Poglavlje 3

Katalitiki Zapaljivi
Gasni Senzori
Katalitiki senzori sa perlom se primarno
koriste za detekciju zapaljivih gasova. Oni se
koriste due od 50 godina. Inicijalno, ovi
senzori su se koristili za monitoring gasova u
rudnicima uglja, gde su zamenili kanarince
koji su korieni jako dugo.
Sam senzor je prilino jednostavane
konstrukcije i jednostavan je za izradu. U
najjednostavnijem obliku, kakvi su bili prvi
primerci, sastojali su se od jedne ice od
platine. Katalitiki senzori sa perlom su se
proizvodili irom sveta od strane velikog broja
proizvoaa, ali osobine i pouzdanost ovih
senzora su se razlikovale od proizvoaa do
proizvoaa.
Princip Rada
Zapaljive gasne smee nee se upaliti sve dok ne dostignu temperaturu paljenja.
Meutim, u prisustvu odreenih hemijskih medijuma, gas e poeti da sagoreva
ili da se pali pri niim temperaturama. Ovaj fenomen je poznat pod imenom
katalitiko sagorevanje. Veina metalnih oksida i njihova jedinjenja poseduju
ove katalitike osobine.
Na primer, vulkansko stenje, koje se sastoji od razliitih metalnih oksida, se
esto postavlja u loita za gasno sagorevanje. Ovo se ne koristi samo u
dekorativne svrhe, ve ovo takoe pomae proces sagorevanja i rezultuje
istijim i efikasnijim sagorevanjem u loitu. Jedinjenja platine, paladijuma, i
tora su takoe izuzetni katalizatori sagorevanja. Ovo objanjava zato se u
izduvnim sistemima automobila ugrauju jedinjenja platine koja se nazivaju
katalitiki konvertori. Ova vrsta gasnih senzora se pravi na bazi katalitikog
principa, i zbog toga se nazivaju katalitiki gasni senzori.
Gasni molekuli oksidiu na katalitikoj povrini senzora na mnogo nioj
temperaturi od temperature paljenja. Sa druge strane svi elektrino provodni
materijali menjaju svoju provodnost pri promeni temperature. Ovo se naziva
temperaturni koeficijent otpornosti (Ct). On se izraava kao procenat promene
po stepenu promene u temperaturi.
Platina poseduje veliki Ct u poreenju sa ostalim metalima. Dodatno, njen Ct je
linearan izmeu 500C i 1000C, to je temperaturni opseg u kome senzori
moraju raditi. Zbog linearnosti signala sa senzora, ovo znai da e oitavanja
gasne koncentracije biti direktno proporcionalna sa elektrinim signalom. Ovim
se popravlja preciznost i pojednostavljuje elektroniku.

Takoe, platina poseduje odline mehanike osobine. Ona je fiziki jaka i moe
se izvui u tanko vlakno koje se ugrauje u male senzorske perlice.
Dalje, platina poseduje izuzetne hemiske osobine. Ona je otporna na koroziju i
moe raditi na povienim temperaturama tokom dugih vremenskih perioda bez
promene njenih fizikih osobina. Ona je u stanju da daje konstantni pouzdani
signal tokom dugog vremenskog perioda.
Elektrino kolo koje se koristi za
merenje izlaza sa katalitikog senzora
se naziva Vitstonov most, u ast
Engleskog fiziara i pronalazaa Ser
Charles Wheatstone (1802-75).
Vitstonovi mostovi se esto koriste u
mnogim elektrinim mernim kolima.
Kao to je prikazano na slici 2, etri
grane kola su rasporeene u kvadrat.
Izvor elektrine struje je povezan, i
izmeu drugog para kontakata na
suprotnim uglovima je povezano
izlazno merno kolo.
U radu, R1 je trimer otpornik koji
odrava most u ravnotei. Uravnoteeni
most ne daje izlazni signal.
Vrednost otpora RB i trimer potenciometar R1 se biraju da poseduju relativno
visok otpor kako bi se obezbedio pravilan rad celokupnog kola. Kada gas
sagoreva na aktivnoj povrini senzora, toplota sagorevanja izaziva porast
temperature, koja dalje menja otpor senzora. Poto je most sada neuravnoteen,
napon razdeenja se meri kao signal. Bitno je da referentni senzor ili perla odri
konstantni otpor tokom izlaganja zapaljivim gasovima; u suprotnom, mereni
signal e biti netaan.
Evolucija senzora.
Prvobitni katalitiki senzor je bila
platinska ica namotana u vidu
navojnice. Oblik navojnice, prikazan na
slici 3, se koristio za postizanje
kompaktne geometrije za efikasno
zagrevanje i za dobijanje dovoljno
jakog signala kako bi funkcionisao kao
gasni senzor.
Na alost, uprkos izuzetnim fizikim i hemiskim osobinama platine, ona je lo
katalizator za sagorevanje Ugljovodoninih gasova.

Za pravilnu detekciju ugljovodoninih gasova, senzor zahteva visoku povrinsku

temperaturu izmeu 900C i 1000C da bi senzor mogao pravilno da reaguje sa
gasovima da bi ostvario zadovoljavajue visok i stabilan nivo. Pri ovoj
temperaturi, meutim, platina poinje da isparava. Nivo isparavanja se poveava
kako gasni molekuli ponu da reaguju sa senzorom i kako se temperatura
poveava. Ovo izaziva redukciju preseka platinske ice, i, kao rezultat, otpor se
poveava. Ovo utie na radnu temperaturu senzora, koja se manifestuje kao
odstupanje nule i odziva.
Referentna ica u idealnom sluaju je identina sa aktivnom icom, sa istom
geometrijom i radnom temperaturom, ali ne sme reagovati sa gasom. Ovo
meutim nije praktino mogue. Kompromis je uinjen radom referentne ice
pri temperaturi koja je znaajno nia tako da se oksidacija ne vri u prisustvu
ugljovodonika. Dodatno, referentna ica je hemiski tretirana kako bi se smanjile
katalitike osobine platine. Ovo se takoe moe postii prevlaenjem platinske
ice sa nekatalitikim metalom, kao to je zlato.
Drugi problem sa usijanom platinskom icom je taj da ona postaje vrlo meka pri
temperaturi od 1000C. Zbog toga, teko je odrati njen oblik navojnice.
Takoe, koeficijent termalnog otpora postaje manje linearan kako se
temperatura poveava. Ova situacija takoe rezultuje sa loim kvalitetom nule i
odziva senzora, kao i relativno kratkim ivotnim vekom.
Jedan nain za popravljanje stabilnosti senzora je prevlaenje platinske ice sa
pogodnim metalnim oksidima. Zbog toga, zadnji korak je tretiranje
kompletiranog senzora ili perle sa katalizatorom, kao to su platina, paladijum ili
torijumova jedinjenja. Slika 4, prikazuje senzorsku perlu.

Konstrukcija katalitike senzorske perle je analogna izgradnji zgrade upotrebom

armiranog betona. Oplata ini senzor fiziki vrlo vrstim. Senzor postaje vrlo
lak to ga ini otpornim na udare i vibracije. Najbitnije, katalitika oplata
redukuje temperaturu potrebnu da se postigne stabilni signal za ugljovodonike
izmeu 400C i 600oC.
Upotreba ice malog prenika ne samo da smanjuje veliinu senzora, ve takoe
pojaava signal, jer tanja ica poseduje vei opseg otpora i izlazni signal je

procentualna promena ukupnog otpora ice. Ovo takoe smanjuje potronju

struje.
Referentni senzor se moe konstruisati na isti nain kao i aktivni senzor, sa
izuzetkom da je katalitika hemikalija eliminisana. Perla se dalje moe tretirati
sa hemikalijama, kao to je natrijum, kako bi se spreilo da referentna perla
reaguje sa gasom. Skoro savreno kompenzovan par senzora je sada izvodljiv.
Senzor se naziva katalitiki senzor zbog upotrebe katalizatora kao glavnog
sastojka koji uestvuje u pravilnom radu senzora. Katalitiki senzor je stabilan,
pouzdan, taan, i vrst, i poseduje dug ivotni vek. Izlaz je linearan jer platinska
ica poseduje dobar linearni koeficijent termikog otpora.
Karakteristike
Senzorski izlaz je direktno proporcionalan sa nivoom oksidacije. Maksimum
izlaznog signala se javlja pri stehiometriskoj3 meavini gasa, ili se bazira na
teoretskoj formuli reakcije sagorevanja. Metan, na primer:
CH4 + 2O2 + 8N2 CO2 + 2H2O + 8N2
Potrebno je 10 mola vazduha za jedan mol metana da bi se kompletirala
reakcija, uz predpostavku da postoji jedan deo kiseonika i etri dela azota u
vazduhu.
Zbog toga, potrebno je za teorisko sagorevanje, jedan deo metana zahteva 10
delova vazduha da bi se kompletiralo sagorevanje, ili teoretski 9.09% metana u
meavini sa vazduhom.
Za senzor za detekciju metana, izlazni signal e biti linearan od 05% metana
(koji je 100%LEL). Kako se koncentracija pribliava stehiometriskoj vrednosti
od 9%, signal se poveava vrlo brzo i dostie vrnu vrednost na oko 10%. Signal
poinje da opada lagano kada koncentracija gasa pree priblino 20%; nakon
20% on opada do nivoa koji pokazuje da nema signala kako koncentracija gasa
dostie 100%. Slika 5, ilustruje ovaj efekat.

Odnosi se na supstance koje su u tanoj proporciji, potrebnoj za datu reakciju.

Uzmimo u obzir drugi primer, propan. Formula reakcije za propan je:

C3H8 + 5O2 + 20 N2 3CO2 +4H2O + 20N2
ili jedan deo propana na 25 delova vazduha za teoretsko sagorevanje propana.
Teoretska koncentracija za sagorevanje propana je 3.85%.
LEL za metan je 5% a za propan je 2.1%. Ova vrednost je blizu polovine
teoretske vrednosti za sagorevanje. Dodat je bezbedonosni faktor 2 da bi se
obezbedila sigurnost.
Radni faktori senzora
Postoje nekoliko faktora koji utiu na rad katalitikog senzora.
1. Katalitiko Trovanje: Postoje hemikalije koje e deaktivirati senzor i
dovesti di toga da senzor izgubi osetljivost i eventualno postane potpuno
neosetljiv na gasove. Najee hemikalije koje mogu zatrovati katalitike
senzore su one koje sadre silikon, kao to su obina ulja i maziva sa
silikonskim jedinjenjima koja se dodaju mehanizmima. Sumporna jedinjenja,
koja se esto oslobaaju sa gasovima, hloridi, i teki metali takoe mogu dovesti
do trovanja senzora.
Taan uzrok ovakvih trovanja je vrlo teko identifikovati. Neke hemikalije, sa
vrlo niskim koncentracijama, mogu totalno unititi senzor. Postojali su sluajevi
u kojima je silikon sadran u obinim losionima dovodio do problema sa
katalitikim senzorima.
2. Inhibitori Senzora: Hemikalije kao to su halogena jedinjenja, koja se
koriste u protivpoarnim aparatima i Freon koji se koristi u friiderima, e
inhibirati katalitike senzore i izazvati da privremeno izgube mogunost
funkcionisanja.
Normalno, nakon 24 ili 48 asa izlaganja istom vazduhu, senzor poinje da
funkcionie normalno. Ovo su samo par tipinih hemikalija koje inhibiraju
osobine senzora i nikako se ne trebaju smatrati jedinim moguim inhibitorima.
3. Pucanje senzora: Senzor, kada se izloi prekomernim koncentracijama
gasova, prevelikoj toploti, i razliitim oksidacionim procesima koji se
odigravaju na povrini senzora, moe eventualno da popusti. Ponekad e ovo
promeniti podeavanje nule i osetljivosti senzora.
Relativna osetljivost
n-Heksan
45%
Primer za tipi~ni senzor
Metanol
100%
kalibrisan za 100% LEL70%
metana,
Etanol
relativna osetljivost na
izo-Propil
60%
druge
gasove je slede}a:
Alkohol
Gas
O~itavanje
Aceton
60%
100%
Metil
MetanEtil
50%
Keton
60%
Propan
Toluen
45%
n-Butan
60%
n-Pentan
50%

4. Korekcioni Faktori: Katalitiki senzori se

najee kalibriu za metan za 0-100% LEL u
celom opsegu.
Proizvoai generalno daju set korekctionih
faktora koji dozvoljavaju korisniku da meri
druge ugljovodonike jednostavnim mnoenjem
oitavanja sa odgovarajuim korekcionim
faktorom kako bi izvrili oitavanje drugog
gasa.

Razlog za upotrebu metana kao primarnog kalibracionog gasa je taj to metan

poseduje jednostruku zasienu vezu koja zahteva da senzor radi na najvioj
temperaturi u poreenju sa drugim ugljovodonicima. Na primer, tipini
katalitiki senzor za metan moe zahtevati 2.5-voltni napon napajanja mosta
kako bi se postigao dobar signal, dok e isti senzor zahtevati samo 2.3 volti za
butan gas. Zbog toga, senzor koji je postavljen da oitava butan, nee tano
oitavati metan.
Dodatno, metan gas je veoma est gas i vrlo se esto susree u puno primena.
Dalje, takoe je jednostavan za rukovanje i poseduje sposobnost da se lako mea
u razliitim koncentracijama. Meutim, mora se obratiti panja da su korekcioni
faktori set brojeva koji se trebaju koristiti sa velikim oprezom. Korekcioni
faktori mogu da variraju od senzora do senzora, i mogu se ak menjati na istom
senzoru kako senzor stari. Zbog toga, najbolji nain da se doe do preciznih
oitavanja za specifini gas je da se isti kalibrie direktno sa gasom koji se meri.
5. Procenat LEL za meavine ugljovodonika:
Da bi dolo do sagorevanja, sledei uslovi moraju biti prisutni:
a. Zapaljiva meavina
b. Kiseonik
c. Izvor paljenja
Ovo se naziva trougao paljenja. Ali u stvarnosti, proces upale zapaljive smee je
znatno komplikovaniji. Spoljanji uslovi, kao to su pritisak, temperatura,
temperatura izvora paljenja, pa ak i vlanost mogu imati uticaja na
koncentraciju zapaljive smee.
Ako su ukljuene dve ili vie hemikalija, nije ak mogue ni izraunati i odrediti
zapaljivi opseg koncentracije smee. Zbog toga, najbolje je razmotriti scenario
najgoreg sluaja i kalibrisati senzor u skladu sa tim. Dalje, senzor kalibrisan na
procenat LEL za jedan gas se ne moe bezuslovno koristiti za druge gasove.
Mnogi instrumenti na dananjem tritu poseduju skalu u jedinicama kao
procenat LEL bez napomene da je jedinica kalibrisana za metan. Zbog toga, ako
se jedinica koristi za neki drugi gas ili meavinu gasova, podaci mogu biti
totalno netani.
Na primer, katalitiki senzor kalibrisan za metan daje nie vrednosti oitavanja
kada je izloen ugljovodonicima sa viim sadrajem ugljenika, dok e
infracrveni instrumenti davati znaajno vilja oitavanja ako su izloeni
gasovima sa veim sadrajem ugljenika. Ovo je veoma esta greka koju pravi
puno korisnika opreme za gasnu detekciju.

Zakljuak
Katalitiki senzor je relativno lak za proizvodnju.
Meutim, kvalitet senzora varira prilino drastino
od jednog proizvoaa do drugog.
Globalno, tehnologija proizvodnje senzora za trite
je vie umetnost nego predvidivi nauni dogaaj.
Ovo je posebno istinito pri izboru, pripremi i
primeni svih neophodnih hemikalija za proizvodnju
finalnog senzora. Postoji previe promenjivih u
procesu koji inhibira proizvodnju predvidivog
konanog produkta. Zbog toga, veina korisnika
katalitikih senzora bira svoje senzore na osnovu
reputacije proizviaa.