GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

WBF-Program podrke ekonomskom razvoju I zapoljavanju

ANALIZA PRAGA RENTABILNOSTI

CILJ:
Analiza praga rentabilnosti je instrument za utvrdjivanje nivoa proizvodnje /
prodaje sa kojim e projekat pokriti i fiksne i varijabilne trokove. Ukazuje na
minimalni iznos prihoda koji projekat mora da zaradi kako bi pokrio ukupne
trokove, tako da ne bi imao gubitke., tj.
ukupni prihodi od prodaje su u najmanju ruku jednaki ukupnim trokovima
Taka jednakosti ukupnog prihoda i ukupnih trokova je taka nula profita i nula
gubitka. U procenjivanju industrijskih projekata, analiza praga rentabilnosti
prvenstveno utvrdjuje odrivost. To je koristan instrument procenjivanja koji pre
svega prua odgovore na sledea pitanja:
1. Na kojem nivou proizvodnje e projekat moi da pokrije sve svoje trokove?
2. Koja je minimalna cena potrebna za proizvod, kako bi bio odriv na razliitim
nivoima proizvodnje?
3. ta se deava ako se finansijske pretpostavke trokova ili cena menjanju?
4. Koji je najbolji, najgori i verovatni scenario projekta?
Analiza praga rentabilnosti nije ograniena na jednostavne proraune po datim
formulama, ve analiza postaje znaajnija ako postoji potpuna interpretacija
rezultata prorauna.
Za analizu praga rentabilnosti, trokovi su podeljeni na varijabilne i fiksne
trokove.

IZRAUNAVANJE MARE POKRIA (MP)

Mara pokria (MP) je doprinos svake jedinice proizvodnje ka pokrivanju fiksnih
trokova projekta i eventualno mari profita. Jednostavno to je razlika izmedju
prodajne cene (PC) i varijabilnih trokova po jedinici (VTJ), tj.:
MP = PC - VTJ

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

WBF-Program podrke ekonomskom razvoju I zapoljavanju

GRAFICKA PREZENTACIJA
Na osnovu date formule:
P/R u jedinicama =

Ukupni Fiksni Troskovi

Marza pokrica po jedinici

P/R prag rentabilnosti

Prag rentabilnosti se moe grafiki predstaviti. To daje pregled kompaktne slike
operativne aktivnosti.
Trokovi,
Prihodi

Ukupna Prodaja

4.000

Profit
Ukupni Trokovi

P.rentabilnosti

2.000

500

Gubitak

Fiksni Trokovi
Mara Sigurnosti

1.000

2.000

uinak, prodaja

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

WBF-Program podrke ekonomskom razvoju I zapoljavanju

IZRAUNAVANJE PRAGA RENTABILNOSTI

Prag rentabilnosti se moe izraunati uz pomo:

Obima proizvodnje
Prihoda od prodaje
Kapaciteta fabrike
Prodajne Cene

Primer (na osnovu fabrike koja proizvodi jedan proizvod):

Instalirani Kapacitet
Ukupni Fiksni Trokovi
Prodajna Cena
Varijabilni Trokovi
A)

25 000 jedinica godinje

LE 30 000
LE 10
LE 7

Obim proizvodnje
PR

B)

=
=
=
=

Fiksni Trokovi
Mara pokria

30 000
3

= 10 000 jedinica

Prihod od prodaje
jedinice proizvodnje x prodajna cena Praga Rentabilnosti,
tj. 10 000 jedinica x LE 10 = LE 100 000
Rezultat se takodje moe izraunati korienjem formule:
prihod od prodaje = ukupni fiksni trokovi + ukupni varijabilni trokovi
Varijabilni trokovi su 70 % od prodajne cene stoga

C)

Prihod od prodaje

LE 30 000 + (0.7 x LE 100 000)

Prihod od prodaje

LE 100 000

Kapacitet fabrike (%)

br. jedinica za prag rentabilnosti
br. jedinica potpunog kapaciteta
tj.

10 000 x 100
25 000

x 100
40%

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

WBF-Program podrke ekonomskom razvoju I zapoljavanju

Ovo je najpopularniji metod izraavanja praga rentabilnosti. Pokazuje

maru sigurnosti unutar koje projekat ostvaruje profit pre nego to pone da
stvara gubitak. U ovom sluaju to je 60 % (100 - 40 = 60). to je ira
mara, to je iri opseg aktivnosti van praga rentabilnosti. To podrazumeva
da ak iako dodje do znaajnog pada u prodaji, to ne znai obavezno da
nastaju gubici. Npr:
Projekat A
LE 100 000
LE 50 000
50 %

Ukupni Kapacitet Prodaje

Prodaja P/R
Mara Sigurnosti

Projekat B
LE 60 000
LE 50 000
16.7 %

Pod pretpostavkom da obe kompanije prodaju po istoj ceni oigledno je da

e Projekat A sa 75% iskorienosti kapaciteta imati profit, dok e Projekat
B i dalje imati gubitke, jer poinje da ostvaruje profit sa 83.3%
iskorienosti kapaciteta. Neke studije propisuju da prag rentabilnosti u
Malim i Srednjim Preduzeima treba obino da bude izmedju 30% I 50%
iskorienosti kapaciteta, u zavisnosti od prirode same jedinice. (Ovo je
naravno diskutabilno).
D)

Minimalna prihvatljiva cena

Analiza praga rentabilnosti se takodje moe koristiti za upravljanje
minimalne prihvatljive cene u projektu na odredjenom nivou proizvodnje.
Korienjem istih gore datih podataka, projekat planira da proizvede 15 000
jedinica i sponzor eli da zna minimalnu cenu ispod koje ne bi trebalo da
prodaje svoj proizvod. To se moe izraunati na sledei nain:
Ukupni Fiksni Trokovi + Ukupni Varijabilni Trokovi
Broj proizvedenih jedinica
tj. LE 30 000 + (15 000 jedinica x LE 7)
15 000 jedinica
135 000
15 000

Minimalna cena e biti nia ako je vea proizvodnja, npr. 20 000 jedinica
i.e. LE 30 000 + (20 000 jedinica x LE 7)
20 000 units

= LE 8.50

Razlog za smanjenje u ceni praga rentabilnosti je da se fiksni trokovi

odnose na veliki broj jedinica, zato se cena po proizvodu smanjuje. Znai
to je vea mara sigurnosti, a prodajna cena ista, vei e biti opseg
profita.

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

WBF-Program podrke ekonomskom razvoju I zapoljavanju

ZAVRNA RE O ANALIZI PRAGA RENTABILNOSTI

Kao to znate, oekivanja i rezultati se uveliko razlikuju. Ova analiza nam
omoguava da utvrdimo objektivno odrivost projekta. Ako otkrijete da e projekat
morati da radi sa 70 80% kapaciteta, moete zakljuiti da projekat ne moe da
pokrije trokove. Ako analiza pokae da e projekat imati prag rentabilnosti na 3050% kapaciteta, mnogo su vee anse da projekat bude isplativ.
OGRANIENJA ANALIZE PRAGA RENTABILNOSTI
Iako je analiza praga rentabilnosti korisan instrument procene, ona ima svojstvene
slabosti koje ograniavaju njenu primenu. Neke od tih slabosti su:
1. Analiza se moe primjenjivati na jedan proizvod ili jedan miks (fiksne
proporcije) grupe proizvoda, a ne na iroki opseg proizvoda. Ovo ograniava
njenu korisnost.
2. Pretpostavlja se da su ukupni fiksni trokovi isti i da su varijabilni trokovi isti
po jedinici na svim nivoima proizvodnje.
Ova pretpostavka je veliko
pojednostavljivanje
a.
Fiksni trokovi e se promeniti ako proizvodnja znaajno opadne ili se
povea (veina fiksnih trokova su stepenovani trokovi).
b.
Varijabilni trokovi po jedinici e se smanjiti tamo gde se javi ekonomija
obima na veim proizvodnim koliinama, a varijabilni trokovi se
eventualno mogu poveati gde poinje da se pojavljuje neekonomija
obima na veim proizvodnim koliinama (npr. ekstra-trokovi radne snage
za prekovremeni rad).
3. Pretpostavlja se da e prodajne cene biti konstantne na svim nivoima
aktivnosti. Ovo ne mora biti tano, posebno kod veih proizvodnih koliina,
gde se cene moda moraju smanjiti, kako bi se postigla ekstra prodaja.
4. Pretpostavlja se da su proizvodnja i prodaja iste, stoga se ignoriu posledice
bilo kakvog porasta u nivou zaliha, (kada koliina proizvodnje prevazilazi
prodaju) ili manjak zaliha (kada koliine prodaje prevazilaze proizvodne
nivoe).
.
Analiza praga rentabilnosti predstavlja izuzetno pojednostavljenu sliku odnosa
trokova-prihoda-koliine. Svaka od ove tri stvari je podlona spoljanjim uticajima
kao i uticajima druge dve, npr. prirodne nepogode i drugi faktori u ekonomskoj
sredini koji se ne mogu lako predvideti. Pre svega, analizu praga rentabilnosti bi
trebalo posmatrati kao vodi za utvrdjivanje odrivosti projekta, a ne kao zamenu
za procenjivanje ili zdravi razum.