UNIVERZITET U BEOGRADU

MATEMATIKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE
TETIVNI I TANGENTNI ETVOROUGLOVI
PROFESOR STUDENT
ZORAN LUI Sefer Nikuli 44!"#
Be$%r&' ("")
TETIVNI I TANGENTNI ETVOROUGLOVI
TETIVNI ETVOROUGLOVI
Dobro je poznata injenica da se simetrale stranica svakog trougla seku u
jednoj taki a ta taka, s obzirom da je jednako udaljena od svih temena trougla
centar je kruznice koji sadri ta temena (opisana kruznica trougla). Tako se oko
svakog trougla moe opisati kruznica.
Da li slino tvrenje vai i za svaki etvorougao
!ko nekih etvorouglova kao sto su kvadrat, pravougaonik ili jednakokraki
trapez mogu"e je opisati kruznica.
dok oko paralelograma, romba ili trapeza u opstem sluaju to nije mogu"e.
#etvorouglove oko kojih moe da se op$e kruznica nazivamo tetivnim.
%me dolazi odatle sto su stranice takvih etvorouglova tetive opisane kruznice.
De&inicija '. etvorougao je tetivan ako njegova temena pripadaju
jednom kruznici.
(ame"u se dva pitanja)
*
'. +ta je to $to uzrokuje da etvorougao bude tetivan
*. ,ko je etvorougao tetivan koje osobine on tada poseduje
(eki od odgovora nalaze se u slede"im tvrenjima.
Teorema '. etvorougao je tetivan ako i samo ako se simetrale njegove tri
stranice seku u jednoj taki.
Dokaz.
() -ledi iz injenice da simetrale tetiva krunice prolaze kroz njen centar.
() ,ko se simetrale tri stranice nekog etvorougla seku u jednoj taki, tada je ta
taka jednako udaljena od sva etiri temena etvorougla. -toga je ona centar
kruznice koji prolazi kroz sva temena etvorougla.
!vo tvrenje je vi$e teorijske prirode jer su prilike za njegovu primenu
veoma retke, ipak u nekim situacijama (zadacima) ono je jedino delotvorno te ga
stoga ne treba zanemarivati.
Dva tvrenja koja slede najpoznatiji su i naje$"e kori$"eni neophodni i
dovoljni uslovi za tetivnost etvorougla.
Teorema *. etvorougao je tetivan ako i samo ako je zbir svaka dva
naspramna ugla jednak 180.
Dokaz)
() .retpostavimo da je etvorougao ,/0D tetivan. Tada take ,, /, 0, D
pripadaju nekoj kruznici k. 1ako su , i 0 sa raznih strana tetive /D, uglovi /,D i
/0D su suplementni (teorema o peri&erijskim uglovima), tj.
/,D2 /0D3'45. - obzirom da je zbir uglova u etvorouglu 675, to je i
,/02 ,D03'45.
k
A
D
B
C'
c
slika 1.

() 8zmimo sada da je /,D2 /0D3'45. (eka je kruznica k opisan oko
6
,/D. ,ko 0 k,dokaz je zavr$en. 8 protivnom 0 je u spolja$nosti ili u
unutra$njosti kruznice k, najpre pretpostavimo da je u spolja$nosti (sl.'.).
obeleimo sa 09 taku u kojoj kruznica k see du /0.
.o teoremi o peri&erijskim uglovima je /,D2 /09D3'45, $to s obzirom na
pretpostavku /,D2 /0D3'45, povlai /09D3 /0D, meutim /09D
je spolja$nji za 090D, pa je /09D>/0D. !igledna kontradikcija.
-lino se pokazuje da i pretpostavka da 0 pripada unutra$njosti od k vodi
kontradikciji.
!staje jedino mogu"nost 0k tj. etvorougao ,/0D je tetivan.
.osledica '. etvorougao je tetivan ako i samo ako je spoljanji ugao kod
jednog temena podudaran sa unutranjim uglom kod njemu dijagonalnog
temena.
Dokaz. -ledi direktno iz teoreme *.
%z teoreme * jasno je za$to su kvadrat, pravougaonik i jednakokraki trapez
tetivni etvorouglovi, a paralelogram i trapez u op$tem sluaju nisu.
8koliko je taka : van prave ,/ i ,:/3 , kaemo da se du A vidi
iz take ! pod uglom . 1oriste"i ovaj pojam &ormuli$emo jo$ jedno, takoe
znaajno tvrenje.
Teorema 6 . etvorougao je tetivan ako i samo ako mu se svaka stranica
vidi iz preostala dva temena pod podudarnim uglovima.
Dokaz.
A
k
B
C'
D
c
slika 2.
() (eka je ,/0D tetivni etvorougao i k kruznica opisana oko njega. Tada su
,D/ i ,0/ uglovi pod kojima se stranica ,/ vidi iz taaka D i 0, redom.
;
1ako su to peri&erijski uglovi nad istim lukom ,/, sledi njihova podudarnost.
-lino se dokazuje i za ostale stranice etvorougla.
() .retpostavimo da u etvorouglu ,/0D vai ,D/ ,0/. (eka je k
kruznica opisan oko ,/D. ,ko 0k dokaz je gotov.
, ako pretpostavimo suprotno (0 je u spolja$nosti ili u unutra$njosti kruznice k).
8zmimo da je 0 u spolja$nosti i obeleimo sa 09 taku u kojoj kruznica k see du
/0. Tada je ,D/ ,09/, odnosno ,09/ ,0/. :eutim ,09/ je
spolja$nji za ,090 i kao takav ve"i od ,0/, $to je kontradikcija.
8koliko uzmemo da je 0 u unutra$njosti k dolazimo do sline kontradikcije.
Dakle 0 pripada kruznici k, tj. etvorougao ,/0D je tetivan.
.rimera u kojima se pojavljuju i koriste tetivni etvorouglovi ima na pretek,
naje$"i su oni u kojima treba pokazati da odreene take pripadaju jednom
kruznici, ili treba utvrditi podudarnost odreenih uglova koji stoje u op$tem
poloaju.
< .rimer '. (eka su ,,9 i //9 visine ,/0 u kojem je 0 o$tar ili tup,
dokazati da tada take ,,/,,9 i /9 lee na jednom kruznici.
=e$enje.
,ko je 0 o$tar a isto tako i , i /, tada take ,9 i /9lee na stranicama /0 i
,0, redom. 8 etvorouglu ,/,9/9 stranica ,/ se vidi iz temena ,9 i /9 pod
pravim uglovima. .rema teoremi 6. etvorougao ,/,9/9 je tetivan , tj. take
,,/,,9,/9 lee na jednoj krunici.

slika 3.

8koliko je jedan od uglova , i /, recimo ,, tup, tada su take 0 i /9 sa raznih
strana take ,, a ,9 je i dalje na stranici /0. -ada je etvorougao ,/9/,9 tetivan
>
na osnovu teoreme *,uglovi kod naspramnih temena su pravi i zbog toga
suplementni.
,ko je neki od uglova , i / prav, recimo ,, tada je /9 ,. Tvrenje sada
trivijalno sledi s obzirom da, umesto etiri imamo tri take a poznato je da svake tri
nekolinearne take pripadaju jednoj kruznici.
,ko je 0 tup take ,9 i /9 su na produecima stranica /0 i ,0, redom i
etvorougao ,//9,9 je tetivan po teoremi 6.
?apazimo jo$ da u svim sluajevima take ,,/,,9,/9 lee na krunici iji je
prenik stranica ,/.
< .rimer *. (.tolomej) ,ko su a,b,c,d stranice i e i " dijagonale tetivnog
etvorougla, tada je ac#

bd$e".
=e$enje. (eka je ,/0D tetivni etvorougao, gde je @,/@3a, %/0@3b, %0D@3c %
D,%$d, %,0@3e, %/D@3" i k opisanoj kruznici .
D
A
k
d
b E
a
e
B
c
f
C
slika 4.
8oimo na dijagonali ,0 taku A takvu da je)
,DA3 /D0 (')
1ako je D,03 D/0 (peri&erijskii uglovi nad lukom 0D) trouglovi ,DA i
/D0 su slini. -ledi @,D@)@,A@3@/D@)@/0@, odnosno
bd$@,A@" (*)
%z (') sledi AD03 ,D/, a kako je i ,0D3 ,/D, trouglovi A0D % ,/D
takoe su slini. %mamo @0D@)@A0@3@/D@)@,/@, odnosno
ac$%A0@ " (6)
-abiranjem (*) i (6) dobijamo ac#bd$&%A'%#%'(%)"$e"
7
TANGENTNI ETVOROUGLOVI
1ao $to oko svakog etvorougla ne moe da se opi$e kruznica, tako ni u
svaki etvorougao ne moe da se upie kruznica. (a primer, u pravougaonik
razliit od kvadrata ili paralelogram razliit od romba, ne moe da se upi$e
kruznica dok u kvadrat, romb, deltoid itd. moe.
#etvorouglove u koje moe da se upi$e kruznica nazivamo tangentnim.
%me dolazi odatle $to su prave odreene stranicama takvih etvorouglova tangente
jedne kruznice.
De&inicija *. etvorougao je tangentan ako potoji kruznica koja
dodiruje ve njegove tranice.
#injenica da se tangentni etvorouglovi 99u praksi99 ree sre"u od tetivnih ne
umanjuje njihov znaaj. 1ao i za tetivne poznato je vi$e neophodnih i dovoljnih
uslova da etvorougao bude tangentan. Tvrenje koje prvo navodim vi$e je
99teorijske99 prirode, u smislu da su prilike za njegovu primenu retke.
Teorema ;. etvorougao je tangentan ako i samo ako se simetrale njegovi*
unutranji* uglova seku u jednoj taki.
Dokaz.
() (eka je ,/0D tangentan etvorougao i ! centar kruznice upisane u taj
etvorougao. Taka ! jednako je udaljena od krakova ,/ i ,D, pa ! lei na
simetrali ugla ,. %sto vai i za simetrale uglova /, 0, D.
() (eka se simetrale unutra$njih uglova etvorougla ,/0D seku u taki !. Tada
je taka ! jednako udaljena od njihovih krakova, tj. stranica etvorougla. ,ko to
rastojanje oznaimo sa r, kruznica k(!Br) dodiruje sve stranice etvorougla.
C
(apomena) %z drugog dela dokaza nije te$ko zakljuiti da je za tangentnost
etvorougla dovoljno da se simetrale tri unutra$nja ugla seku u jednoj taki, tada i
etvrta simetrala prolazi kroz tu taku..
Teorema >. etvorougao A(+ je tangentan ako i samo ako je
| A| 2| (+| 3| A+| 2| (| .
Dokaz.
() .retpostavimo da je ,/0D tangentan etvorougao. (eka upisana kruznica
dodiruje stranice ,/, /0, 0D, D, redom u takama ., D, =, -.
slika 5.
(a osnovu teoreme o podudarnosti tangentnih dui povuenih iz take na kruznici
dobijamo)
| ,-| 3| ,.| , | /.| 3| /D| , | 0D| 3| 0=| , | D=| 3| D-|
!tuda je
| ,/| 2| 0D| 3(| ,.| 2| /.| )2(| 0=| 2| D=| )
3| ,-| 2| /D| 2| 0D| 2| D-|
3(| ,-| 2| D-| )2(| /D| 2| 0D| )
3| ,D| 2| /0| .
() (eka u etvorouglu ,/0D vai jednakost
| ,/| 2| 0D| 3| ,D| 2| /0| (')
,ko je | ,/| 3| ,D| , tada iz (') sledi | /0| 3| 0D| , pa je ,/0D deltoid.
%z podudarnosti trouglova ,/0 i ,D0 sledi da dijagonala ,0 polovi uglove /,D
i /0D i da se simetrale uglova ,/0 i ,D0 seku u istoj taki - na ,0. Dakle,
simetrale unutra$njih uglova deltoida seku se u jednoj taki i deltoid je (prema
teoremi ;.) tangentan etvorougao.

4
8zmimo da je | ,/| | ,D| , recimo | ,/| >| ,D| , tada je (zbog ('))
| /0| >| 0D| . 8oimo na stranicama ,/ i /0 take A i E, redom, takve da je
| ,A| 3| ,D| i | 0E| 3| 0D| . Trouglovi ,AD i 0DE su oigledno jednakokraki.
%sto vai i za A/E s obzirom da je (na osnovu (')), | /A| 3| ,/| <| ,D| 3| /0| <
| 0D| 3| /0| <| 0E| 3| /E| . %z toga sledi da se simetrale uglova ,, /, 0,
etvorougla ,/0D poklapaju sa simetralama stranica DAE. 1ako se simetrale
stranica trougla seku u taki -< centru opisane kruznice, u istoj taki seku se i
simetrale uglova ,, /, 0 etvorougla ,/0D. (a osnovu napomene iz teoreme ;.
,/0D je tangentan etvorougao.
< .rimer 6. ((jutn) 0entar kruznice upisane u tangentni etvorougao lei na pravoj
koja spaja sredine dijagonala.
=e$enje) (eka su u tangentnom etvorouglu ,/0D, . i D < redom sredine
dijagonala ,0 i /D i ! < centar upisane kruznice.
,ko je ,/0D paralelogram take .,D, i ! se poklapaju i tvrenje trivijalno sledi.
?ato uzimamo da su bar dve stranice, recimo ,/ i 0D, neparalelne.
A B
C
D
O
P
Q
slika 6.
-a -(FG...?) oznaimo povr$inu mnogougla FG...?,
-(,/.)3-(/0.) i -(0D.)3-(,D.) sledi
-(,/.)2-(0D.)3
*
'
-(,/0D) (')
-lino, dobijamo)
-(,/D)2-(0DD)3
*
'
-(,/0D) (*)
- obzirom da je ,/0D tangentni etvorougao iz @,/@2@0D@3@,D@2@/0@ sledi
( ) ( ) @ @ @ @
*
@ @ @ @
*
( A+
r
(+ A
r
+ = +
, odnosno
-(,/!)2-(0D!)3
*
'
-(,/0D) (6)
H
%z ('),(*) i (6) sledi da take .,D i ! pripadaju geometrijskom mestu taaka F koje
lee u unutra$njosti tangentnog etvotougla ,/0D i za koje vai

-(,/F)2-(0DF)3const.$
*
'
-(,/0D) (;)
.okaza"emo da je to geometrijsko mesto taaka < du.
(eka taka F pripada traenom geometrijskom mestu taaka i neka je T taka
preseka pravih ,/ i 0D. (a polupravama T/ i T0 uoimo take ,9 i D9, takve da
je @,9T@3@,/@ i @TD9@3@0D@ . Tada je -(,9TF)3-(,/F) i -(TD9F)3-(0DF).
.osledica toga, s obzirom na (;), je
A B A' T
D'
C
D
X
m
slika 7.
-(,9TF)2-(TD9F)3-(,/F)2-(0DF)3const.$
*
'
-(,/0D), iz ega sledi
-(,9D9F)3const.
To znai da taka F lei na nekoj pravoj m paralelnoj sa ,9D9. 1ako je re o
unutra$njim takama etvorougla ,/0D, F pripada dui < delu prave m koji lei
unutar etvorougla ,/0D.
Toj dui pripadaju i take .,D i !.
< .rimer ;. (eka je ,/0D tetivni etvorougao ije se dijagonale seku u taki !.
,ko su ,9,/9,09,D9 normalne projekcije take ! na stranice ,/, /0, 0D, D,,
redom, tada je etvorougao tangentan.
=e$enje) .okaza"emo da se simetrale unutra$njih uglova etvorougla ,9/909D9
seku u jednoj taki $to je prema teoremi ; dovollljno da bude tangentan.
'5
A B
A'
B'
C
C'
D
D
slika .
8zmimo prvo da take ,9,/9,09,D9 lee na stranicama etvorougla ,/0D. 1ako su
uglovi ,,9! i ,D9! pravi, etvorougao ,,9!D9 je tetivan, iz ega sledi
D9,9!3 D9,! (')
-lino iz tetivnog etvorougla //9!,9 sledi
/9,9!3 /9/!. (*)
.o uslovu zadatka i etvoroukao ,/0D je tetivan, pa je
D,03 D/0 (6)
%z ('), (*) i (6) sledi D9,9!3 /9,9!, tj. taka ! lei na simetrali ugla D9,9/.
,nalogno se pokazuje da taka ! lei na simetralama uglova ,9/909, /909D9 i
09D9,9.
8koliko neke od taaka ,9,/9,09,D9 lee na produecima stranica etvorougla
,/0D, dokaz je jako slian.
''
TETIVNO!TANGENTNI ETVOROUGLOVI
#etvorouglovi za koje postoji i upisana i opisana kruznica nazivaju se
tetivno<tangentni. ! njima se jako malo zna, $ta vi$e postoje $iroki kruznicaovi
koji smatraju da u ovu grupu spadaju samo kvadrati i neki jednakokraki trapezi,
ovde "emo poku$ati da se o njima nesto vi$e kaemo.
De&inicija 6. etvorougao je tetivno!tangentan ako potoji kruznica
koja adr"i va njegova temena kao i kruznica koji dodiruje ve njegove
tranice.
Da se ova de&inicija ne odnosi na prazan skup, primer je kvadrat. :eutim
vide"e se iz narednog primera da tetivno<tangentni etvorougao uop$te ne mora da
bude pravilan. 1vadrat je samo najpravilniji meu njima.
.rimer >. (eka je ,/0D tetivni etvorougao ije su dijagonale uzajamno
normalne i seku se u taki -. ,ko su ,9,/9,09,D9 normalne projekcije take - na
prave ,/,/0,0D,D,, redom, tada je etvorougao ,9/909D9 tetivno<tangentni.
!
slika ".
=e$enje)
8pravo navedeni primer pokazuje da tetivno<tangentnih etvorouglova ima
beskonano mnogo. Da bismo dobili neki od njih dovoljno je da uoimo dve
uzajamno normalne tetive kruznice, konveksan etvorougao koji obrazuju njihovi
krajevi i da presenu taku tetiva normalno projektujemo na stranice tog
etvorougla. Tako dobijene projekcije su temena jednog tetivno<tangentnog
'*
etvorougla. ,ko se za presek tetiva izabere centar kruznice, kao rezultat se dobije
kvadrat, a ako se uzme taka razliita od centra a jedna od tetiva prolazi kroz
centar, dobija se tetivno<tangentni trapez itd. treba dodati da postoje i druge
konstrukcije tetivno<tangentnih etvorouglova.
!vaj primer otvara i jedno vano pitanje < Da li je moguce ovakvom
konstrukcijom dobiti sve mogu"e tetivno<tangentne etvorouglove
:oda neoekivano ali odgovor na ovo pitanje je < da. -vaki tetivno<tangentni
etvorougao moe se dobiti upravo na taj nain.
Teorema 7. ,vaki tangentno-tetivni etvorougao ,9/909D9 moe se dobiti iz
nekog tetivnog etvorougla ,/0D ije su dijagonale uzajamno normalne.
.ri tome su ,9,/9,09,D9, normalne projekcije take preseka dijagonala
etvorougla ,/0D na njegove stranice.
Dokaz. (eka je - centar krunice upisane u tetivno<tangentni etvorougao
,9/909D9. 8 takama ,9,/9,09,D9 uoimo prave a,b,c,d koje su normalne na prave
-,9,-/9,-09,-D9 redom. !beleimo sa ,,/,0,D redom preseke pravih d i a, a i b, b
i c, c i d. Tvrdimo da je ,/0D traeni etvorougao.
!
c
d
b
a




slika 1#.
%z tetivnog etvorougla -,9//9 sledi
-//93 -,9/93
*
9
(')
gde je 93 D9,9/9.
-lino iz tetivnog etvorougla -/9009 imamo
-0/93 -09/93
*
9
(*)
gde je 93 /909D9.
1ako je 92 93'45 (jer je ,9/909D9 tetivni etvorougao) iz (') i (*) sledi da je
-//92 -0/93H5, odnosno /-03H5.
(a slian nain pokazuje se da su i uglovi /-,, ,-D i D-0 pravi. To
znai da su dijagonale etvorougla ,/0D uzajamno normalne i da se seku u taki
'6
-. Dakle, take ,9,/9,09,D9 su normalne projekcije take preseka dijagonala
etvorougla ,/0D na njegove stranice.
!staje jo$ da se pokae da je ,/0D tetivni etvorougao.
%z tetivnog etvorougla ,,9-D9 je
,9,-3 ,9D9-3
*
9
(6)
D9,-3 D9,9-3
*
9
(;)
dok je iz tetivnog etvorougla 009-/9
/90-3 /909-3
*
9
(>)
090-3 09/9-3
*
9
(7)
gde je 93 ,9/909 i 93 09D9,9. 1ako je 92 92 92 93675 iz (6), (;), (>) i
(7) sledi D,/2 /0D3'45. (a osnovu teoreme * etvorougao ,/0D je
tetivan. Time je dokaz zavr$en.
-lede"a dva primera daju veze izmeu poluprenika kruznice opisane oko
etvorougla ,/0D i poluprenika opisane odnosno upisane kruznice u tangentno<
tetivni etvorougao ,/0D.
< .rimer 7. ,ko su = i =
'
poluprenici kruznica opisanih redom oko
etvorouglova ,/0D i ,9/909D9 iz teoreme 7, tada je

* *
'
*
*
'
d / / =
gde je d3@!-@, !< centar kruznice opisane oko ,/0D.
=e$enje) !beleimo sa ,
'
,/
'
,0
'
,D
'
redom sredine stranica ,/,/0,0D,D,. Take
,9,/9,09,D9,,
'
,/
'
,0
'
,D
'
lee na jednoj kruznici iji su prenici ,
'
0
'
i /
'
D
'
a centar
taka T < zajednika sredina dui ,
'
0
'
,/
'
D
'
i !-. Tada je -,
'
!0
'
paralelogram.
(a osnovu poznatog tvrenja da je zbir kvadrata dijagonala paralelograma jednak
zbiru kvadrata njegovih stranica dobijamo

* *
* *
' '
* *
*

= +
(+ A
0, ( A
odnosno, vai)

* *
'
* * *
'
*
*
'
* ;
d / /
/ d /
=
= +
';
A'
A1
A
B
B'
B1
C
C1
C'
D
D1
D'
!
O
T
$1
k
slika 11.
< .rimer C. ,ko je = poluprenik kruznice opisane oko etvorougla ,/0D i p
poluprenik krunice upisane u etvorougao ,9/909D9, tada je)

/
d /
r
*
* *

=
=e$enje) (eka je r$%,,1%, gde je -9 normalna projekcija take - na pravu ,9/9 i
neka je 3 ,/- i 3 0/-
1ako je , zbog tetivnog etvorougla //9-,9, /9,9-3 , iz pravouglih trouglova
--9/9 i -//9 dobijamo

sin sin sin 9 , , r = =
kako je
A
,A
= sin
i
(
,(
= sin
iz poslednje jednakosti sledi

( A
,( ,A ,
r

=
.oznato je da proizvod
,( ,A
< potencija take - u odnosu na kruznicu opisanu
oko ,/0D (tanije njena apsolutna vrednost), ne zavisi od izbora seice kroz -.
,ko tu seicu izaberemo tako da prolazi kroz !, dobijamo
,( ,A
3 /
*
< d
*
.
-ada se poslednja jednakost moe predstaviti u obliku
( )
( ) A( ( A
A( ,
d / r
) sin(
sin
* *


+

+
=
%maju"i u vidu da je

A( ,
3
( ) + sin ( A
3*-(,/0)
i prema sinusnoj teoremi
A(
) sin( +
3
/ *
'
'>
dobijamo
/
d /
r
*
* *

= .

A'
A
B
B'
C
C'
D
D'
!
O
k
!'

slika 12.
.rethodna dva primera pokazuju da centri i poluprenici opisane i upisane kruznice
u etvorougao ,9/909D9 zavise iskljuivo od uzajamnog poloaja taaka - i !. To
znai da ako taku - &iksiramo, a normalne tetive ,0 i /D pustimo da rotiraju oko
-, dobijamo beskonano mnogo tangentno tetivnih etvorouglova ,9/909D9, za sve
njih je k
'
(TB=
'
) opisana a k
*
(-Br) upisana kruznica.
'7

Iiteratura)
'. Jojislav .etrovi", Tangentni i tetivni etvorouglovi, 99.rosvetni pregled99,
/eograd, 'HH7,
*. =. To$i", J. .etrovi", .roblemi iz geometrije, 99-tilos99, (ovi -ad, 'HH>
6. J.J. .arasolov, ?adai po planimetrii, 99(auka99, :oskva, 'H47
;. D. Iopandi", ?birka zadataka iz osnova geometrije, 99-avez studenata
prirodno matematikog &akulteta99, /eograd, 'HC'.
'C