УДК 727:930.25(497.

11)“1925/1928“
72.071.1 Краснов Н. П.

ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ

РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА

САЊА КИПРОСКИ

Сажетак:
Зграда Државне архиве (1925–1928) спада у најистакнутија београдска остварења чувеног руског
академика архитектуре Николаја Петровича Краснова, који је позни период свог рада везао за Краљевину
Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. године Краљевина Југославија). Како би у целости био сагледан и
препознат вишеструки значај овог важног државног објекта, поред процеса пројектовања (од иницијалне
идеје до материјализације), неопходно је осветлити и његову улогу у међуратној архитектури Београда, не
запостављајући идеолошко-политичке и културолошке конотације овог важног јавног здања.
Кључне речи: Београд, Државна архива, Николај Петрович Краснов, архитектура, академизам

Abstract:
The building of the State Archives (1925-1928) in Belgrade is one of the most significant achievements of the
famous Russian architect Nikolay Petrovich Krasnov, whose late period works were primarily realized in the
Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (from 1929 the Kingdom of Yugoslavia). In order to fully understand
and recognize the multiple layers of significance of this important state building, alongside the design process
(from the initial idea, through construction, to final materialization), it is necessary to shed light on its role
within the interwar architecture of Belgrade, while also paying attention to the ideological-political and
cultural connotations of this important public building.
Keywords: Belgrade, State Archives, Nikolay Petrovich Krasnov, architecture, academicism

21
САЊА КИПРОСКИ
А
м­би­ци­о­зан по­д у ­хват из­град­ње згра­де Др­
жав­не ар­хи­ве у Београду ре­а­ли­зо­ван је у пе­
ри­о­ду од 1925. до 1928. го­ди­не.1 Ар­хи­тек­та
овог ре­пре­зен­та­тив­ног зда­ња био је чу­ве­ни еми­
грант из Цар­ске Ру­си­је, ака­де­мик ар­хи­тек­т у­ре Ни­
ко­лај Пе­тро­вич Кра­снов (1864–1939).2 На­кон ини­
ци­јал­них освр­та на ње­гов до­при­нос у осам­де­се­тим
го­ди­на­ма про­шлог ве­ка, про­у­ча­ва­ња су ин­тен­зи­
ви­ра­на у де­ве­де­се­тим, што се на­ста­ви­ло и у пр­вим
де­це­ни­ја­ма два­де­сет пр­вог ве­ка.3 У окви­ру ње­го­вог
пре­с то­нич­ког опу­са па­жња је по­кла­ња­на и па­ла­
ти Др­жав­не ар­хи­ве у Бе­о­гра­ду, ко­ја спа­да ме­ђу ње­
го­ве нај­зна­чај­ни­је про­јек­те у пре­сто­ни­ци Ср­би­је.
Ува­жа­ва­ју­ћи прет­ход­на ис­тра­жи­ва­ња и ту­ма­че­ња,
овом при­ли­ком на­с то­ји­мо упот­пу­ни­ти исто­ри­о­
граф­ске ана­ли­зе ове зна­ме­ни­те згра­де, кон­тек­сту­
а­ли­зу­ју­ћи је у вре­ме­ну и про­сто­ру.4
Иде­ја о фор­ми­ра­њу др­жав­не тре­зор­не ин­сти­
ту­ци­је, ко­ја би при­ку­пља­ла, сре­ђи­ва­ла, а за­тим и
ба­шти­ни­ла зна­чај­на до­ку­мен­та о срп­ској исто­ри­
ји, по­ја­ви­ла се мно­го пре 1928. го­ди­не и по­ди­за­ња
Кра­сно­вље­вог зда­ња. Ја­сно де­фи­ни­са­на за­ми­сао о
нео­п­ход­но­сти та­кве уста­но­ве ука­за­ла се још 1846.
го­ди­не у Дру­штву срп­ске сло­ве­сно­с ти.5 Је­дан од
ње­них по­кре­та­ча био је по­ли­ти­чар и исто­ри­чар Јо­
ван Га­ври­ло­вић (1796–1877), члан Дру­штва срп­ске
сло­ве­сно­сти, пред­сед­ник Срп­ског уче­ног дру­штва,
члан Др­жав­ног са­ве­та и ми­ни­стар фи­нан­си­ја.6 Та
иде­ја је ви­ше де­це­ни­ја за­о­ку­пља­ла ин­те­лек­т у­ал­не
кру­го­ве, да би тек на­кон ни­за фор­ми­ра­них за­кон­
ских пред­ло­га би­ла ле­га­ли­зо­ва­на кра­јем де­вет­на­е­
стог ве­ка. За­кон о Др­жав­ној ар­хи­ви Кра­ље­ви­не Ср­
би­је је из­гла­сан у На­род­ној скуп­шти­ни Кра­ље­ви­не
Ср­би­је 1. де­цем­бра 1898. го­ди­не, са од­ред­бом сту­
па­ња на сна­гу 1. ја­ну­а­ра 1900. го­ди­не.7 Овим је зва­
нич­но осно­ва­на др­жав­на уста­но­ва за чу­ва­ње до­
ку­ме­на­та исто­риј­ског, кул­т ур­ног и на­ци­о­нал­ног
зна­ча­ја, што је би­ло од пре­с уд­не ва­жно­сти за да­љи
раз­вој кул­т у­ре, не­го­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­
та, раз­вој исто­риј­ске на­у­ке, а по­ста­ви­ло је и те­ме­ље
за раз­вој ар­хи­ви­с тич­ке де­лат­но­с ти.8 Иа­ко по­чет­
ни, овај ко­рак је био ве­о­ма зна­ча­јан за да­љи раз­вој
срп­ског дру­штва. На­кон Пр­вог свет­ског ра­та, у но­
во­о­форм­ље­ној Кра­ље­ви­ни Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­
22
на­ца, Др­жав­на ар­хи­ва је за­др­жа­ла уло­гу цен­трал­не
уста­но­ве ко­ју је има­ла и у Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји.
Иде­ја о нео­п­ход­но­с ти из­град­ње објек­та на­
ме­ње­ног сме­шта­њу Др­жав­не ар­хи­ве, ак­тив­на од
осни­ва­ња ин­сти­т у­ци­је, ова­пло­ће­на је тек у вре­ме
управ­ни­штва Ри­сте Ода­ви­ћа (1870–1932) над Др­
жав­ном ар­хи­вом,9 чи­јим је из­ра­зи­тим за­ла­га­њем
и до­шло до по­ди­за­ња овог мо­ну­мен­тал­ног зда­ња.10
Услед не­до­с тат­ка про­с то­ра, про­бле­ми аде­кват­не
за­шти­те ар­хив­ске гра­ђе с вре­ме­ном су по­с та­ја­ли
све ве­ћи, што је у по­сле­рат­ним го­ди­на­ма до­ве­ло
до то­га да ни­је би­ло ка­па­ци­те­та за при­јем но­ве ар­
хив­ске гра­ђе. Ти про­бле­ми знат­но су под­ста­кли све
сна­жни­је за­ла­га­ње за хит­но по­ди­за­ње од­го­ва­ра­ју­ће
згра­де. Већ 1919. го­ди­не ја­вља се пред­лог за из­град­
њу објек­та Др­жав­не ар­хи­ве у цен­тру Бе­о­гра­да, ис­
пред ка­фа­не „Про­ле­ће“, ко­ји је за­не­ма­рен.11 На­ред­
ни по­ку­шај је из­ве­ден 1922. го­ди­не, ка­да на­чел­ник
Ар­хи­тек­тон­ског оде­ље­ња Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­
на, ар­хи­тек­та Пе­тар По­по­вић (1873–1945), из­ра­ђу­је
на­црт пла­на згра­де Др­жав­не ар­хи­ве, ко­ја је тре­ба­
ло да бу­де сме­ште­на на Зве­зда­ри. Ипак, на сед­ни­
ци Од­бо­ра Др­жав­не ар­хи­ве, одр­жа­ној у де­цем­бру
1924. го­ди­не, кон­ста­то­ва­но је да про­је­кат не­ће би­ти
ре­а­ли­зо­ван.12 Го­ди­не 1925. на­по­кон је до­не­се­на ко­
нач­на од­лу­ка о по­ди­за­њу згра­де Др­жав­не ар­хи­ве у
Кар­не­ги­је­вој ули­ци, а обје­кат је усе­љен 1928. го­ди­
не. Од­го­вор на из­у­зет­но зна­чај­но пи­та­ње за­што је
коначно остварена могућност за изградњу палате
Државне архиве баш у периоду oд 1925. до 1928. го-
дине захтева сагледавање ширег друштвеног и по-
литичког контекста у периоду између два рата.
На­кон Пр­в ог свет­ског ра­т а до­ла­зи до ује­
ди­ње­ња ју­го­сло­вен­ских на­ро­да у но­ву др­жа­ву –
Кра­ље­ви­ну Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, чи­ме је и
зва­нич­но био ре­а­ли­зо­ван сан осло­б о­ђе­ња и ује­
ди­ње­ња Ју­жних Сло­ве­на.13 Ра­з а­ра­ња то­ком ра­т а
усло­ви­ла су из­ра­зи­т у по­тре­бу за по­ја­ча­ном гра­ди­
тељ­ском де­лат­но­шћу, по­го­то­во у Бе­о­гра­д у, ко­ји је
ода­бран за пре­с то­ни­ц у Кра­љев­с тва.14 Цен­тра­ли­
стич­ки др­жав­ни апа­рат је те­жио да ство­ри сли­к у
Кра­ље­ви­не као моћ­не и ду­го­веч­не др­жа­ве, док је
Бе­о­град тре­ба­ло да па­ри­ра европ­ским цен­три­ма.
Та­кве иде­је су екс­пли­цит­но ис­ти­ца­не на раз­ли­чи­
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА
те на­чи­не, зна­чај­ним де­лом и кроз ар­хи­тек­т у­ру. У
ци­љу по­тен­ци­ра­ња мо­ћи Кра­ље­ви­не, до­ми­нант­но
су по­ди­за­ни др­жав­ни објек­ти, чи­јом из­град­њом је
упра­вља­ло Ми­ни­с тар­с тво гра­ђе­ви­на. Све то од­
ра­зи­ло се и на ода­бир сти­ла јав­них гра­ђе­ви­на, ко­
ји­ма је нај­ви­ше по­го­до­вао ака­де­ми­зам, за­сно­ван
на еклек­тич­кој ме­ша­ви­ни исто­риј­ских сти­ло­в а.
Но­во­и­згра­ђе­ни др­жав­ни објек­ти схва­та­ни су као
сим­бо­ли вла­сти, ре­да и за­ко­на.15 Из­град­ња др­жав­
них обје­ка­та на­ро­чи­то је по­ве­ћа­на у тре­ћој де­це­
ни­ји два­де­се­тог ве­ка, иа­ко се Кра­ље­ви­на спо­ро
опо­ра­вља­ла од по­сле­ди­ца ра­та.
По­ред ве­ли­ког по­ле­та у гра­ђе­њу и об­но­ви зе­
мље, од ве­ли­ке ва­жно­с ти за по­ди­за­ње згра­де Др­
жав­не ар­хи­ве би­ло је то што се обје­кат на­ла­зио у
кру­гу при­о­ри­те­та он­да­шње по­ли­тич­ке ели­те. Др­
жав­на ар­хи­ва је пред­с та­вља­ла ин­с ти­т у­ци­ју ве­о­ма
ви­со­ког зна­ча­ја, с об­зи­ром на то да је ути­ца­ла на
раз­вој кул­т у­ре, на­у­ке и на не­го­ва­ње на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та. То је био је­дан од еле­ме­на­та из­у­зет­не
ва­жно­сти за мла­ду и ви­ше­на­ци­о­нал­ну Кра­ље­ви­ну
Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, ко­ја је те­жи­ла фор­ми­
ра­њу хо­мо­ге­не др­жа­ве, с раз­ви­је­ним је­дин­стве­ним
иден­ти­те­том.16 Ма­те­ри­ја­ли­з а­ци­ја те иде­је мо­гла
је би­ти оства­р е­на јед­ним де­лом кроз из­град­њу
објек­та ко­ји би ба­шти­нио до­к у­мен­та о за­јед­нич­
кој про­шло­сти, на ко­ји­ма би се гра­дио те­мељ ста­
бил­не бу­д ућ­но­с ти. Згра­да Ар­хи­ве би пред­с та­вља­
ла кул­т ур­ни, ин­те­лек­т у­а л­ни и на­ци­о­нал­ни то­пос
ко­ји би до­при­нео фор­ми­ра­њу је­дин­с тве­ног иден­
ти­те­та. Та­ко­ђе, из­град­ња та­квог зда­ња до­при­не­ла
би и про­сла­вља­њу Кра­ље­ви­не као раз­ви­је­не др­
жа­ве, ко­ја те­жи ин­те­лек­т у­а л­ном и кул­т ур­ном на­
прет­ку. Отуд су на­ве­де­не те­жње, удру­же­не с ве­ли­
ким по­ле­том у гра­ђе­њу, као и стал­ним про­бле­мом
не­по­с то­ја­ња про­с то­ра за сме­шта­ње ар­хив­ске гра­
ђе, ути­ца­ле на ко­нач­ну од­лу­к у о по­ди­за­њу згра­де
Ар­хи­ве. Та­ко­ђе, гра­ђе­ви­на је тре­ба­ло да по­ме­ну ­те
иде­је од­сли­ка­ва и кроз ар­хи­тек­тон­ску фор­му, те је
упра­во због то­га иза­бран углед­ни ру­ски ар­хи­тек­
та из Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­на, Ни­ко­лај Пе­тро­вич
Кра­снов.
Кра­снов је у Кра­ље­ви­ну СХС сти­гао 1922. го­ди­
не као ре­спек­та­бил­ни ака­де­мик ар­хи­тек­у­ре и ар­хи­
т­ект­а Ру­ског Цар­ског Дво­ра.17 Због гра­ђан­ског ра­та
рас­плам­са­ног на­кон Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је (1917),
ве­о­ма ве­ли­ки број струч­ња­ка еми­гри­рао је из Ру­
си­је. При­хва­тив­ши пре­ко че­тр­де­сет хи­ља­да еми­
гра­на­та раз­ли­чи­тих во­ка­ци­ја, Кра­ље­ви­на СХС је,
уз Ки­ну, САД и Фран­цу­ску, би­ла јед­но од глав­них
ме­с та ста­ци­о­ни­ра­ња углед­них им­пе­ри­јал­них ар­
хи­те­ка­та.18 То­ме је до­при­нео бла­го­на­кло­ни став
на­ро­да, др­жа­ве и по­себ­но кра­ља Алек­сан­дра Пр­
вог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа (1888–1934), за­штит­ни­ка ру­ске
еми­гра­ци­је.19
Убр­зо по до­ла­ску у Кра­ље­ви­ну СХС, ру­ски
еми­гран­ти су по­ста­ли др­жав­ни ар­хи­тект­и,20 до­би­
ја­ју­ћи по­сао у Ми­ни­стар­ству гра­ђе­ви­на, та­да нај­
зна­чај­ни­јој др­жав­ној ин­сти­т у­ци­ји, ко­ја је сна­жно
ути­ца­ла на раз­вој­не то­ко­ве ар­хи­тек­т у­ре.21 То је јед­
ним де­лом би­ла по­сле­ди­ца ве­ли­ких стра­да­ња у Пр­
вом свет­ском ра­т у, у ко­јем је ви­ше од 25% укуп­не
по­пу­ла­ци­је Ср­би­је, пре­те­жно рад­но спо­соб­ног ста­
нов­ни­штва, из­гу­би­ло жи­вот, што је до­ве­ло до ве­
ли­ког не­до­с тат­ка струч­ња­ка у свим обла­с ти­ма.22
Да­кле, услед не­до­с тат­ка до­ма­ћег шко­ло­ва­ног ка­
дра, али и нео­п­ход­но­сти што бр­же из­град­ње и об­
но­ве Бе­о­гра­да, на­гло се раз­ви­ла по­тра­жња за ис­
так­ну­тим, афир­ми­са­ним струч­ња­ци­ма раз­ли­чи­тих
про­фи­ла. Ве­о­ма бр­зо су се ру­ски ар­хи­тек­ти укло­
пи­ли у по­сто­је­ће при­ли­ке и сво­јом плод­ном де­лат­
но­шћу обе­ле­жи­ли рад ове ин­сти­т у­ци­је.23
На­кон еми­гра­ци­је 1919. го­ди­не, Ни­ко­ла Кра­
снов го­то­во три го­ди­не про­во­ди на Га­ли­по­љу и
Maлти, да би 1922. го­ди­не сти­гао у Бе­о­град, ода­зи­
ва­ју­ћи се по­зи­ву Упра­ве Са­ве­за ру­ских ин­же­ње­ра и
тех­ни­ча­ра у Кра­ље­ви­ни СХС.24 Од­мах по до­ла­ску у
пре­сто­ни­цу, за­по­шља­ва се у Ар­хи­тек­тон­ском оде­
ље­њу Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­на, где је по­ста­вљен за
ру­ко­во­ди­о­ца про­јек­тант­ске гру­пе у Од­се­ку за мо­
ну­мен­тал­не гра­ђе­ви­не.25 При­мљен је у кон­трак­т у­
ал­ну слу­жбу, где је уго­вор об­на­вљао сва­ке дру­ге
го­ди­не,26 што је би­ла фор­мал­ност, усло­вље­на он­да­
шњим за­ко­ни­ма. Сво­јим де­ло­ва­њем, арх. Кра­снов
је обе­ле­жио ар­хи­тек­тон­ски раз­вој пре­сто­ни­це из­
ме­ђу два ра­та, ути­ску­ју­ћи у њу лич­ни пе­чат.
Свој умет­нич­ки рад Кра­снов за­по­чи­ње јед­но­
став­ни­јим про­јек­ти­ма, ко­ји ни­с у зах­те­ва­ли ства­
23
САЊА КИПРОСКИ
ра­лач­ки на­пор,27 али ко­је из­ра­ђу­је пре­да­но, по­
све­ћу­ју­ћи пу­ну па­жњу сва­ком де­та­љу.28 Бр­зо се
афир­ми­сао у струч­ној и кул­т ур­ној јав­но­сти, да би
од 1923. до смр­ти 1939. го­ди­не кон­стант­но ра­дио
на про­јек­то­ва­њу, уре­ђи­ва­њу и де­ко­ри­са­њу зна­ме­
ни­тих зда­ња. При то­ме је до из­ра­жа­ја до­шла ње­го­
ва вир­т у­о­зност, про­ис­те­кла из ве­ли­ког зна­ња и ис­
ку­ства сте­че­ног у Ру­си­ји. По­себ­но га је у струч­ним
кру­го­ви­ма афир­ми­са­ла из­ра­да про­је­ка­та за три ре­
пре­зен­та­тив­не пре­сто­нич­ке др­жав­не па­ла­те – Ми­
ни­стар­ства фи­нан­си­ја, Ми­ни­стар­ства шума и руда,
по­љо­при­вре­де и во­да и Др­жав­не ар­хи­ве.29
Из­ра­ду пла­но­ва за из­град­њу згра­де Др­жав­не
ар­хи­ве Кра­снов за­по­чи­ње 1925. го­ди­не. Та па­ла­та
је до­би­ла зна­чај­но ме­сто у окви­ру Уни­вер­зи­тет­ског
цен­тра, сме­ште­ног на про­сто­ру не­ка­да­шњег Тр­ка­
ли­шта,30 глав­ном фа­са­дом окре­ну­та ка Кар­не­ги­је­вој
ули­ци. Прва замисао о формирању Универзитет-
ског центра на поменутој локацији појавила се 1913.
године, а већ наредне године одобрена је од стране
Општине града Београда. Ме­ђу­тим, услед из­би­ја­
ња Пр­вог свет­ског ра­та и не­до­стат­ка ма­те­ри­јал­них
сред­ста­ва, ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та је од­ло­же­на.32
Про­с тор Тр­ка­ли­шта, ко­ји је од­ре­ђен за ло­
ка­ци­ју раз­во­ја Уни­вер­зи­тет­ског цен­т ра, у окви­
ру ко­јег је сме­ште­на и згра­да Архивe, на­зив сти­че
у дру­гој по­ло­ви­ни де­вет­на­е­стог ве­ка. Та ло­ка­ци­ја,
до­вољ­но уда­ље­на од ур­ба­ног де­ла гра­да, ука­за­ла се
као из­у­зет­но ме­сто за ор­га­ни­зо­ва­ње пр­вих га­лоп­
ских тр­ка 1863. го­ди­не, на ини­ци­ја­ти­ву кне­за Ми­
ха­и­ла Обре­но­ви­ћа (1823–1868).33 Ме­ђу ­тим, упр­кос
пре­сти­жу ко­ји је овај спорт­ски до­га­ђај ужи­вао, на­
кон уби­с тва кне­за Ми­ха­и­ла, све­га пет го­ди­на од
пр­вих тр­ка, ло­ка­ци­ја је на­пу­ште­на, а на­зив Тр­ка­ли­
ште одр­жао се ду­ги низ го­ди­на, де­фи­ни­шу­ћи овај
део гра­да. Про­стор је до­ста ду­го био без на­ме­не, да
би по­чет­ком два­де­се­тог ве­ка део био усту­пљен но­
во­о­сно­ва­ном Бе­о­град­ском спорт­ском клу­бу, а зо­на
је до­би­ла спорт­ски ка­рак­тер, ко­ји је но­си­ла и у пе­
ри­о­ду из­град­ње Уни­вер­зи­тет­ског цен­тра.34
По окон­ча­њу Пр­вог свет­ског ра­та, за­по­че­ло
се с ма­те­ри­ја­ли­за­ци­јом пред­рат­не иде­је о Уни­вер­
зи­тет­ском цен­тру на про­сто­ру Тр­ка­ли­шта. Упо­ре­
до са из­град­њом Уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке, ра­
24
ди­ло се на раз­во­ју Ге­не­рал­ног ур­ба­ни­стич­ког пла­на
(ГУП) Бе­о­град­а Ђор­ђа Ко­в а­љев­ског, ко­ји је зва­
нич­но усво­јен 19. ју­ла 1924. го­ди­не.35 Њи­ме је тре­
ба­ло за­кон­ски да бу­де де­фи­ни­сан да­љи раз­вој Бе­о­
гра­да, ко­ји би био мо­гућ са­мо на осно­ву де­таљ­них
ре­гу­ла­ци­о­них пла­но­ва про­из­и­шлих из ге­не­рал­ног
пла­на.36 Је­дан та­кав ре­гу­ла­ци­о­ни план за про­с тор
Тр­ка­ли­шта та­ко­ђе је из­ра­дио Ко­ва­љев­ски.37 За­ми­
сао о овом про­с то­ру би­ла је та­да не­што дру­га­чи­
ја од ре­а­ли­зо­ва­не ва­ри­јан­те и ни­је под­ра­зу­ме­ва­ла
згра­ду Ар­хи­ве.
Ипак, ка­да је до­шло до из­град­ње уни­вер­зи­
тет­ских зда­ња, ГУП Бе­о­гра­да и де­таљ­ни ре­гу­ла­
ци­о­ни план овог про­с то­ра ни­с у до­след­но спро­
ве­де­ни и до­шло је до из­ме­на по­ло­жа­ја обје­ка­т а
Уни­вер­зи­тет­ског цен­т ра. Јед­на од нај­и­с так­ну ­ти­
јих из­ме­на би­ла је укљу­чи­в а­ње згра­де Ар­хи­ве у
окви­ре Уни­вер­зи­тет­ског цен­тра. То је проузроко-
вало бројне нелогичности, поготово када се узме
у обзир да зграда Државне архиве по својој прос-
торној диспозицији делимично прати ситуациони
план Николе Несторовића (1868–1957) и Бранка
Таназевића (1876–1948), који је овај архитектон-
ски тандем израдио пре формирања и прихватања
Генералног урбанистичког плана, због кога је ве-
роватно и био занемарен. На­пра­сно им­пле­мен­
ти­ра­ње згра­де Ар­хи­ве у окви­ре Уни­вер­зи­тет­ског
цен­тра и за­не­ма­ри­ва­ње Генералног ур­ба­ни­стич­ког
пла­на Бе­о­гра­да мо­жда се у осно­ви мо­же по­ве­за­ти
с уве­ре­њем о при­па­да­њу Ар­хи­ве, као ин­с ти­т у­ци­
је ко­ја се за­ла­же за очу­ва­ње зна­ња о про­шло­сти и
раз­вој на­у­ке, цен­тру по­све­ће­ном обра­зо­ва­њу.39 На
ту по­ве­за­ност ука­зао је Ри­с та Ода­вић по до­ла­ску
на ме­с то управ­ни­ка Др­жав­не ар­хи­в е (9. но­в ем­
бра 1924), да­кле на­кон при­хва­та­ња ГУП Бе­о­гра­да
(19. јул 1924), што је мо­жда и до­ве­ло до не­ги­ра­ња
пла­на. Згра­да Др­жав­не ар­хи­ве пред­ста­вља­ла је ну­
кле­ус Уни­вер­зи­тет­ског цен­тра, сме­ште­на у ње­го­во
сре­ди­ште, иза згра­де Уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке,
глав­ном фа­са­дом окре­ну ­та ка Кар­не­ги­је­вој ули­ци.
Ни­ко­ла Кра­снов от­по­чи­ње рад на овом про­
јек­т у из­ра­дом пр­вих пла­но­ва у апри­лу и ма­ју 1925.
го­ди­не,40 у аква­рел тех­ни­ци, из­у­зет­но пре­ци­зно и
де­фи­ни­са­но.41 На­кон то­га, Кра­снов па­жњу усме­ра­
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА

Сл. 1. Основа приземља зграде Државне архиве (Архив Југославије МГ-КЈ 62, Збирка планова бр. 12)

ва ка раз­ра­ди из­во­ђач­ких пла­но­ва, а ка­ко пре­но­се
днев­не но­ви­не Вре­ме, сеп­тем­бра 1927. го­ди­не от­по­
чи­њу ра­до­ви на зи­да­њу згра­де Др­жав­не ар­хи­ве.42
Исти лист нас оба­ве­шта­ва о то­ме да је ра­до­ви­ма
ру­ко­во­дио над­зор­ни ин­же­њер Сре­тен Ко­јић. Из­
во­ђач­ки пла­но­ви за­др­жа­ли су го­то­во све еле­мен­
те пр­во­бит­ног идеј­ног про­јек­та из 1925. го­ди­не, а
ми­ни­мал­не из­ме­не је до­жи­ве­ла и скулп­т у­рал­на де­
ко­ра­ци­ја, чи­је на­цр­те је та­ко­ђе из­ра­дио Кра­снов.
Обје­кат је усе­љен у је­сен 1928. го­ди­не,43 а на­кнад­на
опре­ма­ња су ре­а­ли­зо­ва­на на­ред­них го­ди­на, о че­му
оба­ве­шта­ва лист Правд­а.44
Зда­ње је из­ве­де­но у ду ­ху ака­де­ми­зма, што ја­
сно све­до­чи о пред­но­сти ко­ју је др­жа­ва да­ла над-
националном академизму насупрот националном
стилу. Стал­на ко­ле­ба­ња и пре­ви­ра­ња из­ме­ђу ових
два­ју сти­ло­ва од­раз су по­ли­тич­ких тен­зи­ја у Кра­
ље­ви­ни и стал­них на­ци­о­на­ли­с тич­ких рас­пра­в а.
Опре­де­ље­ње за над­на­ци­о­нал­ни ака­де­ми­зам је про­
из­и­шло из уве­ре­ња да се тим сти­лом на нај­бо­љи
мо­гу­ћи на­чин мо­гу из­ра­зи­ти уни­тар­не др­жав­не те­
жње.45 Над­на­ци­о­нал­ни ака­де­ми­зам, ко­ји од­ли­ку ­је
ову па­ла­т у, са­гла­сан је и с те­зом да се гра­ђе­ви­на по­
сма­тра­ла као те­мељ за раз­вој хо­мо­ге­ног на­ци­о­нал­
ног иден­ти­те­та у мла­дој Кра­ље­ви­ни СХС. Та­ко­ђе,
др­жа­ва као ин­ве­сти­тор се опре­де­ли­ла за мо­ну­мен­
тал­не ефек­те ака­де­ми­зма, ве­ру­ју­ћи да ће њи­ма нај­
а­де­кват­ни­је из­ра­зи­ти свој ау ­то­ри­тет, ду­го­трај­ност
и моћ. Та­ко сна­жна и моћ­на зда­ња су исто­вре­ме­
но иде­а­ли­зо­ва­ла ствар­ност, пред­ста­вља­ју­ћи је као
ста­бил­ну и про­спе­рит­ет­ну.46
За­ди­вљу­ју­ћа про­ми­шље­ност у кре­и­ра­њу зда­
ња Др­жав­не ар­хи­ве, ко­ја пред­ста­вља су­бли­мат ве­
ли­ког зна­ња, та­лен­та и ис­к у­с тва, очи­та­ва се на
фа­сад­ном плат­ну гра­ђе­ви­не, као и по­сма­тра­њем
ње­ног тло­цр­та. Осно­ва је ре­ше­на у об­ли­к у сло­ва
„Т“, са глав­ним, по­преч­ним трак­том, окре­ну ­тим
пре­ма Кар­не­ги­је­вој ули­ци и на ње­га управ­ним, по­
ду­жним трак­том, сме­ште­ним у дво­ри­шту (сл. 1).47
По­преч­но кри­ло објек­та об­у ­хва­та рад­не и ад­ми­ни­

25
САЊА КИПРОСКИ
Сл. 2. Пресек кроз вестибил, ходник и службено степениште (Архив Југославије МГ-КЈ 62)
стра­тив­не про­сто­ри­је, по­пут ка­би­не­та ди­рек­то­ра,
кан­це­ла­ри­ја се­кре­та­ра, пи­са­ра, ре­ги­с та­ра, че­ка­о­
ни­це и би­бли­о­те­ке, док се у по­ду­жном де­лу на­ла­
зе де­пои. По­ве­за­ност и ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу ета­
жа оства­ре­на је мо­ну­мен­тал­ним, функ­ци­о­нал­ним
сте­пе­ни­штем, про­ми­шље­но сме­ште­ним у цен­трал­
ном де­лу објек­та (сл. 2). Си­ме­трич­но ре­шен план
и стро­го функ­ци­о­нал­на дис­по­зи­ци­ја про­с то­ра,
глав­не су ка­рак­те­ри­сти­ке овог зда­ња. Днев­ни лист
Вре­ме нас из­ве­шта­ва о ре­ше­њу и уре­ђе­њу објек­та,
из­ве­де­ног у скла­ду са иде­јом о нај­ве­ћој мо­гу­ћој за­
шти­ти ар­хив­ског ма­те­ри­ја­ла од ва­тре и вла­ге.48
Згра­да се са­с то­ји од су ­те­р е­на, при­з е­мља и
спра­т а. На цен­т рал­ном фа­сад­ном плат­н у (сл. 3)
до­ми­нант­но је ис­так­ну ­та тро­дел­на хо­ри­зон­тал­на
по­де­ла, док се исто­вре­ме­но уо­ча­ва и вер­ти­кал­на
по­де­ла на пет де­ло­ва, фор­ми­ра­на на­гла­ше­ним цен­
трал­ним и боч­ним ри­за­ли­ти­ма. Сва зид­на плат­на
су ру­стич­но об­ра­ђе­на. Ру­сти­фи­ка­ци­ја со­кла је из­
ра­зи­та, сна­жна, и на­с та­вља се у при­зем­ној зо­ни и
зо­ни пр­вог спра­та, где је убла­же­на, пот­пу­но ујед­
на­че­на и не то­ли­ко при­мет­на. Те­шка ру­с ти­фи­ка­
ци­ја у под­нож­ју гра­ђе­ви­не, на­гла­ше­на упо­тре­бом
пи­ко­ва­ног ве­штач­ког ка­ме­на, ути­ску­је осе­ћај чвр­
сти­не и ста­бил­но­сти објек­т у. Осим доњег дела баз-
26
иса из­ра­ђе­ног од при­род­ног ка­ме­на,49 чи­та­ва фа­
са­да из­ве­де­на је у ве­штач­ком ка­ме­ну, ко­ји од 1919.
го­ди­не по­с та­је све за­с ту­пље­ни­ји у об­ра­ди спо­ља­
шњих фа­са­да.50
По­сма­тра­ју­ћи во­до­рав­ни на­гла­сак глав­не фа­
са­де, пр­ва зо­на, зо­на со­кла, од­го­ва­ра ни­воу су­те­ре­
на, на ко­јем су сме­ште­ни ма­ли ква­драт­ни отво­ри
по­ста­вље­ни у осо­ви­на­ма про­зор­ских отво­ра при­зе­
мља и спра­та. При­зем­на зо­на је нај­мо­ну­мен­тал­ни­
је ре­ше­на. Ве­ли­ки пра­во­у­га­о­ни про­зор­ски отво­ри
флан­ки­ра­ни су сна­жним сег­мен­ти­са­ним ле­зе­на­ма
ко­је ди­на­ми­зу­ју фа­са­ду и да­ју спе­ци­фи­чан ка­рак­тер
чи­та­вом зда­њу. Упр­кос њи­хо­вој ис­кљу­чи­во де­ко­
ра­тив­ној уло­зи, ле­зе­не, осло­ње­не на кон­зо­ле, зра­че
из­ве­сном те­жи­ном, ко­ја је про­из­вод сна­жних сег­
ме­на­та. Ме­ђу­спрат­на де­ко­ра­ци­ја по­чи­ва на јед­но­
став­ним ге­о­ме­триј­ским об­ли­ци­ма. У оса­ма про­зо­ра
при­зе­мља на­ла­зе се про­зор­ски отво­ри пр­вог спра­
та знат­но јед­но­став­ни­је ре­ше­ни, у пра­во­у­га­о­ном
окви­ру, по­лу­кру­жно за­вр­ше­ни. Зо­на пр­вог спра­та
је про­чи­шће­на и јед­но­став­на. Нај­мо­ну­мен­тал­ни­ји
мо­тив на глав­ној фа­са­ди, на коjем до­ми­нант­но по­
чи­ва ре­пре­зен­та­тив­ни ути­сак гра­ђе­ви­не, је­сте цен­
трал­ни ри­за­лит (сл. 4). Он је ис­пу­штен ван рав­ни
фа­са­де и на­гла­шен са че­ти­ри сна­жна сту­ба, фор­ми­
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА

Сл. 3. Пројекат за главну фасаду зграде Државне архиве из 1925. године (Архив Југославије МГ-КЈ 62, Збирка планова бр. 12)

ра­на ал­тер­на­ци­јом уву­че­них и ис­т у­ре­них сег­ме­на­

та.51 Сту­бо­ви но­се фриз с три­гли­фи­ма и ме­то­па­ма,
из­ло­мље­ни кров­ни ве­нац ја­ког ис­пу­ста, као и ати­
ку с нат­пи­сом уста­но­ве.52 Врх мо­ну­мен­тал­ног сте­
пе­ни­шта, ко­је во­ди до глав­ног пор­та­ла, флан­ки­ран
је са две скулп­т у­ре ла­во­ва ко­ји др­же шти­то­ве (сл. 5
и 6),53 на ко­ји­ма је у ре­ље­фу из­ве­ден др­жав­ни грб.54
Хе­рал­дич­ки сим­бо­ли су за­у­зи­ма­ли ис­так­ну­то ме­сто
на овом зда­њу,55 па је та­ко из­над пор­та­ла по­ста­вљен
и кру­ни­са­ни дво­гла­ви орао са шти­том на гру­ди­
ма, у ко­ји је, још јед­ном, умет­нут др­жав­ни грб (сл.
7).56 На ати­ци су по­ста­вље­не две сто­је­ће скулп­т у­
ре грч­ких фи­ло­зо­фа, ко­је зах­те­ва­ју по­дроб­ни­ју ана­
ли­зу. У досадашњој историографији сматрано је да
скулптуре репрезентују филозофе Платона и Ари-
стотела,57 док су као потенцијални скулптори пред-
лагани Светомир Почек и Бедрих Зелени.58 Чла­нак
из Илу­стро­ва­ног ли­ста на­вео нас је на но­ва са­зна­
ња. Ту је ја­сно ука­за­но да је реч о скулп­т у­ра­ма фи­
ло­зо­фа Со­фо­кла и Де­мо­с те­на, а при­ло­же­не су и
њи­хо­ве фо­то­гра­фи­је са скулп­то­ром Бе­дри­хом Зе­
ле­ним.59 Овим је раз­ре­ше­на не­до­у­ми­ца и ду­го­го­ди­
шње пи­та­ње иден­ти­те­та скулп­то­ра, али и отво­ре­но Сл. 4. Централни ризалит главне фасаде зграде Државне архиве
пи­та­ње иден­ти­те­та скулп­т у­ра фи­ло­зо­фа ко­је зах­те­ (Историјски архив Београда, ЗФ А-4-8)
ва да­ља ис­тра­жи­ва­ња.

27
САЊА КИПРОСКИ

Сл. 5. Скице за скулптуре лавова на главном улазу Државне архиве Сл. 6. Скулптура лава на главном улазу, данашњи изглед
(Архив Југославије МГ-КЈ 62, Збирка планова бр. 12) (фотографија: С. Кипроски)

Сл. 7. Детаљи вајарских радова на згради Државне архиве – нацрт за двоглавог орла са грбом Краљевине
СХС на грудима, смештен изнад главног портала (лево); нацрт за двоглавог орла с монограмом Државне
архиве на грудима, смештен у спратној зони бочног дела попречног крила објекта (десно)
(Архив Југославије МГ-КЈ 62, Збирка планова бр. 12)

28
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА

Сл. 8. Пројекат за бочни изглед фасада (Архив Југославије МГ-КЈ,

Збирка планова бр. 12)

Боч­ни ри­за­ли­ти су ис­так­ну ­ти пре­ло­мље­ним
кров­ним вен­цем и ати­ком, али и ти­ме што су ис­пу­
ште­ни ван фа­сад­не рав­ни, не­што ма­ње од цен­трал­
ног ри­за­ли­та. Што се ти­че од­но­са ма­са фа­сад­ног
плат­на, боч­ни ри­за­ли­ти са­др­же се го­то­во три пу­та
у цен­трал­ном ри­за­ли­т у. Та­чан од­нос је­сте 1: 2,8, тј.
6,30 m : 17,60 m, што ја­сно све­до­чи о до­ми­нант­но­
сти цен­трал­ног де­ла.
Упр­кос не­по­сто­ја­њу кор­дон­ских ве­на­ца, тро­
дел­на по­де­ла и ја­сна хо­ри­зон­тал­ност ла­ко се очи­
та­ва­ју на фа­сад­ном плат­ну, за­хва­љу­ју­ћи од­но­с у бо­
га­то де­ко­ри­са­ног при­зе­мља и јед­но­став­но ре­ше­не
спрат­не зо­не, као и сна­жне ру­сти­фи­ка­ци­је су ­те­ре­
на и на­гла­ше­ног пот­кров­ног вен­ца. Ја­сно ис­так­ну­
та и до­ми­нант­на хо­ри­зон­тал­ност објек­та кре­и­ра
из­ве­сну ста­тич­ност фа­са­де. Склад­ни­ји из­раз овај
обје­кат би оства­рио сво­је­вр­сним вер­ти­кал­ним ак­
цен­то­ва­њем цен­трал­ног ри­за­ли­та, по­тен­ци­јал­но
оства­ре­ним упо­тре­бом ку­по­ле, за­бат­не фор­ме или
зна­чај­ни­јом ви­син­ском раз­ли­ком сре­ди­шњег де­
ла. У спољ­ној ком­по­зи­ци­ји на­гла­шен је твр­ђав­ски
ка­рак­тер, ко­јим је пред­ста­вље­на ри­знич­ка на­ме­на
објек­та. Тај ефе­кат гра­ђе­ви­не упот­пу­њу­ју мо­ну­
мен­тал­на вра­та глав­ног пор­та­ла, из­ве­де­на у истом
ма­ни­ру, у хра­сто­ви­ни, са брон­за­ним укра­си­ма. Све
је под­ре­ђе­но ути­ску ста­бил­но­с ти и по­с то­ја­но­с ти
др­жав­не уста­но­ве.60 Скулп­т у­рал­на де­ко­ра­ци­ја по­
се­ду­је ре­то­рич­ко-ди­дак­тич­ку уло­гу и на­ме­ње­на је
ко­му­ни­ка­ци­ји са ши­ром пу­бли­ком.61 Она ни­је на­
ме­тљи­ва, до­дат­но ис­ти­че цен­трал­ни део објек­та, и
пред­ста­вља сим­бо­лич­ку до­пу­ну иде­ја­ма ко­је је ар­
хи­тек­т у­ра зда­ња ре­пре­зен­то­ва­ла. Ла­во­ви, сме­ште­
ни на боч­ним стра­на­ма глав­ног ула­за, сим­бо­ли­зу­
ју чу­ва­ре зда­ња, док су грч­ки фи­ло­зо­фи, сим­бо­ли
уче­но­сти, ди­рект­но по­ве­за­ни с ње­го­вом на­ме­ном.62
Фа­сад­на плат­на боч­них стра­на по­преч­ног кри­
ла из­ве­де­на су у истом ма­ни­ру као и де­ло­ви из­ме­ђу
ри­за­ли­та глав­не фа­са­де. У спрат­ном де­лу по­но­во се
по­ја­вљу­је де­ко­ра­тив­ни мо­тив кру­ни­са­ног дво­гла­
вог ор­ла, на чи­јим гру­ди­ма се на­ла­зи, у шти­т у, мо­
но­грам Др­жав­не ар­хи­ве.63 Боч­не зид­не рав­ни по­ду­
жног трак­та ар­ти­ку­ли­са­не су знат­но јед­но­став­ни­је,
у че­му нај­зна­чај­ни­ју уло­гу има­ју све­де­ни про­зор­ски
отво­ри пра­во­у­га­о­ног об­ли­ка (сл. 8).
На зда­њу су пре­пли­та­ња нео­ре­не­сан­сних, нео­
ма­ни­ри­с тич­ких и нео­кла­си­ци­с тич­ких еле­ме­на­та
сто­пље­на у чвр­сту и ста­бил­ну це­ли­ну. Нео­ре­не­сан­
сни еле­мен­ти се очи­та­ва­ју у тро­дел­ној хо­ри­зон­тал­
ној по­де­ли зид­ног плат­на, у вен­цу ја­ког ис­па­да, као
и у ру­сти­фи­ка­ци­ји фа­са­де, те твр­ђав­ском ка­рак­те­ру
зда­ња. Уплив ма­ни­ри­стич­ких еле­ме­на­та на фа­са­ди
вр­ло је при­ме­тан. Бо­гат­ство де­ко­ра­ци­је фа­сад­ног

29
САЊА КИПРОСКИ
плат­на, оства­ре­но до­ми­нант­но сег­мен­ти­са­ним ле­
зе­на­ма при­зем­ног де­ла, Кра­сно­вље­во ма­ни­пу­ли­са­
ње ар­хи­тек­тон­ским еле­мен­ти­ма ко­ји ни­су од струк­
ту­рал­ног зна­ча­ја и по­и­гра­ва­ње с по­сма­тра­чем кроз
ди­на­ми­зо­ва­ње при­зем­не зо­не и јед­но­став­но ре­ше­
ње спрат­не зо­не, ти­пич­не су од­ли­ке ма­ни­ри­стич­ке
ар­хи­тек­т у­ре. Нео­кла­си­ци­стич­ки реч­ник се очи­та­
ва у си­ме­трич­но­сти и склад­но­сти фа­сад­ног плат­на,
упо­тре­би скулп­т у­рал­не де­ко­ра­ци­је, као и ис­ти­ца­
њу цен­трал­ног ри­за­ли­та сна­жним, ау ­то­ри­та­тив­
ним сту­бо­ви­ма ко­ји ви­зу­ел­но об­је­ди­њу­ју при­зем­
ну и спрат­ну зо­ну, те но­се кла­си­чан ве­нац за­вр­шен
ати­ком. Сегментисани стубови на улазу у Државну
архиву изразито подсећају на стубове прочеља Ле-
дуове куће директора солане у Шоу (1775–1779), у
којима се огледао идеал ауторитарне власти.64 Сна­
га и мо­ну­мен­тал­ност ове др­жав­не уста­но­ве пре­вас­
ход­но су ле­жа­ле у том мо­ти­ву.
Кра­снов сна­жне сег­мен­ти­са­не сту­бо­ве при­
ме­њу­је на још јед­ном од сво­јих нај­зна­чај­ни­јих зда­
ња – па­ла­ти Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја (1925–1928),
ко­ја је на­ста­ја­ла упо­ре­до са згра­дом Др­жав­не ар­
хи­ве.65 На овој гра­ђе­ви­ни сту­бо­ви се про­те­жу дуж
чи­та­ве фа­са­де и да­ју јој по­ма­ло те­жак из­глед. Из-
весне сличности са зградом Архиве носи и зграда
Општинског дома у Смедереву (1925–1927), такође
дело архитекте Краснова. Нај­и­стак­ну ­ти­ји еле­мен­
ти објек­та су при­сло­ње­ни сту­бо­ви ко­ји пру­жа­ју из­
ве­стан осе­ћај ла­ко­ће, су­прот­но од те­шких сту­бо­ва
при­ме­ње­них на згра­ди Ар­хи­ве. Ла­ко­ћа је по­стиг­ну­
та при­ме­ном хо­ри­зон­тал­них фуг­ни, уме­сто те­шких
оја­ча­ва­ју­ћих пр­с те­но­ва.66 По­с та­вља­ње скулп­т у­ра
на про­че­љу, ко­је су у скла­ду с на­ме­ном објек­та, као
и до­ми­нант­на, пре­о­вла­да­ва­ју­ћа хо­ри­зон­т ал­ност
још су не­ке од слич­но­сти. У композиционом погле-
ду зграда Архиве антиципира и решење Банске па-
лате на Цетињу, коју је Краснов извео између 1930.
и 1932. године, уз помоћ арх. Радмиле Јеврић.67
30
За­кљу­чак
У еле­мен­ти­ма раз­ли­чи­тих сти­ло­ва, зна­лач­ки
сто­пље­них у чвр­сту и стро­гу, ака­дем­ски кон­ци­пи­
ра­ну це­ли­ну ри­знич­ког ка­рак­те­ра, у функ­ци­о­нал­ној
осно­ви, као и по­стиг­ну­том ефек­т у мо­ћи, мо­ну­мен­
тал­но­сти и трај­но­сти ле­жи вред­ност и ком­плек­
сност па­ла­те Др­жав­не ар­хи­ве. Спе­ци­фич­на по свом
ка­рак­те­ру, исто­вре­ме­но иза­зи­ва два раз­ли­чи­та ста­
ва код по­сма­тра­ча. Ста­тич­ност, као про­из­вод си­ме­
три­је и хо­ри­зон­та­ла, Кра­снов је зна­лач­ки ује­ди­нио
и убла­жио са из­ве­сним ди­на­ми­змом ко­ји уно­се де­
ко­ра­тив­ни еле­мен­ти фа­са­де. По­сма­трач се те­шко ја­
сно опре­де­љу­је за је­дан од ова два ути­ска, већ нај­пре
за њи­хо­ву спе­ци­фич­ну рав­но­те­жу. Ауторитативна
и достојанствена, зграда Државне архиве је обо-
гатила Красновљев опус, уједно оплемењујући и
престоничку архитектуру.
Ви­ше­струк је зна­чај по­ди­за­ња згра­де Др­жав­не
ар­хи­ве у пе­ри­о­д у из­ме­ђу два ра­та. С ар­хи­тек­тон­
ског аспек­та, она пред­с та­вља мо­ну­мен­тал­но де­ло
вла­да­ју­ћег над­на­ци­о­нал­ног ака­де­ми­зма, као и при­
каз вир­т у­о­зно­сти ар­хи­тек­те Кра­сно­ва. Исто­вре­ме­
но је и пр­ва ре­а­ли­зо­ва­на згра­да Др­жав­не ар­хи­ве,
а ти­ме и ва­жно све­до­чан­с тво о ин­те­лек­т у­а л­ном и
кул­т ур­ном раз­во­ју дру­штва. Нај­з ад, пред­с та­вља
из­у­зет­но зна­ча­јан на­ци­о­нал­ни то­пос, по­ста­вља­ју­
ћи те­ме­ље ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ји иде­је раз­во­ја хо­мо­ге­
ног на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та у ви­ше­на­ци­о­нал­ној
Кра­ље­ви­ни СХС. На осно­ву ар­хи­тек­тон­ског зна­ча­
ја, као и ме­с та ко­је за­у­зи­ма у кул­т ур­ној ме­мо­ри­ји
гра­да Бе­о­гра­да, згра­да Др­жав­не ар­хи­ве је до­би­ла
ста­т ус не­по­крет­ног кул­т ур­ног до­бра.68
Сања Д. Кипроски,
историчар уметности
Београд
sa.kiproski@gmail.com
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА

НА­ПО­МЕ­НЕ:

1] Да­нас Др­жав­ни ар­хив Ср­би­је: https://ar­hiv­sr­bi­je.rs­/ [23. 1. 2021] 20] Ма­не­вић 1972: 17.
2] Ар­хи­тек­та Ни­ко­лај Пе­тро­вич Кра­снов се на свим про­јек­ти­ 21] То­ше­ва 2018.
ма у Кра­ље­ви­ни СХС/Ју­го­сла­ви­ји пот­пи­си­вао из­о­ста­вља­ју­
22] Па­вло­вић 2014: 287.
ћи име оца и на­во­де­ћи соп­стве­но име при­ла­го­ђе­но срп­ско­
хр­ват­ском је­зи­ку (Ни­ко­ла). 23] То­ше­ва 1999: 174.
3] Ма­ђа­но­вић 2015: 75. 24] Ка­ди­је­вић 1997: 222.
4] У при­ку­пља­њу ма­те­ри­ја­ла, љу­ба­зно усту­па­ју­ћи фо­то-до­ку­ 25] То­ше­ва 2004: 173.
мен­та­ци­ју за овај чла­нак, по­мо­гло је ви­ше ко­ле­га. Ве­ли­ку за­ 26] Истa 1999: 174–175.
хвал­ност ду­гу­јем на­уч­ној са­рад­ни­ци на Фи­ло­зоф­ском фа­
кул­те­ту Универзитета у Београду др Вла­да­ни Пут­ник При­ци, 27] О жи­во­т у и де­лу ар­хи­тек­те Кра­сно­ва об­ја­вље­но је ви­ше
исто­ри­чар­ки умет­но­сти и ар­хи­вист­ки­њи за сре­ђи­ва­ње и об­ра­ мо­но­граф­ских сту­ди­ја и ка­та­ло­га. Ме­ђу њи­ма из­два­ја­мо
ду збир­ке фо­то­гра­фи­ја у Ар­хи­ву Ју­го­сла­ви­је Ђур­ђи­ји Бо­ров­ ра­до­ве: Ж. Шка­ла­ме­ра 1983: 109–129; А. Ка­ди­је­вић 1994:
њак, ди­рек­тор­ки Исто­риј­ског ар­хи­ва у Сме­де­ре­ву др Да­ни­је­ли 181–192; 1997: 221–254; Ка­ ли­ нин and Ка­ ди­е­
вич and
Ми­ло­ше­вић, као и мен­то­ру и ре­дов­ном про­фе­со­ру на Фи­ло­ Земляни­чен­ко 2003; Ме­да­ко­вић, Ра­ђе­но­вић и Бо­ров­њак
зоф­ском фа­кул­те­ту Универзитета у Београду др Алек­сан­дру 2014; Ма­ђа­но­вић 2015: 75–89; Ацо­вић 2017.
Ка­ди­је­ви­ћу. 28] Ка­ди­је­вић 1997: 223.
5] Пе­ри­шић 2018: 7. 29] Фо­мен­ко 2015: 191; Bo­rov­njak 2021: 88–89.
6] Иса­и­ло­вић, Ми­тро­вић и Шко­дрић 2019: 33. 30] Про­стор Тр­ка­ли­шта је пра­тио тра­с у да­на­шњих ули­ца: Бе­
о­град­ске, Кра­љи­це Ма­ри­је, Ру­звел­то­ве, Бу­ле­ва­ра кра­ља
7] Нав. де­ло: 52.
Алек­сан­дра (Па­вло­вић 2017: 113).
8] Исто: 10–12. 31] Оп­шир­ни­је о раз­во­ју Уни­вер­зи­тет­ског цен­тра ви­де­ти у ра­
9] На по­зи­ци­ји управ­ни­ка Др­жав­не ар­хи­ве Ри­ста Ода­вић је до­ви­ма: Ма­ђа­но­вић 2016: 317–332; Па­вло­вић 2017: 109–133.
био од 9. но­вем­бра 1924. го­ди­не до 18. сеп­тем­бра 1929. го­ди­ 32] Па­вло­вић 2017: 112.
не (Ре­љић 2018: 10).
33] Нав. де­ло: 113.
10] О зна­чај­ној уло­зи Ри­сте Ода­ви­ћа у ре­а­ли­за­ци­ји иде­је о по­
ди­за­њу згра­де Др­жав­не ар­хи­ве пи­са­но је до­ста у та­да­шњој 34] Исто: 114.
пе­ри­о­ди­ци. Питање просторије Државне архиве решено је 35] Не­дић 1977: 306. Оп­шир­ни­је о Ге­не­рал­ном ур­ба­ни­стич­ком
1926. године, када је њен тадашњи управник, Риста Одавић, пла­ну Бе­о­гра­да ви­де­ти у: Мак­си­мо­вић 1980: 239–269; Vu­
књижевник, успео да код надлежних издејствује потребне ko­tić-La­zar and Ro­ter-Bla­go­je­vić 2018: 271–288.
кредите, од којих је подигнута лепа и веома подесна зграда:
36] Па­вло­вић 2017: 119.
(Време, 11. април 1940: 11); Несумњиво да веома велика за­
слуга, што ће Државна архива добити тако величанствену 37] Исто.
палату, најмодерније опремљену, припада г. Ристи Одавићу,
38] Исто: 118–122.
управнику Државне архиве, који је схватајући важност ове
значајне институције, чинио све да се до ове зграде дође што 39] Ma­đa­no­vić 2016: 326.
пре: (Време, 22. де­цем­бар 1927: 9). 40] Шка­ла­ме­ра 1983: 125.
11] Иса­и­ло­вић, Ми­тро­вић и Шко­дрић 2019: 115. 41] Тех­нич­ку до­ку­мен­та­ци­ју о про­це­с у про­јек­то­ва­ња и из­во­
12] Нав. де­ло: 117–118. ђе­ња овог зна­чај­ног објек­та ви­де­ти у: Ар­хив Ју­го­сла­ви­је,
МГ-КЈ 62, Збир­ка пла­но­ва 392.
13] По­по­вић 1997: 87.
42] Вре­ме, 22. де­цем­бар 1927: 9.
14] Ка­ди­је­вић 2007: 102.
43] Мар­ко­вић 1934: 8.
15] Исти 2005: 237; 2018: 256–258.
44] Решењем господина министра грађевина одобрен је елабо­
16] Оп­шир­ни­је о иде­ји ју­го­сло­вен­ства у ар­хи­тек­т у­ри в.: Иг­ња­ рат за довршење зграде Државне архиве у Београду у реви­
то­вић 2007; 2009: 110–126; Ka­di­je­vić 2018: 248–274. дираној предрачунској суми 1,002,232,05 динара... (Правда,
17] Ка­ди­је­вић 1997: 222. 7. фе­бру­ар 1931: 9 ).

18] Исти 2002–2003; 2017: 360. 45] Ка­ди­је­вић 1997: 228; 2018: 254.
46] Исти 2005: 237.
19] Гор­дић и Па­вло­вић-Лон­чар­ски 2001: 4; Фо­мен­ко 2013: 295;
Ме­да­ко­вић, Ра­ђе­но­вић и Бо­ров­њак 2014: 27. 47] Шка­ла­ме­ра 1983: 125.

31
 САЊА КИПРОСКИ
48] За депо је усвојен челични систем: просторије су изолира­
не једна од друге. Избегнут је тзв. архивски роштиљ, где из­
међу спратова нема пода, већ само гвоздене решетке и чији
су недостаци били: неравномерно грејање, падање прашине
са горњих спратова у доње и немогућност изоловања пожара.
Нова зграда биће сва од армираног бетона... Неће бити нигде
запаљивог материјала употребљеног за грађење , тако да ће
пожар бити немогућ (Време, 22. де­цем­бар 1927: 9).
49] По­ло­ви­на 2020: 161.
50] Не­сто­ро­вић 1973: 341.
51] Шка­ла­ме­ра 1983: 125.
52] Ма­рин­ко­вић 2005: 126.
53] Скулп­т у­ре ла­во­ва, до по­ја­ве ру­ских ар­хи­те­ка­та у Бе­о­гра­ду у
тре­ћој де­це­ни­ји два­де­се­тог ве­ка, би­ле су из­у­зет­но рет­ке, те се
сма­тра­ју јед­ном од зна­чај­них ка­рак­те­ри­сти­ка ру­ског ути­ца­ја
на ар­хи­тек­т у­ру у Кра­ље­ви­ни (Ка­ди­је­вић 1994: 187).
54] По фор­ми­ра­њу, Кра­ље­ви­на СХС је до­би­ла но­ви грб, ко­ји је
пред­ста­вљао сво­је­вр­сну до­пу­ну ра­ни­јем срп­ском гр­бу. Сре­
ди­шњи хе­рал­дич­ки мо­тив, штит на гру­ди­ма дво­гла­вог ор­ла,
по­де­љен је у три по­ља у ко­ја су сме­ште­ни ам­бле­ми три на­ро­да
Кра­ље­ви­не. По­ред кр­ста са оци­ли­ма, ту се са­да на­шла хр­ват­
ска ша­хов­ни­ца и но­ви сло­ве­нач­ки грб, сло­жен од илир­ског
по­лу­ме­се­ца и три ше­сто­кра­ке зве­зде са гр­ба гро­фо­ва Цељ­
ских. Основ­ни штит остао је на гру­ди­ма ор­ла, ко­ји је као и
ра­ни­је огр­нут хер­ме­ли­но­вим пла­штом и над­ви­шен кра­љев­
ском кру­ном (По­по­вић 1997: 89–90).
55] Хе­рал­дич­ки сим­бо­ли са згра­де Др­жав­не ар­хи­ве су укло­ње­ни
по­сле 1945. го­ди­не, док су гр­бо­ви на шти­то­ви­ма ла­во­ва би­ли
очу­ва­ни до се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да су за­ме­ње­
ни гр­бо­ви­ма Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (По­по­вић
ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:
Ацо­вић, Д. (2017), Ни­ко­лај Кра­снов: ал­бум се­ћа­ња, Бе­о­град: Хе­
рал­дич­ки клуб.
Bo­rov­njak, Đ. (2021), Ar­hi­tekt Ni­ko­laj Pe­tro­vič Kra­snov i nje­go­va sa­
rad­nja sa dr­žav­nim usta­no­va­ma, u: Ar­hi­tek­tu­ra i vi­zu­el­ne
umet­no­sti u ju­go­slo­ven­skom kon­tek­stu: 1918–1941, ur. Ka­di­
je­vić, A. i Ili­jev­ski, A., Be­o­grad: Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Univerzitetа
u Be­o­gra­du: 87–93.
Bo­gu­no­vić, S. (2005), Ar­hi­tek­ton­ska en­ci­klo­pe­di­ja Be­o­gra­da XIX i XX
ve­ka (II), Be­o­grad: Be­o­grad­ska knji­ga.
Vu­ko­tić-La­zar, M. and Ro­ter-Bla­go­je­vić, M. (2018), The 1923 Bel­gra­
de Ma­ster Plan – hi­sto­ric town mo­der­ni­za­tion, Plan­ning Per­
spec­ti­ves 2–33: 271–288.
Гор­дић, Г. и Па­вло­вић-Лон­чар­ски, В. (2001), Ру­ски ар­хи­тект­и у
Бе­ог­рад­у, Бе­о­град: ЗЗСКГБ.
До­вр­ше­ње Др­жав­не ар­хи­ве у Бе­о­гра­ду (1931), Правд­а, 7. фе­бру­ар: 9.
Згра­да Др­жав­не ар­хи­ве би­ће до­вр­ше­на до иду­ћег ле­та (1927), Вре­
ме, 22. де­цем­бар: 9.
32
1997: 103). Да­нас се на тим ме­сти­ма на­ла­зи грб Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је.
56] По­по­вић 1997: 103.
57] Си­ки­мић 1965: 60; Бо­гу­но­вић 1995: 882.
58] Си­ки­мић 1965: 60; У до­ма­ћој исто­ри­о­гра­фи­ји нај­че­шће је
као име ва­ја­ра Зе­ле­ног на­во­ђе­но име Бе­друх. Ипак, у Кар­то­
те­ци жи­те­ља гра­да Бе­о­гра­да и Зе­му­на (до­ступ­ној у окви­ру
Ди­ги­тал­ног ре­по­зи­то­ри­ју­ма Исто­риј­ског ар­хи­ва Бе­о­гра­да)
овај че­хо­сло­вач­ки ва­јар упи­сан је као Бе­дрих Зе­ле­ни, те мо­
же­мо за­кљу­чи­ти да је ово нај­а­де­кват­ни­ји на­чин тран­скрип­
ци­је ње­го­вог име­на.
59] Илу­стро­ва­ни лист 23, 1929: 19; Ср­дач­но за­хва­љу­јем др Вла­
да­ни Пут­ник При­ци ко­ја ми је ука­за­ла на овај чла­нак.
60] Ка­ди­је­вић 1997: 231.
61] Ма­рин­ко­вић 2005: 72.
62] Нав. де­ло: 127.
63] По­по­вић 1997: 103.
64] Ка­ди­је­вић 2005: 239; Trak­tem­berg i Haj­man 2006: 403–404.
65] Оп­шир­ни­је о па­ла­ти Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја в.: Шка­ла­ме­
ра 1983: 123–125; Ка­ди­је­вић 1997: 228–231; Гор­дић и Па­вло­
вић-Лон­чар­ски 2001: 12–13.
66] Ми­ло­ше­вић 2014: 233.
67] Ка­ли­нин and Ка­ди­е­вич and Земляни­чен­ко 2003: 156; Оп­
шир­ни­је о Бан­ској па­ла­ти на Це­ти­њу в.: Мар­ко­вић 2004:
115–131.
68] https://na­sle­dje.go­v.rs­/in­dex.cf­m/spo­me­ni­ci/pre­gled_spo­me­ni
ka?spo­me­nik_id=45543 [20. 3. 2021]
Ig­nja­to­vić, A. (2007), Ju­go­slo­ven­stvo u ar­hi­tek­tu­ri 1904–1941, Be­o­
grad: Gra­đe­vin­ska knji­ga.
Ig­nja­to­vić, A. (2009), Ar­chi­tec­tu­re, Ur­ban De­ve­lop­ment and the
Yugo­slo­vi­za­tion of Bel­gra­de, 1918–1941, in: Cen­tro­pa: a Jo­
ur­nal of cen­tral eu­ro­pean ar­chi­tec­tu­re and re­la­ted arts, New
York: Cen­tro­pa: 110–126.
Иса­и­ло­вић, Б. и Ми­тро­вић, М. и Шко­дрић, Љ. (2019), Ар­хив
Ср­би­је: 1898–2018 : Исто­ри­ја ин­сти­т у­ци­је, Бе­о­град: Ар­
хив Ср­би­је.
Ка­ди­је­вић, А. (1994), При­лог про­у­ча­ва­њу де­ла ар­хи­тек­те Ни­
ко­ле Кра­сно­ва у Ју­го­сла­ви­ји (1922–1939), Са­о­пште­ња
XXVI (Бе­о­град): 181–192.
Ка­ди­је­вић, А. (1997), Рад Ни­ко­ла­ја Кра­сно­ва у Ми­ни­стар­ству
гра­ђе­ви­на Кра­ље­ви­не СХС/Ју­го­сла­ви­је у Бе­о­гра­ду од
1922. до 1939. го­ди­не, Го­ди­шњак град­а Бе­ог­рад­а XLIV
(Бе­о­град): 221–254.
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА
Ка­ди­је­вић А. (2002–2003), Уло­га ру­ских еми­гра­на­та у бе­о­град­
ској ар­хи­тек­т у­ри из­ме­ђу два свет­ска ра­та, Го­ди­шњак
град­а Бе­ог­рад­а XLIX–L (Бе­о­град): 131–142.
Ка­ди­је­вић, А. (2005), Есте­ти­ка ар­хи­тек­у­ре акад­е­ми­зма (XIX–
XX век), Бе­о­град: Гра­ђе­вин­ска књи­га.
Ка­ди­је­вић, А. (2007), Је­дан век тра­же­ња на­ци­о­нал­ног сти­ла у
ср­пској ар­хит­ект­у­ри (сре­ди­на XIX– сред­и­на XX ве­ка),
Бе­о­град: Гра­ђе­вин­ска књи­га.
Ka­di­je­vić, A. (2017), Ar­hi­tek­ti emi­gran­ti iz Ru­si­je i hr­vat­ska ar­hi­
tek­tu­ra 20. sto­lje­ća, Pro­stor 25 (Za­greb): 358–371.
Ka­di­je­vić, A. (2018), Bet­we­en uni­ta­rism and re­gi­o­na­lisms: Ar­chi­
tec­tu­re in Yugo­sla­via (1918–1941), in: Ar­chi­tec­tu­re of in­de­
pen­den­ce in Cen­tral Eu­ro­pe, Kra­kow: In­ter­na­ti­o­nal cul­tu­ral
cen­tre: 248–274.
Ка­ли­нин, Н. and Ка­ди­е­вич, А. and Земляни­чен­ко, М. (2003),
Архитектор Высочайшего Двора, Сим­фе­ро­поль: Бизнeс
ин­форм.
Ма­ђа­но­вић, М. (2015), При­лог про­у­ча­ва­њу бе­о­град­ског опу­са
Ни­ко­ла­ја Пе­тро­ви­ча Кра­сно­ва (1922–1939), На­сле­ђе XVI
(Бе­о­град): 75–89.
Ma­đa­no­vić, M. (2016), Ar­chi­tec­tu­ral sha­ping of Bel­gra­de Uni­ver­sity
Cen­ter (1921–1931), Zbor­nik Ma­ti­ce srp­ske za li­kov­ne umet­
no­sti 44 (No­vi Sad): 317–332.
Мак­си­мо­вић Б. (1980), Вред­но­сти ге­не­рал­ног пла­на Бе­о­гра­да
од 1923. го­ди­не и њи­хо­во по­ни­шта­ва­ње, Годишњак града
Београда XXVII (Бе­о­град): 239–269.
Mаnević, Z. (1972), No­vi­ja srpskа аrhitekturа 1900–1970, u: Ju­go­
slo­ven­ska umet­nost XX ve­ka, Beogrаd: Mu­zej sa­vre­me­ne
umet­no­sti: 7–38.
Ма­рин­ко­вић, М. (2005), Архитектонска пластика јавних обје­
ката Београда (1918–1941), ма­ги­стар­ски рад, Бе­о­град:
Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет.
Мар­ко­вић, И. (2004), О архитектури зграде Краљевске Банске
управе Зетске бановине, у: Но­во­па­зар­ски збор­ник 28,
ур. Че­ко­вић, С., Но­ви Па­зар: Му­зеј Рас: 115–131.
Мар­ко­вић, Р. (1934), Три­де­сет пет го­ди­на де­лат­но­сти Др­жав­не
ар­хи­ве, Правд­а, 18. март: 8–9.
Ме­да­ко­вић М., Ра­ђе­но­вић Р. и Бо­ров­њак Ђ. (2014), Ни­ко­лај Кра­
снов – ру­ски не­и­мар Ср­би­је, Бе­о­град : Ар­хив Ју­го­сла­ви­је.
Ми­ло­ше­вић, Д. (2014), Сме­де­рев­ское ар­хи­тек­т ур­ное на­сле­дие
Ни­ко­лая Пе­тро­ви­ча Кра­сно­ва, Зборник Матице српске
за ликовне уметности 42 (Но­ви Сад): 231–249.
Не­дић С. (1977), Ге­не­рал­ни ур­ба­ни­стич­ки план Бе­о­гра­да из 1923.
го­ди­не, Годишњак града Београда XXIV (Бе­о­град): 301–310.
Не­сто­ро­вић, Б. (1973), По­ста­ка­де­ми­зам у ар­хи­тек­т у­ри Бе­о­гра­
да (1919–1941), Годишњак града Београда XX (Бе­о­град):
339–381.
Па­вло­вић, М. (2014), Живот и дело архитекте Николе Несто­
ровића 1868–1957, док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Бе­о­град: Уни­
вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет.
Па­вло­вић, М. (2017), „Но­ви Уни­вер­зи­тет­ски цен­тар ме­ђу­рат­ног
Бе­о­гра­да“, Кул­ту­ра 154 (Бе­о­град): 109–133.
Пе­ри­шић, М. (2018), Ар­хив Ср­би­је : По­во­дом 120 го­ди­на од
осни­ва­ња, Бе­о­град: Ар­хив Ср­би­је.
Po­lo­vi­na, G. (2020), Kla­si­ci­zam u do­ma­ćoj ar­hi­tek­tu­ri XIX i XX ve­ka,
Be­o­grad: AGM knji­ga.
По­по­вић, М. (1997), Хералдички симболи на јавним здањима Бе­
ограда, Бе­о­град: БМГ.
Пут­ник, Ј. (1940), Др­жав­на ар­хи­ва у Бе­о­гра­ду, Вре­ме, 11. април:
11.
Ре­љић, Ј. (2018); Риста Ј. Одавић : 1870–1932 : у фон­до­ви­ма и
збир­ка­ма Ар­хи­ва Ср­би­је : по­во­дом 120 го­ди­на од осни­
ва­ња Др­жав­не ар­хи­ве, Бе­о­град: Ар­хив Ср­би­је.
Si­ki­mić, Đ. (1965), Fаsаdnа skulpturа u Beogrаdu, Beogrаd:
ZZSKGB.
То­ше­ва, С. (1999), Ор­га­ни­за­ци­ја и рад Ар­хи­тек­тон­ског оде­ље­ња
Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­на у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска
ра­та“, На­сле­ђе II (Бе­о­град): 171–181.
То­ше­ва, С. (2004), Рад ру­ских ар­хи­те­ка­та у Ми­ни­стар­ству гра­
ђе­ви­на у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та, Годишњак
града Београда LI (Бе­о­град): 169–182.
То­ше­ва, С. (2018), Градитељство у служби државе : де­лат­ност и
оства­ре­ња Ар­хи­тек­тон­ског оде­ље­ња Ми­ни­стар­ства гра­
ђе­ви­на у срп­ској ар­хи­тек­т у­ри 1918–1941, Бе­о­град: Му­зеј
на­у­ке и тех­ни­ке : Дру­штво кон­зер­ва­то­ра Ср­би­је.
Trak­tem­berg, M. i Haj­man, I. (2006), Ar­hi­tek­tu­ra: od pre­i­sto­ri­je do
post­mo­der­ni­zma, Be­o­grad: Gra­đe­vin­ska knji­ga.
Умет­ност ве­ли­ких фа­са­да (1929), Илу­стро­ва­ни лист 23 (Бе­о­град):
19.
Фо­мен­ко С.Ю. (2013), Зарубежная и отечественная историо-
графия деятельности русских архитекторов-эмигран­
тов в Белграде в 1920-1930-е годы, Ар­хи­тек­т ур­ное на­
след­ство 58, Отв. Ред. Бон­да­рен­ко. И. А., Мо­сква: Кни-
жный дом «Ли­бро­ком»: 295–311.
Фо­мен­ко С.Ю. (2015), Не­из­вестные стра­ницы тво­ре­че­ства из­
вест­но­го ма­сте­ра рус­ско­го ис­кус­ства и ар­хи­тек­т уры Н.
П. Кра­сно­ва в эми­гра­ции в Бел­гра­де с 1922 по 1939 год,
Лига Культуры 6 (Оде­са): 190–196.
Шка­ла­ме­ра, Ж. (1983), Ар­хи­тек­та Ни­ко­ла Кра­снов (Мо­сква 1864
– Бе­о­град 1939), Све­ске ДИ­УС XIV (Бе­о­град): 109–129.
33
САЊА КИПРОСКИ

Summary: SANJA KIPROSKI

THE BUILDING OF THE STATE ARCHIVES (1925–1928) IN BELGRADE

– THE WORK OF RUSSIAN ACADEMICIAN NIKOLAY PETROVICH KRASNOV

The project for the construction of the State Archives building, List of Figures
entrusted to a famous emigrant from tsarist Russia, architectural
academician Nikolay Petrovich Krasnov (1864-1939), was realized in the Fig. 1 Plan of the ground floor of
period between 1925 and 1928. Through his architectural realizations, the State Archives building
Krasnov had a significant impact upon the architectural development (Archives of Yugoslavia MG-KJ
of numerous Yugoslav cities, and especially that of the capital of the 62, Collection of plans no.12)

Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (later Kingdom of Yugoslavia), Fig. 2 Section through the
vestibule corridor and
Belgrade, as evidenced by this representative building, which is among official staircase (Archives
his most important achievements in the city. of Yugoslavia MG-KJ 62)
The idea of forming a state institution that would accept, collect Fig. 3 Project for the main facade
and archive documents important to the history of Serbia came to of the building of the State
the fore in the middle of the nineteenth century, but did not come to Archives from 1925 (Archives
of Yugoslavia MG-KJ 62,
legal fruition until 1 December 1898, with the passing of the Law on
Collection of plans no.12)
the State Archives of the Kingdom of Serbia by the National Assembly of
Fig. 4 Central avant-corps of the
the Kingdom of Serbia, with this law entering into force on 1 January main facade of the building of
1900. This was a significant event that marked the official culmination the State Archives (Historical
of the decades-long process of establishing a state institution for storing Archives of Belgrade ZF A-4-8)
documents of historical, cultural and national significance. Fig. 5 Sketches for lion sculptures
After several previous unsuccessful attempts, the construction at the main entrance of the
State Archives (Archives
of the State Archives was made possible during Risto Odavić’s (1870- of Yugoslavia MG-KJ 62,
1932) overseeing of the institution. Odavić’s commitment had a major Collection of plans no.12)
impact upon the fruition of the idea of building this representative Fig. 6 Lion sculpture at the main
palatial edifice. As a state institution of high importance to the entrance, present-day appearance
development of science and culture and the nurturing of a national (photograph by author)
identity, it represented an intellectual, cultural and national grounding
that would go on to play a not insignificant role in the formation of a
unified Yugoslav identity. The construction of a building that would
house such an institution would at the same time contribute to the
declaration of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes as a developed
country that strove for intellectual and cultural progress. In addition,
the rapid pace of construction and renovation of Belgrade in the wake
of the First World War, combined with the ongoing problem of the lack
of existence of a space for archival material, had a significant influence
on the eventual decision to construct the State Archives. The ideas of
statehood had to be clearly expressed through the architectural form,
and therefore construction was entrusted to the state architect employed
in the Ministry of Construction, Nikolay Petrovich Krasnov. Krasnov
designed the building in a style conforming to universal academicism,

34
 ЗГРАДА ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1925–1928) У БЕОГРАДУ, ОСТВАРЕЊЕ
РУСКОГ АКАДЕМИКА НИКОЛАЈА ПЕТРОВИЧА КРАСНОВА

which most adequately expressed the unitary aspirations of the state, Fig. 7 Details of sculptural works
on the building of the State
symbolically representing it as powerful and long-lasting.
Archives: draft for a double-
The building of the State Archives acted as the nucleus of the headed eagle with the coat of
University Centre, located on the site of a former sports ground, with arms of the Kingdom of Serbs,
the main facade facing Karnegijeva Street. Krasnov began to work on Croats and Slovenes on the chest,
located above the main portal
this project in 1925, with the building being officially occupied in the (left); draft for a double-headed
autumn of 1928. The layout is in the shape of the letter ‘T’, with a main eagle with the monogram of
transverse tract, in which the administrative and working premises the State Archives on the chest,
located on the upper floor area
were situated, and abutting it the longitudinal directorial tract, which
of the side part of the transverse
included the depots, situated in the courtyard. wing of the building (right)
On the facade plane, a three-part horizontal division is evident, (Archives of Yugoslavia MG-KJ
conforming to the floors of the building; basement, ground floor and 62, Collection of plans no.12)
first floor. The fortress-like nature of the building, in accordance with Fig. 8 Project for the appearance of
the lateral facades (Archives
the Archive’s purpose of securing documents, was achieved through
of Yugoslavia MG-KJ,
the use of rough-hewn stone, which enhances the impression of Collection of plans no.12)
solidity and stability of the building. The ground floor zone is the most
luxuriously designed, with well-defined segmented lesenes that flank
the window openings and dynamize the facade to some degree, while
the first floor is kept clean and simple. Nevertheless, the monumentality
and significance of the building are predominantly expressed through
the central projection of the main facade, which extends out from the
facade plane and is accentuated by four strong pillars, constructed of
horizontally ribbed drums. The sculptural decoration was also created
according to Krasnov’s design, and represents a symbolic accentuation
of the ideas that the building’s architecture exudes, with heraldic
symbols occupying prominent positions upon the building.
The building is intertwined with Neo-Renaissance, Neo-Mannerist
and Neo-Classical elements, expertly fused into a solid and stable whole,
positioning this building among the most representative examples
of dominant academicism, while also standing as a testament to and
display of the virtuosity of Krasnov. Authoritative and dignified, it
enriched Krasnov’s opus, at the same time enriching the capital’s
architecture.

Sanja D. Kiproski,
art historian,
Belgrade
sa.kiproski@gmail.com

35