PREDGOVOR

avolov renik zapoet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi ne redovno, sa
dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov vei deo bio objavljen ukorien, pod naslovom
Cinikov jezikoslovar, koji autor nije imao mogunost da odbije, niti sree da odobri. Da citiramo
izdavae ovog izdanja:
"Ovaj poboniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima
je deo dela bio objavljen, to je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju ve preplavili
desetinama "cinikih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono tree. Veina ovih knjiga
bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoom. Udruenim trudom, dovele
su re "cinik" na tako lo glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadri bila unapred ismejana, jo pre
objavljivanja."
U meuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se posluili nekim delovima knjige koji
su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-vie
ule u optu upotrebu. Ovo objanjenje se ne nudi iz tatine potaknute sitnicama, ve da bi se
predupredile mogue optube za plagijat, to uopte nije sitnica. Ponovivi svoje, autor se nada da e
ga oni kojima je delo namenjeno - prosveeni duhovi koji vie vole suvo nego slatko vino, razum nego
oseanja, duh nego humor, ist engleski nego sleng - osloboditi optubi.
Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih
pesnika, od kojih je onaj najvaniji ueni i domiljati svetenik, otac Gasalaska Dejp, S.J., iji su
stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dunik oca Dejpa zbog podrke
i ljubaznih saveta.
E. B.

A
ABDIKACIJA, im. in kojim suveren pokazuje da je pravilno procenio visoku temperaturu
prestolja.
ABDOMEN, im. Hram boga Stomaka, kome se, uz duno potovanje, priklanjaju svi pravi
mukarci. Ova drevna vera ima samo mucavu podrku ena. One ponekad slue na oltaru, bezvoljno i
neefikasno, ali ne poznaju pravo potovanje jedinog boga koga mukarci stvarno oboavaju. Da ene
imaju odreene ruke u svetskoj ishrani, postali bismo rasa travojeda.
ADMINISTRACIJA, im. Domiljata apstrakcija u politici, smiljena da bi primila udarce i
uvrede namenjene predsedniku ili premijeru. ovek od slame, otporan na gaanje mrtvim makama i
pokvaremm jajima.
ADMIRAL, im. Onaj deo bojnog broda koji govori, dok ukras na pramcu razmilja.
AFORIZAM, im. Unapred svarena mudrost.
Mozak njegov, ta meina
Patolokih osobina,
Stranu stvori kataklizmu:
Prepusti se aforizmu.
"Ludi filozof", 1697.
AGITATOR, im. Dravnik koji drma voke svojih suseda da bi istresao crve.
'AKAHMIA, (starogrki: kola). Antika kola u kojoj su se uili moral i filozofija.1
AKADEMIJA, im. (Od starogrkog .) Savremena kola u kojoj se ui fudbal.
AKEFALNI, prid. Koji se nalazi u iznenaujuem stanju krstaa koji je rasejano povukao
uperak svoje kose nekoliko sati poto mu je saracenska sablja, za njega neosetno, prola kroz vrat,
kako pripoveda de oanvil.
ALAH, im. Muslimansko Vrhovno Bie, za razliku od hrianskog, jevrejskog, itd.
Osim zakona Alaha ja drugih nemam,
Da plaem nad grehom ljudskim uvek se spremam,
I ponekad, dok kleim skrueno u hramu,
S potovanjem prekrstim ruke i dremam.
Danker Barlou2
ALIGATOR, im. Ameriki krokodil, u svakom pogledu superioran u odnosu na krokodile
feminiziranih monarhija starog sveta. Herodot tvrdi da je Ind, uz jedan izuzetak, jedina reka koja
proizvodi krokodile, ali izgleda da su se preselili na zapad i odrasli u drugim rekama.
ALOV, im. Vrsta mree za izvrenje prinudne promene sredine. Za ribe se pravi jaka i gruba,
ali ene se lake hvataju izuzetno tananim materijalom sa tegovima od malog bruenog kamenja.
Od ipke alov bacio je avo
(Drago kamenje uteg ini).
Na pristanite izvue ga pravo
I zadivi se sadrini.
Due svih ena uhvati mu prea Dragocen ulov te udice!
AI' pre no to njih baci on na lea,
Sve pobegoe kroz oice.
1
2

Akademija - po povratku u Atinu 387. g. pre n. e, Platon je u Akademovom vrtu osnovao filozofsku kolu. Postojala je do 529. g. n. e.
Imena skoro svih pesnika potpisanih ispod pesama izmiljena su (v. pogovor).

Baruh de Lopis
AMBICIJA, im. Sveprevlaujua elja da se bude vrean od neprijatelja za ivota, i ismevan
od prijatelja posle smrti.
AMNESTIJA, im. Velikodunost drave prema onim prestupnicima koje bi bilo suvie skupo
kazniti.
ANTIPATIJA, im. Oseanje koje izazivaju prijatelji naih prijatelja.
APLAUDIRANJE, im. Odjek plitkog miljenja.
APLAUZ, im. Sitni kojim narod plaa one koji ga zasmejavaju i prodiru.
APOSTATA, im. Pijavica koja, poto je otkrila da se uvukla u oklop davno mrtve kornjae,
rei da je svrsishodno stvoriti novi savez sa sveom kornjaom.
APOTEKAR, im. Sauesnik lekara, dobroinilac ukopnika i staratelj grobljanskih crva.
APRILILILI, uzv. Usklik po kojem oni prevareni u martu saznaju da je njihova glupost starija
za jo jedan mesec.
APSTINENT, im. Slaba osoba koja poputa iskuenju da se odrekne nekog zadovoljstva.
Potpuni apstinent je onaj ko se uzdrava od svega osim od apstinencije, a naroito od nemeanja u tua
posla.
Ree tuni otac raspusnom mladiu:
"Mislio sam bie apstinent do smrti."
"Hou", ree nitkov uhvaen u piu,
"Hou, gospodine, ali ne zadrti."
G.D.
APSOLUTAN, prid. Nezavisan, neodgovoran. Apsolutna monarhija je ona u kojoj vladar ini
kako mu volja, dokle god je to po volji ubicama. Nije ostalo mnogo apsolutnih monarhija, poto su
veinom zamenjene ogranienim monarhijama, u kojima je suverenova mogunost da ini zlo (i dobro)
strogo ograniena, i republikama, kojima upravlja sluaj.
APSURD, im. Izraavanje uverenja koje je oigledno u neskladu s vaim miljenjem.
ARHITEKTA, im. Onaj ko projektuje plan izgradnje vae kue, a planira projekt razgradnje
vaeg depa.
ARENA, im. U politici, zamiljeni bunar sa pacovima u kojem se politiar bori sa svojom
prolou.
ARISTOKRATIJA, im. Vladavina najboljih ljudi. (U ovom znaenju, re je zastarela; isto
tako, taj oblik vladavine.) Ljudi koji nose meke eire i iste koulje - krivi za obrazovanje i
osumnjieni za posedovanje bankovnih rauna.
ARSENIK, im. Vrlo efektna enska kozmetika, koja na njih ima velikog efekta.
AUKCIONATOR, im. ovek koji ekiem objavljuje da je jezikom nekog odepario.
AUSTRALIJA, im. Zemlja koja se nalazi u Junom moru, i iji je industrijski i trgovinski
razvoj uveliko unazaen nesrenom raspravom meu geografima oko toga da li je ona ostrvo ili
kontinent.
AVERNUS, im. Jezero pored kojeg se, u antika vremena, nalazio ulaz u paklene predele.
Ueni Marko Anselmo Skrutator veruje da injenica to je ulaz u pakao bio pored jezera ima veze sa
hrianskim ritualom krtenja uranjanjem. Laktancije je,
medutim, pokazao da je to greka.

Facilis descensus Averni3,

Primeuje poeta smerni.
To jest: kad jednom krene nizbrdo,
Bie ti manje meko no tvrdo.
Dehal Dej Lup

B
BAAL, im. Drevno boanstvo; nekada mnogo tovano pod raznim imenima. Kao Baal, bio je
popularan kod Feniana; kao Belus, ili Bel, imao je tu ast da mu slui svetenik Berosus, koji je
napisao uveni prikaz Potopa; kada je bio Vavel, u njegovu slavu je delimino izgraena kula na polju
inar. Od Vavel potie i engleska re "babble"4. U Lekariji Baala jo tuju kao Bil-ula, a svetenici
stomaari ga oboavaju u liku Bal-alava i prinose mu obilne rtve5.
BAHUS, im. Zgodno boanstvo koje su u antici izmislili kao izgovor za opijanje6.
Zar bogosluenje je tako velik greh
Da nas batinaju i hapse oni sa
Prutovima i teraju da platimo ceh
Za oboavanje boga Dionisa?
Doras
BALSAMOVATI, gl. Izigrati vegetaciju zarobljavanjem gasova kojima se ona inae hrani.
Balsamujui svoje pokojnike, i tako remetei ravnoteu biljnog i ivotinjskog sveta, stari Egipani su
svoju nekada plodnu i mnogoljudnu zemlju pretvorili u pusto koja ne moe da izdrava vie od aice
ljudi. Moderni metalni koveg je korak u istom pravcu, i mnogi mrtvaci koji bi trebalo da ve krase
susedov vrt u vidu drveta, ili da die njegov sto u obliku struka rotkvica, osueni su na dugu
beskorisnost. Ako nas sudbina potedi, doi emo do njih posle izvesnog vremena, ali u meuvremenu
brojne rue i ljubiice eljno iekuju da grickaju njihove glutoeuse maximuse.
BARABA, im. ovek ije su osobine, spremljene za izlaganje kao jagode na pijaci (dobre
odozgo), otvorene s pogrene strane. Izvrnuti dentlmen.
BAROMETAR, im. Koristan instrument koji nam pokazuje kakvo vreme trenutno vlada.
BARUT, im. Sredstvo koje civilizovane nacije koriste za reavanje razmirica koje bi inae
mogle da postanu opasne. Veina autora izum baruta pripisuje Kinezima, ali ne nude naroito vrste
dokaze. Milton kae da ga je izumeo avo da bi razjurio anele; oskudica anela ide u prilog ovoj
tvrdnji. Stavie, za nju se zalae i uvaeni g. Dejms Vilson7, ministar poljoprivrede. Ministar Vilson se
za barut zainteresovao zbog jednog dogaaja do kojeg je dolo na vladinoj eksperimentalnoj farmi u
oblasti Kolambija. Jednog dana, pre nekoliko godina, neki nitkov, koji nije imao duno potovanje
prema velikim dostignuima gospodina ministra i njegovoj linosti, dao mu je dak baruta, rekavi da
je to seme Stranodrma uplaiksa, patagonijske itarice velike prodajne vrednosti i veoma pogodne za
uzgoj u naoj klimi. Dobrom ministru je objanjeno da seme treba staviti u brazdu, i zatim ga zatrpati
zemljom. Ovo je on odmah poeo da ini, i bio je napravio neprekinutu liniju preko celog jednog polja
od deset ari, kada se okrenuo na povik svog velikodunog darodavca, koji je istog trenutka bacio
upaljenu ibicu u poetak brazde. Barut se u dodiru sa zemljom malo pokvasio, ali zapanjeni politiar
je video kako ga juri pokretni stub vatre i dima svirepog izgleda. Za trenutak je ostao paralisan, a
potom se setio neke prethodne obaveze i, ostavljajui sve, napustio mesto dogaaja takvom
neuobiajenom brzinom da se posmatraima du izabrane staze prikazao samo kao tamna, izduena
linija koja se nezamislivom brzinom prostirala kroz sedam sela, i glasno odbijala svaki pokuaj teenja.
3

Facilis descensus Averni (lat.) - Lak je silazak do Averna. To je stih iz estog pevanja Vergilijeve Eneide. U Drajdenovom
Vergiliju glasi: "Smooth and decent and easy is the way."
4
Babble (eng.) - brbljanje, besmislen govor.
5
Re Baal ili Bel znai bog, i u Starom zavetu se koristi da oznai svakog boga koji nije bog Izraela. U Knjizi o sudijama ova re
oznaava ili strane bogove, sa kojima Izrailjci ne smeju da imaju dodira, ili pak lane bogove.
6
Bahus ili Dionis, bog vina i pozorita, poslednji bog prikljuen Olimpu. Njegovi festivali su proslavljani uz orgije. Otuda re
bahanalije.
7
Dejms Vilson (James Wilson, 1836-1920), ministar (1897 - 1913), zasluan za unapreenje poljoprivrede u SAD.

"Boga mu poljubim!", uzviknu geodetski pomonik, zaklanjajui oi i gledajui u poljoprivrednu liniju

koja je nadvoje presecala njegovo obzorje. Geodeta baci nezainteresovan pogled na fenomen, i potom
se ponovo usredsredi na svoj instrument. "To je", uzvrati on, "vaingtonski meridijan."
BASTINADO8 im. Hodanje po drvetu bez napora.
BAZILISK9, im. Vrsta zmije koja se izlegala iz jaja petla. Bazilisk je imao jedno loe oko, i
njegov pogled je bio smrtonosan. Mnogi nevernici poriu postojanje ovog stvorenja, ali Semprelo
Aurator je video i drao u rukama jednog koji je oslepeo od udara groma kojim ga je kaznio Jupiter
zato to je uputio kobni pogled jednoj plemenitoj dami koju je Jupiter voleo. Junona je kasnije reptilu
vratila vid, i sakrila ga u jednoj peini. Ni o emu antiki narodi ne svedoe tako reito kao o
postojanju baziliska, ali petlovi su prestali da legu jaja.
BEBA, im. Stvorenje nepravilnog oblika, neodreene starosti, pola i stanja, uglavnom
izuzetno po snazi oseanja koja budi kod drugih, dok je samo bez oseanja ili oseaja. Bilo je i uvenih
beba, npr. mali Mojsije, iz ijih su avantura u trsci egipatski svetenici sedam stolea ranije svakako
razvili svoju lanu priu o Ozirisu kao detetu koje je bilo spaseno na ploveem lotosovom listu10.
BEDNIK, im. Politiar oboleo od samopotovanja, i ogrezao u poroku samostalnosti.
BELADONA, im. Na italijanskom, lepa ena. Na engleskom, smrtonosni otrov11. Sjajan
primer sutinske slinosti ova dva jezika.
BELO, prid. Crno.
BENEDIKTINCI, im. Monaki red, inae poznat kao "crni fratri" .
Ona pomisli: "Gle, jato vrana!"
Al' pokaza se na svetlu dana
To Sveto pismo krete i graku
Svetog Benedikta duhovnici.
Ona e: "Pravilo je osnovno
Za sve koji se ovako baku:
Na ovom svetu crni redovnici,
Na onom svetu crni redovno."
"avo na zemlji" (London, 1712)
BERENIKINA KOSA, im. Sazvee (Coma Berenices) nazvano po eni koja je rtvovala
svoju kosu da bi spasla mua12.
Da bi spasla ivot voljenog mua,
Uvojke je svoje dala drevna dama;
A muka zahvalnost poast joj prua:
Upisae njeno ime me zvezdama.
Za dananje udate lepotice,
Koje bi dale mua da spasu kosu,
Zatvorene su nebeske granice:
Premalo je zvezda u celom Kosmosu.
G.D.

Bastinado - batinanje po tabanima. Od panskog bastonada, od baston, tap (od kasnolatinskog bastum).
Bazilisk - mitoloko bie u obliku zmije, zmaja ili gutera. Poslednjih vekova popularno samo u heraldici.
10
Faraon koji je vladao u doba Mojsijevog roenja reio je da istrebi Izrailjce tako to je naredio da se sva njihova muka deca
bace u reku. Mojsije je, meutim, spasen milou jedne princeze koja ga je nala pored reke u tranoj korpi i reila da ga odgoji.
U egipatskoj mitologiji postoji mit o bogu Ozirisu, koji je bio puten niz reku na lotosovom listu, i takoe spasen.
11
Beladona (Atropa belladona), poznata i kao velebilje, otrovna biljka iz porodice solanacea; ima ljubiastocrvene cvetove i crne
bobice.
12
Berenija, ena Ptolomeja III (246-221. g. pre n. e.). Po nareenju, obeala je da e rtvovati kosu bogovima ako se njen mu
vrati kui kao osvaja Azije. Kosu je ostavila u hramu, odakle je prve noi nestala. Pria kae da su je vetrovi odneli na nebo,
gde sada ini sazvee od sedam zvezda blizu repa Lava.
9

BESMISLICE, im. Prigovori upueni ovom sjajnom reniku.

BESMRTNOST, im.
Na kolena ljudi padnu,
Nju traei odru grlo,
Tuku, viu, lau teno,
A zauzvrat da im dadnu,
Ponosni bi bili vrlo
Preminuti za nju veno.
G.D.
BESKUNIK, im. Onaj koji je platio sve poreze na kuanska dobra.
BEZBONIK, im. Nesrenik koji veruje u neto to moe da vidi i oseti. Profesor Hauison sa
Dravnog univerziteta u Kaliforniji tvrdi da su Jevreji bezbonici.
BEZOSEAJAN, prid. Obdaren velikom snagom da podnosi zla koja spopadaju druge. Kada
su Zenonu13 rekli da je jedan od njegovih neprijatelja napustio ovaj svet, on bee oigledno potresen.
"Kako!", uskliknu jedan od njegovih uenika, "zar plaete zbog smrti protivnika?" "Ah, tano je",
uzvratio je uveni stoiar; "ali trebalo bi da me vidite kako se smeim na smrt prijatelja."
BEZ PRIJATELJA, prid. Koji nikom ne moe da uini uslugu. Lien bogatstva. Privren istini
i zdravom razumu.
BIGAMIJA, im. Nedostatak ukusa, za koji e u budunosti biti odreena kazna poznata kao
trigamija.
BITKA, im. Metod kojim se zubima odvezuje vor koji nije popustio pod naporima jezika.
BLANKVERS, im. Nerimovani jampski pentametar - engleski stih koji je najtee pisati na
pristojan nain; stoga ga naroito mnogo koriste oni koji ne mogu pristojno pisati bilo kakve stihove.
BLISTAV, prid. Nalik na jednostavnog amerikog graanina koji se bakari u svom domu, ili
dokazuje svoju vanost u optem poretku stvari kao osnovna jedinica parade. Vitezovi carstva behu
tako blistavi u svojim barunastim i zlatnim odorama da bi ih njihovi gospodari teko prepoznali. "Anali klasa".
BLINJI, im. Osoba koju nam je zapoveeno da volimo kao sebe same, i koja ini sve to
moe da nas uini neposlunima.
BOGOMDANO, prid. Neto neoekivano i upadljivo korisno za osobu koja to ovim pridevom
opisuje.
BOGOTOVANJE, im. Svedoenje Homo kreatora o solidnoj izradi i lepom dizajnu Deus
kreatusa. Popularna forma samouniavanja, koja sadri i element ponosa14.
BOL, im. Neprijatan oseaj koji moe imati fizike uzroke u neemu to se deava telu, ili biti
isto psihikog porekla, izazvan tuom sreom.
BOGAT, prid. Koji upravlja, podlono kontroli, imovinom lenjih, nesposobnih, rastronih,
zavidljivih i nesrenih. To je miljenje koje prevladava u podzemnom svetu, gde se Bratstvo oveije
najloginije razvija, i nalazi najiskreniju podrku. Za stanovnike
srednjeg sveta, ova re je sinonim za dobar i mudar.
BOGATSTVO, im. Poklon Neba, koji znai:
"Ovo je moj najdrai sin, i veoma sam zadovoljan njime." - Don D. Rokefeler.
13
14

Zenon (336-264. g. pre n. e.), grki filozof iz Kitiona na Kipru. Osnovao je stoiki kolu u Atini 308. g. pre n. e.
Homo kreator - ovek stvoritelj; deus kreatus stvoreni bog (lat.).

Nagrada za rad i napor. - D. P. Morgan.

Uteevina mnogih u rukama jednog. Judin Debs15.
Nadahnuti leksikograf je miljenja da ovim odlinim definicijama on ne moe dodati nita
vredno.
BOLEST, im. Proces aklimatizacije koji priprema duu za drugi i gori svet.
BOTANIKA, im. Nauka o povru - onom koje nije dobro za jelo, kao i onom koje jeste.
Uglavnom se bavi njihovim cvetovima, koji su preteno loe dizajnirani, neumetniki obojeni i
smrdljivi.
BRADA, im. Dlake koje esto odsecaju oni koji s pravom osuuju apsurdni kineski obiaj
brijanja glave.
BRAMA, im. Onaj koji je stvorio Induse, koje uva Vinu a unitava iva, to je mnogo
urednija podela rada nego one koje se nalaze kod boanstava nekih drugih naroda. Abrakadabrance, na
primer, stvara Greh, uva Lopovluk, a unitava Glupost.
Svetenici Brame, kao i oni Abrakadabranaca, ueni su i sveti ljudi koji nikada nisu nevaljali.
O, Brama, ti staro boansko ustrojstvo,
Prvo Lice za hinduistiko Trojstvo.
Tih i spokojan sedi usred planine,
Lano skromno skrta noge pun vedrine Ti mora da si Prvo Lice Jednine.
Polidora Smit
BRAK, im. Zajednica koja se sastoji od jednog gospodara, jedne gospodarice i dvoje slugu,
to ukupno ini dvoje ljudi.
BRAVA I KLJU, im. Sprava po kojoj se poznaju civilizacija i prosvetljenost.
BRENDI, im. Aperitiv sastavljen od jednog dela groma i munje, jednog dela kajanja, dva dela
ubistva, jednog dela smrti-pakla-i-groba i etiri dela proienog Sotone. Doza, stalno puna glava. Dr
Donson16 je rekao da je brendi pie heroja. Samo e se heroj usuditi da ga pije.
BUDALA, im. Osoba koja se naroito esto nalazi u intelektualno-spekulativnim krugovima,
a iri se kanalima moralne aktivnosti. Budala je sveprisutna, sveoblina, svevidea, sveznajua,
svemona. Budala to bee to izmisli slova, tampu, eleznicu,
parobrod, telegraf, banalnost i naune discipline. Stvorio je rodoljublje, i nauio narode da ratuju osniva je teologije, filozofije, prava, medicine i ikaga. Uspostavio je monarhistiki i republikanski
oblik vladavine. Postoji od venosti do venosti - kako je budalio u praskozorje stvaranja, tako budali i
sada17. U osvit vremena, pevae na prvobitnim brdima, a u podne postojanja predvoae procesiju bia.
Njegova majinska ruka je toplo uukala ugaslo sunce civilizacije, i u sumraku on sprema ovekov
veernji obrok mleka i moralnosti, i navlai pokriva sveopteg groba. I kada svi mi ostali utonemo u
san venog zaborava, on e ostati budan da napie istoriju ljudske civilizacije.
BUDUNOST, im. Ono vreme u kojem nai poslovi napreduju, nai prijatelji su iskreni, i
naa srea je osigurana.
BUKA, im. Smrad u uhu. Nepripitomljena muzika. Glavni proizvod civilizacije i njen znak
raspoznavanja.

15

Judin Debs (Eugene Debs, 1855-1926), radniki voa, petostruki neuspeni kandidat Socijalistike partije za predsednika SAD
(1900-1920).
16
Semjuel Donson (Samuel Johnson, 1709-1784), poznat kao dr Donson, engleski knjievni kritiar i leksikograf. Imao veliki
uticaj na englesku knjievnost. Pisac Renika engleskog jezika.
17
Parafraza stihova iz IV pevanja Bajronovog speva Vitez Harold: " Time writes no wrinkle on thine azure brow; / Such as
creations dawn beheld thou rollest now."

C
CE-CE MUVA, im. Afriki insekt (Glossina morsitans), iji se ujed obino smatra za najbolji
prirodni lek za nesanicu, iako neki pacijenti vie vole onaj koji nudi ameriki romanopisac (Laljivus
beskrajus).
CENA, im. Vrednost, uz razuman dodatak za habanje i troenje savesti to je traimo.
CIK-CAK, im. Putanja nesigurnog, krivudavog kretanja napred, kao kod nekog ko nosi teret
belog oveka.
CILJ, im. Zadatak koji postavimo svojim eljama.
CINIK, im. Hulja koja zbog nesavrenog vida vidi stvari onakvima kakve jesu, a ne onakvima
kakve bi trebalo da budu. Zbog ovoga su Skiti imali obiaj da ciniku isteraju oi da bi mu popravili vid.
CIRKUS, im. Mesto gde konji, poniji i slonovi mogu da gledaju mukarce, ene i decu kako
se ponaaju kao budale.
CITAT, im. Pogreno ponavljanje tuih rei. Same rei pogreno ponovljene.
to tanije da bi citirao,
Po Brueru18 on je prebirao.
Kaza mirno i sveano: ,,'Koska
Je baena', ko to ree Toska."
Stampo Gauker
CRVENOKOAC, im. Severnoameriki indijanac, ija koa nije crvena - bar ne spolja.
CRVLJA HRANA, im. Gotov proizvod za koji smo mi sirovina. Sadraj Tad Mahala,
Napoleonove grobnice i Grantovog mauzoleja. Crvlju hranu obino prevazilazi po trajanju graevina u
kojoj je smetena, ali i to "mora proi". Verovatno najgluplji rad kojim se ljudsko bie moe baviti
jeste izgradnja grobnice za samoga sebe. Ozbiljni cilj uopte ne moe poduhvatu dati dostojanstvo, ve
samo kontrastom naglasiti unapred poznatu uzaludnost.
Ti, tata budalo! Postae predstava.
Strai toliki rad, a i gotovinu,
Na tu graevinu iju veliinu
Ceniti ne moe stanar koji spava.
Duboko i vrsto gradi svaki kutak,
Obesni prostaci pokvarie ti plan
Odnosei kamenje iz dana u dan,
to e tebi biti krae no trenutak.
Jer mrtvima vreme leti nemerljivo:
Tvoj mramor bie prah kad zevne, ustane
(Ako se to ikad zbi) i noge protegne;
"Tek to zaspah", rei e nepoverljivo.
to bi ba tvoj grob od svih ljudskih znamena
Trajao dok ne svri i Vreme samo?
Zar tako je lake poivati tamo,
Zanavek kao mrlja ispod kamena?
Doel Hak
CUI BONO? 19(lat.). Koje dobro e to doneti meni?
18

Ibenezer Bruer (Ebenezer Brewer, 1810-1897) - engleski leksinograf, autor brojnih renika i prirunika, najpoznatiji je
Brewer's Dictionary of Phrase and Fable.
19
Cui bono (lat.) - Ciceron u besedi "Za Milona" navodi da su to rei rimskog sudije Kasija Pedanija.


ABA, im. Veliki kamen koji je arhanel Gavrilo dao patrijarhu Avramu, i koji se uva u
Meki. Patrijarh je od arhandela moda traio hleb.
URKA, im. Velika ptica ije meso ima tu neobinu osobinu da, ako se jede na izvesne
verske praznike, svedoi o pobonosti i zahvalnosti. Uzgred budi reeno, i prilino je ukusno.

AKIRE. im. Donji deo odee odraslog civilizovanog mukarca. Ovaj odevni predmet je
unkast, i ne poseduje arke na mestima gde se savija. Pretpostavlja se da ih je izmislio neki humorista.
Prosveeni ih zovu "pantalone", a neuki "gae".
ASTAN, prid. Oboleo od ogranienja dosega. U zakodnodavnim telima uobiajeno je sve
lanove nazivati asnim; npr. "asni gospodin je laljiva dukela."
ESTITANJE, im. Utivost zavidljivih.
IN, im. Relativno uzdizanje u skali ljudske vrednosti.
Njegov vrlo visok poloaj na dvoru
Druge je plemie poeo da vreda.
"Vi ne znate", uli su u odgovoru,
"Kao on kraljeva da eete leda."
Aramis Duks
OVEANSTVO, im. Ljudska rasa, skupno, izuzimajui ovekolike pesnike.
OVEK, im. ivotinja toliko izgubljena u oduevljenom razmatranju onoga to misli da jeste
da ne uvida ono to bi bez sumnje trebalo da bude. Njegovo glavno zanimanje je istrebljivanje drugih
ivotinja, kao i onih sopstvene vrste, koja se, meutim, mnoi takvom upornom brzinom da je ve
preplavila sve naseljive delove Zemlje, a i Kanadu.
UDO, im. Dogaaj ili in van uobiajenog prirodnog poretka i neobjanjiv; npr. pobediti
etiri kralja i keca sa etiri keca i kraljem.
UVEN, prid. Upadljivo nesrean.
Pogledajte, eno ga re peen
On koji je slavan biti hteo.
Je I' srean? Zlatan mu rotilj ceo,
A ugled mu koprcanjem steen.
Hasan Brabadi

D
DAN, im. Period od dvadeset i etiri sata, uglavnom pogreno provedena. Ovaj period se deli
na dva dela, sam dan, i no, tj. dan u drutvu. U prvom se ljudi bave poslovnim gresima, u drugom
onima druge vrste. Ova dva oblika drutvenih aktivnosti se proimaju.
DATI OSTAVKU, gl. Odrei se asti da bi se stekla neka prednost. Odrei se neke prednosti
da bi se stekla neka jo vea prednost.
DEGENERISAN, prid. Manje uoljivo hvale vredan od svojih predaka. Homerovi
savremenici su bili odlian primer degenerisanosti - tek njih deset je moglo da podigne kamen ili

napravi guvu poput nekog od junaka iz trojanskog rata. Homeru nikada nije dosta podsmevanja
ljudima koji ive u "ovo degenerisano vreme", to je moda razlog zato su mu dopustili da moli za
hleb, to je, uzgred budi reeno, izuzetan primer vraanja zla dobrim - jer da su mu to zabranili, sigurno
bi umro od gladi.
DEGRADACIJA, im. Jedan od stadijuma moralnog i drutvenog napretka od privatnog ivota
do politike popularnosti.
DEINOTERIUM, im. Izumrli praroak slona koji je iveo kada je pterodaktil bio u modi.
Ovaj drugi je nastanjivao Irsku, a ime mu se izgovaralo Teri Daktil ili Piter O'Daktil, ve onako kako je
onaj ko ga je izgovarao imao priliku da ga prethodno uje
ili vidi napisano.
DEJEUNER20, im. Doruak Amerikanca koji je bio u Parizu. Izgovara se na razne naine.
DEKALOG, im. Serija zapovesti, ukupno deset- upravo dovoljno da omogui inteligentan
izbor onih koje e biti potovane, ali ne toliko da izbor otea. Ovo to sledi je revidirana verzija
Dekaloga, prilagoena ovim krajevima.
Nemaj Boga osim mene!
A ko bi uz ove cene?
Ne pravi sebi nikakva idola
Koji naljuti Roberta Ingersola21.
Ne spominji Gospoda uzalud.
Saekaj as kad isplati se trud.
Nedelja nek je samo za besposlicu.
Ali idi gledaj bezbol utakmicu.
Roditelje potuj. Loe nije,
Naroito kad stignu penzije.
Ne ubij. Ubice nemoj zatititi.
Nee oni tvoje raune platiti.
Sa enom blinjeg ne ini preljubu.
Osim ako on ve tvoju grli ljubu.
Ne ukradi. To ti moe bit kraj
U biznisu. Zato bolje varaj.
Ne svedoi lano na blinjega.
Tek reci ta pria se za njega.
Ne poeli nita to nije tvoje,
Ve ga milom il' silom uzmi pod svoje.
G. D.
DELEGACIJA, im. U amerikoj politici, roba koja se dobija u kompletima.
DETINJSTVO, im. Period ljudskog ivota izmeu idiotluka bebe i ludosti mladia - dva
koraka od grenosti odraslog oveka, i tri od kajanja starca.
DEVOJKA, im. Mlada osoba vetijeg pola sklona neobjanjivim postupcima i pogledima koji
izluuju i navode na zloin. Ova vrsta je rairena na svim meridijanima, nalazi se svuda gde se trai, i
prezire svuda gde se nalazi. Devojka nije sasvim neprijatna za posmatranje, niti (bez klavira i pogleda)
20

Dejeneur (fr.) - doruak.

Robert Grin Ingersol (Robert Green Ingersoll, 1833 - 1899), ameriki advokat, politiar i govornik. Poznat po svojim izrazito
agnostikim i antihrianskim pogledima.
21

nepodnoljiva za sluanje, mada je po lepoti daleko iza duge, a po onom njenom delu koji se uje
mnogo slabija od kanarinca - kojeg je, osim toga, mnogo lake nositi.
DIJAFRAGMA, im. Miini zid koji deli bolesti grudi od bolesti stomaka.
DIJAGNOZA, im. Lekareva prognoza bolesti, zasnovana na pacijentovom finansijskom i
zdravstvenom stanju.
DIJAMANT, im. Mineral koji se esto moe nai ispod korseta. Rastvara se u zlatu.
DIKTATOR, im. ef nacije koja vie voli poast despotizma nego kugu anarhije.
DIPLOMATIJA, im. Patriotska umetnost laganja za svoju zemlju.
DISKRIMINISATI, gl. Uzeti u obzir detalje po kojima se nekoj osobi ili stvari moe zameriti
vie, ukoliko je to uopte mogue, nego nekoj drugoj.
DIVLJENJE, im. Nae utivo priznanje da neko drugi lii na nas.
DNEVNIK, im. Svakodnevni zapis o onom delu ovekovog ivota koji moe sam sebi da
ispria a da ne pocrveni.
Harst22 vodae dnevnik, za misli krletku,
Gde pisae svaku mudrost i dosetku.
Pa aneo ree kad Harst preminu:
"Po dnevniku znau o tebi istinu."
Sve poslove druge zbog Harsta ostavi.
"Videe", Harst ree, "da sam svetac pravi."
Radosno i tato tu zbirku radova
Izvadi iz depa mrtvakog pokrova.
Aneo lagano okretae strane,
Sve glupave misli, davno ve mu znane;
Mrtio se jako jer jedino nae
Plitka oseanja i duhovne krae.
Pa je Harstu tmurno dnevnik nazad dao:
"Sa svog pravog puta ti si odlutao.
Jer Raj mesta nema za sjajne ideje,
Nit Pakao duha da se njima smeje.
Srean biti nee na drugome svetu."
Tad ga utnu dole, nazad na planetu.
"Ludi filozof"
DOBAR, prid. Gospoo, to znai biti svestan vrednosti pisca ovog dela. Gospodine, to znai
shvatiti da ga treba ostaviti na miru.
DOBROINITELJ, im. Neko ko naveliko kupuje nezahvalnost, ali pri tom ne utie znaajno
na cenu, koja je i dalje svima dostupna.
DOKAZ, im. Svedoanstvo koje je za nijansu vie uverljivo nego to je neverovatno.
Svedoenje dvoje pouzdanih svedoka umesto samo jednog.
DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimentie sa sejanjem novih grehova i
unapreuje gajenje osnovnih poroka.
DOSEG, im. Delokrug delovanja ljudske ruke. Oblast u kojoj je mogue i uobiajeno
zadovoljiti prohtev za davanjem.
Kao Biblija stara je ta istina
Kojoj nas ue i ivot i sudbina:
Najtei je ig - siromasi nose ga
22

Vilijem Rendolf Harst (William Randolph Hearst, 1863-1951), ameriki magnat novinskog izdavatva, Birsov dugogodinji
poslodavac (v. pogovor).

Ogranienost ovekovog dosega.

G.D.
DOSELJENIK, im. Neobavetena osoba koja misli da je jedna zemlja bolja od druge.
DOSTIGNUE, im. Smrt nastojanja i roenje gadenja.
DOVOLJNO, pril. Sve na svetu, ako to elite.
DRAGON, im. Vojnik koji tako ravnomerno kombinuje hrabrost i zdrav razum da napada
peice a povlai se na konju.
DRAMATURG, im. Onaj ko adaptira komade sa francuskog.
DROGA, im. Otkljuana vrata u zatvoru linosti. Ova vrata vode pravo u zatvorsko dvorite.
DROMBULJE, im. Nemuziki istrument, na kojem se svira tako to se vrsto stegne meu
zubima, a rukom pokuava da se ukloni.
DRUGAIJE, pril. Nita bolje.
DRUIDI, im. Svetenici i podanici starog keltskog kulta koji se nisu libili da upotrebe skromni
mamac prinoenja ljudskih rtava. Veoma malo se zna o Druidima i njihovoj veri. Plinije tvrdi da se
njihova vera, koja je nastala u Britaniji, proirila na istok sve do Persije. Cezar pria da oni koji ele da
prouavaju njihove misterije treba da otputuju u Britaniju. I sam Cezar je putovao u Britaniju, ali
izgleda da nije uspeo da zadobije neki visok poloaj u druidskoj crkvi, mada je njegov talenat za
prinoenje ljudskih rtava bio znatan. Druidi su svoje obrede vrili u umama, i nisu nita znali o
hipotekama na crkve i godinjim kartama za iznajmljivanje klupa. Ukratko, bili su pagani i, kako ih je
jednom samozadovoljno svrstao neki visoki svetenik anglikanske crkve, disidenti.
DRVO, im. Visokorastue povre koje je Bog izmislio kao spravu za kanjavanje, ali zbog
proceduralnih greaka veina drvea uglavnom ima malo plodova, ili ak ni toliko. Kada prirodno raa,
drvo je pozitivan inilac civilizacije, i vaan faktor javnog morala. Na strogom zapadu i osetljivom
jugu njegovi plodovi (kako beli tako i crni), mada se ne jedu, slau se sa optim ukusom, pa, iako se ne
izvoze, doprinose optem blagostanju. Da prirodan odnos drveta i pravde nije izum sudije Lina
dokazuje i ovaj pasus iz Moristerovog dela, koje je napisano dva veka ranije:
I dok bejah u toj zemlji, odvedoe me da vidim nekoje drvo, kojeg zvahu Ghogho, o kojemu
sam bio uo da se vrlo pripoveda; ali kada rekoh da u njemu ne uviam nita posebnoga,
glaveina toga sela mi kazae:
"Drvo to nije sad plodonosno, ali kad mu bude doba za raanje, videete sa njegovijeh grana
okaene sve one koji su se suprotstavili njegovome kraljevskome velianstvu." Takode mi
rekoe da na njihovom jeziku re "Ghogho" imade isto znaenje to i na naemu "baraba". Putovanja po Istoku
DUG, im. Domiljata zamena za lance i bi koje koriste gonii robova.
Kao to pastrmka, u akvarijum strpana,
Ukrug bez predaha pliva da pronae otvor,
Stalno nos uz staklo priljubljuje sa svih strana,
I nikad ne vidi kakav je to dri zatvor,
Tako i jadni dunik, iako je ne vidi,
Osea usku meu to mu slobodu krati,
Dug izbegava, jadikuje i svih se stidi
Dok ne shvati da je davno mogao da ga vrati.
Barlou S. Voud
DUGOVENOST, im. Neuobiajeno produavanje straha od smrti.
DUH, im. So kojom ameriki humorista upropauje svoje intelektualno jelo time to je
izostavlja.

DUHOVITOST, im. Otroumna i pametna primedba, koja se obino citira, a retko pamti; ono
to filistinci23 vole da nazivaju "ala".
DUA, im. Svojstvo oko kojega je bilo mnogo rasprave. Platon je tvrdio da se one due koje
su u prethodnim postojanjima (pre Atine) dole do najjasnijeg uvida u neprolaznu istinu useljavaju u
tela ljudi koji postaju filozofi. Sam Platon bio je filozof. Due koje su se najmanje bavile boanskom
istinom oivljavale su tela uzurpatora i despota. Dionizije I24, koji je pretio da e pogubiti filozofa
visokog ela, bio je uzurpator i despot. Nesumnjivo, Platon nije bio prvi koji je stvorio filozofski sistem
koji se mogao upotrebiti protiv linih neprijatelja; svakako nije bio ni poslednji.
"to se tie prirode due", pie ueni autor dela Diversiones Sanctorum, "teko da je bilo vee
rasprave od one oko njenog mesta u telu. Moje je uverenje da je sedite due u trbuhu - iz kojeg
uverenja moemo uoiti i razumeti istinu koja do sada nije bila shvaena, naime, da je od svih ljudi
najpoboniji ba deronja. U Bibliji pie da on od "stomaka pravi boga" 25- kako onda ne bi bio
poboan, ako je njegovo boanstvo uvek uz njega da mu obnovi veru? Ko bolje od njega moe
poznavati mo i velianstvo koje oboava? Ozbiljno i istinito vam kaem, dua i stomak su jedno
Boansko Bie; takvo bee i uverenje Promazijevo, koji je ipak greio jer mu je odricao
besmrtnost. On je uoio da njegova vidljiva i materijalna tvar propada zajedno sa ostatkom tela posle
smrti, ali o njegovoj nematerijalnoj sutini nije znao nita. To je ono to mi nazivamo Apetit, i on
opstaje, uprkos smrtnosti, da bude kanjen ili nagraen na drugom svetu, ve prema tome ta je traio u
ivotu. Apetit koji je neotesano traio nezdrava jestiva opte pijace i javne trpeze treba da bude osuen
na venu glad, dok e onaj koji je utivo ali uporno zahtevao jarebice, kavijar, supu od kornjae,
zubatce, guiju patetu i sline hrianske obroke duhovno uivati u njihovim duama zauvek, i gasiti
e besmrtnim delovima najboljih i najreih vina koja su ikada ovde dole napravljena. To je moje
religijsko uverenje, iako sa aljenjem moram da priznam da ni Njegova Svetost Papa, ni Njegova
Visost Nadbiskup Kenterberija (koje podjednako potujem) ne pristaju na njeno irenje."
DUNOST, im. Ono to nas neumoljivo goni u pravcu profita, du puteva naih elja.
Ser Lavender Portvajn sazna ljutit za sport
Svoga Velianstva: da ljubi ledi Port.
U besu poele tada
Da od Kralja uzme presto.
Meutim, dunost ga svlada,
Pa uze zlato i resto, Umesto.
G.D.
DVAPUT, pril. Jedanput previe.
DVOBOJ, im. Formalna ceremonija koja prethodi pomirenju dva neprijatelja. Potrebna je
velika vetina da bi se ona izvela na zadovoljavajui nain; ukoliko se izvri nespretno, moe doi do
neoekivanih i izuzetno tekih posledica. Pre mnogo godina, jedan ovek je ak i poginuo u dvoboju.
Dvoboji su porok samo za gospodu;
I stalno se svojoj ja alim sudbini
to u nekoj srenoj ne ivim dolini
U nekoj dravi gde ima slobodu
Da rivala srui sa stene u vodu,
Da mua ko krompir izree na krike,
Dunika pogodi metkom ispod mike,
Dobrog tek da mu krst vrh glave pobodu.
Da ustrelim neke hulje ja ba udim,
Il' da ih probodem i tako im sudim
Ako s ivotom lupekim nastave.
Kao da tu rulju vidim ovog asa,
Da prkosi meni, marirala zla masa,
Bleh orkestar vodi i nosi zastave.
23

Filistinci su bili pleme koje je nastanjivalo jugozapadni deo Azije. Bili su u stalnom sukobu sa Izraelianima. U 17. veku u
Nemakoj, re filistinac poprimila je znaenje mediokritetiske osobe koja je ravnoduna ili neprijateljski raspoloena prema
kulturi; ovaj izraz je u engleski jezik uveo Metju Arnold u knjizi Kultura i anarhija (1869).
24
Dionizije I (430?-367. g. pre n. e.), zvani Stariji, sirakuki tiranin poznat po okrutnosti. Platon je boravio na njegovom dvoru u
neuspenom pokuaju da ostvari svoje politike ideje.
25
"... kojima je Bog trbuh, i slava u sramu njihovu... " (Filibljanima poslanica svetoga apostola Pavla 3: 19).

Ksamba Q. Dar
DVORSKA LUDA, im. inovnik koji je nekada bio deo kraljevske svite, i iji je zadatak bio
da zabavlja dvor smenim delima i izjavama o ijoj je apsurdnosti svedoila i njegova komina odora.
Poto su se kraljevi oblaili dostojanstveno, svetu je trebalo nekoliko vekova da shvati da su njihova
dela i odluke dovoljno smeni da zabave ne samo dvor ve i itavo oveanstvo. I pored naziva
dvorska luda, pesnici i pisci vole da ga prikazuju kao naroito pametnog i duhovitog oveka. U
dananjim cirkusima, tuni duh dvorske lude oneraspolouje skromniju publiku, istim alama kojima je
nekada uspavljivao mramorne odaje, vreao plemeniti oseaj za humor, i prolivao kraljevske suze.

D
DELAT, im. Sudski slubenik koji obavlja izuzetno dostojanstvene i naroito vane
dunosti, i koga nasledno prezire onaj deo stanovnitva koji ima pretke sumnjivog potenja. U nekima
od saveznih drava, njegov posao sada obavlja elektriar, na primer u Nju Dersiju, gde je nedavno
reeno da se pogubljenja izvravaju strujom. Ovo je prvi put da va leksikograf uje da neko dovodi u
pitanje opravdanost veanja stanovnika Nju Dersija.
DEP, im. Kolevka motiva i grob savesti. ene nemaju ovaj organ; stoga one deluju bez
motiva, a njihove savesti, poto im je grob uskraen, ostaju zauvek ive, i priznaju tue grehe.

UBRE, im. Bezvredna tvar, na primer religije, filozofije, knjievnosti, umetnosti i nauke
koje zagauju oblasti juno od Hiperboreje26.

E
EGOISTA, im. Osoba niskog ukusa, koja se vie zanima za samu sebe nego za mene.
EKSCENTRINOST, im. Metod razlikovanja tako jeftin da ga budale koriste da bi naglasile
svoju nesposobnost.
EKSKOMUNIKACIJA, im.
Ta je "ekskomunikacija" zapoved
Veoma esta za crkvenu propoved.
Obred je to kojim se baci prokletstvo
Na grenika i njegovo ubeenje Prepusti ga avolu u veno ropstvo,
Sprei Hrista da mu prui izbavljenje.
Get Hakl
ELEGIJA, im. Sastav u stihovima u kojem pisac, ne primenjujui nijedan od metoda humora,
tei da dovede itaoev duh u stanje najplanijeg neraspoloenja.
ELEKTOR, im. Onaj ko uiva u svetom pravu da glasa za oveka koga je izabrao neko drugi.
ELEKTRICITET, im. Sila koja izaziva sve prirodne fenomene za koje se ne zna pouzdano da
ih izaziva neto drugo. Isto je to i munja, i njen uveni pokuaj da pogodi dr Bendamina Frenklina
jedan je od najslikovitijih doivljaja iz ivota tog velikog i dobrog oveka. Uspomena na dr Frenklina
26

Hiperboreja - u grkoj mitologiji, oblast krajnjega severa.

uva se sa velikim potovanjem, naroito u Francuskoj, gde je nedavno njegova votana figura
izloena, uz natpis koji je dirljivo saeo njegov ivot i doprinos nauci:
"Gospodin Frenklin, izumitelj elektriciteta. Ovaj istaknuti naunik umro je na ostrvima
Sendvi poto je nekoliko puta oplovio svet, i pojeden je od divljaka od kojih nijedan deo nije
nikada povraen."
Izgleda da je elektricitetu sueno da igra veoma vanu ulogu u umetnosti i industriji. Jo nije reeno
pitanje njegove ekonomine primene u neku odreenu svrhu. ali eksperimenti su ve pokazali da e
bolje od plinske lampe pokretati tramvaj i bolje od konja osvetljavati sobu.
EMANCIPACIJA, im. Prelazak roba sa tiranije drugog na sopstveni despotizam.
Bio je rob i sluao po dunosti;
Gvozdeni okovi sekli ga do kosti.
Tad Sloboda ime vlasnika izbrisa,
Pritegnu zakivke i svoje upisa.
G. D.
EMOCIJA, im. Teka bolest izazvana izlivom srca u glavu. Ponekad je praena obilnim
curenjem hidriranog natrijum-hlorida iz oiju.
ENTUZIJAZAM, im. Mladalaka boljka, koja se moe izleiti malim dozama kajanja uz
spoljanju upotrebu razoaranja. Bajron, koji se dovoljno oporavio da bi ga nazvao entuzi-mazam,
doiveo je i drugi napad, koji ga je odveo u Misolongi27.
EPIGRAM, im. Kratka, otra izreka u stihu ili prozi; esto je odlikuju gorina ili okrutnost, a
ponekad i mudrost. Slede neki od poznatijih epigrama uenog i domiljatog dr Damraha Holoboma:
Bolje poznajemo svoje potrebe nego tue. Sluiti samo sebi ekonomino je u pogledu
administracije.
U svakom ljudskom srcu nalaze se tigar, svinja, magarac i slavuj. Raznolikost karaktera
posledica je njihove nejednake aktivnosti.
Postoje tri pola: mukarci, ene i devojke.
enska lepota i muka slava imaju ovu slinost: oni koji ne razmiljaju u njima vide nekakvu
potvrdu uverljivosti.
EPIKUREJAC, im. Protivnik Epikura, trezvenog filozofa, koji je smatrao da zadovoljstvo
treba da bude ovekov glavni cilj, i nije gubio vreme u zadovoljavanju svojih ula.
EPITAF, im. Natpis na grobu koji pokazuje da vrline steene smru imaju retroaktivno
dejstvo. Sledi jedan dirljiv primer:
U ovome grobu lei paroh lino,
Mudar, poboan, skroman i tome slino.
Takav se ivot samo poeleti moe.
To je sve o njemu - i oprosti mu, Boe.
EPOLETA, im. Ukraeni znak koji slui za razlikovanje oficira od neprijatelja - to jest od
oficira nieg ina, koji bi njihovom smru doli do unapreenja.
ERUDICIJA, im. Praina istresena iz knjige u praznu glavu.
EULOGIJA, im. Pohvala osobi koja ili ima prednost da je bogata i mona ili uviavnost da
bude mrtva.
ETNOLOGIJA, im. Nauka koja se bavi raznim ljudskim plemenima, na primer pljakaima,
lopovima, prevarantima, glupacima, lunaticima, idiotima i etnolozima.
EVANELISTA, im. Glasnik sa dobrim vestima, naroito (u religioznom pogledu) takvim
koje nama nude spasenje a naim susedima prokletstvo.

27

Misolongi - mesto u Grkoj u kojem je Bajron umro od groznice 1824, pomaui grkim ustanicima u organizovanju vojske za
borbu protiv turskih okupatora.

EVHARISTIJA, im. Verska svetkovina sekte Teofaga28. Jednom prilikom, na nesreu, doe
do rasprave meu lanovima sekte oko toga ta oni to zapravo jedu. U ovoj raspravi ubijeno je ve vie
od pet stotina hiljada ljudi, a pitanje je jo nereeno.
EZOTERIAN, prid. Naroito apstraktan i do savrenstva okultan. Antike filozofije delile su
se u dve grupe - egzoterine, koje su sami filozofi mogli delimino da razumeju, i ezoterine, koje niko
nije mogao da razume. Ove potonje su najdublje uticale na savremenu misao i naile na najire
prihvatanje u naem vremenu.

F
FANATIK, im. Neko ko je uporno i fanatino privren miljenju s kojim se vi ne slaete.
FELJTON, im. Knjievno delo, obino neka pria koja nije istinita, koja se razvlai kroz
nekoliko brojeva nekog lista ili asopisa. esto se svakom nastavku dodaje "sinopsis prethodnih
poglavlja" za one koji ih nisu proitali, ali mnogo bi potrebniji bio sinopsis sledeih poglavlja, za one
koji nemaju nameru da njih itaju. Jo bolji bi bio sinopsis celog dela.
Pokojni Dejms F. Bouman pisao je jednom prilikom priu u feljtonu za neke nedeljne novine, u
saradnji sa nekim genijem ije ime nije doprlo do nas. Nisu pisali zajedno, ve naizmenino, tako to bi
Bouman napisao nastavak za jednu nedelju, a njegov prijatelj za sledeu, i tako do sudnjeg dana (nadali
su se oni). Naalost, posvaali su se, i jednog ponedeljka, kada je Bouman proitao novine da se
pripremi za svoj posao, shvatio je da mu je zadatak veoma jasno odreen, na iznenaujui i bolan
nain. Njegov saradnik je sve linosti prie ukrcao na brod, i potom ga potopio nasred Atlantika.
FETA, im. Festival. Verska proslava najee obeleena dranjem i opijanjem, esto u ast
neke svete osobe koja se odlikovala trezvenou. U rimokatolikoj crkvi fete su "pokretne" i
"nepokretne29", ali oni koji slave uvek su nepokretni dok se ne napune. U najranijem dobu, ove zabave
su imale karakter fete za pokojnike; drali su ih Grci (pod imenom Nemeze), Acteci i Peruanci, a i
dan-danas su popularne kod Kineza; veruje se, meutim, da su tadanji mrtvaci, isto kao i nai, veoma
malo jeli. Livije pie da je meu mnogim rimskim praznicima bio i Novemdiale, koji se odravao svaki
put kada bi sa neba padalo kamenje.
FILANTROP, im. Bogat (i najee elav) stariji gospodin koji je nauio da se smei dok mu
savest prazni dep.
FILISTINAC, im. Onaj iji je um podloan uticaju sredine, i prati modu u miljenju, oseanju
i oseajnosti. Ponekad je uen, esto bogat, najee ist i uvek ozbiljan.
FILOZOFIJA, im. Mrea mnogobrojnih puteva koji iz Niotkud vode u Nigde.
FINANSIJE, im. Umetnost ili nauka upravljanja prihodom i sredstvima u korist onoga ko
njima upravlja.
FIZIOGNOMIJA, im. Umetnost odreivanja tueg karaktera na osnovu razlika i slinosti
izmeu njegovog lica i naeg, koje je merilo izvrsnosti.
Ree ludi ekspir: "Nema lai vee
Da karakter lei u crtama lica30. "
Fiziognomista- njegov lik prozree:
"Niko na tom licu mudrost nai nee!
Taj je ekspir, vidim, glup i neznalica.
Da sebe odbrani, pljuje to umee."
Lavatar ank

28

Teofag (gr.) - bogoder. Euharistija (gr.) - priest.

Dani svetkovina podeljeni su u hrianskom kalendaru na razne naine. Jedan je na "pokretne" i "nepokretne". "Pokretni"
zavise od Uskrsa, na primer, nedelja posle sv. Trojstva, nedelja posta... "Nepokretni" su, recimo, Boi (25. 12.), Svi sveti (1.
11. )...
30
Citat iz Makbeta, I, iv: "There is no art / To find the mind's construction in the face."
29

FLEKA OD MUVE, im. Prototip interpunkcije. Garvinus je primetio da su sistemi

interpunkcije koji su u upotrebi u raznim pismenim zemljama zavisili u poetku od drutvenih navika i
naina ishrane muva koje su u tim zemljama ivele. Ova stvorenja, koja su se oduvek odlikovala
dobrosusedskim i prijateljskim odnosima sa piscima, izdano ili krto - zavisno od svojih telesnih
navika - ukraavala su rukopise koji su rasli pod perom, istiui smisao dela vrstom interpretacije koja
je bila nezavisna i bolja od pievih moi. "Stari majstori" knjievnosti - to jest oni rani pisci ija dela
tako cene kasniji kritiari i piskarala na istom jeziku - nisu ni koristili interpunkciju, ve su radili u
slobodnom nizu, bez onih naglih prekida toka misli koje izaziva upotreba take. (Isto to moemo danas
videti kod dece, to je odlian i lep dokaz za tezu da detinjstvo pojedinca ponavlja metode i stadijume
razvoja koji su odlikovali detinjstvo vrste.) Moderni istraivai su otkrili da su svu interpunkciju u
delima ovih prvobitnih pisara ubacili njegovi vredni i domiljati saradnici - obine kune muve (Musca
maledicta31). Pri prepisivanju ovih starih rukopisa, da bi svojim doprinosom obeleili delo, ili da bi
sauvali ono to smatraju (sasvim prirodno) boanskim otkrovenjem, kasniji pisci paljivo i tano
prepisuju sve znake koje nau na pergamentu ili papirusu, i
time neprocenjivo mnogo doprinose jasnoi misli i vrednosti dela. Prirodno je da se pisci koji su
savremenici prepisivaa koriste ovim znacima u sopstvenom radu, i da, uz saradnju koju su im voljne
pruiti muve iz njihovih domainstava, esto dostiu, a ponekad i prevazilaze stara dela, bar u pogledu
interpunkcije, to nipoto nije mala stvar. Da bi se u potpunosti shvatila vanost uloge koju vre muve
u knjievnosti, dovoljno je staviti stranicu iz dela nekog popularnog romanopisca pored tacne eera i
melase u sunanoj sobi, i posmatrati kako se "duhovitost popravlja i stil proiava", u direktnoj
proporciji sa duinom izlaganja stranice.
FORMA PAUPERIS (lat.). U liku siromanog oveka - metod kojim je parniaru bez novca
za advokata omogueno da izgubi sluaj.
Kad je Adam stupio pred Kupidov sud strani
(On je vladao dok Adam jo izmiljen ne bi),
Traei Evinu ljubav, kae arhiv prani,
Stajao je i molio bez ieg na sebi.
"Moli in forma pauperis", uskliknu Eva.
"AI' ne moe proces ovaj biti tako voen."
Jadni Adam osta neuslienih zahteva:
I ode kako doe - nag ko od Boga roen.
G. D.
FOTOGRAFIJA, im. Slika koju je naslikalo Sunce iako nema umetnikog obrazovanja. Neto
je bolja od radova Apaa, ali ne toliko dobra kao radovi ejena.
FRENOLOGIJA, im. Nauka o deparenju preko lobanje. Sastoji se od nalaenja i
iskoriavanja organa za glupost.

G
GARGOJLA, im. Oluk koji se nalazi ispod krovova srednjovekovnih zgrada, najee u
obliku groteskne karikature nekog linog neprijatelja arhitekte ili vlasnika zgrade. Ovo je naroito
esto bio sluaj na crkvama i drugim crkvenim graevinama, na kojima gargojle predstavljaju pravu
kartoteku lokalnih jeretika i protivnika. Ponekad, kada bi dola nova vlast, stare gargojle bi bile
zamenjene drugima koje bi imale vie veze sa linim netrpeljivostima novih upravnika.
GATANJE, im. Umetnost iakavanja skrivenog. Gatanja ima onoliko varijanti koliko i
plodonosnih vrsta lakovernika u cvatu i ranih budala.
GENEALOGIJA, im. Opis neijeg porekla poevi od pretka koji nije naroito mario da opie
svoje.

31

Musca medicta (lat.) - prokleta muva.

GEOGRAF, im. ovek koji vam usred noi moe rei razliku izmeu spoljanjosti i
unutranjosti planete Zemlje.
GEOLOGIJA, im. Nauka o prouavanju Zemljine kore. Tome e se svakako dodati i
prouavanje njene unutranjosti, im neko uspe da izae iz bunara a da ostane priljiv. Geoloke
formacije planete koje su ve uoene ovako su katalogizirane: Primarna, ili nia, sastoji se od stena,
kostiju zaglavljenih magaraca, rudarskog alata, antikih statua bez nosa, panskih zlatnika i predaka.
Sekundarna se uglavnom sastoji od kinih glista i krtica. Tercijarna sadri eleznike ine, plonike,
travu, zmije, plesnive izme, pivske flae, konzerve paradajza, pijane graane, ubre, anarhiste, lajave
pse i budale.
GIHT, im. Ime koje lekari koriste za reumatizam bogatih pacijenata.
GILJOTINA, im. Naprava zbog koje Francuz s dobrim razlogom slee ramenima.
U svom velikom delu O raznim linijama rasnog razvoja, ueni profesor Brejfagl tvrdi da uestalost
ovog gesta - sleganja ramenima - meu Francuzima svedoi o tome da oni vode poreklo od kornjaa, i
da je ovo samo ostatak obiaja uvlaenja glave u oklop. Tek s najveom nelagodom usuujem se da se
ne sloim sa tako velikim autoritetom, ali moje je miljenje (inae izneto i detaljnije obrazloeno u
mom delu O naslednim emocijama, knj. II, gl. XI) da je sleganje ramenima slab dokaz za tako vanu
teoriju, jer pre Revolucije ono uopte nije bilo poznato. Uopte ne sumnjam da je sleganje ramenima
direktno povezano sa strahom koji je izazivala giljotina u periodu svoje aktivnosti.
GLASANJE, im. Instrument i simbol moi slobodnog oveka da napravi budalu od sebe i
upropasti svoju zemlju.
GLASINE, im. Omiljeno oruje onih koji ele da vam potkopaju ugled.
O, otra, od tita i oklopa jaa,
Od begunca bra, od garda vetija;
Od tebe, Glasino, nema boljeg maa
Protiv suparnika i slinih betija.
Rivala straie protivnik nevidljiv
Pa uzalud hvata za balak otricu,
A moj britki jezik, dug, ljut, nepredvidljiv,
Tek naznai neku prastaru krivicu.
Tako bez udarca ubijem nitkova,
Raduje me vrlo sudbina njegova,
A sranost uvam za dumana nova.
Doel Bakster
GLASOVIT, prid. Zgodno postavljen kao meta za strele zlobe, zavisti i zluradosti.
GLAVONJA, im. Pobornik parlamentarne strane u britanskom graanskom ratu. Tako su
nazvani zbog obiaja da nose kratku kosu, dok su njihovi protivnici, Kavaljeri, nosili dugu kosu. Bilo
je i drugih razlika meu njima, ali razliite frizure bile su osnovni uzrok svae. Kavaljeri su bili
rojalisti jer je kralj, po prirodi lenj ovek, vie voleo da pusti kosu da mu raste nego da pere vrat. Ovo
su Glavonje, koji su uglavnom bili berberi i sapundije, shvatili kao uvredu svog zanata, i naroito se
okomili na kraljev vrat. Potomci zaraenih strana se sada svi iaju slino, ali vatre neprijateljstva
zapaljene u tom starom sukobu i dalje tinjaju pod snegovima britanske utivosti.
GLUPAK, im. Pripadnik vladajue dinastije u knjievnosti i ivotu. Glupaci su stigli zajedno
sa Adamom, i, poto behu mnogobrojni i izdrljivi, preplavili su sve naseljive delove sveta. Tajna
njihove moi je u njihovoj neosetljivosti na udarce; zagolicate li ih toljagom, oni e se nasmejati
izrekavi usput neku banalnost. Glupaci potiu iz Beotije32, odakle su pobegli zbog pretnje smrti od
gladi, jer je njihova glupost upropastila useve. Nekoliko vekova je Filisteja vrvela od njih, i neke od
njih i danas zovemo Filistincima. U burno vreme Krstakih ratova povukli su se odatle i postepeno se
rairili kroz celu Evropu, zauzevi veinu visokih poloaja u politici, umetnosti, knjievnosti, nauci i
32

Beotija, to na Grkom znai "Zemlja krava" - oblast u staroj Grkoj, severozapadno od Atine. Stanovnici su se bavili
poljoprivredom i stoarstvom. Atinjani su ih prezirali. Poput Filistinca, i Beoanin u prenosnom smislu oznaava dosadnu, glupu
i neobrazovanu osobu. Zanimljivo je da su iz Beotije bili Hesiod, Pindar, Plutarh...

teologiji. Otkada je delegacija Glupaka dola u Ameriku sa kolonistima na Mejflaueru33 i poslala nazad
povoljan izvetaj o ovoj zemlji, poveanje njihovog broja razmnoavanjem, doseljavanjem i
preobraenjem brzo je i stalno. Prema najpouzdanijim statistikama, broj odraslih Glupaka u Americi je
samo neto ispod 30 miliona, ukljuujui i statistiare. Intelektualno sredite ove rase je negde u blizini
Peorije34, u dravi Ilinoj, ali Glupaci iz Nove Engleske su najokantnije moralni35.
GNEV, im. Ljutnja veeg stepena i vieg kvaliteta, primerena uzvienim likovima i vanim
situacijama, kao npr. "gnev boiji", "dan gneva" i slino. Meu starim narodima kraljevski gnev je
smatran za sveti, jer je za svoje ispoljavanje mogao da pridobije nekog od bogova; istu mogunost su
imali i svetenici. Grke pred Trojom je toliko muio Apolon da su iskoili iz tiganja Hrisovog gneva u
vatru Ahilovog gneva, mada Agamemnon, koji bee jedini krivac, nije bio ni pren ni peen36. Takoe,
poznat sluaj imuniteta je i Davidov; on je navukao na sebe gnev Jahvea kada je prebrojao svoj narod.
Sedamdeset hiljada ljudi platilo je ivotom37. Bog sada predstavlja Ljubav, a direktor popisa obavlja
Davidov posao bez straha od katastrofe.
GNOM, im. U severnoevropskoj mitologiji, patuljasti duh koji je nastanjivao unutranjost
zemlje i posebno se brinuo o njenom mineralnom blagu. Bjorsen, koji je umro 1675, kae da su
gnomovi bili veoma esta pojava u junim delovima vedske kada je on bio dete, i da ih je i sam
neretko viao kako trkaraju po brdima pred zalazak sunca. Ludvig Binkerhof je video tri gnoma 1792,
u Crnoj umi, a Snedeker tvrdi da su oni 1803. isterali grupu rudara iz jednog leskog rudnika.
Zasnivajui svoje proraune na podacima iz ovih izjava, zakljuili smo da su gnomovi izumrli
verovatno ve 1764.
GNOSTIARI, im. Sekta filozofa koji su hteli da izvedu spajanje izmeu ranih hriana i
platonista. Ovi prvi nisu pristali na spoj, i kombinacija je propala, na veliku alost onih koji su pokuali
da je organizuju.
GNU, im. ivotinja sa juga Afrike koja u pripitomljenom stanju podsea na konja, bufala i
jelena. U divljem stanju podsea na udar groma, zemljotres i ciklon.
Na samom afrikom dnu
Lovac se hitro sagnu:
U daljini, kao u snu,
Miroljubivi, zamiljeni gnu.
I pomisli: "Jedna strela u stegnu, Pa po porciju mrsnu." Luk nategnu,
Al' trgnu se gnu,
Huknu, riknu,
Rogom ga dignu.
Na palmu samotnu udarcem ga hitnu.
"Suzbih narav jarosnu,
Povukoh se", lovac jauknu.
"Inae bi ranu smrtnu
Dobio taj dobroudni gnu."
Darn Lefer
GNJAVATOR, im. Osoba koja pria kada vi elite da slua.
GODINA, im. Period od tri stotine ezdeset i pet razoaranja.

33

"Mejflauer" ("Mayflawer") - brod kojim su 1620. doli u Ameriku Puritanci koji su pobegli iz Engleske.
Peorija (Peoria), mesto u dravi Ilinoj, ije je ime u amerikom govoru sinonim za osrednjost ukusa.
35
Nova Engleska - oblast na istonoj obali SAD gde su Puritanci izbegli iz Engleske osnovali prve kolonije. Puritanci su
bukvalno tumaili drugu boiju zapovest - ne ini sebi lanoga idola - to je dovelo do velikog usporenja razvoja vizuelnih
umetnosti u SAD. Njihovi stavovi prema drugim umetnostima nisu bili nita napredniji.
36
U Ilijadi se govori da su Ahejci, opsedajui Troju, zarobili Hriseidu, kerku Hrisa, Apolonovog svetenika. Agamemnon,
vojskovoa Ahejaca, odbio je da je vrati mada mu je Hris nudio otkup. Na Hrisovu molbu, Apolon je poslao kugu na Ahejce.
Agamemnon je tada pristao da vrati Hriseidu, ali je zato traio Ahilovu lepu robinju Briseldu. Ovo je vrlo ozlojedilo Ahila, pa se
povukao iz borbe, to je dovelo do promene ratne sree na tetu Ahejaca.
37
Pod stare dane, David je podlegao Sotoninom iskuenju, i reio da prebroji svoj narod. Rezultat je bio 800.000 ljudi u Izraelu i
500.000 u Judeji koji mogu da "potegnu ma". Rezultat je takoe bio i da se Bog razgnevio, i ponudio mu mogunost da bira
izmedu tri kazne: sedam godina gladi, tri meseca beanja pred neprijateljima, ili tri dana kuge. David je odabrao ovo tree, i
aneo smrti odneo je 70.000Ijudi.
34

GORGONA38, im.
Ta je Gorgona bila devojka stamena
Stari Grci postali bi komad kamena
Kada bi ugledali njene oi strane.
Iz ruevina iskopavamo ih prane
I njihova izrada loa ba nas udi:
Izgleda da grki vajari behu ludi.
GOSPOICA, im. Titula kojom obeleavamo neudate ene da bismo istakli da su na tritu.
Gospoica (Gica), Gospoda (Ga) i Gospodin (G.) tri su najneprijatnije rei u jeziku, i po zvuku i po
znaenju. Dve su nastale korupcijom rei gospodarica, a trea na isti nain od rei gospodar. Uprkos
optem ukidanju drutvenih titula u ovoj zemlji, nekako su uspele da izbegnu tu sudbinu i nastavile su
da nas progone. Ako ih ve moramo imati, budimo bar dosledni i uvedimo jednu i za neoenjenog
mukarca. Ja predlaem Gr., skraeno od Grozan.
GOSTOPRIMSTVO, im. Vrlina koja nas navodi da hranimo i smestimo izvesne osobe kojima
hrana i smetaj uopte nisu potrebni.
GOVORNITVO, im. Zavera govora i delovanja da prevare razumevanje. Tiranija ublaena
stenografijom.
GRABELJIVOST, im. Dalekovidost bez marIjivosti. tedljivost monih.
GRACIJE, im. Tri prelepe boginje, Aglaja, Talija i Eufrozina, koje su dvorile Veneru, sluei
je bez nadoknade. Nita nisu troile na hranu i smetaj, poto skoro nita nisu jele, a oblaile su se
prema vremenskim prilikama, nosei onaj vetar koji bi se zadesio da duva.
GRADSKI VENIK, im. Veti kriminalac koji prikriva svoje tajne krae prividnim lanim
haraenjem.
GRAMATIKA, im. Sistem klopki paljivo pripremljen za noge samoukog oveka, i
postavljen du staze kojom on grabi ka znamenitosti.
GRAMOFON, im. Dosadna igraka koja vraa u ivot mrtvu buku.
GRANICA, im. U politikoj geografiji, zamiljena linija izmeu dva naroda, koja deli
zamiljena prava jednih od zamiljenih prava onih drugih.
GRAVITACIJA, im. Tenja svih tela da se meusobno pribliavaju snagom proporcionalnom
koliini materije koju sadre - pri emu se koliina materije koju sadre odreuje snagom njihove
tenje da se meusobno pribliavaju. Ovo je divan i pouan primer kako nauka, poto proglasi A za
dokaz B, B proglasi za dokaz A.
GROB, im. Mesto na koje se polau mrtvi da ekaju dolazak studenata medicine.
Pred samotnim grobom stojim u bolu,
Prekrili ga korov, kupine i trava;
Jadikuje tiho vetar u dolu,
Ne uje ga onaj koji veno spava.
Metanina jednog uz grob sam sreo.
Rekoh: "On ne uje vetar kako duva."
"De e ut''', ree, "kad je odapeo?
Ne b' on vie uo ni top da mu gruva."
"Ah, istina", rekoh, "avaj, istina!
Nema tog zvuka ula da mu pobudi."
38

Gorgone - u grkoj mitologiji, tri sestre, Stena, Eurilija i Meduza (ili samo Meduza), koje su imale zmije upletene u kosu, ruke
od bronze i krila. Svako koga bi pogledale pretvorio bi se u kamen. Meduzu, jedinu smrtnu, ubio je Persej.

"to to pria, jadan, budaletina

Ta je to je ula mrtvac da s' probudi."
Klekoh i molih: "Boe, sklon mu budi,
Smiluj mu se i u Raj ga pusti pravo."
Seljak me gleda dok kleah na grudi,
Pa mi ree: "Momak, ti ga nis' poznavo. "
Pobiter Dank
GROBLJE, im. Izolovano mesto u predgrau na kojem oaloeni uporeuju lai, pesnici
gaaju u metu, a kamenoresci se klade ko e manje greaka napraviti na spomeniku. Natpisi koji slede
posluie kao ilustracija rezultata postignutih u ovim olimpskim naporima:
Njegove vrline behu tako upadljive da su ih njegovi neprijatelji, u nemogunosti da ih
zanemare, poricali, a njegovi prijatelji, ijim su rasputenim ivotima predstavljale prekor,
prikazivali kao poroke. Spomen na njih podie njegova porodica, koja ih je delila.
Spustismo u grobnu tiinu Nau malu Katarinu.
Tomas i Meri Rozeti
P.S. - Gabrijel39 e je uzneti.
GROBNICA, im. Kua ravnodunosti. Grobnicama se sada preutnim sporazumom priznaje
izvesna svetost; ali kada su ve dugo nastanjene, ne smatra se za greh provaliti u njih i ispreturati ih.
Doktor Hagins, uveni egiptolog, objasnio je da se u grobnicu moe nekanjeno "unii" im prestane
da "vonja", poto je onda jasno da je sva dua isparila. Ovo razumno gledite sada prihvata veina
arheologa, ime je plemenita nauka Radoznalosti mnogo dobila na dostojanstvu.
GROE, im.
Slavno voe! Pevali ti Homer,
Anakreont, a i Hajam Omer.
Tebi hvale upuuju veno
Bolji ljudi no ja to sam lino.
Meni lira nikad ne bi druga,
Moje pesme istinska su tuga.
Ja skromnije biu tebi sluga
Usmrtiu svakog ko se ruga.
Vodopije i oni namori
Koji piju ljutu rakijinu
Rado bih im golu trbuinu
Vinskom kocu dao da raspori.
Uvek puni pehari su nai,
Mudrost vene kada se ne pije.
Smrt ludama iz prohibicije,
Ko i svakom soju vinskih vai.
Damrak Holobom
GUBITAK, im. Liavanje od onoga to smo imali, ili to nismo imali. U ovom drugom
smislu, kae se za poraenog politiara da je "izgubio izbore"; a za onog poznatog oveka, pesnika
Gildera40, da je "izgubio pamet". U prvom i tanijem znaenju re je upotrebljena u ovom uvenom
epitafu:
Dugo ovde poiva Hantingtonov41 prah,
iji je gubitak na veni dobitak,
Jer dok bejae moan i sejae strah,
39

Gabrijel (Gavrilo) - jedan od arhanela. Boanski glasnik. Na Sudnji dan trubom budi mrtve.
Riard Votson Gilder (Richard Watson Gilder, 1844 - 1909), ameriki pesnik i urednik asopisa.
Birs verovatno misli na milionera Hantingtona (Collis Potter Huntington, 1821-1900), eleznikog magnata, koji je u
Vaingtonu pokuao da ga potkupi. Videti pogovor.
40
41

Svaki mu dobitak bee na gubitak.

GUSAR, im. Pomorski politiar.
GUSKA, im. Ptica od koje dobijamo pero za pisanje. To pero je nekim tajanstvenim
prirodnim procesom proeto i natopljeno u razliitom stepenu intelektualnom energijom i oseanjima
guske, tako da kada ga osoba koja se naziva "pisac" umoi u mastilo i pone njime mehaniki
prevlaiti preko papira, dobijamo veoma taan i detaljan prepis misli i oseanja ove ptice. Razlike
meu guskama koje su ovim metodom otkrivene velike su: mnoge od njih imaju samo banalne i
beznaajne moi, ali neke su stvarno velike guske.

H
HABEAS CORPUS. Podnesak kojim se ovek moe osloboditi iz zatvora kada je zatvoren
zbog pogrenih razloga.
HAD, im. Donji svet; stanite otilih duhova; fiesta gde mrtvi ive. Meu starim narodima
pojam Hada nije bio istovetan sa naim Paklom, jer su u antici tamo veoma udobno iveli neki od
najuglednijih ljudi. tavie, i sama Jelisejska polja bila su deo Hada, iako su u meuvremenu
premetena u Pariz. Kada se pripremala jakobinska verzija Novog zaveta, ueni i poboni ljudi koji su
se tim poslom bavili insistirali su veinom glasova da se grka re "" prevede sa "Pakao";
meutim, savesni pripadnik manjine dokopao se zapisnika, i izbrisao uvredljivu re gde god je mogao
da je nae. Na sledeem sastanku, solzberijski biskup, pregledajui rad, iznenada je ustao, i, veoma
uzbuen, rekao: "Gospodo, 'Pakao' je otiao do avola!" Mnogo godina kasnije, dobrom prelatu je
umnogome olakalo smrt znanje da je bio sredstvo kojim je (Bojom voljom) uinjen vaan, koristan i
besmrtan dodatak frazeologiji jezika.
HARANGA, im. Govor protivnika, stoga poznatog kao harangutan.
HARMONIJA, im. Sklad.
HARMONIKA, im. Instrument koji je u skladu sa oseanjima ubice.
HARMONISTI, im. Protestantska sekta, sada izumrla, iji su lanovi doli iz Evrope
poetkom prolog veka, i koji su se odlikovali ogorenim unutranjim raspravama i razmiricama.
HIBERNIRATI, gl. Provesti zimsku sezonu povuen u svoj dom. Bilo je mnogo neverovatnih
narodskih uverenja o hibernaciji pojedinih ivotinja.
Mnogi veruju da medvedi hiberniraju cele zime, i opstaju tako to mehaniki siu sopstvene
ape. Priznaje se da na prolee izau iz rupe tako mravi da moraju da pokuaju dva puta pre
nego to im uspe da bace senku. Pre tri ili etiri veka, u Engleskoj je dobro dokumentovana
bila injenica da su laste provodile zimu u blatu na dnu reica, drei se skupa u loptastim
masama. Izgleda da su bile primorane da napuste ovaj obiaj zbog zagaenosti reica. Sotus
Eskobius je u Aziji otkrio itav jedan narod koji hibernira. Neki istraivai tvrde da je post u
vreme Lenta u poetku bio modifikovana hibernacija, kojoj je Crkva dala religiozno znaenje;
ovom gleditu se, meutim, otro suprotstavio biskup Kip, koji nije eleo da se Osnivau
njegove porodice oduzme bilo koja poast.
HIDRA, im. Vrsta ivotinje koju su antiki pisci smetali u razna poglavlja.
HIJENA, im. Zver koju potuju neke istonjake nacije zato to nou poseuje mesta gde su
mrtvi sahranjeni. Meutim, to rade studenti medicine.

HIPOGRIF, im. ivotinja (sada izumrla) koja je bila pola konj, a pola grifin. Grifin je i sam
bio sloena ivotinja, pola lav, a pola orao. U hipogrifu je, dakle, bila samo jedna etvrtina orla, to
iznosi dva dolara i pedeset centi u zlatu. Zoologija je puna iznenaenja42.
HIPOHONDRIJA, im. Depresija sopstvenog duha.
HIROMANTIJA, im. Metod br. 947 (po Mimbloovoj klasifikaciji) uzimanja novca pod
lanim izgovorom. Sastoji se iz "tumaenja linosti" itanjem linija na aci. Ovo nije potpuna prevara;
linost se stvarno moe vrlo tano proceniti na ovaj nain, jer linije na svakoj ruci podnetoj na uvid
jasno tvore re "budala". Nepotenje je u tome to ovu re niko ne proita glasno.
HODOASNIK, im. Putnik koga ozbiljno shvataju. Otac hodoasnik je neko ko je napustio
Evropu oko 1620. jer mu nisu dopustili da peva psalme kroz nos, pratei ovaj organ, stigao je u
Masausets, gde je mogao da izigrava Boga prema diktatu svoje savesti43.
HOMEOPATA, im. Humorista medicinskog poziva.
HOMEOPATIJA, im. Medicinsko uenje na pola puta izmeu alopatije i hrianskog
scijentizma. Poslednji je superioran u odnosu na prva dva, jer moe da lei i izmiljene boljke, to oni
ne mogu.
HOURI, im. Privlana enska osoba koja ivi u muslimanskom Raju da bi uveseljavala ivot
dobrih muslimana. To to oni veruju u nju ukazuje na plemenito nezadovoljstvo zemaljskom
suprunicom, kojoj odriu duu. Pria se da ta dobra ena nema ba najbolje miljenje o Hourijama.
HRIANIN, im. Onaj ko veruje da je Novi zavet boanski nadahnuta knjiga koja izvanredno
odgovara duhovnim potrebama njegovog blinjeg. Onaj ko prati Hristovo uenje u onolikoj meri u
kojoj se ono moe uskladiti sa grenim ivotom.
Ja sanjah jednom da stojim na brdu, i, gle!
Ispod mene pobona masa preplavi tle,
U odede Sabata svi su prerueni,
Bogobojaznih lica, prikladno skrueni,
Dok crkvena zvona zvee sveanom larmom
Za sve grenike tim vatrogasnim alarmom.
Tad videh visok i mrav lik malo dalje,
Mirna izraza, odeven u bele halje,
Zamiljen zuri u dol, za paradom svetom,
A oi mu sjaju setnim, turobnim svetlom.
"Bog te uvao, strane", viknuh. "Ti zacelo
Stie izdaleka (takvo ti je odelo).
Ipak mislim da pripada, gajim tu nadu,
Poput onih dobrih ljudi hrianskom stadu."
On tad die oi pogleda tako ljuta,
Uini da pocrvenim hiljadu puta,
Pa mi uzvrati uz prezira poprilino:
ta! Ja hrianin? Nipoto! Ja sam Hrist lino."
G. D.
HRABROST, im. Vojnika meavina tatine, dunosti i kockarske nade. "Zato ste stali?",
zaurlao je komandant divizije u bici kod ikamauge, poto je naredio juri. "Krenite napred,
gospodine, i to odmah." - "Generale", uzvrati komandant optuene brigade, "ubeen sam da bi svako
dalje ispoljavanje hrabrosti moje ljude dovelo u direktan sudar sa neprijateljem."
HULJA, im. Budala viena pod drugim uglom.
HUMORISTA, im. Poast koja bi omekala faraonovo grubo i hladno srce, i za tili as ga
navela da isprati Izrailjce uz najbolje elje.
42

Orao (Eagle) - Zlatni novac SAD u vrednosti od deset dolara, bio je u opticaju do 1933.
Oci hodoasnici (Pilgrim Fathers) - osnivai kolonije Plimut u Novoj Engleskoj, 1620; pobegli iz Engleske zbog religioznih
progona.
43

Jadnom humoristi - iji um, bolan, umoran,

Vidi mnotvo ala, al' je i dalje sumoran
Apetit njegov prost, nesviknut da se zabavlja,
Danju vari mozak, koji nou se obnavlja.
On misli da bi se - da ga smeste u svinjcu istom Pristojni vepar rado druio s humoristom.
Aleksandar Pouk

I
IDIOT, im. Pripadnik velikog plemena iji je uticaj na ljudske poslove uvek bio presudan.
Aktivnost Idiota nije ograniena ni na jedno posebno podruje misli ili delovanja, ve "proima celinu i
upravlja njom". Idiot uvek ima poslednju re; protiv njegovih odluka nema albe. On odreuje modu
miljenja i ukusa, diktira slobodu govora i odreuje granice ponaanja rokom za predaju rukopisa.
IGRATI, gl. Skakati unaokolo uz zvuke zveckave muzike, po mogunosti ruku obavijenih oko
ene ili keri blinjega svog. Postoje mnoge vrste igara, ali sve one u kojima je potrebno uee oba
pola imaju dve zajednike osobine: upadljivo su nevine, i strasno ih vole pokvarenjaci.
IHOR, im. Tenost koja bogovima i boginjama slui umesto krvi.
Lepa Venera, koju Diomed rani44,
Ree kad zadra jarosnog plemia:
"Gledaj, smrtnie, kom' puta krv i stani:
Ruke ti bele od ihoroprolia."
Meri Douk
IKONOKLAST, im. Razbija idola, ijim nastupom oboavaoci istih nisu naroito zadovoljni;
estoko se bune to on razgrauje ali ne gradi nanovo, to rui ali ne die. Jer jadnici ti eleli bi druge
idole namesto onih koje on lupi po brnjici i razjuri. Ali ikonoklast ree: "Neete imati nikakvih idola,
jer vam nisu potrebni; i ako vidim nekog da opet ovde neto die, videete da u pognuti glavu njegovu
i na njoj sedeti dok ne ispusti duu."45
ILUZIJA, im. Majka veoma ugledne porodice, iji su lanovi Entuzijazam, Ljubav,
Samoodricanje, Vera, Nada, Milosre i mnogi drugi vredni sinovi i keri.
Zdravoj Iluzijo! Bez tvojih dubina
Ovom svetu haos bio bi sudbina;
Vladao bi Porok, sonih osobina,
Bez suvih prednosti to nudi Vrlina.
Mamfri Mepel
IMBECILNOST, im. Vrsta boanskog nadahnua ili svete vatre podarena strogim kritiarima
ovog renika.
INFERIAE, (lat.). Kod Grka i Rimljana rtve Dii Manes, ili dua mrtvih junaka; jer ovi
poboni stari narodi nisu mogli da izmisle dovoljno bogova da zadovolje svoje duhovne potrebe, i
morali su imati izvestan broj privremenih boanstava koja su pravili od sasvim neobeavajueg
materijala. Dok je rtvovao vola duhu Agamemnona, Laiaidesu, sveteniku iz Aulide, bi uinjena ast
da razgovara sa senom tog istaknutog ratnika, koji mu je proroki ispriao sve o roenju Hristovom i
trijumfu hrianstva, uz brz ali prilino detaljan pregled dogaaja sve do vladavine Luja XIV. Na tom
mestu se pripovest naglo prekinula zbog neuviavnog kukurikanja nekog petla, koje je nateralo duh
kralja ljudi da pobegne nazad u Had. U ovoj prii se osea fini duh srednjovekovlja, i, poto se njeno
poreklo ne moe istraiti dalje od oca Brateja, pobonog ali opskurnog pisca na dvoru Luja XIV,
verovatno neemo pogreiti, niti biti nepravedni, ako zakljuimo da je apokrifna. Miljenje g. Kapela o
tome moglo bi biti drugaije, dodue, i s tim se ja slaem-laem.
44

Diomed, grki mitoloki junak. Prilikom opsade Troje sukobio se s princem Enejom i tada je ranio Afroditu (Veneru).
Parodina parafraza Druge Boje zapovesti - "Ne gradi sebi lika razna niti kakve slike... nemoj im se klanjati... jer sam ja... Bog
Revnitelj, koji pohodim grijehe oinske na sinovima do treega i etvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene." (Druga knjiga
Mojsijeva 20: 4-5).
45

INKUBUS, im. Pripadnik rase veoma nestanih avola koji su ve preiveli svoje najsvetlije
trenutke, iako verovatno jo nisu sasvim izumrli. Za detaljan pregled incubi i succubi, ukljuujui i
incubae i succubae46, pogledajte Protasovu Liber Demonorum (Pariz, 1328), koja sadri mnogo
zanimljivih informacija kojima nije mesto u reniku namenjenom kao udbenik za javne kole. Viktor
Igo pripoveda da se na ostrvima u Lamanu sam Sotona - vie nego drugde privuen lepotom ena,
nema sumnje ponekad pretvara u inkubusa, na veliku smetnju i strah dobrih dama koje ele da budu
verne svojim branim zavetima, uopteno govorei. Izvesna dama se obratila sveteniku parohije za
savet kako bi u mraku mogla da razlikuje uljeza od svojih mueva. Sveti ovek je odgovorio da mora
da mu opipa glavu, da vidi nema li rogove. Igo je dovoljno negalantan da nagovesti svoje sumnje u
efikasnost ovog testa.
INSEKTIVORA47, im.
Svi propovednici viknue u horu:
"Znajte, Gospod daje svakom ivom stvoru."
"Dobrotom njegovom ak i insekti se slaste",
Buba ree. "Nama daje senice i laste".
Sempen Rejli
INTERREGNUM, im. Period u kojem monarhijom vlada toplo mesto na jastuetu prestolja.
Eksperimenti u kojima je doputeno da se to mesto ohladi dali su uglavnom veoma loe rezultate, zbog
revnosti mnogih vrednih ljudi da ga opet ugreju.
INTIMNOST, im. Odnos u koji su dve budale - sudbinom uvuene radi uzajamnog unitenja.
Dva su Sajdlic48 praka, jedan beli,
Drugi plavi, srdano se sreli
I obuze ih silna milina
Zbog tog drugog sjajnih osobina;
Kouljice svoje poskidae
Rad naslade zajednike ae.
U intimnost sve dublju su pali,
Na jedan papir oba bi stali.
Poverljive prie odmah bruje,
Svak pre rad da kae no da uje.
Pa svak pokajniki ispoveda
Svoje sve ba vrline odreda,
A ima ih, kae neuteno,
Tako mnogo da je to ve greno.
to vie oseae, to vie
Rekoe, due im se topie,
Sve dok suzama ne iskazae
Oseanja. A tad prokljuae!
Tako Priroda gnev svoj izlije
Na prijateljstva i simpatije
Kada god ne potuju veiti
Zakon njen: ja sam ja, a ti si ti.
ISHOD, im. Naroita vrsta razoaranja. Ona vrsta pameti koja vidi potvrdu pravila u izuzetku,
sudi o mudrosti ina po njegovom ishodu, rezultatu. Ovo je besmrtna glupost; mudrost nekog ina treba
procenjivati pri istoj svetlosti koju je imao poinilac u trenutku izvrenja.

46

Inkubus (od lat. incubus - nona mora), vrsta mukog demona koji je navodno imao seksualne odnose sa usnulim enama.
Sukubus (od latinskog succumbere - leati ispod), enski demon koji je isto radio usnulim mukarcima.
47
Insektivora - ivotinja koja jede insekte.
48
Sajdlic praak, blagi laksativ. Njegovi sastojci - tartarska kiselina i meavina sode bikarbone i roelske soli - rastvaraju se
odvojeno, meaju i piju tek kad se pojavi pena.

ISKUPLJENJE, im. Oslobaanje grenika od kazne za njihove grehe, putem ubistva

boanstva protiv kojeg su zgreili. Doktrina iskupljenja je osnovna tajna nae svete vere, i svako ko u
nju veruje nee umreti, ve dobiti veiti ivot u kojem moe pokuati da je shvati.
ovekovom duhu treba izbavljenje,
Njegovom spasenju posebno reenje;
Me anele ga stavit teko je htenje
A da ga ne gura, i da ga na vrenje
Ne mora poslati. Za takvo Iskupljenje
Ja sam jo poetnik i moja tehnika
Malo je nezgrapna: razapni grenika!
Golgo Braun
ISKUSTVO, im. Mudrost koja nam omoguuje da kao nepoeljnog starog poznanika vidimo
ludost koju smo ve poinili.
Putniku, koga usred magle i noi
Do grla zaglibi kuna barutina,
Iskustvo, poput zore blistava istina,
Obasja put kojim nije trebalo poi.
Doel Frad Bink
ISTINA, im. Vet spoj poeljnosti i izgleda. Otkrivanje istine jedini je cilj filozofije,
najstarijeg zanimanja ljudskog roda, koje ima odline izglede da nastavi da postoji, i to sve aktivnije,
do kraja vremena.
ISTINOLJUBIV, prid. Glup i nepismen.
ISTORIAR, im. Traara velikih razmera.
ISTORIJA, im. Uglavnom lana pria o uglavnom nevanim dogaajima, koji su posledica
dela uglavnom pokvarenih vladara koji su se sluili uglavnom glupim vojnicima.
Istorija Rima, slavni Nibur49 kae,
Veinom je lana. Ja elim da znam,
Pre no to Nibura za vodia priznam,
Koliko on grei i koliko lae.
Selder Bap
ISTRAJNOST, im. Jedna od niih vrlina, uz iju pomo osrednjost postie neslavan uspeh.
"Istraj! Istraj!" vape svi propovednici,
I danju i nou, istrajni u vici.
"Seti se prie o kornjai i zecu
Jedan na cilju, a drugi...?" Na Mesecu,
Kad ve pitate, vraen u Zemlju Snova,
Trudne mu miie krepi snaga nova,
U zaborav trnu i rival i trka,
A i uzaludnog hoda teka muka.
Duh mu sad luta s onu stranu Frasa,
Rosnim travnjacima u Zemlji Bez Pasa;
On sniva ko svetac, grli ga mekota,
Srean je ko to zna u trci ivota.
Saker Ufro
IEZNUTI, gl. "Kretati se na tajanstven nain", najee sa tuom imovinom.
Zov prolea! Sva bia pozivu odgovaraju:
Biljke olistavaju, blagajnici iezavaju.
Fila Orm
49

Georg Bartold Nibur (Georg Barthold Niebuhr, 1776 - 1831), slavni nemaki istoriar.

IZBACIVANJE, im. Opteprihvaen lek za bolest preterane priljivosti. Takoe se esto

primenjuje u sluajevima krajnjeg siromatva.
IZDRAVANO LICE, im. Osoba koja zavisi od tue blagonaklonosti za izdravanje koje ne
moe da iznudi od tueg straha.
IZGNANIK, im. ovek koji slui svojoj zemlji tako to ivi u inostranstvu, ali nije
ambasador.
IZNENADAN, prid. Neoekivan, bez ceremonije, kao dolazak topovskog uleta i odlazak
vojnika iji su interesi njime najvie pogoeni. Doktor Semjuel Donson je divno rekao o idejama
drugog pisca da su "povezane u lanac bez iznenaenja".
IZNUTRICE, im. Stomak, srce, dua i druga creva. Mnogi cenjeni naunici ne svrstavaju duu
u iznutrice, ali poznati strunjak i priznati autoritet, dr Gansolus, ubeen je da je tajanstveni organ
poznat kao slezina u stvari na besmrtni deo. Nasuprot tome, profesor Geret P. Servis tvrdi da je
ovekova dua produetak njegove kotane sri, koji tvori koren njegovog nepostojeeg repa. Kao
dokaz za svoju tvrdnju, on samouvereno ukazuje na injenicu da repate ivotinje nemaju due. U
pogledu ove dve teorije, najbolje je odloiti sud tako to e se poverovati u obe.
IZUMITELJ, im. ovek koji veto poslae tokove, poluge i opruge, i veruje da je to
civilizacija.
IZUZETAK, im. Stvar koja se usuuje da se razlikuje od drugih iz svoje vrste, na primer
poten ovek, istinoljubiva ena, itd. "Izuzetak potrvruje pravilo" izreka je koju stalno izgovaraju
neznalice, ponavljajui je jedan za drugim poput papagaja, ne pomiljajui ni za trenutak na njenu
apsurdnost. Na latinskom "Exceptio probat regulam" znai da izuzetak proverava pravilo, a ne da ga
potvruje. Zlotvor, koji je izbrisao znaenje ove odline izreke i zamenio ga suprotnim, koje je sam
smislio, izvrio je lo uticaj koji je, izgleda, besmrtan.
IZVINJENJE, im. Osnova za buduu uvredu.
IZVRNA VLAST, im. Deo dravne uprave iji je zadatak da sprovodi elje zakonodavne
vlasti sve dok pravosudna vlast ne blagoizvoli da objavi da su iste nevaee i bez dejstva. Redovi koji
slede izvod su iz jedne stare knjige, naslovljene Zapanjeni lunarijanac - Fajfer i ko, Boston, 1803.
LUNARIJANAC: Znai, kada va Kongres donese neki zakon, on
ide direktno na uvid Vrhovnom sudu da bi se odmah znalo da li je ustavan?
ZEMLJANIN: O, ne; zakonu nije potrebno odobrenje Vrhovnog suda sve
dok se neko ne poali na njegovu primenu protiv sebe - oprostite, mislio sam, protiv
svog klijenta, to moe biti i mnogo godina posle njegovog donoenja. Ako
Predsednik odobrava zakon, poinje da ga primenjuje odmah.
LUNARIJANAC: Aha, dakle izvrna vlast je deo zakonodavne vlasti. Da li
i vai policajci moraju da odobravaju lokalne propise koje sprovode?
ZEMLJANIN: Jo ne - bar ne u svojoj ulozi policajaca. Dodue, uopteno
govorei, svim zakonima je potrebna saglasnost onih na koje treba da se odnose.
LUNARIJANAC: Shvatam. Smrtna presuda nije pravosnana dok je ne
potpie osueni ubica.
ZEMLJANIN: Prijatelju, suvie je to radikalno; mi nismo tako dosledni.
LUNARIJANAC: Ipak, ne izaziva li ovaj sistem odravanja skupog
pravosudnog aparata koji odluuje o zakonima tek dugo poto su stupili na snagu, i to
tek ako sluaj pred sud iznese neko privatno lice, veliku zabunu?
ZEMLJANIN: Izaziva.
LUNARIJANAC: Zato se onda vai zakoni ne bi odobravali pre poetka
primene ne predsednikovim potpisom, ve potpisom predsedavajueg Vrhovnog
suda?
ZEMLJANIN: Za tako ta ne postoji presedan.
LUNARIJANAC: Presedan. ta je to?
ZEMLJANIN: Pet stotina pravnika ga je definisalo, svaki u po tri toma.
Kako bi iko mogao da zna ta je to?

J
J. Ovaj glas je na engleskom suglasnik, ali ga neki narodi koriste kao samoglasnik - od ega
nita ne moe biti apsurdnije. Njegov originalni oblik, koji je tek neznatno izmenjen, bio je onaj repa
pokunjenog psa, i tada uopte nije bio slovo, ve znak, koji je predstavljao latinski glagol jacere
(baciti), jer rep psa poprimi taj oblik kada na njega bacimo kamen. Ovo je poreklo slova kako ga izlae
uvaeni dr Dokolpus Bjumer sa Beogradskog univerziteta, koji je izneo svoje zakljuke o ovoj temi u
tri knjige kvarto formata, a potom izvrio samoubistvo kada su ga podseti1i da j u rimskom pismu nije
imalo kuku50.
JATAGAN, im. Krivi ma izuzetne otrine, u ijem rukovanju neki istonjaki narodi dostiu
izuzetnu spretnost, kao to e se videti iz dogaaja koji e ovde biti preprian. Pria je prevedena sa
japanskog originala, usija Itame, pisca iz trinaestog veka.
Kada je veliki Gii-Kuktai bio Mikado, osudio je na smrt odrubljivanjem
glave Dididia Ria, visokog dvorskog inovnika. Ubrzo posle vremena odreenog
za izvrenje te ceremonije, njegovo visoanstvo bee iznenaeno to vidi kako se
prestolu pribliava ovek koji je u tom trenutku trebalo da bude ve deset minuta
mrtav!
"Tako mi hiljadu i sedam stotina nemoguih zmajeva!" uzviknu razbesneli
monarh. "Zar te nisam osudio da se pojavi na glavnom trgu u tri, i da ti tamo javni
delat odrubi glavu? I nije li sada ve tri i deset?" "Sine hiljadu uvaenih
boanstava", odgovori osueni ministar, "sve to kaete toliko je istinito da je istina
la u poredenju s tim. Ali vesele i ivototvorne elje vaeg rajskog visoanstva
nakuan nain su zanemarene. Radosno sam otrao na glavni trg i tamo postavio
svoje bezvredno telo. Delat se pojavio s isukanom sabljom, razmetljivo njome vitlao
po vazduhu, zatim me lagano dodirnuo po vratu i otiao, ispraen trulim voem od
prisutnog naroda, koji me je uvek veoma voleo. Doao sam da traim da se izvri
pravda na njegovoj neasnoj i izdajnikoj glavi."
"Kom delatskom puku pripada ta ra, crna mu utroba?" upita Mikado.
"Hrabrom devet hiljada osam stotina trideset i sedmom - poznajem tog
oveka. Ime mu je Sako-Sami."
"Neka ga dovedu pred mene", ree Mikado jednom straaru, i, pola sata
kasnije, krivac je stajao u Prisustvu.
"Ti, kopilane tronogog grbavca bez paleva!" zaurlao
je suveren, "zato si samo lagano dodirnuo vrat koji je
trebalo da ti predstavlja zadovoljstvo da presee?"
"Gospodaru dralova i trenjinih cvetova", odgovori delat mirno, "naredite
mu da prstima istrese nos."
Poto mu tako bi zapoveeno, Dididi Ri uhvati svoj nos i zatrubi poput
slona, i svi su oekivali da vide kako njegova odrubljena glava snano leti sa
njegovog tela. Nita se nije dogodilo; izvedba je mirno zavrena, bez ikakvog
incidenta.
Sve oi sada behu uperene u delata, iji je ten postao beo poput snegova na
planini Fudijama. Noge su mu se tresle, i dah mu je bio kratak od straha.
"Tako mi nekoliko vrsta bodljorepih bronzanih lavova!" uzviknu on;
"upropaen sam i obeaen maevalac! Zlikovca sam slabano udario jer sam,
vitlajui maem, sluajno prerezao sopstveni vrat! Oe Meseca, dajem ostavku na
svoj poloaj."
To rekavi, uhvati se za perin, podie svoju glavu sa ramena, i, doavi pred presto,
ponizno je poloi pred Mikadoove noge.
JEDNOM, pril. Dovoljno.

50

Dr Tihomir Vukovi, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, iznosi tezu da Birs ovde aludira na jezike reforme Vuka
Karadia.

JEDNOSLOAN, prid. Koji se sastoji od rei od jednog sloga, za knjievne bebe kojima
nikada nije dosadno da ispoljavaju svoje oduevljenje ovom glupom tvorevinom odgovarajuim
grgoljenjem. Te rei su obino saksonskog porekla - to znai, rei varvarskog naroda lienog ideja i
nesposobnog za bilo koja sem najosnovnijih oseanja.
JELISEJSKA POLJA, im. Izmiljena divna zemlja u kojoj su, prema budalastim verovanjima
starih naroda, ivele due dobrih ljudi. Ovu smenu i podmuklu priu rani hriani su potpuno proterali
- neka im due spokojno poivaju u Raju!
JEMAC, im. Budala koja, poto ima sopstvene imovine, prihvata da bude odgovorna za onu
koju je neko drugi poverio nekom treem. Kada je Filip od Orleana eleo da postavi na visoki poloaj
jednog od svojih miljenika, jednog izuzetno rastronog plemia, upitao ga je kakvu garanciju moe da
ponudi. "Ne trebaju mi jemci", odgovorio je ovaj, "jer Vam mogu ponuditi svoju asnu re." "A kakva
je, moliu lepo, njena vrednost?" upitao je podsmeljivo regent. "Gospodine, ona je vredna svoje teine
u zlatu."
JENKl, im. U Evropi, Amerikanac. U severnim dravama SAD, ovek iz Nove Engleske. U
junim dravama ova je re nepoznata. (V. PROKLETI JENKI.)
JESTI, gl. Uzastopno (i uspeno) vriti funkcije vakanja, kvaenja i gutanja.
"Bio sam u dnevnoj sobi, i uivao sam u ruku", rekao je Brija-Savaren, zapoinjui
anegdotu. "Kako!", uskliknu Robrijan, "zar ste ruali u dnevnoj sobi?" "Zamolio bih vas da
obratite panju, gospodine", rekao je veliki gastronom, "da nisam rekao da sam jeo ruak, ve
da sam uivao u njemu. Ruao sam sat pre toga."
JESTIV, prid. Dobar za jelo i svarljiv, kao crv za abu, aba za zmiju, zmija za svinju, svinja
za oveka i ovek za crva.
JETRA, im. Veliki crveni organ koji nam je priroda mudro podarila da bismo mogli da
budemo uni. Nekada se verovalo da misli i oseanja koja sada svaki knjievni anatom lako smeta u
srce nastanjuju jetru; ak i Gaskoanj, piui o oseajnoj strani ljudske prirode, naziva je "na hepatini
deo". Nekada se mislilo da je u njoj sutina bia; otud i njeno ime - jetra, ono ime jesmo. Jetra je dar
nebesa guskama - bez nje ne bi mogle da nas snabdevaju strazburkom patetom.
JEZIK, im. Muzika kojom oaravamo zmiju koja uva tue blago.
JUE, pril. Detinjstvo mladosti, mladost zrelosti, cela prolost starosti.

K
K. Ovaj suglasnik smo preuzeli od Grka, ali se njegov trag moe pratiti i dalje u prolost, sve
do Ceratijana, malog trgovakog naroda koji je iveo na poluostrvu Smero. Na njihovom jeziku zvao se
Kla, to je znailo "uniten". Ovo slovo je u poetku imalo oblik isti kao nae "H", ali ueni dr
Snedeker je pokazao da je izmenjeno u sadanji oblik da bi se sauvao spomen na unitenje velikog
hrama kod Jarute u zemljotresu, oko 730. godine pre n. e. Ova zgrada je bila na glasu zbog dva visoka
stuba na svom tremu, od kojih se jedan prelomio na pola u katastrofi, dok je drugi ostao netaknut. Poto
se pretpostavlja da je raniji oblik slova bio inspirisan ovim stubovima, onda je i ovaj novi, pretpostavlja
ueni starinar, usvojen kao jednostavan i prirodan - moglo bi se rei i dirljiv - nain da se nesrea
ovekovei u nacionalnoj svesti. Nije poznato da li je ime slova promenjeno kao dodatno pomagalo za
pamenje, ili mu je ime oduvek bilo Kla, a unitenje tek jedna od okrutnih ala prirode. Poto se svaka
teorija ini dovoljno uverljivom, ne vidim prepreke da poverujem u obe - a dr Snedeker se isto tako
postavio.
KANDIDAT, im. Skroman gospodin koji se kloni jarkih svetlosti privatnog ivota i predano
trai asnu anonimnost javne slube.
KAPLAR, im. ovek koji se nalazi na najnioj lestvici vojne hijerarhije.

estoka bitka besni bez kraja, dim se die,

Tuno je rei: na kaplar herojski pade.
Iz svojih visina Slava gledati stade
I ree: "Nije mog'o pasti puno nie."
akomo Smit
KARMELIANIN, im. Fratar prosjakog reda sa planine Karmel.
Izjahala je Smrt jednog dana
Na stazu preko Karmel planine,
Gde srete monaha samostana,
Pijanog tri i po etvrtine.
Uz zli pogled i poboan osmeh,
Ritav, debeo, obestan ko greh,
Monah povika pruivi ruke:
"Daj, molim, daj, u ime Milosti,
Zbog Crkve za kesu da se mai,
Da sveti fratri ne mue muke,
I pravo e u raj, samo daj, daj."
Osmeh Smrti bee pun blagosti:
"Dau, oe, dau ti - da jae."
Zvecnue joj kosti
Kad se na tlo spusti
S Bledog Konja, u ruci joj koplje;
Die ga u vazduh, naglavake,
I baci na konja kao snoplje,
Glave prema repu, naopake.
Glasan smeh Smrti zazvua tada
Ko zvuk zemlje kad na koveg pada:
"Kau, prosjak na konjskim leima
Stii e avolu na istinu."
Kopljem lupi ata po sapima,
Nagna ga u galop niz krajinu.
Konj besno re, lete sve bre,
A drvee i stada u travi
Postaju zamueni i plavi
Pred oima fratra
Crvenim ko vatra,
Velikim ko pita
Dok gleda kopita.
Smrt se smeje, poput nekog groba
Kad propadne opelo
I pred roacima, u zlo doba,
Digne se mrtvo telo
I zahteva da smesta prestanu
Da ga dalje nose na sahranu.
Koliko je proteklo godina
Od zbivanja ovih ko e znati?
Monah je odavno prana leina,
A Smrti se konj nikad ne vrati.
Fratar ga je za rep uhvatio,
Pravo u manastir upravio.
Hranili su zver usred konaka,
Jemom, uljem, hlebom - ne htede da bira.
Kad posta deblji od svih monaha,
Uzee ga za priora manastira.

G. D
KARTEZIJANSKI, prid. U vezi sa Dekartom, uvenim filozofom, tvorcem uvene izreke
Cogito ergo sum, kojom je on samozadovoljno mislio da je dokazao stvarnost ljudskog postojanja. Ta
izreka bi se, meutim, mogla popraviti na sledei nain: Cogito cogito ergo cogito sum - "Mislim da
mislim, stoga mislim da postojim. " To je najblie to se bilo koji filozof moe primai izvesnosti.
KASARNA, im. Zgrada u kojoj vojnici uivaju u delu onoga ega im je posao da druge
liavaju.
KATASTROFA, im. Vie nego uobiajeno jasno i nedvosmisleno podseanje da dogaaji u
ovom ivotu ne sluaju naa nareenja. Postoje dve vrste katastrofa: nesrea za nas, i srea za druge.
KAIPRST, im. Prst koji se najee koristi da se ukae na dva zlikovca.
KENTAUR, im. Pripadnik rase ljudi koja je ivela pre nego to je podela rada dovedena do
krajnje diferencijacije, i koja je pratila primitivnu ekonomsku maksimu "svako u se, u svoje kljuse".
Najbolji od njih bee Hiron, koji je mudrosti i vrlinama konja dodao brzinu oveka51.
KERBER, im. Pas uvar Hada, ija je dunost bila da uva ulaz - od koga ili ega, nije jasno;
svako je, ranije ili kasnije, tamo morao stii, a niko nije eleo da ukrade ulaz. Pouzdano se zna da je
Kerber imao tri glave, a neki pesnici pripisuju mu i vie od sto. Profesor Grejbil, ija inovnika
erudicija i duboko poznavanje grkog jezika daju njegovim miljenjima veliku ozbiljnost, izraunao je
prosek svih procena, i nudi brojku od dvadeset i sedam, to bi sigurno bio definitivan zakljuak o ovoj
temi da je profesor Grejbil neto znao o (a) psima, i (b) matematici.
KIHOTSKI, prid. Apsurdno viteki, nalik na Don Kihota. Uvida u lepotu i izvrsnost ovog
neuporedivog prideva na alost je lien onaj ko na nesreu zna da se ime ovog gospodina izgovara
Kihote.
Kad sreni moemo ivet duhom uski,
Tad ludost je uit panski ili ruski.
Huan Smit
KILT, im. Kostim koji ponekad nose kotlanani u Americi i Amerikanci u Skotskoj.
KLARINET, im. Sprava za muenje kojom rukuje osoba sa vatom u uima. Postoje dva
instrumenta gora od klarineta - dva klarineta.
KLAVIR, im. Salonska naprava za smirvanje nepokornih gostiju. Funkcionie pritiskanjem
tipki maine i duhova prisutnih.
KLEPTOMAN, im. Bogati lopov.
KLEVETATI, gl. Lagati o drugom. Rei istinu o drugom.
KLIO, im. Jedna od devet Muza. Njena dunost bila je da vodi istoriju, to je ona i inila sa
puno dostojanstva. Mnogi istaknuti graani Atine bili su prisutni, a skupu su se obraali g. Ksenofont,
g. Herodot, i drugi popularni govornici.
KLIE, im. Osnovni element i naroita vrednost popularne knjievnosti. Misao koja hre
reima koje se dime. Mudrost milion budala izraena reima jednog glupaka. Fosilno oseanje u
vetakoj steni. Naravouenije bez basne. Sve to je smrtno o nekoj proloj istini. olja mleka i
moralnosti. epurenje pauna bez perja. Meduza koja vene na obali mora misli. Kokodakanje koje je
nadivelo jaje. Rasueni epigram.
KOMONVELT, im. Administrativna celina koju vodi neizraunljivo veliki broj politikih
parazita, logiki aktivnih, ali tek sluajno efikasnih.
51

Hiron je u grkoj mitologiji bio mudri, plemeniti kentaur, vaspita Ahila, Herkula, Dionisa, Apolona... Umro je umesto
Prometeja.

Skuptinskih hodnika komonvelta to je slika

Koju tako ispuni gladna i lenja klika
Pisara, paeva, ataea i vratara,
Koje hulje postavljaju od narodnih para,
Da ni maka ne mo' pro' kroz gusti cevanica,
Ni uti svoj krik od buke njihovih vilica.
inovnike, paeve, vratare, sve odreda,
Neka propast zadesi i stalno prati beda!
Neka u ivotu nikad ne znaju za sreu;
Neka im vagoni buva nastane odeu;
Neka im bol i bolest logoruju u kostima,
Pesak u beici, tuberkule u pluima;
Nek im tkivo vrvi od mikroba i gljivica,
Nek im utrobu mirno vari trakavica.
Nek kosa njina vakama bude zborno mesto,
Nek nabijanje na kolac rastui ih esto.
Da bi im snovi postali prava katastrofa,
Nek im smeta pogrebni razgovor bunih sofa,
Nek se fotelje premeu, podovi posru,
Jastuci neka hru, a madraci nasru!
O, vi sinovi poude iz paklenog luga!
Nek vam zloinake redove proredi kuga
Za osvetu to ne uspeh da ubacim druga.
K. Q.
KOMPROMIS, im. Takav dogovor zavaenih strana koji svakom protivniku daje
zadovoljstvo da misli da je dobio ono to ne bi trebalo da ima, i da je lien samo onoga to je po pravu
njegovo.
KONGRES, im. Grupa ljudi koja se sastaje da opozove zakone.
KONOPAC, im. Zastarela naprava za podseanje ubica da su i oni smrtni. Stavlja se oko vrata
i tu ostaje doivotno. Uglavnom je zamenjen sloenijom elektrinom napravom koja se nosi na drugom
delu tela; a i ova ustupa mesto napravi poznatoj kao propoved.
KONZERVATIVAC, im. Dravnik koji je zaljubljen u postojea zla, za razliku od liberala,
koji eli da ih zameni drugima.
KONZUL, im. U amerikoj politici, ovek koji dobije poloaj od vlade poto ga nije dobio od
naroda, pod uslovom da napusti zemlju.
KOREKTOR i LEKTOR, im. Par zlikovaca koji se iskupljuju to su va tekst uinili
besmislenim tako to dopuste slovoslagau da ga uini nerazumljivim.
KORNJAA, im. Stvorenje koje je ljubazno stvoreno da bi pruilo priliku glasovitom
Ambatu Delasu da napie sledee stihove:
Draga, nisi ljupka - tvoje je dranje
Pre nalik na teturanje i puzanje.
A nisi ni lepa - glava ti je zmijska;
Glavobolja to je, ja ne sumnjam, zbiljska.
Nad tvojim nogama i aneli plau.
Uvee ih zato uvue, spavau.
Ne, nisi draesna, al' ipak dobija
Izvesnu vrstinu -lea ne savija.

vrstina i snaga one su vrednosti

Kojima veliki znaju sve prednosti
Bolje da ne znaju; no, kad sve zbrojim,
Tebi manjka dua, izvini to zborim.
Pa, biu otvoren, neu uvijati:
Pre bih da si ti ja, nego ja da sam ti.
Moda, ipak, u vreme koje e doi,
Kad ovek iezne, bolji svet e moi
Da vlast i gospodstvo tvog potomstva slua
Jer mu se stvorila i razvila Dua.
Predodreena si da saini silu
Za preporod sveta, izvrsni reptilu.
Oe Mogunosti, smiluj se, prihvati
Poast oveanstvu na samrti!
U dalekim, nepoznatim prostorima
Ja sanjam kornjae na svim prestolima.
I vidim Cara gde glavi trai zaklon
U lenom oklopu jer ga plai Zakon.
Kralja to jo neto nosi osim masti,
Makar je nosio uz velike asti.
I svakodnevno sagnutog Predsednika,
Al' ne nad kaznom za glasnog protivnika.
I niko ne puca (metak je tek vrea)
Nenaoruanoj kornjai u lea.
I svi podanici uvek tuju kredo:
Nije Hod Razuma bezglavi stampedo.
Sve tee polako, mirno i trezveno.
"Bez urbe" geslo je dravno, crkveno.
O, Kornjao, tom snu radosnom ja teim;
To je velianstven, kornjaolik reim.
to se nisi u Raj ugegala sama,
Sve to donela i prognala Adama?
KORPORACIJA, im. Veta smicalica za ostvarivanje pojedinanog bogaenja bez
pojedinane odgovornosti.
KOVERTA, im. Koveg za dokument; korice rauna; ljutura uplatnice; prekriva ljubavnog
pisma.
KRAJ, im. Poloaj koji je sa svake strane najudaljeniji od sagovornika.
KRALJ, im. Mukarac, u Americi obino poznatiji kao "krunisana glava", iako nikada ne nosi
krunu, a najee nema ni glavu vrednu pomena.
Kralj jedan, kog pominje jo Biblija,

Ree svojoj lenjoj, tromoj dvorskoj ludi.

"Zna ta, da sam ja ti, a ti da si ja,
Bio bih bezbrian kao prosti ljudi,
Bez bola i briga, to more mi grudi."
,,Razlog, Gospodine", ree luda snena,
"to bi srean bio, ako dobro uh,
Veoma je jasan: od svih ivih bena
to imaju tebe za svog suverena
Mene krasi najpomirljiviji duh."
Ugam Bem
KRALJEVSKA BOLEST, im. Bolest koja se pre leila dodirom suverena, ali je sada za to
potreban lekar. Tako je "veoma poboni Edvard" od Engleske polagao svoju kraljevsku ruku na svoje
obolele podanike i isceljivao ih Gomila jedna bednika ga eka
Rad' isceljenja; bolest njihova
Prkosi svemu to pokuava
Mona vetina; ali kad ih on
Dotakne rukom, okrepe se smesta:
Takvu svetost ruci njegovoj
Nebo je dalo.
kao to kae doktor u Makbetu52. Ova korisna osobina kraljevske ruke mogla se, izgleda, prenositi
zajedno sa ostalim osobinama krune; jer, kako kae "Malkolm":
I blagoslov e isceljivanja
Naslednicima, vele, ostaviti53.
Taj dar je, meutim, negde nestao iz naslednog reda; kasniji engleski suvereni nisu bili
uspeni vidari, i bolest koja se nekada diila pridevom "kraljevska" sada se odaziva na skromnije ime
"krofule", od scrofula, krmaa. Samo autoru ovog renika poznati su datum nastanka i autor epigrama
koji sledi, ali dovoljno je star da pokae da ala o kotskoj nacionalnoj bolesti nije od jue.
Bolan leah od kraljevske muke,
Bolan leah, al' kralj kotski doe.
Ruke stavlja na mene pa zbori:
"I, bolesti!" Bolan vie ne beh.
Teki jadi sad me opet more:
Bolan nisam, al' me ko vrag svrbi.
Praznoverje da kraljevski dodir moe izleiti neke bolesti je nestalo, ali, kao i mnoga druga nestala
ubeenja, ostavilo je za sobom spomenik obiaja da uvaju uspomenu na njega. Obiaj stajanja u redu
da bi se rukovalo sa predsednikom upravo je tog porekla, i kada taj velikodostojnik udeli svoj
blagotvorni pozdrav onima koje vidi
Sve naduvene i u ranama
Da ih je prosto alost gledati54,
on i njegovi pacijenti prenose ugaenu baklju koja je davno bila zapaljena na oltaru vere kojoj su dugo
pripadale sve vrste ljudi. To je divno i pouno "preivljavanje" - primer kako se posveena prolost
pribliava naim "poslovima i oseanjima".
KRALJICA, im. ena koja vlada kraljevstvom kada postoji i kralj, i kroz koju se vlada kada
ga nema.

52

Makbet, IV ., ili, str. 140-144. Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Celokupna dela Viljema ekspira, Kultura, Beograd,
1963.
53
Ibid, str. 157-158.
54
Ibid, str. 153-154.

KRHOTINA, im. Fragment, rastavni deo, ostatak.

KRILO, im. Jedan od najvanijih organa enskog organizma, kojim ih je priroda mudro
obdarila da na njemu odmaraju decu, ali ipak najkorisniji na seoskim proslavama za dranje glava
odraslih mukaraca i tanjira punih hladne piletine. Mujaci nae vrste imaju rudimentarno krilo,
nedovoljno razvijeno, koje ni na koji nain ne doprinosi dobrobiti ove ivotinje.
KRIMINALAC, im. Osoba koja se vie odlikuje preduzimljivou nego diskrecijom, i koja je,
zgrabivi priliku koja se ukazala, stupila u nezgodnu vezu.
KRITIAR, im. ovek koji se hvali kako ga je teko zadovoljiti, poto se niko i ne trudi da ga
zadovolji.
Usred jedne zemlje Dembelije,
Tamo negde iza Arabije,
Sami sveci, odede im bele,
alju nazad kritiarske strele.
Dok on nebom gordo gazi,
A krzno mu crne boje,
Gorko jeca kada spazi
Projektile bive svoje.
Orin Guf
KRIVICA, im. Teret koji se lako skida i prebacuje na ramena Boga, Sudbine, Sree, Sluaja
ili blinjega svoga. U doba astrologije bilo je uobiajeno istovariti ga na neku zvezdu.
KROTKOST, im. Neuobiajeno strpljenje pri planiranju osvete koja je vredna truda.
Gle, slovo M ko Mojsije,
Koji zakla Egipane.
Cak ni rua slaa nije
No to krotak je Mojsije.
Nigde groba da na nj stane
Epitaf mu sa sahrane.
Al' slovo M k'o Mojsije,
Koji zakla Egipane55.
Biografski slovar
KRST, im. Drevni religijski simbol, za koji se pogreno veruje da duguje svoj znaaj
najozbiljnijem dogaaju u povesti hrianstva, ali koji mu prethodi hiljadama godina. Mnogi veruju da
je identian sa crux ansata 56starih falikih obreda, ali njegov trag vodi jo dalje od onoga to danas
znamo, sve do rituala primitivnih naroda. Danas imamo beli krst kao simbol devianstva, i crveni krst
kao simbol dobroudne neutralnosti u ratu. Imajui onaj prvi u vidu, otac Gasalaska Dejp se latio lire i
proizveo sledee posledice:
"Dobar budi, dobar!" pevaju na sav glas
asne sestre u horu grlate.
Defiluju gordo arima ispred nas
Da od greha sve ljude odvrate.
Al' ne vide niko izme opatica
Draesnou neku koja sjae,
Otmenih manira i ljupkoga lica
Dok barjakom Belog Krsta mae.
55

Krvavi Nil, pomor ribe, najezda aba, komaraca i obada, pomor stoke, kuga, grad, oluja, skakavci, pomraenje Sunca i,
konano, ubijanje svakog prvoroenog oveka i ivotinje - tako je Bog ubeivao Egipane da dozvole Mojsiju da povede svoj
narod u "zemlju kojom teku med i mleko". Egipani su zavrili na dnu mora. Biblija jo navodi da niko ne zna gde se nalazi
Mojsijev grob.
56
Varijanta od commisa, stari faliki simbol, zajedniko obeleje nekolicine egipatskih boanstava, na primer Izide, Ozirisa.
Predstavlja besmrtnost i ivot uopte.

Kakva korist od pridika i govora

Da bi ovek bio udaredan ?
Laki nain da spasete ljudskog stvora
(No, da l' je on spasavanja vredan?)
Jeste da kad skole zle ga misli same
I sam ne zna ba nikako stati
Da zakon prekri ko da je od slame
I da zgrei - nemojte mu dati.
KRTENJE, im. Sveti ritual takve efikasnosti da onaj ko se nae u raju ne proavi prethodno
kroz njega ima da bude nesrean doveka. Izvodi se vodom, i to na dva naina - potapanjem i
prskanjem.
Da l' je metod potapanja
Bolji od prostog prskanja
Nek oni potopljeni
I oni pokropljeni
Prema Autorizovanoj verziji
Odlue i prema svojoj malariji57.
G. D.
KRUNISANJE, im. Ceremonija predavanja suverenu spoljnih i vidljivih oznaka njegovog
boanskog prava da bude dignut u vazduh dinamitom.
KUA, im. uplja zgrada podignuta za stanovanje ljudi, pacova, mieva, bubavaba, muva,
buva, bacila i mikroba. Boja kua, kua sa zvonikom i hipotekom. Kuni pas, prljava ivotinja koja se
dri u domu da bi vreala prolaznike i uasavala istrajne posetioce. Kuna pomonica, mlaa osoba
suprotnog pola iji je posao da bude na razne naine neprijatna i domiljato neuredna na poloaju na
koji je Bog blagoizvoleo da je postavi.
KUDELJA, im. Biljka od ije se kore pravi odevni artikal za vrat, koji se obino stavlja posle
javnog nastupa na otvorenom, i ne dozvoljava da se govornik prehladi.
KUGA, im. U stara vremena, opta kazna za nevine, sa ciljem da se upozori njihov vladar, kao
u poznatom sluaju faraona Imunog. Kuga kakvu mi danas imamo sreu da poznajemo samo je
sluajno ispoljavanje besciljne gadosti Prirode58.
KUKAVICA, im. ovek koji u opasnoj situaciji misli nogama.
KUMIRSKI TAPII, im. tapii koje Kinezi pale pri svojim paganskim besmislicama,
imitirajui neke svete rituale nae vere.
KUPANJE, im. Vrsta mistine ceremonije kojom se zamenjuje bogosluenje. Jo nije
utvrdeno koliko je efikasna.
Onaj ko ide u parno kupatilo
Oljuti se njemu koa sa lakoom,
Telo mu se skuva u rak crvenilo,
Pa misli da se oenio istoom.
Al' zaboravlja da su mu se od vrenja
Plua napunila kunih isparenja.
Riard Gvau
KUPIDON, im. Takozvani bog ljubavi. Ovaj kopilanski proizvod varvarske mate nesumnjivo
je kazna koju je mitologija morala da podnese zbog grehova svojih boanstava. Od svih nelepih i
neprikladnih zamisli, ova je najbezumnija i najuvredljivija. Zamisao da simbol telesne ljubavi bude
polubespolna beba, da se ljubavna strast uporedi sa ranama nanetim strelom, da se ovaj bucmasti
57

Autorizovana verzija - engleski prevod Biblije objavljen 1611, tokom vladavine Dejmsa I, takoe poznat i kao King James
Bible (Biblija kralja Dejmsa).
58
Videti napomenu za pojam KROTKOST.

oveuljak uvede u umetnost da na grubo materijalan nain predstavlja suptilni duh i sugestivnost dela,
to je sasvim u skladu sa dobom koje je, rodivi ovo stvorenje, odluilo da ga ostavi pred vratima
budunosti.
KUPUS, im. Povre koje se esto nalazi u kuhinjskim batama, veliine i mudrosti ljudske
glave.
Kupus je ime dobio po Kupusiju, princu koji je, kada se uspeo na presto, izdao dekret kojim je
za lanove Velikog carskog vea postavio ministre iz kabineta svog prethodnika i povre iz
kraljevske bate. Kada bi se neka od mera koje bi njegovo velianstvo donelo pokazala kao
naroito neuspena, bilo bi sveano objavljeno da je pogubljeno nekoliko lanova Velikog
vea, i uzbunjeni podanici bi se smirili.
KURAN, im. Knjiga za koju muslimani pogreno misle da je nastala boanskim nadahnuem,
ali za koju hriani znaju da je zlobna podvala koja protivrei Svetom pismu.
KVOCIJENT, im. Broj koji pokazuje koliko puta se suma novca koja pripada nekoj osobi
sadri u depu neke druge osobe - obino onoliko puta koliko se tamo moe prebaciti.
KVORUM, im. Dovoljan broj lanova nekog zakonodavnog tela koji moe samostalno da
donosi odluke, ukljuujui i o nainu donoenja odluka. U Senatu SAD, kvorum se sastoji od
predsednika finansijskog odbora i kurira iz Bele kue; u Predstavnikom domu, od predsedavajueg i
avola.

L
LAKOMISLEN, prid. Koji misli o dananjim potrebama koristei sutranje prihode.
LAN, im. "Vrsta tkanine koja, kada se pravi od kudelje, dovodi do velikog gubitka kudelje. " Delat Kalkfraft
LAOKOON, im. uvena antika skulptura koja predstavlja istoimenog svetenika i njegova
dva sina u zagrljaju dve ogromne zmije. Vetina i upornost sa kojom starac i dva momka podupiru
zmije i paze da one nastave sa svojim poslovima smatra se sa pravom za jednu od najplemenitijih
umetnikih ilustracija vladavine ljudske inteligencije nad grubom inercijom.
LASKAVAC, im. Naroita (ali ne naroito izbirljiva) vrsta laova.
LAUREAT, im. Ovenan lovorovim liem. U Engleskoj je pesnik laureat slubenik na
kraljevskom dvoru, gde izigrava veseli kostur na svakoj proslavi, I nemog pevaa na svakom
kraljevskom pogrebu. Od svih koji su drali taj visoki poloaj, Robert Sauti 59je
imao najizraeniji dar da otupi Samsona javne radosti i odsee mu kosu do korena; imao je i umetniki
oseaj za boje koji mu je omoguavao da ocrni neku javnu nepravdu sve dok ne bi izgledala kao
nacionalni zloin.
LALJIV, prid. Zavisan od retorike.
LAOV, im. Advokat irokih ovlaenja.
LEA, im. Onaj deo vaeg prijatelja koji imate ast da posmatrate onda kada ste u nevolji.
LEKAR, im. Onaj u koga upiremo pogled kada smo bolesni, a prst kada smo zdravi.
LEKSIKOGRAF, im. Odvratan tip koji, pod izgovorom da eli da zabelei neki posebni
stadijum u razvoju nekog jezika, ini sve to moe da zaustavi njegov rast, umanji njegovu fleksibilnost
59

Robert Sauti (Robert Southey, 1774 - 1843), engleski romantiarski pesnik. U mladosti buntovnik, kasnije se posvetio pisanju
"zvaninih pesama" (prigodnih sastava povodom raznih vanih i manje vanih dogaaja), i postao pristalica konzervativizma.
Godine 1813. dodeljena mu je titula "lovorom ovenanog pesnika" - zvaninog dvorskog pesnika.

i mehanizuje njegove metode. To je zbog toga to leksikografa, kada zavri svoj renik, ponu da
smatraju za "osobu sa autoritetom", iako je njegov posao samo da belei stanje, ne da propisuje zakone.
Prirodna poniznost ljudskog razuma mu je podarila sudsku mo, predala mu svoje pravo na
razmiljanje, i podvrgla se zapisu kao da je statut. Neka renik, na primer, oznai neku dobru re kao
"zastarelu", i malo ko e se potom usuditi da je upotrebi, ma kolika bila njegova potreba za njom, i ma
koliko bilo poeljno njeno vraanje u milost. Time se proces osiromaenja jo vie ubrzava, i govor
propada. S druge strane, hrabar i vet pisac koji, shvativi da ako jezik eli da raste, mora rasti
inovacijom, stvori nove rei ili iskoristi stare na neuobiajen nain, uopte nee imati sledbenike, i bie
otro upozoren da "toga nema u reniku", iako sve dok se nije pojavio prvi leksikograf (Bog mu
oprostio!), nijedan pisac nije iskoristio nijednu re koja jeste bila u reniku. U zlatno doba, u samo
podne engleskog jezika; kada su sa usana elizabetanskih velikana tekle rei koje su same stvarale svoje
znaenje i nosile ga u samom svom zvuku; kada su ekspir i Bekon bili mogui, i kada je jezik, koji
sada ubrzano umire s jednog kraja, a tek se polako obnavlja s drugog, bio u punoj snazi i vrst - slai
od meda i jai od lava60 - leksikograf je bio nepoznat, a renik stvar koju ga njegov Stvoritelj jo nije
stvorio da stvori.
"Nek Duh pree u Formu", zau se Gospoda poj,
I tad leksikografa pojavi se itav roj!
Pobee Misao, ostavivi im odeu;
U knjigu stavie svaki komad, dae mu broj.
Danas ona vie, sakrivena u drveu:
"Ja vratiu se ako mi date ogrta moj."
Osmotrie spisak, bez milosti rekoe njoj:
"Izvini nas - ali ve demodiran taj je kroj."
Zigismund Smit
LENJOST, im. Nedozvoljena leernost ponaanja kod osobe niskog stalea.
LEPOTA, im. Mo kojom ena oarava ljubavnika i zastrauje mua.
LESTVE ISTEZAE, im. Naprava za raspravljanje, koja se ranije mnogo koristila za
ubedivanje pripadnika neke pogrene vere da prigrle ivu istinu. Kao poziv nepokrtenima, lestve
istezae nikada nisu bile naroito privlane, i sada im je popularnost veoma opala.
LEVIJATAN, im. Ogromna vodena ivotinja koju pominje Jov. Neki tvrde da je to bio kit, ali
poznati ihtiolog sa univerziteta Stenford, dr Dordan, uno zastupa stanovite da je to bila vrsta
dinovskog punoglavca.
LICEMER, im. Onaj ko, tvrdei da ima vrline koje ne potuje, obezbeuje sebi prednost da
izgleda da je ono to u stvari prezire.
LIRA, im. Antika sprava za muenje. Ova re se sada koristi u prenesenom znaenju da
oznai pesniku sposobnost, kao u sledeim stihovima Ele Viler Vilkoks61, nae velike pesnikinje:
Sedim na Parnasu, kraj mene je lira,
Neposluna struna meni ne da mira.
A glupavi pastir, ta uboga dua,
Uz tap se protee, jedva i da slua.
Mojih pet minuta najzad mora doi
Kada uz titanska pregnua i moi
U pregrt zahvatim s obe ruke strune;
O, kada ih pustim, Svemir e da kune!
Farkvarson Heris
LOGIKA, im. Umetnost razmiljanja u strogom skladu sa ogranienjima i nesposobnostima
ljudskog nerazumevanja. Osnova logike je silogizam, koji se
sastoji od glavne i sporedne premise i zakljuka, na primer:
60
61

Slai od meda - Psalmi 19: 10; Jai od lava - Druga Samuilova 1: 23 (U prevodu ure Daniia drugi izraz je izostaljen.)
Ela Viler Vilkoks (Ella Wilcox, 1850 - 1919), amerika pesnikinja.

Glavna premisa: ezdeset ljudi mogu neki posao da obave ezdeset puta bre nego jedan
ovek.
Sporedna premisa: Jedan ovek moe da iskopa rupu na putu za ezdeset sekundi; sledi Zakljuak: ezdeset ljudi moe da iskopa rupu na putu za jednu sekundu.
Ovo se moe nazvati aritmetikim silogizmom, u kojem, kombinovanjem logike i matematike,
dolazimo do dvostruke sigurnosti, i dvostruko smo blagosloveni.
LOGOMAHIJA, im. Rat u kojem su rei oruje, a rane su rupe u ribljem mehuru
samopotovanja; vrsta sukoba u kojem je pobednik lien slasti pobede, poto je gubitnik nesvestan
poraza.
Jadni Salmazije, tvrdi povest mrana,
Preminuo je zbog Miltonova pera.
Ah, ne saznadosmo da l' pria je tana
Jer Miltonov humor i nas u grob tera.
LOJALNOST, im.
Ta lojalnost, smatram, predstavlja uzicu
Sto podanikov nos povlai i njie
Da bude upravljen uvek da mirie
Miropomazanu kraljevsku.
G. D.
LOKATI, gl. ljokati, ljemati, cugati, ljutiti, trgnuti, pijuckati, drmnuti, cuclati. Kod
pojedinaca se na lokanje ne gleda povoljno, ali narodi koji lou uvek su meu prvima u civilizaciji i
moi. Kada se sukobe sa pijandurama hrianima, apstinenti muslimani padaju kao trava pod kosom. U
Indiji, sto hiljada engleskih mesodera koji piju brendi sa sodom dre potinjeno 250 miliona
vegetarijanskih apstinenata, pripadnika iste, arijevske, rase. Sa kakvom su lakoom Amerikanci, koji
vole viski, izgurali trezvene pance sa njihovih poseda! Jo od vremena kada su Vikinzi pustoili sve
obale Zapadne Evrope i leali pijani u svakoj osvojenoj luci, uvek je bilo isto: svuda se videlo da se
nacije koje previe piju bore dobro i ne naroito pravedno. Zato se dine starice koje su ukinule kantine
u amerikoj vojsci mogu s pravom pohvaliti da su znaajno podigle vojnu mo zemlje.
LOPOV, im. Iskren poslovni ovek.
Pria se da su jedno vee Volter i neki njegovi prijatelji zanoili u krmi pored puta. Okolina
je bila sugestivna, i, posle veere, dogovorili su se da naizmenino priaju prie o razbojnicima. Kada
je doao red na Voltera, on je rekao: "Bio jednom jedan ministar finansija." Poto je potom zautao,
ostali su ga zamolili da nastavi. "To", ree on, "cela je pria."
LOE VARENJE, im. Bolest koju pacijent i njegovi prijatelji esto brkaju sa dubokim
religijskim uverenjem i brigom za spasenje oveanstva. Kao to je prostoduni Crveni ovek iz
zapadne divljine to rekao sa, mora se priznati, prilino snage: "Mnogo dobar, nema moli; velika
trbuhobolja, hrpa Bog."
LOVOR, im. Laurus, povre posveeno Apolonu, i ranije ubirano da bi se ovenali pobednici
i oni pesnici koji su imali uticaja na dvoru (v. gore).
LUONOA, im. Uena glava koja baca svetlost na neki problem; na primer, urednik kada o
njemu ne pie.
LUD, prid. Oboleo od uznapredovale intelektualne nezavisnosti; koji se ne slae sa
standardima razmiljanja, govora i delovanja, koje su oni koji se sa njima slau izveli iz posmatranja
samih sebe; u neskladu sa veinom; ukratko, neobian. Treba istai da
ljude proglaavaju ludima slubenici koji sami nemaju dokaze da su normalni. Na primer, va (ueni)
leksikograf nita vie ne veruje u svoju sopstvenu normalnost nego bilo koji stanovnik bilo koje ludnice
u zemlji; ali, koliko on zna, mogao bi isto tako, umesto to se bavi uzvienim poslom za koji mu se ini
da mu sada zaokuplja sposobnosti, da zapravo udara akama o reetke na prozoru ludnice i tvrdi da je
Noa Vebster 62lino, na veliku zabavu mnogih nepromiljenih posmatraa.

62

Noa Vebster (Noah Webster, 1758 - 1843), uveni ameriki leksikograf.

LUDOST, im. Onaj "boanski poklon i sposobnost" ija kreativna i dominantna energija
inspiriu ovekov um, rukovode njegovim delima i ukraavaju njegov ivot.
LUKA, im. Mesto gde su brodovi koji se sklanjaju od besa oluje izloeni gnevu carine.
LUKAVSTVO, im. Sposobnost koja razlikuje slabu ivotinju ili osobu od jake. Svom
posedniku donosi veliko mentalno zadovoljstvo i velike materijalne neprilike. Jedna italijanska
poslovica glasi: "Krznar dobije vie lisiijih nego magareih koa."
LUNARIJANAC, im. Stanovnik Meseca, za razliku od lunatika, u kojem se Mesec nastanio.
Lunarijance su opisivali Lukijan, Lok i drugi posmatrai, ali se nisu ba mnogo sloili. Na primer,
Bragelos tvrdi da su anatomski identini sa ovekom, dok profesor Njukomb kae da su vie nalik na
branska plemena iz Vermonta.

LJ
LJUBAV, im. Privremeno ludilo koje se moe izleiti brakom ili sklanjanjem pacijenta od
uticaja pod kojim se razboleo. Ova bolest, kao karijes i mnoge druge, postoji samo kod civilizovanih
rasa koje ive u vetakim uslovima; varvarske nacije koje diu ist vazduh i jedu jednostavnu hranu
imune su na nju. Ponekad je fatalna, ali ee za lekare nego za pacijente.
LJUBAZNOST, im. Kratak predgovor za deset tomova zahteva.
LJUBOMORAN, prid. Nepotrebno zabrinut za ouvanje onoga to se moe izgubiti samo ako
nije vredno uvanja.
LJUDODER, im. Gastronom stare kole koji je ouvao jednostavan ukus, i koji se dri
prirodne dijete predsvinjskog perioda.

M
MAKA, im. Mekani, neunitivi automat kojeg je priroda predvidela da bismo imali ta da
utnemo kada stvari loe idu u kui.
MAGARAC, im. ivotinja koja se naveliko i na razne naine slavi u knjievnosti, umetnosti i
religiji svakog veka i zemlje; nijedna druga tako ne uspaljuje ljudsku matu kao ovaj plemeniti
kimenjak. Stavie, neki sumnjaju (Ramasilus, lib. II, De Clem., i C. Stantatus, De Temperamente) da
je posredi neki bog; znamo da je kao takav oboavan meu Etruskancima, i, ako moemo verovati
Makrobiusu, meu Kuspazijancima. Samo su dve ivotinje primljene u muslimanski raj zajedno sa
duama ljudi - jedna je magarac
koji je nosio Balaama63, a druga pas sedmorice spavaa64. Ovo nipoto nije mala ast. Od onoga to je o
ovoj ivotinji napisano mogla bi se sastaviti ogromna biblioteka velikog sjaja, koja bi bila ravna onoj
ekspirijanskog kulta, i onoj iji je centar Biblija. Moe se rei, uopteno govorei, da je sva
knjievnost manje ili vie Magarea.
"Zdravo, sveti Magare!" pesma se anela ula;
"Svetenie Ludosti, Kralju Disharmonija!
Sjajni ko-Stvaraoe, nek tvoja slava sija:
Bog stvori sve ostalo, Tvoje delo je Mula!"
G. D.
63

Balaam - u Bibliji, uticajni ovek koji je na zahtev moabitskog kralja Balaka krenuo k njemu da prokune Izrailjce i tako mu
pomogne u ratu. Aneo mu je prepreio put, ali ga je video samo njegov magarac. Kada je magarac progovorio, i Balaam je
ugledao andela.
64
Legenda o sedmorici spavaa iz Efesa - Konstantinu, Dioniziju, Jovanu, Maksimilijanu, Malhusu, Martinijanu i Serapionu potie iz Kurana. Pobegli su pred progonom u peinu i spavali 300 godina; umrli su ubrzo po budenju. Sa njima je bio i pas.

MAGIJA, im. Umetnost pretvaranja praznoverja u novac. Ima i drugih umetnosti koje slue
istoj svrsi, ali ih diskretni leksikograf ne navodi.
MAGNET, im. Neto na ta deluje magnetizam.
MAGNETIZAM, im. Neto to deluje na magnet.
Dve gornje definicije su saete iz radova hiljadu istaknutih naunika, koji su jarkom svetlou
osvetlili ovaj predmet, na neizrecivu korist ljudskog saznanja.
MAHINACIJE, im. Metod koji koriste vai protivnici da bi omeli vae otvorene i asne
pokuaje da uinite pravu stvar.
Mahinacija je tako jasnih prednosti
Da one ve postaju moralne vrednosti.
Mada se to gadi svakom potenom vuku,
Moraju svi oviju kou da obuku.
Pa diplomatija svud cveta me ljudima,
I avo se klanja, s rukom na grudima.
R. S. K
MAJMUN, im. ivotinja koja ivi na drveu, a naroito se esto sree na porodinim
stablima.
MAJONEZ, im. Jedan od sosova koji Francuzima slue umesto dravne religije.
MAKROBION, im. Zaboravljen od bogova, i stoga veoma dugovean. Istorija nudi brojne
primere, od Metuzalema do starog Para, ali neki izuzetni sluajevi dugovenosti nisu tako dobro
poznati. Izvesni kalabrijski seljak po imenu Koloni, roen 1753, iveo je toliko dugo da je pomislio da
je doiveo osvit venog mira. Skanavije pria da je znao nekog biskupa koji je bio toliko star da je
mogao da se seti doba kada nije zasluivao da ga obese. Godine 1566. je jedan kroja zavesa iz Bristola
u Engleskoj izjavio da je iveo pet stotina godina, i da za sve to vreme nije izrekao ni jednu la. I u
naoj zemlji ima primera dugovenosti (macrobiosis). Predsednik SAD je roen tako davno, na primer,
da su mnogi prijatelji iz njegove mladosti dospeli na visoke politike i vojne poloaje bez potrebe za
linim zaslugama. Stihove koji slede napisao je jedan makrobion:
Kad ja bejah mlad, svet bee edan,
I prijatan i obasjan.
Svaki gutljaj sa izvora medan;
Zrak mirisan i opojan.
ale imasmo dobre i smene;
Politiare, opet, bezgrene:
Iskrene, potene i umene.
Lagalo se nije i sve vesti
Priali smo istog asa.
Ljudi behu bez zlobe, obesti,
ene bez prava glasa.
Leto bilo je due tad:
Trajae itavo godinje doba!
Blistava zima, sneg i grad
Spreili bi Ludost i da proba
Da nam donese graak mlad.
Danas, kakvo je to vraje delo
Da godinom nazivaju
Ovo to tek je i zapoelo
A ve je na samom kraju?
Godina se, kad smo bili deca,
Vukla od meseca do meseca.
Ja ne znam zato se svet pretvara
U neto zlo i turobno,
I zato se sada samo stara

Da svakom bude tegobno.

Znam, meteorolozi sadisti
Krivi su - posli to nisu isti
to vazduh sad nije vie isti.
Kad je zaguljiv, onda te davi;
Kad je ist - izda te snaga.
Zatvori prozor, astma te smlavi;
Otvori - eto lumbaga.
Ipak, smatram da taj novi reim,
Mrana degeneracija,
Moe i da se uini teim
Pre no to meditacija
Nae utehu koju beleim,
Traak sree u nesrei,
Kraj koga smrtnici tek promiu
Sutinu mu ne prozrei;
Al' aneli ga jasno proniu.
Ako je dugovenost vredan dar,
Onda je on skriven uz sjajan mar.
Venabl Strig
MALTUZIJANSKI, prid. U vezi sa Maltusom65 ili njegovom doktrinom. Maltus je verovao u
vetako ogranienje stanovnitva, ali je otkrio da se to ne moe postii prianjem. Jedan od
najpraktinijih zastupnika maltuzijanske ideje bio je Irod judejski, mada su svi uveni vojnici bili istog
ubeenja.
MAMAC, im. Neto to udicu ini ukusnijom. Najbolji je lepota.
MAMON, im66. Bog vodee svetske religije. Njegov glavni hram nalazi se u svetom gradu
-Njujorku.
Religija je opsena,
Oglasi on na sva zvona,
A onda odra kolena
Sluei boga Mamona.
Dered Upf
MANA, im. Hrana koju su na udnovat nain dobili Izraeliani u pustinji. Kada im je bila
uskraena, skrasili su se i poeli da obrauju zemlju, ubrei je, po pravilu, telima prvobitnih
stanovnika.
MANI, im. Besmrtni delovi starih Grka i Rimljana. Nalazili bi se u stanju tupe nelagodnosti
sve dok tela iz kojih su bili izdahnuti ne bi bila spaljena i sahranjena; a ini se da ni posle toga nisu bili
naroito sreni.
MANIHEJSTVO, im. Drevna persijska doktrina o neprestanoj borbi Dobra i Zla. Kada se
Dobro predalo, Persijanci su se pridruili pobednikoj strani.
MANTIJA, im. Klovnovsko odelo koje nose Dvorske Lude na Nebeskom Dvoru.
MARAMICA, im. Mali kvadrat od svile ili lana, koji se koristi za razne neprijatne svrhe u
predelu lica, a naroito je koristan na pogrebima da prikrije nedostatak suza. Maramica je izum novijeg
datuma; nai preci za nju nisu znali, i njene su dunosti poveravali rukavima. To to je Sekspir uveo
maramice u Otelu je anahronizam; Desdemona je brisala nos suknjom, kao i dr Meri Voker 67i druge
65

Tomas Robert Maltus (Thomas Robert Malthus, 1766 - 1834), engleski ekonomista i svetenik. Prema njegovoj teoriji,
stanovnitvo raste po geometrijskoj progresiji, bre od dobara i hrane, koji rastu po aritmetikoj. Zato se uzdao u ratove, bolesti,
glad ili seksualno uzdravanje.
66
Mamon - prema Novom zavetu, bogatstvo ili materijalno obilje. Personifikacija bogatstva kao zlog duha ili boga. "Ne moete
sluiti i Bogu I Mamonu" (Jevanelje po Mateju 6: 24).
67
Meri Voker (May Walker, 1832-1919), lekarka i reformatorka odevanja. Jedina ena koja je od Kongresa dobila dozvalu da
nosi muku odeu.

dananje reformatorke, koje su koristile peeve kaputa - to pokazuje da revolucije ponekad idu
unazad.
MASONI, im. Red koji ima tajne rituale, groteskne ceremonije i fantastine kostime. Zaet je
u vreme arlsa II, meu londonskim zanatlijama zidarima. Od tada su mu u neprekidnoj retrogresiji
postupno pristupali svi mrtvi iz prolih vekova, tako da sada obuhvata sve ljudske generacije s ove
strane Adama, a ve skuplja i istaknute lanove meu prekreacionalnim stanovnicima Haosa i
Bezobline Praznine. Red su u razliita vremena osnovali Karlo Veliki, Julije Cezar, Kir, Solomon,
Zoroaster68, Konfuije, Tutmes i Buda. Njegovi amblemi i simboli pronadeni su u katakombama Pariza
i Rima, na kamenju Partenona i Velikog kineskog zida, u hramovima u Karnaku i Palmiri 69i na
egipatskim piramidama, a uvek bi ih otkrio neki mason.
MASTILO, im. Zloudni spoj gvoevog tanogalata, gumarabike i vode, koji uglavnom slui
da olaka irenje zaraze idiotizma i da potpomogne intelektualne zloine. Svojstva mastila su udna i
kontradiktorna: moe se koristiti za stvaranje reputacija, ali i za njihovo unitavanje; za ocrnjivanje
ljudi, ali i za njihovo pretvaranje u bele anele; najee slui kao malter - povezuje kamenje u zgradi
slave, i kao kre koji treba da sakrije sumnjivo poreklo materijala. Postoje ljudi, koji se nazivaju
novinarima, koji su uspostavili mastiljave kupke; neki im plaaju da bi iz njih mogli da izau, drugi da
bi u njih mogli da uu. Nije retkost da neko ko je platio da bi uao mora da plati dva puta vie da bi
izaao.
MATA, im. Skladite injenica, iji su suvlasnici pesnik i laov.
MATERIJALAN, prid. Koji stvarno postoji, za razliku od izmiljenog. Vaan.
Materijalna dobra znam, vidim, oseam stalno;
Sve je drugo za mene nematerijalno.
Damrak Holobom
MAUZOLEJ, im. Poslednja i najsmenija ludost bogatih.
MEANDRIRATI, gl. Kretati se krivudavo i bez cilja. Ova re potie od starog imena reke oko
dve stotine kilometara udaljene od Troje, koja se okretala i krivila nastojei da bude dovoljno daleko da
ne uje kako se Grci i Trojanci hvaliu svojim podvizima.
MEDALJA, im. Mali metalni disk koji se daje kao nagrada za vrline, dostignua ili slubu
manje ili vie istinite.
Pria se o Bizmarku da je dobio medalju zato to je hrabro spasao davljenika. Kada su ga
upitali zbog ega ju je dobio, navodno je odgovorio: "Ponekad spasavam ivote." A ponekad ih i nije
spasavao.
MEDICINA, im. Kamen baen iz predgraa da ubije psa u centru grada.
MESMERIZAM, im. Ime za Hipnotizam pre nego to je poeo lepo da se oblai, dri
sopstvene koije i zove Lakovernost na veeru.
MESODER, im. Onaj koji je privren okrutnom obiaju prodiranja biljodera i njihovih
naslednika.
METROPOLA, im. Bastion provincijalizma.
MILENIJUM, im. Period od hiljadu godina kada e se poklopac privrstiti, a svi reformatori
e biti sa donje strane.
MILOST, im. Osobina naroito popularna kod uhvaenih prestupnika.
MINORAN, prid. Manje neprijatan.
68

Zoroaster, drugo ime Zaratustre, persijskog religijskog uitelja iz 6. v. pre n. e.

Karnak, grad na Nilu u Egiptu, poznat po velianstvenim hramovima. Palmira, prastari grad u centralnoj Siriji, navodno ga
izgradio car Solomon.
69

MIR, im. U meunarodnim odnosima, period varanja izmeu dva perioda ratovanja.
Kakva to zbrka, kakva to vika
Moje ui stalno dira?
O, to je vapaj, i prava slika,
Slavljenih strahota mira.
Ah, Opti Mir; ruku bi mu dali,
Venali ga, ali kako?
Tu sitnicu kad bi samo znali,
Bilo bi to vrlo lako.
Oni vredno, i zimi i leti,
Ko krtice problem bue.
O, Gospode, nemoj mnogo kleti
Nametljive njine due.
Ro Amil
MIRMIDONAC70, im. Ahilov sledbenik, naroito kada nije vodio.
MI, im. ivotinja koja svoj prolazak obeleava nizovima onesveenih ena. Kao to su u
Rimu hriani bacani pred lavove, tako su, mnogo vekova ranije, u Otamviju, najstarijem i
najuvenijem gradu na svetu, enski jeretici bacani pred mieve. Istoriar Jakak-Zotp, jedini
Otamvijanac iji su spisi stigli do nas, kae da su ove muenice odlazile u smrt sa malo dostojanstva i
mnogo napora. ak pokuava da opravda i mieve (takva je zloba ovinista) tako to tvrdi da su
nesrene ene preminule to od scrpljenosti, to od slomljenih vratova kada bi se saplele o sopstvene
noge, to od nedostatka miriljavih soli. Mievi, tvrdi on. uivali su u zadovoljstvima lova na
dostojanstven nain. Ako je, meu tim, "devet desetina rimske istorije la", teko da moemo oekivati
manji postotak te retorike figure u analima naroda sposobnog za tako neverovatnu okrutnost prema
divnim enama; jer tvrdo srce ide sa laljivim jezikom.
MITOLOGIJA, im. Verovanja primitivnih naroda o sopstvenom poreklu, ranoj istoriji,
junacima i boanstvima i slino, za razliku od istinitih pria koje izmisle kasnije.
MLADOST, im. Vreme Mogunosti, kada je Arhimed pronaao oslonac, kada je Kasandri71
neko verovao, i kada se sedam gradova takmiilo za ast da nagrade ivog Homera72.
MNOTVO, im. Rulja; izvor politike mudrosti i vrline. U republikama, objekat politiarskog
oboavanja. "Mudrost lei u mnotvu savetnika", kae poslovica. Ako su mnogi ljudi podjednake
pojedinane mudrosti zajedno mudriji od bilo koga od njih, mora biti da viak mudrosti stiu samim
inom okupljanja. Odakle dolazi taj viak? Oigledno niotkuda - isto bi bilo rei da je planinski venac
zajedno vii od pojedinanih planina koje ga ine. Mnotvo je mudro koliko i njegov najmudriji lan,
ako ga slua; ako ga ne slua, nije nita mudrije od najglupljeg.
MODA, im. Despot kojem se mudri podsmevaju i potinjavaju.
MOJE, prid. Koje pripada meni, ako mogu da ga zgrabim ili zadrim.
MOLEKUL, im. Krajnja, nedeljiva jedinica materije. Od korpuskula, takoe krajnje, nedeljive
jedinice materije, razlikuje se po svojoj slinosti atomu, isto tako krajnjoj, nedeljivoj jedinici materije.
Tri velike naune teorije o strukturi univerzuvma su molekularna, korpuskularna i atomistika. etvrta,
koju zastupa Hekel, tvrdi da se materija zgunjava i pada iz etera, ije se postojanje dokazuje tim
zgunjavanjem i padanjem. Sadanji trendovi u nauci naginju ka teoriji jona. Jon se razlikuje od
70

Mirmidonci - u grkoj mitologiji, jedno od retkih plemena iz Tesalije koje je pratilo Ahila u Trojanski rat. U prenosnom
znaenju, svako ko bespogovorno izvrava naredbe.
71
Kasandra, u grkoj mitologiji ki trojanskog kralja Prijama i Hekabe. Apolon joj je dao proroansku mo, ali je ona, prekrivi
dogovor, kasnije odbila njegovu ljubav. Za kaznu joj je ostavio mo proricanja, ali je uinio da joj niko ne veruje. Posle pada
Troje, Agamenon ju je poveo sa sobom, a ona je unapred znala da e ih oboje ubiti Klitemnestra i Egist. Tako i bi.
72
Zapravo, vie od sedam gradova je tvrdilo da su Homerovo rodno mesto, ali zbog svetosti broja sedam u staroj Grkoj, uvek su
spominjana kao "sedam gradova". Engleski dramski pisac iz 17. veka Tomas Hejvud napisao je u Hijerarhiji blagoslovenih
anela: "Sedam gradova borie se za ve mrtvog Homera / koji dok bee iv, nemae krov da sakrije glavu."

molekula, korpuskula i atoma po tome to je jon. Petu teoriju zastupaju idioti, ali sumnjam da oni o
tome znaju neto vie od ostalih.
MOLITI SE, gl. Zahtevati da zakoni svemira budu poniteni u korist jednog traitelja koji sam
priznaje da je bezvredan.
MONADA, im. Krajnja, nedeljiva jedinica materije. (V. Molekul.) Prema Lajbnicu, barem
onoliko koliko je on bio voljan da bude shvaen, monada ima telo bez zapremine, i um bez
manifestacija Lajbnic je spoznaje po uroenoj moi rasuivanja. Na njoj je
zasnovao teoriju kosmosa, to ona podnosi bez roptanja, jer je monada utiva gospoa. Ma kako mala
bila, monada ima sve moi potrebne da se pretvori u nemakog filozofa prve klase - sve u svemu,
veoma sposobna mala spodoba. Ne treba je brkati sa mikrobom ili bacilom; nemogunost dobrog
mikroskopa da je uoi ukazuje na to da je posredi potpuno drugaija vrsta.
MONARH, im. Osoba iji je posao da kraljuje. Nekada je monarh vladao, kao to i sama re
svedoi i kao to su mnogi podanici imali prilike da iskuse. U Rusiji i na istoku monarsi jo imaju dosta
uticaja u javnim stvarima, i u raspolaganju ljudskim glavama, ali u Zapadnoj Evropi je politika uprava
uglavnom preputena njihovim ministrima, poto su oni sami suvie zauzeti razmiljanjima o statusu
sopstvene glave.
MONARHIJSKA VLADAVINA, im. Vladavina.
MONSINJOR, im. Visoka svetena titula, ije je prrednosti Osniva nae vere prevideo.
MORALAN, prid. Koji se slae sa lokalnim i promenljivim standardima ispravnosti. Koji ima
osobinu opte korisnosti.
Pripoveda se da na Istoku imade jedan planinski venac, sa ije jedne strane neke stvari
nemoralne jesu, a sa druge strane pak nisu, ve ih dre na dobrom glasu; to je veoma zgodno za
planinare, jer im je dato da mogu da siu sa bilo koje strane, i da se ponaaju kako im volja, prema
raspoloenju, a da nikog ne uvrede. - Gukove Meditacije
MOZAK, im. Organ kojim mislimo da mislimo. Ono to razlikuje oveka koji je zadovoljan
to jeste neto od oveka koji eli neto da uradi. Veoma bogati ljudi, ili oni koji su iznenada dospeli na
visok poloaj, obino imaju toliko mozga da njihovi susedi ne mogu da zadre eire na glavama. U
naoj civilizaciji, i u naem republikanskom obliku vladavine, mozak se toliko ceni da su oni koji ga
imaju izuzeti od briga obavljanja svih izbornih dunosti.
MRTAV, prid.
Kraj hodanja, kraj disanja; kraj
Celog sveta; svrena drama
I luda trka; obean raj
Pronaen kao vena tama.
Skvotol Douns
MRTVAKA KOLA, im. Deija kolica smrti.
MRNJA, im. Oseanje primereno prilici neije tue nadmonosti.
MUENIK, im. Onaj ko se linijom najmanje nevoljnosti kree ka eljenoj smrti.
MUMIJA, im. Drevni Egipanin, nekada u rairenoj upotrebi meu civilizovanim narodima
kao lek, a sada zaposlen na obezbeivanju sjajnog pigmenta za umetnike. Takoe je zgodan za muzeje,
gde slui za zadovoljavanje vulgarne radoznalosti kojom
se ovek razlikuje od niih ivotinja.
O tovanju je mrtvih, kau, oveanstvo
Mumijama dalo bozima svedoanstvo.
Jal svetac, jal grenik, mi mu grob orobimo,
Za boju ga smrvimo, za lek procedimo.
Jadan skvren skelet izlaemo za novce
I pred slikom srama skupljamo se k'o ovce.

O, recite, bogovi, i dajte meni srok:

Za potovanje mrtvih koliko traje rok?
Skopas Brun
MUSTANG, im. Nepripitomljeni konj zapadnih prerija. U engleskom drutvu, amerika ena
engleskog plemia.
MU, im. Onaj kome se posle veere poverava briga o tanjiru.
MUJAK, im. Pripadnik zanemarenog i zanemarljivog pola. Mujaci ljudske rase su
uglavnom poznati (enama) kao Obini Mukarci. Ovaj rod ima dve podvrste: dobri snabdevai i loi
snabdevai.

NABITI, gl. U svakodnevnom govoru, probiti bilo kojim orujem koje ostaje zabodeno u rani.
Ovo je, medutim, netano; nabiti, u pravom smislu rei, znai pogubiti nekoga nabijanjem otrog koca
u telo, pri emu rtva ostaje u sedeem poloaju. Ovo je bio omiljeni metod kanjavanja meu mnogim
drevnim narodima, a i dalje je u modi u Kini i drugim delovima Azije. Do kraja petnaestog veka, bio je
rasprostranjen u "obraanju" jeretika i izmatika. Voulkraft to naziva "stolicom pokajanja", a u narodu
je ovaj metod bio poznat kao "jahanje jednonogog konja". Ludvig Salcman nas obavetava da se u
Tibetu smatra da je nabijanje na kolac najpogodnija kazna za prestupe protiv religije; kae nam i da se
u Kini ona ponekad dosuuje i za svetovne zloine, mada se najee primenjuje u sluajevima
svetogra. Osobi koja zapravo doivljava nabijanje verovatno je stvar od sporedne vanosti zbog kakve
je graanske ili verske neposlunosti osuena da se upozna sa njegovom neudobnou; meutim,
nesumnjivo bi osetio izvesno zadovoljstvo ako bi mogao o sebi da razmilja kao o vetrokazu na tornju
Istinske Crkve.
NAITANOST, im. Koliina knjiga koju ovek proita. U naoj zemlji se, po pravilu, sastoji
od indijanskih romana, kratkih pria pisanih "dijalektom" i humora u slengu.
Po tome ta on ita
Znamo mu vaspitanje.
Po tome em se smeje
Znamo mu predskazanje.
Ne itaj nita, ne smej se nikad
Pametnija ni Sfinga ne bee.
Jupiter Muk
NADA, im. elje i iekivanja zajedno.
Mila Nado! Kada se ovek jadati
Samo ima emu, kad je srea svela,
Kad drugovi umru, kad ode ak i pas,
A tiho i neverno njegova ovca
Kaput mu vae pravo s lea, tada ti,
Zvezda ti blista sred aneoskog ela,
Spusti se s neba i nagovesti mu spas,
Obea mu mesto u kovnici novca.
Fogarti Vefing
NADBISKUP, im. Crkveni velikodostojnik jedan poen svetiji od biskupa.
Kada bih ja bio nadbiskup trom,
Izjeo bih sve ribe svakog petka
Losos, keiga, zubatac i som;
Ostalih dana sve bez izuzetka.

Dodo Rem
NADOKNADA, im. Reparacija bez satisfakcije. Meu Anglosaksoncima postojao je obiaj
da podanik koji misli da ga je kralj otetio moe, poto je to i dokazao, da izbiuje bronzanu predstavu
kraljevskog prestupnika tapom koji bi posle bio primenjen i na njegova gola lea. Ovaj drugi deo
rituala izvravao je javni delat, i to je osiguravalo umerenost tuitelja pri biranju tapa.
NAGOVARATI, gl. U religioznim stvarima, staviti tuu savest na raanj i ispei je do
preplanule neprijatnosti.
NAKLONOST, im. Oseanje ili raspoloenje izazvano pogrenim uverenjem da je jedna stvar
bolja od neke druge. Neki antiki filozof je zastupao uenje da ivot nije nita bolji od smrti. Kada ga
je jedan uenik zapitao a zato onda ne umre, on je odgovorio: "Zato to smrt nije bolja od ivota."
Dua jeste.
NAMERA, im. Odluka naeg uma o veoj vanosti jednih uticaja od drugih; efekat iji je
uzrok predstojanje, blisko ili udaljeno, izvrenja nekog nevoljnog ina.
NATPIS, im. Neto napisano na neemu drugom. Natpisa ima raznih vrsta, ali uglavnom slue
za pomen, da odre uspomenu na neku slavnu osobu, i buduim pokolenjima prenesu zapis o njegovim
zaslugama i vrlinama. Ovoj vrsti natpisa pripada i ime Dona Smita, nakrabano na Vaingtonovom
spomeniku. Slede primeri natpisa sa pogrebnih spomenika (v. EPITAF):
"Moje telo u zemljici lei,
Moja dua u nebesa bei.
Telo moje vinue se sutra
Dui mojoj usred rajskog jutra,
U rajski vrt neprolaznog sveta.
1875."
"U sveti spomen na Jeremiju Bukvu, poseenog 9. maja 1862., starog 27 god., 4 mes. i 12 d.
Endeminog."
"Boleina ispi jadnu muenicu,
Neizvren osta lekarski zadatak,
Tad Smrt oslobodi jadnu pokojnicu,
Od nje nam tek osta posmrtni ostatak.
Pridrui se Ananiji73 u predelima blaenstva."
"Prah koji poiva pod ovim kamenom
Bee Robert S. Tod, svud slavan imenom.
I razmiljam dugo, dok gledam mrani svod,
ta mi sada vredi to bejah R. S. Tod.
Sve je relativno kad te ovde smeste,
ovee, daje ti savet Robert S. T."
"Riard Hejmon, iz Raja. Pao na Zemlju 20. jan. 1807. Praina je obrisana sa njega 3. okt.
1874."
NAVIKA, im. Okov za slobodne.
NEAMERIKI, prid. Zao, nesnosan, neznaboaki.
NEAUSPICIOZNO, prid. Na neobeavajui nain, kada auspicije nisu povoljne. Kod
Rimljana je bio obiaj da se, pre preduzimanja bilo kakve vane akcije, posavetuju sa augurima, ili
dravnim prorocima, i od njih dobiju neki nagovetaj verovatnog ishoda. Jedan od njihovih
najomiljenijih i najpouzdanijih metoda bio je posmatranje leta ptica, a predskazanja koja bi se iz toga
73

Ananija, u Bibliji ovek koji je umro poto je slagao apostole, utajivi im novac. Zbog istog greha umrla je i njegova ena.
(Dela apostolska 5: 1-5).

izvlaila zvala su se auspicije. Novinski izvetai i neki odmetnuti leksikografi su odluili da e ova re
- uvek u mnoini - znaiti "pokroviteljstvo" ili "uprava"; npr. "Proslava je odrana pod auspicijama Drevnog i asnog Reda Kradljivaca
Tela", ili "Komedija je bila pod auspicijama Vitezova gladi."
Augura rimski rob potrai
Jednog dana. "Preklinjem te, kai..."
Al' augur prekide ga znakom
I zamaha ispruenom akom,
Golim dlanom, koji ga svrbee
Oigledno, jer sav drhtav bee.
Denarius74 (latinska parica)
Lek je protiv takvih drhtavica.
Rob se tada opet lati prie:
"Molim, kai, da l' sudba prorie
Uspeh il' krah za moje pobude
Noas tajne (ako mrano bude).
Neu rei ta u." Ruku dignu,
"Pie ovde", dodade, namignu
(Pola zemlje pomrai), i stranu
Prednju novog novia na dlanu
Posmatrae sjajnu, pa ga baci
Prema spremnoj prorokovoj aci,
Koji vano ree nek eka rob
Dok povue se on da pita Kob.
Sveti ovek krete tad da gata
I prolaze pokraj zadnjih vrata
Svetilita, viknu "I!", zapreti
Svetertikom odorom. Poleti
Tad sa enkom svaki paun sveti
(Drani zbog okrilja Junone)
I uz vapaj s drvea se sklone,
Zbornog mesta kada padne tama.
Odletee u potkrovlje hrama,
Jer tu uvek nali bi skrovita
Kad sa zemlje uplai ih ita.
Prorok ree: "Ovakvo je stanje Prema letu ptica predskazanje
Tumaei, lagati te neu,
Sva znamenja odriu ti sreu."
Ode tada rob ko pokisao,
Zaboravi tajnu zamisao
(Sto proroku bee jasna ko dan)
Da preskoi zid bee njegov plan,
Pa s drvea tiho, kriomice,
Pokrade sve Junonine ptice.
G. D.
NEBORAC, im. Mrtav Kveker75.
NEBRANJEN, prid. U nemogunosti da napadne.
NEDISKRETNOST, im. Greh ene.
NEISTINA, im. La koja jo nije porasla. Najblie to se laov iz navike pribliava istini;
perigej njegove ekscentrine orbite.
74

Denarijus, srebrni novi i novana jedinica starog Rima, prvi put puten u opticaj krajem 3. v. pre n. e. Vrednost mu je bila
promenljiva; ponekad se pojavljivao i kao bronzani novi. (Prvobitno pridev - koji sadri deset asa.)
75
Kveker - lan hrianske sekte (zvanini naziv "Drutvo prijatelja") ija pravila, izmeu ostalog, zabranjuju upotrebu sile.

NEIZVETAENOST, im. Izvesna prijatna osobina do koje ene dolaze dugim uenjem i
napornim vebanjem pred publikom zaslepljenih mukaraca, koji vole da misle kako to podsea na
iskrenu jednostavnost njihovog poroda.
NEKAJANJE, im. Stanje duha vremenski na pola puta izmeu greha i kazne.
NEKANJEN, prid. Bogat.
NEKTAR, im. Pie koje se sluilo na banketima olimpskih bogova. Tajna njegovog
pripravljanja je izgubljena, ali dananji stanovnici Kentakija veruju da su prilino blizu otkrivanja
glavnih sastojaka76.
Prvo nektar Hera kua,
Al' joj osta hladna dua.
Tada viski proba Hera,
Pa ode da tera kera.
D. G.
NEMIRI, im. Popularna zabava koju za vojnike prireuju nevini posmatrai.
NEMORALAN, prid. Nekoristan. tagod na due staze i u veem broju sluajeva ljudi
zakljue da je uglavnom nekorisno, poinje da se smatra za pogreno, zlo i nemoralno. Ako ovekovo
poimanje ispravnog i pogrenog ima neku drugu osnovu; ako je nastalo, ili moglo da nastane na neki
drugi nain; ako postupci sami po sebi imaju neki moralni karakter koji je odvojen, i nimalo zavisan od
njihovih posledica - onda je sva filozofija la a razum samo poremeaj uma.
NENORMALAN, prid. Koji se ne prilagoava standardima. U razmiljanju i ponaanju, biti
nezavisan znai biti nenormalan, a biti nenormalan znai biti prezren. Stoga vam va leksikograf
preporuuje da se trudite da vie liite na Prosenog oveka nego to je to njemu polo za rukom. Ko
god uspe u tom nastojanju, imae mir, sigurnost da e umreti, i nadu da e zavriti u Paklu.
NEODLUNOST, im. Glavni sastojak uspeha; "Poto", kae ser Tomas Brubold, "postoji
samo jedan nain da se ne uradi nita, a mnogo naina da se uradi neto, od kojih je, sasvim sigurno,
samo jedan ispravan, sledi da onaj ko zbog neodlunosti stoji u mestu nema toliko mogunosti da
pogrei kao onaj koji se kree" - veoma jasno i zadovoljavajue objanjenje ove stvari.
"Vaa brza odluka da napadnete", rekao je jednom prilikom general Grant generalu Gordonu
Grejnderu, "za svaku je pohvalu; imali ste tek pet minuta da takvu odluku donesete."
"Da, gospodine", odgovorio je slavom ovenani potinjeni oficir, "velika je stvar znati ta uraditi u
hitnom sluaju. Kada sam u nedoumici da li da napadnem ili da se povuem, ne oklevam ni trenutak bacim novi."
"Da li elite da kaete da ste i ovaj put tako postupili?"
"Da, generale; meutim, za ime boje, ne prekorevajte me: nisam posluao savet novia."
NEPOSLUNOST, im. Srea u nesrei servilnosti.
NEPOTIZAM, im. Postaviti svoju babu na neku dunost za dobro partije.
NEPRAVDA, im. Od svih tereta koje tovarimo drugima i sami nosimo, ovaj je najlaki na
rukama a najtei na leima.
NEPRIHVATLJIV, prid. Koji nije pogodan za razmatranje. Ovo se kae za neke vrste
svedoenja koje, pretpostavlja se, porote nisu u stanju pravilno da procene, i koje sudije, stoga,
iskljuuju i iz postupaka koji se vode samo pred njima samima. Svedoenje o onome to je neko uo
nekog drugog da kae neprihvatljivo je, jer osoba koja je to neto rekla nije bila zakleta, i ne nalazi se
sudu na raspolaganju za propitivanje; ipak, mnogi vani poduhvati, vojni, politiki, poslovni, i svih
drugih vrsta, svakodnevno se preduzimaju upravo na takvim osnovama. Ne postoji nijedna religija na
svetu koja ima bilo kakvu jau osnovu od ove. Otkrovenja spadaju u istu ovu kategoriju; da je Biblija
re boja moramo da verujemo na re davno umrlim ljudima, iji su identiteti sumnjivi, i za koje se ne
76

Drava Kentaki poznata je po proizvodnji izuzetno kvalitetnog viskija.

zna da su bili zakleti, bilo u kojem znaenju te rei. Prema pravilima svedoenja koja sada vladaju u
ovoj zemlji, ni jedna jedina reenica u Bibliji nema podrku u dokazima koji bi se na sudu mogli
prihvatiti. Ne moe se dokazati da se bitka kod Blenhajma uopte dogodila, da je postojala osoba po
imenu Julije Cezar, da je postojalo carstvo zvano Asirija.
Meutim, poto su zapisi iz sudskih arhiva prihvatljivi kao dokaz, moe se lako dokazati da su
nekada postojali moni i zlokobni arobnjaci koji su bili poast za oveanstvo. Dokazi (ukljuujui i
priznanja) na osnovu kojih su neke ene osuene kao vetice i pogubljene, bez mane su; i dalje su
neoborivi. Sudijske odluke na njima zasnovane bile su ispravne, logiki i zakonski. Nita u bilo kojem
postojeem sudu nije bilo bolje dokazano od optubi protiv vetica i volebnika, koje su mnoge poslale
u smrt. Ako vetica nije bilo, i ljudsko svedoenje i ljudski razum podjednako su lieni smisla.
NEPRIJATELJSTVO, im. Naroito otro i na poseban nain primenjeno oseanje o tome da
je zemlja prenaseljena. Neprijateljstva se razvrstavaju u aktivna i pasivna; primer prvih je oseanje koje
ena ima prema svojim prijateljicama, a drugih oseanje koje ima prema svim ostalim pripadnicama
svog pola.
NEPRISTRASAN, prid. Koji ne vidi nikakvu mogunost za linu korist u zastupanju bilo koje
strane u raspravi ili usvajanju nekog od dva suprotstavljena gledita.
NEPROMILJENO, prid. Uinjeno pre ruka.
Nepromiljen prvo dela,
Tek se onda lati jela.
Dudibras
NERELIGIOZNOST, im. Najvanija od velikih svetskih vera.
NESMOTREN, prid. Neosetljiv za vrednost naih saveta.
"Stavi svoj ulog uz moj, ortae mladi.
Kockari ti pokrae te za tren."
"Al' taj se deko i ne kladi." "Dovraga!
Kako si samo tako nesmotren?"
Butl P. Gi
NESKLAD, im. U braku, slinost ukusa, naroito za dominacijom. Nespojivost se moe,
meutim, sastojati i od ene krotkog pogleda koja ivi iza ugla. Ponekad je ak viana i sa brkovima.
NESKROMAN, prid. Onaj ko ima jako oseanje sopstvene vrednosti, zajedno sa slabom
predstavom o vrednostima drugih.
NESPOJIVOST, im. Dve stvari su nespojive ako na svetu ima dovoljno mesta za jednu od
njih, ali ne i za obe - na primer poezija Volta Vitmena i boja milost prema oveku. Nespojivost je,
reklo bi se, samo pomahnitala inkompatibilnost. Umesto niskih izraza kao to su "Bedni crve, bei
odavde, imam nameru da te ubijem im te vidim", rei "Gospodine, mi smo nespojivi", prenele bi
podjednako pretei utisak, a zvuale bi mnogo utivije.
NESREA, im. Ona vrsta sree koju ne sreemo dovoljno retko.
NESRENI SLUAJ, im. Neizbeni dogaaj, nastao kao posledica delovanja nepromenljivih
prirodnih zakona.
NESTALNOST, im. Ponovljeno zasienje preduzimljive ljubavi.
NESVRSISHODAN, prid. Koji nije proraunat da unapredi nae interese.
NEVERNIK, im. U Njujorku, neko ko neveruje u hriansku religiju; u Istanbulu, neko ko u
nju veruje (v. KAURIN). Vrsta barabe koja ne osea duno potovanje i ne daje dovoljne priloge
bogotovateljima. eklezijastima, papama, parosima, kanonicima, monasima, mulama, vudusvetenicima, prezbiterima, hijerofantima, prelatima, obealjudima, opatima, asnim sestrama,

misionarima, lutajuim propovednicima, akonima, fratrima, hadijama, visokim svetenicima,

mujezinima, braminima, nadrilekarima, ispovednicima, eminencijama, starijim voama, primatima,
prebendarima, hodoasnicima, prorocima, imamima, korisnicima, inovnicima, horskim vikarima,
nadbiskupima, biskupima, nastojnicima, priorima, oevima, opaticama, kaluerima, mendikantnim
fratrima, kuratima, patrijarsima, bonezima, santonima, brojaniarima, kanonesama, rezidencijarima,
naelnicima dioceza, rektorima, podrektorima, oblasnim rektorima, abdalima, trgovcima arolijama,
arhiakonima, hijerarsima, voama klasa, vladarima, kapitularima, eicima, kandidatima za
svetenstvo, pisarima, guruima, crkvenim pevaima, posluiteljima, fakirima, ukopnicima,
visokopotovanima, rivajvalistima, pustinjacima, stalnim kuratima, kapelanima, mudoima, itaima,
iskuenicima, vikarima, pastorima, rabinima, ulemama, lamama, sakristanima, pedelima, derviima,
lektorima, crkvenim uvarima, kardinalima, prioresama, sufraganima, akolitima i pumpumima.
NEVESTA, im. ena koja je nekada imala dobre izglede za sreu.
NEVEROVATNOA, im.
Melanholinog, nenog izraza,
On graciozno povest prikaza,
Neverovatnu, zacelo,
Kada razmisli se zrelo,
Al' oarana svetina
Smatra da sve je istina,
I priznaju mu svi u jedan glas:
"Pria ta ba iznenauje nas."
Samo jedan ovek osta miran,
Neuzrujan, bezbrian i pribran.
uti ko zaliven,
Spokoj mu neskriven.
I ne asei ni asa,
Okrete se k njemu masa.
Gledae ga netremice,
Al' osta mu hladno lice.
Dranje mu ko da sniva
Ko nita da se ne zbiva.
"ta! ta! rekoe mu ljudi,
"Zar te nimalo ne udi
Pria to je na prijatelj sroi?"
On ih edno pogleda u oi,
Pa im ree, ravnoduan ko kam:
"Ne, nimalo, jer laov sam i sam."
NEVOLJA, im. Nadnica postojanosti.
NEZAHVALNIK, im. Neko ko ima korist od drugog, ili je na bilo koji nain objekat
milosra.
Cinik ree: "Nezahvalni su svi ljudi."
Filantrop mu odvrati: "Tako ne sudi:
Jo davno zaduih puno jednog oveka,
A on me ipak ne prokle doveka,
Nit me okolo kudi."
"Hej!" viknu cinik. "Da ga vidim da l' smem?
Od zadivljenosti naprosto mrem
.
I rad sam da me blagoslovi." "Eh, nee moi
Da te blagoslovi, jer - tuno je rei Taj je ovek nem."
Ariel Selp
NEZNABOTVO, im. Vae nepotovanje mog boanstva.

NEZNALICA, im. Osoba koja nije upoznata sa izvesnim oblastima saznanja koje su vama
poznate, i koja zna neto o emu vi, pak, nemate pojma.
NIHILISTA, im. Rus koji porie postojanje bilo ega sem Tolstoja. Voa ove kole je Tolstoj.
NIRVANA, im. U budistikoj religiji, stanje prijatne anihilacije koje se dodeljuje mudrima,
naroito onima koji su dovoljno mudri da ga razumeju.
NISKOG POREKLA, prid. "Podignut" umesto "odgojen" .
NITKOV, im. Osoba najvieg stepena bezvrednosti.
NOJ, im. Velika ptica kojoj je (zbog grehova, nesumnjivo) priroda uskratila zadnji prst koji
mnogi poboni prirodnjaci vide kao upadljiv dokaz boanske primisli. Odsustvo dobrog para krila nije
mu nikakav nedostatak, jer, kao to je domiljato istaknuto noj ne moe da leti.
NOMINOVATI, gl. Odrediti za najteu politiku proveru. Gurnuti ispred sebe osobu pogodnu
da prihvati blato i mrtve make koje baca opozicija.
NOS, im. Najisturenija straa lica. Zbog okolnosti da svi osvajai imaju velike noseve, Getius,
iji spisi potiu iz vremena pre humora, naziva nos organom ruenja. Primeeno je da ovekov nos
nikada nije tako srean kao kada se gura u tua posla; iz ovoga su neki fiziolozi izvukli zakljuak da
nos nema ulo mirisa.
Krasila ga je takva nosina
Da je kao ispred rata
Beala i vikala svetina:
"Odakle nam tol'ka vata
Ui da nam ona uva
Ako pone nos da duva'?"
I zato su advokati
Traili da mu se skrati.
Sudija im ree: "elja vam huda Produetak taj optuen,
Bio kako god premeren,
Premauje okrug ovog suda."
Arpad Singinji
NOTORNOST, im. Slava naeg takmaca u borbi za javna priznanja. Vrsta glasovitosti
najdostupnija prosenima. Pletene lestve koje vode na vodviljsku pozornicu, po kojima se penju i
sputaju aneli.
NOVAC, im. Blagoslov koji nam nije ni od kakve vrednosti sem kad se od njega rastajemo.
Dokaz kullure i paso za otmeno drutvo. Podnoljivo vlasnitvo.
NOVEMBAR. im. Jedanaesta dvanaestina umora.
NOUMENON, im. Ono to postoji, za razliku od onoga to samo izgleda da postoji, i to sc
zove fenomen. Noumenon je neto tee locirati; moe se uhvatiti samo procesom razmiljanja, to je
fenomen. Ipak, otkrie i razotkrivanje noumenona prua iroke mogunosti za ono to Ljuz naziva
"beskrajna raznolikost i uzbuenje filozofske misli". Ura (dakle) za noumenon!

NJ
NJENO, zam. Njegovo.

NJUTONOVSKI, prid. Koji se odnosi na filozofiju kosmosa koju je formulisao Njuton, koji je
otkrio da e jabuka da padne na zemlju, ali nije znao da kae zato. Njegovi naslednici i uenici su
toliko uznapredovali da sada mogu da kau kada e pasti.

O
OBOAVATI, gl. tovati u iekivanju.
OBJAVITI, gl. U knjievnim stvarima, postati centralna taka na kojoj se gradi kritiarska
piramida.
OBRAZOVANJE, im. Ono to mudrima otkriva a glupima skriva njihov nedostatak znanja.
OBUSTAVA VATRE, im. Prekid neprijateljstava. Oruani prekid vatre da bi se iskopali
poginuli.
OCRNJIVATI, gl. Zlonamerno drugome pripisivati grozne poduhvate koje sam ovek nije
imao prilike ni bio u iskuenju da poini.
ODBITI, gl. Uskratiti neto eljeno; na primer ruku stare devojke bogatom i lepom proscu;
vrednu lokaciju monoj firmi od optinskog venika; oprost grehova nepokornom kralju od svetenika,
itd. Odbijanje je gradirano po opadajuoj konanosti na sledei nain: apsolutno odbijanje,
kondicionalno odbijanje, naelno odbijanje, i ensko odbijanje. Neki kazuisti ovo poslednje nazivaju i
prihvatajue odbijanje.
ODBITI, gl. Odgovarajuom ceremonijom proslaviti zrelost nekog nareenja.
Njegov zahtev za vlast zvui ko dan nuan.
Da se ne pokorim, ja sam zato duan.
Ako ikad propis taj valjan izbegnem,
Neka s dunou zajedno ieznem.
lzrafel Braun
ODBRUSITI, gl. Uzvratiti mudrom uvredom. Obiaj naroito rasprostranjen meu gospodom
koja organski ne podnose nasilje, ali imaju urodenu elju za vreanjem. U ratu reima, taktika
severnoamerikog Indijanca.
ODGOVORITI, gl. Dati odgovor, ili na drugi nain dati do znanja da smo svesni da smo
izazvali interesovanje za ono to Herbert Spenser77 naziva "spoljanjim koegzistencijama", kao to je
Satana, "uei kao aba" pored Evinog uha, odgovorio na ubod aneoskog koplja78.
ODGOVORNOST, im. Majka opreza.
Vezir ree: "Moja odgovornost
Stalno mi je na pameti."
Sultan: "Svako to primeti
Jer to ti je jedina sposobnost."
Doram Tejt
ODLUAN, prid. Tvrdoglav u vezi s neim to mi odobravamo.
ODLUITI, gl. Podlei veoj snazi jedne od grupa uticaja.
Ree jedan list kad otpade sa grane:
"Na tlo mislim pasti, tome nema mane."
77
78

Herbert Spenser. (Herbert Spencer, 1820 - 1903), engleski filozof i sociolog, evolucionista.
Videti napomenu za pojam ZNAMENITOST.

Preokrenu ga tad jak zapadni vetar.

"Na istok stremim", ree, "plovim u etar."
Tad istoni vetar uzvrati mu napad. List:
"Mudro menjam smer -sad hitam na zapad."
Onda se rvae uz istovetan trud.
On ree: "Odgaam privremeno svoj sud."
Pa uzneseno, kad vetrova zgasnu dah,
Viknu: "Odluujem - pau na tlo odmah."
"Potuj prve misli,,? To nije pouka.
Nai je sam i nee imati muka.
Kakav god tvoj izbor mogao ispasti,
Ti nad njime nema ba nikakve vlasti.
G. D.
ODMAZDA, im. Kia vatre i katrana koja pada kako na pravedne, tako i na one nepravedne
koji sebi nisu obezbedili skrovite izbacujui pravedne.
ODMORITI SE, gl. Prestati sa dosaivanjem.
ODSTOJANJE, im. Jedina stvar koju su bogatai voljni da dopuste siromanima da nazovu
svojom i zadre.
ODSUTAN, prid. Naroito izloen zubu ogovaranja; omraen; beznadeno u krivu;
prevazien u tuoj ljubavi i panji.
Mukarac je mukarcu samo elo.
Kog briga kakvo nosi lice il' odelo?
Al' ena je ensko telo.
O, duo, nemoj nikad napustit mene.
Seti se starog mudraca opomene:
Odsutne ene su mrtve ene.
Fila Orm
ODSUTNI VLASNIK, im. Osoba sa prihodom koja je bila dovoljno mudra da se ukloni iz
oblasti oporezivanja.
ODVANOST, im. Jedna od najuoljivijih osobina oveka koji se nalazi na sigurnom.
OGLEDALO, im. Staklasta povrina na kojoj se prikazuje kratkotrajna predstava prireena za
ovekovo razoaranje.
Kralj Mandurije imao je arobno ogledalo, u kojem bi svako ko bi u njega pogledao video ne
svoj lik, ve samo kraljev. Jedan dvoranin, koji je dugo bio kraljev miljenik, i koji se, stoga, bio
obogatio vie od bilo kog drugog podanika kraljevstva, rekao je kralju jednog dana: "Dajte mi, molim
vas, vae izvanredno ogledalo da bih i kada nisam u vaem uzvienom prisustvu ipak mogao da odam
poast vaoj vidljivoj senci, klanjajui joj se svakog jutra i veeri, pod pogledom vaeg blagonaklonog
lica, poput kojeg nita drugo na svetu nema sjaj, o, podnevno sunce univerzuma!"
Zadovoljan ovim govorom, kralj je naredio da se ogledalo prenese u palatu dvoranina.
Meutim, kada je nenajavljen otiao tamo, naao je ogledalo u sobi u kojoj nije bilo nieg osim drva za
ogrev. Ogledalo je bilo zatamnjeno prainom i prekriveno pauinom. Ovo ga je toliko naljutilo da je
udario po njemu pesnicom veoma jako, razbivi staklo, i bolno se povredivi. Jo vie razgnevljen
ovom nezgodom, naredio je da dvoranina bace u tamnicu, i da se ogledalo popravi i vrati u njegovu
sopstvenu palatu. Meutim, sad kada bi kralj pogledao u ogledalo, vie ne bi, kao pre, video svoj lik,
ve samo sliku krunisanog magarca, sa zavojem na jednom od stranjih kopita - isto to su pre njega
videli majstori i svi drugi koji su pogledali, ali nisu smeli da kau. Pouen tako pravdi i milosti, kralj je

naredio da se dvoranin pusti na slobodu a ogledalo postavi na naslon prestola. Zatim je dugi niz godina
vladao pravedno i skromno. Kada je jednog dana u snu ispustio duu sedei na prestolu, sav dvor je u
ogledalu video sjajni lik anela, koji je samo ostao do dana dananjeg.
OGOVARATI, gl. Govoriti o nekom oveku onakvom kakvim ga nalazite kada on ne moe
vas da nae.
OKEAN, im. Vodena povrina koja zauzima oko dve treine sveta nainjenog za oveka - koji
nema krge.
OKLOP, im. Odea koju nosi ovek iji je kroja kova.
OLIMPSKI, prid. U vezi sa jednom planinom u Tesaliji, na kojoj su nekada stanovali bogovi,
a koja sada slui kao deponija poutelih novina, praznih pivskih flaa i unakaenih konzervi sardina,
svedoei tako o prisustvu turiste i njegovog apetita.
vrljaju turisti to se cere
Svoja imena po hramu Here,
Gde Zevs olimpski tutnjae davno Svojom glau skrnave ga javno.
Averil Dup
OLOVO, im. Teak sivoplavi metal koji se esto koristi da bi se uravnoteili laki ljubavnici naroito oni koji neoprezno vole tue ene. Olovo je takoe od velike koristi kao protivtea argumentu
takve teine od koje terazije rasprave mogu da pretegnu na pogrenu stranu. Zanimljiva je injenica iz
hemije meunarodnih odnosa da kada dva rodoljublja dou u dodir, dolazi do velikih padavina olova.
O, sveto Olovo! - Svaku zadevicu
Ti presudi ljudsku poto ima dara
pa probije lako tmastu izmaglicu
to prekriva polje polemikog jara.
I uz temeljitu, ustru, ravnu, laku
Preciznost sudbinsku nade nepriznatu
Al' ivotnu taku. Presudu ti svaku
Potvrde lekari pa svri debatu.
Korisni metalu! - Da tebe nije, uj,
Jedan hismo drugom ui poupali:
Al' kad zaujemo taj tvoj pelinji zuj,
Mi, ko Mulenberg79 , "ne bismo ostali" .
A kad lakonogi pobegnu ko tetke,
avo od mrtvaca pravi nove metke.
OLTAR, im. Mesto na kojem su nekada svetenici odmotavali creva rtvovanog stvora u cilju
proricanja budunosti, i kuvali njegovo meso za bogove. Ova re se danas retka koristi, osim u vezi sa
rtvovanjem slobode i mira od jedne muke i jedne enske budale.
Stali su njih dvoje pred oltar i rekli:
"Donesmo vatru u kojoj smo se pekli."
Uzalud vam rtva! - jer Bog nee na dar
Ponuenog plama taj neastivi ar.
M. P. Noput
OPASNOST, im.
Okrutna zverka, koju, dok spava,
ovek prezire i zaikava,
Ali preplaen do neba skoi
im ona sneno otvori oi.
Ambat Dilejso
79

Frederik Mulenberg (Frederic Muhlenberg, 1750 - 1801), anglikanski svetenik i dravnik. Prvi predsedavajui Predstavnikog
doma Kongresa SAD.

OPERA, im. Komad koji predstavlja ivot u drugom svetu, iji stanovnici nemaju mo
govora, ve samo pevanja, nemaju pokrete, ve samo gestove, i nemaju dranje, ve stavove. Svaka
gluma je simulacija, a glagol simulacija izveden je od imenice simia, to znai majmun; u operi,
meutim, glumci za svoj uzor uzimaju Simia audibilis (ili Pitecanthropos stentor80) - majmuna koji
zavija.
OPOMENA im. Blagi prekor, na primer kasapskim noem. Prijateljsko upozorenje.
Dua mu je putem opomena
U veno prokletstvo otpremljena.
Dudibras
OPOZICIJA im. U politici, partija koja spreava da vlada pomahnita tako to joj ne
dozvoljava da bilo ta preduzme.
Kralj Gargarua, koji je boravio u inostranstvu da bi izuio nauku vladanja, postavio je stotinu svojih
najdebljih podanika za lanove parlamenta iji je zadatak bio da donese zakone o prikupljanju poreza.
etrdesetoricu od njih je odredio za opozicionu partiju, i naredio svom premijeru da im paljivo
objasni njihovu dunost protivljenja svakom kraljevskom predlogu. Uprkos tome, prvi zakon podnesen
na raspravu prihvaen je jednoglasno. Veoma nezadovoljan, kralj je stavio veto na taj zakon, i
obavestio opoziciju da e im, ako opet urade neto slino, svima odsei glave zbog tvrdoglavosti. Sva
etrdesetorica su na licu mesta izvrili samoubistvo, rasporivi sebi stomake.
"ta emo sada da radimo?" upitao je kralj. "Liberalne institucije ne mogu da funkcioniu bez
opozicione partije."
"Svetlosti Vaseljene", uzvratio je premijer, "tano je da ovi psi tame vie nemaju svoje
kredencijale, ali nije jo sve izgubljeno. Prepustite sve ovom bednom crvu."
Premijer je dao da se tela opozicije njegovog velianstva balsamuju i napune slamom, i zatim
vrate na svoja mesta u parlamentu, i za ista zakucaju. Bilo bi etrdeset glasova zabeleenih protiv
svakog zakona, i nacija je cvetala. Ali, jednog dana, zakon o uvodenju poreza na mike bee poraen lanovi vladajue stranke nisu bili prikucani za svoja sedita! Ovo je toliko naljutilo kralja da je
pogubio premijera, i raspustio parlament artiljerijskom baterijom. Tako je vladavina naroda, i za narod,
nestala iz Gargarua.
OPSEDNUT, prid. Nastanjen zlim duhom, kao svinje iz Gadare81 i drugi kritiari.
Opsednutost je nekada bila mnogo ea pojava nego danas. Arast pria o nekom seljaku koga su svaki
dan u nedelji opsedali razliiti demoni, a nedeljom ak dva. esto ih je mogue bilo videti kako hodaju
u njegovoj senci, kada bi je imao, ali ih je na kraju oterao seoski belenik, sveti ovek; meutim, odveli
su i seljaka sa sobom, jer je potpuno nestao. Demon koga je iz neke ene izbacio nadbiskup iz Remsa
beao je kroz ulice,
progonjen od stotine ljudi, sve dok nije stigao do polja, gde se, skokom viim od crkvenog tornja,
sakrio u jcdnoj ptici. Jedan kapelan u Kromvelovoj armiji isterao je demona iz opsednutog vojnika tako
to ga je bacio u vodu, posle ega je demon isplivao na povrinu. Vojnik, na alost, nije.
OPSERVATORIJA, im. Mesto gde astronomi smelim pretpostavkama razbijaju nagaanja
svojih prethodnika.
OPTIMISTA, im. Zastupnik doktrine da je crno belo.
Jedan pesimista se obratio Bogu za olakanje.
"Aha", ree Bog, "eli da ti povratim nadu i
vedrinu."
"Ne", odgovori molilac, "elim da stvori neto
to bi opravdalo posedovanje tih osobina."
"Ve sam zavrio sa stvaranjem sveta", ree Bog,
"ali si ti neto prevideo. Smrtnost optimiste, naime."

80

Simia audibilis (lat.) - ujni majmun. Pitecanthropos stentor (lat.) - glasni ovekoliki majmun.
Gadara, drevni grad grkog porekla u Trans-Jordaniji, na junom kraju Galilejskog mora. Dolazei u zemlju geresinsku, Isus je
sreo dvojcu ljudi opsednutih demonima. Demoni su, kada ih je Hrist isterao, zamolili da ih udomi u krdu svinja koje je paslo na
oblinjoj livadi. Hrist to i uini, i svinje se trkom dadoe u more, i tamo se udavie. Njihovi uvari su ovo udo posvuda
razglasili. (Jevanelje po Mateji 8: 28-34.)
81

OPTIMIZAM, im. Doktrina ili verovanje da je sve lepo, ukljuujui i ono to je runo, sve
dobro, naroito ono to je loe, i sve ispravno to je pogreno. Najgorljivije je zastupaju upravo oni koji
su najvie navikli da nesrenim sluajem dospevaju u
teke okolnosti, a najuverljivije se izlae uz facijalni gr koji imitira osmeh. Poto je to slepa vera, nije
podlona svetlu dokaza - to je intelektualni poremeaj, za koji je jedini lek smrt. Nasledan je, ali
sreom nije zarazan.
OPTUITI, gl. Ustvrditi da je neko drugi kriv ili bezvredan, najee kao opravdanje nas
samih to smo se o njega ogreili.
OPUNOMOENI, prid. Koji ima punomoje. Opunomoeni poslanik je diplomata koji
raspolae apsolutnom slobodom, pod uslovom da je nikada ne koristi.
OREOL, im. U pravom znaenju, svetlei prsten koji okruuje neko nebesko telo, ali se
neretko mea sa aureolom ili nimbusom, donekle slinim fenomenom koji kao eir nose aneli i sveci.
Oreol je isto optika iluzija, posledica vlanosti vazduha, kao na
primer duga; aureola se, meutim, dodeljuje kao znak izuzetne svetosti, isto kao i biskupska mitra ili
papina tiara. Na slici Isusovog roenja koju je naslikao edkin, uveni umetnik iz Pete, ne samo da
Devica i Dete imaju aureole, ve je i magarac koji
jede seno iz svetih jasli na slian nain ukraen. U njegovu venu slavu mora se istai da ovu
neuobiajenu poast podnosi sa istinskom svetakom gracioznou.
ORTOGRAFIJA im. Nauka pisanja po oku, a ne po sluhu. Gorljivo, ali neprosvetljeno,
zastupaju je brojni bivi i potencijalni pacijenti azila za umobolne. Od oserovog vremena morali su
po nekoliko pitanja da popuste, ali nisu nita manje uljivi u odbrani onih kod kojih tek treba
popustiti.
OSIGURANJE, im. Domiljata savremena igra u kojoj je igrau doputeno da uiva u
prijatnom ubedenju da pobeuje oveka koji dri banku.
AGENT OSIGURANJA: Dragi gospodine, ovo je lepa kua. Dozvolite mi da je osiguram.
KUEVLASNIK: Drage volje. Molim vas, podesite godinju premiju tako nisko da, kada dode
vreme kada e moja kua, prema vaim tablicama, verovatno biti unitena u poaru, ukupna suma koju
sam vam isplatio bude znatno nia od nominalne vrednosti polise.
AGENT OSIGURANJA: O, bogo moj - to ne mogu da uradim. Moramo tako da podesimo
premiju da vi platite vie.
KUEVLASNIK: Kako, onda, to mogu sebi da dopustim?
AGENT OSIGURANJA: Pa, vaa kua moe da iz gori u bilo kom trenutku. Eto, na primer,
Smitova kua KUEVLASNIK: Potedite me - s druge strane, setimo se, na primer, Braunove kue,
Dounsove kue, Robinsonove kue AGENT OSIGURANJA: Potedite vi mene!
KUEVLASNIK: Da vidimo da li se razumemo. Vi hoete da ja vama platim pod
pretpostavkom da e se mojoj kui neto desiti pre vremena koje ste vi predvideli za taj dogaaj.
Drugim reima, vi oekujete od mene da se kladim da moja kua nee trajati onoliko dugo koliko vi
kaete da verovatno hoe.
AGENT OSIGURANJA: Ali, ako vaa kua izgori bez osiguranja, to e biti potpuni gubitak.
KUEVLASNIK: Molim lepo, prema vaim sopstvenim tablicama utedeu, kada mi kua
izgori, sve premije koje bih vam inae platio, koje sve zajedno iznose vie od vrednosti polise koju bih
njima kupio. Ali pretpostavimo da kua, neosigurana, izgori pre vremena koje predviaju vae tablice.
Ako ja to ne mogu sebi da dozvolim, kako biste mogli vi da kua jeste osigurana?
AGENT OSIGURANJA: O, mi bismo to nadoknadili od naih srenijih poduhvata sa drugim
klijentima. Oni, bukvalno, pokrivaju va gubitak.
KUEVLASNIK: A zar onda nije tano da ja, bukvalno, pokrivam njihove gubitke? Zar nije
podjednako verovatno da e njihove kue izgoreti, i da e moja kua izgoreti, pre nego to vam se
isplati novac koji vi morate da isplatite klijentu? Stvari stoje ovako: vi oekujete da uzmete vie novca
od svojih klijenata nego to morate da im isplatite, zar ne?
AGENT OSIGURANJA: Svakako, jer da nije tako -

KUEVLASNIK: Ne bih vam poverio svoj novac. Dobro, dakle. Ako je izvesno, za ceo skup
vaih klijenata, da e izgubiti novac sa vama, onda je, za jednog od njih, verovatno da hoe, od ovih
pojedinanih verovatnoa stvara se ukupna izvesnost.
AGENT OSIGURANJA: To ne mogu porei, ali pogledajte brojeve u ovom pamfl KUEVLASNIK: Boe me sauvaj!
AGENT OSIGURANJA: Govorite o tome da moete da utedite premije koje biste inae
isplatili meni. Zar nije verovatnije da ete ih proerdati? Mi vam nudimo podsticaj za tednju.
KUEVLASNIK: Spremnost A da uzme novac od B nije osobina samo osiguravajuih
drutava, ali zasluili ste moje potovanje kao dobrotvorna institucija. Blagoizvolite primiti izraz tog
potovanja od jednog zahvalnog objekta milosra.
OSLOBOENOST, im. Izuzee od vlasti autoriteta u bednih pola tuceta sluajeva od
beskrajnog mnotva metoda represije. Politiko stanje na uivanje kojeg svaka nacija zamilja da ima
monopol. Sloboda. Razlika izmeu osloboenosti i slobode nije tano poznata; prirodnjaci nisu nikada
uspeli da nau ivi primerak ni jedne ni druge.
Bolni povik Slobode zabruja
U Kouka82 samrtni as.
I zaista, kad besni oluja,
Sluam kako nosi njen glas.
Krikne kad god monarsi se sretnu,
Il' skuptine neko telo,
Da okove na noge joj metnu
I odzvone joj opelo.
Suvereni narod kada glasa
A ne ume ni da pie,
Od tog smrada kunog nigde spasa,
Pa Sloboda suze brie.
A svi koji su od one fele
to haraju il' vladaju
Izme sebe rajske bate dele
A Pakao njojzi daju.
Bleri O'Geri
OSTATI, gl.
On zaveta sve svoje imanje
Pa zauvek usni kraj ognjita
Mrmljajui: "Bar tei me znanje
Da ostae mi ime neukaljano."
Al' ije je kad je na grob napisano?
Jer mrtvima ne ostaje nita.
Dureng Gopel Arn
OSTAVTINA, im. Poklon od nekog ko je odluio da se izgubi iz ove doline plaa.
OSVETA, im. Prirodni kamen temeljac na kojem je podignut hram pravde.
OTKROVENJE, im. uvena knjiga u kojoj je sv. Jovan Evanelista 83sakrio sve to je znao.
Otkrovenja su delo komentatora, koji ne znaju nita.
OTKUP, im. Kupovina neega to niti pripada prodavcu, niti moe pripadati kupcu.
Najneisplativija investicija.

82

Tadeu Kouko (Tadeusz Andrzej Bonawentura Kosciuzko); (1746 - 1817), poljski patriota, general u amerikom ratu za
nezavisnost. Da bi spasao Poljsku, podigao je 1794. ustanak protiv Rusije, ali je u bici kod Mazjejovica poraen. Parafraza
stihova Tomasa Kembela (Thomas Campbell, 1777 - 1844) iz pesme "Zadovoljstva nade"; "Nada, na neko vreme, oprosti se od
sveta / I Sloboda kriknu - kad Kouko pade!"..
83
Jovan Evanelista, od anela primio otkrovenje, koje je poslednja knjiga u Bibliji, pod naslovom "Otkrovenje Jovanovo".

OVACIJA, im. U starom Rimu, definitivna formalna proslava u ast nekoga ko je bio od
velike tete za neprijatelje nacije. Mali "trijumf". Usavremenom engleskom ova se re pogreno koristi
za oznaavanje svakog neorganizovanog, spontanog izraavanja javnog potovanja oveku koji je u
tom trenutku i na tom mestu popularan.
"Doiveo sam ovacije!" glumca uh.
Svakom ko ga zna teko je da poveruje
Da bi se on dopao ikom ko poseduje
Bilo kakav sluh.
Latinski renik nam daje
Objanjenje te bajkolike prie.
Ovacija od rei ovum potie.
A ovum znai jaje.
Dadli Spink

P
PALATA, im. Lepa i skupa rezidencija, naroito neke visoke linosti. Rezidencija visoke
linosti hrianske crkve zove se palata; rezidencija osnivaa njegove vere zvala se polje, ili livada. To
se zove napredak.
PANDEMONIJUM, im. Bukvalno, Mesto Svih avola. Veina ih je sada prebegla u politiku i
finansije, i ovo mesto sada kao salu za predavanja koristi ujni Reformator. Kada ih njegov glas
uznemiri, odjeci nekadanjih stanovnika odgovaraju mu na nain koji veoma prija njegovom ponosu.
PANTEIZAM, im. Doktrina prema kojoj je sve Bog, koja je u suprotnosti sa doktrinom da je
Bog sve.
PANTOMIMA, im. Komad u kojem se radnja odvija bez nasilja nad jezikom. Najmanje
neprijatan oblik dramske radnje.
PAPUI, im. ovek ija je pervertirana ljubav zalutala na njegovu sopstvenu enu.
PARNICA, im. Maina; u nju uete kao svinja, a izaete kao kobasica.
PARNIAR, im. Osoba koja e dozvoliti da je oderu do koe u nadi da e uspeti da sauva
svoje kosti.
PASO, im. Dokument koji se izdajiki izdaje putnicima da bi ih se oznailo kao strance, i
tako izdvojilo za naroito maltretiranje i poniavanje.
PATNJA, im. Bolest koja se dobija izlaganjem bogatstvu prijatelja.
PEDIGRE, im. Poznati deo puta od pretka koji je iveo na drvetu i imao riblji mehur do
gradskog itelja koji ima cigaru.
PERIPATETINI, prid. Koji eta unaokolo. Koji se odnosi na filozofiju Aristotela, oveka
koji se, da bi izbegao prigovore uenika, etao okolo dok je izlagao svoje miljenje. Inae, to bee
nepotrebna mera opreza - oni o svemu tome nisu znali nita vie od njega.
PERO, im. Sprava za muenje koja potie od guske, a kojom obino rukuje magarac. U ovoj
upotrebi, pero je sada zastarelo, ali njegovim naslednikom, elinim perom, rukuje ista veita Spodoba.
PERORACIJA, im. Eksplozija retorske rakete. Zaslepljuje, ali za posmatraa koji ima
pogrenu vrstu nosa njena najistaknutija osobina je smrad nekoliko vrsta praaka iskorienih za njeno
spravljanje.

PESIMIZAM, im. Filozofija koju posmatrau nameu obeshrabrujue prevlaujui broj

optimista, njihovo strailo Nada i njihov neprilini osmeh.
PIGMEJ84, im. lan plemena veoma malih ljudi koje su drevni putnici nalazili posvuda, a
savremeni putnici samo u centralnoj Africi.
PIRATSTVO, im. Trgovina bez oblandi, ba kao to ju je Bog stvorio.
PIRHONIZAM, im. Drevna filozofija koja je dobila ime po svom tvorcu. Sastojala se u
potpunom neverovanju u sve sem Pirhonizma. To su dodali njeni savremeni sledbenici.
PISKARALO, im. Profesionalni pisac iji se pogledi ne slau sa vaim.
PITA, im. Prethodnica kosca ije je ime Loe Varenje.
Ostaci su veoma voleli hladnu pitu. - Veleasni
Dr Mukalo, u pogrebnom govoru jednom britanskom plemiu.
Hladna pita je neoprostivo
I gnusno ameriko jestivo.
Umalo me ubila ta pita nije
Tako daleko od drage Britanije.
Natpis na nadgrobnom spomeniku
jednog britanskog plemia u Kalamazuu.
PITAK, prid. Koji se moe piti. Za vodu se kae da je pitka; neki ak tvrde i da je ona nae
prirodno pie, mada je i oni nalaze podnoljivom samo pri napadima neizleive bolesti zvane e, za
koju je ona lek. Niemu drugom nije u svim vremenima i svim zemljama, osim onih
najnecivilizovanijih, posveeno toliko mar1jivosti i domiljatosti kao nalaenju zamene za vodu.
Tvrditi da ovo opte gaenje prema toj tekuini nema osnova u instinktu rase za odranjem bilo bi
nenauno - a bez nauke bili bismo isto to i zmije i abe.
PLAGIJAT, im. Knjievna podudarnost koja se sastoji od nepriline prethodnosti i asnog
sleda.
PLAGIRATI, gl. Prisvojiti misao ili stil nekog pisca koga nikada, ikada niste itali.
PLANIRATI, gl. Sekirati se oko najboljeg metoda za ostvarivanje nekog sluajnog ishoda.
PLATONSKI, prid. Koji se odnosi na Sokratovu filozofiju. Platonska ljubav je ime koje
budale daju vezi izmeu nesposobnosti i hladnoe.
PLEBEJAC, im. Stari Rimljanin koji je u krv svoje zemlje umoio samo ruke, za razliku od
patricija, koji je predstavljao zasieni rastvor.
PLEBISCIT, im. Optenarodno glasanje da bi se utvrdila volja vladara.
PLEMI, im. Dar prirode mladim amerikim devojkama koje ele da navuku drutveno
priznanje i trpe ivot na visokoj nozi.
PLEONAZAM, im. Armija rei koja prati kaplara misli.
PLUG, im. Alatka koja plae za rukama naviklim na pero.
PLJAKA GROBOVA, im. Onaj ko potkrada crve. ovek koji mlade lekare opskrbljuje
onim ime stari lekari opskrbljuju pogrebnike. Hijena.
"Jedne noi", doktor ree, "u gluvi as,
84

Pigmeji su, po grkoj mitologiji, narod patuljaka koji ivi na junim obalama Okeana. Svake jeseni jata dralova donose im
borbe i smrt. U drevnim vremenima, pominju ih i juno od Egipta, u Trakiji i u Indiji. Herakle se borio s Pigmejima.

Ja i moji drugari, etvorica nas,

Na skromnom, zabaenom groblju stajasmo,
U seni zida, gde svaki zamire glas.
ekajui Mesec da za oblak zae,
Hijenu spazismo gde sve humak nae,
I du ivice groba kopajui,
Lati se bezone leinarske krae.
okirani groznim inom krvopije,
Iskoismo svi mi iz svoje busije,
Pa svaki svojom lopatom il' krampom
Okonasmo ivot proklete betije."
Betel K. Dhouns
POBONOST, im. Potovanje Vrhovnog Bia, zasnovano na uverenju da je ono slino
oveku.
Zahvaljujui epistolama i propovednicima,
Prase zamilja Boga svih svinja s rilom i papcima85.
Dudibras
POBUNJENIK, im. Zagovornik novog oblika loe uprave koji nije uspeo da ga uspostavi.
PODSMEH, im. Rei koje treba da pokau da je osoba na koju se odnose liena onog
dostojanstva karaktera koje poseduje osoba koja te rei izgovara. Podsmeh moe biti grafiki,
mimetiki ili isto podsmeljiv. Kae se da ga je aftsberi86 proglasio za test istinitosti - to je izjava
vredna podsmeha, jer su mnoge utogljene neistine preivele vekove podsmeha a da se rairenost
verovanja u njih nije nimalo smanjila. ta je, na primer, pretrpelo vie podsmeha od doktrine
Potovanja Deteta?
PODVEZICA, im. Elastina traka koja spreava enu da izade iz arapa i opustoi zemlju.
POEZIJA, im. Vrsta izraavanja koja se najee sree u Zemlji s one strane asopisa.
POGREB, im. Ceremonija kojom izraavamo svoje potovanje prema pokojniku tako to
pomaemo pogrebniku da se obogati, i pojaavamo svoj bol trokovima koji produbljuju nae uzdahe i
udvostruuju nae suze.
Divljak umre - konja rtvovati treba
Da na onom svetu bude dobar lovac.
Neko na premine - mi bacamo novac
Da ga dua mrtvog lovi sve do neba.
Deks Uopli
POHARATI, gl. Uzeti neto tue bez potivanja pristojne i uobiajene uzdrljivosti pri krai.
Izvriti promenu vlasnitva uz otvoreno sauestvovanje limene muzike. Oteti od osobe A bogatstvo
osobe B, ostavljajui osobu C da kuka zbog proputene prilike.
POHVALA, im. Priznanje koje odajemo dostignuima koja na naa lie, ali im ipak nisu
ravna.
POKAJANJE, im. Verni pratilac i sledbenik Kazne. Obino se ispoljava u stepenu
reformisanosti koji nije nespojiv sa daljim greenjem.

85

Ovo je parafraza jedne antiantropomorfistike misli Ksenofana (570 - 480. pre n. e.), grkog filozofa i pesnika, osnivaa elejske
kole: "Da volovi ili konji ili lavovi imaju ruke, i da mogu kao ljudi rukama slikati i dela izraivati - konji bi slikali oblike
bogova sline konjima, a volovi volovima, i oblikovali bi tela takva oblika kakav bi upravo svaki od njih imao."
86
aftsberi (Anthony Ashley Cooper, 7th Earl of Shaftsbery), (1801 - 1885), engleski filantrop.

POKER, im. Igra za koju se kae da se igra kartama, u neku svrhu nepoznatu vaem
leksikografu.
POKOLENJA, BUDUA, im. albeni sud koji ponitava presudu savremenika nekog
popularnog pisca. Tuitelj je obino njegov opskurni takmac.
POKORAN, prid. Koji trpi ili oekuje neku kaznu.
POLEMIKA, im. Bitka u kojoj pljuvaka ili mastilo zamenjuju tetno topovsko ule i neutivi
bajonet.
POLICIJA, im. Oruane snage za zatitu i uestvovanje.
POLIGAMIJA, im. Kua pokajanja, ili kapela pokajnica, u kojoj ima nekoliko stolica za
kajanje, za razliku od monogamije, u kojoj ima samo jedna.
POLITIAR, im. Jegulja u prvobitnom blatu na kojem je izgraena struktura naeg drutva.
Kada se promekolji, on od mrdanja svog repa pomisli da se trese zgrada. U poreenju sa dravnikom,
u loijem je poloaju, jer je iv.
POLITIKA, im. Konflikt interesa koji se preruava u sukob principa. Voenje javnih poslova
u linu korist.
POLOVINA, im. Jedan od dva jednaka dela na koje se neka stvar moe podeliti, ili smatrati za
podeljenu. U etrnaestom veku meu teolozima i filozofima vodila se una rasprava oko toga da li
Sveznanje moe neku stvar podeliti na tri polovine; poboni otac Aldrovin molio se u ruanskoj
katedrali, traei od Boga da na neki jasan i nedvosmislen nain pokae da je ovo mogue, a naroito
(ako mu je po volji) koristei za to telo onog tvrdoglavog nevernika Manucija Prokina, koji je tvrdio
suprotno. Prokin je, meutim, bio poteen, i umro je od ujeda zvearke.
POMAST, im. Nauljenje ili zamaivanje. Ritual poslednje pomasti sastoji se od toga to
biskup dodiruje uljem nekoliko delova tela osobe koja se bavi umiranjem. Marberi pria kako je nekom
prilikom, poto je ovaj ritual obavljen na izvesnom veoma zloestom britanskom plemiu, otkriveno da
ulje nije bilo posveeno na odgovarajui nain, a da se drugo nije moglo nai. Kada su ga o tome
obavestili, bolesnik je ljutito rekao: "Onda, nek budem proklet ako umrem!" - "Sine moj," uzvrati
svetenik, "toga se i bojimo."
POMAZANJE, im. Nauljivanje kralja ili drugog funkcionera koji je ve ionako dovoljno
klizav.
Kao to su kraljevi od svetenstva pomazani,
Tako su i prasci to narod vode podmazani.
Dudibras
POMILOVATI, gl. Oprostiti nekom kaznu i vratiti ga u zloinaki ivot. Zavodljivosti zloina
dodati iskuenje nezahvalnosti.
PONAANJE, im. Vladanje odreeno ne principima ve vaspitanjem. Ova re je, izgleda,
malo slobodnije upotrebljena u prevodu sledeih stihova iz 'Dies Ira', iz pera dr Damraka Holoboma:
Recordare, Jesu pie,
Quod sum causa tua via.
Ne me perdas ilia die.87
O, ne zaboravi, presveti Isuse,
Ko te posla na put bez vraanja.
Ruke moje tad zamislile nisu se,
Da prosti, zbog takvog ponaanja.
87

"Ne zaboravi, sveti Isuse / Da ja bejah uzrok tvoga puta muka. / Nemoj me odbaciti toga dana." Poetni stihovi crkvene pesme
za slubu boiju koji se pripisuju Tomi Daelanu, ueniku Franje Asikog. Ovo je 1275. sekvenca (naziv za ovu vrstu crkvene
pesme); neobino realistino prikazuje Strani sud. Ovaj je tekst esto uglazbljivan - na primer Mocart, Verdi, Berlioz.

PONEDELJAK, im. U hrianskim zemljama, dan posle bezbol utakmice.

PONIZNOST, im. Pristojno i uobiajeno stanje duha u prisustvu bogatstva ili moi. Naroito
prigodno radniku kada se obraa svom poslodavcu.
POPULISTA, im. Fosilni rodoljub ranog poljoprivrednog perioda, koji se nalazi u starom
crvenom vapnencu ispod Kanzasa; odlikovao se neobinom veliinom uiju, zbog ega neki prirodnjaci
tvrde da je mogao da leti, iako su profesori Mors i Vitni, nezavisno jedan od drugog, lukavo istakli da
bi, da je uistinu tako bilo, on otiao nekud drugde. U slikovitom govoru tog perioda, od kojeg je
poneto doprlo i do nas, nazivan je "problem sa Kanzasom".
POSAVETOVATI SE, gl. Potraiti odobravanje drugog za ve donetu odluku.
POSED, im. Vlasnitvo, na primer pojedinano vlasnitvo nad zemljom. Smatra se da su neka
indijanska plemena sada dovoljno civilizovana da bi njihovi lanovi mogli da pojedinano poseduju
zemlju koju su do sada imali u plemenskom posedu, te nisu mogli da je prodaju za viski od krompira i
staklene perlice.
Jadnom Indijancu - nejak mu um u prolosti
Smrt vidi, a Pakao i grob u budunosti88
Kog da ostane ne mole tedljivi doljaci
Jer svaki na njegov bedni posed oko baci,
Koga zavodljiva lukavost kroz nematinu
Navodi da drugde preseli svoju batinu,
Hlade najzad njegovu neugaenu vatru,
A njegovog besmrtnog crva konano satru
"Privatnim posedom" (fraza zvui ba arobno),
I za svoj novi posed usidren je zagrobno.
POSLEDICA, im. Drugi od dva fenomena do kojih uvek dolazi zajedno, i istim redom. Za
prvi, Uzrok, kae se da dovodi do ovog drugog - to nije nita loginije nego da neko ko nikada nije
video psa osim kako tri za zecom izjavi kako je zec uzrok psa.
POSLOVICA, im. Oiena mudrost za one sa slabim zubima.
POSTOJANJE, im.
Kratkotrajan, straan i fantastian san,
Gde nieg nema a sve ini nam se ipak.
Kad sobni drug Smrt na elo nam spusti dlan,
Probudimo se mi povikavi: "E, ipak!"89
POSVUDANJOST, im. Dar ili mo prisutnosti na svim mestima u jednom trenutku, ali ne i
na svim mestima u svakom trenutku, jer je to sveprisutnost, to je atribut samo Boga i svetleeg etera.
Ova vana razlika izmeu posvudanjosti i sveprisutnosti nije bila jasna srednjovekovnoj Crkvi, i
mnogo je krvi zbog toga proliveno. Izvesni Luteranci koji su propovedali posvudanjost Hristovog tela
bili su poznati kao ubikvitarijanci. Zbog ove greke sigurno su doveka prokleti, jer Hristovo telo je
prisutno samo u priesti, mada se ta ceremonija moe vriti na vie mesta istovremeno. U novije vreme,
posvudanjost nije uvek bila dobro shvaena, to vidimo i na primeru ser Bojla Roa, koji je tvrdio da
ovek ne moe biti na dva mesta istovremeno, osim ako nije ptica.
POTOVANJE, im. Duhovni stav oveka prema nekom bogu i psa prema oveku.

88

Parafraza stihova iz "Eseja o oveku" Aleksandra Poupa (Alexander Pope, 1688 - 1744): "Gle, jadnog Indijanca! iji neuki um /
Vidi boga u oblacima ili ga uje u vetru; / njegov duh gorda nauka nije nauila da luta / Kroz Sunev sistem ili do Mlenog
puta."
89
Mogua parafraza stihova Roberta Brauninga (Robert Browning, 1812 - 1889) iz pesme "Uskrs": "Konano se budimo iz ivota
/ Tog bezumnog sna / Koji sad smatramo za javu."

POTOP, im. Zanimljiv prvi pokuaj krtenja, u kojem su sa sveta sprani svi grehovi (a i svi
grenici).
POUZDANIK, POUZDANICA, im. Neko kome je osoba A ispriala tajne osobe B, koje je
njoj ispriala osoba C.
POVERILAC, im. Pripadnik divljakog plemena koje ivi iza Finansijskih movara i seje
strah svojim pustoeim upadima.
POVRAAJ, im. Osnivanje ili darivanje univerziteta i javnih biblioteka poklonima ili u
ostavtini.
POZADINA, im. U amerikim vojnim stvarima, onaj nebranjeni deo armije koji je najblii
Kongresu.
POZITIVIZAM, im. Filozofija koja porie nae znanje Stvarnog i potvruje nae
nepoznavanje Prividnog. Najdui njen predstavnik je Kont90, najiri Mil91, a najdeblji Spenser.
POZNANIK, im. Osoba koju poznajemo dovoljno dobro da od nje pozajmljujemo, ali ne
toliko dobro da bismo mi njoj pozajmljivali. Na stepen poznavanja ove osobe kree se od "jedva" kada
je ta osoba siromana ili nepoznata, do "intimno" kada je osoba bogata ili uvena.
PRAVDA, im. Roba koju, u manje ili vie oteenom stanju, Drava prodaje graanima, kao
nagradu za njihovu odanost, njihove poreze i njihovu linu slubu.
PRAVINOST, im. vrsta vrlina koja se nekada mogla nai meu Pantidudlima, koji su
nastanjivali donji deo poluostrva Ok. Misionari koji su se odatle vratili nainili su nekoliko bledunjavih
pokuaja da je opet uvedu u izvestan broj evropskih zemalja, ali izgleda da je nisu na pravi nain
obrazloili. Primer ovakvog krivog obrazloenja nalazimo kod pobonog biskupa Raulija, iz ije jedine
sauvane propovedi citiramo karakteristian odlomak:
"Pravinost se ne sastoji samo od pobonog raspoloenja, pa ak ni samo od izvrenja verskih
obaveza i potivanja zakona. Nije dovoljno da ovek bude poboan i pravedan: mora se starati da i
drugi budu u istom takvom stanju; a prinuda je odgovarajue sredstvo za ovaj cilj. Jer, koliko moja
nepravinost moe drugome naneti zlo, tako i njegova nepravinost moe nauditi nekom treem, to je
isto toliko moja dunost da spreim koliko i da preduhitrim sopstveno nedelo. Zato, ako elim da
budem pravian, obavezan sam da obuzdam blinjega svoga, i silom ako je neophodno, u svim onim
tetnim radnjama od kojih se ja uzdravam, zahvaljujui boljoj prirodi i pomoi nebeskoj."
PRAVNIK, im. Osoba veta u zaobilaenju zakona.
PRAVO, im. Legitimni autoritet da se bude, radi ili ima; na primer, pravo da se bude kralj,
pravo da se prevari svoj blinji, pravo da se imaju boginje, itd. Za prvo od ovih prava se nekada
verovalo da potie i direktno od Boje volje; i na tu tvrdnju jo ponekad nailazimo in partibus
infidelium92, van granica prosvetljene Demokratije; kao i u sledeim dobro poznatim stihovima ser
Abednega Blinka:
Po kom pravu, onda, vladari dre vlast?
Od kog im doyvola za gospodstvo i ast?
Ko mula, bez sumnje, tvrdoglav bi bio
Ko bi, protiv Boga, zauzeo presto,
Nezvan, makar na as, ili seo io
I razmetljiv na Predsednikovo mesto.
Sve to biva, biva po boanskoj Volji;
Sve to jeste, jeste po boanskom Pravu.
udno bi bilo kad Njegov Plan ni golji
Naudio ne bi, ni nitkovu glavu
90

Ogist Kont (Isidore/ Auguste/ Marie Francois/ Comte, 1798 - 1857), francuski matematiar i filozof, osniva pozitivizma.
Don Stjuart Mil (John Stuart Mill, 1806 - 1873), engleski ekonomista, filozof i politiki teoretiar.
92
In partibus infedelium (lat.) - u nevernikim krajevima.
91

Skinuo. Tada bi bio na Neimar

(Bez uvrede, molim) kriv za teak nemar.
PREADAMIANIN, im. Pripadnik eksperimentalne, i, izgleda, nezadovoljavajue rase koja
je prethodila Stvaranju, i ivela pod uslovima koje nije lako zamisliti. Melzijus veruje da su oni
nastanjivali "Prazninu" i po obliku bili izmeu riba i ptica. Malo se o njima zna, osim da su Kainu dali
enu i teolozima predmet rasprave.
PREBROJAVANJE, im. U amerikoj politici, jo jedno bacanje kockica, dodeljeno onom
igrau protiv koga su nametene.
PREDANJE, im. Znanje, naroito one vrste koja ne potie od redovnog uenja ve od itanja
okultnih knjiga ili od prirode. Ova druga vrsta se obino naziva folklornim znanjem, i obuhvata
narodne mitove i praznoverice. U Bering-Guldovoj knjizi Zanimljivi mitovi srednjeg veka izvori nekih
od ovih mitova, koji se javljaju kod raznih naroda, istraeni su sve do samih poetaka u najdrevnijoj
prolosti. Meu njima su i prie "Tedi, ubica dinova", "Uspavani Don arp Vilijams", "Crvenkapa i
eerni trust", "Lepotica i Brizbejn", "Sedmorica optinara iz Efesa", "Rip van Ferbenks", itd. Pria
koju Gete tako toplo pripoveda pod naslovom "Zli kralj patuljak" bila je poznata u Grkoj pre dve
hiljade godina kao "Demos i prvobitna industrija". Jedna od najpoznatijih i najrairenijih meu ovim
priama jeste i arabljanski mit "Ali Baba i etrdeset Rokfelera".93
PREDAVA, im. ovek koji see u va dep, trubi u vae uvo i veruje u vae strpljenje.
PREDAH, im. Obustava neprijateljstava prema osuenom ubici da bi se izvrnoj vlasti dala
mogunost da utvrdi da ubistvo moda nije poinio javni tuilac. Bilo kakav prekid u trajanju nekog
neprijatnog iekivanja.
PREDESTINACIJA, im. Doktrina prema kojoj se sve stvari deavaju po nekom programu. Ne
treba je meati sa doktrinom predodreenja, koja tvrdi da su sve stvari programirane, ali ne potvruje
njihovo deavanje, jer je to samo implikacija izvuena iz drugih doktrina. Ova razlika je dovoljno
znaajna da bi se na celokupni hrianski svet sruila poplava mastila, a krv i da ne pominjemo. Ako
ovek veoma pazi na razliku izmeu ove dve doktrine, i ako sa strahopotovanjem veruje u obe, moe
se nadati da e izbei prokletstvo ako bude poteen.
PREDODREENJE, im. Ovu je re na prvi pogled lako definisati, ali kada se setim da su
poboni i ueni teolozi posvetili svoje duge ivote njenom objanjavanju, i napisali cele biblioteke da
bi objasnili svoja objanjenja; kada se setim da su nacije podeljene i krvave bitke vojevane zbog razlike
izmeu predodreenja i predestinacije, i da je silno blago potroeno u pokuajima da se dokae ili
opovrgne njena kompatibilnost sa slobodom volje i vrednou hvale, molitve i religioznog ivota kada se setim tih stranih injenica iz svetske istorije, stojim zastraen pred ogromnim problemom
znaenja ove rei, sputam svoj duhovni pogled, u strahu da ne ugledam njegovu zlokobnu veliinu, s
potovanjem skidam eir i skromno njegovo reavanje preputam njegovoj eminenciji kardinalu
Gibonsu, i njegovoj svetosti, biskupu Poteru.
PREDPOSTOJANJE, im. Neprimeen inilac u stvaranju sveta.
PREDRASUDA, im. Lutajue miljenje bez vidljivih sredstava za ivot.
PREDSEDNIK, im. Vodea linost u maloj grupi ljudi o kojima se pouzdano zna (i to se zna
samo o njima) da veliki broj njihovih zemljaka nije eleo nikog od njih za predsednika.
Ako to im je ast, sigurno je manja
No bit gledalac tek, proklet ni od koga.
ujte, ja sam ovek uvaenog zvanja,
Dentlmen bez ljage, i koji bi stoga
Na glasanju optem, bar koliko znamo,
93

Birs aludira na sledea predanja i bajke: "Dek, ubica dinova", "Uspavana lepotica", "Crvenkapica i vuk", "Lepotica i zver",
"Sedam spavaa iz Efesa", "Rip van Vinki" i "Ali Baba i etrdeset razbojnika". Tedi - Teodor Ruzvelt, predsednik SAD. Don
arp Vilijams (John Sharp Williams, 1854 - 1932), ameriki senator. Pominjanje eernog trusta odnosi se na donoenje
antimonopolskog zakona u ovoj oblasti, za ta je zasluan T. Ruzvet. Brizbejn (Arthur Brisbane, 1864 - 1918), ameriki politiar,
potpredsednik SAD 1905 - 1909. U predanju o Rip van Vinklu, glavni junak, lakomisleni papui sklon piu, zaspao je ispod
drveta i probudio se dvadeset godina kasnije. Ovo predanje obradio je i Vaington Irving u delu Sketchbook, 1919.

Predsednik postao, lako, iznebuha.

Kliite, nitkovi, kliite vi samo
Ja prolazim, znajte, nauljenog uha.
Donatan Fomri
PREDSEDNIKI POLOAJ, im. Nauljeno prase na seoskom vaaru amerike politike.
PREDSTAVNIK, im. U nacionalnoj politici, lan donjeg doma na ovom svetu, koji nema
naroite anse za unapredenje ni na sledeem.
PREDZNAK, im. Znak da e se neto dogoditi ako se nita ne dogodi.
PREISTORIJSKI, prid. Koji pripada ranom periodu i muzeju. Koji potie iz vremena pre
umetnosti i obiaja ponavljanja lai.
iveo je u doba preistorije,
Kad sve behu sni i fantazmagorije.
Posle, kada nebeski belenik Klio
Zapisa svemu mesto, redosled i as,
Svet uda il' sluaj vie nije krio,
Samo lai koje ona baci na nas.
Orfej Bauen
PREJESTI SE, gl. Veerati
Evo Gastronoma, dranja Apostola,
Gde smaza bez muke ak dva i po stola.
Njegov nam pir masni jednostavno meri
Koliko se ovek uzdigo od Zveri.
Don Bup
PREKRAJ, im. in u suprotnosti sa zakonom; manje je dostojanstven od zloina, i nema
prava da trai pristup u najvie kriminalno drutvo.
Probala je prekrajima ta budala
Da ue med aristokrate kriminala.
Ledeno i otmeno, na njegovu muku,
"Prinevi industrije" odbie mu ruku,
"Kraljevi finansija" nisu ga priznali,
"elezniki magnati" su mu se smejali.
Tada orobi banku da bude prihvaen.
I opet ga odbie jer bee uhvaen.
S. V. Hanipur
PRELAT, im. Crkveni funkcioner visokog stepena svetosti i debelih prihoda. Pripadnik
nebeske aristokratije. Boiji gospodin.
PREMOR, im. Opasna bolest koja napada visoke dravne slubenike koji ele da odu na
pecanje.
PRENOSIV, prid. Izloen promenljivom vlasnitvu putem nestalnosti posedovanja.
PREROGATIV, im. Vladarevo pravo da ini krivo.
PRESEDAN, im. U zakonu, prethodna odluka, pravilo ili praksa koja u odsustvu definitivnog
statuta ima onakvu snagu ili vanost kakvu odlui da joj pripie sudija, ime je znatno pojednostavljen
njegov zadatak da ini kako hoe. Poto za sve postoje presedani, on samo treba da ignorie one koji
mu ne idu u korist, i da naglaava one koji se slau sa njegovim eljama. Uvoenje presedana izdiglo je
suenje od niskog statusa sluajnog iskuenja do plemenitog stava arbitrae kojom se moe upravljati.

PRESTONICA, im. Sedite bezvlaa.

PRETERIVANJE, im. U moralu, uivanje koje odgovarajuim kaznama osigurava
sprovoenje zakona umerenosti.
Hej, Preterivanje - napose u vinu.
Ui me smernosti i tebi u slavu
Na kolena padam. Uzmi moju glavu
Za crkvu, za oltar moju trbuinu.
Nijednu naredbu, nijednu istinu,
Posluati neu, ve je neizbean,
Da k razumu stupim, taj tvoj dodir nean
Na mom elu i niz kimenu modinu.
Na tvoju komandu izbegnem uitak,
Pa vie ne grejem vrelim groem itak.
Na tvojoj stolici ja sam pokajanju
Obraen jer ustat ba nisam u stanju.
Samo nezahvalni posle ne bi hteli
Prinet nove rtve na tvoj oltar beli.
PRETVORNOST, im. Oblaenje iste koulje karakteru.
Hajde da se pretvaramo. - Adam
PREVAZII, gl. Stei neprijatelja.
PREVRTLJIVOST, im. Osobina oveka koji naglo menja miljenje i prilazi drugoj stranci.
Najpoznatiji zabeleeni sluaj prevrtljivosti je onaj Savle iz Tarza94, koga su neki nai stranaki
novinari kritikovali kao izdajicu.
PREZBITERIJANAC, im. Osoba koja je ubeena da bi najvii funkcioneri crkve trebalo da se
zovu prezbiteri.
PREZIR, im. Ono to mudar ovek osea prema protivniku koji je suvie jak da bi mu se
moglo bezbedno suprotstaviti.
PRIA, im. Pripovest, obino neistinita. Istinitost pria koje ovde slede, meutim, jo nije
uspeno osporena.
Jedne veeri se g. Rudolf Blok, iz Njujorka, naao za istim stolom sa g. Persivalom Polardom,
uvaenim kritiarem.
"G. Polard," rekao je on, "moja knjiga, Biografija mrtve krave, objavljena je anonimno, ali je
malo verovalno da vi niste znali ko je autor. Ipak, u svom prikazu, napisali ste da je to delo Najveeg
Idiota Ovog Veka. Mislite li da je to potena kritika'?"
"Veoma mi je ao, gospodine", uzvrati kritiar prijateljskim tonom, "ali nije mi palo na pamet
da moda stvarno ne elite da javnost sazna ko je pisac."
G. V. C. Morou, iz San Hosea, u dravi Kalifornija, bio je sklon pisanju pria sa duhovima od
kojih se italac oseao kao da mu kolona gutera tek izalih iz ledare puzi uz lea i trai utoite u
njegovoj kosi. U to doba se verovalo da je San Hose uklet, i da njime luta vidljivi duh nekog ubice po
imenu Vaskes, koji je u tom gradu obeen. Grad nije bio naroito dobro osvetljen, i malo je rei da
stanovnici nisu ba bili radi da izlaze nou. Jedne naroito tamne noi dva gospodina su se nala na
najsamotnijem mestu u gradu, i glasno su priali ne bi li odagnali strah. U to, nabasae na g. D. D.
Ovena, poznatog novinara.
"Zaboga, Ovene", ree jedan od njih, "ta vas je navelo da doete ovamo po ovakvoj noi?
Sami ste mi rekli da je ovo jedno od Vaskesovih omiljenih mesta! A i vi u to verujete. Zar vas nije
strah da budete ovde?"

94

Savle iz Tarza - u Bibliji, Jevrejin koji je proganjao hriane, kasnije je postao apostol Pavle, poto se preobatio, uvi glas
kako ga pita: "Savle, zato me progoni?" Najzasluniji za irenje hrianstva posle Hristove smrti.

"Dragi moj", odgovorio je novinar glasom koji je prizivao sumorne jesenje dane, kao zavijanje
vetra koji nosi lie, "strah me je da ostanem u kui. U depu imam jednu od pria Vila Moroua, i ne
smem da idem bilo kud gde ima dovoljno svetla da je
proitam."
Kontraadmiral lej i arls Doj, lan Kongresa, stajali su blizu Spomenika miru u
Vaingtonu, i raspravljali o tome da li je uspeh neuspeh. G. Doj je iznenada zastao usred jedne sloene
reenice, i uzviknuo:
"Hej! Taj sam orkestar ve negde uo. Santlmanov, ini mi se."
"Ja ne ujem nikakav orkestar", ree lej.
"Kad malo bolje razmislim, ni ja", uzvrati Doj; "ali zato vidim generala Majlza kako ide niz
aveniju, a taj prizor na mene isto deluje kao i bleh orkestar. ovek mora paljivo da prouava svoje
utiske, ili moe pogreno protumaiti njihovo poreklo."
Dok je admiral prevakavao ovaj komad na brzinu spravljene filozofije, general Majlz je
proao kao na elu kolone, to je uvek bio impresivan spektakl. Kada je proao i rep prividne procesije,
dvojica posmatraa su se polako oporavila od prolaznog slepila izazvanog takvim sjajem, i povratila
mo govora.
"Izgleda da se zabavlja", ree admiral.
"Nego ta", uzvrati Doj mudro. "Niko drugi na svetu ga ne zabavlja ni upola tako dobro."
Uvaeni dravnik emp Klark je nekada iveo milju od sela Debigue, u dravi Mizuri. Jednog dana
ujahao je u grad na svojoj omiljenoj muli, vezao ivotinju na sunanoj strani ulice, ispred krme, uao
unutra u ulozi trezvenjaka da bi obavestio krmara da je vino otrov. Bio je strano vru dan. Uskoro je
uao jedan sused i, ugledavi Klarka, rekao:
"empe, nije dobro da ostavlja onu mulu tamo na suncu. Isprie se, sigurno. Dimila se sada
kad sam proao pored nje."
"Nee joj biti nita", ree Klark vedro, "strastan je pua."
Sused je naruio limunadu, ali je odmahnuo glavom, i ponovio kako to nije u redu.
Bio je on u uroti sa drugima. Prethodne noi je u poaru izgorela neka tala iza ugla, i izvestan
broj konja se odenuo u svoje besmrtno ruho, meu njima i mlado drebe koje se re ispeklo. Neki iz
drutva su odvezali Klarkovu mulu, i na njeno mesto postavili posmrtne ostatke drebeta. Uskoro je jo
jedan ovek uao u krmu.
"Milosti, molim vas," uzviknuo je. "Krmaru, uklonite tu mulu, ve mirie."
"Da", upade mu u re Klark, "ta ivotinja ima najbolji nos u Mizuriju. Ali, ako ne smeta njoj,
ne bi trebalo da smeta ni vama."
Kako ve takve stvari idu, g. Klark je izaao napolje, i tamo ugledao naizgled ugljenisane i
skvrene ostatke svog ogata. Momci nisu uspeli da se naroito zabave na raun g. Klarka, koji je samo
pogledao telo, i, uz neodreen izraz kojem duguje vei deo svoje politike popularnosti, otiao.
Meutim, vraajui se kui kasno te veeri, video je svoju mulu kako tiho i ozbiljno stoji pored puta na
zamagljenoj meseini. Upotrebivi Boje ime uzalud nekoliko puta, g. Klark se okrenuo, to je bre
mogao vratio se u grad, i tamo proveo no.
General H. H. Voderspun, upravitelj Ratne vojne akademije, drao je kao kunog ljubimca
babuna naboranog nosa, izuzetno pametnu, ali ne naroito lepu ivotinju. Kada se jedno vee vratio u
svoj stan, general je bio neprijatno iznenaden videvi da ga Adam (tako bee stvorenju ime, jer general
bee Darvinovac) eka, obuen u najbolju uniformu svog gospodara, sa sve epoletama, itd.
"Prokleti daleki pretku", zagrme veliki strateg, "zato si budan posle poveerja? I to jo u
mom kaputu'?"
Adam je siao sa stolice i, uz prekoran pogled, odgegao se na sve etiri do stola, i vratio se sa
posetnicom: svraao je general Beri, i, sudei po praznoj boci ampanjca i opucima od cigara, bio je
prijatno ugoen dok je ekao. General se izvinio svom vernom rodonaelniku i otiao na spavanje.
Sutradan je sreo generala Berija, koji mu je rekao:
"Spune, kuo stara, kada sam se rastajao od tebe sino zaboravio sam da te pitam odakle ti one
odline cigare. Gde ih nabavlja'?"
General Voderspun ga nije udostojio odgovora, ve se samo okrenuo i otiao.
"Molim te, oprosti", rekao je Beri, krenuvi za njim. "alio sam se, naravno. Zaboga, shvatio sam da to
nisi ti ve posle petnaest minuta."
PRIATI, gl. Prekriti diskreciju bez iskuenja, zbog impulsa bez cilja.

PRILJIVOST, im. Poremeaj zbog kojeg oboleli ne moe da obuzda svoj jezik kada vi elite
da priate.
PRIGOVARANJE, im. Jedan od mnogih metoda kojima budale gube prijatelje.
PRIHOD, im. Prirodna i racionalna mera ugleda; one koje su opteprihvaene vetake su,
proizvoljne i lane; jer, kao to je u istoimenom komadu ispravno istakao "ser Sikofas Krisolater" ,
"prava upotreba i funkcija poseda (bilo od ega da se sastoji - zlatnika, zemljita, kua, trgovinske robe,
ili bilo ega to se moe podvesti pod neije vlasnitvo), isto i poasti, titula, povlastica i poloaja, kao
i naklonosti i poznanstva poznatih ili sposobnih ljudi iskljuivo je sticanje novca. Stoga sledi da sve
stvari treba po vrednosti meriti prema njihovoj korisnosti u ostvarivanju tog cilja; i prema tome treba
da njihovi vlasnici zauzmu poloaj, pri emu ni gospodar neproduktivnog zamka, ma kako velikog i
drevnog, ni nosilac titule koja ne donosi bogatstvo, pa ni siromani ljubimac nekog kralja, nee biti iste
izvrsnosti kao ovek iji se prihodi dnevno uveavaju; i ne bi trebalo da oni ije je bogatstvo nestalo
dobijaju vie poasti od siromanih i neuglednih."
PRIHVATITI, gl. Priznati. Uzajamno priznanje naih greaka najvia je dunost koju nam
namee naa istinoljubivost.
PRIJATELJSTVO, im. Brod dovoljno velik za dvoje po lepom vremenu, ali samo za jednog
po loem.
More je ravno, nebo je vedro,
Plovimo slavno, nosi nas jedro.
(Barometar na divnoj visini.)
Bura na vidiku, brod drhti sve gore,
I uz stranu viku, padnemo u more.
(Hodati je teko u dubini!)
Armit Haf Betl
PRIKAZ, im.
Bez i trunke sumnje, on svoju mudrost proba
(Mada ne vredi ona ni piljiva boba)
Da bi kvalitete iz knjige iitao
Koje je ranije sam u nju uitao.
PRILIKA, im. Dobar trenutak da se zgrabi razoaranje.
PRIMAS, im. Glavar neke crkve, naroito dravne crkve koja se izdrava od nedobrovoljnih
priloga. Primas Engleske je Nadbiskup Kenterberija, prijatni stari gospodin koji se nalazi u palati
Lambet kada je iv a u opatiji Vestminster kada je mrtav. Obino je mrtav.
PRIMIRJE, im. Prijateljstvo.
PRIRODA, im. Onaj deo ovekove okoline na koji nijedna vlada nije uspela da razree porez.
Uglavnom slui kao nadahnue pesnicima.
Popeh se tog dana gore na planinu
Da gledam Sunce gde zalazi u slavi;
Pred zracima koji tonu u modrinu
Stvorih izvanrednu pripovest u glavi.
Priu o starcu to jae magarca;
ivotinja jadna kad se premorila,
Nae se tad ona na leima starca,
Miljama niz cestu dok se odmorila.
Mesec se sveano die kao kresta

Istonih planina; iluminacija

Diska mu nasuprot Sunca koje nesta
Izgleda ko jasna nova kreacija.
I ja smislih alu (tresla mi se brada)
O dokonoj curi koja se motala
Oko crkve da vidi kakva je mlada
Iako je ona ta to se udala.
Jer pravom pesniku priroda je hrana,
Roje se misli, slike - prava najezda.
Ja alim budale kojima je strana
Re zemlje, okeana, neba i zvezda.
Stromboli Smit
PRISLUKIVATI, gl. Tajno uti katalog tuih ili svojih zloina i poroka.
Pognuta potajno kraj kljuaonice,
Oslukivala je udno jedna dama
Partiju traa dve svoje kominice Predmet razgovora bee ona sama.
"Smatram", ree jedna, "a i moj mu sluti,
Da ona nos drsko zabija gde stigne."
im se vie nita nije moglo uti,
Dama se s poda ogoreno digne.
Durei se, ree: "Neu tu ostati
Da sluam kako se moj karakter blati."
Goupit erani
PRISTAA, im. Sledbenik koji jo nije dobio sve to je oekivao.
PRISTOJAN, prid. Odvratno obuen, ve prema obiajima vremena i mesta.
U Buribula-Gau mukarac je pristojan ako u sveanim prilikama stomak oboji u svetloplavo i
stavi kravlji rep; u Njujorku moe, ako eli, da izostavi bojadisanje, ali posle sumraka mora da nosi dva
repa nainjena od ovije vune, i obojena u crno.
PRINUDA, im. Reitost moi.
PROJEKTIL, im. Konani arbitar meunarodnih rasprava. Nekada su ove rasprave reavane
fizikim kontaktom zavaenih strana, i korienjem jednostavnih argumenata koje je dozvoljavala
rudimentarna logika tih vremena - maa, koplja, itd. irenjem mudrosti i opreza u vojnim krugovima,
projektil je postajao sve popularniji, i sada ga i najhrabriji ljudi visoko cene. Najvei mu je nedostatak
to zahteva lino prisustvo na mestu polaska.
PROKLETSTVO, im. U teologiji, stanje nesrenog smrtnika koji je osuen pre roenja.
Doktrinu prokletstva pre roenja propovedao je Kalvin95, ije je uivanje u njoj bilo donekle pokvareno
tunom iskrenou njegovog verovanja da, iako su neki predodreeni za prokletstvo, neki drugi su
unapred izabrani za spas.
PROMISLITI, gl. Traiti opravdanje za ve donetu odluku.
PROPOVEDNITVO, im. Nauka prilagoavanja propovedi duhovnim potrebama,
mogunostima i stanju stada.
PRORICANJE, im. Umetnost i praksa prodavanja sopstvene verodostojnosti, sa datumom
isporuke u budunosti.
PROSITI, gl. Traiti neto sa iskrenou proporcionalnom uverenju da vam to nee biti dato.
95

Don Kalvin, pravo ime an oven ili Koven (Jean Chauvin ili Caulvin, 1509 - 1564), francuski teolog i verski reformator,
iveo u vajcarskoj. Verovao je da je sudbina svakog oveka odreena jo pre roenja.

Ko je to, oe dragi'?
Dete, to je prosjak,
Divalj, neljubazan i grub - to jest, prostak!
Vidi kako zori kroz reetke elije!
Nee se Graanin Prosjak spasti od robije.
Zato ga strpae tamo, oe?
Bee drzak on,
Sluajui svoj stomak, prekri zakon.
Svoj stomak?
Pa, danima nemae nita za jelo
Stanje koje sigurno iznuruje telo.
Mrtav gladan, samo je cvilio ko mae:
"Hleba mi treba! Hleba!"
Zato nije jeo kolae?
A nieg vrednog da u zalagonicu poe;
Prositi je nezakonito - neprilino, takoe.
Zato se nije zaposlio?
On bi se odluio ak i na taj potez,
Al' ovek ree: "Gubi se!" a drava: "Daj porez!"
Ovo su neki primeri koje sam probrao
Tek da pokaem kako je nisku osvetu odabrao.
Odmazdu, u najboljem, eli neki Indijanac,
Ali za triarije...
Molim te, ta uini zli odrpanac?
Ukrade dva hleba taj momak
Da od kime odlepi stomak.
Zar je to sve, dragi oe?
Ne znam ta bih jo rekao:
Poslae ga u zatvor, a onda u... Klapa kao
Da tamo vie od nas ovde zna za estitost; Tamo je...
Tamo je hleb za potrebite, oe?
Pa, recimo, tost.
Atka Mip
PROSJAK, im. Onaj ko se oslonio na pomo svojih prijatelja.
PROSTAKLUK, im. Uvrede koje koristi na protivnik.
PROLOST, im. Onaj deo Venosti s ijim malim delom imamo povrno i aljenja vredno
poznanstvo. Pokretna linija koja se naziva Sadanjost deli je od imaginarnog perioda poznatog kao
Budunost. Ova dva velika dela Venosti, od kojih jedan stalno potire drugi, potpuno su razliiti. Jedan
je mraan od tuge i razoaranja, drugi svetao od blagostanja i radosti. Prolost je oblast Suza,
Budunost carstvo Pesme. U jednom se kriju Seanja, odevena u vree i posuta pepelom, i mrmljaju
pokajnike molitve; u drugom se Nada protee na suncu, i slobodno leti okolo, pokazajui na hramove
uspeha i pregrti lakoe. Ipak, Prolost je Budunost jueranjice, a Budunost je Prolost sutranjice.
One su isto - saznanje i san.
PROTIVITI SE, gl. Pomagati preprekama i prigovorima.

PSOVANJE, im. Satira u shvatanju magaraca i svih onih koji pate od smetnji na ulu dobrog
ukusa.
PSOVATI, gl. Energino obraditi verbalnom palicom. Ovo je akcija koja je u knjievnosti,
naroito u drami, esto fatalna za rtvu. Bez obzira na to, mogunost da ovek bude ispsovan igra tek
malu ulogu u odreivanju premija za osiguranje ivota.
PUSTINJAK, im. Osoba iji poroci i ludosti ne pogoduju druenju.
PUT, im. Traka na tlu, du koje ovek moe da se kree od mesta gde je suvie dosadno biti
do mesta kuda je suvie besmisleno ii.
Svi putevi, ma koliko razdvojeni, vode u Rim,
Iz kog, sreom, vodi bar jedan da se kui vratim njim.
Bori elavko

R
RACIONALAN, prid. Lien svih iluzija, sem onih opaanja, iskustva i razmiljanja.
RAI, im. Mali zglavkar veoma nalik na jastoga, ali manje nesvarljiv.
Smatram da je u ovoj maloj ribi ljudska mudrost izvanredno oliena i simbolisana; jer kao to
se rai kree samo unazad, ima samo retrospekciju, i ne vidi nita sem opasnosti koje je ve proao,
tako i ovekova mudrost oveku ne omoguava da izbegne zamke koje ga ekaju na putu, ve samo da
kasnije shvati njihovu prirodu. - Ser Dejms Mejvejl
RAD, im. Jedan od procesa kojima A stvara vrednost za B.
RADIJUM, im. Mineral koji zrai toplotu i stimulie onaj organ kojim naunici budale.
RADIKALIZAM, im. Sutranji konzervativizam ubaen u dananju politiku.
RADOZNALOST, im. Loa osobina enskog uma. elja da se sazna da li neka ena jeste ili
nije zaraena radoznalou jedna je od najaktivnijih i najnezasitijih strasti muke due.
RAJ, im. Mesto gde vas zli vie ne zamaraju priama o svojim linim problemima, i gde vas
dobri paljivo sluaju dok vi opirno izlaete svoje.
RASKLIMATAN, prid. Koji pripada izvesnom arhitektonskom stilu, inae poznatom kao
Normalni ameriki. Veina javnih zgrada u SAD pripada Rasklimatanom stilu, iako su neki raniji
arhitekti vie voleli Ironini stil. Najnoviji dodaci Beloj kui u Vaingtonu su u Teo-dorskom stilu96,
crkvenoj podvrsti dorskog. Izuzetno su lepi, i kotaju sto dolara po cigli.
RASPRAVA, im. Metod kojim se drugi ubeuju u ispravnost njihovih greaka.
RALJAR, im. ovek koji koristi ralje za traenje zlata u depovima budala.
RAT, im. Nusproizvod umetnosti mira. Najopasnija politika situacija je period
meunarodnog mira. Onaj ko prouava istoriju, a nije nauio da oekuje neoekivano, moe se s
pravom pohvaliti da do njega nita ne dopire. "U miru se spremaj za rat" 97 ima dublje znaenje nego
to se obino misli; ne znai samo da sve zemaljske stvari imaju kraj - da je promena jedini stalni i
nepromenljivi zakon - ve i da je tlo mira gusto zasejano semenom rata, i jedinstveno pogodno za
96

Teo-dorski stil u Beloj kui je verovatno aluzija na Teodora Ruzvelta (1858 - 1919), predsednika SAD 1901 - 1909. Crkvena
podvrsta dorskog - prefiks teo znai bog, boanski, boji.
97
"Ko eli mir, nek se sprema za rat" ("Qui desiderat pacem, preparet bellum") - Vegetius, O vojnim stvarima, Prolog, 4. vek n. e.

njegovo napredovanje i rast. Upravo kada Kublaj Kan "sazida divan dvor za pir" 98 - kada su u Zenaduu
vladali mir i raskono slavlje - ba tada on zau
"u svoj buci toj,
gde glas predaka prorie mu boj."99
Kao to bee jedan od najveih meu pesnicima, Kolrid bee i jedan od najpametnijih meu
ljudima, i nije nam tek tako ovu parabolu ostavio. Neka nam je malo manje "ruku preko mora", a malo
vie onog elementarnog nepoverenja koje predstavlja bezbednost naroda. Rat voli da dolazi kao lopov
u noi; a ispovedanje venog prijateljstva upravo mu tu no i stvara.
RAVNODUAN, im. Nedovoljno osetljiv na razlike meu stvarima.
"Sve propada", ena ree, "dep nam je buan,
A ti postao si potpuno ravnoduan."
"Ravnoduan?" upita mu, miran ko Buda,
"Ja bio bih to, draga, al' ne vredi truda."
Apulej M. Gokul
RAZBIBRIGA, im. Nain za unapreenje potitenosti. Lagane vebe za intelektualnu slabost.
RAZBLUDNOST, im. Izvesna knjievna osobina koja se esto moe videti u popularnim
romanima, naroito onima koje piu ene i mlade devojke, koje joj daju drugo ime, i misle da, uvodei
je, zaposedaju davno zanemarenu oblast knjievnosti i anju zaboravljenu letinu. Ako imaju tu nesreu
da dovoljno dugo poive, mui ih elja da spale svoje rukopise.
RAZBOJNIK, im. Osvaja u vodama sitnih poslova, ijim aneksijama nedostaje posveujua
vrednost veliine.
RAZGOVOR, im. Vaar za izlaganje minornih mentalnih sposobnosti. Svaki izlaga je suvie
zauzet nametanjem svojih proizvoda da bi mogao da posmatra ono to nudi njegov sused.
RAZLOG, im. Koncentrat predrasude.
RAZMILJANJE, gl. in prouavanja pareta hleba da bi se utvrdilo s koje je strane
namazano.
RAZMOTRITI, gl. Odvagati verovatnou na terazijama elja.
RAZUMAN, prid. Pristupaan infekciji naeg miljenja. Podloan ubeivanju, razuveravanju
i izvrdavanju.
RAZUMEVANJE, im. Modana izluevina koja omoguava onom ko je poseduje da razlikuje
konja od kue po tome to kua ima krov. Prirodu i zakone razumevanja su opirno obrazloili Lok,
koji je jahao na kui, i Kant, koji je iveo u konju.
Jako je britkog razumevanja bio
Za sve to bi video il' osetio,
I mogao je sigurno da pogodi
Da l' je u zatvoru ili na slobodi.
Sluajui snani zov Inspiracije,
O svemu je pisao disertacije.
Na kraju, zatoen najzad u azilu,
Sakupio je rukopisa svu silu.
I svi se kunu da takav pisac bitan
Nikada ranije ne bi neproitan.
Dorok Uermli

98

Stihovi iz nezavrenog speva Kublaj Kan Semjuela Tejlora Kolrida (Samuel Taylor Coleridge, 1772 - 1834), moda
najznaajnijeg pesnika engleskog romantizma. Stihovi su navedeni moda u prevodu dr Ranke Kui. Antologija engleske
romantiarske poezije, Nauna knjiga, Beograd, 1986.
99
Isto.

RAZUVERITI, gl. Blinjeg svog ubediti u drugu greku, bolju od one za koju je on smatrao
da je celishodno prihvatiti je.
RAZVRATNIK, im. Onaj ko je tako predano jurio za zadovoljstvom da je imao nesreu da ga
pretekne.
RA, im. Viski u zrnu.
REALIZAM, im. Umetnost prikazivanja prirode onakvom kakvom je vide punoglavci. arm
koji ispunjava sliku koju je naslikala krtica, ili priu koju je napisala glista trakavica.
RECEPT, im. Lekareva pretpostavka o tome ta e najbolje produiti situaciju a da ne nakodi
pacijentu.
REITOST, im. Umetnost oralnog ubeivanja budala da je bela upravo ona boja koja i
izgleda da jeste. Reitost ukljuuje i dar prikazivanja svake boje kao bele.
RENIK, im. Zloudna knjina sprava koja onemoguuje rast jezika i ini ga tvrdim i
neelastinim. Ovaj renik, meutim, izuzetno je korisna stvar.
REDOV, im. Vojna osoba koja u ruksaku nosi maralsku palicu, i koja na svom putu ima
veliku prepreku.
REDOVNIK, im. ovek koji se pobono zatvori da bi meditirao o grehu zla; da bi mu
predmet razmiljanja ostao sve u pamenju, pridruuje se bratstvu stranih primera.
O, Redovnie! O, Redovnie!
Manastirski poslenie.
Razlikuje se od pustinjaka,
Tog utljivog samotnjaka:
Salvama molitvi ti mui avola;
Gladovanjem on ga ranjava do bola.
Kvinsi Dajls
REFERENDUM, im. Zakon po kojem se predlozi novih zakona moraju podvri optem
glasanju da bi se saznao narodni konzeznus.
REFLEKSIJA, im. Umno delovanje koje nam omoguava da dobijemo jasniji uvid u na
odnos prema stvarima koje su se jue dogodile, i da izbegnemo opasnosti na koje vie neemo naii.
REFORMA, im. Neto to uglavnom zadovoljava reformatore koji se protive reformaciji.
REGALIJA, im. Znaci raspoznavanja, nakit i odede takvih drevnih i asnih redova kao to su
Adamovi vitezovi, Vizionari raskonih besmislica, Drevni red modernih troglodita, Liga blagoslovene
blagoglagoljivosti, Zlatna falanga felerinosti, Otmeno udruenje preobraenih zloinaca, Mistini
savez izvanrednih regalijanaca, Vitezovi i dame kukavikog pseta, Orijentalni red sinova zapada,
Bratstvo nepodnoljivih stvari, Ratnici ratnikog luka, uvari velike kaike, Banda baraba,
Nepokajniki red mueva koji tuku ene, Suptilna legija razmetljivih skorojevia, Oboavaoci
elektrolitikog oltara, Sjajni nedodirljivci, Tru-truovci neponovljivog rukohvata, Janiari
raerupanog pauna, Pernati rastovi arobnog hrama, Velika kabala radno sposobnih lezilebovia,
Pridruena boanstva trgovine buterom, Bata bilmeza, Neno bratstvo mukaraca sa slinim irevima,
Egzibicionistiki zapanjivai, Dame uasa, Kooperativno udruenje za sticanje slave, Rajske vojvode,
Militantni podanici skrivene vere, Vitezovi-zatitnici domaeg psa, Sveti drueljubivci, Odluni
optimisti, Drevno udruenje negostoljubivih veprova, Udrueni suvereni laljivosti, Vojvode-uvari
mistine septike jame, Udruenje za spreavanje spreenosti, Prinevi pia, Ljubazno udruenje
znaajne gospode, Tajanstveni red neitljivog rukopisa, Uniformisani redovi prokletih maaka,
Monarsi zasluga i gladi, Sinovi june zvezde i Prelati kade i maa.
REGRUT, im. Osoba koja se od civila razlikuje po odelu, a od vojnika po hodu.
Tek stigao iz grada il' sa livade,

On marira u uzmake il' napade.

Bio bi to dojmljiv ratni spektakl za mnoge
Ali tu su dve tekoe - njegove noge.
Tompson Donson
REKREACIJA, im. Naroita vrsta potitenosti koja treba da olaka opti zamor.
REKTOR, im. U anglikanskoj crkvi, tree lice parohijskog Trojstva; druga dva su vikar i
kapelan.
REKVIJEM, im. Misa za mrtve; minorni pesnici nas uveravaju da je vetrovi pevaju nad
grobovima svojih miljenika. Ponekad, e da bi pruili malo raznovrsniju zabavu, pevaju i tubarice.
RELIGIJA, im. Ker Nade i Straha, koja Neznanju objanjava prirodu Nesaznatljivog.
"Koja je tvoja religija, sine moj? " , upita nadbiskup Remsa.
"Izvinite, gospodine, ali ja se nje stidim", uzvrati Robrijan.
"A zato onda ne postanete ateista?"
"Nemogue! I ateizma bih se stideo."
"U tom sluaju, gospodine, trebalo bi da se pridruite protestantima."
RELIKVIJAR, im. Kutija za takve svete predmete kao to su komadi istinskog krsta, rebra
svetaca, ui Balaamovog magarca, plua petla koji je Petra pozvao na pokajanje100, itd. Relikvijari su
obino metalni, i imaju brave da bi spreili sadraj da izlazi i ini uda van sezone. Pero iz krila Anela
blagovetenja jednom je pobeglo za vreme propovedi u Crkvi sv. Petra, i tako zagolicalo noseve
prisutnih da su se svi probudili, i jako kihnuli tri puta svaki. U "Gesta Sanctorum" pie da je jednom
neki crkvenjak u kenterberijskoj katedrali zatekao glavu sv. Denisa101 u biblioteci. Kada ju je strogi
uvar ukorio, ova je odgovorila da trai doktrinarni korpus102. Ova neprilina aljivost toliko je razjarila
okrunog svetenika da je na glavu-prekriteljku stavljena anatema, baena je u reku, i zamenjena
drugom glavom sv. Denisa, donetom iz Rima.
REP, im. Onaj deo kime ivotinje koji je prevaziao svoja prirodna ogranienja i uspostavio
vlastiti ivot u sopstvenom svetu. Osim u stanju fetusa, ovek nema repa, i nasledno i nelagodno
poimanje ove injenice ispoljava se u peevima kaputa kod mukaraca i lepovima kod ena, kao i
naglaenom sklonou da ukraava onaj deo svoje odee gde bi rep trebalo da bude, a sigurno je
nekada i bio. Ova sklonost najoitija je kod enki vrste, kod kojih je oseaj predaka jak i uporan. Repati
ljudi koje je opisao lord Monbodo sada se uglavnom smatraju za proizvode mate neobino podlone
uticajima koji potiu iz zlatnog doba nae pitekanske prolosti.
REPARACIJA, im. Zadovoljtina za uinjenu nepravdu koja se odbija od zadovoljstva koje
smo oseali dok smo je inili.
REPLIKA, im. Reprodukcija umetnikog dela iz ruku umetnika koji je napravio i original.
Tako se zove da bi se razlikovala od "kopije", koju je napravio drugi umetnik. Kada su obe napravljene
sa podjednakom vetinom, smatra se da je replika vrednija, poto se pretpostavlja da je lepa nego to
izgleda.
REPORTER, im. Pisac koji nagaa put do istine, a potom je zatrpa bujicom rei.
,,O, najvredniji moj, u srcu mi skriven,
Nee se aliti, uti k'o zaliven'!"
Pesma se ula dok mata novinara
Radosno, vedro, intervju dugi stvara.
Barson Mejt

100

Poto se prvo hvalio svojom jedinstvenom odanou Isusu, apostol Petar je, iz straha, tri puta morao da porekne da ga poznaje.
Kao to je Isus i predvideo, kukurikanje petla oznailo je kada se to trei put desilo.
101
Svetom Denisu je, prema predanju, odrubljena glava u Parizu 272. g. Nosio ju je u rukama deset kilometara i spustio na mestu
gde je kasnije izgraena katedrala pod njegovim imenom.
102
Igra reima: korpus (lat.) - telo.

REPUBLIKA, im. Zemlja u kojoj su podanici i vladari isti, i postoji samo dozvoljena sila
kojom se moe sprovoditi poslunost po izboru. Temelj javnog reda u republici je stalno sve manja
navika potinjenosti nasleena od predaka, koji su se potinjavali poto su morali, jer se njima stvarno
vladalo. Postoji onoliko vrsta republika koliko i gradacija izmeu despotizma od kojeg potiu i anarhije
u koju vode.
RESPIRATOR, im. Aparatura koja se stavlja preko nosa i usta stanovnika Londona, i kroz
koju se vidljivi svet filtrira na svom putu do plua.
REVNOST, im. Nervni poremeaj koji napada mlade i neiskusne. Strast koja dolazi pred
pad103.
Kad Revnost potrai Zahvalnost rad nagrade,
Ona svoga Gospoda dozivati stade.
"ta eli?" Gospod se nae. "Za moje jade,
Za moju krvavu glavu neke pomade."
Dam Kupl
REVOLUCIJA, im. U politici, naprasna promena oblika bezvlaa. Posebno, u amerikoj
istoriji, zamena uprave Ministarstva upravom Administracije, ime su dobrobit i srea naroda
unapreeni za celih pola cola. Revolucije obino prati obilno prolivanje krvi, ali kae se da su vredne
toga - takve procene daju oni njeni uivaoci koji nisu imali tu nesreu da se ba njihova krv prolije.
Francuska revolucija je od neprocenjive vrednosti za dananje socijaliste: kada povuku njene konce,
ona proizvodi pokrete koji su neizrecivo zastraujui za krvave tirane na koje se sumnja da sprovode
red i zakon.
RIME, im. Sazvuni zavreci stihova, uglavnom loi. Sami stihovi, uglavnom dosadni, za
razliku od proze.
RIMOKLEPAC, im. Pesnik koji nailazi na nerazumevanje ili ravnodunost.
Rimoklepac ode neshvaen da spava,
Zvuk svaki nestade, bez smisla mu glava.
Na istok i zapad jedno kuno pseto
Bol javlja to grudi cepa mu ko dleto.
Nad arobnom zemljom tad Mesec se budi,
Zastaje i slua, da shvati se trudi.
Maubri Majlz
R. I. P. Nehajna skraenica za requiescat in pace, koja svedoi o nemarnoj dobroj volji prema
mrtvima. Prema uenom dr Drigu, meutim, originalno znaenje ovih slova bilo je samo reductus in
pulvis104.
RITUAL, im. Verska ili poluverska ceremonija utvrena zakonom, propisom ili obiajem, iz
koje je osnovno ulje iskrenosti paljivo isceeno.
RITUALIZAM, im. Holandski Rajski vrt, gde se Bog moe kretati u pravolinijskoj slobodi,
pod uslovom da ne gazi po travnjacima.
RODOLJUB, im. ovek kome se interesi jednog dela ine vanijim od interesa celine. rtva
dravnika i oruje osvajaa.
RODOLJUBLJE, im. Zapaljivo smee spremno da plane na dodir baklje svakog ko eli da
osvetli svoje ime.
U uvenom reniku dr Donsona, rodoljubije je definisano kao poslednje utoite nitkova. Uz
sve duno potovanje prema prosveenom ali slabijem leksikografu, usuujem se da ustvrdim da je
prvo.
103

Parafraza Pria Solomonovih 16: 18 - " ... ponosit duh (dolazi) pred propast."
Requiescat in pace (lat.) - poivaj u miru. (Engleski, Rest in Peace - isto znaenje.) Reductus in pulvis (lat.) - pretvoren u
prainu.
104

ROENJE, im. Prva i najgora od svih katastrofa. Izgleda da ne postoji saglasnost oko njegove
prirode. Kastor i Poluks rodili su se iz jajeta105. Palada je izala iz lobanje106. Galateja je nekada bila
komad kamena107. Peresilis, koji je pisao u desetom veku, tvrdi da je izrastao iz zemlje, na mestu gde je
svetenik prosuo svetu vodicu. Zna se da je Arimaksus stvoren iz rupe u zemlji koja je nastala od udara
groma. Leukomedon bee sin peine na planini Etna, a ja sam lino video oveka kako se pojavljuje iz
vinskog podruma.
ROMAN, im. Popunjena kratka pria. Vrsta sastava koja stoji u istom odnosu prema
knjievnosti kao panorama prema slikarstvu. Poto je suvie dugaak da bi bio proitan odjednom,
utisci koje ostavljaju delovi proitani jedan za drugim, jedan za drugim i nestaju, kao to se desava i
kod panorame. Jedinstvo i totalitet efekta nemogui su; jer, sem poslednjih nekoliko proitanih strana,
jedino to u glavi ostaje puki je zaplet dotadanjih dogaaja. Prema romansi, roman je to i fotografija
prema slikarstvu108. Njegova glavna odlika, verovatnoa, odgovara bukvalnoj verodostojnosti
fotografije, i smeta ga ravno u kategoriju izvetavanja; dok krila romansijeru omoguuju da uzleti do
onih visina mate za koje je sposoban. A prva tri osnovna zahteva za knjievnu umetnost su mata,
mata i mata. Umetnost pisanja romana, takva kakva je bila, odavno je ve mrtva svuda sem u Rusiji,
gde je nova. Neka joj pepeo u miru poiva - iako se ponegde veoma dobro prodaje.
ROMANSA, im. Proza koja nita ne duguje Boanstvu stvari onakvih kakve jesu. U romanu,
misli pisca vezane su za verovatnou kao domai konj za ogradu, ali u romansi one su slobodne da
lutaju celokupnim predelom mate - slobodne, van zakona, neosetljive na uzdu i valu. Romanopisac je
bedan stvor, kao to bi Karlajl109 moda rekao obian izveta. On moe da izmisli svoje likove i
zaplet, ali ne sme da zamisli da se deava neto to nije mogue, jer je inae cela njegova pria
oigledna la. Zato sebi namee ove teke uslove, i "vue za sobom lanac koji je dui pri svakom
koraku", lanac koji je sam skovao, on moe da objanjava u deset debelih tomova, a da nijednim
zrakom svee ne osvetli crni bezdan sopstvenog neznanja o toj stvari. Postoje veliki romani, jer veliki
pisci su "poharali svoje moi" da bi ih napisali, ali ostaje nepobitna istina da su "Prie hiljadu i jedne
noi" uverljivo najbolja proza koju imamo.
ROSTRUM, im. Na latinskom, kljun ptice ili pramac broda. U Americi, mesto odakle
kandidati za izborna mesta energino obrazlau mudrost, vrlinu i mo rulje.
RUKOPOLOENJE, im. in blagosiljanja ili posveivanja polaganjem ruku - ova je
ceremonija zajednika mnogim crkvenim sistemima, ali najiskrenije je vri sekta Lopova.
Kau pop, upnik i dervi, sve to bratstvo:
"Kada svoje ruke poloimo
Na sve tvoje nekretnine i bogatstvo,
Njih crkvenoj slubi posvetimo.
A ti moe kleti do izbezumljenja
Zbog takvoga naeg rukopoloenja."
Polo Donkas
RULJA, im. U republici, oni koji imaju vrhovnu vlast, ublaenu lairanim izborima. Rulja je
kao sveti Simurg iz arabljanskih basni - svemona ako nita ne ini. (Ova re potie iz aristokratskog
jezika, i u naem nema tanog prevoda; priblino znai "letee svinje".)
RUM, im. Zajedniki naziv za estoka pia koja dovode do ludila kod potpunih trezvenjaka.
105

Kastor i Poluks, po grkoj mitologiji, blizanci, sinovi Lede i Zevsa (po nekim predanjima, samo je Poluks Zevsov sin, i tako
besmrtan), braa Helene. Zevs je obljubio Ledu preobraen u labuda.
106
Po grkoj mitologiji, Palada je epitet boginje Atene. Kada je Zevs imao glavobolju, Hefest ga je udario ekiem po temenu.
Tada je iz Zevsove glave iskoila Atena u punoj ratnoj spremi.
107
Po grkoj mitologiji, Pigmalion, kralj Kipra, izvajao je od slonovae kip predive devojke. Zaljubio se u nju i molio je Afroditu
da je oivi. Zagrlio je kip, Galateja se probudila, i kasnije su se venali.
108
"Romanse se uglavnom sastoje od stalnih Ljubavi i nepobedive Hrabrosti Heroja, Heroina, Kraljeva i Kraljica, Smrtnika prvog
Reda, i tako dalje; tu uzvieni Jezik, udnovate Sluajnosti i nemogua Dela uzdiu itaoca u vrtoglavo Zadovoljstvo... Romani
su svakodnevnije prirode; oni su nam Blizu, i predstavljaju Intrige na delu, zabavljaju nas Zgodama i udnim Dogaajima, ali ne
takvim koji su odve neobini ili bez presedana, ve onim koji, poto su nam blii, bliim nam ine i zadovoljstvo." Vilijem
Kongriv (William Congreve), predgovor za Inkognita: ili Ljubav i Dunost Izmirene. Roman., 1692.
109
Tomas Karlaji (Thomas Caryle, 1795 - 1881), engleski esejista i istoriar.

RUNOA, im. Boji poklon nekim enama, koji omoguava vrlinu bez poniznosti.

S
SABAT, im. Nedeljni praznik, koji vodi poreklo od injenice da je Bog stvorio svet za est
dana, a da je sedmog uhapen. Meu Jevrejima, potovanje ovog praznika osiguravano je jednom
Zapoveu, ija hrianska verzija ide ovako: "Sjeaj se dana od odmora da pripazi da ga blinji tvoj
revnosno svetkuje." Stvoritelju se inilo pogodnim da Sabat bude poslednji dan u nedelji, ali su prvi
Crkveni Oci imali drugaije poglede. Toliko je svet ovaj dan da se pobono potuje i na onim mestima
gde je vlast Gospodnja sumnjiva i slaba, na primer meu ljudima koji odlaze na more (a ponekad i pod
more), kao to se vidi u ovoj pomorskoj verziji etvrte zapovesti:
est dana crni gledaju valove,
Sedmog glancaj palubu i strui kablove.
Palube se danas vie ne glancaju, ali kablovi i dalje kapetanima pruaju mogunost da iskau
pobono potovanje za nareenja gospodnja.
SACERDOTALISTA, im. Onaj ko dri do uverenja da je sveteno lice svetenik. Poricanje
ove znaajne doktrine najvei je izazov koji pred Episkopalijance sada bacaju pristalice NeoLeksikografizma.
SADANJOST, im. Onaj deo venosti koji odvaja prostranstva razoaranja od kraljevstva
nade.
SAKRAMENT, im. Sveana verska ceremonija kojoj se pridaje nekoliko nivoa autoriteta i
znaaja. Katolici imaju sedam sakramenata, ali protestantske crkve, poto imaju manje para, misle da
sebi mogu da dozvole samo dva, a i ti su manje sveti. Neke od manjih sekti uopte nemaju
sakramenata, i zbog takvog cicijaenja sigurno e biti proklete.
SALAMANDER, im. Prvobitno, reptil koji je iveo u vatri; kasnije, antropomorfno besmrtno
bie, ali i dalje sa pirofilskim sklonostima. Veruje se da su salamanderi sada izumrli. Poslednji o kojem
imamo zapis vien je u Karkasonu, gde je opat Belok na njemu izvrio egzorcizam kofom svete vodice.
SALATA, im. Biljka iz roda Lactuca, "kojom", kako kae onaj poboni gastronom, Hengist
Peli, "Bog je blagoizvoleo da nagradi dobre i kazni zle. Jer njegovo unutranje svetlo omoguilo je
pravinom oveku da spravi za salatu takav sos ijem ukusu doprinosi mnotvo prstoliznih zaina
pomirenih i poboljanih uljem, tako da je celo jelo prijatno srcu bogobojaljivog oveka, i ini da mu
lice sija od zadovoljstva. Osobu iji duh nije vredan, meutim, Suparnik lako nagovori da sala tu jede
bez ulja, senfa, jaja, soli i belog luka, samo sa kopilanskim prelivom od sireta zagaenog eerom.
Zbog toga osobe bezvrednog duha trpe od neobino sloenih unutranjih greva, pa udare i u dreku."
SAM, prid. U loem drutvu.
U dodiru, gle! elik i kremen,
Iskrom i ognjem, misao su otkrili,
Koju su on metal, ona kamen,
U usamljenosti potajno gajili.
Buli Fajto
SAMOBITNO, prid. Bitno samo samom sebi.
SAMOKANJAVANJE, im. Vrsta pokajanja koju su sprovodili vernici u srednjem veku.
Ovaj ritual je nekada izvravan noem, nekada vrelim gvoem, ali uvek je bio prihvatljiv, kae nam
Arsenije Asketik, ako pokajnik sebe ne bi potedeo bola i bezazlenog unakaenja. Samokanjavanje,
zajedno sa drugim grubim oblicima pokajnitva, sada je zamenjeno dobroinstvima. Kau da davanje
novca za osnivanje biblioteke ili izgradnju univerziteta dovodi do otrijeg i trajnijeg bola nego no ili

gvoe, i da je stoga sigurniji put do blaenstva. Meutim, postoje dve ozbiljne primedbe na ovaj nain
pokajanja: dobro koje se njime ini, i mrlja pravednosti koja za njim ostaje.
SAMOPOTOVANJE, im. Pogrena procena.
SAMOSTAN, im. Mesto gde se mogu povui ene koje ele na miru da razmiljaju o grehu
dokolice.
SARKOFAG, im. Kod Grka, koveg napravljen od jedne neobine vrste ljudoderskog
kamena, koji je stoga imao osobinu da prodire telo u njega stavljeno. Sarkofag kakav je poznat
dananjim pogrebnim govornicima najee je proizvod drvodeljinih ruku.
SAT, im. Sprava od velike moralne vrednosti za oveka, poto ublaava njegove brige o
budunosti tako to ga podsea kako mu je ostalo jo mnogo vremena.
"Nemam vremena", ree uz setu
Biznismen. A grug njegov, lentina,
Odvrati mu: "ta to spopada vas?
Vi imate sve vreme na svetu.
Postoji ga mnogo i, istina
Nismo nikad bez njega ni na as."
Perzil Krouf
SATIR, im. Jedan od retkih likova iz grke mitologije koji je prihvaen i u hebrejskoj (Trea
knjiga Mojsijeva, 17: 7). Satir je u poetku bio lan rasputene druine koja je labavo bila verna
Dionisu, ali je doiveo mnoge promene i poboljanja. Neretko ga brkaju sa faunom, kasnijom i
pristojnijom tvorevinom Rimljana, koja je manje liila na oveka, a vie na Jarca.
SATIRA, im. Zastarela vrsta knjievnog sastava u kojem su gresi i gluposti pievih
neprijatelja bili izlagani uz nedovoljno nenosti. U ovoj zemlji, satira nikada nije stigla dalje od
nesigurnih i boleljivih prvih koraka, jer njena osnova je otroumnost, u emu mi alosno oskudevamo,
a humor koji za nju zamenjujemo, kao i svaki humor, tolerantan je i blagonaklon. tavie, iako su
Amerikanci "od Stvoritelja obdareni" mnogim porocima i glupostima, nije optepoznato da su to loe
osobine, te se na satiriara obino gleda kao na surevnjivu barabu, i povik svake njegove rtve za
braniteljima nailazi na optenarodni odziv.
O, Satiro! Nek se hvali dok je sveta
Ugled tvoj na mrtvom jeziku mumija,
Jer mrtva si sama, takoe prokleta
Duhu tvoj Pakao plodna je elija.
Ne b' te gonio zakon protiv kleveta
Da zvui tako sveto kao Biblija.
Barni Stims
SAUESNIK. im. Osoba povezana u kriminalu sa drugom osobom, i koja ima znanje o
krivinom delu ili u njemu uestvuje, na primer advokat koji brani kriminalca iako zna da je ovaj kriv.
Ovo vienje advokatovog poloaja u ovim stvarima dosada nije nailo na prihvatanje kod advokata,
poto im niko nije ponudio honorar da ga prihvate.
SAUEE, im. in kojim dokazujemo da je oaloenost manje zlo od saaljenja.
SAVET, im. Najsitniji novac u opticaju.
Tom: "Bio je u tako alosnom stanju
Da mu ne mogoh pruiti pomo manju
No dati mu jedan odlian savet." Dim:
"Da se ita manje moglo uiniti s tim,
Najdrai moj, dobro sam te upoznao,
Mesto saveta ti bi mu ve to dao."
Debel Dokord

SAVEZ, im. U meunarodnoj politici, udruivanje dva lopova koji su tako duboko zavukli
ruke jedan drugom u depove da ne mogu odvojeno da opljakaju treeg
SAVRENSTVO, im. Imaginarno stanje ili osobina koja se od stvarnog razlikuje po odlici
poznatoj kao izvrsnost; osobina kritiara.
Kada je urednik nekog engleskog asopisa dobio pismo, potpisano sa "Savrenstvo", u kojem
mu je ukazano na pogrenost njegovih stavova i stila, odmah je na dnu stranice napisao "Ne slaem se
sa Vama", i poslao ga Metjuu Arnoldu110.
SAALJENJE, im. Oslabljeno oseanje izuzetosti, nadahnuto kontrastom.
SAETI, gl. Skratiti.
Kada tokom ljudske istorije postane neophodno da narod same svog kralja, uobiajeno
potovanje za miljenje oveanstva zahteva da on objavi razloge koji su ih naveli na to odvajanje111.
Oliver Kromvel112
SEBIAN, prid. Bez razumevanja za sebinost drugih.
SEKIRA, im.
"Indijane, ratnu zakopaj sekiru",
Belac ree, "ivot lepi je u miru."
Divljak mu odobri: svoju ratnu spravu
Obredno zakopa u belevu glavu.
Don Lakas
SENAT, im. Grupa vremene gospode zaduena za visoke dunosti i sitne prestupe.
SETITI SE, gl. Prizvati u pamenje, sa dodacima, neto to ranije nismo znali.
SILOGIZAM, im. Logika formula koja se sastoji od glavne i sporedne premise i zamuka.
SIMBOL, im. Neto to bi trebalo da predstavlja neto drugo, ili da umesto njega stoji. Mnogi
simboli su "preiveli" - stvari koje postoje, mada nemaju nikakvu svrhu, samo zato to smo navikli da
ih pravimo; na primer, pogrebne urne urezane na nadgrobnim spomenicima. Nekada su to bile prave
urne u kojima je bio pepeo pokojnika. Mi ne moemo da prestanemo da ih pravimo, ali moemo da im
nadenemo ime koje e sakriti nau bespomonost.
SIMBOLIAN, prid. Koji ima veze sa simbolima ili upotrebom i tumaenjem simbola.
Svi kau da savest osea kajanje;
To je pre, smatram, stomano oseanje.
Za svakog kog bih u grehu zatekao
Video bih da je neto natekao,
Il' pati na neki slian straan nain
Jer davno ne zna jelu najbolji zain.
Zapravo, verujem da je pravi grenik
Samo onaj kome je bedan jelovnik.
Znate da je Adam uz dobre rezone,
Jer je jeo jabuke izvan sezone,
Bio "proklet". Al' sve je to simbolika:
110

Metju Arnold" (Mathew Arnold, 1822 - 1888), engleski esejista, pesnik i kritiar.
Parodija na ameriku Deklaraciju nezavisnosti. Original glasi: "Kada u toku ljudskih dogaaja postane neophodno da jedan
narod rastvori politike veze koje su ga povezivale s drugim narodom, i da zauzme meu zemaljskim silama odvojeni i jednaki
poloaj na koji mu zakoni i Bog prirode daju pravo, duno potovanje prema miljenju oveanstva zahteva da objavi razloge
koji su ga naveli na to odvajanje."
112
Oliver Kromvel (Oliver Cromwell, 1599 - 1658), engleski vojni, politiki i verski voa, u engleskom graanskom ratu pobedio
rojaliste i pogubio kralja arisa I. Vladao kao Lord protektor Komonvelta, 1653 - 1658.
111

U stvari, njega je muila kolika.

G. D.
SIRENA, im. Jedna iz grupe velikih muzikih talenata uvenih po svom neuspenom
pokuaju da odvrate Odiseja od ivota na moru. Figurativno, svaka dama sjajnih obeanja, skrivenih
namera i razoaravajuih ispunjenja.
SIROE, im. iva osoba koju je smrt liila mogunosti da iskae nezahvalnost prema
roditeljima, to je situacija koja se naroito reito obraa svemu to je saoseajno u ljudskom duhu.
Kada je mlado, siroe se smeta u dom, gde ga, kultivisanjem njegovog rudimentarnog oseaja
lokaliteta, ue njegovom mestu u svetu. Zatim ga poduavaju umetnostima zavisnosti i servilnosti, i na
kraju ga putaju u svet, kao istaa cipela ili kuhinjsku pomonicu.
SIROMATVO, im. Turpija za zube pacova reforme. Broj planova za ukidanje siromatva
jednak je broju reformatora koji od njega pate, uz dodatni broj filozofa koji o njemu ne znaju nita.
rtve siromatva odlikuju se posedovanjem svih vrlina, i svojom verom u voe koje obeavaju da e ih
odvesti u blagostanje u kojem veruju da su one nepoznate.
SISARI, im. Porodica kimenjaka ije enke u prirodnom stanju same doje svoje mladunce,
ali, kada se civilizuju i prosvetle, daju ih dojiljama ili koriste bocu.
SITOST, im. Ono to oseamo prema tanjiru poto smo pojeli njegov sadraj, gospoo.
SKARAB, im. Isto to i skarabej.
SKARABEJ, im. Sveta buba starih Egipana, srodna naoj obinoj bubavabi. Bila je simbol
besmrtnosti, Bog zna zato, i ba to joj je davalo naroitu svetost. Moda je i njen obiaj inkubacije jaja
u loptici izmeta uticao na njenu popularnost kod svetenstva, i moda e joj ba to jednog dana
osigurati potovanje i kod nas. Istina, amerika buba je nierazredna buba, ali i ameriki svetenik je
nierazredni svetenik.
SKIPTAR, im. Zvanini kraljevski tap, znak i simbol njegove vlasti. Prvobitno, to je bio
buzdovan kojim je kralj opominjao dvorsku ludu i stavljao veto na predloge ministara tako to bi lomio
kosti predlagaa.
SKLONOST, im. Pripremni stadijum razoaranja.
SLABOSTI, im. Izvesne primarne moi ene - Tiranina kojima ona dri u potinjenosti
mujake svoje vrste, primoravajui ih da slue njenoj volji i paraliui njihovu buntovnu energiju.
SLENG, im. Groktanje ljudskog vepra (Svinjgnoramus nepodnoljivus) koji ima pamenje
koje se uje. Govor oveka koji jezikom kazuje ono to uhom misli, i koji osea ponos stvaraoca pri
izvrenju zadatka dostojnog papagaja. Sredstvo (uz Boju pomo) da se ue u posao kao humorista bez
ulaganja kapitala pameti.
SLIKA, im. Predstava u dve dimenzije neeg to je zamorno i u tri.
"Gle, sjajne Mazalove slike izloene
Ko uzete iz ivota. "Ako ocene
Takve su tane, tada, smrti, ti uzmi mene.
Dejli Hejn
SLIKARSTVO, im. Umetnost zatiivanja ravnih povrina od vremenskih neprilika i
izlaganja istih kritiarima. Nekada su slikarstvo i vajarstvo bili povezani u istom delu: stari narodi su
bojili svoje statue. Jedina veza izmedu ove dve vetine danas je to savremeni slikar delje svoje
mecene.
SLOBODA, im. Jedan od najdragocenijih poseda Mate.
Pobunjeni narod, sve borac do borca,

"Slobodu ili smrt" hui oko dvorca.

Kralj e: "Dajte da vladam ako smrt elite
I razloga nee biti da se alite."
Marta Brejmens
SMEH, im. Unutranje grenje, propraeno iskrivljavanjem crta lica i neartikulisanim
zvucima. Zarazan je, i, mada se javlja samo povremeno, neizleiv. Sklonost napadima smeha jedna je
od osobina koje razlikuju ljude od ivotinja, koje ne samo to ne nasedaju na provokaciju njihovih
primera ve su i otporne na mikrobe, koji su poetni uzrok ove bolesti. Da li se ivotinje mogu zaraziti
smehom putem cepljenja sa ljudskih pacijenata pitanje je na koje nije dat eksperimentalni odgovor.
Doktor Meir Viel tvrdi da je zarazna priroda smeha posledica trenutane fermentacije pljuvake u
rasprenom stanju. Zbog ove neobinosti, on ovaj poremeaj naziva Convulsio spargens.
SMRTNA KAZNA, im. Kazna u vezi sa ijom pravinou i efikasnou mnogi vredni ljudi ukljuujui sve ubice - imaju ozbiljne sumnje.
SMRTNOST, im. Sirovina iz koje je teologija stvorila buduu dravu.
SOFISTRIJA, im. Polemiki metod protivnika, koji se od naeg sopstvenog razlikuje po
veem stepenu neiskrenosti i zavaravanja. Ovaj metod potie od kasnih sofista, pripadnika grke
filozofske sekte, koji su u poetku pouavali mudrosti, oprezu, nauci, umetnosti i, ukratko, svemu to
bi ovek trebalo da zna, ali su se posle izgubili u lavirintu rasprava i magli rei.
SOS, im. Jedini nepogreivi znak civilizacije i prosveenosti. Narod bez soseva ima hiljadu
poroka; narod sa jednim sosom ima ih samo devet stotina devedeset i devet. Za svaki sos koji se izmisli
i prihvati, odrie se i oprata jedan greh.
SOTONA, im. Jedna od Stvoriteljevih alosnih greaka, puno puta okajana. Poto je
postavljen za arhanela, Sotona se potrudio da na bezbroj naina postane nepodnoljiv, i konano je
proteran iz Raja. Na pola puta prema dole zastao je za trenutak, sagnuo glavu, razmislio, i, napokon,
vratio se.
"Zamolio bih za jednu uslugu", rekao je.
"Kai."
"Ako sam dobro shvatio, uskoro treba da bude stvoren ovek. Bie mu potrebni zakoni."
"ta, huljo! Ti, od praskozorja vremena postavljen za njegovog glavnog protivnika, ti, koji si
zaduen da mrzi njegovu duu - zar se usuduje da trai da stvara njegove zakone?"
"Molim lepo, naprotiv; samo traim da mu se dozvoli da ih sam stvara."
Tako i bi nareeno.
SPOMENIK, im. Struktura koja bi trebalo da slui kao spomen na neto to taj spomen ili ne
zasluuje, ili se na taj nain ne moe sauvati.
Agamemnonove kosti su sad otkrivene,
I sruen je njegov kraljevski spomenik,
ali Agamemnonova slava nije sada zbog toga nita manja. Obiaj dizanja spomenika ima svoje
reductiones ad absurdum113 u spomenicima "neznanim umrlima" - spomenicima namenjenim ouvanju
uspomene na one koji nisu za sobom ostavili bilo kakav spomen.
SPOSOBNOST, im. Prirodna oprema kojom obavljamo neki mali deo bednih ambicija,
kojima se sposobni ljudi razlikuju od mrtvih. Dubinska analiza ukazuje na to da se sposobnost, u
sutini, sastoji od ozbiljnosti. Ipak, moda je ova impresivna osobina pravilno procenjena; biti ozbiljan
nije lak zadatak.
SPRETAN, prid. Onaj ko moe podjednako veto da odepari oveka i sa leve i sa desne
strane.
SPRIJATELJITI SE, gl. Stei nezahvalnika.
113

Reductio ad absurdum (lat.) - svoenje na apsurd.

SRCE, im. Automatska, miiava pumpa za krv. U figurativnom govoru se za ovaj korisni
organ tvrdi da je sedite oseanja - lepa zamisao koja, meutim, nije nita do ostatak nekada
opteprihvacnog miljenja. Sada se zna da se oseanja nalaze u stomaku, gde se izdvajaju iz hrane
hemijskom akcijom eludanih sokova. Taan proces kojim se biftek pretvara u oseanja - nena ili ne,
ve prema dobu ivotinje sa koje je odseen; uzastopne faze kroz koje prolazi sendvi od kavijara na
putu od udnog ukusa do otrog epigrama; udesni funkcionalni metodi kojima se tvrdo kuvano jaje
pretvara u versko kajanje, ili krempita u uzdah oseajnosti - sve je ove stvari tano ustanovio g. Paster,
i veoma ih ubedljivo izloio. (Takoe, pogledajte moju monografiju Sutinska identinost duhovnih
oseanja i izvesnih crevnih gasova koji se oslobaaju pri varenju - kvarto, 687 str.) U naunom radu
naslovljenom, ini mi se, Delectatio Demonorum (Don Kemden Hoton, London, 1873) ovaj je pogled
sjajno ilustrovan; za dalja obavetenja pogledajte uveni spis profesora Dema, Ljubav kao proizvod
vakanja pri ishrani.
SREA, im. Prijatno oseanje koje dolazi od posmatranja tue bede.
SREEN, prid. Sloen i postavljen na uredan nain, kao, na primer, demonstrant obeen na
banderu.
STALNO NASTANJEN, prid. Nesposoban da ode.
STAR, prid. U onom stadijumu korisnosti koji nije nespojiv sa optom neefikasnou - na
primer star ovek. Pregaen od vremena i uvredljiv za opti ukus - na primer stara knjiga.
"Stare knjige? Vrag da ih nosi!" Pomodar rekne,
"Svakog jutra elim knjige svee kao vekne."
Sama priroda zakon je njegov opravdala:
Svakog trena javi se neka svea budala.
Harli am
STAROST, im. Onaj period ivota kada grehovima do kojih jo drimo dodajemo napadanje
onih grehova koje vie nismo u stanju da poinimo.
STRAARA, im. Voe biljke koja se zove Palata.
STRANAC, im. Ameriki dravljanin u periodu iskuavanja.
STRAST, im. Ono to odlikuje ljubav bez znanja.
STRPLJENJE, im. Manje znaajan oblik oajanja, preruen u vrlinu.
STUB SRAMA, im. Mehanika naprava za nanoenje linog ugleda - prototip modernih
novina, kojim su rukovodili ljudi strogih vrlina i besprekornih ivota.
STVARNO, pril. Naizgled.
STVARNOST, im. San ludog filozofa. Ono to bi ostalo u situ kada bismo prosejali fantoma.
Jezgro vakuuma.
SUDBINA, im. Tiraninovo opravdanje za zloine, i budalin izgovor za neuspeh.
SUENJE, im. Formalna istraga koja treba da dokae i u zapisnik zavede besprekornost
linosti sudije, advokata i porotnika. Da bi se to postiglo, potrebno je obezbediti i kontrast u obliku
osobe koja se obino naziva branjeni, zatvorenik ili optueni. Ako se ovaj kontrast dovoljno jasno
pokae, ovoj se osobi odredi takva kazna koja e vrloj gospodi, uz saznanje o sopstvenoj vrednosti,
pruiti prijatan oseaj imuniteta. U nae vreme, optuenici su obino ljudska bia, ili bar socijalisti, ali
u srednjem veku sueno je i ivotinjama, ribama, reptilima i insektima. ivotinja koja je ubila oveka,
ili se bavila magijom, bila bi uredno uhapena, bilo bi joj sueno, i, ako bi je proglasili krivom, javni
delat bi je pogubio. Insekti koji su pustoili itna polja, vonjake ili vinograde bili bi pozvani da se sa
advokatom pojave pred graanskim sudom, i, ako bi, posle svedoenja, rasprave i presude, nastavili in
contumaciam, stvar bi bila predata visokom crkvenom sudu, koji bi ih ozbiljno ekskomunicirao i
anatemisao. U Toledu su uz nalog uhapeni, zatim osueni i pogubljeni, neki prasii koji su zlobno

protrali izmeu nogu vicekralja, uzrokujui njegov pad. U Napulju je neki magarac osuen na
spaljivanje na lomai, ali izgleda da kazna nije izvrena. D' Adosio iznosi mnoge sluajeve iz sudskih
zapisnika o suenjima svinjama, volovima, konjima, petlovima, psima, kozama, itd, to je umnogome,
veruje se, doprinelo njihovom boljem i moralnijem ponaanju. Godine 1451, podneta je tuba protiv
pijavica koje su nastanjivale neke bare u blizini Berna, i biskup iz Lozane, na savet profesora
univerziteta u Hajdelbergu, naredio je da se neki od tih "vodenih crva" dovede pred lokalnog sudiju.
Tako i bi uinjeno, i pijavicama, kako prisutnim, tako i odsutnim, nareeno je da za tri dana napuste
mesta u kojima su se nastanile, pod pretnjom navlaenja "boanskog prokletstva". U obimnim spisima
ovog cause celebre114 nema niega to bi nam kazalo da li su prestupnici prkosili kazni, ili su odmah
napustili taj negostoljubivi
okrug.
SUPRUGA, im. ena, ili gora polovina.
SURLA. im. Rudimentarni organ slona koji mu slui umesto noa i viljuke, koje mu priroda
jo nije dala.
SUVIAN, prid. Viak; nepotreban; de trop.
Vezir: "Dalji dokaz svaki je izlian,
Taj je neverni pas oito suvian."
Sultan mu odvrati krenuvi u harem:
"Suvina, rek'o bih, glava mu je barem."
Habib Sulejman
G. Debs je suvian graanin. - Teodor Ruzvelt
SVETENIK, im. ovek koji se bavi praenjem naeg duhovnog stanja, da bi popravio svoje
materijalno stanje.
SVET, prid. Posveen nekoj verskoj svrsi; koji ima boansku prirodu; koji navodi na ozbiljne
misli ili oseanja; na primer tibetski Dalaj Lama; Mugam od
M'bwangoa; hram Majmuna na Cejlonu; Krava u Indiji; Krokodil, Maka i Luk u starom Egiptu;
Muftija od Mua; dlaka psa koji je ujeo Noju, itd.
Sve su stvari svete il' profane.
Prve treba crkvu da prehrane.
Potonje su vlasnitvo Satane.
Dambo Omohandro
SVETAC, im. Prireeno i skraeno izdanje mrtvog grenika.
Vojvotkinja od Orleana pripoveda kako je onaj stari bogohulnik, maral de Vilroa, koji je u mladosti
poznavao sv. Franju Salekog, rekao, poto je uo da ga nazivaju svecem: "Veoma me raduje to ujem
da je gospodin de Sal svetac. Voleo je da govori nepristojne stvari, i varao je na kartama. U svakom
drugom pogledu, bio je savren gospodin, mada budala."
SVETIONIK, im. Visoka zgrada na obali u kojoj vlada odrava svetiljku i izdrava prijatelja
nekog politiara.
SVETO PISMO, im. Svete knjige na kojima je zasnovana naa blagoslovena religija, za
razliku od onih lanih i profanih spisa na kojima se zasnivaju sve druge vere.
SVINJA, im. ivotinja (Prascus svejedus) vrlo bliska ljudskom rodu po raskonosti i
ivahnosti svog apetita, koji za ljudskim ipak zaostaje po sveobuhvatnosti, jer ne ukljuuje i svinjetinu.
SVRAB, im. kotsko rodoljublje.

114

Cause celebre (fr.) - poznat sluaj, neto oko ega su se uzbudili duhovi.

AKA, im. Jedinstven instrument koji se nosi na kraju ljudske ruke, i koji se obino nalazi u
tuim depovima.
ERIF, im. U Americi, izvrni organ optine, ija je najkarakteristinija dunost, naroito u
nekim od drava zapada i juga, da hvata i vea prestupnike.
EVRDALO, im. Laov u stadijumu larve.
KRT, prid. Koji ima neprilinu elju da zadri ono to mnogi zasluni ljudi ele da mu otmu.
TAMPARSKA SLOVA, im. Kuni komadii metala za koje se sumnja da unitavaju
civilizaciju i prosveenost, uprkos njihovoj oitoj korisnosti u ovom neuporedivom reniku.
TEDLJIVOST, im. Kupovanje bureta viskija koje vam ne treba za cenu krave koju sebi ne
moete da priutite.

T
T. Dvadeseto slovo engleske abecede, koje su Grci apsurdno zvali tau. U alfabetu iz kojeg na
potie, ovo slovo je imalo oblik vadiepa, i kada je stajalo samo (to je esto bilo vie nego to su
Feniani mogli da urade), znailo je Tallegal, to ueni dr Braunrig prevodi kao "saplitanje".
TABLE D'HOTE115, im. tedljivo poputanje vlasnika restorana optoj strasti za
neodgovornou.
TARIFA, im. Sistem poreza na uvoz, koji treba da zatite domaeg proizvodaa od pohlepe
njegovih kupaca.
TATINA, im. Priznanje koje budala odaje najbliem magarcu.
Kau da kokoka kvoca najglasnije
I galamu die kad je muak snela.
Jedna koka kae da je esto srela
Da ljudi kojima govor il' pisanje
Poziv su i zvanje uvek najlasnije
Kukuriknu u tim vee hvalisanje
to su bezvrednija njina nova dela;
Pa ovek od koke drukiji ba nije.
Gle, vojni muziar! - Kaput mu od zlata,
Sjajne pantalone, kapa ko planina Imperijski hrabar, svean ko na slici,
Strog, odluan momak. Tog je divnog svata,
Ko bi to rekao? jedina vrlina
to vas nikad nee raniti u bici.
Hanibal Hansiker
TEHNIKALIJA, im. U Engleskoj je nekom oveku po imenu Houm sueno zbog klevete, jer
je optuio svog suseda za ubistvo. Njegove tane rei behu: "Ser Tomas Holt je uzeo sataru i udario
svog kuvara po glavi, tako da je jedna strana glave pala na jedno rame, a druga na drugo rame." Sud je
optuenog oslobodio, jer su uene sudije zakljuile da ove rei ne predstavljaju optubu za ubistvo, jer
ne tvrde da je kuvar umro, ve je to samo zakljuak koji se iz njih moe izvesti.
TELEFON, im. avolji izum koji ukida neke od prednosti koje donosi dranje neprijatnih
osoba na odstojanju.

115

Table d'hote (fr.) domainov sto. U restoranima i hotelima, kompletan obrok po fiksiranoj ceni.

TELESKOP, im. Sprava koja prema oku stoji u slinom odnosu kao telefon prema uhu,
omoguujui udaljenim objektima da nas spopadaju gomilama nepotrebnih detalja. Sreom, teleskop
nema zvono kojim bi nas pozivao na rtvovanje.
TELO, im. Drugo lice svetovnog Trojstva.
TEOZOFIJA, im. Drevna vera koja ima svu samouverenost religije i svu misteriju nauke.
Moderni teozofi, kao i budisti, tvrde da na zemlji ivimo nebrojeno mnogo puta, u istom takvom broju
tela, zato to jedan ivot nije dovoljno dugaak za na potpuni duhovni razvoj. Drugim reima, jedan
ivot nije dovoljan da postanemo onoliko mudri i dobri koliko to da elimo da postanemo. Biti
savreno mudar i dobar to je savrenstvo; a teozofi su tako otrooki da su primetili da sve to tei
poboljanju konano i dostigne savrenstvo. Manje kompetentni posmatrai su skloni da izuzmu
make, koje ne izgledaju nita mudrije ni bolje nego prole godine. Najvei i najdeblji teozof u
poslednje vreme bila je Madam Blavacka, koja nije imala maku.
TIGANJ, im. Jedna od sprava za muenje koje se koriste u onoj uvenoj kaznenoj instituciji,
enskoj kuhinji. Tiganj je izmislio Kalvin, i koristio ga za prenje silne dece koja su umrla pre krtenja.
Kada je jednog dana video muke skitnice koji je neoprezno izvukao peenu bebu sa smetlita i
prodrao je, velikom uenjaku je palo na pamet da smrt lii njenih uasa tako to e uvesti tiganj u
svaki dom u enevi. Odatle se tiganj rasprostro po svim krajevima sveta i umnogome pomogao irenju
Kalvinove sumorne vere. Stihovi koji slede (a kae se da ih je napisao njegova blagost, biskup Poter)
naizgled impliciraju da korisnost ove sprave nije ograniena na ovaj svet, ve da, poto se posledice
njene upotrebe na ovom svetu proteu i na sledei, i sama sprava moe nai svrhu s druge strane, i na
taj nain nagraditi svoje poklonike:
Na nebesa bee pozvan sam Stari Nik116.
Petar ree: "Dobro, goni ljudska bia,
Ali budi malo vetiji poslenik
Kad su u pitanju nauna otkria.
Prenje, na primer, metod je vremeni
Da bezbone mui, al' primi k znanju:
Odasvud javljaju da se ljudi greni
Najbolje osue u vrelom tiganju.
Idi, nai jedan - uzmi ga u ruku Nek grenici cvre zbog besramnih dela."
"Na duplo straniju baciu ih muku",
avo ree, "u njemu spremau im jela."
TOBOLAC, im. Prenosiva navlaka u kojoj su antiki dravnici i plemenski advokati nosili
svoje lake argumente.
Dva svadljiva Rimljanina
Maie se za tobolac,
Po argument merodavan
Za njihov spor starodrevan:
Poslae ga u eludac
Tvrdoglavog dumanina.
Oglum P. Bump
TOP, im. Instrument koji se koristi pri ispravljanju nacionalnih granica.
TREZVENJAK, im. Osoba koja se uzdrava od estokih napitaka, nekada potpuno, nekada
podnoljivo potpuno.
TRGOVAC, im. Onaj ko se bavi nekim komercijalnim zanimanjem. Komercijalno zanimanje
je svako ono u kojem je predmet zanimanja iskljuivo dolar.
116

Stari Nik - jedno od imena avola. Bilo je u upotrebi u 17. veku.

TRGOVINA, im. Vrsta transakcije u kojoj A krade od B dobra koja pripadaju C, a zauzvrat B
depari od D novac koji pripada E.
TRIHINOZA, im. Odgovor svinja na prasofagiju.
Mojsije Mendelson se jednom razboleo, i poslao po hrianskog doktora. Ovaj je odmah
shvatio da pacijent boluje od trihinoze, ali joj je diskretno dao drugo ime. "Potrebna vam je hitna
promena dijete", rekao je, "morate jesti pola kile svinjetine svaki drugi dan."
"Svinjetine!" uskliknu pacijent. "Svinjetine?
Neu je pipnuti nizato na svetu!"
"Mislite li to ozbiljno?" upita ga doktor.
"Kunem se!"
"Dobro, onda prihvatam da vas leim."
TRIKO, im. Scenska odea ija je svrha da opte odobravanje agenata za tampu pojaa
naroitim publicitetom. Panja javnosti je jednom prilikom skrenuta sa ovog odevnog predmeta na
odbijanje gospoice Lilien Rasel117 da ga nosi. Bilo je mnogo nagaanja oko njenog motiva, a
pretpostavka gospoice Poline Hol pokazala je najvie dosetljivosti i uloenog intelektualnog napora.
Gospoica Hol je verovala da priroda gospoici Rasel nije podarila lepe noge. Muki um nije mogao da
prihvati ovu teoriju, ali sam koncept nesavrene enske noge bio je tako neverovatno originalan da bi
se mogao svrstati meu najistaknutije podvige filozofske spekulacije! udno je da se u celoj polemici
oko nesklonosti gospoice Rasel trikou, niko nije setio da taj stav pripie onome to se kod drevnih
naroda zvalo "stidljivost". Priroda tog oseanja sada nam je nedovoljno poznata, i moda se i ne moe
izraziti reima koje su preostale u naem reniku. Prouavanje izgubljenih umetnosti je, meutim, u
poslednje vreme obnovljeno, i neke od samih umetnosti ponovo osvojene. Ovo je doba renesansi, i
postoji nada da e i primitivno "crvenilo" biti izvueno iz svog drevnog skrovita i zviducima
doekano na sceni.
TROGLODIT, im. Peinski itelj iz paleolita, posle Drveta a pre Ravnice. U peini Adulam je
sa Davidom ivela uvena grupa troglodita. Kolonija se sastojala od "svih koji su u nevolji, i svih koji
imaju dugove, i svih koji su nezadovoljni" - ukratko, od svih socijalista Judeje.118
TROJSTVO, im. U viestrukom teizmu nekih hrianskih crkvi, tri potpuno odvojena
boanstva koja su konzistentna sa verom u samo jedno. Podreena boanstva politeistike vere, kao to
su avoli i aneli, nisu obdarena mou kombinacije, i moraju pojedinano da se bore za potovanje i
prinoenje rtava. Trojstvo je jedna od najsuptilnijih misterija nae svete religije. Odbacujui je kao
nerazumljivu, unitarijanci otkrivaju svoje nedovoljno poznavanje osnova teologije. U religiji verujemo
samo u ono to ne razumemo, osim u sluaju kada neka razumljiva doktrina stoji u suprotnosti sa
nekom neshvatljivom. U takvim sluajevima, verujemo u onu prvu, shvatajui je kao deo one druge.
TRUST, im. U amerikoj politici, velika korporacija koja se preteno sastoji od tedljivih
radnih ljudi, udovica sa malim uteevinama, siroadi pod nadzorom staratelja ili suda, mnogih drugih
slinih zlikovaca i javnih neprijatelja.
TUMA, im. Osoba koja omoguuje dvema osobama koje govore razliitim jezicima da se
sporazumeju, tako to svakoj od njih ponavlja ono to bi bilo u njegovu korist da je ona druga osoba
rekla.
TVRDOGLAV, prid. Neprijemiv za istinu, u punom sjaju ispoljenu u naem izuzetnom
izlaganju. Popularna predstava i primer tvrdoglavosti je mula, inae izuzetno inteligentna ivotinja.

U
UBISTVO, im. Oduzimanje ivota ljudskom biu od drugog ljudskog bia. Ima ih raznih:
prvostepenih, oprostivih, opravdanih, pohvalnih, ali osobi koja je ubijena nije naroito vano da li je
bila rtva jedne ili druge vrste - klasifikacija je tu, uglavnom, zbog advokata.
117

Lilien Rasel (Lillian Russell, 1861 - 1922), amerika pevaica i glumica, mahom u mjuziklima, poznata po svojoj lepoti.
Beei pred Saulovim gnevom, koji je potekao od zavisti posle ubistva Golijata, David se sklonio u peinu Adulam, zajedno sa
svojom braom i svim navedenim nezadovoljnicima; ukupno, bilo ih je 400.
118

UBITI, gl. Uprazniti neko mesto bez imenovanja naslednika.

UENOST, im. Vrsta neznanja kojim se odlikuju marljivi.
UTIVOST, im. Najprihvatljivije licemerje.
UDOVICA, im. Patetina linost koja se u hrianskom svetu, po dogovoru, posmatra
humoristino, iako je Hristova nenost prema udovicama bila jedna od najizrazitijih crta njegove
linosti.
UGLAENOST, im. Vrsta utivosti koja se pripisuje stanovnicima svih gradova sem
Njujorka. Najee se izraava reima "Oprostite, molim vas", i nije nespojiva sa nepotovanjem tuih
prava.
UHAPSITI, gl. Zvanino privesti nekog optuenog za neobinost.
Bog stvori svet za est dana, i bi uhapen sedmog.
Neautorizovana verzija
ULIZICA, im. Onaj ko se pribliava Veliini puzei na trbuhu da ne bi moglo da mu se naredi
da se okrene i spremi za udarac. Ponekad je urednik.
ULTIMATUM, im. U diplomatiji, poslednji zahtev pre nego to se posegne za ustupcima.
Poto su primili austrijski ultimatum, lanovi turske vlade sastali su se da ga razmotre.
"O, slugo Prorokov", ree eik Carskog ibuka Mamuu Nepobedive Armije, "koliko
nepobedivih vojnika imamo pod orujem?"
"Branioe Vere", uzvrati taj velikodostojnik poto je prouio svoje beleke, "brojni su poput
lia na drveu!"
"A koliko nepotopivih bojnih brodova uteruje strah u srca svih hrianskih svinja?" upita on
Imama Uvek Pobedonosne Mornarice.
"Ujae Punog Meseca", glasio je odgovor, "primi na znanje da su oni poput talasa na moru,
peska u pustinji i zvezda na Nebu!"
Osam sati elo eika Carskog ibuka bee naborano od dubokih misli: raunao je mogui
ishod rata. Zatim ree: "Aneoski Sinovi, kocka je baena! Predloiu Ulemi Carskog Uha da savetuje
da ne inimo nita. U ime Alaha, savet je zavren."
UM, im. Tajanstveni oblik materije koji se izluuje u mozgu. Glavna aktivnost mu se sastoji
od pokuaja da spozna samog sebe. Uzaludnost ovog napora proistie iz toga to nema ime da se
spozna osim samim sobom.
UMETNOST, im. Ova re nema definiciju.
UNITARIJANAC, im. Onaj koji porie veru trinitarijanca.
UNIVERZALISTA. im. ovek koji odrie prednosti Pakla pripadnicima drugih vera.
UPORNOST, im. Odlika ljudske ruke u odnosu na vaeu monetu. Najizrazitija je u ruci
vlasti, i smatra se dobrom opremom za politiku karijeru.
UPOTREBA. im. Prvo lice Knjievnog Trojstva; ostala dva su Obiaj i Konvencionalnost.
Ako ima potovanja prema ovom Svetom Trojstvu, vredan pisac se moe nadati da e proizvoditi
knjige koje e iveti koliko i moda koja ih je rodila.
UPOZNAVANJE, im. Drutvena ceremonija koju je izmislio avo da bi razonodio svoje
sluge i proganjao svoje neprijatelje. Upoznavanje dobija svoj najzloudniji oblik upravo u ovoj zemlji,
poto je blisko povezano sa naim politikim sistemom. Svaki Amerikanac je ravnopravan svakom
drugom Amerikancu, i stoga sledi da svako ima prava svakog da poznaje, iz ega se izvodi pravo na
upoznavanje bez zahteva ili odobrenja. Deklaracija o nezavisnosti trebalo je da glasi ovako:
"Drimo da su ove istine oigledne same po sebi: da su svi ljudi stvoreni jednaki; da im je
njihov Stvoritelj podario neka neotuiva prava; da su meu tim pravima pravo na ivot, i pravo da se

tui ivot uini nepodnoljivim tako to e mu se nametnuti neopisivo veliki broj poznanika; sloboda,
naroito sloboda da se meusobno upoznaju osobe a da se prethodno ne proveri da li se one ve ne
poznaju kao neprijatelji; i traenje tue sree uz pratei opor stranaca. "119
UPROPASTITI, gl. Unititi. Naroito, unititi veru devojke u devojaku vrlinu.
URAGAN, im. Nekada veoma esta atmosferska pojava, sada uglavnom naputena u korist
cikiona i tornada. Uragan se i dalje koristi u Karibima, i popularan je kod nekih staromodnih pomoraca.
UREDNIK, im. Osoba koja u sebi kombinuje pravosudne funkcije Minoja, Radamanta i
Eaka120, ali koja se moe umilostiviti obolom121; strog i vrli cenzor, ali u celini ipak toliko milostiv da
trpi tue vrline i sopstvene mane; ovek koji oko sebe baca bletave munje i strani grom prekora sve
dok ne lii na snop petardi koji uvreeno saoptava svoje miljenje pseoj stranjici, a odmah zatim
promrmlja tihu, melodinu re, nenu poput apata magarca koji nudi svoju molitvu veernjoj zvezdi.
Vladalac tajanstva i gospodar zakona, on sedi na svom visokom prestolju misli, lice mu je obliveno
zagasitim sjajem Transfiguracije, noge su mu savijene, jezik u obrazu: urednik prosipa svoju volju po
papiru, i odseca je u odgovarajuim duinama. Povremeno se iza vrata hrama zauje predradniki glas
koji trai pet santimetara humora i est redova verskih meditacija, ili manje mudrosti a vie patetike.
O, Gospodar Zakona na Tronu Miljenja.
Pozlaena je on varalica.
Odeda mu izala ispod krpljenja,
Od bronze mu kruna,
Mudar je k'o tuna,
A njegova je mo besmislica.
Ureeno i smueno brblja bez daha
Smeni stari greni stari Monarh Miljenja.
Civil koji prati vojsku javnog mnenja,
Tetura, pretura, aka, pljaka, bez; straha.
Neprirodni,
Sumnjivi,
Zloudni,
Laljivi
Savremenik ugledni!
D. H. Bambluk
UROEN, prid. Prirodan, nasledan. Na primer, uroene ideje, to jest ideje s kojima smo
roeni, poto su nam prethodno usaene. Doktrina o uroenim idejama jedno je od filozofskih uverenja
najvie dostojnih divljenja, poto je i sama uroena ideja, i, shodno tome, nepristupana opovrgavanju,
iako je Lok naivno mislio da joj je zadao "modricu".
Od uroenih ideja treba spomenuti veru u sopstvenu sposobnost da se vode novine, u veliinu
sopstvene zemlje, u nadmo vlastite civilizacije, u vanost naih linih poslova i u zanimljivost naih
oboljenja.
UROENICI, im. Osobe od malog znaaja koje optereuju tlo novootkrivenih zemalja. Vrlo
brzo prestaju da optereuju i poinju da naubruju.
USPEH, im. Jedini neoprostivi greh protiv blinjeg svog. U knjievnosti, a naroito u poeziji,
elementi uspeha izuzetno su jednostavni; u stihovima koji slede, iz nepoznatih razloga naslovljenih
"Don A. Dojs"122, sjajno ih je izloio otac Gasalaska Dejp:
Uspean poeta: u rukama knjiga,
Govori u stihu, razmilja u prozi,
Grimizna kravata, u oima briga,
119

Original glasi: "Drimo da su ove istine oigledne same po sebi, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je njihov Stvoritelj
obdario izvesnim neotuivim pravima, i da su meu tim pravima pravo na ivot, pravo na slobodu i pravo na ostvarivanje sree."
120
Minoj, Radmant i Eak - kod Vergilija, uvari podzemnog svela, zadueni i za muenje umrlih.
121
Obol- sitni antiki novac.
122
Don A. Dojs (John A. Joyce, 1842 - ?), pesnik, autor brojnih, jako loih pesama. Ostao zapamen zato to je dugo tvrdio da
je Ela Viler Vilkoks od njega ukrala pesmu "Laugh, and the world laughs with you".

Heksametar kose u strastvenoj pozi.

Razmiljaj tanko i imae deblji struk;
Nosi dugu kosu i ne treba klobuk.
USTA, im. Kod mukarca, kapija due. Kod ene, izlaz iz srca.
USTANAK, im. Neuspela revolucija. Propali pokuaj nezadovoljstva da lou upravu zameni
bezvlaem.
UTEHA, im. Stanje duha izazvano posmatranjem nesree drugog oveka.
UTEITI SE, gl. Saznati da je bolji ovek nesreniji od vas.
UTOITE, im. Sve to prua zatitu oveku u opasnosti. Mojsije i Joua odredili su est
gradova utoita - Bezer, Golan, Ramot, Kade, ekem i Hebron - gde su se oni koji su nehotice nekog
ubili mogli skloniti kada bi ih jurili roaci preminulog. Ovo hvale vredno reenje je gonjenom prualo
priliku za vebanje, a progoniocima omoguavalo zadovoljstvo lova; dua pokojnikova tako je bila
ispraana poastima nalik na posmrtne igre u drevnoj Grkoj.
UTVARA, im. Spoljnji, vidljivi znak nekog unutranjeg straha.
Objanjavajui udno ponaanje duhova, Hajne navodi neiju mudru teoriju da se oni nas plae isto
koliko i mi njih. Nije ba tako, ako mogu dobro da prosudim iz tablica uporedne brzine koje mogu da
prizovem iz sopstvenog seanja.
Postoji jedna nepremostiva prepreka verovanju u utvare. Utvara se nikada ne pojavljuje naga: dolazi ili
umotana u arav, ili "obuena kao to bee za ivota". Verovati u utvare, dakle, znai ne samo
verovati da mrtvi imaju mo da se uine vidljivima i poto od njih vie nita nije ostalo ve i da je ista
mo uroena i tekstilima. ak i ako pretpostavimo da plodovi razboja imaju ovu mo, kakvu bi korist
imali od toga da je upotrebljavaju? I zato se utvara nekog odela ponekad ne pojavi i proeta i bez
nekog duha u sebi? Ovo su veoma znaajne zagonetke. Poniru u dubine, i vrsto hvataju same korene
ove razgranate vere.
UVAENOST, im. Posledica veze elave glave i bankovnog rauna.
UVREDA, im. Prekraj koji je po ogromnosti odmah uz omalovaavanje.
UZETI, gl. Prisvojiti, ponekad silom, ali preteno lukavstvom.

V
VARALICA, im. Na rival za javna priznanja.
VARENJE, im. Pretvaranje hrane u vrline. Kada je ovaj proces nesavren, umesto vrlina
stvaraju se gresi. Iz ove okolnosti je onaj nestani pisac, Deremaja Blen, zakljuio da ene vie pate
od loeg varenja.
VAINGTONIJANAC, im. lan plemena Potomak123 koji je pravo da sam sobom upravlja
zamenio za prednosti dobre vlade. Da bismo bili pravedni prema njemu, moramo istai da to nije bilo
dobrovoljno.
VAZDUH, im. Hranljiva tvar koju je velikoduna providnost obezbedila da bi se nagojili
siromasi.
VEIT, prid. Koji traje veno. Tek posle velikog oklevanja usudio sam se da ponudim ovu
kratku i elementarnu definiciju, jer mi nije nepoznato postojanje pozamane knjige koju je napisao
123

Potomak - indijansko pleme koje je naseljavalo prostor gde se danas nalazi grad Vaington. Reka koja kroz njega protie nosi
njegovo ime.

nekadanji vusterski biskup pod naslovom Delimina definicija rei "veit" kako je upotrebljena u
autorizovanoj verziji Svetog pisma. Njegova knjiga je bila veoma cenjena u anglikanskoj crkvi, i,
koliko znam, jo se rado ita, na veliko zadovoljstvo uma i veliku dobit due.
VELIANSTVEN, prid. Koji poseduje lepotu i sjaj na koje posmatra nije navikao, na
primer, magaree ui za zeca, ili sjaj svica za crva.
VELIANSTVO, im. Stanje i titula kralja. Sa opravdanim prezirom posmatraju ga Istaknuti
Veliki Metri, Veliki Kancelari, Veliki Nesuvisi i Carski Potentati drevnih i asnih redova
republikanske Amerike.
VELIINA, im. Poto je veliina isto relativna, nita nije veliko i nita nije malo. Ako bi se
svaka stvar u Kosmosu uveala za hiljadu puta, nita ne bi bilo vee nego pre, ali ako bi samo jedna
stvar ostala nepromenjena, sve ostale bi bile vee. Umu koji je upoznat sa relativnou veliine
udaljenosti, prostranstva i mase kojima barata astronom nisu nita impresivnije od onih kojima se bavi
naunik sa mikroskopom. Koliko mi znamo o tome, vidljivi svemir je moda samo mali deo jednog
atoma, i njegovih jona, koji pluta u ivotnoj tekuini (sjajnom eteru) neke ivotinje. Mogue je i da
mala stvorenja koja nastanjuju zrnca nae krvi imaju ista oseanja kada razmatraju nespoznatljive
razdaljine koje dele jedno zrnce od drugog.
VELIKODUAN, prid. Prvobitno je ova re znaila plemenitog roda, i ispravno se
primenjivala na veliki broj ljudi. Sada znai plemenit po prirodi, i malo se odmara.
VENANJE, im. Sveanost na kojoj se dve osobe obavezuju da postanu jedno, jedno se
obavezuje da postane nita, a nita se obavezuje da postane podnoljivo124.
VEPAR, im. Ptica koja je izuzetna po sveobuhvatnosti svog apetita, i koja zato slui da
ilustruje na. Meu muslimanima i Jevrejima vepar nije omiljen na jelovniku, ali ga potuju zbog
njegovih profinjenih navika, lepog perja i melodinog glasa. Ovu pticu, uglavnom, i cene kao pevaicu;
kavez pun njih u punom zamahu znao je da izmami suze i dvoje ljudi odjednom. Nauno ime ove ptice
je Svinjus rokfeleri. G. Rokefeler nije otkrio vepra, ali se smatra njegovim po pravu slinosti.
VERA, im. Verovanje bez dokaza u neto o emu govori osoba koja o tome nita ne zna,
poto je sama stvar bez presedana.
VEREN, prid. Koji je dobio narukvicu za robijaku kuglu.
VERNOST, im. Vrlina onih koji samo to nisu prevareni.
VEALA, im. Pozornica za izvoenje mirakula, u kojima se glavni glumac prebacuje na nebo.
U ovoj zemlji, veala se uglavnom istiu po broju ljudi koji uspevaju da im izmaknu.
Visoko na vealima,
Il' u krvi potocima,
Umree najotmenije
Tu gde umre najmrtvije.
Stari komad
VETICA, im. (1) Runa i odvratna starica, u zloudnom savezu sa avolom. (2) Prelepa,
privlana mlada ena, po zlu daleko prevazilazi avola.
VETINA, im. Budalina zamena za pamet.
VEZE, im. Jedna od dve stvari od presudne vanosti za uspeh, naroito u politici. Druga su
poznanstva.
VIDIK, im. Pogled, obino zabrinjavajui. Oekivanje, obino zabranjeno.
O, dunite, vi lahori laki,
Mirisni po Mozambiku,
124

Parodija Novog zaveta: "I ree: zato ostavie ovjek oca svojega i mater, i priljepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo."
"Tako nijesu vie dvoje, nego jedno tijelo, a to je Bog sastavio ovjek da ne rastavlja." (Jevanelje po Mateju, 19: 5-6).

Gde oveku godi vidik svaki

Osim smrti na vidiku.125
VIDOVNJAK, im. Osoba, najee ena, koja ima mo da vidi ono to je nevidljivo njenom
klijentu - naime, da je on budala.
VILA, im. Stvorenje, razliitih oblika i osobina, koje je nekada nastanjivalo polja i ume. Bilo
je noobdijski raspoloeno, sklono plesu i krai dece. Prirodoslovi veruju da su vile sada izumrle, mada
je jedan svetenik anglikanske crkve tvrdio da ih je video tri blizu Kolestera jo 1855, dok je prolazio
kroz park posle veere sa lokalnim vlastelinom. Ovaj ga je prizor jako uzbudio, i njegova pria bila je
prilino nesuvisla. Godine 1807, eta vila posetila je umu blizu Eksa i odvela ker nekog farmera,
koju su videli kako u umu ulazi sa zaveljajem odee. Sin nekog bogatog buruja nestao je otprilike u
isto vreme, ali se posle vratio. On je video otmicu, i pokuao je da uhvati vile. istinijan Go, pisac iz
etrnaestog veka, tvrdi da su moi vila da se pretvaraju tako velike da je video jednu kako se pretvara u
dve suprotstavljene armije koje su zapodenule veoma krvavu bitku. Kada je vila sutradan poprimila
svoj prvobitni oblik i otila, na polju su ostala tela sedam stotina mrtvih, koje su seljaci morali da
sahranjuju. Ne pominje da li se neko od ranjenih oporavio. U Engleskoj, u vreme vladavine Henrija III,
vaio je zakon koji je propisivao smrtnu kaznu za "ubijanije, ranjavanije ili sakaenje" vile, i bio je
opte potovan.
VILJUKA, im. Instrument koji se preteno koristi da bi se u usta stavljale mrtve ivotinje.
Nekada se u ovu svrhu koristio no, i mnoge uvaene osobe i dalje misle da on nad viljukom ima
mnoge prednosti, ali je ipak ne odbacuju, ve je koriste da se pomognu pri tovarenju noa. to ovi ljudi
nisu odmah kanjeni brzom i groznom smru jedan je od najupeatljivijih dokaza da je Bog milostiv
prema onima koji ga mrze.
VINO, im. Fermentirani groani sok koji je u Hrianskom Udruenju ena poznat kao
"pie" ili "rum". Vino je, gospoo, drugi po vanosti boiji poklon oveku.
VIOLINA, im. Instrument koji golica ljudske ui prevlaenjem konjskog repa preko maijih
creva.
Neron ree Rimu: ,,I kad se osmudi,
Svirau, i dok gori, i nestaje u dim."
"Spali me to hitrije", odgovori mu Rim,
"Sve je bolje no sluati kako gudi."
Orm Plad
VIE, prid. Komparativ od previe.
VLASNITVO, im. Bilo koja materijalna stvar bez neke naroite vrednosti, koju osoba A
moe iskoristiti kao mamac za pohlepu osobe B. Ono to zadovoljava strast za posedovanjem kod
jednog oveka, a razoarava je kod svih drugih. Objekat ovekove kratkotrajne gramzivosti i
dugotrajne ravnodunosti.
VOLSTRIT, im. Simbol zla koji svaki avo moe da prekoreva. Da je Volstrit lopovska
jazbina uverenje je koje svakom neuspenom lopovu slui umesto nade za mesto u raju. ak je i veliki i
dobri Endru Karnedi126 izrazio svoje uverenje po tom pitanju.
VRAANJE, im. Antiki prototip i pretea politikog uticaja. Vladalo je, meutim, miljenje
da je to manje astan zanat, i ponekad je kanjavano muenjem i smru. Augustin Nikolas127 nam pria
kako su nekog seljaka optuenog za vraanje muili da bi mu iznudili priznanje. Poto je izdrao
nekoliko jednostavnijih agonija, paeni prostodunik priznade svoju krivicu, ali naivno upita svoje
muitelje da li je mogue biti vra a to i ne znati.
VRANA, im. Ptica ije su lopovske sklonosti nekog dovele na pomisao da bi mogla da naui
da govori.
125

Parafraza stihova iz najpoznatije himne biskupa Hebera (1782 - 1826): "Mada svaki vidik prija / I samo je ovek zao."
Endru Karnedi (Andrew Carnegie, 1835 - 1919) -: ameriki industrijalac i filantrop.
127
Avgustin Nikolas, sv. Avgustin Blaeni (312 - 386), hrianski filozof.
126

VRELINA, im.
Vrelina je oblik kretanja - to kae
Prof. Tindal, al' ne znam kako obrazlae
Njenu svrhu; al' ovo znam - bez po muke
Rei vrele pokrenue ljudske ruke.
I kuda udare, tu sve zvezde lete.
Crede expertum128 - video sam ih, dete.
Gorton Svoup
VREME, im. Klima jednog sata. Stalna tema razgovora meu osobama koje ono uopte ne
zanima, ali koje su nasledile sklonost da o njemu priaju od predaka koji su goli iveli na drvetu, i
kojima je bilo od velikog znaaja. Uspostavljanje zvaninih meteorolokih kancelarija i njihovo
laljivo poslovanje pokazuje da su ak i vlade podlone uticaju naih praotaca iz dungle.
Jednom zavirih u budunost, dokle dopire ljudsko oko,
I videh Glavnog Meteorologa, mrtvog, palog duboko,
Prokletog i zatvorenog u Paklu, meu laovima,
Zbog svih besmislica koje je drsko trabunjao ivima.
Dok ga gledah, ustade sveano, ta uarena ljudina,
Sa hrpe ugljena koji mu bee drai nego istina.
Pronae i s tla podie tanku ploicu, sjajni azbest;
Tad pogleda oko sebe, pa iznad sebe, i napisa vest.
itam uz rumeno svetlo kojim sija veno zaaren breg:
"Oblano, vetrovito, mestimini pljuskovi, hladnije, sneg."
Halsion Douns
VRLINE, im. Izvesni oblici uzdravanja.
VUKODLAK, im. Vuk koji je nekada bio ovek, ili se u oveka jo ponekad pretvara. Svi
vukodlaci su zle naravi, poto su poprimili zverinji oblik da bi zadovoljili svoje zverske elje, ali neki
od njih, preobraeni magijom, onoliko su humani koliko je to spojivo sa steenom navikom jedenja
ljudskog mesa.
Neki bavarski seljaci su jedno vee uhvatili vuka, vezali ga repom za ogradu, i otili da
spavaju. Sledeeg jutra, tamo ne bee niega! Veoma zaueni, obratili su se lokalnom sveteniku, koji
im je rekao da je njihov zarobljenik sigurno bio vukodlak, i da je u toku noi ponovo poprimio svoj
ljudski oblik. "Sledei put kada zarobite vuka", rekao je dobri ovek, "privrstite mu lanac oko noge, i
ujutro ete zatei Luteranca. "

W
W (duplo ve), od svih slova u naoj azbuci, ima najnezgodnije ime, poto su sva ostala
jednoslona. Ova prednost rimske azbuke nad grkom jo vie dolazi do izraaja kada naglas pokuate
da izgovorite, slovo po slovo, neku jednostavnu grku re, na primer, . Strunjaci sada
misle, meutim, da su i drugi inioci uticali na pad "slave to bee Grka" i uspon "veliine to bee
Rim"129. Nema sumnje, ipak, da bi uproavanjem imena W (na primer, u "vau") naa civilizacija
postala ako ne bolja, onda sigurno podnoljivija.

128

Crede expertum (lat.) - vjeruj strunjaku.

"Slava to bee Grka i veliina to bee Rim" ("... the glory that was Greece and the grandeur that was Rome.") stihovi iz
pesme "Za Helen" Edgara Alana Poa.
129

X je u naoj azbuci potpuno nepotrebno slovo, i zato je posebno otporno na sve napade
ortografskih reformatora; kao i oni, sigurno e potrajati koliko i jezik. X je sveti simbol za deset dolara,
a u reima kao to su Xmas, Xn130, itd. stoji umesto Hrista, ne zato to, kako se veruje u narodu,
predstavlja krst, ve zato to je odgovarajue slovo u grkoj azbuci inicijal njegovog imena - .
Da predstavlja krst, zamenjivalo bi ime sv. Andrije, koji je svedoio na jednom tog oblika131. U algebri
psihologije, x predstavlja enski um. Rei koje poinju sa x grke su, i nee biti definisane u ovom
standardnom engleskom reniku.

Z
ZABAVA, im. Bilo koja vrsta razonode ije posledice ne ukljuuju smrt od potitenosti.
ZABORAV, im. Stanje u kojem zli prestaju da spletkare a dosadni da dosauju. Veno
ubrite slave. Friider za velika nadanja. Mesto gde ambiciozni pisci sreu svoja dela bez ponosa, a
bolje od sebe bez zavisti. Spavaonica bez budilnika.
ZABORAVNOST, im. Boji dar dunicima, dat kao nadoknada za izgubljenu savest.
ZADOVOLJITI, gl. Postaviti temelje za nadgradnju iskoriavanja.
ZADOVOLJSTVO, im. Najmanje nepodnoljivi oblik potitenosti.
ZAKLETVA, im. U zakonu, sveana obaveza data Bogu, koju za savest obaveznom ini
kazna predviena za krivokletstvo.
ZAKON, im.
Pred Zakon zavaljen u sudijskoj klupi
Na kolenima Milost plaui stupi.
"Gubi se!" on viknu, "buntovna bludnice!
I ne puzi vie sred moje sudnice.
Po tome to klei (boji se i znoji)
Jasno je da ovde ba dobro ne stoji."
Tada Pravda doe pred sudiju pravo.
"Tvoj status?" on viknu. "Odneo te avo!"
,,Amica curiae", Pravda je rekla njem,
"Prijatelju suda, ja te preklinjem."
"Nosi se! Odlazi!" Zakon ju je kleo.
"Ja ovde tebe nikad pre nisam sreo!"
G. D.
ZAKONIT, prid. U skladu sa voljom nadlenog sudije.
ZAMENIK, im. Muki roak nekog ko je na poloaju, ili nekog iji je on dunik. Zamenik je
obino lep mladi, sa crvenom kravatom i sloenim sistemom pauinastih mrea koji se prua od
njegovog nosa do njegovog radnog stola. Kada ga sluajno zakai domareva metla, iz njega se die
oblak praine.
"Zamenie! Velike su brige",
Gospodar e, "to e nae knjige
Ispitati strunjaci i ate
Ovlaeni od vlade da prate
Nau slubu da bi gore znali
Da I' smo neto neprikladno krali.
130

Xmas, Xn - u SAD, skraeni oblici od Christmas, Christian (Boi, hrianin).

Prema postbiblijskim priama, sv. Andrija je u Patrasu, u Grkoj, razapet na kosi krst (u obliku slova X); otuda naziv Andrijin
krst.
131

Molim, sredi knjienja i bilans,

Prikai im neki zgodan balans,
Prilagoen veto da nas spasi
Jer brojae ta nam je u kasi.
Ja se divim svoj tvojoj vrednoi
Od svitanja tu si pa do noi,
Doekuje za tim stolom kliku
Biznismena, iju ljutu viku
I napade svlada njine vajnom
arolijom nekom meni tajnom.
Ko Sfinga si, pa svi to se bune
Najzad sami poloe raune.
Svud se iri ta sveta tiina,
Skamenjena ko morska dubina.
Ti sve sredi da lepo na kraju
Ti to mole nama pare daju.
Al' vreme je da sad aktivnije
Iskoristi svoj silni genije.
Kad ustane, iz oiju treba
Da ti munje biju kao s neba.
Inspirii svoje podreene,
Nek polet tvoj sve okolo prene!"
Tad Gospodar lupi sa tri prsta
Zamenika savijena krsta Istog asa skotrlja se na pod
Tamna kugla, ko suv i skvren plod,
Ta lobanja zuba to se smee!
Godinama on ve mrtav bee.
Damrak Holobom
ZANOVETALO, im. Kritiar naeg rada.
ZANZIBARAC, im. Stanovnik sultanata Zanzibar, koji se nalazi pored istone obale Afrike.
U ovoj zemlji su Zanzibarci, inae ratniki narod, najbolje poznati po jednom preteem diplomatskom
incidentu od pre nekoliko godina. Ameriki konzul u glavnom gradu stanovao je u kui koja je gledala
na more, od kojeg je bila odvojena peskovitom plaom. Na zgraanje porodice ovog funkcionera, i
uprkos njegovim ponovljenim albama, stanovnici grada su uporno koristili ovu plau za kupanje.
Jednog dana, neka ena je prila vodi, i sagnula se da bi skinula svoju odeu (par sandala). Konzul,
razjaren preko svake mere, ispalio je patronu sitne same u najuoljiviji deo njene linosti. Na nesreu
po postojei entente cordiale132 izmeu dve velike zemlje, ta osoba bee sultanija.
ZAPAD, im. Onaj deo sveta koji lei zapadno (ili istono) od Istoka. Uglavnom ga nastanjuju
hriani, mono pleme iz grupe licemera, ije su glavne industrijske grane ubistvo i prevara. Oni to
vole da nazivaju "rat" i "trgovina". To su takoe glavne industrije Istoka.
ZAPRAVO, pril. Moda; verovatno.
ZASTAREO, prid. Neto to bojaljivi vie ne koriste. Koristi se uglavnom za rei. Re koju
je neki leksikograf oznaio kao zastarelu budalasti pisci nadalje zaobilaze uz strah i gnuanje. Ako je to
dobra re, meutim, i ako nema tanog savremnog sinonima koji je podjednako dobar, onda je ta re
dovoljno dobra za dobrog pisca. tavie, stav pisca prema "zastarelim" reima podjednako je dobra
mera njegovih knjievnih sposobnosti kao i bilo ta drugo, sem kvaliteta njegovih dela. Renik
zastarelih rei i onih koje su na putu da to postanu ne samo da bi sadrao mnoge snane i lepe izraze
ve bi dodao mnoge posede reniku svakog sposobnog pisca koji ne bi imao sree da bude sposoban
italac.

132

Entente cordiale (fr.) - prijateljski sporazum.

ZASTAVA, im. arena krpa koja se nosi iznad trupa i die na tvravama i brodovima. Izgleda
da slui istoj svrsi kao i oni znaci koji se mogu videti na nekim praznim parcelama u Londonu "ubre. Slobodno paliti."
ZATVOR, im. Mesto kazne i nagraivanja. Pesnik tvrdi da
"Kameni zidovi zatvor ne ine"133
ali kombinacija kamenog zida, politikog parazita i moralistikog propovednika nije za potcenjivanje.
ZAVIST, im. Podraavanje prilagoeno za najnesposobnije.
ZEMLJA, im. Deo zemljine povrine, shvaen kao vlasnitvo. Teorija da je zemlja podlona
privatnom vlasnitvu i kontroli osnova je modernog drutva, i u potpunosti zavreuje svu svoju
nadgradnju. Dovedena do svojih krajnjih ishodita, znai da jedni imaju pravo da druge spree da ive;
jer pravo vlasnitva implicira pravo na iskljuivo nastanjivanje. injenica je, uostalom, da su zakoni o
prestupu na snazi svuda gde se priznaje privatno vlasnitvo nad zemljom. Proizlazi da kad bi cela
povrina terra firma134 bila u posedu A, B i C, onda D, E, F i G ne bi imali gde da se rode, ili, ako bi se
rodili kao prestupnici, ne bi imali gde da postoje.
Dom mi usred sinjeg mora,
Dubinama plovim sivim,
U kolevci svakog stvora
Produujem ja da ivim.
Po glavi me tuku biem
Na obali kad traim stan.
I puini sjajnoj kliem:
Roeni sam ja kapetan!
Doudl
ZENIT, im. Taka na nebu tano iznad oveka koji stoji ili kupusa koji raste. Smatra se da
ovek koji lei i kupus koji se nalazi u loncu nemaju zenit, mada je oko ovoga nekada bilo velikih
neslaganja meu uenim ljudima, poto su neki tvrdili da poloaj tela nije vaan. Oni su se nazivali
Horizontalisti, a njihovi protivnici Vertikalisti. Horizontalistiku jeres konano je iskorenio Ksanob,
filozof-kralj Abare, inae zadrti Vertikalista. Upao je na skup filozofa koji su raspravljali o ovom
pitanju i, bacivi im pred noge odseenu ljudsku glavu, zatraio da joj odrede zenit, objasnivi da se
telo, obeeno za noge, nalazi ispred zgrade. Primetivi da je to glava njihovog voe, Horizontalisti su
pourili da istaknu da su preobraeni na bilo koju veru koju Kruna blagoizvoli da usvoji, i
horizontalizam je zauzeo svoje mesto meu fides defuncti.135
ZEVS, im. Glavni grki bog, koga su Rimljani oboavali kao Jupitera, a savremeni
Amerikanci kao Boga, Zlato, Rulju i Psa. Neki istraivai koji su se iskrcali na obale Amerike, kao i
jedan koji tvrdi da je prilino duboko zaao u njenu unutranjost, mislili su da ova etiri imena
pripadaju etirima razliitim boanstvima. Framp, meutim, u svom monumentalnom delu Preivele
vere insistira da su domoroci monoteisti, jer svaki od njih nema drugog boga do sebe, kojeg tuje pod
mnogim svetim imenima.
ZLIKOVAC, im. Glavni inilac u napretku ljudske vrste.
ZLODUH, im. Demon koji ima odvratnu naviku da prodire mrtve. Postojanje zloduha
osporava ona vrsta polemiara kojima je vie stalo da svet lie utenih verovanja nego da mu ponude
neto dobro zauzvrat. Godine 1640, otac Sei video je jednog zloduha na groblju blizu Firence, i
uplaio ga znakom krsta. Prema njegovom opisu, zloduh bee obdaren mnogim glavama i
neuobiajenom koliinom udova, i nalazio se na vie mesta odjednom. Dobri ovek se vraao sa
veere, i objasnio je da bi, da kojim sluajem nije bio "oteao od jela", uhvatio demona po svaku cenu.
Atolston pripoveda kako su neki snani seljaci uhvatili zloduha u crkvenom dvoritu blizu Sadberija i
bacili ga u baru. (On izgleda misli da je tako istaknutog zlikovca trebalo potopiti u kadu punu ruine
133

Stih Riarda Lavlejsa (Richard Lovelace, 1618 - 1658) iz pesme "Alteji, iz zatvora": "Stone walls do not prison make / Nor
iron bars a cage;".
134
Terra firma (lat.) - vrsto tlo.
135
Fides defuncti (lat.) - izumrle vere.

vodice.) Voda se odmah pretvorila u krv, i "takvom i ostade do dneva dananjeg". U meuvremenu je
bari putena krv putem odvodnog jarka. Jo krajem etrnaestog veka, jednog zloduha su saterali u ugao
kripte u katedrali u Amianu, i celo stanovnitvo okruilo je to mesto. Na elu dvadeset naoruanih
ljudi, i nosei krst, svetenik je uao u kriptu i zarobio zloduha, koji je, mislei da se spase varkom,
poprimio oblije jednog uglednog graanina. Bez obzira na to, obeen je i konjima raetvoren usred
jezivog opteg orgijanja. Graanin iji je oblik zloduh poprimio toliko je bio potresen ovim mranim
dogaajem da se vie nikada nije pojavio u Amianu, i njegova sudbina ostala je tajna.
ZNALAC, im. Specijalista koji zna sve o jednoj stvari, i nita o svim ostalim.
Neki stari vinopija stradao je u eleznikoj nesrei. Da bi ga vratili u ivot sipali su mu malo
vina na usne. "Pojak, 1873"136, promrmljao je i umro.
ZNAMENITOST, im. Stepen poznatosti izmeu notornosti i slave - malo podnoljiviji od
prve i malo nesnosniji od druge. Ponekad je dodeljuje neprijateljska i nesmotrena ruka.
Dodirnuh na harfi sazvuje svako,
Al' bez hvale javnog mnenja;
Tad me Iturijel137 dodirnu lako
Svojim kopljem otkrovenja.
Ma koliki jeste, moj me genije
Ne izvede iz bezdana
Sve dok me njegov blago tako nije
Pa skoih na svetlo dana.
W. D. Kendlton
ZOOLOGIJA, im. Nauka i povest ivotinjskog carstva, ukljuujui i njegovog vladaoca,
Kunu Muvu (Musca maledicta). Otac zoologije bio je, kao to je optepoznato, Aristotel, ali ime
majke nije dolo do nas. Dvojica od najuglednijih naunika u ovoj oblasti behu Bufon138 i Oliver
Goldsmit139, od obojice saznajemo (L 'Histoire generale des animaux i A History of Animated Nature)
140
da domaa krava menja rogove svake dve godine.
ZORA, im. Vreme kada razumni ljudi idu na spavanje. Neki stariji ljudi vole da otprilike u to
vreme ustanu, umiju se hladnom vodom i krenu u dugu etnju na prazan stomak, kao i da upranjavaju
druge naine samokanjavanja. Onda ponosno ukazuju na ove navike kao na uzrok svog dobrog
zdravlja i dugog ivota. Istina je, meutim, da oni nisu zdravi i stari zahvaljujui svojim navikama, ve
uprkos njima. Razlog zbog kojeg vidimo samo vrste osobe kako to rade jeste to su takve navike ubile
sve ostale koji su pokuali da ih se dre.
ZUBAR, im. Maioniar koji stavlja metal u vaa usta a vadi novac iz vaeg depa.
ZVEARKA, im. Na leei brat, Homo ventrambulans141.
ZVER, im. Vidi MU.

ABA, im. Gmizavac jestivih nogu. Prvi pomen aba u profanoj knjievnosti nalazimo kod
Homera, u njegovoj pripovesti o ratu izmeu njih i mieva142. Neki skeptici sumnjaju u Homerovo
136

Vino "Pauillac", berba 1873.

Iturijel, aneo koji je naao Satanu kako ui preobraen u abu pored Evinog uha, pa ga je ubodom svog koplja vratio u
prvobitni oblik. Re Iturijel na hebrejskom znai "nadmonost boja".
138
or Luj Leklerk de Bufon (Georges Louis Leclerc de Buffon, 1707 - 1788), francuski prirodnjak i teoretiar biologije.
139
Oliver Goldsmit (Oliver Goldsmith, 1730 - 1744), engleski pisac, pesnik i dramatiar. Uvek u novanim nevoljama, radio je
svata da bi preiveo; izmeu ostalog, pisao je i nauno-popularana dela o biologiji, zoologiji, itd., u kojima je iz neznanja,
pravio razne greke.
140
Opta istorija ivotinja i Istorija ive prirode.
141
Homo ventrambulans (lat.) - ovek koji se kree na stomaku.
142
Rat aba i mieva, ponekad pripisivan Homeru, parodija je Ilijade, najstarija poznata parodija u svetskoj knjievnosti.
137

autorstvo ovog dela, ali ueni, domiljati i vredni dr liman143 je jednom zauvek reio tu stvar kada je
otkrio kosti ubijenih aba. Jedan od oblika moralnog ubeivanja kojim se pokualo privoleti Faraona da
pokae naklonost Izrailjcima bee poast aba, ali Faraon, koji ih je voleo fricasee144, primetio je, uz
istinski istonjaki stoicizam, da on to moe da podnosi isto toliko dugo koliko i abe i Izrailjci;
program je zato promenjen145. aba je uporan peva, i ima dobar glas, ali nikakav sluh. Libreto njene
omiljene opere, kako ga je zapisao Aristofan, kratak je, jednostavan i efektan - "brekekekes-koaks";
ini se da je muzika onog poznatog kompozitora, Riharda Vagnera146. Konji imaju po abu u svakom
kopitu -lep dar prirode, koji im omoguuje da blistaju u trkama sa preponama.
ALITI SE, gl. U zakonu, staviti kockice u au za jo jedno bacanje.
ALOSNO, prid. Stanje neprijatelja ili protivnika posle zamiljenog okraja sa nama.
DERONJA, im. Osoba koja izbegava zla umerenosti tako to poini dispepsiju147.
ELEZNICA, im. Glavna meu mehanikim napravama koje nam omoguuju da odemo iz
mesta gde nam nije dobro u mesto gde nam nije nita bolje. Iz ovog razloga, optimisti veoma cene
eleznicu, jer im omoguuje da ovaj put savladaju to bre.
ENA, im. ivotinja koja obino ivi u blizini mukarca, i koja je donekle podlona
pripitomljavanju. Mnogi od zoologa starije generacije tvrde da ona poseduje izvesnu vestigijalnu
pitomost, steenu u prethodnom periodu ropstva, ali prirodnjaci iz postsuzanentonijevskog148 perioda,
poto ne poseduju nikakva znanja o tom ropstvu, poriu joj tu vrlinu, i tvrde da kakva bee u osvit
sveta, takva rei i sad149. ena je najrairenija meu zverima grabljivicama, i nalazi se u svim
naseljivim delovima planete, od medenih planina Grenlanda do moralnih plaa Indije150. ena pripada
porodici maaka, ima skladne i gipke pokrete (ovo naroito vai za ameriku varijantu, Felix
pugnans151), spada u svatojede, i moe se izdresirati da ne govori. - Baltazar Pober
ENSKO, im. Pripadnica suprotnog, ili vetijeg, pola.
Kada je na Tvorac dao ivot svetu,
On raznim biima popuni planetu.
Od slonova jakih pa do belouki;
I svi behu OK, al' svi behu muki.
Meutim, pogleda tad avo i ree:
"Da se veni zakon Tvoj uspeno stee,
Zakon raanja i zrelosti i smrti,
Mi moramo sve njih ubrzo zatrti,
Da ni ive due ne bude na svetu
Dok Ti novi ivot stvara za planetu."
Tada sakri glavu ispod jednog krila,
Sopstvena ideja smena mu je bila
(Tako tipina za satansku prirodu)
Koju bezazleno predloi Gospodu.
Svevinji razmotri savet udvorice
I baci pred sebe sudbinske kockice,
Koje u svemu od najdrevnijih dobi
Odreuju Zemlji kakve e bit' kobi.
Bog pognu glavu uz silno dostojanstvo
Videvi pred sobom sudbinsko poslanstvo.
143

Hajrih liman (Heinrich Schliemann, 1822 - 1890), nemaki arheolog koji je vrio iskopavanja Troje i Mikene.
Fricasee (fr.) - sitno iseckana i prokrkana ivina ili meso, posluena sa gustim umakom.
145
O Faraonovoj ljubavi prema abama vide ti napomenu za pojam KROTKOST.
146
U aristofanovoj komediji abe, dok Haron vozi Dionisa, pojavljuje se hor aba (parodija hora iz tragedija) i oglaava se sa
"brekekekes-koaks".
147
Dispepsija -loe varenje.
148
Suzan Entoni (Susan Anthony, 1820 - 1906), amerika feministkinja i reformatorka.
149
Videti napomenu uz pojam BUDALA.
150
Parodija u Birsovo vreme popularnih stihova Vilijema Kaupera (William Cowper, 1731 - 1800) - "lndia's spicy shores" i
biskupa Redinalda Hebera (Reginald Heber, 1783 - 1826) "From Greenland's icy mountains from lndia's coral strand". Birs
pravi igru reima tako to re "icy" (leden) zamenjuje sa "spicy" (zainjen), a "coral" (koralni) sa "moral" (moralni).
151
Felix pugnans (lat.) - ratoborna maka, izmiljeni zooloki termin.
144

Sa zemaljske kugle cele u isti mah

Iznova se die, polete svesni prah.
Iz korita svaka se valjae reka
Da za kalup bude ilovaa meka.
Skupivi dovoljno (jedva za deobu
Jer krta Priroda uva svoju robu),
Gospod otpoe da oblikuje glinu,
Al' joj avo kriom umanji teinu.
Razliite forme Bog stvarati stane,
Prvo skelet, onda nenije organe;
Ispoetka oblik nijedan ne nasta,
Al' prst Tvorca brzo dovede do rasta,
Pa stepen po stepen i mrvu po mrvu,
Kao pandan ivih svih bia, On prvu
Stvori enu, skladnu, potpunu celinu,
Jedino bez srca (tad potroi glinu).
avo e: "Bez brige, nek malo ekaju,
Doneu ja srca koja im manjkaju."
On odlete hitro, vrati se urei,
Sva potrebna srca donese u vrei.
Te noi na Zemlji zvoni se na smenu:
Deset miliona ljudi dobi enu.
Te noi u Paklu spokoj svakoj rtvi:
Deset miliona avola su mrtvi.
G. D.
EZLO, im. Zvanina palica, koja oznaava veliku vlast. Njegov oblik, slian tekoj toljagi,
ukazuje na njegovu prvobitnu namenu u odvraanju od neslaganja.
ITO, im. Zrnasta biljka od koje se, uz izvesne tekoe, moe dobiti viski podnoljivog
kvaliteta, i koja se takoe koristi za pravljenje hleba. Kae se da Francuzi jedu vie hleba po glavi
stanovnika nego bilo koji drugi narod, to je i prirodno, jer jedino oni znaju kako da tu tvar uine
jestivom.
IVOT, im. Duhovni salicil koji uva tela od propadanja. Svaki dan ivimo u strahu da ga ne
izgubimo; kada ga, meutim, izgubimo, uopte nam ne nedostaje. O pitanju "Da li vredi iveti ivot?"
mnogo je raspravljano; naroito su u tome aktivni oni koji smatraju da nije, i mnogi od njih napisali su
duge radove da bi objasnili svoj stav. Potom, paljivo potujui zakone zdravog ivota, poiveli bi jo
mnogo godina, uivajui u poastima zbog uspene polemike.
"Nema smisla iveti, toga sam svestan",
Bezbrino je pevao mladi obestan.
U zrelosti zadra to ubeenje,
Koje mu jo vie uvrsti starenje.
Kad u osamdesetoj konj ga obori,
Ree: "Brzo, brzo, nek dou doktori!"
Han Souper
URBA, im. Aurnost nesposobnih.

MIZANTROPOV RENIK

AMERIKI HUMOR KRAJEM DEVETNAESTOG VEKA. "Danas nije neophodno biti

vulgaran da se bude zabavan", optimistiki je pisao Don Kendrik Bengz (John Kendrick Bangs), jedan
od "novih humorista" krajem prolog veka. Njegove rei su reakcija na preovlaujuu struju
popularnog, lokalnog, dijalekatskog, burlesknog, vestern humora. Urbani humoristi su tada poeli da
potiskuju rustikalne. Gradovi su se irili, stvarani su kulturni centri, pojavljivali su se novi asopisi, i
mnogi ljudi su osetili potrebu za viim nivoom humora. Uz jednu kap snobizma, traen je otmeniji,
intelektualni humor dostojan Evrope. Humoristi se obraaju obrazovanijoj publici. Bengz i mnogi drugi
rado poseu za klasinim, literarnim i istorijskim aluzijama.
Takoe - naroito u asopisu "The Lark" ("ala"), pretei asopisa "Mad" - javlja se alegini,
iracionalni humor, naklonjen fantastinom i bizarnom, cenjen mahom u intelektualnim krugovima.
Bengz je pisao da vie voli ivot na renom amcu nego ivot u kui zato to vie ljudi umire u kuama
nego na renim amcima. U svakom broju "ale" Dilet Bardis (Gelett Burgess), koji je svoje delo
opisao kao "apsolutni manjak realizma", objavljivao je "nonsens" stihove. U prvom broju pojavila se
uvena "Ljubiasta krava":
I never Saw a Purple Cow;
I never Hope to See One;
But I can Tell you, Anyhow:
I'd rather See than Be One.
Judin Fild (Eugene Field) istraivao je granice crnog humora u parodijama pounih pria za
decu, a Dord Eid (George Ade) pisao je groteskne, satirine basne.
Krajem 19. veka, u amerikom humoru javlja se pojava netipina za gro dotadanje amerike
literature - pesimizam. Socijalni pisci su znali biti vrlo otri, satiriari otvoreni i britki koliko je to samo
u SAD mogue, ali retko je gubljena opta vera u sutranjicu i ameriki nain ivota. No, kasniji
nihilizam takozvane "izgubljene generacije" najavili su i neki humoristi. Poslednja dela Marka Tvena
(Mark Twain), jo za ivota priznatog za najveeg amerikog humoristu, puna su gorine i neverice u
oveka. Zapisao je u jednom putopisu: "Tajno vrelo samog humora nije radost ve tuga. Na nebu nema
humora." Ali duhovni voa pesimista bio je Embrouz Gvinet Birs (Ambrose Gwinett Bierce) (v.), ija
se mizantropija moe meriti samo sa Sviftovom. Kao i uvek otporna prema ekstremizmu, Amerika mu
je postavila mee. Bio je neko vreme slavan u San Fransisku, uvek otvorenom za ekscentrike, i
Kaliforniji, ali to je sve. Teko je nalazio izdavae i nije postao ameriki Svift ne samo zato to, ipak,
nije pisao na Sviftovom nivou ve i zato to Amerika nije elela svog Svifta.
AMERIKA KRAJEM DEVETNAESTOG VEKA U KRATKIM CRTAMA. U vreme kada je
Birs pisao avolov renik, u sastav SAD uli su, kao nove drave, Vaington, Montana, Ajdaho,
Vajoming, Juta ... Hvatanjem Deronima zavren je poslednji vei okraj sa Indijancima. Osnovane su
prve bezbol lige. Ubrzano je izgraivana eleznica. U San Fransisku su 78 odsto stanovnitva inili
doseljenici. U ikagu je podignut prvi oblakoder od deset spratova. Teorija evolucije se borila za
opstanak sa niim ivotnim formama - uasnutim kreacionistima. Policija je 1900. g. upala na
predstavu adaptirane "Sapfo" zato to je glavni junak nosio heroinu uz stepenice; mnogo ena je
potpisalo peticiju protesta i opsedalo pozorite kada je opet otvoreno. U Nju Hempiru je donet prvi
dravni zakon sa zahtevom da sve gradske optine otvaraju biblioteke. Pojavio se prvi Fordov
automobil; Sajmon Lejk je izgradio "Argonauta", prvu podmornicu koja je plovila otvorenim morem.
Nacionalno bogatstvo se utrostruilo, a stanovnitvo uvealo za 50 odsto. asopisi su zabranjivali teme
poput smrtne kazne ili anarhizma; "Harperz" je izostavio prvo poglavlje Demsovog prevoda
Dodeovog romana Luka Taraskon kao uvredljivo za hrianske itaoce, opomenuo je Konstansu
Vulson da pie suvie pesimistino, a moralno proistio Neznanog Duda Tomasa Hardija. Amerika je
porazila paniju u ratu i osvojila Porto Riko i Filipine. Stalno je rastao procenat dece koja su ila u
kolu. Mada se crkva bunila, stalno su rasle posete nedeljnim utakmicama bezbola. Ubijeni su

predsednici Garfild i MekKinli. Hit pesme su bile "Where Did You Get That Hat?" i "Daddy Wouldn't
Let Me Buy a Bowwow".
APOKRIF. Birsova omiljena mimikrija u avolovom reniku. Mnogi naunici, istoriari i
istorijske linosti koje Birs s puno autoriteta pominje nikada nisu postojali ve ih je on izmislio.
Takoe, svi kritiari se slau da potpisi ispod pesama - izuzev nekoliko izuzetaka (v. PARODIJA) - ne
kriju ifrovana imena drugih pesnika ve su izmiljeni. Birs je to sam nagovestio u Predgovoru
istakavi oca Dejpa kao pesnika, a re "jape" znai ala. Veinu imena je skovao po runoi, a
nekoliko je izabrao po asocijacijama: Doras/Horacije ili Dudibras/Semjuel Batler.
BIRS, EMBROUZ GVINET, BIBLIOGRAFIJA.
Nuggets and Dust, Dod Grile, London: Chatto and Windus, 1872.
The Fiend's Delight, Dod Grile, London, Hotten, 1872.
Cobwebs from an Empty Skull, London, Rutledge & Sons, 1874.
The Dance of Death, William Herman, San Francisco, Henry Keller, 1877.
Tales of Soldiers and Civilians, San Francisco, E. L. G. Steele, 1891.
The Monk and the Hangmans's Daughter, Chicago, F. J. Schulte, 1893. (1892).
Black Beetles in Amber, San Francisco, Western Authors Publishing Co, 1892.
Can Such Things Be?, New York, Cassell Publishing Co, 1893.
Fantastic Fables, New York, G. P. Putnam's Sons, 1899.
Shapes of Clay, San Francisco, W. E. Wood, 1903.
The Cynic's Word Book, New York, Doubleday, Page, 1906.
The Shadow on the Dial, San Francisco, A. M. Robertson, 1909.
Write it Right, New York & Washington, Neale Publishing Co, 1909.
The Collected Works. 12 vols. New York & Washington, Neale Publishing Co, 1909 - 1912.
The Letters of Ambrose Bierce, San Francisco, Book Club of California, 1922.
Neobine prie, Beograd, "Nolit", 1963. (Izbor, prevod i predgovor Branko Vuievi.)
Fantastine basne, Beograd, privatno izdanje, 1982. (Izbor, prevod i pogovor Ranko
Mastilovi.)
BIRS, EMBROUZ GVINET, DELO. Veliki deo Birsovog opusa pripada novinarstvu. Kada se
u San Fransisku zaposlio kao novinar, obreo se u grubom i ustrom novinarstvu gde su lepe rei bile
zabranjene (v. priu M. Tvena: "Novinarstvo u Tenesiju"). Birs se odlino snaao - postao je najei i
najzajedljiviji. Njegov sarkazam nikoga nije tedeo, naroito javne linosti. Napadao je sve koje je
optuivao za laljivost, licemerje ili pohlepu (tj. veinu ljudi). To je izgledalo ovako: "arls de Jang iz
'Kronikla' je laov, hulja i, moda, kukavica." Ime milijardera Lilenda Stenforda (Leland Stanford)
pisao je kao Stealand Landford (steal == krasti, lend == zemlja). Komentarisao je ubistva, ismevao
politiare, feministkinje, socijaliste, svetenike, pseudopisce, dravne slubenike... Imao je puno
neprijatelja i uvek je nosio revolver. Jedina vrednost tih napisa bila je njihova aktuelnost, koju su ubrzo
izgubili.
Odatle ne treba izvlaiti zakljuak o njegovim pogledima na knjievnost. Prezirao je realizam,
"lokalni kolorit" i dijalekatsku knjievnost. Bio je sumnjiav prema inovacijama. Poput starih Grka,
smatrao je da treba pisati u ve utvrenim formama. Mladim piscima je preporuivao da itaju klasike.
Sebe je smatrao romantiarem. Zaista, mada esto govore o graanskom ratu, njegove prie vie
duguju romantizmu i gotskoj knjievnosti nego realizmu. Mrana simbolika, obino nasilne smrti iz
obino besmislenih razloga kao zavretak - brat ubija brata, sin oca, oficiri bombarduju sopstvene kue
- povremena melodramatinost, natprirodna zbivanja u mranim umama, duhovi, vukodlaci,
ekstrasenzorna percepcija... Birs, sasvim nezadovoljan vidljivim svetom, stvarao je svoj svet, nekad
vrlo uspeno, nekad vrlo neuspeno. Od uspenih dela, treba pomenuti "Dogaaj na mostu na Sovinoj
reci", jednu od prvih i najboljih pria napisanih tehnikom toka svesti.
Ipak, najbolja su mu dela ona najkraa, stvorena u jednom dahu - Fantastine basne i avolov
renik.
BIRS, EMBROUZ GVINET, IVOT I LEGENDA. Roen 24. 06. 1842. u okrugu Megz u
Ohaju (porodica se ubrzo preselila u Indijanu), Birs je odmah, ironino, uao u svet knjievnosti: ime je
dobio prema romanu udno i besprimerno itije
Embrouza Gvineta, poznatijeg po imenu opavi Prosjak. Ipak, verovatno niko u porodici nije smatrao
da mali Embrouz, deveto dete, ima udno ime. Otac se zvao Marko Aurelije Birs, a stric, general,
Lucije Ver Birs. Svako od trinaestoro dece imalo je ime na "A".
Marko Aurelije je bio sumorni, siromani farmer, ekscentrik, bez ambicija, veoma poboan
(zapravo je majka, Laura, vodila domainstvo); imao je biblioteku - malu, ali najveu u kraju. Najee

je itana Biblija. Birs je prezirao celu porodicu osim brata Alberta. U jednoj pesmi zapisao je: "S
kakvom se teskobom seam svog detinjstva u svetlu otad steenih saznanja." O svom detinjstvu
sigurno govori i u parodiji rodoljubive pesme "Amerika" veleasnog Semjuela Smita (prozni prevod):
Otadbino moja,
Slatka zemljo zloina,
O tebi pevam
Zemljo u kojoj je moj otac
Pekao mlade vetice
A biem prianjao
Uz pognuta kvekerska lea.
"Teko je Birsovim obrazovanjem objasniti injenicu da je pisao kao obrazovan ovek",
napisao je Klifton Fedimen. Kada je Birsu bilo 17 godina, stric ga je poslao u vojni koled u Kentakiju,
da se "sredi". Ostao je tek godinu dana. Izbio je graanski rat i Birs se prikljuio severnjakoj vojsci.
Poeo je kao doboar, a zavrio kao major. Borio se mladalaki hrabro i bio je dva puta ranjen, jednom
teko, u glavu (brat je rekao da "vie nikad nije bio isti").
Kada se vratio iz rata, otkrio je da ga je verenica napustila. Nita udno, poto je strastvena
pisma slao ne samo njoj ve i njenoj sestri. Poto je neko vreme radio u vladinoj agenciji koja je
istraivala kuda nestaje zaplenjeni junjaki pamuk, obreo se u San Fransisku, gradu u kojem e postati
slavan. Prvo je radio kao noni uvar u kovnici novca. Poeo je da objavljuje pesme i eseje u lokalnim
novinama i da se drui sa boemima. Privuklo ga je novinarstvo i ubrzo je postao urednik. Stariji
urednik kome se divio otkrio mu je Voltera, Svifta, Tekerija i Poa.
Poput Prusta, patio je od astme i pisao je nou a na spavanje iao u zoru. esto je odlazio iz
San Fransiska u okolna mesta toplije i suvlje klime: Ouklend, Santa Elenu ili San Rafael, gde e
upoznati Moli Elejn Dej, jedinicu kopaa zlata iz vremena zlatne groznice. Mada majka, prirodno, nije
bila oduevljena kerkinim izborom, Moli i Embrouz su se venali 1871.
eljan evropske slave, Birs je godine od 1872-1876. proveo u Londonu. Pisao je pod
pseudonimom za novine, prvi put sreo Marka Tvena. Od prinova je dobio dva sina i objavio prve tri
knjige.
Naruenog zdravlja, vratio se u San Fransisko i opet postao urednik. Poeo je da objavljuje
rubriku "avolov renik". Tada je upoznao mladog Vilijema Rendolfa Harsta, koji ga je pozvao da pie
za "Igzeminer". Saradnja e trajati dvadeset godina. Birs se nije slagao sa Harstom, mada mu je ovaj
ostavio punu slobodu, i puno puta je davao ostavku, ali ekovi bi i dalje stizali, i Birs bi se vratio. Te,
poslednje decenije 19. veka bio je najslavniji. Postao je siva eminencija knjievne kritike. Nije
zaboravljao ni omiljene teme za podsmeh: religiju, politiku i dr. Zbirke pria koje je tada objavio bile
su najbolje prihvaene od svega to je napisao. Redovno je izlazio "avolov renik". Njegovo drutvo i
savete traili su mladi pisci i armantne kandidatkinje za poetese.
Porodini ivot bio mu je nesrean. Ne moe se rei da nije bio kriv. Nije uspeo da stvori
sreniju porodicu od one njegovog oca. Bio je mu koji je retko kod kue, otac koji nije strog ali ni
paljiv. ena ga je konano napustila. Stariji sin je otiao od kue
u 15. godini (poput oca) i ubrzo se zaljubio u vrnjakinju; u nastupu ljubomore, ubio je suparnika, a
onda i sebe. Desetak godina kasnije, mlai sin umro je od alkoholizma. Birsa je nadivela samo kerka.
Birs je bivao sve bolesniji, gubio je kreativnost i slavu. Jedino se nije promenila njegova
odbojnost prema civilizaciji. Ovako je definisao Ameriku: "Velika, neprozirna tmina sa dve ili tri
takice svetla koje svetIucaju i opiru se potpunoj praznini neznanja, neotesanosti, samoljublja, vakanja
duvana, neukusnog odevanja, neodgojenih manira i sveopteg varvarstva." Doekao je da vidi sabrana
dela u 12 knjiga a onda je konano digao ruke od svega. Ve u osmoj deceniji ivota; opet je krenuo u
rat, drugi i poslednji: u meksiku revoluciju.
Ostavio je oprotajno pismo (prevod Branka Vuievia): "Zbogom. Ako ujete da su me u
Meksiku postavili uz kameni zid i izreetali mecima, znajte da to smatram prilino dobrim nainom da
se napusti ovaj ivot. Kudikamo je bolji od starosti, bolesti ili
pada niz podrumske stepenice. Biti 'gringo' u Meksiku - ah, to je prava eutanazija."
Novembra 1913, preao je meksiku granicu i dobio akreditiv da se kao posmatra prikljui
armiji Pana Vile. Decembra je poslao pismo sa opisom prvih borbi. Vie se nikada nije oglasio. Niko
ne zna kada je umro i gde mu je grob. .
Ostala je samo legenda, koja je rasla i ije su mnogobrojne glave tvrdile suprotne stvari: od
toga da se ubio u Meksiku, pa do srenog kraja - da je jo dugo iveo u Junoj ili Srednjoj Americi.

OVEK. Po Birsu, ovek je bie koje odlikuju gramzivost, zavist, glupost, zloba i sve ostale
slabosti. "Za Birsa je ovek", napisao je Birsov boemski drug H. L. Menken, "najgluplja i najpodlija od
svih ivotinja. Ali u isto vreme, najzabavnija. Po strani od ivotne parade, Birs se beskrajno,
gargantuovski zabavljao. Ushiivala ga je bestidna farsa politike. Bio je skoro zaljubljeni znalac
teologije i teologa. Zavijao je od veselja kada god bi pomislio na profesora, doktora ili mua." Njemu
je od oveka pojedinca smeniji samo ovek kao "drutveno bie". Zato Birs pominje "rat protiv svih
ljudi s nekim poslanjem, preziranje svih moguih titula... neodobravanje ljudskih institucija,
ukljuujui sve vidove vlasti..." Iza osmeha izviruju onjaci, iza velikodostojnike kape
kapa dvorske lude. Napredak je privid tehnike civilizacije. Nove generacije samo ponavljaju gluposti i
zloine starih. Ljudska priroda je nepromenljiva i zato su smena snovienja socijalista o buduem
drutvu solidarnosti i mira. Budunost e doneti samo smrt.
MARKOVI, VESELIN, 21. 07. 1963., prevodilac Birsovih stihova i pisac ovog pogovora,
intelektualac, nepua, puno ita, vozi kola, prijatan u drutvu, mada utljiv.
NEPRILAGOEN. Onaj ko ne uspe da "lii na Prosenog oveka". Birs nije bio poput
revolucionara koji rue stare idole samo da bi uspostavili nove, svoje. Nije bio poput buntovnih
mladia koji kasnije dopuste da ih drutvo pripitomi i svari. On je celog ivota ostao neprilagoen.
Nigde ne nalazei savrenstvo, okrenuo se nihilizmu. Imao je raznih loih osobina, ali bio je
nepotkupljiv: kada se 1896. borio protiv mahinacija eleznikih magnata u Kongresu SAD, oni su
pokuali da ga potkupe; napisao je u novinama da je njegova cena 75 miliona dolara i da ih treba
uplatiti u blagajnu SAD.
PARODIJA. Pojam koji Birs zaudo nije definisao, ali ga je veoma voleo. Poto je prezirao
renike i leksikografe, sastavio je svoju, parodinu verziju renika. Umesto objektivnosti, ozbiljnosti i
normativnosti, Birsov renik nudi subjektivnost, humor i umetniku neobaveznost. Pesme u reniku
esto parodiraju takozvanu ozbiljnu poeziju svojim burlesknim tonom, iskrenutom sintaksom,
promiljeno neskladnim opkoraenjima i namerno naivnim rimama (v. RIMA). Ipak, apokrifni potpisi
poezije kriju tek poneku konkretnu parodiju, recimo Henrija Greja ili Ele Viler Vilkoks. Pesma
potpisana sa Aleksander Pouk trebalo bi onda da parodira Poupa, ali zapravo aludira, kroz
(neprevodivu) igru u rimi, na pesmu "Tigar" Vilijema Blejka.
POSTMODERNIZAM. Trenutno moderna knjievna fioka, koja dolazi posle modernizma,
nekada moderne. Birs nije mogao znati ni za modernizam. Kada je nestao u Meksiku, Kafka, Prust i
Dojs bili su jo nepoznati i u Evropi. Ipak, lako je zamisliti nekog knjievnog teoretiara kome bi o
Birsu bio uskraen samo jedan podatak - vreme kada je iveo - kako smatra da ita nekog mladog
postmodernistikog autora. Zaista, avolov renik temelji se na postupcima danas pripisivanim
postmodernizmu. To su: preoblikovanje neumetnike literarne forme - konkretno, inventara leksikih
jedinica - i njeno podizanje na umetniku ravan; parodija (v.) tog preoblikovanja; meanje razliitih
knjievnih rodova; apokrifni citati knjievnih i naunih dela; pozivanje na stvarna knjievna dela i
njihovo esto, mahom parodino, parafraziranje; pozivanje na mitske arhetipe; svest pievog "ja" o
sebi kao piscu, itd. A ipak... pre 100 godina...!? A ta tek rei za oito postmodernistike romane
Tristram endi ili Don Kihot?
RIMA. "Sazvuni zavreci stihova, uglavnom loi" i uvek korieni u avolovom reniku.
Birs nije voleo Volta Vitmena i njegov slobodni stih. Bio je veran rimi, ali ini se samo da bi je
parodirao. Najee mu je rima namerno neveta, to doprinosi samoparodinosti pesama. Mnoge rime
su detinjasto jednoslone (star/are, see/be, o/go). Negde posegne za gramatikom rimom pa rimuje dva
glagola u prolom vremenu samo zbog nastavka -ed. Ponekad se poigrava ekvivoknom rimom (recimo,
skin to it!into it) a takve stihove sam pokuavao da ouvam sa "pita nije/Britanije" ili "drzak on/zakon".
Tu su i udvojene rime, umnoene, isprekidane... sve to mu je u datom trenutku sluilo za poigravanje
poezijom.
SAVREMENIK. Ve su banalne sintagme tipa "N. N., na savremenik" i svoenje starih dela
na merila i interese novog vremena. Ipak, vredi zamisliti Birsa danas. Tako posveen univerzalnim
ovekovim nitkovlucima, ta je on uopte mogao videti? U doba zakopanih drutvenih normi koje su
bar pruale iluziju moralnosti, video je Graanski rat u SAD, otimanje zemlje Indijancima, prostodune
pionire, tampu i politike borbe jo uvek primitivnih dosega... To su same novogodinje estitke u
odnosu

na zbivanja 20. veka, na moderna oruja i pokolje miliona ljudi, koncentracione logore, guenje
slobode u ime slobode i ideologija, televiziju, koja je ogolela glupost i dovela je u svaki dom...
Njegovo miljenje o ljudskoj prirodi ne bi bilo puno loije - to je
nemogue - ali koliko bi bilo novog materijala za renik!
ZAKANJENJE. Greh prema Birsu koji se stalno poveava. Osamdeset godina (?) nakon
smrti, on je kod nas poznat samo po izboru pria, izboru fantastinih basni, maglovitoj legendi i,
odskora, filmu sa Gregori Pekom. Birsov humor je pomalo izgubio nekadanju originalnost i smelost
rastvoren u koncentratu kasnijih pokolenja humorista i usmene knjievnosti, ali to je jedini gubitak.
Izvrsni humoristi poput njega suvie su retki, a za pesimizam nikad nije kasno.

Veselin Markovi