LUDVIG MIS VAN DER ROE

ARHITEKTURA NASTAJE KADA PAZLJIVO STAVITE DVE OPEKE,JEDNU

PORED DRUGE .TO JE POCETAK
LUDVIG MIS VAN DER ROE
Ludvig Mis van der Roe bio je nemacki a kasnije americki arhitekta.Osnove za svoj zanatlijski talent I svoje
znanje stekoa je od svog oca koji je posedovao klesarsku radnju.U period od 1897-1900 pohadjao je
crkvenu skolu.U Berlin se preselio 1905.god.gde se zaposlio kao arhitekta I dizajner namestaja Bruno
Paula.Svoju prvu gradjevinu je projektovao sa 21 godinom zivota 1907god.Bila je to drvena zgrada u stilu
18 veka na koju je uticala engleska arhitektura.Od 1908 godine saradjivao je sa Peter
Behrensom.Posvetio se studijima arhitekture Fridrih Sinkela I Frenka Lojda Rajta.U period izmedju 1911
1912 godine radio je na projektu nemacke ambasade u Sankt Peterburgu, I projektovao je
porodicnukucu supruznika Kronelovih u Hagu.
Rodjen je u Ahenu 27 marta 1886.godine.
Svoj sopstveni atelje je osnovao vec 1912 godine.U svojim prvim radovima se zalagao za radikalniji spoj
arhiltekture I tehnike.Izdavao je reviju GELSTANTUNG, zajedno za Hans Rihterom,Verner Grafom I El
Lisickim.
1918 godine,nakon zavrsetka prvog svetskog rada ukljucio se u Novembar-grupu gde je bio director
izlozbe o arhitekturi, a 1926 godine je izabran za predsednika udruzenja umetnika I arhitekata u
anemacko WERKSBUNDU.1921 godine je biokonkurs a Berlinski neboder.Za projekat nije bilo interesa,
tako da je isti postao faza estetske studije bez ikakve upotrebne vrednosti.Zgrada se karakterisala
jednostavnoscu I imalaje staklenu gasadu I odredila je razvoj nebodera 40-tih I 50-tih godina 20 veka.
1927 godne postaje director izlozbe WERBUND EXPOZICION.Sesnaest svetskih arhitekata je
prezentovalo 320 projekata modernih zgrada upotrebljavali su psiholoska I socioloska znanja uz
upotrebu savremenih materijala pretezno stakla I betona.To su bile prve zgrade u kojima se upotrebljene
kubicke forme I ravni krovovi.
Godine 1928 mu je poverena uloga projektanta nemackog paviljona.Zgrada je sluzila kao centar za
informacije I prenociste.1930 godine je unistena da bi izmedju 1983 I 1989 godine ponovo bila izgradjena
I bila je uzor savremene arhitekture.Upotrebljavani su materijali I dispozicija koja je spajala enterijer sa
eksterijerom.Spoj nastaje iz potrebe ostvarenja kretanja posetilaca na izlozbi.Ovde prostornepredstavlja
nesto zatvoren, nestosto je sasvim pkruzeno zidovima.Spoljai iznutra jepovezano I na prvipoglednije
lakouociti gde presstajae unutrsnji a gde spoljasnji prostor.Unutrasnje prostorije takodje nisu
ogranilcene medjusobno nego seprelivaju jedna u drugu.Umesto pojedinacnih prozorski otvora u
zidovima smenju se prozracne I zatvorene zidne mase.Ovaj paviljon predstavlja jedan ekstremni primer
koji se u nesto izmenjenoj formi moze naci I u stambenim zgradama,kao so je kuca Frenk Lojd Rajta
podignuta skoro pre trideset godina.