Pojam podatka i informacije

Podatak je injenica predoena u formalizovanom obliku, npr. kao broj, re ili

slika. Podatak (engl. data) predstavlja simboliki i formalizovan prikaz injenica,
pojmova i instrukcija, pogodan za komunikaciju , interpretaciju i obradu uz pomo
ljudi ili maina.
Podatak je u osnovi poruka koja se moe i ne mora iskoristiti. Ako postoji i
najmanja verovatnoa da se poruka jednoznano i tano iskoristi, da predstavlja
neospornu injenicu, tada predstavlja informaciju. Svojstva objekata i njihovih
odnosa u prostoru i vremenu izraavamo podacima.
Podatak se moe shvatiti kao apstraktna struktura sastavljena od:

znaenja (naziv i opis znaenja odreenog svojstva)

vrednosti (mera i iznos)
vremena

Podatak je pojam koji opisuje i kvantifikuje stanje nekog procesa u realnom svetu.
Informacija je skup injenica tako obraenih I organizovanih da predstavlja neko
obavetenje. (dati primer)
U informatici su osnovni pojmovi informacija, kao fenomen i komunikacija kao
proces. Intuitivna predstava tih pojmova je poznata, ali njihova nauna zasnovanost
i interpretacija pripada informatikoj nauci. Informacija je postala relevantan pojam
za sve nauke koje se bave simbolikom komunikacijom u rasponu od matematike
do raunarske nauke, ili od logike do lingvistike, odnosno od elektronike do
bibliotekarstva, kao i od humanistikih nauka i umetnosti do dokumentalistike, ali i
od drutvenih nauka do medicine i dr. To je informaciji dalo interdisciplinarnu
dimenziju, jer je svaka nauka pokuala i jo pokuava da protumai taj kompleksan
pojam. Sve ovo ukazuje da pojam informacija nije lako shvatiti niti jednostavno
protumaiti. Informacija je re latinskog porekla in formare i izvorno je znaila
stavljanje u odreenu formu, odnosno, davanje oblika neemu, ali je tokom
vremena izgubila prvobitno znaenje. Danas nema jedinstvenog pristupa fenomenu
informacije, a jo manje jednoznane i opte prihvaene definicije informacije:

"Ljudi su tvorci i nosioci informacija",

"Informacija mora, pre svega, da ima odreeni smisao, ona mora biti nosilac
znaenja",

"Informacija je sve ono to daje nove podatke, ili nova obavetenja o nekoj
injenici ili nekom dogaaju, koji nisu bili ranije poznati",
"Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i
koji mu omoguavaju da bolje izvri svoje zadatke",
"Informacije su saznanja koja postaju dostupna pomou sredstava
komunikacija, a poseduju obavetajnu vredenost",
"...sadraj onog to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se
prilagoavamo i dok utiemo na njega",
"...svesna ili ciljna organizovanost podataka"...

U univerzitetskoj literaturi najee definicije pojma informacija su :

"Informacija je inkrement znanja", njenim postojanjem je nae znanje o

neemu uveano
"Informacija je znaenje koje dodeljujemo podatku"
"Informacija je podatak u nekom kontekstu"

Razlika izmeu podatka i informacije

Vano je napraviti razliku izmeu podatka i informacije, pojmova koji se esto
poistoveuju. Na primer broj 6 je podatak i on kao takav nema posebno znaenje,
meutim "Sada je 6 asova" je informacija jer je podatku dodeljeno neko znaenje.
Tako moemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i znaenja koje mu je
dodeljeno.

Predmet izuavanja raunarstva I informatike

Raunarstvo je nauka vezana za razvoj arhitekture raunarskog sistema ( hardvera
I softvera), npr. teoriju algoritama, teoriju programskih jezika itd. Raunarstvo je
nauka koja se bavi prouavanjem teoretskih osnova informacije i raunanja, te
njihovim implementacijama i primenama u raunarskim sistemima. Raunarstvo
ima mnoga potpolja; neki naglaavaju raunanje i specifine rezultate (kao to je
raunarska grafika), dok drugi naglaavaju svojstva raunskih problema, (kao to je
teorija kompleksnosti). Trei se usreeni na izazove u ostvarenju raunanja. Na
primer, teorija programskih jezika prouava pristupe u opisu raunanja, dok
raunarsko programiranje primenjuje specifine programske jezike za reavanje

specifinih raunskih problema sa reenjima. Dalje, interakcija oveka i raunara,

se fokusira na izazove u izradi raunara i inenju raunara korisnim, i univerzalno
pristupanim svim ljudima.
Predmet izuavanja informatike je razvoj I primena informacionih tehnologija,
razvoj informacionih delatnosti I angaovanje ljudi u obavljanju tih delatnosti.
Pojam informatika se sastoji od rei informacija i automatika. Prvi put se pominje u
Nemakoj godine 1957. od strane Karla tajnbuha. Ovaj pojam pokriva
istovremeno nauku o raunarima (raunarstvo) i nauku o informacionim sistemima.
Informatika ima za osnovu matematiku, elektroniku, fiziku i neke inenjerske
nauke.
Nastala je u 19. veku razmiljanjem tadanjeg genija arlsa Bebida, koji je
zamislio mainu koja bi uzimala podatke, obraivala ih na neki nain i onda
obraene podatke prikazivala.
Bebid je to naravno zamislio potpuno mehaniki, dok su danas raunari
elektronski.Dananji raunari imaju slinosti sa Bebidovom mainom.
Primena raunarstva I informatike u savremenom drutvu
Omoguila je bolji ivot svim graanima, efikasniji I efektivniji rad preduzea,
dravnih organa I institucija, kao I prosperitet drutva u celini.
Informaciono drutvo podrazumeva primenu informacionih tehnologija u svim
oblastima ivota:
Elektronsko izdavatvo podrazumeva zamenu papirnih izdanja knjiga,
asopisa I drugih publikacija elektronskim izdanjima.
Elektronske komunikacije omoguavaju gotovo trenutni prenos poruka,
pisama, dokumenata, slika, audio I vizuelnih podataka meu korisnicima.
Elektronska trgovina podrazumeva razgledanje I kupovanje od kue pomou
raunara.
Elektronsko bankarstvo omoguava izvoenje finansijskih transakcija od
kue , bez odlaska u banku.
Primena informacionih tehnologija poboljava ivot I u drugim oblastima,
npr. u zdravstvu , transportu, turizmu itd.

 Primena informacionih tehnologija unosi revolucionarne promene u sistem

obrazovanja. Mogunosti iroke primene multimedija omoguavaju
realizovanje obrazovnog procesa na potpuno nov nain. Tu je I mogunost
uenja na daljinu primenom raunarskih mrea I Interneta.

Struktura raunarskog sistema

Raunari se mogu podeliti na razliite naine u zavisnosti od toga da li se
posmatra primena raunara, broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste
jedan raunar ili broj naredbi koje raunar moe da izvri u jednom trenutku.
Sa stanovita primene raunara, raunari se mogu podeliti na: raunare opte
namene (mogu da uitaju razliite programe I reavaju razliite probleme) I
raunare specijalnih namena(imaju ugraene programe za reavanje samo onih
problema za koje je raunar namenjen).
Sa stanovita broja korisnika koji mogu istovremeo da koriste isti raunar, dele
se na viekorisnike I jednokorisnike (PC). Kod viekorisnikih postoji
centralni raunar koji opsluuje sve korisnike. Kod personalnih raunara svaki
korisnik ima svoj raunar I na njemu vri obrade programa.
Sa stanovita broja naredbi koje raunar izvava u jednom trenutku vremena,
raunari se dele na serijske I paralelne.
Serijski raunari u jednom trenutku vremena mogi da izvre jednu naredbu nad
samo jednim podatkom u memoriji. Takvi su PC raunari.
Paralelni raunari ( superraunari) mogu u jednom trenutku vremena da izvre
istu naredbu nad veim brojem podataka u memoriji.
Svaki raunarski sistem se sastoji od dve komponente:
RAUNARSKOG HARDVERA
RAUNARSKOG SOFTVERA
Hardver, ureaji raunara ali I druge telekomunikacione opreme. Moda je
najjednostavnija definicija hardvera da je on sve to je opipljivo ili dodirljivo, za
razliku od softvera.
Softver je programska komponenta, programi po kojima raunar radi. Potpuno je
neupotrebljiv bez njega. ovek upravlja sa hardverom preko softvera.

Hardverski ureaji su:

Unutranja memorija
Aritmetiko-logika jedinica
Kontrolna jedinica
Jedinice spoljne memorije
Ulazne jedinice
Izlazne jedinice

Pored hardvera, svaki raunarski sistem mora da ima osnovni program koji upravlja
radom raunara- operativni sistem, kao I skup programa koji imaju razliite
namene. S tim u vezi, moe se rei da se softver deli na sistemski I aplikativni.

Raunar
Raunar je maina koja moe da izvri niz operacija automatski.
Operacija= radnja
Raunar vri aritmetike I logike operacije
Aritmetike operacije su: +, - , * , /
Logike operacije su poreenje vrednosti, < , > , =
Automatski znai bez intervencije oveka. Raunar sam prelazi sa jedne
operacije na drugu i izvrava je.
Program je niz operacija koje raunar izvrava automatski.
Raunar i program ine nerazdvojnu celinu.
Program je spisak naredbi(instrukcija) kojima se raunaru saoptava kako
da izvri neki zadatak.
Program mora da ralani zadatak na elementarne korake koje raunar jedan za
drugim izvrava.
Raunar je sloena elektronska maina za obradu podataka.
Podaci su injenice koje se mogu zabeleiti brojevima, tekstom, bojom ili
zvukom.
Obrada podataka je proces pretvaranja ulaznih podataka u korisne informacije.
Funkcije raunara:
Raunar je maina koja u svom radu vri 5 osnovnih funkcija:
1. Unos podataka (Input) unos teksta, unos zvuka mikrofonom
2. Prikaz podataka (Output) tampanje, slanje e- maila
3. Obrada podataka (Process) izraunavanje korena nekog broja, sortiranje
imena, prikaz slika u 3D formatu...

4. uvanje podataka (Store) upis podataka u memoriju i njihovo uvanje

5. Pretraivanje podataka (Retrieve) pronalaenje podataka u gomili
podataka
Istorijski razvoj raunara
Pretee savremenih raunara:
Abakus pomagalo za raunanje, naprava slina dananjoj raunaljci, pomou
njega se izvode 4 osnovne raunske operacije: sabiranje, oduzimanje, mnoenje,
deljenje. Nastao je pre 4000 god u Kini.
Paskalina prva raunska maina koja se zasniva na pokretnim tokiima. Naziv
je dobila po izumitelju, francuskom nauniku Paskalu, a nastao je oko1645. God.
Cilj ove maine je bio da se ubrza postupak raunanja
Analitika maina izumitelj je matematiar arls Bebid 1822. God. To je prvi
automatski mehaniki digitalni raunar. Automatski raunar znai da radi na
osnovu programa.
Podaci su se unosili pomou buenih kartica. Maina je trebalo da radi na paru, jer
elektrina energija jo nije bila otkrivena.
Elektrini raunari 4 generacije
Svaka generacija raunara ukljuuje velika poboljanja u odnosu na predhodne
generacije.
Poboljanja su se odnosila na poveanje mogunosti raunara, poveanje brzine
rada, kapaciteta memorije, a na smanjenje veliine I cene.
1. generacija (1946-1958)
Vakuumska elektronska cev
2.generacija (1959-1964)
Tranzistori
3. generacija (1965-1970)
Integrisano elektronsko kolo ip

4. generacija (1971 do danas)

Mikroprocesor

1. generacija raunara
Bili su ogromnih dimenzija, skupi, spori, nepouzdani. Izgraeni od hiljade
vakuumskih cevi (elementi slini sijalici). Isijavali su veliku koliinu toplote.
Za uvanje podataka su koristili buene kartice (nisu imalii tastaturi, monitor,
memoriju).
Bili su svojina samo dravnih ustanova I naunih laboratorija.
ENIAC Electronic Numerical Integrator and Computer
Teio je 30 t, a opet, bio sposoban da prorauna 100 000 kalkulacija u jednoj
sekundi.
EDVAC
Konstruisan je na amerikom univerzitetu, voa projekta je bio Don fon Nojman.
Bio je to prvi raunar koji je koristio magnetne diskove za uvanje podataka.
UNIVAC
Prvi raunar koji je koristio magnetne trake za uvanje podataka.
2. generacija raunara
Ova generacija poinje 60 ih godina sa pronalaskom tranzistora. Bili su manjih
dimenzija, bri I jeftiniji. Uprkos tome, ovi raunari su bili velikih dimenzija,
Najpopularniji raunar u to vreme je bio proizvod amerike kompanije IBM
(International Business Machines), nosio je oznaku 1401.

3. generacija raunara

Pronalazak ipa je izazvao revoluciju u raunarstvu. Jedan od pronalazaa ipa je

Jack Killby, SAD, Texas.
ip je integrisano kolo koje menja hiljade tranzistora jednom silikonskom
ploicom. Poinje masovna primena raunara.
4. generacija raunara mikroprocesor
Mikroprocesor je jedan mikroip koji izvrava sve radnje kao jedan kompletan
raunar.
Prvi mikroprocesorski ip je razvio INTEL 1971.god
1981. god IBM je predstavio prvi kuni personalni raunar PC XT
5. generacija vetaka inteligencija
Jo je u razvoju, bazira se na vetakoj inteligenciji.
Pojedina dostignua se ve koriste, npr. prepoznavanje glasa.
Cilj je razviti ureaje koji govore ljudskim jezikom I sposobni su za uenje I
samoorganizaciju.
Centralna memorija
Memorija slui za uvanje podataka u raunaru.
U PC raunarima postoji vie vrsta memorije. One se razlikuju po obliku,
osobinama I funkciji u raunaru.
Vrste memorije
Prema mestu na kome se nalaze, memorije se dele na:
Unutranju memoriju ( u obliku ipa)
Spoljanju memoriju (u obliku diska)

UNUTRANJA MEMORIJA
ROM

SPOLJNA MEMORIJA
Hard disk

RAM
CASHE

CD
DVD
Floppy disk
Flash memorija

Unutranja memorija
Ove memorije se nalaze u centralnoj jedinici. Napravljeni su u obliku ipa, imaju
sledee osobine:
1. Brze su (brzo upisuju I itaju podatke)
2. Malog su kapaciteta
3. Njihov sadraj se brie po iskljuenju raunara
Zato ove memorije uvaju programe I podatke samo dok korisnik radi sa njima
ROM memorija
Read Only Memory je memorija koja se moe samo itati.
To je jedan ip na matinoj ploi. Sadri program BIOS koji se automatski pokree
im se ukljui raunar. On testira ureaje raunara da li su ispravni I pravilnno
povezani. Ako neto nije u redu on prijavljuje greku (kao zvuni signal ili poruka
na ekranu).
Njen sadraj se ne gubi po iskljuenju raunara.
Radna memorija RAM
Random Access Memory
RAM memorija uva program sa kojim korisnik trenutno radi.
Cashe memory
Cashe memory uva podatke koji se trenutno obrauju u procesoru.
Nekada je ugraena u sam processor, a nekada je poseban ip na matinoj ploi.
Slui da premosti razliku u brzini izmeu procesora I radne memorije (processor je
mnogo bri). Bra je od RAM memorije, ali je manjeg kapaciteta (512 kB ili 1
MB).

Nakon iskljuenja raunara sadraj ovih memorija se brie.

Kako se podaci upisuju u memoriju?
ta je bit?
Memorijski ip sastoji se iz mnotva minijaturnih elija. Svaka elija je malo
elektronsko kolo koje moe imati dva stanja:
0 nema struje
1 ima struje
Time se moe izraziti najprostija informacija tipa: DA ili NE. Ta najmanja koliina
informacija se zove bit.
bit BInary digiT, binarna cifra (0,1)
ta je bajt?
Da bi se u memoriji predstavili brojevi,slova, boje I drugi podaci vri se grupisanje
bitova u nizove od 8,16,32 ili 64 bita. Takav niz zove se bajt. Njime se moe
zapisati svaki broj ili slovo pomou razliitih kombinacija 0 I 1. Vie brojeva ini
procesorsku re.
Kapacitet memorije
Meri se koliinom podataka koja se moe u u nju upisati.
1B (bajt) znak ili broj
Jedinice mere za kapacitet memorije su:
1.
2.
3.
4.

KB (kilobajt) = 1024 B
MB (megabajt) = 1024 KB
GB (gigabajt) = 1024 MB
TB (terabajt) = 1024 GB

Kapacitet RAM a

2n

Kapacitet memorije moe imati samo vrednost koja je stepen broja 2

27 =128 MB
28 = 256 MB
29 = 512 MB
210 = 1024 MB

Procesor graa, osobine, vrste

Procesor je ip sloene grae. On ima sledee elemente:
1.
2.
3.
4.
5.

Sat (clock)
Upravljaku jedinicu
Aritmetiko logiku jedinicu
Ke memoriju
Kuler

Delovi procesora
Sat je minijaturni kristal koji oscilira velikom brzinom (milijardu puta u sekundi).
Svaka oscilacija ovog sata izaziva izvrenje jedne operacije u raunaru.
A L jedinica vri aritmetike I logike operacije nad podacima.
Upravljaka jedinica izvrava instrukcije programa. Ona prima instrukcije iz
radne memorije, tumai je ( analizira) I pokree odgovarajui ureaj na izvrenje.
Ke memorija I kuler
Ke memorija je mala, pomona memorija u sastavu procesora. Ona uva podatke
koje processor najee koristi. Da nema nje, processor bi morao svaki podatak da
uzima iz RAM a, ime bi se njegov rad mnogo usporio.
Kuler
Poto procesor radi velikom brzinom dolazi do njegovog zagrevanja. Kuler je mali
ventilator na procesoru koji ga hladi da ne bi pregoreo.

Glavna osobina procesora je brzina kojom vri obradu podataka. Brzina procesora
se meri brojem operacija koje moe da izvri u jednoj sekundi ( uestalost ili
frekvencija). Osnovna jedinica mere za uestalost izvrenih operacija je Hz.
Herc je jedna oscilacija u jednoj sekundi.
Vee jedinice su MHz (million operacija u sekundi) I GHz ( milijarda operacija u
sekundi).

Vrste procesora za PC

Centralna jedinica
Centralna jedinica je u sreditu (centru) kompjuterskog sistema. U njoj se nalaze:
procesor, memorija, matina ploa, hard disk. Ovi ureaji spakovani su u
kuite raunara.
Kuite
To je metalna kutija koja ini oklop centralne jedinice. Ono slui da zatiti
unutranje ureaje od spoljanjih uticaja (praine, toplote, hladnoe, vlage, udara I
sl). Takoe titi I korisnika od kontakta sa strujom.
Sa prednje strane kuita nalaze se:
1. Dugme za ukljuivanje Power
2. Otvori disketnih jedinica I CD ROM ureaja
Sa zadnje strane su prikljuci za periferne ureaje koji se zovu portovi.
Vrste kuita
DeskTop ( horizontalno postavljeno kuite) stoji na stolu, a monitor je na kuitu.
Tower ( vertikalno ) kuite koje se obino dri pored radnog stola, na podu.
Napajanje

Osnovu centralne jedinice ini matina ploa

Matina ploa

Vani ureaji
na matinoj
ploi su:
RAM (radna
memorija)
CPU
(procesor)

Magistale
Vie komponenti jednog raunarskog sistema povezujemo preko zajednikih
komunikacionih linija koje nazivamo sabirnice ili magistrale. Komunikacione
linije su najobiniji provodnici elektrine struje (ice) koji, u zavisnosti od toga u
kom su delu raunarskog sistema, mogu razliito izgledati. Na primer: u procesoru
se nalazi magistrala kojom su povezani CU, ALU i registri ali je ne moemo videti
jer se nalazi u ipu.
Magistrala kojom je procesor povezan sa slotovima na matinoj ploi je vidljiva i
napravljena u vidu tzv. tampanih veza (bakarni vodovi koji su na matinoj ploi).
Takoe i svi kablovi kojima su povezani diskovi, tampa, mi i sl. ine magistralu.

Magistrala "stie" do svakog ureaja u raunarskom sistemu, a obino je

posmatramo kao da "polazi" od centralnog procesora. Velika veina modernih
procesora su tzv. Single-Bus procesori, to znai da iz njih "polazi" samo jedna

magistrala. Poto su svi ureaji povezani na samo jednu magistralu, u ovakvom

sistemu, u svakom momentu mogu komunicirati najvie dva ureaja, inae bi dolo
do tzv. kolizije (sudara) podataka. Pored ovih postoje i tzv. Multibus procesori iz
kojih "polazi" vie magistrala pa oni mogu, u isto vreme, komunicirati sa vie
ureaja. Takvi procesori su veoma skupi i uglavnom se koriste u industriji.
Uopteno reeno, postoje nekoliko magistrala kod mikroprocesora, i to:

Adresna magistrala, koja definie memorijsku lokaciju kojoj procesor treba

da pristupi.

Magistrala podataka se koristi za predaju i prijem podataka (za oitavanje

sadraja memorije ili za upisivanje rezultata operacije). Dananji Intel
Pentijum i AMD Athlon procesori imaju 64-bitnu magistralu podataka, to
opet ne znai da su oni 64-bitni, ve poto su im registri irine 32 bita, oni su
32-bitni.

Putanja kojom se prenose elektrini signali

Sistemska magistrala
Prenosi podatke izmeu procesora i memorije
irina magistrale
Broj bita koji se mogu preneti istovremeno
Obino jednaka duini procesorske rei (duina registra)
Brzina se meri u MHz

Kontrolna magistrala definie vrstu pristupa i smer prenosa podataka

(R/W oitavanje/upis). Ova magistrala takoe omoguava periferijskim
ureajima da komuniciraju sa mikroprocesorom. Koristei kontrolnu
magistralu, periferijski ureaji mogu da prekinu trenutni posao
mikroprocesora i da ga angauju za svoje potrebe

Vea irina magistrale

Kompjuter vee snage

Moe da prenese vie podataka istovremeno

Bri kompjuter

Procesor moe da adresira vie memorije

Vea dostupna memorija

Prikljui (slotovi)
Prikljuci su utinice na koje se prikljuuju kartice.
Memorijski slotovi: Slue kao dom za RAM memoriju, obino ih ima vie.
PCI slotovi: PCI (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvune, TV,
mrene pa i grafike karte.

Portovi
Paralelni port PC raunara (LPT) je jedan od esto upotrebljavanih portova za
komunikaciju sa okolinom. Pored tampaa koji se na njih najee prikljuuju,
mogue je ukljuiti i druge interfejse ako su nam poznati signali na ovom portu kao
i principi programaranja.
Serijski port PC raunara (COM) se kao i paralelni port upotrebljava za
komunikaciju sa njegovom okolinom. Na njega se najee ukljuuju eksterni
modemi, mieva ali i drugi ureaji. Takoe je preko njega mogue uspostaviti malu
lokalnu mreu dva raunara to podrava i Windows ali i prikljuiti samostalno
uraene interfejse ako poznajemo njegovu logiku rada i programsku podrku.
USB port PC raunara skoro da potiskuje sve druge njegove portove. Danas se
najvei broj eksternih ureaja prikljuuju na njega kao to su: tampai, skeneri,

digitalni fotoaparati i slino. On je postao popularan pre svega zbog svoj brzine
rada a osim toga kablovi za prikljuenje ureaja koje koriste USB port su i
najprostiji. Vei broj ureaja koji se na njega prikljuuju ne moraju imati svoje
napajanje ve ga mogu koristiti iz USB-a. Takoe ureaji koji se na njega
prikljuuju mogu se ukljuiti na "ivo" tj. dok raunar radi i on e ga prepoznati.
Games port PC raunara najee se koristi za prikljuenje palica u igrama
(dojstici, volani i sl.) kao i MIDI interfejsa - veze prema muzikim instrumentima.
No na njega moemo prikljuiti i druge interfejse koje smo sami uradili ako
poznajemo signale i registre koje on koristi

Izvravanje Programa

Upravljaka jedinica (UJ) uzima instrukciju iz radne memorije

UJ dekodira (tumai, deifruje) instrukciju
UJ proziva hardverski deo koji izvrava instrukciju
Kontrola se prenosi na deo hardvera koji izvrava instrukciju
Zadatak koji je instrukcija postavila se obavlja
Kontrola se vraa UJ

Brzina i snaga
ta kompjuter ini brzim?
Brzina mikroprocesora
irina magistrale
Ke memorija
Paralelna obrada
Bolja arhitektura i organizacija

Brzina procesiranja

Vreme izvrenja instrukcije

Milisekunde
Mikrosekunde
Nanosekunde
Savremeni kompjuteri
Piko sekunde
U budunosti

Brzina mikroprocesora
Takt
Megaherc (MHz)
Gigaherc (GHz)

Broj instrukcija u sekundi

Miliona Instrukcija Po Sekundi (MIPS)

Obrada sloenih matematikih operacija

Miliona floating-point operacija po sekundi (MegaFLOPS )


( ).
()
() , (
) "",
.

.

.
.
,
.

 () ().
( ),
. ,
.
( 99,99% ) (flash) ,
/ ,
. ,
.
(: CD, . Compact disc)
.
1980- ,

.
. CD-ROM (. Compact
disk - read only memory) 20.
.

CD


, (pit) (land)
.
.

- -

( ).
, ,
.

,
5 mm . 1,6

 ().
1 ().
.
,
.
,
,
.
, ,

.
.
13% ,
. 87%,
.
650, 700 800 .
-,
150 KB/s. ( 1x)
150 KB/s, --
( 52x) 7800 KB/s.
,
,
.
CD- 333,000 , 2352 .
(Error correction), 2352
2024 2336 ( ) 2352
( ).
.

12 cm
8 cm
85x54 mm 86x64 mm

7499 min

650870 MB

2124 min
~6 min

185210 MB
10-65 MB

-CD
"Business card"

CD-R
CD-R 1990. ,
CD-R 1993.
. CD-R ,
- .


.
CD-R (spiral
pre-groove). CD-R .
( ) ,

, . CD-R

, , ,
.
,
,
. , .
(burned)
, . .
(0)
(1),
. CD-R
CD-ROM , CD-ROM .
CD-R
,
.

, 13 MB .
CD-RW
CD-RW, ,
. CD-RW ,
: , ()

.
. ,
.
(500-700C),
, ,
.
,
. CD-RW
CD-R .
1x 4x. RW
4x 16x,
16x 32x.

Digital Versatile Disc ( ) ,

, (Compact Disc).

,
. digital video disc,

digital versatile disc (: ),
.
, ,
DVD;
.
.
-

DVD-ROM
o DVD-5 4,7 .
o DVD-9 9 .
o DVD-10 10 .
o DVD-18 18 .
DVD-R 4,7
.
DVD-RW 4,7
.

DVD-RA 4,7 9,4

,
. 2,6
DVD-ROM .
9,4 .
DVD+R 4,7
.
DVD+RW 4,7 ,
,
DVD .
DVD R DL DVD+R, ,
8,5 .DVD+R DL
Xbox 360

Ulazne jedinice

Mi

1984.

.



,

,
.



. 2000.
. 2000.
. .
5, .
.
- ;
Windows 95 , Windows 98
( , ). 4
.
"GENIUS".

.
(
() . -.
()
. :
,
.

.



.

(
) . ,
. ,
,
. ,

 ( )


.
,
.
.
,
,
( ),
. ,
, , ,
, .

.
.
. 1000 2500 (
), 800 ,
520 . ,
( ), , .
, 1997.
/2.

.
( )
.
. ,
( ) ,
, ,
. ,
,
.
- , .
(), ,
-
-.
, - "" ,

 ,
.
, ,
- . ,
.
.

Tastatura

. ,

.
,

,
,

.

. ,

.
.
.

,
,
.

 83 (IBM PC, XT), 101 (

1980- ) 104 Windows
130 .
, 90
notebook .
. QWERTY
AZERTY QWERTZ.

.

. . .

, , .


. . ((DIN-5)
i80486,
PS/2 USB .

. ,
.
.
GKOS .
,
.

,
,
.
( , , ,
, ,
,
, ).

.
( 8048)

.
,

.

(. key scan code) ( ), 1

. ()
, () 9 (1 + 8
). 50 .
.
, (
, .)

(key break signal) .

(
) , 20 ,
, ,
, 20 ,
20 a.

 (. webcam, web camera)

, ( ).

.
,
- .
.

. ,
, .

Izlazni ureaji

 nitor
tampa

 (. CRT monitor, Cathode Ray Tube monitor)

.
( ) , .
.
(
, )
, ,
. ,
.
CRT-:

Dot-Trio Shadow Mask

Aperture Grille
Slot Mask

TFT Monitor
TFT (. Thin Film Transistor) LCD (. Liquid Crystal
Display) . ,
, ,
.
.

 ,
,
.
. ,
.
80 17 20.
, 80 cm
.
( 50 cm,

10- ). , .
, .
120
100 , 85 (1
).
( ).
2 500
16 50
.
,
"" , ,
. ,
, ,
, ,
90 ,
180
, .
, .
, ,
. , ,
,
, . ,
.
.
.

 16:10 5:4, 16:10

16:9
16:10 , ,
. ,
,
. 5:4 .
5:4,
, . . ,
17 19,
17 5:4 ,
. , - ,
, .
, . ,
, , , .
, 4
, . ,
, , .
,
, ,
,
, , .
.
, .
, .

, .
, - .

(, )
.
,
.

(. Laser) ,
.

,
.
. ,
( 4-20 ).
.

(. Inkjet) ( )
(. cartridge) :
50,000 .
.
, .

( - . Dot-Matrix)
, .
.
,
. ,
.

.
(
,
).

C
, (. scanner) .

, ,
,
. ( )
() ,
.
:

. 10 cm
-, . 800 dpi (
) 12 .
, , .

90- 20. ,
, 3D
, ,
, .
.
. ,
21.
4 (210mm)
24 .
.

, ,
.
4(210297mm) 3(297420mm)
.
5400 dpi . 24-48
.

. .

, ,
35 120 mm.
.

 . , 36 mm
4000 , 2700 lpi (
). 2700 lpi
16x24cm
.
.
.

.
.
.

.
.
.
,
, . , (. analog to digital converter, ADC)


.
,
: CCD (. charge coupled device), CIS (.
contact image sensors) CMOS (. complementary metaloxide
semiconductor).
. CCD .

CCD CCD .


. CCD
. CCD
.
. CMOS

,
CCD. CIS

CCD , . , CIS


CCD . CIS
. LED (. light-emitting diode)

.
CCD
,

.
.
.
.
, ,
.

RGB .
/ SCSI
USB.
, 24-
48- .
, (ppi),
. (. samples
per inch).
,
, . 2004.
1600 3200 ppi,
5400 ppi,
8000 14000 ppi.
RGB
, Adobe
Photoshop.
. ,

 TIFF PNG, -[[[GIF]]}- JPEG.

TIFF PDF . Adobe PDF (
, . Page Description Format)

. GIF
.
256 . JPEG

,
.