.

,
. . , ,
.
.
. .
..

..
.
! .
?
.
,,.

.
, .
.
.
.
. .
! .
,.
. .
,.
.,?,
.
. , .
.
.
,,
:,,,,!''?,
.

Mislim, da su sva djeca po malo Meri Popins, imamo mnogobrojne elje. Neke su
skromne, neke neostvarive, neke i nisu ba za pohvalu. O ostvarenju nekih elja
moemo samo da matamo. Sva djeca to rade. I ja takoe.
Kad bih bila Meri Popins i imala njenu torbu. Uh kako bi to bilo divno! Izvadila bih
mnogobrojne igrake. Pomogla bih svojim drugarima da poprave ocjene, koje bi
na uenje nastavnika bile prepravljene , a na zadovoljstvo mojih drugara. Takoe
bih iz torbe izvadila grickalice i slatkie. U koli ne bih nosila knjige ve arobnu
torbu. Kad bih mogla letjela bih pomou kiobrana, zabavljala bih se i pravila
sitne ale sa prolaznicma. Sa njim bih putovala gdje god poelim. Stizala bih
svuda. Uvijek sam se pitala kako izglega moja planina Bjelasica okovana ledom,
da li medo zaista spava zimski san. Ula bih u peinu probudila ga i uivala u
njegovom uenju. Priala bih sa njim kao Meri. Izvukla bih iz torbe poklon za
njega. Lako je pretpostaviti ta bi bio taj poklon. Zaista bi bilo lijepo da mogu da
upoznam Meri, da zajedno uivamo u raznim arolijama, kao to su sa njom
uivali Majkl I Dejn.
Ja mislim da svako od nas moe da uradi neto arobno. Bar u mati.