6.

HIDRAULINE MAINE
6.1 Definicija i klasifikacija
Hidraulinim mainama nazivaju se one tehnike naprave u kojima se obavlja transformacija
mehanike energije pokretnih delova te naprave u strujnu energiju fluida ili obrnuto.
Hidrauline maine u kojima se energija predaje fluidu nazivaju se radne hidrauline maine.
Hidrauline maine u kojima se energija oduzima od fluida i pretvara u mehaniku energiju
nazivaju se motorne hidrauline maine.
Postoje i maine koje mogu da pretvaraju hidrauliku u mehaniku energiju i obrnuto. To su
kombinovane hidrauline maine. Primer za ovakve maine je reverzibilna maina u specijanim
hidroelektranama (na primer u HE Peruac kod Bajine Bate). Drugi primer za ovakvu mainu je
hidroprenosnik, koji prvo obavlja pretvaranje mehanike u strujnu, a potom strujne u mehaniku
energiju.
Radne hidrauline maine se dele na:
1. Turbomaine ili lopatine maine,
2. Zapreminske ili klipne maine i
3. Strujne maine.
Kod radnih hidraulikih turbomaina fluid kontinualno struji kroz mainu a energija mu se
predaju u obrtnom radnom kolu. Radne zapreminske hidrauline maine karakterie periodino
(diskontinualno) kretanje fluida kroz nju. Energija se fluidu predaje pomou klipa ili nekog drugog
mainskog dela koji se po pravilu kree periodino. Fluid na izlaznom preseku iz ovih maina ima
promenjljiv pritisak i protok (pulsacije). Strujne hidrauline maine se karakteriu korienjem
kinetike energije nekog drugog fluida, u cilju poveanja strujne energije osnovnog fluida.
Najpoznatija maina iz ove grupe je injektor.
6.2. Radne hidrauline turbomaine
Turbomaine slue za poveanje strujne energije gasova i tenosti. Zbog relativno malih promena
pritiska u samoj maini, ak i u sluaju gasova moe se smatrati da se gustina malo menja te se sve
analize za ove maine izvode na modelu nestiljivih fluida ( const). Prema vrsti fluida ove
maine dele se u dve grupe: pumpe i ventilatore. Pumpe su namenjene za tenosti, a ventilatori za
gasove.
Prema pravcu strujanja fluida u samoj maini dele se u tri grupe (sl. 6.1):
1. Radijalne ili centrifugalne,
2. Aksijalne ili osne i
3. Radiaksijalne ili dijagonalne.
Radijalne maine karakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji radnog kola (sl.6.1.a). U
odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se vea koliina energije jedinici mase
fluida, ali se postiu manji protoci.
Aksijalne maine karakterie prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom
obrtanja (sl.6.1.b). Ove maine u odnosu na ostale turbomaine postiu vee protoke, ali je predata
koliina energije jedinici mase fluida manja.
Radiaksijalne hidrauline maine su po konstrukciji kombinacija radijalnih i aksijalnih maina. Kod
ovih maina fluid se kree i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac (sl.6.1.c).

Sl. 6.1. Vrste hidraulinih maina (a radijalna, b aksijalna i c radiaksijalna;1 kuite ili
stator, 2 radno kolo ili rotor i 3 vratilo rotora )
6.2.1. Radijalne turbomaine
Primeri konstrukcionog izgleda ovih maina daju se na slikama. Centrifugalni ventilator prikazan je
na slici (sl. 6.2). Centrifugalna pumpa prikazana je na slici (sl. 6.3). Dimenzije i oblici
centrifugalnih pumpi i ventilatora mogu biti veoma razliiti.

Sl. 6.2. Centrifugalni ventilator (preseci levo,radno kolo sredini i spoljni izgled desno)

Sl. 6.3. Centrifugalna pumpa (presek levo, radno kolo sredini i spoljni izgled desno)
6.2.2. Aksijalne maine

Primeri konstrukcionog izgleda ovih maina daju se na slikama. Aksijalnii ventilator prikazan je na
slici (sl. 6.4). Aksijalne pumpe se veoma retko koriste. Dimenzije i oblici aksijalnih pumpi i
ventilatora mogu biti veoma razliiti.

Sl.6.4. Aksijalni ventilator(delovi levo, spoljni izgled desno)

6.2.3. Radiaksijalne maine
Neke od konstrukcionih izvedbi radiaksijalnih pumpi prikazane su na slici (sl. 6.5).

Sl. 6.5. Radiaksijalne pumpe (pumpa levo, pumpa namenjena za hidrauliki transport - desno)
6.2.4.Viestepene maine
Radi poveanja hidraulike energije koja se predaje jedinici mase fluida esto se u jednoj maini
nalazi dva ili vie radnih kola. Takve maine se nazivaju viestepene maine. Primeri takvih maina
dati su na slici (sl.6.6).

Sl. 6.6. Viestepene maine(presek dvostepene centrifugalne pumpe levo i viestepeni aksijalni
ventilator namenjen za avionski motor desno)
3

6.2.5. Osnovni radni parametri turbomaina

Protok se iskazuje na isti nain kao kod kretanja fluida kroz cevovode. S obzirom na razmatranje
nestiljivog fluida u sluaju turbomaina koristi se zapreminski protok (m3/s).
Prirataj energije po jedninici mase fluida - napor je parametar koji pokazuje koliko energije
maina predaje fluidu po jedinici mase. Specifina koliina energije (po jedinici mase), koja je
sadrana u fluidu, na ulaznom preseku u mainu iznosi (sl. 6.7):

v 2
+ I + gz I

pI

eI =

(6.1)

a na izlaznom preseku:
eII =

v 2
+ II + gz II

pII

(6.2)

Sl.6.7. Karakteristini preseci strujanja pri odreivanju napora turbomaine

Na osnovu ovoga specifini (jedninini) rad turbomaine je:

p
v 2
Y = e II e I = II + II + gz II

2

2
p
I + v I + gz
I

2

(6.3)

ili
Y = e II e I =

p II p I

v II 2 v I 2
+
+ g ( z II z I )
2

(6.4)

gde je Y (J/kg) jedinini rad turbomaine. Ako se prethodno izraz podeli sa g dobija se:

H=

2
2
Y p II p I v II v I
=
+
+ ( z II z I )
g
g
2g

(6.5)

gde je H (J/N = m) napor turbomaine. Ako se jednaina (j-6.4) pomnoi sa dobija se:

p = gH = Y = p II p I +

v II 2 v I 2
2

) + g ( z II z I )

(6.6)

gde je p (J/m3 = Pa) opti napor turbomaine.

Korisna snaga turbomaine izraunava se na osnovu izraza:

P = gHQ = YQ = pQ (W)

(6.7)

Snaga na pogonskom vratilu turbomaine P zavisi od stepena korisnog dejstva turbomaine.

Stepen korisnog dejstva turbomaine izraava se:

=
ili

P=

Pe
P

(6.8)

gHQ YQ pQ
=
=

(6.9)

gde je Pe korisna snaga turbomaine.

6.2.6. Potreban napor

Za analizu potrebnog napora turbomaine uzet je primer pumpe koja prepumpava tenost iz jednog
u drugi rezervoar (sl.6.8).

Sl.6.8. Potreban napor

Koliina fluidne energije sadrana u jednici mase fluida na ulaznom preseku maine je:
I

e I = e1 Hg

(6.10)

gde je e1 koliina fluidne energije u poetnoj taki strujanja, odnosno na povrini donjeg rezervoara
I

(sl. 6.8), a Hg gubici fluidne energije pri strujanju od take 1 do ulaznog preseka turbomaine I.
1

Slina jednaina moe se napisati i za potisni vod:

2

eII = e2 + Hg

(6.11)

II

Jedinini rad turbomaine iznosi:

I

Hgu

Hgp

Y = gH = e II e I = e 2 e1 + Hg + Hg
1 23 1
II23
1

(6.12)

Zamenom vrednosti za specifinu koliinu fluidne energije u takama 1 i 2, dobija se:

v 2 2 v1 2
Y = e II e I =
+ gh g +
+ Hgu + Hgp
14243

2
1442443 14243
bQ 2
p 2 p1
a

(6.13)

Kinetike energije u takama 1 i 2 priblino su jednake nuli, pa je i njihova razlika takoe jednaka
nuli. Prva dva lana jednaine sa desne strane znaka jednakosti ne zavise od brzine, ali gubici
fluidne energije zavise od kvadrata brzine, odnosno kvadrata protoka Q. Opti oblik prethodne
jednaine (j.6.13) glasi:

Y = gH = a + bQ 2

(6.14)

Ova jednaina (j.6.14) pokazuje karakter zavisnosti potrebnog napora turbomaine od protoka. Bez
obzira to je jednaina izvedena za primer sa slike (sl.6.8) ona ima opti karakter i vai za sve
sluajeve. Matematiki posmatrano ovo je jednaina parabole sa odsekom a na osi H. Grafiki
prikaz ove zavisnosti dat je na slici (sl. 6.9).

Sl. 6.9. Zavisnost potrebnog napora turbomaine od protoka

Prilikom strujanja fluida radna taka maine mora da bude na krivoj liniji potrebnog napora.

Ako se, na primer, razmotri jednostavniji sluaj strujanja prikazan na slici (sl. 6.10) dobija se:

H=

p 2 p1

4
1
42
3
0

+ h g + Hgu + Hgp = Hgu + Hgp = bQ 2

{

(6.15)

za koji se dobija parabola koja prolazi kroz koordinatni poetak. Ovo je primer cirkulacionih pumpi.
U ovom sluaju potreban napor zavisi samo od gubitaka fluidne energije pri strujanju kroz cevovod.

Sl. 6.10. ema cirkulacione pumpe

6.2.7. Najvea dozvoljena usisna visina za pumpe
U sluaju pumpi potrebno je odgovoriti na pitanje koliko visoko pumpa moe biti iznad nivoa
tenosti. Za razmatranje ovog problema koristi se slika (sl. 6.8). Ako se napie proirena
Bernulijeva jednaina za usisni deo cevovoda, od take 1 do preseka I, dobija se:
v 2
p
v 2
+ 1 + gz1 = I + I + g ( z1 + h s ) + Hgu
{

2
2

p1

(6.16)

Brzina pomeranja nivoa tenosti je v 0. Iz prethodne jednaine se moe iskazati eksplicitno visina
usisnog preseka pumpe hs:

p p
v 2
hs = 1 I + I
g g 2 g

Hgu

(6.17)

Dobijeni izraz slui da se odredi maksimalna vrednost visine usisnog preseka pumpe u odnosu na
nivo tenosti u rezervoara iz koga se ona pumpa. Ako je u pitanju voda ( = 1000 kg/m3), pritisak u
donjem rezervoaru atmosferski (otvoren rezervoar), brzina u usisnom preseku jednaka 0 m/s (to je
idealizacija), pritisak u usisnom preseku jednak 0 Pa (to je, takoe, idealizacija) i da su gubici
fluidne energije Hgu u usinom delu cevovoda 0 J/kg (idealizacija), dobija se da je maksimalna
vrednost usisne visine hmax = 10,33 m. Ova vrednost je, zbog uinjenih idealizacija, teorijska
mogunost. Meutim, u stvarnim uslovima brzina tenosti u usisnom preseku ima neku odreenu
vrednost, gubici fluidne energije uvek postoje, a pritisak u usisnom cevovodu ne moe biti jednak 0
Pa. Pritisak mora da bude vei od vrednosti ravnotenog pritiska za temperaturu fluida koji se
transportuje. U sluaju da je taj pritisak manji dolazi do isparavanja tenosti i pojave gasnih (parnih)

mehurova. Nakon ponovnog poveanja pritiska parni mehurovi e kolapsirati (nestati) uz veoma
intenzivno mehaniko dejstvo na vrste povrine pumpe. S obzirom na injenicu da se nakon
prolaska fluida kroz usisni presek pumpe pritisak i dalje samanjuje, pa o tome treba voditi rauna.
Na slici (sl. 6.11) je prikazana promena pritiska tenosti pri prolasku kroz centrifugalnu pumpu.
Najugroenija je taka na samom ulazu tenosti u radno kolo (taka 4).

Sl. 6.11. Promena pritiska du strujnice tenosti kroz centrifugalnu pumpu (dijagram promene
pritiska u zavisnosti od take du strujanja levo, karakteristine take strujanja desno)
Na slici (sl. 6.12) prikazano je oteenje radnog kola i difuzora (statorski usmerivai) nastalo zbog
pojave kavitacije.

Sl. 6.12. Oteenja nastala na radom kolu i difuzoru centrifugalne pumpe zbog pojave kavitacije
Da bi se spreila pojava kavitacije u pumpama proizvoai pumpi propisuju dozvoljenu
kavitacijsku rezervu NPSH. To je koliina fluidne energije za koju vrednost mora biti vie energije
u ulaznom preseku pumpe u odnosu na granicu pri kojoj nastaje isparavanje tenosti. Na osnovu
prethodne diskusije sledi nejednakost:

p I v I 2 p zp
+

+ NPSH
g 2 g
g

(6.18)

gde je pzp minimalni pritisak tenosti pri kome nema isparavanja. Uzimajui u obzir jednainu
(j.6.17) i prethodnu jednainu (j.6.18) moe se izraziti najvea dozvoljena usisna visina:

Hgu
p p zp
+ NPSH
h s 1
g g
g

(6.19)

Za pumpanje vode okolne temperature centrifugalnom pumpom iz otvorenih rezervoara ova

vrednost se nalazi u granicama 2 do 6 m, a najee 3-4 m.
Pojava kavitacije mogua je i u drugima radnim i motornim hidraulinim mainama.

6.2.8. Karakteristika turbomaina

Ako se izvede ispitivanje turbomaine tako to se mere protoci i napori maine pri zatvaranju
cevnog zatvaraa (na primer, ventila) dobijaju se razliite karakteristike cevovoda i radne take
maine (sl. 6.13). Spajanjem radnih taaka maine dobijenih eksperimentom konstruie se radna
karakteristika maine - Q-H kriva.

Sl. 6.13. Odreivanje Q-H krive kod turbomaina

Ako se pri tome, za svaki protok, odredi potrebna snaga na pogonskom vratilu, stepen korisnog
dejstva maine i dozvoljena kavitacijska rezerva (kod pumpi), dobija se karakteristika turbomaine
prikazana na slici (sl. 6.14). Ova karakteristika je lina karta svake turbomaine. Ona slui za
izbor maine i za odreivanje svih radnih parametara maine za konkretni sluaj strujanja.
Turbomaina se bira tako to se prvo odredi karakteristika cevovoda ( Y = gH = a + bQ 2 ). Na
osnovu eljenog protoka i karakteristike cevovoda, na dijagramu se odreuje radna taka (sl.6.14. i
6.15). Odabire se maina koja ima prvi vei protok od zahtevanog (sl. 6.15). U tom sluaju definie
se uestanost obratanja rotora n (o/min). Pri tome se vodi rauna da stepen korisnog dejstva ima
visoku vrednost. Za ovako odreenu mainu bira se adekvatan pogonski motor, koji ima veu
snagu od izraunate za 15-20%.

Sl.6.14. Karakteristika turbomaine

Sl.6.15. Izbor radne hidrauline turbomaine

Funkcija zavisnosti snage od protoka ima razliit karakter za razne tipove turbomaina (sl.6.16).
Ako se analizira aksijalna maina moe se zakljuiti da e napor maine biti manji ukoliko je protok
vei. To znai da pokretanje (startovanje) maine treba izvoditi pri otvorenom protoku (otvoreni
cevni zatvarai). Kod radijalnih maina sluaj je suprotan. Najmanja snaga za pogon potrebna je pri
potpuno zatvorenom protoku. To znai da ove maine treba pokretati pri zatvorenim cevnim
zatvaraima. O prethodnim zakljucima treba voditi rauna u praksi, kako bi se izbegle velike
jaine elektrine struje pri startovanju pogonskog elektromotora. Kod radiaksijalnih maina postoji
minimum potrebne snage, na osnovu koga se odreuje poloaj cevnog zatvaraa pri pokretanju.

10

Sl. 6.16. Zavisnost potrebne snage na vratilu turbomaine od protoka fluida (1- radijalna maina,
2 aksijalna maina, 3 radiaksijalna maina)
6.2.9.Regulisanje protoka kod turbomaina
U praksi vrlo esto postoji potreba za promenom protoka kroz turbomainu. To se moe ostvariti na
razliite naine. Svaki od naina ima svoje prednosti i mane, pa se zbog toga u preksi susreu
razliiti sluajevi.
a) Regulisanje protoka priguivanjem pomou cevnog zatvaraa je najjednostavniji i
investiciono najjeftiniji nain. U ovom sluaju na potisnom, a kod ventilatora moe biti i na
usisnom, vodu ugrauje se cevni zatvara. Pritvaranjem cevnog zatavaraa poveava se njegov
koeficijent otpora tako da se karakteristika cevovoda menja. Ona se menja tako to postaje strmija.
Zbog promene Q-H karakteristike cevovoda menja se radna taka, a samim tim i protok kroz
mainu(sl. 6.17).

Sl. 6.17. Regulisanje protoka kroz turbomainu priguivanjem pomou cevnog zatvaraa
b) Promenom uestanosti obrtanja rotora hidrauline maine moe se menjati protok fluida kroz
mainu. U ovom sluaju Q-H karakteristika menja se kao to je pokazano na slici (sl. 6.18).
Promenom broja obrataja maine dobijaju se nove radne take, odnosno promenjeni protoci.
Promena broja obrataja na maini moe se izvesti na razliite naine. Klasian nain promene broja

11

obrataja je ugradnja varijatora. U tom sluaju promena je kontinualna. Ugradnjom stepenastog

reduktora ili stepenastog multiplikatora postie se diskontinualna promena. Savremene hidrauline
turbomaine velike snage esto se opremaju frekventnim regulatorom. Ovaj ureaj omoguava
promenu frekvencije elektrine struje na pogonskom elektromotoru. Na ovaj nain prostie se
promena uestanosti obratanja n (o/min) ime se menja Q-H karakteristika maine, a samim tim i
protok fluida. Frekventni regulator menja i karakteristike rada elektromotora tako da motor pri
promenjenoj frekvenciji adekvatno menja snagu, odnosno potronju elektrine energije. Na taj
nain postie se energetski racionalna promena protoka kroz turbomainu. U svim prethodnim
sluajevima motor postoji neizbeni gubitak energije izazavan priguivanjem ili neracionalnim
radom elektromotora. Ugradnja frekventnog regulatora na pogonskom elektromotoru je
najekonominiji nain promene protoka kod hidraulinih turbomaina.

Sl. 6.18. Promena protoka usled promene uestanosti obrtanja rotora turbomaine
c) Statorska regulacija protoka je jedan od naina promene protoka. Naime u statorskom delu
maine mogu se ugraditi pretkolo ili zakolo koji imaju lopatice, kao usmerivae struje fluida. Ako
se tehniki ostvari mogunost zakretanja ovih lopatica oko svoje ose (sl. 6.19), tada se menja protok
jer se menja Q-H karakteristika maine. Ovakav nain promene protoka je energetski manje
racionalan od regulisanja protoka promenom uestanosti obratanja, ali je energetski racionalniji od
regulisanja protoka pritvaranjem cevnog zatvaraa. Ovaj nain primenjen je kod nekih ventilatora
na postrojenjima za suenje poljoprivrednih proizvoda.

Sl. 6.19. Jedan od konstrukcionih principa zakretanja lopatica statora

12

d) Zakretanjem lopatica radnog kola menja se Q-H karakteristika turbomaine. Ovaj princip je,
takoe, ali vrlo retko, primenjen kao nain regulisanja protoka.
e) Ugradnja baj-pasa (by pass) turbomaine se esto sree u praksi, naroito kada su u pitanju
pumpe. Naime, ugradnjom cevnog zatvaraa, koji je postavljen u paralelnu vezu sa turbomainom
moe se ostvariti regulisanje protoka (s. 6.20). Ovaj princip je energetski neracionalan, ali je
pogodan za rukovanje, pa se primenjuje kod manjih maina. Pritvaranjem ili otvaranjem cevnog
zatvaraa menja se protok kroz baj-pas, a samim tim i protoka na izlazu iz postrojenja Q.

Sl. 6.20. Regulisanje protoka pomou baj-pasa (CZ cevni zatvara, TM turbomaina, Q
protok na ulazu i izlazu iz postrojenja, Q protok kroz turbomainu, Q protok kroz baj-pas)
6.2.10.Zajedniki rad vie turbomaina
Radi poveanja protoka ili napora esto se u okviru postrojenja ugrauju dve ili vie turbomaina.
One mogu da rade u paralenoj ili rednoj vezi.
a) Redna veza turbomaina primenjuje se kada se eli poveanje protoka. Analizira se redna veza
sainjena od dve turbomaine (sl. 6.21).

Sl. 6.21. Redna veza turbomaina (1 prva turbomaina, 2- druga turbomaina, RT radne take)
Primenom jednaine kontinuiteta za rednu vezu dobija se:

13

Q = Q1 = Q2

(6.20)

Poto su u rednoj vezi napori pumpi se sabiraju:

H = H1 + H 2

(6.21)

Na osnovu ovakve analize zbirna Q-H karakteristika grupe turbomaina moe se konstruisati u Q-H
dijagramu. Na osnovu poznatih Q-H karakteristika turbomaina 1 i 2 i njihovim grafikim
sabiranjem u pravcu H-ose dobija se zbirana Q-H karakteristika (zadebljana linija). U preseku Q-H
karakteristike cevovoda i zbirne Q-H karakteristike turbomaina nalazi se radna taka (RT). U
ovom sluaju radna taka prve turbomaine je RT1, a druge RT2. Ako se analizira specifini sluaj
kada Q-H karakteristika cevovovda preseca zbirnu Q-H karakteristiku u domenu koji je prikazan
crtkanom linijom situacija je posebna. Naime, u ovom sluaju prva maina (1) imae "negativni
napor", to znai da e oduzimati energiju od fluida, odnosno radie kao motorna hidraulika
maina. To nije cilj postavljanja turbomaina u rednu vezu, tako da se zakljuuje da je u ovom
sluaju turbomaina 1 nepotrebna, ta vie njeno postojanje pogorava rad postrojenja. Zbog
mogunosti ovakvog sluaja, pri postavljanju maina u rednu vezu treba voditi rauna da ne doe
do ovakve situacije. Mora se paljivo analizirati zbirna Q-H karakteristika i Q-H karakteristika
cevovoda na bazi poznatih karakteristika pojedinih maina u rednoj vezi. Ako se ne znaju Q-H
karakteristike pojednih maina samo u sluaju da su maine identine mogu se bez bojazni postaviti
u rednu vezu.
b) Paralelna veza turbomaina primenjuje se kada se eli poveanje napora. Analizira se paralelna
veza sainjena od dve turbomaine (sl. 6.22).

Sl. 6.21. Paralelna veza turbomaina (1 prva turbomaina, 2- druga turbomaina, RT radne
take)
Primenom jednaine kontinuiteta za paralelnu vezu dobija se:

Q = Q1 + Q2

(6.20)

Poto su u paralelnoj vezi napori pumpi su jednaki:

14

H = H1 = H 2

(6.21)

Na osnovu ovakve analize zbirna Q-H karakteristika grupe turbomaina moe se konstruisati u Q-H
dijagramu. Na osnovu poznatih Q-H karakteristika turbomaina 1 i 2 grafikim sabiranjem Q-H
karakteristika u pravcu Q-ose dobija se zbirna Q-H karakteristika (zadebljana linija). U preseku QH karakteristike cevovoda i zbirne Q-H karakteristike turbomaina nalazi se radna taka (RT). U
ovom sluaju radna taka prve turbomaine je RT1, a druge RT2. Ako se analizira specifini sluaj
kada Q-H karaktersitika cevovovda preseca zbirnu Q-H karakteristiku u domenu koji je prikazan
crtkanom linijom situacija je posebna. Naime, u ovom sluaju prva maina (1) imae "negativni
protok", to znai da e fluid u maini 2 strujati od potisa ka usisu (suprotan smer od potrebnog). To
nije cilj postavljanja turbomaina u rednu vezu, tako da se zakljuuje da je u ovom sluaju
turbomaina 1 nepotrebna, ta vie njeno postojanje pogorava rad postrojenja. Zbog mogunosti
ovakvog sluaja, pri postavljanju maina u paralelnu vezu treba voditi rauna da ne doe do ovakve
situacije. Mora se paljivo analizirati zbirna Q-H karakteristika i Q-H karakteristika cevovoda na
bazi poznatih karakteristika pojedinih maina u paralelnoj vezi. Ako se ne znaju Q-H karakteristike
pojednih maina samo u sluaju da su maine identine mogu se bez bojazni postaviti u paralelnu
vezu.

6.2.11. Kontrola rada i odravanje

Kontrola rada turbomaina i njihovo odravanje je ozbiljan tehniki posao. S obzirom da od
pogonske spremnosti i ispravnosti ovih maina esto zavisi rad celokupnih postrojenja, ovoj
aktivnosti treba posvetiti najveu panju. U ovom tekstu navee se neke od osnovnih specifinosti
kontrole rada i odravanja. Za ispravan rad maine potrebno je strogo pridravanje uputstava za rad
koje daje proizvoa maine, pored literature koja se specijalno bavi odravanjem.
Ako se konstatuje da je protok na maini manji nego to je uobiajeno, to je znak da treba traiti
uzrok takvog stanja. Jedan broj moguih uzroka i njhovo otklanjanje dati su u tabeli (tab. 6.1).

Tabela 6.1. Uzroci umanjenog protoka kod turbomaina i njihovo otklanjanje

Red.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8

Uzrok

Otklanjanje

Suprotan smer obrtanja rotora.

Pogreno spojen trofazni elektrini izvor.

Potrebno je zameniti bilo koje dve faze.
Zaptivanje na usisnom delu maine je Potrebno je popraviti ili zameniti zaptivanje.
loe. Pumpa prisisava nepotreban ("fal")
vazduh.
Pojava parnih mehurova u maini Smanjiti visinu dizanja ili na neki drugi nain
kavitacija.
dovoljno poveati pritisak u ulaznom preseku
maine.
Pohabanost radnog kola zbog erozije.
Zameniti radno kolo.
Pohabanost leajeva.
Zameniti leajeve.
Proklizavanje kaia preko kainika u Dotegnuti ili zameniti kaeve.
sluaju ovakvog prenosa mehanike
energije od motora
Prisisavanje vazduha u usisnom delu Proveriti cevovod i popraviti ga.
cevovoda.
Zaguena usisna reetka ili preista Oistiti.
("filter")

15

10
11
12
13

Nizak napon elektrine struje koji utie Treba zaustaviti mainu, jer postoji
na promenu Q-H karakteristike maine
mogunost havarije zbog poveane jaine
struje u motoru. Intervenisati kod
elektrodistibucije.
Nia frekvencija elektrine struje Ako postoji frekventni regulator tada se
umanjena uestanost obrtanja rotora, koriguje frekvencija. U suprotnom
odnosno promenjena Q-H karakteristika. intervenisati kod elektrodistribucije.
U sluaju pogona od motora SUS Podesiti uestanost obrtanja motora SUS.
mogue je smanjenje uestanosti
obrtanja.
Naslage
kamenca
ili
intenzivna Oistiti ili zameniti pojedine deonice ili ceo
korodiranost cevovoda utiu na promenu cevovod.
Q-H karakteristike cevovoda.
Zaguenje u cevovovdu
Oistiti cevovod.

Zaptivanja vratila pumpe ili vretena ventila ili zasuna izvode se na razliite naine. Mada razvoj
novih materijala i u ovoj oblasti nudi unapreenja, ipak je kod pumpi za vodu najee primenjeno
zaptivanje pomou azbeste pletenice. Azbestna pletenica je konopac odreenog prenika upleten od
azbestih konaca. Pletenica je krunog poprenog preseka, ali pri postavljanju u leite zaptivanja
ona se deformie u kvadratni ili pravougaoni popreni presek. Koriste se garfitizirane azbestne
pletenice. Pletenica je fabriki natopljena grafitom koji je pomean sa odgovarajuim uljem, kako
bi se smanjilo trenje u radu. Ako nema grafitne pletenice moe se i prirunoj radionici grafitizirati
obina azbestna pletenica. To se izvodi tako to se ona premazuje rastvorom grafita u viskoznijem
ulju. Pripremljena pletenica se namotava na vratilo ili vreteno na nain pokazan na slici (sl. 6.23).
Kao to se sa slike vidi krajevi pletenice zasecaju se ukoso kako bi pakovanje u zaptivnom leitu
bilo kompaktno. Ugao zasecanja zavisi od prenika pletenice i prenika vratila. Nakon postavljanja
u leite zaptivanja, ovako namotana pletenica, pritee se poklopcem. Pritezanje se obino obavlja
vijanom vezom. Poklopac ne sme biti ni labav ni pretezategnut. Pritezanje se obavlja sve dotle dok
kroz pletenicu ima malo protoka vode. Na svake 3-4 sekunde treba da procuri jedna kap. Ako je
zaptiva previe pritegnut tada je otpor trenja znatno uvean, to dodatno optereuje motor.

Sl. 6.23. Namotavanje zaptivne grafitizirane azbestne pletenice na vratilo pumpe ili vreteno ventila

16