV? • R3V3 = R4V3 • r 5v 2 ■

pa je nakon skraćenja:

R1R3 - R4R5

odakleje:

Rl_= R4
(5.23)
R5 R3

Izvedena jednačina (5.23) predstavlja uslov da u dijagonali dođe do prestanka

strajanja. Na osnovu toga može se još zaključiti i da veličina otpora u dijagonaii nema
nikakvog uticaja na .pravac strajanja u njoj, več da to određuje odnos otpora bočniii
ogranaka. • ^77"
Ako pretpostavimo da smer strujanja vazduha u dijagonaii ide od tačke 3 ka 4, iz
jednačina (5.22) može se izvesti siedeći sistem nejednačina:

RiV? > R4v i

R3V3. > R5vf : c5*24)

. c("' ? t r - 4
a odavde i usiov za strajanja od tačke 3 ka tački 4: r irV* -7 ! 7 r,S
77.
Rj. R4 :r .717": (5.25):
R5 ^ r 3

U obmutom slučaje, ako je:

 16S

Ri li
(5.26)
Rs ^ r3

strujanje vazduha će biti od tačke 4 ka tački 3.

Izvedeni zaključci važe i za složenije dijagonalne sisteme, kao što je ua primer
onaj aa sL 93.

S l 93 .

Na osnovu šeme na sl. 93. može se napisati:

RiV? > R6v 26

R7V^ > R9V9

Riov io > R8v i

R5V5 > R n V fi

odakle sledi:

r7 , V 9. 2 R9 V ,,
! l > & .
R6 'vV ’ R9 > ( v ? ; ' = (#v 9

Ri o> V , 2 r5 v ll2 V5 2
9. — - > ( V 1 )2 ; (5.27)
r 8 • % ' K 11 V5 r T ' M1

Sa šeme na sl. 93 mogu se napisati sledeće jednačine za zapreminske protpke

vazduha:

V6 - V2 + V7
166

v 7 = v 8 - v3

v9 = v 1 + v2
(5 .2 8 )
vg = v7 + v3

v5 = v8 - v4

V n = V 10 + V 4

A ko se vrednosti iz jed n ač in a (5.28) unesu u nejednačine (5 .2 7 ) d o b iće se:

Rl (V 2 + v 7)2
(5 .2 9 )
r 6 > _ V?

% (V 8 - V 3)2
(5 .3 0 )
r7
" (V l + v 2)2

r io (V 7 + v 3)2
V

(5 .3 1 )
r8
I
<

Rn (Vs ~ V 4 )2
(5 .3 2 )
R s " (V io + V 4 )2

O duzim anjem nejednačine (5 .3 0 ) o d (5 .2 9 ) dobiće se:

R1 % (V 2 + V ? )2 (Vg - V 3 )2
(5 .3 3 )
* 6 R7 ^ v\ (V ! + V 2 )2

G duzim anjem izraza (5 .3 0 ) o d (5 .3 1 ) sledi:

, , ; R jo _ R 9 (V? + V 3) 2 _ (V 8 - V 3 ) 2
(5 .3 4 )
Rg R7 (V9 - V3)2 (Vj + V2)2

a oduzinm njem (5.32) o đ (5.31):

Rio _ Rn ^ (V 7 + v 3) 2 _ (Vg - v 4)2

(5 .3 5 )
R8 Rs ^ (V 9 - v 3)2 (V 10 + v4)2
 167

Pošto je svaki član sa desne štrane nejednačina (5.33), (5.34), i (5.35) veći od
nule, može se napisati da je:

Rl ^9 (5.36)
***' r7

#
R10 R9
(5.37)
R 8 :^ R 7

R10 R11
(5.38)
V R5

Na osnovu ovih relacija u vezi strajanja vazduha u složenom dijagonalnom sistemu

sa sl. 93 može se zaključiti sledeće:
Rl
1. Pošto je — > — vazduh će strajati od tačke 3 ka tački 2 (obrazac 5.36);
R9 R7
R9 R7
2. Kako iz nejednačine (5.37) sledi da je —— < — smer strujanja vazduha u
R 10 R8
dijagonali biće od tačke 4 ka tački 5;
- RlO Rg
3. Iz relacije (5.38) sledi daje —— > — , pa se može zaključiti da smer strujanja
R ll K5
u ovoj dijagonali ide od tačke 7 ka tački 6.

5. 11. 2. Metodaeliminisanja dijagonala

Pošto je dokazano da na smer strujanja vazduha u dijagonalama ne utiče visina

aerodinamičkih otpora u njima, može se za momenat pretpostaviti kao da ih i nema. U
tom slučaju spojiće se tačke 2 i 3, 4 i 5, kao i 6 i 7 ša šl. 93., pa će šeroa složenog
dijagonalnog sistema izgledati kao niz prostih paralelnih sistema, kako se to vidi na sl.
94.

Sl. 94.
168

Iz dobijene šeme može se zakijučiti sledeće:

- Ako je > V i vazduii će strujati od tačke 3 ka tački 2,

- Ako je V7 > V9 vazduh će strujati od tačke 5 ka 4,
- Ako je Vg > V 10 stmjanje će ići u smeru od 7 prema 6.
Vrednosti otpora ogranaka su poznate veličine, pa je prema obrascu (5.19) moguće
odrediti tražene protoke, kao kod svakog prostog paraielnog sistema.
Neka su vrednosti otpora bočnili ogranaka na šemama na sl. 93 i 94 siedeće:

Rl = 3,73 N s2/ di8; R9 = 1,86 Ns2/m8; R 10 = 0,88 Ns2/m8

R5 = 3,14 Ns2/m8

R7 = 1,86 Ns2/m8 ; R8 = 0,49 Ns2/m8 ; Rn = 0,39 Ns2/m8;

Rg = 1,47 Ns2/m8

3 ■
Za ukupan protok V = 50 m /s će biti:

50
V, =
/ 3,73
1 -h
1 + \ / l V 1,86

V 50
V« =
I
|e?|^

/ 1,86
+
l-H

1
-h

V 3,73

V 50
Vq =
/ 1 ,86' .
1 +
' V 1,86

V 50
v7 =
I

II
9—
00 co
1 T-H

1 +

. V 50
/ 0,49
1 +
1+/ | V 0,88

V 50
Vio = = 21,4 n r / s
RiO i / 0,88
1 + ' l 7 1 + V M 9
 169

50
ll =“ = 37,0 m3/ s
R 11
1 + 1 +
R< 3 ,1 4

50
V« = = 1 3 ,0 m 3 / s
Rs - - [J J A
1 + ' ' Rn + V 0 ,3 9

Na osnovu ovako određenih protoka u bocnim ograncima može se zaključiti sledeće:

1. Pošto je V6 > Vj (29,3 > 20,7) vazduh će strujati od tačke 3 prema tački 2.
2. Kod drugog paraielnog sistema đobijeni su podjednaki protoci (V9 = V7 = 25
m3/s), pa se na osnovu toga ne mogu izvoditi zakljucci, nego se moraju analizirati sledeći
ogranci. .
3. Pošto je Vg > V i0 (28,6 > 21,4) vazduh će strujati od tačke 7 ka tački 6.
4. Sađa se može razmotriti dijagonala 5-4. Pošto je Vg > ¥ 7 (38,6 > 25) strujanje
će ići od tačke 4 ka fački 5. Na ovaj način je primerom pokazano kako treba postupiti u
slučaju kada se primenom ove metode dobiju podjednaki protoci u bočnim ograncima.

5 J 2 Rešavanje prostog dijagonalnog sistema

s
Polazeći od jednačina depresije za dva zatvorena poligona (šema na sl. 95), može
se napisati:

R lV i2 = R4 (V2 + V3)2 + R2V22

- T'' ■
' '' !
R3V32 = R5 (V i + V2)2 + r 2v 22

S l 95
2
Ako se obe strane ovih jednačina podele sa V2 dobiće se:

Vl 9 V3 2
ri = R4 ( i + ^ ) 2 + R2
170

v3 , •.* Vj ,
r3 ( ^ ) 2 = R5 (1 + ^ ) 2 .+ r2 (5.39)

U jednačinama (5.39) može da se zameni:

v3
= x (5.40)
1 v r y

pa će biti:

R1x2 = R4 ( i ;-h y)2 + R2

R3y2 — R5 (x + l) 2 + R2 (5.41)

odakle može da se napiše:

R2 + R4 (1 + yr
x =
R.

r2 + r5 (x + i y
y = (5.42)
R.

Iz jednačina (5.40) sledi da je:

V t = xV2 i V3 = yV2 (5.43)

Pošto je ukupan protok V jednak zbiru protoka V3 + V2 + V3 biće dalje:

V = xV2 + V2 + yV2 = V2 (x + 1 + y)

odakle se dobija:

V
V, = (5.44)
x + 1 + y

Unošcnjem vrednosti V2 iz jednačine (5.44) i jednačine (5.43) biće:

xV yV
Vi = V, = (5.45)
x + 1 + y x + 1 + y

Rezultujući otpori dijagonalnog sistema (R2s) mogu se ođrediti iz jednačina

depresije.
Ta depresija (R2sV2) biće jednaka zbiru depresija od tačke 2 đo tačke 5 bez obzira
kojim se ograncima ide. U ovom slučaju (sl. 95) postoje tri mogućnosti:
 171

R25v 2 = R jV12 + R5 (V! + V2)2 (5.46)

R25V2 = R4 (V2 + V3)2 + R2V22 + R5 (V! + V2)2 (5.47)

R25V2 = R4 (V2 + V3)2 + R3V32 (5.48)

Zamenom vrcdnosti protoka Vj, V2 i V3 iz jednačma (5.44) i (5.45) i rešavaajem

po R25 dobijaju se obrasci za proračun rezultujućeg otpora prostog dijagonalnog sistema:

Rtx2 + Rs (x + l)2
r 25 (5.49)
(x + 1 + y)2 .

r 4 (i + y)2 + r2 + R5 (x + i)2
R25 - +5.50)
(x + 1 + y)2

R4 (1 + y)2 + R3y2 (5.51)

R 25 -
(x + 1 + y)2

Prema tome rešenje prostog dijagonalnog sistem sastoji se u tome đa se odrede

nepoznate vrednosti x i y iz jednačina (5.42). Pošto ovaj sistem kvadratnih jednačina
nema egzaktno matematičko rešenje primenjuju se približne metode, u ovom slučaju
približna analitička i grafička metoda.

5.12.1. Pribliina analitička metoda

Da bi se rešio prost dijagonalni sistem, potrebno je sa odgovarajućom tačnošću

ođrediti parametre x i y iz jednačina (5.42):

r2 + r4(i + y)
x =
Ri

R2 + R5 (x + 1)
y=

Na osnovu ovih jednačina može se napisati da je:

r2
X> ra i y > (5.52)
R1 R3

Približna analitička metoda sastoji se u tome da se do početnih vrednosti x0 ; yc

dolazi na taj način što se nejednačine (5.52) pretvore u jednačine:
•172

(5.53)

Dobijene vrednosti unose se u jednačine (5.42) pa đobijaju novi koreni xi i yj.

Dalje približavanje vrši se sve dok ne bude ispunjen usiov da je:

.... . Xf> = xn — 1
/•

> yn = yn~i (5-54)

Kada su tačno određene vrednosti x i y, mogu se izračunati rezultujući i ukupni
otpori sistema, depresija, prirodna i regulisana raspodela vazduba.

5 . 12.2. Grafička metoda

Jeđnačine (5.42) predstavljaju dve paraboie koje se seku u nekoj tački M. Koor-
dinate (x,y) ove presečne tačke predstavljaju rešenje sistema kvadratnih jednačina (5.42).
Tačnost rezultata zavisi od preciznosti konstrukcije parabola u koordinatnom sistemu i
očitavanja vrednosti x i y.
Obe metode - anaiitička i grafička - biće prikazane na jednom brojnom primeru.

5.12.3. Primer rešavanja prostog dijagonalnog sistema

Na sl. 96 dat je prost dijagonalni sistem sa vređnostima otpora ogranaka i ukupnim

zapreminskim protokom V = 42 m3/ s .

5/. 96. r- p

Prcihodno se proverava pravac strujanja vazduha u dijagonali 3-4 prema uslovu

(5.25):
 173

Ri • R4
% :;'R 3

Pošto je ovde:

■ \
____ ' 0,03
.W;/
0 ?Q5 ^ 2 ,6 5

uslov iz nejednačine (5.25) je zadovoljen i pravac strujanja dobro određen.

Početai koreni Xq i y0 će biti:

'3,05
= 1 .1 6 4
2,25

3,05
= 1,073
2,65

Zameriom ovih vrednosti u jednačirie (5.42) dobija se:

/ R2 + R4 (1 + y o f = /3 ,0 5 + 0,03 (1 + 1,073)2 = ^ ig 9
*1. = 2,25
Rl

7 R 2 + R 5 (xQ + l r = /3 ,0 5 + 0,05 (1 ,1 6 4 .+ I ) 2 = ^
y i = v ------------ * ------------ - y ----------------- 2^65------------- ^ = i ’ 113

Daljim proračunom sledi:

*2 = 1,190 y2 = 1,114,

x3 - 1,190 y3 = 1,114

Pošto su dve uzastopne vrednosti korena iste, zadovoljen je uslov (5.54), pa su

definitivne vrednosti: ;

x = 1,190 i y = 1,114

Rezultujući otpori R25 iznoše:(prema jedriačinama (5.49, 5.50 i 5.51):

- ^ + ^ + 1 )2 ■ 2.25 - U 9 2 f 0 . » 5 ( I . W . l) 2 _ „ N s?/m S
R25
(x + 1 + y)‘ (1,19 + 1 + 1,114)'
 174

R4{1 + y) + R2 + Rs(x + 1) _ 0,03(1 + 1,114)2 + 3,05 + 0,05(1,19 + l)2

R25 -
(x + 1 + y) (1,19 + 1 + 1,114)2
R25 = 0,314 Ns2/ m 8

R-
_ R4_0_+ y) + Ray _ o,Q3 (i + i , i i 4 )2 + 2,65: i , i i 4 2 0,314 N sV m 8
(x + 1 + y)2 (1,19 + 1 + l,114)z

Prirodna raspodela vazduha će biti (jednačine (5.44) i (5.45):

,, xV 1,19 - 4 2 „ 3
Vl x + 1 + y 1,19 + 1 + 1,114 15,13 m /S
V2 = , y 7 - = T — T f , , , , , = 12,71 m3/ s
x + 1 + y 1,19 + 1 + 1,114

yV 1,114 ■42
V, = = 14,16 m3/ s
x + 1 + y 1,19 + 1 + 1,114

Depresija dijagonalnog sistema će biti:

h25 = R25 ■V2 = 0,314 • 422 = 554 Pa

Ukupni otpori radnika (sa jx)većanjem zbog lokalinih otpora):

R = 1,2(0,1+ 0,314+0,14) = 0,665 Ns2/m8

Ukupna depresija iznosi:

h = 0 , 6 6 5 . 422 = 1173 Pa

U koliko prirodna raspodela ne zadovoljava ugrađuju se prigušivači prema potreb-

noj raspodeli. . * - •
Pod pretpostavkom da u svakom ogranku (Ri, R2, R3) treba obezbediti iste protpke
Vj = V2 = V3 = 14 m3/s prigušivači će se odrediti na siedeći način:
Jednačina depresije za poligon II sa zadatom raspodelom će biti:

(R3, + prj) - v| = R2v | + R5 (V! + V2)2 s > 3 ^

C , . (2,65 + pri) ■142 = 3,05 • 142 + 0,05 • 282

^ •■ -’j .....—-“•. ■■••• ■ ^- ^ ' .. ■^ : ■

Odakle je pri = 0,6 Ns^/m8

Za poligon I važi sledeća jednačina depresije:
 .175

(^i + Pr2)' Vj - R4 (v2 + v3)2 + r2v2

(2,25 + pr2) ■142 = 0,03 ■282 + 3,05 ■142

pr2 = 0,92 Ns2/m 8

Nakon ugrađivanja prigušivača nova vrednost depresije sistema će biti:

h '25 = h24 + h25 = (Ri + pr2) -V 2 + R5 (Vj + V 2)2

h '25 = (2,25 + 0,92) ■142 + 0,05 • (14 + 14)2 = 660,5 ~ 661 Pa

Odavde je aerodinamički otpor dijagonalnog sistema R25:

R ’25 = = 0,374 N s^/m 8

V2 r 4 2 .

Ukupai otpori rudnika sada iznose:

R'uk = 1,2 (0,1 + 0,374 + 0,14) = 0,737 Ns2/m 8

i ukupna đepresija pri regulisanoj raspodeli:

h ’uk = 0,737 - 422 = 1300 Pa

Grafičko rešavanje prostog dijagonalnog sistema sastoji se u što preciznijoj

konstrukciji parabola:

/ R2 + R4 (1 + y)2 . / r 2 + R5 (s + l)2
* - \ J --------s;-------- 1 » - v / --------%--------
Unošenjem odgovarajućih vrednosti za otpore R i - R5 i davanjem proizvoljnih
vrednosti za x ddnosno y (obično od + 3 do -3) na osnovu gom jihjednačina računaju
se nepoznate. Na taj način se za svaku parabolu dobije niz tačaka čijim se spajanjem ova
može konstruisati. Očitavanjem koordinata presečne tačke dobiju se traženi parametri x
i y dijagonalnog sistema (sl. 97).
176

N n i 9 ’W )
• t i i r-— ■*-
0 1 2 3 4 5 6 X

Sl, 97.

5 J 3 . Proračm slofjenih dijagomdnih sistema

Veatilacione mreže rudnika obično predstavljaju vrlo siožene šeme koje se najlakše
rešavaju pomoću računara. Naravno da je u tom slučaju potreban i odgovarajući program.
U neđostatku takvih programa i računara moguće je rešavati takve složene mreže i uz
pomoć samo džepnih računara.
Pošto se proračun ventilacionih šema svodi na sisteme kvadratnih jednačina sa
manjim ili većim brojem nepoznatih koje nemaju tačno matematičko rešenje, koriste se
uglavnom postupci približavanja. U grupi tih metoda najpogodnije su:
- metoda cepanja otpora, i
- metoda konvergentnog približavanja
Ove metode su univerzalne i mogu se primeniti za sve mreže, a metoda konver-
gentnog približavanja je naročito pogodna za rad na računarima.

«' ^ .! .... ’if

,
5 . 13. 1. Metoda cepanja otpora

Suština ove metode sastoji se u tome da se na pogodan način složeni dijagonalni

sistemi pretvaraju u složene paralelne sisteme koji se mogu lako proračunavati. Ceo
postupak svodi se na sledeći redosled: / r .......
- potrebno je pravilno odabrati ogranak kroz koji prolazi vazdušna struja koja se
kasnije račva u dva (ili više) ogranaka;
- odabrani ogranak razdvaja se u dva zasebna ogranka (ili više njih);
- aerodinamički otpori cepanih ogranaka računaju se pod pređpostavkom da se
vazduh u njima razdvaja u dva ili više pođjeđnakih delova;
- računa se raspodeia vazduha u mreži i u cepanim ograncima dobijaju vrednosti
koje više nisu međusobno jednake;
 177

- na osnovu dobijene raspodele vazduha, računa se nova vrednost aerodinamičkili

oipora cepanih ogranaka, sve dok se ne odredi raspodela sa zadovoljavajućom tačnošću;
- kada je proračunata raspodela, iako se mogu odrediti rezultujući otpori i osiali
parameri ventilacije.

kh or ogranaka koje treba cepati

Već je naglašeno đa je pravilan izbor ogranak veoma važan za uspeh ove metode.
Na sl. 98aprikazanje složeni dijagonalni sistem sa dve dijagohale. Pravac strujanja
vazduha u dijagonalama je istovetan. Cepanjem ogranaka 2-3 i 6-7 (sl. 98b) dobijen je
sioženi paraielan sistem. /
Ako je pravac strujanja u dijagonalama različit, kako se to vidi na sl. 99a, treba
cepati ogranak 2-3 i 4-7 (si, 99b).

Sl. 98.
'v a
178

Za primer složenpg paralelnog sistema spojenog dijagonalom (sl. 100a) potrebno

je cepati tri ogranka: 2-3, 3-5 i 7-8 da bi se sistem sveo samo na složeni paraielni (sl.
100b).

Sl. 100.
 179

Složeni dijagonalni sistem prikazan nasl. 101a različito se rešava zavisno od pravca
strujanja vazduha u dijagonalnim ograncima:
Ako je strujanje vazduha od 3 ka 4 i od 5 ka 6 (sl. 101a) treba cepati ogranke 2-3
i 2-5 (sl. 101b).

Kada je smer strujanja vazduha u dijagonali od tačke 5 ka 4 i od 4 ka 3 (sl. 102a),

sistem će se svesti na složeni paralelni ako se cepaju ogranci 2-5 i 3-6 (sl. 102b).

Sl. 102.
t
180

Kod obmutog smera stmjanja u dijagonali, od tačke 3 ka 4 i 4 ka 5 (sl. 103a)

potrebno je cepati ogranke 5-7 i 6-7 (sl. 103b).

Sl. 103.

Ako je strujanje vazduha u dijagonali 4-6 obmuto, tj. od taćke 6 ka 4 (sl. 104a)
treba cepati ogranak 3-6, pa će se sistem svesti na prost dijagonalni (sl. 104b).

Sl. 104.
 181

Nešto složeniji dijagonalni.. sistem prikazan je na sL 105a. Kada je strujanje u

dijagonalama od 3 ka 5, od 4 ka 5 i M 6 ka 5, sistem se može svesti na složeni paralelni
cepanjem ogranaka 2-4. 4-6 i 2-4 (sl. 105b i 105c). ?
Za istu šemu, ali sa strujanjem vazduha u dijagonalama o d 4 k a 5 ,o d 5 k a 3 ,o d
6 ka 5 i od 5 ka 7 (si. 106a) cepaju se ogranci 2- 4, 4-6 i 3-7 (§1. 106b) i sistem se svodi
na složeni paralelni (sl. 106c).

i
182

Kod strujanja vazduha u dijagonalama od 4 ka 5, od 5 ka 3, od 5 ka 6 i od 5 ka

7 (sl. 107a) cepaju se ogranci 3-7, 7-8 i 6-8 (sl. 107b) i dobija složeni paralelni sistem
(si. 107c).

Sistem sa četiti dijagonale (sL 108a) i istim pravcem strujanja vazduha u njima
postepeno se pretvara u složeni paralelni sistem cepanjem ogranaka 2-3 i 10-11 (si. 108b),
a zatim ogranaka 2 -3 f-4 i 9 -1 0 '-li (si. 108c).
 183

Kada po dve dijagonale imaju isti pravac strujanja (sL 109a) cepaju se ogranci 2-3
i 6-11 (sl. 109b), a zatim 2 -3 '-4 i 5 -6 '-l 1 (sl. 109c).

N a sl. 110a prikazan je sistem sa pet dijagonala, koje naizm enično menjaju pravac
strujanja vazduha. Transformacija sistem a pokazana je na pet šem a sa postepenim pojed-
nostavljenjim a. Prvo se cepaju ogranci 2-3 i 12-13 (sl. 110b) i dobija šem a na sl. 110c.
Nakon toga se cepa ogranak 2-8-9 (sL 1 lOd) i dobija sistem sa dve dijagonaie (sl. 1 lOe).
N a kraju ,cepanjem ogranaka 2-3'-4-5 i 6-7-13 sistem se svodi na složeni paralelni (sl.
llO f). ■. , ; ^
184

Sl. 110.
 185

Primer proračuna složenog dijagonainog sisfema metodom cepanja otpora dat je

u prilogu 14.

5 .1 3 .2 . M eto d a kon vergentnog p rih l& a va n ja

Ova metoda zasniva se na sledećim razmatranjima:

Poznato je da u zatvorenom poligonu u kojem nema dodatnog izvora depresije,
algebarski zbir depresija ogranaka mora biti ravan nuli:

X Ri X? = 0 (5.55)

Ovde su: * otpori ogranaka

Xj - zapreminski protoci vazduha

Pošto se ne zna stvama raspodela vazduba (X) po ograncima? ako se usvoji neka
pretpostavljena vrednost (x) koja se za malu vrednost (dx) razlikuje od stvame, depresija
u zatvorenom poligonu neće biti jednaka nuli, već nekoj greški f:

2RiX? = f (5.56)

pri čemu je: X = x + dx (5.57)

Depresija ogranaka, pri tako usvojenom protoku biće:

h = RX2 = R (x + dx)2 = R (x2 + 2xdx + dx2) (5.58)

Mala vrednost dx dignuta na kvadrat biće još manja, pa se može zanemariti. Zbog
toga se jednačina (5.58) može napisati u sledećem obliku:

h = Rxz + 2Rxdx (5.59)

Iz ove jednačine može se odrediti dx, tj. odstupanje pretpostavljenog protoka (x)
od stvamog (X).
Ovo odstupanje iznosi:

Rx - h
dx = - (5.60)
2Rx
0
Pošto Rx -h = f predstavlja grešku, biće dalje:

dx = — (5.61)
2Rx

odnosno za zatvoreni poligon:

odakle je negativna vrednost greške:

- f = 2 S Ri^ (5.63)

Na osnovu izvedenog obrasca dolazi se do suštine metođe konvergentnog

približavanja.
Ona se sastoji u sledećem:
- polazi se od pretpostavljenih protoka koji se obično usvajaju u podjednakom
iznosu; r;
- na osnovu ovih vrednosti računa se vrednost greške f za svaki zatvoreni poligon;
- nakon toga formiraju se sistemi jednačina tipa - f = 2 X Ri xj dx; broj jednačina
u sistemu jednak je broju zatvorenih poiigona;
~ iz formiranih jednačina izračunavaju se odstupanja za pojedine protoke
dxi, dx2j ...r • • dxi
9

** korigovanjem pretpostavijenih vrednosti x sa odstupanjima dx, još uvek se ne

mogu dobiti stvami protoci, pa se ceo proračun mora ponoviti, dok se ne postigne potrebna
tačnost.
Kompletan proračun složenog dijagonalnog sistema metodom konvergentnog
približavanja nalazi se u prilogu 15.

5 J 4 . Rešavanje sisiema razvođenja vazduha primenom

savremenih računskih mašina*

U savremenoj rudarskoj teoriji i praksi, rešavanje problema vezanih za rudarske

ventilacione mreže vrši se prevashodno primenom digitalnih računskih mašina.

5J4J. M atrice ventilacione m reze

Rudarske ventilacione mreže se mogu definisati preko matrica opsega mreža i

matrice poligona (matrice nezavisnih strujnih krugova).
Matrica opsega mreže se označava sa A0 = jayj i redaje n^ x n0 (gde je - broj
čvorova i n^ - broj ogranaka).
Vrednosti elemenata matrice opsega se definišu na sledeći način:
ajj — 1 ukoliko ogranak j sadrži čvor i i ima smer od čvora i;
ajj = -1 ukoliko ogranak j sadrži čvor i i ima smer ka čvoru i;
aij = 0 ukoliko ogranak j ne sadrži čvor i,
Na sl. 111. prikazane su lineama (sl. 111a) i kanonska šema (sl. 111b) jedne
ventilacione mreže.

* U saradnji sa Mr Nikolom Lilićem, dipl.ing.rudarstva, asistentom na Katedri za ventilaciju i tehničku zaštitu

Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
 187

SL 111.

Matrica opsega mreže prikazane na si. 111b može se m pisati u obliku:

1 2 3 4 5 6
1 -1 1 0 1 0 0
A0 2 0 -1 1 0 ' 1 0 (5.64)
3 1 0 -1 0 0 -1
4 0 0 0 -1 - i 1

Analiziranjem matrice opsega A0 zapaža se da svaka kolona dve matrice sađrži

dva eiementa različita od nule Qedan + 1 i drugi - 1 ) . Ukoliko se iz matrice opsega A Q
odstram bilo koji od redova neće doći đo gobljenja informacija o opsegu mreže, a matrica
koja se dobija eliminisanjem nekog reda matrice A0 naziva se osnovnom matricom opsega
ili redukovanom matricom opsega i rmože se označiti sa A. Ova matrica je reda
(n^ -1) -n0„ Osnovna matrica opsega A matrice A0 (5.64) ukoliko se eiim iniše njen
poslednji red ima sledeći oblik:

1 2 3 4 5 6
1 -1 1 0 1 0 0
A = (5.65)
2 0 -1 1 0 1 0
3 ■ 1 0 -1 0 0 -1

Svaku ventilacionu mrežu, saglasno đrvetu mreže, čini m = n« - n * + l poligona

ili nezavisnih strujnib krugova. Poligoni se sastoje od nezavisnih ogranaka i lanca grana
u drvetu mreže, koji je vezan za početni i krajnjbčvor nezavisnog ogranka. Svaki poligon
sadrži jedannezavisan ogranak ođnosno svaki nezavisan dgranakje sadržan u samo jednom
poligonu. Smer poligona određuje smer nezavisnog ogranka.
188

Poligone ili nezavisne krugovejedne ventiiacione mreže matematički predstavljamo

matricom poligona B = fbjjJ. Elementi ove matrice se đefinišn na sleđeći način:

bij = 1 ukoliko je ogranak j sadržan u poligonu i i ima isti smer;

bij = -1 ukoliko je ogranak j sadržan u poligonu i i ima suprotan smer;
bij = 0 ukoiiko ogranak j nije sadržan u poligonu i.
Matrica poligona B je reda m • n^.
Na slici 112 prikazana je kanonska šema ventilacione mreže sa slike 111 u kojoj
je debljom linijom označeno jedno izabrano drvo mreže i poligoni u skladu sa ovim
izabranim đrvetom.

Izabrano drvo sadrži ogranke 1, 2 i 4 (sl. 112) i saglasno ovom drvetu sledeće
poligone:
- poligon I: 1, 2, 3
- poligon II: 2, 5, 4
-poiigonlll: 1 , 4 , 6

Matrica poligona B za mrežu prikazanu na sl. 112, saglasna izabranom drvetu

mreže, ima sledeći oblik:

1 2 3 4 5 6
1 1 1 1 0 0 0
(5.66)
2 0 1 0 -1 1 0
3 1 0 0 1 0 1
 189

5. 14.2. Veze između matrica ventilacione mreze

Šema mđarske ventilacione mreže predstavlja linearan graf, potpuno definisan

matricom osnovnog opsega. Ukoliko je poznata matrica osnovnog opsega A moguče je
na osnovu nje nacrtati lineami graf.
Između matrice osnovnog opsega A i matrice poligona B postoji sledeci odnos:

ABt = BAT = 0 (5.67)

gde je sa T obeležena transponovana matrica.

U matrici poligona B može se promeniti raspored ogranaka tako što će se
prenumerisati nezavisni ogranci od 1 do m, a grane drveta od m + 1 do Uo. Poligoni koji
sadrže odgovarajuće nezavisne ogranke označeni su sa i (i=l,.,..m ).
Tada matrica poligona dobija siedeći oblik:

‘r - B = [lm B2] (5.68)

gde je Imjednačina matrica reda m.

Usvajajući isti raspored prenumerisanili ogranaka, matrica osnovnog opsega može
se napisati u obiiku:

A-fAi A2] (5.69)

gde su Aj i A2 submatrice koje čine kolone nezavisniii ogranaka i kolone grana drveta.
Matrice B i A napisane u obliku (5.68) i (5.69) za mrežu prikazanu na sl. 111 i
sl. 112 su: ry; \ v ^ -'u-i h

1 2 3 4 5 6
(3) (5 ) (6) (1) (2) (4)
B= 1 1 0 0 1 1 0 (5.70)
2 0 1 0 0 1 -1
3 0 0 1 1 0 1

(3 ) (5 ) (6) (1) (2) (4 )

1 0 0 0 -1 1 1
A= (5.71)
2 1 1 0 0 -1 0
3 -1 0 -1 1 0 0

Između matrica A i B postoje sledeće zavisnosti:

/ A -U T i
B = [Im - A{ ( A f 1) 1] (5.72)

B,= - A | (A2- ’)T (5.73)

190

5. 14.3. Zakoni veniilacionih m reza

U ventilacionoj mreži, analogno eiektričnoj, moraju biti zadovoljeni Kirhofovi

zakoni strujanja i napona. Napoa i jačina struje u ventilacionoj mreži anaiogni su padu
pritiska i zapreminskom protoku vazduha u ventiiacionoj mreži.
Treba nagiasiti da će se y. daijim razmatranj ima analize ventilacionih mreža ođnositi
na stacionamo strujanja vazduha pri kome se vazduh tretira kao nestišljiv fiuid.
Depresija ogranka j definiše se preko Atkinsonove jednačine za ogranke mreže
i ima sledeci obiik:

boj = Rj | Vj| y j m = U % (5.74)

gde su: Rj - otpor ogranka j, Ns /m ;

Vj - zapreminski protok u ogranku j , m3/s

S obzirom da je veiičina otpora ogranaka, po definiciji, pozitivna bez obzira na

smer strujanja vazduha u ogranku, u Atkinsonovu jednačinu je uvedena apsolutna vrednost
zapreminskog protoka (Vj) da bi se obezbeđila promena znaka depresije ogranka usled
promene smera protoka vazduha (sl. 113). , . ,

SL 113. D ep resija u ju n k ciji zaprem inskih p ro to k a vazduha

a) h0 = Rv b) h0 = R /V /V
: 1 ./ •• f

U dalj im razmatranj ima prirodna deprcsij a hprj biće tretirana kao konstantna veličina
a depresija ventiiatora hvj se može aproksimirati polinomom drugog stepena:
 191

kyj 7j Yj -h pj Vj + oij (5.75)

5.14.3.1. Kirhofov zakon strujanja

Kirhofov zakon strujanja za ventilacionu mrežu definiše se izrazom:

nO ' • :
2 ajjVj = 0 za i = 2,3 ,... n* \ (5.76)
j= i

ili napisano u matričnom obliku

AV = 0 (5.77)

gde je V - kolona matrica oblika:

VT = [ v i V2 v3 ...vnJ (5.78)

U ventilacionoj mreži koja zadovoijava Kirhofov zakon stmjanja nisu svi

zapreminski protoci nezavisni. Najčešće seusvajaju određeni protoci ža nezavisne ogranke
mreže a zatim se proračunavaju protoci za sve grane drveta. Naime, kolonu matrica i
zapreminskih protoka možemo napisati u obliku:

(5.79)

gde su Vi - kolona matrica zapreminskh protoka kroz nezavisne ogranke mreže, a V2 -

kolona matrica zapreminskih protoka kroz grane drveta mreže.
Ovako izražene veličine zapreminskih protoka (5.79) zamenjuju se u jednačinu
(5.77) i uvažavajući izraze (5.72) i (5.73) dobija se:

V2 = bJ v i (5.80)

V= (5.81)

Celokupan postupak ćemo ilustfovati na primeru ventilacione mreže sa sL 111.

Ako se ogranci mreže sa sl. 111b prenumerišu kako je to definisano izrazom (5.68) tada
šema dobija oblik prikazan na sl. 114.
192

Sl. 114.

U svoiićem o vrednosti zaprem inskih protoka za nezavisne ogranke m reže i to:

'V i = 2 0 wTJš, V2 = 10 m3/s i V3 = 15 m / s .
Na osnovu izraza (5.76) - (5.81) mogu se proračunati ostale vrednosti zapreminskih
protoka, odnosno:

V4 1 0 1 V1 vi + v3

v5 = 1 0 0 v2 =: V1 + v2 (5.82)
. .... . 0 - 1 1
v6 v3 - v2 + v3

Izraz (5.82) može se napisati takođe i u sledećem obliku:

Vj = 2 bjj V| za j = m + 1 , m + 2 . . . n^ (5.83)
i= 1

5 .1 4 .3 .2 . K irh o fo v za k o n n ap o n a

R u d arsk e v en tilacio n e m reže m o raju d a zad o v o lje i K irh o fo v zakon napona koji
se đ efin iše siedećim izrazom :

no

2. bjjhj = 0 z a i = 1,2. . . .m (5.84)

j= i
 193

ili napisano u matričnom obliku:

BH = 0 (5.85)

gdeje:
hj - ukupna depresija u ogranku j, (Pa)

hj hoj + hjj !>r,rj hvj (5.86)

hoj - depresija ogranka j, (Pa);

hq - depresija regulatora u ogranku j , (Pa);
hvj - đepresija ventilatora u ogranku j , (Pa);
hpIj - prirodna depresija u ogranku j, (Pa);
H - kolona matrica depresija

HT = \hh h2, ...... hnJ (5.87)

Pošto padovi pritiska u ograncima mreže koja zadovljava zakon napona nisu
nezavisni, kolonu matricu depresija napisaćemo u sledećem obliku:

Hi
H = (5.88)
H2

gde su: H i - kolona matrica vrednosti depresija nezavisnih ogranaka mreže, H2 - kolona
matrica vrednosti depresije grana drveta mreže. Smenom izraza (5.88) u izrazu (5.85)
uvažavajući izraz (5.68) dobija se:

Hi = - B 2H2 (5.89)

odnosno:

hj = - X bjjhj za i = 1,2 . . . . m (5.90)

j = m -H1

5.14.4 . Prirodna raspodela vazduha u ventilacionim mrežama

Rudarske ventilacione mreže su potpuno određene pomoću tri jednačine: Aktin-

sovnovom jednačinom, jednačinom Kirhofovog zakona strujanja i jednačinom Kirhofovog
zakona napona.
Prirodna raspodela protoka vazduha kroz ventilacionu mrežu određuje se
proračunom Vj vrednosti protoka vazduha iz sledećeg sistema jednačina:
194

X ajjVj = 0 z a i = 2 , 3 ____ , n* (5.91)

j= l

n0
2 b ij^ j |V j| V j - h p g - h vj) ==° z a i = 1,2 . . . m (5.92)
j= l 1 1

Prikazani sistem čine jednačina od kojih su n^-l lineam e i m nelineam e. U

savremenoj rudarskoj praksi najčešće se, zbog velikog obima rada, za rešavanje ovakvog
sistem a jednačina koristi Hardi-Krosova numerička metoda uz primenu digitalnih računara.

5 .1 4 .4 .1 . Metoda Hardi-Krosa

Ovde će biti prikazana jedna modifikovana metoda Hardi-Krosa, slična Gaus-Sen-

delovoj metodi za rešavanje lineam ih jednačina gde je svaka jednačina funkcija samo
jedne prom enljive. f -
Početni korak u rešavanju sistema jednačina (5.91) i (5.92) je usvajanje vrednosti
protoka vazduha Vj za j = l,2 ...n o . Potrebno je d a ovako usvojene vrednosti Vj zadovol-
javaju jednačinu (5.91) ali ne i jednačinu (5.92) što se ostvam je usvajanjem vrednosti
protoka Vj za nezavisne ogranke i proračunom ostalih vrednosti protoka jednačinama
(5.80) i 5.81).
; Jednačina (5.92), u ovom sluačju, za k-ti nezavisni ogranak može se napisati u
obliku: ' .. _ .

n° . .
F (Vk) = ^ bkj (Rj Vj Vj - hprj - hvj) * 0 za k = 1,2 . . . m (5.93)
j= i 1 1

Da bi jednačina (5.93) bila jednaka nuli, odnosno da bi se zađovoljila jednačina

(5.92) mora se uvesti korekciona vrednost A Vk za dati poligon, odnosno:

AVk Vk + AVk (5.94)

Nakon toga se razvijanjem jednačine (5.93) u Tejlorov red uz zanemarivanje viših
članova dobija:

F (vk + A vJ - F (vJ + AVk F '(v t) + . . . (5.95)

Izraz (5.95) sa popravljenom vrednošću protoka m ože se izjednačiti sa nulom

F(Vk + ^ v k) = 0 te iz tog izraza proračunati vrednost korekcionog faktora A Vk, odnos-
no: *■ ..... .
 195

F(vk)
AVk = (5.96)
F '(Vk)

F ’(Vk) je prvi izvod funckije F(vk) i dat je u obliku:

^ [2Rj |Vj| - (Pj -f 27jVj)] (5.97)

Ukoliko su vrednosd padova pritisaka ventilatora u poiigonu K konstantni, tada

izvod dobija sleđeći obiik:

no
F’(Vt) = 2 X bkj Rj | Vj I (5.98)
j =l
Posle korigovanja vrednosti protoka u poligonima potrebno je ponovo zadovoljiti
jednačinu (5.91) što se postiže izrazom:

Vj -> Vj + bkj AVk za j = 1,2 . . . no (5.99)

Vrednosti F (yk) i |AVk | upoređujemo sa malom pozitivnom vrednošću b i ako

su manje ili jednake njoj rešenje sistema jednačina je dobijeno.
Algoritam metode Harđi-Krosa može se napisati na sledeći način:

Korak 1:

U svajase Vj = 0 za j = 1 ,2 ,...., n^ (5.100)

Korak2:
Usvajaju se pocetne vrednosti korekcionog faktora po poligonim a

AVj za i = l,2 ,.: ..,m (5.101)

Korak 3:
Izvršava se operacija
m
Vj -> Vj + 2 bij Vi z a j = 1 ,2 ,. . . , no (5.102)
i= l

Korak 4:
Za i = 1,2 m izvršava se operacija:
196

2 b ij (R j j V j j V j — 1 ^ — h vj)

AVj = - 3~ ---------- :----------------------------- (5.103)

S bg (2Rj IVj! - Oj + 2^V j)

j= l 1 1

i ' , ; ; .

Vj. ^ Vj + 2 bijAVi za j = 1,2, . . . , (5.104)

i= 1

Korak 5:
U kolikoje |AV^| < g z a i = l ,2 ?...,m izračim atevrednosti V jsurešenjesistem a,
ako to nije slučaj, vraća se na korak 4. •
Kao što se iz algoritma može videti metoda Hardi-Krosa je iterativsa metođa u
kojoj brzina približavanja zaviši od početnili vrednosti protoka vazduha i od iztx>ra
potigona.
Đa bi se o'bezbedilo brzo približavanje za nezavisne ogranke se uzimaju ogranci
sa velikim otporima tako da drvo mreže obuiivata ogranke sanajm m jim otporima.
U stručnoj literaturi ovakvo drvo je poznato kao najkraee ili minimalno obulivaeeno
drvo. ..................
Primer rešavanja vetilacione mreže pomoču računskih mašina d atje u'prilogu 16.

5.14.5. Kontrolisana raspođela vazduha u ventilacionim mrežama

Kontrolisanom raspodelom vazduha u ruđarskim ventilacionim mrežama može se

obezbediti zadati protok vazduha kroz ogranke. Na osnovu fiksnih protoka kroz ograeke
Vj, otpora ogranaka Rj i prirodne depresije hpIj, određuju se padovi pritisaka na
regulatorima protoka hr; i pritisci venfiiatora hVj,-; - - ■- u v, • .
Zapreminski protoci vazđuha kroz ogranke mreže biraju se tako da sve vrednosti
Vj budu pozitivne. Na faj način problem kontrolisane raspodele vazduha može se definisati
ođređivanjem padova pritisaka na regulatorima lirj i pritisaka ventilatora hvj, tako da
funkcija kriterijunm f dostigne minimainu vrednost:

nQ nG - ,

(min) f = 2 Vjhvj = 2 Vj (Iioj + Iirj - hpij) (5.105)

j= l j= l

pri ograničavajućim uslovima:

no
2 by (hoj + hq - hprj - hvj) = 0 za i = 1,2 . . . m (5.106)
i= l
 197

hrj > 0 hvj > 0 za j ^ 1 ,2 , . . . , m (5.107)

gdeje: hoj = Rj IVjlVj

Funkcija kriterijuma (5 J
Lineamost sistema se definiše jednačinom (5.106) a pozitivnost usiova jednačinom
(5.107). Ovako definisan problem poznat je kao lineamo programiranje (LP) i rešava se
standardnim LP tehnikama. ;
U lineamom programiranju svako rešenje koje zadovoljava sistem jednačina
(5.106), (5.107) je moguće rešenje, a optimalno rešenje je ono kojim se ostvaruje uslov
da funkcija kriterijuma (5.105) dostigne minimalnu vrednosL
U rudarskoj praksi se najčešće javlja slučaj ventilacionog sistema sa jednim giavnim
ventilatorom koji se' instalira kao đepresioni' ili ređe kompresioni. Razmotrićemo ovaj
slučaj, a radi uprošćavanja prirodna depresija će biti zanemarena.
Problem kontolisane raspodele vazduha pri radu samo jednog glavnog ventilatora
nad ventilacionom mrežom se svodi na određivanje pritiska giavnog ventilatora i lokaciju
sa padovima pritisaka na regulatorima. iTkoliko se ogranak ventilatora numeriše kao
ogranak 1 i izafcere za nezavisan ogranak u poligonu 1, probiem se može napisati u obiiku:

m i n f = .Vj h vl = 2 Vj (hvj. + h ^ ) . , r; (5 - 108)

pri

2 bij (hoj + hrj) = 0 za i = 2 ,3 , . . . . . m (5.109)

j= i

hr > 0 za j = 1,2, . . . , n0 (5.110)

Pošto je protok vazduha u ogranku 1 (V i) konstantan, jednačina (5.108) se može

napisati kao: ; u ■—'***-+ ■’ ■ ■ - -ir-

min f' = hvj (5.111)

Uz korišćenje vrednosti pritisaka u čvorovima mreže biće:

„ m inhv _= pnž- i v c ; ;' (5 . 112)

pri~ ’ vi Pj - Pj - hjjj = hoij za sve ogranke (i,j) isim ogranka (n^, 1) ; 'f
i ’ hrij > Oza sve ogranke (i,j) osim ogranka (n č ,l) a 1
gde su: PN - kumulativni pritisak u čvoru N u odnosnu na čvor 1
i j - indeksi kojima se označavaju početni i krajnji čvorovi u ogranku.
198

Čvor na iilazu u mrežu veniilacionog sisiem a se numeriše sa 1 i na izlazu sa n*.

Lažni ogranak (n^, 1) ima otpor jeđnak nuli i glavni ventilator se smešta u taj ogranak.

5 .1 4 .5 .1 . M etoda kritičnog puta

M etodom kritičnog puta (Critical-path method) se projektuje kontrolisana raspodela

u slu čaju provetravanja uz pomoč jednog glavnog ventiiatora.
Za određivanje dva optimalma rešenja ventilacije sistem a koristi se sledeći algoritam
najdužeg puta.

Korak 1:
Vrši se procedura numerisanja čvorova: broj ulaznog čvora je 1 a potom se daije
num eriše svaki čvor ispod koga se nalazi već numerisan čvor. Proceđura se vrši dok svi
čvorovi ne budu numerisani. Svi ogranci ( ij ) imaju i < j gde je i - početni čvors a
j - krajnji čvor.

Korak 2: ..
Usvaja se ? i = 0

Korak 3:
Određuje se Pj za j = 2 ,3 ,...n* kao maksimalna vrednost od Pj = Pj + hojj za sve
ogranke (i j ) čiji je zadnji čvor j.

Korak 4:
Računa se hnj = Pj - Pj - ^ za sve ogranke (i j )

Korak 5*
Zadaje se hv = P^

Korak 6:
Zadaje se P'ne — Pnč

Korak 7:
Određuje se za i = n*-l, n ^ -2 ,...,l, kao minimaina vrednost od P'i = P'j - hojj
za sve ogranke (i j ) čiji je početni čvor i.

Korak 8:
Računa se h'uj — P j - P j - hoij za sve ogranke (ij).

Prikazanim algoritmom dobijaju se dva optimalna rešenja sa istom minimainom

vrednošću pritisaka ventiiatora hv. Jedno rešenje dobija se procedurom računanja pritisaka
u čvorovima unapred, u koraku 3 i 4, a drugo procedurom računanja unazad, u koraku
7 i 8. Prilikom izvršavanja ovog algoritma povratni lažni ogranak (n^, 1) može biti
zanemaren.
 199

P r i m e r:
Ostvarivanje kontrolisane raspodele vazduha preko algoritma metode kritičnog
puta prikazano je na primeru ventilacione mreže sa kanonskom šemom na sl. 115.

Čvorovi u ventilacionoj mreži (sl. 115) numerisani su saglasno sa procedurom

numerisanja čvorova (korak 1). * r - ■
Izvršavanjem algoritma metode kritičnog puta dobijaju se dva optimalna rešenja:
I procedurom unapred (koraci 2, 3 i 4) i II procedurorn unazad (koraci 6, 7, 8). U tabeli
27 dat je pregled optimalnih rešenja sistema, odnosno lokacija i veličina pada pritisaka
na regulatorima. ; , \ ■? J

Tabela 27.
Ogranak V3ij hoij I II
m3/s Pa hrij brij
Pa Pa
1 -2 30 270,00 0,00 0,00
2 -3 .- • 14 274,40 0,00 0,00
2 -4 16 10,24 . 0,00 172,00
3 -7 20 24,00 0,00 0,00
4 -5 12 20,16 0,00 0,00
4 -6 4 28,80 48,96 77,36
5-3 6 72,00 172,00 0,00
5- 6 6 57,60 0,00 28,40
6 -7 10 10,00 200,40 0,00
7-8 30 333,00 0,00 0,00
Depresija ventilatora dobija se u koraku 4 algoritma i u ovom primeru iznosi hv
= 901,4 Pa.
 GLAVA VI

6. GUBICIVAZDUŠNE STRUJE

Na putu vazduha od ulaza do izlaza iz sistema rudničkih prostorija korisno se

upotrebi samo jedan deo vazdušnog protoka koji ostvaruje glavni ventilator, a njegov
manji ili čak veči deo, nekontrolisanim putevima izvede se iz rudnika i uopšte ne dopre
do radnih mesta. V
U rudarskoj praksi gubici vazdušne struje mogu da dostignu vrlo velike vrednosti,
prema nekim istraživačima čak i do 70-80% ukupnog protoka kroz ventilator [49], [93],
[94].
Gubici vazduha višestruko negativno utiču na ventilaciono stanje rudnika: smanjuju
efektivni zapreminski protok usmeren na radna mesta i ostale potrošače, pogoršavaju
gasno stanje i klimatske prilike, pospešuju razvoj endogenih požara i u velikoj meri
povećavaju troškove provetravanja. Zbog toga mere na sprečavanju gubitaka vazdušne
struje predstavljaju neophodnost kako sa sigum osnih, tako i ekonomskih aspekata.
Gubici vazduha u rudnicima mogu se utvrditi na sledeće načine:
- Neposrednim merenjima pomoću brzinomera i anemometara, kada se radi o većim
vrednostima; '• ’
- Utvrđivanjem razlike u protocima ispred i iza objekta ili prostbra kroz koji se
vazduh gubi;
- Postavljanjem specijalne pregrade sa otvorom u prostoriji u kojoj se želi utvrditi
veličina gubiitaka i merenjem protoka na samom otvoru. Na taj način male vrednosti
brzina u prostoriji na smanjenom otvoru postaju veće i mogu se lakše i preciznije izm eriti.
U slov za primenu ovog načina jeste taj da postavljena pregrada ima otpore manje od
otpora objekata ili mesta koje propušta vazduh, jer bi u suprotnom dejstvovala kao dodatni
otpor, pa izmerene vrednosti ne bi odgovarale stvamom stanju;
- Postojanje gubitaka, pre njihovog kvantitativnog određivanja ispituje se specijal-
nim pumpicama koje izbaciju beh prah silicijumtitantetrahloriđa (Ti CI4). U rudnicima
sa nemetanskim režimom može se koristiti u ove svrhe i dim od cigarete; r
- Najsavremeniji način ispitivanja gubitaka predstavlja primena radioizotopa, ma
da se ža sada koristi uglavnom u naučno-istraživačke svrhe.

6 .1 . Režim i strujanja vazduha kod gubitaka

Kada se vazdušna struja gubi kroz ukupho podzemno prostranstvo rudnika mogu
postojati sledeći režimi strujanja: :
 201

- Oblast čistog laminamog strujanja. Ovakvo strajanje nastaje kada se vazduh

kreće kroz sloj sitnog peska, inertnu prašinu, kroz zidovc, kao i kroz zarušeni materijal
koji je već više meseci slegnut.
- Oblast promenjivog strujanja, kada je moguće i laminamo i turbulentno. Takva
strujanja nastaju kod prolaza vazduha kroz materijal u bunkerima, kao i kod zarušenog
materijala koji nije potpuno slegnut.
- Oblast čistog turbulentnog strujanja. Takva strujanja nastaju kroz zarušene
prostore u neposrednoj blizini otkopa, kroz spojeve ventilacionih cevi, na loše izrađenim
ventilacionim objektima i sl.
Poznato je da se razlika u pritiscima (depresija) može izraziti sledećom zavisnošću
otpora (R) i zapreminskog protoka (V): . ..

h = RY (6.1.)

Pošto je protok ravan proizvodu brzine (w) i površine poprećnog preseka (A ),

može se napisati:

h = RwxAx :;. (6.2)

Ako se posmatrajedinica površine (A = 1 n r) i otpor 1 mprostorije (tzv. jedinični

otpor r), biće: ^ 1:

h = r / wx (6.3)
■i

gde je / - dužina prostorije, pa je R = r(.

Iz jednačine (6.3) može se izraziti jedinični otopr r:

h
r= (6.4)
/ wx

Recipročna vrednostjediničnog otpora (r) predstavlja koeficijentpropuštanja vaz-

duha (k) i iznosi:

1 w
k = - = ~ (6.5)
r h
/

Zavisno od režima strujanja koeficijent propuštanja (k) će biti:

- za čisto laminamo stmjanje:

m s—1 m4
k w ( 6.6)
h Nm ~ 2 ■m ” 1
/
202

- za čisto turbulentno strujanje:

2 -2
m s m
kt = (6.7)
Nm 2 •m 1 Ns2

za oblast promenljivog strujanja vrednost eksponenta x iznosi:

1 < x < 2 (6.8)

pa je koeficijent propuštanja definisan izrazima (6.5) i (6.8) :^

Osim preko koeficijenta propustanja, kvalitet nekog ventilacionog objekta može
da se posmatra i na osnovu procenta propuštanja vazduha (p). Pri tome postoje različite
kategorije od vrlo dobrih do izrazito loših objekata, kako se to vidi iz tab. 28.

Tabela 28 .
Procenat propuštanja p (%) Kvalitet objekta
do 5 % vrlo dobar
5 - 10 % dobar
10- 2 0 % osrednji
30 - 40 % loš
preko 50 % izrazito loš

6 .2 . Vrste gubitaka

Ukupni gubici vazduha jednog mdnika sastoje se iz nadzemnih (površinskih) i

prodzemnih (m dničkih) gubitaka.
U nadzemne spadaju sva podsisavanja vazduha sa površine - bilo kroz uređaje
ventilatorske stanice, bilo kroz stare radove i napuštene prostorije koje imaju vezu za
površinom.
Podzemni gubici su oni koji nastaju u sistemu mdničke ventilacione mreže.
Prema načinu pojave i aerološkim karakteristikama gubici se mogu svrstati u tri
kategorije. To su: koncentrisani, kontinuirano raspoređeni i kombinovani.
Koncentrisani gubici se javljaju na ventilacionim objektima i preko ovih uspos-
tavljaju posebne ogranke vazdušne stm je. To-su gubici u ulaznom otvom mdnika, gubici
na navozištu, gubuci kroz ventilaciona vrata, pregrade i ventilacione m ostove, kao i gubici
kroz ušče ventilacionog okna.
 203

6.2. L Guhici u ulaznom otvoru vazđusne struje

Pod ulaznim otvorom se podrazumeva svaka prostorija kroz koju se uvodi svež
vazduh iz atmosfere, kao što su okno, potkop, niskop ili više ovakvih rudarskih prostorija.
Ovde su gibici m ogući, čak i u znatnom iznosu u sledećim slučajevima:
- Ako je okno (ili niskop) povezano sa više horizonata, a vazdešea struja se ne
dovodi na sve horizonte. Takav primer prikazan je na sL 116, zajedno sa kanonskom
šemom u kojoj su crtkasto uneseni ogranci gubitaka.(Ogranak O -lO je nadzemni gubitak,
odnosno potsisavanje ventilatora kroz ventilaciono okno iz atm osfere).
- Ako se rndnik provetrava kompresiono, pa je glavni ventilator montiran na
izvoznom oknu (niskopu ili potkopu) kao što je to prikazano na sl. 117. U ovakvim
slučajevima veoma je teško postići potrebnu hermetizaciju, jer se lako uspostavlja veza
sa atmosferom. Smatra se da na ovaj način u ulaznom otvoru gubici vazduha mogu da
iznesu i do 40% od ukupnog protoka kroz ventilator.

SL 116.

- U specijalnim slučajevima eksploatacije sa jednim oknom ili u fazi otvaranja

kada se provetravanje organizuje kroz okno, pa ovo služi kako za đovođenje svežeg tako
i za odvođenje istrošenog vazduha. M ogućnosti za gubitkc su znatne, a zavise od kvaliteta
izolacije suprotnih ventilacionih struja (sii, 118)*
204

Isti uslovi postoje i kada se vazduh izvodi vetem im cevim a a gubici nastaju na
njihovim spojevima.

Sl. 118.
 205

6 .2 ,2 . G u h ici na n a vo zištim a

Ova vrsta gubitaka može da bude naročito značajna kada se radi o centralnoj šemi
provetravanja, tj. kada se okna sveže i izlazne vazdušne struje nalaze u istom zaštitnom
stubu (sL 119). ; .

Zbog velike depresione razlike kojoj su izložena vetrena vrata gubici dostižu 20
do 40% , ali se oni mogu smanjiti postavljanjem kvalitetnih automatskih vrata.
Takođe gubici na navozištu mogu nastati i kroz bunkere kod izvoza skipovima.
Ispitivanja su pokazala da se gubici kođ izvoza košem mogu svesti na manje od 5 %, a
kod izvoza skipom do 10%.

6 .2 .3 . G u b ic i na vetren im p r e g r a d a m a i z id o v im a

Na visinu gubitaka kroz ove objekte utiču sledeći faktori:

- depresija koja dejstvuje na pregradu ili zid,
- koeficijent propustljivosti,
- površina poprečnog preseka, i
- debljina pregrade ili ziđa.
Utvrđeno je da se vazduh gubi uglavnom duž obima pregrade, odnosno na mestima
kontakta sa okolnim stenama. U koliko lokacija objekta nije dobro izabrana, pa je ovaj
postavljen u raspucalim stenama, gubici mogu dostići vrlo visoku vrednost.
U slučaju da postoji turbulentno strujanje kroz pregradu, visina gubitaka se može
odrediti po obrascu: 1 ■■ ,

vgub (m3/s ) (6.9)

gde je h - izmerena depresija kojoj je izložena pregrada (Pa)

R - aerodinamički otpori pregrade (Ns2/m8)
206

Vsiičm a oviii otpora zavisi od vršte pregrade. U tabeli 29. date su eksperimentalno
utvrđene vrednosti za površinu poprečnog preseka pregrade A = 5 m2 u kompaktnim i
raspucalim stenama.

Tabela 29.
2 8
Aerodinamički otpori R(Ns /m )
Vrsta pregrade
u kompaktnim stenama u raspuc. stenama
betonska 5 9 ,8 .103 1 6 ,7 .103
kamena * 45,1.103 1 4 ,7 .103
zidana } 2 9 ,4 .103 9 ,8 .103
od drvenih obiica 1 6 ,7 .103 5 ,9 .103
od dasaka 8,8103

2
Kada pregrada ima površinu različiiu od 5 m , vrednost otpora se ođređuje po
obrascu:

R' = d ■R ~ - (6. 10)

•x- ^ - .......... A
; . ' , .. . " :• '■ ' •" ' .'
2 ' ' ■'":■■' ‘
gde je: R' - aerodinamički otpor pregrade čiji presek nije 5m
d - debljina pregrade (m)
A - površina poprečnog preseka (m2)
R - vrednost aerodinamičkog otpora iz tab. 29.

Tako na primer, akoje površina zidane pregrade postavijene u kompaktnim stenama

A = 5 ,6 m2, a debljina d = 1 m, otpori će biti:

R ’ = 1,0 • 29,4 • 103 A = 26,25 • 103 Ns2/m 8

5,6

Ako je ista takva pregrada postavljena u raspucaiim stenama otpori će iznositi:

- •• -•• -'• - ......... - •• " - ■•'■' -•’»' . .\B" ' . ■.(,
R ’ = 1,0 ■9,8 ■103 = 8,75 ■ 103 Ns2/m 8
5 ,o , .1'
■' ■ ■- : . :: 'r'
Kada na pregradu dejstvuje depresija od 300 Pa gubici vazđuha će iznositi (obrazac
6.9) u neraspucalim stenama:

/ 300 ' -■ *s
Vgub = / ----- --------r = 0,107 m3/ s = 6,4 m3/m in .
8 V 26,25 • 103

a ako se radi o pregradi postavljenoj u raspucalim stenama:

 207

300
Vgub = 0,185 m3/ s = 11,1 m V m in.
8,75 - 10:

Ispilivanja u rudnicima pokazala su da se oko 80-90% vazduha gubi duž obima

pregrade. i
Zbog toga su proveravani različiti tipovi zidova i pregrada, pa se došlo do zaključka
da je povoljnije postaviti dve pregrade manje đebljine bez izrade useka i na međusobnom
rastojanju oko 0 ,5 m. . '
Na sl. 120 prikazana su oba tipa pregrade - jednostruka sa usekom (sl. 120a) i
dvojna bez useka (sl. 120b).

Sl. 120.

Na ovaj način gubici se mogu smanjiti barem 2 do 3 puta, postavljanje pregrade

zahteva znatno kraće vreme (ne radi se usek) i troškovi su manji. Praksa je pokazala da
je za postavljanje takve dvojne pregrade potrebno 3-5 puta manje vremena.
Dodatna hermetizacija postiže se premazivanjem pregrade glinom , primenom latek-
sa ili nekog dm gog plastificiranog materijala.

6. 2.4. Gubici na vetrenim vratima

Vetrena vrata postavljaju se u prostorijama u kojima treba izolovati vazdušnu

stm ju, ali obezbediti transport i prolaz Ijuđi. Zbog toga se ova izolacija obično ne može
postići samo jednim vratima.
Visina gubitaka na vetrenim vratima postavljenim u seriji m ože se odrediti iz
obrasca:
208

(m3/ s ) ( 6. 11)

g d eje: p - procenat propustanja vazduha

n - broj vetrenih vrata postavljenih u seriji

Ako su» na primer, postavljena dvostruka vrata čija je površina A = 2,2m 2 i na>
njih dejstvuje depresija h = 300 Pa, u slučaju da je propustljivost 5 % (p = 0 ,05) gubici;
će iznositi (obrazac 6. 11):

„ 0,05* 2 ,2 7 1 0 0 ^ 3/ 3 .
Vgub = ------ 7= ...... ..==■= 0,43 m / s = 2 5 ,8 m /m m
V 2 -9 ,8 1

Često puta se u praksi postavljaju i takvi zadaci da se odredi potreban broj vrata
uz uslov da koeficijent propuštanja ne bude veći od 5%, a gubici vazduha
0 ,3 m3/s. Rešavanjem jednačine (6.11) po n dobiće se:

n = 0,00235 A2h (6.12)

Za gornji primer bilo bi:

n = 0 , 0 0 2 3 5 . 2,22 . 3 0 0 = 3,4

što znači da bi bilo potrebno postaviti četvora vrata takvog kvaliteta, ako su ona
izložena depresiji od 300 Pa.
Prema M iletiću [93] koji je mnogo proučavao gubitke vazduha u rudnicima, ovi
se mogu određiti i po obrascu:

Vgub = c p k A \ /h (m3/ s )

gde je: cp - koeficijent koji zavisi od broja vrata;

9 = 1,0 za jedna vrata u seriji
9 = 0,76 za dvoja vrata u seriji
9 = 0,66 za troja vrata u seriji
9 = 0,57 za četvoro vrata u seriji
k - koeficijent propustljivosti vazduha čija vrednost je data u tab. 30.

Ispitivanja pokazuju da se postavljanjem dvostrukih vrata gubici smanjuju za 27

do 34%, a kod trostrukih čak za 38 do 64%. Smatra se da je neekonomično postavljati
više od troja vrata, jer prva sprečavaju oko 53 do 6 8 % gubitaka, druga 37-26% , a treća
jedva 10-6 %.
 209

Tabela 30.
Vrsta vrata k
i,: Jednokrilna drvena vrata okovana i sa j - ^ >\
gumenim zaptivačem:
- u betonskoj pregradi 0,0065
- u kamenoj ili od cigle 0,008
Jednokrilna drvena vrata sa specijalnom r
oblogom i hermetizacijom 0,004
Dvokriina vrata u betonskoj iii kamenoj pregradi 0,012
Đrvena vrata u pregradi od kiadića ~ ~ . 0,02
Metalna vrata bez gumenog zaptivača - 0,02

6.2.5. Gubici vazduha kroi vetrene mostove

Ova vrsta gubitaka dostiže u praksi visoke vrednosti, a zavisi od tipa vetrenog
mosta, kompaktnosti stena ili sloja u kojem se izrađuje, depresije koja na njega dejstvuje
i veličine vazdušnog protoka. Postoje tri glavna tipa vetrenih mostova: sa cevim a, sa
kanalom i sa zaobilaznom prostorijom.
Vetreni most stvara srazmemo velike aerodinamičke otpore, ali je ispitivanjima
utvrđeno da su največi na izlazu iz cevi oko 65%, a na trenje otpada svega oko 15%.
Zbpg toga se m ostovi sa ćevima u poslednje vreme izrađuju sa kolektorom i difuzorom,

Sl. 121. Sl. 122.

210

Veličina gubitaka kroz mostove utvrđuje se merenjima. Na sl. 123 prikazane su

meme tačke u kojima je neophodno utvrditi protoke vazdulia, pa će gubici iznosti: ' }

= (Vi — V2) —,(Vg —V4). : (6.13)

a ako su betonirani 45-55 %. U praksi obično se smatra da mostovi zadovoljavaju u koliko

gubici ne prelaze 0,3 m3/s.

6.2. 6. G ubici na ušću ventilacionog okna

U zoni ušća ventilacionog okna

javljaju se nadzemni gubici, jer se ovde
uspostavlja najkraća veza sa spoljnom
atmosferom. Ti gubici mogu nastati: na
spoju glavnog ventilatora sa kanalom,
kroz rezervni ventilator, kroz uređaj za
obrtanje pravca vazdušne struje, kroz
ventilaciono okno na mestu njegove
izolacije sa atmosferom, kroz otvor za
spuštanje Ijudi u kanal itd. (sl. 124).
Pošto ova vrsta gubitaka može
imati vrlo visoke vrednosti (čak i preko
30% ukupnog kapaciteta ventilatora),
Kgi - gubici kroz ventilaciono okno poboljšanja se mogu postići na neki od
V g 2 - gubici kroz rezervni ventilator sleđećih načina:
Kg3 - potsisavan je vazduha iz atmosfere
kroz glavni ventilator.
 211

kvalitetnom hermetizacijom mesta na kojima se vazduh gubi, postavljanjem zgrade ven-

tilatorske stanice u koju će se smestiti svi objekti, priključenjem glavnog ventilatora na
ventilaciono okno. J i
Zgrada ventilatorske stanice treba da ima što je m oguće manje dim enzije, sa
najneophodnijim brojem prozora i vrata koji su višestruki i dobro izolovani. Takođe se
primenjuje i torkretiranje zidova sa spoljašnje i unutrašnje strane.

6.3. Kontinuirano raspoređeni gu bici

Ova vrsta gubitaka tesno je vezana za primenjenu otkopnu metodu, način zapun-
javanja otkopanog prostora, kao i smer napredovanja otkopnog radilišta odnosno širokog
čela. Ako se tome dodaju jo š i karakteristike ležišta, slojne prilike i m oćnošt sloja,
geološko- tektonski uslovi, kvalitet i karakteristike uglja, rude i okolnih stena, m ože se
sagledati sva složenost od rudnika do rudnika.
Na sl. 125 prikazano je strujanje vazduha kroz stari rad širokog čela kod nastupno
i odstupno otkopavanja.

S l 125.

Gubici su naročito veliki kod nastupnog otkopavanja, pa mogu da budu uzrok

većih poremećaja u gasnom i požamom stanju pri eksploataciji uglja. Pri tome su praktički
moguća sva tri režima strujanja, odnosno filtracije vazduha kroz stari rad: neposredno
212

uz čelo turbulentno, zatim prelazni režim i na većoj udaljenosti od čela - laminamo

strujanje. "v: . • - '
U svetskoj literaturi obrađeno je dosta primera gubitaka kroz stare radove, međutim,
sve izvedene aerološke zakonitosti uslovljene su određivanjem (ili poznavanjem) čitavog
niza eksperimentalnih koastanti, žbog čega se ne mogu univerzalno primeniti. Zato ova
problematika spada u domeh naučho-istraživačkog rada i prilagođava se uslovima koji
postoje u našim rudnicima, pa je predmet izučavanja u poslediplomskoj nastavi.

6A» Uticaj gubitaka vazduha na rad glavnog ventilaiora

Postojanje gubitaka, pored drugih uticaja o kojima je bilo vec reči, odražava se i
na rad glavpog ventilatora. To se najbolje viđi iz nekih karakterističnih, ma da pojedinos-
tavljenih primera. Na sl. 126 prikazan je šematski presek kroz rudnik (sl. 126a). Ako je
hermetizacija na I horizontu kvalitetna, kanonska šema će predstavljati serijski sistem (sl.
126b), a u slučaju loše izolacije, prost paralelan sistem (sl. 126c).

SL 126.

Na ovim šemama su date vrednosti aerodinamičkih otpora pojedinih ogranaka. Na

osnovu toga za dati sistem kada nema gubitaka ukupni otpori rudnika iznose R = 0,89
Ns2*/m 8, đepresija V = 2225 Pa, a ekvivalentni otvor A = 1,26 m2.
U koliko izolacija I horizonta nije dobro izvedena i ako su otpori tog ogranka R25
= 21,7 Ns2/m8, gubici vazđuha će iznositi:

^gub 7,47 ~ 7,5 m3/s

1 +

2 8
Otpori ovako formiranog paralelnog sistema iznosiće R% - 0,485 Ns /m
Ukupni otpori rudnika se smanjuju na R' = 0|705 Ns2/m 8, depresija iznosi,
h' = 1763 Pa, a ekvivalenti otvor povećava na A' = 1,42 m2.
 213

Ako se ovo analizira na dijagramu ventilatora, može se zaključiti sledeće (sl. 127):
Postojanje gubitaka izazvalo je povećanje ekvivalentog otvora, pa je radna tačka ventilatora
pomerena sa M na M ', usled čega vcntilator daje 53 m3/s vazduha (pri depresiji od 1972
Pa). Stvami gubici vazduha preko I horizonta iznose:

53
7 ,9 m3/ s
/ 2I77
1 +
V 0,67

Pod pretpostavkom da je potrebno da se na II horizont dovodi tačno 50 m3/s

vazduha, u ovim uslovim a dolaziće 53-7,9 = 45,1 m3/s, odnosno oko 5 m3/s vazduha
manje, čak i u uslovim a povećanog kapaciteta (na 53 m3/s).
N epovoljni uticaj gubitaka na sigum osne i ekonomske karakteristike rada glavnog
venitlatora treba sagledati naročito u odnosu na ušće ventilacionog okna, gde su gubici
praktički stalno prisutni. Ovde naročito dolazi do izražaja činjenica da su karakteristika
mreže na koju dejstvuje ventilator i karakteristika rudnika dve različite vrednošti. I d vo
će biti pokazano na jednom primeru, za koji je šematski presek kroz ušće ventilacionog
okna dat na sL 128a, a dijagram karakteristika ventilatora i ventilaciom h mreža na šl.
128b.
214

a ) l)

Sl. 128.

Na sl. 128b nanesena je karakteristika ventilatora (kriva 1) svedena na presek I-I

(sl. 128a), a zatim:
■5 - hr
- Karakteristika ušća okna (kriva 2) koja se određuje iz uslova Ru = — r
Vu2
hk
- Karakteristika vetrenog kanala (knva 3) koja se određuje iz uslova Rk = — ~
Vk2
hr
- Karakteristika rudnika (kriva 4) koja se određuje iz uslova Rr = — r
' Vr2

O vdeje:
hr - depresija rudnika izmerena u proseku H H II
Vr - zapreminski protok vazduha iz rudnika u preseku in-H I
Rr - aerodinamički otpori rudnika (do preseka III-III)
Vu - zapreminski protok kroz ušće okna (stvam o potsisavanje
vazduha sa površine)
Ru - aerodinamički otpori ušča okna
Rk - aerodinamički otpori vetrenog kanala
hk - depresija vetrenog kanala
Vk - zapreminski protok kroz kanal
Treba istaći da se ova analiza vrši na osnovu merenja vrednosti depresija (h) i
protoka (V ) na svim karakterističnim mestima.
Da bi se grafički dejstvo ventilatora svelo na presek H-n, oduzimaju se ordinate
krive 3 (karakteristika kanala), od ordinata krive 1. Tako je dobijena kriva 1 \
 215

Pošto i vazduh koji je prošao kroz rudnik (V r) i vazđuh koji dolazi iz ušća okna
(Vu) dolaze iz atm osfere i imaju svojstva paralelnih ogranaka, oduzimaju se apscise krive
2 (karakteristika ušća okna) od krive V i dobija nova, rezultujuća kriva 1".
U preseku karakteristike rudnika (kriva 4) i rezuitujuće krive 1” dobija se tačka
M , to je režim rada ventilatora sveden na presek HI-III.
Ako se kroz tačku M povuče paralela sa apscisom do preseka sa krivom 3 (tačka
L na karakteristici kanaia), pa kroz ovu podigne normaia do preseka sa karakteristikom
ventilatora (kriva 1), dobija se tačka N .
Otsečak M L daje veiičinu gubitaka kroz ušće okna, a otsečak LN depresiju kanala.
Tačka M ovde definiše postojeći režim provetravanja rudnika, a tačka N stvam i režim
rada ventiiatora, ; '
Poboijšanje režima provetravanja rudnika očigledno se postiže što većim
približavanjem tačaka M i N , a to je m oguće ili smanjenjem gubitaka kroz ušće okna ili
smanjenjem aerodinamičkih otpora kanala.
 GLAVA VII
' ' . : :j i

' “ ■... .;.•■r 1 f J , I

7. RAD GLAVNIH VENTLLATORA I USLOVI

NJIHOVE EKSPLOATACUE

Rudnički ventilatori su uređaji za mehaničko provetravanje, koje je danas u

savremnom rudarstvu obavezan vid uspostavljanja vazdušne struje. Oni se koriste za
glavno provetravanje (glavni ventilatori), za separatno provetravanje (cevni ventilatori)
i za aktivnu regulaciju raspodele vazduha u ventilacionoj m reži, kao pom oćni ventilatori.
Osim toga oni se izrađuju u običnoj izvedbi i protivmetanskoj zaštiti (S-izvedbi).
Ventilatori se m ogu svrstati u razne grupe i kategorije obzirom na karakteristike
kojim a se daje odlučujući značaj:
- preina principu konstrukcije dele se na cenirijugalne sa jednostranim ili dvostranim
usisavanjem , sa ili bez sprovodnog kola i aksijalne reverzibilne ili nereverzibilne, jed-
nostepene ili višestepene, sa fiksnim lopaticama ili prom enljivim uglom lopatica. Ova
promena ugla m ože da se vrši pojedinačnom regulacijom svake lopatice ili istovrem enim
podešavanjem celog rotora, mehanički ili automatski.
- prema mestu instalisanja i razlici u pritiscim a koju ostvaruju mogu biti nadzemni
depresioni ili kom presioni i podzemni depresiono-kom presioni.
- prema stepenu korisnog dejstva (r\) mogu biti m alo ekonom ični, sa stepenom
iskorišćenja do 40% , srednje ekonom ični,sa iskorišćenjem od 40-70% i visoko
ekonom ični, sa iskorišćenjem preko 70% . Postoje i tako usavršene konstrukcije kod kojih
stepen iskorišćenja đostiže i preko 90% (na primer ventilatori tipa Joy).
- prema kapacitetu mogu biti malog kapaciteta do 50 m3/s , srednjeg od 50 do 150
m3/s i visokog kapaciteta sa preko 150 m3/s. Za perspektivni razvoj rudarstva u veće
dubine predviđaju se ventilatori i do 1000 m3/s.
- prema depresiji koju ostvaruju dele se na ventilatore m ale đepresije do 1000 Pa,
srednje depresije 1000-3000 Pa i visoke depresije preko 3000 Pa, a najveći ventilatori
izrađuju se sa depresijom od 10000 Pa.
- prema snazi pogonskog motora na ventilatore male snage - do 200 kW , srednje
snage 200 do 500 kW i velike snage - preko 500 kW , najveći imaju čak 2000-5000 kW .
-prem a jačini šuma mogu biti bešumni i oni koji stvaraju buku.
U našoj zem lji jedan od najvećih aksijalnih ventilatora instalisan na rudnicima,
jeste glavni ventilator rudnika Stari Trg - Trepča koji je proizvod nemačke firm e Dingler,
ima m ogućnost da ostvaruje protokod 6000 d o 22000 n r /s pri depresiji od 800 do 3000
Pa.
 217

Ranije su za giavno provetravanje korišćeni uglavnom centrifugaini, a za separatno

provetravanje aksijaini ventilatori. Razlog tome su b ile veće depresije koje mogu da
ostvare centrifugaini ventilatori. Međutim, pošto su konstrukcijom aksijalniii ventiiatora
kao višestepenih ostvarene sve potrebne vrednosti depresija, ovi ventilatori su praktički
potisli centrifugalne. Tako su postignute manje dimenzije i mase mašina koje ostvaruju
isti kapacitet, vrlo visoki stepen iskorišćenja i veoma veliki opseg kapaciteta, a mogu
Iako da se prilagode potrebama čak i za duži vremenski periođ.
Jedan ventilator u odnosu na svoje proizvođne mogućnosti defiiiisan je dijagramom
kompletnih karakteristika, koje odgovaraju različitom broju obrtaja i raznim uglovima
lopatica i sadrže: krivu zavisnosti protoka vazđuha od depresije, krivu stepena iskorišćenja
Tj i krivu snage pogonskog motora N. Dijagram nepotpunih karakteristika sadrži samo
karakteristiku depresije h = f(V ). Posedovanje kompletnih karakteristika neophodno je
važno za sigum o i ekonomično rešenje ventilacije rudnika.
Kod centrijugalnih ventUatom vazduh ulazi u pravcu osovine, u lopaticama menja
pravac i izlazi tangencijalno. Lopatice mogu biti radijalne, unapred ili unazad povijene.

//
V .
h
[%>]
100

80

60

.; 40

20

2D 40 ' 60 60 100 • r '2 0 40 60 80 100 :

v% v%
- Sl. 129. : Sl. 129a. r:-' -
' tr,.

Kod ventilatora sa radijalnim lopticama (sl. 129) depresija sa porastom protoka

vazduha u početku raste, pa posle opada. Ventilatori sa unapred povijenim lopaticama
(sl. 129a) imaju sedlaste karakteristhce - depresija prvo opada sa povećanjem protoka,
zatim blago raste i nakon toga ponovo naglo opada. Kod ventilatora sa unazad povijenim
lopaticama (sl. 130) depresija sa povećanjem protoka veoma blago raste, a kasnije dosta
strmo opada.
Kod aksijainih ventilatora pravac strujanja vazđuha od ulaza do izlaza ostaje
nepromenjen. I ovi ventiiatori imaju malo sedlaste karakteristike (si. 131).
 Sl. 130. Sl. 131.

7 . 1. R egularija rađa glavnog ventilatom

Ža jeđno određeno pogonsko stanje, režim rada glavnog ventilatora karakterisan

je: brojem obrtaja (n), protokom vazduha (V ), depresijom (h), snagom pogonskog motora
(N ) i stepenom korisnog dejstva (nr|). Promena protoka vazduha (V ) i depresije (h) koje
su u većini slučajeva presudni za prelaženje na neki drugi režim rada, može se postići:
-proinenom ekvivalentnog otvorajame, odnosno karakteristika ventilacionem reže,
pri istom režimu rada ventilatora,
- promenom broja obrtaja glavnog ventilatora,
- promenom ugla lopatica rotdra.
Mogućnost promene ekvivalentnog otvora postoji samo onda ako postoje realni
uslovi za promenu otpora jam e, na primer putem: proširenja prostorija, promene
koeficijenta otpora prostorija (betoniranje, i sl.), smanjenja dužine prostorija, račvanja
vazdušne struje.
Ukoliko takva mogućnost ne postoji, a ona je osim toga uvek vezana i za jedan
duži vremenski rok, preostaje mogućnost regulisanja rada glavnog ventilatora promenom
broja obrtaja ili promenom ugla loptica.
Karakteristika ventilacione mreže, odnosno njen ekvivalentni otvor datje poznatom
jednačinom:
 219

Kod određenog broja obrtaja n i, zapreminski protok će iznositi V i pri depresiji

h i. Promenom broja obrtaja na n2, promeniće se i protok na V?. kao i depresija na h2.
Promena broja obrtaja izaziva proporcionalnu promenu zapreminskog protoka,
pa se može napisati da je:

£1 = V i
(7.2)
n2 V2

Pošto u rudničkoj ventilacionoj mreži nije došlo do promena, ekvivalentni otvor

ostaje isti, pa će biti:

Aj = A2 = 1,19 (7.3)
\A 2

Iz jednačina (7.1) i (7.3) proizilazi:

1 ni
"Tr= = ~~7rr odnosno , - . (7.4)
vhi V hž : V? h2

Ako se odnos protoka zamcni odnosom broja obrtaja (jedn. 7 .2 ), vidisedalineam o

povećanje broja obrtaja i protoka izaziva povećanje đepresije koja je proporcionalna
kvadratu broja obrtaja:

hj nf
(7.5)
h2 n.22 .

Snaga pogonskog motora povećaće se jo š znatnije, jer iz jednačine za snagu sledi:

N _ V ih i N _ V2h2
(7.6)
1 lOGO-n ’ 2 IOOOti

pa se pod pretppstavkom da.je koeficijent iskorišćenja ostao isti, m ože napisati:

N i _ V jhi -
(7.7)
n2 V2h2

Uzimajući u obzir jednačine (7.2) i (7.5) dobija se:

Ni. £1 4 4
n2 n2
n2 4
Na osnovu izloženog sledi zaključak:
 220

Promenom broja obrtaja na glavnom ventilatoru menja se protok vazđuha propor-

cionalno odnosu tih brojeva, depresija proporcionalno njihovom kvadratu, a potrebna
snaga jX)gonskog motora - trećem stepenn. Na primer, ako se želi povećati protok za
30 mora se n istoj srazmeri povećati broj obrtaja, pa će se depresija povećati za 69%s
a snaga motora čak za 120%.
Ovakva analiza ukazuje na neophodnost da se promena broja obrtaja kao način
povečanja protoka za nidnik razmotri i sa ekonomske strane, jer kao što se vidi, čak i
manje promene kapaciteta izazivaju znatno povećanje pogonske energije.
Regulacija promenom ugla lopatica, kao što je već receno, može da se vrši
zaokretanjem svake lopatice pojedinačno ili celog rotora. Ovakva regulacija omogućava
vrlo širok dijapazon promena protoka i depresije pri visokom stepenu iskorišćenja. Na
sl. 132 dat je dijagram karakteristike jednog aksijalnog ventilatora čije lopatice mogu da
menjaju ugao nagiba od 40° do 65°.

100 150 200 250 300 350 400

P rotok vazduha m^s

. : ..

SL 132.

Ako na primer, jama ima ekvivalentni otvor pretstavljen krivom A3, zaokretanjem
lopatica moguće je ostvariti režime koji se nalaze između tačaka M i N. To znači da se
protok vazduha može menjati od 205 do 330 m3/s, a depresija u granicma od 1600 do
5800 Pa. Pritom stepen iskorišćenja se krece od 80 do 84%.
 221

Tokom dužeg eksploatacionog perioda rudnik menja i ekvivalenm i otvor, pa je u

tom slučaju moguće sa istim ventilatorom ostvariti jo š povoljnije efekte. Za ekvivalentni
otvor A4 zaokretanjem ugla lopatica od 40° do 65° protok se m ože povećati od 2 20 do
430 m3/s, a depresija od 750 do 3500 Pa (režim M' do N ’ na krivoj A4 - sl. 132) pri
iskorišćenju od 75 do 80% .
O ve kvalitete savremeniii aksijalnili ventilatora treba koristiti kod projektovanja
ventilacije radi obezbeđenja optimalnih režima u dužem razvojnom periodu rudnika.

7.2. Zajednički rad glavnih ventilatora

Kada na ruđničku mrežu đejstvuje jedan glavni ventilator vazduh se kreće od

njegovog usisnog otvora ka difuzoru, a pritisak u usisnorn otvoru manji je od onog u
difuzoru.
Kod grafičkog prikaza rada ventilatora u V -h koordinatnom sistem u, razlika
pritisaka P2 (u difuzoru) i pr (u usisnom otvoru) i zapreminski protok rastu u pravcu od
usisnog otvora ka difuzoru, pa se uzimaju kao pozitivne vrednosti koje leže od apscise
naviše i ordinate udesno (I kvadrant). Ovakav režim rada naziva se normalnim (sl. 133).
222

Režimi rada prikazani u dijagramu tackama a i; a2, b i i iie spadaju u normalne,

jer tada smer strujanja vazduha ide od difuzora ka usisnom otvoru i pored toga što je
smer obrtanja rotora ostao nepromenjen. Takav režim rada moguć je samo u slučaju da
postoji još jedan izvor đepresije - drugi ventilator ili prirodna depresija.
Ako dva ventilatora rade zajednički tako da je difuzor prvog priključen za usisni
otvor drugog, bilo direktno ili posredno, takav rad naziva se serijskim.Tada, pod uticajem
pritiska koji stvara drugi ventilator, pritisak pi na otvoru prvog ventilatora može biti veći
od pritiska P2 u difuzoru drugog ventilatora. Usied toga pri pozitivnom zapreminskom
protoku, razlika P2 - Pi, postaje negativna, pa se oštvaruje neki režim ai ili a2 čiji je
položaj u IV kvadrantu, ispod apscise.
Kada se dva ventiiatora priključe na ventiiacionu mrežu na istom mestu, pa deo
vazduha izlazi krozjedan, a drugi deoukupne zapremine na drugi ventilator - takav njihov
rad naziva se paralelnim. / .
Paralelni rad ventilatora postojaće i ako su ventilatori priključeni na dva različita
pkna, a vazduh ulazi na treće okno. ' ; <- ; : ;:
Ako pri paralelnom radu na istom oknu postoji velika razlika u depresijama o^a
dva ventilatora, može se desiti da ventilator koji stvara veću depresiju priguši onog sa
manjom i kroz njega zahvata vazduh iz atmosfere.
Na taj način uspostaviće se neki od režima rada datih tačkama b i i u II kvadrantu
(sl. 133).
Kod paralelnog rada ventilatora izrazito različitih karakteristika na različitim
oknima i njihovog neusklađenog rada, mogu nastati stanja kada ventilatori ometaju rad
jedan drugom.
Prema tome osim režima zajedničkog rada više ventilatora ili prirodne depresije
u I kvadrantu, mogući su režimi u II i IV, a kasnije će biti objašenjeno, čak i u III
kvadrantu.
Osim serijskog i paralelnog rada, kad dejstvuju tri ili više ventilatora od kojih
neki stoje u serijskoj, a neki u paralelnoj vezi - postojaće kombinovana veza.

7.2.1. Serijski rad ventilatora s

Serijski rad ventilatora može postojati u ovim slučajevima:

1. Ako dva ventilatora istovremeno rade na jednom oknu tako da prvi ventilato
isisava vazduh iz rudnika, neposredno ga dodaje drugom, a ovaj ga izbaciju u atmosferu
(sl. 134a).

») t>) o

Sl. 134.
 223

2 . Ako dva ventilatora istovremeno rade pri čemu je difuzor prvog povezan sa
usisnim otvorom drugog ventilatora jednom ili više prostorija (najčešće preko ven-
tilacionog okna - si. 134b).
3. Ako dva ventilatora rade na dva okna, pa jedan ubacuje vazduli, a drugi ga
isisava (kompresiono - depresiono provetravanje, sl. 134c).
4. Ako dva ili više cevnih vetilatora rade na istom cevovodu separatnog provetrava-
nja (sl. 134d).
Kod serijskog rada dva ventilatora isti zapreminski protok prolazi kroz oba ven-
tilatora (V i = V2) a ukupna depresija ravna je zbiru depresije svakog pojedinog ventilatora
(hUk = hi + h2). Zbog toga se dijagram rezultujućih karakteristika dva ventilatora u
serijskom radu grafički konstruiše na taj način što se depresije pri istim protocima sabiraju.
Na sl. 135. prikazane su karakteristike ventilatora I, ventilatora II i kriva njihovog
rezultujućeg rada (H I).
Da bi se mogla izvršiti kompletna analiza potrebno je da se ucrtaju u dijagram i
krive ekvivalentnih otvora rudnika.

Ako je ekvivalentni otvor mali (kriva A i) i radi samo ventilator n , đepresija će

biti: hBi = 600 Pa uz protok V b2 = 14 m3/s a kada radi samo ventilator I, depresija
iznosi h s i= 8 6 0 Pa uz protok V gi = 17,5 m3/s.
Ova dva ventilatora kada se vežu seriiski na istu mrežu (A^) savlađivaće depresiju od
1270 Pa i ostvarivati protok od 20 rn /s.
224.

U slučaju velikog ekvivalentog otvora (kriva A 3 ) i ventiiatora istih karakteristika

rezultat će biti sledeći:
Kada radi samo manji ventiiator II depresija će biti hci = 200 Pa i protok
V c2 = 25 m3/s, a samo veći ventilator I h ci = 400 Pa i V ci = 33 m3/s. Međutim,
rezultat njihove serijske veze na istu mrežu biće nepovoljniji čak i od efekta rada samo
ventilatora I, jer je depresija h = 320 Pa i protok V = 30 m3/s.
Za slučaj rada ovakvih ventilatora na mreži čiji je ekvivalenti otvor dat krivom
A3, vidi se da će pri zajeđničkom radu ukupna depresija biti u stvari jednaka depresiji
ventilatora I (h = 640 Pa), tj. snaga drugog ventilatora trošiće se potpuno nepotrebno.
Na osnovu izloženog može se zaključiti sledeće:
Serijski rad dva glavna ventilatora primenjuje se kada je potrebno povećati
depresiju, ma da takvim radom dolazi i do izvesnog povećanja protoka. To znači da u
slučaju kada se rudnik provetrava jednim ventilatorom, pa tokom vremena dođe do
povećanja aerodinamičkih otporai smanjenja ekvivalentnog otvora, priključenje jošjednog
ventilatora u seriji može biti povoljno rešenje (režim rada B na sl. 135).
Međutim, ako tokom vremena đođe do povećanja ekvivalentnog otvora (kriva A3
na sl. 135) serijski rad postaje nepovoljan i naročito neekonomičan.
Ma da se serijsJd rad primenjuje prvenstveno radi povećanja depresije u nekim
izuzctnim slučajevima može se koristiti i za manja povećanja protoka. To su na primer
situacije kada je sadržaj gasa u izlaznoj vazdušnoj stmji iznad maksimalno dozvoljene
koncentracije u mdniku čiji je ekvivalentni otvor mali, pa priključenje još jednog ven-
tilatora u seriji može poslužiti kao brzo rešenje zajedan prelazni period dok sen e organizuje
novi režim provetravanja.

7.2. 2. Paralelni rad ventilatora na istom oknu

Rezultujući rad dva ventilatora priključena na isto okno predstavlja kriva, koja se
grafički konstm iše u h-V dijagramu sabiranjem protoka pojedinih ventilatora pri istoj
depresiji. \ •
Na primer (sl. 136), protok pri depresiji 0 (apscisa) ža ventilator I iznosi OB, za
dm gi ventilator OC, a tačka zajedničkog paralelnog rada D , rezultat je zbira otsečaka:
O B + O C = O D ,.
 225

Isto tako na pravoj, paralelnoj apscisi dobija se tačka zajedničkog rada D i, jer je
ovde O iBj + O iC i = O iD j. Kada se radi o ventilatorima koji imaju sedlaste karakteris-
tike, rezultujuća kriva se konstruiše u delu - D3 - C \ - C2 na taj način što se na apscise
krive II prvo dodaju apscise ogranka G-O2, a posle oduzimaju apscise za deo krive O2-E-F.
Prema tome rezultujuća kriva zajedničkog paralelnog rada je D -D 1-D3-C 1-C2.
Ako dva ventilatora rade na mreži sa velikim ekvivalentnim otvorom (kriva A4)
biće protok 47,5 m3/s pri čemu ventilator II ostvaruje protok od 31,5 m3/s, a ventilator
1 16 m3/s.
Za mali ekvivalentni otvor (kriva A i) paralelni rad ventilatora je neekonomičan,
jer je povoljnije da radi samo ventilator II.
M eđutim, ako se radi o veličini ekvivalentnog otvora koji odgovara krivoj A2 viđi
se da ova kriva ima tri presečne tačke sa rezultujućom krivom (C i, D4 , D3 ). Takav režim
radaje nestabilan i u granicama od 23 do 33 m3/s (u ovomprimeru) može da nekontrolisano
oscilira, pa je za praksu nedozvoljen. Kao što se sa dijagrama vidi i đepresija se može
menjati u oblasti od 700 do 1000 Pa.
Ta oblast nedozvoljenog rada definisana je sa dve krive ekvivalentnih otvora koje
su tangencijalno povučene kroz prevoje rezuitujuće krive (crtaste krive A 5 i Ag).
Analizom zajedničkog paralelnog rađa ventilatora m ože se zaključiti sledeće:
Najpovoljniji rad će se ostvariti ako su oba ventilatora ista i radna kola se obrću
istom brzinom. U koliko je ekvivalentni otvor veći u toliko će efekti njihovog rada biti
bolji. Kod takvog režima rada protok se podjednako raspođeljuje na oba ventiiatora.
Ako šu dva ventilatora različitog tipa ili su isti, ali različito regulisani (broj obrtaja,
ugao zaokretanja lopatica) njihov rad m ože biti povoljan, neekonomičan iii štetan. U
pogledu rezultujućeg protoka mogu se dobiti povećani protoci (što je cilj paralelne veze),
isti protoci (što znači da jedan ventilator radi nepotrebno), ili smanjeni protoci, kada veći
ventilator usisava deo vazduha iz atmosfere kroz manji, iakb ovaj radi normalno. U ova
dva poslednja slučaja manji ventilator deluje kao đodatni otpor većem , a troši energiju.
U koliko je paralelan rad dva ventilatora na istom oknu dobro regulisan ovakvom
vezom može se postići povećanje protoka čak i do 80% .
Paralelan rad glavnih ventilatora pogodan je za rudnike sa velikim ekvivalentnim
otvorom, a neracionalan i nepouzdan za male ekvivalentne otvore.

7.2.3 . Paralelni rad ventilatora na različitim oknima

Zajednički rad ventilatora na dva ili v iše dkana u paraleinom radu u praksi se dosta
često primenjuje, naročito kod velikih rudnika. Šematski presek najjednostavnijeg primera
paralelne veze na dva okna prikazan je na sl. 137a i b. Pri tome, kao što se vidi, svaki
ventilator samostalno ostvaruje protok kroz svoj deo mreže (ventilatdr I za ogranak B -D '-D ,
ventilator II za ogranak B-C'-C), a zajednički dejstvuju na ogranku A-B.
Rešavanje ovakve veze zasniva se na sledećem postupku:
Depresije hj i hn ventilatora pri proizvoljnom zapreminskom protoku rezultat su
zbira depresija ogranaka: : -

~ ^AB + ^BC 1 hfl = ^AB + &BD

226

pa je odatle:

Kada bi se iz depresije svakog ventilatora eiim inisali ogranci BC odnosno BD to

bi značilo da se oba ventilatora prenose u tačku B, a u tom slučaju bilo bi to rad ventilatora
na jednom oknu (Sl. 137c). ^
Ovaj uslov grafički se rešava na taj način što se od ordinata krive ventilatora,
ođuzimaju ordinate ođgovarajiićih krivih ekvivalentnih otvora i konstruišu tzv. redukovane
k iive ventilatora (krive V i IV '). Nakon toga dobijene krive slažu se u rezultujuću krivu
sabiranjem apscisa pri istoj depresiji, isto tako kao što se konstruiše rezultujuća kriva za
paralelan rad na istim oknima (sl. 138)
 227

Za datu situaciju na sl. 137 režim rada određen je tačkom M , čiji poiožaj u nekim
drugim usiovima može biti bilo gde na krivoj I' — II". Ako se naiazi u delu krive
B-M -C-D, koji odgovara zbiru pozitivnih vrednosti svedenih karakteristika dva ven-
tilatora, protoci će biti pozitivni.
Pri većoj razlici kapaciteta ventilatora ili kod velike razlike obinmih brzina, može
se desiti da jedan ventiiator u izvesnoj meri prigušuje drugi tako da se dobija pozitivan,
ali nedovoljan zapreminski protok. Ako se režim rada nalazi u tački D , protok kroz manji
ventilator biće ravan nuli.
Kada se radna tačka nađe na deiu krive D-E znači da manji ventilator ima negativan
protok i veći ventilator usisava vazduh iz atomosfere kroz njega.
Za slučaj povoljnog režima kakav je, na primer, dat tačkom M ukupan protok
kroz rndnik iznosi OF pri depresiji zajedničkog kraka Iiab (sl. 138). Ventilator I ostvanije
protok OH sa depresijom % (ordinata H -4), a ventilator II protok OG pri đepresiji hn
(ordinata G-2).
Međusobni uticaj dva ventilatora može se promeniti ili pogoršati i prom aioffl
aerodinamičkih otpora mreže, bilo da se radi o zajeđničkom ogranku ili otporima nad
kojima ventilatori deluju samostalno.
D o podsisavanja iz atmosfere doći će usled toga što je depiesija koju u zajedničkoj
tački (tačka B sl. 137) stvara veći ventilator, veća od depresije koju u istoj tački inože
da ostvari manji ventilator.
Ekvivalentni otvor jam e koja se provetrava sa dva ventilatora na različitim oknima
može se odrediti na sledeći način:
Ako su V i i V2 protoci vazduha, a h i i h2 đepresije svakog od ventilatoia, rad
vazduha u jedinici vremcna biće V ih i i V2h2. Ukupan protok vazduha biće V i+ V 2 a
ukupna depresija h:

V ih i + V2h2 = (V! + V2) h (7 . 10)

Odavde je depresija:

V jhl + V2h2
(7.11)
Vi + V2

Pošto je opšti obrazac za ekvivalentni otvor A = 1,19 biće:

. ekvivalentni otvor za rudnike koji se provetravaju sa dva ventilatora na lazMčitim

otvorima:

Vi + V,
Auk = 1,19 (7.12)
■> T v ^
■ M + V
1 ..
Osim ukupnog ekvivalentog otvora, svaki ventiiator ima svoj ekvivalentni otvor
A i i A2.
228

Odnos zbira A i + A^ prema ukupnom ekvivalentnom otvoru naziva se koeficijent

regulacije ventilatora:

Aj + A^
. (7.13)
Auk

Ukoiiko je vrednost ovog koeficijenta bliža jedinici, šema provetravanja je

povoljnija i savršenija.

7.2.4. Kombinovani rad ventilatora

Ovakav način primene ventilatora koristi se u slučaju kada se želi efikasno

provetravanje sa većim protocima vazđuha uz smanjenu depresiju. Najjednostavniji primer
kombinovanog rada predstavlja šema sa kompresionim ventilatorom na oknu sveže
vazdušne struje i dva depresiona ventilatora u paralenom radu postavljene na dva ven-
tilaciona okna (sl. 139).

Na sl. 140 date su karakteristike depresionih ventilatora (II i III) i kompresionog

ventilatora (I).
iv Ventilator II (sl. 140) provetrava deo jame čiji je ekvivalentni otvor prikazan
krivom A2, a ventilator III deo jame sa ekvivalentnim otvorom A3 (kriva A3).
Svedene karakteristike ventilatora II i III dobijene su oduzimanjem ordinata
odgovarajuće krive ekvivalentnog otvora, od krive ventilatora (krive II' i III').
Pošto ventilatori II i III deluju međusobno paralelno, slažu se njihove svedene
karakteristike (IF i IIF) na način kako se to radi kođ konstrukcije rezultujućih karak-
teristika za ventilatore u paralelnom radu (kriva IF + IIF).
 229

V e n tila to ri I I i II I s to je u o d n o s u n a v e n tiia to r I u s e rijs k o j v e z i, p a j e s a d a p o tr e b n o

k r iv u I F + II F s lo ž iti s e r ijs k i sa k a r a k te r is tik o m (I) v e n tila to r a I. T o se p o s tiž e s a b ira
n je m o r đ in a ta o v ih d v e ju k r iv ih (k r iv e I F + I I I ' i I ) . T a d a se d o b ija u k u p n a re z u itu ju ć a
k r iv a k o m b in o v a n o g p ro v e tr a v a n ja ja m e z a slu č a j p rik a z a n n a š e m i ( k r iv a I —I F — I I F ) .
P re s e c n a ta č k a (M ) k r iv e e k v iv a le n tn o g o tv o r a z a je d n ič k o g k r a k a ( k r a k A \) i
r e z u ltu ju ć e k a r a k te r is tik e ( I —I F - I I F ) d a je r e ž im p ro v e tr a v a n ja m d n i k a .P r i to m e u k u p a n
p r o to k v a z d u h a k o ji c irk ttliš e j a m o m (i p ro ia z i k r o z v e n tila to r I) iz n o s i V j . O d to g a
v e n tila to r I l d a j e p r o to k V 2 a v e n tila to r I I I-V 3 . V e n tila to r I r a d i s a đ e p r e s ijo m v e n tila to r
II s a d e p r e s ijo m h n , a v e n tila to r III sa đ e p r e s ijo m h m -
230

7.3. Zajednički rad ventilatora iprirodne depresije -'i

Kađa radi ventiiator i dejstvuje prirodna depresija ukupan protok vazduka kroz
jamu biće: režidtat njihovog zajedniekog rada: , V VVV'V;' • '

. Vuk = ^ ^7 *14)

Veličina protoka koji nastaje usied rada prirodne depresije može se određiti iz
obrasca; .. ■ ’ T ■1 -

Vprlt - V„k (i - J i - SP .1 5 )

Ukupna depresija (buk)> kao i ukupni protok na izlazu iz rudnika (Vuk) mogu se
izm eriti, a prirodna depresija odrediti na neki od načina iznesenih u Giavi III. Time je
moguće po ovom obrascu odrediti protok koji ostvaruje prirodna đepresija.
 231

Uticaj prirodne depresije prom enljiv je tokom godine, kako po intenzitetu tako i
po smeru dejstva. Zbog toga samo u određenom vremenskom periodu ima konstantnu
vrednost, pa se m ože grafički prikazati pravom paralelnom sa apscisom .
D va izvora depresije - prirodni i mehanički - mogu se predstaviti kao dva ventilatora
koja deluju serijski. Na tom principu se onda konstruiše dijagram njihovog zajedničkog
rada. N a sl. 141 prikazana je karakteristika ventilatora (kriva l ) s karakteristika prirodne
depresije za zim ski (2) i letnji period (3 ), kao i rezultujuče krive njihovog zajedničkog
dejstva (krive 4 i 5 ). Na osnovu ovog primera vidi se da će u slučaju prozitivnog dejstva
prirođne depresije protok iznositi 35 /s, a kad ova dostigne negativnu vrednost, smanjiće
se vazdušni protok na svega 23 m3/s , što predstavlja veliku oscilaciju.
U praksi se ponekađ liailazi na rudnike koji su otvoreni potkopom i oknom , imaju
srazmerao male otpore, a provetravaju se sa dosta nialim količinam a vazduha. U takvim
slučajevim a negativno dejstvo prirodne depresije m ože da bude veom a značajno za
ventilaicju jam e.
Na si. 142 date su: karakteristike ventilatora (I) prirodne depresije (II) i njihova
rezultujuća karakteristika (III). Anaiizirajući ventilacioni režim jam e vidim o da kod
velikog ekvivalentnog otvora, kriva m reže (A 2) preseca rezultujuću krivu (III) u tri tačke
F , M , N , a kod malog ekvivalenotnog otvora (kriva A \) samo u jednoj tački B. T o znači
da su u prvom slučaju moguća dva pozitivna i jedan negativan režim , a u drugom slučaju
samo jedan negativni. Bez obzira koliki bi bio ekvivalentni otvor u ovom siučaju bi svi
režim i b ili ili nestabilni ili negativni (došlo bi db obrtanja pravca vazdušne struje), pa iz
toga proizilazi da ovaj ventilator nije pogodan za takav rudnik.

SJ 5
 GLAVA VIII

- * - ' ' *X'- ' ;

.. "..... ;' . .... -.,

;; ; REGULISANJE RASPODELE VAZDUHA

U VENTILACIONOJ MREŽI
r>..** r ?, • - 'tt - •• *- ? •

, Rudnička ventilaciona mreža je veom a osetljiv i veoma prom enljiv sistem i sve
što se u njemu dešava, odražava se na protok vazdušne struje. O sim toga, potrebe za
vazduhom se mogu menjati, kako po intenzitetu tako i po lokaciji, pa je neophodna stalna
kontrola i regulacija. Samo na taj način mogu se održati potrebni tehnički parametri
ventilacije i odgovarajući kvalitet vazduha. Zbog toga je pravilna regulacija vazđušne
struje jedan od osnovnih iislova uspeha svakog projektovanog rešenja provetravanja. Pri
tom e razlikujemo regulaciju potrebnog protoka za rudnik i regulaciju raspodele pnutar
mđnika. "

8 J . Regulacija potrehnog protoka za rudnik

Svaka regulacija mora se vršiti na osnovu detaijnog poznavanja stanja. To se može

postići samo na bazi snimanja raspodele, depresije i izrade odgovarajućih kanonskih i
potencijalnih šema. Analizom tako snim ljenili podataka dolazi se do zaključka na koji
način je m oguće izvršiti potrebna poboljšanja. '•
U pogledu regulisanja ukupnog protoka u praksi se javlja potreba ne samo povećanja
već i smanjenja. ' -•••■1- v :- - •
Povećanje ukupnog protoka m ože se postići na jedan od sledećih načina:
1. Regulacijom radnog režima ventilatora;
2. Smanjenjem gubitaka na ušću glavnog ventilatora (potsisavanja iz atmosfere);
3. Smanjenjem aerodinamičkih otpora ventilacione mreže na koju je priključen
ventilator. p
Smanjenje ukupnog protoka postiže se: > ».
1. Promenom režima rada ventilatora
2. Prigušenjem usisnog otvora ventilatora.
Regulacija radnog režima ventilatora, kao što je već izloženo u glavi 7, postiže se
uglavnom promenom broja obrtaja ili promenom ugla lopatica na rotoru. Kod savremenih
ventilacionih uređaja promena režima rada se lako postiže poluautomatski ili potpuno
automatski.
Smanjenje gubitaka na ušću ventilacionog okna je efikasna i veoma ekonomična
mera. ali zahteva određeno vreme za realizaciju.
 233

Promena aerodinamičkih otpora ventiiacione mreže je ihera za čiju je realizaciju

potrebno vreme, ali mora biti dobro analizirana pre no što se pribvati kao pogodno rešenje.
Na sl. 143 se vidi kako promena aerodinamičkili otpora utiče na povećanje protoka.
Ako na primer ekvivalentni otvor rudničke ventilacione mreže iznosi 2 m2 depresije hM
= 1275 Pa i protok V m = 60 m3/s ventilator bi trebalo da radi ili sa nekim brojem
obrtaja nz, ili da položaj lopatica bude - 15°. >;
Smanjenjem aerodinamičkih otpora, tako da ekvivalentni otvor iznosi 2,5 m2,
m ože se postići povećanje protoka na 75 m3/s uz istu depresiju (tačka N ). Pošto je to u
praksi đugotrajniji i složeniji proces, isto povećanje protoka pri nepromenjenom ek-
vivaientnom otvoru od 2 m2 zahteva depresiju od 1990 Pa (radna tačka C, ugao lopatica
0° i broj obrtaja n). •' > r 2<

Sl. 143.

Povećana potrošnja energije ovakvom reguiačijbm ne može se izbeći, pa treba

obratiti pažnju da stepen iskorišćenja ne opađnc. U ovom primeru došlo je čak i do
povećanja stepena iskorišćavanja sa pribiižno 82'% n a 8 6 % / > 3 *> “
234

8 .2 . Regulisanje raspodele u m reži prigušivačim a ; '

Odnos zapreminskih protoka i aerodinainičkih otpora u paralelnim ograncima dat

je jednačinom:

V|
(8. 1)
V2

Ako je potrebno da odnos protoka bude drukčiji, na primer V j' : V2' otpor
prigušivača može se odrediti iz obrasca:

Rpr = (“ )2*• Ri - R2 (N sV rn8) ( 8. 2 )

a površina poprečnog proseka otvora prigušivača, kada je odnos otvora prigušivača (APi)
i preseka prostorije (A ), Ap r: A < 0 ,$ , iznosi:

= (m2) (8.3)
Pr 0,65 + 0,84; A nH V

2
gde je: A - površina poprečnog preseka prostorije u koju se ugrađuje prigušivač (m ),
R i ,R2 - otpori ogranaka u kojima se reguliše protok (N s^ /nr),
V i',V 2' - potrebna raspodela vazduha, S ^
2 8
Rpr - otpor prigušivača (Ns /m ).
Otpor i otvor prigušivača mogu se odrediti i iz obrazaca (4.177) i (4.180) koji
su objašnjeni u G LAVIIV. ; .
Ako se ocenjuje da je odnos površine otvora prigušivača i površine poprečnog
preseka prostorije u kojoj se postavlja prigušivač veči od 0,5 (Apr: A > 0,5) važi obrazac:

r (8.4)
1 + 0,7 6 A \f R ^

Obrasci (8.3) i (8.4) koriste se ako su otpori pregrade (Rp) u koju se ugrađuje
prigušivač dovoljno veliki, tj. kod kvalitetnih pregrada.
U siučaju kada postoje sledeći uslovi:

Rp : Rpr < 200 pri Ap r: A < 0,5

Rp : Rpr < 100 pri Ap r: A > 0,5

treba koristiti sledeći obrazac:

\
 235

A
(8.5)
V Rnr
pr • R
1 + 0,76 A
\/R p -
2 8
gdeje: Rp - otpor pregrade Ns /m
Rpr - otpor prigušivača Ns2/m8

Mada je regulacija pomoću prigušivača najšire primenjen metod usmeravanja

žeijene raspodele u ventilaciji rudnika, ipak ove mogućnosti nisu neograničene, kada se
radi o određenom ventiiacionom uređaju.
To se može dokazati na primeru prikazanom na sl. 144.

SL 144. Sl 145.

Ako su 'Otpori ogranaka podjednaki i zapreminski protoci će biti isti. Za siučaj

ventilatora koji i takvim usiovim a daje 25 m3/s kroz svaki ogranak će strujati po
12,5 m3/s. Kada še ogranak 2 prigušuje, povećavaju se otpori u njemu, smanjuje protok
i usmerava u ogranak 1, ali se povećavaju i ukupni btpori sistema. Iz tih razloga se pri
istoj depresiji ventilatora smanjuje ukupni protok ;(Vuk) kao što se to vidi na sl. 145.
Daljim povećanjein otpora prigušivača ostvariće se vcliko smanjenje, a malo povećanje.
Tako na primer porast u ogranku 1 za 11,5% izaziva smanjenje u ogranku 2 za 30% , a
povećanje od 13,6% smanjenje od čitavnili 70%. Tenđencije skoro horizontalnog toka
o v ih k riv ih na si. 145 p ok azu ju m ogućiiosti, p a 1 racionaliiosti o v ak v e reg u lacije u većira
dijapazonim a. Sa povećanjem b ro ja ogran ak a dijapazo n reg u laćije raste.

8.3 . Regulimnje mspodele u immportnim hodnicima pomoću proiaznih okvim

O vakvi o k v iii se postavljaju kada p o tre b n i o tp o ri za p rig u šiv a h je vazd u h a n isu

suviše v e lik i, a dim enzije p ro sto rije om ogućuju takvo rešenje. Š em atski p rik az o k v ira
d a t j e n a s l . 146* ;;_ . ■' “
Z avisno o d po v ršin e o tv o ra k o ji treb a o bezbeđiti đ a b i se m o g ao nesm etan o o b avljati
tran sp o rt (v ag o n eti, lokom ptiva, sam o p ro laz ), p o treb n o j e o d red iti v eličin u o k v ira A 0 i
izračiinati ođn o s prem a p o v ršin i Jiodnika tj. i A.
U k u p n i o tp o r sv ih ok v ira (Ro) k o ji se po stav ljaju u je d n o m o g ra n k u o d re đ u je se
p o o b rascu (8 .2 ), gde se u zim a d a j e = R pr.
N a o sn o v a lokalnog o tp o ra ^uk za sve ok v ire k o je treb a u g rad iti:

Šuk = 2 ,7 R 0 « A (8 .6)

K oeficijent o tp o ra je d n o g o k v ira će biti:

za u slo v A q : A < 0 ,5

šo = 2 ,4 (^ - - 0,65)2 (8.7)

a a k o je A0 : A > 0,5

šo = 2,89 ( A — l )2 ( 8. 8)

N a osn o v u to g a m ože se o d red iti p o treb an broj okvira:

1 0 0 žouk “ žo (2QQ - A)
(8.9)
n " lo (A - 100)
Koeficijent A uzima se iz grafikona na sl. 147.

okvir za regulaciju
Sl. 146.
 237

s ., • , .... , , t..*
w .-
Međusobno rastojanje iznieđu okvira iznosi:

1 = (2,5 - 4,5) dgkv (8.10)

gde je: dekv - ekvivalentni prečnik prostorije (m)

j i• -d
4A
dekv = ( 8 . 11)
U

U - obim prostorije (m)

A - površina poprečnog preseka (m2)

8.4. Regulisanje raspodele pomoću pokretnih vrata

Ovim regulatorima se ne zatvara profil u potpunosti, već samo delim ično, a pri
nailasku lokom otive ili vagoneta krila se otvaraju koliko je potrebno da se obezbedi
prolaz. Na sl. 148 prikazan je ovakav tip regulatora.
I u ovom slučaju otpor regulatora određuje se iz obrasca (8 .2)

SL 148.

Ova vrsta pokretnih regulatora izrađuje se jednim iii dva krila, zavisno od dimenzija
prostorije i potrebne manipulativnosti.
j nj Ako se postavlja regulator sa jednim krilom maksimalna vrednost koeficijenta
lokalnog otpora koji stvara regulator može se izračunati po obrascu:

Škmax = 5,5 ( j - - l )2 (8.12)

Za regulator sa dva krila, koeficijent lokalnog otpora iznosi:

.J Žkmax ?b ,3 ( . 1) (8.13)
238

Otpor jednog regulatora iznosi:

_ „ , Ckmax 5
Rk = 0,6 — — (8.14)
Az

Broj potrebnih regulatora koje treba postaviti u seriji biće:

Rp
n = -± (8.15)
Kk

U obrascima (8.12) do (8.15) znači:

Ak - površina krilnog regulatora (m2)
Rp - potreban otpor prigušenja ogranka (Ns2/m8) -
A - površina prostorije u koju se ugrađuje prigušivač (m2)
Rk ~ otpor krilnog regulatora (Ns2/m8) : ' "i 7 : ^
Smatra se da je optimalno rastojanje između krila postavljenili u seriji: <.

■ Ak i-: . ■:.r; ■i ,
/ = 40 (1 - ~y ) (8.16)

Ovo rastojanje pogodno je ako odnos površine krila i površine prostorije iznosi

Ak
= 0,65 - 1 (8.17)

8.5 . Regulacija smanjenjem otpora prostorije

Ova regulacija vrši se na taj način što se u ogranku u koji treba usmeriti veći
zapreminski protok smanjuju otpori. Kada se radi o regulaciji u dva paralelna ogranka
polazi se od jednačine:

R r l = ( ^ - l ) 2 R2 (8-18)

O vdeje:
Rri - otpor ogranka koji treba regulisati .i/V
V l - potreban protok u ogranku (m3/s)
V - ukupan protok kroz oba ogranka (m3/s) , ( ;4
R2 - otpor paralelnog ogranka (Ns2/m8)
Ako površina poprečnog preseka ogranka koji se reguliše ostaje nepromenjena,
znafi da se smanjenje otpora predviđa promenom koeficijenta trenja au što se postiže
 239

promenom podgrade. To znači đa će koeficijent trenja u regulisanoj prostoriji biti drj i

mora 'imati manju vrednost od prvobimog koeficijenta a i-
Dužina prostorije koju treba regulisati (/r) može se odrediti iz obrasca:

Li___ Ah
(8.19)
_ ftrl ' hx
ai

U obrascu (8.19) znači: J

Li - iikupna dužina paralelnog ogranka Ri
a ri - koeficijent trenja regulisanog ogranka
a i - koeficijent trenja pre regulacije
hi - ukupna depresija paralelnih ogranaka (Pa)
Ah - potrebno smanjenje depresije radi regulacije (Pa)
Ovde se radi o tzv. pozitivnoj regulaciji, znači takvoj intervenciji u raspođeli
vazđuha, pri kojoj se smanjuje depresija sistema, pa se ovo smanjenje izražava preko
vrednosti Ah. Zbog toga je ova metoda suprotna do sada izloženim , koje se zasnivaju na
povećanju depresije.
Otpori u prostoriji koja se reguliše mogu se smanjiti i povećanjem profila uz
zadržavanje prvobitnog načina pođgrađivanja, tj. koeficijenta trenja a i-
Površina poprečnog preseka regulisanog ogranka iznosi:

A„ = ( 8 . 20)
K lr

Ovde je C - koeficijent koji zavisi od vrste profila. ' 1 '

Ako se primenjuju oba načina regulacije - i povećanje poprečnog preseka i
smanjenje koeficijenta a važi obrazac:

( 8 .21)

8.6. Regulacija protoka pomoćnim ventilatorima

Pomoćni ventilatori kojima se reguliše protok vazduha u ventilacionoj mreži

smatraju se najbržim i najekonomičnijim načinom regulacije. Međutim ovaj način ipak
nema široku primenu u rudarstvu, čak se može reći da se dosta retko koristi, jer je vezan
za čitav niz nepogodnosti.
U prvom redu ventilatori pod zemljom mogu biti izloženi oštećenjima znatno više
nego oni na površini, pa bi to uticalo na pouzdanost njihovog rada. Zatim, u nekim
slučajevima mogu ostvariti kružnu cirkulaciju kroz paralelne ogranke, što može imati i
težih posledica. Kontrola njihovog rada obično je nedovoljna, a samo ugrađivanje često
puta improvizovano, bez kompletnih analiza i proračuna. Zbog toga u ostalim delovima
240

ventilacione mreže mogu da izazovu pogoršanje stanja, prekid vazdušne struje, pa čak i
njeno obrtanje. Osim toga u metanskim rudnicima mogu da izazovu obrazovanje metanskih
slojeva, a u slučaju požara čitav niz drugih opasnosti: ispadanje iz pogona uz nemogućnost
pristupa, ubrzavanje oksidacionih procesa, izazivanje nestabilnosti sistema i sl. Ipak, ako
se uključenje pomoćnog ventilatora dobro isprojektuje i dosledno izvede u rudniku, može
da ostvari veoma dobre efekte.
Pomoćni ventilatori mogu dejstvovati sa pregradom i bez pregrade.
Ako je ekvivalentni otvor rudnika veći od ekvivalentnog otvora pomoćnog ven-
tilatora povoljnije je da ovaj radi bez pregrade.
Ekvivalentni otvor pomoćnog ventilatora iznosi:

(8 .22)

Aerodinamički otpor R koji savlađuje pomoćni ventilator određuje se po obrascu:

(8.23)

gde je: p - gustina vazduha (kg/m3)

.2-
Ah - površina poprečnog preseka hodnika (m2)
Av - površina izlaznog otvora ventilatora (m2)
Za analizu uslova rada pomoćnog ventilatora najbolje je primeniti grafoanalitičku
metodu, koja će ovde biti prikazana na jednom primeru iz prakse.
Na sl. 149 dat je šematski prikaz paralelnog sistema u čijem ogranku radi pomoćni
ventilator II zajedno sa glavnim ventilatorom I koji se nalazi na površini.

2' II
I
II
oQ
2 3

c) d)

Sl. 149
 241

Na sl. 150 je dat dijagram h-V sa karakterištikom glavnog ventilatora I, karak-

teristikompomoćnog ventilatora II i krivama otpora uiaznog i izlaznog ogranka (Ru+ R i)?
ogranka u kojem je pomoćni ventilator (kriva R2) i paralenog ogranka (R i).
Grafički postupak sastoji se u sledećem:
1. Pošto glavni ventilator I treba da savlada otpore ulaznih i izlaznih ogranaka,
od krive ventilatora I oduzimaju se ordinate krive (Ru+R 0 i dobija svedena karakteristilca
ventilatoraF. Tim ejepoložaj ventilatora I fiktivno premeštenu tačku 3 5atakođereduciran
i uiazni ogranak Ru„ Kanonska šema sada dobija oblik prikazan na sl. 149c (postupak
oduzimanja ordinata).
2. Qd svedene karakteristike ventilatora F oduzimaju se apscise krive otpora
paralelnog ogranka R i? pa se dobija nova svedena kriva P '.
Sada kanonska šema predstavlja serijsku vezu dva ventilatora, kako se to vidi na
sL 149d. .
3) Nakon toga se slaže svedena karakteristika ventilatora I" sa karakteristikom
ventilatora II po principima serijske veze (sabiranje ordinata) i dobija rezultujuća kriva
rada glavnog i pomoćnog ventilatora (kriva

4) Zapremihski protok ventilatora II (Vv2) i njegova depresija (hV2) su koordinate

tačke M preseka rezultujuće krive I" - II sakrivom ' j'V. ^\
5) Protok glavnog ventiiatora Vvi dobija se kada se iz tačke M spusti ordinata do
preseka sa krivom 11" (tačka N ) pa iz ove povuče paralela sa apscisom do preseka sa
krivom F (tačka C). Apscisa tačke C daje veličinu protoka glavnog ventilatora Vvi.
6) Depresija sa kojom radi glavni ventilator I dobija se kada se iz tačke C podigne
ordinata do preseka sa krivom ventilatora I (tačka D ). Ordinata tačke D daje depresiju
glavnog ventilatora. . _ f (č " J “
 GLAVA IX

9. OSNOVI RUDNIČKE GASOĐINAMIKE

Riidnička gasodinam ikaje sastavni deo aerologije - nauke o provetravanju radnika

- a izočava procese prenošenja gasova vazdnšnim strujama u mdnicima.
G asovi koji se javljaju pri podzemnoj eksploataciji i koji sa vazduliom čine gasne
sm eše, po svojim dmamičkim svojstvim a mogu biti aktivni i pasivni.
Aktivni gasovi su oni koji kada se nađu u vazdušnoj struji mogu da promene njene
difuzione karakteristike. U kolikoj meri će doći do ovih promena, zavisi od uslova difuzije
i fk ičk ih karakteristika gasa. UsSove difuzije određuju: stepen neravnom em osti raspodele
gasa u vazdušnoj struji, brzina strajanja, intenzitet turbulencije i neki drugi.
Pasivni gmoyijQm oni čije prisustvo u vazdušnoj struji ne utiče m njene difuzione
karakteristike.
Osnovna fizička karakteristika gasa koja određuje njegora dinamičku aktivnost
jeste gustina. G asovi čija se gustina bitno razlikuje od gustine vazduha jesu dinamički
aktivni. U radničkim uslovim a to su metan, vodonik i ugljendiokside

9.1. Karakteritike vazdušmh struja p ri prenošenju gam

Proučavajući složene gasodinamičke pojave uradnicim a uglja sa pojavama meiana

(i dragih gasova) možemo izdvojiti dva osnovna gasodinamička procesa:
- proces izdvajanja metana (gasa), i . ' ,
- proces prenošenja metana (gasa). ?
Proces izdvajanja metana predstavlja u stvari proces isticanja ovog gasa u pos-
matrani prostor. '
Prenošenje metana jeste proces njegovog rasprostiranja u vazdušnoj struji.
U radničkoj gasodhmmici smeša vazduha i metana tretira se kao kontinuirana
sm eša, jer se karakteritični parametri takve sm eše (gustina, koncentracija, gradijent
koncentracije) ne menjaju skokovito, niti dolazi do prekidanja. Ovu pojavu fizički us-
lovljava mešanje molekula gasa u određenoj zapremini.
Prenošenje gasovite primese vazdušnom strajom m ože se ostvariti mešanjem i
privlačenjem.
Pošto kod mešanja dolazi u stvari do mešanja molekula - ovaj proces se m anifestuje
kao molekulama difuzija. _ v,
M olekulama difuzija postoji kako u pokretnom, tako 1 u nepokretnom vazduhu.
U pokretnom vazduhu dejstvuju oba mehanizma - i mešanje i privlačenje;
 243

Proces privlačenja vrši se pod uticajem osnovnog strujanja vazduha, ali i pod
uticajem pulsacionog kretanja. Proces privlačenja pod uticajem pulsacionog kretanja
poznat je u aerologiji pod imenom turbulentne dijuzije.
Privlačenje ostvareno osnovnim strujanjem vazduha naziva se konvektivni prenos.
U rudničkim usiovima skoro uvek postoje oba načina priviačenja gasovitih primesa,
pa se to definiše kao konventivno-dijuzioni prenos.
U koliko se u posmatranom rudničkom prostoru i sa okoinih stena vrši izdvajanje
gasa, dolazi do prenosa gasa i pod uticajem sila potiskivanja. Ovaj proces uglavnom se
vezuje za mesta izdvajanja gasa.
Ako se posmatra protok smeše vazduha i gasova kroz rudničku prostoriju u
određenom profilu, može se utvrditi da oko ziđova gde su osnovna i pulsaciona brzina
blizu nule, nastaje molekulama difuzija, a ako stene izdvajaju gas - jo š i proces potis-
kivanja.
Ucentralnomdelu vazdušnestruje, tj. uoblasti maksimalnih osnovnihi pulsacionih
brzina, javljaju se procesi konvektivnog i turbuientnog prenosa. Kodpostojanja intenzivne
turbulentnosti moiekuiama difuzija je znatno siabija od turbuientne.
U zoni oko mesta izdvajanja gasa zapaža se izražena promenljivost koncentracije
gasa. Ova zona naziva se dijitzioni granični sloj.
Debljina ovog sloja računa se od zida do mesta gde su ispunjeni uslovi:

Ovde je c - koncentracija, a n - normaina na površinu zida. U nekim slučajevima

ovo važi za uslove c = 0 i c = const.
Na sl. 151 do 155 prikazani su neki karakteristični oblici graničnih difuzionih
slojeva. , ... ,/j_ ;;/■. ; ^ .3 ' ^ j ’
Ako se gas izdvaja samo sa jednog zida prostorije u čistu vazdušnu strnju difuzioni
granični sloj će izgledati kako se to vidi na sl. 151, a kada se gas izdvaja sa dva suprotna
bočna zida, takođe u čistu struju, vidi se na sl. 152.

w- b r z i n a v a z d u š n e s t r u j e
c - k o n c e n tra c ija gasa
& -d e b ljin a granicnog sioja

SL 151. Sl. 152.

244

Ako vazdušna struja dolazi sa izvesnom pocetnom koncentracijom c0 difuzioni

granični sloj ima oblik koji je dat na sl. 153.

SL 153.

Ponekad se gas izdvaja i sa nekih tačkastih izvora, kao što su u rudnicima motori
sa unutrašnjim sagorevanjem, pa se onda granični sloj formira zavisno od položaja izvora
u struji i kvaliteta te struje.
Na sl. 154 prikazan je granični difuzioni sloj koji potiče od tačkastog izvora
lociranog u centru prostorije u čistoj vazdušnoj struji, a na sl. 155 u vazdušnoj struji koja
već dolazi sa početnom koncentracijom cQ.

Vektor zapreminskog protoka vazduha (Vv) kroz površinu A sa srednjom brzinom

W iznosi: .............

% = WA (9.2)

Ako je koncentracija gasa c u zapremini Vv, vektor zapreminskog protoka gasa

konvektivnim prenosom (Vg) iznosiće:

Vg = cVv (9.3)
 245

a vektor konvektivne struje gasa (J^) biće:

(9.4)

Projekcije vektora konvektivne struje gasa na ose prostomog koordinatnog sistema

iznose: * v

Jkx = cu ; jky = cv ; j ^ = cw (9.5)

gde su: u, v i w , projekcije brzine W na ose x, y i z.

Molekulama difuziona struja gasa proporcionalna je gradijentu koncentracije
gasa:

j m = - Dmgrad c (9.6)

a njene prostome komponente iznose:

U jednačinama (9.6) i (9.7) Dm predstavlja koeficijent molekulame difuzije,

odnosno koeficijent proporcionalnosti, a njegova vrednost ne zavisi od koordinata.
Pravac molekulame difuzione stmje gasa suprotan je vektora gradijenta kon-
centracije, što je u gomjim jednačinama označeno negativnim predznakom.

Turbulentna dijuziona struja gasa iznosi:

jt (9.8)

gde je: Wp - vektor pulsacione brzine sa projekcijama Up, vp i wp

Analogno jednačinama (9.6) i (9.7) imamo dalje:

j t = Dtgrad c (9.9)

U ovom slučaju koeficijent turbulentne difuzije Dt ima projekcije na x , y i z - osu.

Širenje gasa nastaje kada se u određenu zapreminu smeše vazduha i gasa, čija je
koncentracija c, dovodi nova količina istog gasa.
Komponente širenjagasa tada iznose:

jšx cu^, jgu CVŠ( J §2 cw š (9.11)

Ovde su u§, v$ i w§ komponente brzine širenja (Ws).

246

Ukupna struja gasa u posmatranoj fački iznosi:

juk ” Jk + Jm + Jt + jš (9.12)

Ako se posmatra jezgro struje zapaža se da se u njemu javlja pretežno konvektivna

struja, a zatim turbulentna difuziona struja, đok se molekulama i struja širenja mogu
zanemariti.
U blizini čvrstib granica - zona oko zidova prostorija - nastaje molekulamo-
difuziono strujanje. U koliko se sa čvrstih površina izdvaja gas, pored molekulamo-
difuzionog javlja se i proces širenja gasa. 5
Kod malili brzina i u jezgm sfruje nastaje pretežno turbulentno difuzioni proces.
Odnos između turbulentnog i molekulaniog strujanja izražava se jednačinom:

Jjt__ ^ty
(9.13)
jm

Praktično objašnjenje ovoga može se videti iz sledećg primera:

U prostoriji čiji je poprečni presek A = 6 m2, dužina 120 m prisutan je dotok
gasa ođ 1 //m2min. Moćnost ugljenog sloja iznosi 2 m. Ukupno izdvajanje gasa u
posmatranoj deonici iznosi:

1 //m 2min x 2 m x 120 m x 2 = 480 l/m in = 0,48 m3/m in

Pošto se izdvajanje gasa vrši preko dve bočne površine hodnika u gomjoj jednačini
množeno je sa dva.
Brzina širenja duž prostorije sa dve strane iznosi: "

uš = 0,48 : 6.2 = 0,04 m/min.

Ako je srednja koncentracija gasa u posmatranom hodniku 0,002 na osnovu

jednačine (9.11) širenje gasa duž prostorije iznosiće:

j§ = cug = 0,002 ■0,04 =5= 8 ■ 10—5 m3/m 2min

2 3
odnosno u toku 1 časa sa površine od 1000 m iznosiće 4,8 m .

9.2. Mešanje gasova i vazduha

Atmosferski vazduh poznatog konstantnog sastava u podzemnim prostrijama

preuzima gasove i na taj način dobija određena dinamička svojstva.
Ovo se naročito ispoljava u vidu efekta iznošenja štetnih gasova vazdušnom strujom.
U koliko ne postoje potrebni uslovi strajanja dolazi do nekvalitetnog odvođenja
dinamički aktivnih gasova, čime se bitno ugrožava ventilacioni sistem radnika. Iz tih
razloga potrebno je posebno obratiti pažnju na ponašanje ovih gasova, a naročito na
metan.
 247

9.3. Koejlcijenđ đifuuje -•

K a rak ter g aso d in am ičk ih p o ja v a d e fin išu k o e fic ije n ti m o le k u la m e o d n o sn o tu r-

b u le n tn e diftizije.

9 .3 .2 . K oeficijen t m o lek u la m e difu zije

G a so v i k o ji im ajfu m o lek u le p rib liž n o iste m ase i p re sek a, p re m a M ak sw e iu , im aju

k o e fic ije n t m o ie k u la m e d ifu z ije , k o ji se m o že d e fin isa ti sied eć o m je đ n a č in o m :

^mwm
Dm = (9 .1 4 )

g d e je : D m - k o efic ije n t m o le k u la m e d ifu zije

lm - sre d n ja d u žin a slo b o d n o g p u ta m o lek u la
w m - sre d n ja b rz in a to p lo tn o g k re ta n ja m o lek u la
U n o rm a M m u slo v im a d u žin a slo b o d n o g p u ta im a v re đ n o st o k o 10" 5c m , a b rz in a
se k re č e u g ra n ic am a 104-1 0 5 cm /s.
D o sad a iz v rše n a istraživ a n ja o m o g u ć u ju sled eće zak lju čk e:
- uticaj k o n ce n tracije g asa n a v re d n o st k o e fic ije n ta m o le k u la m e d ifo z ije j e m ali i
za n em arljiv ;
- sa p o ra sto m tem p eratu re raste v re d n o st k o e fic ije n ta m o le k u ia m e d iftizije p ro p o r-
c io n a ln o v re d o o sti T 1+ a, g d e j e T ap so lu tn a te m p eratu ra, - k o e fic ije n t k o ji izn o si
0,5-1,0;
- p ritisa k u tič e n a v re d n o st k o e fic ije n ta m o le k u la m e d iftizije o b m u to p ro p o re io n a l-
no. ,
T re b a istaći d a u ra đ n ič k im u slo v im a re tk o đ o la z i d o p re n o še n ja g a so v a m o iek u lar-
n o m d iftizijo m . Z b o g to g a se sm atra d a j e v re d n o st o v o g k o e fic ije n ta z a ra d n ik e k o n stan ta:

D m * co n st (9 .1 5 )

9 .3 .2 . K oeficijen t turhulentne d iju zije

Istra ž iv a n ja k o efic ije n ata tu rb u le n tn e d ifu z ije u ru d n ič k im u s io v im a s ra z m e m o su

m a lo b ro jn a i u g la v n o m se svode n a m o d elsk a isp itiv an ja. N ajv e ći p ro b le m p re d sta v lja
č in je n ic a d a j e tu rb u le n tn o st v azd u šm h s tra ja u ra d n ič k im u slo v im a an iz o tro p n a . P rib liž n a
iz o tro p n o st m o že se p re tp o sta v iti u ra d n ič k im u slo v im a sam o u p ra v c u g la v n e s tra je u
p ro s to riji k o n stan tn ili p re se k a , ra p av o šti i za p rem in e p ro to k a , a b a š ti p a ra m e tri s u v eo m a
p ro m e n ljiv i u ru d n icim a.
D a b i se o d re d ile u zđ u ž n e Dtx i p o p re č n e Dty k o m p o n en te k o e fic ije n ta tu rb u le n tn e
d ifu z ije D t m etan a u v az d u h u , u g la v n o m se k o riste sied eći o b rasci:
- u h o d n icim a u je z g r u vazd u šn e stru je

Dty = 0,02 wdH (9.16)

248

- u hodnicima na rastojanju 0,13 H i 0 ,8 H od stropa

Dty = 0,03 wdH (9.17)

- u delu površine hodnika A\ u kojoj je srednja brzina WAsr‘-

Dt y - 0,002 (9.18)

- u okruglim cevima - kako glatkim tako i rapavim:

D k = 0,052 wdR (9.19)

U mehanizovanom širokom čelu:

Dtx = 8 ,2 .1 0 4 .w sr- ^ (9.20)

Dty = 0,127 - wsr Dekv \/~a (9.2 i)

U jezgro struje u hodnicima lučnog profila:

Dty = 5 ,5 - 10_ 4 wsr (9.22)

U jednačinama (9.16) do (9.22) znači:

H - visina prostorije (m)
wd - dinamička brzina (m/s)
wsr - srednja brzina (m/s)
p - gustina vazduha (kg/'m3)
a - koeficijent trenja (Ns^/m4)
v - kinematička viskoznost (m2/s)
Dekv - ekvivalentni prečnik (m)

Naosnovu citiranih obrazaca u prosečnim ruđničkim uslovima, na primer za

wsr = 1 m/s H = 2,5 m, wd = 0,1 m/s dobijaju se za uzdužnu i poprečnu komponentu
koeficijenta turbulentne difuzije Dtx i Dty vrednosti reda veličine 10~3m2/s.
Koeficijent turbulentne difuzije ugljendioksida u vazduhu iznosi:

Djy = k wsr = 3,96 . KrV-j. (9.23)

9.4. Prestanak turbulencije

Prestankom turbulencije dolazi do uslojavanja gasno-vazdušne smeše prema gus-

tini, što je naročito opasno kada se radi o dinamički aktivnim gasovima.
Uslove turbulencije prvi je definisano Ričardson sledećim izrazom:
 249

m = _ j . dP C08 P
(9.24)
P dy dw 2
My *

Ova vrediiost predstavlja tzv. lokalni Ričardsonov broj. Znak minus odražava
uticaj potisnih sila, pa je kod otežane turbuiencije njegova vrednost negativna (Ri < 0).
To je siučaj kada se laki gas izdvaja iz krovine, a gas teži od vazduha iz podine.
Ako je slučaj obrnut, pa se iaki gas izdvaja iz podine, a teški iz krovine, Ričardsonov
broj je pozitivan (Ri > 0) što ukazuje na poboljšane uslove turbulencije.
Na sl. 156 grafički je prikazano izdvajanje lakog gasa iz krovine što otežava
mešanje gasa i vazduha (Ri < 0). r‘

SL 156. SL 157.

Izdvajanjem teškog gasa iz krovine nastaje efikasnije mešanje gasa sa vazdušnom

strujom, što pokazuje sl. 157. Isto tako povoljan efekat postiže se ako se laki gas izdvaja
iz podine, pa je i ovde Ričardsonov broj pozitivan (Ri > 0, sl. 158).
Otežano mešanje nastaje i u slučaju kada se gas teži od vazđuha izdvaja iz podine

Sl. 158. SL 159.

250

Skup lokalnili Ričardsonovih brojeva dovoljno objektivno odražava promene koje

se đešavaju u vazdušnoj struji. Međutim ovaj broj je teško odrediti, pa prema tome i
kontinuitet lokalmh Ričardsonovih brojeva
Takav oblik Ričardsonovog broja koji omogućuje da se izrazi promena turbulencije
u celokupnoj vazdušnoj struji naziva se integralni Ričardsonov broj Rij.
Za smešu gasa i vazđuha u radničkim uslovima integraini Ričardsonov broj može
se odrediti po obrascu:

g (Cz -Cmin) H2
Rii = COS p (9.25)
Pvazd
(' “sr)
Pvazd Pg

Ovde znači: cz - koncentraciju gasa na zidu prostorije,

- srednju koncentraciju gasa,
H - visinu prostorije,
wsr - srednju brzinu vazdušne struje,
Pvazd - gustinu vazđuha,
Pg
- gustinu gasa,
P - ugao nagiba prostorije
dd - debljinu difuzionog graničnog sloja

Ako je difundirajući gas metan i ako se usvoji da je debljina difuzionog graničnog

sloja jednaka visini prostorije dd = H , a minitnalna koncentracija jednaka srednjoj
(C m in= csr) . obrazac (9.25) se može napisati u obliku:

gH (cz - c sr)
Rii = —r -----— -------- cos 0 (9.26)
w sr (2 ■26 — csr)

Neki autori (Zinčenko) [111] daju sledeći obrazac za određivanje integralnog

Ričarđsonovog broja za metan:

Rii (9.27)
100 w?r

Ispitivanja vezana za uslove mešanja aktivnih gasova sa vazduhom bila su dosta

obimna, ali i rezultati dosta različiti.
Suština problema svodila se na potrebu ođređivanja jednog parametra koji bi sa
dovoljno pouzdanosti ukazivao na postojanje ili odsustvo metanskih slojeva.Ta vrednost
nazvana je kritičnim Ričardsonovim brojem (Ritr).
Sam Ričardson smatrao je da ta vrednost treba da bude Rijo- = 1.
Kasnije je Prandtl tvrdio da je taj broj Rikr = 2 . Elison i Tamer smatraju da je
kod horizontalnog strujanja Rikr = 0 ,8.
 251

Nasuprot tom e Tejlor smatra da je Rikr = 0 ,2 5 a Šlihting i Rajnhart čak svega

0,04.
Prema ispitivanju Ušakova kritični Ričardsonov broj utiče na vređnost Rej-
noldsovog broja. Na si. 160 prikazan je dijagram zavisnosti kritičnog Ričarđsovnog broja
od udaljenosti krovine za Rejnoldsove brojeve 31000 i 12500.

Rikr

01 02 03 0L 05 06

SL 160.

Pri Rejnoldsovom broju Re = 12500 približna brzina vazdušne struje u rađoičkim

uslovim a iznosi oko 0,1 m /s. U tim uslovim a kritični Ričardsonov broj kreće se u
granićama od 0,05 do 0,1 što ukazuje na veliku potencijaihu opasnost od uslojavanja.
Ako je Rejnoldsov broj Re = 31000, što odgovara, opet u rudničkim uslovim a,
brzini vazduha od 0,25 m /s kritičan Ričardsonov broj iznosi Ri^r = 0 ,2 7 .

u 9 ,5 . S tvaraiye m etanskih slojeva u rudničkim prostorijam a

Obrasci koji definišu integralni Ričardsonov broj (9.25 do 9 .2 7 ) pokazuju da je

najuticajniji faktor od kojeg zavisi da li će doći do uslojavanja - brzina vazdušne straje.
Njenim povećanjem poboljšava se turbulencija sm eše vazduh-metan i to obrnuto propor-
cionalno njenoj kvadratnoj vrednosti. Značajan je i uticaj visine prostorije H , jer dolazi
do smanjenja potisnih siia u straji u funkciji količnika

Zbog vrlo raznolikih rezuitata od strane raznih istraživača, a zbog velikog uticaja
brzine vazdušne struje došlo se do zakijučka da se usvoji brzina kao kritični indikator
usiova za stvaranje metanskih slojeva.
Praktično se uzima da se kao kritične vrednosti mogu smatrati brzine od 0,5 do
1,0 m /s.
Na osnovu brojnih eksperimenata Bake i Lič [114], [115] su uveli n ovi parametar
tzv. koejtcijent uslojavanja S koji daje uslove formiranja metanskog sloja. Taj koeficijent
se dobija iz obrasca: r r r ;
•252

w«,
S= (9.28)
Af) V CH4 (uk)

gdeje:
wsr - srednja brzina vazdušne struje, V - protok vazdulia,
b - srednja širina mctanskog sloja; za pravougaoni i kvadratni profil uzima se
širina prostorije; g - ubrzanje sile teže.

Ap _ Pvazd ~ PCH4
(2.29)
P Pvazd

Ukupni dotok metana VcH^uk) u obrascu (9.28) računa se:

V - A c _ wsr AAc
(9.30)
ch4 (ljk) 100 _ 100

Ovde je Ac - razlika sadržaja metana u pocetnoj i krajnjoj tački posmatranog puta;

A - površina poprečnog preseka prostorije.
Ispitivanja su pokazaia da vrednost koeficijenta uslojavanja S zavisi od nagiba
prostorije, smera strujanja vazduha (uziazno iii silazno), rapavosti zidova prostorija i
brzine vazdušne struje.
Kod horizontalniii prostorija, ako je koeficijent S < 2 neće doći do mešanja
između metanskog sloja i vazdušne struje. Već sa malim porastom vrednosti S iznad 2,
doiazi do mešanja koje je u početku nešto intenzivnije, a kasnije slabi. Ako je vrednost
koeficijenta usiojavanja S = 5, ovaj proces se može kontrolisati i opasnost izbeći. •
Neka je, na primer, u hodniku preseka A = 7 m2 koji se separatno provetrava,
brzina povratne vazdušne struje w = 0,1 m/s i porast sadržaja metana Ac = 0 ,3 %. Širina
hodnika pri vrhu iznosi b = 2,8 m, pa će, usvajajući gustinu vazduha pv = 1,2 kg/m3,
a gustinu metana PCH4 = 0,716 kg/m3, biti koeficijent uslojavanja:

0,1
1,2 - 0,716 Q,002l
1,2 2,8

gdeje:

w,sr A • Ac 0, 1-7-0,3 ------- 3

* CH4 uk -m — " 100 “ ° '0 02‘ “ / s

Ovako mali koeficijent uslojavanja ukazuje na prisutnu opasnost koja je posledica

male brzine vazđušne struje.
Ako bi se u datim uslovima ostvarila minimalna brzina predviđena propisima,
dotok metana (pri istom procentulanom pritoku Ac = 0,3% ) bio bi (obr. 9.30):
 253

0,25 ■7 ■0,3
CH4 (uk) ~ = 0,00525 m3/ s
v
100
a koeficijent uslojavanja:

0,25
= 2 ,9 0
1 ^ 0 15^ - ^ 09525
"
9,81
7 1,2 2,8

Kao što se vidi to je jo š uvek nedovoljna vrednost. Tek brzina od 0 ,7 5 -0 ,8 m /s

obezbedila bi zadovoljavajuću sigum ost, jer bi vrednost koeficijenta S iznosila oko 5.
Kod kosih prostorija mora se uzeti u obzir nagib prostorije i smer strujanja -
uzlazno ili silazno.
Za uglove nagiba do 50° metanski sloj se m ože kontrolisati ako je vrednost
koeficijenta S u sledećim granicama:
- za silazno vođenje vazdušne struje S = 3 -r 5
- za uzlazno vođenje vazdušne struje S = 5 -r 8
Kod proračuna koeficijenta uslojavanja za smešu metan-vazđuh, m ože se koristiti
pojednostavljeni oblik obrasca (9.28).

(9.31)

U praksi se koristi jo š jedan kriterijum za ocenu uslova formiranja metanskih

slojeva, a to je koeficijent mešanja M: ~

v ch4
M = 12,3 ■ 103 ( ^ ) 2 V ^ ekv (9.32)
vazd

Opasnost od uslojavanja metana neće postojati, ako je vrednost koeficijenta mešanja

manja od 0,3: ;

M < 0,3 (9.33)

Inače, pod metanskim slojem podrazumeva se laminami gasni sloj dužine preko
2 m, debljine veće od 5 cm u kojem koncentracija metana iznosi više od 2 %. U rudnicima
su konstatovane metanske trake sa koncentracijama čak i 80-100% , debljine do 70 cm ,
a dužine preko 250 m. U literaturi se navodi od strane Rejna [116] vrlo interesantan
primer takvog metanskog sloja koji prikazujemo na sl. 161.
Pojava metanskih traka zapaža se u separatno provetravanim prostorijama (tamo
su brzine povratne vazdušne struje često male vrednosti), ali i u ventilacionim , pa čak
transportnim hodnicima sa protočnim provetravanjem. Obično formiranje trake počinje
254

na 10-20 m od čela. Treba istaći da su ovakve gasodinamičke pojave zapažene i u uslovima

kada je brzina vazdušne struje iznosila čak i preko 0,5 m/s.

S l 161.

9.5.1. Sprečavanje stvaranja metanskih slojeva.

Jedna od najefikasnijib mera za sprečavanje pojave uslojavanja metana jeste

provetravanje, pre svega obezbeđenje potrebne brzine vazdušne struje. Praksa je pokazala
da kod brzina preko 0,7 m/s uglavnom ne dolazi do formiranja metanskih slojeva,
U slučaju da ne postoje usiovi za uspostavljanje odgovarajućih brzina strujanja,
primenjuju se specijalni postupci od kojih će ovde biti spomenuti oni najjednostavniji i
najčešće primenjivani.
1. Cevovodi za turbulenciju služe za razbijanje metanskog sloja, a mogu da
izrađuju sa specijalnim otvorima duž cevi, kako se to vidi sa sL 162 ili sa spiralnim
navlakama koje se ugrađuju na izvesnom međusobnom rastojanju u cevovodu (sl. 163)*

Sl. 162. Sl. 163.

 255

2. Pregradeza razbijanje metanskog sloja pogodne su za postavljanje u hođmcim

sa protočnom vazdušnom strujom. One utiču na aerodinamičke otpore, pa treba obratiti
pažnju da ne dođe do smanjenja zapreminskog protoka vazduha. M ogu se postavljati
drvene pregrade (na primer konstrukcije prikazane na s l. 164a, ili iste takve od pađobranske
tkanine).

, b)

Sl. 164.

Pregrada koja se podiže od poda prostorije do izvesne visine usmerava vazđušnu

struju naviše i izaziva povecanje brzine što dovodi do razbijanja metanskog sloja. Na sl.
164b dat je uzdužni presek kroz istu prostoriju i prikazani dijagrami raspodele brzine
vazduha pre, posle i na samom mestu pregrade. O ve pregrade imaju te pređnosti što se
brzo i lako postavijaju.
 GLAVA X

10. PROVETRAVANJE SLEPIII PROSTORIJA

(SEPARATNO PROVETRAVANJE)

U slučaju kada ne postoje dva otvora jedne prostorije da se može provetravati

protočno, primenjuju se posebni načini dostavljanja svežeg vazduha na čelo radilišta. To
su:
- izrada pregrade duž prostorije,
- provetravanje paralelnim prostorijama,
- provetravanje pomoću bušotina,
- primena uređaja za separatno provetravanje.
Neki od navedneih načina zasnivaju se na korišćenju depresije glavnog ventilatora,
ali većina od njih na bazi primene uređaja za separatno provetravanje.
Pošto su neadekvatna rešenja separatnog provetravanja ili njihovo obustavljanje u
našoj zemlji bili uzrok nekoliko rudarskih katastrofa, ovo poglavije obrađeno je opšimije.

10.1. Provetravanje pomoću pregrada

Primenjuje se samo za kratka rastojanja - uglavnom do 60 m i u slučaju kada je

potrebno dostavljati srazmemo velike količine vazduha.
Na sl. 165. prikazan je ovaj način provetravanja u slučaju kada se celokupna
vazdušna struja usmerava na slepo radilište, a na sl. 166 kada je dovoljno odvojiti samo
jedan njen deo.

Sl. 165.
 a je
potr
257 ebn
o
dost
Uspeii ovog načina provetravanja pre svega zavisi od hermetičnosti pregrađe, ali avlja
i od ekvivalentnog otvora. U tesnimjamama nema tehničkih uslova za primenu pregrada. ti
sraz
me
mo
velik
e
v //// / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / y / / / / / / A količ
^T) I ine

I Y /.
V//Z7777//77/////S////y/////////////////7Z///7?y/
vazd
uha.
Na
sl.
165.
prik
Sl. 166. aza
n je
ovaj
Znatno jednostavniji način jeste postavljanje poprečne pregrade u kombinaciji sa nači
vetrenim cevima, bez ventilatora. Ovaj način prikazan je na sl. 167. Nedostatak ovakvog n
rešenja predslavljaju vrlo veliki aerodinamički otpori cevi, koje treba savladati pod prov
dejstvom depresije glavnog ventilatora, pa dužina slepe prostorije ne može biti velika. etra
vanj
au
sluč
aju
kad
a se
L _ _ _ celo
kup
=^> na
v ) / / / / / / ; ; \ / / } / / / $ / ; / ) / y 7 y b7 7/ 7/ 7/ \7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 /. vazd

( 4
f ušn
a
struj
a
usm
erav
a na
Sl. 167. slep
o
Provetravanje pomoću pregrade može se primeniti pri izradi potkopa dok još ovaj radili
šte,
nije uMjučen u ventiiacioni sistem jame. U tom slučaju pogodno je rešenje prikazano na a na
sl. 168. sl.
166
kad
L \ \\\\\\\\S \\\\\\\\^ ^ a je
dov
i II ^ D oljno
odv
20.0 10,0 ojiti
* TS sam
SL 168. o
jeda
n
njen
deo
258

Potkop se pregrađuje uzdiižno u đva nejednaka ođelenja. Veće služi za transport,

smeštaj opreme i slično. Napovršini sepostavljacevovod sa ventilatorom(I) nandaljenosti
15-20 m od ulaza n potkop i pomoću njega nbacnje vazduh u ventilaciono odclcnje
potkopa. Vazduh struji slobodno ovim odelenjem, a na oko 10 m od kraja pregrade u
pravcu čela postavlja se drugi, kratak cevovod sa ventilatorom (II) koji ostvaruje inten-
zivnije provetravanje čela.
Uspeh provetravanja pomoću pregrade u najvećoj meri zavisi od njene nepropus-
nosti. Kod povećanog jamskog pritiska dolazi do đeformacije i povećanja propustljivosti
pregrade što dovodi u pitanje efikasnost ove metode.
Primena provetravanja pomocu pregrade dosta je česta kod izrade okna. Na primer
u SADje na ovaj način rađeno okno dubine 450 m, a pregradaje bila od lima. Zapreminski
protok vazđuha za provetravanje iznosio je oko 570 m/min.
U Južnoj Africi pomoću pregrade rađeno je okno dubine 1930 m uz vrlo povoljne
ventilacione parametre.

10. 2 . Provetravanje pomoću paralelnih prostorija

Primenjuje se naroeito kod centralnog načina otvaranja rndnika, kod istovremene

izrade dva okna, kao i kod pripreme okopnog polja za odstupno otkopavanje. Na ovaj
način može se na radilišta dostavljati više vazduha srazmemo malom depresijom, jer su
aerodinamički otpori prostorija mali.
Ovaj način provetravanja se u osnovnom ostvaruje pod uticajem rada glavnog
ventilatora, a efekat provetravanja samih čela poboljšava se pomoču pregrada ili cevnih
ventilatora.
Na sl. 169 prikazano je provetravanje pomoću paralelnih prostorija uz primenu
cevnih ventilatora na eelu (varijanta a) i organizaeija provetravanja čela pomoću pregrada
(varijanta b).

V / / / / / 7 / / / / / / /7 7 7 7 y ,

SL 169.

Pošto se paralelne prostorije na određenom rastojanju spajaju prekopima ovi se

kasnije moraju pregradama i ventilacionim vratima izolovati da bi se smanjili gubici koji
mogu biti vrlo veliki.
 259

10*3. Provetmvanje pomoću bušotina

Može se primeniti kao metod pri izradi potkopa ili slepih prostorija u jam i, ako
ove nisu duboko pod površiuom ili ako postoji iznad njih ventilacioni horizont. Ciij ovog
načina provetravanja jeste uspostavljanje protočne vazdušne struje u što većem deiu slepe
prostorije. Pri tome su moguće razne varijaitte.
Na si. 170a je prikazano provetravanje slepe prostorije pomoću bušotine i uzđužne
pregrade, na sl. 170b pomoću bušotine i cevovoda sa ventilatorom i varijanta pomoću
bušotine na koju je priključen ventilator sa cevovodom (sl. 170cj.

S L 1 7 0 .

Kod;bvog poslednjeg načina javljaju se vrlo veliki aerodinamički ofpori, pa se

zbog toga retko primenjuje. A k oje dužina slepog dela veća. najpogodniji je drugi način
(sl. 170b). Na sl. 171a prikazana je primena bušotme za provetravanje potkopa u fazi
izrade. Kod potkopa velike dužine bušotine se izrađuju sukcesivno kako napreduje čelo
260

P rilik o m povezivanja dva horizonta u skppom ili slepim o k n o ia p om oću bu šo tiu e

i cevnog ventiiatora m ože se ostvariti protočno pro vetravanje ov ih p ro sto rija i u toku
n jih o v e izrad e, kao što se to vidi sa sl. 171b, - -

10.4. Provetmvanje pomoću uređaja sepamtnog provetravanjđ

- . U ređaj; za separatno p ro v etrav an je'čin i .cevovod ili sistem cevovoda sa jednim . iii
više cevnih ventilatora. ■ ... =.
P rovetravanje slepih p rostorija pom oću takvog-uređaja m ože b iti:
- kompresioEO*
■ - depresiono, i • r
- kom binovano. -

10.4.1. Kompresiono provetravanje

K om presioao provetravanje se najčešče prim enjuje j e r s e n a taj n ačin m ože ostv ariti
p o trehno m ešanje vazduha na čelu radslišta. U spostavljanje tu rbulencije u z o n i čela radilišta
zavisi o d udaljenosti kraja cevi od čela.
D užina slepe p rostorije u kojoj se p o d uticajem kom presionog d ejstva cevnog
ventilatora ostvaruju turbulentne struje naziva se daljina dometa (l).
D aljina dom eta turbulentnog strujanja zavisi od veličine p ro fila slepe p ro sto rije i
p o ložaja cevovoda u profilu. P rem a V oronjinu [116] ova vrednost se m ože o đ red iti po
obrascu: ' •-

l = 4 \/A ' . :

A ko se na kraj cevovoda postavi deo sa postepenim sužavanjem , tzv. konfuzor,

m ože se povećati daljina dom eta turbulentne struje do prib ližn o 25 m.
K om presioni način provetravanja obavezan j e za m etanske rudnike.
N a sl. 172 dat j e šem atski prikaz kom presionog p ro v etrav an ja slepe p ro sto rije.

7///////////////////////////Z

m
77777777777777777777777//

Sl. 172.
 261

Prednost kompresionog načina jeste efikasno provetravanje čela pri takvoj udal-
jenosti kraja cevi, koja obezbeđuje potrebnu manipulativnost u radnom prostoru i bez-
bednost cevovoda pri miniranju.
Istrošeni vazduli struji prostorijom, aii gubici vazduha, odnosno nehermetičnost
cevovoda, utiču na poboljšanje atmosfere u prostoriji.
Nedostatak kompresionog načina provetravanja sastoji se u tome što se posle
miniranja gasovi povlače prostorijom. Zbog toga je ponovni ulazak radmka dbzvoljen
tek nakon određenog vremena, a ono može biti znatno, ako se provetrava prostorija velike
dužine. Kod kompresionog načina provetravanja mogu se koristiti i piastične fleksibilne
cevi koje imaju niz pozitivnih kvaliteta: lakše su za transport, izrađuju se u vidu većih
elemenata - dužine 10, 20 i 30 m.
Kod pravilnog održavanja imaju manje gubitke, ali zahtevaju pravilno vešanje u
pravcu i na krivinama.

1 0 ,4 .2 . D ep resio n i način p ro v e tra v a n ja

Depresioni način provetravanja prikazan je šematski na sl. 173 i može se koristiti

u nemetanskim rudnicima.

i
Ventilator stvara u cevima podpritisak i vrši usisavanje zagađenog vazduha, dok
svež vazduh struji prostorijom u pravcu radnog čela.
Efikasnost depresionog načina provetravanja zavisi od udaljenosti kraja cevi od
čela radilišta koje treba da bude sasvim kratko, svega 1-2 m. Ako je udaljenost veća
uspostavlja se neprovetrena zoea (/ne) iz koje je veoma teško ođvesti gasove (sl. 174).

1 -2 m
i n<

1
m
7/?//////S //;/7777777,?77///7 /y/
SL 174.
262

Depresiom način je pogodan za provetravanje prostorija veće dužine kada je u

njima potrebno obezbediti svežu vazdušnu struju celom dužinom.
Nedostatak ovog načina je velika blizina cevi koje se miniranjem oštećuju, a takođe
u određenoj meri ometaju rad na čelu radiiišta.Osim toga, neopliodno je obezbediti brzinu
vazdušne struje u prostoriji najmanje 0 515 m/s, jer kod manjih vrednosti dolazi do difuzije
gasova suprotno vazdušnoj straji. - .
Depresioni način zahteva krate cevovode ili spiralno ojačane - fiekšibilne. Obični
fleksibiini cevovodi mogu se koristiti samo ako se ventilator montira u cevima blizu
radilišta, a ispred njega ugradi metalni usisni deo. Sa napredovanjem prostorije metalni
deo cevovoda se izvesno vreme produžuje, a ka.snije ventiiator pomera unapred, produžuje
fieksibiini deo i skraćuje metalni.
Đepresiono provetravanje u novije vreme primenjuje se vrio uspešno kod izrade
uskopa koji treba da povežu dva hoiizonta. Ovaj način sastoji se u tome što se prethodno
po osi proj ektovanog uskopa radi bušotina prečnika 100-150 mm i na nju u višem horizontu
prildjuči depresioni ventilator. Ventilator treba da obezbedi trostruku iii četvorostraku
izmenu vazduha u siepom delu.

1 0 . 4.3. Komhinovani način provetravanja

Kombinovani način provetravanja obuhvata primenu i kompresionog i depresionog

načina naizmenično ili istovremeno sajednim ili više ventilatora i sa jedinsfvenim sistemom
cevovoda iii dva zasebna cevovoda.

M 176
 263

Na sli. 175 i 176 prikazani su kombinovam načini provetravnja sa jednim ven-

tilatorom i jedm stvenim sistem om cevovoda. U šem i na sL 176 iskorišćeno je
kom presiono-depresiono dejstvo jednog istog ventilatora [118]
Uređaj prikazan na sl. 176 u depresionom radu ima zatvorene ventile S \ , a otvorene
ventile S^. Nakon toga zatvaraju se ventiii S2, i otvaraju ventili S i i uređaj radi
kom presiono. Ovakvim radom postiže se brže smanjivanje opasnili koncentracija gasa5
kao što se to vid i na sL 177. Kriva (a) pokazuje smanjivanje koncentracije gasova ako
se provetravanje vrši samo kom presiono, a kriva (b) ako je primenjen opisani način
kom binovanog depresionog i kompresionog provetravanja.
Otsečak (1) na krivoj (b) odgovara periođu depresioaog provetravanja, otsečak (2)
periodu prebacivanja sa depresionog na kom presioni, a otsečak (3) kom presionom radu.

SL 177 ; ; .vf';

Kao što se vidi iz dijagrama efekat provetravanja ovakvim načinom je bolji nego
čistim kom presionim , pa se zato primenjuje kod provetravanja slepih prostorija veće
dužine.
Za provetravanje prostorija velikog profiia ova metoda se primenjuje na taj način
što se ventilator prvo priključuje na kom presioni rad, a zatim na depresioni. K om presionim
radom gasovi se približe mestu gde se nalazi kraj cevovoda, pa se zatim prebacivanjem
na đepresioni rad oni hvataju i odvode cevim a. Ponekad se vrši i po nekoliko puta promena
režima provetravanja. P ii tom e određene probleme čini potrebno vreme prebacivanja rada
ventilatora sa jednog režima na drugi. Tako na primer, kada se ventilator priključi na
kom presioni rađ, jedno vreme neće biti efekta provetravanja, jer će se m ra<Mlište vratiti
sav zagađen vazduh koji je ispunjavao cevovod. Tek kada on izađe dolazi do stvam og
provetravanja, odnosno ubacivanja čistog vazduha. U koliko je cevovod duži, u toliko
je potrebno više vremena za ovu manipulaciju.
Ako se primene đva ventiiatora u sistem u jedinstvenog cevovoda, uređaj je jed -
nostavniji i otpor celog šistem a manji. Na sL 178 prikazan je takav uređaj kada radi
kom presiono (sl. 178a) i đepresiono (sl. 178b).
264

'//////
m.
L |
/

j*
// A j V // 7/ / / /
X
2 -^ - — 1
7777777777777 77777777777777

S l. 178.

Kada radi veiitilator ( 1), ventilator (2) je isključen i provetravanjeje kompresiono.

Da bi provetravanje bilo depresiono isključuje se ventilator (I) i uključuje ventilator (2).
Za dugačke prostorije najpogodnije je rešenje sa dva ventilatora koji rade na dva
odvojena cevovoda (sl. 179).

> /////////////? //)////7 7 ^ /.

Sl. 179.
Kombinovano provetravanje pomoću dva ventilatora i dva odvojena cevovoda
može se izvesti pomoću pregrade ili bez nje. Glavni cevovod u oba slučaja je depresioni.
Pregrada je postavljena na rastojanju 30-50 m ođ čela. Kompresioni cevovod je kratak,
prolazi kroz pregradu i služi ža izazivanje turbulentnog strujanja u zoni čela i efikasnijeg
mešanja gasova.
Ako se ovakav način kombinovanog provetravanja organizuje bez pregrade mora
se obratiti pažnja na pravilan međusobni odnos ovih cevovoda i efektivne brzine u
prostoriji da ne bi došlo do širenja gasova po prostoriji.
Kombinovano provetravanje je najpogodniji način provetravanja slepih prostorija
velike dužine.
 265

:/:■ 1 0 .5 . Provetravanje čela radilista

Kod kompresionog, isto kao i kod depresionog načina provetravanja, m ože se

ostvariti efikasno iznošnje gasova, aii takođe i uspostaviti takva ventilaciona stanja da se
formiraju neprovetrene zone.
Na sl. 180a prikazana je aerološka slika provetravanja čeia radiiišta kada je
kompersioni cevovod postavljen na potrebnom rastojanju ođ čela, a na sl. 180b kada je
to rastojanje preveliko, pa se formira neprovetrena zona.

lm - dutina zone mešanja gasova

daljina dometa šlobodne iurhulenine struje ; rZ
trg - di&ina zone fasprostiranja gasova
lne - dužiha neprovetrene zone

SL 1 8 0 /

Visoka koncentracija gasova u neprovetrenoj zoni održava se vrlo dugo, jer se

gasovi povlače samo pod uticajem moiekulame đifuzije.
Đ a bi se povećala daljina dometa slobodne turbulentne struje m ože se na kraj
cevovoda dcdati konični deo, kako je to prikazano na sL 181.

SL 181.
266

Kada se slepa prostorija izrađuje u uglju, ajam aje metanska, koncentracija metana
nakon miniranja izvesno vreme će rasti, pa tek onda pod uticajem separatnog provetravanja
opadad. Ova promena koncentracije metana prikazana je na sl. 182.

Da bi se utvrdilo dejstvo depresionog provetravanjana čeio radilišta, treba sagledad

njegove aerološke efekte.
Na sl. 183 prikazano je kako naglo opada brana vazdušne struje u zavisnosti od
udaljenosti kraja cevi. Ako je, M pnmer, udaljenost posmatraune tačke ravna prečniku

Sl. 183.
 267

m primer, ako kroz cevovod prečnik 0,5 m prolazi 3 m /s vazduha, brzina na ulazu u
cevovođ biće 15,3 m /s; na udaljenosti od 0,2 m (iz dijagrama 0 ,4 x 0,5 m) brzina će
iznositi 4 ,6 m /s, a na rastojanju od 0 ,5 m svega oko 0 ,8 m /s.
Osim navedenih nepovoljnosti, kod depresionog provetravanja dolazi do usisavanja
vazdulia ne samo iz pravca čela nego i sa bokova ispred cevovoda (zona b-c), pa čak i
iza njega (zona a-b).
Ako je površlna poprečnog preseka prostorije veiika ovi nepovoljni efekti dolaze
jo š više do izražaja.

10.6. Recirkuiacya vazduha

Pod recirkulacijom se podrazumeva višestruko kruženje jednog deia vazđušae

straje u zatvorenom kragu. O va pojava može biti veoma opasna u pogiedu stanja ventiiacije
i sigumostL
Recirkulacija m ože bifci slučajna i planska. Slučajna recirkulacije je opasna i
nedozvoljena, pa se zbog toga mora bitno otkloniti iz. ventilacionog sistem a. Planska
recirkulacija mora se projektom obrazložiti i detaijno proračunati.
Slučajna recirkulacija nastaje nepravilnom primenom uređaja za separatno
provetravanje, a moguća je kako kod kompresionog, tako isto i kdd depresionog, pa i
kobinovanog načina provetravanja.
Recirkulacija može nastati i kod primene pomoćnog ventilatora u ja m i
Najčešći slučaj pojave recirkulacije jeste takav položaj ventilacionog uređaja kojim
se ne obezbeđuje zahvatanje čistog vazduba radi dostave na radilište. Takav primer
prikazan je na sl. 184.

A
268

Frostorijom AAj ciolazi delimično zagađen vazduh čija je koncentracija C2 akoličina

V^. Ukupan intenzitet izdvajanja gasa (zapremina gasa u jedinici vremena) u protočnu
struju'iznosi J2.
U slepoj prostoriji takođe dolazi do izdvajanja gasa čiji je intenzitet i\.
Ventilator uzima iz protočne struje zapreminu vazđuMa V ’j čija je koncentracija
C2 a zapreminu Vr zahvata iz slepe prostorije sa koncentracijom c. Kapacitet ventilatora
iznosi V i, što znači da je:

V| = V 'i -f Vf odnosno V ’j = V^ - V r (10.1)

Zanemamjući gubitke, na čelo siepe prostorije dovešće se zapreminski protok V i

sa komcentracijom cj . Ova koncentracija iznosi:

^ V 'i + eVr
( 10.2)
v f

Koncentracija protočne vazdušne struje C2 iznosi:

°2= (10.3)

Koeficijent recirkulacije će biti:

Vr
n =^ ; Vr = nVj

Ovaj koeficijent predstavlja odnos između zapremine vazduha koja se waća Vr i

kapaciteta ventilatora Vi.
Na osnovu zakona o čuvanju mase može da se postavi sledeća jednaćina:

c ^ d r + iidr - cV^ dT = Wdc (10.5)

Ovdeje:
W - zapremina slepe prostorije
dc - promena koncentracije u prostoriji u vremenu dt
Wdc - promena količine gasa u prostpriji u toku vremena dT
Ako u jednačinu (10.5) unesemo vrednosti za ci iz jednačine (10.2), a uzimajući
u obzir jednačinu (10.1) radi zamene V' i jednačinu (10.4), dobićemo novi izraz:

dc (1—n)ViC ii+c^l-nJVj
* + — « r - ---------- w ---------- (10-6)

Integriranjem gomje jednačine za početne uslove t = 0 i c = cQbiće dalje:

 269

(10.7)

Ovde 9 zamenjuje sledeei izraz:

(10.8)

Početak recirkulacije nastaje kod t = 0, a ako t -» « biće c.-» 9, što znači da je

granična vrednost koncetracije gasa u slepoj prostoriji 9 .
Ako je početna koncentracija c0 velika biće izraz c0 - 9 pozitivan (c0 - 9 > 0),
što znači da će se tokom vremena koncentracija c u slepoj prostoriji smanjivati.
Kod srazmemo male počeme koncentracije (c0 - 9 < 0) doći će do povećanja
koncentracije c u slepoj prostoriji. Ove promene prikazane su grafički na sl. 185.

Sl. 185.

Recirkulacija neće biti suviše opasna ako je dozvoljena koncentracija Cdozv veća
od vrednosti 9 :

*P <' ^dozv

Iz jednačine (10.7) može še odrediti vreme t za koje će koncentracija od početne

c0 dostići vrednost c:

w
T = (10.9)
( l - n J V ^
270

Na sl. 186 prikazana je zavisnost koncentracije c od koeficijenta recirkulacije

n. Naročito je značajan uticaj vrcmena na pprast koncentracije u prostoriji.

SL 186.

Za depresiono provetravanje koje nastaje ako se uređaj za separatno provetravanje

postavi kao na šemi (sl. 187), važi ista polazna jednačina (10.5), pa će biti i ista vrednost
za <p Gednačina 10.8).
Ovde je koeficijent recirkulacije isti:

Vr
n = ^ > (10.10)

a koncentracija q iznosi:

cVf + C2 (Vl Vr)

( 10. 11)
Vi

0-"'; :"

Sl. 187.
 271

Zavisnost promene koncentracije c od vremena t i u ovom slučaju je ista, kao

što je to dato u dijagramu na sl. 185.

10 .7. Projektovanje pmvetravanja slepih prostorija

Da bi provetravanje slepih prostorija biio efikasno i prilagođeno potrebama svakog

radilišta neophodno je:
- određiti potrebne dotoke koj i mogu da ostvare povoljnu radnu atmosferu u odnosu
na sve zagađivače koji se na tom mestu javljaju;
- proračunati sve potrebne elemente za izabrano rešenje provetravanja slepe pros-
torije.

10. 7.1. Proračun potrebnih dotoka vazduha

Ovi dotoci proračunavaju se na osnovu različitih faktora, pa se usvaja najveća

vrednost određena prema:
- gasovima miniranja v
» gasovima iz iežišta
- zaprašenosti
- prema maksimalnom broju zaposlenih v-
- prema količini toplotč
- prema minimalnoj brzini vazdušne struje.
.. *f-a •• • .

1 0 .7 .1 .1 . Proračun zapreminskog protoka ha osnovu gasova miniranja

Ako se provetravanje vrši kompresiono može se računati po obrascu Kirina:

2.25A 3 / BbL2 <pv 3

v = ~y - j- jg r d 0-1-
' i'i ' ■/ ' ' r-:
. gđe j e r ■; :
B - masa eksploziva koja se upotrebi za jedno miniranje (kg)
t - vreme provetravanja prostorije (min)
b - količina gasa koju razvija masa od 1 kg eksploziva (//kg)
b = 100 //kg ako se minira u stenama
b = 4 0 //kg ako se minira u ugiju
b = 7 0 //kg ako se istovremeno minira u uglju i stenama
cpv - koeficijent viažnosti stena
cpv - 0,8 za suve stene sa pritokom od 1 m3/čas
9V - 0,6 za vlažne stene sa pritokom .1-6 m /ča s
cpv - 0,3 za vodonosne stene 6-15 m3/čas ili ako se miniranje vrši sa vodenim
čepovima
'272

<pv - 0,5 ako je prisutno jako kapanje vode

kgC - koeficijent gubitaka vazduba u cevovodu; ovaj koeficijent se određuje iz tab. 3
32 i 33.

Cevovod iz elemenata lQ 20 m.

Tahela 31.
Koefic. Dužina fleksibilnog cevovoda sastavljenog iz eiem. od 200 m
• ...... .. ; i t - ■ ■4
gubitaka
50m 100m 150m 200m 250m 300m 400m 500m 6Q0m

kgc 1,04 1,07 U l U 4 1,16 1,19 1,25 1,30 1,35

700m 800m l(XK)m 1200m 1500m 2000m - - -

KgC
1,39 1,43 1,54 1,76 2,09 2,63 - -

Cevovod iz eiemenata lQ = 5 m i lQ — 10 m.

Tabela 32.
Broj spojeva do 4 5 6-8 9-11 11-14 15-17 18-20 21-25
kgC 1,04 1,05 1,07 1,11 1,15 1,19 1,23 1,30

Broj spojeva 26-35 36-45 46-55 ' “ - - -

kgC 1,33 1,43 1,54 ...

Cevovod iz elemenata lQ = 10 m 0 /7 0 0 -1 0 0 0 mm

Tabela 33.
i 100m 200m 300m 400m 500m 600m 700m 800m

kgc _ 1,07 1,13 1,22 1,32 1,41 1,54 1,72 1,94

------- ----------
l 900m lOOOm 1200m 1400m 1600m 1800m 2000m
kgC 2,27 2,63 3,23 4 ,0 4,75 6,25 7,15

Vrednost koeficijenta gubitakaza krute cevovode računa se po obrascu:

kgC = (3 ,3 3 k gspd y 1 ;\/R ~ + l )2 (10.13)

 273

gđe je: ; ...

kgSp - specifični koeficijent gubitaka
kgSp = 0 ,005-0,008 za cevovod u lošem stanju
kgSp = 0 ,002-0,005 ža cevovod u tolerantnom stanju
kgSp = 0 ,001-0,002 za dobar cevovod sa malim gubicirm
d - prečinik cevovoda (m)
- - aerodinamički otpor cevovoda Ns2/m8.

Za dugačke prostorije umesto dužine prostorija L unosi.se tzv. kritička đužina

Ova dužina može se odrediti m bazi obrasca:

'' ;- s - • B- b- kt
Lj^. = 12,5-------— e (10.14)
A • kgg

O vdeje: v
kt - koeeficijent turbuientne difuzije, a određuje se iz tab; 34, u zavisonosti od
odnosa /k/dg
/č - rastojanje od kraja cevi do čela (m) r -
ds - tzv. svedeni prečnik cevovoda (m)

Vrednost svedenog prečnika cevovoda zavisi od njegovog položaja u profilu:

ds = 2d ako je cevovod smešten u uglu prostorije (si. 188a) __

ds = i,5 d ako je cevovod smešten na polovini visine ili širine prostorije, kako se to
vidi na sL (188b i c). c" ; '

' ^ r - . ’.C : ' ' c ,. . . . ■ -■■ ■'

Sl. 188.
274

K oeficijent turbulente difuzije kt

Tabela 34.
k/ds 3,22 3,57 3,93 4,28 4 ,80 5 ,4 0 6,35 ;

kt 0,247 0,262 0,276 0,287 0,300 0,335 0,395

fc/ds 7,22 9 ,60 12,10 15,80 21,85 30,80 48 ,1 0 1

kt 0,460 0,529 0,600 0,662 0,744 0,810 0,873

Prema Ušakovu potrebna količina vazduha za kompresiono provetravanje m ože se

odrediti po obrascu:

2,25 3 / BW cpvb
V = (10.15)
7 : ^ ^gc

Kritična dužina u ovom slučaju računa se po obrascu:

Lfa = 13,1 l - b ^ (10.16)

gd eje:
i\ - koeficijent dobave vazduha, vrednost obmuto proporcionalna koeficijentu
gubitaka kgc

A ko je prečnik fleksibiinog cevovoda d < 0 ,6 kritičnu dužinu treba računati po

obrascu:

0
Ljcr - (10.17)
l + 0,2 • i o - 3 • e

B
g d eje: 8 = 1: bcpv (10.18)

U koliko je prečnik fleksibilnog cevovoda veći od 0 ,6 m ili u koliko se koristi

kruti metalni cevovod kritična dužina određuje se grafički na sledeći način:
U jednačinu (10.16) unose se proizvoljne vrednosti za I^-, izračunava vrednost
\p r\ i grafički konstruiše kriva f(L) =*V 'H u koordinatnom sistem u \pr\- L. Dm ga kriva
konstruiše se na osnovu podataka iz tab. 35. Apscisa presečne tačke ove dve krive daje
kritičnu dužinu L ^ za navedene uslove.
 275

Tabela 35.
Vrednost koeficijenta dobave

Dužina cevovoda (m) Za dužinu cevi 20 m i Za dužinu cevi 10 m i

prečnika do 0,6 m prečnike preko 0,6 m
100 0,934 0,934
200 0,885 0,885
300 0,841 0,820
400 0,800 0,758
500 0,769 0,709
600 0,741 0,649
700 0,720 0,582
800 0,699 0,516
1000 0,649 0,380
1200 0,568 0,310
1400 0,505 0,250
1600 0,455 0,211
1800 0,414 0,160
2000 0,380 0,140

Ako je dužina prostorije L veća od kritične dužine Lju-, može sp potrebna količina
vazdulia račnnati po obrascu:

0,955 Ljg.
V = (10.19)
T

Za manje dužine, do 500-800 m zapreminski protok može se računati po obrascu:

V = — \/BW b ( 10.20)

Kod izrade prostorija velikog profila (na primer za tunele) potrebna koiičina
vazduha će biti:

.W
V = 0,258 — (2,38 log B + 1) (10.21)

Za proračun protoka vazduha radi razređenja gasova miniranja koriste se još i

sledeći obrasci:

- po Voronjinu

(10.22)
276

- po Mustelju

21 4 r------
V = —^ v BW (10.23)

- po Ksenofontovoj

250 / BW
(10.24)
t V 75 + B

Svi navedeni obrasci odnose se na kompresiono provetravanje.

Potreban zapreminski protok vazduha kod depresionog provetravanja prema Kirinu
[118] iznosi:

V (10.25)

gdeje:
Wzg - zapremina zone širenja gasova (m )
- vreme provetravanja zone gasova (min)
t
C0 - početna koncentracija gasova posle miniranja svedena na uslovni ugljen-
monoksid

Bb
(10.26)
C° 10 w zg
Zapremina zone širenja gasova W2g iznosi:

W2g = A ( 1 5 + f ) (m3) (10.27)

Prema Ušakovu potreban zapreminski protok kod depresionog provetravanja

određuje se po jednačini:

2,13
V = BbA (15 + f ) (10.28)

Prema Voronjinu:

V = ^ n/ b A ^ (10.29)

gdeje:
lzg - dužina zone širenja gasova
/zg = 2 ,4 B + 1 0 (10.30)
 277

Prema Ksenofontovoj potreban protok treba đa bude:

v = ^ v BA (15 + | ) = | 7 BA (75 + B) (10.31)

Kod kombinovanog pmvetravanja sa dva ventilatora, prvo treba proračunati

zapreminu vazdima koju ostvanije kompresioni ventilator (V^) 'koji vrši turbulenciju
vazđuha u zoni čd a radilišta. Ta vrednost se računa po obrascu:

(10.32)

Ovaj obrazac važi za slučaj kada je kombmovano provetravanje rešeno pomoću

pregrade u slepoj prostoriji (sl. 179). Tađa oznaka Wpr podrazumeva zapreminu prostorije
između pregrađe i čela radilišta.
U koliko je kombinovano provetravanje bcz pregrade umesto Wpr treba uzeti
zapreminu zone gasova Wzg.
Kapacitet depresionog ventilatora (V<j) treba da bude najmanje za 10% veći od
kapaciteta kompresionog ventilatora, za varijanm sa pregrađom:
.' ('■; J

v d > 1,1 Vk (10.33)

Ako se ne postavlja pregiada, kapacitet đepresionog ventilatora treba da bude

najmanje 30% veći od kompresionog, tj:

Vd > 1,3 Vk (10.34)

Za proračun kombinovanog provetravanja koristi se još i jednačina Voronjina:

vk= ^ - V 8A2 /q b (10.35)

gdeje:
lQ- rastojanje od čela radilišta do pregrade ili od čela do đerpesionog cevovoda(m)

Jednačina (10.35) koristi se za proračun protoka za kompresioni ventilator u sistemu

kombinovanog provetravanja.
Ksenofontova daje sledeći obrazac za proračun zapremine vazduha kompresionog
cevovoda, ako je rastojanje od čela do pregrade manje od 50 m:

Vk = — ■ \ ] BAb (10.36)

Ako je rastojanje do pregrade 50 m ili ova ne postoji, zapremina vazduha se računa

poobrascu: .\ r-i-, "■:
278

(10.37)

Pre nego što se definitivno usvoji potrebna zapremina vazduha za kompresioni

ventilator u sistemu kombinovanog provetravanja, mora se proveriti i na ostale faktore
(metan, prašina, brzina vazdušne struje), pa se onda usvaja najveća vrednost koja
predstavlja kapacitet kompresionog ventilatora.

10.7.1.2. Proračun zapreminskog protoka vazduha na osnovu prisustva gasova iz

ležišta

Ovaj proračun vrši se na sledeći način:

Prvo se određuje polrebna zapremina vazduha na čelu radilišta, koja treba da
razredi metan iz ležišta. Kod klasičnog načina izrade prostorija ili ekspioatacije pomoću
biišenja minskih rupa biće:

100 ■V ch 4
vž = (10.38)
^dozv “ ^o

gdeje:
Ve - zapreminski protok potreban za razređenje gasova u zoni rađilišta (m /min).
Računa se na dužini oko 20 m.
3
V CH4 - apsolutna metanoobilnost (m CH4/min)
Cdozv - dozvoljena koncentracija metana po propisima %
CQ - koncentracija CH4 u ulaznoj vazdušnoj struji radilišta %.

Ako se slepa prostorija u uglju izrađuje pomoću kombajna koji ima svoj određeni
radni ciklogram, potreban dotok vazduha će biti:

Vv =
1,83 - -lO3 3 / V oCH4 ■Jmax ' W zg
v,c
K V (C - c0) (10.39)

gdeje:
jmax - maksimalni kapacitet kombajna (t/min)
Wzg - zapremina zone mešanja gasova; to je zapremina prostorije između
kraja cevovoda i čela radilišta (m3)
kt - koeficijent turbulentne difuzije. Ovde se uzima kt = 1 za profile ispod
10 m2 i kt = 0,8 za profile preko 10 m2
V oCH4 " početna apsolutna metanoobilnost svedena na 1 m2 površine otkrivenog
3 2
sloja (m /min. m ).

Maksimalni kapacitet kombajna određuje se preko formule:

 279

jmax “ t)0nip • ■p^, {t/min) (10.40)

Ovde je:
b0 - maksimalna širina zahvata radnog organa (dubina prođiranja u sloj) (m)
mp - poprečan zahvat radnog organa, uzima.se veličina maksimalnog prečnika
(m)
Wmaxp - maksimalna brzina poprečnog pokretanja radnog prgana u datim uslo-
vima (m/s)
p - gustina uglja t/m3

Potrebna zapremina vazđuha zarazređivanje po celoj dužini (V/) biće:

400 ■ • m, • vpr
c- c 1) (10.41)

gdeje:
m^i - moćnost sloja (m)
vpr - brzina napredovanja prostorije (m/dan)
l - dužina siepe prostorije (m)
/zč - dužina zone čela (od kraja cevi do čela) (m)

Ukupno potreban zapreminski dotok vazduha u odnosu na gasove biće:

v = ve + V/ (10.42)

10.7.1.3. Proračun zapremine vazduha na osnovu faktora zaprašenosti

Proračun potrebnog zapreminskog protoka vazduha na osnovu faktora zaprašenosti

zavisi od uslova trajnog i trenutnog izdvajanja prašine. Trenutno izdvajanje podrazumeva
uzvitlavanje prašine posle miniranja.
Trajno izdvajanje prašine zahteva sledeće protoke vazduha na čelu:

V* = ------ -------- kn (10.43)

^đozv Do

gdeje:
J - intenzitet izdvajanja prašine (mg/minj
n^j^v - dozvoljeni sadržaj prašine prema propisima (mg/m3)
n^ - sadržaj prašine u ulaznoj vazdušnoj struji rađilišta (mg/m3)
kn - koeficijent neravnomemosti izdvajanja prašine
kn = 1,4 + 1,5

Kod trenumog izdvajanja prašine potrebna zapreimna vazduha će biti:

 280

W n'
Vv = — - ln ------ (10.44)
*T ^đozv

gđeje:
W - zapremina prostorije koja se ispuni prašinom posle trenutnog izdvajanja
(na primer, posle miniranja) (m3)
n5 - zaprašenost neposredno posle miniranja (mg/m3).

10.7.1.4. Proračun dotoka vazduha prema broju zaposlenib

Ovaj parametar pri današnjem stanju rudarske tebnike nije više odlučujući. Ipak
se ponakad proračunava radi upoređivanja sa ostalim faktorima. Kod proračuna uzima se
u obzir maksimalni broj ljudi koji se mogu zateči na radilištu. Specifične zapremine
vazduba (po zaposlenom radniku) koje su predviđene propisima danas su u svetu
prevaziđene. Zbog toga što su ostali faktori znatno uticajniji najbolje je usvojiti mak-
simalnu vrednost (proračunatu po najuticajnijem faktom), pa na osnovu nje proveriti
specifičnu zapreminu vazduba. Poželjno je da ta vređnost bude veća od 6 m3/min. po
radniku: 1- ,

V
Vradn = ~ 2!£ > 6 m3/m in (10.45)
nradn

k ;:f" STl/ ' _' J. ' *

10.7.1.5. Proračun potrebnog dotoka na osnovu toplotnog faktora

Ako je toplota uticajna za rešavanje ventilacionib prilika, za proračun se mogu

koristiti sledeći obrasci: -
v - ' aT) ir.JJ' i - '• ...
_______ Quk
V = (m3/min) -V (10.46)
C (tjzi - tuj) • p 60

- gdeje:
Quk - ukupna količina toplote koja se stvara u prostoriji kJ/čas
tjzi - temperatura izlaznog vazduha
tui - temp. ulaznog vazduha u prostoriju
C - specifična toplota kJ/kg°C
p - gustina vazduha kg/m3

Često puta se potreban protok vazduha računa prema ukupnoj snazi motora u radu,
što se može ođrediti prema jednačini:

V = (10.47)
 281

gdeje: i
£N - ukupna snaga svih motora W
vm - specifiena zapremina vazduha na 1 W snage
Specifična zapremina vazduha po 1W instalisane snage našim propišima nije
normirana, nego se usklađuje sa realnim ili ocekivanim stanjem. Prema stranim iskustvima
ova vrednost vm iznosi od 0,003 do 0,007 m3/min W.

10.7.1.6. Proračun potrebnog protoka na osnovu brzine vazdušne struje

Da bi se obezbedili uslovi turbulentnog strujanja, propisima su predviđene mini-

malne brzine koje treba ostvariti da bi se sprečilo uslojavanje gasa ili stvaranje
neprovetrenih zona. Na osnovu toga minimalan protok vazduha iznosi:

^ ^ wmm (10.48)

10.7.1.7. Primer proračuna potrebnog zapreminskog protoka vazduha za

separatno provetravanje

Odrediti potreban dotok za provetravanje hodnika 0 3,5 m dužine 800 m. Masa

eksploziva potrebna za jedno miniranje iznosi 15 kg. Intenzitet izdvajanja prašine iznosi
1,2 mg/m3. Sadržaj siobodnog Si02 u prašini iznosi 19%.
Maksimalan broj radnika je 10. Stene su suve. Cevovod je od fleksibilnih cevi
dužine 20 m. Profil A = 9,62 m2. L - 15'■
R e še n je:
1. Ako je provetravanje kompresiono:

- prema obrascu Kirina (10.12): (za 7 = 30 min)

- prema Ušakovu (obrazac 10.15):

2,25 3 /B W 2 (pv h 2,25 3 15 (9,62 - 800)2 • 0,8 - 100

= 273,5 m3/m in.
t ■V7 kgc 30 1,43

- prema Voronjinu (obrazac 10.22):

78 3 / 7 8 3 /-------- ------- —
V = - j— V BW2 = v 15(9,62 • BOO)2 = 248 m3/min

- prema Mustelju (obrazac 10.23):

282

21,4 21,4
30
s f 15 ■19,62 • 800 = 242 m Vm in

prema Ksenofontovoj (obrazac 10.24):

250 BW = 250 f W , 9,62 - 800

/ „„„, 3 / .
= 298,5 m Vm in
' t V 75 + B ' 30 V 175 + 15

- na osnovu zaprašenosti (obrazac 8.43):

30 30
ndozv = 1,43 mg/m3 (prema propisima)
Ž Si02 + 2 19+2

J 1,2
V = = 1,06 m3/s = 64 mVmin
“dozv - no 1,43 - 0,3

- na osnovu brzine vazdušne struje (obrazac 10.48)

wmin = 0,25 m/s

V = A w rain = 9,62.0,25 = 2,4 m3/s = 144 m3/min.

Za kompresiono provetravanje usvojili smo srednju vrednost za zapreminski protok

vazduha dobijenu na osnovu faktora miniranja:

V = 260 m3/min. ,

2. Ako je provetravanje kombirtovano potreban protok kompresionog cevovoda

biće (obrazac 10.32):

W 173,2 0,866 „„ 3 .
V ,- 0 ,5 ^ = 0,5 0+)08 = 30 m /mm
0,008 30

Wpr = Wzg = A (15 + | ) = 9,62 (15 + = 173,2 m3 (obrazac 10.26)

5

15 • 100
r Bb = 0,866
° 10 • W,zg 10 • 173,2

- prema Voronjinu (obrazac 10.35):

V = V BA2£ b = ^ V 15 • 9 ,6 2 2 • 502 • 100 = 5 3 ,5 m 3/m in

l0 = 50 m (bez pregrade)
 283

- obrazac Ksenofontove daje neiogično maie vrednosti

- prema faktoru zaprašenosti:

V = 64 m3/min.

Usvaja se za kompresioni ventiiator dotok vazduha koji odgovara uspostavijanju

potrebne brzine u prostoriji

Vk = 9,62.0,25 = 2,4 m3/s

Pošto se ne postavlja pregrada, depresioni ventiiator treba da ima kapacitet:

Vd = 1,3 ■Vk = 1,3 -2 ,4 = 3,12 m3/ s

* 10.7.2. Proračun aerodinamičkih otpora cevovoda

Ventilator separatnog provetravanja treba da saviađa otpore cevovoda i otpore
prostorije kojom se vazduh vraća (kod kompresionog načina) odnosno kojom dolazi (kod
depresionog načina). Pošto su otpori prostorije u odnosu na otpore cevovoda nesrazmemo
manji, obično se kod proračuna separatnog provetravanja zanemamju.r ,
Depresija potrebna da se savlađaju otpori cevovoda data je jednačinom:

(10.49)

gdeje:
:.*c, X - koeficijent otpora
l - dužina cevovoda (m)
d - prečnik cevovoda (m)
w - brzina vazdušne straje (m/s)
p - gustina vazduha (kg/m3)
'X'it - • - -
Pošto između koeficijenta otpora X i koeficijenta trenja a postoje sledeći odnosi:

(10.50)
biće:

8 ag
P

4V
Ako se zameni brzina w = sledi:
ird2
284

/ 42V2
h = 4 a g 7d 63,6 a -4 V2 (Pa) (10.51)
U TT2,2
d

Koeficijennt trenja a za cevovode, može se odrediti po obrascu ili tab. 37

______a
(10.51)
(3,7 + log d)2

koeficijent a se određuje iz tab. 36.

Koeficijent a za cevi

Tabela 36.
Vrsta cevovoda Koeficijent a
metalni cevovod postavljen u pravcu 0,0038
metalni cevovod sa krivinama 0,0050
fieksibilni cevovod postavljen u pravcu 0,0030
fleksibilni cevovod sa krivinama 0,0045
fleksibilni cevovod loše obešen sa krivinama 0,0120

K ■
Koeficijent a za cevi

Tabela 37.
Prečnik cevi u (m) 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Koeficijent a . 10* 4,4 4,2 4,0 3,8 3,6 3,4 3,2 3,0

Otpor cevovoda (izjednačine (10.51) iznosi:

R .= 63,6 a - 7 (Ns2/ m 8) (10.53)

V ,:'f> . d

Da bi se realno odredila depresija cevovoda, potrebno je uzeti u obzir gubitke

vazdušne struje koji zavise od prečnika cevovoda, broja i vrste spojeva, otpora cevovoda
i specifične propustljivosti spojeva.
Za krute cevovode koeficijent gubitaka kgc računa se po obrascu:

kgc = (0,007 kgsp d j - J R + 1)2 (10.54)

gdeje:
/ - dužina cevovoda (m)
 285

4 - đožmajedos cevi iz sastava cevovoda (m)

R - otpor cevovođa (Ns2/m8)
kgSp - koeficijent specifične propustljivosti spojeva; određuje se iz tab. 38.

Koefieijent speeifične propustljivosti kgsp

Tabela 3&
Vrsta sastava ccvi Vrednost koeficijenta kgsp
Spq| premazan glinom 0,00743
Sloj premazan eementom 0,00349
Spoj sa prirebnicom bez zaptivača 0,005
Spoj sa prirubnicom i zaptivačem 0,0022-0,003
Dobro bermefičan spoj cevi 0,001
Spoj sa zaptivačem i spoljnim ovojem 0,00034
Spoj fleksibilnili cevi 0,00157

. Vreduost obmuto proporcionalna koeficijentu gubitaka je koeficijent dobave vaz-

đu&a-T|:

n = Z~ (10.55)
Kgc

Prema Lugovskom koeficijent dobave r\ iznosi:

= (10.56)

Vrednost koeficijenta n data je u tab. 39

Vređaost koeficijenta n

T abeiam
Kvalifet spoja cevi Kod kompresionog Kod đepresionog
Dobar 0,0062-0,009 0,018
Srednji 0,028 0,056
Loš 0,048 0,173

Kod kompresionog načina provetravanja, koeficijent dobave vazduha je veći nego

kođ depresionog. To dolazi otuda što u kompresionom cevovodu nastaje smanjenje
dinamičkogpritiskausledgubitaka, pasenataj načinsmanjujerazlikaupritiscimaizmeđu
 286

spoljne i nmutrašnje atmosfere cevovoda. Nasuprot tome, kod depresionog provetravanja,

opadanje dinamičkog pritiska izaziva povećanje razlike u pritiscima, a time i gubitke.
Vrednosti koeficijenta dobave u zavisnosti od dužine cevovoda / dužiue jedne
cevi 10? kao i prečnika, date su za fleksibilni cevovod u tab. 40.

Koeficijent dobave za fleksibilne cevi

Tahela 40 .
Vrednosti koeficijenta dobave t\
Đužina cevovoda (m)
Fleksibilne cevi fe=2Qm Fleksibilne cevi /0= 10 m
d < 0,6 m d > 0,6
100 0,934 0,934
200 0,877 0,885
300 0,841 0,820
400 0,800 0,758
500 0,769 0,709
600 0,741 0,649 ,
700 0,720 0,582
800 0,699 0,516
1000 0,649 0,380
1200 0,568 0,310
1400 0,505 0,250
1600 0,455 0,211
1800 0,414 0,160
2000 0,380 0,140

U koliko u cevovodu postoje krivine računa se i lokalni otpor po obrascu:

= 0,035 v2Wgr (10.57)

..... ■ _■j '/

gdeje:
. .. .. . , . ..., .. . . ■
V= ugao knvme
Wgf - srednja brzina vazdušne struje u pravom delu cevi (m/s)

Kada se određe koeficijenti gubitaka i dobave, depresija nehermetičnog cevovoda

može se izračunati po jednom od sledećih obrazaca: . ž -

h = R ■Vv ■Vr (10.58)

K' ' Vv + vr ,
h = R ( - ^2— ^)2 (10.59)
 287

h = kgcRVj (10.60)

Sledeći obrazae Švirkova uzima u obzir da je karakter gubitaka u cevovodu

promenljiv, preko koeficijenta promenjivosti gubitaka ^ -

h = RV^ (10.61)

Koeficijent određuje se iz tab. 41. u zavisonosti od koeficijenta dobave t|.

Koeficijent promenljivosti gubitaka i[i

Tabela 41.

* 'n *
i 1 0,5 0,493
0,9 0,885 0,4 0,413
0,8 0,788 0,3 0,338
0,7 0,676 0,2 0,267
0,64 - 0,616 0,1 0,195
0,6 0,578

Obrazac Vjeprova takođe uzima u obzir koeficijent dobave, pa za vrednosti t] > 0 ,3 5

depresija iznosi:

h = RV2 (0,59i) + 0,41)2 (10.62)

Kada je koeficijent dobave r\ < 0,35 depresiju treba računati:

h = RV2 (0,72t] + 0,125)2 (10.63)

Francuski istraživači (Loison, Bertard, Bodelle) na osnovu obimnih ispitivanja

sledećim obrascem definišu visinu gubitaka u cevovodima separatnog provetravanja:

Vgub = bL ( V (10.64)

Ovde su b i (3 koeficijenti koji karakterišu izvedbu cevovoda i nazivaju se

koeficijentima gubitaka.
Njihove vrednosti je dosta teško odrediti, a neki eksperimentaini podaci za
koeficijent (b) dati su u tab. 42 i odnose se na cevi prečnika 600 mm. Za ostale prečnike
treba vrednosti iz tab. 42 pomnožiti sa korekturinim faktorom:
288

Tl
—'lvo
(10.65)

II
1 •>
l.o
gde je d - prečnik cevi raziičit od 600 mm.
Vrednost koeficijenta (b) za prečnik cevi 0 6 0 0 mm

Tabela 42 .
Vrstacevi Koeficijent (b)
Usadni spoj premazan ilovačom 4 ,5 .10"4
Spoj sa prstenom od kaučuka 10’5 ■+ 1 0 *
Spoj sa metalnom prirub. i zapt. 4 ,5 .10‘5
Spoj sa karton.zaptivačem 6.10"4 '
Ivični spoj sa rav. zapt. od kaučuka 7 ,5 .10"5
Ivični spoj sa zapt. i omot. od'kauč. * ‘~ ~ 3.10"5
Gipki cevovod od elem. 1 = 30 m 1 ,5 .10'5

Kao što se vidi iz tab. 42 koeficijent b odražava tip i vrstu spoja, a koeficijent (3,
čije su vrednosti date u tab. 43 opšte stanje cevovoda:

Koeficijent p

Tabela 43. - J : ■v
Vrsta cevovoda P
Kruti cevovod sa znatnim gubicima ?. 0,5-0,6
Kruti cevovod dobro hermetiziran 0,9-1
Gipki cevovod o > 1.2

Protok koji ventilator treba da ostvari iznosi:

f;; v -V + . AP- ' (10.66)

v ° + (p + i) V
Ovdeje:
VQ - efektivni dotok na čelo radilišta
ho - depresija za slučaj kada nema gubitaka
~ L - ukupna dužina cevovoda
Depresija h^ određuje se po obrascu:

h0 = rLV0 (Pa) (10.67)

r - specifični otpor cevi, tj. aerodinamički otpor sveden na 1 m dužine cevi.

 289

Vredaost ovog otpora uzima se iz tab. 44.

Tabela 44.
Specifični otpor r (Ns2/m8>1za prečnik cevi d(m)
Vrsta cevi
0,4 0,5 0,6 0,8
Krute plastične cevi 1,71675 0,566275 0,228573 0,053955
Metalne nove cevi 1,9620 0,642555 0,259965 0,0613125
Metalne upotrebljavane cevi 2,10915 0,691605 0,279585 0,065727
Metaine deformisane cevi 2,49174 0,81423 0,328635 0,077499
Plastične fTeksibiine
dobro montirane 2,01105 0,65727 0,26487 0,062784
Plastične fleksibilne
loše montirane 2,49174 0,81423 0,328635 0,077499

Stvama depresija ventilatora (hv) kada se uzmu u obzir gubici u cevovodu odreduje
se iz obrasca:

™ <io -68>

U jednačini (10.68) koeficijent a iznosi:

za krute cevi a = 2
za fleksibilne cevi a = 1,7

1 0 .8. Prim eri proračuna sepam tnog provetm vanja

Primer 1
Ođređiti razliku pritisaka za kompresioni cevovod separatnog provetravanja, ako
je dužina siepe prostorije l = 300 m, a potreban dotok vazduha na čelo radilišta 3 m3/s.
R e š e n j e:
a) Proverava se da li odgovara fleksibilni cevovod prečnika d = 0,5 m sastavlje
iz elemenata lQ = 10 m.
Površina poprečnog preseka iznosi:

0,196 m2

Brziiia vazdušne struje:

V ^ 3
= 15,3 m /s
Acev 0,196
290

Pošto brzina aije suviše velika dimenzije čevovoda se mogu usvojiti.

b) Aerodinamički otpor cevovoda iznosi (obrazac 10.53):

R = 63,6 a - r = 63,6 • 0,00039 — - = 238,12 (Ns2/ m 8)

d5 0,55

a _ : 0,0045
u — = 0,00039
(3,7 + log d)2 (3,7 + log 0,5)2

a = 0,0045

Otpori se mogu odrediti i preko eksperimentalno određenih specifičuih otpora.

Na osnovu vrednosti specifičnog otpora za fleksibilne cevi prečnika d = 0,5
r = 0,8137 Ns2/m8 (iz tab. 38) biće aerodinamički otpor cevovoda:

R = 300 • 0,8137 = 244,11 (Ns2/m 8)

Pošto obrazac (10.53) omogućuje preciznije određivanje, usvaja se:

R = 238,12 Ns2/m8

c) Koeficijent dobave će biti:

t| = 0,841

ili
]_ 300
•n = (dn)/o = (0,50’°°8) 10 = 0,847

n= 0,008

d) Koeficijent gubitaka kgc iz obrasca (10.55) iznosi:

. 1 1
= 1,1.89
ti 0,841

e) Depresija cevovoda će biti:

- po obrascu (10.58):

h = R ■Vv • Vr =238,12 • 3,567 • 3 = 2548,1 Pa

Vv = -n • Vr = 1,189 • 3 = 3,567 m3/ s

 291

- po obrasciL (10.59):

b = (Yv * ^ ) 2 = 238,12 (3 ’56^ + 3 )2 = 2567,3 Pa,

- prema Lx)isonu (jednačine 10.66, 10.67 i 10.68):

ha = rLV| = 244,11 ■32 = 2196 Pa

b h o.R . . 6 • 10~4
V = V + P )P L = 3 +
Vv ° + ( | 3 + l ) vg (0,6 + 1) ■( 9,81
! ? r ) 0’6 • 3(» = 5,89 m3/ s

^ [>+TjT^i ■ * 2 , 9 6 11 +' - 2534 Pa

po obrascu (10.60):
*• ■ ?f ■':'*> l ** . " ./I V"- . •
; ...h = kgc RV? = 1,189 • 238,12 - 3? =3548^1 Pa
*• i •! ’* v‘ .*■ .
prema obrascu Švirkova (10.61): ' J

t|i = 0,828 (interpolacijom iz tab.35)

h = i|i RV2 = 0,828 ■238,12 ■3,5672 = 2508,6 Pa

prema obrascu Vjeprova (10.62):

h = RV2 (0,59 n + 0,41)2 = 238,12 • 3,5672 (0,59 ■0,84 + 0,41)2 = 2487,9 Pa

-$ '■
Na osnovu primene različitih postupaka minimalna depresija iznosi 2487,9 Pa, a
maksimaina 2567,3 Pa, a srednja vrednost iz šest metoda iznosi 2532 Pa, te se ova
vrednost može usvojiti kao realna.

10.9. Provetravanje siepih prostorija velike dužine

Proračun sistema separatnog provetravanja sa jednim ventilatorom iSi više njih u

seriji, ako su ovi postavljeni jedan pored drugog, kao što je pokazano, jednostavan je.
Znatno je složeniji proračun, ako su ventiiatori postavljeni na izvesnom rastojanju jedan
od drugog. Takva veza u metanskim rudnicima nije dozvoljena, ali se za hemetanske
preporučuje, jer pruža čitav niz prednosti.
Na si. (189a) prikazan je dijagram pritisaka kada su dva ventilatora postavljena
jedan do drugog.
 292

Serijska veza više ventilatora u jeđnom cevovodu sa razmakom, može se ostvariti

na tri načina:
1. Ako se drugi ventilator poštavi na mestu gde još postoji pozitivna razlika u
pritiscima ostvarena radom prvog ventilatora (sl. 189b):

Ahj > 0

2. Ako se drugi ventilator postavlja na inestu gde je depresija prvog ventilatora

dostigla vrednost nule; to je svođenje na nulti pritisak (sl. 189c):

,-V:. '• Ahj = 0 V;

3. Postavljanje ventilatora u seriji na rastojanju koje uslovljava postojanje i

pozitivne i negativne razlike u pritiscima gde je:

Ahj < 0 ;

y normalno se ne projektuje. Ipak, negativna razlika u pritiscima kod vezivanja ventilatora

u seriji nx>že nastati, ako stane neki od ventilatora, ili ako njihovo međusobno rastojanje
nije dobro određeno (sl. 189 a,b,c).
Velike dužine cevovoda zahtevaju vrlo velike depresije. Tp se vidi iz dijagrama
depresije si. 189.
 293

Ako su dva ventilatora serijski vezana na jednom mestu, depresija je najveća (sl.
189a), ako su razmaknuti nešto je manja (sl. 189b), a ako ih ima više na odredcnom
rastojanju đepresija u cevovodu je znatno manja (sl. 189c), a to je najpovoljnije u odnosu
na gubitke.
Vezivanje ventilatora u seriji sa stvaranjem pozitivno-negativne depresije je
nepovoijno, jer izaziva recirkulaciju vazduha, kako je to prikazano na sl. 190.

VV \ \ V \ \ \ \ "T

\ \ \ \ \ \ \ W \ \ ' \ V v \V \" \

l i i i \\\\\.I l? T T T t r ^
\ \ \\ \ \ \ \ \ \ w

SL 190.

T reba istaći da dijagrami promene depresije u cevovodu u stvamosti ne predstavijaju

prave linije nego krive. Takva kriva prikazana je na sl. 189a crtkasto. Međutim, radi
jednostavnijeg postupka, može se prihvatiti pravoiinijska promena depresije.
Ugao p koji zaklapa iinija promene depresije sa apscisom (sl. 191) određuje se iz
jednačine:

a UV2
(10.69)
A3

odnosno:

tg P = rcV2 (10.70)

gd eje rc - specifični otpor

cevođoda (Ns2/m8m)

SL 191.
294

Izjednačine (10.70) se vidi da ugao opadanja depresije zavisi samo od specifičnog

otpora i protoka vazduha.
Karakteristična kriva više ventilatora serijski vezanih konstruiše se sabiranjem
njihovih depresija pri istim količinama vazduha.
Karakteristična kriva cevovoda konstruiše se izjednačine h — R^v:Vy usvajanjem
proizvoljnih vrednosti za protoke (0 ,5 ,1 ,2 ,...m3/s) i izračunavanjem odgovarajućih
depresija.
Smatra se da je potpuno neracionalno vezivanje više od tri ventilatora na istom
mestu u seriji. Osim toga, na taj način treba spajati samo iste tipove ventilatora sa istim
karakteristikama, jer manji ventilator stvara dodatni otpor većem. Njihovo međusobno
rastojanje obično treba da iznosi oko desetostruku vrednost prečnika cevovoda. Za
nemetanske rudnike dozvoljava se (čak i preporučuje) serijska veza ventilatora u cevovodu
na određenom međusobnom rastojanju, koje treba proračunati.
Na sL 192. prikazanje dijagram serijske veze više ventilatora istog tipa za različite
dužine cevovoda. Tako na primer, jednim ventilatorom se provetrava dužina od 400 m
uz protok kroz ventilator od 3,2 m3/s; dužinu od 1150 m mogu da savladaju dva ventilatora
uz protok od 2,7 m3/š; za dužinu od 1550 m potrebna su tri ventilatora, a protok iznosi
3 m3/s, četiri ventilatora savlađuju 1740 m sa protokom 3,1 m3/s i 1940 m pet ventilatora
sa protokom 3,2 m3/s. Depresija se u ovim varijantama kreče od 2 do 10 kPa.

V , m 3/s

SL 192.
 295

Proračim serijske veze više ventilatora može se vršiti na nekoliko načina. Ovde
će biti prikazane dve metode.

10.9. L 1 metoda

Dotok vazduha koju ostvaruju prvi ventilator, računajući od sveže vazdušne struje,
iznosi:

V vi V r "k VgUbc

gde su: 'i

VgUbc - ukupni gubici vazduha u cevovodu m /s

Depresija prvog ventilatora obično se uzima hvi = 0,3 huk-

Na osnovu vrednosti hvi i Vvi bira se tip ventilatora i iz dijagrama vcntilatora
uzimaju tačne vrednosti depresije i protoka. Drugi ventilator se postavlja na mestu gde
đepresija prema dijagramu na sl. 193 iznosi oko 20% vrednosti prvog ventilatora.

h <>

V, V,V2
VI

SL 193.

Rastojanje l\ na kojem se ugrađuje drugi ventilator iznosi

(10.72)

..... - ' 'F\ -O

gde je: rcev - specifični otpor cevovoda (Ns /m • m)

Protok kroz drugi ventilator treba da bude;

(10.73)
296

Depresija drugog ventiiatora hv2 uzima se iz dijagrama na osnovu vrednosti Vv2

određene po jednačini (10.73).
Mesto postavljanja trećeg ventilatora treba da odgovara u dijagramu orđinati:

0,2 (0,2 hvi+ h v2) (10.74)

Protok kroz treei ventiiator će biti:

l - h
v v3 = V'
v gubc
-------i
j (10.75)

Ovde je V 'gub = VV2 - Vr

Rastojanje 1%izmedu drugog i trećeg ventilatora iznosi:

_ 0,8 (0,2 hvj + hV2)

(10.76)

Iz đijagrama se oćitava vrednost depresije hv3 koja odgovara protoku Vv3 (jedn.
8.71). Zavisno od dužine cevovoda ovaj postupak ugrađivanja ventilatora se ponavlja sve
dok se ne postigne potrebna ukupna dužina tj. l\ + h + ...Zn = /.

10.9.2 . 11 rneioda:

Ovo je grafoanalitička metoda kojom se proračunava serijska veza više ventilatora

svođenjem na nultu depresiju.
Pošto se u jednom cevovodu javljaju i gubici vazduha i gubici depresije, proraču-
navaju se prvo njihove vrednosti na sledeći način:
- gubici vazduha pv:

Pv = e P' (10.77)

- gubici depresije ph:

Pv - 1
(10.78)
Ph 2/»pv

U jednačinama (10.77) i (10.78) znači:

1,48
P = (10.79)
d

a - koeficijent trenja, određuje se po obrascu (10.51)

kneh - koeficijent nehermetičnosti iz tab. 45
 297

Koeficijent nehermetičnost kneh

Tabela 45.
Koeficijeiit nehermctičnosti knch
Stanje cevovoda
kompresioni cev. depresioni cev.
dobro hennetiziran cevovod 0,00005 - 0,0001 0,000065 - 0,00015
srednje hermetiziran cevovod 0,0001 -0 ,0 0 0 2 0,00013 - 0,0003
ioše hermetiziran cevovod 0,0005 0,00065 - 0,00075

Vrednosti iz tab. 45 odnose se na nove cevovode, dok se za upotrebljavane moraju

povečati 1,5 do 2 puta.
Ukupna depresija cevovoda, ako se provetravanje vrši samo sa jednim vcntilatorom
iznosi:

h = (4 a Ph^ + J ) ( ~ ^ ) 2 ' g (Pa)

Kada se ugrađuje više ventilatora depresija se računa po sektorima, pa depresija

jednog sektora iznosi: ,c

TT d; (3;

Dužina jednog sektora iznosi:

Vj
ln (10.82)
Pi V i-1

Po ovoj metodici proračun se vrši od čela radilišta prema vezi sa protočnom

vazdušnom strujom.
Depresija prvog ventilator će biti:

32
h = (V2vl - V?) • g (10.83)
” df p ,

gde je Vr - efektivni potreban dotok na čelo radilišta u m3/s. <<

Kada se uvrste odgovarajuće vrednosti u jednačinu (10.76) dobiće se jednačina

parabole sa nepoznatom Vvj. Ucrtavanjem ove parabole u dijagram karakteristika ven-
tilatora grafički se određuje tražena vrednost Vvj, koja predstavlja apscisu presečne tačke
karakteristike ventilatora sa konstruisanom parabolom.
298

Jednačina depresije drugog sektora iznosi:

32 -
hv2 = (Vv2 - Vvl) (10.84)
TT d2f*2

U koliko nema promena na eevovodu vrednosti a, p ostaju iste tokom celog

proračuna. - :
Kada su poznati protoci Vr* Vvi, Vv2*-- niogu se izračunati i odgovarajuće dužine
pojedinih sektora po jednačini (10.82). Primeri proračuna separatnog provetravanja slepih
prostorija velike dužine primenom opisanih metoda dati su u prilogu

10.10. Provetravanje okana u fa n izrade

Okno je vertikalna rudarska prostorija, pa u njoj dolazi do izražaja strujanje vazduha

pod dejstvom ventilacionog uređaja, termodinamičkih faktora i kinetičke energije vodenih
kapijica.
Temperatura vazduha u poprečnom preseku
okna ima raziičite vrednosti, zavisno od udaljenosti
posmatrane tačke od obima. Zbog toga se topliji, lakši
vazduh podiže, a hladniji spušta.
Kapanje vode u oknu takođe utiče na strujanje
vazduha u oknu. Kapljice prilikom padanja povlače
za sobom i određene količine vazduha i na taj način
dejstvuju s suprotno kretanju toplog vazduha koji se
podiže, Sve ovo utiče da se u oknu uspostavlja
strujanje vazduha naniže duž obima i strujanja naviše
centralnim delom okna (sl. 194).
Kod provetravanja okna prilikom izrade mogu
se primeniti sva tri načina separatnog provetravanja
(kompresioni, depresioni i kombinovani), ali se
najčešće koristi kompresioni. Tome u prilog govori
više razloga:
- Rastojanje kraja cevi od čela radilišta koje
je kod kompresionog provetravanja znatno veće doz-
voljava nesmetani rad uz povoljan efekat prevetrava-
nja,
1 Odvođenje gasova kod depresionog
provetravanja vrši se veoma usporeno, a naročito je
otežano, ako se kraj eevovoda više udalji od čela.
Kombinovano provetravanje takođe ima
nedostataka u ovom slučaju, jer zahteva dva cevovoda
koji se moraju sprovesti kroz visecu platformu, a to
je često puta vrio komplikovano ili čak nemoguće.
Kod kompresionog načina koji je ovde naj-
S l 194. pogodniji, ventilator se postavlja napovršini, nauda-
 299

ljenosti najmannje 15-20 m od ušća okna, da bi se onemogućila recirkuiacija vazduha.

1 0 J 0 .L Proračun provetravanja okna

Kod proračuna uticajnih parametara provetravanja potrebno je naročitu pažnju

obratiti na prisustvo kapajuće vode i proiaz kroz metanonosne slojeve.
Uticaj kapanja vode na ventiiacioni režim u oknu ma da je uočen, još uvek nije u
potpunosti teoretski i praktično razjašnjen. Naime, kapanje vođe odražava se dvostruko:
kinetički i hemijski. Vodene kapi upijaju neke gasove i na taj način utiču na smanjenje
potrebnih količina vazduha u odnosu na faktor miniranja. Zbog toga neki autori u obrazac
Voronjina uvode koeficijent ovodnjenosti koV:

^>vP(ALy
(m3/ s) (10.85)
v2
^gub

Ovaj obrazac Voronjina izveden je za horizontalne separamo provetravane pros-

torije, pa se zato računa sa nekom srednjom vrednošću koeficijenta trenja
a - 0,00175.. Međutim, poznatoje dajekoeficijent trenja okana znatno viši, pa sezbog
toga po ovom obrascu dobijaju protoci koji ne mogu da uspostave povoljnu atmosferu.
Zbog toga je bolje koristiti obrazac koji uzima u obzir i koeficijent trenja:

k0VB (ALV
(m3/s ) ( 10.86)
a k gub

Ako se u oknu javlja metan ili se očekuje njegovo izdvajanje iz slojeva, proverava
se potreban protok i u odnosu na metan:

100 (10.87)
'dozv

Izdvajanjem metana iz sloja koji preseca okno može se odrediti iz obrasca:

J0 ~ 0,002 DmW 4- 9,4 Dar + 0,163 D2m a2 ( 10.88)

Ovde je: D - nrečnik okna m; m - moćnost sloja koji se preseca (m); W _

-3 J ------ !.— f~\T i __ t - „2 ____>-______ 3 / v
metanonosnost sloja mJ/t; ai - izdvajanje CH4 sa 1 xtf površine omotača okna (nrVs);
a2 - izdvajanje CH4 iz 1 t iskopanog uglja (m3/s).
U obrascu (10.88) uzeto je u obzir da dubina dreniranja gasa iznosi oko 10 m, da
iskopani ugalj može ostati 6 časova neizvezen i da je izdvajanje gasa sa otvorenih površina
ravnomemo. Međutim, pošto je izdvajanje gasa obično u početku intenzivnije, treba
dotok vazduha računat po faktom gasa povećati za 50%.
Prema maksimalnom broju zaposlenih, potrebna količina vazduha iznosi:
300

V = 0,1 n >_ . ; (10.89)

gdeje n - broj zaposlemh.

Usvaja se najveća vrednost koja se dobija proračunom na psnovu faktora miniranja,
metana i broja Ijudi.
Protok vazduha na ventilatoru (Vv) mora da bude u skladu sa gubicima u cevovodu:

. Vv = kgub V ' ;- ’ '■• ; — \ (10.90)

Za provetravanje okana najpogodnije su plastične fleksibilne cevi zato što su znatno

iakše od metalnili i što se izrađuju u eiementima večih dužina (20, 30 m), pa su gubići
u cevovodu znatno manji. Takođe? ova vrsta cevirje lakša za montažu. r ^ i

1 0 J L Provetmvanje tunelaipfostoHja velikogprofiki

Da bi se ostvario potreban efekat provetravanja u slepim prostorijama potrebni su

srazmemo veliki zapreminski protoci. Ispitivanja pomoču Mdromođela pokazala su da
mogu nastati vrlo specifična aerodinamička stanja.
Na sl. 195 prikazanaje raspodela brzine vazdušne struje u prostoriji velikog profila
(45 m2) koja se provetravala separatno. Brzina vazdušne struje menjala se od 0;1 m/s
pri dnu do 1,1 m/s u gomjem delu. Tfeba istaći da je temperatura pri podini iznosila
19,5°C a pri krovini 20,1°C. Ovakvu raspodelu brzina uslovljava različita gustina i
viskoznost vazduha usled temperatumih razlika. Interesantno je istaći da otpori bokova,
krovine i podine u tom pogledu ne pokazuju neki naročit uticaj.
 301

U ovakvim slučajevima moguće je uspostavljanje laminamog strujanja čak i pri

većim Rejnoldsovim brojevima. Na primer, pri brzini od 4 m/min i Re = 34.600, kao
i brzini 8 m/min i Re = 62.000 utvrđenoje postojanje laminamog sloja, pa je neophodno
obratiti pažnju na ove pojave raslojavanja vazduha.
Dalja ispitivanja raslojavanja pokazuju da može doći i do stvaranja susretnih
strajanja, kako se vidi na sL 196.
U prostom oko čela radilišta jasno se mogu izdvojiti tri karakteristične zone A,
B iC .

Zom A zanzima prostor od čela radilišta do otvora cevovoda. U njoj dolazi do

inteioziviiog mešanja vazđufia i taj uticaj može da se oseti na dužini od 45 m,
Zona B je zona poisisavanja, a prostire se od otvora cevi do profila u kojem nema
kretanja vazduha. U ovoj zoni je vrlo jasno izraženo raslojavanje vazduha i formiranje
susretniii struja. U donjem delu vazduha se kreće ka čelu, a u gomjem od čela.
U zoni C doiazi do turbulencije u celom profilu i do ravnomemijeg mešanja štetnih
sastojaka.
U pogiedu provetravanja najveći problem predstavija zona B, jer od njene veličine
zavisi eiikasnost odvođenja štetniii gasova sa čela radilišta. Ako je ova zona velika,
potrebni su veliki protoci vazduba. Zbog toga je kod proračuna potrebno zonu mešanja
gasova proširiti jpš i sa ovom zonom podsisavanja, tj. računati da je:

L = + % : : (10 91)

Friiikom izgradnje tunela javljaju se brojni zagađivači atmosfere kao što su na

primer: gasovi miniranja, gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem, gasovi autogenog
zavarivanja, prašina i visoke temperature, pa su zbog toga potrebni znatni protoci vazduha.
Osim toga, pošto se radi o velikim profilima mora se ostvariti brzina koja obezbeđuje
turbulentao stmjanje. Ovo se može postići na siedeči način: -; :v
; ; kombinovanim separatnim provetravanjem, bez pregrade;
- kombinovanim separatnim provetravanjem, sa pregradom;
r: - provetravanjem sa ventilatorima bez cevovoda;
- provetravanjem pomoćnim potkopima.
302

10.11. L Kombinovano provetravanje bez pregrade

O vaj n ačin j e istovetan onom k o ji se prim eEjiije k o d izrad e liodnika, sam o što su
zbog veiikiii p ro to k a potreb n i cevovodi- većeg prečnika. Z bog velik e d ep resije k o risti se
serijsk a veza više ventilatora. O rganizacija p rovetrav an ja p ri tom e m ože b iti različita.
O v o se n ajb o ije m ože videti n a prirnem izgradnje tunela isp o d M on b lao a.
T im el j e b io dug 1 1?6 k m i zajednički su g a g rad ile F ran cu sk a i Itaiija s tim što
j e svaka strana im ala d u žin u o d 5 ,8 km . P o v ršin a poprečnog p resek a tun ela izn o sila j e
85 m 2. (sl. 197a)

S l. 1 9 7 a .

F ran cu zi su provetravanje organizovaii p o m o ću dva eevovoda, od kojili j e p rv i

ra d io stalno k ao k om presioni. D ra g i cevovod j e bio većeg prečn ik a, a u n jem u su
u g rađ iv an a p o d v a v entilatora n a m eđusobnom ra sto ja n ju o d 1500-1900 m . O vaj cevovođ
j e d ejstvovao k o m presiono, aii se n a 2 0 m inuta p re m in iran ja uk lju čiv ao n a depresiono
d ejstv o i tak o rad io sve d o k u potpunosti n išu odstranjeni gasovž m im ranja sa čela. Z a
p ro v etrav an je čela nije b ilo p o trebno više o d 2 0 m inuta.
Sa italijanske strane provetravanje j e b ilo organizovano sa d v a cevovoda prečnika.
2 i 2 ,5 m , u svakom po tri ventilatora, n a m eđusobnom rastojanju, k ako j e to p rikazano
n a sL 197b. P rv i cevovod dostizao j e d o 100 m od čela i k ro z n jeg a j e p ro laz ilo 5 0 m 3/šv
D ru g i cevovod se završavao na 300 m o d čela i k ro z n jeg a j e ubacivano 85 m 3/s. P ovratna
v azdušna stra ja im ala j e b rzin u oko 1,6 m /s. P osle m iniranja, o b a cevovođa u k ljučivaia
su se n a dep resio n i rad , tako da j e tunelom strajao čist v a z d u k

5800

2850 -- )250 1 7 0 0

7
-c o - -coJ
<Xh < 22-
300 2750 1390 1360 f
Sl. 197b.
 303

10.11,2. Kombinovano provetravanje sa pregradom

Ovakav način provetravanja sastoji se u tome što se u gomjem đelu profiia postavlja
pregrada (sl. 198a) kroz koju se izviače gasovi miniranja pomoću depresionog ventilatora.
U blizini čela postavlja se kompresioni cevovod koji vrši turbulenciju vazduha i ubrzava
odvođenje gasova.

SL 198a,

10,11,3. Komhinovano provetravanje sa specijalnim otvorima na cevima

Svež vazduh se ubacuje kompresionim cevovodom (na sl; 198b) cevovod 1) koji
ima otvore kroz koje taj svež vazduh izlazi. Depresioni cevovod (2) ima takođe otvore,
ali su oni razmešteni u šahovskom poretku u ođnosu na otvore cevovoda 1. Na taj način
se svež vazduh ispušta celom dužinom tunela, a zagađen takođe usisava celom dužinom.
To znači da se osim uzdužnog stmjanja ostvaruje i poprečno, pa se u veiikim profilima
postiže efikasna turbulencija vazduha.
304

10.11.4. Provetravanje sa ventilatorima hez cevovoda

Kod ovog načina koriste se ventilatori - ejektori, a provetravanje je moguće, ako

je aerodmamički otpor prostorije manji od kritičnog, koji se izračunava po obraseu:

_ J_
A A
Rjo- = 1,22 ----- (10.92)

gdeje:
Rkr “ kritični aerodinamički otpor
Av - površina izlaznog otvora ventilatora
A - površina poprečnog preseka prostorije u kojoj je postavljen ventilator.
Protok vazduha kroz tunel iznosi:

vt = v / -------------- — -------- (10.93)

V Av (0,82 Rujj A2 + 1)

gdeje:
Vv - protok kroz ventilator
RUk - ukupai aerodinamički otpor tunela
Bolji efekat postiže se ako se na ventilatore ugradi konfuzor. Odnos površine
otvora konfuzora i otvora ventilatora treba da buđe;

Aj.
— = 0,3 + 0 ,5 (10.94)
Ay

Na sl. 199 prikazano je provetravanje tunela sa ventilatorima bez cevi.

... .' -J • 'i L ■„ .... , .... ..

% / / / / / / / / / / / / / < / y / / y w / v v / y -w ;/ / / ^ y / / y / / M / / y / A

U koliko se pri izradi tunela koriste pomoćni potkopi i provetravanje se organizuje

preko ovih. Na sl. 200 a) prikazan je način provetravanja kada se radi gomji deo profila,
a na sl. 200 b) kada se izrađuje ceo profil.
 305

t j
4Z P 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 ? \ y7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 %

L
I!
&-B

/
M0$
/S s / / / / Klć/A //

5/. 200.

Položaj cevovoda u profilu vidi se sa šeme poprečnih preseka (presek A-A i B-B).

10.11.6. Potreban protok vazduha za provetravanje tunela

Prema gasovima miniranja za tunele manjeg poprečnog preseka od 40 m2 pri

kompresionom provetravanju, potreban protok vazduha iznosi:

Vr = 0,192 (10.95)

gdeje:
306

V (10.96)
v 0 ,0 8 1

V - zapreminski protok potreban za statičko razređenje u celoj prostoriji

B - masa eksploziva zajedno miniranje
b - sadržaj gasova u eksplozivu
b = 4 0 //kg pri miniranju u stenama

(10.97)

v - specifična zapremina vazduha potrebna za jednu promenu

L - dužina tunela
Ako je poprečni presek tunela veći od 40 m2 potreban protok se računa po obrascu:

A/0 2 ( L - l 0)
Vr = ” (10.98)

Ovde je:

*o ” * ~i 7 = (10.99)
7 “mb T!mb V A

C0 - početna koncentracija gasova

7 - gustina stena t/m3
/mb - prosečna dužioa minskih bušotina
T]mb - koeficijent iskorišćenja minske bušotine

Prema gasovima motora ša umtrašnjim sagorevanjem

- kod statičkog izvora gasova:

Vr = k Vg T (10.101)

- kod pokretnog izvora gasova:

Vr = 0,007 N (10.102)

Ovde je:
k =1, 2 : 1,4 koeficijent neravnomemosti
Vg - zapremina gasova m3/s
 307

T = 80 -r 110 ukupna toksičnost gasova (zavisni od tipa motora sa nnutrašnjim

sagorevanjem)
N - ukupna snaga motora (kW )

Prema minimalnoj brzini vazdušne struje:

V - A Wmin (10.103)

Potrebna količina vazduba usvaja se prema najvećoj vrednosti dobijenoj po obras-

cima: (1 0 .1 0 1 ), (1 0 .1 0 2 ), (1 0 .1 0 3 ).
Izbor ventilatora i vezivanje u seriji vrši se na načine prikazane u pogiavlju 10.8 .
 GLAVA XI

11. PROJEKTOVANJE VENTILACIJE RUDNIKA

Praviino projektovana ventilacija mđnilca jedan je od osnovnih faktora buduće

sigume i uspešne eksploatacije mineraine sirovine. Zbog toga se ona ne sme svoditi na
jednostavno izračunavanje ventilacionili parametara već isprojektovanog podzemnog
proizvodnog sistema. Nedovoljna saradnja projektanata raznili specijalnosti može dovesti
do toga da izostanu optimalna rešenja, da se primene neekonomični, pa čak i nedovoljno
sigumi sistem i, jer ih neki kapitalni objekti, usvojena dinamika ekspioatacije ili metode
čine takvim. \
Projektovanje ventilacije mdnika mora da se izvodi sistematski i logičnim redos-
iedom koji obuhvata: izbor načina provetravanja, izbor šeme provetravanja, analizu
uticajnih parametara za projektovanje ventilacije, proračun potrebnih koiičina vazduha
za radna mesta i ostaie potrošače u ruđniku, određivanje ukupnog zapreminskog protoka
za mdnik i proračun potrebne raspodele vazduha, provera dozvoijenih brzina i potrebnih
profiia prostorija, anaiizu depresionih odnosa u ventilacionom sistemu, izbor glavnog
ventiiatora, organizaciju i proračune separatnog provetravanja, način i organizaciju
kontrole provetravanja, proračun troškova provetravanja i ekonomskih pokazateija.
Pri projektovanju naročitu pažnju treba obratiti na mdnike sa pojavama gasova,
ckspiozivne prašine, kod eksploatacije ugija i mda sklonih samozapaijenju, kao i pri
mdarskim radovima u većimdubinama. U takvim slučajevima probiemi ventilacije postaju
obično presuđni za usvajanja određenih teSinoloških postupaka i inženjerskih rešenja.
O izbora načina provetravanja, kao i najpogodnije šeme provetravanja bilo je
govora u giavi V detaljno, pa se ovde neće ova problematika posebno tretirati.

11J , Analim utieajnih parametara m projektovmje ventiladje

Da bi se daio što bolje i sigumije rešenje ventilacije, potrebno je da projektant

raspolaže podacima o svim opasnim uticajima koji mogu biti od značaja. To se odnosi
naročito na poznavanje gasoobilnosti rudnika, podatke o prirodnoj sklonosii ugija
samozapaljenju i o eksplozivnim karakteristikama ugijene prašine.

I L L L Odredivanje metanonosnosti lezista

Da bi se utvrdila što realnija metanosnost ležišta, potrebno je izvršiti ispitivanja

prirodne metanonosnosti uglja, sadržaja metana u eksperimentalnoj bušotini i stvame
metanoobilnosti
 309

Utvrđivanje prirodne metanonosnosti je veoma komplikovano zbog promenljivili

geološko-tektonskili prilika, različite gasne propustljivosti uglja i stena, različitog stepena
karbonifikacije itd.
Da bi se određila prirođna metanonosnost WG uzimaju se sveži uzorci uglja u
hermetičke posude. U laboratoriji se uzorak melje i određuje zapremina i sastav os-
lobođenog gasa. Sadržaj metana Z u uzorku preračunava se na suv ugalj i čistu ugljenu
supstancu (bez pepela) po obrascima:

Zg ■ 100 ~ ,
z = (c“ 3 /s> m 3/0 d i- i)

pri čerau je:

z i + Z2 + Z3
Zg (cm3/g ) (11.2)
“ u

O vdeje:
Zi - zapremina metana koja se oslobodila u hermetičkoj posudi (cm3)
Z'i - zapremina metana koja se izdvojila u mlinu pre početka mlevenja (cm3).
Ovo se još naziva i firakcija I.
Z3 - zapremina metana koja se izdvojila pri mlevenju - frakcija II (cm3)
niu - masa uzorka uglja (g)
9 - sadržaj slobodne i higroskopske vlage u uzorku uglja (%)
p - sadržaj pepela u uzorku uglja (%)

Prilikom proračunavanja prirodne metanonosnosti uzimaju se sledeće korekcije:

- ako je sadržaj metana do 3 m3/t čistog uglja, dobijene vređnosti se povećavaju
za 25% da se otklone greške pri uzimanju uzoraka i manipulacijama u laboratoriji
(vrednosti Z i, Z2, Z3);
- izračunata vrednost Z po obrascu (11.1) povećava se za 33%, pa će biti:

WQ = 1,33Z (m3/tču) (11.3)

- ako je sadržaj CH4 veći od 3 m3/t vrednost Z izračunata po obrascu (11.1) unosi
se u sledeću jednačinu:

WG 2 ,1 5 Z - 2,17 (m3/tžu) (11.4)

Brži i jeduostavniji metod jeste ozimanje uzoraka iz eksperimentalne bušotine.

Ovaj postupak se sastoji u tome što se neposredno posle miniranja po osi prostorije izradi
bušotina dužine 4-6 m, hermetički zatvori, pa se odmah uzmu 4 uzorka, a kasnije svakih
15 minuta po jedan. Najveca vrednost iz svih uzoraka pređstavlja metanonosnost sloja.
Na osnovu brojnih istraživanja u svetu većina autora (Schulz, Stiiffken, Winter,
Pateisky, Kozlovski) oslanja se na zavisnost između volatila (gasova oslobođenih suvom
destilacijom uglja) i metanonosnosti.
310

Kozlovski [139] smatra .da je ova zavisnost potvrđena i pravilom Hilta, po kojem
metaaonosnost sloja raste obmuto proporcionaino sadržaju volatila, a sadržaj volatila se
smanjuje sa porastom stepena karbonifikacije uglja

- 1 L L 2 . Stvarna (relaiivna) metanoohilnost {VcR4) moze se odreditipo ohrascu:

VCH4 = 1 4 , 4 ^ ^ (m3/t) (11.5)

gdeje:
Kmax - maksimaina koncentracija metana u uzorku u proizvodnoj smeni
V - zapreminski protok vazduba na mestu uzimaoja uzorka koji je pokazao
maksinialni sadržaj (Kmax) u iziaznoj stmji ventilacionog odeienja
F - proizvodnja u ventilacionom odeljenju (t/dan)

Koziovski (139) je utvrdio da se maksimalna koncentracija postiže 4-5 časova

posle početka eksploatacije. Uzorci se ne smeju uzimati u neradne dane.
Đa bi se što pravilnije rešiio provetravanje metanske jam e? potrebno je obratiti
pažnju na način izdvajanjametana. 1
Metan se izdvaja u jami iz glavnih (primamili) i sekunđamili izvora.
Glavni izvori su iskopaai ugalj, radna čela i bokovi prostorije.
Sekunđarni izvpri su okoini slojevi koji oslobađaju metan kroz pukotine, šupljine
i gasopropusne stene.
Neki istraživački (Kegel) smatraju čak da ukupno izdvajanje iz sekundaniili izvora
nekoiiko puta premašuje izdvajanje iz pripremnžh radova.
U gom jošleskim radniciroa najveće količine metana potiču sa otkopa, dok Lidin,
Skočinski i neki dmgi autori smatraju da.se.iz priprema može izdvojiti 50-70% ukupnih
količina CH4. Ove razlike tumače se različtim geotektonskim usjovima, metodama
pripreme i eksploatacije. 1 ■
Kod nastupnog otkopavanja maksimalna koncentracija metana javlja se 150-200
m ođ čela radilišta u ventilaciononi hodniku.
se odmah na izlazu
sa čela, na početku ventilacionog hodnika.
Pri ofkopavanju iz uglja se izdvoji samo jedan deo gasa. Opšte uzevši izdvajanje
metana iz izdrobljenog uglja je složen proces kapilame, molekularae ipovršinske difuzije.
Postoji proporcionaina zavisnost između stepena usitnjenosti i brzine degazacije.
To znači da velika upotreba eksploziva, osim negativnog ekonomskog efekta,
uzrok je povećanog oslobađanja metana pri transportu. Time se povećava dotok metana
u svežu vazdušnu stmju, jer se u većini mdnika transport odvija kroz prostorije koje
služe za dovođenje svežeg vazduha na radna mesta.
Velika zaostala gasonosnost karakteristična je za ugljeve visokog štepena metamor-
fizma. ...' f ■- ;
Intenzitet izdvajanja metana iz otkopanog ulja zavisi i od temperatumih lazlika
sloja i vazdušne stmje. Prema nekim istraživačima, temperatume razlike od 14°C smanjuje
intenzitet izdvajanja za 20-40% kod frakcija 50-60 mm, a 8-14% kod frakcija 5-10 mm.
Prema Giintem ugalj iz francuskih mdnika zadržava oko 50% prirodne metanonosnosti.
 311

Prema Miilleru za rurske rudnike koji sadrže preko 5 m3 CH4/t, zaostala metanonos-
nost na kraju podzemnog transportnog puta može se ođrediti po obrascu:

Wk = 0,11 W0 + 2 (m3/tiu) (11.6)

Prema Paulu (139) ta vrednost iznosi:

Wk = 0,16 WQ + 2,8 (m3/tžu) (11.7)

U jednačinama (11.6) i (11.7) WQoznačava pocetnu metanonosnost.

Utvrđeno je da antraciti iz Rurskog basena sadrže i posle devet meseci čak do
0,9% GH4/t.
Da bi se za jedan rudnik odredio stepen metanoobilnosti potrebno je raspolagati
dokumentacijom o srednjoj relativnoj metanoobilnosti u toku bar pet godina za sve
otkopane i aktivne horizonte. Ovi podaci omogućuju da se grafički prikaže zavisnost
srednjih vrednosti relativne metanoobilnosti od dubine u dijagramu gde je apscisa dubina,
a ordinata reiativna metanoobilnost.
Stepen metanoobilnosti predstavlja kotangens ugla a koji zaklapa prava, povučena
kroz utvrđene vrednosti na poznatim dubinama (tačka 1 i 2), sa apscisom (sl. 201).

Sl. 201.

Na ovaj način mogu se dati i izvesne prognoze. Naravno ovo važi samo pod
pretpostavkom da neće doći do većih ležišnih i eksploatacionih promena (na primer u
slučaju da se radi o prethodnom otplinjavanju i slično).
312

Sredaje vređnosti metanoobiinosti na jednom hoiizontu mogu znatno da varirajn.

Zbog toga se u rudarske karte unose srednje gođišnje vrednosti relativne metanobilnosti
i spajaju linije iste gasoobilnosti (izometanske linije); pa se ekstrapoiiraju u takve karte
i izo-iinije za dublje horizontes kako se to vidi sa sL 202.

SL 202.

Prognoze metanoobilnosti za nove, dublje horizonte u jednoj jami obično se vrše

istovremeno na dva načina. U stvari korišćenje dva načina predstavija neophodnu kontroiu
i proveru.
Po prvom načinu metanoobilnost se izračunava za pojedine horizonte i slojeve
kako po pružanju tako i po padu i na osnovu tih podataka grafički određuje stepen
metanoobilnosti i prognoza metanoobilnosti za dublje horizonte.
Po drugom načinu se relativna metanoobilnost računa na bazi merenja protoka
vazduha i sadržine metana u glavnoj izlaznoj vazdušnoj struji, kao i prosečne proizvodnje.
I ovi pođaci interpretiraju se grafički.
Ako je relativna metanoobilnost dobijena po prvoj metodi manja nego po drugoj,
zaključuje se da postoji znatno izdvajanje metana, i o tome se mora voditi računa kod
projektovanja.
Ukoliko se međutim, dobiju obmuti rezultati, zaključuje se da proračuni po prvoj
metodi nisu bili dovoljno tačni pa ih treba proveriti.
Prva metoda je komplikovanija, ali daje upotrebljive rezultate, a druga metoda je
samo orijentaciona i kontroina.

l l . L J. Uticaj tehničko-tehnolo'ških parametara na metanoobilnost

Metanoobilnost zavisi od čitavnog niza tehničko-tehnoloških faktora kao što su:

dužina otkopnog čela, brzina napredovanja, način provetravanja, način zapunjavanja
otkopanih prostora i dr.
 313

• - M etan iz o k o ln ih stena i slojeva đ o tiče d o otkoprdii ra d ilišta k ro z p u k o tin e i p rslin e

stv o re n e otkop av an jem . A .V iž n e r sm atra d a sa p o v e ć a n je m duiine širokog čela ra ste
re ia tiv n a m etanoobilnĐ St otko p n o g p o lja , o đ nosno ru d n ik a. Š iro k a če la rnaie diižme k o ja
im ajn v e lik u b rz in u n ap red o v an ja m bgn znatno u tic a ti n a sm an jen je m etan o o b iln o sti.
Ako se otkopavanje vrši sa širokim čelima male đužme u odstupanju, takođe dolazi
do smanjenja metanoobilnosti između ostalog i zbog toga što je jo š u fazi pripreme
otkopnog polja izvršena delimična degazacija^ :;
Eksperimentalno je dokazano da do smanjenja relativne metanoobilnosti dolazi
kod širokih čela čija sb dužina krece maksimalno do 120 m. f 1* ^ \
Takođe je dokazano da se sa povecanjem dužine otkopa smanjuje efekat otpli-
njavanja srazmemo tom povečanju đužine. Zbog tog su kod širokib čela velike dužine
potrebne dva ventilaciona bodnika od kojib jedan služi isključivo za odvođenje gasova i
' kroz njega se ne sme dozvoliti niti prolaz Ijudi, niti doprema materijala. Takva mesta se
kontrolišu i sistemima daljinske automatske kontrole.
Erzina napredovanja od večeg je značaja za sigumost rada nego za produktivnbst
i o tome se mora stalno voditi računa. I u našoj zem lji male brzine napredovanja često
su dovodile do mdarskih katastrbfa. Ovaj tehnološki parametar od bitnog je uticaja i na
ugroženost endogenim požarima. - ’-
U kolikb se povećava brzina napredovanja otkopa smanjuje se i dotok metana iz
starih radova u otkopni prostor. Ovo nastaje kao rezultat smanjenja razlika parcijalnih
pritisaka m eiam u steromrađu i na otkopu. j p i
- Da bi se smanjio dotok metana iž starih radova u otkop treba omogućiti direktno
bdvođenje gasa u ventilacioni hodnik, ali je istovremeno neophodno kontrolisati njegov
sadržaj kako se ne bi prešle maksimalno dozvoljene koncentracije u njemu.
Kod odstupnog otkopavanja sa povećanjem brzine napredovanja relativna
metanoobilnost iz starih radova u početku sejako smanjuje, a posle je to smanjenje blaže. 1
Kod nastupnog otkopavanja sa povećanjem brzine napredovanja na 1,5-2,4
m/smenu, relativna metanoobilnost se takođe naglo smanjuje u početku, ali se kasnije to
smanjenje potpuno izgubi.
Ispitivanjima je dokazano da je metanoobilnost otkopnog polja manja kod odstup-i
nog nego kod nastupnog otkopavanja. To dolazi otuda što se već u fazi pripreme otkopnog
polja izvrši delimična degazacija.
Navedeni primeri ukazuju na neophodnost tesne sarađnje projektanata tehnologije
otkopavanja i ventilacije, kako bi se odabrala najpovoljnija rešenja i izbegle kasnije
nepovoljne posledice, koje se uglavnom uvek prenose na stanje provetravanja.

11.2. Proračun potrebnih mpreminskih protoka vazduha za rudnik

2 c Kod projektovanja ventilacije veoma je važno pravilno određiti potrebne protoke

vazduha da bi se obezbedilo efikasno provetravanje radnih mesta. -UC-.t .
Ti zapreminski protbci moraju da budu takvi da obezbede hormalan i bezopasan
rad u celom podzemnom sistemu. U glavi X detaljno su obrađene metode određivanja
potrebnih protoka u separatno provetravanim radilištima na osnovu gasova miniranja,
gasova iz ležišta, prašine, kod primene motora sa unutrašnjim sagorevanjem i dr. Usvaja
se najveća vrednost dobijena proračunima i proverava na minimalnu brzinu strujanja.
314

Osim radnih mesta, potrebno je obezbediti odgovarajuće provetravanje za magacin

eksploziva, pumpne komore, transformatorske stanice i sl.
Za magacin eksploziva smatra se da je dovoljno da se u toku jednog časa zapremina
vazduha izmeni barem šest puta, pa se zbog toga potreban protok može odrediti po
obrascu:

Vmc = 0,1 W (m 3/m in) (1 1 .8 )

g d eje W - ukupna zapremina magacinskog prostora (m ).

Pumpne komore i druge komore u kojima rade elektromotori provetravaju se sa
sledećim protocima:

Vk = 10N (1 — 7]) Kopt (m 3/m in) : (1 1 .9 )

gd eje: N - ukupna snaga motora (kW) r f

t) - stepen iskorišćenja .■ ,,
Kopt - koeficijent opterećenja motora u toku dana; ako na primer pumpe
rade samo jednu smenu, koeficijent opterećenja iznosi 0,33% .
; Osim separatno provetravanih radilišta i komora, među glavne potrošače u rudniku
spadaju protočno provetravani otkopi - široka čela i plkopne komore.
Provetravanje širokih čela najpovoljnije je tako organizovati da srednja brzina
vazdušne struje u najnepovoljnijem slučaju bude oko 1 m /s. Manje brzine, obzirom na
promenljivost profila širokog čela zavisno od faze rada, ne bi m ogle obezbediti efikasno
odvođenje metana i prašine.
Otkopna radilišta tipa komora (isključujući kod stubnih metoda gde je provetravanje
separatno) uglavnom se primenjuju u rudnicima metala i nemetala.
Komore se mogu provetravati protočno, slobodnim strujama i kombinovanim
turbulentnim strujama.
Na sl. 203 i 204 prikazana su dva primera protočnog provefravanja komora, a
potreban zapreminski protok može se odrediti iz obrasca:

3A (o,5 b + 5) ; 3, , :
Vok = ■ V — ------ 1 (nrVmin) ;: V ;

gde je: Vok - zapreminski protok vazduha za otkopnu komoru (m3/m in) :
A - površina poprečnog preseka komore (m2)
B - masa eksploziva upotrebljena za jedno miniranje u komori (kg)
t - potrebno vreme provetravanja (min) ;

,- • _ Ako komora nije celom dužinom protočna ili je u .fa zi izrade, organizuje se
provetravanje slobodnim strujama, kako je to pokazanona si. 205 i 206. Strujanje vazduha
celom zapreminom obezbeđuju po jedan kompresioni i jedan. depresioni ventilator sa
odgovarajućim cevpvodima. ; • r i=
 315

C Q ‘ž~ o fg & g fes—■ - ~ ... i-'i

Sl. 203. SL 204.

5
Sl.205. Sl. 206.

Potreban protok u ovom slučaju određuje se po obrascu:

W ■k b , 500A , 3,
v k =■'2,3---- ----- ig (rn/mm) (11.11)

Ovde je: kgUb - koeficijent gubitaka u kompresionom cevovodu na dužini /; ova

vrednost može se uzeti na osnovu obrasca:

^gub = 1 + 0,002/ (11.12)

Wg - zapremina zone širenja gasova; ova vrednost računa se po obrascu:

Wg = A (0 ,5 B + 5 ) (m3) (11.13)

Kada se komora provetrava kombinovanim turbulentnim strujama, organizacija

provetravanja vidi. se sa sl. 207 i 208, a potreban protok ođređuje iz obrasca:
316

k^b (0,8 - 0,0017/)

vk = W ■Wg - - - (m3/min) (11.14)

gd eje: l - rastojanje od čela do otvora depresionog cevovoda (m)

W - zapremina dela komore koji se provetrava pod uticajem rada separatnih
ventilatora; ovdeje:

W = A • Z (m3) (11.15)

C0 “ početna uslovna koncentracija ugljenmonoksida; računa se po obrascu:

100B « b
Cn = (11.16)
Wff

■sadržaj otrovnib gasova sveden na ugljenmonoksid;

S l 207. ' S l 208.

U pogledu zaprašenosti vazdušne struje, takođe su dati neki obrasci u glavi X .

Međutim treba istaći da se još nije došlo do metoda proračuna koje bi davale opšte
pribvatljive rezultate. Razlog tome je i taj što vazđušna struja ne samo da iznosi prašinu,
nego i je i uzvitlava. Na taj način se može doći i do neadekvatnili rešenja.
Iz istih razloga najpovoijnije je u odoosi! na faktor zaprašenosti održavati sređnje
brzine oko.0,5-1 m/s.

113. Određivanje ukupnog zapremimkog protoka i potrehne rmpođele

Ukupan potreban zapreminski protok vazduha, koji treba da ostvaruje giavni

ventilator da bi se radnik efikasno provetravao, može se određiti iz obrasca:
 317

Vuk - kn (kr 2V otk + k 'r 2V so + 2V sp + 2 V k + SVgub) (11.17)

O vdeje:
kn - koeficijent neravnomemosti. koji uzima u obzir nemogućnost potpunog
šlaganj a profačunskih vrednosti sa onima koje se ostvamju u ruđničkim uslovima; vrednost
ovog koeficijenta je obično kn = 1, 1, osim u slučajevima kada se oceni da odstupanja
mogu biti i veća;
kr - koeficijent rezerve vazđuha kojim se može uzeti u obzir mogućnost povećanja
proizvodnje;
k V koeficijent rezerve za otkope koji se provetravaju separatno;
V0tk “ potreban zapreminski protok za protočno provetravane otkope i široka čela
m3/s
Vos - potreban zapreminski protok za separatno provetravane otkope m3/s
Vsp _ potreban zapreminski protok za pripremna radilišta m3/s
Vk - potreban zapreminski protok za komore (pumpna, magacin eksploziva i sl.)
Vgub “ zapremina gubitaka vazđuha za koje se ocenjuje da se ne mogu izbeći.

Ovako određen ukupni protok za mdnik mora da se raspodeli u ventilacionoj mreži

i usmeri prema potrebi svim potrošačima.
Osnova za proračiin je kanohska šema, za koju treba odrediti prvo prirodnu
raspodelu, pa zatim izvršiti regulaciju. Poželjno je da se potrebna raspodela ostvari sa
što manjim brojem regulatora - prigušivača.
Za svako otkopno radiiište potrebno je obezbediti zaseban ogranak sveže vazdušne
struje, a istrošeni vazduh voditi direktno u ventilacione prostorije.
U koliko je u izuzetnim slučajevima nemoguće obezbediti svež vazduh za svako
pripremno radiiište, mora se posebno dokazati kvalitet ulazne vazdušne siruje, a kod
metanskih rudnika kontfolisati sistemom automatske daljinske kontrole. Kod rudnika sa
pojavama izboja gasa i materijala ne sme se projektovati serijško provetravanje pripremnih
(naravno, ni otkopnih) radilišta.

11.4. Provera dozvoljenih brdna i potrebnih profila prostorija

i' .. %
Propisima su predviđene kako maksimalne, tako i minimalne brzine vazdušne
struje, pa se o tome mora voditi računa u fazi projektovanja.
D o prekoračenja brzina obično dolazi kada se želi postići heka ušteda na izradi
prostorije. Međutim, neadekvatni profili se višestruko negativno odraze pri eksploataciji:
brzine vazduha su na granici dozvoljenih, smanjeni profili povećavaju otpore, depresiju,
a time i troškove provetravanja, a ceo podzemni sistem nema uslova za dalji razvoj ili
povećanje proizvodnje bez novih i velikih ulaganja. Zbog toga je veoma važno da se bar
glavneprostorije, kako za svežu tako i za istrošenu vazdušnu struju pravilno dimenzioniraju
i ostave rudniku mogućnost za nesmetan razvoj.
U pogledu maksimalnih brzina naši propisi dozvoljavaju do 4 m/s na radnim
mestima (otkopima, pripremi), do 8 m /s u ostaiim prostorijama za otpremu ili prolaz
radnika i do 10 m /s u prostorijama koje služe isključivo za provetravanje.
318

Minimalne brzine predviđaju se za hodnike sa elektro-vučom od 1,0 m /s, za otkopne

hodnike od 0,5 m /s, za komore od 0,1 m/s i 0,2 m/s za osiale prostorije.
Za prostorije sa lokalnim izvorištima metana zahtevaju se brzine koje će
onemogućiti stvaranje metanskih siojeva.
U pogiedu separatno provetravanih radilišta naši propisi ne predviđaju minimaine
brzine, a što je inače vrlo bitno za efekat ovog načina provetravanja. Zbog toga pri
projektovanju treba i kod separatnog provetravanja obezbediti brzinu povratne vazdušne
struje barem u granicama 0 ,2-0 ,5 m /s. ;

11.5. Određimnje potrebne depresije rudnika i izrada potencijalnih šema

Visina ukupne depresije rudnika je važan sigumosni i ekonomski parametar. Njena

vrednost ne sme da bude suviše niska, jer bi to uticalo na stabilnost vazdušnih straja.
Isto tako ne dozvoljavaju se ni suviše veiike depresije, jer povećavaju gubitke vazdušne
struje, intenziviraju oksidacione procese i u ogromnoj meri povećavaju troškove
provetravanja. Prema tome, pravilno određivanje depresijeje od velikog značaja za kvalitet
projekta ventilacije.
Međutim, da bi se što preciznije analiziraio stanje depresije, odnosno potencijainih
odnosa u ventilacionoj mreži vrši še snimanje potencijalnih šema (za postojeće rudnike)
iii izrada projektovane odnosno prognozne potencijalne šeme (za nove rudnike).

11.5.1. Izrada potencijalnih šema za postojeće ritdnike

Za postojeće radnike ventilaeiono stanje se analizira na bazi promene

aerodinamičkog adijabatskog odnosno izentropskog potencijala uz izradu odgovarajućih
šema. Podloga za izradu šeme su merenja izvršena u rudniku.
U novoprojektovanim rudnicima, naravno, nije moguće vršiti nikakva merenja,
pa se zbog toga izrađuju prognozne šeme na bazi promene hidrodinamičkih potencijala.
Karakteristika izentropske promene stanja jeste nepromenjena entropija, to jest:

s = const i ds = 0 (11.18)

a jednačina izentrope (adijabate):

pvk = co n st; k (11.19)

Entalpija vazduha iznosi:

i = cp T odnosno di = cpdT (11.20)

Pošto kod izentropske proinene stanja nema ni dovođenja ni odvođenja toplote

(d q = o), a pošto je priraštaj toplote dq = di - vdp može se napisati:
 319

di - vdp = 0 ( 11.21)

Iz jednačina (11.20) i (11.21) dobija se dalje:

cp
dp = ^ dT ( 11.22)

Diferencijalni oblik jednačine ravnoteže sila glasi:

dp dz
(11.23)
dx ® p dx

Gustina p je recipročna vrednost specifične zapremine:

1
(11.24)

pa se zamenom vrednosti dp iz jednačine (11.22) i p iz jednačine (11.24) u

jednačinu (11.23) dobija:

dT
(11.25)
dx cp dx

Ako se jednačina (11.25) integrali u granicama ođ TC) do T i z do zQ dobija se

jeđnačina promene temperature atmosferskog vazduha pri izentropskoj promeni stanja:

T - T0 = f (z0 - z)

odnosno:

T = T, (11.26)
1 + Lp Ao (zo - z)

Iz Klapejronove jednačine (pv = RT) specifična zapremina iznosi:

rt - : :
V= (11.27)

pa se za izentropsku (adijabatsku) promenu stanja može napisati:

RkTk
= const ( 11. 28)
s k
P
odnosno:
320

Tk
ps — = const (11.29)
P
ili:

= coest (11.30)
k - 1
Ps k

Za uslove koji se razmatraju - počeino i konačno stanje temperature pri

izentropskom procesu, jeđnačina (11.30) će glasiti:

k- 1 k - 1 = const (11.31)

Ps k Po k
odakle je:
k- 1 k - 1
k 1 k
ps • ==: 7 “ • Po (11.32)
Ao

Pošto je temperatura T već ranije izražena jednačm om '(l 1.26) đobiće se zamenom
u jednačini (11.32): ;

k~l k -l

Ps k = Po k [ I + (Z0 - z) ] (1 1 .3 3 )

ikonačno:

k • — >H
Ps = Po [ 1 + r t (ZG - z) ] k ~ l (11.34)

Izvedena jednačina predstavlja pritisak za vreme izentropske promene stanja.

Potencijal rudničkog vazdulia (h) u proizvoljnoj tački ventilacione inreže, određen
m osnovu izentropske promene stanja, predstavlja razliku izmedu izmerenog pritiska p
i pritiska kod izentropske promene (ps)> pa će biti:

t = p-Ps (11.35)

Na osnovu podataka dobijenih merenjima parametara vazđušne struje u rudniku

izračunavaju se pritisci ps po jednačini (11.34) i depresija po jednačini (11.35).
Razlika potencijaia između dve proizvoljne tačke u ventilacionoj mreži iznosi:

Ah — Ji] — h2 (11.36)
 321

Prirodna depresija u pojedinim kosim i vertikalnim ograncima pri izentropskoj

promeni stanja data je jednačinom:

V ir = - (Psl - Ps2) - Pg (z2 - Zl) (11.37)

gde su: z\ i kote odgovarajućih tačaka izmeđo kojih se određuje prirodna

depresija, psi i ps2 vrednosti aerodinamičkog izentropskog potencijala u tim tačkama
određene po jednačini (11.34), a p - srednja gustina vazduha između dve tačke.
Razlika potencijala izražena jednačinom (11.36) može da se izrazi i kao razlika
tikupno utrošene mehaničke depresije (hv) i prirodne depresije (hpnr):

h = hY ± hprir (11.38)
U praksi razlika potencijala h može se izračunati na osnovu merenja u rudniku
preko jednačina (11.34), (11.35) i (11.36), a prirodna depresija iz obrasca (11.37), pa
se na osnovu toga za svaki ogranak rudničke ventilacione mreže može ođrediti vrednost
utrošene depresije ventilatora (hv):

hv = Ahs ± h prir (11.39)

Zavisno od toga da li mehanička i prorodna depresija imaju isti ili suprotan pravac,
znak u jednačinama (11.38) i (11.39) biće plus ili minus.
Fostupak snimanja i izrade potencijalnih šema je sledeći: *
1) Izrađuje se kanonska šema i određuju tačke merenja u jami i njihove kote;
2) U određenim tačkama mere se psihrometrima temperature suvog i vlažnog
termometra (ts, tv), baroluksima pritisak (B), a brzinomerima ili preciznim anemometrima
srednje brzine (w);
3) Na osnovu podataka merenja izračunavaju se osnovni parametri vazdušne struje
relativna cp i apsolutna vlaga (x), kao i gustina vazduha (p) u svakoj memoj tački i unose
u tabelu;
4) Izračunavaju se vrednosti aerodinamičkog izentropskog potencijala za svaku
memu tačku po jednačinama (11.34) i (11.35) i unose u tabelu;
5) Na osnovu ovih podataka izrađuju se kanonsko-potencijalna i visinsko-poten-
cijalna šema;
6) premajednačini (11.37) računa se prirodna depresija za kose i vertikalne ogranke
po obrascu (11.37) i unosi u posebnu tabelu;
7) Raspodela vazduha u ventilacionoj mreži prikazuje se takođe tabelamo. Ovi
podaci unose se u kanonsku šemu;
8) Na osnovu izračunatih podataka može se izrađiti i kumulativna kanonsko
potencijalna šema sa ograncima u kojima se vidi dejstvo prirodne depresije.
Da bi ceo postupak oko izrade potencijalnih štema bio jasniji u prilogu br. 18 dat
je kompletan primer proračuna. ' 'T .
Na osnovu snimljenih potencijalnih šema mogu se izraditi brojne analize značajne
za unapređenje ventilacionog stanja jame. Tako na primer:
- Iz depresije ogranaka i podataka o raspodeli vazduha mogu se sa mnogo većom
tačnošću odrediti aeordinamički otpori tih ogranaka. U koliko .su ogranci prostorije
322-

k o n sta n ta o g poprečnog p resek a i sa isto m podgradom , m o g n se n a ovaj n ač in u tv rd iti

realn e v red n o sti k oeficijenata trenja a z a takvu v rstu pod g rađ e, ■
- P otencijaIne šem e n a v rio pregledan način ukazu jn n a n ed o statk e u pro v etrav an ju .
N a p rim e r, ak o su p o tencijalne razlike u dijagonaiaina m ale znači da m ože doći do p rek id a
v azd u šne stra je ili p o d u ticajem p riro d n e depresije ili zarašav an ja u b o čn iin ograncim a,
čak i d o neželjenog, pa i opasnog o b rtan ja vazdušne straje.
» N a o sn o v u p o tencijalnih šem a i. položaja starih rad o v a u n jim a.inože ,se n a vrem e
u o č iti da li su stari radovi izloženi velikoj depresionoj razlici i d a H p o sto ji op asn o st od
in ten zivnijeg p ro sisav an ja vazduba. N a taj n ačin se d aju rešen ja kako d a se sm anje g ubici
k ro z stare rad o v e i kako da se blagovrem eno spreči razvoj endogenili p o ž a m ih p rocesa,
o čem u će d etaijn ije b iti g o v o ra u G lavi X II.

11.5.2. hrađa potencijalnih šema'za novoprojektovane rudnike

P o što se za n ovoprojektovane rudnike n e raspolaže stv am im pokazateljim a i

p aram etiim a , p o ten cijaln a šem a se radi n a bazi p roraču n sk ih v red n o sti, a n a b az i p ro je k -
to v an e, o d n o sn o p o treb n e raspodele vazduha. R edosled p ro raču n a j e sledeći:
1) Izrađ u je se k an o n sk a šem a razvođenja vazduha;
2) Izračunavaju se a e ro đ in a m č k i o tp o ri p rem a obrascu:

R = ot-^ 7 (Ns2/m8) (11.39)

, a3 .

O v e v re d n o sti za k o m p letn u kan o n sk u šem u u n o se se u tabelu.

3) N a o sn o v u k a n o a sk e šem e i o tp o ra ogranak a izraču n av a se p riro d n a raspodela
vazd u ha n a n ačin kako j e to pokazano u G lavi V .
4) U p o re đ en jem p riro d n e i p o treb n e raspodele v azduha v rš i se p ro raču n reg u lato ra
p ro to k a i o rg an izacije p lan sk e raspodela vazduha.
5) N a b az i tako reg u lisan e raspodele p roračunav a se p ad dep resije za sv e ogran k e
u kan o nskoj šem i. O vi p o d aci unose se u tabelu.
6 ) P o d aci iz tabele služe za konstru isan je kanonsk o -p o ten cijaln e i visin sk o -p o ten -
cijaln e šem e i n a osn o v u o v ih se rade d alje analize p o g o d n o sti p ro jektovanog ventilacionog
sistem a. -

11.6. IzJbor glavnog veniilatora

Da bi se mogao pravilno izabrati glavni ventilator mora se poći od činjenice da je

rudnik veoma dinamičan proizvodni pogon i da se njegove potrebe n pogledu obezbeđenja
vazduhom mogu menjati u vrlo širokom đijapazonu. Zbog toga treba predvideti takav
ventilator, koji se može bez teškoća i uz zadovoljavajuće sigum osnei ekonomske efekte,
uskladivati sa svim razvojnim potrebama rudnika. To pre svega znači da može da menja
zapreminski protok i depresiju lako i brzo, a da pri tom stepen iskorišćenja ostane u
približno istim , povoljnim granicama.
 323

O b ziro m n a to đ a je d a n glavni y entilator o bezbeđuje p erio đ ek sp lo atacije o d b arem

1 0 -2 0 go dina, neo p h o d ao j e sagiedati m žnim alno i m ak sim ain o p o treb a n k ap acitet za
takav p erio d i n a o snovu to g a izvršiti đefinitivan izb o r ventilato ra. O sim to g a, treb a u v ek
b ira ti savrem ene i visokokvalitetne uređaje, j e r d anašnjim razv o jem n au k e i teh n ik e b rz o
d o lazi do k v alitetn ih p ro m en a i savršenijih konstrukcija.
N a sl. 20 9 prikazan j e dijag ram karak teristik a je d n o g savrem enog aksijalnog
ven tilato ra.
V e n tiiato r im a m ogućnost regulacije kapaciteta p ro m en o m u g la lo p atica ro to ra i
to au to m atski i u hod u , feez zaustavljanja.
324'.

Z a o b last prom ene' p ro to k a o d 60 do 120:m 3/s i d e p r e s ije 'M 1200 d o 2 8 0 0 P a 9

step en isk o rišćen ja se k reće od 80 do 8 3% . U to m p erio d u ek v iv alen tn i o tv o r ru d n ičk e
v en tilacio n e n u e ž e .m o ž e d a se m enja o d '1 ,8 d o ;3 ,0 m 2 . Z a ek v iv alen tn e o tv o re isp o d
1 , 6 m 2 ovaj v en tilato r zalaži ii obiast neekonom ičnog, p a čak i n estab iln o g ra đ a (sedlasie-
.karakteristike) i za takve nsio v e g a ne. treba korisriti..

' 11 .7. Organimcija i prom čm sepmrmimg prm etm vm ja

R ađ n iin m estim a k o ja se ne m ogu p rovetravati p ro to čn im v azdušnim strajasna treb a

p o sv etiti p u n u pažn ju ii fa z i pro jek to v an ja.
N a jp o v o ljn ije j e d a se obezbede posebni ogranci svežeg v azd n h a za svako rad ilište,
d a u p ro tocnoj straji. iz k o je cevni v en tilato r uzim a vazduii b u d e p ro to k b a r 30% veći o d
k o ličin e v azduha n a n jeg o v o m esisn o m o tv o ra i d a ventilacio n i u ređ aj b u d e tako p o stav ljen
d a se izbegne recirkuiacija.
G ubici v azduha ti cevovodu m o raju se uzeti u o b zir pri. o đ ređ iv an ju k ap aciteta
v e n tila to ra 1 p ro ra č u n a 1u kupnog p ro to k a za radrnk.
N a ro čitu pažn ju treb a o b ra tid n a b rz in u p o v ra tn e vazdušne stru je, j e r j e o n a često
p u ta n edo v o ljn a.
P rim en a flek sib iln ih plastičnili cevi za ra d n ik e hm čitav n iz p re d n o sii i...danas se
o v e širo ko k o riste, m eđutim , v ee u fa ž i projekfovanja n io ra se sk re n u ti p ažn ja m p rav iln o
o d ržav an je. C evovodi k o ji n em aju spiraino ojacanje m o raju im ati k riv m e iz k ru tih
eiem en ata, d a n e b i dolazilo do povećanja otp o ra, p a čak i d o p re k id a p ro to k a. O sim toga
tak v i cev o v o d i zahtevaju p ra v iln o vešanje i d o b ro zatezan je, k a o i stalnti k o n tro lu ne
sam o v izu eln u , n ego 1 m e m im insirdm entim a. . - /
O b ziro m n a veliki broj zagađivača vazdušne stra je u ra d n ic im a i p o treb am a z a sve
v eć im p ro to cim a p o tp u n o je .neracionalno i neekonom ično k o ris titi:eevi m alog prečnika.
Cevovodi' 0 300 m m im aju čak. 13 p u ta veće aerodinam ičke o tp o re n eg o isti eevo v o d i
0 5 0 0 ffiia. O b z iro m e a .v išp k u cen u en erg ije i n a p o treb u b esp rek iđ n o g rad a celo k u p n o g
sistem a p ro v etrav aiija, tako pro jek to v an i u ređ aji b itn o b i u ticaii n a ekonom ske efek te.
P rak tičk i se m ože uzeti da j e 3-u o dnosu n a zahteve sav rem en e ra d arsk e p ro izv o d n je,
u p o tre b a cevi 0 300 r 0 40 0 danas sasvim neracionalna.

n 1L8. ■Kontrola sistema provetmvanja

K o n tro la p ro v etrav an ja j e važan sek to r ra d a n a ra d n ik ii i zato treb a n a ađekvataii

n ačin đ a b u d e obrađena u o k v ira p ro jek ta ventilacije. P ro jek at treb a d a p red v id i m etode
k o n tro le , n a č in evidencije u skladu sa p ro p isim a i specifičn o stim a ra d n ik a , kao i u čestalo st
p ro v e re p o jed in ih ' param etra zn ačajn ih za sig u m o st u rad n ik u .
V e n tilacio n o -sig u m o sn i p aram etri m ogu d a se k o n tro lišu m anuelno i au to m atsk i.
Z a fu d n ik e u g lja sa p o javam a gasova, sa izražen o m p o ro d n o m sk lo n o šću
sam o zapaljenju, sa ek splozivnom p rašin o m , treba p red v id eti isk lju čiv o sistem e daljin sk e
au to m atske k o n tro le. U tp m p o g ied u ne sm e b iti dilem e n iti p rav d an ja v iso k im tro šk o v im a
u lag an ja, j e r p ro izv o d n ja u je d n o m ra d n ik u m ože b iti ren tab iln a sam o a k o je u isto v rem e
1 d o v o ljn o sig u raa.
 325

Sistemima automatske kontrole treba obuhvatiti barem najvažnije parametre:

sadržaj metana, sadržaj ugljen monoksida, brzine vazdušne struje, odnosno protoke i
temperature. Projektant ventilacije mora dati lokacije kontroiisaniii mesta i parametre
kontrole u rudničkoj ventilacionoj mreži, a tehničko rešenje sistema daje projektant
automatike.
Osim toga, projektom treba predvideti i svu ostalu kontrolnu opremu i instrumente,
kao i neophodni dodatni pribor. Naravno da ova oprema mora da bude prilagođena
specifičnostima rudnika.
Pošto svaka kontrola zahteva određenu stručnost, projektom treba predvideti
odgovarajuće profile i radnu snagu koja će izvršavati zadatke vezane za besperkomo
funkcionisanje projektovanog režima provetravanja.

11.9. Ekonomski pokazatelji provetravanja

Svaki projekat provetravanja mdnika mora da obuhvati i ekonomičnost sistema i

iskaže uticaj obezbedenja povoljnih uslova radne atmosfere na ukupne troškove
eksploatacije. Savremeni pristup ovim problemima nalaže đa se traže najracionalnija i
najekonomičnija rešenja, ali ne na štetu sigumosti ili odlaganja za neke kasnije razvojne
faze rudnika. Mišljenja stručnjaka u tom pogledu u svetu su nepodeljena, pa su već mnogi
ruđnici obustavili proizvodnju iii nikad nisu ni izgrađeni kada se dokazalo da bi
obezbeđenje povoljne i sigum e atmosfere bilo i suviše skupo.
Kako se povećava dubina eksploatacionih radova tako rastu i ukupni troškovi, ali
naročito troškovi provetravanja i zaštite. Prema istraživanjima mnogih rudarskih eksperata
došio se do zaključaka da bi rudarska tehnika mogla đa obezbedi eksploataciju, transport
i izvoz sa bilo koje dubine, aii ne i potreban minimum uslova radne atmosfere pri uslovima
rentabilnosti. Zbog toga se mora očekivati da će budućim razvojem rudarske podzemne
eksploatacije troškovi provetravanja i njihovo učešće u ukupnim troškovima sve više
rasti.
Ukupni troškovi provetravanja obuhvataju: izrađu i održavanje ventilacionih pros-
torija, izradu i održavanje ventilacionih objekata (vrata, pregrada, regulatora protoka,
vetrenih mostova), nabavku i ugradnju glavnog ventilatora, izgradnju kanala, uređaja za
obrtanje smera stmjanja, izgradnju ostalih objekata ventilatorske stanice, troškove
izgradnje daljinske automatske kontrole, troškove separatnog provetravanja, klimatizacije
(u kpliko je potrebno), troškove kontrole i održavanja svih uređaja ventilacionnog sistema,
izdatke za električnu energiju kojom se obezbeđuje funkcionisanje projektovanog ven-
tilacionog sistema.
Oprema službe ventilacije na mdniku treba da bude prilagođena specifičnostima
eksploatacionih uslova. Kod mdnika uglja mora se predvideti oprema laboratorije za
analizu gasa, kod mdnika ugroženih agresivnom mineralnom prašinom - takođe potrebna
laboratorijska i prenosna oprema i instmmenti.
Besprekomo funkcionisanje sistema provetravanja i kontrolu stanja mogu da
obezbede (uz odgovarajuću opremu) samo dovoljno stmčni i kvalifikovani kadrovi, pa
se i ove potrebe moraju iskazati kroz ukupne troškove. Pri tome se mora imati u vidu
značaj ove službe i potreba adekvatnog nagradivanja u odnosu na efekte rada, a nezavisno
od hijerarhijskog ranga ovih stmčnjaka u okvim rudarskog preduzeća.
 GLAVA XII

12. VENTELACIJA U USLOVIMA POŽARA

M ogućnost izbijanja jam skih požara u rudnicima uglja vrlo je velika, a znatno
vsća kod onih, čiji ugljevi imaju veću sklonost samozapaljenju. Pod uticajem požara u
jam skoj ventilacionoj m reži, a naročito u njenim dijagonaiama m ože doći do obrtanja
pravca vazđušue struje i tim e do opasnih poremećaja u ventilaciji rudnika. To dolazi usied
nastanka požam e depresije tj. takve depresije koja je režultat velikih temperatumih razlika.
Obično se m isli da je dejstvo požam e depresije najveće na mestu požara, pa se većina
analiza svodi na takva razmatranja. Međutim, vreli požam i gasovi na svom putu ka izlazu
m ogu da stvore uslove za nastanak lokalne požam e depresije, što takođe predstavlja
m ogućnost poremećaja vazdušne sttuje.

12.1. Laktdna požarna depresija

'i' p ' » •. " :, : “ .. | f ,, •
Vredaost lokalne požam e depresije, odnosno vrednost toplotne depresije nastale
pod uticajem požara u rudniku može se ođrediti polazeći od obrasca:

hpož = (Pl - P2) (7 - ^ ) 8 (1 2 .1 )

gde su: Pi i P2 - pristisci u početnoj i krajnjoj tački posmatranog ogranka

p i p ' - gustina vazđuha pre i za vreme požara
Gustina vazduha za vreme požara može se izračunati iz jednačine gasnog stanja za
slučaj požara:

PsfV' = R'T' (12.2)

gde je: psr - srednja vrednost pritiska

v' = “ r " Specifična zapremina vazduha za vreme požara;

T' - temperatura vazduha ža vreme požara

T' = 273,15 + tpož (K)
R' - gasna konstanta sm eše vazduha i požam ih gasova
 327.

Srednja vrednost pritiska iznosi:

P sr = R T P (12.3)

gde je: R - gasna konstanta vazduha pre požara

T - apsolutna temperatura vazduha pre požara
Poštoje:

i_ _ r ^p . I _ RT
h Psr P Psr

može se izvesti daije:

_1_ 1 _ R'T' - RT
(12.4)
P' _ P ~ Psr

odnosno, ako se uzme vrednost za psr iz jednačine (12.3):

J_ _ I _ R 'T ' - RT
(12.5)
P' ' P “ RTp

Pošto je:

Pl ~ P2 = P8 f e ~ zl) ( 12. 6)

zamenom jednačina (12.5.) i (12.6) u jednačinu (12.1) dobija se:

R'T' - RT
hpož - p g (z 2 _ z l) RT

r >T' _r t
hpož = pg f e - zl ) --------------- (12.7)

Konstanta R ’ za smešu vazduha i požamih gasova manja je od konstante R za

vazduh. Međutim ako usvojimo da je R ’ = R dobiće se prilbližni obrazac za određivanje
vrednosti požame depresije:

hpra = A zg^ r (12.8)

gde je: A z - visinska razlika početne i krajnje tačke posmatranog ogranka m

A t - porast temperature usled požara

A t = T' — T (12.9)
328

Obrazac (12.8) đaje nešio veće vrednosii od realnih zbog toga što su usvojene iste
vrednosti gasnih konstanti za vazđnh i za smešu vazduha sa požamim gasovima.
Na primer, ako je temperatura vazduha pre požara iznosiia 20°€, a usled požara
porasla u nekom ogranku vertikalne visine od 100 m na 68°C, lokalna požama depresija
će biti: ■ . - ■-

hpož = 1 0 0 9, 81 = 160,6 ~ 161 Pa

■■ f

12.2. Temperatura pomrnih gasova

Kao što je pokazano, temperatura požamih gasova ima veliki uticaj na vrednost
požame depresije. Ta temperatura zavisi od više faktora od kojih ćemo razmotriti one
najvažnije.
Prvi uticajni faktor jeste temperatura gasno-vazdušne smeše na mestu požara. Ta
temperatura zavisi od procesa sagorevanja.
Temperatma sagorevanja ugSjenika u ugljendioksid iznosi 2420°C, a sagorevanja
ugljenika u ugijenomonoksid oko 1400°C. Stvame temperature požara mogu imati razne
vrednosii, ali se one ugiavnom kreću preko 1000°C.
Temperatura požamih gasova zavisi od udaljenosti posmatrane lokacije od žarišta
požara i zapremine gasno-vazdušne smeše, zato što se gasovi na putu od žarišta ka izlazu
neprestano hlade.
Porasi temperature rudmičkog vazduha usled požarnih gasova na proizvoljnom
rastojanju ođ žarišta požara može se odrediti iz obrasca:
c
---- X
Atx = Atpož e m (12.10)

gde je: A tx - porast temperature na posmatranoj udaljenosti x (m) od mesta požara

A tpož - porast temperature na mestu požara
m - masa gasno vazdušne smeše (kg)
Koeficijent C iznosi:

C = 1,163 ■10“ 3 “ (12.11)

" ■ ■‘. Gp

a - koeficijent provođenja loplote

a = 2 + k \fw (12.12)

k = 5 + 10 za rudničkc uslove
cp = 1,00 kJ/kg
Na osnovu obrasca (12.10) može se zaključiti da je porast temperature u ogranku
(ili prostoriji) kroz koji prolaze požami gasovi zavisan od mase tih gasova (u stvari
zapreminskog protoka) i od udaljenosti posmatrane tačke od mesta požara.
 329

Ispitivanja su pokazala da kod male brzine požamih gasova (na primer 0,1 m /s)
već na oko 80 m udaljenosti od žarišta, požami gasovi se ohlade. M ale brzine vazdušne
strnje nastaju kod izolacije žarišta.
Ako je brzina vazdušne stmje 6 m /s gasovi će se ohladiti na rasfcojanju od oko
1100 m.
Na osnovu ovog zaključujemo đa je smanjenje dotoka vazduha najvažniji uticajni
faktor za hlađenje požamih gasova i smanjenje požame depresije.
Dovođenje svežeg vazduha radi hlađenja požamih gasova može biti povoljno samo
ako je temperatura tih gasova niža od temperature njihovog paljenja, što je veoma retko.
To je naročito važno za sporedne ogranke koji se kasnije spajaju sa prostorijama kojima
se odvode požami gasovi. Ukoliko taj uslov nije ispunjen đoiazi do sekundamih požara.
Prema tome najpravilnija mera za sprečavanje požame depresije jeste potpun prekid
dotoka svežeg vazđuha.

12.3. Uticaj pom rne depresije na stabilnost ogranaka u ventilacionoj mreH

Poznato je da kod dejstva jednog glavnog ventilatora na ventilacionu mrežu koja

predstavlja paraielan sistem (prost ili složen) smer strajanja vazduha u ograncima je
konstantan i ne zavisi od veličine otpora u tim ograncima. Otpori utiču samo na veličinu
protoka vazduha u njima.
Ukoliko se pak radi o dijagonalnim sistemima sa jednim glavnim ventilatorom,
smer vazdušne stm je u đijagonalama može biti promenljiv, zavisno od veličine otpora
ogranaka, a nezavisno od veiičine otpora dijagonala. ž
Kada dejstvuju dva ili više ventilatora bilo da se radi o paralelnim ili dijagonalnim
sistemima nestabilnosti su moguće i u paraielnim ograncima i u dijagonalama.
Dejstvo požame depresije istovetno je sa dejstvom ventilatora koji bi bio postavljen
na mestu izbijanja požara, ili više njih, koji dejstvuju na putu kojim se kreću vreli požam i
gasovi.
Obrtanje smera vazđušne stm je pod đejstvom požame depresije može nastati kako
u prostorijama sa silaznim vođenjem vazdušne struje, tako i kod uzlazne ventilacije.
Razlika, međutim, postoji, pošto u ovom poslednjem slučaju obrtanja vazdušne stm je ne
nastaje u ogranku u kojem se pojavio požar, nego u paralelnom ogranku.
Sa najvećom verovatnoćom može se utvrditi da do obrtanja smera vazdušne stm je
neće doći, ako taj ogranak čine horizontalne prostorije, pošto je prethodnim izvođenjima
pokazano da je najuticajniji faktor koji ođređuje požamu depresiju visinska razlika krajnjih
tačaka ogranaka. Naime, sasvim je logična pretpostavka da čim postoji požar, postoji i
znatna temperatuma razlika.
Ovo se može pokazati sledećim primerom:
Na sl. 210 dat je prost paralelan sistem koji u mdniku čine dve vertikalne prostorije
(na pr. dva slepa okna povezana horizontskimhodnicima). Njihova visinska razlika iznosi
h . b ^
Srednja gustina vazduha u jednom ogranku iznosi p i, a dmgom p2.
330

Sl.210.

Ako je pi > pa toplotna depresija će biti:

ht = H ( pi - ;P2 )* g (1 2 .1 3 )

Toplotna depresija će dejstvovati u ogranku sa većom gustinom (ABC) u smeru

naniže, tj. suprotno dejstvu depresije glavnog ventilatora.
Pošto je depresija ventiiatora u oba ogranka ista, iikupna depresija u njima će biti:

- u ogranku ABC : Iia b c — bv - b* / '

- u ogranku ADC : Iiadc = bv

U koliko je veća toplotna depresija u ogranku ABC, u toliko će biti manja ukupna
depresija, što znači da će se smanjivati protok kroz taj ogranak.
Kada se toplotna depresija u ogranku ABC izjednaci sa depresijom ventilatora u
ogranku (ht = liv), protok će prestati ^Vabc = 0)* Daljim ppvećanjem toplotne
depresije doći će do obrtanja smera vazdušne struje u ogranku ABC.
Ako nastane požar u ogranku ADC, nastaće u tom ogranku požama depresija, pa
kada ona postane veća od depresije ventilatora, dolazi do obrtaiija smera stmjanja u
ograrikuABC i požami gasovi iz ogranka ADC u kojem je požar, vraćaju se u ogranak
CBA umesto prema izlazu.
Opasnost od obrtanja smera vazdušne stnije u ovakvim slučajevima u toliko je
većau koliko je manja depresija glavnog ventiiatora. To znači da svako smanjenje depresije
na glavnom ventilatora ili njegovo zaustavljanje, ako je požar u uzlaznoj vazdušnoj struji
dovodi rudnik u opasnost. Zbog toga se u slučaju požara svaka situacija mora posebno
analizirati i tek tada doneti odluka o preduzimanju mera.
 331

12.4. Uđcaj požara m rad glavnog ventilaiom

V dičina požam e đepresije zavisi nglavnom samo od dva uticajna faktora (ostali
se mogu zanemariti). To su temperaturapožamiii gasova i đubinajame. Zajedno određeno
stanje ekspioatacionili radova dubina rudnika je sasvim određena 1 konstantna vrednost,
pa se može zaključiti da je najuticajniji parametar temperatura požam ih gasova,
Ventiiaciona mreža jam e može biti više ili manje razgranata i složena, ali nikada
nije jednostavna. Duž različitih ogranaka između okna ulazne i izlazne vazdušne struje
depresija ima različitu vrednost, ali manju u odnosu na ogranak koji vodi do požara.
Zbog toga rezultujuće dejstvo požame depresije celejam e zavisi od raspodeie vazduha u
ventiiacionom sistemu.
Ako požar izbije u uzlaznoj vazdušnoj struji požama depresija će biti veća ako se
zatvaraju boćni ogranci, a manja ako se zatvara glavni ogranak vazdusne sfruje«, To nastaje
otuda što se zatvaranjem bočnih ogranaka smanjuje ukupna količina vazduha koji ulazi
u jam u, ali se povećava količina vazduha koja odlazi glavnim ogrankom ka požara. Zbog
toga rezultujuća depresija požara raste. Ako se na ordinatu nanese rezultujuća požama
depresija jam e, a na apscisu količina vazduha koja prolazi kroz jamu dobiće se kriva (sl.
211) koja odražava zavisnost ova dva parametra pod datim usiovim a.

K od zatv aran ja glavnog og ran k a, n asu p ro t p reth o d n o m , sm anjivaće se k o lič in a

v azduha k o ja se d o v o d i do p o žara, p a će zbog to g a d o ći i d o sm anjenja p o žam e d ep resije.
O vakav slučaj p rik azan je n a dijag ram u sl. 2 1 2 . N a osn o v u to g a se izv o d i zak lju čak da
je z a sm anjenje u k u p n e po žam e d ep resije p o treb n o z atv arati g lav n i o g ran ak , a n e bo čn e
stru je.
I ' ■. -
332

Ako se prilikom požara zatvori glavni ogranak, a ostave otvoreni bočni ogranci,
rezultujuća požama depresija (hpož) i depresija glavnog ventilatora (hv) dejstvovaće
zajednički kao dva ventiiatora u serijskom radu. Njihove pojedinačne karakteristike i
krive zajedničkog dejstva prikazane su na sl. 213. Za jamu sa ekvivalentnim otvorom Ai
radna tačka ventilatora pre požara biće B, što znači da u jamu ulazi količina vazduha Vg
pri depresiji hg. Nakon izbijanja požara na ventilacioni sistem jame dejstvuje ukupna
depresija hu, a kroz jamu prolazi količina vazduha V m (radna tačka M).
 333

N a sl. 213 ođsečak ordinate D-Vjvj predstavlja veličinu m ehaničke depresije

(d ep resija veotiiatora) a odsečak D -M vrednost p o žam e depresije. U trošena snaga u ovom
siučaju porasia j e sa N g n a N m -
A ko ekvivaientni otvor ja n ie poraste na veličinu (radna tačka F ) u k u p n a depresija
će b iti k o ličina vazdulia Vp, đok će snaga porasti na v rednost N p. U o v o m slučaju,
k a o što se v idi, ventilator troši vrlo veliku snagu, a dejstvuje suprotno vazdusnoj strn ji,
što često dovodi do pregorevanja m otora. D a se ovo n e b i desilo p o treb n o j e iz,olovati
glav n i ogranak k o ji vodi požaru, a isto tako i bočne ogranke u k o jim a se ja v lja ju veće
lo k aln e p o žam e depresije. N a taj način znatno se sm anjuje ukuprta p o ža m a d ep resija i
n je n nticaj n a rad glavnog ventiiatora n ije opasan. D a u m eđuvrem enu n e d o đ e do
p reg o revanja m otora najbolje j e zaustaviti ventilator i otv o riti ven tilacio n o okno.

12.5. Ventilacione metode m suzbijanje nastalog požara

V entilacione m etode u b o rb i p ro tiv nastalog jam sk o g p o ža ra m o g u b iti v rlo

efikasne. N jihova suština sastoji se u sprečavanju cirkulacije k iseo n ik a k ro z p o žaro m
u g ro žen i ogranak (ili zonu). O vo se m ože postići n a više načina. N arav n o , n isu u svim
slučajevim a upotrebljive sve m etode, a čak i kad su m oguće više n jih , p rim en iće se ona
k o ja j e jed n o stav n ija i čija j e realizacija brža.
K od p rim ene ventiiacionih m etoda potrebna j e veća stručnost, d o b ro poznavanje
ja m sk ih p rilik a i raspoiaganje odgovarajućom tehničkom dok u m en tacijo m i op rem o m
(v en tilatori, m em i p rib o r i đ r.). B rzopieta i nestudiozna rešenja m o g u d o n eti više štete
n eg o k o risti i pogoršati po žam o stanje u jam i.
V entO acione m etode za suzbijanje nastalog požara su sledeće:
1. sm anjenje dotoka vazduha
2 . izravnavanje p ritisak a tzv. gasećim ogrankom i prigušivačem
3. izravnavanje p ritisak a prigušivačem
4. izravnavanje pritisaka cevim a, ventilatorom i prigušivačem
5 . izravnavanje pritisaka pom oćnim ventilatorom i p rigušivačem
6 . izravnavanje pritisaka pom oću glavnih ventilato ra i prigušivača.

12.5.1. Smanjenje dotoka vazduha

O va m etoda m ože se p rim eniti sam o u početnoj fazi po jav e p o žara k ad a se p rim ete
p rv i v idljivi znaci, n a p r. m iris produkata suve destilacije u g lja i m anje zadim ljenje, pri
čem u k o ličina C O g asa n isu opasne. U takvom slučaju sm anjenjem d otoka v azduha obično
se dim ni gasovi povlače, p o žam i p roces se usporava i do b ija se po treb n o vrem e za ubrzano
n ap redovanje i izlazak iz zaraženog područja. U koliko j e ubrzan o napred o v an je iz biio
k o jih tazloga nem oguće, ova m etoda neće d ati željene rezultate, j e r će d oći d o o tvorenog
p o ža ra m ada sa izvesnim zakašnjenjem .
Sm anjeaje dotoka vazduha obično se postiže stvaranjem k ratk o g spoja iii
p rig u šivanjem vazdušne struje. N a sl. 2 1 4 a data j e kan o n sk a šem a razvodenja vazduha
p re p o žara, a n a sl. 214 b sm anjenje dotoka ugrađivanjem prig u šiv ača u o g ran k u 3-4 k o ji
j e u g ro žen požarom .
334

Sl 214.

U koliko je vazduh usmeravan na ugroženi otkop postavljanjem ventilacionih vrata

u susednom ogranku (215a), smanjenje protoka postiže se uklanjanjem tih vrata (sl. 215b).

SL 215.

12.5.2. Izravnavanjem pritisaka gasećim ogrankom i prigušivačem

Ova metoda može se primeniti u siučaju da se požame pregrade ili izoiacioni ziđovi
naiaze u ograncima koji se spajaju sa glavnim (otkopnim, revirskim). Takav jedan slučaj
prikazan je na sl. 216. '- "'jk ^ ’ .
Izolacione pregrade prikazane na šemi naiaze se duž ogranka 2-3- 4-5-6-9.Da bi
se što više smanjiia količina vazduha u tom ogranku potrebno ga je prigušiti. Poiožaj
prigušivača igra važmi uiogu i ne sme biti proižvoljan. To se može najboije analizirati
na kanonsko-potencijalnoj šemi.
Pretpostavimo položaj prigušivača u ogranku 4-5. Uticaj ovog prigušivača (Pri)
odražava se na izolacione protivpožame pregrade kod tačaka 3 i 4 tako što se vazduh
kroz njih usisava (dcpresione pregrade), đok su one kod tačaka 5 i 6 pod kompresijom.
 335

Sl. 216

U koliko je veći.pad pritiska na prigušivaču Pri u toliko više vazduha eirkuliše

kroz izolovani prostor (pošto hermetižacija nikada nije iđealna). D a je ovaj položaj
prigušivača (Pri) nepovoljan, najbolje se vidi sa kanonsko potencijalne šem e - si. 217.
Ako se ovaj prigušivač skine i premesti ili u ogranak 2-3 (P ^ ) ili u ogranak 6-9
požarom ugrožena zona biće izložena znatno manjim potencijalnim razlikama. Na taj
način bitno će se smanjiti cirkulacija vazduha u toj zoni.O vo se najbolje vidi na
odgovarajućimkanonsko-potencijainim šemama. Na sl. 218 prikazana je kanonsko-poten-
cijalna šema kada je prigušivač P& postavljen u ogranku 2-3 (ventilaciona šema sa sl.
216 a si. 219 prikazuje potencijalne odnose kada u sistem u postoji samo prigušivač Prs
postavljen u ogranku 6-9.

Prema tome za efikasnije savlađivanje požara treba postaviti ili prigušivač P ^ ili
Pi3.
336

SL 2 1 7

SL 218
 337

Prigušivač uticaće na izolacione pregrade tako da se one depresiono povezuju

sa ventilacionim oknom. Nasuprot tome, prigušivač Pr3 utiče na izolacione pregrade tako
da se one povezuju depresiono sa oknom ulazne vazdušne struje.
U ovakvim slučajevima ogranak 2-3-4-5-6-9 naziva se gasećim ogrankom.

72.5.3. Izravnavanje pritisaka prigušivačem

Ovaj način borbe sa endogenim požarima primenjuje se ako se požar javi u starom
radu ili otkopnom radilištu koje se nalazi između dve paralelne prostorije ili dva horizonta.
Na sl. 220 prikazana je ventilaciona šema požarom ugroženog područja između dva
horizonta. Stari radovi na I horizontu izolovani su protivpožamim pregradama, ali se
zbog pojave požara moralo izvršiti zatvaranje otkopa i na II horizontu.
Protivpožame pregrade 6, 7 i 8 nalaze se pod kompresijom. Provetravanje I
horizonta mora se vršiti sa smanjenom količinom vazduha i to samo u tolikoj meri, koliko
je potrebno za provetravanje ovih pregrada. Pošto ovaj horizont predstavlja kratak spoj
glavne ulazne i izlazne vazdušne struje, neophodno je njegovo prigušenje. Međutim,
338

31. 220.
 339

p o s ta v lja u je p r i g i i š m č a n e sm e d a se iz v rši p r o iz v o lja o , j e r -se m o g u p o s tić i i s u p ro tn i

e fe k ti o d ž e lje n ih .
A k o se p rig u š iv a č u g ra d i u o g ra n a k 2-6, p o te n c ija ln a še m a ć e iz g le d a ti k a k o j e to
p rik a z a n o u a sL 2 2 1 . Očigledno o v a k o p o s ta v lje n p rig u š iv a č iz la ž e iz o lo v a n i p r o s to r v rlo
f iš o k o j potencijaJnoj; ra z lic i, č im e se d o v o d e u p ita n je sv e m e re p re d u z e te z a što b rž u
lik v id a c iju p o ž a m o g ž a rišta .
P o s ta v lja n je m p rig u š iv a č a ( P ^ ) u o g ra n a k 8-9 iz o lo v a n i p r o s to r i iz o la c io n e
p re g ra d e iz lo ž e n e su u tic a ju zn a tn o m an jo j p o te n c ija ln o j ra z lic i, š to se sa sv im ja s n o v id i
sa pofcencijalne šem e d a te n a sL 2 2 2 . N a o sn o v u to g a p ro iz ila z i d a se p o lo ž a j p rig u š iv a č a
u fim k c iji rn in im a ln o p o tre b n e k o iič in e v az d u iia m o ra p o s ta v iti ta k o d a p o te n c ija ln a ra z lik a
k o ja dejsfcvuje n a iz o lo v a n i p ro s to r b u d e što m an ja.
? ' J\::, ■ . * f , \ «

SL 222.
340

12.5.4.- Izravnavanje pritisaka izolacionom komorom sa cemim ventilatorom

i b rz o n sp o sta v i tak av v etre n i puL *" ' “ '

N a sl. 2 2 3 p n k a z a n a j e ven filacio n a šem a z a fakav p rim e r, a n a sL 2 2 4 p o te n cijaln a
šem a k o ja o d g o v a ra v en tila c io n o m sfanju p o sie izo iac ije. S a o š to se v id is iz o lo v a m p r o s to r
iz lo ž e n j e v rio v isokoj p o ten cijaln o j ra zlici. D a b i se o v a o p asn o st o tk lo n ila i izo io v an i
p ro s to r b io p o d u tic a je m što m anjeg v az d n šn o g p o te n cijala, p o sta v lja §e iz o lac io n a k o m o ra
sa c e v n im v e n tila to ro m ili n o g ra o k u 2 -3 ili u o g ra n k u 4 -8 . N a sL 2 2 5 p rik az an a j e
p o te n c ija ln a šem a k a d a j e izo lac io n a k o m o ra sa v e n tila to ro m u o g ra n k u 2 -3 , a n a sL 2 2 6
a k o se ovaj o b je k a t n alaz i u o g ra n k u 4 -8 . K ao što se v id i u o b a slu čaja izo io v an o p o ž a m o
p o d ra č je n aiaz i se p o d u ticajem m d te d ep resije , što j e v rlo povoljno*

SL 223.
 341

Pregrade Pri ili P^ mogu biti od dasaka ili cigala sa otvorom koji ima poklopac,
sa ventilatorom i ugrađenim cevima za kontrolu pritiska., Jedna cev mora da prolazi kroz
protivpožarai zid i istovremeno kroz pregradu, a druga samo kroz pregradu. Obe cevi
povezuju se nekim preciznim mikromanometrom ili u nedostatku ovih sa vodenim U-
manometrom. Na sl. 227 dat je šematski prikaz izolacione komore sa ventilatorom.
Kontrola nulte depresije, u slučaju da se koristi U-cev sa vodom, mora pokazivati
isti nivo vode u oba kraka cevi. U koliko to niije siučaj, mora se regulisati ili otvor ili
ventilator. Zbog velike osetljivosti celog uređaja, ventilator mora biti pod stalnom
kontrolom. . , ... k ^ ~ '
342,

12.5.5. Izravnavanje pritisaka pomoćnim ventilatorom i prigušivačem

N a sl. 228 p rikazana j e ventilaciona šem a ja m e u čijem se je d n o m o g ran k u nalazi

izolovani p o žaro m ugroženi p ro sto r, koji se nalazi p o d uticajem visokog vazdušnog
p o ten cijala, o čem u svedoči p o tencijalna šem a n a sL 22 9 . D a bi se u sm erila o d g o v araju ća
 343
t

Sl. 228.

Sl. 229.
344

k o ličin a vazđnha u revir 2 -6 -7 postav ijen j e p rig u šiv ač u o g ra n k u 2 -3 9 a d a b i se sm an jila,

što j e više m oguće, po ten cijaln a razlika p o žaro m zahvaćenog i izo io v an o g re v ira, u
o g ra n k u 5 -6 ug rađ en j e p rig u šiv a č sa p o m o ćn im v en tiiato ro m (Japv). O v a k v im rešen jem
p o ž a m o p o d ru č je nalazi se p o d v rlo m alom dep resijo m , što se ja s n o vidi n a si. 2 3 0 n a
k o jo j j e d ata p o ten cijaln a šem a n ak o n u g rađ iv an ja pom o ćn o g v en tilato ra.

1 2 : 5 .6 1 h r a m a v a n je p r it is a k a g la v n im v e n tila to r o m

O vaj n ačin smanj ivanja p o ten cijaln ih razlik a prim en ju je se u siu čaju ak o se p o žaro m
u g ro ž e n i re v ir ili ogranak nalazi izm eđu dv a venfilačiona sistem a - u d ijag o n ali. R eg u lacija
siste m a p o stiž e se u g ra đ iv a n je m p rig u šiv a Č a ip o d e ša v a n je m d e p re sije g lav n o g (iii g lav n ih )
v en tiia to ra n a je d a n o d sledećih naćina:
- p ro m e n o m ugia io p atica ven tilato ra,
- p ro m e n o m b ro ja o b rtaja ven tilato ra,
- p rig u šiv an jem ventiiacionog kanala,
 345

- iiMjučiva&jem na jeđaom od venfilacionili okana još jednog ventilatora u seriji

ili paraleli.
Na sl. 231 data je ventilaciona šema jeđne jame koja se provetrava sa dva glavna
ventilatora u paralelnoj vezi i irnutar koje se nalazi izolovani revir zahvaćen požarom.

SL 231.

Uticaj ventilacionili sistema na požamo područje vrlo je visok i u ovakvim

slučajevima posebno opasan, pa ga treba staviti pod najstrožu kontrolu. Potencijalna šema
na sl. 232 pokazuje stanje pre izvršene regulacije.
Potencijaina razlika koja deluje na požamo područje može se regulisati ugrađiva-
njem prigušivača u ogranak 2-3 i podešavanjem randih karakteristika ventilatora. Na sl.
233:-data'jd potencijalaa šema jame nakon.izvršenelregulacije. >f
346

SL 232.

U ovom siučaju, na izolovano ppžamo područje đejstvuje depresija koja je sasvim

neznatna. Na taj način obustavlja se protok kiseonika kroz izolovani prostor i znatno
skraćuje vreme likvidacije požara.
 347

Pravilno primenjene? ventilacione metode suzbijanja požamih procesa u praksi su

jse^pokazale kao vrlo efikasne. Međutim, svako improvizovano rešenje, bez odgovarajućih
mefenja i proračuna može dati i suprotne rezultate, pa je zbog toga potrebna pažnja,
pfeeiznost i studioznost'.
PRILO ZI
PRILOG 1.
Oj hfotativna vlaga
OV 5Q-|—
PRILOG 3,

U)
u>
t/l
PRILOG 4
 p k il o g s ,

^- r Tf f f r r pnTi m, f 1111| i ■i , ^p.,., j , | , I , ,

rrrn , , VTrrnr rrrrrT
^3^9 35 40 .
Spec. entalpjja j •
P kJ/ko 0

l-x U
OUAGRAMZARUDNfČK/ VA2DUH
u>
354

PKIL0G6.

KO EH CIJEN TITRE N JA a ZA NEPODGRA DENE PROSTORIJE

U RUDNICIMA M E TA U Č N IH RUDA

Uslovi izrade prostorije a * 104

Prostorije u rudnicirna bakra:
- po pružanju 13
- normalno na pružanje 16-18
Prostorije u rudnicima nikla 15
Prostorije u rudnicima apatita 10 - 12
Prostorije u rudnicima kalijumovih soii 8-10
Prostorije izrađene u magmatskim stenama:
- minimalno 17
- prosečno 27
- maksimalno 36
Prostorije izradene u sedimentnim stenama: , ' ; .
- minimaino 6
-prosečno 10
- maksimalno 13
 355

PRILOG 7.

KOEFICIJENTITRENJA a ZA NEPODGRAĐENE PROSTORIJE

V RUDNICIMA UGLJA

Uslovi izrađe prostorija a • 104

Prostorije u jalovini po pružanju 8
Prostorije u jalovini normalno na pražanje 10
Prostorije sa istom rapavošću sloja i okolnih stena 6 -8
Deformisane prostorije 10-15
Prostorije u ugiju rađene bez miniranja 5-6
Prostorije u uglju rađene sa miniranjem 7-8
Proboji 8
356

PRIL0G8

K0EF7CIJENTITRENJA a NEPOĐGEAĐENIH PROSTORIJA

Površioa Koeficijent trenja a

poprečnog — — — — — —-— -------— — — — —— — ---------------—
preseka Prostorije po Prostorije izrađene poprečno na pražanje
prostorije pružanjit
A (m2) — -------------- — ------------- --------------- ------------------------------- — -
Strajanje niz Strujanje nasuprot
izboeine izbočine

d f= 0,15 m đr= 0 ,1 0 m dr=0,15m dr=0,10m dr—0,15m dr=0,10m

5,98 12,1 10,0 16,4 13,5 24,2 20,2
6,67 11,7 9,7 16,0 13,3 23,6 19,6
6,83 11,6 9,7 16,0 13,2 23,6 19,6
7,44 11,3 9,5 15,6 13,0 23,1 19,3
7,61 11,3 9,4 15,5 13,0 22,9 19,1
7,92 11,3 9,4 15,4 12,8 22,7 18,9
8,34 11,1 9,3 15,2 12,7 22,5 18,8
8,85 11,0 9,2 15,0 12,5 22,1 18,4
9,38 10,8 9,0 14,8 12,3 21,8 18,3
9,62 10,8 8,9 14,7 12,3 21,7 18,1
10,36 10,6 8,8 14,5 12,1 21,3 17,8
11,36 10,4 8,7 14,1 11,9 20,9 17,5
12,15 10,2 8,6 13,9 11,7 20,7 17,4
12,71 10,1 8,5 13,8 11,6 20,3 17,1
12,98 10,1 8,4 13,7 11,6 20,3 17,1
13,60 9,9 8,3 13,6 11,4 20,2 16,8
14,20 9,8 8,3 13,4 11,3 19,8 16,8
14,49 9,8 8,2 13,4 11,3 19,8 16,7
15,14 9,7 8,1 13,2 11,2 19,6 16,6
16,02 9,5 8,0 13,1 11,0 19,3 16,3
 357

PRIL0G9

KOEHCIJENTITRENJA a ZA PROSTORIJE PODGRAĐENE TRAPEZNOMI

LUČNOM METALNOM PODRADOM - 1PROH L

Površina Oznaka ct ■104 pri nzdužnom kalibm odgrade (8)

poprečnog pfofila
preseka 3 4 5 6
m2
12 14,0 16,4 20,3 23,6
14 15,6 18,2 22,8 26,9
5,0 16 17,4 21,4 25,6 30,4
18 18,7 23,6 28,5 35,7
20 20,4 25,6 31,2 38,4
12 12,6 16,6 17,9 20,6
14 14,0 17,0 20,2 23,3
6,7 16 15,4 18,8 22,4 26,3
18 16,6 20,6 25,0 28,5
20 17,9 22,4 27,3 33,3
12 12,2 14,7 17,2 19,5
14 13,5 16,3 19,6 22,6
8,0 16 14,7 17,8 21,2 23,8
18 15,8 19,5 23,2 27,7
20 17,2 21,2 25,5 30,3
12 11,7 14,5 16,6 19,2
14 13,1 16,0 18,8 21,7
9,2 16 14,5 17,2 20,8 24,2
18 16,3 19,2 22,7 27,0
* - 20 16,6 21,0 24,4 29,4
12 11,6 14,0 16,0 18,0
■ - ... ' •
' 14 12,8 15,7 17,5 20,6
10,2 16 14,0 16,9 20,0 23,2
18 15,0 18,8 22,0 25,0
r. ' '
20 16,0 20,0 23,8 27,7
358

PRILOG 1®

KOEFICIJENT TRENJA a ZA OKNA

Tip okna Precnik okna Vrsta obloge okna

(prenia šemi) (m)
Monolitni beton Tibinzi
■- ; i 4,5: 32,3 44,8 : 51,7
i 5,0 29,3 40,9 : 47,2
ii 4,5 27,4 34,8 : 38,8
... /," ii , . . . 5, 0 24,5 • 31,9 : 35,9
H 5,5 27,0 33,4 : 37,4
ii 6,5 1 25,9 32,3 : 36,3
-- iii 5,0 24,4 : 26,5 - 35,1 : 44,4
iii 6,0 24,4 : 21,8 32,6 : 44,9
III; 6,5 27,7 : 28,4 35,9 : 41,4
IV 5,5 23,1 30,5 : 34,5
V 6,5 26,7 33,1 : 37,1
V 7,0 34,0 42,7 : 48,2
VI 7,0 28,8 : 33,1 35,2 : 43,5
VII 7,5 33,9 : 35,9 40,3 : 46,3
VIII 8,0 40,0 48,2 : 53,4
PRILOG 11

KOEFICUENT a VENTILACIONIH BUŠOTINA

a . 104 za bušotine prečnika (m)

Vreme upotrebe
(godina) 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 1,0 11,2 1,4 1,6 1,8 2,1 2,3 2,4 2,6

i 2,8 2,7 2,6 2,5 2,4 2,3 2,2 2,1 2,1 2,0 2,0 1,9 1,9 1,9
2 ; 3,3 3,1 3,0 2,9 2,8 2,7 2 ,6 2,5 2,4 2,3 2,3 2,2 2,2 2,1
3 . : .. , ... 3,8 3,6 3,4 3,3 3,2 3,0 2,9 2,8 2,7 2,6 2,5 2,5 2,4 2,4
PRILOG 11

4 4,3 4,1 3,9 3,7 3,6 3,4 3,2 3,1 3,0 2,9 2,8 2,8 2,7 2,6
5 F 4,9 4,6 4,3 4,1 4,0 3,7 3,6 3,4 3,3 3,2 3,2 3,0 2,9 2,9
6 5,4 5,1 4,8 4,6 4,4 4,1 3,9 3,7 3,6 3,5 3,4 3,3 3,3 3,1
7 6,0 5,6 5,3 5,0 4,8 4,5 4,3 4,1 3,9 3,8 3,7 3,6 3,4 3,4
8-10 6,5 6,0 5,6 5,3 5,1 4,8 4,5 4,3 4,2 4,0 3,9 3,8 3,7 3,6
360

PRILOG 12
VREDNOSTI KOEFICIJENTA g

Mesto lokalnog otpora Koeficijent Šematski prikaz Primedba

S

Ulaz u okno °,6

1u5 pri brzini
w

Ulaz u okno koje ima zaok-

raženi obod
° ,i r
r s : H

*
h H
Krivina pod 90° sa pštrim 1,4
ivicama

0,66 «
Krivina pod 90° sa
zakošenim ivicama pod
ugiom ođ 45°
f

" >■" ; '

b H
Krivina pod 90° sa us- 0,2
merivačima
1 4
UI D .
F

Đvostruka krivina
ugiom od 90°
pod 2,1 I
Ifa {

u)
L

___ UJ
b
f - R

-*■ bLs i m
Dvostruka krivina pod 90° 2,4 R
la —*U)|
f- ir _
b
 361

Mesto lokalacg otpora Koeficijent £ Šematski prikaz Primedba

Dvostruka krivina pod 90° 2,8 pri brzini

r— -
jeđna u nivou, a dmga iis- UJ Ui J | w
merena oa više
i r ^

Razdvajanje vazdušne stru- 3,6 pri brzini

je pod 90° hočno u),—■-A« Ujj—-n wj> ako j e
— Ifl—
AZ.
W2 = W3

Spajanje struje pod 90° 2,0 pri brzini

U54
W2
i i s r

Spajanje struje pod 90° sa »

1,0
zakošenim ivicama pod 45°

Bočno priticanje pod 90° 2,6 **--- w

~1 fj

Razdvajanje vazdušne stru- w

2,5
je u dva pravca pod uglom U), V b,

90°

Razdvajanje u dva pravca R

1,5 U),
sa zakošenim ivicama pod
45° ^ t r
362

PRILOG 13

Ukupt&i koefidjemti iokalmg otpom hm m'vetrem mostove

V rednosfi | vm kod- razn ih p re čn ik a cevi

V rsta vefrenog m osta
d ~ 600m m d = 750m m d = 900 hum
M o st iz je d n e cevi bez k o lek to ra i • 2 ,6 0 2 ,3 0 1,55
bez đ ifu zo ra
M osf iz d v e cevi bez k o iek to ra i 0 ,6 5 0 ,6 0 ■ 0 ;4 0
d ifiizo ra
M o st iz je d n e cevi. sa k o lek to ro m I 0 ,9 5 0 ,7 5 0 ,5 0 •
đifiizo rom
M o st iz d v e c e v i sa k o lek to ro m i - 0 ,2 0 0 ,2 0 0 ,1 5
i difiizorom

Z a tri raziičite dim enzije vefrenili m ostova izrađenili p o d u g io m o d 4 5 ° u betouu

č iji je k o efic ije o t tren ja 0 ,0 0 0 7 , date se uku p o e vredn o sti k o eficijen ta lo k aln o g o ip o ra u
siedećoj tabeii: t

D im en zije v etren o g m o sta

tip 1 tip 2 tip 3

P o v ršin a poprečn o g prese.ka kanala m 1,25 2 ,5 0 3 ,7 0
Š irina k an a la , m 1,65 2 ,5 0 3 ,0 0
V isina kanaia, m 0 ,7 5 1 ,0 0 1,25
K oeficij ent lo k aln o g o tp o ra ijvm 1,15 0 ,9 5 0 ,9 0
 363

PRILOG U

REŠA VANJE SLOŽENOG DIJAGONALNOG SISTEMA .

METODOM CEPANJA OTPORA

Primer:

Za dato šemu (sL 1.) potrebno je odrediti prirodnu raspodelu vazduha. Ulazni
zapreminski protok vazduha iznosi 48 n r/s, a otpori ogranaka su dati na šemi.

SL L SL 2.
364

/ pribliiavanje:
Cepaju se ograod: 2-3, 3-5 i 7-8 na oseovu podjeđnake raspodele
- Otpori ogranaka 2-3* i 2-3” iznose:

R.2-3' " = 4R^_3 = 4.0,02 — 0,08 Ns^/m^

- Otpori ogranaka 3’-5' i 3"-5" su:

Ra'-S’ = R3 n-5 " = 4 .R3-5 = 4.0,1 = 0,4 Ns2/m8

- O tp o ri ogranaka 7 '-8 i 7"-8 iznose:

R7«_g = R7«_g = 4.R7_§ = 4.0,03 = 0,12 N s2/ m 8

- R ezultujući o tp o r 3 ’-6 (sL 115.) biće:

R ezultujući o tp o r 4-8:

1,6 n 'SJ.R KIc2 /rrfi

O v im slaganjem šem a sa sl. 2 dobija pojednostavljen o b lik đat o a si,

SL 5.
 365

Rezultujući otpor 2-8 izaosi:

+/
0,7
r 2-8 = = 0,135 Ns2/m 8
(l °»7
l V 0,348 + 0,08/

Posle ovoga šema se svodi naprost paralelan sistem (sl.4) od kojeg počinje proračun
raspodele vazduha.

48
V,_
2-6-9 “ 17,6 mJ/ s
j 0,582
1 +
V 0,195
V2 _ 8_ 9 = 30,4 m V s

Raspodela po šemi sl. 3:

30,4
V2 - 8 =
n>7T
1 +
V 0,428

V2 _ 4 _ 8 = 30,4 - 13,34 = 17,06 m3/ s

Raspodela između tačaka 3' i 6 (si.2),

kada u tačku 3' ulazi 17,6 m3/s:

5/. 4.

V 3 ' - 5 ' - 6 = ----- = 8,68 m3/s

1 +v i f
V3' _ 6 = 1 7 ,6 -8 ,6 8 = 8,92 m3/s

17,06
V4
4_—7' —8 - 9,11 m / s
r m
1 +
V 1.6

V4 _ 8 = 17,06 - 9,11 = 7,95 m3V s

Dobijena raspodela u prvom približavanju unesena je u šemu sl.5.

366

Sada se mogu izračunati nove vrednosti otpora u cepanim granicama na osnovu

raspodele sa šeme 5.

II približavanje

Cepani otpor ogranka 2 - 3 ' :

R2 _3< • 17,62 = 0,02 (17,6 + 13,34)2

R2 _ 3' = 0,062 Ns2/ m 8

Otpor ogranka 2 - 3 " :

R2 _ 3 ” • 13,342 = 0,02 (17,6 + 13,34)2

R2 _ 3" = 0,108 Ns2/ m 8

 367

G tp o rS '—5':

R3' - s ' * ®M 2 = 0,1 (8,68 + 13,S4)2 ■

R.3' „ 5' = 0,644 Ns2/ m 8 ' ^V. ■

Otpo.r.3ff.—5 'f: " _

R3" - 5 " • 13,342 = 0,1 (8,68 + 13,34)2

R3" _ 5 " = 0,272 N s2/M 8

O tpcr7f;- 8 r

R7" _ 8 ■ 13,342 = 0,03 (13,34 + 9,11)2

R7" _ 8 = 0,085 Ns2/m 8

5/.đ. 5/. 7.
368

Otpor 7 ' - 8 :

R7' _ 8 ■9, l l 2 = 0,03 (13,34 + 9 ,1 1)2

R7' _ 8 = 0,182 Ns2/!!!8

Šema sa novim vrednostima cepanih otpora u drugom približavanju data je na sl.

6 pa se mogu izračunati nove vrednosti otpora.
Rezultujući otpori iznose:

R3' - 6 = ° ,644/ T i Ž 2 = ° ’49 Ns2/m 8

1,6
R 4_8 = = 0,357 Ns2/m 8

c+yS) 1,282,

0,08 + 0,357
R2 - 8 /, , 0,08 + 0,357 v:
0,124 Ns2/ m §

l V 0,108 + 0,272 + 0,1 + 0,085/

Posle ovoga dobijen je prost paralelan sistem (sL7) ođ kojeg može otpočeti proračun
nove raspodele vazduha.

48
V2 - 6 - 9 - = 17,18 m 7s
0,062 + 0,49 + 0,04
1 +' +
0,06 + 0,124

V2_ 8_ 9 = 4 8 -1 7 ,1 8 = 30,82 m3/ s

Prema šemi na sl. 6 biće:

30.82
V2 - g = 14,42 mJ/ s
0,108 + 0,272 + 0,1 + 0,085
1 +
0,08 + 0,357

V2 _ 4 _ 8 = 30,82 - 14,42 = 16,4 m3/ s

17,18
V3' —6 — = = 9,07 m / s
1 +
144
 369

/ 3' ~ s ' - 6 = 17,18 — 9,07 - 8,11 m3/ s ;

16,4
V4- 8 = = 7,75 m / s
~MT
1 +
1,282

V4 _ 7' _ 8 = 16,4 - 7,75 = 8,65 m3/ s

III priblitavanje:

V V'

Sl.8. Sl.9.

R ačuna se n a osnovu šem a sa cepanim ograncim a, kako je prikazano n a sl. 8 .

R 2 - 3 ' • 1 7 ,182 = 0 ,0 2 (17,18 + 14,42)2

R 2 _ 3 ' = 0 ,068 N sV m 8
370

R2_3" ■ 14 ,422 = 0,02 (17,18 + 14,42)2

r2_ 3" = 0,096 Ns2/ m 8

R3- _ 5 ' • 8,112 = 0,1 (8,11 + 14,42)2

R3' _ 5' = 0,772 Ns2/m 8

R3" _ 5 " ■ 14,422 = 0,1 (8,11 + 14,42)2

R3" _ 5" = 0,244 Ns2/m 8

R7" _ 8 • 14,422 = 0,03 (14,42 + 8,65)2

R7" _ 8 = 0,077 Ns2/m 8

R7' _ 8 • 8,652 = 0,03 (14,42 + 8,65)2

= 0,213 Ns2/m 8

Izračunate vrednosti otppra cepanih ogranaka unesene su u šcmu ha sl.9inaosnovu

toga računad rezultujući otpori sve do svođenja sistema na prost paralelni.
l-A
V 1,5 + 0,772 . ' •. - T 2 / 8
R3' _ 6 - 1,5-•+ ~ °>5 0 4 N s ' v -
’ i:_s: ' V

R4 _ 8 = 0,361 Ns2/m 8
1,6 , 2
" t1 + n/ 5 )II

0,08 + 0,361
R2 - 8 0,122 Ns2/m 8
"0,08 + 0,361
f 1 + \ f o , 096 + 0,271 + 0,1 + 0,077/
- 'k : .... •' ..Lurj.

Rezultujući prost paralelan sistem je na sl. 10 i prema njemu, kao i sl. 9,

računata je nova raspodela vazduha.
 371

48
'2 —6—9 = 17,06 m3/ s
/ 0,068 + 0,504 + 0,04
1 +
V 0,122 + 0,06

V2 _ 8_9 = 48 - 17,06 = 30,94 m3/ s

Prema sl. 9 biće:

___________ 30,94_______________
14,66 m3/ s
/ 0,096 + 0,271 + 0,1 + 0,077
V 0,08 + 0,361
372

V2_ 4—g = 3 0 ,9 4 -1 4 ,6 6 = 16,28 m3/s

V 3 < _ 5 ' _ 6 = 1 7 , 0 6 - 9 , 0 3 = 8 ,0 3 m 3/ s

= = 7 ,7 4 m 3/s
1
1,313

V 4 _ 7 . _ 8 = 1 6 , 2 8 - 7 , 7 4 = 8 ,5 4 m 3/s

IV P rib lita v a n je
Ila sp c d e la v azđ o b a iz trećeg p rib iiž a v a a ja s n a o sn o v u k o je se raču iia IV
p r i b l i ž a v a a |e d a la j e i ia sL 1 1 .

R 2— 3< • 17,062 = 0 ,0 2 (1 7 ,0 6 + 1 4 ,66)2

R 2 _ 3 ' = 0 ,0 6 9 N s 2 / m 8

R 2 _ 3" • 1 4 ,662 = 0 ,0 2 (1 7 ,0 6 + 1 4 ,66)2

R 2 _ 3 " = 0 ,0 9 4 N s 2 / m 8

R 3 ' _ 5 ' • 8 ,0 3 2 = 0 ,1 (8,03 + 1 4 ,66)2

R 3' _ 5' = 0 ,7 9 8 N s 2 / m 8

R 3" _ 5" ■ 1 4 ,662 = 0 ,1 (8 ,0 3 + 1 4 ,66)2

R 3" _ § " = 0 ,2 4 N s 2 / m 8

R 7 " _ 8 • 1 4 ,662 = 0 ,0 3 (1 4 ,6 6 + 8 ,5 4 ) 2

R 7 " _ 8 = 0 ,0 7 5 N s 2 / m 8

R7'_ 8 • 8,542 = 0,03 (14,66 + S,54)2

 373

R7'_8 = 0,221 N s 2 / ! ! ! 8

O v i o tp o ri cepanih ogranaka u neseni su u šem u n a sl. 12 p re m a kojoj j e izv ršen o

slagauje do p ro sto g paralelnog sistem a.

1,6
R4 - S 0 ,3 6 3 N s 2 / m 8

0 ,0 8 + 0,3 6 3
R 2-8 ~ - = 0 ,1 1 9 N s V m 8
'j / ° ’08 + " 0 ^ 6 3
V + V 0 ,0 9 4 + 0 ,2 4 + 0 ,1 + 0 ,0 7 5 /

R aspođela vazduha prem a sl. 13 i 12 iznosi:

374

S l. 1 3.

48
V2 - 6 - 9 = = 16,8 m J /s
7 0 ,0 6 9 + 0,S07~ + 0^04
+ V 0 ,1 1 9 + .00,i,0 0 6

V 2 — 8 —9 = 48 - 16,8 = 3 1 ,2 m 3/s

31,2 ________________
V2 — 8 = = 15,06 m 3/s
0 ,0 9 4 + 0 ,2 4 + 0 ,1 + 0,075
1 +
0 ,0 8 + 0,363

V2 —4 — 8 = 3 1 ,2 - 15,06 = 16,14 m 3/s

16,8
V $' —6 = 8,91 m /s
1,8
1 +
2 ,2 9 8

V a '- s '- - 6 = 16,8 - 8,91 = 7 ,8 9 n r / s

 375

v4—8 = ---- m '% = t r = 7 ,6 8 m 3/s

l + \f W l

V 4 _ 7 - _ 8 = 16,14 - 7 ,6 8 = 8 ,4 6 m 3/s

R aspodeia n a osnovu četvrtog približavanja d ata j e m sL 14 . M o g u ća sti i d alja

p rib ližav an ja 3 ali i dobijene vrednosti zadovoljavaju, j e r su ra zlik e d ep resije p o ograncima
u granicam a tolerai).cijea
U k u p n i o tp o ri rudnika iznose (sl. 13)

R uk = 0 ,2 + 0,075 + 0 ,2 2 = 0,4 9 5 N s 2 /m 8

D epresija ja m e bez regulacije p ro to k a iznosi:

h = 0 ,495 ■482 = 1140 Pa

Sl.14.
376

FRILOG 15

METODA KONVERGENTNOG PRIBLIŽA VANJA

Sl. 1.

Otpori ogranaka dati su m slici 1, a ventilacioEom m režom cirk eliše 60 m /s

vazdislta.
A* Jednačine depresije m iM v o m m poligone su:

“ l , 4 x | + 0 ,0 4 (1 — X| ) 2 + (x^ + x 3) 2 + 2 ,0 x | = 0

1 , 8 (1 — Xj - %2 - x 3) 2 - 0 ,1 4 (x 2 + x 2)2 - l ?6 x | = 0

2 ,0 x 2 + 0 ,0 6 (X| + x 2) 2 — l , 6 x | - 0 , 1 (1 — X| —x 2 )2 ~ 0

B» Prvo pribliiavanje

N a osuovts o vih jednačiiia mogii se proračuoati greške za svaki p o lig o a uz pret-

p o sta v k u podjedEakili pojedinačnili p ro to k a tj„ .ako je:

X j = x 2 = x 3 = X4 = 0 ,25

V eiičm a greške za svaki p o lig o n u đatim uslovim a biće:

f j = - 1 , 4 - 0 ,2 5 2 + 0 ,4 ■0 ,7 5 2 + 0 ,1 4 ■0 ,5 2 + 2 ,0 • 0 ,2 5 2 = + 0 ,0 9 5

f2 = 1,8 ■0,252 - 0,14 • 0,52 - 1,6 • 0,252 = - 0 ,0 2 2 5

 377

f 3 .= 2 ,0 0 ,2 5 2 + 0 ,0 6 0 ,5 2 - 1 ,6 0 ,2 5 2 - 0 ,1 ■0 ,5 2 = + 0 ,0 1 5
i ’- . ___

S ada se mogu formirati jednačine tipa -f = 22 R;Xjdx

2[ - 1 ,4 • 0 ,2 5 dx} + 0 ,0 4 - 0 ,7 5 (-d s j) + 0 ,1 4 • 0 ,5 (dx2 + dx3) + 2 • 0 ,2 5 dx2j =

= -0 ,0 9 5 .................

o d ak le se sređivanjem dobija:

- 0 , 7 6 d x j + 1,14 dx 2 + 0 ,1 4 dx 3 = - 0 , 0 9 5 (1)

2 [1 ,8 ■0 ,2 5 ( —d x j - dx 2 - dx3) - 0 ,1 4 ■0 ,5 (dx 2 + d x 3) - 1 ,6 • 0 ,2 5 d x 3] = 0 ,0 2 2 5

—0 ,9 đ x j - 1 ,0 4 dx 2 - 1,84 d x 3 = 0 ,0 2 5 (2)

2 [2 ,0 - 0 ,2 5 dx 2 + 0 ,0 6 • 0 ,5 (dxj + dx2) - 1,6 - 0 ,2 5 d x 3 — 0 ,1 ■0 ,5 ( - d x j - đx2) j =

0 ,1 6 d x j + 1 ,1 6 dx 2 — 0 ,8 dx 3 = - 0 ,0 1 5 (3)

D o b ijen i sistem jed n ač in a:

—0 ,7 5 d x j + 1,14 dx 2 + 0 ,1 4 d x 3 = - 0 ,0 9 5

0 ,9 d x j - 1,04 d x 2 - 1,84 d x 3 = 0 ,0 2 5

0 ,1 6 d x i + 1,16 dx 2 - 0 ,8 d x 3 = - 0 ,0 1 5

m o že se re šiti n a neki o d p o g o d n ih načina, O vde j e rešavano m eto d o m d e te rm in a n ti, p a

su d o b ijen e sleđeće vrednosti:

d x j = 0 ,0 6 5 dx 2 = -0 ,0 3 7 d x 3 = -0 ,0 2 3
'
*•' * - „ .
? ~ ~ (<,-•■J
{[)| x
"•C-
\ .
• - ■ •* v/ - «*■ - '• - '.
j /

N a o sn o v u o vako izračin atih o dstupanja, d o b ijen e su k o rig o v an e v re d n o sti p ro to k a

o sn o v n e raspodele: - - . : c „v .. .
X! = 0 ,2 5 0 + 0 ,0 6 5 = 0,315

x 2 = 0 ,2 5 0 - 0 ,0 3 7 = 0,213

x 3 = 0 ,2 5 0 - 0 ,0 2 3 = 0 ,2 2 7

x 4 = 0 ,2 4 5
378

Sa pvom raspodelom računate su noVe vrednosd grešaka u postupku drugog

približavanja.
\ ... i't

C . Drugo pribliZavanje v

Proračun greške za uslov:

x { = 0 ,3 1 5 ; x2 = 0 ,2 1 3 x3 = 0 ,2 2 7 x4 = 0 ,2 4 5

fj = 1,4- 0 ,3 1 5 2 + 0 ,0 4 • 0 ,6 5 8 2 + 0 ,1 4 • 0 ,4 4 2 + 2 ,0 • 0 ,2 132 = - 0 ,0 0 2 3 0 4

f2 = 1,8 • 0 ,2 4 5 2 - 0 ,1 4 • 0 ,4 4 2 - 1,6 • Q,2272 = - 0 ,0 0 1 5 0 5

f 3 = 2 ,0 • 0 ,2 1 3 2 + 0 ,0 6 • 0 ,5 2 8 2 - 1,6 • 0 ,2 2 7 2 - 0 ,1 • 0 ,4 7 2 2 = 0 ,0 0 2 7 4

Jednačm e -f = 2 2 xdx

2 [1 ,4 • 0 ,3 1 5 d x j + 0 ,0 4 • 0 ,6 8 5 ( - d x j ) + 0 ,1 4 • 0 ,4 4 (dx 2 + d x 3) + 2 ,0 - 0 ,2 1 3 dx2]
= 0 ,0 0 2 3 0 4

- 0 ,9 3 6 8 dXj + 0,9752 dx2 + 0 ,1 2 3 2 dx3 = 0 ,0 0230 4

2 [1 ,8 • 0 ,2 4 5 ( - d x j - d x 2 - d x 3) - 0 , 1 4 • 0 ,4 4 (dx2 + dx3) - 1,6 • 0 ,2 2 7 dx3] =

= 0,001505 ... ■ V + .,

- 0 , 8 8 2 dxj - 1,0052 dx2 - 1,7516 dx3 = 0,001505

2 [ 2 ,0 -0 ,2 1 3 d x 2 + 0 ,0 6 - 0 ,5 2 8 ( d x j+ d x 2) - 1 , 6 • 0,227dx3 - 0 , l • 0 , 4 4 ( - d X j - d x 2)] =

= -0 ,0 0 2 7 4

0 ,1 5 1 3 6 dXj + 1,00336 đx2 - 0 ,7 2 6 4 dx3 = - 0 ,0 0 2 7 4

N o v i sistem jed n ačin a: ., .• +

- 0 ,9 3 6 8 dxi + 0 ,9 7 5 2 dx2 + 0 ,1 2 3 2 dx3 = 0 ,0 0 2 3 0 4

- 0 ,8 8 2 dxi - 1,0052 dx2 - 1,7516 dx3 = 0,001505

... -■ ;
0 ,1 5 1 3 6 dxi + 1,00336 dx2 - 0 ,7 2 6 4 dx3 = -0 ,0 0 2 7 4

im a sledeća rešenja:
d x j = -0,0034; dx2 = -0,0011; dx3 = 0,0015
 379

na osnovu čega su dobijeni novi odnosi raspodele:

x, = 0,315 -0,0034 = 0,3116

x2 = 0,213-0,0011 = 0,2119

x3 = 0,227 + 0,0015 = 0,2285

. r, x4 = 0,248

Po istom postupku izvršeno je i treće približavanje i novi odnosi raspodele su:

xx = 0,31159

x2 = 0,21191

x3 = 0,22851

x4 = 0,24799

Rezultati proračuna metodom konvergentnog približavanja prikazani su u narednoj

tabeli.

xi X2 ■; X3 ... X4

Pretpostavljena raspodela 0,250 0,250 0,250 0,250

I približavanje 0,315 0,213 0,227 0,247
n približavanje 0,3116 0,2119 0,2285 0,248
III približavanje 0,31159 0,21191 0,22851 0,24799

Na osnovu rezultata trećeg približavanja mogu se odrediti traženi protoci:

= XlV = 0,31159 ■60= 18,695 m3/ s

V2 = x2V = 0,21191 • 60= 12,715 m3/s

V3 = x3V = 0,22851 • 60= 13,711 m3/s

V4 = x4V = 0,24799 • 60= 14,879 m3/ s

Rezultujući otpori složenog dijagonalnog sistema R27 će biti:

380

- po kraku 2-5-7:

R27 . 1,4 18,6952 + 0,06, 3 ^ = 0>5524Ns2/m8

602

- po kraku 2-3-4-S-7

R 2 7 = 0 .0 4 - 4 1 .3 0 5 - ± 0 ,1 4 ■2 6 >4 2 6 ^ _ 2 >0 _ 1 2 ,,7 j5 - ± ^ - i l ^ = 0 ) 1 s 2 4 N s2/ m «

60

- po kraku 2-3-4-6-T

0,04 • 41.3052 + 0,14 ■26,4262 + 1,6 • 13,7112 + 0,1 ■28,592 ............. _2 . 8

đ -------------------------------------------------------------—-------------= 0,1524 Ns /m
602

- po kraku 2-3-6-T

R23, 0 ,0 4 .4 1 ,3 0 5 ^ IJ8 - 14,879* + OJ-28,39* , ^ N sW

602

Pošto su na sva četiri načina dobijene iste vrednosti rezultujućih aerodinamičkih

otpora, zaključujemo đa su u ovom slučaju oni određeni sa vrlo visokom tačnošću.

Ukupna depresija sistema biće:

huk = (0,1 + 0,1524 + 0,17) . 602 = 1520,64 ~ 1521 Pa

 381

PRILOG 16

PRORAČVN PRIRODNE RASPODELE METODOM HARDI - KROS

O tp o ri o g ra n a k a u n e ti m u k an o n sk u šeusu v e n tiia c ije , a p ro v e tra v a n je se o b a v lja

p o d u ticajem g lav n o g v e n tilato ra u o g ra n k u 1 č ija j e d e p re sija h vi = 1000 P a.
P ro ra č u n p riro d n e ra sp o d e le vazd u h a ite ra tiv n o m m e to d o m H a rd i-K rp sa b ić e v rše n
d o k se n e z a d o v o lji u slo v AVj | < g z a g = 0 , 0 1 m 3 /s.
S a k a n o n sk e šem e sl. 1 m o že se v id e ti d a p rik a z a n i v e n tilacio n i siste m sad rži
b0 = 6 o g ra n ak a, p a ć e b ro j p o lig o n a biti:

m = n0 - - n g + 1 = 6 — 4 + 1 = 3

U Cilju iz b o ra n ajk ra ćeg d rv e ta m rež e ra zv rstan i su o tp o ri o g ra n a k a p o v eiičin i:

R§ > Rj R.2 .- ^ R 4

N a o sn o v u to g a z a g ra n e d rv e ta b iia m o o g ra n k e 1 ,2 i 4 a z a n ez a v isn e o g ra n k e -
o g ra n k e 3 , 5 , 6 .

M a tric a p o lig o n a m rež e sa sl. 1 im a sledeći o b lik :

1 2 3 4 5 6
1 1 1 1 0 0 0
2 0 -1 0 ■v , 1 1 0
3 1 0 0 1 0 1

Iz v rša v a n je m a lg o ritm a m eto d e H a rd i-K ro sa d o b ija se:

Korak 1:

V ! = V2 = V 3 = V4 = V 5 = V 6 = 0

K orak 2: <

•' M ' *“ ^ - (

A V | = 18 m3 / s AV 2 - 2 m3/ s AV 3 * 13,5 m 3/ s

K orak 3:

Vj = Vi + ^biiAVi+bsiAV^-fbsiAV^) = Vi+AV j+A Vs

V s = 31,5 m3/ s

v2 — V 2 + (b i 2 A V i + b 22 AV 2 + b 32 AV 3 ) = V2 + AV \ —AV 2
V 2 = 16 m3/ s

V 3 = V 3 (b isA V i+ b 2 3 A V 2 + b 33 AV 3 ) = V 3 + A V 1
V 3 = 18 m 3/ s

V 4 = V4 + (b i4 A V i+ b 2 4 A V 2 +b34AV 3) = V 4 + AV 2 + AV 3
V 4 = 15,5 m3/ s ,

V 5 = V 5 + (b i5 A V i+ b 2 5 A V 2 + b35A V 3) = V^ + AV 2
V 5 = 2 m3/ s

v6 = v 6 (b se A V i+ b z e A V ^ + b a e A V s) = V 6 + AV 3
V 6 = 13,5 m 3/ s ^
 Korak 4:
biiR! |v i |v l _llvi + b!2R2[v 2 jv 2 + bi3R31v 31V3-t-b14R41V4jV4+bi5R5 jV51V5+b16R6 jV61V6
AVj = -
2 (R i | V 1 |b ? 1 + b ? 2R2j V 2 | + b 13R 3 1V3 1 + b 14R 4 j V 4 J + b ? 5R 5 | V 5 | + b ? 6R 6 | v 6 | )

R l l v l l V i + R 2 | v 2 | v 2 + R 3 | v 3 | V 3 - h vl 2 2 ?
I I I I 0 ,6 0 -3 1 ,52 + 0 ,5 0 -162 + 0 ,7 8 -182 - 1000 _____
AV^ = -
2 (
Ri |v i j + R2 v 1 21+ r 3 | \ r3 | ) 2 (0 ,6 0 -3 1 ,5 + 0 ,5 0 -1 6 + 0 ,7 8 .1 8 )

t>2i (R i | V l j V ^ - h ^ + b ^ ^ l V ; 1 1V 2 + ^ 2 3 ^ 3 j V 3 | V 3 + ^ 2 4 ^ 4 JV 4 j V 4 + ^25 | V 5 + ^ 2 6 ^ 6 j V 6 j V 6 j
AV2 = -
21 ( b l i R i | V 1 1 + b § 2 R 2 j V 2:| + ^ 3 R 3 | V 3 | + b 24R 4 | V 4 | + b i s R 5 | V 5 | + b l 6R 6 | v 6 |)

1
— R 2 1 V 2 | V 2 "b «41 v 4 V 4 + R 5 'V
r |y 1
5I 5 —0 ,5 0 -162 + 0,45■ 15,5 2 + 2-20-2 2 n „ -
av 2 = -
2 (R :2 | V 2 | + R + JV 4( + r 5 | V 5 | ) “ . 2 (0,5-16 + 0 ,4 5 -1 5 ,5 + 2,20-2) ~ °,m

b31 (R 11 V l | V l - h vi ) + b 3 2 R 2 | V 2! | V 2 + b 33R 3 | V 3 | V 3 + ^ 3 4 ^ 4 j V 4 JV 4 + b 35R 5 JV 5 j + ^ 3 6 ^ 6 j V 6 j V 6

av 3 = -
2 ( b f i R i jv i | •+• b 22R 2 j v 2 1 + b § 3 R31 v 3j + b 34R 4 j v 4 j + b 35R 5 J v 5 j + b 36R 6 j v 6 jj

R l | V l |'V 1 - m 1 + R 4 | v 4 | v 4 + S 4 | V , | V 4 0 , 6 0 -3 !+ — 1 0 0 0 + 0 , 4 5 -1 5 + + ,,4 1 - 1 3 + . ...

av 3 = -
Rl | V l | + R^ j v . j + ^ j v 6 | ) 2 (0,6-31,5 + 0 ,4 5 -1 5 ,5 + 1,41-13,5)
2 f U)
00
384

Vj = + A V j + AV 3 = 3 2 ,2 3 2 m 3 / s

V2 = V2 + A V j - AV 2 = 1 6 ,0 0 6 m 3 / s

V 3 = V 3 + A V j = 18,2 9 2 m 3/ s

V 4 = V 4 + AV 2 + V 3 = 1 6 ,2 2 6 m 3 / s

V 5 = V 5 + AV 2 = 2 ,2 8 6 m 3/ s

V 6 = V 6 + A V 3 = 1 3 ,9 4 0 m 3/ s

K o ra k S :

P o što se .v re d n o sti j A V | j > 0 ,0 1 z a i = 1 ,2 , 3 p o stn p a k se p o o a v lja , o d n o sn o p o n a v lja

U tab eli p rik az an e su v re d n o sti p ro to k a v azđ u M k ro z o g ra o k e izra ču n ate u 6 ite ra c ija sve
d o k u s lo v | AVt j < 0 , 0 1 n ije b io zad o v o ljeo .

Iteracija A vi Av 2 AVs A vi Av2 A vs . AV4 Av 5 AV6

m3/ s m3/ s •m3/ s ' m3/ s m3/ s m3/ s m3/s m3/s m3/s
18,000 2,000 13,500 31,500 16,000 18,000 15,500 2,000 13.500
I 0,292 0,286 ' 0,440 32,232 16,006 18,292 16,226 2,286 13,940
n -0,149 -0,046 -0,171 31,911 15,902 18,142 16,008 2,239 13,769
IH 0,070 0 ,0 0 2 0,069 32,051 15,970 18,212 16,080 2,241 13,838
IV -0?031 0,002 -0,029 31,989 15,936 , 18,181. : 16,053 2,244 13,808
V '■ 0,144 -0,001 0,012 32,016 15,952 18,195 16,064 2,242 13,821
VI ■-0,006 0,001 -0,005 - 32,016 15,952 18,195 16,064 2,242 13,821
 385

PRILOG 17

SEPARATNO PROVETRAVANJE PROSTORIJA VEJLIKE ĐUŽINE

Prinief L
O rganizovati p rovetravanje slepe p ro sto rije dužin e 1000 m ako j e p o treb n o n a
rad ilište dostavljati 2 m 3/s vazduba.

R ešenje:
U svajam o fleksibilne cevi d = 0 ,5 m , dužina je d n e cevi lQ = 10 m . P o v ršin a
po p rečn o g preseka Acev = 0 , 196 m2.
a) A erodiiiam ički otpori cevovoda (obrazac 1 0 .5 3 ):. :

R = 63 = 6 3 ,6 ■0 ,0 0 0 2 6 = 5 2 9 ,1 5 2 N s 2 / m 8
d5 0 ,5 5

0,0 0 3
ot = = 0 ,0 0 0 2 6
(3,7 + lo g d )2 ( 3 , 7 + lo g 0 ,5 )5

a = 0,0 0 3 (iz tab. 36)

b) K oeficijent dobave vazduha p o obrascu (1 0 .5 6 ) iznosi:

j_ mo 1J :
t] = (dn) l° = (0 ,5 °’°°7) 100 = 0 ,6 1 6 ‘

n = 0 ,0 0 7 (iz tab.39)

c) K oeficijent gubitaka vazduha cevovoda

. ■ -j '

k sc = = 0 ,6 1 6 = 1 , 6 2 3

d) P rotok vazduha na početku cevovoda (prvi ven tilator):

V vl = V r • kgC = 2 ■ 1,623 = 3,25 m 3/ s

e) Ispitujem o m ogućnost p rim ene v entilatora tip a E S N 5-45 0 5 0 0 m m K o rfm an n ,

čiji j e d ijag ram k arakteristika dat n a sl. 1. Z a p ro to k vazduha V = 3 ,2 5 m 3/s d ep resija
ć e b iti:

h vl = 980 Pa

- R astojanje n a k ojem treba u g rad iti d rugi v entilato r iznosti (obrazac 10.72):
386

M JM » i4 0 m

rc ■V‘ | 0 ,5 2 9 ■3 ,2 5 z

- P ro to k vazduha k ro z drugi ventilator istog tipa biće (obrazac 10.73):

Z,l 140 ,
'v 2 = V vl - Vgubcy = 3,25 - 1,25 = 3,075 m / s
1000

Vgubc = 3,25 - 2 = 1,25 m / s ,

- D epresija drugog ventilatora (iz dijagram a sl. 1) za V v2 == 3 ,0 7 5 m 3/s iznosi:

liv2 = H O O P a

- R astojanje izm eđu drugog i trećeg ventilatora iznosi (obrazac 10.76):

_ 0 ,8 (0,2hvl + hv2) _ 0 ,8 (0,2 • 980 + 1100) _

h ~ = 2 0 7 ,3 m
rc ' V v2 0 ,5 2 9 • 3 ,0 7 5 z

usvajam o:

l2 = 210 m
 387

P ro to k vazduha k ro z treći v en tilato r iznosi:

L;'!

l-h -h
Vv3 = (Vv2 - V r) + Vr

v ^ p ,075 _ 2) m - - + 2 - ; .

V v3 = 2 ,7 0 m 3/s . '

- D ep resija trećeg ven tilato ra h v3 (iz d ijagram a si. 1). za V v3 = 2 ,7 m 3 /s):

h v3 = 1240 P a

- R astojanje h iznosi:

} = 0 ,8 (0 , 2 živ2 + h v3) ^ 0 , 8 (0 , 2 ■ 1 1 0 0 + 1240)

= 303 m
*cV ? 3 0 ,5 2 9 ■2 , T

U svajam o:

-r 300 m

- K oiičina vazduha četvrtog ventilatora:

l-l l l
/ . V v4 = (Vv3 - V r)--------- p - ^ + Vr

™ 1000 - 140 - 2 1 0 - 3 00 „
Vv4 “ (2>7 “ 2) 1000 +2

V v4 = 2 ,2 5 n f / s

- D ep resija četvrtog ventilatora (za V v4 = 2 ,2 5 m 3 /s)

hv4 = 1300 P a

- Ovaj četvrti ventilator, kao poslednji u seriji može da savlada sledeću dužinu
cevovoda:

0 ,2hv3 + hv4 o,2 ■1240 + 1300 __

k = --------- ^---- = — ------------^2— =i 578 m
rc • Vv4 0 ,5 2 9 2 ,2 5
388

T o znači d a četiri veotilatora u seriji m ogu d a pro v etrav aju slepu p ro sto riju dužine
o k o 1 2 0 0 m , j e r je :

l| + + 15 + ==■ 140 + 2 1 0 + 300 + 578 — 1228 n i

Ž a racionalnije rešenje p ro v e tia v an ja treba izabrati ili d ru g i v en tilato r ili cevovod

0 0 ,6 m sa odgo v araju ćim ventilatorim a.

f) Ispitujem o racionainost prim ene cevnog v en tilato ra fab rik e T urm ag tip a đE 16-6
čiji j e d ijag ram karakteristika dat na sl. 2 .

Sl 2.

Z a p otreban p ro to k vazduha V vi = 3,25 m 3/s d ep resija h vi će b iti (iz dijagram a):

h vl = 1470 Pa

- R astojanje k o je savlađuje ovaj v en tilato r iznosi:

0 ,8 h,vl 0 ,8 • 1470
/, = = 210 m
rc Vv! 0 ,5 2 9 ■3,25

- P ro to k vazduha k ro z d ra g i v en tilato r će biti:

 J
389

Vv2 = V w3 Vgubc • -7 = 3 ,2 5 - 1,25 = 2 ,9 9 m 3/ s

1000

- D g n e s p <ifag£»g TOBlgaloaa (d ijag ra m sL 2 ) iz a o s i:

hy2 = 1520 P a

- iS a slo ja g e lagje sav lađ ig e f a g i ven tilato r izno si:

, G38 (0 52 i i vl + h v2) 0 ,8 (0 ,2 • 147 0 + 1570)

% — ^ 0- — 31«> IH
r£ ■ 0 ,5 2 9 - 2 ,9 9 ^

- P n M k f a e z treci v m tsla to r im o s i: .

I - I ^
^ 3 = {V? 2 - V r) ------ ] - ^ +V r

m „ 1 0 0 0 —2 1 0 — 315 „ 3
= p , 9 9 - 2 ) --------- — --------- + 2 = 2 ,4 7 m 3/ s

- D e p e s i ja tise&g ventiatoia (iz dijagrama)

ity3 = liZOPa

- B u ž in a treeeg sektora:

_ (0,8 (0 ,2 h y2 + fav3) _ Q, 8 (0 ,2 - 1570 + 1620)

= 480 m
3 ~ V -V ^ _ 0 ,5 2 9 - 2 ,4 7 2

O k u p n a dužina iznosi:

I = % 4 - 12 4 % = 2 1 0 + 315 4 4 8 0 = 1005 m '

Ma. mnmm izv eđ en o g analitičko-grafičkog p ro raču n a, v id i se d a Iri v en tilato ra

mmg (fipa © % o v a ra p p}tre% am a pjrovetravanja slep e p ro sto rije d u žin e 1 0 0 0 m i d a p ri
tĐme o b e z b e đ iijs pozM vam depresijii celo m dužin o m cev o v o d a, U g ra đ iv an je v en tilato ra
j e s le d e c e : ' "
M a p o č e tto c e v o v o đ a v en fila to r V-j, k a d a se p o stig n e d n žin a o d 2 1 0 m u g ra đ n je
:se šm gi ven tilato r a n a 525 m o d p rv o g v e n tilato ra nM jučuje i treći v e n tila to r ¥ 3 .

ErimerŽ;
P ro ra č n n a ti ventilacioni nređaj separatnog p ro v e trav an ja z a d u žin n slep e p ro sto rije
cod f = 2 0 0 0 m i efekfivno p o tre b a n d o to k n a če lo ra d iiišta V r = 2 ,4 m 3 /s.
390

U sv a ja se fie k sib iin i cevovod p re č n ik a d = 0 , 6 m sastav ijen iz eiem en ata disžine

i0 = 20 m.

a) K o e ficijen t g n b ita k a v azdoha p v iznosi (po o b ra scu 1 0.77):

pv =

1 ,48
M V a-k L , (o b razac 1 0 .7 9 )

a
a = 2 1
(o b razac 1 0 .5 1 )
{3,7 + lo g 0 ,6 )

a = 0 ,0 0 3 iz tab . 3 6; k neh = 0 ,0 0 0 1 iz tab . 45

0 ,0 0 3
a - 0 ,0 0 0 2 5
(3 ,7 + lo g 0 ,6 )'

0 =
1,48
0,6 :A
3 0 0 0 2 5 . 0 ,0 0 0 1 2 = 0 ,0 0 0 3 3 - ;

„ 0,00033 • 2000 t
pv = e = 1,935

b) K o e fic ije n t g n b ita k a p ritisk a ph (obrazac 1 0 .7 8 ):

-2
Pt - 1 1 ,9 3 5 2 — 1
Ph = = 2 1 n p v 2 ln 1 ,935 0 ,7 0 8

c ) P ro ra č u n a g ra đ iv a n ja v en tila to ra u se riji p o č in je o d č e la ra d ilišta. P ro ra č u n se

ra d i z a v e n tila to r T u rm a g ,d E L 6 - 6 " (d ija g ra m n a s l.3 ).
- d e p re s ija p rv o g se k to ra izn o si (jed n a čin a 1 0 .8 3 )

ir u iP l

h, = 32.2,5* 10 _ ( V f —2 , 4 2) . 9 ,8 1 = 307V f-1768

1 Tr2 0 ,6 5 -3,33 10

h j = 307 v f - 1768
 391

U dijagramu sl.3 ventilatora đEL6-6 Turmag ucrtamo parabolu hi koju

konstruišemo pomoću sledećih tačaka:

za V = 3 m3/s h = 995 Pa

za V = 3,2 m3/s h = 1376 Pa

za V = 3,3 m3/s h = 1575 Pa

Uz dijagrame u preseku krive hi sa karakteristikom ventilatora dobija se:

VV1 = 197 m3/min = 3,28 m3/s, hvl = 1470 Pa

V E N T IL A T O R TU RM AG nd E L 6 -6 ”
392

- D ep resija d re g o g sektora iznosi:

h 2 = -3,2 ' 2 ’5, ' - ’8- - ( V | - 3 ,2 8 2) = 307 V 2 - 3303

- 0 ,6 - 3,33

CjHN
£

sT)
<
II

1
V = 3,5 m3/s h = 45 8 P a

V = 3 ,7 m 3/s h = 900 Pa

V = 4 ,0 m3/s h = 1609 P a

Iz dijagram a se d o b ija (k riv a 2 ) rađna tačka v en tilato ra 2:

V v2 = 2 2 8 m3/m m = 3 ,8 m 3 /s; h v2 = 1246 P a

- D n žin a k o ju savlađuje d ru g i v en tilato r iznosi:

I 3 g
/2 = 3 ^ t a 3 i 8 = 4 4 I >9 m ~ 440111

- D ep resija trećeg sektora:

h 3 = 307 ( V | - 3 ,8 2) = 307 v f - 4433

h 3 = 307 V | - 4433

za: V = 4 ,3 m3/s h = 1243 P a

V = 4 ,1 m3/s h = 728 P a

Iz dijag ram a sa k riv e h 3 d o b ija se:

V v3 = 2 5 2 m3/m in = 4 ,2 m 3/s h v3 = 1030 P a

- D u žin a trećeg sek to ra iznosi:

1 Q4 4 ,2
In = 300 m
/s 3 ,3 3 “ 3,8

■D ep resija Četrvrtog sektora:

 393

= 307 (V4 — 4 ,2 2)

h4 = 307 VJ - 5415

za: V = 4,5 m3/s li = 8 0 2 P a

3
V = 4,6 mJ/s h = 1081 Pa

Radne karakteristike četvrtog ventilatora (iz dijagrama sl. 3. kriva I14) biće:

Vv4 = 4,5 m3/s = 270 m3/min h v4 = 830 Pa

- Dužina četvrtog sektora:

- 2° 7 m

Depresija petog sektora:

h5 = 307 (V| - 4,52)

h5 = 307 V5 - 6217

za: V = 4,8 m3/s h = 856 Pa

V = 4,7 m3/s h = 565 Pa

Radne karakteristike petog ventilatora su:

Vv5 = 4,73 m3/s h v5 = 633 Pa

Vv5 = 284 m3/min

- Dužina petog sektora:

, 104 , 4,73
L = — — In 7 7 * = 150 m
5 3,33 4 ,5

Ukupna đužina koju savlađuju ovih pet ventilatora u seriji iznosi:

/ = 938 + 440 + 300 + 207 + 150 = 2035 m

394

Ma da proraćun po ovoj metodi počinje od čela u praksi se ugrađuje prvo ventilator

1, pa kad se dostigne, u ovom slučaju dužina od oko 930 m mora se ngrariiH drugi
ventilator, ali i premestiti prvi.
 395

PRILOG 18

P R I M E R I I Z R A D E P O T E N C D A L N IH Š E M A Z A P O S T O J E Ć I R U D N I K

L in e a ra a šem a, r a d n ik a sa m e m im ta č k a m d a ta j e n a sl. 1.
j -v

K. 760

K.4 35

3 K.252

K.75

SL J. Lineam a šema

Na označenim tačkama izvršena su merenja temperature suvog termometra (ts),

viažnog termometra (tv) i barometarskog pritiska (B), a iz jamskih karata određene kote
svake meme tačke (Z). Na osnovu tih podataka izračunate su vrednosti relativne (cp ) i
apsolutne vlage (x), kao i gustine vazduha (p). Svi ovi podaci sređeni su u tabeli osnovnih
parametara mdničkog vazduha (tab.l).
396

I O sn o v n i p aram ctri m đničk o g vazduha

Tabela 1
M c n u t K ota ts(°C ) tv (°C ) B (m bar) ?(% ) x (k g /k g ) p (k g /m 3)
tačka Z (m )

i 7 6 0 ,0 2 4 ,8 19,6 931,5 6 2 ,6 - 0 ,0 1 3 3 6 1,0819

2 4 3 5 ,0 2 2 ,8 17,6 9 6 5 ,4 60,5 0 ,0 1 1 0 1 1,1304
3 2 5 2 ,0 2 3 ,2 2 0 ,4 9 8 4 ,8 7 7 ,9 0 ,0 1 4 3 0 1,1494
4 7 5 ,0 2 4 ,6 2 2 ,4 1003,8 8 2 ,4 0 ,0 1 6 2 0 1,1647
5 7 8 ,0 25,1 2 3 ,5 1003,4 87,5 0 ,0 1 7 7 7 1,1613
6 80,5 2 7 ,0 2 5 ,9 1 0 0 2 ,1 9 1 ,7 0 ,0 2 0 9 7 1,1503
7 8 4 ,0 2 7 ,5 2 7 ,0 1000,7 9 6 ,2 0 ,0 2 2 7 5 1,1456
8 2 6 7 ,0 2 7 ,3 2 7 ,0 9 7 9 ,2 9 7 ,7 0 ,0 2 3 3 5 1,1213
9 443,1 2 7 ,0 2 6 ,8 9 5 8 ,4 98,5 0 ,0 2 3 6 5 1,0984
10 2 5 5 ,0 2 3 ,7 2 1 ,5 9 8 4 ,0 8 2 ,6 0 ,0 1 5 6 8 1,1456
11 2 5 9 ,5 2 4 ,6 2 2 ,6 9 8 2 ,7 84 ,5 0 ,0 1 6 9 9 1,1397
12 2 6 3 ,0 25 ,1 2 3 ,7 981,5 89,1 0 ,0 1 8 5 2 1,1354
13 2 6 4 ,5 2 5 ,8 2 4 ,6 9 8 0 ,3 9 0 ,8 0 ,0 1 9 7 4 1,1 3 0 6
14 4 3 7 ,3 2 3 ,9 2 1 ,2 9 6 4 ,2 7 9 ,0 0 ,0 1 5 4 8 1,1219
15 4 3 9 ,9 2 5 ,9 2 4 ,7 9 6 0 ,4 9 0 ,9 0 ,0 2031 1,1069
16 8 0 4 ,4 2 6 ,6 2 6 ,4 9 1 6 ,6 98 ,5 0 ,0 2 5 7 0 1,0516

P ro n ieaa aerodinam ičkog izentropskog p otencijala računata j e p o o brascu:

k '' ~ V"

ps = po L
f1 + *o ~ Z) J] k _ 1

g d e je : pQ = B { barom etarski pritisak u početnoj tački izražen u p askalim a;

= 93150 Pa
cp - 1005 specifična to p lo ta p ri konstan tn o m p ritisk u
k = 1,4 eksponent izentrope

K ada se uzm u u o b z ir konstante biće:

93,50 [1 + T o 5 r l k 9 5 < 760 - z)]3,5

odnosno:

Ps = 9 3 1 5 0 [1 + 3 ,2 7 6 10 ~ 5 (760 - z ) ] 3 ’5 .

N a o sn o v u k o ta .m e m ih tačaka z i g o m je g o b rasca izračunate su v rednosti

aero d in am ičkog izen tro p sk o g po ten cijala i prikazarie u tabeli 2 .
 397

II A e ro d in am ičk i izen tro p sk i po ten cijal

Tabela 2.
M em a z(m ) Zq-Z Ps h = p -p s
P 2
tačk a (N /m 2) (N /m 2) (N /m 2)

i 7 6 0 ,0 0 931 5 0 93150 v * 0
2 4 3 5 ,0 325 96540 9 6 6 6 7 ,6 - .- 1 2 7 ,6
3 2 5 2 ,0 508 98 4 8 0 9 8 6 8 9 ,5 -2 0 9 ,5
4 7 5 ,0 685 100380 1 0 0 6 7 3 ,7 . -2 9 3 ,7
5 7 8 ,0 682 100340 1 0 0 6 3 9 ,9 -2 9 9 ,9
6 80,5 6 7 9 ,5 100210 1 0 0 6 1 1 ,6 -4 0 1 ,6
7 . 8 4 ,0 676 100070 1 0 0 5 7 2 ,2 -5 0 2 ,2
8 2 6 7 ,0 493 97 9 2 0 9 8 5 2 2 ,7 -6 0 2 ,7
9 443,1 317 95 8 4 0 9 6 5 7 9 ,9 -7 3 9 ,9
10 2 5 5 ,0 505 98400 9 8 6 5 6 ,2 -2 5 6 ,2
11 2 5 9 ,5 50 0 ,5 98 2 7 0 9 8 6 0 6 ,1 -3 3 6 ,1
12 2 6 3 ,0 497 98150 9 8 5 6 7 ,2 -4 1 7 ,2
13 2 6 4 ,5 4 9 5 ,5 980 3 0 9 8 5 5 0 ,5 -5 2 0 ,5
14 v 4 3 7 ,3 32 2 ,7 96 4 2 0 9 6 6 4 7 ,4 -2 2 7 ,4
15 4 3 9 ,9 320,1 96040 9 6 6 1 3 ,9 -5 7 3 ,9
16 8 0 4 ,4 -4 4 ,4 916 6 0 9 2 6 7 6 ,6 -1 0 1 6 ,6

Ž a p ro ra č u n p riro d n e d ep resije k o rišće n j e obrazac: R kr

^prir — (Ps2 — Psl) ~ 9 >81 Psr (* 2 - :z l)

Iz raču n ate vred n o sti d ate su u tabeli 3.

Tabela 3 .
O g ra - , Ps2'Psi Psr z z2-zi ^p rir 2
P 1
n ak Ps (N /m 2) ( N / m ) (k g /m 3) (k g /m 3) (m ) (m ) (N /m 2)

93150 1,0911 7 6 0 ,0
1 -2 3 5 1 7 ,6 1,1108 -3 2 5 ,0 + 2 3 ,9
9 6 6 6 7 ,6 1,1304 4 3 5 ,0

9 6 6 6 7 ,6 1,1304 4 3 5 ,0
2 -3 2 0 2 1 ,9 1,1399 -1 8 3 ,0 + 2 4 ,4 8
9 8 6 8 9 ,5 1,1494 2 5 2 ,0

9 8 6 8 9 ,5 1,1494 2 5 2 ,0
3 -4 1984,2 1,15705 -1 7 7 ,0 + 2 4 ,8 7
100673 1,1647 7 5 ,0

1 0 0 572,2 1,1 4 5 6 8 4 ,0
7-8 -2 0 4 9 ,5 1,13345 1 8 3 ,0 -1 4 ,7 0
9 8 5 2 2 ,7 1,1213 2 6 7 ,0
398

N a sta va k tah eie 3

Ogra- ps2-Psi p Psr , z z2‘zl hprir ,

nak ps (N/nr) (N/nr) (kg/ni3) (kg/m3) (m) (m) (N/m2)
9 8 5 2 2 ,7 , 1,1213 2 6 7 ,0
8 -9 - -1 9 4 2 ,8 1,10985 176,1 -2 5 ,4 9
9 6 5 7 9 ,9 ;; 1,0984 4 4 3 ,1

9 6 5 7 9 ,9 1,0984 44 3 ,1
9 -1 6 /' : -3 9 0 3 ,3 1,0750 3 6 1 ,3 -9 3 ,1 2
9 2 6 7 6 ,6 , 1,0516 8 0 4 ,4

9 8 6 5 6 ,2 1,1456 2 5 5 ,0
10-14 -2 0 0 8 ,8 1,13375 182,3 + 1 8 ,7 6
9 6 6 4 7 ,4 1,1219 4 3 7 ,3

100639,9 1,1613 7 8 ,0
5 -i i -2 0 3 3 ,8 1,1505 181,5 + 1 4 ,6 8
9 8 6 0 6 ,1 1,1397 2 5 9 ,5

1 0 0 6 1 1 ,6 1,1503 80 ,5 3 ; : *;i
6-1 3 -2 0 6 1 ,1 1,14045 - 18 4 ,0 -2 ,5 4
9 8 5 5 0 ,5 1,1306 2 6 4 ,5 't .

9 8 5 6 7 ,2 1,1354 ■- » 2 6 3 ,0
12-15 -1953,3 1,12115 176,9 - 7 ,6 7
9 6 6 1 3 ,9 1,1069 4 3 9 ,9 rv. ^ 7.

N a o s n o v u p ro ra č u n a izrađene su k an o n sk o -p o te n cijaln a i v isin sk o -p o ten cijaln a

šen ia (s l.2 i 3 ).
 399

Visinsks ko ts

Sl. 3. Visinsko-potencijalna šema

 LITERATURA

I GLAVA

1. AIRUNI A.T.: Teorija i praktika borbi s rudničnimi gazami na boljših glubinah.

Moskva 1981. '
2. ŠIŠKA F.: Ochrana ovzdušia, Praha, 1980.
3. JOVIČIĆ V. i dr.: Sigumost i tehnička zaštita u rudniku, Tuzla, 1987,
4. JOVIČIĆ V., KOSTIĆ-PULEK A., RADIVOJEVIĆ S.: Radioaktivni zagađivači
mdničke atomosfere. Tuzla 1987.
5. BURČAKOV A. S.: MUSTEU P.J. UŠAKOV K.: Rudničnaja aerologija. Moskva,
1971.
6. HUGHES A., RAYBOULD W.: The explosibility of mine fire gases. Colliery
Guardian. 1960 Nr. 5162.
7. JOVIČIĆ V.: Ventilacija mdnika, Beograd, 1973.
8 . JAVOR A.: Banyamiiveles - Szelloztetes. Budapest. 1977.
9. REVUE DE LTNDUSTRIE MINERALE. Nr. 1. Paris. 1962.
10. JOKANOVIĆ B.: Provetravanje mdnika. Beograd, 1960.
11. VASSERMAN A.A., KAZARČINSKI, J.Z., RABINOVIČ VA.A.: Teplofizičeskie
svojstva vozduha i ego komponentov. Moskva 1966.

IIGLAVA

12. SIEBER W.: Die korperliche Belastung des Bergmannes in unterschiedlich

mechanisierten Abbaubetribspunkten des Steinkohlenbergbaus. Gltickauf
(66), 1963.
13. VOSS J.: Gmbenklima, Gliickauf. Essen. 1981.
14. MENZEL H.: Haufung schadlicher Einfliisse bedroht die Gesundheit der Bergleute.
Gewerksch. Rundschau 20 (1967).
15. MUCKE G.: Die Warmeleitfahigkeit von Karbongesteinen und ihr Einfluss an das
Gmbenklima. Bergbau-Archiv 25 (1964).
16. SUCHAN L. BAJER M.: Termodynamika dulniho vetrani. Praha. 1975.
17. LUGOVSKII S.J.: Provetrivanie glubokih mdnikov. Moskva 1962.
18. BOLDIZSART.: Afoldkereghomersekletimerejenekhatasamely banyaklevegojenek
felmelegedesere. Miskole. 1961.
19. Poradnik gomika. Dzial XIII. Przewietrzanie kopaln'. Katowice. 1950.
20. Srednje god. temperature. Bilteni hidrometeoroloških instituta u SFRJ.
402

2 1 . M A L O H O V G .M ., Č E R N O U S A .P .: V sk ritie i ra zra b o tk a ru d n iii m esto ro žd e n ii na

b o ljših glubinali. M oskva. 1960.

2 2 . K S E N O F O N T O V A A .J .: M eto d i o p re d eien ija v eličin i g eo te n n ič e sk o j stu p en i.

N a u čn ie tru d i po v o p ro sa m g o m o g o đela. M o sk v a 1956.

2 3 . V O SS J .: D ie B estim m ung th erm isch e r K e n n g ro ssen au s M e ssu n g en tib er d ie

W a rm eau fh ah m e des V /etters und d ie A uskiililim g d es G c b irg es im ein-
zieh e n d e W etterw ege. G liick au f-F o rsch u n g sh efte 2 8 . 1967. ;

2 4 . V O S S J .: K iim av o rau sb erech n u n g fu r A b b au b etrieb e. G iiid cau f 1 0 7 .1 9 7 1 .

2 5 . V O SS J .: E in flu ss d er W arm eab g ab e von F o rd erk o M e im d V e rsatzb e rg en a u f đas

K lim a in A bbau. G liick au f 100 /1 9 6 4 ).

2 6 . W E U T H E N P . : B eso n d erh eiten đes G m b en k lim as u n đ d e r k lim a te c h n ik im B ergbau.

K altetechnik. 1958. N r. 5.

2 7 . Š Č E R B A N A .N ., K R E M N E V O .A .f N au čn ie o sn o v i raščeta i re g u liro v a n ija

tep lo v o g o režim a g iu b o k ih šah t. Izd. A N U SSR .

2 8 . W Y N Đ H A M : C .H . : A survey o f th e č a iisa l fa cto rs in h eat stro k e an d th e irp re v e n tio n

in the g o id m in in g m đ u š tiy . J .S . A fric . in s t.M in .M e t. 6 6 (1 9 6 5 /6 6 ).

2 9 . B O L D IZ S A R T . : M eiy b a n y a k sze llo ztetesen ek eš h iitesen ek term o d in am ik u s alap jai.

W 6° - Jfi
30. K S E N O FO N T O V A A.J.: S p rav o č n ik p o m d n ič n o j v e n tila c ijii. M o sk v a 1962.

3 1 . R O B E R T S A .: M in e V e n tilatio n . L o ndon. 1960.

3 2 . S T A R F IE L D A .M .: A ra p id m eth o d o f calcu latin g te m p eratu re in creases alo n g m in e

a in v a y s. Jo u m a l o f th e S o u th A frican in stitu t o f M in in g an d M cta llu rg y . 4 .
1969.

3 3 . W E U T H E N P .: D as i-x D ia g ra m u n d sein e A n w en d u n g b e i g m b e n k lim a tisc h e n

U n tersu ch u iig e n . G liickauf. 1954.

3 4 . H O U B E R E C H T S A .: T em p e ratu re - H u m id ite - C lim at. R ev u e d e F ln d u strie

M in era le . 1962.

3 5 . H O W A R D - H A R T M A N N : M in e V e n tilatio n an d A ir C o n d itio n in g . N e w Y ork.

1961.

3 6 . V O SS J. : Š C H N IT T E R S G . : K lin iav o rau sb efčch n u n g fiir so n d erb ew etterte G ru b e n -

b au e u n d T u n n el. G lu ck a u f-F o rsch . H efte. 32. 1971.

3 7 . M A R Z IL G E R B ., W A G E N E R B .: E in e n u m erisch e L osung z u r B erech n u n g des

W a rm etech n isch en A itersb e iw ertess m it F eh lera b sch atzu n g . G iiick au f-
F o rsc h . H efte 3 3 .1 9 7 2 .

3 8 . H E R M A N N S K .: R ech e n p ro g ra m m zu r B estim m u n g d e r W arm e - u n d W a sserab g ab e

d e r F o rd e r-K o h le a u f S te tig fo rd e m . G lu c k a u f F o rsc h . H efte. 3 7 . 1976.
 403

39. ANER L., KRAUSE D ., SCHMIDT J.: Untersuchnngen zur Prazisierung der
Klimavorausberechnungen fiir trockene Gruben. XVII M.Konferencija o
sigurnosti u rudarstvu. Vama, 1977.
40. WHITTAKER D.: Heat emission in longwall coal-mining. II međunarodm kongres
za ventilaciju rudnika Reno. 1979.
41. VOSS J*: Bestimmimg der aqmvalenten Warmeleitfaliigkeit fur Streben. Gliickauf
117. 1981.

ih g l a v a

42. BLUDOV A.E.: Isledovanie vlijanija padajušćei vodi v ventiljacionnib stvolah na

provetrivanie šaht. - Tehnika bezopasnosti, ohrane truda, gomospasateljnoe
delo. 5. 1969.
43. UŠAKOV K.Z., BURČAKOV A .S., MEDVEDEV J.J.: Rudničnaja aerologija.
Moskva 1978.
44. VOROPAJEV A.F.: Teplovaja depressija šahtovoi ventiljacii, Moskva. Izd. Akad.
nauka SSSR. 1950.
45. JOVIČIĆ V.: 0 prirodnoj depresiji. Zbomik radova Rud.geol.fakulteta. Beograd.
1958.
46. MEDVEDEV B J ., GUŠČIN A .M ., LOBOV V.L.: Estestvenaja tjaga glubokih šaht.
Moskva 1985.
47. BTSTRON H.: Depresja naturalna w ukladzie osi glebokošce - praca mehaniczna.
Przeglad Gomiczy. 1963. Nr.12. .
48. HINSLEY F.B.: The natural ventilation problem. Coll. Engineering. 1935. Nr. 12.
49. SKOČINSKII A .A ., KOMAROV V.B.: Rudničnaja ventiljacija. Moskva. 1959.
50. SCHMIDT W.: Der natiirliche Auftrieb in der Grubenbewetterung und Verfahren
zur seiner Ermittlung. Gliickauf 1952. Nr. 35/36.

IVGLAVA

51. BYSTRON H.: Podstawy schematu potencjalnego kapalniej sieci wentylacyjneij.

Komunikat. Katowice. 1969.
52. SUCHAN L., BAJER M.: Termodynamika dulniho vetrani. Praha. 1975,
53. ABRAMOV F.A.: Rudničnaja aerogazodinamika. Moskva 1972. r"
54. UŠAKOV K .Z,, BURČAKOV A .S., MEĐVEDEV J.J.: Rudničnaja aerologija.
Moskva 1978. . , ^ -
55. SPRAVOČNIK PO RUDNIČNOI VENTIUACIL Moskva. 1977.
56. REYNOLDS A.J.: Turbulent Flows in Engineering. London - New York. 1974.
404

57. UŠ AKO V K. Z ,: Aeromehaiiika ventiljacionnili potokov v gomili viiabotkah. Moskva.

1975. * ' , ‘’ - 1
58. SEDOV L.J.: Metodi podobija i razmemosti v mehanike. Moskva 1954.
59. SEDOV L.J.: Ploskie zadači gidrodinamiki i aerodinamiki. Moskva 1956. "
60. UŠAKOV K.Z.: 0 modelirovanii aerodinamičeskili processov v gomih virabotkah.
Naočnie tmdi MGJ. 1969.
61. CHASTEAU V.A.L.: The reliability of scale model studies o f mine shaft resistance.
Joumal o f the mine ventilatioa society of South AMca. 1958.
62. JONES J.D ., H1NSLEYF.B.: The use of m odelsin thepredicationof mineairway
resistance. Coll. Guard. 1959.,Nr. 5131. -- .
63. BUDRYK W.: Wentilacija kopaln. Katowice. 1951.
64. KSENOFONTOVA A.J., KARPUHIN V .D ., HAREV A.A.: Ventiljacionnoe
soprotivlenie gomyh virabotok. Moskva 1950.
65. GORNOE DELO: Enciklopedičeski spravočnik, T om 6. 1959.
66. HARTMAN H.: Mine Ventilation and Air Conditioniiig. New York 1961.
67. GREUER R .: Einige Angaben iiber den Wetterwiderstand von Gruboibauen. Gluckauf
1960. Nr. 3.
68. ROBERTS A. Mine Ventilationv London. 1963.
69. LOISON R.: Lois de la ^entilation. Document 1. Revue de rindustrie minerale.
1962.
70. VORONJINA L .D ., BAGRINOVSKH A .L ., NIKITIN V.S.: Rasčet mdničnoi ven-
tiljacii. Moskva. 1962. . „
71. ABRAMOV F.A.: Opredelenie ventiljacionnogo soprotivlenija kmglih šahtnih
stvolov. U gol., 1953. Nr. 1.

V GLAVA

72. KONIG D.: Theorie der Grafen.

73. SOULE J.L.: Application de la theorie des reseaux maille aux problemes d'aerage
minier. Annales des mines. Jun. 1960.
74. SEELEMANN Đ.: Calculs de l ’aerage. Revue de Tlndustrie Minerale. 1962.
75. CZECZOT H.: Teoria pradow przekatnych. Krakow. 1972.
76. JOVIČIĆ V.: Doprinos proučavanju mogućnosti primene teorije izentropskog
aerodinamičkog potencijala za duboke mdnike, na primem ventilacione šeme
jame Stari Trg - Trepca u šadašnjoj i perspektivnoj fazi razvoja. Doktorska
disertacija. Beograd, 1973. * - ^
 405

77. KOVAČEVIĆ V.: Piimena potencijalne i otpome šeme kođ rekonštrukcije ven-
-.n tilacione mreže. Referat na I jug. simpozijumu o ventilaciji u mdarstvu i
industriji. 1973.
78. SUCHAN L.: Uprava ovzduši v hlubokvch doiach. Praha 1966.
79. BYSTRON H.: Przewetrwanie kopaln. Poradnik gomika. Tom II Katowice. 1959.
80. BAGRINOVSKH A .D ., BOIKO V .A ., FROLOV N .A .: ModeUrovanie ventiljacion-
^ nih setei šaht. Moskva. 1961.
81. SUCHAN L.: Dulni vetrani v praktickych prikladech. Praha. 1968.
82. SCOTT D ., HINSLEY F.B.: Ventilation network theory. CoUieiy Engineering II,
IV, VI, XD. 1951.
83. BOLTZE.: Beitrag zur Berechnung komplizerter Wettemetze. Bergbautechnik. 1960.
Nr. 10.
84. COI S ., ROGOV E.I.: Osnovi teorii ventiljacionnih seteri. Alma Ata. 1965«,
85. BYSTRON H.: Sposob kreslenia kanonicznych schematow przewietrwania.
86 . ABRAMOV F.A ., TJAN R .B., POTEMKIN V.J.: Vozduhoraspođelanie v venti-
ljacionnih setjah šaht. kiev. 1971.
87. HALL C.I.: Mine Ventilation Engeneering. New York. 1981.
88 . ČOVIĆ A ., STAJIĆ Đ .: Rešavanje ventilacionih mreža Crossovom metodompomoću
cifarskih računara. Sigumost u mdnicima. 1972.
89. TANASKOVIĆ P.: Algoritam za izračunavanje prirodne raspodele vazduha u ven-
/ tilacionim mrežama. Sigumost u rudnicima. 1975.
90. GRIFFIN W.H.: Fixed flow network solution using linear equation and linear
equivalence. Reno. 1985.
91. ZHOU S.N .: Some basic characteristics o f mine ventilation networks. DME. 1984.
92. UENG T .H ., WANG Y.L: Analysis o f mine ventilation networks using nonlinear
programming technuiques. HME. 1984.
. • " . •?' : :

VIGLAVA

93. MILETIČ A .F.: Utečki vozduha i ih rasčet pri provetrivanii šaht. Moskva. 1968.
94. JOVIČIĆ V.: Uticaj gubitaka na ventilaciju mdnika. Sigumost u radnicima. Nr. 1.
1966.
95. MEDVEDEV B .I., PATRUŠEV M .A.: Provetrivanie kalijnih i kamennosoijanih
mdnikov. Moskva, 1963. . v.
96. PATRUŠEV M .A.: Issledovanie prosađčivanija vozduha čerez ventiljacionnie
peremički. Leningrad. 1959.
97. KREMENČUCSKU N .F.: Provetrivanie ugoljnih šaht. Moskva. 1961.
406

98. MILETIČ A .F ., FROLOV N.A.: Issledovanie vlijanija uteček vozduha na rabotu

ventilatorov metodom električeskoi analogii. 1961. Ugolj Ukraini. Nr. 3.

VIIGLAVA

99. JOVIČIĆ V.: Sigumosni i ekonomski aspekti ventilacije rudnika sa dva ventilatora.
Sigumost u rudnicima. 1970. .
100. AERAGE Nr. 2. REVUE L’INDUSTRIE MINERALE. 1962.
101. ECKB.: Ventilatoren. Berlin. 1957.
102. GRUBER J.: Ventillatorok. Budapest. 1966. 1 Ci,'
103. NEUMANN, PLASCHE, SONNERMANN: Wetterlehre und Grubenbrand-
bekampfung. Leipzing. 1963. iJ C ■
104. SIMODE E .: Installationde ventilateursprincipeaux. Revue de l'Industrie minerale.
1967. , 'v .j

105. DZIDZIGURI A .A ., MUSHELIŠVILI V .I., KUTATELADZE A.A.: Sovmestnaja

fabota šahtnih ventilatorov. Moskva. 1961.
106. WANG Y.J.: Caracteristics of multiple-fan ventilation networks. UME. 1984.
Cambringe.

VIIIGLAVA

107. BURČAKOV A .S., MUSTEU P.I., UŠAKOV K.Z.: Rudmcnaja aerologija.

Moskva, 1971.
108. UŠAKOV K .Z., BURČAKOV A .S., MEDVEDEV I.I.: Rudničnaja aerologija.
Moskva, 1978. ’

IX GLAVA

109. UŠAKOV K.Z.: Gazovaja dinamika šaht. Moskva, 1984.

110. BOŽKO V .L ., BOBROV A .I., KLIŠKANJ A.F.: Sloevoe skloplenie metana -
pričina razvitija avarii na šahte. Bezopasnost truda v promišljenosti. 1967.
Nr. 9.
111. ZINČENKO I.N .: Diffuzionnaja konvekcija v gorizontaljnoi virabotke. Gor-
nospaseteljnoe delo. Donjeck. 1975.
112. KLEBANOV F.S.: Aerodinamičeskoe upravljenie gazovim režimom v šahtnih
ventiljacionnih setjah. Moskva. 1974.
113. ŠLIHTING. Teorija pograničnogo sloja. Moskva. 1969.
 407

114. BAKKE P. j LEACH S.I.: Methan roof layers. Safety in Mines Research Estab-
lishment Nr. 195. 1960.
115. BAKKE P .? LEACH S.L : Principles of fonnation and đispersion of layers and some
remedial mesures. Min. Engug 1962. Nr. 22.
116. RAINE E.J.: Layering o f firedamp in longwall workings. Trans. Inst. Mine Eng.
Vol. 119. 1960.

X GLAVA

117. VORONIN V.N .: Provetrivanije gluhih vvrabotok. Gomoe delo. Tom. 6. 1959.
118. KIRINB.F., UŠAKOV K.Z.: Rudničnaja i promyšlenaja aerologija. Moskva 1983.
119. LUGOVSKII S.J. i dr.: Ventiljacija šaht i karierov. 1964.
120. VOSS W.: Die Planung von Sonderbewettenmgsanlagen, Gliickauf. 25/26. 1956.
121. GRAUMANN K.: Planung von Sonderbewetterangsanlagen, Bergau Archiv. 1964.
122. SCHMIDT W.: Sonderbewetterung I-VI. Bergbaunmdschau. 1957.
123. NORTHOVER E.W .: Auxiiary ventilation air measurements. ColL Eng. 1958.
124. BUHMAN JA.Z., BAKIROV U.H.: Mestnoe provetrivanie na metaličeskih rud-
nikah. 1961.
125. MAERKS-OSTERMANN: Bergbaumechanik. Berlin. 1978.
126. MUSTELJ P.J.: Rudničnaja aerolbgija. Moskva 1970.
127. MUSTELJ P.J.: Ventiljacija šaht. 1957.
128. UŠAKOV K.Z.: Ventiljacija podzemnih vyrabotok pri ih sooruženii. 1967.

XI GLAVA

129. KOMAROV V .B ., VEPROV V.S. i dr.: Proektovanie šaht. Leningrad, 1970.

130. MASLJAEV A.E.: O dopustimoi veličine deistvujušči depressii. Trudi Vost. NEL
1972.
131. MJASNIKOV A. A ., PATRUŠEV M. A.: Osnovi proektirovanija vemtiljacii ugoljnih
šaht.
132. MINE VENTILATION PLANNINGIN THE 1980 s. DME. 1984.
133. NOVIKOV A .J., i dr.: Proektirovanie glubokih šaht. Donbas. 1976.
134. TJAN R .B ., POTEMKIN V.JA.: Upravlenie provetrivaniem šaht. Kiev. 1977.
135. INSTRUKCUA PO OPREDELENUU I PROGNOZU GAZONOSNOSTI
UGOUNIH PLASTOV I VMEŠAJUŠĆIH POROD PRI GEOLOGORAŽ-
VEDOČNIH ROBOTAH. Moskva 1977.
408

136. Zbirka propisa iz oblasti rudarstva. Službeni list SFRJ, Beograd, 1971.
137. Uputstvo za utvrđivanje opasnosti i sprovođenje mera zašfite od metana u rudnicima
uglja sa podzemnom eksploatacijom. Beograd, 1985.god.' ;
138. Uputstvt) o načinu utvrđivanja potrebnih parainetara za vreme istraživanja ležišta
rudarskim radovima u cilju sprovođenja mera zaštite. Beograd 1985.god.
139. KGZLOWSKIB.: Prognozowanie zagrozen metanov>ch vv kopalniach glebinowych.
Politecbnika Gliwice. 1986.

XH GLAVA
■% ' . V V ' • '•, •. /' ,v . , »• V. • \ '

140. BIKOV L.N.: Rudničnie požari. Moskva 1963.

141. RUDRYK W.: Požary i wybuchi w kopalniach. Krakov 1954.
142. KRAVČENKO V.J., MUHIN V.E.: Metodi i priemi likvidacii složenih podzemnih
požarov. Moskva, 1965.
143. KOZLJUK A .J., i dr.: Borba s samovozgoraniem uglja na šahtah. Donbas 1982.
144. OSIPOV S.N ., ŽADAN V.M .: Ventiljacija šaht pd podzemnih požarah. Moskva
1973.
145. BUDRYK W.: Depression der Grubenbraende und die Steilen ihres Auftretens.
Bergbautechnik. 1955.
146. OSIPOV S.N ., ŽADAN V.M .: Uprošćenni sposofc opredelenija ustoičivosti ven-
dljacionoi strui pri požare v šahte. Ugolj. 1969.
147. BYSTRQN H.: Požary podziemne. Katowice. 1959.
148. BYSTRON H.: Wplyw elementov sieci i požaru na Merunki pradow powietrznych
w kopalni. Przeglad Gomiczy. 1957.