Prikazi i kritike / Review s & Critiques

Mark Izrael i Ijan Hej. Etika istraivanja u drutvenim naukama. 2012.

Beograd: JP Slubeni glasnik.
Slubeni glasnik je, u okviru edicije "primenjena etika", objavio prevod
knjige "Research ethics for social scientists" iz 2006. godine. Naunici se
konstantno susreu sa etikim pitanjima, zavisnou od odluka etikih komiteta i rizicima koje nose istraivanja (sa ugroenim, manjinskim i vulnerabilnim grupama npr.) koja mogu da ugroze integritet, posao i sam ivot subjekata istraivanja ali i samih naunika. Imajui to u vidu, Mark Izrael i Ijan Hej
su se potrudili da priblie etiku, kako laicima tako i drutvenim naunicima
kojima je ova knjiga prvenstveno i namenjena. Samim tim, iako se etika i pitanje etinog ponaanja esto povezuju sa biomedicinskim i medicinskim naukama, knjiga moe da bude veoma korisna i pouna i drugim drutvenim naunicima, ukljuujui i antropologe. Pored toga, knjiga je korisno tivo za sve
koji rade sa ljudima zato to podsea da istraivanje nije vanije od oveka
to, tokom istraivanja, ume da se izgubi iz vida.
U prvom poglavlju, Zato uopte da brinemo o etici, Izrael i Hej podseaju
da, iako se podrazumeva da istraivai ne treba da nanose zlo svojim ispitanicima u praksi to nije uvek sluaj. Istraivai znaju da se ponaaju sebino sa
malo ili nimalo obzira prema prouavanima niti da se zapitaju koje su posledice njihovog istraivanja po prouavanu grupu. Autori tvde da "vodei rauna
o etici i ponaajui se u skladu sa njom, mi promoviemo integritet istraivanja uopte" (24).
U poglavlju, Pristupi etici, nudi se kratak pregled osnovnih teorija o etici.
Ovo poglavlje slui kao platforma za razumevanje narednih poglavlja. Izrael i
Hej piu o tri glavna tipa teorija: konsekvencijalizam (teleoloke teorije), nekonsekvencijalizam (deonotoloki pristupi) i etika vrline. Konsekvencijalistike teorije se fokusiraju na (dobre ili loe) posledice nekog postupka koje povratno odreuju njegovu vrednost. Nekonsekvencijalistike teorije naglaavaju dunosti, odnosno neophodnost da se ini ono to je ispravno bez obzira na
posledice. Dok se ova dva tipa teorija usmeravaju na inove, etika vrline se
odnosi na etikog agenta, odnosno na moralni karakter donosioca etikih odluka. Autori daju blia objanjenja o manje zastupljenim pristupima kao to su
principijelizam, kazuistika, etiki relativizam i etika brige.
U treem poglavlju, Kodeksi i principi, iznosi se istorijski pregled formiranja, institucionalizacije i regulacije etikih praksi koje imaju svoje utemeljenje
u biomedicinskim naukama. Posle Drugog svetskog rata i otkria nacistikih
eksperimenata osetila se potreba da se reguliu biomedicinska i medicinska istraivanja dok se kasnije primetilo da je neophodno regulisati i druge nauke,
odnosno naunike. Najvanija etiri etika dokumenta koja se, uglavnom, nadovezuju i dopunjuju su Nirnberki kodeks, Deklaracija iz Helsinkija, Izvetaj
iz Belmonta i Meunarodne etike smernice za biomedicinska istraivanja.
Antropologija 13, sv. 1 (2013)

175

Prikazi i kritike / Review s & Critiques

Nirnberki kodeks (1947) je nastao kao posledica otkria surovih nacistikih
eksperimenata i gubljenja poverenja u doktore i istraivae. Bavi se eksperimentalnim i neterapeutskim istraivanjima nad zdravim, odraslim, sposobnim
i informisanim ljudima. Deklaracija iz Helsinskija Svetske medicinske asocijacije (1964) govori da je istraiva odgovoran za uesnike i da rizici istraivanja moraju biti opravdani poeljnim ishodima i potovanjem uesnika. Izvetaj iz Belmonta (1979) Dravne komisije za zatititu ljudskih subjekata biomedicinskih i bihejvioralnih istraivanja je uveo tri principa: potovanje osoba, dobronamernost i pravednost. Meunarodne etike smernice za biomedicinska istraivanja (1982) koje je skiciralno Vee meunarodnih organizacija
medicinskih nauka (CIOMS) uzimaju u obzir kulturne relgijske, geografske
itd. razlike meu subjektima istraivanja.
U poglavlju, Regulacija etike, Izrael i Hej se fokusiraju na nekoliko zemalja (Sjedinjene Drave, Kanada, Australija, Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo, Junoafrika Republika, Norveka, Danska i vedska) i govore o poreklu etikih regulativa, regulaciji i kljunim dokumentima u tim dravama.
U narednih pet poglavlja, autori usmeravaju panju na sadraj regulisanja
etikih procedura koje umanjuju rizik od nanoenja tete ispitanicima iako,
kako Izrael i Hej naglaavaju, istraivai nemaju uvek kontrolu nad svojim istraivanjem.
Peto poglavlje, Informisani pristanak, govori o obavezi dobijanja informisanog i dobrovoljnog pristanka od uesnika istraivanja iju prirodu uesnici
treba da razumeju. Da bi pristanak bio informisan istraivai treba da obezbede potencijalnim uesnicima informacije o svrsi, metodama, zahtevima, rizicima, neugodnostima, tekoama i moguim rezultatima istraivanja (92). Meutim, Izrael i Hej upozoravaju da u praksi ima mnogo primera prinude, kompromitovanja anonimnosti, obmane i da se vrlo esto ne tite ispitanici ve finansijeri.
Poverljivost prema istraivanima i pacijentima (u biomedicinskim naukama) je tema i naziv narednog poglavlja koje govori o situacijama kada uvanje tajni nije jednostavno. Postoje dve osnovne mere uvanja poverljivosti:
predostronosti metodoloke prirode (ne zabeleiti osnovne line podatke ili
ih ukloniti) i pravna zatita (dobijanje zakonske zatite podataka istraivaa).
Poto praksa pokazuje da nije tako jednostavno sauvati poverljive informacije (ponekad da bi se zajednica zatitila od unitenja ili tete), jedno od reenja
je da istraivai ponude razgranatu poverljivost (podeliti poverene informacije
unutar istraivakog tima) ili ponuditi ograniene garancije poverljivosti (uzeti u obzir obavezu prema nekoj treoj strani).
initi dobro i izbegavati da se naudi drugima iako se postavlja kao uobiajeno svojstvo istraivanja, biomedicinska i nacistika istraivanja su unele
sumnju u dobronamernost istraivaa, svrhu istraivanja i cilj pokrovitelja istraivanja. Stoga se u ovom poglavlju razmatra pitanje kako izbei tetu i rizik
176

Antropologija 13, sv. 1 (2013)

Prikazi i kritike / Review s & Critiques

da se naudi drugima, kako initi dobro i delovati za dobrobiti drugih i govori
o tome kako da istraiva razvije strategije kojima e umanjiti rizike izazivanja fizike, psihike, drutvene ili ekonomske tete uesnicima (152).
Dok je prethodnih nekoliko poglavlja govorilo o odnosu istraivaa prema
svojim subjektima, Odnosi, integritet i etika brige govori o odnosima prema
kolegama i moguim zloupotrebama u istraivanju kao to su: fabrikovanje
(izmiljanje podataka ili sluajeva), falsifikovanje (namerno iskrivljavanje podataka) i plagiranje, odnosno kopiranja ideja, podataka ili rei bez priznavanja
autorstva (156-157). Razmatra se i pitanje autorstva i mogunost eksploatisanja radova svojih kolega, problemi duplikata, suvinih publikacija i radova
koji sadre iste podatke, pristrasnosti u recenzentskom procesu i moguim sukobima zbog akademskih, linih, finansijskih i politikih interesa.
Poslednje, deveto poglavlje, Izmeu etikog potovanja i potovanja propisa, govori o etinom postupanju i razliitom reagovanju naunika na probleme. Autori naglaavaju da ne treba prenagliti sa odbacivanjem razliitih mogunosti, da je neophodno identifikovati sve raspoloive opcije, uzeti u obzir
kratkotrajne i dugorone implikacije svake odluke, usaglasiti se sa regulativom i minimizovati tetu dobrim procedurama. Na kraju, Izreal i Hej zakljuuju da "etino ponaanje nije isto to i podvrgavanje regulaciji" (192).
Pored primera o kojima raspravljaju Izrael i Hej u prethodnim poglavljima,
Prilog: Pristupi etici kroz primere iz prakse predstavlja doprinos vie istraivaa u okviru koga debatuju na nekoliko ponuenih etikih problema. Istraivai, sa razliitih univerziteta iz Australije, Kanade, SAD, Novog Zelanda,
Ujedinjenog Kraljevstva, diskutuju na teme tri fiktivne studije sluaja (koje su
konstruisali Izreal i Hej na osnovu stvarnih primera). Cilj priloga je da autori
koji imaju iskustva sa etikim komitetima, etikim problemima i rizicima koje
istraivanje moe da nosi po grupu, na praktine naine ponude reenja za
konstruisane probleme. Meutim, ini mi se da prilog vie kvari nego to doprinosi kvalitetu knjige s obzirom na neodrivost ideje "ta bi bilo kad bi bilo". Iako se veba kritiko razmiljanje i primena etike na primerima, ipak
prilog ostaje na nivou teorijske vebe.
Uprkos, po mom miljenju nepotrebnosti i neodrivosti priloga, gledano u
celosti, knjiga je pisana jednostavno i sa puno primera to je ini interesantnom i pristupanom a, s obzirom na tematiku, mogla bi da postane deo nastavnog plana o metodologiji u drutvenim naukama. S tim u vezi, pogotovo
peto, esto i osmo poglavlje mogu da slue kako poetnicima u terenskom istraivanju i studentima,tako i iskusnim istraivaima s obzirom na to da rad s
ljudima uvek nosi nove izazove i nova (etika) pitanja.
Marija Krsti

Antropologija 13, sv. 1 (2013)

177