1.

Agrimony Turika
- Za unutranju patnju i bol-
Mentalna patnja skrivana od drugih
Povrno gledano odaje utisak mira i spokoja, dok je iznutra rastrzan. Njegov izraz lica
nije varljiv, on ne moe i ne eli da pokae bol jadikovanjem ili plakanjem; izbegava
prepirke i svae po svaku cenu. U potrazi zaprivremenim olakanjem od potisnute
mentalne patnje moe poeti da pije ili pui.

Povrna veselost,a unutranje brige i bol naneseni su od strane drugi ljudi. !ako
naelno imaju teko"a,iako su zabrinuti i za sebe i za okolinu, iako su prezaposleni
svoje jade skrivaju iza maske i viceva, pa su dobro cenjeni za drutvo i prijateljstvo.
#ado poseu za alkoolom i drogama kako bi $natimali masku%. &rlo je teko
pogledati kroz njiove $'asade%. Neretko su umorni, pate od nesanice i naginju
ekscesivnom uivanju u stimulansima.
(urika pacijent ne ide lekaru kada se razboli i ne trai pomo" ni od koga ak ni onda
kada mu je ona oajniki potrebna. #adije bira da pati u samo"i nego da uznemirava
svoje uku"ane. U stvari, (urika pacijent je tako vet u )nametanju) lica *skrivanju
ose"anja+ da je veoma teko razotkriti ga.
(urika pacijent ne ide kod lekara kada se razboli , odvede ga lekaru neko njemu
blizak.
Ne moe se re"i da (urika pacijent nema normalna ljudska ose"anja. -ada je
prisutna alost, smrt, gubitak dragog bi"a, on ose"a bol isto kao i svako drugo ljudsko
bi"e. .n samo ne pokazuje otvoreno svoju patnju. Nemilosrdno potiskuje tugu u sebi,
trudi se da ima ravnoduan izraz lica, radi uobiajene stvari, ak se smei i smeje,
pria viceve sa svojim prijateljima i , uspeva da skrije, pod lanom maskom lica,
intenzivnu mentalnu patnju koja nema nijednog otvora.
/a tako napa"enom duom, on ne moe sebi da priuti jo i da se svaa. .dbija bilo
kakve rasprave. Uini"e sve, samo da potedi sebe sukoba i svaa.
.n voli da je u drutvu. Ne eli da se prepusti aljenju i tugovanju u samo"i.
0eli da bude u drutvu nekoga s kim bi priao, koga bi sluao, s kim bi se alio i
smeom odagnao bol koji ga mui iznutra.
1ok traje dan on uspeva da zaboravi sebe i svoju muku , u poslu, u klubovima, u
drutvu. 2li, kada padne no" mora da se suoi sa realno"u, samo"om, goru"im
bolom u sebi, ose"a se potiteno, poraeno, usamljeno, bez ikoga s kim bi podelio
svoju tugu. (io zaroni glavu u jastuk, jeca i plae, ali pazi da to niko ne spazi. 3ei u
krevetu, ali ne moe da zaspi. 4une misli ga teraju u pla.
Pozitivno (urika stanje se uporeuje sa deijim temperamentom , bezbrian, brzo
zaboravlja teke momente i s lako"om povrati svoje normalno, veselo raspoloenje.
(o su oni koji mogu da odre ujednaenost temperamenta u svim okolnostima, koji
nose mir iznutra i spolja, koji uivaju istinsku unutranju radost. .sobi sa ovakvim
temperamentom bi takoe trebalo dati (uriku kao konstitucioni lek.
1
Agrimony
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o Agrimony preparatu:

- Nema anse da priam o svojim problemima i drugima pokvarim vee
-Volim da zabavljam svoje prijatelje
-Kad me neko pogleda, ne moe ni da pomisli da imam ozbiljne probleme
-Volim sve stimulanse
-ez obzira ta se deava ja sam uvek u dobrom raspoloenju
-!rzim svadje i neprijatne ljude
-"mam male line tajne koje pomau mom dobrom raspoloenju
#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard
Preosetljivost 1.Agrimony
(ve osobe se skrivaju iza maske vedrine, raspoloenja, )umora, bezbrinosti, osme)a* +lume da su ok,
sakrivaju svoje probleme jer veruju da samo onaj ko nema problema moe biti voljen* "maju neku idealnu sliku
sveta koju pokuavaju da odre tako to potiskuju probleme ili se prave da problem uopte nije problem*
Veruju da je slabost pokazati emo%ije* ,repoznajemo i) po tome to govore, $ -ve je dobro, nema nikakvi)
2
problema$* 'etko kau ne, i sve .e uiniti da izbegnu sukobe i diskusije* /an ispunjavaju sa )iljadu obaveza da
bi smirili svoju napetost, odlini su animatori, imaju veliki krug prijatelja* Ali kad padne no. i ostanu sami sa
sobom onda im je jako teko, ne znaju ta i) mui, ustaju iz kreveta da jedu* Ne mogu da se suoe sa sobom,
da nije sve idealno, da i oni imaju problema i da je nji)ov optimizam bez pokri.a* oje se da .e biti naputeni,
odbaeni i usamljeni ako pokau svoju slabost i probleme* 0 stanju su da upotrebljavaju alko)ol i droge samo
da budu dobro, bez obzira na sve*
Agrimony nas ui da ne.emo biti odbaeni ako pokaemo ko smo ustvari, daje nam )rabrost da budemo ono
to jesmo i da se suimo sa svojim problemima* ,rua autentinost*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
Ne plaim se da .e me drugi odba%iti
(se.am se mirno i u skladu sa sobom
Nemam stra) od ivota i svaki dan se tome radujem
Ne ignoriem probleme ve. i) reavam
1nam da ispoljim svoja ose.anja iskreno
olesti od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju #urike prema nekim autorima
anksioznost sa stezanjem u grudima, eu2orino raspoloenje, per2ek%ionizam, usamljenost sa depresijom,
urinarne in2ek%ije, bolni odnosi, leukemija, aritmija, ta)ikardija, bol u ledjima, zavisnost 3 od puenja, alko)ola,
droga4, razdraljiva %reva, bulimija, anoreksija, tikovi, astma, alergije, psorijaza, psi)oloka muenja
3
Naje.e se kombinuje sa +enitian, 'ed 5)estnut, "maptiens, !imulus, -6eet 5)estnut, Vervain, 7)ite
5)estnut
2. Aspen Trepetljika
Za strah i strepnju neponatog raloga!
"ede#inisani strahovi neponatog porekla$ strepnja
/trepnje, nede'inisani, neobjanjivi straovi; bojazan da predstoji neka opasnost, svi
straovi neobjanjivog uzroka, prestraenost. .soba se plai samog ose"aja straa,
ali se ne usuuje da razgovara s nekim o tome. U ovim sluajevima pacijent moe
imati stra da "e mu se neto dogoditi ali nezna ta bi to moglo biti, straovi se mogu
javiti i no"u i danju.
(o je udnovato stanje uma. 5ovek se plai. .n zna da se plai. /vako moe primetiti
njegovo bezrazlono znojenje lica i ela, nakostreenu kosu i podrtavanje tela. .n
"uti kao zaliven, a ako ga neko upita ta se sa njim deava, odgovori"e samo6 )Nije mi
nita) i pri tom ne lae. !stina je da on sam ne zna ega se plai. !ako je ovo stanje
prolazno i nestaje samo od sebe nakon nekog vremena, sve dok ono traje, ovek
ostaje prestraen i ne zna ega se boji.
.vo nije sluaj isti kao kod 4imulusa, kada ovek zna ega se boji i moe da navede
razlog straa. !ntezitet straa je mnogo jai nego kod 4imulusa. &ie slii uasu tipa
/unanice. !pak, ovaj ose"aj uasa nije isti kao kod /unanice, kod koje je razlog
uasavanja poznat.
Po svojoj prirodi, ovaj stra podse"a na 7oruicu, u sluaju koje se jedna koprena od
depresije sputa na rtvu koja ni najmanje ne sumnja ta "e je sna"i, kompletno je
obavija i naputa je sama od sebe nakon nekog vremena. (okom itavog zbivanja,
pacijent pati od ekstremne depresije, ali ne zna ni kako ni zato je ona nastupila.
Najgora karakteristika (repetljika straova jeste njiova nepredvidljivost.
Ne moe se tano predvideti vreme njiovog nastupa.
1ete se iznenada budi iz sna krikom i tri svojoj majci krajnje uasnuto.
4alo kasnije, ono utone u miran san.
4ladi" je krenuo na razgovor za posao blagajnika u banci. 4aka mu je prela put.
5uo je da su, u sluaju kada maka pree put, svi napori osueni na propast. 8io je
sujeveran. Nekakav stra ga je obuzeo da bi se neto moglo desiti i da "e mu se
namera izjaloviti. /tra ga je drao tokom intervjua i nije uspeo da dobije posao.
9ezivo ose"anje straa, no"ne more, sujeverje, alucinacije, stra od nevidljive sile,
okultnog 'enomena, stra od kazne 8oije zbog greova, gde ni vreme ni nain kazne
nisu odreeni. (akvi nejasni straovi mogu rezultirati drtanjem spolja i iznutra i
4
mogu izazvati veliko uznemirenje, za koje alopatski lekari nemaju leka. .ni se
otklanjaju (repetljika :vetnim 3ekom.
Strah -2. Aspen

1a razliku od !imulusa koji zna ega se boji, ali nema )rabrosti da prevazidje taj stra), Aspen je
svestan da se plai ali nezna ega* "ma ose.aj da je nezati.en i da mu preti nekakva opasnost, ali
takodje nezna ni zato to misli ni zato se tako ose.a* #eko podnoljivo stanje jer osoba ivi u
stanju napetosti jer nailazi neto, neka neda.a, katastro2a* Kao i biljka jasika koja sva treperi i kad
nema vetra, tako i osoba u ovom stanju sva dr)ti i treperi bez ikakvog razloga*
(va osoba nemoe da kontrolie svoj senzibilitet i matu* ,reterano je osetljiva i puno radi na
poboljanju sveta* ,reivela je neku traumu i nasilje i ne moe da zaboravi*Ne moe da identi2ikuje
svoja ose.anja i onda doivljava stra)* "ma prirodnu sposobnost prema okultizmu i ezoteriji ali je
to plai*
-ujeverna je, i uz razvijenu matu pretvara situa%iju u zastrauju.u*,ravi je 8radar$* ,lai se da
zaspi, a i kad zaspi budi se iznenada*
/e%a trae da spavaju sa upaljenim svetlom*
5

,ozitivne misli i stavovi posle uzimanja preparata
Nisam uplaena od svoji) misli
!oji stra)ovi su neosnovani, nemaju razloga za postojanje
+ledam na svetliju stranu ivota
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) boluje osoba u negativnom
stanju Aspen
napadi panike,no.no preznojavanje, vrtoglavi%a, dr)tanje, urinarne in2ek%ije, oteano
disanje,itanje, suv kaalj, tu%avi%a, gubitak glasa, promuklost, astma, bol u stomaku, gastritis,
vori.i u grlu, palpita%ija,lupanje sr%a,pe%kanje u
stomaku,)ipo)ondrija,zatvor,prelomi,amputa%ija,poreme.aj seksualnosti,loa erek%ija kod
mukara%a i kod ena vaginizam*
Naje.e se kombinuje sa &ar%),(live ,'o%k 'ose, Vervain
)ttp:99ivanovi%ivana*blogspot*%om9
)ttp:99ivanovi%ivana*blogspot*%om9:;<=9<;9aspen*)tml
6
%. &ee'h &ukva
Za netolerisanje rali(itosti kod drugih )igled! ponaanje! stavovi*
+orsiranje dis'ipline u svim prilikama$ kritikovanje
Netolerancija je kljuna re za ovaj lek.
Netolerancija, kriticizam, tenja za presuivanjem drugima.
;a one ljude koji imaju preterane zateve i koji u svojoj okolini vide samo negativno.
.ni nikada ne pokuavaju da vide uzroke, niti ele da vide zato drugima ne uspeva.
.ni odma presuuju. /odno svojoj netoleranciji oni nisu u stanju da uoe dobre
osobine drugi, uoavaju samo greke, koje onda kritikuju. Nedostaje im skromnost i
sposobnost da se stave u poloaj drugi. &eoma su usamljeni poto su svojim otrim
jezikom i netolerancijom odvojili od drugi.
5ovek koji trai disciplinu i red posvuda. .n sam odrava disciplinu u svom linom
ivotu, eli isto u svojoj kancelariji, meu svojim podreenima i eli isto u svojoj
porodici.
8ukva tip nadreenog vie na vas i na sve ostale radnike koji kasne, ne sasluavi
niija objanjenja. /vaki normalan ovek, sa ljudskim srcem, bi se saalio i daleko
manje vas prekorevao zbog kanjenja. 2li, 8ukva tip nema razumevanja. 2ko kasnite,
vi kasnite a to je protivno disciplini. 2 8ukva tip ne moe da tolerie nedisciplinu.
Netolerantnost 8ukva osobe nije ograniena samo na nepotovanje reda i discipline.
5ak i sitne navike, osobenosti ili sujeverje drugi, njima je nemogu"e tolerisati.
.ni, meutim ne mogu da zadre svoje negodovanje za sebe. -ritikuju otvoreno i
ogoreno one koji su, po njiovim merilima, podbacili u neemu, a njiova grdnja i i
kritika idu van svake mere, ak po cenu izazivanja neuspea drugoga. !zgleda kao da
je kritikovanje njiova pro'esija, jer oni kritikuju sve i svakoga, bez elje da saznaju
realnu teko"u osobe.
Nedostaje im skromnost i saose"ajnost, dva kvaliteta koja privlae ljubav i panju.
#etko imaju prijatelja, a oni koji moraju da budu u blizini 8ukva tipa silom prilika,
pokuavaju da se udalje od njega kada im se ukae prva ansa. 8ukva tip se tako
ose"a 'rustrirano i usamljeno, bez prijatelja.
5ak i njegova ena i deca izbegavaju njegovo drutvo, da bi potedeli sebe neeljeni
kritika i grdnji.
Na 8ukva roditelja se gleda vie kao na tiranina nego kao na voljenog, brinog
roditelja, a njegovo prisustvo u porodici izaziva pre straopotovanje nego
potovanje.
Njegovo kritikovanje tui greaka ne bi bilo tako optere"uju"e, kada bi on ponekad
naao i cenio po koji dobar kvalitet u oveku.
2li, on uvek gleda osobu povrno, s namerom da pronae greku i kritikuje je, bez
7
pokuaja da pronikne u njenu linost i zapazi dobre osobine koje ona nosi u sebi, a
koje su moda skrivene duboko u njoj zbog nepovoljni okolnosti.
Beech
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o ee%) preparatu:


- >?@A mi smeta njegovo ponaanjeB
- C? sam sarkastian, jer ljudi nisu u stanju da vide stvarnost*
- Dladi danas vie ne komentariu*
- >?@A moemo da dozvolimo takvim ljudima da su na vlasti, kada je ovolika kriza*
- Ee ste li videli komini%u, ona to ima novog momkaF
- (ta% ima da mu se okrene u grobu kad vidi ta mu je sin napravio*
8
- Ea ne kritikujem, ja samo iznosim injeni%e*
- &judi zasluuju da umru u svojoj bedi*

#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard
,.-entaury .i(i'a
Za voljno slu/enje drugima! a one koji ne umeju da ka/u ne
0laba volja$ slabost nakon bolesti
/laba volja, neotpornost na tue uticaje, podlonost...
-iica podstie razvoj line i socijalne samostalnosti. !zvaredan je ekstrakt za ljude
koji ovise o svojoj porodici i radnoj sredini, za one koji nikada nisu bili u stanju da
prekinu sa starim i krenu novim putem. .ni su ljubazni, mirni, blagi ljudi prestraeni
pri pomisli da ne slue drugima. /premni su da se drugima dopadnu i da za druge sve
uine. !scrpljuju se u svojoj revnosti.
.vo je jedinstveni lek za imbecilne ljude slabe volje, koji nemaju sopstvenu
individualnost, lako padaju pod tu uticaj i koriste se kao posluni robovi za
izvravanje tui proteva; oni slue bezobzirnim ljudima kao otira. /ve svoje
vreme provode slue"i druge, ali niko im nije zavalan za sluenje, ba kao to rob ne
dobija zavalnost za sluenje od svog gospodara. #ob ne moe da odbije poslunost
gospodaru a zauzvrat dobija ranu i neto sredstava za izdravanje.
-iica osoba ne dobija nita u zamenu za svoje usluge i nije obavezna da izvrava
tuu volju, pa ipak, ona podreeno radi za druge.
.na je najje'tinija, bolje re"i, besplatna radna snaga za bezobrazne osobe oko nje.
Previe se iscrpljuje prekomernim radom, ine"i tako nepravdu sebi, a pri tom
9
nesvesno orabruje drutveno zlo, doputaju"i ljudima oko sebe da zapostave svoje
dunosti i da tra"e svoje vreme. #ekli smo da -iica osoba nema dostojanstva dok
slui druge, a s druge strane ne moemo pore"i da je sluenje blinjima
optepriva"eno kao krajnje plemeniti ideal. -iica tip je dobra osoba , iskrena,
blaga, popustljiva, nikada ne eli sukobe i uvek je spremna da pomogne. 2li, ona je
dobra samo drugima i prema drugima. Nema svoju individualnost. Po svojim
mentalnim sposobnostima ona ne zaostaje u odnosu na druge, ali zbog izrazito slabe
volje, ona uvek kae )da) tuim zatevima. 9ednostavno ne moe da kae )ne), ak i
kada je svesna da je neiji zatev neopravdan ili pak, van njeni mogu"nosti.
Ne usuuje se da kae )ne) tuem izboru.
-iica ljudi su toliko voljni da rade tu posao, da ponekad dobrovoljno slue druge,
pa i onda kada im to niko ne trai i kada za to nema potrebe.
/a tako usluno,podreenim stavom, oni gube svoju individualnost i vode jedan
besciljan ivot, voeni tuim miljenjima i eljama ili zastarelim obiajima. -ada
ovek zapostavi ili izgubi svoju ivotnu misiju, rade"i u korist drugi, svojevoljno, iz
potrebe ili zbog sopstvene slabe volje , treba znati da je dospeo u negativno -iica
stanje.
-iica ljudi su krajnje senzitivni, imaju sposobnost vanulne percepcije, daleko
razvijeniju nego to im je snaga volje. 3ako i je pokolebati, uznemiriti i povrediti.
/kloni su da postanu rtve duovno jai osoba. Negativni -iica karakter se razvija
uglavnom u uslovima strogog detinjstva. Prezatevni i autoritativni roditelji,
verovatno su toliko potisnuli ose"anja i prirodne potrebe deteta u nenoj dobi, da je
ono izgubilo svu motivaciju i inicijativu i naviklo da bude in'eriorno itavog ivota.
-iica ljudi su preosetljivi na uticaje i ideje. 8a kao to je prirodan ivotni tok
negativne -iica osobe sputan, takav im je i krvotok u krvnim sudovima. .na ima
probleme sa cirkulacijom kao to su anemija i promrzline.
-ada se razboli i oporavi nakon leenja, njegovo telo, tj. njegova vitalna snaga ne
moe da izbaci iz tela ostatke i posledice oboljenja. <izika slabost nakon bolesti ili
kaalj nakon mali boginja, nesanica ili gubitak apetita, samo su nekoliko primera
tragova bolesti.
Centaury
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o 5entaury preparatu:
10

-#eko mi je da kaem $Ne$ drugima*
- Neop)odno je da ostanem u blizini moje majke, jer ona rauna na mene*
- ,omaem drugima, jer moram da dajem, i to me ini umornim*
--enka sam svog mua, jer sam njegova ena*
- 0vek pokuavam da pogodim ta .e zadovoljiti druge, bez razmiljanja o sebi*
- Gesto mi nedostaju vrstina i volja zbog slabog karaktera*
-#ako sam sre.an da budem na usluzi drugima, ak i ako sam umoran od toga.

#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard

1. -erato -eratostigma
Za one koji nisu sigurni u svoju pro'enu ili odluku
"epoverenje u sebe$ ludost
Ne veruje sebi. !mitira tue stavove, manire, izgled. U negativnom :eratostigma
stanju osoba trai savete od drugi, ne zbog njiove superiorne inteligencije ili ve"eg
iskustva, ve" zato to nema pouzdanja u sopstvene odluke. .na je prilino
inteligentna i sposobna da donese zdravu odluku sama, ali zbog nepoverenja u svoje
odluke, ona uvek trai savet od drugi. .va glupost je ponekad skupo kota, kada
zavaljuju"i pogrenom savetu, koji je primila sa strane, uradi neto protivno svojim
interesima. (ada ali, naroito kada svati, da je njena sopstvena odluka bila prava.
(rae"i savete od razni ljudi, ona obino nailazi na oprena gledita, koja je dovode
u kon'uziju i tako remete njen duevni mir i ine je nesre"nom.
U samoj njenoj prirodi je da postavlja pitanja, da pita ljude za savet u vezi lini
problema. /vojim upornim pitanjima dosauje ljudima i oni izbegavaju njeno
drutvo.
&eoma je alosno to negativni :eratostigma tip ne veruje ak ni svom linom
iskustvu, ve" )lovakim priama) drugi.
11
Nikada se ne moe naterati da prizna greku ili propust u instituciji ili veri iji je
poklonik. U tolikoj meri, da slepo imitira i kopira tue gestove, govor i manire.
/a :eratostigma lekom, karakter osobe se moe toliko promeniti, da ona ponovo
pone da uje svoj unutranji glas jasnije, a svoje iroko znanje koje je zaturila u
vreme svog negativnog stanja, *dok je postavljala pitanja i traila savete+ stoji joj sada
%pri ruci=, da moe da ga primeni za brzo donoenje odluka, postavljanje dijagnoza,
interpretiranje, svatanje odnosa...
.vo je pozitivna strana :eratostigme , stav potpune sigurnosti tako da nijedan
argumenat, bez obzira koliko ubedljiv, ne"e osobu odgovoriti od odluke, koju je
donela nakon temeljnog razmatranja.
Uzrok negativnog :eratostigma stanja, moe se na"i u periodu poetka kolovanja,
kada je nastavni program previe zatevan i koi razvoj intuicije kod dece.
Cerato
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o 5erato preparatu:
- Hta bi ti uradio na mom mestuF
- (n je super, uvek mogu da se oslonim na njega kad treba neto da odluim*
- "mam dar da imitiram svoje prijatelje*
- 1ato uvek moram da pitam za savetF
- Veoma sam osetljiva na miljenje svoji) prijatelja*
- ,ratim strogo modu, i uvek moram da budem moderno obuena*
- Gula sam za onog astrologa, da li imate njegov broj tele2onaF

#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard
12
2. -herry plum 3inja
Za gubitak kontrole nad sobom i strah da bi bog toga mogao povrediti
sebe i druge
0trah od gubitka kontrole uma$ hirovito ponaanje
Naprasit, impulsivan; postupci vodjeni trenutnim nagonima, nekontrolisani
razumom. Nepodnoljivi bolovi , 'iziki ili mentalni , kada pacijent pomilja ak na
okonanje svog ivota ili nanoenje povreda drugima , i moe uiniti to, podstaknut
naglim impulsom. .ajanje, stra da "e izgubiti kontrolu nad sobom i da "e poiniti
neto neeljeno. >kstrakt protiv bojazni da se moe uiniti netro strano, oajanje
koje donosi dugotrajnu bol i patnju, podsvesno iritiranje samokontrole. &eoma
delotvoran kod ljudi koji misle da su na ivici nervnog sloma,da "e izgubiti kontrolu
nad sobom, odnosno skrenuti sa pameti.
Nekontrolisani bes, koji se granii sa ludilom; osoba je u stanju da prebije svoju enu
ili malo dete, da udara glavom o zid u naletu besa ili da povredi samog sebe. 4oe se
kajati kad ga proe bes.
Primeri6
.drasla osoba koja jeca i plae u prisustvu drugi, dok opisuje svoje bolno stanje
lekaru, oigledno je izgubila kontrolu uma nad svojim postupcima.
.enjen ovek koji ima enu i decu,a pokuava da napastvuje sluavku u napadu
lascivnosti ili seksualne manije, nije nita bolji. /in jednog indijskog ministra
uva"en u krai u jednoj amerikoj radnji i zatvoren tamo , jo jedan je primer
negativnog &inja stanja.
/ranom bolesniku se savetuje da uzima neslanu ranu; strastveni pua sa obolelim
grlom je upozoren na opasnost od raka grla; jedan e"era zna vrlo dobro posledice
uzimanja slatkia, pa ipak, niko od pomenuti pacijenata ne uspeva da se pridrava
lekarevog saveta kada njiovi umovi izgube kontrolu nad postupcima.
Postoji stupanj koji pretodi stvarnom gubitku kontrole uma, stupanj na kome je
pacijent zbog dugotrajne mentalne torture ili telesnog muenja, ekstremno
13
depresivan. .n tada zapomae6 )4olim vas, pustite me na miru. 9a sam lud. Ne
mogu vie da izdrim. 8ojim se da "u izgubiti razum.) 8ez obzira na to da li je ovek
zaista izgubio kontrolu nad umom ili je na ivici nervnog sloma u strau i uasavanju
od gubitka kontrole, lek koji ga moe izbaviti iz opisanog stanja je &inja.
9o jedno &inja stanje6 zamislite muku jednog studenta koji polae ispit, a ima
potrebu da mokri svaka ? minuta. /luaj doma"ice, koja uvek previe potroi u
kupovini, isto je postupak uma koji nema kontrolu nad postupcima.
U negativnom &inja stanju, osoba gubi kontakt sa &iim /opstvom i gubi dragoceno
vostvo, pomo"u kojeg *bez dodatne pomo"i+ moe da oisti um od iroviti nagona,
koji ga ponekad samo uznemiruju, a ponekad vode do nerazumni postupaka.
U pozitivnom &inja stanju, osoba ostaje uvek pribrana i prisebna, sa razumom *a ne
nagonima+ kao upravljaem svi 'iziki i mentalni radnji, uz aktivno uestvovanje
&ieg /opstva.
#azlika akutne anksioznosti kod /unanice i &inje6
-od /unanice, krajnji uas i stra irom su ispisani na licu pacijenta. >kstremna
unutranja uznemirenost izbija na povrinu.
-od &inje, to je prikriveni stra i zabrinutost od gubljenja kontrole uma nad
postupcima. (o je isto unutranja stvar , mentalni kon'likt koji nikada ne izbija na
povrinu, sem kroz neki nedolian akt.
Strah 6.Cherry Plum
Ee za ne razumne stra)ove, kada se bojimo da .emo izgubiti kontrolu nad postup%ima i uplaimo
se sami sebe ta smo to mogli uraditi
* Npr za roditelje koji se boje da .e i) nadvladati bes i da .e udariti svoje dete*!nogi stra)uju da
.e uiniti ekstremno nasilje, neki imaju misli i o samoubistvu* (ve osobe pokuavaju da potisnu
mrane sile koje se nalaze u svakome od nas, i upravo to potiskivanje i) tera da eksplodiraju*
,re tretmana sa a)ovim %ve.em, osoba u negativnom stanju 5)erry ,lum nije u stanju da se
suoi sa svojim unutranjim ose.anjima i potpuno negira vodjstvo Vieg sopstva* (ve osobe pate
od primarnog stra)a od otvaranja u pro%esu razvoja*
(sobe u ovom stanju je teko prepoznati jer dre sve pod spoljanjom kontrolom, jedino i) oi
mogu odati irom su otvorene, zure,trepere manje od normalnog*
14
0 tretmanu sa a)ovim %vetnim esen%ijama, osoba .e poeti da se stavlja pod vodjstvo Vieg
sopstva*#u moe da izroni na povrinu,sve od ega je osoba beala i potiskivala* Napokon oi u oi
sa mrakom, ali sad imate lampu sa sobom, i vidite koliko su u stra)u velike oi*
Nakon ponovnog povezivanja sa sobom, linost postaje povezana sa snanim rezervoarom
du)ovne snage, dobija veliki du)ovni uvid, i ini ogromne korake u linom razvoju*
1a de%u, koju roditelji u toku dana dre pd strogom kontrolom, nji)ovi stra)ovi mogu da se izraze
no.u u vidu mokrenja u krevete* 1a de%u koja odbijaju da idu u kolu posle opomene
nastavnika*1a stra) od nastupa*
1a stra) od gubitka pameti, stra) da ne poludimo, jer nas situa%ija izludjuje*Za ne racionalne
misli i postupke.
,reparat pomae da kontroliemo svoje impulse, da i) nadjaamo i da svojim postup%ima
upravljamo sa razumom*
(dlian preparat za dananje vreme* &ek je za akutno stanje oajnikog uma, u koji nadam se ne
zalazimo suvie esto, ali moe da nas pristigne sa vremena na vreme*
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) boluju osobe u negativnom
stanju 5)erry ,lum
melan)olija,anksioznost,kompulzivni poreme.aji,panika,oaj,ludilo,nasilje,)alu%ina%ije,gubitak
glasa,teko disanje,zapaljenje iva%a,konstipa%ija,alergija,perut,gubitak kose,kamen u
bubregu,akne,psorijaza,ek%em,mu%anje,tikovi,loa %irkula%ija,bes, udaranje glavom o zid,pljuvanje
kod de%e,)isterini kri%i
15
Naje.e se kombinuje sa +orse,'o%k 'ose,-tar o2 et)le)em,7)ite 5)estnut
)ttp:99ivanovi%ivana*blogspot*%om9:;<=9<;9%)erry-plum*)tml
4. -hestnut bud - 5upoljak &elog .estena
Za sklonost ponavljanju greke i nesposobnost da se u(i i iskustva
"epa/nja$ ponavljanje istih greaka
Nepaljivost, slaba mo" zapaanja; osoba ponavlja uvek iste greke, ne izvlai pouke
iz raniji iskustava koje je imala, odsutnost, dekoncentracija. 8rzo zaboravljaju ono
to je bilo.
(rai izgovore da izbegne obaveze.
Negativan tip Pupoljka 8elog -estena nije priglup i nema nizak koe'icijent
inteligencije. 2li, ini iste greke uvek iznova.
Negativan tip Pupoljka 8elog -estena ne naui nijednu lekciju iz svog preanjeg
iskustva ili iz iskustva drugi ljudi, ili pak previe sporo ui iz iskustava.
1eak moda ne naui lekciju zbog nepanje, odnosno um mu luta, dok mu knjiga
lei otvorena na krilu; prazno zuri u tablu dok uitelj pie lekciju na njoj ili prepisuje
beleke od drugara, bez zanimanja za temu koju prepisuje , sluaj nepanje.
5ovek se moda uri u trenutku kada prima neka uputstva ili i moda iz navike
primi na brzinu a potom ne uspeva da i zapamti. 1a li je u pitanju neusredsreenost
ili nepanja zbog urbe, rezultat je isti , potreba da se ponovi iskustvo.
U negativnom stanju, tip Pupoljak 8elog -estena zaboravlja svoja proivljena
iskustva, ne izvlai nikakve pouke iz nji i to je najgore ima tendenciju beanja od
obaveza. 1a izbegne pisanje doma"i zadataka, dete "e simulirati greve, mada se
ose"a odlino za jedan sladoled. 1aktilogra' "e olabaviti neki ra' na pisa"oj maini
da bi izbegao kucanje poslovni pisama, a kancelarijski slubenik "e zaturiti neki
predmet da ne bi morao da radi na njemu.
;bog nepaljivosti i slabije mo"i zapaanja, ovi ljudi su skloni saobra"ajnim
nesre"ama. 3ako moete uoiti ovog tipa u svakodnevnom ivotu.
-ada ovek u negativom stanju redovno uzima lek Pupoljak 8elog -estena on menja
svoju konstituciju u pozitivnu.
Po reima 1r 8aa6 ).vaj lek pomae nam da u potpunosti izvuemo pouke iz nai
svakodnevni iskustava i vidimo sebe i svoje greke onako kako i drugi vide.)
1a sumiramo karakteristike negativnog stanja Pupoljka 8elog -estena6
@. .soba je suvie spora u uenju nove materije , vonja bicikla, strani jezik,
umetnost ili zanat, itd. i lako moe odustati od uenja.
?. 5ini iste greke uvek iznova. Nikada nita ne naui iz proli iskustava.
A. Nepaljiva je i ne zapaa dobro stvari i deavanja oko sebe.
16
B. ;aboravlja proivljena iskustva ne izvukavi pouku iz nji, naroito ne iz oni
neprijatni.
C. /klona je beanju od obaveza i trai nekakav izgovor da odloi posao.
D. /klona srljanju u nove avanture, bez procenjivanja isoda stari.
E. <izika bolest javlja se redovno u periodinim intervalima bez vidljivog razloga.
Chestnut Bud
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o 5)estnut ud preparatu:
- -talno se pitam to sam tako nespretan*
- +de li sam ostavila kljueveF
-!noge knjige ne proitam do kraja*
- Ne volim kada me pouruju, to je tako depresivno*
- 0zalud pokuavam da razumem, to moj mozak ne prima*
- "mulsivan sam, planem da ne znam zato*
- -talno razmiljam o svom problemu, kako da ga reim*
- Hto mi na jedno uvo udje, na drugo izadje*

#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard*
17
6. -hi'ory 3odopija
Za sebi(ne! posesivne! ohole i apovedni(ke osobe
5osesivnost! samo/ivost! sa/aljevanje
samog sebe
3jubav okrenuta iskljuivo ka sebi, egocentrizam, elja za prevlast, sebinost; manija
za posedovanjem stvari, samosaaljivanje, gramzivost; uvek eli da prisvaja, ne eli
nikada da se odvaja od svoje imovine; eli daima drutvo. &odopija je ekstrakt za
ljude ija ljubav vai vie za nji same nego za druge. .ni su sebini, misle da se sve
moe okretati oko nji i pokuavaju okolinu podvrgnuti kontroli, iskori"avaju"i pri
tom njiove simpatije i ose"anje obaveze. /ebe smatraju centrom sveta i trae da svi
koji i vole budu u njiovoj blizini. Pate od samosaaljenja tipa $niko me ne voli% i
pokuavaju drugima manipulirati prema svojoj volji.
U negativnom &odopija stanju, ljubav se okre"e ka unutra F to je ljubav prema sebi ,
osoba je sebina i radi sve iskljuivo u svoju korist. Postaje polepna i eli da uve"a
svoju imovinu. U svojoj maniji da gomila imovinu, ne vodi rauna o vrednosti,
korisnosti, pa ak ni nainu na koji dolazi do nje. ;amislite e'a kancelarije kako
krade kancelarijski materijal ili jednog 'inog gospodina koji krade srebrnu kaiku dok
veera u otelu sa pet zvezdica. .n ne preza ni od rtvovanja interesa svoji najblii
i najdrai samo da bi izvukao triavu korist za sebe.
Uzmite sluaj jednog roditelja, koji ne doputa svojoj brilijantnoj "erci ili sinu da ode
na specijalizaciju i pobolja izglede za uspenu karijeru, zbog svoji usko sebini
motiva.
Negativni &odopija tip ne voli samo"u. .n eli drutvo. 5ak i drutvo deteta mu
znai. .va elja za drutvom takoe ima sebian motiv. .n eli da ima nekoga kraj
sebe ko bi mogao da pozove pomo" za njega, u sluaju da mu se neto desi i ostane
nesposoban da sam zatrai pomo" za sebe.
/vojoj linosti pridaje preteranu vanost i smatra da imovinom koju poseduje treba
iskljuivo on da se koristi, a svako nad kim ima kontrolu treba da radi tano ono to
18
on eli. .n "e pozvati svoje dete ili enu, da iz druge prostorije dou i prinesu mu
au vode, koja stoji na stoi"u pored njega i koju bez pomuke moe i sam da dovati.
-ada nije po njegovom, srdi se ili plae zbog tobonje nepravde. Navodi dobra dela
koja je uinio za druge, a koja mu se ne uzvra"aju. 0ali samog sebe i jadikuje. /uzama
trai saaljenje drugi.
&odopija ljudi su u stanju da simuliraju bolest da bi i prijatelji i roaci sluili. U
stanju su ak da bez prestanka cmizdre da bi imali panju svo vreme. &odopija likovi
vole da igraju posesivnu i odluuju"u ulogu u ivotima i ose"anjima svoji dragi.
8aka je uvek na usluzi svim lanovima svoje porodice, voli i i eli da kontrolie
njiove ivote , ona organizuje, savetuje, kritikuje i nareuje i vrlo esto nepotrebno
name"e svoju panju porodici. .se"a se povreeno kada njena panja nije sa
zavalno"u priva"ena. Njene rei su6 %(o vam govorim, jer vam elim samo
dobro.=
&odopija majka ose"a se zadovoljno u drutvu svoje dece. Ponosna je kada je njena
odrasla deca zovu tele'onom iz daleka svakog radnog dana, samo da bi je pitala6
%-ako si, mamaG % a vikendom i praznicima prelaze velike razdaljine da bi je posetila.
.na se kratko opisuje kao %sirota majka=.
2ko se dete pretvara da je bolesno *glavobolja, stomani problemi ili muka+, kada
kolski autobus doe da ga pokupi, a ose"a se dobro kada se vrati iz kole, onda se
moe jasno zakljuiti da ono nema nikakvi telesni problema. .no samo eli panju
sve vreme, za ta je pravi lek &odopija.
Chicory
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o 5)i%ory preparatu:
19
- Vidim kako koristite moju dobrotu*
- /a si me vie sluao, dobio bi vie*
- (se.ala sam se izostavljenom, kada su rekli da im vie nisam potrebna*
- Volim te, kako si mogao to da mi uradiF
- #o ti govorim, zato jer te volim*
- 1aboravio si moj rodjendan* Kada samo pomislim ta sam sve uinila za tebe I*
- "ako sam ti se izvinuo, nisam siguran da te ne bi opet povredio I
- Nisi mi ak rekla ni )vala, toliko si neosetljiva I

#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard*
Preri!nost ".Chicory
(ve osobe kada su u neravnotei vrlo su sebine i posesivne* 1a)tevaju da im se ljubav, koju oni nude i
pruaju u velikim koliinama, bez da im je iko to traio, uzvrati* (ne brinu o svima i na jedan manipulativni
nain primoravaju osobu da pri)vati nji)ovu panju, jer imaju jako izraenu potrebu za blisko.u* Nisu u
stanju da razlikuju panju i brigu od kontrole*
#o su ota% ili majka, koji sa najboljima namerama, planiraju de%i nji)ove ivote, jer najbolje znaju ta je za
nji)ovo dobro, meaju se u sve nji)ove odluke i oekuju da im de%a budu za)valna* "li bebe koje se ose.aju
zapostavljeno, pa se mogu umiriti samo nosanjem ili dojenjem* +ue svojom nametljivo.u* 'oditelji
spreavaju de%u svojim stavom da odrastu* Kad osoba poeli da se izmigolji ovoj kontroli, 5)i%ory se slui svim
sredstvima manipula%ije da je zadri: plae, bolesna je , emotivno u%enjuje, ali se, samosaaljeva se* ,ate od
stra)a od naputanja, i name.u ose.aj krivi%e onome ko to pokua* (se.aju se naputeno, izdano i kao da
nikada ne.e biti voljeni onako kako oni to zasluuju* Kao da niko nije dovoljno za)valan za ono to su oni
uinili* Gesto se nalaze u onim pro2esijama gde mogu da dominiraju drugima, a da su u mogu.nosti da
pomognu kao to su terapeuti, medi%inske sestre,misionariI
20
0zimanjem 5igorije osoba se uravnoteuje da bezuslovno voli, bez oekivanja, ui da se nepristrasno
interesuje za druge* "ma potovanje prema tudoj elji za slobodom* (soba vie nije nesigurna, sebina i nema
elju za posedovanjem drugi)* 0speva da prevazidje ose.aj unutranje praznine*
,ozitivne misli nakon uzimanja preparata
-vako moe da organizuje svoj ivot onako kako eli
,ruaju.i drugima ljubav ne oekujem nita zauzvrat
,otujem elje svakog pojedin%a
#olerantan sam prema drugima i putam i) da ue iz svog iskustva
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) moe da boluje osoba u negativnom
stanju 5igorije
posttraumatska depresija zbog odvajanja od sina, poreme.aji u is)rani, dijabetis, sklonost ka gojaznosti,
ginekoloki problemi, vori.i u grlu, astma, kaalj,promuklost, )ipo)ondrija, bolovi u zglobovima, reuma,
dispneja -nedostatak vazdu)a, I
7. -lematus 5avitina
Za sanjarenje o budu8nosti! ravnodunost! pospanost! dekon'entra'iju
"epa/nja! sanjarenje
Nepaljiv, indi'erentan, sanjalica, dekoncentracija. 0ivi vie %u oblacima= nego na
zemlji. #asejan; dalek pogled, koji retko ita registruje. ;a ljude koji nisu sasvim
zadovoljni sadanjim prilikama i vie ive u budu"nosti nego u sadanjosti. (o su
21
mirni ljudi koji ive u nadi da "e se u njiovi ideali ostvariti. Njiovo stanje se
karakterie dremljivo"u i nepanjom. 1eluju ravnoduno, duovono su odsutni.
1oivljavaju neprijatne sukobe sa okolinom. Ponekad se vesele smrti. 1r 8a ovu
vrstu ravnodunosti naziva blaom 'ormom samoubistva. .ni se jednostavno pred
realno"u povlae u svoj svet 'antazija. Patavina je cvet za sve 'orme
nezainteresovanosti.
.n neprestano mata o ruiastoj budu"nosti i ivi u svom svetu snova kao da nema
nikakve veze sa sadanjo"u. Niko ne bi prekorevao osobu to ima visoke ideale i radi
na ostvarivanju svoji ambicija. 2li, negativan Pavitina tip umilja da je dostigao vr,
ne nainivi nijedan korak. .n ne radi na dostizanju svog cilja. ;apravo, njega uopte
ne zanima sadanjost.
-ad nema ta da radi, sedi praznog, snenog pogleda u oima, mataju"i o svetloj
budu"nosti, prave"i dalje planove u svojim zamiljenim emama.
Negativan Pavitina tip ne ivi u sadanjem vremenu. -ada iskrsne neki problem u
njegovom ivotu, on se ne suoava s njim, niti trai reenje problema. 9ednostavno
sklizne u nerealne, iluzorne misli o blistavoj budu"nosti. 2ko pretrpi gubitke zbog
svog nerealnog svatanja ivota, on ne brine mnogo; toliko je siguran u svoju viziju
lepe budu"nosti.
0eli da ivi sam, da bi mogao potpuno da se prepusti ivopisnim 'antazijama. -ada je
sam i besposlen, potpuno se odsee od stvarnosti; odsutan i bezbrian, ne registruje
nita pred sobom; zuri u prazno, ne vidi nita otvoreni oiju; budan, ali polusvestan,
dremljiv, sanjiv; zeva.
;a njega ovozemaljsko postojanje nema vrednost, poto ga se sadanjost ne tie. .n
je sanjalica, duom odsutan i ivi vie u mislima nego u delima. !ma slabo pam"enje,
obzirom na to da je nepaljiv dok slua.
Njegove oi i ui, vie su okrenute ka gledanju i sluanju iznutra, nego ka normalnom
opaanju aktuelni zbivanja u prostoru *saobra"ajne nesre"e+. Pospanost,
dremljivost, nesvesnost, odsutnost i padanje u san, za vreme razgovara ili sluanja
neke vane teme karakterie negativno Pavitina stanje, jer pokazuje privremeni
gubitak interesovanja za trenutno deavanje.
U negativnom Pavitina stanju, osoba ne pridaje veliki znaaj svom 'izikom bi"u.
/odno tome, veoma malo energije je dostupno na 'izikom nivou. Hladne ruke i
noge, i ose"aj praznine u glavi rezultira slabim pam"enjem i nesposobno"u da se
upamte detalji jedne poruke.
-ae se da Pavitina pomae udatim enama da zatrudne, kada ne postoji 'iziki uzrok
za sterilitet jednog para.
22
#e$ainteresovanost %.Clematis
1a osobe koje ele da pobegnu od stvarnosti u neki nji)ov svet mate, za osobe koje oboavaju da sanjare i
kojima je sanjarenje %ilj*0 ovom
svetu njima nita nije posebno vano, nisu prisutni, nepaljivi su, ne snalaze se u prostoru i vremenu*"maju
jako malo ambi%ija, sve nji)ove ambi%ije su u snovima i ne mogu da se realizuju dok se osoba ne usidri i ne
spusti na zemlju* Vole da jedu, da spavaju i ne vole buku jer i) ona vra.a u stvarni svet* Kad su bolesni ine
jako malo napora da ozdrave, ravnoduni su*&ako gube stvari usled napanje* Nespretni su* Nemogu da se sete
ta sete im rekli pre pet minuta* Nepripadaju svetu detalja*Veliko je pitanje da li oni treba da budu vozai*
Neplodnost takodje moe da bude est simptom kod ovi) osoba* Ne umeju sa parama, u stanju su da kupuju
stvari koje im uopte ne.e trebati* "maju umetniku prirodu, romantini su, kreativni, senzitivni* Gesto i)
moemo na.i u pozoritu, 2ilmu, muzi%i gde god se odvra.a od realnosti*
" ono to 5lematis radi jeste da povee tu nji)ovu kreativnost i nadarenost sa stvarnim svetom, pravi jedan
most izmedju du)ovnog i 2izikog sveta*(mogu.ava osobi da se ostvari, da postigne svoj pun
poten%ijal*(mogu.ava joj kon%entra%iju onda kad je to potrebno*Jantazije su stabilne i nisu prisutne svi) :K
sata, ve. osoba moe normalno da 2unk%ionie sa stvarnim svetom*
,ozitivne misli koje nudi 5lematis
-voju matu mogu da pretvorim u umetnost i zabavu
Aktivno uestvujem u ivotu
Ne beim od problema ve. se suoavam sa njima
23
Kon%entrisana sam i sluam kad neko govori sa mnom
1nam razliku izmedju 2antazije i realnosti
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u negativnom
stanju 5lematis
pospanost,psorijaza,depresija,nedostatak kon%entra%ije,nesvesti%a,anoreksija,bulimija,zavisnosti,sporo
leenje,)ladne ruke i noge,paranoja,epilepsija,arterioskleroza,mii.na )ipotonija-mlitavost*
19. -rab apple 5itoma :abuka
Za one koji su neadovoljni svojim igledom! opsednuti radom i
(istotom. ;gubljen smisao a mnogo toga.
<istuna'! preterani naglasak na trivijalnim
detaljima
Prezire neisto"u u svakom pogledu, ne moe da podnese neistotu sopstvenog tela
ili sopstveni misli, zbog ega se rastui i prekoreva samog sebe; eli da se otarasi
svi neisti misli, prljavi navika ili neprijatni ose"aja; ak prieljkuje da odsee ili
odstrani neki nepoeljan deo svoga tela. .se"aj neisto"e, gadljivost prema samom
sebi, izgubljen smisao za mnogo toga u ivotu Pitoma jabuka je idealno sredstvo za
i"enje due. !zvanredno je za one koji imaju ose"aj da na sebi imaju neto to nije
sasvim isto. No, da ne bi bilo zabune, to je oigledno neto beznaajno ali to je
dovoljno da Iizludi ljudeJ. .se"aj neprijatnosti ili takozvane neisto"e moe nastani
npr. iz loi navika, neprijatni misli ili pojave bradavica, ekcema, obinog
nezadovoljstva sopstvenim izgledom. .snovni problem se odnosi na pitanje6 IKta
znai odreeni detalj u odnosu na celinuGJ. Pozitivan uinak Pitome jabuke dolazi do
izraaja u sposobnosti da se sve u ivotu sagleda u pravim proporcijama kao i
saznanju da veliki i mali telesni problemi imaju korena u unutranjoj disarmoniji.
Um mu je toliko opsednut sitnicama i nebitnim detaljima, da gubi iz vida daleko
vaniju celovitu sliku. Prenaglaen je princip istote due, dua i 'izikog tela;
preosetljivost na nedostatak reda u javnom i privatnom ivotu.
-ada ekstremno osetljiv um negativnog tipa Pitome 9abuke uoi i najmanje
odstupanje od savrenstva, ono mu toliko %bode= oi da ne moe da zaboravi taj
utisak i nema energije za razmatranje ireg konteksta.
.n je per'ekcionista, ne moe da privati nita to ima neku manu.
24
Po reima 1r 8aa6 I(o je lek koji nam pomae da se oslobodimo svega to ne
volimo u naim umovima ili telima.J
Po pitanju lani ose"aja *senzacija+ to je jedinstveni lek. 8ez obzira da li se pacijent
ali da mu je noga teka kao klada ili kae da mu nikakva rana ili pi"e ne silazi niz
jednjak ili pak ima ose"aj da mu mravi puze po telu *a nijedan se na telu ne vidi+,
Pitoma 9abuka "e se sama pobrinuti za jedan i sve lane ose"aje. 0eleti isto"u je
dobra stvar, ali kada koncept isto"e prevazilazi granice praktinog, on postaje
optere"uju"i.
(ako nerealne predstave o isto"i lako se vra"aju u realne okvire uzimanjem Pitome
9abuke.
.soba je nekako stekla prljavu naviku koje se uasava i koje eli da se oslobodi, ali ne
uspeva zbog izvesni okolnosti , Pitoma 9abuka "e joj pomo"i da je se oslobodi.
U krajnje pogrenom svatanju ideala isto"e, negativna osoba Pitome 9abuke
zaboravlja da su u svru armoninog rada organa ljudskog organizma, telesne
'unkcije poput znojenja, mokrenja i izbacivanja stolice , neopodne, iako su neiste.
Nesvesno insistiranje na isto"i provocira kod nji ose"aj neisto"e, zatvor i potrebu
za i"enjem. .vo moe rezultirati estim pranjem ruku ili tuiranjem vie puta
dnevno.
Cra Apple
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o 5rab Apple preparatu:
- "mam averziju prema svom znoju*
--am sebi se ne svidjam*
- -tidim se svoji) enski) oblika*
-'azbolim se ako se svakodnevno ne istuiram u kupatilu*
- Kada ljudi gledaju u mene, jako sam stidljiva*
- Ne mogu da prestanem da gledam nasitnije detalje*
-+ubim razum od razmiljanja o izras%ima na kosi*
- Ne mogu da podnesem da mi ku.a nije ista i uredna*
- Ne mogu da ne razmiljam o pukotini koja je vidljiva na nametaju*

25
#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard*
&tu'enost i o'aj 1(.Cra Apple
(ve osobe imaju ose.aj da su zaprljane, kontaminirane, zaraene bilo opsesivnim, 2iksnim
mislima, bilo svojim okruenjem 3bakterije, virusi, gljivi%e, grinje I4Kada razmiljaju o insektima,
bolestima,neisto.i ose.aju se uplaeno, peru ruke svaki as* "zuzetno su iste, dobro negovane
osobe jer imaju stra) od prljavtine* "maju neprijateljski odnos prema svom telu, ne podnose
2izioloke 2unk%ije i ive sa ose.anjem prljavtine kojeg ele da se otarase* -tide se sebe i nemaju
samopotovanja* -vaku svoju manu i nedostatak uveliavaju* (ajni su kad ne vide red u svom
ivotu, njima sve mora biti pod kona%* -kloni su da imaju rituale koje ponavljaju* (se.aju stid i
krivi%u a da neznaju zato* /e%a imaju stra) od povrede i krvi* (vaj preparat zbog svog svojstva
dezin2ek%ije dodat je u 'es%ue 5ream*
0zimanjem preparata postajemo neustraivi u sagledavanju nai) mana i vrlina* ,revazilazimo
ose.anje stida i srama zbog onoga kakvi smo, poinjemo da pri)vatama sebe* ,oinjemo da
volimo sebe zbog onog to smo* Naa sklonost ka redu i isto.i ostaje ali ona nije sama sebi %ilj,
ve. je normalizovana*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
Volim svoje telo i sve to ono proizvodi
Vidim stvari u nji)ovoj pravoj veliini, a ne preuveliano
26
Nemam nita protiv ljudi koji nisu isti
1nam da sam stvorenje koje ivi na zemlji i zato nemogu da budem savren
Volim ivotinje i nesmatram i) prljavim
Ne gubim svr)u svog ivota razmiljaju.i neprestano o isto.i
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju /ivlje Eabuke
umor, kone alergije, bubulji%e, psorijaza, bradavi%e, napad astme kod oni) koji ne mogu da
pri)vate neisto.u, munina, vrtoglavi%a, povra.anje kod oni) koji se ose.aju moralno prljavima,
trovanje od zloupotrebe alko)ola, opoji) droga i lekova, prevremena ejakula%ija izazvana
pornogra2skim 2antazijama, pori%anje ili odustajenje od seksa, bol u zglobovim i reumatizam,
sadomazo)izam, bolesti zavisnosti, polne bolesti, zadravanje vode, )ronini sinusitis, toksini ili
in2ektivni pro%esi*
Najes.e se kombinuje sa ,ine, 7ild 'ose, 7alnut
ttp6LLMMM.baovekapi.netLutucenost,i,ocaj,@N,crab,appleL
11. =lm &rest
Za akutnu kriu samopoudanja
5rivremeni ose8aj nesposobnosti
8rest je lek koji se ree koristi, s obzirom na to da se daje uglavnom izuzetnim
ljudima F onima koji dre odgovorne pozicije u drutvu kao to su6 predsednici,
ministri, gradonaelnici, direktori obrazovni institucija, generalni direktori veliki
preduze"a, vode"i inenjeri veliki 'abrika, upravnici veliki ku"a i institucija, voe
radniki sindikata, itd., , dakle, onima koji odluuju u ime iljada ljudi. (o su
veoma sposobni pojedinci, uvek spremni da ponesu veliku odgovornost svog posla i
da daju"i sve od sebe, bez predaa rade najbolje to mogu.
27
Najneumornije i najambicioznije osobe sklone su da se do te mere predaju svojoj
trenutnoj ulozi i poslu, da zanemare upozorenje &ieg /opstva, koje poziva na
umerenost. (ada nastupa trenutak slabosti 8rest oveka. (renutak u kome se on
ose"a preoptere"eno i uplaeno6 I-ako moe jedan ovek da uradi ovoliki posao
samG Ne, gotov sam. 4rtav sam umoran. Ne"u biti u stanju da ga dovrim.J
(o je privremena 'aza, svakako. 8rest osoba je samostalna i duboko uverena da je
sasvim sposobna za izvravanje svoji dunosti.
2li, dok trenutak slabosti traje, ona je utuena i ose"a se iscrpljeno. (ada joj 8rest
pomae da brzo prevazie ose"aj nemo"i i utuenosti.
Negativno 8rest stanje, opisuje se kao Itrenutak slabosti u ivotima velikiJ, strepe
da su privatili zadatak koji prevazilazi njiove mogu"nosti te postaju potiteni, na
rubu oaja i plae se da "e izlaz na"i u padanju u jedan veliki bezdan.Ponekad i sami
padamo u negativno 8rest stanje, kada iznenada pomislimo da smo nedorasli
svakodnevnim dunostima. 8rest lek "e e'ikasno ukloniti privremeni ose"aj
nesposobnosti iz uma i vratiti pouzdanje za obavljanje posla. (renutak slabosti 8rest
tipa moe se smatrati signalom upozorenja, da se snaga ne iscrpljuje do krajnji
granica izdrljivosti. .n takoe predoava Ijakom ovekuJ sutu realnost, da je
svako ljudsko bi"e tek slabano bi"e, kada nije povezano sa svojim &iim /opstvom i
kada nije voeno njime.
U negativnom 8rest stanju, javljaju se slede"i simptomi6
@. 5ovek se iznenada ose"a preoptere"eno gomilom obaveza, sumnja u svoju
sposobnost za obavljanje posla.
?. Privremeno ose"anje nesposobnosti prati potitenost.
A. -ompletna iscrpljenost uma i tela usled neprestanog rada bez trenutaka odmora.
B. !spunjena preteranim samopouzdanjem u svoje sposobnosti, osoba preuzima
brojne poslove, koje obina ljudska snaga ne moe sama da dovri. /toga se javlja
trenutno ose"anje nesposobnosti i tuge.
C. Preuzevi brojne dunosti, osoba ne doputa sebi predaa ni zbog ograniavaju"i
'aktora kao to su6 bolesti, incidenti i akcidenti, starosna dob, prirodne telesne
promene kao to je na primer menopauza, itd.
-ada joj nekakve neoekivane i nepredviene okolnosti poremete plan i raspored,
dotina osoba se ose"a 'rustrirano.
28
)lm

Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o Llm preparatu:
- Ve. neko vreme ose.am da me je obim moji) obaveza slomio*
- (dbijam da verujem da sam depresivna* Ko .e me zamenitiF
- Nakon godina rada, poeo sam da se guim, i izgubio sam )rabrost*
- Ea vie ne znam odakle da ponem da radim ovo*
- #raila bi) pomo. de%e, ali na nji) ne mogu da se oslonim*
- -re.na sam dok postim, ali danas mi je previe*
- !oji roditelji su ponosni na moj uspe), ne mogu da i) razoaram*
- -tariji sam, i treba da nastavim da dajem dobar primer*

#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard*
29
&tu'enost i o'aj 11.)lm
(sobe kojima je potreban rest uglavnom su nadproseno inteligentne i sposobne tako da drugi zavise od
nji)ovog vodjstva* (ne esto stavljaju svoje potrebe po strani u korist oni) za ve.e dobro i to moe da i)
dovede do sloma* Negde su se izgubile i zaboravile dokle ide nji)ova odgovornost, a odakle odgovornost
drugi)* #roe.i svoju energiju nepotrebno, kada se suoe sa zadatkom koji im je jue bio lak, danas, kada su
is%rpeli sebe, izgleda im prevelik* 1avravaju dan umorni, oajni, sa sumnjom u sebe da krenu napred* (vo je
preparat za privremenu krizu samopouzdanja* (ni sebe pro%enjuju na osnovu onoga to rade, a ne na osnovu
onoga to oni jesu* /epresivni su od zadataka koje su sami sebi nametnuli* ,re%enjuju sebe i svoje
mogu.nosti* (se.aju pritisak od previe odgovornosti*
Llm ui osobu da da pri)vati svoja ogranienja,koliko moe da uradi a koliki su za)tevi, da pove.a nivo
energije i da bude popustljiva prema sebi* Vra.a samopouzdanje i omogu.ava osobi da nastavi dalje* (vaj
preparat se nekada naziva psi)oloka miriljava so, jer podie osobu koja kada je klonula, daje snagu u
slabosti*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
0 stanju sam da gledm na stvari u pravoj srazmeri
avim se svojim poslovima ali sam svestan kada treba da preda)nem
"mam mnogo obaveza i zato moram da se dobro organizujem
"mam puno energije
olesti od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju resta prema nekim autorima
poreme.aj apetita, sna, lupanje sr%a, )ipertenzija, umor, slabost, vrtoglavi%a, deko%entrisanost, nervoza, jaki
2iziki bolovi, bolovi u ledjima, reumatizam, kamen u bubregu, ui - zbog previe obaveza
Naje.e se kombinuje sa 'o%k 7ater, Mornbeam, (live
30
12. >entian =n'ijan
Za obeshrabrenost! malodunost pred preprekom ili iaovom
0umnja! depresija! obeshrabrenost
Nedostatak vere, sumnja, pesimizam, depresija, obesrabljenost, malaksalost. &era
je najbolji saveznik u tekim situacijama, koje ovek neminovno mora da iskusi u
ovozemaljskom ivotu.
&era u 8oga, vera u uitelja, vera u smisao ivota, u &ii Poredak, u izvesni ivotni
princip; vera u istinito vostvo &ieg /opstva pomae oveku da sauva mir, uprkos
mnogim iskuenjima.
.dlian preparat kod oblika obesrabljenosti koji nastupa obino nakon pretrpljenog
poraza ili razoarenja. .dlian je za one koji se lako daju pobediti, predaju"i se i
preputaju"i potitenosti i utuenosti. .ni poteko"e i prepreke smatraju neumitnom
sudbinom, a ne posledicom sopstveni negativni stavova.
U negativnom >ncijan stanju ovek gubi veru i oprvan je sumnjom, depresijom,
nesigurno"u i obesrabreno"u.
.n postane pesimista koji uvek vidi au polupraznu, nikad polupunu. (akvi ljudi ne
mogu nikako zadrati sretno raspoloenje, kao da uvek trae neki izgovor, da bi bili
nesretni. /vaki, pa i najmanji dogaaj, ljuti i i rastuuje. >ncijan osoba je uporna
sumnjalica, koja se ne ose"a dobro, ukoliko ne nae razloga za brigu. 2ko autobus
malo kasni, ona brine; ako nije odma usluena na alteru u poti, ljuti se; ako mora
da eka red na klinici ili u koli svoga deteta, ose"a se jadno. U lekarskoj ordinaciji,
ak pre nego to dobije lekove, ona pita6 %1oktore, da li "e mi lek pomo"iG %
2ko doe do najmanjeg pogoranja, za vreme perioda konvalescencije, ona pone da
sumnja u e'ikasnost leenja i razoara se.
2ko naie na prepreku na svom putu, ona ne pokuava da je ukloni i prokri sebi put.
4isli da je teko"a neprebrodiva i povlai se, depresivna i razoarana.
Ni nakon toliki nevolja i razoarenja, negativna >ncijan osoba ne moe se ubediti,
da pravi razlozi njene nesre"e lee u njoj samoj F to su njene sumnje, njen nedostatak
vere i pokidana veza sa &iim /opstvom.
>ncijan lek, dat osobama u negativnom stanju, obnavlja vezu sa &iim /opstvom,
otklanja energetsku blokadu, pomae im da ive sa problemima i susretnu se sa
poteko"ama ne padaju"i u oaj zbog nji. .ne mogu ponovo da gledaju na planetu
;emlju s verom i poverenjem.
-ada deca postanu nervozna i potitena zbog manji neuspea u koli i ne ele da idu
u kolu, >ncijan "e im pomo"i da odagnaju depresiju.
31
U bilo kom sluaju, kada je uzrok depresije poznat kao to je na primer smrt dragog
prijatelja, dugotrajna nezaposlenost; kod dece , razvod roditelja, gubitak ku"nog
ljubimca, >ncijan se pokazuje od izuzetne pomo"i.
*entian
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o +entian preparatu:
- /epresivna sam, deprimirana, kada vidim da mi je mu jo uvek bez posla*
- (va dijeta mi nije pomogla da izgubimteinu u poslednji) godinu dana, ja sam demoralisana*
- ,oto sam u penziji imam utisak da sam stariji*
- Nisam oekivao da .e porez biti ovoliko velik, kako .u na.i izlaz iz ove situa%ijeF
- -umnjam da .e projekat biti realizovan*
- !edjutim, nadao sam se da .u pro.i ovaj ispit*
)ttp:99ivanovi%ivana*blogspot*%om9

32
#ekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard*

#esigurnost 12.*entian
Ee za one koji su izgubili svaku nadu i veru, koji su se obes)rabrili jer su doiveli neuspe)* Gim kola krenu
nizbrdo, oni se odma) demoraliu i dignu ruke, od muve naprave slona* 8Ea to ne mogu, ja to neznam$, su
nji)ove izjave* Ne zato to stvarno ne mogu ili ne znaju ve. zato to nemaju poverenjeu sebe i svoje
sposobnosti, 2ali im vera da pokuaju ponovo* (bes)rabreni su posle svake teko.e*
(se.aju se kao da su na ivi%i provalije, i nemaju nikakve potrebe da se vrate korak unazad* (dba%uju iskustvo
koje su stekli, da mogu pokuati ponovo i uspeti*"maju ekstremnu identi2ika%iju sa problemom* Vrlo su
skeptini, sve dovode u pitanje, u sve sumnjaju, i svaki razlog da poveruju u svoje sposobnosti sami rue*
-talno su nezadovoljani i vide samo svoja ogranienja, svoje grani%e koje sami sebi postavljaju*
Nemaju snage da se bave sa stvarnim preprekama smrt,bolest, razdvajenje, neuspe), brzo se demoraliu,
gube veru i nadu i upadaju lako u depresiju*Gesto ponavljaju terapije, jer lako priznaju poraz*
Vrlo je koristan preparat za studente koji se zaglave na nekom ispitu i nemogu dalje, ili za de%u koja im neto
ne urade iz prve kako treba odma) odustanu*

33
+entian nam vra.a borbenost du)a, daje nam objektivan pogled na ivot, veru i nadu u sebe i svoje
sposobnosti*Kontrolie bol i oaj* ,omae nam da uvidimo da je ivot ok, da ima jo puno dobrog za nas, i da
moemo nastaviti dalje tako to .emo pre.i preko prepreke*
Nove pozitivne misli koje nudi preparat
1a bolji ivot imam vie samopouzdanja
-vaki negativan dogadjaj ima i svoju pozitivnu stranu
-vestan sam svoje situa%ije i zato mogu da je prevazidjem
Ne dozvoljavam pesimizmu da me obuzme
-iguran sam da mi svaka situa%ija nudi najbolje
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima
.udljivost,depresija,pesimizam,anksioznost,dr)tanje,opsesivno ose.anje da je sve u redu,)ronine
degenerativne bolesti,kanjenje u leenju zbog nepoverenja, kosti,)ipotenzija,slabost,vrtoglavi%a,zaraza,
)ipo)ondrija, obes)rabrenje ak i kod jedne epizode seksualne impoten%ije

Naje.e se kombinuje sa Agrimony,Moneys%u%le,Mornbeam,&ar%),!ustard,7alnut,7)ite 5)estnut


1%. >orse ?tipava'
Za neosnovanu bebri/nost! pesimiam! de#tiam @A! kakva koristBC
&enade/nost! o(ajanje
8eznadenost, rezignacija, sumnja, potpuni gubitak vere, oaj. 1elotvorno za one koji
se nalaze u dubokoj beznadenosti. (akvi ljudi se uglavnom predaju svatanju da im
se vie ne moe pomo"i, da je sunce veno iezloiza tamni oblaka, da je su njiove
patnje plod neizbene sudbine. !zgubili su svaku nadu. .ajanje, obesrabljenost i
pesimizam ine njiovu svakodnevnicu.
Nada i vera su glavni inioci pokretake snage u oveku. Nada u budu"nost je
neopodna da motivie oveka na rad.
34
Ktipavac utelovljava duevnu vrlinu N21>.
U negativnom Ktipavac stanju, osoba je izgubila veru u budu"nost. 4oda je dospela
u stanje beznadenosti usled nesretni okolnosti F dugo i muno leenje nije uspelo
da joj pomogne, a doktor je priznao da ne postoji lek za njeno izleenje i da mora da
ivi sa svojom bole"u do kraja ivota.
5ovek koga prijatelj prevari, moe izgubiti veru u sve druge ljude, a onaj ko je
nepravedno proao na sudu, moe izgubiti veru u sve institucije pravosua;
posve"ena, religiozna osoba moe izgubiti veru u svog gurua i religiju uopte nakon
to upozna mranu stranu privatnog ivota svog religijskog voe.
-ada se razboli, njegov oporavak je teak, jer bez nade, pacijent ne ozdravljuje.
U negativnom Ktipavac stanju, ovek izgleda kao ivi mrtvac6 crni podonjaci, tuno
votano,uto lice, ukoen pogled; lii vie na beskoristan le koji oda nego na ivog
oveka.
5ovek koji se pribliava negativnom Ktipavac stanju, moe se prepoznati po izjavama
tipa6 I., probao sam sve metode bez uspeaJ ili I-oja je korist od probanja ovoga ili
onoga, kada su mi specijalisti ve" rekli, da medicina nema leka za ovu bolest.J .n se
moe obratiti omeopatskom lekaru ovako6 I1oktore, doao sam vama na uporno
insistiranje moje porodice da probam omeopatsko leenje. !nae mi je dosta leenja
i iskreno govore"i nemam iskustvo ni veru u pilulice koje vi dajete kao omeopatski
lek.J
Ktipavac lek se daje takvim osobama, koje su izgubile svu nadu ili je gube malo po
malo. &rlo je korisno dati ga osobi koja pati od duge, ronine bolesti, pre poetka
glavnog tretmana, poto on obnavlja veru i nadu u ozdravljenje.
(akoe je veoma koristan u sluajevima kada nakon prvog poboljanja doe do
neznatnog pogoranja zdravstvenog stanja, a pacijent pone da gubi veru u
e'ikasnost tretmana.
Nada u ozdravljenje i vera u nain leenja su neopodni rekviziti za uspe bilo kog
leenja, a Ktipavac prua i obnavlja takvu veru.
.na nalazi uteu u teoriji da svako nosi svoj krst u ovozemaljskom ivotu, da bi
otplatio posledice teke karme i privata ulogu &ieg /opstva kao kontrolora njene
sudbine.
35
#esigurnost 1+.*orse
Ee za osobe koje su se totalno predale, izgubile svaku nadu da .e biti bolje* "zgubile svaku volju za ivotom, ne
veruju u bolje sutra* #o su uglavnom osobe koje su pretrpele veliku bol i sada su i 2iziki i moralno klonule*
0koliko je osoba bolesna, poto je povodljiva, nama za ljubav .e se podvrgnuti raznim tretmanima, ali ona u to
izleenje uopte ne veruje, i kad tretman, naravno ne uspe, re.i .e $!a znala sam ja to , ali eto radi tebe sam
pokuala, nema meni spasa$* " u tim iskazima primeti.e se neka )ladno.a ili )ladni oaj*(ve osobe su se
pomirile sa sudbinom, nita i) ne dotie, one ne pate, samo su pune gorine, ne veruju u novi pokuaj, u novu
ansu* (ne ekaju neku magiju da se desi i da im rei sve probleme, jer misle da su sve to se moglo
uiniti oni ve. uinili, ali magija se ne deava i ove osobe tonu u sve ve.u depresiju, u sve ve.i oaj*
0zimanjem +orse preparata pesimizam se pretae u optimizam, uimo da se suoimo sa realno.u, da je
pri)vatimo i zatim da preduzmemo odgovaraju.e korake* +orse se naziva svetlo na kraju tunela jer vra.a osobi
izgubljenu nadu, da nije sve gotovo,da moe jo puno toga da se uradi*
Nov pozitivan stav u ivotu posle uzimanja +orse preparata
,ostoje trenu%i radosti ak i kada sam bolesna
Nikad ne re%i nikad, re predaja za mene ne postoji
Nivot je divan i vredi iveti svaki trenutak
36
-luam svoj unutranji glas i on me vodi ka pozitivnosti i vedrini
-un%e se vratilo u moj ivot i puna sam nade i )rabrosti
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) boluju osobe u +orse stanju
2atalizam, pesimizam,depresija, bleda koa,izraz ravnodunosti,slab imunitet,anksioznost,
nervoza,miokarda,bubrena insu2i%ijen%ija,)emodijaliza,)ronini poreme.aji* traume,bolesti nogu, loa
%irkula%ija, bezuspeni kliniki tretmani*
Naje.e se kombinuje sa 5)erry ,lum,+enitian,!ustard,(ak,'o%k 'ose,7ild 'ose, -tar o2 et)le)em,-6eet
5)estnut

1,. Deather 3resak
Za ljude opsednute sobom! koji konstanto pri(aju o sebi tra/e8i pa/nju
drugih
&rbljiv! ego'entri(an! preokupiran sobom
>gocentrian, uvek misli i govori iskljuivo o svojim problemima F brbljivi
ipoondar.
&resak predstavlja duevne vrline saose"ajnosti i elje da se pomogne drugima F to je
ekstrovertno stanje.
U negativnom stanju, isti boanski kvalitet preokrenut je u introvertnost a osoba je
egocentrina. Uvek ima na umu samo svoje probleme i do te mere je opsednuta
njima da ima potrebu za rastere"enjem od pritiska koji je titi kroz razgovor s
ljudima, a taj razgovor pretvara u izlaganje svoji lini problema do najsitniji
detalja. Ne nalazi vremena da saslua tue probleme i dok govori ne daje ansu
sagovorniku da uzme re.
-ada doe kod doktora na konsultaciju i pone da iznosi svoj sluaj, red ljudi koji
ispred ordinacije ekaju da budu primljeni uveliko raste , jer &resak pacijent pria i
pria, izlau"i najsitnije detalje, od znaaja i bez znaaja.
!ma obiaj da preokrene svaku konverzaciju u svoju priu i tako da postane centar
panje. -od nji se iskljuivo sve okre"e oko nji sami i oni koriste druge da bi i
opasipali svojim problemima. 7ovore brzo i nezadrivo i neretko $epaju rtvu% da
bi je primorali da i slua.
!ma tendenciju da preuveliava svoje probleme prave"i Iod komarca magarcaJ.
Negativni &resak tip se kratko opisuje kao Irazmaeno deteJ, jer konstantno zavisi
od panje i ljubavi drugi koju trai priaju"i o svojim nevoljama.
Prirodno, on eli sluaoce. 4ora imati drutvo nekoga kome "e priati. .se"a se
potiteno kada je sam i oajniki trai drutvo da se rastereti svega to mu se deava
priaju"i nekome o tome.
37
Niko ne voli njegovo drutvo. .no je tako zamaraju"e. .n je toliko egocentrian i
pria neprestano samo o svojim mukama to druge ne zanima. 3judi ga izbegavaju ili
mu uskra"uju svoje drutvo. .ni koji mogu sklanjaju mu se s puta.
4eutim, postoje slabiji karakteri koji postaju rtve ovog tipa F -iica je jedan takav
tip kome nedostaje snaga volje da se oslobodi njegove dominacije. 4imulus tip, sa
svojim straom i nervozom, takoe nema rabrosti da se otkai od njega i ova dva
tipa ostaju nevoljni sluaoci beskrajni jadikovki &resak negativnog tipa.
U pozitivnom &resak stanju, osoba je saose"ajna je i slua paljivo tue probleme,
postavlja se kao ravnopravan partner u diskusiji, govori i slua sa jednakim
interesovanjem. ;rai snagu i poverenje.
&samljenost 1,.-aether
(ve osobe nazivamo energetskim vampirima, jer uzimaju svu energiju sagovorniku* (ne samo priaju, priaju,
priaju, a neznaju da sasluaju* (ne u stvari i ne trae razgovor, ve. samo nekog ko .e i) sluati* -talno su u
potrazi za drutvom, ali svi njeni prijatelji je izbegavaju* Meat)er osoba se ose.a gladna ljubavi, usamljena i
nevoljena i zbog toga je tako nametljiva* /eluje kao dete u nevolji, saaljeva samu sebe, okrenuta je samo ka
sebi, i nije u stanju da misli na nikog drugog* "ma duboku prazninu u sebi koju mora da popuni panjom
drugi), a to postie priaju.i o svojim problemima*
0zimanjem preparata osoba poinje da slua sagovornika, da ga razume* 'azvija empatiju* ,otuje druge*
,oinje sama da se suoava sa svojim problemima* ,ostie emo%ionalnu nezavisnost, i nema vie stra) od
usamljenosti*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
Nije potrebno da skre.em panju na sebe da bi dobio neiju naklonost
0 stanju sam da sasluam druge i da im pomognem
38
!ogu da budem sam i da razmiljam o svojim problemima
/a bi) dobio naklonost drugi) ja prvi moram da dam
1nam ko mi iskren prijatelj i tu sam kad me treba
olesti pronadjene statistikim putem od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju Meat)er
astma, podrigivanje, iritabilan klon, neuskladjen )od, )ipertenzija, kone bolesti , )ipo)ondrija, vrtoglavi%a,
nesani%a, klausto2obija, )isterija*
Naje.e se kombinuje sa 5)i%ory, Vine, Molly, 7illo6, "maptiens*
11. Dolly &o/ikovina
Za sve vidove agresije prema drugimaE mr/nja! ljubomora! sumnji(avost!
loba! prkos
Mr/nja! avist! ljubomora! sumnji(avost
4rnja, ljubomora, sumnjiavost, zloba, zavist, nepouzdanost, nepoverenje.
-ada je izbor odgovaraju"eg leka teak, dobro je poeti leenje s 8oikovinom.
3jubav je pozitivna osobina 8oikovine. Po reima 1r 8aa6 I8oikovina nas titi od
svega to nije kosmika ljubav. .tvara naa srca za sjedinjenje s 8oanskom
3jubavljuJ. .na budi u nama ose"anje jednakosti sa svima F ose"anje koje nas
podie na pijedestal na kome nas pogrene ideje o ljubavi, mrnji, strau i zavisti ne
dotiu; ose"anje koje nam proiruje vidike da drugog oveka vidimo kao brata, koji
ima ista prava kao i mi da uiva u darovima 8oga,.ca, onako kako mu je elja.
U negativnom 8oikovina stanju, ovek postaje sebino bi"e sa jakim ose"anjima
ljubomore, mrnje, osvetoljubivosti, zlobe i zavisti. .va ose"anja nisu rezervisana
samo za ljudski um. Primer je pas, ljubimac jednog para, koji nije olako privatio
injenicu da je par blagoslovljen detetom. Ujeo je dete, a razlog je ljubomora. (ek
nakon to je psu dat 8oikovina lek, odbacio je ljubomoru na dete.
-ao da je negativna osobina 8oikovine utisnuta u ljudski um od samog roenja. .na
izbija na videlo ak i u veoma ranoj dobi, to se moe zakljuiti iz ljubomore A,
godinjeg deteta na svog tek roenog brata, kada mora da deli ljubav roditelja sa
prinovom. .no protestuje odbijaju"i da jede ili udaraju"i novoroene.
U svakodnevnom ivotu, svedoci smo irokog spektra ovog nepleminotg i negativnog
39
8oikovina stanja na svakom koraku F ovek koji sumnja u vernost svoje ene; 'irma
ljubomorna na uspe konkurentske 'irme; poslovni ovek koji sumnja u potenje
svog poslovnog partnera, jer je ovaj boljeg 'inansijskog stanja; ovek zavidan na
prijatelja to ima lepu enu; mrnja upravnog odbora jedne 'abrike prema radnicima
zbog sve ve"i i po njima neopravdani zateva radniki sindikata; prezriva
poslunost slabe bespomo"ne osobe tiraninu.
Na meunarodnom polju vidimo da negativno 8oikovina stanje ugroava
bezbednost i napredak oveanstva, rezultiraju"i u tako mnogo destruktivni ratova
iji je uzrok , uzajamno nepoverenje meu nacijama.
/toga, priznajmo da je pozitivno 8oikovina stanje, ideal oveanstva, dok je
negativno 8oikovina stanje najobinije injenino stanje svakodnevnog ivota. 5ak i
na duovnom polju, jedan tragalac za !stinom je zavidan na drugoga kada ovaj
dostigne vii stupanj saznanja. /ve dok je u negativnom 8oikovina stanju, osoba je
nesre"na, uvek joj iznutra plamti neko razorno ose"anje.
-ada je ovek pod uticajem zlo"udnog negativnog 8oikovina stanja, ponekad je
teko izabrati jedan ili dva leka koji bi obuvatili ceo sluaj u potpunosti. 4nogi
lekovi se name"u istovremeno.
Po 1r 8au, preporuljivo je poeti leenje 8oikovinom koja "e pojasniti sluaj
nakon par doza i ukazati na odgovaraju"i lek za dalji tretman.
Preosetljivost 1.. -olly
(ve osobe misle da su se svi urotili protiv nji), da postoji neka istina koja se krije od nji), neka
8teorija zavere$* Ne veruju nikome i plae se da .e biti prevareni, sr%e im je stegnuto i nije
40
sposobnoda primi i da prui ljubav* ,ate od ljubomore, zavisti, osvete, sumnje, ogorenja, ljutnje,
besa, nepoverenja, posesivnosti i to sve rade nasilno, agresivno sa eljom da povrede drugu
osobu* Komunika%ija im je gruba i drutveni odnosi teki, jer ne umeju da obuzdaju svoja
negativna ose.anja, ona i) totalno preuzimaju* 1a nji) kaemo da im je dua otrovana*#o su
supruni%i koji kipe od ljubomore, zavidne kolege na poslu, ljubomorna de%a na rodjenje brata,
sestre, ljubomorna na drugu de%u I
oikovina otvara naa sr%a da volimo, vra.a samopotovanje* Lliminie otrovna ose.anja prema
drugima i mi poinjemo da zraimo ljubav* -ve negativno je pretvoreno u pozitivno* ,oinjemo da
saose.amo sa svetom*
,ozitivne misli koje nudi Molly
/eo sam sveta, vie se ne ose.am iskljueno
(se.am ljubav prema nekome uprkos teko.ama
Verujem u sebe i svoje sposobnosti da mogu pomo.i drugima
'azumem da moja ljutnja proizilazi od nemogu.nosti da dobijem ljubav, ako elim ljubav moram
prvo da je pronadjem u sebi
-ad sam s)vatio da svoja ose.anja mogu da razumem, tako da mogu da uivam u uspe)u drugi)
olesti pronadjene statistikim putem, prema nekim autorima, od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju oikovine
paranoja, %istitis, urinarne in2ek%ije, kamen u bubregu, bubrene kolike, nadimanje, zatvor9proliv,
depresija, nesani%a, razna zapaljenja, )ronine kone bolesti
41
Naje.e se udruuje sa 7illo6, 5)i%ory, Meat)er

Naredni tekst preuzet iz knjige $!edi%ina due$ &eon 'enard
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o Holly preparatu:

-Moje srce je uvek bilo teko kao stena. To je reka moji! roditelja.
- "vek sam na oprezu# sumnjiav i osetljiv.
- $kspodirao sam od ljubomore# kada sam s!vatio ta ona radi.
- %sveti&u ti se# prvom prilikom.
-'e verujem nikome.
- (ako se naljutim za sitnicu.
- (oe sam raspoloena# ko je kriv)
- 'eka ljudi laduju u praini# to je sve to zasluuju.
*oruka
%vde nalazimo linost koja je odluila kako da naui da koristi eneruju# koja je osnova stvaranja#
ne-line ljubavi.
(jubav je univerzalna enerija# supstanca je kao i ostale prave materije# jer je prisutna u svakoj
ivoj stvari. " svemu podrava ivot zbo boanske volje i ljubavi.
%soba u stanju Holly ui da +misli u svom srcu,#umesto +ose&aju u stomaku,. -posobnost da +misli
u svom srcu,# ostvaruje se kroz preobraaj elje u ne-linu ljubav. -avrena ljubav za!teva
potpunu pokornost strasti# a ovo je mou&e kada je paralelno probudjena via svest.
42
.a bi se svest probudila# osoba prvo mora da prodje kroz sve nesre&ne situacije stanja Holly# kada
nije u stanju da kontrolie eneriju ljubavi.
" uravnoteenom stanju ljubav se vie ne doivljava kao elja da se ose&a dobro# ve& kao poklon.
/vaj aspekt je uobiajen kod oni! koji mou da daju bez da oekuju bilo ta za uzvrat# koji su
sposobni da vole na tolerantan nain# ak i kada doivljavaju neprijateljstvo.
%ni znaju kako da uivaju u uspe!u drui! i prolaze kroz neprijatne situacije u ivotu sa
razumevanjem i prosudjivanjem. .ostili su mir u svom srcu.


12. Doneysu'kle .oja .rv
Za one koji /ive u prolosti
"ostalgija! /ivi u se8anjima na prole dane
-ozja -rv predstavlja duevnu vrlinu prilagodljivosti.
U pozitivnom -ozja -rv stanju osoba se prilagoava promenama okolnosti,
promenama ivotni uslova i ne bei u uspomene na prole dane, kada sadanji
trenutak zateva delovanje zbog novi prilika. Nije da se osoba odrie svog ranijeg
ivota i nekadanji iskustava. .na dobro pamti i koristi iskustva iz prolosti zarad
bolje budu"nosti F ne ponavlja greke zbog koji je patila; ne veruje IprijateljimaJ
koji su je izneverili i ne zaboravlja one koji su bili iskreni prema njoj. #acionalna je.
/vata da je promena sama sutina ivota. /amo mrtvi se ne menjaju, sem to trunu.
.na se prilagoava novom vremenu i nastavlja put svoje sudbine voena &iim
/opstvom.
4eutim, u negativnom -ozja -rv stanju, oveku nedostaje unutranja pokretljivost.
Njegov um je toliko zaglibljen u prolosti, da on ivi u se"anjima na prole dane i
proputene prilike. 0ali zbog neiskori"eni ansi i neostvareni nada, zbog mudrog
43
saveta brinog roditelja, koji nije sledio u mladosti; zbog rasipanja oevog teko
zaraenog novca zbog ega sada ima 'inansijski teko"a; zbog gubitka iskrenog
prijatelja ili voljenog sronika. (o su depresivne misli o nekadanjim dogaajima, koje
nemaju veze sa trenutnim prilikama u kojima osoba ivi. / druge strane, u trenutku
kada je ovek tuan, nesretan ili se dosauje, um mu moe odlutati nazad u neko
sretnije vreme; u uspomene na veliku sre"nu porodicu; nekadanje druenje s
dobrim odanim prijateljem.
U oba sluaja, bez obzira da li je um zaokupljen sretnim ili tunim uspomenama iz
prolosti, on gubi kontakt sa sadanjo"u i ne moe da usmeri telo da postupa u
skladu sa trenutnim okolnostima. 7ubi zanimanje za sadanjost i ne ini nikakav
napor da prevazie sadanje probleme. (o je stanje stagnacije, kada ovek nije ni od
kakve koristi ni samome sebi ni drutvu.
Nostalgija je rezultat negativnog -ozja -rv stanja. -akva tragedija se deava tim
ljudima, moe se videti iz ne tako davnog istorijskog dogaaja.
Normalna osoba takoe dolazi u situaciju da ne moe da zaboravi izvestan dogaaj iz
prolosti, ili da se sanjare"i, prise"a proli zbivanja i zaboravlja sadanjost.
-ozja -rv lek uzet u takvim trenucima, itro vra"a um na sadanja pitanja.
Po reima 1r 8aa OO-ozja -rv je lek namenjen oslobaanju uma od aljenja i tuge za
prolim vremenima, ponitavanju svi uticaja, elja i enji koje vuku korene iz
prolosti i vra"anju u sadanjost.OO
#e$ainteresovanost 16.-oneysuc/le
Ee za osobe koje ive u prolosti pate.i za prolim izgubljenim danima, idealizuju.i prolost ne mogu da se
u)vate u kota% sa sadanjosti* -talno se se.aju prolosti,priaju o prolosti,gledaju stare 2otogra2ije, skloni su
da koriste staru ode.u, jedan isti par2em godinama da bi proivljavali prolost iznova i iznova* ,lae se
budu.nosti, odbijaju da odrastu, i odjednom se pogledaju da su 8ostareli$, da je vreme prolo dok su oni bili
stalno u istom mestu* (sobe u ovom stanju su zakljuane unutar sebe i na taj nain gube energiju, jer ona se
ne obnavlja, ne %irkulie* 1atvoreni su za svakodnevna zadovoljstva, ne reaguju,melan)olini
su,nostalgini,romantini,pesimisti*
,reparat je koristan za de%u prvi) dana kole, kad se dre mame i pate, plau, ne ele da ustanu iz kreveta jer
nije sve onako kako je bilo* (dlian je i za osobe koje su izgubile svoja ognjita u ratu*1a osobe koje su
jednom volele i veruju da to vie ne moe da im se desi*1a sve situa%ije kad postoji al za prolo.u*
44

(lovi nokti pomau osobi da se stalno ne vra.a u prolost sa milju da je sva sre.a ostala tamo zakljuana i da
je vie ne moe ponoviti, ve. da sre.u gradimo svakog trenutka, da sve ono to smo uradili moemo da
ponovimo* 0spomene ostaju sauvane na najlepi mogu.i nain a mi smo spremni da idemo dalje*,rolost nas
ne vue nazad*
,ozitivne misli koje prua uzimanje a)ovog preparata Moneys%u%le
0im iz pred)odnog iskustva da ivim ovde i sad
,ustio sam da vreme lei rane i ivim miran ivot
,utam stare dobre dane da idu i naprave mesta za nove,lepe,budu.e
-vaki dan je novi poetak za mene
olest pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u negativnom
stanju Moneys%u%le
Mipo)ondrija, pospanost,pla,bron)itis,astma,problemi sa unom kesom,varenje i menstrualni
poreme.aji,teka trudno.a,pobaaj,anksioznost,stres,problemi sa venamai respiratornim organima,bolovi u
jednoj ili obe ruke sa trnjenjem i utrnulo.u prstiju jednostrano,bolovi izmedju prljenova koji se savijaju pod
teretom prolosti,tuberkuloza*

Naje.e se kombinuje sa 5lematis,+enitian,&ar%),'o%k 'ose,-tar o2 et)le)em,7alnut,7)ite 5)estnut

'aredni tekst preuzet iz knjie ,Medicina due, (eon 0enard.
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o Honeyscucle preparatu:

45
- " moje vreme# mladi su potovali starije.
- %vo &u pamtiti svaki dan svoa ivota.
- 'e mou da se naviknem na ovo buno okruenje# prolo je bilo tako smireno.
- 'ita se nije promenilo otkako je umro. -ve je isto kao kad je bio iv.
- .a sam se usudio da kupim tu zemlju# sada bi! bio boat ovek.
- 'e mou da prestanem da mislim da bi stvari bile druaije.
- 1ato ne mou da ivim sa svojim i ocem i njeovim prijateljima# kao to sam pre )

*oruka

%soba u stanju Honeyscucle# privremenom ili !roninom# nesvesno eli da ponovi pred!odno iskustvo#bez
obzira da li je tada bila sre&na ili ne.
Ako je bila sre&na# ona eli da ponovo proivi iste trenutke i iskusi iste emocije. A ako je bila nesre&na# vra&a
se u prolost sa nadom da &e uspeti da je popravi.
%va osoba mora da s!vati da ivot ne prestaje# ve& se nastavlja# i da sre&ni i nesre&ni trenuci dolaze i odlaze#
kao dani i no&i # i kao odinja doba. *rolost ima dubok uticaj na sadanjost# a u sadanjosti se okre&emo
budu&nosti. .akle# ona mora prolost da ,pusti, i da je razmotri kao klju za boatstvo ovo trenutka. -vaki
novi dan tada moe biti proivljeni oboa&en na konstruktivan nain.



14. Dornbeam >rab
Za umor nastao ramiljanjem o predstoje8im obaveama
46
Fmor! mentalni i #ii(ki pre po(injanja posla
.soba ose"a slabost i iscrpljenost uma pre nego to pone da radi; premorenost,
telesna i duovna iscrpljenost. .na odlae otpoinjanje posla zbog navedenog
ose"aja. 0eli neki tonik da pove"a snagu. Hvali se svojom snagom i kapacitetom za
rad pred drugima, da bi prikrila svoju potrebu za ve"om snagom. 7rab predstavlja
duevni potencijal mentalne vitalnosti i sveine uma.
U negativnom stanju sluaj je obrnut. 5ovek se plai posla koji treba da obavi. .se"a
se iznureno i nesposobno na mentalnom nivou, pre no to zapone posao.
.dugovlai. .va vrsta premora nije plod telesne napetosti, ve" proistie iz ose"aja
malaksalosti. /vakodnevi zadaci im izgledaju preteki. /umnja da "e biti u stanju da
zavri posao6 I-ako da obavim taj posaoG (o nije posao za samo jednog oveka. 5ak i
da ga zaponem, ne"u biti u stanju da ga dovrim.J (akve misli mu se motaju u glavi
i zbog nji okleva da pone da radi.
4eutim, sva njegova slabost lei u umu. Njegovo 'iziko stanje je zadovoljavaju"e.
9ednom kada um naredi telu da pone da radi, rad se obavlja bez teko"a. .vo je u
sutini sr negativnog 7rab stanja F pacijent se ose"a umorno i nesposobno pre nego
to zapone posao, ali jednom kada ga zapone, zavrava ga bez teko"a.
Negativno 7rab stanje nije permanentna crta neijeg karaktera i ono moe zadesiti
bilo koju osobu. -ada se kancelarijski radnik probudi izjutra i pomisli na dosadnu
rutinu koja mu predstoji, na IitnoJ obeleene predmete koji lee na njegovom
radnom stolu, na zakazani pregled kod zubaraP misli da je nesposoban da sve obavi i
rastui se. .vo moe biti privremena 'aza, jer nakon nekog vremena kad se ukljui u
rutinu svakodnevnog ivota, obavlja posao samostalno i bez problema.
7rab lek, u trenutku mentalne slabosti, prua neopodan podsticaj za aktiviranje iz
mentalne letargije i povratak u normalno uobiajeno stanje. 9edan valisavac, koji se
uvek pravio vaan da ima vika energije i izuzetan kapacitet za rad, dobio je 7rab da
se otarasi ose"aja nesposobnosti, koji je pokuavao da zakamu'lira priom o svojoj
nadljudskoj snazi.
Uopteno govore"i, 7rab se pokazuje kao e'ikasan lek u slede"im sluajevima6
@+ .soba se ose"a nesposobno pre nego to pone da radi, ali u stanju je da zavri
posao kada ga jednom zapone
?+ zasi"enost od rutinskog svakodnevnog posla ili dosaivanje prilikom obavljanja
nezanimljivog posla koji je osoba prinuena da radi
A+ .soba ne moe da ustane iz kreveta ujutru iako lei budna satima
B+ 7lavobolja zbog preteranog uenja, preteranog mentalnog iscrpljivanja ili previe
gledanja televizije.
C+ Nakon duge bolesti, osoba sumnja da moe da pomera svoje udove; iako sasvim
oporavljena, ne moe da se nakani da ponovo pone da radi.
47
D+ Ne moe da zapone posao bez pomo"i nekog stimulansa kao to je aj, ka'a ili
neki oblik tonika.
E+ .se"a se umornije ujutru nakon no"nog odmora, nego uvee nakon dnevnog rada
Q+ Peckanje ili pritisak u oima i oko oiju.
R+ !znurenost i zasi"enost od dugogodinjeg istog naina ivota ili nekog Isede"egJ
zanimanja; kada osoba ne veba u prirodi, ne bavi se rekreacijom.
@N+.soba se lako aktivira iz stanja mentalne inertnosti *tromosti+ kada se dogodi
neki neoekivani interesantan dogadjaj.
7rab daje 'iziku i mentalnu snagu.
#esigurnost 10.-orneam
Eako dobar preparat za dananje vreme kada smo zatrpani obavezama i prosto
ose.amo da treba da se povuemo, da pobegnemoI i onda sutra imamo i obaveze
od jue i nove od danas* -amo sebe zatrpavamo jer nas prosto mrzi, lenji smo da se pozabavimo obavezama*
0jutro kad treba da ustanemo na posao, kolu mrzi nas jer znamo ta
nas sve eka*1a 8sindrom ponedeljka$, tako moram , a tako me mrzi*
1a sve one osobe koje imaju unutranji otpor prema svemu to treba da urade,
prema svakoj rutini jer to nije neto to je njima interesentno* -ve im je
dosadno i sve rade po automatizmu, samo da urade*"maju potrebu da
pobegnu od svakodnevni%e* -ve poslove koje mogu da odloe za sutra,
budite sigurni da .e odloiti*,oto ne vole da rade, energija ne %irkulie i
imaju potrebu za stimulansima da bi se pokrenuli: ka2a,alko)ol,puenjeI
,ate od nedostatka kon%entra%ije,dosade,umeren depresije,vrtoglavi%e,slabosti,slabijeg pam.enjaI
48


,reparat pomae osobi lake da zapone posao, i vrlo brzo osoba ose.a da sve ono
to ju je dralo u mestu, sve one koni%e koje joj nisu dale da se pomeri su nestale*
Mornbeam nudi jednu sveinu, balansira energiju tako da se ona ne raspuje*
,omae u svakodnevnoj borbi protiv stresa*(mogu.ava dobar san, pruaju.i umu
odmor* /eluje kao tonik na organizam, pomae ujutro da ustanemo iz kreveta i suoimo se sa zivotom*

Pozitivne misli koje nudi Hornbeam
"spunjavam svakodnevne obaveze sa ljubavlju i rado.u
(se.am se vitalno i kon%entrisano da radim
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u negativnom
stanju Mornbeam
nervozan kaalj, poreme.aj apetita, sna, memorije, )ipotenzija, slabost, kon%entra%ija,glavobolje,bol u oima,
astenija,lenjost i nespremnost za posao,dentalni problemi, ubrzava izleenje
Naje.e se kombinuje sa Agrimony, &ar%),(ak, +entian

'aredni tekst preuzet iz knjie ,Medicina due, (eon 0enard.
Ako su ovo vae uobiajene rei moda bi trebali da razmislite o Hornbeam preparatu:

- 2ao da imam konstantni mamurluk.
- 0utinski posao me ini umornim.
- *otrebni su mi stimulansi da bi zapoeo posao.
- *revie sam lenj da neto uradim.
- 3im ponem sa radom# umor nestaje.
- %d itanja sam jako umoran.
- .a bi poela da radim moram da promenim svoj stav# ideju.
- *itam se# kako posle !ospitalizacije mou ponovo da rade.
49

*oruka

Ako esto vidimo stanje dosade i umora u naim ivotima# znai da smo bezuspeno pokuavali da nauimo
kako da se prilaodimo onome to radimo jer stalno razmiljamo o sebi i svojoj sudbini.
.a bi pojedinac moao da uestvuje# da ima podsticaj# prvo mora da se otrne od monotonije ivota. .a trai
u svakoj situaciji# u svakom dosadnom zadatku# kreativan nain da a uradi. *reparat nudi izlaz iz rutine koja
njemu predstavlja dosadu# dobija ose&aj da je u stanju da ide do kraja# da ima entuzijazma# da je +zabavno,.
Hornbeam , zaustavlja monotoniju ivota -put do posla-posao-spavanje. +
Ako tako razmiljate# iza toa# ulavnom#se krije nedostatak kreativnosti. %buka za vas je smejanje
svakodnevnim sitnicama.


16. ;mpatiens "edirak
Za nestrpljive! ubrane ljude! radra/ljivost! jaka unutranja napetost
;ritabilnost! nestrpljivost! bra narav! mentalna tenija
Nestrpljivost, iritabilnost, mentalna tenzija, brze reakcije. Nedirak lek se odnosi na
duevne vrline strpljenja i nenosti.
;a one koji su brzi u mislima i na delu, i koji o"e sva da uine brzo i bez oklevanja. U
sluaju razboljevanja paze da brzo i ozdrave. /porost smatraju gubljenjem vremena,
ekanje je muenje za nji.
U negativnom Nedirak stanju, ovek ne tolerie spori rad drugi osoba *poto je sam
jako brz, prirodno ostali su sporiji od njega+. 2ko moe, uze"e posao iz ruku svog
radnika, da ga sam zavri to bre. 2ko ne moe, postane krajnje nervozan iznutra,
50
to pokazuje lupkaju"i prstima o sto, ili prave"i grimase nezadovoljstva zbog naina
na koji se posao radi.
Ne moe da podnese nikakvu kritiku primedbu na svoj raun, ma kako
dobronamerna bila i istog momenta se razbesni. 4eutim, njegov bes prolazi brzo
kako i nastupa.
Poto ne tolerie tu nain rada, voli da radi samostalno, nezavisno, bez ikakvog
meanja drugi. Negativna Nedirak osoba, teko da je ikad popularna kao
nadreena. Umesto da taktiki stavi do znanja mlaima, da bolje poznaje posao i
tako stekne njiovo potovanje, ona im zapravo otima posao iz ruku i odradi ga bre,
tako vreaju"i ponos radnika i izazivaju"i njiovo duboko nezadovoljstvo.
1ok daje instrukcije, govori toliko brzo, da radnik jedva stigne da povata uputstva a
ako ima rabrosti da eventualno postavi pitanje, Nedirak tip se razbesni. Unutranji
nemir Nedirak oveka spolja se mani'estuje kada on iznenada pocrveni, ali on istom
brzinom povrati normalnu boju. Naprasit je i sklon nezgodama, iako esto sam sebe
spasava od povreda svojim itrim reakcijama. ! pored svi svoji natproseni
intelektualni kvaliteta , inteligencije, kapaciteta i volje za rad, intuicije, brzog
razmiljanja, vetog reagovanja u neoekivanim prilikama , negativna Nedirak osoba
je vrlo nemirna i napeta iznutra.
Nedirak ljudi su samoivi *samovoljni+ i radije rade potpuno sami sav posao,
sopstvenim ritmom bez iijeg meanja, zaboravljaju"i da je svaka osoba Ikarika u
lancuJ, i da na kraju krajeva svi zavisimo jedni od drugi, ukljuuju"i i one koji su po
prirodi spori.
7lavne karakteristike negativnog Nedirak stanja6
@+ ovek je iznutra nemiran i mentalno napet zbog ljudi koji oko njega sporo rade.
?+ teko mu je da pusti da stvari idu svojim tokom.
A+ iz nestrpljenja prekida sagovornika.
B+ govori tako brzo dok daje instrukcije da osoba jedva uspeva da i uje u celosti.
C+ nepotrebna urba u svim aspektima ivota.
D+ ne moe da tolerie spor rad drugi osoba F oteo bi radniku posao iz ruku da ga
sam zavri bre.
E+ pre'erira da radi sam, sopstvenim ritmom
Q+ lako se razbesni i isto tako lako se smiri
R+ na 'izikom planu, kratkotrajna iscrpljenost i glad nastupaju naglo zbog brzog
troenja energije i brzog ritma;
bolovi se nasumice javljaju zbog nervne napetosti, loe varenje zbog nervoze, talasi
vru"ine oblivaju telo.
Ponekad se vrlo iritiraju"i crveni osip javlja na telu osobe kad je nestrpljiva, ljuta i
iziritirana.
.doje bi momentalno dobilo greve, ukoliko bi ga dojila iritirana majka.
51
&samljenost 1".1mpatiens
(ve osobe karakterie brza narav i veliko nestrpljenje, zbog toga najvie vole da rade sami da i)
drugi ne bi usporavali* Ne znaju da se ponaaju diplomatski, impulsivni su i nagli, znaju da budu i
agresivni i grubi, sve )o.e odma)* "maju ubrzani tempo ivota, brzo rade, jedu, kre.u se, govore*
Ako su u drutvu osobe koja sporije govori upadaju u re i zavravaju reeni%u* Ne uklapaju se
dobro u grupe jer ne pri)vataju pravila* Ne podnose rutinu* !isle da je sve najbolje kad se uradi
na nji)ov nain, samo da ne bi zavisli od tudjeg tempa* Ne podnose da izgube ni minut svog
vremena* Gesto su inteligentniji od proseka* Ne podnose da budu bolesni i u stanju su da se
kljukaju lekovima*
/e%a se esto nalaze u ovom raspoloenju, ne mogu da ekaju, sve )o.e odma)* Kad idemo sa
njima u kupovinu znaju da plau, %mizdre, mrzovoljni su jer nemaju strpljenja da saekaju odrasle*
Nisu u stanju da sede mirno due od pet minutaI
Nedirak pomae osobi da s)vati da ima dovoljno vremena, da ne kasni, da .e sve sti.i da obavi na
vreme* (puta osobu tako da ona moe da uiva u danu i sitni%ama* ,oinje da ivi sa drugima i
da pri)vata nji)ov sporiji tempo* Vreme poinje da dobija novu dimenziju, sporiju O dani vie ne
prole.u*
Nove pozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
1nam koje su vrline biti strpljiv
,ri)vatam one koji su drugaiji od mene
52
-tavljam sebe na raspolaganje drugima i uivam u tome
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju "mpatiens
anksioznost, agresivnost, bes, nervoza, kaalj, promuklost, zevanje, munina, podrigivanje,
bulimija, dijareja, angina pektoris, )iprtenzija, modami udar, arterijska skleroza, svrab koe,
napetost mii.a, nesani%a, prevremena ejakula%ija, visoka temperatura, stres, ukoen vrat,
nesani%a, trapavost*
Naje.e se kombinuje sa 'o%k 7ater, ee%), 5)i%ory, Vervain, 7)ite 5)estnut
17. Gar'h Ari
Za neigraHeno samopoudanje
"edostatak samopoudanja
.soba nema samopouzdanja, unapred oekuje neuspe, stoga ne ini pokuaj da
uspe u neemu. -ompleks in'eriornosti, potitenost. 2ri predstavlja duevnu vrlinu
samopouzdanja.
U negativnom 2ri stanju, osoba nema nimalo samopouzdanja. .na je poput vojnika
koji gubi bitku ak pre nego to kroi na bojno polje, ili poput boksera koji prizna
poraz ak pre nego to ue u ring. -ao student, ona ne"e pokuati da naui strani
jezik, jer je ubeena da ne moe da ga naui i ne"e privatiti takmienje, jer oekuje
da ne"e uspeti. 4oda je brza na nogama, ali kompleks in'eriornosti je spreava da
uestvuje na trkama.
2ri ljudi nisu ni po emu in'eriorniji u odnosu na druge. 5esto je negativna 2ri
osoba natprosenog 'izikog i mentalnog stanja, moe imati izuzetne intelektualne i
karakterne osobine i moe biti sposobna za bilo koji posao. Njeni prijatelji to znaju,
njeni neprijatelji to znaju, njeni nadreeni i njeni podreeni to znaju, ali avaj, ona to
ne zna F i ne veruje kada joj drugi ukazuju na to. Na primer, ako je njeni blinji
orabruju da poloi dravni ispit, njen odgovor je6 I-akva je korist da probam kada
znam da ne"u poloiti taj ispitG ;ato da gubim vreme pripremaju"i gaGJ
2li, i pored svog snebivanja i nedostatka samopouzdanja, koji joj prepreuju put
napretka, ona nije ljubomorna na tui uspe. Nije ogorena kada njen kolega
53
napreduje vie od nje u slubi ili u biznisu njenom zaslugom.
!ntimno, ona moda ezne da napreduje isto kao i drugi, ali u svakom sluaju uvek
drugima eli samo dobro.
(emelji tako jakog ose"aja in'eriornosti najverovatnije su postavljeni u detinjstvu
negativnim stavovima roditelja prema detetu, to je potkopalo samopouzdanje deteta
a sigurnost u neuspe ugradilo u njegovu svest kao automatski odgovor na sve
izazove.
8ilo da se 2ri lek u praksi koristi za dugorono leenje ili privremeni nedostatak
samopouzdanja, on pomae obaranju ograniavaju"i, kruti koncepata koje jedna
linost ima o sebi i omogu"ava njenom pravom potencijalu da sazri.
Negativno 2ri stanje moe se sumirati ovako6
@. -ompleks in'eriornosti, ne smatra se podobnim ni za jednu vrstu posla.
?. :eni tu uspe, eli da bude kao drugi, ali ne misli da je sposoban kao drugi.
A. Uvek oekuje neuspe i stoga je nesposoban da zapone bilo koji posao.
B. /matra je da je beskoristan drutvu.
C. 2ko je prisiljen da obavlja neki posao, radi ga snebivljivo zbog nedostatka
samopouzdanja.
D. Uprkos injenici da je sposoban, ne moe da postigne nikakav napredak, jer ak
pre nego to zapone posao, on je ubeen u njegovu propast i stoga ga ni ne
zapoinje.
54
29. Mimulus Mimulus
Za svakodnevne strahove! a boja/ljive i stidljive! lek a hrabrost
0trah ponatog uroka
.soba tano zna ega se plai, to je stra iji uzrok se moe konkretno navesti.
Nervoza, snebivanje, bojaz... &eoma dobra pomo" kod svakodnevni straova,
odnosno teki okolnosti svakodnevnice. (akvi ljudi su plaljivi, lako i je iritirati,
zaziru od svega, zamuckuju, oprezni su i suzdrani. (akvi ljudi svoje straove
podnose stoiki, bez jadikovanja i vrlo retko o tome govore drugima. #edovno
ispunjavaju svoje radne obaveze, ak i one od koji i je moda stra. 4imulus
predstavlja duevnu vrlinu rabrosti.
U pozitivnom 4imulus stanju, osoba se sa punim samopouzdanjem i staloeno"u
suoava sa poteko"ama i izazovima svakodnevnog ivota. Nikakve depresivne misli,
straovi ili strepnje ne mogu poremetiti njen dnevni ritam. .na kroz ivot koraa
55
rabro, a osobama koje se nadju u tekoj situaciji, uliva raborost i pouzdanje.
U negativnom 4imulus stanju, osoba moe biti meta svi straova koji se mogu
imenovati F stra od mraka, grmljavine, prelade, smrti, bolesti, nemo"i, siromatva,
ispita, visina ili provalija, samo"e ili guve , itd.
Nervoza, stidljivost, rumenilo obraza, mucanje i zastajkivanje u govoru, blokada
*zanemelost+ pred auditorijumom, mokri aravi *znojenje no"u+, ladna, vlana
stopala ili suv, drtav glas na prizor zmije ili lopova, neke su od mani'estacija
straova.
/tra remeti mentalnu ravnoteu pacijenta, oduzima mu nadu u oporavak od bolesti
i odlae njegovo ozdravljenje. Ponekad, stra stvara nove simptome, ine"i
dijagnosticiranje teim ili pogoravaju"i postoje"e tegobe pacijenta, ime dovodi
doktora u nedoumicu da li je pogoranje nastalo zbog predoziranja ili zbog premale
doze leka koji je prepisao.
4imulus ne samo da uniti stra kod pacijenta, ve" ukloni i 'iziko oboljenje koje je
bilo uzrok straa.
.snovne karakteristike negativnog 4imulus stanja6
a+ stra poznatog porekla
b+ stidljivost, plaljivost, nervoza, velika 'izika osetljivost.
c+ .dredjeni straovi i 'obije od apstraktni stvari6 stra od prelade, stra od neke
bolesti, stra od groma ili sevanja; stra od gubitka, stra od 'iziki nesre"a, stra
od duova, stra od budu"nosti, itd.
d+ /ve vrste iper senzitivnosti6 preosetljivost na ladno"u, buku, kon'likt, bunu
raspravu, kontradiktornost, atmos'erske promene ili promene okruenja.
e+ Nervoza, zebnja od predstoje"i dogaaja, nervozan sme, rumenilo obraza,
mucanje ili tanak, drtav glas.
'+ /tra od samo"e, ali i plaljivost i stidljivost u drutvu.
g+ Ne moe mirno da privati neije neslaganje *suprotstavljanje+ F odma postane
nervozan.
+ U periodu konvalescencije, preterano je oprezan *ne"e pomeriti nijedan ud svoga
tela da ne bi usporio proces zarastanja+.
-ori"enje 4imulusa nije ogranieno samo na osobe pogoene negativnim 4imulus
stanjem.
4oemo videti u svakodnevnom ivotu normalnu osobu savreno uravnoteenog
uma, kako tri kod lekara, da za svoju decu uzme neki lek protiv boginja ili gripa, jer
ove bolesti araju po susedstvu. U tom trenutku i njoj je potrebna pomo" 4imulusa
da otkloni stra iz uma. Ponekad je pacijent previe ponosan i ne"e otvoreno priznati
da ima neki stra, ali pronicljiv I8aovJ lekar "e otkriti iz njegove prie, pokreta i
izraza, latentni stra koji pacijent pokuava da sakrije i prepisa"e mu lek za to.
56
Strah 2(.2imulus

Ee preparat za sve vrste poznati) stra)ova, kad nam je jasno ega se plaimo npr* stra) od
zatvorenog prostora, stra) od pasa, zmije,samo.e, zubara,siromatva, bolesti, 2obijaI 1a sve
ovozemaljske stra)ove koji nas teraju da %rvenimo, da nam lupa sr%e, od koji) beimo jer ne
smemo da se sa njima suoimo* (ve osobe svoje stra)ove i 2obije nose u tajnosti, ne ele da o
tome razgovaraju sa drugima,vrlo su rezervisane*

(sobe kojima je potreban ovaj preparat su stidljive,esto zamu%kuju i po%rvene, nesigurne su,
oprezne i povuene*!imulus nam pomae da se suoimo sa svojim stra)om, da ga pogledamo
direktno u oi i da s)vatimo da smo mnogo snaniji nego to mislimo* &ako se suoavamo sa
57
svakodnevni%om*0liva nam dozu )rabrosti i saznanje na koji nain treba da se suoimo sa svojim
stra)om, da bi ga prevazili*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
,rilazim mojim stra)ovima odluno i )rabro
Ne plaim se budu.nosti,siguran sam i radostan
,ri)vatam moju osetljivost i koristim je da pomognem drugima
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) boluju osobe u negativnom
stanju !imulus
vrtoglavi%a,napadi panike,nelagodnost u grudima,preterano
znojenje,ukoenost,dr)tanje,)ipo)ondrija,stidljivost,tikovi,mu%anje,gubitak
glasa,dis2onija,disleksija,urinarna i 2ekalna inkonten%ija,loa peri2erna
%irkula%ija,nadimanje,gorui%a,kolitis,proliv,suv kaalj, laringitis,astma, prerana ejakula%ija,
impoten%ija, amenoreja, dismenoreja, polne bolesti, agora2obija,klausto2obija
Naje.e se kombinuje sa Agrimony,Mornbeam,!imulus,"mpatiens,&ar%),(ak,7)ite 5)estnut
21. Mustard >orui'a
Za naglu depresiju i mra(no raspolo/enje be vidljivog raloga
Teka depresija! inenadna! neponatog uroka!
1epresija, prolost i neraspoloenje bez ikakvog razloga. ;a one koji su ponekad setni
ili deprimirani, kao da i natkrili neki ladni, tamni oblak zaklanjaju"i svetlost i
ivotnu radost. (a stanja esto nije mogu"e objasniti, niti dati valjan razlog. Pod
takvim okolnostima je nemogu"e biti sretan i veseo. .vakve depresije vode
povlaenju u sebe i melanoliji. U ovakve ljude nemogu"e je uneti istinski interes.
7oruica predstavlja duevnu vrlinu sretnog raspoloenja i spokoja. 1r 8a je rekao
da ovaj lek Iunosi radost u ivot pacijenta poto protera potitenost i depresiju iz
dueJ.
U negativnom 7oruica stanju, osoba je meta iznenadne i neoekivane depresije koja
se naglo sputa na nju kao munjeviti oblak i obavija je sa svi strana, ne ostavljaju"i
joj nijedan slobodan izlaz.
58
Nakon nekog vremena, ovaj oblak se sam od sebe podie iznenadno kao to je i
doao, a ovek moe da odane.
Ne postoji ni povod ni vreme za provociranje napada depresije. 4oe zadesiti osobu
dok igra karte ili "aska s prijateljima, dok veera ili vozi auto.
-ada napad ovakve depresije nastupi, osoba istoga trena ostane nepomina i
zanemela, samo se srui na stolicu preznojavaju"i se i prebledevi, s izrazom krajnje
nemo"i na licu.
3judi se uplae kada vide ovu naglu promenu kod oveka koji je iznenada dospeo u
negativno 7oruica stanje. IKta se desiloGJ pitaju zanemo"alu osobu i ostanu bez
odgovora.
Nakon izvesnog vremena, kada napad prestane, boja se vra"a u obraze pa"enika i on
je opet normalan. IKta se desiloGJ, pitaju prijatelji ponovo. INe znamJ odgovara
pacijent. INi lekari ne znaju razlog zbog kojeg imam nagle napade depresije, koja
nastaje i prestaje sama od sebe.J
Pored toga, ne postoji vremensko ogranienje za trajanje ovakvog nastupa. 4oe
trajati par minuta, nekoliko sati ili moe trajati ak nekoliko dana.
Ponekad je pacijent miljenja, a i njegovi blinji dele isto miljenje da se nastupi
depresije deavaju zbog prekomernog rada, koji za posledicu ima slabost i
poreme"enu mentalnu ravnoteu, usled ega pacijent pada u depresiju. 1a bi uklonio
ovu navodnu slabost, on potee za tonicima i vitaminskim pilulama. 2li, to je
pogreno. .va bolest nema nikakve veze sa slabo"u ili umorom. (o je mentalna
bolest i moe se izleiti uzimanjem 7oruice.
1a sumiramo glavne odlike 7oruica stanja6
@. ponekad, bez ikakvi znakova upozorenja, teak tamni oblak depresije iznenada
zarobi osobu bez ikakvog vidljivog razloga i ostavi je nepominu i zanemelu, due
zavijene u crno.
?. .blak se die sam od sebe iznenada kao to se i spustio, ali dok je obavijena njime,
osoba ose"a kao da je odseena od normalnog ivota. Ne uspeva da povee uzronu,
posledini odnos ovog stanja ni sa jednim dogaajem u svom ivotu.
A. Ne moe da sakrije svoje neraspoloenje od drugi i ne moe da ga prevazie
snagom zdravog razuma.
B. .soba strepi od napada ovakve depresije, jer su oni iznenadni i mogu nastupiti
kada i ovek najmanje oekuje, u najnezgodnijem trenutku. /em toga, ne postoji
nain da se napad sprei ili ublai jednom kada nastupi.
!z straa od napada depresije, osoba izbegava neke vane susrete i drutvena
okupljanja, jer napadi mogu izazvati neeljeno negodovanje prisutni.
59
#e$ainteresovanost 21.2ustard
Ee za krizne periodine depresije,stanja tuge, oaja i melan)olije nepoznatog uzroka koja
dolaze iznenada i mogu da traju sat-dva,dan-dva ili par nedelja ili mese%i* " isto tako iznenada i
nestaju, bez nekog oiglednog razloga* #a negativna i bezrazlona stanja nestaju ali i dalje
vrebaju osobu, jer nikada nezna kada .e slede.a epizoda da se ponovi*(ve osobe govore malo, ne
izraavaju svoje emo%ije,nikada ne viu, pasivne su i spore ali ne kriju svoju depresiju tako da je
svima neprijatno u nji)ovom prisustvu, u stanju su da svojim stavom i ponaanjem svima pokvare
raspoloenje* !ustrad osobe su neutene, bespomo.ne, kao da su dotakle dno i da vie nema
nade za nji)* Nele da i) svi ostave na miru* Nita im vie nema smisao*
-lai%a pomae osobi da se preporodi, da pronadje unutranju vedrinu tako da mrane epizode
traju sve kra.e i kra.e dok se potpuno ne izgube*,omae da se nadje ravnotea izmedju uspona i
padova*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje ovog a)ovog %ve.a
1nam da imam prijatelje koji mi mogu pomo.i da prevazidjem ovo
Nemam razloga da budem tuan
60
-un%e se vratilo u moj ivot i pomae mi da se suoim da svakodnevni%om
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
!ustard negativnom stanju
opsesivno-kompulzivni poreme.aj,libido,depresija posle opera%ije,gubitak
apetita,nadimanje,gorui%a,menstrualni problemi,teka trudno.a,pobaaj,tuga,stres,stomani
problemi,nejasni bolovi bez vidljivog uzroka
Naje.e se kombinuje sa +enitian,+orse,(live,'o%k 'ose,-tar o2 et)le)em,-6eet 5)estnut,7ild
'ose
22. Aak Drast
Za sna/ne! sposobne ljude koji se bore da prevaiHu grani'e svoje snage
"astavlja napore uprkos naadovanju. 3eruje da je sve mogu8e
Hrast utelovljava duevni potencijal snage i izdrljivosti. Protiv stanja kada se ljudi i
pored oaja ne ele predati, ne gube rabrost mada su suoeni sa velikim teko"ama.
.dma se stavljaju u akciju, ne gube nadu, bore se i stalno misle da su na tragu
reenja problema. 2ko su bolesni oni "e probati stojedno sredstvo samo da bi
ozdravili. (o "e uiniti i kada podsvesno veruju da je sve bez ikakve nade. (akvi ljudi
rade vrlo naporno, u ekstremnim sluajevima ne mogu da izdre pritisak i doive
nervni slom.
U negativnom Hrast stanju, pacijent veruje u slogan Inita nije nemogu"eJ *sve je
mogu"e+. !ma previe samopouzdanja i uputa se u poslove o kojima nema
elementarno znanje. (ako, na primer, jedan Hrast pacijent "e otvoriti skup sat ili
neki elektronski aparat da ga popravi bez odgovaraju"i instrumenata, bez potrebnog
znanja i pokvari"e predmet.
.n ne samo da veruje da nita nije nemogu"e, ve" je uveren da moe da uradi bilo
koji posao. 2ko doktor kae da po svim klinikim testovima, njegovo zdravstveno
stanje ne"e reagovati ni na jedan tretman, Hrast pacijent "e napustiti dotinog
61
doktora i moda promeniti nain leenja, ali "e svakako nastaviti neki drugi tretman
sa punom verom.
5ak i kada izgubi sve na kocki, on bi jo uvek eleo da uini Iposlednji pokuajJ
makar i sa pozajmljenim novcem. 9uditir iz 4aabarate je ak zaloio svoju enu
poto je izgubio svu imovinu kockaju"i se sa 1uriodanom. 9uditir je istorijska Hrast
linost.
Ponovimo glavne karakterisitke negativnog Hrast stanja6
@+ Nikada ne priznaje poraz, ak ni u najteim uslovima i nastavlja da se bori s verom
u konanu pobedu.
?+ .bavlja svoje dunosti verno i savesno ak i kada je %mrtav= umoran i nikada se ne
ali na nji.
A+ .d neprestanog rada bez odmaranja moe se umoriti i rastuiti, ali "e ipak
nastaviti s radom.
B+ .n radi sa najve"im strpljenjem i istrajno"u kao da je izdrljivost jedini cilj
njegovog ivota.
C+ Nakon tekog rada, telo trai odmor, ali Hrastosoba negira ovu prirodnu potrebu
tela i ugroava svoje zdravlje.
D+ #astui se kada ne moe da pritekne u pomo" nekome zbog svoje bolesti.
E+ Njegovo nastojanje da postigne nemogu"i podvig granii se sa ludo"u, dok
nastavlja da tra"i energiju i novac na posao iji je uspe van domaaja bilo kog
ljudskog bi"a.
Q+ .n je okoreli kockar koji bi teo da iskoristi Ijo jedan poslednji pokuajJ makar i
sa pozajmljenim novcem, poto je pretodno izgubio svu svoju imovinu.
Ktipavac je prava suprotost Hrastu. .n se predaje i gubi nadu kada se suoi sa
teko"ama, dok Hrast nikada ne odustaje i nastavlja napore da rei problem. -od
dugogodinji bolesti, kada pacijent odluno nastavlja sa raznim tretmanima, Hrast
se pokazao korisnim u pruanju dodatne snage upornosti i pacijent tako prevazilazi
bilo koje negativno ose"anje na putu izleenja.
62
&tu'enost i o'aj 22.3a/
(vo su jaki, samouvereni ljudi koji nikada ne odustaju* 'ado)oliari*(ni tvrdoglavo istrajavaju da
dostignu svoj %ilj* "du glavom kroz zid* 1bog svoje upornosti i stabilnosti imaju oko sebe uvek
nekog koga nose na svojim ledjima* "maju jak ose.aj dunosti i odgovornosti i nikada se ne ale*
0koliko im traite da vam pomognu nikada ne.e odbiti* -trpljivi su i sa mnogo nade i vere rade
posao* (ajni su kada doive neuspe), depresivni, jer su uloili mnogo* Ne priznaju poraz*
#vrdoglavo odbijajaju da se odmore, ak i u bolesti* (ni jednostavno ne sluaju signale tela da je
sada vreme za odmor, da je vreme da se stane, ve. i dalje rade ali sada je to vie me)aniki samo
da zavre, da istraju, i tako moe da nastupi kolaps, osoba se lomi*
63

(ak pomae osobi da razlikuje kada .e rezultati uroditi plodom i kada ima razloga da se trudi, a
kada ne* /a uvidi znaaj odmora i relaksa%ije* ,oinje da uiva u slobodnom vremenu*0blaava
ose.aj odgovornosti i dunosti*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
Nezapostavljam svoju porodi%u zbog rada
Vidim gde su moje grani%e i ne prelazim i)
,otujem sebe i svoje telo
/ozvoljavam sebi odmor i uivanje u lepom danu
Nivot nije sainjen samo od obaveza ve. i od uivanja
olesti od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju Mrasta pronadjene statistikim putem
prema nekim autorima
bol u ledjima, vratu, ramenima, iijas, reumatizam, autoimune bolesti sa teden%ijom da postanu
)ronine kao to je reumatoidni artitis, dentalni problemi, uznemirenost, is%rpljenost*
Naje.e se kombinuje sa 'o%k 7ater, (live, +orse, Mornbeam
2%.Alive Maslina
Za totalnu is'rpljenost i gubitak energije! a umor nastao posle
odreHenog napora
5otpuna is'rpljenost! #ii(ka ili mentalna
Potpuna telesna i umna iscrpljenost F telo i um nisu vie u stanju da rade zbog
ekstremnog umora.
4aslina predstavlja princip regeneracije, mira i obnavljanja ravnotee.
Negativan 4aslina tip sklon je da radi non stop bez minuta predaa i da na kraju
zavri potpuno iscrpljen, ose"aju"i se tada sasvim iznureno, poto je iscrpeo sve
rezerve snage za bilo kakav dalji rad.
64
U takvim trenucima 4aslina pokazuje svoje regenerativno svojstvo i obnavlja balans
ljudskog sistema.
<iziki umor moe imati bilo koji uzrok F prenaprezanje, kontinuirani prekomerni
rad bez odmora, 'izika bolest, dugorono dranje nebalansirane dijete, nedostatak
sna, danono"no negovanje bliskog prijatelja ili lana porodice, viegodinji rad u
dobrotvorne svre pored stalnog posla.
4entalni umor moe nastupiti zbog dugotrajnog mentalnog naprezanja,
kontinuiranog prekomernog umnog rada bez predaa za mentalnu i 'iziku
relaksaciju, kontinuiranog Isede"egJ posla u zatvorenoj prostoriji bez vebanja u
prirodi, ili nezanimljivog, monotonog rutinskog posla koji je pre dosadan nego
zamaraju"i.
Negativno 4aslina stanje je nesumnjivo Istanje pred kolapsomJ koje je preti da
ugrozi zdravlje oveka. 4aslina cvet za one koje su trpe"i duovno ili telesno toliko
iscrpljeni i umorni da imaju ose"aj kako nemaju vie snage da bi se izvukli iz tog
stanja. /vakodnevni ivot za nji je teki rad i nevesela muka. 1elotvorna je i kod
oni koji se oporavljaju od teki bolesti, koji ive u tekim ivotnim okolnostima i
oni koji crpe poslednje snage energije. .ni esto ose"aju da su na ivici sloma.
!scrpljenost za koje se prepisuje 4aslina se razlikuje od iscrpljenosti $tipa 7rab%
poto je kod ove druge vie u pitanju psiiki zamor vezan za svakodnevne zadatke.
4aslina deluje pozitivno i kod oni koji su jedno vreme bili $osueni% na pasivnost.
2ko se osoba ali na slabost i jo neke 'izike probleme, 4aslina lek "e ukloniti
slabost kao i ostale 'izike probleme.
.vaj lek otklanja umor i slabost itavog tela ili bilo kog dela tela i daje mu potrebnu
snagu za rad.
Ne samo to pomae okrepljenju tela ili uma od umora, ve" je izuzetno koristan za
spreavanje umora pre zapoinjanja nekog napornog posla.
9ednom sportisti bi koristilo uzimanje 4asline ?,A dana pred takmienje, a doma"ici
se savetuje da uzima redovno 4aslinu A,B dana pre nekog skupa na kome oekuje
mnogo gostiju.
2ko student uzima 4aslinu redovno A,B dana pre spremanja ispita, njegov mozak i
oi, ne"e se umoriti od prevelikog uenja.
2ko je osoba prinuena okolnostima da nastavi neinteresantan i monoton posao,
4aslina "e joj olakati obavljanje posla.
65
#e$ainteresovanost -2+.3live
Ee preparat za regeneraciju organizma usled stvarne 2izike ili mentalne is%rpljenosti,stresa*1a osobe koje su
neumorno radile da ispune neki rok, npr*ispit*(sobe koje su nastradale, mnogo patile i sada nemaju snage da
nastave, is%rpljene su*orile su se svim snagama za ideal,ljubav, posao i sada vie ne mogu* -amo ele da
spavaju,da pobegnu od ivota, da vegetiraju*Nemaju vie emo%ionalnereak%ije,prazni su, plae se novog i
nepoznatog*Nivot im je teret bez zadovoljstva*'avnoduni su prema svemu* (ve osobe su davale preterano bez
mere i grani%e,ne trae.i nita za uzvrat*Ne umeju da upravljaju svojom energijom i da je %rpe iz$vii)
izvora$*"%rpljeni su joj svi resursi,isuena je do suza i munine* "maju bledu suvu naboranu kou koja je tipina
posle preleane bolesti,ili posle ve.eg gubitka tenosti,npr* preterano znojenje, veliko menstrualno
krvarenje,anemije, veliki intelektualni napora*
#e$ainteresovanost -2+.3live
Ee preparat za regeneraciju organizma usled stvarne 2izike ili mentalne is%rpljenosti,stresa*1a
osobe koje su neumorno radile da ispune neki rok, npr*ispit*(sobe koje su nastradale, mnogo
patile i sada nemaju snage da nastave, is%rpljene su*orile su se svim snagama za ideal,ljubav,
posao i sada vie ne mogu* -amo ele da spavaju,da pobegnu od ivota, da vegetiraju*Nemaju
vie emo%ionalnereak%ije,prazni su, plae se novog i nepoznatog*Nivot im je teret bez
zadovoljstva*'avnoduni su prema svemu* (ve osobe su davale preterano bez mere i grani%e,ne
trae.i nita za uzvrat*Ne umeju da upravljaju svojom energijom i da je %rpe iz$vii)
izvora$*"%rpljeni su joj svi resursi,isuena je do suza i munine* "maju bledu suvu naboranu kou
66
koja je tipina posle preleane bolesti,ili posle ve.eg gubitka tenosti,npr* preterano znojenje,
veliko menstrualno krvarenje,anemije, veliki intelektualni napora*
!aslina nam vra.a veru i snagu da moemo jo da damo ,da moemo da uradimo sve ono to smo
ve. uradili* 0liva nam snagu, novu energiju da nastavimo dalje*-kra.uje period oporavka i vra.a
optimizam*
,ozitivne misli koju prua (live
"ako mi je bolest popila svu snagu ja mogu da nastavim dalje
-a lako.om mogu da pobedim svaku vrstu stresa
!oje telo nije neogranieno i ja moram stati da se odmorim
Ea zasluujem odmor, ne moram da se is%rpljujem
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima koje odgovaraju osobama u
negativnom (live stanju
depresija,lo imunitet,munina,povra.anje,poreme.aj jetre,teke noge, dnevna pospanost
nesani%a no.u, srani udar,nesre.e,traume, za prevremenu rodjenu de%u u bolovima*
Naje.e se kombinuje sa 5entaury, +enitian,7ild 'ose,!ustard,7alnut





67
!aslina nam vra.a veru i snagu da moemo jo da damo ,da moemo da uradimo sve ono to smo ve. uradili*
0liva nam snagu, novu energiju da nastavimo dalje*-kra.uje period oporavka i vra.a optimizam*
,ozitivne misli koju prua (live
"ako mi je bolest popila svu snagu ja mogu da nastavim dalje
-a lako.om mogu da pobedim svaku vrstu stresa
!oje telo nije neogranieno i ja moram stati da se odmorim
Ea zasluujem odmor, ne moram da se is%rpljujem
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima koje odgovaraju osobama u negativnom (live
stanju
depresija,lo imunitet,munina,povra.anje,poreme.aj jetre,teke noge, dnevna pospanost nesani%a no.u,
srani udar,nesre.e,traume, za prevremenu rodjenu de%u u bolovima*
Naje.e se kombinuje sa 5entaury, +enitian,7ild 'ose,!ustard,7alnut
2,. 5ine -rni &or
Za ose8aj krivi'e! preteranu odgovornost
0amoprekorevanje! ose8aj krivi'e
/amoprekor, primanje krivice za sve i svata. -rivi sebe ne samo za svoje ve" i za tue
greke. .se"aj krivice. Potitenost. 4nogi ljudi sebi prebacuju zbog neki stvari koje
su uradili u prolosti. .ni se ose"aju krivim za ovo ili ono, obesrabljeni su i oajni.
.ni po pravilu rade mnogo i muno, kada se iscrpe, razbole, ubeuju sebe da je doao
kraj i da tek sada ne mogu uiniti nita. (akvi ljudi i tue greke naje"e prepisuju
sebi. Nikada nisu zadovoljni onim to ine, uvek misle da su neto mogli bolje
uraditi. :rni 8or predstavlja duevne vrline kajanja i pratanja.
U pozitivnom stanju, :rni 8or osoba je iskrena u priznavanju svoji greaka i
izraava iskreno aljenje zbog svoji propusta a poto to uini, ne ostaju tragovi
krivice u njenom umu i ona ne jadikuje zbog greaka koje je poinila. Uistinu, ona
68
izvue pouku iz pretodni greaka i ne ponavlja iste greke ponovo, ali ne gubi
vreme stalno razmiljaju"i o njima i nije potitena zbog nji. .na ume lako da prata
sebi i drugima uinjene greke i moe svojim mudrim savetima i iskrenom pomo"i da
pomogne i drugima da lake prebole ose"aj krivice i potitenost.
2li, u negativnom :rni 8or stanju osoba se pretvara u samo,prekorevaju"i automat.
Uvek je spremna da okrivi sebe za bilo koji neeljeni dogaaj. 2ko stigne autobusom
kasno u kancelariju zbog nezgode koja se desila na putu, ona "e se kajati6 );ato
nisam pola ranije drugim autobusomG 4oja je greka, u svakom sluajuJ. 2ko vozi
skuter svojom trakom a nepaljivi voza je udari od pozadi, ona "e ipak kriviti sebe za
sudar ovako6 I.vo je prometna ulica i znam da ima nesavesni vozaa koji jure
svojim vozilima ovuda. (rebalo je da povedem rauna i vozim krajnje levo ili nije
trebalo da uopte vozim ovom ulicom.J 2ko e' ukori njenog kolegu zbog
zanemarivanja dunosti, ona "e ipak kriviti sebe to nije kolegu dobro uputila u
njegove dunosti.
2ko joj se ku"a srui zbog zemljotresa, ona "e svakako kriviti sebe to nije ku"u
sagradila tako da bude otporna na zemljotrese.
-ada ne moe da pronae nikakvo opravdanje za preuzimanje krivice na sebe, za
takve tragedije kao to su provale oblaka, zemljotresi ili oluje, njen kompleks krivice
pripisuje ove nesre"e njenoj looj karmi *delima+ iz pretodnog ivota.
Negativna :rni 8or osoba je presavesna, nikada joj ne pada na pamet da uini neto
loe, nikada ne povreuje tua ose"anja, vegetarijanac je *obino+ i uvek ima na umu
samo svoju krivicu i stoga je nesre"na svo vreme. U svakodnevnom ivotu, stalno se
izvinjava, nikad ne trai nita po pravu koje ima, ve" kao uslugu.
;bog ose"anja da je uvek u krivu, razvija kompleks in'eriornosti. Postavlja sama sebi
visoke standarde i stoga je sklona da previe radi i da se prenapree kako bi to vie
unapredila svoj rad i karakter. 2ko prenaprezanje ostavi loe posledice po njeno
zdravlje i onemogu"i joj da nastavi dalje svoje napore, ona jo uvek krivi samu sebe
to je nemo"na.
&tu'enost 2,.Pine
(ve su osobe per2ek%ionisti, visoko moralne, koje sebe okrivljuju i kanjavaju za svaki propust, i
onaj koji su sami napravili i onaj koji su napravili drugi* Mronino su nezadovoljne sobom* "maju
jako lou sliku o sebi, misle da nisu zasluili nita lepo i dobro da im se desi, jer nisu savreni* -ve
69
dele na dobro i loe* -talno se izvinjavaju* Nisu u stanju da prime nijednu po)valu ili poklon jer
misle da ga ne zasluuju* -kloni su mazo)izmu i samokanjavanju, zbog ose.aja krivi%e* (vaj
poreme.aj esto nastaje rano u detinjstvu kada su roditelji preterano strogi i dete ivi u stalnom
stra)u od kazne* Nive sa ose.anjem nekog duga prema svetu, da je trebala vie i bolje da daju*
,uno rade, jer misle da su duni i da .e na taj nain vratiti 8dug$*

eli bor svodi ose.aj krivi%e na normalnu meru, pomae osobi da vidi ta je greka i kako da je
konstruktivno ispravi* /aje osobi uvid kako sebi da oprosti to nije savrena* 0klanja ose.aj
krivi%e i srama*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
-posoban sam da uim iz greaka ne maltretiram sebe jer nisam savren
0zimam odgovornost za svoje postupke u pravoj meri
!oj um je oslobodjen od krivi%e i samokanjavanja
!ogu da pri)vatim po)valu jer sam je zasluio
Volim sebe
olesti od koji) mogu da pate osobe u negativnom stanju ,ine prema nekim autorima, pronadjene
statistikim putem
anksioznost, melan)olija, urinarne in2ek%ije, seksualni poreme.aji, bol u stomaku, ledjima, kona
oboljenja

70
Naje.e se kombinuje sa 5rab Apple, 'o%k 7ater, 5erato, +orse, !imulus
21. Ied -hestnut -rveni .esten
Za strepnju! strah i brigu a svoje bli/nje
0trepnja! abrinutost a druge
Preterana zabrinutost za druge.
U negativnom stanju :rvenog -estena osoba strauje i brine za nekog. Pribojava se
nekog zla, neeg ravog. Njena zabrinutost moe imati opravdani razloga F kao na
primer u sluaju da je njen srodnik smeten na odeljenje intenzivne nege nakon to je
doiveo teku saobra"ajnu nesre"u , ili moe biti bezrazlona, tek imaginaran stra
za neiju bezbednost. INe brinem za sebe, ali ta "e biti s mojom decom kada umrem
i kad me vie ne bude.J
/tra i zabrinutost za drugu osobu bez sebini razloga F stra da komijsko dete ne
pregazi vozilo dok prelazi ulicu, zabrinutost majke kada joj sin kasni s posla, strepnja
"erke da se avion kojim njen otac dolazi ne srui, to su primeri za negativno :rveni
-esten stanje na koje nailazimo svakodnevno. &e"inom je takvo stanje privremeno i
par doza :rvenog -estena moe da neutraliu posledice negativnog stanja :rvenog
-estena.
2li, u sluaju izraziti tipova :rvenog -estena, koji su malobrojni, dugoroni tretman
istim lekom moe biti neopodan da iskoreni negativizam iz takvi osoba.
4alo je oni koji svataju tetnost negativnog stanja :rvenog -estena po obe strane
na koje ono utie F po osobu koja previe brine i strauje za nekog i po osobu za koju
se strauje.
2ko je osoba koja strepi bolesna, ona postaje jo bolesnija. 2ko ima neki problema,
oni se uve"avaju, ako je u periodu konvalescencije, zdravstveno stanje joj se
pogorava, ako je osoba zdrava, briga i stra ine je podlonom bolestima.
2li, ta biva sa osobom kojoj su briga i stra upu"eniG .na ne dobija time nita
povoljno, samo "e joj se stanje pogorati. 2ko ima bolove, zabrinutost i stra
njegovi blinji "e uve"ati njegove bolove. /lino, napredak njegovog oporavka se
usporava, ako mu posetioci mrani lica dolaze u posetu. U stvari, lice posetioca je
ogledalo u kome pacijent vidi svoje sopstveno stanje. 2ko se obratite pacijentu
nasmeenog lica, misli"e da nema ozbiljni problema i da je na putu oporavka. 2li,
ako izgledate namrteno i tuno kad doete u posetu pacijentu, on misli da je njegovo
stanje ozbiljno i njegov oporavak se oteava. 3judski um je sposoban da alje talase
misli, koji mogu da preu svaku daljinu da bi doprli do druge osobe. 1ok puni nade i
orabruju"i, misaoni talasi pozitivnog oveka :rvenog -estena, utiu na mentalno
stanje bolesnika pozitivno, ulivaju"i mu nadu i optimizam, stra i zabrinutost
negativnog roaka :rvenog -estena emituje samo brigu i beznadenost pacijentu to
jako oteava njen oporavak.
5ak ni doktori i sestre nisu imuni na negativno :rveni -esten stanje kada lee i
staraju se o svojim bliskim roacima. &e"ina doktora bi radije elela da njiovu decu
71
lei neki drugi doktor ako je sluaj ozbiljan. 1oktori treba da uzimaju :rveni -esten
kada ose"aju da su previe zabrinuti za pacijenta.
1a sumiramo glavne odlike negatinog stanja :rvenog -estena6
a+ bez sebini motiva, osoba jako brine da nekakve opasnosti ne zadese njegove
voljene
b+ brine se za tue probleme ne strauju"i za sebe
c+ previe zatitniki nastrojena, previe brine za druge
d+ zebnja i briga zbog umiljanja da je neko imao nesre"u ako kasni
e+ panii zbog zanemaruju"i simptoma kao da su pokazatelji ozbiljne bolesti neke
osobe
'+ ako je neka osoba spasena od ozbiljne nesre"e, ona poinje da zamilja sve uasne
stvari koje su mogle da se dese dotinoj osobi. /tra i briga zbog svi ovi problema
koje zamilja.
Strah 2..4ed Chestnut
1a zabrinutost i preteranu strepnju za druge, za one koji ive u stra)u da %e se nji)ovim blinjima neto loe
desiti* Npr roditelji koji %elu no. ne mogu da spavaju dok im se dete ne vrati ku.i, jer misle na najgore i
nemaju mira ni sna, i na taj nain gue svoje dete, stavljaju mu lan%e*Gine loe i sebi i detetu sa tim preterano
zatitnikim ponaanjam*
Ako nekog volimo moramo ga pustiti , ne moemo sve drati pod kontrolom*
72

5rveni kesten nas ui da ponem da posmatramo ivot sa vedrije strane, ui nas da se posvetimo sebi i svojim
potrebama koje smo zapostavljali jer smo brinuli bezrazlono o drugima* ,rua nam mogu.nost da vidimo ivot
kao jedno bezbedno mesto*
#o je poverenje da .e sve biti kako treba, da su nai blinji zati.eni i da im ne preti nikakva opasnost*
,ozitivne misli i stavove koje nudi ovaj preparat
Ea sam autonomna linost i to mogu da budu i drugi
-vestan sam svoji) stra)ova i njima ne optere.ujem druge
Nauila sam da postanem )rabra i mirna i u tom stanju mogu konstruktivno da pomognem drugima
+ledam na svet sa optimizmom i samopuzdanjem
!iran sam i uveren da svaki ovek ima svoje vodjstvo
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima
astma,ta)ikardija,)ipertenzija,bol u stomaku,bolest iritabilnog klona,dijabetis,kona oboljenje,bol u
ledjima,glavobolja,)ronini umor,grevi u stomaku, zloupotreba nikotina,anemija
Naje.e se kombinuje sa Agrimony,7)ite 5)estnut,Aspen, Vervain
22. Io'k Iose 0un(ani'a
73
Za u/as i ekstremni strah
F/asavanje! panika! ekstremni strah
Uas, ektremni stra, no"ne more, nemo"no posmatra, paralizovanog uma. &rlo
e'ikasno sredstvo za leenje pretrpelog straa u gotovo svim nesretnim sluajevima.
Posebno je pogodno kod lica koja ose"aju bojazan ili stra usled razni nesretni
dogaaja. /unanica se preporuuje i porodicama pacijenata ako i njiova bolest
uznemirava ili na nji zastrauju"e deluje. 3judi koji su pogoeni nesre"om direktno
ili indirektno su prestravljeni, kao i ljudi koji su svedoci neke jezive scene.
/unanica predstavlja duevnu vrlinu rabrosti i vrstine.
U pozitivnmo /unanica stanju, osoba je odvana, ima puno rabrosti i sposobna je
da odri ravnoteu uma i u najteim situacijama.
/unanica je jedan od najvaniji C lekova koji ulaze u sastav leka Prve Pomo"i.
U negativnom /unanica stanju osoba gubi kontakt sa &iim /opstvom i sputana je
straljivo"u u okviru granica obini smrtnika umesto da veruje u vostvo svoje
due koja sama moe da prui dodatnu energiju za vladanje vanrednom situacijom.
&e" smo opisali dva leka za stra6
@+2spen za stra nepoznatog porekla ?+4imulus za stra poznatog uzroka
4eutim stra /unanice je potpuno drugaiji. (o je uasavanje, to je panika, to je
ekstremni stra, to nije stra jednog ili dva pojedinca ve" stra koji proima itavu
atmos'eru u kojoj se veliki broj ljudi ose"a pogoeno.
U sluajevima gde teror i panika proimaju itavu atmos'eru. /unanica lek koji
treba dati osobama koje su rtve stravini dogaaja ili su svedoci isti. /unanica
lek ne uklanja uzrok uasa niti umanjuje povredu. 2li, moe pogoenoj osobi da
pomogne da zadri mentalnu ravnoteu u sluaju nesre"e. Umesto da se njegove
mentalne sposobnosti paraliu od uasa, on zadrava prisebnost za razmiljanje o
nainu spasavanja iz naizgled beznadene situacije. /re"om, prilike koje zatevaju
/unanica lek su privremene i ne traju dugo. 2li, posledice /unanica neprilike mogu
biti trajne.
Nekoliko primera /unanica situacija6
@+ uas od kojeg se kosa die na glavi, zaustavlja da, ose"a izgubljeno iznutra, ostaje
bez glasa ili muca.
?+ dete se naglo budi iz sna poto ispusti krik i ak moe da oda u snu
A+ nervi ula ne uspevaju da prenesu nadraaj zbog panike, tj. oi ne vide iako su
otvorene, ui ne uju iako su zdrave i osoba ostaje zanemela.
B+ Uas potresa kosti onoga ko je upravo za dlaku izbegao teku nesre"u.
C+ .soba drti dok se prise"a uasavaju"eg iskustva koje je nekada davno imala.
74
S54A- 26.4oc/ 4ose
Ee preparat za sve vanredne situa%ije panike i uasa, kada se prosto zaledimo, ukoimo i nismo u
situa%iji da reagujemo*,rivremena paraliza kretanja,govora,vida,slu)a*-tra) se pretvara u paniku,
imamo ose.aj da nam je sr%e u grlu, bez da)a* !aksimalan uas, jak teror
, veliki stra)ovi od smrti,katastro2e, nesre.e* -tra) im se vidi u oima*(dlian je preparat za no.ne
more kod de%e 3 kada vrite i plau4 a i kod odrasli) kada se bude u stra)u, sa znojavim rukama*
'o%k 'ose nam pomae da se suoimo sa situa%ijom, da odreagujemo na pravi nain, pomae nam
da uspostavimo kontakt sa silama prirrode i budi )erojstvo u nama*
#akodje se daje i onim ljudima koji uspevaju da odreaguju u toj nesre.noj situa%iji ali i) posle
stigne uas i stra)-tkzv posttraumatski stes*
,ozitivne misli koje nudi ovaj preparat:
!ogu da kontroliem moj nervni sistem u svakoj situa%iji
0 meni je skrivena natprirodna snaga i mogu da je koristim
!oj stra) se pretvorio u )rabrost
0 vanrednoj situa%iji sposoban sam da koristim svu svoju snagu
!ogu )ladne glave ispravno da reagujem
olesti pronadjene statistikim putem prema kojima ima sklonosti osoba u negativnom stanju
a)ove %vetne esen%ije 'o%k 'ose
75
akutni stres,nervni slom,nesvesti%a,oaj,dijareja,impoten%ija,anorgazmija,visok krvni pritisak,krvni
ugru%i,opekotine od sun%a,paraliza,pe%kanje u stomaku,anksioznost,no.ne more,prestravljenost*
Naje.e se kombinuje sa +orse,Moneys%u%le,!imulus,!ustard, -tar o2 et)le)em
24. Io'k Jater ;vorska 3oda
Za preteranu samokontrolu i mentalnu rigidnost )nestabilnost*
0amouskra8ivanje! samopregor
.d AQ :vetni 3ekova, ovo je jedini lek koji nije dobijen od cveta. (o je voda , ista,
obina voda iz prirodni izvora koji se nalaze daleko od ljudski naselja. !zvorska
&oda predstavlja duevne vrline prilagodljivosti i duovne slobode linosti.
(ip !zvorske &ode je ovek od principa i on moe podneti bilo kakvu rtvu da bi
ispotovao svoje principe. Nikakva iskuenja niti pretnje ne mogu ga naterati da
kompromituje svoju savest ili da uradi neto protiv svoji principa. .n je krut poput
elika koji "e se slomiti, ali ne i saviti. .ni se previe suzdravaju od veselja i ivotni
uitaka jer misle da "e i to ometati u daljem radu. .ni su sami sebi prestrogi uitelji.
0ele da budu zdravi, snani i sve "e uiniti da tako bude. Nadaju se da mogu da budu
uzori, kako bi drugi sledili i i postali bolji ljudi. Ne mogu da svate zato nisu sretni
kada sve odgovara njiovim idealima. !za svoji per'ektni maski oni ustvari pate.
/am sebi name"e ideale i principe koje eli da sledi. .n sledi te principe do
poslednjeg daa. Ne bi odstupio sa svoga puta ni pod kojim uslovima. Nikakve
pretnje, nikakva iskuenja i nikakvo argumentovano ubeivanje ne"e uiniti preokret
u nainu ivota koji je on izabrao za sebe.
Niko nema uticaja na njegov nain ivota ili duovne vrednosti koje on ceni. U
dranju za svoje krute ideale, koji su obino postavljeni veoma visoko, on se
dobrovoljno liava mnogi ivotni zadovoljstava i rtvuje se u nadi da "e i drugi
slediti njegove ideje.
76
Na njegovu alost, to se retko deava. 9edan od razloga je taj to je obinim ljudima
njegov ideal teko slediti a drugi je taj to je takav ideal daleko od ivotne stvarnosti,
jer je krut i ne dozvoljava nikakvo prilagoavanje trenutku i okolnostima. Uvek je
IzaglibljenJ u rigidnim maksimama i idejama koje su daleko od dananjeg vremena.
8ilo da je u pitanju 'iziko, mentalno ili duovno polje, tip !zvorske &ode slepo sledi
svoj zacrtani put. .n ne odstupa sa svoga puta ni kada se vremena promene ili
ivotne okolnosti. 4a kakve da ima namere i ciljeve, on je uvek rob strogog
ponaanja, koje je sam sebi nametnuo. Njegova linost je zamrznuta njegovim
ograniavaju"im principima.
(ako, on izgleda kao udak u drutvu koje uiva normalna ljudska zadovoljstva i
spreman je na rtve da bi ispotovao pravila ponaanja koja ne bi modi'ikovao ni pod
kojim uslovima. 5ak i kada je sama svra tako strogi pravila izgubljena njegovim
upornim insistiranjem na njima, jo uvek i ne"e prilagoditi trenutku.
.snovne karakteristike negativnog stanja !zvorske &ode6
a+ Postavio je sebi veoma visok ideal pravilnog ponaanja i dri ga se posve"eno.
b+ &rlo je strog prema sebi, uskra"uje sam sebi normalna ivotna zadovoljstva i
spreman je da uini bilo kakvu rtvu radi ouvanja svoji principa.
c+ #ob je dogmi i katkad nerealni ideala, koje ne menja ni pod kojim uslovima.
d+ !ma pogrene koncepcije duovnosti, pridaje nepotreban znaaj 'ormama na
primer specijalnoj dijeti, tenikama meditacijeP 0eli da postane ivi svetac na zemlji.
e+ ;atvorenog je uma, nije u stanju da ostavi svoje principe i ubeenja po strani ak i
kada se suoi sa novim saznanjima i ve"im istinama.
'+ -onstantno prinuivanje samog sebe na potiskivanje neki vani ljudski
potreba i liavanje normalni ivotni zadovoljstava kao i krutost njegovog uma
obino rezultira ukoeno"u tela, mii"i i ligamenti postaju ukoeni i kruti, javljaju se
bolovi.
Preri!nost 20. 4oc/ 6ater
-vi ostali a)ovi %vetni preparati su napravljeni od %ve.a, sem ovog* (n je napravljen od iste izvorske vode
poten%irane na sun%u* (sobe kojima je potreban ovaj preparat, postavljaju visoke prin%ipe i standarde samom
sebi, i od toga ne odstupaju, ak i kad je to na nji)ovu tetu* #o nastaje zbog toga to nemaju uravnoteen
odnos sa svojim emo%ijama* #rae sigurnost u dogmatskim pravilima, koja im je neop)odna da popune
unutranju prazninu* Nemaju milosti prema sebi i vrsto se dre visoko moralni) pravila koja su sebi postavili*
(ni odba%uju radost ivota zbog svoji) prin%ipa i pravila veruju.i da su u pravu i da to tako treba* !nogo brinu
o svom zdravlju i o svom estetskom izgledu* ,o svaku %enu ele da budu jaki, zdravi, da ne kaem savreni i
svoje telo is%rpljuju napornim treninzima i dijetama nebi li to ostvarili* "maju veliku kontrolu nad eljama i
emo%ijama, i preziru sami sebe ako to neuspeju, skloni su da se samokanjavaju* 'avnoduni su prema dobroj
77
)rani, provoduI #ee tome da i) drugi imitiraju, da drugi budu kao oni* /a budu uzor* 5rte li%a su im krute,
retko se smeju jer stalno moraju da ispotuju neke norme koje su sebi zadali*
'o%k 7ater omogu.ava ovim ljudima da se opuste, da uivaju u zabavi i radostima ivota* /a popuste, da
postanu 2leksibilni* (dnos sa samim sobom postaje uravnoteen i portvovanje i idealizam se svodi na pravu
meru*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
,ratim svoje potrebe bez otpora
,ri)vatam da sam nesavren
,utam da stvari idu svojim tokom
-preman sam da razmenim miljenja sa ljudima koji su razliiti od mene
Koristim mudro svoju snagu i volju
olesti od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju Vode iz brzaka
sve bolesti nastale kao posledi%a unutranje ukoenosti i nedoputanja da stvari idu svojim tokom kao to su
problemi sa venama, kona oboljenja, seksualni problemi vezani za preputanje, impoten%ija, )ronian bol u
ledjima, ukoenost udova, reumatizam, anoreksija, zatvor, opsesivne neuroze, problemi sa jetrom, uiI
Naje.e se kombinuje sa 7ater Violet, ,ine, ee%), Llm, Vine

26. 0'leranthus Treskavi'a
Za neodlu(ne! nesigurne! nedostatak ravnote/e
"esigurnost! neodlu(nost! neravnote/a
78
Neodlunost, dvoumljenje, nesigurnost, odlaganje, nedostatak ravnotee. >kstrakt za
ljude koji teko pate to ne mogu da se odlue izmeu dve stvari, jer ako odaberu
jednu ona druga im izgleda prava. .ni su uopte mirni ljudi koji svoje teko"e
podnose sami. Nisu skloni da o tome razgovaraju sa drugima.
Ne moe da se odlui, treba joj puno vremena da odlui, odlae donoenje odluke do
poslednjeg trenutka a kada je konano objavi, niko ne veruje da je to vrsta odluka.
1uboko u svom srcu ni ona sama nije sigurna u konanost svoje odluke , uvek moe
da se predomisli u poslednjem trenutku. .na ima kolebljiv um. Najgora njena
osobina je to ne privata niiju pomo" u donoenju odluke. .na je nesposobna za
brzo donoenje odluka. /toga, ona uporno odugovlai donoenje odluke gube"i
mnogo korisnog vremena. ;bog svoje neodlunosti moe pretrpeti nenadoknadivi
gubitak a onda se kaje i ali.
/ve akcije negativnog (reskavica oveka se odue. U samoj njegovoj prirodi je da
odugovlai i odlae posao. 5ak i kada zna da mora da uradi neki posao, ne moe da se
odlui da li da pone da radi odma ili malo kasnije ili P ;a takve ljude obino se
kae da %gnjave=, %sto godina im treba da urade neto ili da stignu negde=.
4emorija ga izneveri ba u najnezgodnijem trenutku.
-adgod 'izika bolest ima promenljive ili neobine i neizvesne simptome, negativno
(reskavica stanje je oigledno i trai lek (reskavicu. U negativnom (reskavica stanju
ovek se dvoumi izmeu ? opcije koje su dijametralno suprotne F oti"i ili ostati,
napasti ili se braniti, kupiti ili ne kupiti, re"i istinu ili la, upisati dete u dravnu ili u
privatnu kolu.
.vo dvoumljenje u svakodnevnom ivotu re'lektuje se u njegovom temperamentu i
promenljivom raspoloenju F sad sre"an i buan, slede"eg trenutka tuan i zamiljen,
nekad veseo i bezbrian, drugi put depresivan i napet.
Nesigurnost prati svaku njegovu radnju F voljnu ili nevoljnu. -ad oda, ne moe da
oda pravo, kada se razboli, simptomi bolesti se menjaju, temperatura skae i pada;
ako ima bolova i otoka na telu oni se uvek premetaju s jednog dela tela na drugi.
.n je enigma u pravom smislu rei F enigma za doktore bilo zdrav ili bolestan.
/amo lekari 8aovi :vetni 3ekova znaju da se takva osoba moe izleiti (reskavica
lekom.
79
#esigurnost 2".Scleranthus
Ee za ljude koji su preplaeni da ne naprave pogrean izbor izmedju dve mogu.nosti* Kada su
suoeni sa razliitim alternativama ne odluuju se ni za jednu, oni se prosto is%rpljuju u biranju, i
ostaju u svojoj glavi u jednoj kon2uziji da li da idem na more ili na planinu, da li da skuvam pasulj
ili graak, da li da obuem plavu ili belu maji%uI i , samo razmiljaju o tome i nikako da naprave
izbor, pri tome nikome ne govore o nji)ovoj dilemi*(ni samo sebe mue i is%rpljuju sa time, druge
ne* 'ezervisani su, jer misle da im drugi nemogu pomo.i, poto je ovo odluka koju sami moraju da
donesu*
Veno neodluni,stalno menjaju miljenje, pate od nedostatka unutranjeg kompasa* Vrlo je
karakteristino stanje za de%u kada su preplavljena igrakama nemogu da se odlue ni za jednu,
samo se vrte i ni sa im ne igraju*
,ate od emo%ija izmedju dve krajnosti ljubav ili mrnja, tuga ili radost, suze ili sme),us)i.enje ili
depresija* ,relaze sa jedne teme na drugu bez logike veze*
80
-%lerant)us nam pomae da napravimo prioritete, pomae da se orijentiemo i napravimo izbor,
iako to nije savren izbor bar smo ga napravili i prekinuli neprekidno,isrpljuju.e biranje koje nije
niemu vodilo* #o donoenje odluke nam pomae da krenemo dalje, da se pomerimo sa mrtve
take* 0spevamo da napravimo zlatnu sredinu, emotivnu,mentalnu,2iziku* 0ravnoteuje nas, i
donosi mir u dui*
KAo i svi preparati iz ove grupe nesigurnost, i -%lerant)us pati od vrtoglavi%e, loe koordina%ije
pokreta,nedostatka kon%entra%ije,I* manine depresije, munine pri putovanjuI
,ozitivne misli koje nudi preparat
Nemam vie problema pri donoenju odluka
Kupovina predstavlja radost za mene
0verena sam da prijatelji mogu da mi pomognu
Ne idem vie iz jedne u drugu krajnost
olest pronadjene statistikim putem prema nekim autorima
depresija,apatija,.udljivost,lutaju.i bolovi,bulimija sa gubitkom apetita,sindrom iritabilnog
klona,)ipotenzija,slabost,dismenoreja,menstrualni problemi i problemi reproduktivni) organa,teka
trudno.a, abortus,meteoropatija,bolest letenja,nesani%a i dnevna pospanost,malaksalost,osip,
81
povratne grozni%e,glavobolje,neizmenini zatvor i kolitis,)ipo)ondrija,stes,loa kon%entra%ija,
psi)omotorna nestabilnost, bolest svi) parni) organa oi,ui,jajni%i**

Naje.e se kombinuje sa &ar%),Llm,7ild (at
27. 0tar o# &etlehem 5ti(ije Mleko
Za ok i tugu posle gubitka ili li(ne traume
5osledi'e oka! mentalnog ili #ii(kog
Protiv posledica mentalnog ili 'izikog oka. Ptiije 4leko predstavlja duevnu snagu
buenja *osve"ivanja+ i sposobnosti orijentisanja.
-ada ovek doivi teak ok, njegova celokupna konstitucija F telo, um, mozak i
nervni sistem , je pogoena i dolazi do neke vrste otupljenja njegovi mentalni
sposobnosti. 1a bi se prevazilo to stanje tromosti i reaktivirale umne sposobnosti,
uzima se :vetni 3ek Ptiije mleko, bez obzira da li je stanje inercije posledica 'iziki,
mentalni ili duovni traumatini iskustava.
Negativno stanje Ptiijeg 4leka nastupa kada se osoba nae potpuno zateena
iznenadnom neoekivanom pojavom neprilika.
<izike posledice jednog nesretnog sluaja ili nezgode mogu biti otoci, rane, 'rakture
ili bolovi i sve "e one izvesno nestati nakon odgovaraju"eg leenja.
4eutim, posledice oka, bilo 'izikog ili psiikog, su trajne i ponekad tragine.
-ada pacijent kae da njegovi sadanji problemi datiraju od vremena kada je doiveo
neku nesre"u, njegova tvrdnja je dokazano tana.
/vaka iznenadna nesre"a, bilo 'izika ili mentalna, podrazumeva elemenat oka ije
se nepovoljne posledice mogu ublaiti uzimanjem leka Ptiije 4leko.
2ko se uzrok bolesti moe prona"i u mentalnom oku koji je osoba nekada doivela,
Ptiije 4leko je neopodan lek da se iskorene tragovi i posledice mentalnog oka.
U sluaju da je osoba imala zdravstveni tegoba pre nego to je doivela psiiki ok,
one bi se uveliko pogorale okom, a njen oporavak bi se oduio.
1r 8a je nazvao ovaj lek Iuteiteljem i spasiteljem od bolova i tuge.=
.vaj lek je jedna od najvaniji komponenti 3eka Prve pomo"i.
Uopteno govore"i Ptiije 4leko se koristi6
a+ da poniti posledice trauma F 'iziki ili psiiki F novijeg ili starijeg datuma
b+ kada deo mozga ostane paralizovan zbog naglog mentalnog oka a nervi ula ne
82
prenose nadraaj F oi ne vide iako su otvorene, ui ne uju F ovaj lek "e reaktivirati
umrtvljene delove mozga i obnoviti njiovo normalno 'unkcionisanje
c+ kada alopatski lek ne uspe da pomogne u sluaju koji je posledica nekog
traumatinog iskustva, lek Ptiije 4leko uklanja blokade iz ljudskog sistema i
omogu"ava oporavak.
/toga je preporuljivo imati u vidu ovaj lek onda kada uobiajeno leenje ne daje
rezultata i razmotriti istoriju sluaja ili ak ljubazno pitati pacijenta da li je u blioj ili
daljoj prolosti pretrpeo neki veliki ok, psiiki stres ili neko veliko razoarenje.
3ek Ptiije 4leko, prepisan isto po pretpostavci da ima tragova nesvesnog oka kod
pacijenta, obino daje odline rezultate.
&tu'enost 2%. Star o7 Bethlehem
(sobe kojima je potreban ovaj preparat su neutene, ne dozvoljavaju ljudima oko sebe da i)
utee* (ni su preiveli neku ok ili traumu zbog gubitka drage osobe, gubitka posla, loi) vesti,
bolesti* #o moe biti i neka trauma iz prolosti koja nije do kraja proivljena i sada blokira svu
energiju osobe* (soba je apatina, depresivna, ravnoduna, mentalno i emotivno ukoena,
utuena je i oajna* Nivi u stanju anestezije, potiskuju.i svoj bol ona potiskuje i sva ostala
ose.anja koja su pozitivna* (soba kao da je zamrznuta, nije u stanju da ose.a* (na odbija da
veruje da se desilo to to se desilo, ne veruje da je tako neto uopte mogu.e*
83
(vaj a%)ov %vetni preparat pomae osobi da se suoi sa svojim bolom i na taj nain oslobadja se
sva blokirana energija* (n lei traume i zato se jo zove $0teitelj$* (mekava 8skamenjeno$ sr%e
od tuge i bola i vra.a radost u ivot osobe* (mogu.ava osobi da isplae sve to ima i onda da
nastavi slobodna od bola ivot dalje* ol je i dalje prisutan ali je ne koi da ivi, moe da se raduje
i smeje*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
-lobodan sam trauma i du)ava iz prolosti
,ri)vatam razoarenja i s)vatam kako mi ona pomau da odrastem
'azvijam svoju unutranju snagu sa kojom mogu da prevazidjem prolost
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju ,tiijeg !leka
psi)osomatske bolesti, problemi sa grlom-gutanjem, bolne menstraua%ije, dismenoreja,
amenoreja,alergije, ek%emi, akne, ukoenost, bolovi u zgobovima, kriza astme izazvana stresom,
traume*
Naje.e se kombinuje sa 5)erry ,lum, 'o%k 'ose, 7)ite 5)estnut, !imulus, +orse
%9. 0Keet -hestnut 5itomi .esten
Za slomljena sr'a! o(aj! kad nema ilaa! unutranji bol
84
=kstremna mentalna patnja
!ntenzivna duevna patnja, unutranji bol i oajavanje u stanju beznaa pri emu su
upu"eni samo na sebe, znaci su da je pacijentu potreban lek Pitomi -esten koji se
odnosi na princip F otputanja mentalnog bola *oslobaanja linosti+. .ni vide samo
jednu bolnu prazninu u kojoj su sve nade iezle. .se"anja i svoje jade kriju pred
drugima.
4eutim, osoba u negativnom stanju Pitomog -estana, potpuno je slomljena
mentalnom patnjom i oajanjem koje odreene situacije provociraju u njoj.
5ovek ne vidi nikakvu nadu i nikakvu priliku za spas. !ma ose"aj da stoji sam na ivici
koja razdvaja duboko more ispred njega i veliku provaliju iza njega a divlje zveri su
svud naokolo. 4eutim, ak i u situacijama koje se ine bezizlaznim, tip Pitomog
-estena ne pomilja na samoubistvo, jer je rabar i ima jak karakter za razliku od
tipa &inje koji bi radije okonao svoj ivot nego iveo sa tako estokom mentalnom
torturom.
.se"anje beznadenosti kod Pitomog -estena je daleko intenzivnije od ose"anja
beznadenosti kod pacijenta Ktipavca. 8eznadenost Ktipavca se razvijala postepeno
od trenutka incidenta koji ju je inicirao i podrazumeva neki period razvitka kao to je
na primer dugo leenje od neke ronine bolesti koje nije donelo nikakve rezultate ili
civilno suenje u !ndijskom sudu koje traje %veno=. .vo stanje u kome se pacijent
ose"a beznadeno nije posledica nekakbog oka. 4eutim, beznadeni oaj Pitomog
-estena nastupa u trenutku nekog iznenadnog i neoekivanog dogaaja pred koji
rtva nije imala nikakvo upozorenje, a teta koju je pacijent pretrpeo je konana i
nepovratna.
-ada i pored svoje rabre borbe s nevoljama, ovek ipak ostane preputen samome
sebi, priteran uza zid, svi izlaza zatvoreni, ose"aju"i se krajnje bespomo"no i
nezati"eno, lek Pitomi -esten prite"i "e mu u pomo".
.vaj lek svakako ne moe povratiti materijalni posed i izgubljenu imovinu, ali unosi
promenu u vienje osobe, odnosno njeno vrednovanje prolaznog zemaljskog
posedovanja. (vrdica je nesretan zbog gubitka novca, dok donator ose"a zadovoljstvo
u davanju novca. 1olazi do unutranje promene svesti, svatanja da je ovek obino
smrtno bi"e. .n nema mo" da se odbrani ili da prui pomo" drugome protivno volji
/vevinjeg.
Njegov um se okre"e prema &rovnom 8i"u, religiji, 8ogu. .n trai pomo" odozgo i
oekuje da se desi udo. Njegova vera ga uva od potpunog sloma pod teretom velike
tuge.
85
&tu'enost +(.S8eet Chestnut
(vaj preparat je potreban onim osobama koje su dole do krajnje take svoje izdrljivosti, imaju
ose.aj da su priterane uz .oak i da ne mogu dalje* "zgubili su neto drago%eno u svom
ivotu 3 dragu osobu, imovinu, bili su rtva zlonamernog ponaanjaI4, ne postoje odgovori zato
se to deava, i oni su oajni su jer nevide izlaz iz situa%ije* !nogo plau, misle da su dotakli samo
dno ivota* Eako su negativni, nji)ove oi vide samo pusto i unitavanje* #eka depresija, ose.aju
se is%rpljeno i bespomo.no, kao mrtav ovek koji )oda* Ne trae pomo., dre sebe izolovano od
drugi) ljudi, iako trpe velike bolove* ,ate od ose.aja krivi%e i bezvrednosti* (no to moemo od
nji) da ujemo jeste $ Nemogu ovo vie da izdrim$ *(vo ako dugo potraje moe da dovode do
ivi%e nervnog sloma, ludila, smrti ili stvarne promene* (soba mora da odlui ili .e se promeniti,
pri)vatiti situa%iju ili izgubiti sebe u svemu tome*
,itomi kesten pomae osobi da se suoi sa svojim problemima, da rastvori jedan po jedan vor
koji je dre vezanu za stanje oaja, da upozna sebe* (kre.e se drugim ljudima i poinje da s)vata
da na ovom svetu ima i lepi) stvari, a njeno sr%e koje je bilo slomljeno od bola i oaja za%eljuje*
-)vata da je njena dua neunitiva, da nije sama, i da je promena odluuju.a*
86
,ozitivne misli posle uzimanja preparata
/elim svoje probleme sa ljudima oko sebe i dozvoljavam im da mi pomognu
1nam da posle kie dolazi sun%e
"mam snage da pobedim loe trenutke
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju ,itomog Kestena
nervoza, nesani%a, depresija, oaj, gubitak kose, naborana koa, prerano osede, %elulit, problemi
sa jetrom, loa %irkula%ija, bolovi u zglobovima
Naje.e se kombinuje sa Agrimony, +orse, !ustard, 7)ite 5)estnut, 5)erry ,lum
%1. 3ervain 0pori
Za stres! idealiste! a preterane entuijaste
5reterani entuijaam! napetost! stres i napreanje
Preterani entuzijazam, prenaprezanje, unutranja napetost, neka vrsta stresa.
/pori predstavlja duevnu vrlinu samoobuzdavanja.
4eutim, u negativnom /pori stanju osoba gubi kontakt sa &iim /opstvom. /toga
ne postoji obuzdavaju"a sila koja moe da je zaustavi na bilo kom stupnju. Po svojoj
prirodi /pori tip je previe entuzijastian u svojoj misiji. -ada radi, on radi non,
stop. U svojim ciljevima je voen dubokom eljom da se dokae i oda korak dalje,
tako da ga drugi mogu slediti. .n radi svom snagom, radi neprestano i bez odmora.
Njegova preterana revnost se ispoljava u svemu to ini.
Njiova unutranja volja i ubeenje dovelo je do toga da ivi u stanju stalne napetosti
i entuzijazma. Neprekidno se nalaze u pokretu. #ade bez obzira na svoje 'izike
granice. Nalaze se stalno u stresnim situacijama. Njiova nervna napetost telesno se
ispoljava u 'ormi napregnutosti mii"a i nespososbnosti da se opuste. (akvi ljudi su
po vlastitom miljenju vrsto ubeeni da su u pravu i u to ele druge ubediti. !maju
ose"aj da stalno moraju biti aktivni.
-ada pokuava da ubedi drugog u neto na misionarski nain, izlau"i sve mogu"e
87
argumente jednim za drugim, dotina osoba se moe osetiti pritisnutom i
ugnjavljenom, pre nego zainteresovanom i tu se pria zavrava.
U negativnom /pori stanju ovekov um je uvek prezauzet ovim ili onim projektom,
brzaju"i jedan da bi mogao to pre da zapone drugi. U meuvremenu ne daje
odmora ni telu ni umu. -ada se telo umori, um ga isto snagom volje sili da nastavi
da radi dalje, kao goni koji primorava robove da rade preko svoji mogu"nosti. U
svom prekomernom entuzijazmu, on zaboravlja injenicu, tanije nema vremena da
se seti da i najrobustnija maina, napravljena od elika, zateva neko vreme odmora,
ako elimo da bude poteena od potpunog sloma kao i da postoji zakon koji kae da
se umaraju i neive strukture od elika.
1akle, ta se deava s krkom strukturom ljudskog tela, kada je prisiljena da radi
najve"om brzinom kontinuirano bez predaa, lako se moe predvideti. 4oe do"i do
ote"enja preoptere"enog dela tela ili do totalnog kraa zdravlja.
-azna tiraninskom umu *koji je primoravao telo da previe radi+ dolazi u obliku
napetosti i preterane anksioznosti, briga i nesanica. Nervi postanu nategnuti, mii"i i
ligamenti gube svoju 'leksibilnost, zglobovi postanu ukru"eni. -ostobolja,
ipertenzija, nervoza, depresija i niz drugi bolesti prate opti slom zdravlja.
-ada nesretnik nije sposoban da radi istom brzinom kao ranije zbog loeg zdravlja,
njegov um je na mukama, jer ne moe da utie na brzo izvrenje njegovi zamisli.
-ao to rasipnik koji uporno troi vie nego to ima, na kraju zaali, tako i negativna
/pori osoba nakon upornog troenja ogromne energije da bi nastavila da radi ak i
kada iscrpi 'iziku snagu, ali na kraju F 'iziki unitena, ona pati od mii"ne tenzije,
bolova u oima, glavobolje, itd i ima iritabilan nervozan karakter. /pori lek koji se
prepie opisanoj osobi obuzdava njenu sklonost ka prekomernom radu i
samoiscrpljivanju, istovremeno uvaju"i njen entuzijazam da podri korisnu stvar.
2ko ima pred sobom nekoliko projekata F ona "e prvo utvrditi koji od nji su
prioritetni, a potom "e izvravati jedan po jedan. 1ok radi jedan posao on se umom i
duom unosi u njega i ne dozvoljava da mu drugi projekti odvlae panju. 2ko treba
da proda neku dobru ideju drugome, on ne"e, u svom preteranom oduevljenju,
svojom priom %udaviti= oveka, ve" "e i sagovorniku dozvoliti da govori.
(ako /pori lek unosi red u entuzijazam.
.vo je uobiajeni lek za mentalnu napetost bilo koje vrste.
Preri!nost +1.9ervain
88
(vo su osobe sa previe entuzijazma i idealizma, koji se dodiruje sa 2anatizmom* (ne imaju
duboko ukorenjenje stavove i prin%ipe o pravednosti i to ele da nametnu drugima* (ne to rade
ubedjivanjem, diskutovanjem, sa miljenjem da su samo one u pravu i ne poputaju* Eako se
iznerviraju kad im neko protivrei* , jer I one su u pravu* #o su veliki idealisti koji prikupljaju oko
sebe sledbenike, sa snanim etikim prin%ipima* -premni su i svoj ivot da daju zarad ideala,
veruju.i da umiru za pravu stvar* ,er2ek%ionisti su, metodini, napeti, impulsivni, razdraljivi* (ni
se brinu za druge sa iskrenim oduevljenjem* 0lau veliku energiju u ubedjivanje drugi), da
gledaju svet nji)ovim oima, to i) veoma is%rpljuje* ,uno panje posve.uju detaljima* 0 stanju su
da rade i subotom i nedeljom na utrb svoje porodi%e, koliko su puni entuzijazma* Miperaktivni su,
puno se in2ormiu o svemu nepotrebno, previe se oduevljavaju* Neznaju da posustanu, da se
zaustave*(ve osobe ele da im lekovi brzo deluju umesto da pokuaju da razumeju svoju bolest i
izlee se polako ali sigurno*
Vrbena pomae osobi da se okrene sebi i ostavi druge da ive svoj ivot* ,omae joj da uje druge
ta imaju da kau i razmori nji)ove stavove, da im dopusti da budu to to jesu* -posobni su svoju
energiju da koriste konstruktivno, bez is%rpljivanja i da se zaustave kada je to potrebno*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
!ogu da se bavim svojim idejama a da nikoga oko sebe ne guim sa njima
#aktian sam
,otujem miljenje drugi)
-vestan sam da moram u ivotu praviti kompromise
olesti od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju Vrbene prema nekim autorima
pronadjene statistikim putem
!oe da ispravi glavu i ramena ovim osobama jer i) one usled svoje brzine i elje da to pre stignu
do %ilja guraju napred, konjuktivitis, zatvor, )ermoroidi, )ipertenzija, glavobolja, problemi sa
teinom, mii.ni grevi, uganu.a
89
Naje.e se kombinuje sa "mpatiens, ee%), 7)ite 5)estnut, Vine

%2. 3ine 3inova Goa
Za dominantne ljude! sklone da upravljaju drugima! obi(no dobri lideri
Ambi'ionost! nemilosrdna domina'ija
2mbiciozan, voli da dominira, okrutni diktator, ne'leksibilnost. (ip ljudi kojima
pomae &inova loza oznaavaju se kao vrlo sposobni, jake volje, razdraljivi, e'ikasni
i samopouzdani. 8rzo svataju i deluju bez oklevanja. /premni su da preuzmu
rukovode"e uloge. U tekim situacijama su sposobni da podnose vrlo velika
optere"enja. -ada svoje sposobnosti angauju u negativnom smislu tada pokuavaju
nad drugima da ostvare prevlast. 4ogu biti svirepi i tiranski se ponaati. Ubeeni su
da imaju pravo na samopotvrivanje. &inova 3oza predstavlja duevnu vrlinu
autoritativnosti.
U pozitivnom stanju &inove 3oze, osoba je veoma veta, sigurna u sebe, sposobna da
ostvari ono to zamisli, ima sve osobine dobrog voe F jaku mo" volje i ladnu
pribranost u ma kako problematinoj situaciji. .na je ambiciozna, eli da dostigne
vr i da dri presto. ! pored navedeni ambicija, pozitivna &inova loza osoba ostaje
umana u srcu. .na je mudar, voljeni voa, koji razume probleme ljudi i vodi i ka
reenju. /voju poziciju i liderske sposobnosti koristi da bi sluila ljudima i zauzvrat
automatski ima njiovu saradnju.
4eutim, u negativnom stanju &inove 3oze osoba je opsednuta samo jednom idejom
F da dominira nad drugima. U trci za mo", ona ne mari za naela potenja i
nepovreivanja drugi. %/ve je dozvoljeno u ljubavi i ratu=, postaje njen moto. U
borbi za ostvarivanje svoji ambicija, ona grabi ka cilju nemilosrdno uklanjaju"i sve
prepreke sa svoga puta. Hladnokrvno gazi preko tui ose"anja. .na eli mo" da
dominira nad drugima, a da bi obezbedila sebi takvu mo", ona ne bira sredstva. -ada
se domogne mo"i, eli uvek dalje i vie. Ne moe da podnese nikakvo suprotstavljanje
i slomi"e ga bilo kojim sredstvima. .na je poput diktatora ili tiranina koji eli silom
da natera ljude na poslunost. Ubeivanje ili objanjavanje nema uticaja na nju. .na
je previe uverena u svoju pravednost. 2ko se neko usudi da izrazi drugaije
miljenje, njen ego je povreen. /a tako zatvorenim umom i krajnje sebinim
pristupom ivotu, potpuno odseena od &ieg /opstva, mo" koju ona dri, ini je
okrutnom i neobazrivom na elje i ose"anja drugi. (akva osoba je uvek okruena
90
ulizicama i laskavcima i retko ima iskrenog prijatelja koji bi joj mogao dati dobar
savet ako se nae u nevolji.
#oditelj koji vaspitava svoju decu %gvozdenom rukom=, direktor kole koji insistira
na prestrogoj disciplini u svojoj koli ili diktator koji vri pritisak na druge zemlje u
svojoj pomami za mo"i, svi oni imaju jedno zajedniko F krutost i ne'leksibilnost
uma i volje kao i nemilosrdan odnos prema opoziciji koji se granii sa svirepo"u.
1irektno odslikavanje ovakvog mentalnog stanja na 'izikom planu je bolna
ukoenost i krutost mii"a i zglobova, visok krvni pritisak i niz drugi tenzija i
problema.
Preri!nost +2.9ine
-u osobe koje su vrlo dominantne i ne toleriu tudje suprotstavljanje* -voje ideje i zamisli name.u silom ili
milom* (krutni su i ne biraju sredstva da ostvare svoje %iljeve* ,rosto ljudima ulivaju stra), ponaaju se kao
tiranini, sadisti* eskompromisni su, za)tevaju slepu poslunost i upravljaju elinom rukom* Navikli su da
uvek pobedjuju, da su uvek oni u pravu i ive u stanju konstantnog stresa da i) neko ne pretekne* Vole vlast,
jako su ambi%iozni i pate od zavisti* Negiraju svoja ose.anja* "maju liderske vetine i vrlo i) je korisno imati uz
sebe 3 kada nisu u negativnom stanju Vine 4u kriznim situa%ijama* (rganizovani su i vide kako stvari treba
postaviti da bi se uspeno reile* #ada su lideri koje drugi %ene i za)valni su im na reavanju situa%ije* "zuzetno
su inteligentni i sposobni*
91
0zimanjem Vinove &oze osoba se relaksira od psi)ike i 2izike napetnosti, postaje prijatelj na kojeg uvek
moemo da se oslonimo, pogotovo u kriznim situa%ijama* (soba postaje velikoduna i otvorena prema
drugima* -trogost je svedena na minimum ili je nema*
,ozitivne misli posle uzimanja Vine
-luam ljude oko sebe, svako moe da me neto naui
0im da sluam i svoje sr%e, a ne samo glavu
0livam poverenje ljudima oko sebe
ezbedan sam i mogu da pokaem da sam nekad i ja nesiguran
olesti pronadjene statistikim putem od koji) mogu da boluju osobe u negativnom stanju Vine, pronadjene
statistikim putem prema nekim autorima
sve bolesti nastale nasilno, kaalj,glavobolja, zada) iz usta, nadimanje,$ trovanje$ od ka2e, alko)ola, lekova,
reumatizam, visok krvni pritisak, srani problemi, arterioskleroza, ukoenost kimenog stuba, polne bolesti
Naje.e se kombinuje sa Meat)er, 'o%k 7ater, 7ater Violet, Vervain
%%. Jalnut Arah
Za atitu od promena i spoljnih uti'aja )trani'ija! menopaua! ravod*
Iaskida( vea! privu(enost boljim op'ijama
.ra predstavlja duevnu vrlinu prilagoavanja u prelaznom periodu ivota F u
zapoinjanju novog ivota, nesputanog vezama pretodnog naina ivota. .n je
prikladno nazvan raskida veza. ;a one koji u ivotu imaju odreeneideale i vrste
92
ciljeve ali i u stremljenjima drugi svojim oduevljenjem, ubeivanjem i nazorima
odvedu na druge puteve. .vaj lek im daje postojanost.
U pozitivnom .ra stanju, osoba moe s lako"om da odbaci svoje dotadanje
vezanosti, ma kako jake one bile i da bezbolno krene u novu 'azu ivota, bez obzira da
li je u pitanju prirodna 'izika promena koja nastupa u odreenoj dobi kao to je6 rast
zuba, pubertet, trudno"a ili menopauza, ili pak, velika znaajna odluka kao to je6
promena religije ili pro'esije, prekidanje *odbacivanje+ starog naina ivota ili
drutveni obiaja, ili naputanje rodne zemlje zauvek radi nastanjivanja u stranoj
dravi. .na moe odluno i trajno da ostavi stare navike konzumiranja alkoola i
puenja cigareta.
.soba u negativnom .ra stanju, meutim, nema vrstu volju kojom bi mogla
prevazi"i neodlunost koja moe da prati donoenje tako znaajni odluka.
.na inae moe imati odlunost i snagu u svom uobiajenom nainu ivota, ali kada
neka jaa linost utie na nju da odbaci stari nain ivota i da %okrene novi list=, u
njenom umu nastaje polje dualnosti. .na eli da se promeni. 9aa linost ju je
ubedila da je promena u njenom interesu. 4eutim, budu"nost eli slobodu od
prolosti. /adanjost je vezana za prolost koja ne poputa svoje konce olako. <aktor
naslea, starog naina ivota, drutveni obiaja, sigurna sadanjost koja se oslanja
na prolost i jedna reklo bi se nesigurna budu"nost kao rezultat raskidanja sa
prolo"u, izaziva bolno premiljanje u njenom umu. .na eli novi poetak, ali
pretodne veze su prejake da bi se presekle olako.
1r 8a je rekao da je .ra lek speci'ino namenjen onima koji su reili da zaponu
novo poglavlje ivota; presecanju stari obiaja i dugogodinji odnosa, leenju
nasledni bolesti i ostavljanju takvi poroka koji su postali sastavni inioci neijeg
ivota.
Preputena samoj sebi da izabere svoj put, osobi je ponekad teko i bolno da zapone
inicijativu ka promenama. .ra lek "e joj pruiti neopodnu podrku da bude
sigurna u tako znaajnom trenutku, da ne okleva da preduzme odluuju"i korak ka
konanom otcepljenju od prolosti. U negativnom .ra stanju ovek je sklon
naslednim bolestima, bolestima izazvanim promenama6 klime, naina israne,
okruenja; telesnim promenama kao to su rast zuba, pubertet, menopauza, itd.
;a osobe koje nisu sposobne da se oslobode uticaja jae i dominantnije linosti,
prepisuje se -iica, namenjena ljudima slabe volje koji ne mogu ni u mislima da se
suprotstave jaim linostima od sebe i ne usuuju se da prekinu stare obiaje ili
pravila. .ra je namenjen osobama koje imaju odlunost, snagu i volju da se
oslobode stari obiaja i da preseku stare veze, ali mogu biti razuverene u svoje
namere pod uticajem jae volje.
93
Preosetljivost ++.6alnut
(vo su vrlo snane osobe koje u periodima tranzi%ije postaju vrlo zbunjene i nestabilne, kao da upijaju svu
energiju iz svoje okoline* (ni su prosto preosetljivi na svaku promenu, teko se prilagodjavaju promenama,
nekako je ne pri)vataju, bilo da je u pitanju 2rizura, meteoropatska promena, ivotna prekretni%a: brak,
rodjenje deteta, polazak u vrti., kolu, razvod, penzija,trudno.a, menopauza, starost, gubitak drage osobe,
preseljenje, izbijanje zuba kod beba, ostavljanje puenja ili odvikavanje od neke druge loe navike* ,ate od
emo%ionalne nestabilnosti* (ra) O 7alnut ne moe da izazove promenu, on se daje tek kada je promena
nastala da olaka osobi da se navikne na novonastalu situa%iju*
1bog svoje preosetljivosti skloni su da nesvesno oponaaju druge, preuzimanju tudji stil oblaenja, govorenja,
gestikula%ije, minkanjaI &ako se utie na nji)* (ni imaju svoje ideale i ambi%ije ali u iskuenju su da od nji)
odustanu pod uti%ajem jake osobe i njenog vrstog stava, lako se pokolebaju*
7alnut titi osobu od uti%aja iz spoljanje sredine, stvara jedan tit izmedju osobe i okoline* (soba je u stanju
da pri)vati nastalu promenu, i ose.a se slobodnom i nesputanom od negativni) uti%aja sa strane, razni)
predrasuda koje su je samo ometale* (vaj a)ov preparta prua emo%ionalnu nezavisnost*
,ozitivne misli posle uzimanja preparata
Nivim svoj ivot bez uslovljavanja
/elujem i radim u slobodi i spokoju
'azbijam okove koji me vezuju za prolost
94
Nalazim snage da postignem svoje %iljeve
-luam prvo sebe, pa posle druge
olesti pronadjene statistikim putem od koji), prema nekim autorima, mogu da boluju osobe u negativnom
(ra) stanju
glavobolje, migrene, vrtoglavi%e, nesani%e 3 nastale zbog promene, ku.e,posla, od putovanja4, )ipertenzija,
meteoropatski bolovi, pubertet, trudno.a, menopauza, impoten%ija, napetost, nervoza, stres, kolitis, stra) od
odvajanja
Naje.e se kombinuju sa 5rab Apple, +enitian, +orse, Mornbeam, (live
%,. Jater 3iolet Iebrati'a
Za povu(ene ljude! ponosne! reervisane! samodovoljne ljude
5onos! iolovanost
#ebratica predstavlja duevnu vrlinu mudrosti i skromnosti.
;a one koji bi u zdravlju i u bolesti radije bili sami. &rlo mirni ljudi koji se beumno
kre"u i blagim tonom govore. Nezavisni su, gordi, rezervisani, sposobni i
samopouzdani. .vakvo dranje moe im izazvati prenapregnutost mii"a i bolesti
*git+. 4iljenja drugi gotovo ne uvaavaju, druge ostavljaju na miru i idu svojim
putem.
U negativnom #ebratica stanju, osoba radi iskljuivo sama, a njen ponos je spreava
da zatrai pomo" kad se nae u nevolji. .na nema vremena da se mea u tu posao i
ne dozvoljava nikakvo meanje u svoj posao. Ne trai niiju pomo" ak ni kada je
bolesna i radije bi se sama pobrinula za sve. (ako, potpuno izolovana u svom poslu i
bez drutveni kontakata, ova osoba se sve vie i vie povlai u svoju ljuturu. Postaje
egocentrina. Njene intelektualne sposobnosti i njena umanost vie nisu na usluzi
drugima i ona se nalazi uskra"ena za razmenu ive energije u univerzumu. Njena
linost se sve vie zamrzava u odnosu na okolinu i u odnosu na sebe samu. Udaljila se
od &ieg /opstva koje joj je pruilo superiornost i posebne kvalitete. Umesto da
postane ostrvo mira, koje uliva mir i poverenje *osobine koje njiova superiorna
95
priroda podrazumeva+ onima koji je okruuju, ona moe i sama postati sklona tenziji
i ukoenosti tela.
1r 8a je navode"i kvalitete pozitivnog #ebratica tipa zapisao6 %(o su oni koji
pokazuju veliku nenost prema drugima, mirni, saose"ajni, mudri i praktini
savetodavci; oni koji su staloeni i dostojanstveni i koji kroz ivot koraaju uzdignute
glave.=
(akvi ljudi zaista su jako retki, a #ebratica lek se takoe retko zateva u praksi.
&samljenost +,. 6ater 9iolet
-u osobe koje vole svoju slobodu,samo.u i mir* Nedostupni su i imaju teko.e u kontaktima sa
ljudima* /ovoljni su sami sebi i prirodno su superiorni u odnosu na druge,izgledaju )ladno i
rezervisano* Nikada se ne svadjaju, umeju da sasluaju druge, nikada nite ne trae, sposobni su
da mnogo daju ali ne podnose da im to bude uzeto* "maju neko urodjeno dostojanstvo* "maju
kontrolu nad sobom i svojim emo%ijama, ne dozvoljavaju ljudima da im se priblie, stalno se
dre na nekom odstojanju, dre neki zid oko sebe* (ve osobe ne podnose pritisak i da im drugi
govore ta da rade*
96
,reparat otvara osobu da bude bliska, da naui da daje i da prima ljubav, da uiva u sme)u,
zagrljaju, lepoj rei*'azbija zid oko njenog sr%a*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
Deo sam sveta kao i svi drugi
Nauila sam da razgovaram i na taj nain obogatim svoju linost
Nauila sam da opustim svoje telo i um
#u sam kad me drugi ljudi trebaju
olesti pronadjene statistiim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju Vodene &jubii%e
poreme.aj u is)rani, glavobolja, mii.na tenzija, problemi sa govorom, alergija, problemi sa
prostatom
Naje.e se kombinuje sa "mpatiens, Vine, 'o%k 7ater, (live
%1. Jhite -hestnut- &eli .esten
Za brige! stalne kompulsivne misli! kojih bi se rado oslobodili
Apsedaju8e uporne misli! mentalne svaHe
97
8eli -esten predstavlja duevnu vrlinu mira i razboritosti.
4eutim, u negativnom 8eli -esten stanju um ne uspeva da kontrolie misli koje mu
izmiu i jure poput neobuzdani konja. (akve neobuzdane misli vode
nekontrolisanim postupcima. !maju muan unutranji dijalog i neeljene misli koje
se stalno ponavljaju, to dovodi do psiike muke, premora, nedostatka
koncentracije. (akvi ljudi ne mogu na"i mira, esto pate od nesanice, sve privataju
kao muenje ni spremni su uiniti sve kako bi svoje mekontrolisane misli odstranili iz
glave.
-ada se jedna misao, jedno iskustvo ili jedan utisak tako vrsto 'iksira u neijem umu
da ovek ne uspeva da i se oslobodi kolikogod eleo F ista misao, isto iskustvo, isti
utisak opseda um uvek iznova *moda na neko vreme nestane iz uma, ali se ponovo
vrati+, potreba za 8elim -estenom je neosporna.
4ozak je zauzet ili bolje reeno prezauzet sve vreme. .n vrvi od misli. 2li, te misli su
beskorisne. Nisu poeljne. 5ovek eli da i se oslobodi kako bi mozak mogao da
uposli konstruktivnim razmiljanjem. 4ozak je poput radionice koja radi dan i no" i
proizvodi beskorisne predmete, a jadni vlasnik je nemo"an da zaustavi besmislenu
proizvodnju.
Pored injenice da ove uporne opsedaju"e misli crpe svu energiju i tite du, one jo
odvlae um od sadanjeg trenutka, a mentalne sposobnosti zbog toga ne 'unkcioniu
dobro F oi ne vide ak i kada su otvorene *bulje a ne vide+ ui ne uju kada se oveku
neko obrati.
Negativno 8eli -esten stanje nije ogranieno samo na nekontrolisane ponavljaju"e
misli. .no ukljuuje i ponavljaju"e 'izike radnje, pod uslovom da se ista radnja
ponavlja na isti nain istim redom.
(ako, uporno zevanje, podrigivanje, treptanje oima, uporan svrab, itd. zatevaju lek
8eli -esten.
1oktor -risnamoortS je u svojim predavanjima izneo detalje stanja koje zateva lek
8eli -esten 6
@+ kada pacijent izgubi mentalnu ravnoteu i pone da vodi mentalne rasprave sam sa
sobom i ponavlja istu stvar neprestano.
?+ -ada se ista misao uporno vrzma u umu sve vreme ili opseda um non,stop.
A+ 8ilo koja 'izika radnja koja je postala ronina mana zbog upornog ponavljanja
kao to je npr. trzanje *zabacivanje+ glave na speci'ian nainP
B+ 8rojanje od @ do @NN i zatim ponavljanje brojanja ispoetka u nedogled
C+ .smiljavanje vrlo detaljni planova, ali nesprovoenje nijednog plana; plan moe
biti dobar, ali njegovo realizovanje teko za njegovog kreatora.
D+ Uzbuenost koja izaziva nervozu, drtanje. Problem koji se pogorava mentalnim
naprezanjem ili zabrinuto"u ili ak uzbuenjem zbog radosti; student potpuno
pripremljen za polaganje ispita zatie se na ispitu blokiranog i praznog uma.
E+ Priini, iluzije i alucinacije.
Q+ /vi spazmodiki bolovi, trzanje udova u istom pravcu, grevi, nevoljno drmanje
98
glavom
R+ -onstantna glavobolja, konstantni svrab na koi, tucavica ili nastupanje isti
simptoma kadgod osoba neprestano razmilja o svojim problemima
#e$ainteresovanost +..6hite Chestnut
-u osobe koje su konstanstno zabrinute za sebe, imaju opsedaju.e misli koji) ne mogu da se
oslobode* -talno vode neke razgovore sami sa sobom* ,rogonjeni su se.anjima, kao da im se
pokvarena gramo2onska ploa vrti u glavi i blebe.e jedno te isto* 1bog toga im nedostaje
kon%entra%ija u svakodnevnom ivotu, odsutni su i nemogu da pronadju reenje za svoj problem,
za neke prole traume* 0 tom tumaranju u umu oni samo oivljavanju negativna iskustva iznova i
iznova* (ni ele da se ree ti) opsedaju.i) misli ali to nije pod nji)ovom kontrolom i zbog toga su
oajni*
eli kesten nam pomae da stavimo misli pod kontrolu, da ponemo da priamo umesto samo da
razmiljamo* 0m je slobodan od neprestanog uznemiravanja* /obijamo mentalnu snagu, i moemo
da pustimo misli koje su beskorisne i ne donose nikakvo reenje problema da idu* 0 stanju smo da
sasluamo druge i da se otvorimo prema svetu, bezbrini i spokojni* ,reparat budi tiinu koja nam
je preko potrebna*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje ovog preparata
!ogu da izabrem misli koje .u da mislim, nisam preplavljen
99
!oj um i telo su oputeni
!irno govorim i u stanju sam da pronadjem reenje za svoje probleme
!oj um vie nije neprestano zaokupljen mislima
"nteresujem se za sadanjost
!oje misli su jasne i konstruktivne
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negarivnom stanju ovog a)ovog preparata
opsesivno-kompulzivni poreme.aji,anksioznost,uznemirenost,nesani%a,naglo budjenje,no.no
preznojavanje,)ladno
znojenje,nesvest,tikovi,tu%anje,zavisnost,paranoja,impoten%ija,anorgazmija,kona
obolenje,obolenja od izlaganja sun%u,alergije,nedostatak vitamina,%ikline
glavobolje,migrene*1amor,kon2uzija,nesvesti%a,bolesti sr%a i loe %irkula%ije,leukemija
Naje.e se kombimuje sa 5)erry ,lum,Moneys%u%le,'o%k 'ose,Vervain

%2. Jild Aat Livlja ob
Za nesigurnost po pitanju ta uraditi sa svojim /ivotom
"eadovoljstvo usvojenom pro#esijom
1ivlja zob predstavlja duevnu vrlinu koja inspirie odabiranje pravog poziva. Pravi
poziv znai zanimanje ili pro'esiju koja ne samo da prua pravednu nagradu za
posao, ve" prua i zadovoljstvo pri radu koje podrazumeva zanimanje za posao.
.soba u pozitivnom stanju 1ivlje ;obi je potpuno zadovoljna svojim pozivom. /voj
posao nalazi interesantnim , on joj ne dosadi ni kada ga obavlja prekovremeno.
.soba u negativnom stanju 1ivlje ;obi, ne uspeva da otkrije svoj pravi poziv i stoga
ose"a neispunjenje i nezadovoljstvo duboko u srcu. /asvim je sposobna da radi bilo
koji posao i ima ak previe samopouzdanja. Ne libi se da ostavi bilo koji posao na
100
najmanji podstrek, da bi se privatila novog posla. .na je ambiciozna, ali nema jasno
ocrtanu ideju o pro'esiji koju bi elela da obavlja. 1a bi zaradila za ivot, ona privata
jedan posao, postigne uspe, a potom ga menja, jer joj vie nije zanimljiv. Privata se
drugog posla, pa tre"eg, ali pria se ponavlja. .na ne nalazi zadovoljstvo u radu u bilo
kojoj pro'esiji. 3eti dalje %od cveta do cveta= *ne sakupljaju"i nektar+ menjaju"i tako
poslove sve dok joj surova realnost ne predoi da ivot brzo prolazi, a ona uprkos
svojim talentima i aktivnostima ne uspeva da uiva u plodovima svoga rada. .se"a se
tuno i 'rustrirano i oajniki ezne za jednom pro'esijom F samo jednim pozivom u
ivotu u kojem "e odrati svoje interesovanje ak iako taj poziv nudi manju novanu
dobit.
5ak i na ovako kritinom raskr"u, ona ne uspeva da uoi pravi razlog njenog poraza,
a to je njena preterana samovolja i egocentrinost, koje su je nagnale da trai ciljeve i
odluke u spoljnjem svetu dok reenje lei unutar nje same. 1a je privatila vostvo
&ieg /opstva, ono bi joj ukazalo na jedini cilj koji joj je postavljen od strane &rovne
4o"i u samom trenutku njenog roenja, jer sve vrline koje ima u glavi i srcu
namenjene su dostizanju tog cilja.
1ivlja zob pomo"i "e joj da otkrije pravi poziv u ivotu.
9edan 8aov lekar moe se zbuniti kada sluaj predstavlja razliite probleme i
zateva razliite lekove a on ne uspeva da nae najprikladniji lek za poetak leenja.
U tom sluaju sam doktor treba da uzme lek 1ivlja zob koji "e mu pomo"i da prepie
pravi lek. 3ek 1ivlja zob treba takoe dati pacijentu tokom leenja kada data
kombinacija :vetni 3ekova ne daje rezultata ili kada izgleda da je previe lekova
indikovano u isto vreme. (o je veoma koristan lek kada treba da se donese odluka o
izboru poziva.
Uopteno govore"i, 1ivlja zob je odgovaraju"i lek kada treba da se naini nekakav
izbor izmeu vie opcija.
101
#esigurnost +6.6ild 3at
-u osobe gladne novog iskustva, koje imaju sebi za %ilj da postignu neto vano i bitno, da ive
punim plu.ima,avanturistiki, uivaju.i u svemu, ali jednostavno uprkos toj svoj ambi%iji ne znaju
kojim putem da krenu* #o su inteligentne,svestrane, nekonve%ionalistike, nekom2ormistike osobe
koje tee uspe)u i imaju veliki) poten%ijala* Lmotivno su nestabilne,esto menjaju poslove,
partnere, u potrazi za idealom*,lae se da svoj talenat ne protra.e, da se ne izgube u stvarima i
to i) ini vrlo 2rustriranim*1bog svoje nesigurnosti prilagodljivi su svakom mestu, nesvesni
sebe*-kloni su zanemarivanju dunosti* (drasli se ponaaju detinjasto, nezrelo jer neznaju ta
treba da rade sa svojim ivotom, kuda treba da idu, ta treba da preduzmu, zato znaju da iste
poslove poinju ispoetka po nekoliko puta jer nisu sigurni da rade dobro*#o su esto osobe koje su
imale dominantne roditelje i nita nisu mogle same da odlue, i sada kada su u situa%iji da treba
da donesu odluku, kad je potreba za promenom nastupila, one neznaju ta .e*Neprekidno se
izvinjavaju* -umnjaju u sve, ta treba a ta ne treba da se uradi*
102
a)ov preparat 7ild (ut-divlji ovas nam pomae da de2iniemo ta je to to elimo,da se
oslobodimo uslovljavanja od okoline i vidimo ta je to to mi oekujemo od sebe* ,omae nam da
nainimo izbor, da preduzmemo korak, kad nas taka na kojoj stojimo ne zadovoljava i neznam
kuda da krenemo* 0i nas da je prava borba u nama, i da treba da prestanemo da trimo
podsti%aje iz okoline i da pogledamo u sebe, da pronadjemo ta je to moj nain ivota.
,ozitivne misli posle uzimanja preparata
,una sam energije i ne troim je da izbriem svoje vrednosti
-lobodan sam od uslovljavanja
,ovezan sam sa svojom intui%ijom
-vojom kreativno.u postiem uspe)

olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima ukoliko je osoba u negativnom stanju
7ild (at
nervoza,depresija za one koje ive iritabilno ekaju.i vane vesti,respiratorni poreme.aji,plu.a,
digestivni poreme.aji,apatija,umor,nedostatak seksualne elje,)ipotenzija,vrtoglavi%a,poreme.aj u
is)rani,dijabetis,ravnodunost,mentalna
oboljenje,retarda%ija,promenjivost,avanturista,bespomo.nost
Naje.e se kombinuje sa 5entaury,5lematis,-%lerant)us
%4. Jild Iose ?ipurak
Za apatiju! malodunost! preputenost svemu to se deava
Apatija! reigniranost
4alodunost, apatija rezignacija. ;a one koji su se u ivotnoj borbi bez dovoljno
razloga predali mirno i bez napora. .ni ivotare, uzimaju ivot onakvim kakvim im se
nudi bez imalo elje da se preuzme bilo kakva inicijativa. Nji ivot $nosi%, a oni ne
postavljaju nikakva pitanja. /voju apatiju objanjavaju injenicom da je njiovo
stanje odreeno sudbinom. Ne ose"aju se dobro, umorni su i ne pokazuju ni malo
vitalnosti.
Kipurak predstavlja duevnu vrlinu unutranje motivacije F unutranjeg impulsa koji
podstie na akciju. .soba u pozitivnom Kipurak stanju sretno ivi, sa zadovoljstvom
obavljaju"i posao koji je ispunjava. .na ima potpunu unutranju slobodu i
pokretljivost dua; uiva u svemu to ivotu moe da joj prui i ivo se zanima ne
samo za svoj ve" i za ivote drugi. Posve"ena je svom zadatku u irim okvirima F
kao ulozi koja joj je dodeljena u zemaljskom ivotu od strane &rovnog bi"a F voena
je i inspirisana &iim /opstvom u sebi.
103
4eutim, u negativnom Kipurak stanju, linost je izgubila kontakt sa &iim
/opstvom u sebi i ne nalazi potporu nigde. Njen posao je ne zanima. .kruenje je ne
zanima. #eklo bi se da ni njene nevolje nikoga ne interesuju. !zgubila je
samopouzdanje i svaku nadu da "e doiveti bolje dane.
8ilo da je u pitanju bolest, neodgovaraju"i posao ili monoton ivot, novani problemi
ili neki drutveni endikep, u tom alosnom stanju koje moe imati bilo koji uzrok,
osoba ostaje rezignirana. Potpuna apatija i gubitak interesovanja za sve i svakoga, za
ivot uopte. !pak, ona se dri svog nezanimljivog monotonog ivota ni ne
pomiljaju"i na samoubistvo, na nasilno okonanje svoje agonije. (o je jedno
egzistiranje bez svre, bez interesovanja i bez nade. 1uboko u srcu ona je uverena da
je uzrok njenog alosnog stanja njena sudbina, a sudbina se *po njenom svatanju+
ne moe izmeniti, te stoga ni ne ulae nikakav napor da pobolja svoj ivot.
;adovoljava se voenjem ivotinjske egzistencije u ljudskom obliku. 0ivotinja jede
kad je gladna i brani se kad je napadnuta. Ne ali se na svoje probleme nikome. Uvek
se ose"a umorno i slabo.
#e$ainteresovanost +0.6ild 4ose
-u osobe razoarane ivotom jer su puno patile i sad vie ne ele da rizikuju, uaurile su se i
odustale od borbe za ivot*(ne vie ne plau, ne smeju se, bezizraajni su,ravnoduni*
,rilagodjavaju se situa%ijama koje ne vole, ali se ne ale,ne ljute, nemaju zamerke*Ne pokuavaju
niim da poboljaju stvari, svejedno im je sve*!rtva%i koji )odaju*0 nji)ovom ivotu nema
radosti,zadovoljstva*0 stanju su da gladuju jer i) nije briga za sebe, misle da nemogu da se
promene i da ne vredi da pokuavaju*"maju stra) od angaovanja*(se.aju se naputeno,ive u
stanju dubokog nesporazuma moda jo od prvi) dana ivota i taj nesporazum i nerazumevanje
raste tokom ivota*Kao da je gladna i nema nikoga da je na)rani*(ni ne ele nita da
menjaju,npr*zato da promenim posao, i drugi .e biti lo kao i ovaj*
104
,reparat vra.a entuzijazam, sposobnost da se bori da promeni situa%iju, vra.a se smisao za
)umur, osoba se oslobadja dosade*,oinje da voli ivot i da mu se otvara* Vraa interesovanje
za ivot*
,ozitivne misli koje nudi uzimanje preparata
-vestan sam da nemogu uvek biti ok
,oinjem da se nadam i da vidim pozitivnu stranu ivota
Nauila sam da uivam u malim stvarima
!ogu da pronadjem snage da se izborim da svakodnevni%om
5enim lepotu sveta
olesti pronadjene statistikim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju ipurka
depresija,apatija,)ronini umor,slabo varenje,nadimanje,gi)t, kamen u bubregu
ui,impoten%ija,2rigidnost,srane bolesti,problemi sa
%irkula%ijom,leukemija,menopauza,alergija,degenerativne bolesti
Naje.e se kombinuje sa 5lematis,+enitian,(live,!ustard
105
%6. JilloK 3rba
Za samosa/aljenje! uvredljivost i svaljivanje krivi'e na druge! ogor(enost
5reir! ogor(enost
&rba predstavlja duevnu vrlinu preuzimanja odgovornosti za svoje postupke.
4eutim, osoba u negativnom &rba stanju, ispunjena je gorinom i prezirom prema
svemu i svakome. Uvek krivi nekog drugog za sve svoje nesre"e i loe prilike u ivotu.
-ada ne moe da nae nikoga na koga bi mogla da svali krivicu, krivi"e sudbinu ili
ak 8oga za svoje neuspee. .ni ivot ocenjuju pre svega prema posledicama koje im
donosi. !maju ose"aj da nisu zasluili tako teka iskuenja i smatraju da im je
uinjena nepravda i zbog toga su ogoreni. Neretko sebe vide kao rtvu spletki
okolnosti, zavide drugima na njiovom zdravlju, sre"i i uspesima. .ni ne vide da je u
pitanju njiov vlastiti negativan stav i oekivanje koji su i doveli do svi ti teko"a.
Umesto toga oni postaju ogoreni i potiteni, oplakuju svoju nesre"u i od svoji
blinji oekuju saue"e.
2ko se pak druga osoba nae u nevolji, &rba ovek "e prvi izjaviti da je osoba sama
kriva za sve to joj se desilo. .n ne saose"a sa ljudima kada i zadesi neka nesre"a,
ve" naprotiv, ose"a zadovoljstvo. -ada se uini neka usluga &rba oveku, on se ne
zavaljuje. Prima uslugu kao svoje pravo. &eoma je nezavalan. Uvek eli samo da
prima, nikada ne eli nita da prui zauzvrat F ak ni re priznanja ili prosto %vala=.
/matra da je, tagod da poseduje i tagod da dobije od bilo koga, mnogo manje nego
to on u stvari zasluuje. 2li, ta je sa zavalno"uG
U negativnom &rba stanju, nema samokritinosti, nema introspekcije za
pronalaenje uzroka neuspea, ve" postoji samo jedan cilj F staviti drugom na teret
krivicu za svoj neuspe.
5ovek u negativnom &rba stanju, smatra da se njegovi kvaliteti nedovoljno cene.
/re"a mu okre"e lea i in'eriorniji od njega dobijaju priznanje. Nita ne voli. !ma
averziju ka rani, ka svojoj eni i lanovima porodice. -ada se ljubav pretvori u
mrnju, negativno &rba stanje izranja. Uvek se ali, stalno nezadovoljan, nikada
nasmejan, nikada sre"an i nema nita da ponudi drugima sem prezira.
!ntenzivno sebian stav &rba osobe udaljava od nje sve ljude koji su u poetku
druenja s njom bili prijateljski nastrojeni prema njoj i bili spremni da joj pomognu,
te ona ostaje ostavljena izolovana i sama, zatoena unutar svoji nevidljivi zidova
negativnosti. Negativnost &rba osobe ne teti samo njoj. .na utie na skoro svakog
ko doe u kontakt s njom. .na kvari samu atmos'eru u kojoj se kre"e. Kiri samo tugu,
ogorenost i nezavalnost. Niko ne uzima njene kritike ozbiljno, jer kritkovanje joj je
navika. Njena deca ne aju za njene prekore, jer su se navikla na nji. Ktavie, nikada
nisu ula re odobravanja od nje. Nesvesno, ona koi pravilan razvoj svoje dece
svojim stalnim zanovetanjem. Nesre"a negativne &rba osoba je to je izgubila kontakt
sa svojim &iim /opstvom koje samo moe uspeno voditi osobu da dostigne svoj cilj
u ivotu. 8ez takvog vostva, ivot je poput lae bez kormilara u pobesnelom moru.
/vima nam se deava da ponekad zapadnemo u negativno &rba stanje F onda kada
nam nije ni do ega i traimo krivca u sudbini, kada zaboravljamo da nismo rtve
sudbine, ve" kovai svoje sudbine. Potrebno je da privatimo vostvo nae 1ue i
naeg &ieg /opstva.
106
Nekoliko doza &rba leka "e nas vratiti na pravu stazu.
;a osobu koja se nalazi zatoena due vreme u negativnom &rba stanju potreban je
podui tretman &rba lekom.
&tu'enost +".6illo8
(ve osobe su doivele neku nesre.u koju oni smatraju da nisu zasluili, da nije 2er i sada se samo
ale i krive sve oko sebe * ,re podne mrze sebe, a posle podne i sebe i %eo svet* ,oput %rnog
oblakasvima kvare rapoloenje* Ne priznaju svoju greku, ne preuzimaju odgovornost za svoje
postupke ve. optuuju druge da su oni krivi* ,onaaju se kao rtve* Vrlo su neza)valni, stalno
neto gundjaju, dure se* oje se da budu bliski jer imaju stra) da .e biti izdani* -ve to im se
deava primaju lino i doivljavaju kao nepravdu* ,uni su negativni) emo%ija gorina, ljubomora,
bes, zavist, osvetoljubivost, mrzovolja, oaj, ozlojedjenost, nervoza* -aaljevaju sami sebe i vrlo
i) je teko leiti jer im odgovara da budu bolesni da bi mogli manipulisati drugima* (se.aju da
niko ne brine o njima* Nivot %ene na osnovu materijalni) dobara koji im donosi* 0 njima stalo tinja
bes ali nikada ne eksplodira* (ni nemogu da pri)vate da je nji)ov ivot ok, dok se neka nepravda
ne ispravi ili im se taj i taj ne izvine* #rae satis2ak%iju* 5eo svet vide kroz prizmu me)anizma
odbrane od svoji) greaka*
107
0zimanjem vrbe osoba moe da prepozna vezu izmedju svog ponaanja i spoljanji) dogadjaja,
da razlikuje ta je neija loa namera a ta sluajnost, i da predje preko svega, da oprosti, i
nastavi svoj ivot* ,omae osobi da povue pozitivnu energiju u svoj ivot svojim pozitivnim
stavom*
,ozitivni stavovi koje nudi uzimanje Vrbe
,reuzimam odgovornost za sopstvenu sudbinu
(se.am toplinu i saose.anje prema drugima
'azumem zakon privlaenja, pozitivno privlai pozitivno, a negativno privlai negativno
!ogu da napravim svestan napor da privuem pozitivne i lepe dogadjaje
Ne moram da krivim i kritikujem druge, sre.an sam to mogu da oprostim i zaboravim
olesti pronadjene statistkim putem prema nekim autorima od koji) mogu da boluju osobe u
negativnom stanju 7illo6
gorina, bolovi u zglobovima ,gubitak kose, rano osede, bore, 2leke na koi, glavobolja, upala
nerava, poreme.aj apetita, sna, no.no mokrenje, sekre%ije
Naje.e se kombinuje sa 5)i%ory, Meat)er, Molly, 7)ite 5)estnut
%7.Ies'ue Iemedy Gek 5rve 5omo8i
5reparat a urgentne situa'ije
108
Gek prve pomo8i
8a kao to mu ime kae *lek za spas+ ovaj lek spasava oveka od najtei,
nepredvieni i iznenadni nesre"a. .n prua dragocenu prvu pomo" u itnim
sluajevima. 3ek Prve Pomo"i nije dobijen iz jednog odreenog cveta kao pretodno
opisana AQ :vetna 3eka. (o je kombinacija C lekova od koji svaki pokriva po jedan
elemenat mentalnog stanja osobe koja je doivela neku nesre"u.
.vi elementi i njiovi lekovi su6
@. ok F mentalni ili 'iziki i posledice oka, koje osoba trpi zbog neke iznenadne i
nepredviene opasnosti. Ptiije 4leko omogu"ava oputanje i smirenje ivaca rtve.
?. Uasavanje i panika u krajnje opasnoj situaciji kada se ini da nema nade za rtvu.
/unanica prua mentalnu snagu osobi da ovlada tekom situacijom, da zadri
pribranost i da konstruktivno razmisli kako bi pronala izlaz iz situacije. Nesvest,
potpuna ili delimina, koma ili vrtoglavica koja obino prati ozbiljne nesre"e.
A. Pavitina lek "e se pobrinuti za bilo koje stanje uma koje ukazuje na privremeni
nedostatak interesovanja za sadanjost.
B. Nepodnoljiv bol telesni ili duevni, kada postoji opasnost od gubitka kontrole
uma nad 'izikim radnjama *'izikim postupcima+ kao na primer u sluaju
nekontrolisanog besa, 'iks ideja, isterija, tendencija ka samoubistvu.&inja lek
spreava gubitak kontrole uma nad 'izikim radnjama. Ne doputa da nagon bude
bri od razuma. -akva god da je provokacija, osoba zadrava punu kontrolu ula i
sabrano usmerava svoje postupke.
C. >kstremna mentalna tenzija i iritabilnost izazvane kontinuirano tekom situacijom
u kojoj se ovek ose"a bespomo"no. 4ogu se javiti mii"na tenzija i bolovi. Nedirak
lek prua neopodno strpljenje da se saeka i smireno posmatra napredak
spasilaki ekipa u nesre"nim sluajevima.
3ek Prve Pomo"i pokazuje se kao veoma korisna prva pomo" osobi koja je imala
ozbiljnu saobra"ajnu nesre"u ili neku nezgodu, te se svakom doktoru savetuje da
uvek nosi sa sobom boicu 3eka Prve Pomo"i.
+%.4)SC&) 4)2):;
NA,"-A&A "VANA !A'# - : - :;<:
(vo je najpoznatiji i najkori.eniji a)ov preparat*Zasluno!
"ek je za prvu pomo, sastoji se od P preparata a to su
<* -tar o2 et)le)em za ok
:* 'o%k 'ose za doivljaj uasa i panike
=* 5lematis za nesvest, stanje kome
109
K* "mpatiens uznemirenost
P* 5)ery ,lum za gubitak samokontrole
za sve vanredne situacije kada se doivi #iziki ili psi$iki ok*
Na primer
gubitak drage osobe,
posle doivljenog velikog stra)a,
posle )irurke interven%ije,za nesvesti%e,vadjenje zuba,
porodjaj,
komari,
krize strepnje,
napadi panike,
sve loe vesti,
alergijske krize,
jutarnje munine kod trudni%a,
2obije,
prerana ejakula%ija,
stresI
,rvi put ga je upotrebio dr a%) da bi povratio davljenika*
110
0koliko je osoba izgubila svest, mogu mu se namazati usne,slepooni%e, ui i sve pulsne take*
/aje se K kapi na svaki) <;-<P minuta do poboljanja* 0glavnom je dovoljno =-K ovakva uzimanja*
!oe se takodje koristiti i spolja na povredjena mesta
- za posekotine,
opekotine,
ujede insekata,
ogrebotine,
)ematome,
podlive,
modri%e,
ispu%alu kou,
uganu.a,
)emoroideI
K kapi preparata sipamo u au i time natopljavamo kompresu koju menjamo svaki) <; min*
,ostoji takodje i krema res%ue remedy, upotrebljava se u iste svr)e kao i kapi, utrljavanjem u kou,sem to
sadri u sebi jo jedan preparat pored ovi) pet a to je 5rab Apple koji je odlian dezi2i%ijens*

Ne preporuuje se dugotrajna upotreba, ve. kao trenutno reenje*(n ne moe da zameni medi%insku negu ali
moe da omogu.i bri oporavak tela i uma*
111
&ahovi 'vetovi a le'enje 5I=ZAFZ=TA> FMAE
Tite :estnut,8eli -esten6 3ek namenjen za um uvek preokupiran 8>/-.#!/N!4
4!/3!42 koji osoba ne moe da se oslobodi, uprkos najboljim naporima.
:lematus,Pavitina6 3ek je potreban osobi iji je um prezauzet /2N92#>N9>4 ili
%zidanjem kula u vazduu=.
HoneSsuckle,-ozja -rv6 3ek koji se daje osobi iji um je konstantno zaokupljen
U/P.4>N242 !; P#./3./(!.
&ahovi 'vetovi a le'enje FMAIAE
.live,4aslina6 Namenjena protiv umora, isrpljenosti ili dosade *zasi"enosti+ koja se
javlja kao posledica <!;!:-.7 ili U4N.7 #212 i predstavlja stanje u kome je dalji
rad nemogu". 4aslina umor nastupa s poetkom veeri nakon dnevnog posla.
Hornbeam,7rab6 9e lek protiv 4>N(23N.7 U4.#2 koji se javlja pre zapoinjanja
dnevnog posla. .soba je u potpunosti sposobna za obavljanje posla ! jednom kada ga
zapone u stanju je da ga privede kraju bez teko"a. 7rab umor se javlja izjutra pre
zapoinjanja dnevni obaveza
&ahovi 'vetovi a le'enje L=5I=0;:=E
4ustard,7oruica namenjena za depresiju koja je 8>;#2;3.;N2, sputa se na
nesumnjaju"u rtvu iznenada poput oblaka i sama odlazi nakon nekog vremena.
7entian,>ncijan namenjen depresiji iz P.;N2(.7 #2;3.72 kao to je pogoranje
u periodu konvalescencije ili obina depresija pesimiste koji trai izgovor da bude
nesretan.
7orse,Ktipavac namenjen depresiji koja utire put potpunoj beznadenosti.
Pine,:rni 8or namenjen depresiji koja je /24.,!;2;&2N2. Pacijent ima obiaj da
krivi sebe za sve to krene naopako oko njega i ali zbog toga. (o je samokreirana
*namerno kreirana+ depresija.
&ahovi 'vetovi a le'enje 0GA&A0T-i 6
:entaurSF-iica6 slabost &.39>; osoba se iscrpljuje ispunjavaju"i tue zateve; telo
112
nema dovoljno snage da uniti posledice bolesti, koje ostavljaju traga nakon
oporavka.
.live,4aslina6 <!;!:-2 slabost , nesposobnost da se obavlja 'iziki rad zbog slabosti
ili brzog zamaranja.
Horn 8eam,7rab6 4>N(23N2 slabost , osoba ose"a da nije u stanju da uradi posao
pre nego to ga zapone, ali poto ga zapone, ona je sposobna da ga privede kraju.
>lm,8rest6 povremeni ose"aj N>4.:! kod veoma sposobni ljudi.
Za sve nas koji smo M="TAG"A ili +;Z;-.; FMAI";E
8aovi cvetovi za lecenje U4.#26
.live,4aslina6 Namenjena protiv umora, isrpljenosti ili dosade *zasi"enosti+ koja se
javlja kao posledica <!;!:-.7 ili U4N.7 #212 i predstavlja stanje u kome je dalji
rad nemogu". 4aslina umor nastupa s poetkom veeri nakon dnevnog posla.
Hornbeam,7rab6 9e lek protiv 4>N(23N.7 U4.#2 koji se javlja pre zapoinjanja
dnevnog posla. .soba je u potpunosti sposobna za obavljanje posla ! jednom kada ga
zapone u stanju je da ga privede kraju bez teko"a. 7rab umor se javlja izjutra pre
zapoinjanja dnevni obaveza.
.arakteristike metode
&ai(ni prin'ipi Metode dr &aha
1r 8a je uloio sve napore da osmisli jednostavan, prirodan i, naravno, e'ikasan
nain leenja. ! u tome uspeo. .stavio je za sobom potpun sistem koji neno,
nenasilno obnavlja unutranju ravnoteu ljudskog bi"a. .va ravnotea ini oveka
zadovoljnim i zdravim. Preparati se jednostavno koriste i mogu se kombinovanjem
prilagoditi svim lanovima porodice, bez obzira na uzrast i stanje u kome se nalaze.
8aovi preparati ne blokiraju niti umanjuju dejstvo drugi lekova koje osoba koristi
paralelno sa ovim preparatima. Niti druge vrste lekova utiu na e'ikasnost 8aovi
preparata. .va metoda se u klinikoj praksi koristi skoro QN godina irom sveta.
9ednostavnost metode svrstava je i u grupu $sel' elp= sistema.
.sim jednostavnosti, jo jedan princip je karakteristian za ovu metodu, a to je
polazite svakog 8aovog praktiara *i generalno svi olistiki praktiara+ da je
pravi uzrok bolesti unutranji *emotivni iLili mentalni+ disbalans. 4edicinski sistem
dr 8aa usmeren je na karakteristike individue, a ne na karkteristike bolesti i njene
simprome./vi mi u iskustvu imamo da nekoj naoj preladi ili gripu pretodi
promena raspoloenja6 $neto se ose"am loe, kao da "u se razboleti% ...
113
1akle, pravi uzrok bolesti uzrokovan je kon'liktom emotivne ili duovne prirode
duboko unutar naeg bi"a.
! zvanina medicina danas privata da je stres uzrok CNU , ENU svi obolenja.
Psioneuroimunologija, jedan od noviji domena klasine medicine istrauje odnos
izmeu miljenja *mentalnog+ i ose"anja *emotivnog+ i obolenja. &e" je jasno da stres
* i unutranja neravnotea kao reakcija na stres+ lei u osnovi visokog krvnog
pritiska, srani obolenja, modani udara, gojaznosti, migrena, astme, osteoporoze,
dijabetisa, 'izioloki promena koje se odraavaju na 'unkciji creva, krvotoka i tonusa
mii"a, problema sa disanjem, pove"anja olesterola, pove"anja kiselosti krvi.......
8aove kapi nisu zamena za 'armakoloke preparate i medicinske intervencije, nego
uporedo sa tim, rade"i na pravom uzroku bolesti, doprinose potpunom i dr'initivnom
izleenju eliminiu"i nau sklonost da se razbolimo.
Unutranja emotivna iliLi mentalna neravnotea otvara sklonost aka povredama i
razbolevanju. .va sklonost moe postojati due ili kra"e vreme. 2li, u jednom
momentu materijalizuje se u ozbiljnu povredu *saka"enje, povredu glave, kime,
kukova...+ ili u bolest. Postojanje bolesti ili povrede povratno utie na na unutranji
mir dodatno ga remete"i. (ako se napravi zaarani krug.
8i"e jasnije ako ovaj princip predstavimo emom6
8aove kapi ne menjaju bazinu linost. .ni omogu"avaju da postanemo autentini i
spontani, omogu"avaju da razvijemo sve svoje potencijale u kapacitete. 1rugim
reima da postanemo ono to nam nai potencijali pruaju.
Poto 8aove kapi tretiraju naa ose"anja *stra, povreenost, bes, tugu ...+ i naa
mentalna stanja * nestrpljenje, pesimizam, bezvoljnost, dekoncentrisanost...+,
njiova korisnost i e'ikasnost aktuelna je danas isto kao i pre QN godina.
8aovi preparati su podeljeni u sedam grupa6
I ;a one koji pate od straha F straovi razliitog intenziteta i porekla
II ;a nesigurnost F razliiti razlozi i i naini na koji se mani'estuje nesigurnost
III ;a usamljenost F razliiti oblici izolacije od okruenja
IV ;a one koji su odsutni duhom F razliiti uzroci i naini na koji se mani'estuje
nedostatak interesovanja za aktuelna zbivanja
114
V ;a one koji su preosetljivi na uticaje i ideje spolja F vrste preosetljivosti
VI ;a utuenost i oaj F razliciti oblici depresije i neraspoloenja
VII ;a one koji utiu i kontroliu ivote drugi F razliiti motivi i razliiti naini
na koje osobe dominiraju svakodnevicom drugi ljudi.
-arakteristike metode
Preduslov za kvalitetan i zdrav ivot je, pre svega, mentalno zdravlje.
1r 8a je smatrao da do nezadovoljstva i bolesti dolazi usled udaljavanja oveka od
sopstvene prirode, od onoga to on stvarno jeste. -ada ivimo onako kako se od nas
oekuje, to esto moe biti u suprotnosti sa nama samima, sa nasim autentinim
$92%.
-ao posledica toga javlja se mentalna disarmonija, a potom i 'izika bolest. ;ato je
osnovni zadatak lekara budu"nosti da pomogne pacijentu da spozna sebe i svoje
prepreke, svoje elje i oekivenja, kako bi mogao da ivi u skladu sa samim sobom.
!nae, osnovna ideja dr. 8aa i jeste bila da osmisli sistem leenja koji "e biti toliko
jednostavan da svako moe sam sebi da pomogne, i u tome je uspeo. Naravno, svaki
terapeut prvo sam mora da proe kroz ovaj proces uenja o sebi, a zatim da pomogne
drugima lee"i i ali istovremeno i ue"i kako da sami prepoznaju problem i
odaberu pravi lek za svoje stanje. !z ovoga proistie osnovni princip ove metode a to
je samopomo8 )sel# help*, jer biraju"i lekove idemo ka samospoznaji. (ako uimo
o sebi, o svojim reakcijama, ose"anjima, straovima.
(okom ivota nailazimo na razne poteko"e, emocionalni problemi vremenom rastu,
reaju se sloj po sloj, i tako pokriju osnovni uzrok problema. (ako i leenje mora biti
slojevito. 4oe biti neprijatno odma i"i u dubinu, pogotovo ako osoba nije spremna
da se odma suoi sa tolikom promenom. ;ato tretiramo samo ono to je na povrini,
ono to se trenutno jasno vidi. -ada to otklonimo pojavi"e se slede"i sloj koji
tretiramo, i tako sve do osnovnog uzroka problema. ;bog ovoga proces izleenja due
traje ali je bezbolniji.
(reba imati u vidu injenicu da su neke osobe pronale nain da se nose sa svojim
problemima. ;ato, pomo" treba ponuditi svakom ali ne insistirati ako neko odbije, jer
je svako od nas odgovoran za sopstveni ivot.
.snovna poruka ovog principa bi bila6
Svi smo mi lekari, a uz pomo ljubavi i sklada u naim biima, sposobni smo da
pomognemo svakom ko zaista eli zdravlje.
8aova metoda leenja ima, za razliku od klasine medicine, holistiki
pristup leenju. (o znai da se ne posmatraju samo pojedinani simptomi bolesti,
kao u klasinoj medicine, ve" se posmatra sveukupnost simptoma a to podrazumeva6
mentalno i emotivno stanje, 'izike simptome, pol, starost, obrazovanje, pro'esiju,
uslove ivota i sl. . .vaj pristup podrazumeva da je svaki ovek jedinka za sebe i kao
takvog ga treba posmatrati i leiti.
.va metoda spada u komplementarnu medi'inu. (o znai da ona ne iskljuuje
ostale metode. 4oe se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim metodama.
.vo proistie iz injenice da cvetni lekovi ne ometaju ve" zapoeto leenje, niti
menjaju dejstvo drugi lekova.
8aove cvetne lekove moemo koristiti preventivno kako bismo spreili nastanak
oboljenja. Npr.es!ue remed" se moe koristiti kada smo izloeni velikom stresu i
115
tako neutralisati tetne posledice po organizam, takoe, osoba koja puno radi i ne
odustaje od posla cak i kada ose"a da je na izmaku snage moe koristiti .ak *rast+
da se nebi potpuno slomila i pala u postelju i sl.
(akoe, ovi lekovi se mogu koristiti i terapijski, kada je neka bolest ve" ispoljena i
to samostalno ili u kombinaciji sa drugim metodama leenja. (ada se naje"e daje
kombinacija lekova kako bismo pokrili sve aspekte bolesti.
! na kraju, ovi lekovi se mogu koristiti i u pro'esu rehabilita'ije. (ako "e proces
potpunog ozdravljenja i oporavka od bolesti biti bri i e'ikasniji. Npr. ako je osoba
potpuno iscrpljena od bolesti, bilo 'iziki ili psiiki, moe uzimati maslinu *.live+,
ili ako se osoba sporo i teko oporavlja od bolesti, nema snage ali ni volje za to, moe
da uzima kiicu *:entaurS+ i sl.
-arakteristike preparata
.samdesetogodinja upotreba ovi preparata irom sveta, daje nam ogromno
kliniko iskustvo, na osnovu koga sa sigurno"u tvrdimo slede"e o 8aovim kapima6
Nemaju kontraindikacija, mogu da ga koriste ak i bebe, trudnice, mame
dojilje, vrlo stari ili bole"u vrlo iscrpljeni ljudi.
>'ikasni su za otklanjanje emotivne i 'izike patnje.
9ednako su e'ikasni za lecenje i negovanje svi zivotinja *veterinarstvo+ kao i
biljaka *botanika+.
>'ikasni za sticanje karakteristika koje poboljsavaju kvalitet nase
svakodnevnice *tolerancija, koncentracija. . .+.
Nema uzgredni nezeljeni dejstava.
Njiova primena ne iskljucuje upotrebu druge vrste lekova.
3ek ne moze da se predozira.
Nenasilna primena leka. 3ek nakapamo ispod jezika, ili utrljavamo iza uva
*bebe, onesvesceni ljudi+, nakapljemo na dlan *bebe+, u au vode, u sok, vru"u supu
ili ka'u...
Nije potrebno verovati u dejstvo ovi kapi da bi one delovale, jer su kapi
e'ikasne i kada se primene na oveka koji je u nesvesnom stanju, e'ikasne su kada i
dajemo bebama, ivotinjama ali i kada i damo biljkama. /vi ovi korisnici nemaju
nikakav pretodni stav o leku.
Nisu osetljivi na spoljne uticaje *zraenja, mobilne tele'one, mirise, svetlost,
rendgenske aparate na aerodromima...+ pa je uvanje jednostavno.
8roj preparata u 'laici
8roj preparata u upotrebnoj 'laici moze biti razliit jer stavljamo onoliko preparata
koliko je potrebno da pokrijemo sve vidljive aspekte trenutnog stanja pacijenta. 4oe
biti samo jedan ilimaksimalno sedam razliiti preparata. /edam lekova je
optimalno i dovoljno. Nije preporuljivo staviti vie od sedam lekova u jednu boicu
jer je to previe in'ormacija pa bi to moglo da blokira dejstvo neki od preparata u
kombinaciji. (akoe, nisu sve osobe spremne na radikalne promene pa se mogu
aktivirati meanizmi odbrane koji ce koiti meanizam promena kod ti osoba. /ve
116
to moe dovesti do zamagljenja slike stanja pacijenta, a naravno i do loi rezultata u
terapiji. 1r. 8ac je stavio devet preparata u jednu boicu samo dva puta.
"a(in kori8enja
Loiranje
kratkotrajna upotreba, urgentne situacije
tretiranje ronicni problema
kada prestajemo sa koristenjem preparata
/tandardna doza preparata je B puta po B kapi ispod jezika iz bocice za tretman.
Na ovaj nacin se u duzem vremenskom periodu tretira bilo koji ronicni problem F
nesto sto osobu dugo muci i sa cime se tesko nosi. Pomenuti problemi se mogu
resavati i dodavanjem potrebni preparata u casu vode, soka ili caja koji se ispijaju u
toku dana ali je ovaj nacin manje ekonomican.
-ada je potrebno razresiti neko prolazno raspolozenje ili neku urgentnu situaciju
odgovarajuci preparati se dodaju u casu vode, soka i ovo se pijucka u kratkim
vremenskim intervalima * ponekad na svaki C,D minuta + sve do potpunog olaksanja
ili razresenja problema.
2ko je osoba u nesvesnom stanju preparat se nakapa na usne, pulsne tacke na
zglobovima ili iza ua i vrlo brzo dolazi do osvescivanja.
Preparati se uzimaju onoliko dugo koliko je potrebno da se otklone problemi. Nekada
je to kratko a nekada je potrebno i duze uzimanje,to zavisi od tezine
problema.Najbolji pokazatelj da je doslo do eliminisanja problema je kada osoba koja
je koristila preparat pocne isti da zaboravlja da uzima.(o je znak da se moze prestati
sa uzimanjem preparata.
Fimanje preparata
Preparati se mogu uzimati na dva naina6 oralno i spolja.
.drasle osobe preparat oralno uzimaju nakapavanjem, iz boice za tretman, ispod
jezika ili ispijanjem u gutljajima vode, soka ili aja u koje su dodate.
8ebama se razblazena doza preparata dodaje u bocicu soka, mleka ili ranu, a mogu
se dati i na kasicicu. 2ko pak beba samo sisa onda "e preko majinog mleka dobiti
potrebne preparate koje "e majka uzimati.
/polja *preko koe+ preparati se uzimaju tako to se nakapaju na usne, pulsne take,
ili iza ua.
(akodje se mogu stavljati obloge ili krema #escue #emedS na ostecenja ili
nagnjeenja koe6 bubuljice, modrice, opekotine, ogrebotine itd.
-ako su ljudi,linosti i njiovi problemi vieslojni u terapiji sa 8aovim preparatima
se ide Msloj po slojM. Prvo se deluje na ono to je najvidljivije *povrinski sloj+. -ada
se taj sloj uravnotei i eliminie negativno, otkriva se slede"i sloj koji se sada na isti
nain eliminie i tako skidaju"i sloj po sloj dolazi se do sutine tj. sri problema koji
treba otkloniti.
117
8aovim preparatima se pored ljudi mogu tretirati i ivotinje i biljke. 0ivotinjama se
daju u vodi za pi"e a biljkama prskanjem, zalivanjem ili mazanjem ote"eni delova.
5rimena &ahovih -vetnih =sen'ija
Trudno8a
(okom ovog perioda ena moe da prolazi kroz razliita emotivna i mentalna stanja,
pozitivna i negativna. Neka stanja su posledica prirode same trudno"e, neka su odraz
prirode linosti trudnice, a neka emotivna i mentalna stanja su odraz aktuelni
deavanja u privatnom ili irem okruenju trudnice.
(rudno"a sama po sebi donosi niz promena u 'unkcionisanju i izgledu tela trudnice.
.na na to moe da pristane s lako"om i da i tako lako podnese, a moe i da se opire i
zbog toga da celu trudno"u ili neke njene 'aze, posebno prvi ili tre"i trimestar, teko
podnese. U tom sluaju 8aov praktiar moe da joj pomogne da znaajno umanji ili
eliminie probleme munine, povra"anje, da joj pomogne da privati i da s lako"om
sprovodi posebne reime israne ili kretanja *ako je u trudno"i indikovano
mirovanje+, da ako je neopodno promeni navike F pauzira sa cigaretama,
alkoolom ili drugim supstancama.... .se"anje straa , strepnje ili brige moe
smanjiti prag nadraaja ili prag tolerancije na 'rustraciju kod trudnice, a to bi se
moglo odraziti na tee podnoenje ili ak nepodnoenje uzgredni e'ekata
ormonske ili neke druge terapije tokom trudno"e. !z istog razloga, smanjenog
praga, trudnica bi mogla da doivi stres zbog neopodni medicinski intervencija
kao to je postavljanje serklaa ili amniocenteza...
>motivno i mentalno stanje trudnice potpuno se odraava na razvoj 'etusa, jer se
'etus nalazi na istom mestu u isto vreme kao i trudnica. (ako trudnica moe da
prenese na 'etus sve svoje stresove, tugu, neraspoloenja, bes, straovanja, brige,
nezadovoljstva... 8ebin 'iziki razvoj moe da trpi zbog toga.Nije dovoljno re"i
trudnici ili ak traiti od nje da se ne sekira ili da ne bude nervozna i neraspoloena.
(o i ona sama zna da nije dobro za plod, ali ne zna kako da to izbegne.
-ako se odnos majke i deteta uspostavlja ve" tokom trudno"e, onda nije svejedno
kakvog je trudnica raspoloenja i stava prema trudno"i i budu"oj ulozi roditelja.
8aove kapi upravo deluju u ovim domenima pa u svim rizinim trudno"ama, mislim
na medicinske, psioloke i socijalne rizike, mogu znaajno da umanje tetu ili
potpuno eliminiu posledice rizika.
.sim medicinski, postoje i psioloke i socijalno rizine trudno"e. Neplanirana
trudno"a, ili trudno"a koja nije priva"ena od strane bitni ili bliski osoba oko
trudnice, ne postojanja podrke partnera tokom trudno"e ili injenica da oinstvo
ne"e biti priznato, zatim trudno"e koje su realizovane posle niza godina leenja i
borbe sa sterilitetom, prve trudno"e u kasnim BN,tim ... u takvim sluajevima
trudnice vrlo esto imaju izvitoperen stav i prema trudno"i i prema budu"em
roditeljstvu F ili ladan i nezainteresovan, $ba me briga ta "e biti% stav ili posebno
naglaen pozitivan stav , trudno"a i beba kao 'eti ... i jedna i druga vrsta
raspoloenja optereti"e ili ak ugroziti razvoj 'etusa i odnos majka F dete.
Period kraja trudno"e i pribliavanje poroaju moe uneti nove nemire trudnici.
4oe se pojaviti nestrpljenje, stra od poroaja, bola i napora, od isoda, briga da li
"e sve biti u redu sa bebom ... /vaka emocija ima i telesnu mani'estaciju. /tra i
118
strepnja mogu da dotaknu svaki sistem organa utiu"i na njiovu 'unkciju. Nervoza i
nesanica kao posledica svakako utiu na opte stanje trudnice.
8aove kapi mogu da pomognu u svim situacijama kada je dolo do emotivnog ili
mentalnog disbalansa trudnice. /aniraju"i disbalans pomaemo i 'izikim aspektima
trudno"e, a time i stanju i armoninom razvoju ploda.
5oroHaj
.vo su emotivno preplavljuju"i dugi sati za porodilju. 2 jako je bitno da tokom
poroaja ostane pribrana kako bi se adekvatno ponaala i saraivala sa babicom ili
lekarima. /tepenu pribranosti i saradljivosti svakako ve" doprinose psio'izike
vebe kojima se trudnica priprema za poroaj.
2li ... poroaj je posebno iskustvo, toliko razliito od svi svakodnevni ivotni
iskustava ene, tako da pretodne vebe ne mogu da simuliraju neke aspekte tog
iskustva, kao na primer bol ili napor koji treba da se podnese.
Pribranost i saradnja porodilje sa babicom mogu biti znaajno umanjene, ak i
blokirane, doivljajem ili nepodnoenjem bola, vieasovnog trajanja napora. 2ko se
pojave i neki problemi, kao na primer da se beba jo nije dovoljno spustila, da nije
krenula glavom, da ima omotan pupanik oko vrata, da trudovi jenjavaju, da oni koji
asistiraju ve" ukaju da bi moda trebalo pre"i na carski rez ili vakuum ekstrakciju
ili 'orceps F sve "e to dodatno preplavljivati porodilju. (o "e se svakako odraziti na
njeno ukupno ponaanje. .d razni straova vezani za isod i zdravlje bebe nije
retko da se pojavi i stra za sopstveni ivot tokom poroaja. Preterana zabrinutost i
straovi mogu usloviti isterino, potpuno nekontrolisano ponaanje porodilje. !
stanje i ponaanje porodilje mogu ugroziti tok poroaja, a time izazvati trpljenje i
patnju ploda. -omentari ili kritika oni koji asistiraju porodilji da time ugroava
bebu samo doliva ulje na vatru jer se tako na ve" postoje"i spektar negativni
ose"anja nadovezuje i ose"aj krivice i oaj...
Nije dobro ni kad porodilja potpuno nemo, bez glasa, trpi bol i ceo tok poroaja. (o
trpljenje moe jako stresno da se odrazi na nju, pa je oporavak posle poroaja
usporen, nadolaenje mleka takoe.
4eu 8aovim preparatima postoji preparat #escue #emedS, $/pasilac% koji je
izuzetno e'ikasan za stanja oka, nesvesti, vrtoglavice, dezorijentisanosti u vremenu i
prostoru, isterinom ponaanju osobe, visokoj, preplavljuju"oj napetosti i nervozi,
kod preplavljuju"eg straa i panike. &rlo brzo pomogne da se osoba pribere i
adekvatno ponaa.
Poroaj bi trebalo da bude pra"en izrazom i doivljajem dobrodolice novom bi"u.
Na posao je da pomognemo porodilji da ostane pribrana i dovoljno raspoloena
kako bi ceo tok poroaja i bio dobrodolica.
4ilena -osti", kliniki psiolog i 8aov praktiar
Neka pitanja klijenata6
#anima me da li od $ahovih kapi postoji nesto to bi pomoglo detetu %& god' da
lake prebrodi odvikavanje od dojenja(
#azlozi zato dete tesko podnosio dvikavanje od dojenja mogu biti razliiti, pa bi i
izabrana kombinacija kapi bila razliita. 2ko predpostavimo da je jedini razlog
detetovog problema to to prekida sa starom navikom F onda bi odgovaraju"a
119
kombinacija bila6 )alnut, da pomogne adaptaciju na, za dete radikalno novu
situaciju; *one"su!kle, ukoliko tu adaptaciju remeti detetova zudnja da se stvari
vrate na staro; i es!ue . ukoliko postoje delovi dana i situacije u kojima dete
posebno teko podnosi osuje"enje pa ga osecanja preplavljuju F na primer, situacija
uspavljivanja ili situacija kada se dete budi tokom noci i trazi da sisa...
/asvim je druga pria, i naravno drugacija kombinacija, ukoliko dete manipulie
*instiktivno+ majkom, pa je njegovo ne pristajanje na prestanak dojenja izraz njegove
dominacije i kontrole u tom odnosu... ;atim, kod deteta koje je i inae plaljivo, ovo
odbijanje moe biti izvor velikog straa, pa "e taj stra biti prepreka da se odbijanje
od dojenja sprovede e'ikasno i konstruktivno. Ho"u da kaem, va plan, vas cilj da
dete od dve godine odbijete od dojenja je u redu, ali taj plan moe biti sabotiran ili
detetovim emotivnim reagovanjima, ili vaim emotivnim reagovanjima. .va situacija
zatevna je i za majku. Ukoliko je majka preplavljena, na primer, ose"njem krivice
Vto je dete dovela u situaciju da sada patiV, ili ukoliko je besna na dete ili na sebe jer
ne moe da sprovede odvikavanje a Vsva druga decaV su to uspela, ili ukoliko majka
postane nesigurna da li je u redu to to radi detetu... to dodatno optere"uje ovaj
$projekat% i detetovo odvikavanje. U tom sluaju, razgovor sa baovim praktiarem
treba da pretodi kvalitetnom izboru kombinacije kapi koja bi bila dobra podrka
detetu ili i majci i detetu da $odrastu% i uu u novu, viu 'azu detetovog psio'izikog
razvoja.
3eenje novoroenadi 8aovim cvetovima
-ako biramo lek za bebu koja ne moe da nam kae kako se ose"aG .dabir lekova
vrimo na osnovu izgleda i ponaanja bebe i onoga to nam kae mama o detetu.
:lematis
za bebu koja spava ve"i deo dana.
4imulus
za bebu koja izgleda nemirno i uplaeno.
2grimonS
za bebu koja retko plae, samo kada je neto ozbiljno.
:icorS
za bebu koja plae im nije u centru panje.
#escue
za bebu koja samo plae.
+ako bismo mogli da damo lek novor,enetu(
2ko beba doji , lek uzima mama, ili se direktno u bebina usta ukapa B kapi iz
upotrebne 'laice, ili se B kapi iz upotrebne 'laice stavi na bebin dlan, odnosno
slepoonice, jer je tu koa tanka a krvotok je blizu.
8ranka -rdi", 8aov praktiar
3eenje biljaka i ivotinja 8aovim cvetovima
0ivotinje i biljke vrlo dobro podnose i reaguju na 8aove cvetne lekove. 7lavni lek je
#escue remedS. Poto biljke i ivotinje mogu da reaguju na sopstveni, speci'ian
nain, iskazuju"i patnju, ok, teror i gubitak kontrole pri iznenadnim traumatinim
120
dogaajima bilo koje vrste, za noenje sa takvim situacijama je smiljen #escue
remedS.
3eenje biljaka
#escue remedS
za sve 'aktore okruenja pri orezivanju, ianju, meanikom ote"enju.
#escue krem se moe koristiti za mazanje ote"enja kore stabla.
:rabb 2pple
za leenje 'itopatoloki obolenja, da oisti biljku od parazita *gliste, vake,
gljivice, grinje+, rane na stablu i granama mogu se tretirati meavinom #escue
#emedSa i :rab 2pple.
Talnut
za promenu okruenja; kod presadjivanja; za prelaz iz jednog u drugi
vegetacioni period;
&ine
pomae semenu pri klijanju da probije vrstu opnu;
Horn 8eam
prua dodatnu energiju za rast, da biljka pone da raste;
.live
pomae da biljka prevazie iznurenost od klijanja, cvetanja, rasta;
7orse
za biljke sklone uvenu"u.
3eenje ivotinja
#escue remedS
za sve traumatine dogaaje bilo koje vrste;
4imulus
za stra i speci'ine straove;
Talnut
za navikavanja na nova okruenja, novi dom;
:icorS
za ljubimce koji vole da su neprestano u centru panje;
!mpatiens
za nervozne i nestrpljive ljubimce;
:rab 2pple
moe se nanositi na rane zbog prei"avaju"i svojstava, ili za sluajeve
parazitski napasti;
1.;!#2N9> ;2 8!39->
8iljke moemo tretirati na ? naina 6 prskanjem i zalivanjem.
1odajte ? kapi svakog pojedinanog leka *B kapi #escue leka+ u rasprskiva i
naprskajte biljku.
1odajte istu koliinu u posudu za zalivanje i zalijte biljku.
1.;!#2N9> ;2 0!&.(!N9>
;a male i za ivotinje srednje veliine 6 sipajte ? kapi od svakog pojedinanog leka *B
kapi #escue leka+ u pitku vodu prilikom svakog novog punjenja posude. 2ko ivotinja
ne pije dovoljno vode, moete direktno, iz upotrebne 'laice, prsnuti sadraj u usta.
121
;a ve"e ivotinje *krave, konji+ 6 sipajte dvostruku dozu u vedro vode, B,C kapi
pojedinanog leka i Q,@N kapi #escue leka.
8ranka -rdi", 8aov praktiar
*re</e
NA,"-A&A "VANA A,'"& - :< - :;<:
,ostoje dve vrste greaka: greke propusta i sluajne greke*
Ako imamo u svojoj prirodi vrlinu koju ne uspevamo da razvijemo, to je propust neinjenja, to je
kao ovek koji je sakrio svoj talenat i ova greka je povezana sa skrivenom bole.u* ,oput oblaka
visi nad nama, ali nikada ne treba da se spustiti na nas, imamo vremena da s)vatimo greku, a
zatim da razvijemo vrline koje se za)tevaju od nas*
Namerna pogreka je povezana sa aktivnim bolestima: kada protiv izbora nae svesti, radimo one
stvari za koje znamo da su u suprotnostima sa zakonima jedinstva i bratstva oveka*

3 /r Ld6ard a%), 85onsiderstions on /iesease $ <Q=;,god 4
%lini tekstovi&
9e$a uma i tela
NA,"-A&A "VANA N(VL!A' - :< - :;<:
Gak i deo tela ukazuje na prirodu problema* ,ropusti i greke u nemogu.nosti da se pomogne drugima dovodi
do problema sa stopalima, nedostatak kontrole u vezu samozgom, previe ili premalo ljubavi problemi sa
oima, nemogu.nost da se vidi istina koja se nalazi pred vama* " tako moe biti pronadjen razlog i priroda
slabosti u saradnji sa pa%ijentom i biti preduzete potrebne korek%ije*


/'* Ld6ard a%), $Re-u22er$ <Q=<* godina
2o= prirode
NA,"-A&A "VANA A,'"& - :K - :;<=
#okom istorije bilo je trenutaka kada je umetnost is%eljivaljem biljem bila veliki uspe), ali
je vremenom zaboravljena: ovo je jedan od takvi) puteva* Ali, takva je mo. prirode, da
nas vrati nama*
0 stara vrema kad su velike na%ije nestale, ve.ina tog uenja se izgubila sa njima, ali sada, poto
su otkri.a jo jednom univerzalna, postoji nada da se blagoslov spustio na nas, ponovno otkri.e .e
se proiriti irom sveta, i na taj nain bezbedno sauvati u nekoj zemlji* iljke o kojima govorim u
ovom predavanju, iako su nedavno otkrivene, ve. se iroko koriste u mnogim delovima sveta*
/'* Ldvard a), 87alling2ord &e%ture$, <Q=S*g
>ednostavnost
NA,"-A&A "VANA A,'"& - <Q - :;<=
122
Ako su e2ekti uvek isti u svim ljudima, bilo bi nam lako da znamo ime bolesti, ali to nije tako, i to
je razlog zato je u medi%inskoj nau%i teko dati naziv odredjenoj albi od koje pa%ijent pati*
Nije bolest ta koja je od znaaja, ve. pa%ijent, nain na koji on ili ona deluju, to je na istinski vodi za leenje*
0 obinom ivotu, svi imamo svojstven karakter* (n je sastavljen od nai) svidjanja, nai) ideja, misli, elja,
ambi%ija, naina
na koji se odnosimo prema drugima i tako dalje*
-ada, ovaj lik nije od tela,ve. od uma, a um je najdelikatniji i osetljivi deo sebe* #ako moemo videti da .e um
u svojim razliitim raspoloenjima
prvi da pokae simptom bolesti, osetljiv, bi.e mnogo bolji vodi za nas nego bolest u telu*
,romene u naim glavama .e nas jasno voditi do leka koji nam je potreban, kada telo pokazuje malo promena*

/r* Ld6ard a%), $7alling2ord &e%ture$, <Q=S,g

&sagla<enje
NA,"-A&A "VANA !AE - : - :;<=
-vako od nas ima boansku misiju na ovome svetu, a nae due koriste nae umove i tela, kao
instrumente da odrade svoj posao, tako da kada svo troje rade u glas, rezultat je savren, i
savreno zdravlje i sre.a*
/'* Ldvard a), 8(slobodi sebe$, <Q=:*godina
2aterijalisti'/i svet
NA,"-A&A "VANA N(VL!A' - :T - :;<:
,etsto godina pre Mrista neki lekari drevne "ndije, pod uti%ajem gospodina ude su toliko usavrili is%eljenje da
su bili u stanju da ukinu opera%iju, iako je opera%ija nji)ovog vremena bila e2ikasnija od ove dananje* #akvi
ljudi kao to su Mipokrat sa njegovim mo.nim idealima is%eljenja, ,ara%elzus sa svojom izvesnosti boanstva u
oveku, Maneman koji je s)vatio da je bolest nastala daleko iznad 2izike ravni O znali su mnogo o stvarnoj
prirodi bolesti i saniranju patnje* Koliko bi bili potedjeni bede tokom ovi) :; ili :P vekova da smo imali uenje
i umetnost ovi) veliki) majstora, ali kao i u drugim stvarima materijalizam je napredovao suvie snano u
zapadnom svetu, toliko dugo vremena, da su njegovi glasovi porasli iznad oni) koji su znali istinu*
123
Samoprihva=anje u$ Bahove /api
NA,"-A&A "VANA AV+0-# - :< - :;<:
,o kakvom to obras%u ivimoFI /an za danomI
1ato nismo nikada dovoljno dobri za sebe, kakvom to savrenstvu teimoF 1ar nije lake oprostiti sebi za sve
sitne i krupne greke, i truditi se da i) ne ponavljamo, nego non stop sebe pro%enjivati, o%enjivati i naravno
krivitiF -to puta pla.ati za jedan te isti propust* ,a ta, svima se deava, ivot ide dalje* /a li stvarno toliko
sebe ne pri)vatamo i ne volimo da moramo iznova i iznova da se kanjavamoF 1ar nije dosta to to smo
jednom ve. platiliF !oemo li okrenuti novi list, -A/A, i oprostiti sebi za sveI

#oliko toga nas u ovom ivotu eka, a mi to proputamo jer smo zaglavljeni u jednom trenutku koji ne moemo
da nadrastemo, jer smo se srodili sa njim* Vie ni ne prime.ujemo da se ponaamo po istom obras%u, da
ponavljamo dan za danom, da reagujemo uvek na isti nain, da ne odrastamo* Krivi%a je stvarno skupa, zbog
nje toliko toga proputamo* "I uimo svoju de%u da budu ista kao mi* Ne, mi to njima ne govorimo, a i da im
govorimo kakve bi vajde bile od toga kad ona ionako ne sluaju nikada ta mi govorimo , ve. gledaju i kopiraju
na obraza% ponaanja* " krivi%a se prenosi sa koleno na kolenoI vekovima* /a li imamo snage da prekinemo
to kolo, da li imamo dovoljno ljubavi za sebe, za svoju de%u, porodi%uF -A/ABB
a)ovi preparati pruaju sjajnu podrku, i pomau tom zrnu ljubavi koje smo .unuli u stranu da proklija i da
naraste u silu dobrote, ljubavi i samopotovanja* !i smo to zasluili zato to postojimo, kao to su zasluila i
naa de%a* og je stvorio ovaj svet za nas da uivamo u njemu, a ne da patimo* ,atnja je naa odluka, koju
smo doneli u neznanju, kad smo preuzeli obraza% ponaanja nai) roditelja, tetak, ujaka, strieva, komijaI to
je obraza% ponaanja , to nismo mi* #o je neto to smo nauili, i tolike godine ivimo sa tim da nam je to
normalno i verujemo da smo to mi*
!islim da je doao trenutak da se zapitamo, ta radimo i dokle .emo to da radimoF
124

?a/on suprotnosti
NA,"-A&A "VANA A,'"& - = - :;<=

Ako pa%ijent ima mentalnu greku, kon2likt izmedju du)ovnog i 2izikog .e rezultirati bole.u, kao
proizvodom* +reka moe biti odbijena, otrovi isterani iz tela u vakuum, nepovoljne sile .e nestati, ali postoji
prostor gde su smetene*
-avren metod nije toliko da odbije negativan uti%aj, ve. kao %rtanje vrlina , da vrlina poplavi krivi%u* (vo
je zakon suprotnosti, pozitivni) i negativni)*

/'* Ld6ard a%), 8 5onsiderations on /isease$, <Q=;*god

2editacija
NA,"-A&A "VANA (K#(A' - :< - :;<:
Ako moemo da izdvojimo malo vremena svakog dana, sasvim sami, gde nas ne.e prekidati, samo da sedimo i
leimo, i da drimo um praznim ili da

smireno razmiljamo o ivotu, posle nekog vremena uvidi.emo da smo dobili veliku pomo. od takvi)
trenutaka,da smo dobili prava znanja i uputstva za nas* Nalazimo da na

pitanja o tekim ivotnim problemima imamo nepogreiv odgovor, da smo postali sposobni da izaberemo pravi
kurs* #okom tog vremena treba

imati iskrene elje da sr%em sluimo oveanstvu i radimo po dikatatu nae due*

/'* Ld6ard a%), $ Meal #)ysel2 $ <Q=<*god
#a'in le'enja
NA,"-A&A "VANA A,'"& - <K - :;<:
125
(vaj nain leenja, koji je sam po sebi boiji dar, pokazuje nam da su stra)ovi, brige i njima slini ose.aji, ti
koji otvaraju put bolestima* ave.i se ovim brigama i stra)ovima ne samo da seoslobaUamo od prete.e bolesti,
ve. se ovim biljem, koje je milosrdni dar stvaratelja, takoUe oslobaUamo od sami) stra)ova i briga, pa se
ose.amo bolje i sre.nije*

3 /r* Ld6ard a%), 8#)e #6elve Mealers and (t)er 'emedies $ <QK<* god 4
Prolem /oncentracije re<avaju Bahove /api
NA,"-A&A "VANA AV+0-# - =; - :;<:
Nedostatak kon%entra%ije je velika poast savremenog drutva, gotovo da nema osobe koja se nije
srela sa ovim problemom* 'azlozi mogu biti razni, kao to su misli koje lete, osoba razmilja o
svemu i svaemu, o prolosti, o budu.nosti, nedostatak dis%ipline, ne zainteresovanost,
lenjost,umor, previe brige i stresa, depresija I a)ove kapi pomau osobi sa se ukljui u
trenutak, da posveti svoju panju onome to radi, da bude zadovoljna sobom, da uestvuje u
ivotu* #ako nam je /r* a) ostavio preparate kojima uspeno moemo tretirati ovo negativno
stanje* ilo da su u pitanju de%a kojima kola tee ide zbog nedostatka kon%entra%ije do odrasli)
osoba*

Neki od nji) su
5lematis za sve sanjali%e, koji ive u svetu mate
7)ite 5)estnut za osobe koje se stalno brinu i preispituju neke situa%ije da ne mogu da se
kon%entriu na sadanjost
(live za osobe koje su toliko umorne i is%rpljene od rada da im dua spava
Meat)er za osobe koje su toliko okupirane sobom da na nita drugo ne mogu da se kon%entriu
,ine za one koji sebe osudjuju i krive za sve i toliko su u toj krivi%i da ne uestvuju u stvarnosti
!imulus za nedostatak kon%entra%ije zbog stra)a poznatog uzroka
itdI*
126
Algoritam
NA,"-A&A "VANA AV+0-# - <: - :;<=
Ako razmotrite nain na koji ste 8konstruisani$ i na
koji 82unk%ioniete$, otkri.ete da je u va mozak ubaen
kompletan program, sa itavom serijom za)teva koji vam
govore kako bi trebalo da se odvijaju stvariu svetu oko
vas, kakvi bi trebalo da budete
i, samim tim, ta bi tre-
balo da elite* * *
Ko je odgovoran za tu programiranostF
-vakako niste vi O niste vi utemeljili te osnovne ele-
mente kao to su vai pro)tevi, elje, takozvane potrebe,
vae vrednosti, ukusi, stavovi, navike* Vai roditelji, dru-
tvo u kome ste ponikli i u kome ivite, va kulturalni
ambijent, religija, va osobeni izgled, odgovorni su za
operativne s)eme kompjutera koji je usaUen u vama*
-ve u svemu, bilo da ste mladi ili stari, nezavisno od
prav%a u kome se kre.ete, taj komjuter )oda zajedno s
vama, aktivan i delotvoran u svakom svesnom trenutku
vaeg dana, i ultimativno za)teva od ivota, drugi) ljudi
ili vas, da zadovoljite njegove potrebe*
127
Kada je njegovim za)tevima udovoljeno, kompjuter
vam doputa da budete spokojni i sre.niV u suprotnom -
ak i ako nimalo niste krivi zbog toga O kompjuter budi
u vama negativne emotivne reak%ije koje vas pune bolom
i patnjom*
Ako se, na primer, ljudi ne ponaaju prema oekiva-
njima vaeg kompjutera, on izaziva u vama ose.anja
2rustra%ije, besa i gorine* "li, kada izgubite kontrolu nad
dogaUajima, kada se budu.nost ukazuje nesigurnom, va
kompjuter ini da osetite napetost, strepnju, zabrinu-
tost* Vi onda troite mnogo energije da biste nekako pre-
vazili ta negativna ose.anja* " uglavnom uspevate u to-
me, ali samo tako to jo vie produbljujete tenju da
rekonstruiete svet oko sebe, sve da bi zadovoljili za)te-
ve svog kompjutera* #ako sebi obezbeUujete mrvi%e pri-
vremene sre.e* ,rivremene, jer u svakom trenutku moe
iskrsnuti neka nova nezgoda 3voz kasni, tele2on se blo-
kira, pismo ne stie na vreme4, bilo ta suprotno progra-
miranim predviUanjima vaeg kompjutera, koji onda vra-
.a stvar na poetak, sa svojim neudovoljenim za)tevima*
" tako ivite prilino munom egzisten%ijom, nepre-
stano pod pritiskom stvari i ljudi oko vas, veito tee.i da
prilagodite sve te ljude i stvari naredbama svog kompju-
tera, da biste s vremena na vreme mogli da uivate u tre-
nu%ima spokojstva koje vam se prua, tj* u kratkim pa-
uzama kada va kompjuter miruje sa svojim programima*
,ostoji li neki izlazF
/a, postoji* -igurno je da ne moete zagospodariti
svojom uslovljeno.u za kratko vreme* !oda vam to ni-
128
kad ne.e uspeti* Ali to nije toliko vano* ,okuajte ova-
koi zamislite da ste se nali u neprijatnoj situa%iji ili u
drutvu neke vama neprijatne osobe* Vide.ete kako va
kompjuter smesta stupa u ak%iju, navode.i vas da izbe-
gnete ili promenite takvu situa%iju* !eUutim, ako nita
ne uinite u tom prav%u, on insistira jo jae, i ubrzo i-
ni da osetite razdraenost, zebnju, krivi%u ili ko zna koje
drugo negativno ose.anje*
Ali, ukoliko nastavite da razmiljate na temu nez-
godne situa%ije ili neprijatne osobe, uvide.ete da nega-
tivne emo%ije u vama ne potiu od nji)* -itua%ije i ljudi,
u sutini, idu svojim putem, one su to to jesu, dobre ili
loe* Va kompjuter je taj koji, na osnovu svoji) progra-
ma, izaziva vae negativne reak%ije u kontaktu s njima*
(vo .ete jo bolje s)vatiti kad vam postane jasno da
neka druga osoba, s drukijim programom od vaeg, u
dodiru sa istim situa%ijama ili osobama moe reagovati
sasvim spokojno, ili je one ak mogu uveseljavati*
Nemojte se zaustaviti u razmiljanju sve dok ne do-
Uete do slede.e istine: jedini razlog to i vi ne reagujete
tako spokojno ili veselo je u tome to va kompjuter sle-
po insistira da rekonstruiete stvarnost, kako bi se prila-
godila njegovim programima*
,osmatrajte sve te stvari sa distan%e i vide.ete kakav
.e se udesan preobraaj desiti u vama*
Kada konano s)vatite ovu istinu i trajnije spreite
svoj unutranji kompjuter da u vama budi negativne re-
ak%ije, mo.i .ete da preduzmete svaku ak%iju za koju se
ose.ate sposobnim O da izbegnete neprijatnu situa%iju ili
129
zaobiUete osobu koja vas nervira, kao i da, re%imo, poku-
ate da i) promeniteV moete se suprotstaviti, da bi se
potovalo vae pravo i pravo drugi) ljudiV moete ak
primeniti i 2iziku silu*
Ali sve to moete preduzeti tek kada zagospodarite
svojom emo%ionalnom pometnjom, jer .e tada vae po-
naanje biti plod smirenosti i ljubavi, umesto neurotine
elje da u.utkate kompjuter u sebi ili se prilagodite nje-
govim programima* " tako, najzad .ete se otarasiti nega-
tivni) ose.anja kojim vas je punio*
#ada .ete s)vatiti koliko je duboka mudrost u izre-
%i: 8" koji )o.e da se sudi s tobom i koulju tvoju da uz-
me, podaj mu i )aljinuV i ako te ko potera jednu milju,
idi sa njim dve*$
Na ovoj taki, posta.e vam jasno i oigledno da istin-
ska prinuda ne dolazi od onoga koji )o.e da te izvede na
sud, ve. od despota koji vas tera ropski da mu sluite,
unutranjeg kompjutera koji svojim programima unitava
bezbrinost i spokojstvo vaeg du)a, kad god objektivne
okolnosti u spoljnom svetu ne odgovaraju njegovim za)-
tevima* Ali, ba zbog te prinude, koja izvire iz vae uslov-
ljenosti, vi imate snanu potrebu da se oslobodite*
-amo pod tim uslovima iskusi.ete unutranju slobo-
du koja je jedini pri)vatljivi podstrek za bilo kakvu so%i-
jalnu revolu%iju, jer vas tada snano ose.anje 3ak strast4
koje se na prizore drutveni) nepravdi budi u vaem sr-
%u, podstie da uinite neto konkretno* A to ne izvire
vie iz vae uslovljenosti ili vaeg WegaX, ve. iz objektivne
realnosti*
130
"z knjige Antoni de !ello, ,ut ljubavi

&mor@ deto/si/acija organi$ma i vra=anje elana
NA,"-A&A "VANA E0N - Y - :;<:
Glanak koji je izaao u asopisu !agino ilje koji je napisala Ranka Miloevi, Bahov praktiar o tome
kako uz pomo. a)ovi) kapi moemo sa lako.om pobediti prole.ni umor, mada i ovi) dana os%ila%ije u
temperaturi su veoma velike, pa imamo simptome prole.nog umora*


a)ove %vetne esen%ije
'(P) *(+,'- ) .(%")/- P0+-1,*,
P20"-3/) ,.02
0mesto da prve prole.ne dane doekamo puni entuzijazma i energije, mi se
suoavamo sa prole.nim umorom, koji nije medi%inski znaajan, ali i te kako
oteava svakodnevni ivot* ,role.ni umor mui skoro svakog drugog oveka i
pogaUa podjednako i stare i mlade osobe, a trudni%e su posebno pospane u ovom
periodu* "ako je prva aso%ija%ija na ovo godinje doba buUenje prirode i
razlistavanje biljaka, mnogo ljudi uopte se ne ose.a u skladu sa promenama
koje se deavaju u prirodi* 1bog smene godinji) doba, organizmu treba vremena
da se prilagodi*
0jutro se budimo umorniji nego kada smo legli, nismo u stanju da obavljamo
dnevne obaveze* !alaksalost, vrtoglavi%a, glavobolja, pospanost, gubitak
kon%entra%ije, slabost, manjak energije, umor, lupanje sr%a, razdraljivost O
postaju redovni pratio%i mnogi) ljudi u prole.e* ,remda se trudimo da se konano naspavamo, umor ne prolazi
i zevanje se nastavlja* Naruava se i unutranja ravnotea u organizmu: este su in2ek%ije, kvari se kvalitet
kose, koe i noktiju, ose.a se stalni umor i slabost organizma, grevi u mii.ima, slab apetit, uestala je pojava
modri%a, sporo zarastanje rana, nesani%a, potitenost i opti pad imuniteta* Naruena je i du)ovna ravnotea*
0 organizmu se u toku zime, zbog nepravilne is)rane, gomilaju razni toksini, koje nae telo u prole.e mora da
izba%i* /a bismo smanjili pospanost, poeljno je da to vie budemo na sun%u, jer .e se tako umanjiti
proizvodnja melatonina O )ormona koji izaziva pospanost*
131
Naem organizmu su potrebni kretanje i boravak na sveem vazdu)u, kao i unos dovoljne koliine tenosti,
sveeg vo.a i povr.a*
0 razreavanju problema koje donosi prole.ni umor veliku pomo. mogu da nam prue a)ove kapi* #u je pre
svega Eabuka-5rab Apple, koja pomae u detoksika%iji organizma* 0z njenu pomo. organizam .e se osloboditi
svega to ne volimo i u naem umu i u naem telu*
!aslina-(liva organizmu vra.a elan, snagu, polet, lako.u pokreta i misli i doivljaj ivotne radosti* -a njom
.emo lake pobediti umor i tako spreiti is%rpljenost koja sa sobom donosi nedostatak in%ijative, inspira%ije,
kon%entra%ije, pa i 2izike snage* -prei.emo odsutnost, prazninu u glavi i poreme.aj pam.enja, pa tako i
nedovravanje poslova*
,omo. u prevazilaenju pro-le.nog umora prui.e nam i +rab-Mornbeam, sa kojim .e jutarnji umor bre nestati
pa ne.emo imati utisak da smo ujutro umorniji nego kada smo otili na spavanje, a i lake .e nam biti da
zaponemo neki posao*
0 otklanjanju vrtoglavi%e moemo se osloniti na ,avitinu-5lematis, a zarastanje rana i eliminisanje modri%a vrlo
uspeno se reava upotrebom kreme 'es%ue 'emedy*
Ranka Miloevi, Bahov praktiar
Besciljnost
NA,"-A&A "VANA AV+0-# - T - :;<=

1apadni svijet je veoma orijentisan ka %ilju* 1namo kuda elimo da idemo i veoma
smo usmjereni ka tom %ilju* #o moe biti korisno, ali esto zaboravljamo da uivamo
dok smo na putu ka odreditu*
0 budizmu postoji rije koja znai 8bezeljnost$ ili 8bes%iljnost 8* "deja je u tome da ne
postavite nikakav %ilj pre sebe i ne trite za njim, je r je sve ve. tu, u vama* /ok
praktikujemo medita%iju u )odu, ne teimo da stignemo bilo kuda* Eednostavno,
pravimo mirne, sre.ne korake* Ako stalno mislimo o bud u.nosti ili o nekom problemu,
izgubi.emo svoje korake* "sto vai za medita%iju u sjede.em poloaju* -jedimo samo
da bismo uivali u sjedenju, a ne da bismo postigli bilo kakav %ilj* #o je veoma vano*
-vaki trenutak sjede.e medita%ije nas vra.a ivotu i treba da sjedimo tako da uivamo
u tome itavo vrijeme* ilo da jedemo mandarinu, pijemo olju aja ili meditiramo u
132
)odu, treba da to inimo imaju.i na umu 8bes%iljnost$*
Gesto sebi kaemo: 4/emoj samo tako da sjedi, radi neto!5 Ali ako praktikujemo
svjesnost, otkrivamo neto neobino* (tkrivamo da suprotan stav moe biti korisniji:
4/emoj stalno neto da radi, sjedi.5 !oramo nauiti da se zaustavimo s vremena na
vrijeme da bismo imali vremena jasno da vidimo* Na prvi pogled, 8zaustavljanje$
moete izgledati kao neka vrsta otpora prema sadanjem ivotu, ali nije* Ne radi se
samo o reak%iji, ve. o nainu ivota* ,reivljavanje ljudske vrste zavisi o nae
sposobnosti da se zaustavimo u ovoj jurnjavi* "mamo vie o P;;;; nuklearni) bombi
i jo i) nije dovoljno,* 8zaustavljanje$ nije samo zaustavljanje negativnog, ve. i
dozvoljavanje pozitivnom, ozdravljuju.em da ga zamijeni* #o je svr)a naeg
praktikovanja O ne izbjegavati ivot, ve. se uvjeriti i pokazati drugima da je sre.a u
ivotu mogu.a sada, kao i u budu.nosti*
#emelj sre.e je svjesnost* (snovni uslov da se bude sre.an je naa svjesnost da smo
sre.ni* Ako toga nismo svjesni, mi zapravo i nismo svjesn i* Kada imamo zubobolju, mi
znamo da je ivot bez zubobolje divna stvar* Ali ka nemamo zubobolju, mi jo
uvijek nismo sre.ni* Nemati zubobolju je veoma prijatno* "ma toliko stvari u kojima
moemo da uivamo, ali kada ne praktikujemo svjesnost, nismo i) svjesni* Kada
praktikujemo svjesnost, poinjemo da %ijenimo te stvari i da uimo kako da i)
133
sauvamo* Njeguju.i sadanji trenutak njegujemo budu.nost* 'ade.i za mir u
budu.nosti radimo za mir u sadanjem trenutku*
(dlomak iz divne knjige #"G NA# MAN $!"' EL -VAK" K('AK 8-,ut svesnosti u svakodnevnom
ivotu
:vanaest le'ni/a
NA,"-A&A "VANA A,'"& - <K - :;<:
!ozak, najosjetljiviji i najsenzibilniji deo ovekovog tela, signalizuje nastanak i tok bolesti puno jasnije nego
ostatak tela, tako da je duevno stanje najbolji pokazatelj za lek ili lekove koji su potrebni*
0 bolesti je raspoloenje drugaije nego u normalnom ivotu* ,aljivi posmatrai .e da uoe ove promene jo
pre, ponekad puno pre nego to sama bolest izbije* Kroz pravovremen tretman moe se spreiti izbijanje
bolesti* Ako je bolest ve. due vremena prisutna, opet je duevno stanje ono to nas vodi ka pravom leku* Ne
obra.aj panju na bolest ve. razmisli samo o stavu prema ivotu onoga koji je oboleo*
3 /r* Ld6ard a%), 8#)e #6elve Mealers and (t)er 'emedies $ <QK<* god 4
134
,redstavlja pomo. pri izboru preparata, ukoliko se dvoumimo izmedju npr*dva preparata, pogledamo gde
imamo 2izike simptome, da lake donesemo odluku* 0vek se prvo rukovodimo naim mentalnim i emotivnim
stanjem, 2iziki bolovi su samo posledi%a te neravnotee* Nemojte da vas karta zavede
, ona je samo potvrda da ste dobro izabrali*
rojevi predstavljaju odredjeni preparat*
Bahove kapi energetske esencije
by MAKROB
135
Bahove kapi su prirodni preparati napravljeni od samoniklog, paljivo odabranog, neotrovnog cvea sa
livada i drvea. U upotrebi su irom sveta ve oko 80-tak godina. rave se metodom sun!anja "cvee se
dri u i#vorskoj vodi na suncu$ ili klju!anja "cvee se kuva u vodi$. %a taj na!in cvee prenosi svoju
vibraciju na vodu, tj ostavlja svoj otisak u vodi, a !ovek, ivotinja ili biljka u#imajui kapi u odre&enim
intervalima, unosi u sebe tu in'ormaciju, koja mu pomae da se uravnotei.
(ako jedan cvet moe da nam pomogne, jo uvek je predmet istraivanja, ali #asigurno se #na da nije
placebo e'ekat, jer uspeno pomae bebama, onesveenima, ivotinjama) koji nisu svesni da ga
u#imaju.
(api nemaju kontraindikacija mogu da ih koriste !ak i bebe, trudnice, dojilje, stari i iscrpljeni ljudi) ne
mogu da se predo#iraju, iako su energetski preparati, nisu osetljivi na spoljne uticaje* #ra!enja, mobilne
tele'one, rendgenske aparate na aerodromima) uspeno se kombinuju sa svim metodama le!enje,
be#bedne su #a upotrebu.
+vaj metod pronaao je dr. ,dvard Bah -88.--/0. i# 1elsa, bavio se imunologijom i jedno vreme je radio
u laboratorijama (raljevske londonske homeopatske bolnice, gde se bavio istraivanjem crevne 'lore. 2ada
je napravio 3 oralnih homeopatskih vakcina koje se koriste i danas u homeopatiji, #a !ienje crevnog
trakta. +no to je tada primetio je da svi pacijenti kojima je trebala ista vakcina imali su isto raspoloenje,
be# ob#ira na to kakva im je bila bolest4 2o mu je samo poka#alo da je na pravom putu, da se le!i !ovek, a
ne bolest.
136
5anas to i #vani!na medicina potvr&uje, da je 367 bolesti psihosomatskog porekla, npr.
8+vaj stres na poslu me ubija, noima ne spavam9,
8:mam visok pritisak, to mi je od toga to se puno nerviram) al kad ne mogu, to je neto ja!e od mene9,
8;vaki put kad se posva&amo, ja dobijem napad u!i9)
rimena Bahovih kapi u svakodnevnom ivotu je ogromna, danas moda vie nego ikada, jer nam je stil
ivota i#u#etno ub#an, stalno smo pod nekim stresom, u urbi, panici da li emo sve stii da uradimo,
emotivna i mentalna ravnotea nam se naruava svakodnevno. %egativna oseanja nas prepljavljuju,
strah, sebi!nost, ljubomora, pohlepa, neodlu!nost, nesigurnost, briga, nedostatak samopotovanja,
utu!enost, panika, dosada, ne#ainteresovanost)
;hodno tome dr. Bah je podelio 08 preparata u 3 grupa, a to su*
-. <a one koji pate od straha "=imulus, >ock >ose, ?herr@ lum, Aspen, >ed ?hestnut$
B. <a one koji pate od nesigurnosti "?erato, ;cleranthus, Centian, Corse, Dild +at, Eornbeam$
0. %edostatk interesa #a aktuelna #bivanja "?lematis, Eone@scucle, Dild >ose, +live, Dhite
?hestnut, =ustard, ?hestnut Bud$
F. Usamljenost ":maptiens, Dater 1iolet, Eeather$
6. reosetljivos na uticaje i ideje "Agrimon@, ?entaur@, Dalnut, Eoll@$
.. Utu!enost ili o!aj "Garch, ine. ,lm, ;Heet ?hestnut, ;tar o' Bethlehem, DilloH, +ak, ?rab Apple$
3. rebrinost #a dobrobit drugih "?hicor@, vervain, Beech, 1ine, >ock Hater$
Bahovi cvetni preparati mogu da preduprede bolest. : sami
smo primetili da pre nego to emo da se ra#bolimo se oseamo nekako njanjavo, kiselo) obraajui
panju na svoja oseanja i misli, i u#imajui odgovarajue preparate, moemo da popravimo svoje
raspoloenje !ime nam se i nivo energije, a samim tim i imunitet podie, i na taj na!in spre!avamo bolest.
Ako se 'ii!ka bolest pojavi, onda je simptome te bolesti najbolje le!iti #vani!nom medicinom, a Bahovim
kapima se ba#irati na uspostavljanje ravnotee i#me&u uma i tela, !ime emo ubr#ati oporavak.
2ako&e i ukoliko smo iscrpljeni posle preleane bolesti, Bahovim cvetnim kapima, pratei raspoloenje
osobe, ubr#avamo oporavak, dovodei osobu u ravnoteu, #amenjujui negativno raspoloenje I
po#itivnim.
137
5>. Bah je smatrao da nema pravog i#le!enja dok osoba ne upo#na sebe, dok ne uvidi gde grei.
;avetovao je da stanemo svakoga dana i koncetriemo se nekoliko minuta na sebe, da probamo da
ra#umemo sebe, da moemo lake da ra#vijemo svoje kvalitete na ra!un svojih mana. Bahove kapi tu
igraju veliku ulogu, jer one omoguavaju osobi da osvesti sebe, da upo#na sebe, jer samo tako moe sebe
korigovati. +moguavaju nam da uspostavimo ponovo kontakt sa samim sobom, da budemo autenti!ni,
ra#vijajui svoju li!nost. 2eko je da !ovek sam prepo#na gde grei, i koji preparati bi bili najadekvatniji #a
njega, #a to moe da se obrati Bahovom prakti!aru, koji je obu!en da pomogne osobi da osvesti svoja
negativna oseanja i mentalna stanja, i pomogne u i#boru cvetnih preparata.
%ajpo#natiji Bahov preperat je 4escue remedy, koji se jo #ove 9>oga u ociA, u !iji sastav ula#i 6
preparata, a to su*
?lematis I #a nesvest, vrtoglavicu, pa i stanje kome
;tar o' Bethlehem I #a stanje oka, mentalnog ili 'i#i!kog, jer omoguava oputanje
>ock >ose I #a doivlja uasa i panikeu situacijama u kojima se !ini da nema nade
:mpatiens I #a u#nemirenost
?herr@ lum I #a gubitak samokontrole i histeriju
>escue remed@ je preparat namenjen #a akutne situacije stresa i oka. <a kri#ne situacije koje su u toku
ili neposredno posle kri#e. +n ne #amenjuje medicinski tretman, ali pomae osobi da se konsoliduje i da
i#begne mentalnu patnju.
%jegova primena u svakodnevnom ivotu bi bila u svim situacijama koje osoba doivljava kao traumati!ne
npr. poseta #ubaru, vakcinisanje, pre i posle operacije, i#nenadne neprijatne vesti, sva&a u porodici,
intervju #a posao, javni nastup, saobraajne nesree, strah od letenja, i#nenadna smrt drage osobe,
prirodne nepogode)
9 Bolest tela, kako je mi #namo, re#ultat je ne!eg mnogo dubljeg. Bolest nastaje i#nad 'i#i!kog plana, na
mentalnom. +na je u potpunosti re#ultat sukoba i#me&u naeg duhovnog i 'i#i!kog bia. 5ok su oni u
harmoniji, mi smo u savrenom #dravlju, ali kad postoji nesklad, sledi ono to #namo kao bolest)9
( Dr. Edward Bach, YeSuffer , 1931,god )
138
139