Zelena Regulativa

JULI 2003.
-prva faza-
NACRT ODLUKE-PROPISA
PROJEKAT
ZELENA REGULATIVA BEOGRADA
URBANISTI^KI ZAVOD BEOGRADA
JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E
Prof. dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh.

Qiqana BAJC, dipl.in`.pejz.arh.
Mere i instrumenti za ostvarewe Odluke :

Andreja TUTUNYI], dipl.in`.pejz.arh. - [umarski fakultet
Sowa NOVAK, dipl.in`.pejz.arh. - student poslediplomac {umarskog fakulteta
Gordana [E[LIJA, dipl.in`.pejz.arh. - student poslediplomac {umarskog fakulteta
Prikaz me|unarodnih iskustava planirawa zelenog prostora i regulative:
Prikaz studije o gradskim {umama Bruklina:

Stawe ìvotne sredine:

Valentina STER\EVI], dipl. pr. planer
Biqana GLAMOÎ], dipl.in`.pejz.arh.
Javni zeleni prostori, stawe i problemi:

\ur|ica IVANÊVI], dipl. in`. pejz. arh. - JKP Zelenilo Beograd
Gradske, prigradske i za{titne {ume, stawe i problemi:

Goran DRA@I], dipl. in`. {umarstva - Srbija {ume; {umsko gazdinstvo Beograd
Rasadni~ka proizvodwa, stawe, problemi ipredlozi:

Prof. dr Mihajlo GRBI], dipl.in`.pejz.arh. - [umarski fakultet
Nade`da \AKOVI] PETROVI] dipl.in`.pejz.arh. - Zavod za za{titu prirode Srbije

Prirodna dobra, stawe i problemi,i utvr|ivawe statusa javno prirodnog dobra:
Prirodno dobro Botani~ka ba{ta Jevremovac stawe i problemi:

Prof.dr Slobodan JOVANOVI], dipl. biolog - Biolo{ki fakultet
OBRA\IVAÎ:
Branislav BO@OVI], dipl.in`. - Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine

Mirjana GUCI], dipl. pravnik - Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine
KONSULTANTI:

Biqana GLAMOÎ], dipl.in`.pejz.arh. - Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine
Valentina STER\EVI], dipl. pr. planer - Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine
Metodologija, koncepcija, sinteza i redakcija:
TIM ZA SINTEZU:
Prof. dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh. - [umarski fakultet
Rukovodilac stru~nog tima, metodolog i konceptor projekta:
Qiqana BAJC, dipl.in`.pejz.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda
Rukovodilac izrade projekta:
RADNI TIM :
Javno urbanisti~ko preduze}e
Direktor sektora za finansijske,pravne i op{te poslove

Zorica Kosovi}, dipl. ekonom.
mr Nata{a Danilovi}, dipl. in`. arh.
Direktor sektora za regulaciono urbanisti~ko

planirawe i ure|ewe prostora-potez jugoistok

planirawe i ure|ewe prostora-potez severozapad
Mirjana Paunovi}, dipl. in`. arh.
Zamenik direktora Urbanisti~kog zavoda

Prof. dr Zoran @egarac, dipl. ma{. in`.
Prof. dr Vladimir Macura, dipl. in`. arh.
Direktor Urbanisti~kog zavoda
Ivan MIKEQEVI], dipl. pr. planer - Urbanisti~ki zavod Beograda
Emil DIMITROV, dipl.in`.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda
Marija MILOVANOVI], dipl.in`.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda
Saradnici:
Nemawa JEVTI], dipl.in`.pejz.arh.
Prof. dr Jasminka CVEJI] dipl. in`. pejz. arh.

Anica TEOFILOVI], dipl. in`. pejz. arh.
Andreja TUTUNYI], dipl.in`.pejz.arh.
Fotodokumentacija:
Naslovna strana i prelom teksta:

Nemawa JEVTI], dipl.in`.pejz.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda
Analiza zastupqenosti razli~itih tipova postoje}ih zelenih prostora grada,

na teritoriji GUP-a i prikaz odnosa postoje}eg i planiranog stawa prostora:
Anica TEOFILOVI], dipl.in`.pejz.arh.
Anica TEOFILOVI], dipl. in`. pejz. arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda

Grafi~ka obrada karata:
Metod za procenu nov~ane vredniosti drve}a,`buwa i nov~ane kompenzacije:

Konsultacije:
Branislava MILI]EVI], dipl.in`.pejz.arh. - Sekretarijat za komunalne i stambene poslove
Slobodan RADOVANOVI], dipl.in`. pejz.arh. - JKP Zelenilo Beograd
@ivan Rado{, dipl. in`. saob. - Institut za puteve
Finansirawe, politika, nadle`nost i instrumenti:

Mira GWATOVI], dipl. ekonom. - Urbanisti~ki zavod Beograda

Valentina STER\EVI],dipl. pr. planer
Nade`da \AKOVI] PETROVI] dipl.in`.pejz.arh.
7
7
1.3 CIQEVI IZRADE PROJEKTA
1.4 FAZE IZRADE PROJEKTA ZELENA REGULATIVA BEOGRADA
2.2.6.1 Botani~ka ba{ta Jevremovac
2.2.1 Numeri~ki prikaz zastupqenosti zelenih struktura koje

odràvaju JKP Zelenilo - Beograd i JP Srbija {ume.
2.2.2 Stawe gradskih, prigradskih i za{titnih {uma
Prilog I. Tabelarni prikaz povr{ina i stawa {uma
i {umskih stani{ta po namenama
2.2.3 Stawe parkova i skverova
2.2.4 Stawe drvoreda
Prilog II. Tabelarni prikaz brojnog stawe po
vrstama drve}a u drvoredima.
2.2.5 Stawe zelenih povr{ina u otvorenim stambenim blokovima
2.2.6 Stawe za{ti}enih prirodnih dobara
Prilog III.Spisak za{ti}enih prirodnih dobara na podru~ju
Beograda.
2.2 PRIKAZ STAWA ZELENIH POVR[INA GRADA
2.1.1 Problemi u tretmanu za{ti}enih prirodnih dobara

2.1.2 Problemi u tretmanu parkova i skverova
2.1.3 Problem i u tretmanu drvoreda
2.1.4 Problemi u tretmanu rasadnka
2.1.5 Problemi u tretmanu zelenih povr{ina u
stambenim zonama
2.1.6. Problemi u tretmanu zelenih povr{ina priobaqa
2.1.7 Problemiu tretmanu gradskih, prigradskih i
za{titnih {uma
2.1 PROBLEMI ZA[TITE, PLANIRAWA, IZGRADWE I ODR@AVAWA

SISTEMA ZELENIH POVR[INA GRADA
20
18
19
16
18
14
14
14
13
12
13
9
10
11
12
1.2 ZNAÂJ IZRADE PROJEKTA
2.0 PRIKAZ POSTOJE]EG STAWA
1.1 POLAZNE OSNOVE I POVOD ZA IZRADU PROJEKTA
1.0 UVOD
SADR@AJ:
32
35
32
31
28
28
26
26
27
28
26
23
24
21
22
2.6.1 Istorijat zakonodavstva u oblasti planirawa, podizawa,

za{tite i odràvawa zelenih povr{ina
2.6.2 Dana{we zakonodavstvo u oblasti podizawa, za{tite i
odràvawa zelenih povr{ina
2.6 VA@E]A REGULATIVA
2.5.3 Finansirawe ostalih zelenih povr{ina

2.5.4 Zakqu~ne konstatacije
2.5.2.1 Zakonodavstvo u oblasti finanisrawa javnih zelenih

povr{ina i {uma
2.5.2.2 Raspodela sredstava
2.5.1 Podela nadle`nosti, organizacija poslovawa

2.5.2 Finansirawe javnih zelenih povr{ina i {uma
43
42
42
41
42
39
40
37
39
2.5 NADLE@NOST, ORGANIZACIJA POSLOVAWA, SISTEM KONTROLE,

FINANSIRAWA, URE\EWA I ODR@AVAWA ZELENIH POVR[INA 37
2.4.1 Pregled Generalnih urbanisti~kih planova

2.4.2 Pregled Detaqnih urbanisti~kih i Regulacionih planova
2.4 POSTOJE]A URBANISTI^KA DOKUMENTACIJA
2.3.5.1 Prikaz Studije o gradskim [umama

Bruklina (Wujork)
2.3.5.2 Prikaz podataka o uticaju zelenih povr{ina na kvalitet ìvotne sredine na osnovu dostupne literature
2.3.1 Kvalitet vazduha

2.3.2 Komunalna buka
2.3.3 Uticaj zaga|uju}ih materija na zdravqe stanovnika Beograda
2.3.4 Zemqi{te
2.3.5 Uloga zelenih povr{ina u podizawu kvaliteta ìvotne
sredine
2.3 STAWE @IVOTNE SREDINE
2.2.7 Postoje}e stawe rasadnika
2.2.6.2 Bawi~ka {uma

2.2.6.3 Veliko i Malo ratno ostrvo
2.2.6.4 Kulturno-istorijska prostorna celina Top~iderKo{utwak
61
3.7 NEMA^KA
80
81
82
83
84
84
3.12 ZELENI ZAKONI U SAD
3.12.1 Prevod model zakona o zelenim prostorima Luizijane

3.13 ZAKQU^NA RAZMATRAWA
3.14 PREDLOG HARMONIZACIJE DOMA]E REGULATIVE

SA SAVREMENIM EVROPSKIM I SVETSKIM RE[EWIMA
4.0 OSNOVE I PREDLOZI ZA DONO[EWE REGULATIVE
4.1 DEFINISAWE TIPOVA ZELENIH PROSTORA GRADA
76
76
3.11 POQSKA
3.11.1Sistem zelenih struktura Var{ava
72
72
69
69
67
67
3.10 Ê[KA REPUBLIKA

3.10.1Sistem zelenih struktura ê{ih Bu|ejovica
3.9.1 Zelene strukture Osla
3.9 NORVE[KA
3.8.1 Zelene strukture Be~a

Prilog V. Zakoni o za{titi drve}a i
merama za za{titu drve}a na gradili{tima Be~
3.8 AUSTRIJA
63
60
3.8 ITALIJA
3.7.1 Zelene struture Minhena
50
52
55
56
57
50
49
43
3.1 [VEDSKA
3.2 DANSKA
3.3 [PANIJA
3.4 HOLANDIJA
3.5 ENGLESKA
Prilog IV. Prevodi Parlamentarnih Planerskih Upustava,
(Parliamentary Planning Guidance Notes): Zeleni prsten
(PPG2) i Sport, otvorene prostora i rekreaciju (PPG17)
3.0 PRIKAZ ME\UNARODNIH, POSEBNO EVROPSKIH

ISKUSTAVA PLANIRAWA ZELENIH PROSTORA I REGULATIVE
2.6.3 Zakqu~ne konstatacije
2.6.2.1 Planirawe, ure|ewe, podobnost objekta za upotrebu,

za{tita i odràvawe
97
98
7.0 LITERATURA
96
6.0 PREDLOG BUDU]IH ZADATAKA
Prilog VIII. Nacrt odluke o za{titi i

unapre|ewu zelenih povr{ina Beograda sa prilozima
93
4.8 PREDLOG INFORMISAWA,

EDUKACIJE I UÊ[]A JAVNOSTI
5.0 PREDLOG ODLUKE O ZA[TITI I

UNAPRE\EWU ZELENIH POVR[INA BEOGRADA
92
90
90
91
91
92
89
89
88
89
88
88
88
4.7 PREDLOG MONITORINGA IZGRADWE, ZA[TITE

I ODR@AVAWA SISTEMA ZELENIH POVR[INA GRADA
4.6 PREDLOG FINANSIRAWA ZELENIH POVR[INA

4.6.1 Zasnovanost finansirawa delatnosti
4.6.2 Finansirawe delatnosti
4.6.2.1 Mere iz nadle`nosti grada
4.6.2.2 Mere iz republi~ke nadle`nosti
Prilog VII. Procena nov~ane vrednosti
drve}a, `buwa i ostalog biqnog materija
4.5 PREDLOG OSNIVAWA JAVNE INSTITUCIJE

ZA GAZDOVAWE ZELENIM POVR[INAMA GRADA
4.5.1 Direkcija za zelene povr{ine grada
4.4. DIFERENCIJACIJA REGULACIJE ZA

SPECIFI^NA PODRU^JA GRADA BEOGRADA
4.4.1 Diferencijacija parametra i
pravila planirawa zelenih povr{ina grada
4.4.2. Diferencijacija uslova odràvawa zelenih struktura
4.3 PREDLOG PRAVILA PLANIRAWA, PODIZAWA,

URE\EWA I ODR@AVAWA ZELENIH POVR[INA
Prilog VI. Pravila za postavqawe bilborda na zelenim povr{inama
4.2 DEFINISAWE NAÎNA UTV\IVAWA

STATUSA JAVNOG PRIRODNO DOBRA
Prirodno dobro Botani~ka ba{ta Jevremovac stawe i problemi:

Prof.dr Slobodan JOVANOVI],biolog
OBRA\IVAÎ:
Branislav BO@OVI], dipl.in`.

Mirjana GUCI], dipl. pravnik
KONSULTANTI:
Metodologija, koncepcija, sinteza i redakcija:

Prof.Dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh.
TIM ZA SINTEZU:
Rukovodilac stru~nog tima, metodolog i konceptor projekta:

Prof.dr Jasminka CVEJI] dipl. in`. pejz. arh.
Rukovodilac izrade projekta:

RADNI TIM :
Direktor sektora za finansijske,pravne i op{te poslove

Zorica Kosovi}, dipl. ekonom.

planirawe i ure|ewe prostora-potez jugoistok
mr Nata{a Danilovi}, dipl. in`. arh.

planirawe i ure|ewe prostora-potez severozapad
Mirjana Paunovi}, dipl. in`. arh.
Zamenik direktora Urbanisti~kog zavoda

Prof. dr Zoran @egarac, dipl. ma{. in`.
Direktor Urbanisti~kog zavoda

Prof. dr Vladimir Macura, dipl. in`. arh.
Javno urbanisti~ko preduze}e
PROJEKAT ZELENA REGULATIVA BEOGRADA
Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine

Univerzitet u Beogradu, [umarski fakultet
Univerzitet u Beogradu, Biolo{ki fakultet
SARADWA SA INSTITUCIJAMA:
Nemawa JEVTI], dipl.in`.pejz.arh
Naslovna strana i prelom teksta:
Analiza realizacije zelenih prostora iz urbanisti~ke dokumentacije:

Grafi~ka obrada katrata:

Konsultacije:
Branislava MILI]EVI], dipl.in`.pejz.arh.
Slobodan RADOVANOVI], dipl.in`.pejz.arh.
Metod za procenu nov~ane vredniosti drve}a,`buwa i nov~ane kompenzacije:

Finansirawe,politika, nadle`nost i instrumenti:

Mira GWATOVI], dipl. ekonom.
Mere i instrumenti za ostvarewe Odluke :

Valentina STER\EVI],dipl. pr. planer

Sowa NOVAK, dipl.in`.pejz.arh.
Gordana [E[LIJA, dipl.in`.pejz.arh.
Prikaz me|unarodnih iskustava planirawa zelenog prostora i regulative:
Prikaz studije o gradskim {umama Bruklina:

Stawe ìvotne sredine:

Javni zeleni prostori, stawe i problemi:

\ur|ica IVANÊVI], dipl.in`.pejz.arh.
Prirodna dobra, stawe i problemi,i utvr|ivawe statusa javno prirodnog dobra:

Rasadni~ka proizvodwa, stawe, problemi ipredlozi:
Prof.Dr Mihajlo GRBI], dipl.in`.pejz.arh.
27
UVOD
Zavod za za{titu prirode Srbije

JKP Zelenilo Beograd
JP Srbija{ume
Institut za puteve
27
UVOD
UVOD
nepostojawe validnih studija - dokumentacione osnove o postoje}em stawu

ve}ine zelenih gradskih povr{ina;
Razmatraju}i stawe i perspektive razvoja zelenih povr{ina Beograda u funkciji

planskog sagledavawa i sprovo|ewa Generalnog plana Beograda, konstatovano je da
u Beogradu, duì niz godina ne postoji strategija realizacije planovima definisanog sistema zelenila i adekvatna i kontinuirana politika finansirawa, kao i
dosledna primena zakona i propisa u ovoj oblasti. Tako|e su zna~ajni i drugi
nedostaci i problemi, kao {to su:
Polaze}i od preliminarno uo~enih i nazna~enih kqu~nih problema podizawa,

ure|ewa, odràvawa i za{tite zelenih povr{ina, u toku izrade Generalnog plana
Beograda 2021. godine, uo~eni su problemi vezani za stawe i perspektive razvoja
zelenih povr{ina Beograda, {to je uglavnom posledica nedostatka eksplicitne regulative u ovoj oblasti i neravnopravne uloge zelenila sa ostalim faktorima politike razvoja.
1.2 ZNAÂJ IZRADE PROJEKTA
Polazne osnove za izradu projekta su Akcioni plan za{tite ìvotne sredine

Beograda, Nacrt Generalnog plana Beograda 2021. godine, a povod za izradu projekta
je Zakqu~ak Izvr{nog odbora Skup{tine grada, broj 501-2648/02-IO od 16. decembra
2002. godine kojim je doneta Odluka o pristupawu izradi Projekta za{tite i razvoja
zelenih povr{ina Beograda Zelena regulativa Beograda, radi regulisawa
upravqawa sistemom zelenih povr{ina Beograda, odnosno wihove izgradwe,
ure|ewa, odràvawa i za{tite.
1.1 POLAZNE OSNOVE I POVOD ZA IZRADU PROJEKTA
1.0 UVOD
nepostojawe katastra zelenih povr{ina grada;
nepostojawe monitoringa stawa zelenih povr{ina;
zanemarqiva realizacija planiranih zelenih povr{ina;
nere{eni imovinsko-pravni odnosi i nekontrolisana prenamena zelenih
povr{ina u gradsko gra|evinsko zemqi{te;
nepo{tovawe kriterijuma ozelewavawa naseqa u okviru urbanisti~ke i
tehni~ke dokumentacije, odnosno wihova realizacija;
neefikasna organizacija upravqawa zelenim povr{inama grada;
nedosledna primena propisa i odluka u oblasti nadzora, kontrole i dr.
Uo~eni problemi i nedostatak relevantne legislative i podataka o zelenim povr{inama grada, povod su za dono{ewe odluke Izvr{nog odbora Skup{tine grada o
angaòvawu tima stru~waka na izradi Zelene regulative Beograda, kojom bi se,
S tim u vezi razmatrani su mogu}i na~ini i pravci za prevazilaèwe sada{wih parcijalnih i nedovoqnih regulatornih mera, odnosno mogu}nosti sagledavawa stawa i
pripremawa i dono{ewa odgovaraju}ih dokumenata, programa i projekata, u ciqu
obezbe|ewa uslova za normativno ure|ewe i funkcionisawe sistema upravqawa
(planirawa, projektovawa, izgradwe, za{tite i odràvawa) zelenim povr{inama i
u tom smislu pribliàvawa Beograda modernim evropskim gradovima.
Budu}i da su navedeni razlozi konstatovani u okviru analize lo{ih iskustava u

realizaciji zelenih povr{ina definisanih prethodnim GUP-om, stru~ni tim koji je
u~estvovao u izradi tematske oblasti Sistema zelenih povr{ina grada zauzeo je
stav da je za implementaciju novog Generalnog plana Beograda 2021. godine neophodno pripremiti osnove i obezbediti reviziju odgovaraju}ih propisa, odnosno odluka
kojima se reguli{e oblast za{tite zelenih povr{ina. Ovaj stav podrào je
Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine, Sekretarijat za komunalne i stambene
poslove, JKP Zelenilo Beograd i JP Urbanisti~ki zavod Beograda.
Inicirawe izrade standarda i normativa planirawa, izvo|ewa i

odràvawa zelenih povr{ina;
Inicirawe utvr|ivawa stvarnog stawa fonda zelenih povr{ina Beograda,

wegove veli~ine, prostornog rasporeda i funkcionalnosti;
Izrada nacrta unapre|ewa finansirawa, odràvawa i realizacije zelenih

povr{ina grada Beograda;
Izrada nacrta Odluke o za{titi i unapre|ewu zelenih povr{ina

Beograda
Inicirawe dono{ewa regulacije i uspostavqawa javne institucije za

za{titu, unapre|ewe i realizaciju sistema zelenih povr{ina Beograda;
faza - Izrada Katastra zelenih povr{ina grada Beograda.
IV
faza Izrada Strategije izgradwe i odràvawa zelenih povr{ina grada

Beograda.
III faza Izrada Plana op{teg ure|ewa sistema zelenih povr{ina grada
Beograda.
II
I faza - Izrada nacrta Odluke o za{titi i unapre|ewu zelenih povr{ina

Beograda
Projekat Zelena regulativa Beograda obuhvata ~etiri faze rada:
1.4. FAZE IZRADE PROJEKTA ZELENA REGULATIVA BEOGRADA
Realizacija navedenih ciqeva obuhvata vi{e faza rada na projektuZelena regulativa Beograda. U priloènom materijalu obuhva}ena je I faza rada - izrada predloga Odluke o za{titi i unapre|ewu zelenih povr{ina Beograda. Faze rada na izradi projekta Zelena regulativa Beograda prikazane su u ta~ki 1.4.
Ciqevi izrade projekta su:
1.3 CIQEVI IZRADE PROJEKTA
Beograda.
u relativno kratkom roku, analiziralo i sagledalo stawe i podaci o zelenim povr{inama grada, a zatim, u saradwi sa nadle`nim gradskim i stru~nim institucijama
pristupilo dono{ewu gradske Odluke o za{titi i unapre|ewu zelenih povr{ina
UVOD
PRIKAZ POSTOJE]EG STAWA
Problemi u tretmanu, odnosno u zakonom propisanom odnosu prema za{ti}enim

prirodnim dobrima, ogledaju se pre svega u nepo{tovawu mera za{tite, unapre|ewa,
kori{}ewa i prezentacije prirodnog dobra. Ovde se prvenstveno misli na
Javno komunalno preduze}e - koje, shodno zakonu, utvr|ivawem uslova iz svoje

nadle`nosti, u~estvuje u postupku planirawa, a koje se nije izborilo za po{tovawe
izdatih uslova, ili je pak davawem saglasnosti za izgradwu privremenih objekata na
2.1.1 Problemi u tretmanu za{ti}enih prirodnih dobara
Lokalna vlast - koja nije obezbedila permanentnu edukaciju i informisawe javnosti

o stawu i funkciji sistema zelenih povr{ina grada u za{titi wegove ìvotne sredine.
Gra|ani, pojedini ìteqi ovoga grada - koji ~esto nesavesnim pona{awem dovode do
uzurpacije, degradacije, prqawa i uni{tavawa kako zelenila tako i parkovskog
mobilijara: klupa, rasvete, ~esmi i sl.
Organi lokalne samouprave - koji su u~estvovali u izdavawu dozvola za izgradwu

objekata na zelenim povr{inama, ili tu izgradwu nisu spre~ili;
Organi uprave - koji u~estvuju u dono{ewu planova, a koji su direktno ili indirektno odgovorni za planirawe, sprovo|ewe planova, podizawe i za{titu zelenih
povr{ina i dono{ewe odgovaraju}e regulative. Odgovornost snose i za nepostojawe
katastra postoje}ih zelenih povr{ina, kao i za nepostojawe sveobuhvatnog informacionog sistema o zelenim povr{inama grada;
Struka se tako|e nije izborila da se Zakonom o planirawu i izgradwi, odnosno

drugim relevantnim zakonima, uvede pojam sistema zelenih povr{ina i propi{e
obaveza izrade detaqnih predeono-ekolo{kih osnova sa kartirawem i vrednovawem
gradskih biotopa, {to bi predstavqalo bazu za planirawe ovog sistema, a na op{te
prihva}enim principima odrìvosti;
Struka - ovde se pre svega misli na pejza`ne arhitekte koji do sada nisu pokazali
dovoqno interesovawa, èqe i upornosti da na planu za{tite postoje}ih i
unapre|ewu zelenih povr{ina ne{to kvalitativno promene. Ove promene, izme|u
ostalog, odnose se na izmenu postoje}e zakonske regulative koja zelene povr{ine,
neprimereno wihovoj multifunkcionalnoj ulozi i zna~aju za ìvotnu sredinu grada,
svrstava u komunalne delatnosti;
Pre nego {to se pristupi detaqnijoj analizi mnogih problema koji su do sada uticali
na planirawe, podizawe i o~uvawe zelenih povr{ina na teritoriji grada, najpre se
treba osvrnuti na one aktere i gradske strukture koji su direktno odgovorni za postoje}e stawe. To su, pre svega:
Planeri - koji su, kroz plansku dokumentaciju, vr{ili delimi~nu promenu namene
kako postoje}ih zelenih povr{ina, tako i planskim dokumentima predvi|enih, a
nerealizovanih zelenih povr{ina. Na ovo je, u posledwem periodu, delom uticala i
ekspanzija nesankcionisane bespravne izgradwe, koja je na mnogim lokacijama u gradu
drasti~no mewala stawe, a time i mogu}nost daqeg sprovo|ewa i realizacije planske dokumentacije. Me|utim, nisu retki ni primeri ne opravdanih planerskih
stavova. êsto, pod vidom privremenih promena, trajno su se gubili prostori planirani za ozelewavawe.
zelenim povr{inama odgovorno za izmenu stawa pojedinih postoje}ih zelenih

povr{ina;
2.1 PROBLEMI ZA[TITE, PLANIRAWA, IZGRADWE I ODR@AVAWA

ZELENIH POVR[INA GRADA
2.0 PRIKAZ POSTOJE]EG STAWA
Zna~ajan
problem,
u
tretmanu
za{ti}enih prirodnih dobara, predstavqaju ~esto nere{eni imovinsko
pravni odnosi. Naime, uredbom o za{titi prirodnog dobra utvr|uje se wegov
staralac, kao i mere nege i za{tite tog
prirodnog dobra. Me|utim, zakon je
ostao nedore~en u pogledu odre|ivawa
~ija su pre~a prava. Ova nedore~enost
najvi{e dolazi do izraàja kod potrebe
za ukidawem uredbe o za{titi, kada su
prisutna dva opre~na interesa. Jedan je
interes vlasnika koji smatra da ima sva
prava, ukqu~uju}i i pravo otu|ewa (prodaje, se~e i sl.), a koji je suprotan, ili bi
to trebao da bude, interesu op{tine ili
dru{tva koje je donelo uredbu o za{titi,
kao vi{i interes dru{tvene zajednice.
Iz ovih navoda jasno se vidi koliko je

bilo nasrtaja i uzurpacije na prirodno
dobro, tako da ve} vi{e od dve godine
traje polemika da li treba skinuti
za{titu ili ne (Slika 1).
Slika 1. Izliv vode iz bazena SRC Bawica
Najve}i problem danas predstavqa

privremena zaposednutost jednog dela
zelenih povr{ina privremenim objektima, kioscima, deponovanim sme}em i dr.
Jedan od mnogobrojnih primera je bio i
savski skver (Slika 2).
Imaju}i u vidu stawe u kome se danas

nalaze parkovi i skverovi u Beogradu,
nije te{ko zakqu~iti kakav odnos prema
zelenim povr{inama u gradu imaju ne
samo gra|ani, ve} i one gradske strukture, koje bi, po slovu zakona, morale da
se brinu o wihovom odràvawu i
unapre|ewu.
Slika 2. Uzurpacija skvera izgradwom kioska
10
ne postoje sredstva kojima bi se vr{io monitoring za{ti}enih prirodnih

dobara;
nema dovoqno sredstava u okvirima inspekcijskog delovawa kojima bi se
striktno sprovela za{tita;
nema dovoqno predvi|enih pa ni sprovodqivih sankcija za prekr{ioce.
2.1.2 Problemi u tretmanu parkova i skverova
U slu~aju za{tite pojedina~nog drve}a zapaà se wihov razli~iti tretman. Za neka

se moè re}i da su u potpunosti pod za{titom, dok su neka u nemilosti vlasnika i
staraoca. De{avalo se da su izdavane dozvole za gradwu na parcelama na kojima su
za{ti}ena stabla i da su ista pose~ena, a da se nije moglo postoje}im zakonskim
merama spre~iti wihovo uni{tewe. Evidentni su i slede}i problemi:
Polygonum multiflorum, Paeonia banatica, Leontopodium alpinum Cass., Salvia officinalis L.,
Ilex aquifolium L., Rhododendron ferrugineum L., Forsythia europaea Deg. et Bald., Gentiana
lutea subsp. symphiandra i brojne druge).
Jedan od zna~ajnih problema koji jeste zakonom sankcionisan, ali nedovoqno kontrolisan o~ituje se u ~estoj pojavi da se na pijacama slobodno prodaju za{ti}ene
vrste, koje nisu produkt rasadni~ke proizvodwe, na primer: Ruscus aculeatus L.,
Zna~ajno pitawe je utvr|ivawe kriterijuma za{tite u slu~ajevima kada su jasni prioriteti razvoja grada, a istovremeno i jasni interesi za{tite prirode. U ovakvim
slu~ajevima neophodno je u~e{}e {ire dru{tvene zajednice, odnosno izja{wavawe
zajednice o wenim prioritetnim interesima.
nekada{wa putarska ku}a je po smrti putara od strane wegove unuke

otkupqena kao stambeni objekat, a kasnije pretvorena u pe~ewaru;
stovari{te gra|evinskog materijala u neposrednoj blizini hotela
Mladost umesto da je preme{teno jo{ je pro{ireno ~ime se jo{ vi{e
ugrozilo postoje}e stawe;
hotel Mladost je pro{irio parking prostor na ra~un {umskog zemqi{ta;
postoje}i neuslovni objekti unutar {ume koji se koriste za stanovawe
pri{ireni su, dogra|eni i oboga}eni izgradwom prate}ih {upa, garaà i
sl.;
do sada de{avawa vezana za taj prostor odvijala su se kao da za{tita ne
postoji. Zloupotreba ovog prostora ogleda se u divqoj gradwi, deponovawu
gra|evinskog {uta i drugih vrsta ~vrstog otpada u probijawu puteva,
parkinga, kra|i drveta i naro~ito nenamenskog kori{}ewa. Vatre se pale
na svakom mestu, kolima se ulazi u {umu, iznosi iz {ume sve {to moè da
se koristi.
Atak investitora na za{ti}ena prirodna dobra kao i na druge zelene povr{ine grada
proisti~e, izme|u ostalog, zbog vaè}e blage kaznene politike i neefikasne realizacije kaznenih odredbi. Ovde se pre svega misli na naknadu koju izvr{ilac pla}a
za uni{teno prirodno dobro, a koja se grubo obra~unava po m3 drvne mase, {to nije
pravi pokazateq vrednosti uni{tenog prirodnog dobra.
nepo{tovawe uslova i mera za{tite koje, obra|iva~u plana, dostavi Zavod za

za{titu prirode Srbije, u postupku zakonom predvi|ene saradwe na izradi planskih
akata. Najboqi primer za navedeni probem predstavqaju objekti koji danas egzistiraju u podru~ju za{ti}enog prirodnog dobra Bawi~ka {uma. Od kada je Skup{tina
grada donela re{ewe o za{titi desilo se slede}e:
Slika 4. Neadakvatan za{tita drve}a - prilikom

rekonstrukcije infrastrukturnih vodova
Slika 5. Neadakvatan za{tita drve}a - prilikom

rekonstrukcije infrastrukturnih vodova
Problem o~uvawa postoje}ih i podizawa novih drvoreda u uslovima optere}ene gradske

sredine (zaga|ewe vazduha i zemqi{ta) je naro~ito izraèn.
Mnogi drvoredi su ukloweni prilikom pro{irivawa ulica, o{te}eni prilikom
2.1.3 Problem u tretmanu drvoreda
Ovakvo stawe parkovskih povr{ina i skverova je, pre svega, posledica neadekvatne
zakonske regulatine, kaznene politike, nedostatka ~uvarske slu`be, ali i svesti
gra|ana i politi~ara o potrebi za{tite i o~uvawa parkova i skverova grada.
Veliki problem predstavqa i uni{tavawe sadnog materijala i parkovskog mobilijara od strane nesavesnih gra|ana, neadekvatno odràvawe od strane nadle`ne
slu`be, ali i do nedavno, prenamena zelenih povr{ina kroz izdavawe privremenih
re{ewa zarad ubirawa ve}e op{tinske rente (do nedavno primer Keja u Zemunu, od
hotela Jugoslavije do [arana). Pored neplanskog zaposedawa, parkovi su ugroèni i
prenamenom prostora u postupku izmena i dopuna planske dokumentacije. Kao na
primer, oduzimawe dela Terazijskog parka radi izgradwe poslovnog prostora (Slika
3).
Slika 3. Uzurpacija parka za izgradwu objekta
Slika 7. Neadakvatan za{tita drve}a - prilikom rekonstrukcije saobra}ajnica
11
Razloga oteànog zasnivawa novih drvoreda ima vi{e. Jedan od razloga je primena
lo{eg sadnog materijala, nedostatka {kolovanih drvorednih sadnica u na{im rasad-
Drvoredi u ulicama centralnih delova grada, u kojima je evidentan nedostatak ve}ih

zelenih povr{ina (primer Starog grada, Vra~ara), su iz tog razloga od posebnog
zna~aja. Stoga bi wihova za{tita trebala da ima prioritet pri aktivnostima urbane
obnove i rekonstrukcije ulica.
postavqawa podzemnih instalacija ili neblagovremeno primewenih mera nege. Najboqi

primeri su: drvored du` Bulevara kraqa Aleksandra, u ulici Yorya Va{ingtona, 27.
marta i dr. (Slike 4 - 9).
Slika 8. Neadakvatan tretman drvoreda - se~a drvoreda u Ko{utwaku Slika 9. Neadakvatan tretman drvoreda - se~a drvoreda u Ko{utwaku
razlozi nepoznati
razlozi nepoznati
Slika 6. Neadakvatna za{tita

drve}a - prilikom rekonstrukcije saobra}ajnica
Slika 11. Stablo magnolije u Boti}evoj 12.
Ne mawe prisutan problem je lomqewe mladih sadnica iz obesti ili prilikom

parkirawa, kra|a i dr. od strane nesavesnih gra|ana (Slika 10).
nicima. Drugi razlozi su zaga|ewima optere}ena gradska sredina, nedovoqna nega

drve}a u drvoredima, kao i sve uo~qivija, nedopustiva praksa da se vodonepropustan zastor trotoara izvodi gotovo do samog korenovog vrata drve}a.
Slika 10. Oborene i polomqene dvroredne sadnice kod Sajmi{ta
12
Problem tako|e predstavqa uzurpacija zelenih povr{ina izgradwom nelegalnih

objekata, posebno u otvorenim stambenim blokovima. Ovakvi primeri su prisutni na
U stambenim zonama prisutan je izostanak odgovaraju}ih mera nege i odràvawa

zelenih povr{ina. Posledice ovakvog odnosa su uni{teni ili degradirani
travwaci, na kojima su ~esto zastupqene samo ruderalne zajednice. De~ija
igrali{ta se uglavnom ne odràvaju. Sprave za igru dece su naj~e{}e polemqene,
pesak u pe{~anicima se ne zamewuje i ostali prate}i mobilijar je uni{ten.
2.1.5 Problemi u tretmanu zelenih povr{ina u stambenim zonama
Proceduru nabavke semenskog i repro-materijala svakako treba pojednostaviti i

omogu}iti i mawim rasadni~arima da se konkurentno pojave na trì{tu, {to se moè
posti}i osnivawem berze dendro i cvetnog materijala. Imperativ za{tite treba da
bude o~uvawe najlep{ih i najvrednijih primeraka autohtone i alohtone dendroflore na teritoriji grada i takvi primerci mogu da budu baza za genofond (Slika 11).
Rasadni~ka proizvodwa je zbog smawenih investicija u proteklom vi{egodi{wem

periodu zapostavqena. Potrebe grada za kvalitetnim sadnim materijalom su velike
i zna~ajno prevalaze ponudu beogradskih rasadnika. Uo~ava se potreba planskog
razvoja rasadni~ke proizvodwe za potrebe ozelewavawa grada.
2.1.4 Problemi u tretmanu rasadnika
Slika 12. Nedozvoqena izgradwa na zelenim povr{inama naseqa Vidikovac
Slika 14. Ure|eno dvori{te kompaktnog bloka
Slika 15. Primeri vertikalnog ozelewavawa
svim op{tinama na tertoriji grada (Slika 12).

Unutar kompaktnih stambeno-poslovnih blokova centralne zone, sa evidentnim
nedostatkom zelenih povr{ina mogu se na}i neure|ena dvori{ta koja predstavqaju
zna~ajne potencijalne zelene povr{ine u ovoj zoni (Slika 13, Slika 14). Tako|e
potencijal za nove zelene povr{ine predstavqaju krovovi, neure|eni yepovi i
fasade.
Slika 13. Neure|eno dvori{te kompaktnog bloka
13
Tako|e je potrebno smawiti veliko u~e{}e nepoèqnih vrsta kao: lipe, ameri~kog
jasena, crnog jasena, koji pored svog lo{eg kvaliteta i estetskog izgleda imaju
sklonost nekontrolisanog {irewa na {tetu hrastova, poqskog i belog jasena,
vo}karica, javora, bele topole i vrbe kao i ostalih vrsta koje su po svojim osobinama
daleko kvalitetnije. Pored pomenutih problema {ume su optere}ene ogromnim
koli~inama sme}a, {uta, olupina i guma.
Postoje}e {ume na teritoriji grada su ve}inom izdana~kog porekla, {to je problem

koga treba planski i stru~no hitno re{avati, na {ta stru~waci {umarstva ukazuju
ve} duè vreme. Prema upozorewima stru~waka vek ovih {uma je ograni~en i one su
ve} dostigle svoj fiziolo{ki maksimum. Prevo|ewe {uma u vi{i uzgojni oblik putem
konverzije ili rekonstrukcije je dug proces, {to je razlog za pomenutu hitnost
sprovo|ewa mera obnove.
2.1.7 Problemi u tretmanu gradskih, prigradskih i za{titnih {uma
Moè se tako|e konstatovati generalna zapu{enost priobaqa Save i Dunava sa brojnim neadekvatnim namenama, ispustima komunalnih otpadnih voda, kao i jo{ brojnijim nelegalnim ispustima. Zastupqenost ure|enih zelenih povr{ina du` ovih vodotoka je nedopustivo mala.
Atraktivnost ovih zona je izazvala pojavu velikog broja splavova koji zbog svojih
potreba uzupiriraju zelene povr{ine priobaqa. (Slika 16).
2.1.6 Problemi u tretmanu zelenih povr{ina priobaqa
Slika 16. Primer uzurpacije javnog povr{ine
Na Karti 3. priloèn je postoje}i sistem zelenih povr{ina grada (preuzeto iz

nacrta Generalnog plana Beograda 2021.
Na Karti 3. prikazan je postoje}i sistem zelenih povr{ina grada Beograda. Na

Grafikonu 1. prikazano je procentualnog u~e{}a tipova postoje}ih zelenih
povr{ina na teritoriji 11 Op{tina. Postoje}a Zastupqenost parkova, skverova i
gradskih {uma (pojedina~no i ukpno) po stanovniku za 11 Op{tina na teritoriji grada
data je u Tabeli 1, 2, 3.
[umskom gazdinstvu Beograd kao delu Javnog preduze}a Srbija{ume povereno je

na gazdovawe 16538.73 ha dràvnih i 11000 ha privatnih {uma i {umskog zemqi{ta, na
celokupnoj teritoriji grada Beograda (prema podacima [umskog gazdinstva Beograd).
Ukupna povr{ina javnih zelenih povr{ina o kojima se stara JKP Zelenilo Beograd iznosi 2.708, 59 ha i to: parkova 362, 00 ha, skverova 7, 99 ha, uli~nih
travwaka 19, 23 ha, zelenila saobra}ajnica 138, 60 ha, zelanila stambenih naseqa
1.092, 6 ha, gradskih {uma 521 ha, za{titnih pojaseva 39, 76 ha, obala i priobaqa 15,
21 ha, delimi~no ure|enih povr{ina 195, 32 ha, ostalih zelenih povr{ina 272 ha i
oko 52.875 pojedina~nog drve}a u drvoredima (prema podacima JKP Zelenilo
Beograd.
2.2.1 Numeri~ki prikaz zastupqenosti zelenih povr{ina koje odràvaju JK P

Zelenilo - Beograd i JP Srbija {ume.
2.2 PRIKAZ STAWA ZELENIH POVR[INA GRADA
Karta 1. (Karta postoje}ih zelenih povr{ina sa nazna~enim lokacijama za koje je

ura|ena fotodokumentacija) i Karta 2. (Pregled zelenih povr{ina sa ta~kama
ugroènosti u centralnoj zoni Zemuna i dela novog Beograda)
Tako|e je vidan problem stalnog pritiska na {ume radi promene wihove namene i
pretvarawa u gra|evinsko zemqi{te (spontanom gradwom) (Slike 17).
Slika 17. Uzurpacija gradske {ume Zvezdara

bespravnom gradwom
za{titi obale, vla`nih i mo~varnih ekosistema;

u redukciji zaga|ewa vazduha gradske sredine i uticaju na mikroklimatske
uslove;
u potencijalu za razvoj bliskih rekreacionih podru~ja grada.
14
Po nameni ove {ume su rekreativno-turisti~ki centri prvog stepena (73- {ifra

namene), za{tita voda prvog stepena (19 {ifra namene), za{tita zemqi{ta prvog
stepena (26 {ifra namene) i strogi prirodni rezervat (84 {ifra namene) (kodni
priru~nik za informacioni sistem o {umama Srbije).
U sredwoj zoni grada nalaze se {ume i {umska zemqi{ta na delu Ade Huje (32 ha),
delu Ade Ciganlije (92 ha), Ko{utwaku (338 ha) i Miqakovcu (80 ha).
Od ukupne povr{ine obraslo pod {umom je 470 ha, a pod {umskim zemqi{tem 73 ha.
b) [ume u sredwoj zoni grada
l
l
U centralnoj zoni treba ukazati pre svega na zna~aj {uma uz levu obalu Dunava, koji
se ogleda u:
a) [ume u centralnoj zoni grada
U Prilogu I. dat je tabelarni prikaz povr{ina i stawa {uma i {umskih stani{ta

po namenama.
U granicama Generalnog plana Beograda nalazi se mawi deo {uma kojima gazduje JP
[umsko gazdinstvo Beograd, dok se ve}i deo {uma kojima gazduje ovo preduze}e
nalazi van granica Generalnog plana, tj. na administrativnom podru~je grada
Beograda. Multifunkcionalni zna~aj ovih {uma i {umskih zemqi{ta za grad
Beograd je evidetan.
Na Karti 4. priloèn je prikaz postoje}eg stawa {uma po nameni
Prikaz postoje}eg stawa {uma i {umskog zemqi{ta kojima gazduje JP Srbija{ume

dat je po nameni i prikazano je na Karti 4.
2.2.2 Stawe gradskih, prigradskih i za{titnih {uma
Tabela 1: Rekapitulacija povr{ina javnog zelenila po op{tinama za 2001. godinu

(podaci JKP Zelenilo Beograd)
Tabela 2: Prikaz javnih zelenih povr{ina u odnosu na povr{inu i broj stanovnika po
op{tinama za 2001. godinu
Tabela 3: Zastupqenost parkova, skverova i gradskih {uma (pojedina~no i ukupno) po
stanovniku za 11 op{tina na teritoriji grada (prema podacima iz nacrta GUP-a
2021.)
Grafikon 2. Prikaz odnosa planiranih i postoje}ih zelenih povr{ina na

op{tinama.
Na Grafikonu 1. priloèn je prikaz procentualnog u~e{}a tipova postoje}ih

zelenih povr{ina na teritoriji 11 op{tina
[ume u forlandu leve obale reke Dunava, prema Posebnoj osnovi gazdovawa {umama,
predstavqaju {ume ~ija je prvenstvena uloga za{tita vodoizvori{ta prvog i drugog
stepena. Na tim prostorima pored autohtone bele vrbe i topole danas se nalaze i
15
Na tom prostoru se nalaze i najve}e povr{ine privatnih {uma o ~ijem stawu [umsko gazdinstvo
Beograd ima nepotpune ili zastarele podatke, jer za wih ne postoje posebne osnove gazdovawa
{umama.
Maki{ka {uma se nalazi u prvoj zoni sanitarne za{tite vodoizvori{ta gde se

nalazi i sama fabrika vode koja je od zna~aja za grad Beograd. I pored toga u Maki{u
su, u prethodnom periodu, nikla nehigijenska spontana naseqa. U ciqu za{tite
vodoizvori{ta potrebno je izvr{iti po{umqavawe i ure|ewe dela maki{kog poqa.
d) [ume van granica Generalnog plana Beograda
Na prostoru leve obale reke Dunav i Pan~eva~kog rita potrebno je za{tititi barske
ekosisteme i wihovu neposrednu okolinu od zaga|ewa i uni{tavawa, zbog wihovog
zna~aja za opstanak mnogih vrsta riba i ptica.
Prostor rubne zone Generalnog plana Beograda, polaze}i od Umke na desnoj obali
reke Save, preko Velike Mo{tanice, Ru{wa, Ripwa, Velikog i Malog mokrog luga,
Zvezdare i Vi{wice na desnoj obali Dunava, dodatno je optere}en postojawem
klizi{ta i stvarawa buji~nih tokova. Da bi se spre~ile posledice neophodno je
podizawe novih za{titnih {uma.
Mawim delom {uma rubne zone gazduje se kao sa {umama u okviru urbanizovanih zona
ili sa {umama posebnog stepena za{tite, za{titnim {umama.
Od ukupne povr{ine obraslo pod {umom se nalazi 2.764 hektara a pod {umskim
zemqi{tem 826 hektara.
Na prostoru rubne zone nalaze se {umski kompleksi: deo Avale (444 ha), Ru{awske
{ume (512 ha), Srema~ki rt (332 ha), Lipovica (183 ha), Gorica-Ostru`nica (307 ha),
Ostru`ni~ka ada (32 ha), Duboko (46 ha), deo {uma uz levu obalu Dunava (1561 ha) i
deo {uma Pan~eva~kog rita (171 ha).
g) [ume u rubnoj zoni grada
Ve}i deo Pan~eva~kog rita se nalazi u zoni visokog vodostaja podzemnih voda.
Postoje}e plantaè topola putem transpiracije deluju kao prirodne pumpe crpe}i
vodu i sniàvaju}i nivo podzamnih voda. Za ovu zonu od zna~aja su vetroza{titni
pojasevi. Naàlost komasacijom nisu re{eni problemi finansirawa i podizawa
novih vetroza{titnih pojaseva. Ne od maweg zna~aja su {ume uz auto-put, gde dolaze
do izraàja wihova za{titna funkcija. Naàlost one su ~esto ugroène promenom u
druge profitabilnije namene.
plantaè klonskih topola koje nemaju mo} reprodukcije, a samim tim ne deluju
{tetno na zdravqe stanovnika (asmati~are).
Na adminastrativnom podru~ju grada, van granica Generalnog plana Beograda, nalaze

se {umski kompleksi: Tre{wa, Kosmaj, Gubereva~ke {ume, deo Lipovice, Bora~ki gaj,
Jasenska, Obrenova~ke {uma, Crni lug, Zidine -Drenska, Gibavac, Boj~inska {uma i
deo {uma uz reku Tami{. Navedene {ume i {umsko zemqi{te u spoqnoj zoni prostiru
se na povr{ini od 10.585 hektara.
Ovi {umski kompleksi imaju veliki zna~aj za ìvotnu sredinu grada i otvaraju
velike mogu}nosti u turisti~ko-rekreativnom razvoju Beograda i wegovih prigradskih op{tina.
Pored navedenih problema {umski kompleks Avala je optere}en biolo{kim i

hemijski zaga|enim otpadnim vodama kako u samom kompleksu tako i po wenom obodu
(na osnovu analize vode na izvoru skakavac).
Zna~aj {uma Avale moè se sagledati jo{ iz ukaza Kwaza Milo{a Obrenovi}a koji
nare|uje da se oko Avale iskopa dubok {anac da bi se na Avali podigla gora, a oni
koji se uhvate u kra|i {ume strogo kazne. Prvo uno{ewe ~etinara na prostor
Beograda upravo se izvelo na Avali, kada je 1907 godine nad{umar Frawo Fogel
posadio stabla crnoga i beloga bora. Odre|en broj tih stabala i danas stoje u
podno`ju Avale. Verovatno je malo poznato da je prvi rasadnik podignut upravo na
Avali i da su tu za~eci rasadni~ke proizvodwe {umskog i hortikultunog sadnog
materijala.
[ume i {umsko zemqi{te Stepinog luga, Odlukom grada Beograda, su 70-tih godina
pro{log veka progla{ene park-{umom. Od tada pa do dana{wih dana za potrebe
ure|ewa i odràvawa su povremeno izdvajana sredstva, zadwi put po~etkom 90-ih
godina. Takav odnos je za posledicu imao odstupawe od osnovne zamisli i delimi~no
propadawa park-{ume. [uma Stepin lug je naàlost, dobar primer neophodnosti
stabilnog i trajnog dopunskog finansirawa.
Od ukupne povr{ine obraslo pod {umom se nalazi 1.597 ha, a pod {umskim
zemqi{tem 223 ha.
Na prostoru spoqne zone nalaze se {umski kompleksi: Stepin lug (479 ha), deo Avale
(401ha), Maki{ (336 ha), za{titne {ume uz auto-put Begrad Zagreb (160 ha), deo {uma
uz levu obalu Dunava (233 ha) i deo {uma Pan~eva~kog rita (184 ha).
v) [ume u spoqnoj zoni grada
Pored {uma kojima gazduje {umsko gazdinstvo postoje i druge {ume i {umska
zemqi{ta za koje ne postoje ni katastar, ni prikaz stawa, niti je odre|ena wihova
namena. U tim {umama stawe je daleko lo{ije i one su po pravilu daleko vi{e
optere}ene pomenutim i drugim problemima.
Za {ume kojima gazduje JP [umsko gazdistvo Beograd postoje vaè}e Posebne

osnove gazdovawa {umama, u kojima je detaqno prikazano stawe i planovi
gazdovawa.
hippocastanum L., Caragana arborescens Lam., Carpinus betulus L., Catalpa bignonioides
Walt., Cedrus atlantica Man., Cercis siliquastrum L., Cornus mas L., Fagus silvatica L., Ficus
carica L., Forsythia intermedia, Hibiscus syriacus L., Ligustrum ovalifolium, Liquidambar
styraciflua L., Lonicera tatarica, Pinus strobus L., Platanus acerifolia Willd., Prunus cerasifera
Ehrh., Sophora japonica L., Syringa vulgaris L., Tamarix L., Tilia platyphyllos Scop., Weigela
florida.
de~jim igrali{tima i mestima za odmor - Akademski park (1, 50 ha), Kara|or|ev park
(2, 80 ha), Park Mawe` (2, 65 ha) i Gradski park u Zemunu (7, 72 ha), (Slika 19).
Drvenaste vrste prisutne u Kara|or|evom paku su Acer saccharinum L., Aesculus
a) Tip gradskog parka sa kraja XIX i po~etka XX veka, re{en u klasi~nom stilu, sa
Na teritoriji grada Beograda javqaju se slede}i tipovi parkova:
Na osnovu prethodnih konstatacija moè se zakqu~iti da je ovim zna~ajnim prostorima grada potrebno posvetiti vi{e pa`we. Ovo se pre svega odnosi na potrebu
izrade pomenutih analiza i istraìvawa koja bi predtavqala obavezuju}u bazu
informacija za aktivnosti na revitalizaciji i rekonstrukciji parkova i skverova.
Slika 18. Neodràvani travwaci umawuju ukupni vizuelni efekat
Analiza stawa beogradskih parkova do sada se uglavnom sprovodila ne

sistemati~no. Ona je obavqana parcijalno i u najve}em broju slu~ajeva odnosi se na
opis i valorizaciju postoje}eg biqnog fonda, istorijski razvoj i urbanisti~ku
transformaciju. Sveobuhvatna istraìvawa, koja bi pored pomenute analize,
sadràla npr. istraìvawa uticaja parkova i ozelewenih skverova na unapre|ewe
ìvotne sredine grada, i obrnuto, uticaj zaga|ewa vazduha i zemqi{ta na biqni
fond ovih zelenih povr{ina, su veoma oskudna.
Parkovi su definisani kao zelene povr{ine koje se nalaze u izgra|enom gradskom

tkivu, povr{ine ve}e od 1, 0 ha i koriste se za odmor, {etwu i igru. U odnosu na
izgra|ene povr{ine grada parkovi Beograda su malih dimenzija i neravnomerno raspore|eni. U parkovima Beograda dominira visoko drve}e, prete`no li{}arskih
vrsta. Veliki broj ovog drve}a je u dobu fiziolo{ke zrelosti. U ve}ini parkova neadekvatno odràvawe travnih povr{ina umawuje ukupni vizuelni efekat (Slika 18).
2.2.3 Stawe parkova i skverova
L., Aesculus hippocastanum L., Buxus sempervirens L, Carpinus betulus L., Cedrus
atlantica Man., Cercis siliquastrum L., Cornus
mas L., Corylus colurna L., Fagus silvatica L.,
Fraxinus excelsior L., Ginkgo biloba L.,
Gleditsia triacanthos L., Hibiscus syriacus L.,
Juglans nigra L., Kerria japonica DC.,
Koelreuteria paniculata Laxm., Laburnum
anagyroides Med., Liriodendron tulipifera L. (u
ZOO vrtu), Mahonia aquifolium Nutt., Morus
alba Pendula, Paulownia tomentosa Baill.,
Picea pungens Engelm., Pinus L., Platanus
acerifolia Willd., Prunus laurocerasus L.,
Prunus cerasifera Ehrh., Pseudotsuga mensiesii, Quercus robur L., Robinia viscosa Vent.,
Sambucus nigra L., Sophora japonica L.,
Syringa vulgaris, Taxus baccata L., Thuja orientalis L., Tilia cordata Mill., Tilia platyphyllos
Scop., Tsuga canadiensis Carr.
Slika 20. Kalemegdanski park
16
Drvenaste vrste prisutne u parku Kalemegdan su: Abies pinsapo Boiss., Acer platanoides
gatim kulturno - istorijskim sadràjima - Kalemegdanski park (60, 50 ha) i Top~iderski park (12, 83 ha) i park oko Starog dvora - Pionirski park (3, 02 ha), danas gradski park (Slika 20).
b) Parkovi nastali krajem XIX veka, me{avina klasi~nog i pejza`nog stila sa bo-
Drvenaste vrste prisutne u Zemunskom parku su: Acer platanoides L., Cercis silquastrum
L., Gimnuocladus canadensis Lam., Ginco biloba L., Picea pungens Engelm., Pterocaria fraxinifolia (Lamb.)Spach., Taxus baccata L., Tilia grandifolia Ehrh., Sophora japonica L.
Slika 19. Zemunski park
e) Skverovi su zelene povr{ine koje se nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, povr{ine mawe od 1, 0 ha i koriste se za pe{a~ki tranzit, kratkotrajan odmor i igru.
Skverovi u Centralnoj zoni grada datiraju po~ev od polovine XIX. Me|u najstarijima
su Skver Prole}e (kod hotela Palas) 0, 37 ha i Skver kod doma vojske Jugoslavije (0,
09 ha), a najpoznatiji Skver na Slaviji (Slika 21).
ina XX veka, pejza`no oblikovan, ve}im delom pod {umom.
|) Tip spomen parka, kao {to je spomen - park Jajinci (57, 00 ha) podignut 60-tih god-
sa kulturnim i rekreacionim sadràjima, re{eni u pejza`nom stilu i velikih dimenzija - Park Prijateqstva (41, 00 ha) i Park Kej na Novom Beogradu (18, 50 ha);
d) Parkovi u priobaqu Dunava i Save, podignuti 60-tih do 80-tih godina XX veka
Drvenaste vrste prisutne u Ta{majdanskom parku su
Abies pinsapo Boiss., Acer

pseudoplatanus L., Aesculus hippocastanum L., Broussonetia papyriferaVent., Celtis occidentalis L., Cercis siliquastrum L., Cornus mas, Corylus avellana L., Corylus colurna L.,
Crataegus L., Evodia daniellii, Fraxinus excelsior L., Koelreuteria paniculata, Paulownia tomentosa Baill., Pinus wallichiana Jacks., Platanus acerifolia Willd., Quercus robur L., Taxus baccata L.
u Centralnoj zoni grada, sa mreòm {etnih staza, de~jim igrali{tima, restoranima

i kulturno - istorijskim sadràjima kao {to je Ta{majdanski park (10, 96 ha) ili sa
mnogo skromnijim sadràjima kakav je park Terazijska terasa (1, 50 ha);
g) Tip gradskih parkova podignutnutih 50-tih godina XX veka u pejza`nom stilu,
Prisutne drvenaste vrste u Hajd parku su:
Acer negundo L., Acer platanoides L., Acer

pseudoplatanus L., Carpinus betulus L., Fraxinus americana L., Fraxinus excelsior L., Fraxinus
ornus L., Gleditsia triacanthos L., Juglans regia L., Picea excelsa Link, Picea pungens
Engelm., Pinus nigra Arnold, Pinus silvestris L., Prunus avium L., Prunus padus L.,
Pseudotsuga taxifolia Lamb., Quercus robur L., Robinia pseudoacacia L., Tilia sp., Ulmus sp.
prate}ih sadràja.
v) Hajd park podignut 30-tih godina XX veka (13, 75 ha) - sli~an gradskoj {umi, bez
Prisutne drvenaste vrste u Pionirskom parku su: Acer Heldreichii Boiss., Aesculus hippocastanum L., Carpinus orientalis Lam., Catalpa bignonioides Walt., Celtis australis L.,
Corylus maxima Mill., Ginkgo biloba L., Gleditsia triacanthos L., Juglans nigra L., Liriodendron
tulipifera L., Paulownia tomentosa Baill., Pinus L., Quercus robur L., Sambucus nigra L., Taxus
baccata L., Tilia platyphyllos Scop., Ulmus glabra Mill., Weigela florida, Zelcova sp.
U Top~iderskom parku prisutne su: Aesculus carnea Hajne, Aesculus parviflora Walt.,
Carpinus betulus L., Corylus colurna L., Cryptomeria japonica Don., Fraxinus excelsior L.,
Pinus wallichiana Jacks., Platanus acerifolia Willd., Populus alba L., Quercus cerris L.,
Quercus robur L., Taxodium distichum Rich., Taxus baccata L.
17
Tabela 4. Prikaz broja i povr{ina parkova i skverova po Beogradskim op{tinama
Razlikuje se vi{e tipova skverova: skver u administrativno - poslovnom centru

grada; skver ispred javnih objekata; skver u stambenim naseqima; skver u okviru saobra}ajnica i dr. U Tabeli 4. dat je prikaz povr{ina parkova i skverova po op{tinama.
Slika 21. Skver na Slaviji
Slika 22. Drvored u Bulevaru Vojvode Putnika
Op{te stawe drve}a u drvoredima se ne moè okarakterisati kao zadovoqavaju}e.

Drve}e je ~esto obolelo, o{te}eno, sa potpuno redukovanom kro{wom. êsto se
koriste zastar~ene sadnice iz rasadnika ili samoniklo drve}e iz {umskih sastojina, umesto rasadni~ki {kolovanih sadnica za drvorede. Ovakve sadnice se teè
prilago|avaju novim, za wih nepovoqnim uslovima urbane sredine. Neblagovremeno
Najzastupqenije vrste drve}a beogradskih drvoreda su: javor (36%), lipa (27%), platan (15%), kesten (7%), jasen (3%), dok na ostale vrste odlazi 12%.
Prva posleratna analiza drvoreda zapo~eta je 1977. godine, kada je JKP-u Zelenilo
Beograd povereno snimawe i izrada katastra drvoreda na teritoriji deset gradskih
op{tina. Rezultati snimawa su pokazali da na navedenom podru~ju ima ukupno 27.601
pojedina~nog drve}a (navedeni rezultat se odnosi na drvorede izgra|enog dela
grada: 100% teritorije Starog grada i Vra~ara, 60% teritorije Palilule, 50%
Zvezdare, Savskog venca, Vo`dovca, Zemuna, 10% teritorije Novog Beograda i
ûkarice, 0% teritorije Rakovice) i da su zastupqene 53 vrste drve}a. Pored
broj~anog, snimqeno je i zdravstveno stawe drve}a. Konstatovana su fitopatolo{ka
obolewa ili druga o{te}ewa na oko 50% snimqenog drve}a. Najvi{e je bilo
ugroèno mlado, tek zasa|eno, drve}e u centralnoj zoni grada. U Tabeli 5. dat je pregled broj~ane zastupqenosti drve}a u drvoredima 10 gradskih op{tina Beograda.
Posebnu kategoriju ~ine drvoredi u tzv.

kawonskim ulicama (Ohridska, Kru{edolska), kao i drvoredi Centralne zone
grada u kojoj je evidentno odsustvo ve}ih
zelenih povr{ina. Drvoredi u tim ulicama spadaju u najstarije i najlep{e drvorede Beograda (npr.: drvored lipa u
ulici Strahiwi}a Bana).
Mreà beogradskih drvoreda sadrì 619

pojedina~nih drvoreda (Slika 22).
Zna~ajni drvoredi grada nalaze se du`
ulica Bulevar kraqa Aleksandra,
Bulevar JNA, Bulevar vojvode Putnika,
Rakovi~ki put, Poè{ka-Trgova~kaIbarska magistrala, Bulevar Vojvode
Mi{i}a-Radni~ka-Savska magistrala,
Vi{wi~ka, 29. novembra, Takovska, Cara
Du{ana, Kara|or|eva, Sarajevska, Kneza
Milo{a, 27. marta, Ruzveltova, Mije
Kova~evi}a, Partizanski put, Severni
bulevar, Vojislava Ili}a, Gr~i}a
Milenka, Kumodra{ka i dr. i du` saobra}ajnica na pravcima ulaska u grad.
2.2.4 Stawe drvoreda
18
Na teritoriji Beograda, prema podacima iz 2002. godine nalazi se 301 stambeno naseqe sa kolektivnim tipom stanovawa. U ovim stambenim nasewima nalazi se ukupno
pod zelenim povr{inama 1.092, 6 ha. Najvi{e stambenih naseqa ima ûkarica 73 sa
125, 5 ha zelenila, slede Rakovica 67 sa 136, 2 ha i Novi Beograd 45 sa 355, 4 ha.
Primer su blokovi u Novom Beogradu, naseqa na Zvezdari, Miqakovacu, Ceraku,

Bra}e Jerkovi} i dr. koji su planirani i realizovani po visokim standardima
u~e{}a zelenila (u proseku 23 m2 zelenila po stanovniku). U to vreme (60-tih-70-tih
godina pro{log veka), posa|ene sadnice drve}a danas ~ine fond izuzetno
kvalitetnog i vrednog drve}a, odli~ne vitalnosti. Pored izuzetnih biolo{nkih i
ekolo{kih vrednosti koje to drve}e danas ima u poboq{awu stawa ìvotne sredine
grada, treba ista}i i ne mawe zna~ajne dekorativno-estetske i ambijentalne vrednosti.
Stambeni blokovi otvorenog tipa se karakteri{u slobodno postavqenim vi{espratnim objektima izme|u kojih se nalaze velike zelene povr{ine sa igrali{tima za
decu, omladinu i odmor stanovnika (Slika 23). Ove zelene povr{ine su uslovno javne
povr{ine. Dostupne su svima, ali ih naj~e{}e koriste stanovnici bloka.
Parcelacija ovih zelenih povr{ina nije izvr{ena. Ovo moè da bude jedan od razloga pojave bespravne izgradwe na ovim povr{inama.
2.2.5 Stawe zelenih povr{ina u otvorenim stambenim blokovima
U Prilogu II. dat je tabelarni prikaz brojnog stawe po vrstama drve}a u

drvoredima.
sprovo|ewe mera nege ~esto je razlog lo{eg stawa drve}a u drvoredima. Krune stabala nisu negovane u potrebnim razmacima od 3-5 godina, ve} su vr{ena odsecawe
grana u razmacima od 10-15, ~esto i 20 godina {to je dovelo do stvarawa kruna
deformisanog oblika, oslabqewa vitalnosti samih stabala i skra}ivawa wihovog
ìvotnog veka.
Tabela 5: Pregled broj~ane zastupqenosti drve}a u drvoredima 10 gradskih

op{tina (podaci dobijeni iz JKP Zelenilo Beograd).
Tabela 6: Postoje}e stawe zelenih povr{ina stambenih blokova (po op{tinama)

(podaci dobijeni iz JKP Zelenilo Beograd)
U Tabeli 6. je dat prikaz postoje}eg stawa zelenih povr{ina otvorenih stambenih

blokova po op{tinama.
Slika 23. Stambeno naseqe - ûkari~ka padina
Tabela 7: Spisak evidentiranih prirodnih dobara
Spisak evidentiranih prirodnih dobara na teritoriji grada dat je u Tabeli 7.
Tabelarni pregled za{ti}enih prirodnih dobara dat je u Prilogu III.
19
Na teritoriji grada postoji ve}i broj za{ti}enih i evidentiranih prirodnih dobara (Karta 5).
2.2.6 Stawe za{ti}enih prirodnih dobara
20
Botani~ka ba{ta se nalazi u najuèm gradskom jezgru (izme|u najprometnijih i najzaga|enijih ulica 29. novembra i Takovske), koje je u klasifikaciji prostora u odnosu
na kvalitet vazduha, s punim pravom svrstano u prvu zonu aerozaga|enosti. Glavni
polutanti ~ija koncentracija u vazduhu u ovom delu grada dostiè veoma visoke koncentracije su sumpordioksid i ~a|, a nakon wih se po visokim koncentracijama
a) Kvalitet ìvotne sredine
Botani~ka ba{ta Jevremovac nalazi se na teritoriji Op{tine Stari Grad, na

granici sa Op{tinom Palilula, u uèm gradskom jezgru Beograda.
Obavezana blistavim nasle|em i amanetom Josifa Pan~i}a i drugih velikana

srpske nauke i prosvetiteqstva, Botani~ka ba{ta Jevremovac poku{ava danas da
sagleda perspektive i obezbedi uslove za daqi razvoj i unapre|ivawe.
Botani~ka ba{ta Jevremovac je laboratorija pod vedrim nebom Biolo{kog

fakulteta Univerziteta u Beogradu, botani~ki nau~ni centar Srbije, za{ti}eni
spomenik prirode i spomenik kulture grada Beograda i Republike Srbije. Kao
prostorna celina izuzetnih prirodnih vrednosti progla{ena je za Spomenik
prirode od velikog zna~aja (Uredba Vlade Republike Srbije; Slu`beni glasnik
br. 23, str. 777-778, god. LI, 29.06.1995), ~ime je ustanovqena posebna obaveza
dràve da se stara o wenoj za{titi i razvoju. Istim aktom, a u skladu sa drugim
stepenom za{tite i konceptom aktivne za{tite precizno su utvr|ene i mere za
sprovo|ewe za{titnog reìma.
2.2.6.1 Botani~ka ba{ta Jevremovac
21
Bawi~ka {uma, kao spomenik prirode-ornitolo{ki rezervat sa reìmom za{tite III

stepena, za{ti}ena je 31. 05. 1993. godine Re{ewem br. 633-225/93-13-01 {to je
objavqeno u Slu`benom listu grada Beograda br. 12/93, na inicijativu Timothy
Beiford-a.
a) Stawe za{tite
2.2.6.2 Bawi~ka {uma
Od izuzetno vrednih i retkih vrsta dendroflore zastupqenih stablima velike

starosti i dimenzija, kao primeri mogu se navesti:
Ginko biloba L. - ginko. Paleo - i stenoendemit Kine, relikt ìvi fosil. Jedina
preostala vrsta iz bogatog roda u mezozoiku (pre oko 200 miliona godina). U Ba{ti
ima osam stabala sa prsnim pre~nikom do pola metra i visinom do 20 m. S obzirom
da ima i mu{kih i ènskih stabala, ova druga obilno ra|aju, te se javqa i prirodni podmladak.
Picea omorika (Pan~i}) Purk - omorika. Na{ doma}i paleoendemit (srpska smr~a),
reliktna vrsta iz tercijera. Zbog otpornosti na gradske uslove, gasove, dim i
Posebnu vrednost faune ~ini mala populacija {umskog mi{a (Apodemus flavicolis) koja
se zadràla u najautohtonijem delu Ba{te koja na izvestan na~in predstavqa
ostatak nekada{we {ume lu`waka.
Prema dosada{wim istraìvawima, fauna ptica je, za gradske uslove izuzetno

bogata. Preko 50 vrsta ptica zabeleèno je tokom godine. Gnezdarice ~ine oko 20 %
ornitofaune, a wihov kvalitativan sastav se mewa iz godine u godinu. Posebno je
interesantna pojava gne`|ewa kobca (Accipiter nissus), {to je i prvi zabeleèni
podatak o gne`|ewu ove ptice ~etinarskih {uma u gradskim naseqima. Broj ptica na
jesewoj i prole}noj seobi, kao i na zimovawu je daleko ve}i, a me|u wima su i neke
koje predstavqaju retkosti na{e ornitofaune.
Petrov., Nepeta rthawensis, Haberlea rhodopensis, Dioscorea balcanica, Halascya sendtneri

Doerlf., stepski relikti: Iris pumilla L., Adonis vernalis L., Pulsatilla grandis, Anemone sylvestris
L., Paeonia tenuifolia L., kao i mno{tvo lekovitih biqaka: Salvia officinalis L., Papaver orientale L., Chelidonium majus L., Phlomis tuberosa L., Lamium garganicum L., Lamium album
L. i dr.
Pored drve}a i grmqa, koje svojim habitusom daju osnovni fiziognomski pe~at
Botani~koj ba{ti, preko 750 vrsta zeqastih biqaka, izuzetno uti~u na pove}awe
op{teg floristi~kog diverziteta. Kao najzna~ajniji elementi zeqaste flore isti~e
se mno{tvo endemi~nih, reliktnih i retkih biqaka, koje su sistematski sakupqene
po terenima Balkanskog poluostrva. Me|u najzna~ajnijim se mogu navesti endemoreliktne za{ti}ene vrste poput: Ramondia serbica Pan~., Ramondia nathaliae Pan~.et
Mogle bi se na sli~an na~in posebno ista}i jo{ mnoge desetine doma}ih i stranih
vrsta drve}a i `buwa, kojih nema ili su neevidentirane van autohtonih terena i van
Botani~ke ba{te: Quercus coccifera L., Quercus trojana Webb, Celtis tournefortii Lam.,
Fraxinus americana L., Puerraria thunbergiana (S. et Z.) Ben. i dr.
pra{inu industrijskih predela, gajena kao smr~a industrijskih predela. Zbog

izuzetnog habitusa i ~etina jedan od najlep{ih ~etinara Evrope.
Sequoia sempervirens (Lamb.) Endl. - zimzelena sekvoja. Reliktna vrsta iz Severne
Amerike. Po svoj prilici jedini primerci u Srbiji.
Pinus heldreichii Christ - munika. Na{ tercijerni relikt i subendemit. U Ba{ti samo
jedan odrasli primerak, verovatno najstariji od svih van autohtonih stani{ta.
Parottia persica - persijska parocija, tercijarni relikt, poreklom sa Kavkaza i
Uralskih planina, jedinstveni primerak u Beogradu.
Od osnivawa Ba{te zapo~eto je sa oboga}ivawem flore ovog prostora kako autohtonim (doma}im), tako i alohtonim (stranim) vrstama biqaka. Danas, 111 godina
nakon osnivawa, u velikom starom stakleniku ìvi blizu 1.000 razli~itih terestri~nih i akvati~nih biqnih vrsta prete`no iz tropskih i subtropskih regiona
~itavog sveta, kao i iz toplih i suvih pustiwa, koje u staklenoj ba{ti zahtevaju
posebne uslove gajewa i odràvawa. Istovremeno, na otvorenom prostoru Botani~ke
ba{te nalazi se oko 250 vrsta drvenastih i `bunastih biqaka i oko 750 razli~itih
vrsta zeqastih biqaka me|u kojima je znatan broj endemi~nih, reliktnih ili endemoreliktnih vrsta Srbije, Crne Gore ili Balkanskog poluostrva.
Nasuprot dana{woj, izvornu vegetaciju na prostoru Ba{te predstavqale su

me{ovite {ume hrasta lu`waka (Quercus robur L.), poqskog jasena (Fraxinus angustifolia L) i bukve (Fagus moesiaca), ~iji se ostaci danas mogu na}i u Top~ideru sa obe
strane Top~iderske reke izme|u èlezni~ke stanice Top~ider i Milo{evog konaka.
Pojedina~na stabla lu`waka, cera, poqskog jasena i bukve, ~ija se starost procewuje na preko 120 godina, jedini su ostaci nekada{we autohtone {umske vegetacije na
ovom prostoru.
Dana{wa vegetacija u Ba{ti je ve{ta~ka tvorevina, nastala aktivnim i planski

osmi{qenim sa|ewem velikog broja razli~itih vrsta biqaka iz najrazli~itijih krajeva sveta, a sve u smislu ostvarivawa wene osnovne edukativne funkcije.
b)Vegetacija, flora i fauna
pulvinata, Schistidium apocarpum, Buellia punctata, Hypogymnia physodes, Lecanora

carpinea, Lecanora umbrina, Lecanora varia, Physcia orbicularis i dr.
Me|utim, bez obzira na ovu nespornu ~iwenicu, sama Botani~ka ba{ta, odnosno weni
unutra{wi delovi, predstavqaju pravu zelenu oazu koja se na osnovu odre|enih
bioindikatorskih karakteristika ukqu~uje u ~etvrtu zonu aerozaga|enosti kojoj pripadaju podru~ja sa relativno ~istim vazduhom. Da je vazduh u samoj Ba{ti neuporedivo ~istiji nego u okolnim ulicama nesporno govori prisustvo 25 vrsta mahovina i 5
vrsta li{ajeva koji predstavqaju veoma dobre bioindikatore ~istog vazduha, odnosno vrste koje u uslovima visokog aerozaga|ewa ne mogu opstajati. Takve vrste koje se
danas mogu na}i u samom centru grada i to iskqu~ivo u Botani~koj ba{ti su: Grimmia
javqaju jo{ i azotni oksidi, ugqen monoksid, ugqen dioksid, olovo i neki drugi
te{ki metali.
2.2.6.3 Veliko i Malo Ratno ostrvo
Iz navedenog se vidi da je drugi sprat {ume koga ~ine nià stabla, podrast i {ibqe,
prisutan u najve}em delu {ume. Kako je raspored gustine podrasta veoma razli~it,
izme|u pojedinih karakteristi~nih celina, uo~ena je wihova zavisnost od slkopa stabala visokog drve}a.
Prizemna flora, koju ~ine vrste: br{qan (Hedera helix), jagoda ( Fragaria vesca), zeleni
Prostor Bawi~ke {ume je napadnut mnogim objektima koji su se, posledwih godina
drasti~no pro{irili na ra~un {ume. Wihov uticaj se ogleda u smawewu prostora za
prirodni razvoj prisutne vegetacije, mewawu rasporeda i strukture vegetacije,
kori{}ewu delova {ume u blizini objekata za sopstvene potrebe i sli~no.
U drugom spratu {ume najzastupqenije su slede}e vrste: glog (Crategus sp.), javor (Acer
sp., Acer negundo), bagrem (Robinia pseudoacacia), topola (Populus sp.), grab (Carpinus
sp.), jasen (Fraxinus sp.), gledi~ija (Gleditchia sp.), orah (Juglans sp.), zova (Sambucus
sp.) leska (Cornus sp.), (Lonicera sp.) i druge.
22
Veliko i Malo Ratno ostrvo je stavqeno pod prethodnu za{titu Re{ewem broj 03104/1 {to je objavqeno u Slu`benom glasniku Republike Srbije od 7.4.1997. godine.
a) Stawe za{tite
Navedene vrste su samo deo bogate ornitofaune Bawi~ke {ume.

Posebna vrednost ovog prirodnog dobra je ~iwenica da se nalazi u zoni potpune
urbane izgra|enosti i izme|u ostalog ima ulogu regulatora mezoklime grada,
sluè}i kao rezervoar ~istog vazdiha i ublaàvaju}i klimatske i druge ekstreme.
Ptice selice prolaznice: kukavica (Coculus canorus), pupavac (Upupa epops), {umska
trepteqka (Anthus trivialis), obi~na travarka (Saxicola rubetra), grlica (Streptopelia turrtur), divqa patka (Anas patyrhynchos) i druge.
êsto vi|ene: zvi`dak (Phylloscopus collybita), kova~i} (Phylloscopus trochilus), {umski

zvi`dak (Phylloscopus sibilatrix), crnoglava grmu{a (Sylvia atricapilla), slavuj (Luscinia
megarhyncha), seoska lasta (Hirundo rustica), gradska lasta (Delicom urbica) i druge;
Ptice selice
Re|e vi|ene vrste: drozd peva~ (Turdus philomelos), jelova senica (Parus ater), ùta
pliska (Motacilla cinerea), bela pliska (Motacilla alba), kratkoprsti kobac (Accipiter brevipes);
êsto vi|ene vrste: velika senica (Parus major), plavi} (Parus caeruleus), siva senica (Parus palustris), dugorepa senica (Aegithalos caudatus), doma}i vrabac (Passer
domesticus), poqski vrabac (Passer montanus), veliki detli} (Dendrocopus major),
mali {areni detli} (Dendrocopus minor), zelena ùna (Picus viridis), kos (Tardus merula), ga~ac (Corvus frugilegus), fazan (Phasianus colchicus) i druge;
Ptice stanarice
Od 70 vrsta ptica koje se u toku godine mogu videti u Bawi~koj {umi treba izdvojiti:
Vrste jasena (Fraxinus americana L., Fraxinus ornus L., Fraxinus excelsior), koje u~estvuju sa
4, 70 % i gledi~ija (Gleditchia triacanthos L.) sa 1, 60 % ozna~ene su kao prate}e vrste,
koje se, sa mawim ili ve}im procentom u~e{}a, javqaju u najve}em broju karakteristi~nih celina uz glavne vrste. Lipa (Tilia sp.) javqa se samo u pojedina~nim karakteristi~nim celinama, kao glavna vrsta, gde ~ini gotovo ~iste grupacije. U~e{}e
ostalih vrsta drve}a iznosi oko 2%.
Analiza dendro flore prvog sprata Bawi~ke {ume je pokazala da su najzastupqenije vrste javori (Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer dasycarpum, Acer negundo)
sa u~e{}em od 57, 20 %, hrast (Quercus robur) sa u~e{}em od 18, 70 %, topola (Populus
sp.) sa u~e{}em od 7, 20 % i bagrem (Robinia pseudoacacia) sa u~e{}em od 5, 70 %.
Naj~e{}e je javqaju u ~istim sastojinama ili u me|usobnim kombinacijama.
Prisustvo ~etinara je posledica skora{wih intervencija. Zbog velike izdana~ke

snage ovih vrsta razvio se veoma gust sklop drugog sprata drve}a, `buwa i prizemne
flore, {to je dovelo do povremenog ili stalnog naseqavawa 70 vrsta ptica u spratu
`buwa. Pojedine vrste ptica za{ti}ene su me|unarodnim konvencijama, a neke od
wih se tu i gnezde.
Stani{te Bawi~ke {ume odgovara stani{tu klimatogene {ume Srbije, hrasta

sladuna i cera, ali u dana{wi sastav {ume predstavnici ove asocijacije ne ulaze.
Autohtona {uma je pose~ena, a weno zemqi{te je jedno vreme sluìlo za gajewe povrtarskih kultura. U periodu 1948-1950. godine, dobrovoqnim akcijama prostor nekada{we {ume je po{umqen mekim li{}arima (javor, bagrem, topola i sl.), a znatno
mawe su sa|eni jasen, mle~ i sl.
U orografskom smislu to je zaravan, deo [umadijske grede. Geolo{ku podlogu ~ine

sedimentne stene, a po pedolo{kom sastavu to je zemqi{te degradiranog ~ernozema
u ogajwa~avawu.
v) Ornito fauna Bawi~ke {ume
uslovqenost stani{ta na kojima se nalazi (osobine prvog i drugog sprata, osobine

zemqi{ta,. ...).
kukurek (Helleborus odoratus), dlakava qubi~ica (Viola hirta), crvena detelina ( Trifolium
alpestra), vlasuqe (Festuca ovina, Festuca heterophillia) i druge, prati trenutnu
b) Poloàj i prirodne karakteristike
Nalazi se na teritoriji op{tine Vo`dovac i zahvata povr{inu od 58, 65 ha. Granice

ovog prirodnog dobra ~ine ulice Bulevar JNA, Veqka Luki}a i Crnotravska. [uma
ima izduèn polaàj u pravcu sever-jug, u duìni od 2300 m (mereno du` Bulevara
JNA). Najuì deo iznosi 50 m, a naj{iri 350 m.
Barska vegetacija koja se sre}e u dvema barama kao i u novonastaloj spajawem spruda
i ade prema Dunavu, u centralnom delu ostrva naseqava dubwe delove vode, grade}i
tzv. podvodne livade. Karakteristi~ne vrste ove zajednice su: drezga (Ceratophyllum
demersum L.), krowac (Myriophillum spicatum L.), a bliè obali povr{inu vode pokri-
O~uvana su velika stabla crne topole (Populus nigra L.), bele vrbe (Salix albae L.) i
nià stabla i `bunovi krte vrbe (Salix fragilis L.). Ponekad se vide u obodnim delovima koji ograni~avaju plaù i stabla bademaste vrbe (Salix amygralina L. ), zeleni jasen
(Fraxinus viridis) i crni glog (Crataegus nigra W.K.).
U mnogim delovima ostrva se zapaà dominacija gotovo ~istih sastojima bagremca

(Amorpha fruticosa L.) koji gradi neprohodne {ibqake koji su nepogodni za opstanak
drugih vrsta. Bagremac se pojavquje na gotovo svim zaparloènim oranicama,
ba{tama i po obodu {ume.
Potencijalna vegetacija je {uma (sa zajednicama
Salicetum triandrae, Salicetum albae

inundatum, Rubeto-Salicetum albae, Salici-Populetum nigrae, Populetum nigrae) i zajednice
veza Magnocarition-a i Nymphaeion albae.
Klima na ostrvu je sli~na klimi samog grada, ali sa razlikama u temperaturi i relativnoj vla`nosti vazduha.
Reìm vlaèwa zemqi{ta uslovqen je padavinama, poplavnim vodama i podzemnim

vodama. Nivo podzemne vode je u direktnoj hidrouli~koj vezi sa nivom Save i Dunava.
Reqef Ratnog ostrva ima ravni~arski karakter sa prisutnim elementima mikroreqefa. Najniè povr{ine, sa kotom oko 70 mnv. javqaju se na dva lokaliteta u vidu
izduènih, zabarenih mikrodepresija. Ostatak ostrva ~ine povr{ine sa nadmorskom
visinom izme}u 72 i 73 mnv. S obzirom da je ostrvo nastalo mehani~ki, radom reka,
geolo{ki sastav ~ine aluvijalni sedimenti. Pedolo{ki pokriva~ je formiran aluvijalnim nanosom Dunava. Javqaju se dva varijeteta aluvijalnih zemqi{ta: aluvijum
duboki peskovito - ilovasti karbonantni (u sredi{wem i isto~nom delu ostrva); aluvijum duboki ilovasto - peskoviti (u zapadnom delu ostrva, gde u uèm priobalnom
delu prelazi u skoro ~isti pesak).
Veliko i Malo Ratno otrvo nastalo je taloèwem ~estica peska i gline {to je izazvalo ra~vawe Dunava na glavni tok i rukavac. U koritu nastalog rukavca, u zoni
smawene brzine toka obrazovano je Malo ratno ostvro. Najmla|e Novo ratno ostrvo
postalo je taloèwem re~nog nanosa u koritu glavnog toka u posledwih 30 godina.
23
Kompleks Top~ider-Ko{utwak ~ini anbijentalnu i funkcionalnu celinu za{ti}enu

1985. godine kao Prostorna kulturno-istorijska celina Top~ider Odlukom o
a) Stawe za{tite
2.2.6.4 Kulturno-istorijska prostorna celina Top~ider-Ko{utwak
Za sve radove na prostoru Velikog Ratnog ostrva i za{titne zone obavezno je pribavqawe uslova Zavoda za za{titu prirode Srbije i Zavoda za za{titu Spomenika
kulture grada Beograda, a za radove u priobaqu uslova na osnovu propisa o vodama i
za{titi izvori{ta vodosnabdevawa.
Navedene vrste su samo deo bogate ornitofaune Velikog i Malog Ratnog ostrva.
Ratno ostrvo je evidentirano kao budu}e prirodno dobro - Predeo izuzetnih odlika
radi o~uvawa stani{ta prirodnih retkosti, retkih i ugroènih ptica mo~varica od
nacionalnog i me|unarodnog zna~aja i radi za{tite reprezentativne morfolo{ke i
geolo{ke tvorevine-re~nog ostrva, nastalog na u{}u Save u Dunav, kao produkta fluvijalne faze u faciji korita, koje ima izuzetan ekolo{ki, kulturnoistoriski i
rekreativni zna~aj za Beograd.
Saxicola torquata, Upopea epops, Motacilla alba, Motacilla flava, Erithacus rubecula, Sylvia
communis, Sylvia atricapilla, Oriolus oriolus, Carduelis carduelis, Tachybaptus ruficollis,
Nycticorax nycticorax, Ardeola ralloides, Ergetta garzetta, Turuds merula, Parus coeruleus,
Ardea purpurea, Crex crex.
Veliki broj registrovanih ptica Ratnog ostrva nalaze se u spiskovima koji prate
najzna~ajnije me|unarodne konvencije iz ove oblasti. Na Velikom i Malom Ratnom
ostrvu saglasno Bonskoj konvenciji (Konvencija o o~uvawu migratornih vrsta
divqa~i) zastupqene su slede}e vrste pataka: Anas querquedula, Aythia nyroca, Anas
plathyrhynehos. Prema Bernskoj konvencija (Konvencija o za{titi evropskog divqeg
sveta i prirodnih stani{ta) od zan~aja su slede}e vrste:
Zemqi{te je plodno i do sedamdesetih godina se velika povr{ina Velokog Ratnog

ostrva koristila za poqoprivrednu proizvodwu ve}eg obima. Posledwih godina je
intezitet poqoprivredne proizvodwe znatno smawen {to je bitno uticalo i na
stawe vegetacije, ta~nije wen raspored i rasprostrawenost. Na osnovu foto dokumentacije sa po~etka pro{log veka, aerofotogrametrijskih snimaka iz 1986. godine,
kartirawa vegetacije iz 1994. godine i uvida u sada{we stawe, konstatovani su progresivni procesi obnavqawa autohtone vegetacije. Proces obnavqawa je posebno
izraèn na obalama prema glavnom toku Dunava.
Studija koju je uradio Zavod za za{titu prirode Srbije, ukazuje da je krajem 19. veka
i polovinom 20.veka do{lo do zna~ajnih promena u plavnoj zoni Dunava. Ove promene
su evidentne na podru~ju Velikog i Malog Ratnog ostrva.
Veliko i Malo Ratno ostrvo nalazi se na podru~ju grada Beograda, op{tina Zemun i
zauzima povr{inu 168 ha.
va vodena so~ivica (Spirodela polyrrhiza Schleid. ) i vodena paparat (Salvinia natans All.).
Na otvorenoj povr{ini bara su prisutni retki primerci belog lokvawa (Nymphae
alba L.) koji je zabeleèn u spisku za{ti}enih prirodnih retkosti.
Zavod za za{titu prirode Srbije je 2002.godine uradio Predlog za pripremu i

dono{ewe akta o stavqawu pod za{titu Velikog i Malog Ratnog ostrva na Dunavu,
kod Beograda, kao Predela izuzetnih odlika.
Posmatrano u celini dendrolo{ko stawe Ko{utwaka je nezadovoqavaju}e, sobzirom

da je na prostoru ove urbane {ume, u vi{e navrata vr{ena neracionalna se~a. Na
Ko{utwak se odlikuje ve}im brojem biqnih zajednica {umskog karaktera (zajednica

hrasta lu`waka i graba, hrasta kitwaka i graba, hrasta granice i cera, hrasta medunca i crnog jasena, {ikare hrasta medunca, gloga, dra~a i dr. i {ume lipe) dok livade
nedostaju. Prisutni su izvesni fragmenti livada u vidu mawih progala i proplanaka. Naj~e{}a {umska kultura na podru~ju Ko{utwaka je crni bor i kultura bagrema.
rekreativni centar tipa urbane {ume. Pored delova urbane {ume, koji su ve}
ure|eni i opremqeni za rekreativno i izletni~ko kori{}ewe i za{ti}enih i evidentiranih prirodnih vrednosti, prisutni su delovi koji tako|e zasluùju status
za{ti}enog prirodnog dobra (pojedina~na stabla hrasta lu`waka, srebrne lipe,
granice cera).
Prostor Ko{utwaka, sam po sebi, predstavqa neizmernu vrednost za Grad kao
Zaravan pored Top~iderske reke, koja proti~e kroz park, sa~iwava delimi~no
ure|ena sastojina topola, hrastova i brestova sa grupama zove i drugih vrsta.
Prizemna vegetacija je tako|e vrlo bujna. Iako klimatski uslovi, zaga|enost vazduha
poreklom od loìonice, buka koja poti~e od kovnice novca i okolnih saobra}ajnica
umawuju kvalitet ovog prostora, on ipak ima nesumqivu vrednost i treba ga urediti
i koristiti u sklopu celog Top~iderskog parka.
Na osnovu analize postoje}eg stawa parka evidentno je da ovaj zeleni prostor, sa

stanovi{ta prirodnih vrednosti, predstavqa neverovatno bogat fond raznovrsnih
vrsta drve}a i `buwa, razli~ite vitalnosti, starosti, dimenzija i porekla.
Za{titni znak ovog prostora je Platan kod Milo{evog konaka za{ti}eno prirodno dobro kategorisano kao zna~ajno prirodno dobro III stepena za{tite (Re{ewe br.
501-460/01-XIII-01, Sl. List grada Beograda br. 22/01), koji predstavqa jedan od
najve}ih i najlep{ih primeraka iz roda Platanus u Evropi.
i delom stare top~iderske ekomije, delom vi{e Top~iderske crkve i Rajsove padine.
Top~iderski park predstavqa najstariji park u Beogradu podignut za vreme vlade
kneza Milo{a i predstavqa prvu ure|enu parkovsku povr{inu u oslobo|enoj Srbiji.
Zona Top~iderskog parka obuhvata ceo Top~iderski park sa delom oko stare staklare
24
U Srbiji danas ima oko 150 proizvo|a~a, i 250 rasadnika u kojima se proizvode sadnice za ozelewavawe i sadnice za po{umqavawe. Prema registru iz 1997. postoji 77
privatnih rasadnika. Ono {to je evidentno jeste da privatni rasadnici ne
proizvode sadnice za po{umqavawe, pa }e se u daqem izlagawu primat dati ovoj
grupi. Ukupna povr{ina pod rasadnicima je 1.013 ha, tako da prose~an rasadnik ima
povr{inu od 4.10 ha. Prose~an privatni rasadnik ima 0.58 ha (minimum 0.01 ha, i maksimum 3.5 ha). Ako se ovi podaci uporede sa onim iz 1992. godine (12.5 ha) znatno
smawena prose~na povr{ina moè se objasniti pove}awem broja privatnih rasadnika, kao i ~iwenicom da su Registrom obuhva}eni i hortikulturni i {umski rasadnici. Analiza asortimana pokazuje da je prose~an broj taksona po rasadniku 62 (~etinari 22, drve}e li{}ara 20 i `buwe 20).
U slede}em tekstu dat je pregled rasadni~ke proizvodwe u Srbiji. Ovo stoga, {to
stawe rasadni~ke proizvodwe JKP Zelenilo Beograd i JP Srbija{uma, koji se
nalaze na teritoriji grada, ne zadovoqava dana{we, kao ni budu}e potrebe grada.
Ukoliko se ne unapredi rasadni~ka proizvodwa Beograda izvo|a~i novih zelnih
prostora Beograda mora}e da se oslone na ponudu kvalitetnijeg rasadni~kog materijala rasadnika u ili van Srbije.
2.2.7 Postoje}e stawe rasadnika
Kompleks Ade Ciganlije predstavqa rekreativnu povr{inu Grada, ali ne ~ini deo
prostorne celine Top~ider-Ko{utwak u geomorfolo{kom i prirodno ekolo{kom
smislu, me|utim po svojoj nameni ~ini integralni i komplementarni deo rekreativne
gradske makroceline, koja se preko zone Hipodroma povezuje sa Top~iderskom
dolinom.
na terenu nisu prona|eni posebno vredni i sa~uvani delovi prirode.
Zona Hipodroma kojoj pripada i prostor streli{ta i kovnice novca, analizom stawa
(kompleks dvora, prostor @elezni~ke bolnice). Ovi prostori nisu otvoreni za

javnost, a sa aspekta prirodnih vrednosti predstavqaju veoma vredne parkovske
povr{ine sa neizmernim bogatstvom vrsta biqnog fonda. Iako ih ne koristi {ira
javnost oni su veliki doprinos sistemu zelenila grada, sa aspekta biolo{ko-sanitarnih funkcija grada. Ove povr{ine se ure|uju i odràvaju prema posebnim programima.
Kompleks garde je izolovana celina u odnosu na ostali prostor specijalne namene
Pored rekreativno-zdravstvene funkcije ove urbane {une, ona ima i prevashodnu

funkciju za{tite zemqi{ta od odrowavawa i wegovog spirawa, posebno na obroncima i strmim stranama severne i severoisto~ne ekspozicije, ~ime se direkto {tite
okolna naseqa, putevi i èlezni~ka pruga, spre~ava izlivawe vodotoka. Osim navedenog {uma pruà za{titu od vetra i {titi izvori{te i rezervoare pija}e vode.
Nalazi se na teritoriji op{tina Savski venac, ûkarica i Rakovica. Prostor

za{ti}ene celine se prostire du` re~ne doline Top~iderske reke, od Rakovice do
uliva u Savu i predstavqa prostor u kome su sadràne sve komponente zna~ajne za
za{titu prirode. Sam kompleks Top~ider-Ko{utwak je izdiferenciran na pet bitnih i razi~itih celina: Top~iderski park, Kompleks Garde, Ko{utwak, Hipodrom i
Ada Ciganlija.
prostoru izme|u Banovog brda i Nema~kog grobqa 1928. godine une{ene su vrste crnog
i belog bora, pri ~emu je sadwa izvr{ena pravolinijski {to je strano pejza`nom
na~inu projektovawa, {to je bio ciq. Treba ista}i kulturu crvenog hrasta, nedaleko
od Top~iderskog grobqa, koja predstavqa izvanrednu estetsku vrednost ove prostorne celine.
progla{ewu odre|enih nepokretnosti za kulturno dobro (Sl. list grada beograda

br. 19/81, 4/83, 23/84, 21/86, 16/87, 12/89, 21/89, 22/89, 26/92 i 24/94) kao dobro od
velikog kulturnog zna~aja.
Uspe{an na~in da se potrebna pa`wa posveti ve}em broju faktora koji uti~u na
osnovne ciqeve proizvodwe je odvajawe procesa proizvodwe i distribucije. Ovakva
Standardi za hortikulturni sadni materijal koji su kao predlog pripremqeni od

strane Privredne komore Jugoslavije jo{ daleke 1977. godine nikada nisu usvojeni,
pa se na trì{tu vrlo ~esto sre}u sadnice mawih dimenzija, neizbalansiranog
nadzemnog dela u odnosu na koren, izyigqale ili zastar~ene. Ako se zna da u
me|unarodnom prometu, a trebalo bi i u unutra{wem, uniforman kvalitet predstavqa imperativ, onda je uvo|ewe standarda zna~ajan preduslov za obezbe|ewe
plasmana proizvoda.
Sa druge strane autenti~nost klonskog materijala ~esto se dovodi u pitawe, pa bi u

tom smislu zakon ili odre|ena podzakonska akta za ovu grupu biqaka morala da budu
mnogo stroà. Kontrola mati~waka sa kojih se uzimaju reznice i plemke i true-to-type
provera, kao i zabrana generativne reprodukcije unutarvrsnih taksona, bili bi
redovna procedura.
Pre intenzivirawa proizvodwe potrebno je i re{iti pitawe zakonske regulative

koja je u ovom momentu potpuno neprilago|ena proizvodwi sadnog materijala ukrasnih biqaka. Zakon o semenu i sadnom materijalu po kome se za sve vrste semena
zahteva uverewe o poreklu iz priznatih semenskih objekata, pa i za one za koje
{umarstvo nije zainteresovano, dovelo je do velikih zabuna u praksi i nepotrebnih
ograni~ewa koja su u [umarstvu opravdana, jer od wih moè da zavisi koli~ina
drvne mase koja se na kraju ophodwe moè ostvariti. Sa druge strane za sadnice
proizvedene za razli~ite kategorije zelenih povr{ina, kubici su posledwi po
zna~aju, ponekad je ~ak usporeni rast poèqan i stimuli{e se selekcijom spororastu}ih kultivara ili retardantima rasta. Kvalitet semena, stoga, ne predstavqa
imperativ za ovaj vid proizvodwe. Liberalizacija zakona o semenu je zbog toga
nu`na, i ne sme da ograni~ava izvore semena samo na semenske objekte.
Sa daqom stabilizacijom prilika u Zemqi moè se o~ekivati rast proizvodwe

ukrasnih biqaka kao jednoj od grana biqne proizvodwe za koju postoji interes na
Evropskom trì{tu, {to je iskustvo nekih zemaqa u tranziciji (Ma|arska, Poqska).
Povoqni krediti i beneficirane cene opreme od strane finansijera iz Evrope u
Ma|arskoj su pokazale veoma dobre rezultate. Preduslovi za to u vidu prirodnih
potencijala postoje: duìna vegetacione periode, preko 350 geotermalnih izvora,
bogatstvo biqnih vrsta zasnovano na refugijalnom karakteru Balkana tokom glacijacije koje se mogu komercijalizovati neposredno, ili ukr{tawem sa ve} poznatim
ukrasnim kultivarima srodnih vrsta. Jeftina radna snaga i blizina trì{ta su
tako|e zna~ajni resursi.
Vezano za prostorni raspored rasadnika u Srbiji se mogu izdvojiti 4 podru~ja sa

zna~ajnijim obimom proizvodwe to su: Vojvodina, Pomoravqe, {ire podru~je
Beograda i Ma~va. Na podru~ju Vojvodine nalazi se 43.5% od ukupnog broja privatnih
rasadnika, najve}i broj koncentrisan je oko Subotice; 26% rasadnika je u Pomoravqu
sa Veliki [iqegovcem kao centrom. Na Beograd sa okolinom odlazi 19% od
celokupnog broja privatnih rasadnika, a narednih 6.5% odlazi na privatne rasadnike Ma~ve. Lipolist je izdvojen kao centar, gde ve} afirmisani proizvo|a~i ruà
pro{iruju svoju proizvodwu i na sektor ukrasnog sadnog materijala, mada ima i
rasadnika sa proizvodwom iskqu~ivo sadnica ukrasnog drve}a i `buwa.
Slika 24. Rasadnik JP Srbija{ume - Top~ider
25
Specijalizovani rasadnici za proizvodwu sadnica ruà predstavqaju zna~ajan segment proizvodwe ukrasnih drvenastih biqaka kod nas. Na podru~ju Srbije konstatovano je ukupno oko 200 proizvo|a~a, od toga 60 ima ve}i obim proizvodwe od 1000
sadnica. Proizvodwa je u celini privatnog karaktera uz nekoliko preostalih
dràvnih firmi koje se bave organizovawem proizvodwe sa kooperantima.
Za dobro poslovawe nedostaju jo{ uvek savremeniji oblici reklame, komunikacije,

informacija, menaymenta i marketinga. Naj~e{}e se kupac ~eka ili je uspostavqena
neka li~na saradwa na bazi vi{egodi{we saradwe u okviru koje se obezbe|uje plasman sadnica.
Za razliku od ranijeg stawa rasadni~ke proizvodwe u posledwe tri decenije znatno

je pove}an broj sadnica koje se gaje u posudama (kontejnerima). Pogodnost ovog sistema
proizvodwe ukrasnog drve}a i `buwa u dosada{woj praksi je dokazana zahvaquju}i
wenim dobrim stranama. U na{im rasadnicima ovim sistemom se proizvodi jedna
~etvrtina taksona.
organizacija omogu}uje da se pri izboru stani{ta za proizvodwu primat da

ekolo{kim i biolo{kim faktorima, a da se distribucija, zavisno od tipa, obavi na
berzi (velikoprodaja) ili, ako je u pitawu maloprodaja, mesta distribucije (garden
centri) lociraju najpovoqnije sa aspekta sastava stanovni{tva, wihovih navika,
saobra}ajnih veza itd. I na kraju specijalizacija proizvodwe u pravcu odvajawa
procesa razmnoàvawa i formirawa sadnica koja ve} postoji u nekim rasadnicima,
ili opredeqewe za upotrebnu grupu (~etinari, `buwe, pokriva~i tla, drvoredne
sadnice...) ili taksonomsku kategoriju (japanski javori, kleke, ruè, kotoneasteri,
magnolije...) moè da obezbedi visok kvalitet sadnica i ekonomi~nost i produktivnost proizvodnog procesa.
Na osnovu podataka o potro{wi i vrstama goriva za zagrevawe, u industriji i saobra}aju, kao i na osnovu dugogodi{wih podataka o stepenu zaga|enosti vazduha moè
se zakqu~iti da na teritoriji Beograda 40% zaga|ewa vazduha poti~e od zagrevawa,
40-50% je od saobra}aja, a 10-20% je od industrije. Na osnovu rezultata dobijenih
merewem zaga|enosti vazduha utvr|eno je da, van grejne sezone, doprinos saobra}aja
iznosi oko 60%, naro~ito u centralnim gradskim zonama. Drumski saobra}aj je izvor
emisije gotovo tri ~etvrtine celokupne koli~ine ugqenmonoksida, vi{e od polovine
ugqovodonika i skoro isto toliko azotovih oksida, kao i jedan od najve}ih izvora
~estica ~a|i. Kod motornih vozila sa dizel motorima emisija ugqenmonoksida je
daleko mawa (deseti deo ukupne), pribli`no ista ugqovodonika i azotovih oksida,
ali je emisija ~a|i daleko ve}a tako da oni u~estvuju sa ~etiri petine u celokupnoj
emisiji ugqenih ~estica. Osnovni uzroci ovako velikog osloba|awa zaga|uju}ih supstanci su upotreba goriva niskog kvaliteta i pove}an broj vozila. Kod nas se jo{
uvek najvi{e koristi olovni benzin tako da se pored zaga|ewa pomenutim supstancama javqa i olovo u izduvnim gasovima.
Glavne izvore zaga|ivawa vazduha u Beogradu ~ine produkti sagorevawa fosilnih

goriva u doma}instvima, toplanama, individualnim kotlarnicama, industriji, zatim
saobra}aj, gra|evinska i komunalna delatnost, neodgovaraju}e skladi{tewe sirovina, deponije sme}a, kao i nizak nivo javne higijene u gradu.
2.3 1 Kvalitet vazduha
U daqem tekstu dat je prikaz stawa ìvotne sredine Beograda.
2.3 STAWE @IVOTNE SREDINE
Tabela 8: Spisak evidentiranih prirodnih dobara
Ono {to je specifi~no za Beograd i okolinu moè se saèti na pokazateqe iz

Tabele 8.
Analiza asortimana pokazuje da je u proizvodwi zastupqeno oko 350 sorata, pri

ovome u obzir nisu uzete one sorte koje su zastupqene u kolekcijama i zbirkama.
Najve}i broj rasadnika osnovan je u periodu 1968-1980. Sredwa veli~ina proizvodne

povr{ine je 10-15 ari, a maksimalna 3 ha. Godi{wi obim proizvodwe u periodu 19851990 imao je tendenciju porasta i 1990. godine kretao se oko 3.500.000. U periodu
1991-1993. proizvodwa opada i u 1993. godini dostiè oko 2.400.000 sadnica.
26
Merewe nivoa buke u Beogradu kontinuirano se vr{i od 1976. godine na 16 mernih

mesta. U 2001. godini uvedena su jo{ 7 novih mernih mesta: Pohorska, Goce Del~eva,
Arsenija ârnojevi}a, Bor~a, Kara|or|eva, Urgentni centar i Ugrinova~ka. U 2000.
godini su uvedena 2 nova merna mesta: Gandijeva i Radojke Laki}, a u ciqu pra}ewa
nivoa buke u delu Novog Beograda koji se grani~i sa metalnom industrijom IMT i u
rezidencijalnoj zoni porodi~nih stambenih objekata na Zvezdari gde se do sada nisu
Saobra}ajna buka nije vremenski determinisana, deluje stalno, sa neprestanim oscilacijama i zavisi od niza faktora kao {to je: vrsta saobra}aja, vrsta ulice, visina
i raspored okolnih objekata, brzina i na~in vo`we, tehni~ka ispravnost vozila,
doba dana, godi{we doba itd. Dopu{teni nivo buke po zonama dat je u Tabeli 9.
Beograd je ve} godinama suo~en sa permanentno visokim nivoima komunalne buke.

Moèmo sa pravom re}i da u Beogradu dominira buka poreklom od saobra}aja,
sobzirom da oko 80% ukupne generisane buke poti~e od saobra}ajnih sredstava.
Ostali izvori buke su industrijski pogoni i postrojewa, gra|evinska operativa,
zanatski objekti, aktivnosti uslu`nih delatnosti, spoqne ili ku}ne instalacije,
razne aktivnosti u stanovima, ugostiteqski objekti i sl.
2.3.2 Komunalna buka
Karta 6. Mreà mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha

Karta 7. Indeks kvaliteta vazduha za sumpordioksid i ~a|
Karta 8. Indeks kvaliteta vazduha za sumpordioksid, ~a| i azotdioksid
Karta 9. Indeks kvaliteta vazduha za sumpordioksid, ~a|, azotdioksid i suspendovane ~estice
Karta 10. Prostorna raspodela koncentracije suspendovanih ~estica
Razlike u kvalitetu vazduha, vezano za razli~ite delove grada, ukazuju na ~iwenicu

da su najugroèniji oni prostori na kojima se uo~ava svako odsustvo ve}ih zelenih
povr{ina kao {to se vidi na priloènim Karta od 6-10. Ova konstatacija se odnosi
i na stambene objekte u blizini ve}ih saobra}ajnica bez prisusva drvoreda, kao
za{titnih barijera.
Zaga|enost vazduha specifi~nim zaga|uju}im materijama ve}a je u zimskom nego u

letwem periodu, kao i u jutarwim i popodnevnim {picevima. Najzaga|enija merna
mesta su Tunel, London i Cviji}eva, a najmawe zaga|ena merna mesta su Lion i
Novi Beograd.
Centralna zona Starog grada, podru~je Zemuna, kao i optere}ene saobra}ajnice izdvajaju se sa ne{to vi{im koncentracijama ~a|i i azotdioksida, u toku grejne sezone.
Na osnovu rezultata sistematskog ispitivawa kvaliteta vazduha u Beogradu moè se

zakqu~iti da zaga|uju}e materije, prisutne u vazduhu spoqne sredine, a koje mogu
imati zna~ajniji uticaj na zdravqe su: suspendovane ~estice, ~a| i 3, 4 benzo-a-piren.
Sredwe godi{we koncentracije ~a|i, 3, 4 benzo-a-pirena, kao i serija dana preko GVI
(grani~na vrednost imisije) doprinose pove}anoj izloènosti op{te i osetqive populacije (dece, trudnica, starijih osoba) u centralnim gradskim zonama. Visoke koncentracije ~a|i javqaju se posebno na slede}im mernim mestima: 29. novembar,
Savska, Milo{a Pocerca i u Zemunu. Najve}im koncentracijama 3, 4 benzo-a-pirena
izloèni su stanovnici na podru~ju ulice 29. novembar, dok je osetqiva populacija
pod ve}im uticajem i u okolini ulice Goce Del~eva.

Zelena Regulativa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zelena Regulativa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JULI 2003.

URBANISTI^KI ZAVOD BEOGRADA

JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E

Prof. dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh.

Mere i instrumenti za ostvarewe Odluke :

Prof. dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh.

Prikaz me|unarodnih iskustava planirawa zelenog prostora i regulative:

Prikaz studije o gradskim {umama Bruklina:

Stawe `ivotne sredine:

Javni zeleni prostori, stawe i problemi:

Gradske, prigradske i za{titne {ume, stawe i problemi:

Rasadni~ka proizvodwa, stawe, problemi ipredlozi:

Nade`da \AKOVI] PETROVI] dipl.in`.pejz.arh. - Zavod za za{titu prirode Srbije

Prirodna dobra, stawe i problemi,i utvr|ivawe statusa javno prirodnog dobra:

Prirodno dobro Botani~ka ba{ta Jevremovac stawe i problemi:

Branislav BO@OVI], dipl.in`. - Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine

Prof. dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh.

Metodologija, koncepcija, sinteza i redakcija:

Prof. dr Jasminka CVEJI], dipl.in`.pejz.arh. - [umarski fakultet

Rukovodilac stru~nog tima, metodolog i konceptor projekta:

Qiqana BAJC, dipl.in`.pejz.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda

Rukovodilac izrade projekta:

URBANISTI^KI ZAVOD BEOGRADA

Javno urbanisti~ko preduze}e

Direktor sektora za finansijske,pravne i op{te poslove

mr Nata{a Danilovi}, dipl. in`. arh.

Direktor sektora za regulaciono urbanisti~ko

Direktor sektora za regulaciono urbanisti~ko

Zamenik direktora Urbanisti~kog zavoda

Prof. dr Vladimir Macura, dipl. in`. arh.

Direktor Urbanisti~kog zavoda

Ivan MIKEQEVI], dipl. pr. planer - Urbanisti~ki zavod Beograda

Emil DIMITROV, dipl.in`.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda

Marija MILOVANOVI], dipl.in`.arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda

Nemawa JEVTI], dipl.in`.pejz.arh.

Prof. dr Jasminka CVEJI] dipl. in`. pejz. arh.

Naslovna strana i prelom teksta:

Analiza zastupqenosti razli~itih tipova postoje}ih zelenih prostora grada,

Anica TEOFILOVI], dipl. in`. pejz. arh. - Urbanisti~ki zavod Beograda

Grafi~ka obrada karata:

Metod za procenu nov~ane vredniosti drve}a,`buwa i nov~ane kompenzacije:

Finansirawe, politika, nadle`nost i instrumenti:

Biqana GLAMO^I], dipl.in`.pejz.arh.

1.3 CIQEVI IZRADE PROJEKTA

1.4 FAZE IZRADE PROJEKTA ZELENA REGULATIVA BEOGRADA

2.2.6.1 Botani~ka ba{ta Jevremovac

2.2.1 Numeri~ki prikaz zastupqenosti zelenih struktura koje

2.2 PRIKAZ STAWA ZELENIH POVR[INA GRADA

2.1.1 Problemi u tretmanu za{ti}enih prirodnih dobara

2.1 PROBLEMI ZA[TITE, PLANIRAWA, IZGRADWE I ODR@AVAWA

1.2 ZNA^AJ IZRADE PROJEKTA

2.0 PRIKAZ POSTOJE]EG STAWA

1.1 POLAZNE OSNOVE I POVOD ZA IZRADU PROJEKTA

2.6.1 Istorijat zakonodavstva u oblasti planirawa, podizawa,

2.6 VA@E]A REGULATIVA

2.5.3 Finansirawe ostalih zelenih povr{ina

2.5.2.1 Zakonodavstvo u oblasti finanisrawa javnih zelenih

2.5.1 Podela nadle`nosti, organizacija poslovawa

2.5 NADLE@NOST, ORGANIZACIJA POSLOVAWA, SISTEM KONTROLE,

2.4.1 Pregled Generalnih urbanisti~kih planova

2.4 POSTOJE]A URBANISTI^KA DOKUMENTACIJA

2.3.5.1 Prikaz Studije o gradskim [umama

2.3.1 Kvalitet vazduha

2.3 STAWE @IVOTNE SREDINE