Tadija Pejovi

MOJE
USPOMENE I
DOIVLJAJI
1892. - 1919.

Prva knjiga

Beograd, 1978.

Recezenti:

Strahinja Damnjanovi, profesor gimnazije u penziji ivojin Tovarovi, uitelj u penziji

Izdava prvog izdanja i autor:

Tadija Pejovi
Beograd, Stojana Novakovia 35

Prevalio osamdeset leta,

Preiveo svakojake muke,1
I doao do pravog saznanja:
ivot ljudski veito je plakanje.
Sa plaem se raa i umire;
Pri raanju plae ko dolazi;
Pri umoru plae ko ostaje.
Pevanje je plakanje bez suza.

Ove su misli posledice moga ivotnog iskustva. One su, moe biti, odavno negde od nekog zapisane. T.P.

Predgovor
Ova knjiga sadri moje uspomene i doivljaje koje sam proiveo i preiveo od svoga roenja 1892. do
1919. godine. I ako imam nameru da objavim uspomene i doivljaje do dananjih dana svoga ivota, odluio
sam da, za sada, objavim samo ovaj period.
Prvi razlog tome je to ovo doba predstavlja period vrlo vanih istorijskih dogaaja u kojima sam, manje
ili vie, aktivno uestvovao i koje sam sa naroitim interesovanjem pratio.
Drugi je, pak, razlog, to su se ovi dogaaji deavali pre ezdeset i vie godina, a koji su dananjoj
omladini manje ili vie poznati, no nee biti na odmet da bude o tome detaljnije obavetena.
Kroz ovu knjigu, dananje generacije, kao i sve one koje za njima dolaze, upoznae se, donekle, o ivotu i
radu ondanje generacije, kao i njihovom interesovanju za nacionalne, drutvene i dravne probleme.
U ovom vremenskom periodu odigrali su se sudbonosni istorijski dogaaji, a naroito, od 1903. do 1919.
godine. To je vreme pripreme Srbije za izvrenje pijemontskog zadatka, kao i samo njegovo izvrenje, koje
je okonano 1. decembra 1918. godine, stvaranjem drave Srba, Hrvata i Slovenaca - odnosno Jugoslavije.
Drugi deo mojih uspomena i doivljaja, ako ne budem stigao da objavim, moi e to uiniti moji
mnogobrojni aci, ukoliko za shodno nau.
Pri izlaganju pojedinih dogaaja u kojima sam aktivno uestvovao, starao sam se da ih izloim onako kako
su se stvarno deavali i kako su ostavili utisak na mene bez uveliavanja, kako u pozitivnom, tako u
negativnom smislu. Za izlaganje ovih dogaaja, najvie sam koristio svoje zabeleke, kako mirnodopske,
tako i ratne.
Da bi italac pravilno shvatio i protumaio sve to je u knjizi izloeno, mora se preneti vremenski,
psiholoki i politiki u ono doba. Dakle, sve ondanje dogaaje treba posmatrati iz ondanje perspektive.
itaocu e, moda, mnoge stvari izgledati kontradiktorne sa dananjim. To nije nikakvo udo jer su onda
bile druge vremenske, drutvene, psiholoke i politike prilike.
Svaka generacija predstavlja sponu izmeu prolosti i budunosti. Dunost je svake generacije da obelei
ljude i dogaaje svoga doba, radi predaje potonjim naratajima. Treba dobro rasvetliti prolost, da bi
budunost bila to bolje obasjana.
Naroitu zahvalnost dugujem profesoru i direktoru gimnazije Strahinji Damnjanoviu i uitelju ivojinu
Tovaroviu, svojim ratnim drugovima i pripadnicima "Legedarnom bataljonu 1300 kaplara". Oni su
proitali ceo rukopis i uinili korisne primedbe.
T. Pejovi

PRVA GLAVA

1. Detinjstvo u selu Drai

O mome detinjstvu nema nita naroito da se zabelei. Roen sam 2. po starom, odnodno 15. novembra po
novom kalendaru, 1892. godine u selu Drai, nedaleko od Kragujevca (10 km.). U mom matinom izvodu
roenih pie da sam deveto dete, ali mi je majka govorila da sam deseto i poslednje dete. Stoga su me zvali
"Velikin istresak".
I u jednom i u drugom sluaju, broj dece nije bio za potcenjivanje. Matematiki izraeno, broj dece moga
oca i majke bio je 10-e, gde je e nula ili jedan.
S obzirom na ono vreme, moe se rei da je toliki broj dece u jednoj seljakoj porodici bio normalan.
Dosta se raalo, ali je dosta i umiralo. U stvari, ostalo je na kraju nas petoro: tri brata: Radonja, Nikola i
Tadija (ja) i dve sestre: Milena i Milica. Moj otac zvao se ivan, a mati Velika. Otac je imao jo tri brata:
Vladimira, Pantu i Dragutina. Da li je bilo sestara, ne seam se. Vladimir, ivan (moj otac) i Dragutin iveli
su u selu kao zemljoradnici, a Panta je otiao u vojsku i bio je oficir. Penzionisan je kao artiljerijski
pukovnik. Ded po ocu zvao se Stanislav, a baba Anica, koja me je drala prilikom krtenja (kako je zapisano
u mom izvodu roenih).
Pejovii su doseljeni iz Crne Gore. Ali se ne zna tano iz kog su kraja jer ima Pejovia na vie mesta u
Crnoj Gori.
Nisam zapamtio ni dedu ni babu po ocu. Majka mi je iz sela Cerovca (selo na putu izmeu Kragujevca i
Topole). Po prianju oca i majke, ded po ocu bio je dugo godina predsednik Optine Drae. Umro je dosta
mlad, imao je oko 50 godina.
Kada se porodica enidbom brae Vladimira, ivana i Dragutina umnoila, onda je kua postala tesna, i
moj otac, sa najvie dece, odelio se od brae. Veliki broj male dece, koja se raaju i umiru, radne snage malo
(samo otac i majka), a kuu treba iznova kuiti. Moj ded po majci iz Cerovca bio je dosta imuan i pomagao
je moga oca i majku.

Majka Velika
3-9-1922

Kada sam se ja rodio, moj najstariji brat Radonja imao je 20 godina, a sestra Milena 18 godina. Momak za
enidbu i devojka za udaju. Grdno su se ljutili to me je majka rodila. Sestra Milena naroito se ljutila i
govorila je majci: umesto da eni sina i udaje ker, ti raa decu. Ocu nisu nita smeli rei. Majka je prvo
stidljivo utala, ali je docnije reagovala govorei: videete vi, ko e biti moj "Tanja". Majka me od milote
zvala "Tanja".
Pored ostaloga, priala mi je kako je trebalo svinje da me pojedu. Jednom prilikom ostavila me da spavam
u kolevci u dvoritu kue i otila na izvor da donese vode. Izvor je bio podalje od kue u dolini. Kad se
vratila, vidi svinje kako idu po dvoritu i riju. Uplaena, pojuri kolevci, kolevka prevrnuta. Okrene kolevku,
ona prazna. Nedaleko od kolevke, u travi, vidi zamotuljak sa pelenama, pritri i nervozno pogleda da li sam
u pelenama i da li sam iv. Meutim kae da sam ja spavao. Svinje samo prevrnule kolevku i oterale malo
dalje od mesta gde je bila, a mene ostavile na miru. Kada se uverila da sam itav, sela je na travu da se

povrati od velikog uzbuenja. Docnije je to ulo u anegdotu, i kad sam ve odrastao, svi su me zbog toga
zadirkivali i govorili: teta to te nisu svinje pojele.
Kad sam poodrastao (od tri godine pa navie), iao sam sa nekim od brae ili sestara u polje da im
pomaem oko uvanja stoke (ovaca, goveda, svinja). Kad nastane sezona bostana (dinja, lubenica) i groa,
onda sam morao biti preko dana u bostanu i vinogradu i paziti da neko ne dolazi da kida bostan i groe.
Bostan i vinograd bili su udaljeni od kue pola sata peakog hoda. Bili su na istoj parceli. U vinogradu je
bila i koliba gde se nou i spavalo. Preko noi spavao je u njoj otac i uvao bostan i groe, a ja sam bio
"pudar" preko dana. Pudar je bio ovek koji uva vinograde od krae za vreme zrenja groa. Pudar znai
ovek koji pudi (tera) decu koja ulaze u vinograd da beru groe. Docnije sam i ja spavao zajedno sa ocem
u vinogradskoj kolibi. On je izjutra rano ustajao i odlazio na rad, a ja sam ostajao dalje da spavam. Preko
dana sam sedeo u vinogradu i pazio da neko ne bere bostan i groe. Jo tada sam se izvebao da, po zvuku,
pri kucanju prstom, ocenim da li je jedna lubenica zrela ili ne. To mi je davalo neku samopouzdanost.
U blizini naeg vinograda bilo je seosko groblje. Preko noi uvek se ulo neko zveketanje po groblju to
me je jedno vreme plailo. Mislio sam da su vile, vetice i vampiri koji igraju po groblju. Meutim, to su bile
staklene flaice od lekova, koje su visile na mrtvakim krstaama i barjacima. Obiaj je bio da se, na
mrtvakim krstaama i barjacima pokojnika, stave sve kutije i flaice od lekova koje je pokojnik
upotrebljavao. To je sluilo kao dokaz da je za pokojnika sve uinjeno za vreme njegove bolesti. Flaice su
pri duvanju vetra udarale jedna u drugu ili u krstau i barjak, i tako odavale zvuk koji je nou naroito
zastraujue odjekivao. I pored oevog ubeenja da nema u groblju nikakvih vila, vetica i vampira, dosta je
vremena prolo dok sam se ja u to uverio.
Od svoje pete godine postao sam stalni obanin stoke (ovaca, goveda). Veinom sam uvao ovce jer su
goveda bila u ograenoj livadi. Kao obanin pleo sam eire od penine slame. Za njih je trebalo izabrati
belu, zdravu i suvu slamu podesnu za pletenje. Za taj posao sam se toliko izvebao, da sam imao kupaca na
pretek. Taj sam posao obavljao sve do velike mature i on mi je bio jedan izvor prihoda.
Kao obanin poeo sam da sviram u frulu (sviralu). Moj brat Nikola, stariji od mene 10 godina, poeo je
kao dete da svira u frulu. Docnije je i sam pravio frule i prodavao. Tako sam i ja kao deko imao uvek frulu
na raspoloenju i poeo da sviram. U sviranju frulom toliko sam napredovao da sam esto puta morao da
sviram na seoskim skupovima i saborima. eleo sam da sviram na harmonici ili violini, ali do tih
instrumenata nisam mogao doi. Posle velike mature prestao sam da.sviram i u frulu.
Sve do dolaska u osnovnu kolu, glavno mi je zanimanje bilo uvanje stoke i obavljanje drugih seoskih
radova vezano za moje godine.

2. Osnovno kolovanje u selu Drai

Moje osnovno etvorogodinje kolovanje nije bilo normalno. Umesto da poem u kolu sa sedam godina,
ja sam poao sa devet. Sam polazak u kolu bio je karakteristian. Jedan moj brat od strica imao je sina
ivotu koji je bio mlai od mene dve godine. Kako su nam kue bile blizu to smo nas dvojica bili stalno
zajedno, bilo kao obani, bilo u slobodnom vremenu. Kad je ivota napunio sedam godina, on poe u kolu.
Moj otac nije imao nameru da me daje u kolu, jer nema ko da uva stoku (ovce i goveda). Moja dva starija
brata Radonja i Nikola svrili su osnovnu kolu (tada je bila etvorogodinja osnovna kola u Srbiji).
Brat Nikola pohaao je prvi i drugi razred gimnazije u Kragujevcu. Ali u drugom razredu padne iz jednog
predmeta i ne pojavi se na popravnom ispitu, ve napusti dalje kolovanje i vrati se u selo. To je uticalo da
me otac ne upisuje u kolu. Ali ja sam zavideo ivoti to ide u kolu. Ne zbog uenja, ve zbog igre sa
decom za vreme kolskog odmora. Kad se zalo malo dublje u jesen i kad su poljski radovi u selu maltene
prestali, ja sam imao slobodnih dana. Tada bih ja iao u kolu i ekao u dvoritu da aci izau sa asa na
odmor, pridruio im se i igrao sa njima.
Jednog dana spazi me uitelj Dragoljub Lazarevi i upita: "ta ti radi ovde?"
Ja mu odgovorim: "Doao sam da se igram sa acima". On mi tad ree: "Ui u moj razred da ne zebe,
vidi da je hladno". Kada se as zavrio, rekao mi je: "Ti si sada ak i svakog dana redovno da dolazi u
kolu".
I tako sam postao ak prvog razreda osnovne kole 1902. godine i to sa punih devet godina.
Moj otac, kao i ostali lanovi porodice, nisu se protivili ak su se i radovali, pogotovu to dolazi zimsko
doba i da nema poljskih radova. Sestra Milja revnosno me je spremala svako jutro za kolu, iako ona nije
uila osnovnu kolu, jer je tih dana majka bila u selu Vukovici, u gostima kod moje udate sestre Milene, da
joj neto pomogne. Otac nije davao ensku decu u kolu. U to doba, veoma retko su se davala seoska enska
deca u kolu. Uostalom, i otac i majka su bili nepismeni.
*
*

Osnovna kola u Drai spada meu najstarije kole u Srbiji posle prvog ustanka. Ona je najpre radila u
manastiru Drai. Ima podataka da je u manastiru obavljana pismenost jo pre 1726. godine, a oko 1830.
proradila je prva narodna (osnovna) kola. Docnije je 1856. godine podignuta lepa parterska zgrada za kolu
u blizini samoga manastira, koja i danas postoji, ali ne slui za kolu, jer je sazidana u selu druga zgrada.
Manastir Draa nalazi se van sela u jednoj kotlini izmeu planina Rujevice i Bogosavljevice. Njega je
obnovio ili podigao 1735. godine ober knez kragujevaki Stania Markovi Mlatiuma. Mlatiuma je
poreklom iz Crne Gore iz Bjelopavlia. U manastirskom dvoritu nalazi se crkva. Po izvesnim podacima

Mlatiuma je 1735. godine obnovio manastir Drau.2

Tada je bio obiaj da aci sa uiteljem idu u crkvu svake nedelje i veeg praznika na liturgiju. aci su tako
bili izvebani u pevanju crkvenih pesama, da su mogli odgovarati na liturgiju.
Kako u prvo vreme u okolini sela Drae nije bilo osnovnih kola, to su u nju dolazili aci iz okolnih sela
udaljenih i po dvadeset kilometara. Deca iz tih sela su noivala u koli. Sa zidanjem kolskih zgrada u
oblinjim selima, aci su se osipali iz drake kole. Ali u vremenu od 1902. do 1906. godine, za vreme moga
kolovanja, bilo je aka iz dosta udaljenih sela, koji su preko nedelje i noivali. Mi smo ih zvali "noevci".
U to vreme osnovna kola u Drai imala je dva uitelja: Vladimira Markovia i Dragoljuba Lazarevia,
koji su bili rodom iz Drae, i jednu uiteljicu: Leposavu Milojkovi iz oblinjeg sela Desimirovca. Vladimir
Markovi i Leposava Milojkovi stanovali su u kolskoj zgradi, a Dragoljub Lazarevi imao je svoju kuu u
samom selu Drai. Vladimir Markovi, kao najstariji uitelj, bio je upravitelj kole. Svi ovi uitelji bili su
veoma spremni u strunom i pedagokom pogledu.
U koli je vladala velika disciplina i strogost. Kazne su bile zatvori i iba prutom. Mnogi hoe sada da
predstave te kazne kao grube i nehumane. Meutim, to nije bilo tada tako. Ove kazne sprovoene su tako da
su ipak imale pozitivno vaspitno dejstvo na ake.
Nastava je bila celodnevna, ali se ranije zavravala kako bi deca iz udaljenih sela mogla za vreme dana
stii svojim kuama. aci su nosili sa sobom hranu za ruak. Svaki je ak imao po dve seljake torbice:
jednu za knjige, a drugu za dnevnu hranu.
Rad u koli je bio vrlo intenzivan i solidan. Uitelji sa potpunim kvalifikacijama u strunom i pedagokom
pogledu. Pored strune spreme, vladali su izvanredno optom kulturom. Uiteljske kole u Srbiji bile su na
zavidnoj visini i davale elitne uitelje.
*
*

U osnovnoj koli isticao sam se. Prvi razlog je bio svakako to sam bio stariji dve godine od svojih klasnih
drugova, a drugi, to sam, kao stariji, ozbiljnije shvatao rad u koli. Isticao sam se u raunu jer mi je to bilo,
nekako, najblie i najlake. Nisam mnogo voleo narativne predmete, ali sam ih ipak sistematski uio.
U doba mog osnovnog kolovanja nisu postojali nadzornici osnovnih kola. Ali su, na kraju kolske
godine, u svaku osnovnu kolu dolazili izaslanici Ministarstva prosvete - "revizori" - ija je dunost bila da
provedu odreeno vreme u koli, ocene rad uitelja, i podnesu izvetaj Ministarstvu prosvete. Ti su izvetaji
sluili kao ocene uitelja. "Revizori" Ministarstva prosvete bili su profesori gimnazije iz najbliih varoi u
kojima su postojale gimnazije.
2

.M. Marinkovi, Letopis manastira Drae

*
*

Kao uspomene na svoje osnovno kolovanje, pomenuu nekoliko dogaaja koji su na mene ostavili
nezaboravan utisak.
*
*

Dan 29. maj po starom kalendaru 1903. godine bio je sunan i topao. Pravi proleni dan, koji ve
nagovetava leto. Mi aci, osnovci, kao i obino, krenemo rano izjutra u kolu, jer je kola podalje, u blizini
manastira. Usput se saekujemo da ima nas vie u grupi i tada smo veseliji. Vreme polaska od kue nismo
znali, jer je retka seljaka kua koja je imala asovnik. Glavno je da smo u koli u 8 sati kada poinje nastava.
Voleli smo uvek da stignemo ranije, naroito kad je lepo vreme, radi igranja u kolskom dvoritu do poetka
nastave. Kada je kolsko zvonce zazvonilo, ovoga dana mnogo docnije nego obino, pojavio se na vratima
kole upravitelj Vladimnr Markovi sa reima: "svi aci da uu u najveu uionicu". U hodniku kolske
zgrade stajali su uitelj Dragoljub Lazarevi i uiteljica Leposava Milojkovi i upuivali nas ake u
odreenu uionicu.
Ulazei u uionicu, mi smo se meu sobom pitali ta e sada biti. Verovali smo da je neko od nas aka
napravio neto to ne pristoji acima, te e sad uitelji to da izvide i odrede kaznu, koja e svima acima da
poslui kao pouka,
*
*

O ponaanju aka voeno je strogo rauna, kako u koli, tako i van kole. Kako su aci dolazili u kolu i
vraali se svojim kuama po grupama, prema mestu stanovanja, to je za svaku grupu bio odreen po jedan
ak iz grupe, koji ima da obavetava uitelja o ponaanju ostalih aka u putu, a eventualno i kod kue. Ti
redari, kako su se zvali, bili su veinom stariji dobri aci sa primernim vladanjem. Svaki je redar morao
tano da obavetava uitelja o ponaanju pojedinih aka u svojoj grupi. Ti redari su se menjali. Bilo kako
bilo, disciplina je bila velika kako u koli tako i van kole.

10

*
*

Kad su svi aci uli u odreenu uionicu, uli su i svi uitelji. Poze uitelja su bile malo neobine, odnosno
nesvakidanje. Upravitelj kole je stao na katedru i rekao: "Deco, noas su poginuli kralj Aleksandar i
kraljica Draga. Danas nema rada u koli. Idite svojim kuama. Sutra doite u kolu". Mi aci izali smo
utei iz uionice i uputili se svojim kuama. Pri prolazu kroz kolsko dvorite, nije se uo nijedan radostan
i uobiajeni uzvik aka: nema danas kole. U drugim prilikama, kada se desi da nema rada u koli, a radni je
dan, onda su ispoljavali glasno svoje radosno raspoloenje.
Ovaj dogaaj je na nas ake neobino delovao, iako nismo znali ni njegov smisao niti njegov znaaj.
Neposredno sa acima izali su i uitelji iz kolskog dvorita i uputili se u pravcu Optinske kancelarije.
Optniska kancelarija nalazila se prema mojoj kui sa druge strane jednog potoia. Kad sam stigao kui
primetim da je optinsko dvorite puno seljaka. Tada su i uitelji prispeli. Gotovo svaki domani (stareina
domainstva) iz sela doao je da se obavesti o dogaaju, iako su seoski radovi u punom jeku. 'I'o je bio dokaz
da se na celokupan narod jako interesovao za dravne poslove. Pogibija kralja i kraljice nije privatna stvar
jer je kralj bio simbol drave.
Istina je da tada nisam bio toliko svestan da uvidim znaaj interesovanja srpskog naroda za dravna pitanja.
Ali mi je sve to bilo docnije mnogo jasnije. Tada sam samo kao deak instinktivno oseao prema
raspoloenju koje je vladalo u narodu.
Jo od prvog i drugog ustanka kao i u ratovima 1876 - 1878. godine, srpski narod je aktivno uestvovao u
osloboenju od turskog ropstva i stvaranju srpske drave, i to kako sa ljudskim rtvama, tako i sa
materijalnim sredstvima. Karaore i Milo su bili izabrani za voe naroda. Moe se rei da su oni bili prvi
meu jednakima. Iako diktatori i apsolutisti, naroito Milo, oseali su i sluali glas naroda. Karaore je
uvek sazivao narodnu skuptinu, kad su bili u pitanju dravni poslovi. On je bio izvrilac narodnih elja i
interesa. Sam knez Milo, kao neogranieni diktator i apsolutista, oslukivao je glas naroda. ak je bio i
svrgavan od naroda sa dravnog kormila.
Sve su ovo bitni dokazi o interesovanju i budnosti srpskoga naroda za dravne probleme.
Seajui se ovoga utiska iz detinjstva i svih istorijskih zbivanja, danas dolazim do zakljuka da je svaki
graanin Srbnje, bez obzira na razliitost politikog ubeenja, imovnog stanja, poloaja u dravi i drugih
mnogobrojnih linih interesa, bio pravi dravotvorac. Za njega nije postojao kult linosti, ni kult partije, niti
kult linog reima, ve samo kult naroda i otadbine. Narod i Otadbina iznad svega.
To se docnije sve vie potenciralo i potvrivalo.

11

*
*

Kao uspomenu na osnovno kolovanje u Drai, ostale su mi naroito u seanju kolske sveanosti. Sve
kole u Srbiji, poev od osnovnih pa do univerziteta, imale su kolsku slavu Svetog Savu. Za tu proslavu
vrene su velike pripreme. Spremani su aki programi koji su se sastojali iz horskih pesama, recitacija, pa i
pozorinih komadia. Sale su kiene zimzelenim drveem. Ceremonijal proslave sastojao se iz seenja
slavskog kolaa, pozdravnog govora upravnika kole i izvoenja a pripremljenog programa. Toj proslavi
prisustvovali su i aki roditelji. Posle toga bio je u samoj koli zajedniki ruak uitelja, akih roditelja i
aka. Trpeza je bila obilata jelom i piem koje su doneli aki roditelji. Posle ruka bilo je veselja, pesma i
igranka. Tom prilikom skupljani su od prisutnih dobrovoljni prilozi u novcu za kolu. Te priloge narod je
obilato davao.
U ovo vreme o osnovnim kolama vodilo je rauna Odeljenje za osnovnu nastavu u Ministarstvu prosvete.
Ono se staralo o svim osnovnim kolama u Srbiji, o normalnom izvoenju nastava kao i o svim drugim
kolskim potrebama. Uitelji su imali stalnost i nisu bili izloeni politikim nezgodama. -Ali su svoju
dunost besprekorno i dostojanstveno obavljali u svakom pogledu. Pored kolske nastave, koja je bila na
zavidnom nivou, mnogo se obraala panja na stvaranje karaktera kod dece. Oni su za sve vreme kolovanja
pripremali duhovno decu za izvrenje misionarske dunosti Srbije, tj. za osloboenje naih naroda od
turskog i austrougarskog ropstva i stvaranje zajednike drave. To je bio i osnovni program Srbije koja deca
nose jo iz svojih roditeljskih kua. Sve kolske kljige pisane su u tom duhu.
*
*

Po samoj svojoj koncepciji, uiteljska kola je bila u mogunosti da vri izbor aka i to u njihovo najranije
doba. Ona je primala, po konkursu, ake posle svrena etiri razreda nie gimnazije i nieg teajnog ispita
(male mature)3. Izbor je bio strog u pogledu uenja u koli, u pogledu zdravlja i u pogledu smisla za pevanje
i muziku. kolovanje je trajalo etiri godine. Siromaniji aci su imali "blagodejanje" (mesena novna
pomo) i druge pomoi. Neki su imali i ceo internat. Stoga su u nju odlazili najbolji aci, pogotovu
siromaniji, jer je tada kolovanje bilo vrlo skupo. Nastavnici uiteljskih kola su bili sa punim
kvalifikacijama. ak i sa doktorskim titulama.
U koli je postojala aka druina u kojoj su prikazivani i kritikovani razni radovi aka iz proze i poezije.
Prikazivani su i prevodi kada su tretirali pojedina aktuelna pitanja u svetu. Diskusije su bile vrlo une -

12

upravo omladinske. Vrlo esto su u dnevnim redovima ovih sednica figurisali i ,pojedini drutveni problemi
ondanje Srbije. Nisu postajale formalne partijske organizacije, jer je bilo zakonom zabranjeno acima
srednjih i uiteljskih kola baviti se aktivno politikom. Ali je gotovo svaki ak imao jasno svoje politiko
gledite na drutveno ureenje. Izraavanje svojih misli na sednicama bilo je potpuno slobodno i bez bojazni,
jer je bila potpuna sloboda tampe od 1903. godine. Iako je svaki imao svoje politiko ubeenje, svi su bili
sloni, i to bez izuzetaka, da treba Srbija da se pripremi i duhovno i vojniki za izvrenje svoje pijemontske
dunosti - osloboenje i stvaranje zajednike drave.
Obrazovanju uenika u uiteljskim kolama, kao i u svima drugim kolama u Srbiji, davan je
jugoslovenski karakter.
Po zavretku kolovanja, novi uitelji su konkursom rasporeivani po mestima gde su bili potrebni. Oni su
ili sa najveim zadovoljstvom u mesto opredeljenja, bilo po gradovima, bilo po najzabaenijim selima.
Ono to su dobili u svojim roditeljskim kuama i to su nauili u kolama prenosili su na svoje ake, kao i na
graane sela i varoi. Oni su bili u neposrednom dodiru sa narodom i tako su imali najvei uticaj na njega.
Svojim radom u koli i van kole u mestu boravka, postizali su veliki ugled i priznanje u narodu, bez obzira
na politiku pripadnost. To nije ni udo, jer su to bili ljudi iz samog naroda i poznavali duu naroda. Mnogi
su zavoleli sredinu u koju su prvi put doli, pa su proveli ceo ivot, ostavi tu i kao penzioneri.
Koliko je cenjena uloga uitelja u vaspitavanju omladine i naroda, videe se iz nekoliko karakteristinih
reenica iz govora kralja Petra, odranog 6. avgusta 1903. godine na godinjoj skuptini uitelja.
Tom prilikom je, izmeu ostalog rekao4 :"Gospodo moja, vi ste vaspitai omladine. Kakvi budete vi, takva
e nam biti i omladina, bie nam onakav i narod i njegova budunost... Potrebni su nam jaki moralni
karakteri, snane vrline. Bez toga nema napretka, nema zdrava ivota. Sve je prividno, lano izvetaeno...
Gledajte da odnegujete narodu svome potene i karakterne lanove drutva"...
to se tie politike u vezi postojeih izbora, rekao je: "Ne budite pri izboru zaslepljeni partijci, ve birajte
po istoj savesti i uverenju. Ne naturajte nikom svoje miljenje. Svako neka bira slobodno po svojoj
uviavnosti. Nemojte nikoga silom goniti da glasa gde ne voli, niti se svetiti jedan drugom. Ne treba da bude
u narodu paljevine, tue i nasilja. Ja bih voleo da vidim pravu volju naroda. Sve ste se tuili da nemate dosta
slobode. Pa, eto, sad ste potpuno slobodni, pazite ta ete i kako ete."

3
4

To su aci dananje osmogodinje osnovne kole

Dokumenta o uiteljskom nacionalnom radu u prolosti. Beograd, 1936. godina, strana 9.

13

DRUGA GLAVA

3. Gimnazijsko kolovanje u Kragujevcu

Kad sam zavrio osnovnu kolu u selu Drai, postavilo se pitanje moga daljeg kolovanja. Pri nastavljanju
kolovanja seoske dece, po zavreku osnovne kole, glavnu je re imao uitelj u dotinom selu. On bi
pozvao roditelje onih aka koji ele da im deca nastave dalje kolovanje. Tom prilikom bi kazao svakome
roditelju miljenje o njegovom detetu u pogledu daljeg kolovanja ili davanja na neki zanat, ne insistirajui
da roditelj prihvati njegovo miljenje. Seljaci su, pak bili vrlo predostroni u pogledu slanja svoje dece na
dalje kolovanje, bojei se da ne bude uspeha u koli, pa da se vrate natrag u selo. Obino su takva deca bili
ravi radnici u selu. Kad bi uitelj rekao nekome seljaku da njegovo dete moe da nastavi dalje kolovanje,
on bi manuo glavom i rekao: "Gospodine uitelju, ako mi se vrati kui, ja u ga tebi poslati, pa ti mui muku
sa njim, jer taj vie ne ore i ne kopa u mojoj njivi". Obino je bilo tako, ali je bilo i izuzetaka. Oni koji su
svrili neki razred gimnazije pa se vratili u selo najee su radili u seoskim optinama kao pisari (ate).
Moram da napomenem da moj stariji brat Nikola, koji je proveo dve godine u gimnaziji u Kragujevcu (prvi
je razred zavrio, a u drugoj godiini imao je na kraju godine popravni ispit na koji nije doao), bio je vrlo
vredan i revnosan zemljoradink u selu. On nije napustio kolu zbog nerada i nesposobnosti za kolu.
Naprotiv, bio je po prirodi bistar i duhovit, a radne navike je imao izvanredne. Domae prilike su bile veoma
nepovoljne za vreme njegovog kolovanja. Bilo je dosta sitne dece koja su se raala i umirala. Od nas
desetoro, petoro je umrlo, koje ja nisam zapamtio, jer sam bio najmlai. Radne snage malo, ekonomsko
stanje slabo. Sve je to uinilo da je on morao da napusti dalje kolovanje, to je i moj otac uvideo. Prema
njegovoj prirodnoj bistrini i izvanrednoj radnoj navici, velika je teta, po mome miljenju, to se nije dalje
kolovao. Moj najstariji brat Radonja, koji je bio dvadeset godina stariji od mene, bio je takoe bistar i
vredan. On je vaio kao veoma ugledan domain u selu. Vrlo esto je uziman za porotnog sudiju ,u
sudovima. O njegovom daljem kolovanju nije moglo biti in rei. Seoski je obiaj da najstariji sin preuzme
oeve poslove, tj. najstriji sin je u neku ruku "prestolonaslednik".
Kada sam 1906. godine zavrio osnovnu kolu, trebalo je reiti pitanje mog daljeg kolovanja. Uitelj
kole Vladimir Markovi je, pri zavretku kolske godine, razgovarao sa roditeljima dece koja dolaze u
obzir za dalje kolovanje. Posle tih razgovora, ispostavilo se da ima nas oko deset kandidata za gimnaziju.
Poto se tada polagao prijemni ispit za upis u gimnaziju, on je nama odrao jedan kratak kurs iz gradiva koje
se polae na ispitu.

14

Uspeh aka na prijemnim ispitima iz pojedinih osnovnih kola bio je, u stvari, uspeh njihovih uitelja. Pre
polaganja podnose se prijave, posle ega se napravi raspored polaganja. Kad smo doli na polaganje ispita,
meni je saopteno da ne mogu da polaem ispit, jer ne mogu biti primljen u gimnaziju zbog godina.
Zakonom o srednjim kolama bilo je regulisano do koliko godina moe ak da se upie u gimnaziju. Imao
sam vie jedan mesec i petnaest dana. Ja sam roen 15. novembra 1892. godine. Meutim, da sam roen 1.
januara 1893. godine bio bih primljen. Ovako neoekivano iznenaenje veoma je muno delovalo kako na
mene, tako i na moje drugove. Ovo je naroito uzbudilo naeg uitelja. On se odmah obratio direktoru
gimnazije za obavetenje. Direktor mu objasni da je to po zakonu, i da on ne moe da uradi nita to je
protivno zakonu. Jedini je izlaz da se napie molba Ministarstvu prosvete. Ako ono odobri prijem, onda e
me on primiti za polaganje ispita.
Direktor objasni uitelju kako treba napisati molbu. Posle nekoliko dana stigne odgovor iz Ministarstva
prosvete da, po zakonu, ne mogu biti upisan u gimnaziju. Tada su nastale line intervencije u Ministarstvu
prosvete uz ponovnu molbu. Meutim odgovor je opet bio negativan, ali sa napomenom da privatno
polaem prvi razred gimnazije pa ako poloim, onda e me primnti u drugi razred. Dakle, zakon je bio
zakon.
Svi moji drugovi iz sela, koji su se prijavili za upis u gimnaziju poloili su prijemni ispit. Na uitelj je bio
zadovoljan, samo mu je bilo ao to se nisam i ja pojavio na prijemnom ispitu. Rezultat naih ispita
predstavljao je njegov rad.
U takvoj situaciji mi nije nita drugo preostajalo, nego da se spremim i da, na kraju kolske godine, u
mesecu junu 1907. godine, polaem privatno prvi razred gimnazije. Ja sam to shvatio vrlo ozbiljno. Bio sam
u stalnom dodiru sa mojim drugovima iz sela, koji su pohaali prvi razred gimnazije. Od mog roaka i
najblieg komije u selu ivote prepisao sam kolski raspored asova, i po njemu svakog dana nauio ono
to su oni preli u koli. Tako sam sistematski radio preko cele godine, ak su me drugovi, koji su pohaali
kolu, esto puta pitali za mnoge stvari, naroito iz matematike. Od Drae do Kragujevca ima 10 km. aci
su stanovali u selu i ili svakog dana u Kragujevaku gimnaziju. Kada nastupa zima, onda su stanovali u
Kragujevcu po privatnim stanovima. Obino po dvojica u jednoj sobi. Kad su moji drugovi iz sela stanovali
u Kragujevcu i ja sam sa njima bio, da bih bio u stalnoj vezi sa radom u koli. Kada je dolo vreme polaganja
ispita, u junu 1907. godine, samo sam ponovio kolsko gradivo i poao na ispit.
Ceo ispit se obavio za jedan dan i to 9. juna 1907. godine. Uspeh je bio takav da je iznenadio profesore,
pogotovu kad sam im pokazao da sam se sam, bez iije pomoi, spremao za ispit. Ispitu je, pored
predmetnih nastavnika, prisustvovao i sam direktor gimnazije Milivoje Simi. On me je ispitivao, iz srpskog
jezika. Kad je zavrio ispit, direktor mi je odmah saoptio da sam poloio ispit. Nije bilo potrebno
savetovanje komnsije, da li sam poloio ispit ili ne. Tom prilikom mi je rekao: "Ti sada ima pravo da se
idue kolske godine upie u drugi razred gimnazije kao redovan ak".

15

Ova me reenica naroito obradovala. uvam originalno svedoanstvo o svrenom prvom razredu
gimnazije kolske 1906/1907. godine. Ono je izdato u Kragujevcu 12. juna 1907. godine, br. 592 sa
potpisima direktora gimnazije, Milivoja Simna, i razrednog stareine, Milana K. Petrovia, profesora. U
svedoanstvu pie da sam privatno polagao ispit iz prvog razreda gimnazije.
Dalje moje kolovanje u niim razredima gimnazije (drugi, trei i etvrti razred) bilo je normalno. Nisam
mnogo polagao na ocene, ali sam se trudio da imam takve koje su mi omoguavale da, kao ak siromanih
roditelja, primam "blagodejanje" (mesena stipendija) i druge pomoi od kole.
Ovom prilikom napomnnjem da nisam nikada, ni kao ak, a docnije kao nastavnik, polagao mnogo na
ocene. Ja sam uvek cenio stalan i solidan rad, pri emu ostajem i danas, posle 57 godina neprekidnog rada sa
omladinom u koli.
*
*

Kako za kolovanje u Kragujevcu nisam dobijao od kue dovoljno sredstava za ivot, to sam morao davati
asove iz matematike pojedincima i grupama. Tada su se u koli radili pismeni zadaci nz matematike svakog
meseca. Pored pismenih zadataka radio sam zadatke sa itavom grupom aka, kao i sa pojedincima. To mi
je bio dopunski prihod za ivot i rad u koli: Obino sam preko dana davao asove drugima, a za sebe sam
nou radio.
*
*

Dogaaj koji je na mene, kao i na svakoga Srbina iz Srbije, frapantno delovalo, bila je aneksija Bosne i
Hercegovine od strane Austro-Ugarske, oktobra meseca 1908. godine. Ovaj dogaaj jako je uzbudio Srbiju
i ceo srpski narod. Tada su nastali protestni zborovi i mitinzi protiv tog akta irom cele Srbije. Mi,
gimnazisti u Kragujevcu, celu nedelju dana nismo ili na predavanja. Dolazili smo izjutra u kolu i odmah
svi izlazili na ulicu i zahtevali rat protiv Ausgro-Ugarske. esto puta su spoljna vrata na gimnaziji bila
zatvorena, ali smo mi iskakali kroz prozore. Povorkama aka pridruivala se i masa sveta sa sviju strana.
Jednoga dana odran je veliki protestni zbor u centru Kragujevca, kod ondanjeg "krsta". Zboru su
prisustvovali svi aci srednjih kola, dravni slubenici iz Vojnotehnikog zavoda i celokupno graanstvo
Kragujevca. Radnje su bile zatvorene i dravna nadletva nisu radila. Na zboru je odrao govor profesor
gimnazije ivojin Vidanovi, koji je svojim govorom tako naelektrisao masu, da je sa zbora upuen apel
Srpskoj Vladi u kojoj se trai rat protiv AustroUgarske. aci, kao i drugi omladinci, prijavljivali su se u

16

masama za dobrovoljce.
Srpska Vlada je bila na velikoj muci da umiri razjareni srpski narod. Ogorenje naroda je dostiglo vrhunac
kad se saznalo da su velike sile, pa i Rusija, u koju su polagane nade za pomo, dale saglasnost da
Austro-Ugarska aneksira Bosnu i Hercegovinu pod izgovorom da tome narodu da "slobodu i izvue ga iz
turske nevolje i bede".
Pogranine trupe na Drini, Savi i Dunavu prema Austro-Ugarskoj bile su pojaane rezervistima. Tada se u
narodu pojavila pesma:
"Sad moj dragi, haj, haj,
sad moj dragi, ju haj, haj,
sad moj dragi na Drini,
na strai."
Vrlo je interesatno, kako dogaaj nae odjeka u naem narodu. Ovaj je dogaaj predstavljao ozbiljnu
opomenu Srbiji i srpskom narodu na opasnost koja im preti od germanske rase. Ovo je bila poetna faza
likvidacije Srbije i celokupnog srpskog naroda, radi ostvarivanja velikog germanskog sna: prodiranje na
istok (Drang nach Osten). Srbija je bila jedina prepreka prodiranju germanske rase na istok
*
*

Tada su Srbija i srpski narod uvideli u kakvom se poloaju nalaze, ukljeteni izmeu dve neprijateljske sile,
Austro-Ugarske i Turske, koje su sistematski radile na tome da Srbiju politiki i ekonomski oslabe, a srpski
narod upropaste i iskorene. Za svakog Srbina bilo je jasno da e uskoro doi do rata sa Austro-Ugarskom.
Stoga je bilo potrebno pripremiti se za odsudne istorijske dogaaje koji e nastupiti. Opstanak i razvoj Srbije
uslovljavali su osloboenje i razvoj svih naih naroda pod Austro-Ugarskom i Turskom.
Od ovog momenta Srbija udvostruava energiju i priprema narod za predstojee dogaaje. U svim
kolama, poev od osnovnih do univerziteta, omladina se priprema duhovno. Pored duhovne pripreme
omladine, osnivaju se sokolska drutva u svim veim mestima, iji su lanovi omladinci svih kategorija
(aci svih kola, radnici, kalfe, egrti, kao i svi graani ma koga doba starosti, a naroito omladina). Ovo je
bila jedna vrsta i vojnike obuke. Kragujevako sokolsko drutvo se naroito odlikovalo. Ali se Kragujevac
isticao svojom "Streljakom druinom". To je drutvo koje je negovalo gaanje meta raznim orujem,
pitoljem i pukama. Gotovo u svima nacionalnim i internacionalnim utakmicama u gaanju pitoljem i
pukom odnosili su pobedu Kragujevani. Napomenimo da je Stepa Stepanovi bio komandant umadijske

17

divizije u Kragujevcu od 1903. do 1908. godine i da je mogao uticati na razvijanje "Streljake druine".
Posle aneksije Bosne i Hercegovine, lanovi streljake druine u Kragujevau organizovali su masovnu
obuku dobrovoljaca u rukovanju orujem. ak je bilo i ena lanova druine.
Pored ova dva drutva, Kragujevac je imao i jo itav niz drutava i sva su bila proeta pijemontskom
dunou Srbije - oslobaanjem svih naih naroda od turskog i austrougarskog ropstva i stvaranjem
zajednike drave.
*
*

Posle zavrena etiri razreda nie gimnazije i nieg teajnog ispita (male mature), snalo me je, pri upisu u
peti razred gimnazije (danas prvi razred gimnazije), ponovo neprijatno iznenaenje. Pri predaji prijave za
upis, nastavnik, koji je primao prijave, pogleda u prijavu i ree: "Tvoju prijavu, Tadija, ne mogu da primim,
jer ima vie godina nego to je predvieno zakonom za upis u peti razred gimnazije. Javi se odmah
direktoru, pa da vidimo ta emo i kako emo". Odmah sam primetio da je nastavniku bilo ao i da je znao,
moda, i ne bi pogledao u moju prijavu. Ali bi se to ipak obelodanilo, jer bi ponovci sa istim brojem godina
traili da se upiu.
Ja se javim zastupniku direktora Svetozaru Obradoviu. On potrai zakon o srednjim kolama i proita.
Kad je zavrio itanje ree: "Sedi, evo ti pero i hartija, i pii:
Gospodinu direktoru gimnazije, Kragujevac
Molim direktora za dejstvo kod Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, da mi se odobri upis u peti
razred gimnazije.

Prilog: svedoanstvo o svrenom niem teajnom ispitu Kragujevake gimnazije.

Kragujevac
14/27. avgust 1910.

Utiv Tadija Pejovi

svreni uenik nieg teajnog ispita
Kragujevake gimnazije

"

18

aci V razreda Kragujevake gimnazije 10. 11. 1910.

Tadija oznaen strelicom.

Kada sam zavrio pisanje, direktor uze molbu i svedoanstvo i ree: "Idi kui i ne brini, ja u ovu
molbu poslati Ministarstvu sa miljenjem da ti se odobri upis". Kad sam doao kui u selo i obavestio
oca, on se iznenadi, ali mi nita ne ree. Sutradan je otiao direktoru i on mu je rekao da ne brine, mi
emo nai naina da upiemo Tadiju. Posle nekoliko dana stiglo je iz Ministarstva odobrenje za upis.
Direktor je odmah poslao u selo jednog mog druga da me obavesti da se odmah upiem. Tako se moj
upis u peti razred gimnazije sreno zarvio. Kako tada, tako i danas ostajem veoma zahvalan ondanjem
direktoru i svim profesorima za ovo zauzimanje za mene. Za vreme moga dotadanjeg kolovanja oni su
me ve dobro upoznali.
Moje dalje kolovanje bilo je redovno. Ali sam strepio kako u proi pri upisu u sedmi razred
gimnazije, jer je i tu zakon ograniavao godine za upis. Meutim, pri upisu, nastavnik koji je primao
prijave nije zagledao u nju. Verujem da nije zagledao u moju prijavu, predpostavljajui da ja, kao dobar
ak, ne mogu imati vei broj godina nego to je potrebno za upis u sedmi razred gimnazije. To
*
*

U vremenu od 1903. godine, a naroito od 1908. godine do 1912. godine, kada su izbili Balkanski
ratovi, Srbija je mnogo obratila panju na pripremu vojske za predstojee zadatke. Godine 1903. na elo
srpske vojske doao je Radomnr Putnik, kao naelnik Glavnog generaltaba. On je veliku panju
posvetio spremanju oficirskog kadra. Pored aktivnih oficira, mnogo se radilo na obuci rezervnih oficira,
i vojnika koji su esto puta pozivani na vojne vebe i manevre.

19

Za stvaranje aktivnog oficirskog kadra postojala je i jedna povoljna okolnost. U Vojnu akademnju
primani su pitomci sa najmanje svrenih est razreda gimnazije (danas drugi razred gimnazije), i to
konkursom i prijemnim ispitom. Kako je kolovanje u Vojnoj akademiji bilo o dravnom troku, to su
najvie konkurisali najbolji, a siromani aci. Tako je Akademnja mogla da vri izbor kandidata.
Vojna akademnja, kao i sve vojne kole u Srbiji u ono doba, bila je na visokom nivou. Pared toga,
mlai oficiri slati su u inostranstvo radi usavravanja u vojnim disciplinama i uenju stranih jezika.
Pored spremnosti oficira u vojnim naukama, mnogo je raeno i na formnranju njihovih karaktera. Stoga
je ugled oficira u srpskoj vojsci bio veoma veliki.
Srpski oficiri su mnogo radili na odravanju morala i davanju nade naem narodu pod Turskom u
ondanjoj Staroj Srbiji i Makedoniji za skoro osloboenje od vekovnog turskog ropstva. Oni su jo od
1903. godine poeli organizovati etnike i komitske odrede, veinom od mlaih oficira, kao i drugih
koje su slali u Staru Srbiju i Makedoniju. Ovi odredi su imali zadatak da pripreme na narod za ustanak
protiv Turske, kada bude doao momenat. Oni su, preko svojih tamonjih poverenika, prikupljali
podatke o stanju u Turskoj, naroito u vojnikom pogledu. Ovi su se odredi esto puta sukobljavali i sa
turskom vojskom. Rad ovih etnikih i komitskih odreda potenciran je posle 1908. godine.
U Kragujevcu su bila tri oficira koji su prikupljali i pripremali ljude za ove odrede. To su potporunici
ili porunici (ne seam se tano) Vojin Popovi, docnije Vojvoda Vuk, Svetozar Rankovi i Gavrilo
Marinkovi. Svetozar Rankovi i Gavrilo Marinkovi stanovali su zajedno samnom u istom dvoritu u
ondanjoj Radnikoj ulici. Vojin Popovi stanovao je malo dalje u istoj ulici..
Obino su, uvee u prvi sumrak, dolazili pojedinci kod Rankovia i dobijali uputstvo za odlazak u
pogranina mesta prema Turskoj gde su dobijali etniku opremu.
Iako sam sa Svetozarem Rankoviem i Gavrilom Marinkoviem vrlo esto razgovarao o mnogim
dogaajima ondanjeg vremena, nikada mi, ni jedan ni drugi, nisu pomenuli re o slanju ovih odreda u
Staru Srbiju i Makedoniju. Jednom prilikom, maja meseca 1912. godine, sedeo sam u dvoritu i spremao
lekcije za sutranji dan, Svetozar Rankovi, prolazei pored mene, upita me: "ta radi ae". Ja mu
odgovorim: "Spremam lekciju za sutra". On mi na to samo ree: "Spremaj se dobro, veliki zadatak te
eka". Iz ove se reenice vidi koliko su ti ljudi tada mislili i radili za optu stvar.
Vojin Popovi - Vojvoda Vuk - je vrlo esto bio voa etnikih i komitskih odreda u Staroj Srbiji i
Makedoniji. On je bio deko, kad je njegov otac sa masom naroda pobegao otuda u Srbiju za vreme
jednog turskog pokolja srpskog naroda. Turci su smatrali da je ovek samo onaj koji veruje u Alaha.
Ljude drugih vera izjednaavali su sa ivotinjama i kao takve klali u ime Alaha.
Vojvoda Vuk je imao svoj etniki odred u balkanskim ratovima i u prvom svetskom ratu sve do
pogibije na solunskom frontu. Svetozar Rankovi bio je teko ranjen na Drini 1914. godine, posle ega
se ubio svojim pitoljem jer mu je granata odsekla obe noge. Gavrilo Marinkovi preiveo je sve ratove
i postao general. Bio je u zarobljenitvu za vreme Drugog svetskog rata. Po povratku iz zarobljenitva
umro je u Beogradu.

20

*
*

Posle 1903. godine u Srbiji nastaje pravi preporod. Ona postaje najdemokratskija drava na svetu.
Njome upravlja narodna skuptina, jednodomni parlament, izabran tajno optim pravom glasa naroda.
Kraljevska je vlast ograniena veoma liberalnim ustavom. tampa je potpuno slobodna. U Srbiji nema
aristokratije, ni veleposednika, niti bogataa. Svaki seljak manje-vie, ima zemlje koliko moe da
obrauje.
Svaki seljak ima pravo na tri hektara zemlje, koja mu se ne moe otuivati zbog duga i poreza. Veoma
je bio razvijen porodini zadruni ivog, tj. bilo je domainstava u selu sa po deset i vie
lanova.Postojale su potpune politike slobode, sa viepartijskim sistemom. Partije su imale svoje
programe, koje su iznosile pred narod. Meupartijska je borba bila una. Ova se borba naroito
manifestovala u skuptinskim debatama i na parlamentarnim izborima. Vlada je uvek proisticala iz
parlamentarne veine. Iako su politike partije imale svoje programe u pogledu unutranjeg ureenja
drave, one su se bezuslovno u jednom slagale, tj. u nogledu uloge Srbije kao Pijemonta Junih slovena.
To je bio san svakog Srbina u Srbiji, koji je on posisao jo iz majinih grudi.
Sa takvim je slaganjem Srbija doekala balkanske ratove 1912. godine.
*
*

Septembra meseca 1912. godine ve je ratna psihoza zahvatila narodne mase. Na sve strane se govori
samo o ratu. im se dvoje sretnu ma gde, povedu razgovor o ratu sa Turskom, naim vekovnim
neprijateljem. Zna se da je sklopljen savez izmeu Srbije, Crne Gore, Grke i Bugarske sa ciljem da
oslobode svoje narode od turskog ropstva. Savezom su bili zadovoljni, ali im je Bugarska bila sumnjiva
kao saveznik. Vrlo je interesantno da je na narod odmah pokazivao izvesnu rezervisanost prema
Bugarskoj, kao iskrenom savezniku. Docnije se, zaista, pokazalo da je ta sumnja bila opravdana.
Naroito je karakteristino da je narod bio veoma veseo i raspoloen za rat i jedva je ekao
mobilizaciju. To je raspoloenje vladalo ne samo kod omladine, nego i kod starijih ljudi. Rat je vie
shvaen kao prilika za veselje, pesmu, svirku i pucnjavu, a ne kao krvava borba gde se gine. Mi, koji
nismo bili jo vojnici (ja sam tada bio u dvadesetoj godini), zavideli smo onima koji e da krenu u rat.
Danas se mogu zapitati, otkuda takvo raspoloenje naeg naroda za rat protiv Turaka? Nama
savremenicima toga doba bilo je jasno. Ja u samo sebe da uzmem za primer. Jo dok sam bio mali,
esto puta sam uo od svoje majke da kae za nekoga oveka: "To je pravi Turin". Docnije sam
razumeo da je za nju "pravi Turin" bio ovek, koji je vaio kao veliki siledija i tiranin, ispred koga se
ceo svet sklanja. To znai da su za nju rei: "Turin i siledija" sinonimi. Dakle, veliko tursko tiranstvo
nad srpskim narodom - srpskom rajom - prenosilo se s kolena na koleno i stvaralo mrnju prema

21

Turcima. Tada se pojavljuje prilika naem narodu da ostvari Njegoeve stihove, tj. da: "Turskom
tirjanstvu stane nogom za vrat."
Eto, tu lei sutina one ratne psihoze, psihoze koja je vladala u Srbiji pred balkanske ratove.
Ova ratna psihoza zahvatila je i nas ake gimnaziste - (tada sam bio u sedmom razredu gimnazije dananji trei razred). Mi, stariji, vie smo eleli da idemo u rat kao dobrovoljci, nego da ostanemo kod
kue. Naroito, ako kole ne budu radile.
Najzad, 30. septembra 1912. godine uvee oko 22 asa zazvone sva zvona na Kragujevakim
crkvama. Dakle, stie oekivana mobilizacija. Sutradan krenem ranije u kolu, oko 7 asova, iako
nastava poinje tek u 8 sati. Po ulicama narod vrvi na sve strane. Raznosai novina jure po ulicama
viui - mobilizacija! Svi listovi u zemlji u svojim vanrednim izdanjima objavljuju proglas o
mobilizaciji celokupne srpske vojske. Odmah se primeuje da mobilizacija nije nikoga iznenadila, jer je
svaki ve bio spreman da krene na svoje mesto predvieno mobilizacijom.
Mi, gimnazisti, ve smo oko 7,30 asova bili u kolskom dvoritu. O kolskim lekcijama niko nita ne
govori, ve o ratu. Mi, stariji se dogovaramo da se javimo vojnoj komandi kao dobrovoljci, im prestane
rad u koli. Kad je poela nastava, u razred su ulazili nastavnici sa veselim raspoloenjem. Gotovo
nijedan nastavnik nije toga dana govorio o svome predmetu, ve nam je priao o predstojeem ratu i
njegovom znaaju po na narod u ropstvu pod Turcina. Oko 10 sati ve su seljaci - vojni obveznici prolazili pored gimnazije u grupama i pevali, idui ka kasarnama 11. i 19. peadijskog puka, gde im je
bilo mobilizacijsko mesto. Kasarne ovih pukova su u blizini nae gimnazije. Kad se oko 13 asova
zavrila nastava, mi smo, vraajui se svojim kuama, proli pored ovih kasarni. U kasarnskom krugu
bio je pravi mravinjak od vojnih obveznika. Dok jedni, koji su ranije stigli, trae svoje jedinice po
kasarni, drugi, pevajui, ulaze u dvorite kasarne. Kasarne su gotovo opsednute vojnim obveznicama.
Isto tako, sve su kragujevake ulice bile preplavljene masom vojnih obveznika koji ure u svoje
komande. Vraajui se iz kole, sretnem moje seljake iz Drae koji ure u svoje komande. Na moje
pitanje: kako je obznanjena mobilizacija u Drai? Rekoe mi da je bila svadba. Najpre su zazvonila
crkvena zvona u Drai. Zatim su sa vrha sela poele pucati prangije. Potom su pucnjavu prangija
prihvatile brzometne puke.5 To je trajalo itav sat, posle ega je narod krenuo u svoje komande.
Mobilizacija je objavljena 30. septembra 1912. godine, s tim da prvi dan mobilizacije bude 3. oktobar.
Meutim, oduevljenje za rat bilo je toliko, da su neke jedinice bile potpuno mobilisane 1. oktobra. Sve
su jedinice bile potpuno mobilisane do vremena predvienog planom mobilizacije. Odziv obvezinka je
bio takav da se na mobilizacijska mesta javio veliki broj obvezinka ija se imena insu nalazila ni u
kakvim vojnim spiskovima. To je bilo mogue, jer je srpska vojska imala tri vrste vojnih obvezinka,
prema godinama sgarosti: prvi, drugi i trei poziv. Prevoenje iz jednog poziva u drugi po spiskovima,
vreno je svake godine, pa su svakako ti obveznici obrisani iz spiskova jednog poziva, a insu bili
uvedeni u spiskove narednih poziva. Ali im to nije smetalo da na znak mobilizacije krenu u vojne

22

komande. Bilo je i takvih koji su figurisali u vojnim spiskovima, ali su, posle popune jedininica, ostali
nerasporeeni. Svi ovi obvezinci, koji nisu bili mobilisani u prvom momentu, nazvani su "preteki
obveznici". Oni su u Kragujevcu lutali danju od jedne do druge komande, traei da budu mobilisani, a
nou su spavali po parkovima. Verujem da je tako bilo u svim vojnim komandama u Srbiji. Kad je
zavrena mobilizacija, onda je Miinstarstvo vojno izdalo naredbu da se svi "preteki obveznici" drugog
i treeg poziva vrate svojim kuama do dalje naredbe. Tek tada su se oni smirili i vratili svojim kuama.
ene i deca u selu pravili su ale i viceve na raun ovih "pretekkh". Uz svaku psovku prikaivana je re
"preteki". Dociije su oni mobilisani u prekobrojne pukove.
Kada je zavrena mobilizacija u Kragujevcu, nastao je ispraaj vojske na stanicu. U Kragujevcu je bio
tab umadijske divizijske oblasti, dva peadijska puka, 11. i 19. i 4. artiljerijski puk i jo neke vojne
jedinice. Ispraaj pukova bio je velianstven. Puk za polazak postrojen u kasarnskom krugu sa punom
ratnom spremom. Masa naroda, naroito dece, naikala se oko kasarne. Posle izvrenog raporta, puk
kree paradnim marem kroz grad u pravcu eleznike stanice kolonom dvojnih redova. Komandanti,
njihovi autanti, komandiri ete na konjima na svojim mestima. Vojna muzika na elu, a za njom ete.
Jo iz kasarne poinje pesma po etama, koja ne prestaje do eleznike stanice. Jedna grupa nas aka
pratila je vojsku do eleznike stanice.
Masa sveta prekrila trotoare, balkone, prozore, krovove i drvee da isprati vojsku u rat. Nove vojnike
uniforme, nove puke sa nataknutim bajonetima i novim remnicima, nove fieklije, kao i ostala ratna
oprema, daju velianstven izgled vojsci. Muzika svira, pesma se ori, a okolne zgrade podrhtavaju od
vojnikih koraka. Narod uzvicima pozdravlja i ispraa vojsku, bacajui cvee na vojnike.
Tako je u Kragujevcu izvrena mobilizacija i ispreaj vojske u rat 1912. godine.
*
*

Naa gimnazija je radila do poetka rata sa nastavnicima koji nisu bili vojni obveznici. Posle je
prestala da radi i pretvorena je u bolnicu za ranjenike.
Ja sam se vratio kui u selo i obavljao, sa ocem, sve seoske radove jer su mi dva brata bila mobilisana.
eleo sam da se javim na neku vojnu dunost kao dobrovoljac, ali mi nije dao otac, rekavi: "Ja sam
dao dva sina, ti mora da mi pomae u ovim seljakim poslovima, vojsku treba hraniti."

5
U selu Drai je postojala 'Streljaka druina" i mnogi su seljaci imali srpske brzometne puke kao lanovi drutva.
Tada je u Srbiji bilo mnogo razvijeno streljatvo.

23

*
*

Ratne operacije na srpskom frontu sa Turskom trajale su, uglavnom, od 19. oktobra do 19. novembra
1912. godine. Glavne bitke odigrale su se 23. i 24. oktobra kod Kumanova - kumanovska bitka - i od 13.
do 19. novembra kod Bitolja - bitoljska bitka. U ovim dvema bitkama likvidirana je Vardarska armnja
turske vojske, a time i celo vojite u Staroj Srbiji i Makedoniji.
Posle kumanovske bitke, naa Druga armija, pod komandom generala Stepe Stepanovia, poslata je na
Jedrene, u pomo Bugarima I uestvovala je i u zauzeu utvrenog Jedrena 26. marta 1913. godine.
Naa Vlada, prema ugovoru, nije bila obavezna na slanje pomoi Bugarima.
Jedan deo srpske vojske izbio je preko Albanije, u vremenu od 9. do . 28. novembra 1912. godine, na
Jadransko more, osvajajui Lje, San ovani di Medua i Dra. Ali je morala iz tih oblasti da se povue
pod pritiskom velikih sila.
Srpska Vrhovna komanda je poslala februara meseca 1913. godine Crnoj Gori u pomo kontigent
vojske radi osvajanja Skadra. Ova vojska, u zajednici sa crnogorskom vojskom koja je drala utvreni
Skadar u opsadi, detaljno je bila pripremila plan za zauzeie Skadra. Meiutim, velike sile su osujetile
zauzee Skadra zajednikim snagama srpske i crnogorske vojske. Pod pritiskom velikih sila, srpska
vojska se morala povui sa Skadra. Tako je ostalo da sami Crnogorci osvoje Skadar.
*
*

Opsada Skadra, kao i njegovo osvajanje, izazvali su itavu uzbunu u celoj Evropi. Stvorili su jedan
dogaaj koji bi mogao da poslui kao komad za jednu pozorinu predstavu. Taj dogagaj je danas
poznat pod imenom "Skadarska kriza 1913. godine"6. Samo ne znam kako bi se zvao pozorini komad,
koji bi opisivao ovaj dogaaj. Da li tragedija, komedija ili tragikomedija? Poto nisam ni knjievnik ni
istoriar, to ostavljam itaocu da da ime ovom komadu.
*
*

Ratuju dve strane. Sa jedne strane balkanski saveznici: Srbija, Crna Gora, Grka i Bugarska. Sa druge
je Turska. Balkanski saveznici ratuju radi osloboenja svojih naroda ispod turskog ropstva. Svaki
saveznik ratuje na svom sektoru. Crnogorska vojska prelazi Crnogorsko - tursku granicu, nailazi na

Dr. Mihajlo Vojvodi, Skadarska kriza 1913. godine, Beograd 1970.

24

Skadar koji je utvren i u kome se nalazi turska posada. Posle izvesnog vremena, crnogorska vojska
opkoljava Skadar i poziva u pomo srpsku vojsku radi njegovog zauzea. Tad se pojavljuju sve
evropske sile: Austro-Ugarska, Nemaka, Italija, Engleska, Francuska i Rusija, koje se protive zauzeu
Skadra od strane crnogorske vojske, jer su one dodelile Skadar novostvorenoj dravi Albaniji koja je
tada postojala samo na papiru. Ovo je, zaista, karakteristian dogaaj u svetskoj istoriji. Koliko se est
evropskih sila brinu za albanski narod, a dre gotovo sve narode na Zemljinoj kugli kao svoje kolonije.
Najpre se trai povlaenje srpske vojske sa Skadra. Osgaje samo crnogorska vojska koja i dalje vodi
borbu za osvajanje Skadra, jer smatra da Skadar treba po istorijskim zakonima, da bude crnogorski.
Nastaje pritisak est evropskih sila na Crnu Goru da prekine operaciju kod Skadra. Megutim,
crnogorska vojska i dalje ga bombarduje i nastoji da ga zauzme po svaku cenu. Tada ratne flote pet
velikih sila: Austro-Ugarske, Nemake, Italije, Engleske i Francuske blokiraju crnogorsku i albansku
obalu od Bara do ua Drima. Povrh svega toga, crnogorska vojska osvaja Skadar i 24. aprila 1913.
godine ulazi u Skadar, iako je znala da nee biti njen. Dakle, desilo se udo! Drava sa 500.000
stanovnika pobeuje est velikih sila, odnosno celu Evropu!
Beka tampa bila je mnogo uznemirena padom Skadaa. Lisg Fremden-Blat, od 29. aprila 1913.
godine, pie: "Pad Skadra nanosi besprimernu uvredu evropskom koncertu". Napomenimo da je u ovom
koncertu Austro-Ugarska igrala glavnu ulogu.
Istina je da teite ovoga spora nije bio Skadar. Sukob oko Skadra bio je samo izgovor. Ovde je bio u
pitanju izlaz Srbije na Jadransko more i njeno spajanje sa Crnom Gorom, kao i njen ekonomski razvoj i
politiki ugled.
Germanskoj rasi je Srbija smetala , jer je ona bila jedina prepreka njenog prodiranja na istok (Drang
nach Osten).
*
*

Kad bih bio karikaturista, ja bih ovaj "evropski koncert"ovako predstavio:

Namestio bih oko jednog drveta pet topova najveeg kalibra, uperio na jednog sokola koji se nalazi na
tom drvetu. Pored topova postavio bih tobdije, spremne da gaaju sokola. Tobdije nadale viku na
sokola da bei sa drveta, jer e da ga gaaju topovima. Megutim, soko ptica prkosno peva i uzlee tek
po otpevanoj pesmi.
Dok je soko stajao na drvetu, tobdije su meu sobom raspravljale da li da ga gaaju topovima ili ne!?
Jedan (austro-ugarski) bi ga sa zadovoljstvom gaao, ali oni drugi nisu bili voljni, pa su se bojali da ne
doe do svae izmeu njih. I kad je soko sam odleteo sa drveta, njima je laknulo na dui.

25

*
*

Posle likvidacije Jedrena i Skadra potpisan je mir 30. maja 1913. godine u Londonu izmeu
balkanskih saveznika i Turske.
Gimnazija u Kragujevcu je proradila im je jednim delom osloboena od ranjenika. Radila je maja i
juna meseca 1913. godine. Tako je kolska 1912/1913. godina ipak zavrena.
*
*

Kad je rat sa Turskom okonan, trebalo je da zavlada veselje u naem narodu. Meutim, umesto
veselja zavladala je neka teka mora, koja je pritiskivala duu. Jo od poetka ratnih operacija, Bugarska
je pokazala znake neraspoloenja prema saveznicima, a naroito prema Srbiji. Po zauzeu Jedrena,
jedva je Stepa uspeo da izvue Drugu armiju iz Bugarske, a naroito nau teku artiljeriju koja se
nalazila u posadi Jedrena. Srpska vrhovna komanda je predoseala bugarsku nameru, pa je
blagovremano izvrila raspored trupa za svaku eventualnost. I zaista Bugari su iznenada nou 29/30.
juna izvrili iznenadni prepad na srpske i grke trupe. Glavnim snagama napala je srpsku vojsku. Tako
je poela bregalnika bitka koja je trajala devet dana, od 30. juna do 8. jula 1913. godine. Ova bitka je
poela vatrenim orujem, ali je zavrena besomunim meusobnim klanjem i probadanjem bajonetima.
Srpska vojska je odnela pobedu, posle koje je zakljuen mir u Bukuretu avgusta meseca 1913. godine.
*
*

Zakljuenjem mira u Bukuretu, na veliku alost po Srbiju, nisu zavreni balkanski ratovi. Jo Srbija
nije zavrila demobilizaciju celokupne vojske, Albanci, podsgaknuti od austrougarskog konzula i
katolikih popova u Albaniji, naoruani i predvoeni austrougarskim oficirima, upadaju, oktobra
meseca 1913. godine, u nau teritoriju u okolini Prizrena i Debra. Tom prilikom, oni su pljakali i ubijali
Srbe i palili sela. Tada je Srbija morala ponovo da mobilie dve divizije koje su za deset dana proterale
Albance sa nae teritorije. Iz Kragujevca je tada poslat 11. peadijski puk.
Sa ovim su likvidirani balkanski ratovi.

26

Maturanti 1913/14 kolske godine.

S leva na desno: Prvi red, sede: Milutin Vukievi, Sinia Jovanovi, Milorad Masalovi, Milo
Simovi, i Milorad Nikoli; Drugi red, stoje: Momilo Radosavljevi, Mihailo ivanevi,
Miodrag Kosti, Dragoslav Radojii, Radmila Todorovi, Tadija Pejovi, Mihailo Vukosavljevi,
Radovan Jovanovi i Stevan Gonzinorovski; osgali: ivadin Dimitrijevi, Jakov Radovi,
Natalija Radovi, Natalija Neieva, Mihailo orevi, Sava Markovi, Dragutin Risti,
Aleksandar Krukovi, edomir Ili, Mihailo Panteli, Milutin Mirkovi, Milan Topalovi,
Dragomir Eri, Blagoje Trifunovi, Jjbubia Trifunovi, Ljubomir Petrovi, ivotije Simovi,
Radosav Ivanovi, i Miloje Radovi.
*
*

kolska 1913/1914 . godina bila je normalna. Tada sam zavrio osmi (danas etvrti) razred gimnazije
i vii teajni ispit (veliku maturu) sa odlinim uspehom. Na maturi sam polagao samo pismeni ispit iz
srpskog jezika, matematike, nemakog i latinskog jezika. Usmenih ispita sam osloboen.
Moram ovde da pomenem dva nezaboravna dogaaja iz osmog razreda gimnazije.
Prilikom Svetosavske sveanosgi, 27. januara 1914. godine, kao kolske slave, odregen sam, kao
predstavnik aka, da uestvujem sa direktorom u obredu seenja slavskog kolaa. To me je jako
istovremeno iznenadilo, uzbudilo i obradovalo. To nisam ni najmanje oekivao, utoliko pre, to sam ja
nosio seljako odelo sa opancima, koje je istina uvek bilo pristojno i uredno. Ali profesorima to nije
smetalo. Moda je to ba i odluilo.
Kad sam zavrio osmi razred i raspustili se da se spremamo za polaganje mature, ja sam vrlo esto bio
sa knjigom u gornjem parku. Jednog dana, etajui po parku i prelistavajui jednu knjigu, primetim da
ide k meni u susret direktor Luka Lazarevi. Pribliavajui se k njemu pozdravim ga skidajui kapu. On
me zaustavi i ree: "Hajte malo da proetamo". Ja se malo zbunih, ali me on brzo povrati, postavljajui
mi razna pitanja. Razgovarali smo o naem osmom razredu kao dobroj generaciji, o polaganju mature
koja nam predstoji, o naim buduim studijama i jo mnogim drugim pitanjima o naoj gimnaziji, koja je

27

spadala meu najbolje u Srbiji. Primetio sam da je gord to je direktor Prve kragujevake gimnazije.
Onda je postojala i Druga etvororazredna gimnazija.
Ova etnja direktora gimnazije sa jednim svojim akom, koji jo nije poloio maturu, izgledala je,
onda bar za nas ake, neto neobino. Ova dva dogagaja su me uvek podseala na nae profesore, koji
su uoljivo pratili rad nas aka kao pojedinaca. Ovo sam primeivao i docnije kad sam se susretao sa
njima, jer su mi uvek ispriali neki detalj iz moga akog doba.
U viim razredima gimnazije (dananja etvororazredna gimnazija) radio sam sa istim intenzitetom
kao i ranije. Najvie me interesovala matematika. Jo u treem razredu gimnazije (dananjnem sedmom
razredu osnovne kole) reio sam. da studiram matematiku. I ostale predmete radio sam sistematski. I
ovde sam o ocenama vodio rauna toliko, da ne bih, kao ak siromanih roditelja izgubio "blagodejanje"
(mesena novana pomo) i druge beneficije, koje sam primao od kole.
*
*

U viim razredima gimnazije, postojala je aka druina "Podmladak" koja je imala sastanke
nedeljom. Na tim sasgancima itani su I aki literarni radovi, prevodi, referati o pojedinim pitanjima,
kritike na ake radove itd. Voene su une diskusije o svim pitanjnma. Iako je acima srednjih kola
bilo zakonom zabranjeno meanje u politiku i politike partije, ipak je kroz diskusije provejavala
politika. To se naroito osealo kod gimnazista poslednje dve godine. Tadanju omladinu jako su
interesovali drutveni problemi. Naroito se isticala uloga i zadatak Srbije u razvijanju ideje
Jugoslavenstva. To se naroito manifestovalo kada su hrvatski studenti, njih 150 na broju, posetili
Kragujevac 18. aprila 1912. godine.
Moram priznati da se nisam naroito isticao u radu ove ake druine, koja je vrlo intenzivno radila. Ja
sam se vie interesovao za egzaktne nauke, naroito za matematiku. Pored toga, mnogo sam bio zauzet
davanjem asova iz matematike pojedincima, pa i itavim grupama. To mi je bio glavni izvor prihoda za
kolovanje. Otac mi je savetovao da stupim u uiteljsku kolu, posle etvorogodinje gimnazije jer je
tamo moglo biti, prema imovnom stanju, kolovanje o dravnom troku. Isto je to bilo, po svrenom
estom razredu gimnazije, i sa vojnom akademnjom. Meutim, ja sam to nekeko izbegao, uveravajui
oca da u se moi sam izdravati na Univerzitetu.
Kragujevaka gimnazija, kao jedna od najstarijin gimnazija u Srbiji posle prvog ustanka, spadala je
meu najbolje gimnazije po radu, redu i disciplini. U vreme moga kolovanja, od 1906. do 1914. godine,
bili su direktori Milivoje Simi, Milo Markovi (otac Sime Markovia), Svetozar Obradovi (kao
zastupnik direktora), Vojislav Vuli i Luka Lazarevi. Sama njihova imena kazuju kakav je bio rad i red
u koli. Direktori su prvi dolazili u kolu, a poslednji odlazili. Zamenjivali su nastavnike na asovima u
sluaju njihove odsutnosti. Nastavniki kadar bio je na visini u svakom pogledu. Bilo ih je i sa
doktorskim titulama, i to onda kada su doktori bili bele vrane. Pored svojih strunih kvalifikacija, koje

28

su bile na dostojnoj visini, vladali su optom kulturom u punom smnslu rei. Iako su bili raznih
politikih pogleda, u kolskim pitanjima su bili saglasni.
Koliko je rad u gimnaziji u to vreme bio ozbiljan, vidi se po tome to su se uenici jo u sedmom i
osmom razredu gimnazije opredelili ta e studirati. Nije bilo svrenog maturanta koji bi se kolebao pri
upisu na fakultet.
Kragujevaka gimnazija dala je naem narodu itavu plejadu uitelja, profesora, inenjera, pravnika,
lekara, naunika, knjievnika, umetnika, vojskovoa, politiara i drugih javnih radnika. O ovome se
moe videti u knjizi: "Spomenica muke gimnazije u Krgujevcu", Kragujevac 1934. godine; i "Pet
vekova Kragujevca", Kragujevac 1972. godine, od Dragoljuba Bakia.

4. Selo Draa 1903. -1914.

Selo Draa nalazi se na desetom kilometru puta od Kragujevca ka Gornjem Milanovcu. Put
Kragujevac-Gornji Milanovac prolazi kroz selo i vei deo sela nalazi se sa leve strane puta, idui od
Kragujevca ka Gornjem Milanovcu. To je pravo umadijsko selo. im se naie u selo, idui od
Kragujevca, teren se postepeno uzdie. U samom selu teren je talasast sa mestiminim ravnicama,
kosinama, bregovima i uvalama. Kue su manje vie ratrkane, svaki seljak voli da mu je okunica
velika i da mu je sve imanje u blizini kue. Kue za stanovanje bile su od naboja, od drvenih greda sa
ciglama ili kamenom (skelet od greda sa umetnutim ciglama ili kamenom) i od cigala. Bilo je kua i od
brvana. U domainstvima sa veim brojem lanova postojale su drvene zgrade poznate pod imenom
"vajati". U tim vajatima koji su sluili za ostavu odela i rublja, stanovali su mlai lanovi
domainstva-momci, devojke i mladi brani parovi. Ovi vajati se pomnnju u narodnim pesmama. Na
primer, u narodnoj pesmn: "Po gradini meseina sija meka" ima jedan stih:
"Haj a ja bolan leim u vajatu,
Pa ne mogu da se javim zlatu".
U svakoj seoskoj kui postojala je jedna odaja koja se zvala "odaklija" u kojoj je bilo loite za vatru
sa otvorenim odakom - dimnjakom. U neposrednoj blizini kue, postojale su pomone zgrade: mlekar,
ko, ambar, a malo podalje staje za stoku. Sve je ono zavisilo od imovnog stanja jednog domainstva i
od broja lanova u njemu. Svaki se domain trudio da uvea svoj imetak prema broju lanova. Bilo je
domainstava i sa 10 do 20 lanova. U domainstvima sa veim brojem lanova a sa nedovoljno
obradivom zemljom, davali su decu na zanate i u kole ve prema sposobnostima dece.
Dosta se dece iz sela Drae u ovom periodu kolovalo. U selu nije bilo veleposednika ni bezemljaa.
Agrarno pitanje u Srbiji reio je nepismeni knez Milo pre svih civilizovanih drava.
Narod se u selu snabdevao sam gotovo svim potrebama. Proizvodio je svu hranu za sebe i stoku.
Svako domainstvo za sebe mesilo je hleb, prelo vunu, konoplju, lan; tkalo sukno i platno za odeu. Tek

29

je docnije poeo da kupuje i koristi zemljoradnike sprave, koje su u ono vreme postojale. Nova
agrotehnika sredstva je usvajao, ali samo posle probe i uverenja o njihovoj koristi.
Ishrana naroda nije bila u skladu sa troenjem energije u tekim radovima. Iako se stoka i ivina dosta
gajila (goveda, ovce, koze, svinje, kokoke, urke, guske, patke), ishrana je bila vie bezmesna. Ali su to
nadoknaivali mlenim proizvodima koje je narod proizvodio i obilato koristio. Isto tako bilo je voa u
izobilju.
Seljak je malo kupovao u gradu, a kupovao je samo ono to nije mogao sam da proizvede.
Seljaki ivot je bio mukotrpan, zato to je morao sve zemljoradnike poslove svojom snagom
obavljati. Nije bilo nikakve mehanizacije.
Pri svemu tom, ivot u selu je bio vrlo bujan i privlaan. Iako je bila jako razvijena lina svojina,
seljaci su udrueno obavljali mnoge seoske radove. Kad naiu ti obilni radovi, kao to su etva, kopanje,
vridba itd. oblinja domainstva se udrue i zajedno rade redom od jednog do drugog domainstva.
Tako je na okupu uvek bilo po 10 do 20 pa i vie radnika. Tada se lake radi, padaju ale, vicevi, aljive
prie i pesme. Mnogo se mudrih izreka moglo uti u ovim priama. Ruak, uinu i veeru daje domain
kod koga se tog dana radi. Uvee kad se radnici vraaju kui sa rada, uje se pesma i svirka. Frula
(svirale) i harmonike zasviraju im se krene iz polja. Posle veere je obavezna igranka.
Pored ovako udruenog rada, postojale su i mobe za: etvu, kopanje, kupljenje ljiva, branje i
komianje kukuruza. U takvim prilikama nastaje uvee, prava gozba, veselje, pesma i igranka.
U selu je bilo dosta stoke, kao ovaca, goveda i koza, koja je terana na ispau u atar sela. Preko dana, sa
svih sgrana ule su se pesme obanica i svirke obana u frule (svirale) i harmonike, kao i odjeci zvonca
na ovcama. Pesme obanica i svirke obana naroito su se ispoljavale uvee pri vraanju stoke kuama.
Mnoge od tih pesama se i danas uju preko radija i televizije.
Kao starom obaninu ovaca za vreme kolskih raspusta, ostala mn je u veoma ivoj uspomeni pesma:
"uvam ovce dole u jasenje,
Gledaj, dragi, te doi do mene.
I sviralu ujem kako svira,
Doi, dragi, srce nema mira."
Svake nedelje i praznika, seljaci se skupljaju na odreeno mesto, gde se igra i peva. A kada u jesen
nastanu svadbe, onda veselje traje i po tri dana. Isto vai za slave i krtenja. Tu su prela i posela. A o
seoskim saborima i da ne govorim. Tada se sakupi narod iz oblinjih sela i nastane igranka. Po nekoliko
kola talasaju se uz svirku frule, harmonike i ciganskog violinskog orkestra sa obaveznom pratnjom basa.
Mi, aci, koji smo ili u gimnaziju, jedva smo ekali da doe takav praznik, da odemo u selo na te
igranke.
Tako je ivot u selu bio vrlo protkan veselim trenucima.
Ovakvo selo predstavljalo je neiscrpan izvor narodne snage i energije u svakom pogledu.

30

*
*

to se tie politike, o tome i da ne govorim. Svaki punoletan seljak poznavao je politike prilike u
Srbiji do detalja. Paljivo je pratio skuptinske debate. A kada nastanu optinski ili poslaniki izbori,
onda se samo o tome raspravljalo. Partijski skupovi bili su vaniji od svih seljakih radova. Sa politikom
se ustajalo i legalo. Veliko ineresovanje seljaka za politiku bilo je opravdano, jer su se pojedini partijski
programi i sistemi najvie odraavali na njemu, kao najbrojnijem drutvenom sloju u dravi.
Interesovanje seljaka za politiki ivot i dravne probleme u Srbiji je, donekle, i uroeno, jer je srpski
narod jo od Karaora aktivno uestvovao u stvaranju drave.

31

TREA GLAVA
PRVI SVETSKI RAT-"VREME SMRTI" "SRBIJA-ZEMLjA SMRTI"

5. Period 28. juni -13. septembar 1914

"Pa zar je morala do'
Ta tuna nesretna no,
Kada si, dragane moj,
Oti'o u krvavi boj!"
Po zavretku balkanskih ratova, Srbija je elela mir, radi oporavljanja i stabilizacije svojih unutranjih
problema, poremeenih ovim ratovima.
Demobilisani vojnici vraali su se svojim redovnim dunostima, starajui se da nadoknade ono to je
izgubljeno u ratu. Svaki je svojski pregao na svoj posao, oseajui da je u minulim ratovima ispunno
jedan deo istorijskog zadatka srpskog naroda.
Pored ostalog poela je priprema proslave oslobogenja Kosova, kao vanog istorkjskog dogaaja,
koja e se obaviti 28. juna 1914. godine na Kosovu sa velikim programom, uz uecie vlasti, vojske i
ogromne mase naroda, kako iz Srbije, jer je gotovo svaka optina iz Srbije poslala svoje predstavnike,
tako i iz Stare Srbije i Makedonije. Vie je naroda uestvovalo u ovoj proslavi, nego to je uestvovalo i
sa jedne i sa druge strane vojske u kosovskom boju. Na toj proslavi bio sam i ja, kao svreni maturant
kolske 1913/1914. godine, jer je bilo predvigeno da proslavi prisustvuju tadanji svreni maturanti
svih gimnazija u Srbiji. Ovoj proslavi je prisustvovala i masa naih naroda iz Austro-Ugarske, a naroito
tadanjih svrenih maturanata i studenata. Mi, aci, za vreme ove proslave, stanovali smo u vojnikim
kasarnama u Pritini.
Posle same proslave, nastalo je narodno veselje sa pesmom i igrankom do kasno uvee. Kad smo se
vratili u Pritinu na prenoite, kao grom iz vedrog neba, stigla je vest da je istog dana u Sarajevu mladi
rodoljub - omladinac Gavrilo Princip izvrio antentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca
Ferdinanda.
*
*

Ovaj dogaaj vrlo je udnovato delovao na nas, na kolsku omladinu. Tu je bio veliki broj kolske
omladine, kako iz Srbije tako iz preka, preko Drine, Save i Dunava. Ne shvatajui teinu posledice toga

32

dogaaja, mi smo, to vee u kasarni gde smo stanovali, ak odrali i zbor, zahtevajui da se obraunamo
,sa Austo-Ugarskom, jer je to sad zadatak Srbnje.
Sama proslava na Kosovu i veliko prisustvo omladnie naeg naroda iz Austro-Ugarske uinili su, to
vee, da se u punoj meri ispolji ratno raspoloenje naeg naroda protiv Austro-Ugarske, koje je
vekovima tinjalo u dui svakog naeg oveka, a naroito od 1908. godnie, od aneksije Bosne i
Hercegovine. Veliki broj starijih omladinaca iz Austro-Ugarske odmah je izrazilo elju da ostane u
Srbiji i da se javi u dobrovoljce protiv Ausgro-Ugarske. Tako je i bilo.
Da vidimo sada ta se tada deavalo u Austro-Ugarskoj. Da bi se dobila prava slika o tome, dovoljno je
pogledati ondanju tampu, kako nau tako i inostranu. Mi emo pomenuti samo nekoliko momenata iz
toga doba.
Posle izvrenog atentata u Sarajevu 28. juna 1914. godnie, uvee, masa Zagrepana, sa slikama
Ferdinanda i Sofije, uokvirene crnim florom, prodefilovalo je Jelaneviim trgom uzvikujui pogrdne
parole protiv Srba.7
Posle objave rata Ausgro-Ugarske Srbiji, 28. jula 1914. godnie, Stjepan Radi, docnije voa Hrvatske
republikanske stranke, odtampao je odu posveenu: "Njegovom carskom i kraljevskom apostolskom
velianstvu premilostivom itd. Franji Josipu I"
Neposredno posle atentata, u Bosni i Hercegovini "proglaen8 je potpun drutveni i gospodarski
bojkot svih Srba". Nastalo je uzimanje talaca i interniranje Srba u masama. Unitavana je njihova
imovnia u masovnim razmerama. Naoruavano je katoliko i muslimansko stanovnitvo i pripremana je
dobrovoljaka vojska za borbu protiv tamonjih Srba. Glavni podstrekai za istrebljenje Srba u
AustroUgarskoj bili su katoliki svetenici i neke muslimanske voe.9
(Da bi se dobila prava slika o istrebljenu Srba u Austro-Ugarskoj posle sarajevskog atentata 1914.
godine, treba prouiti dole citiranu knjigu).
im je izvren atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine, na narod je znao da e biti rata sa
Austro-Ugarskom. Ve je poela da se osea ratna psihoza, koja se ispoljavala u velikom gnevu i mrnji
prema vabama to, pak, ne daju vremena da zaleimo rane iz balkanskih ratova. Ali se narod ubrzo
pomirio sa sudbinom da se mora ratovati sa vabama i svuda su se rei: "Bar da svrimo sa vabama, pa
da ili bu." ekao se samo dan mobilizacije.
U to vreme bili su raspisani izbori za narodne poslanike. Partijska borba oko izbora poslanika bila je u
punom jeku, i to sa estinom veom nego ikada. ak su pojedine partije rasturale zborove drugih partija.
A govori na partijskim skupovima ili su, ak, i do besmislenosti. Reklo bi se da vlada ratno stanje
izmeu politikih partija.

Vladimir Majstorovi, U osnovi je borba protiv ovinizma (Knjievne novine, Beograd,16. avgust 1971.)
Milorad Ekmedi, Ratni ciljevi Srbije 1914. godine; Beograd, 1973., stranica: 165.
9
Milorad Ekmedi, Ratni ciljevi Srbije 1914. godine; Beograd, 1973., strane: 169-180.
8

33

Ni kod oficirskog kadra nije bilo sve u redu. Jo od 11. juna 1903. godine, posle ubistva kralja
Aleksandra i kraljice Drage, bila je podvojenost oficira.
Meutim, 23. jula 1914. godine, kada je Austro-Ugarska predala ultimatum Srbiji, optuujui je za
sarajevski atentat, sve je prekinuto kao da nikada nije ni postojalo. O partijskim borbama i oficirskim
razmiricama nigde se vie nije ula re. Svest o svojoj slobodi i o slobodi naih naroda pod
Austro-Ugarskom sve je potisnula.
*
*

U to vreme, velike evropske sile bile su savezima grupisane u dva tabora. Na jednoj strani su:
Nemaka, Austro-Ugarska i Italija. Izuzimajui Italiju, ova je strana bila potpuno spremna za rat. Na
drugoj strani su: Rusija, Francuska i Engleska. Francuska nedovoljno spremna za rat. Rusija u
preoruanju i pripremi za rat, Engleska, kao pomorska sila, potpuno nesposobna za suvozemni rat. Nije
imala ni stalnu vojsku.
Srbija, kao glavna meta rata, bez ikakvih saveznika i potpuno usamljena. Grka, koja je bila njen
saveznik, otkazuje savez. Posle ultimatuma, Rusija se zauzima za Srbiju, Francuska joj je naklonjena,
Engleska neodreena, mada je njen ministar inostranih poslova Edvard Grej, izjavio: "Da je
Austro-Ugarski ultimatum Srbiji 1914. godine najstraniji dokument koji je ikada nainila diplomatija".
Jedino Crna Gora ostaje verna.
*
*

Dvadeset esti juli 1914. godine. Toga dana rano izjutra zazvonila su zvona na drakoj crkvi. Odmah
zatim poela je pucnjava prangija sa vrh sela. Znai mobilizacija, proglaena uoi tog dana. Seljaci su
rastureni po njivama i livadama radi pribiranja letine,jer su tako neto i oekivali. Ja sam toga leta vie
vremena provodio u Kragujevcu nego u Drai, jer sam bio organizovao kurseve iz matematike za
spremanje aka za popravne ispite koji imaju da se obave krajem avgusta meseca 1914. godine. To mi je
bio jedan izvor prihoda za izdravanje na studijama. Toga jutra, kao i obino, krenem peice po
'ladovini, za Kragujevac, jer je vladala vruina preko dana. Na licima ljudi koje susreem, vidim
brinost, ali ne zbog rata, na koji su navikli, ve zbog letine koju treba sabrati za ishranu svojih porodica.
U rat ne idu samo ljudi, ve i stoka: konji i volovi, zatim: kola, eze, fijakeri i sve drugo to moe da
poslui za rat. Balkanski ratovi su poeli u jesen, kada je letina ve bila sreena.
Ve toga dana u Kragujevcu je vladala velika uurbanost, naroito oficira, jer je Glavni generaltab
ovde obrazovao Vrhovnu komandu sa generalom Stepom Stepanoviem na elu. Putnik je bio tada na
leenju u jednoj austro-ugarskoj banji.

34

Oko podne su ve poeli seljaci - vojni obveznici - pristizati u Kragujevake kasarne i pored toga to
je mobilizacija dola u najgore vreme, kada seljaci pribiraju letinu. Narod, prolazei kroz kragujevake
ulice po grupama, peva. Kod Srba je obiaj da se peva i veseli kad vojnici odlaze na odsluenje vojnog
roka.
U momentu mobilizacije, opte stanje u Srbiji bilo je vrlo teko. Mnoge kadrovske jedinice bile su u
novoosloboenim krajevima. eleznica se nije mogla koristiti za mobilizaciju zbog evakuacije dravnih
nadletava iz Beograda. Nova mobilizacijska mesta nisu saoptena mnogim obveznicima, naroito
oficirima. Materijalna sredstva, istroena u balkanskim ratovima. Postojao je i ozbiljan nedostatak i u
naoruanju i municiji, naroito artiljerijskoj. Logorska i odena sprema bili su samo dotrajali ostaci iz
balkanskih ratova. Ni prvi poziv nije imao kompletnu odenu opremu. Drugi poziv je imao samo injele
i ajkae, a trei ba nita od vojnike spreme. "Civilizovana" Austro-Ugarska u toku rata je izigrala
odredbe meunarodnog prava i streljala sve srpske vojnike koji nisu imali potpunu vojniku opremu.
Pri ispraaju pukova iz Kragujevca u rat, etvrti vodovi u etama nisu imali puke, ve su nosili aove,
lopate, pijuke. Pri svemu tom vojska odlazi na bojite sa pesmom, praveii viceve i ale na raun vaba,
govorei: "Sa ovim alatkama emo da zakopavamo mrtve vabe".
Tako je, zahvaljujui gotovosti srpskog naroda za borbu protiv vaba, mobilizacija i koncentracija
jedinica izvrena blagovremeno. Posle objave rata Austro-Ugarske Srbiji, 28. jula 1914. godine, nastaju
borbe izmeu austro-ugarske i srpske vojske. Austro-Ugarska vojska prodire u Srbiju i zauzima jedan
deo srpske teritorije. Na zauzetoj teritoriji sve rui i pali. Kolje i nabija na no sve ivo, poevi od
deteta u kolevcila do iznemoglih staraca i starica. Skuplja ceo narod po selima, zatvara u crkve i pali.
Vri se pokolj srpskog naroda u Srbiji. Ovaj varvarsko nemacki zlocin nad srpskim narodom utvrdila su
I meiunarodna komisija I Rajs, odmah posle cerske bitke. Ali je srpska vojska u cerskoj bici, koja je,
uglavnom, trajala od 17. do 19. avgusta izvojevala pobedu nad austro-ugarskom vojskom i proterala je
iz Srbije. Gonjenje je zavreno 22. avgusta i Srbija je oiena od neprijatelja, sem zarobljenika. Velika
pobeda srpskog oruja u cerskoj bici predstavljala je prvu savezniku pobedu nad neprijateljem i
uvrstila Srbiju u branioca slobode u Evropi.
*
*

Kad je izvren atentat u Sarajevu 1914. godine, jedan veliki engleski list pisao je da bi "najbolje bilo
izvesti Srbiju na otvoreno more i potopiti je na dno."Drugi engleski list kae za Srbiju 1914: "Njena
slava poiva na jednom kraljoubistvu, a njene pobede na njenom bratoubilakom ratu." Ovim je mislio
na ubistvo kralja Aleksandra Obrenovia 1903. i na balkanski rat protiv Bugara 1913. godine. Kada je
pak Austro-Ugarska napala Srbiju 1914. godine, jedan10 list koji je 1903. godine pisao o Srbiji kao

10

Milorad Ekmedi, Ratni ciljevi Srbije, Beograd 1973. strana: 53

35

nemoralnoj rasi nitkova, poetkom rata 1914., pisao je o njoj kao "hrabroj i plemenitoj maloj rasi,
nadahnutom braniocu slobode u Evropi." Dakle, kad srpski narod ubija 1903. godine svoga kralja, koji
vodi zemlju u propast i kad se brani od mukog napada Bugara 1913. godine, onda je to "nemoralna rasa
nitkova", a kad 1914. godine brani Evropu od varvarske najezde germanske rase, onda je to "hrabra i
plemenita mala rasa i nadahnuti branilac u Evropi". Englezi grde Srbe i Srbiju kada se bori protiv svoga
unutranjeg i spoljanjeg neprijatelja, a hvale - kad se bore protiv njihovog neprijatelja. Rezonovanje
velike i civilizovane nacije!!
*
*

Mi aci, koji nismo bili odsluili vojni rok, nismo bili pozvani u vojsku. Mnogi su se javljali kao
dobrovoljci. I ovom prilikom otac mi je rekao: "Ja sam dao dva sina, ti mora da mi pomae u
obraivanju zemlje, vojsku treba hraniti."

6. Period 13. septembar -15. decembar 1914. Bataljon 1300 kaplara11

"Oj jedva ekam da novembar doe,
oj jedva ekam da u borbu poem
Jo u ratovima 1912. i 1913. godine bio se jako proredio stareinski kadar u srpskoj vojsci. A isto tako,
u poetku svetskog rata 1914. godine, krvave borbe odnele su veliki broj stareinskog kadra. Sama
cerska bitka izbacila je iz stroja 259 oficira i 16.045 podoficira i vojnika. Ova bitka bila je ne samo prva
pobeda srpske vojske nad Austro-Ugarskom, ve je to bila prva velika saveznika pobeda nad
neprijateljem. Ona je veoma povoljno uticala na nae saveznike i odjeknula irom celog sveta.
Ausgro-Ugarska je bila jako poraena i iznenaena.
Posle cerske bitke, srpska vrhovna komanda je videla da e rat due trajati, pa je potrebno to pre
popuniti izgubljeni stareinski kadar. Stoga je donela odluku da se aci svih kola u Srbiji, koji su
dospeli za vojsku kao i oni koji su bili odloili sluenje vojske do svretka kolovanja, pozovu na
odsluenje vojnog roka i pripreme se za stareine u ratu koji je ve besneo najveom estinom. Tako se
ova kolska omladina iz vie generacija, zakljuno sa najmlaom generaciom 1893. godine, nala u
Skoplju 13. septembra (31.avgusta) 1914. godine. Bilo nas je 1600 aka. Vrilo je kao u konici. Prilikom
lekarskog pregleda, svako je strepeo da ga komisija ne oglasi nesposobnim za vojsku, jer je ratna
11

Detaljna obavetenja o "bataljonu 1300 kaplara", o njegovoj ulozi u Kolubarskoj bici, kao i celom Prvom
svetskom ratu, mogu se nai u knjigama:
a) Skopski aki bataljon, 1914. - Bataljon 1300 kaplara, Beograd 1969. godine
b) Uspomene i doivljaji aka bataljona 1300 kaplara, Beograd 1975. godine

36

psihoza zahvatila ceo srpski narod, pa bi za jednog intelektualnog omladinca bilo ponienje da ga zovu
kartom. Mnogi od ovih aka bila su ve dobrovoljci po ratnim komandama, pa su i oni pozvani u
Skoplje na obuku.
Posle polaganja zakletve, nastala je uurbana obuka. Za to vreme na Savi i Drini vodile su se ogorene
borbe. Naroito su se vodile estoke borbe na Drini, u bici poznatoj pod imenom "Bitka na Drini"
(Makov kamen, Crni vrh, Kostajnik, Eminove vode, Guevo, Paranica, Crna bara itd.)
Posle suzbijanja neprijatelja na Ceru, on je ponovo krenuo na Srbiiu sa namerom da je to pre pokori i
zbrie sa geografske karte. Srpska vojska, iznurena ranijim ratovima i premorena u neprekidoj i
neravnoj borbi sa daleko nadmoinjim neprijateljima u ljudstvu, oruju, odelu i hrani, ilavo je odbijala
neprijateljske napade, odstupajui stopu po stopu. Jo prilikom mobilizacije 1914. godine, nije bilo
dovoljno puaka, pa su u pojedinim peadijskim pukovima etvrti vodovi u etama poli sa lopatama,
aovima i pijucima a pukama su snadbeveni od ranjenih i poginulih vojnika za vreme borbe.
Pored toga, oskudica u artiljerijskoj municiji jako je oteavala borbu naih trupa. Neprijtelj, znajui
teko stanje srpske vojske, nadirao je sve jae i dublje u Srbiju i kao "Kulturtreger", ruio, ubijao, veao
i naticao na bajonet sve, poevi od deteta u kolevci.
Loe vesti sa fronta nagovetavali su skori odlazak aka na front i odmah se u etama pojavila pesma:
"Oj, jedva ekam da novembar doe,
Oj, jedva ekam da u borbu poem ..."
Naroito kritino stanje kod naih trupa, kao i kod naroda, nastalo je krajem oktobra i poetkom
novembra i izgledalo je kao da Srbija umire.
Vlada, Vrhovna komanda i Narodna Skuptina bili su svesni ove teke situacije, u kojoj se zemlja
nalazi i traili su izlaz iz nje. Odluka je, mada teka srca, odmah pala: treba najpre odrati, ako ne i
popraviti moral kod malaksalih trupa, dok ne stigne artiljerijska municija koja je ve bila na putu, zatim
izvriti kontranapad svom snagom, pa ili u slavu ili u smrt. Da bi se to postiglo, trebalo je na neki nain
iznurene trupe duhovno okrepiti i uliti im veru u skoru pobedu. Za jedan takav podvig, u ovom
kritinom momentu, bili su sposobni samo aci koji, zaneseni svojim mladalakim arom, zapojeni
patriotizmom u roditeljskoj kui i akim idealizmom u koli, nisu prezali ni od ega, pa ni od smrti.
Toga su bili svesni Vrhavna komanda, Vlada i Narodna skuptina Srbiie pa su i doneli odluku da se aci
odmah poalju na front i to iskljuivo u borbene jedinice, tj. u smrt.
To je jedini primer u istoriji sveta, da je jedna drava - ondanja malena Srbija - alje na front
iskljuivo samo u borbene jedinice, svoj cvet, svoju buduost, svoju celokupnu intelektualnu omladinu i to kao poslednju nadu za spas svoje zemlje.
U svetskoj istoriji nije poznato da se tako neto deavalo, a ko zna, da li e se ikada desiti!

37

Petnaestog (15) novembra 1914. godine Vrhovna komada telegrafski proizvodi sve ake - redove
skopskog akog bataljona u in kaplara i upuuje ih u operativne jedinice s tim da vre iskljuivo
borake dunosti.
esnaestog novembra 1914. godine, potpukovnik Duan Glii, komandant bataljona, ukrcava
bataljon, u punoj ratnoj opremi, u voz i alje Vrhovnoj komandi na raspored.
Toga dana, vladala je velika uurbanost u kasarnama akih eta koje su se spremale za pokret. Kad je
zvuk vojnike trube oglasio zbor, est akih eta postrojilo se pred kasarnama u punoj ratnoj opremi,
spremne za pokret. Posle poslednjeg i sveanog raporta, bataljon kree ka eleznikoj stanici. Napred
komandant, a za njim ake ete sa vojnom muzikom na elu. Skoplje je znalo da aci odlaze na front i
nepregledna masa sveta prekrila je trotoare, prozore, balkone, krovove i drvee da isprati ake.
Pri polasku iz kasarne, ete su poele naizmenino da pevaju patriotske pesme. Svaka eta pevala je
po jednu pesmu. Iz omladinskih grudi orile se redom pesme:
"Oj Srbijo, mila mati,
Uvek u te tako zvati"

"Hej, trubau, s bujne Drine,

Ded, zatrubi zbor,
Nek, odjekne ar-planina,
..
Loven, Durmitor ..."
"Haj'te, brao, haj'te, Srbi ustajte
Haj te, brao, haj te, svoje ne dirajte ..."
.

"Gde je naa Vojvodina?

iva nam je sahranjena,
Al' ostae deca njena ..."
.
"Kol' ko ima na jabuci grana,
Tol' ko ima u Skoplju jarana, Kako e ih? Kako e ih?
Prealiti nana" ...
..
"to bi dike ode u vojnike,
to bi karta osta da se karta ..."

38

..
aci pevaju i mariraju kroz Skoplje, a nove kaplarske zvezdice i bajoneti na pukama prelivaju se na
suncu. Duanov most treperi pod vrstim koracima aka-kaplara. Iz publike, uz priguen pla i jecaj,
uju se rei: "Odoe aci na front, odoe aci u smrt." Buketi cvea pokvaeni suzama, padaju na nas, i
odbijajui se od nas padaju na kaldrmu, tako da su poslednje ete gazile po cveu. Mnogima od nas bio
je ovo posmrtni mar!
eleznika stanica je opkoljena masom sveta koja je dola da isprati ake. Mnogima je to bio rastanak
za svagda od svoje rodbine, poznanika, prijatelja i svojih devojaka. Svima naviru suze na oi, sem
acima - kaplarima koji odlaze u smrt. U Skoplju je tada bilo i mnogo izbeglica iz Severne Srbije. Posle
ukrcavanja u furgone, zagluujui pisak lokomotive oglasio je rastanak aka - kaplara sa Skopljem Duanovim carskim gradom.
Na usputnim sganicama, kuda je voz sa acima prolazio, velika masa sveta ga doekivala i ispraala
sa suznim oima, znajui oajno stanje na frontu, jer je neprijatelj ve pola Srbije bio zauzeo, i na
zauzetoj teritoriji, ruio, palio i ubijao na najvarvarskiji nain. I tako, dok svet, koji nas ispraa, tuguje i
plae, iz naih vagona se ori pesma, kao da se ide na neko veselje, a ne u smrt.
etiri ete aka, preko Lapova i Kragujevca, otile su za Gornji Milanovac, za Prvu i Treu armiju, a
dve ete, preko Lapova, Mladenovca, za Aranelovac, za Drugu armnju.
U momentu naeg dolaska na front, situacija je bila vebma muna i teka. Kia i susneica stalno
padaju. Drumovi, raskaljeno blato do kolena. Pozadi fronta nalaze se itave kolone izbeglica koje bee
od varvarske najezde neprijatelja. To su zaprege sa slabim i mravim voiima i kravama pune raznih
stvari, male dece, starih i bolesnih. Sve to mokro i kaljavo cvokoe od zime. Tu se gube deca, padaju
starci i starice pod teretom kunog prtljaga na leima. Ovde-onde vide se grupice naroda, tuna lica i
pognute glave, gde nekoga sahranjuju.
Sa kolonom izbeglica kree se veliki broj lakih ranjenika, koji trae zavojita. Seljaka volovska kola
puna tekih ranjenika mile po blatu do gue, a jauci i leleci ranjenika tuno i alosno odjekuju na masu
koja se kree pored kola.
BEDA, NEVOLJA I SMRT NA SVE STRANE
Ta strana slika mnogo je uticala na nas ake - kaplare i izazivala u nama ogorenje na neprijatelja i
stvarala natoveansku energiju za borbu protiv varvarskog postupka neprijatelja. S takvim duevnim
raspoloenjem mi stiemo na front. Rasporeeni po dvojica u jednu etu, mi brojno nismo nita
predstavljali, ali u moralnom pogledu vrlo mnogo, jer unosimo u njih nov mladalaki duh i novu snagu.
Iznenaeni i zaprepaeni vojnici naim dolaskom meu njih, slegli su ramenima i odmah shvatili
situaciju, tj. da je doao momenat da se vie ne moe nazad, ve ili u slavu ili u smrt.

39

Ja sam sa svojim kolskim drugom Milojem Rajkoviem rasporeen u 1. etu. 1. bataljona 19.
peadijskog puka prvog poziva umadijske divizije. U etu smo doli uvee 20. novembra 1914. godine.
eta se nalazila u selu Vreocima na predstrai (kolubarski bazen). Komandir ete, kapetan II klase
Arsenije Nedi, primno nas je vrlo srdano. Veerali smo zajedno sa njim, prenoili u jednoj seoskoj
kui. Sutradan smo rasporeeni po vodovima, kao pomonici vodnika, dok se ne upoznamo sa
situacijom. Ve smo u putu unapreeni za podnarednike, 17. novembra 1914. godine. Ja sam ve
sutradan bio na predstrai u neposrednoj blizini vaba, jer je moj vod bio tamo. Vojnici su me u poetku
gledali sa aljenjem, to sam doao tako mlad i kolovan da poginem. ak su me upuivali kako da se
uvam od kuruma. Ali sam im ja objasnio na dolazak i vrlo brzo smo se sprijateljili. Od toga dana
postajem i ja borac i uesnik u ovom ratu. Priznajem da prvih dana nisam umeo da koristim teren
prilikom borbe. Ali sam posle prvih borbi sa vabama uvrteo sebi u glavu da e me od sada teko
kurumi pogoditi, kad me nije pogodio prvih dana, kada nisam umeo da se snalazim u borbi.
Na komandir ete kapetan Arsenije Nedi bio je uitelj u selu Plaskovcu kod Topole, a rodom je iz
sela Kutlova, koje se nalazi na petnaestom kilometru od Kragujevca na putu Kragujevac-Gornji
Milanovac. Uesnik je u balkanskim ratovima i pravi junak. To je bio pravi narodni uitelj i narodni
ovek. Kulturan i odlian poznavalac naroda i njegove due. Vojnici su imali neogranieno poverenje u
njega i on u njih. A u ratu najvanije je kad vojnici imaju poverenja u svoje stareine, a stareine u svoje
vojnike.
Tako zdrueno ratno iskustvo i vetina ratnika sa mladalakim arom i energijom nas aka, a pod
mudrim vostvom stareinskog kadra, poevi od Vrhovne komande pa do najmanje borbene jedinice,
uinili su da nae trupe energinim protivnapadom razbiju Poorekovu kaznenu ekspediciju i za
dvanaest dana potpuno isteraju iz Srbije.
Petnaestog (15.) decembra 1914. godine srpska vojska je proterala poslednje ostatke austro-ugarske
vojske sa svoje teritorije. Na srpskoj teritoriji nije bilo vie ni jednog austro-ugarskog vojnika, sem
zarobljenika.
Tako je aka omladina, ija ja lozinka bila: poginuti meu prvima za slobodu svoje Otadbine i ni
koraka natrag, opravdala one nade koje su u nju polagane i tom prilikom poloila 400 rtava na oltar
Otadbine. Kolubarska bitka predstavlja jedan od najvelianstvenijih dogaaja u istoriji Srbije i u svetu
sa isto toliko velianstvenom ulogom nae generacije aka koja je ba za nju naroito dovedena na front.
Srpski aki Bataljon 1914. godine bio je tada "Bataljon smrti" jer je poslat neposredno u borbene
jedinice, tj. u smrt. Danas je poznat pod imenom "Legendarni Bataljon 1300 kanpara" .
Ovaj je Bataljon najvernije predstavio Arsen Maletaki u svojoj poemi "Besmrtni Bataljon', ije
emo samo poslednje stihove citirati.12
"Mnogi su tada pali po poljima

40

Pokrivani snegom,
Al' osgaje spomen dok narod ovaj ivi,
Jer nigde se dotle ulo nije
Za pokoljenje takvo,
to na branik Narodne Slobode stade,
S toliko ljubavi i ara,
Kao to bee Bataljon aki:
BATALJON HILJADU I TRISTA KAPLARA"
Posle Kolubarske bitke mnogo je dato pismenih i usmenih izjava od strane pojedinih komandanata o
ulozi 1300 kaplara u kolubarskoj bici. O tome je dosta pisala i naa ondanja tampa. U toku pisanja
istorije velikog rata Srbije za osloboenje i ujedinjenje isticana je uloga aka kaplara u kolubarskoj bici.
Iz svega toga izvueno je i zabeleeno.
"Duh vojske narocito podigoe cuvene skopske acke ete. To bee cvet inteligencije, nonos i
budunost naroda. Ovih 1300 oduevljenih mladia behu ona lua to ozari due potitenih
vojnika, premorenih dugotrajnim povlaenjem I velikim gubicima. Sokolei svoje vodove, oni
e se u novim borbama baciti na neptrijatelja sa neodoljivom estinom, naporedo sa oficirima
i vojnicima. Krvave brazde ostae u njihovim redovima, ali njihov svetao primer odnese masu
u pobedu. "

7. Znaaj Kolubarske bitke

Da bih se oduio senima svojih drugova iz "Bataljona 1300 kaplara", kao i senima svih boraca koji su
poginuli u kolubarskoj bici, smatrao sam za potrebno da ovde ukaem na znaaj ove bitke, onako kako
sam je oseao ja zajedno sa svojim vojnicima kroz ceo Prvi svetski rat.
Kolubarska bitka, iji se ofanzivni deo odigrao u vremenu od 3. do 15. decembra 1914. godine na
srpsko-austrougarskom frontu, predstavljala je, predstavlja i danas, a predstavljae i ubudue jedan ratni
dogaaj zagonetnog karaktera. Ona se i danas prouava, a prouavae se i ubudue u vojnim kolama
celog sveta. Francuski maral ofr, koji je rukovodio bitkom na Marni, rekao je13: "Bitke na Ceru I
Kolubari zasluuju sjajno mesto u francuskim strategijskim studijama".
Zauzimanjem velikog dela Srbije, kao i njenog Beograda, koji je bio naputen bez borbe od nae
vojske radi skraivanja fronta, Poorek je smatrao ca je naa vojska unitena i da je pobeda izvojevana,
samo je jo trebalo promarirati kroz ostali deo Srbije. Treeg (3.) decembra austrougarska vojska
12

Arsen Maletani, Besmrtni Bataljon (Skopski aki Bataljon 1914. - Bataljon 1300 kaplara, Beograd 1969.
strana: 694
13
Savo Skoko - Petar Opai, Vojvoda Stepa Stepanovi u ratovima Srbije 1876. - 1918. Beograd 1974. strana:
465.

41

sveano je umarirala u Beograd. Tom prilikom je Poorek poslao telegram svom caru, Franji Josipu, u
kome je objavljivao svetu, da je Srbiju kaznio i pregazio.
Neprijateljska tampa, a naroito beka, slavila je pobedu i osvajanje Srbije. Austro-Ugarska vlada
delila je inove i odlikovanja. tampa naih saveznika teko je disala od potitenosii, zbog tako rei
gotove propasti Srbije.
"Svet je bio naisto: Srbija je na rubu propasii. Nestrpljivo, a sa izvenou se oekivala vest o
katastrofi. Beke novine su eneralisimu Pooreku pevale himne besmra. Najvei junak, najvei
vojskovoa na kugli zemaljskoj. tavie, sam car austrijski toliko je bio oduevljen slavom i pobedom
Poorekovom, da mu je ukazom dao sasvim novo odlikovanje najvie u carstvu, koje dotle niko u
monarhiji ne bee imao.14
Meutim, deava se udo na srpsko-austrijskom frontu koje iznenauje i zaprepauje ceo svet. Iz
poraza prelazi se u pobedu. Novi komandant Prve armnje, eneral ivojin Mii, u saglasnosti sa
Vrhovnom komandom, donosi sudbonosnu odluku da povue svoju armiju na nove poloaje, odmori,
popuni i uredi, pa da to pre novim snanim protivnapadom pree u ofanzivu. U tom momentu stie iz
Francuske eljno oekivana artiljerijska municija. Zatim dolazi skopski aki bataljon "Bataljon 1300
aka-kaplara" kao dopuna stareinskog kadra, i to kao poslednja ljudska i moralna rezerva. Ali vie kao
moralna.
Tako se deava da, dok ausgrougarska vojska marira kroz Beograd, slavi pobedu nad Srbijom, dotle
srpska vojska istog dana prelazi u kontraofanznvu i probija neprijateljski front. Napad je bio tako snaan
i energian da je neprijatelj bezglavo beao, viui samo "Strina, vo ist Drina" (Strina, gde je Drina).
Velianstvenom Pooreku oduzeta je Vrhovna komanda nad Balkanskom vojskom,a eneral Mii
unapreen je za vojvodu.
Kolubarska pobeda predstavljala je veliki vojniki i politiki znaaj ne samo za Srbiju, nego i za sve
nae saveznike. Da je Srbija bila pobeena, Austro-Ugarska bi se preko Bugarske spojila sa Turskom i
tako bi bio likvidiran srpski front. Tada bi Austro-Ugarska sve svoje snage bacila na ruski front, a
Nemaka na zapadni (francuskobelgijski). Kako su u to vreme, Nemaka i Austro-Ugarska bile mnogo
spremnije za rat od naih saveznika, to bi one imale veliku prednost za dobijanje rata. U tom sluaju
geografska karta sveta izgledala bi sasvim drugaije posle Prvog svetskog rata. Na njoj svakako ne bi
figurisale mnoge drave, pa i itave nacije. To se potvrdilo u Drugom svetskom ratu u kome se ilo do
istrebljenja itavih nacija od Nemake i njenin satelita. Kolubarska bitka odloila je spajanje
Austro-Ugarske sa Bugarskom i Turskom za itavu godinu dana (do kraja 1915. godine). Za to vreme
nai saveznici su znatno uveali svoj ratni potencijal.
Kolubarska pobeda izmenila je tadanju evropsku politiku situaciju. Italija, koja je do tada bila
neutralna, mada je bila formalno saveznik centralnih sila (Nemake i Austro-Ugarske), odluila je da
pree na stranu naih saveznika. Ona je, bez znanja Srbije, sklopila sa Rusijom, Francuskom i

14

M.Pavlovi, Vojvoda Mii od Suvobora do Maribora, Beograd 1922. strana 34.

42

Engleskom "Tajni londonski ugovor" 26. aprila 1915. godine, koja se i danas esto spomnnje i to na
tetu nae brae pod Austro-Ugarskom. Rumunija je definitivno prela na stranu nain saveznika.
Bugarska, koja je stalno vrebala priliku da napadne Srbiju, odloila je napad za 1915. godinu.
Koliki je bio odjek kolubarske bitke u svetu, naveemo jo nekoliko primera.
Amerikanac Don Rid u svojoj knjizi "Rat u Srbiji 1915." Beograd 1975. na strani 37 kae: " Ova
velika bitka nije dobila svoje ime. Neki je zovu bitkom na Kolubari, a drugi valjevskom bitkom. Ali ona
je, moda najvei vojniki podvig u itavom velikom svetskom ratu".
Nemaki car Vilijem, koji je bio olienje tadanjeg nemakog imperijalizma i veliki protivnik Srbije,
rekao je o srpskom narodu: "teta to taj mali narod nije moj saveznik". A kada je 1915. godine
pripreman napad na Srbiju on je rekao: " Uinicu ast srpskom narodu, jer u protiv njega poslati jednog
Makenzena". U poruci svome maralu fon Makenzenu kae: " Srpsku vojsku odluno poraziti i
uspostaviti i osigurati vezu preko Beograda i Sofije sa Carigradom .
Sam nemaki maral fon Mekenzen, pred napad na Srbiju 1915. godine, izdaje sledeu naredbu:
"Vojnici, vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv
jednog novog neprijatelja, opasnog, ilavog, hrabrog i otrog. Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a
Srbi su narod koji voli slobodu i rtvuje sve do poslednjeg. Pazite da vam ovaj malen narod ne pomrai
slavu I ne kompromituje uspeh nemake vojske".
Kada je 26. marta 1915. godine u svim francuskim kolama bio prireen Srpski kolski dan
posveen Srbiji i srpskom narodu, tada su u njima odrana predavanja o Srbiji i srpskoj vojsci. Tom
prilikom se, na jednom crteu popularnog slikara pariske Ilustracije Anrioa, pojavila slika na kojoj
francuski uenik, drei u ruci knjigu, kae svome profesoru: "Gosnodine, da li biste hteli da mi
promenite moju grku gramatiku za srpsku gramatiku?!Danas su Srbi heroji.!!"
Japanac, profesor Medicinskog fakultelta u Tokiju, ef japanske misije Crvenog Krsta u Parizu za
vreme prvog svetskog rata, prilikom Svetosavske proslave u Parizu, rekao je, izmeu ostalog, i ovo: "Do
ovog rata, mi, Japanci, uivali smo glas vojnika sa najjaim ratnikim duhom. Sada moramo priznati da
nam je srpski vojnik i to prvenstvo ratnika preuzeo. Ne zamerite, gospodo Srbi, to smo pomalo
ljubomorni" .
Naposletku, kada je srpska vojska 1915. godine bila, gladna i edna, gola i bosa na albanskoj obali, i
kada su nai saveznici reavali o naoj s,udbini, veliki sin francuskog naroda izgovorio je u francuskom
parlamentu sledee rei: "Kada bi samo jedan Srbin apelovao na Francusku da ga spase, jer nee da bude
rob, dunost bi bila Francuske da uputi svoju flotu i spase ga. Ali, ovde nije sluaj da je jedan jedini, ve
vie od stotinu hiljada heroja toga na broju, malog, ali po duhu velikog srpskog naroda ".
Kolubarska pobeda bila je za Srbiju od ogromnog znaaja. Jo u toku bitke, Narodna skuptina Srbije
u Niu, na sednici od 7. decembra 1914. godine, usvaja aklamacijom deklaraciju srpske Vlade koja je
izraavala davnanji san svakog Srbina u Srbiji jo od Karaora: "Rat do konanog ujedinjenja svih
Srba, Hrvata i Slovanaca u jedinstvenu Dravu" .

43

Treba napomenuti da je ovoj istorijskoj sednici predsedavao Andra Nikoli, kao predsednik Narodne
skuptine, iji je sin Duan Nikoli, student prava i ak-kaplar, ve poginuo 21. novambra 1914. godine
na frontu.
Austro-Ugarska posle ove bitke, nije smela sama pokuati napad na Srbiju. A na vojnik, kroz potonje
ratovanje 1915., 1916., 1917. i 1918. godine, imao je stalno na umu ovu pobedu koja ga je odravala,
davala mu snage i poleta, govorei mu da e se opet ponoviti. Ona je davala podstreka naem vojniku da
stoiki izdri neuvenu "Albansku golgotu" i eka tri godine na solunskom frontu, van svoje otadbine.
I zaista, kolubarska se bitka ponovila bitkama na solunskom frontu, kao i samim probojem solunskog
fronta. Proboj solunskog fronta, kao i gonjenje neprijatelja, bilo je tako energino da je, pod tekim
borbama, prevaljen put od Dobrog Polja i Vetrenika (Veternika) do Dunava za 45 dana. Taj napad i
energino nadiranje nae vojske, i pored zahteva komandanta saveznike vojske na solunskom frontu,
generala Franchet d' Esperey-a, da srpska vojska uspori svoje napredovanje, nateralo je Bugarsku na
kapitulaciju, Austro-Ugarsku na raspadanje, a Nemaku da zatrai mir. Stoga se moe slobodno rei, da
je, za ovakav ishod Prvog svetskog rata, mnogo doprinela kolubarska pobeda, koju je srpska vojska
sama izvojevala krajem 1914. godine.
*
*

Naredba Obr. 8676

VRHOVNOG KOMANDANTA NJEGOVOG KRALjEVSKOG VISOANSTVA
PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA
svoj srpskoj vojsci
za 15. decembar 1914. godine u Kragujevcu
Junaci!
Ve se navrio peti mesec kako je na nau milu Otadbinu napao neprijatelj. Istroeni u dva slavna, ali
teka rata, mi smo ga ipak muki i junaki doekali, i poto smo ga jednom notukli na Ceru i Jadru, mi
smo mu posle tolikih dugih krvavih, ali slavinh bojeva, sada zadali udar tei od svih dosadanjih.
Hiljade zarobljeinka, stotine topova i silna oprema vojna to je od neprijatelja zadobismo svedoe o
njegovom porazu i naoj slavi.
Junaci!
Ja sam ponosit da objavim da na zemljitu Kraljevine Srbije nema vie neprijatelja. Izagnali smo ga
krvave glave.

44

U tom sveanom trenutku (kada se na ponositom srpskom Beogradu vije ponovo srpska zastava) ja
hou pre svega drugog da ispunim jedan dug zahvalnosti.
U redovima vaim, rame uz rame s vama, ratuju u ovom treem ratu i braa naa koju od Turaka
oslobodismo. Vi ste svedoci njihovog junatva i njihove ljubavi prema Otadbini. Kosovci i Vardarci,
egljigovci i Bregalniani, Bitoljci i Poreani pokazali su se dostojni svoje brae umadinaca i
Dunavaca, Podrinaca i Moravaca, Timoana i Uiana. Pokazali su se dostojni potomci junaka
Milutinovih i Duanovih, to nekad daleko pronee slavu srpskog imena i oruja.
Ja hou da im dam vidan znak priznanja Otadbine. Pred ovako nesumnjivim dokazom svoga velikog
portvovanja i pred tako junaki prolivenom svojom krvlju za svoju Srbiju; pred takvim stvarnim
dokazom vrenja svoje najtee graanske dunosti i to sa takvim oduevljenjem. - Ja objavljujem
njihovo pravo na sve politike ustavne tekovine Osloboditeljske Srbije. Prva redovna Narodna
Skuptina po zakljuenju mira reie sve potrebne mere, te da se to potpuno u ivot uvede.
JUNACI!
Gvozdeni obru naih monih saveznika stee se sve vie oko naeg zajednikog neprijatelja.
Oseajui se pred porazom i strahujui od njegovih tekih posledica on se bori oajno ali uporno. Ali
uzalud. Broj njegovih vojnika sve je manji, a nai saveznici uvode svakog dana sve nove vojske u borbu.
Kraj toj dinovskoj borbi ve je danas jasan, iako ona jo nije zavrena.
Mi moramo jo neko vreme vriti nau teku dunost i stojati uz nae velike i silne saveznike koji se
bore i za nas, dokle oni ne smode naeg zajednikog neprijatelja na njihovim prostranim poljima, a tada
e nastati mir, koji e dostojno nagraditi rtve za nau Veliku Srbiju - tada e naa Otadbina biti mnogo
vea, silnija i srenija no to je ikada bila.
A za to e, Vitezovi, Srbija biti vama blagodarna.
Vrhovni komandant
Prestolonaspednik
Aleksandar s. r.

8. Period 15. decembar 1914. - 5. februar 19l6. - Zatije

- Povlaenje kroz Crnu Goru i Albaniju
"Tamo daleko, gde limun cveta ut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put

45

Po zavretku Kolubarske bitke oseao sam se mnogo malaksao i iznemogao. Mislio sam da je to od
preteranog umora. Meutim, jednog dana dobijem jaku drhtavicu i visoku temneraturu. Javim se lekaru
i on mi odredi dijagnozu: rekurens (povratna groznica). Posle dva dana padne temneratura, ali sam bio
potpuno malaksao. Pukovski lekar mi kae da e se opet ponoviti, treba da idem u bolnicu. Kako su sve
bolnice u Beogradu bile prepune ranjenika, a na je puk (19. peadijski puk prvog poziva umadijske
divizije) bio u okolini Beograda, to mi savetuje da idem u neku bolnicu u unutranjosti. Po mom
predlogu uputi me za Kragujevac. Tamo se javim vojnoj bolnici, koja je bila kod gornjeg parka gde se i
danas nalaze vojne kasarne. I ova bolnica je pretrpana ranjenicima, a ve su poeli pristizati i bolesni
vojnici od rekurensa i pegavog tifusa . U toj bolnici, kao medicinar, bio je jedan moj kolski drug, Duan
Mihajlovi. On me smesti u bolnicu. Tu dobijem ponovo jaku drhtavicu sa temperaturom preko 40
Celzijusovih. ak sam se bio onesvestio. ta mi se sve deavalo od Beograda do Kragujevca, to nisam ni
kontrolisao. Putovao sam peice, seljakim kolima i, naposletku, vozom, kao i svi bolesnici i ranjenici.
Kada sam se u bolnici povratio od tog napada, Duan Mihajlovi mi je savetovao da napustim bolnicu
i idem svojoj kui u selo Drau. On e mi dati upustva kako u kod kue da se leim. Glavni razlog je bio
to su poeli da stiu u bolnicu mnogi vojnici od pegavog i trbunog tifusa, pa ako bih ja dobio tifus,
onda sam gotov. Tako sam i uradio. Srea to je Dra blizu Kragujevca (10 km), pa me otac prebacio
seljakim kolima. Kod kue u selu imao sam jo jedan napad, ali sam ipak nekako izdrao. Kad sam se
malo oporavio, javio sam se lekaru u bolnici, u kojoj sam leao. On me uputi vojnoj lekarskoj komisiji
na pregled. Komisija me pregleda i da mi mesec dana bolovanja, s tim da se, po isteku bolovanja, javim
istoj komisiji. Za vreme moje bolesti i moga bolovanja u selu, zavladala je, najpre u vojsci, a posle se
prenela i po selima, velika epidemija pegavog i trbunog tifusa, tako da je nastao problem sahranjivanja
mrtvih. Kada mi je isteklo bolovanje, javio sam se istoj komisiji, i ona mi da jo mesec dana bolovanja.
Vojne komisije nisu rado vraale prebolele vojnike u svoje komande zbog prenoenja bolesti na zdrave
vojnike. Osim toga, bilo je zatije na frontu pa nije potrebno upuivati odmah prebolele vojnike u
komande.
Tako sam ja, pukim sluajem, izbegao zarazu i oboljenje od tifusa. Po isteku poslednjih mesec dana
bolovanja, javim se istoj komisiji na pregled i ona me uputi u moju komandu, 19. peadijski puk prvog
poziva umadijske divizije. Puk se nalazio u selu Resniku kod Beograda, rasporeen po seoskim
kuama. Mi aci-kaplari skopskog akog bataljona - Bataljona 1300 kaplara - uestvovali smo u
Kolubarskoj bici kao aci - podnarednici. etrnaestog (prvog po starom kalendaru) januara 1915.
godine unapreeni smo za ake - narednike. Tako sam se ja vratio u svoju komandu kao ak - narednik
oko 14. aprila 1915. godine. Zatije koje je nastalo na naem frontu, posle 15. decembra 1914. godine,
dobro je dolo naim trupama, da se oporave od silnih borbi i velike epidemije svakojakih boletina. Za
to vreme popunjene su jedinice novim regrutima, dovedena su oruja i oprema u ispravnost i izvrena
popuna ratne opreme, ukoliko je to bilo mogue. Treba napomenuti da mi nismo mogli dobiti nita od
ratne opreme od naih monih saveznika, jer smo bili odvojeni od njih. Pored toga, i oni su oskudevali u
tome.

46

Za vreme ovog zatija, pored vojnih vebi, mnogo smo slali vojnike po okolnim selima radi obavljanja
seoskih radova, jer su u selima ostale samo ene, deca i starci. Najtee je bilo gledati crne barjake na
seoskim kuama i zapomaganje ena. Borbe i epidemija odneli su ogroman broj vojnika i stanovnika.
Nije bilo kue u selu na kojoj ne visi crni barjak.
U selu Resniku puk je bio do juna meseca 1915. godine, pa je prebaen u Koceljevo. Tamo smo takoe
obavljali vojnike vebe i slali vojnike po oblinjim selima radi obavljanja seoskih radova.
Dok smo bili u selu Resniku, bilo je mnogo zgoda i nezgoda. Razmeteni po seoskim kuama, bili smo
u neposrednom dodiru sa stanovnitvom. Kod kua u selu bili su samo iznemogli starci, ene i deca i po
koji kart, koji je izbegavao svako drutvo, jer je bio predmet ismejavanja, naroito od ena.
Nai vojnici su bili prvopozivci, tj. ljudi izmeu 22 i 30 godina. To znai, ljudi u najbujnijem i
najneobuzdanijem dobu. Poto smo u Resniku due boravili, a vladalo je zatije, to su vojnici odlazili na
krae odsustvo svojim kuama, a mnoge su porodice i obilazile svoje vojnike. Dolazile su ak i ene i
obilazile svoje mueve. Gotovo sve oficirske ene dolazile su na izvesno vreme svojim muevima.
Neposredna blizina i dodir vojnika i seoskog stanovnitva, inili su svoje. Naroito se to
manifestovalo kod nas momaka - vojnika i seoskih devojaka. Nisu ba ni enjeni bili mnogo po strani od
toga kao ni seoske udate ene, samo su bili mnogo predostroni. Tada su se pojavljivale svakojake
prilike i neprilike. Mi, momci, imali smo svoje muke - strah od kanjavanja; devojke, pak, svoje muke strah od svojih majki. Majke su strahovale za svoje keri. I nai komandanti su imali svoje muke nerado kanjavanje svojih ljudi. Svaki je patio na svoj nain. Devojake majke su se esto puta alile
naim komandantima na nas vojnike. Naroito su bili na nianu mlai oficiri i mi aci narednici. U
takvim prilikama, na komandant bataljona sazivao bi zbor i govorio nam o ponaanju. Ali tada njegovi
govori nisu liili na imperativne govore i naredbe iz ratnih zadataka za vreme borbi. Ti su govori, moglo
bi se rei, izraavali onu narodnu izreku: "Da budu i vuci siti i sve koze na broju". U ovim okolnostima
teko je bilo kriviti ma koga. Sticaj prilika je takav, da se moe rei, da su svi podjednako krivi, ili, pak
da niko nije kriv. Ratno stanje, kao i sam ivot inili su svoje. No, ipak se sve dobro svravalo, tako da
smo se, pri naputanju sela, prijateljski rastali sa resnikim stanovnitvom.
Mnogima su se u glavi, dugo vreme, vrzmale uspomene iz Resnika, kao i imena resnikih devojaka.
Mnogi su, pak, sa tim uspomenama i devojakim imenima otili na onaj svet. Ove uspomene kao i
devojaka imena, jo vie su ih podsticali da ginu branei svoj narod, svoju slobodu i svoju Otadbinu.
U toku zatija 1915. godine pojavile su se neke pesme na raun vaba. Tako na primer:
"Do' o vaba ak do Ralje,
A od Ralje nikud dalje ..."
.
"Aoj vabo elavi,
to te Srbin prevari ..."

47


"Do' o vaba ak do Ljiga,
A kod Ljiga zaglibiga ..."
..
Ova poslednja re imala je vie varijanti.
U toku 1915. godine, nai saveznici: Rusija, Francuska i Engleska vrili su stalno pritisak na srpsku
Vladu, da ustupi Bugarskoj jedan deo svoje teritorije na jugu, da bi ona prila svojim saveznicima.
Meiutim, naa Vlada i Vrhovna komanda znali su namere Bugarske da e nas napasti, bilo da joj
ustupimo traenu teritoriju ili ne. Ali su saveznici na sve to bili gluvi. Bugarska je 6. septembra 1915.
godine u Plesu zakljuila sa Nemakom tajnu konvenciju za zajedniki napad sa njom i
Austro-Ugarskom na Srbiju. U vezi te konvencije, ona je objavila 22. septembra 1915. godine
mobilizaciju, pod izgovorom, da to ini u interesu svoje bezbednosti. Srpska Vlada i Vrhovna komanda
znali su to pa je Vrhovna komanda stvorila plan da, izvri upad u Bugarsku i osujeti njenu mobilizaciju
i koncentraciju trupa. Ali su nai saveznici bili kategorini protiv toga, verujui da e Bugarska, iz
obzira prema Rusiji, ostati neutralna, ako nee prii naim saveznicima. ak je Srbiji zapreeno da e
biti naputena od strane saveznika, ako napadne Bugarsku.
Treba ovde napomenuti jednu, moda kominu sgvar. U toku zatija na naem frontu, nai saveznici
su traili od Srbije da preuzme ofanzivu protiv Austro-Ugarske pri ulasku Italije u rat, a i docnije kada su
Nemci i Austrijanci probili ruski front. Ali je naa Vrhovna komanda izbegla taj potpuno besmislen
poduhvat.
Centralne sile su u toku 1914. i 1915. godine triput nudile Srbiji primamljiv separatni mir. Ali ga je
ona odbijala u smislu odluke Narodne skuptine u Niu 7. decembra 1914. godine - da Srbija vodi rat sve
do ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu dravu.
Treba napomenuti da je, od decembra 1917: godine, Srbija imala etiri ponude od Austro-Ugarske za
separatni mir koji je kategoriki odbila.15
U vezi sa planom nae Vrhovne komande o upadu i neutralisanje Bugarske, jedan deo nae vojske je
prebaen na bugarsku granicu. Septembra meseca 1915. godine, cela umadijska divizija prvog poziva
bila je na bugarskoj granici u okolini Pirota. Moj, 19. peadijski puk, koji je pripadao umadijskoj
diviziji, krenuo je peice iz Koceljeva za Vlako polje, gde se ukrcao na voz za Pirot.16
Naim vojnicima na bugarskoj granici strogo je nareeno da se ne sme opaliti puka u pravcu
Bugarske, da se ne bi izazivao rat sa Bugarima. Ako neki vojnik opali puku, bie streljan kao i njegov
neposredni stareina-oficir. Bugari su se slobodno kretali du nae i njihove granice i vrili raspored
svojih trupa na oigled naih vojnika.
15

Milan P. orevi, Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914. - 1918. Beograd 1922. strana:63
Taan datum polaska iz Koceljeva n dolaska u Pirot ne znam, jer mi je prva sveska ratiog dnevnika nestala na
Krfu, za vreme bolesti.

16

48

Krajem septembra, Nemci i Austrijanci su koncentrisali vei deo trupa na levoj obali Save i Dunava, i
ve se oekivao njihov napad.
U zoru 6. oktobra 1915. godine, otpoela je nemako-austrijska ofanziva na Srbiju. Kako je propao
plan srpske Vrhovne komande o neutralisanju Bugarske, to je poelo postepeno prebacivanje
umadijske divizije prvog poziva na sever. Na 1. bataljon 19. peadijskog puka prebaen je peice i
vozom od Pirota .-do Osipaonice. Iz Osipaonice produimo peice ka Poarevcu i stignemo 11. oktobra
1915. godine uvee do poarevakih ciglana.
Ve je bio prvi sumrak kad smo stigli do poarevakih ciglana. Umorni od puta, preenog od Pirota
dovde, pospali smo gde se ko zatekao pod punom ratnom opremom. Samo je straa bila budna. Iz sna
me tre neka puana vatra koja se posle nekoliko minuta utia. Austrijanci i Nemci retko napadaju
nou. "vaba i Nemac" kae na vojnik "spava nou i ne kree izjutra dok ne popije belu kavu i ne
pojede okoladu".
No tiha, svea, pomalo hladna, prava oktobarska no. S vremena na vreme, nemaki reflektor, s one
strane Dunava, obasja pontonski most na Dunavu, preko kojega Nemci hitno prebacuju svoje trupe na
nau obalu.
Ja ponovo legnem i zaspim. ini mi se da samo to sam zaspao, a ono me tre iz sna larma vojnika.
Ve je poelo da svie. Jutro svee. Bolje rei hladno. Jutarnji sunani zraci nagovetavali su lep i topao
dan. U bataljnu uurbanost. Za nekoliko minuta sve je bilo spremno.
Izjutra rano, 12. oktobra 1915. godine opela je jaka artiljerijska a zatim puana i mitraljeska vatra sa
obe strane. Naroito je dejstvovala nemaka artiljerija svih kalibra. Nae trupe (to je bio trei poziv "sede ike" - kako smo ih zvali), koje su vodile borbu pred nama, bile su gotovo prepolovljene I
premorene od dano-none borbe od 6.oktobra 1915. godine. A poloaj koji su oni drali trebalo je po
svaku cenu odrati.
Na bataljon (1. bataljon 19. peadijskog puka prvog poziva, komandant Vojislav Bumbairevi)
krene da pojaa borbeni poredak treepozivaca koji su se nalazili na poloaju "Zabela", vie kaznenog
zavoda. Na domaku puane i mitraljeske vatre, razvija se u trku za borbu. Po najveoj artiljerijskoj i
puanoj paljbi, pojurimo u borbeni poredak naih trupa, koje su davale otpor neprijatelju koji je
navaljivao u masama. Ali sa rastojanja od 50 metara budemo iznenada obasuti paklenom puanom i
mitraljerijskom vatrom, koja nas je prikovala za zemlju. Poloaj koji su nai treepozivci drali ve su
Nemci bili zauzeli. U toku dana, oni su vie puta pokuavali, naletali u masama, da nas potisnu, ali nisu
uspeli. Kako je njihov talas naletao na nas, padali su kao snopovi jedan preko drugog. Nisu oekivali
toliki otpor poto su tree pozivce ve bili likvidirali. U borbenom prostoru bilo je i kukuruza, a bilo je
istog terena. Od puane, mitraljeske vatre i od eksplozije bombi, poela je ponegde, i kukuruzovina da
gori.
Mi smo imali zadatak da odrimo poloaj po svaku cenu. Ali i da smo hteli odstupati, nismo mogli jer
bi smo bili pokoeni od njihove mitraljeske i puane vatre. Nemci su imali mnogo mitraljeza u
peadijskim pukovima.

49

U toj borbi, 12. oktobra 1915. godine, na bataljon je prepolovljen, ali su Nemci imali dvaput vie
gubitaka.
Toga dana poginuo je i moj kolski drug, narednik - ak Miloje Rajkovi iz sela Plaskovca kod
Topole. Dakle, aci iz generacije 1300 kaplara, koji su odigrali sudbonosnu ulogu u Kolubarskoj bici,
ginu i dalje u toku celog Prvog svetskog rata, sluei uvek za primer.
S obzirom na optu situaciju, morali smo se nou povui sa tog poloaja.
*
*

Poto su Bugari saekali da njinovi saveznici preu Savu i Dunav, oni nou 13/14. oktobra 1915.
godine, bez objave rata, napadaju na nas. Mada su bili mnogobrojni, uspeno su ih i dugo zadravali nai
znatno slabiji delovi te je njihovo nadiranje bilo sporo.
Bojei se za desni bok i pozadinu od strane Bugara, Vrhovna komanda je donela odluku 15. oktobra
1915. godine o postepenom povlaenju naih snaga sa severnog i severozapadnog fronta.
*
*

Na bataljon bio je pod komandom treeg prekobrojnog puka Drinske divizije. Nou 13/14. oktobra
povuemo se sa poloaja "Zabela". U sastavu ovog puka, povlaili smo se pod vrlo tekim borbama
dolinom Velike Morave ka jugu - postepeni pravac povlaenja bio je uprija - Kruevac - Jastrebac Tulari - Kurumlija - Merdari. Svuda su voene borbe i davan je jak otpor, vodei rauna o to manjim
gubicima. Suvie bi zauzelo prostora opisivanje svake borbe naeg bataljona u toku povlaenja.
Na Merdare se povuemo 18. novembra 1915. godine uvee. Tu posednemo poloaj i dobro se
utvrdimo sa namerom da se tu zadrimo. Vreme jesenje koje postepeno prelazi u zimu. Kia sa
susneicom a preko noi i omanji mraz. Hladno, a vatra ne sme da se loi zbog blizine neprijatelja.
*
*

Merdari su bili stara granica izmeu Srbije i Turske do 1912. godine. Moji vojnici jako su se rastuili,
naputajui svoju napaenu Srbiju, svoje domove i svoje porodice. A ko zna kuda se ide i da li e se ko
ikada i vratiti svojoj kui?! Ali je ipak preovladala svest o borbi za slobodu po svaku cenu!
Bio sam na levom krilu naeg bataljona sa zadatkom da postavim vezu sa jedinicom koja se nalazi
levo od mene. Radi veze sa njom poaljem patrolu da izvidi ko je tamo i da mi dovedu njihovu patrolu
radi daljeg obavetenja o stanju levo od mene. Oko 21 as vrati se moja patrola zajedno sa patrolom iz

50

11. peadijskog puka treeg poziva umadijske divizije. Posle dobivenih potrebnih podataka od
treepozivaca - zvanih "sede ike" - zapitam ih: "Da li poznaju Radonju Pejovia i da li je on iv?" Oni
svi u glas, odgovorie: "Kako da ne znamo". Na moje pitanje: "Kako je on?" Oni rekoe: "iv je ali je
mnogo utuen. Imao je brata aka koja je poginuo i sad mu nije ni do ega. teta to je tolike kole uio,
pa ode na onaj svet tako mlad". "Da li je to sigurno?" Zapitah ja. "Sigurno je, jer su mu javili od kue da
su mu poduje davali. "Ja se nasmejah i rekoh: "Pozdravite mi Radonju i recite mu, da sam ja, njegov
brat Tadija, iv i zdrav i neka ne brine za mene. Kad se ukae zgodna prilika, neka potrai dozvolu od
svoga komadira i neka me nae da se vidimo". Posle toga razgovora odoe treepozivci veseli u svoju
komandu.
*
*

I pored elje da se zadrimo due na Merdarima, morali smo 20. novembra 1915. godine napustiti
Merdare bez borbe, zbog neprijateljskog prodora sa velikim snagama kod Prepolca. Sa Merdara smo se
povukli preko Kosova Polja, prelazei reke Lab i Sitnicu, do jednog sela ije je ime neitko zapisano u
mom "Ratnom dnevniku".
Prolazei kroz Kosovo setili smo se Kosovske bitke - propasti srpskog carstva i petovekovnog
robovanja: Niko nita ne govori, ali se svako u sebi pita: da li e biti ovo "Novo Kosovo?" Na ovom
Kosovu niu crveni kosovski bouri iz krvi kosovskih junaka. Da ti bouri, zaista, niu iz krvi kosovskih
junaka, dokaz je to da nigde na drugom mestu ne mogu da rastu. ta li e nii na zemljitu Srbije, na
kome je svaki pedalj zemlje ne samo natopljen nego i potopljen krvlju srpskih junaka? Posle ovih borbi,
Srbija je postala pravo groblje iz koga, ispod svakog udara pijukom, viri poneka kost ljudskog tela. A ta
li je jo eka?!
Svaka generacija nosi svoj krst i eka samo momenat raspinjanja. Ali se deava, da neku generaciju
mimoie raspinjanje na svoj vlastiti krst, a da neka generacija izdahne na krstu u najveim mukama!
Naoj generaciji je sugeno da izdahne na krstu! Jedino nas je teila nada da e iz naeg raspea neto
vaskrsnuti! I zaista, posle tri godine krvave borbe vaskrsnula je Srbija i rodila se Jugoslavija! Ostvarila
se ona Hristova zapovest: "Bez stradanja nema vaskrsenja".
Sutradan, 21. novembra 1915. godine, doemo u sastav naeg puka, 19. peadijskog puka prvog
poziva umadijeke divizije. Bataljon je bio pod komandom 3. prekobrojnog puka Drinske divizije od
11. oktobra do 21. novembra 1914. godine.

51

*
*

Izjutra, 22. novembra 1915. godine, na puk bude odreen, u zatitu umadijske divizije prvog poziva.
Mi retkim streljakim strojem posednemo jedno brdo kod Tenedolskog klanca, gde se drimo dok se
naa divizija ne povue. Oko podne povuemo se i mi u pravcu sela Svinjareva gde stignemo oko 23.
asa. Tu je bila cela umadijska divizija prvog i neki pukovi treeg poziva.
Kad smo stigli u ovo selo, vojnicima je podeljena veera. To je bio jedan izvanredan vojniki pasulj sa
dosta mesa. Kako je prethodnin dana neredovno doturana hrana vojnicima, usled stalnih borbi i pokreta,
to je ova veera predstavljala pravo slavlje za sve nas. Kuvari su ranije poslati u ovo selo da pripreme
veeru, a neprijatelj je poeo da malaksava sa nadiranjem.
*
*

Te noi oko 24 asa, doe moj brat Radonja sa jednom grupom treepozivaca iz moga sela, da se
vidimo jer nije lako poverovati da sam iv. Posle pozdrava i ljubljenja sa bratom, kao i sa svim ostalim
naih seljacima, preemo na razgovor o mojoj "pogibiji", zatim o optoj situaciji. Naroito su eleli da
uju moje miljenje o daljoj naoj sudbini. Ja sam im tada izneo svoje kategoriko miljenje da imaju
bezuslovno sluati svoje stareine, da ne naputaju svoje jedinice i da ima ko da brine za sve nas. To sam
im saoptio prvo kao ovek i njihov zemljak, koga dobro poznaju, zatim kao vojni stareina, ak narednik. Poto je njihov puk bio u blizini, zadrao sam ih da sa nama prenoe, sutradan ih uputim u
njihovu jedinicu. Na rastanku sam im rekao da mogu imati potpuno poverenje u svoje streine, koje vrlo
dobro znaju kuda ih vode. Moram priznati da ni sam nisam tada znao kuda se ide, pa makar i u smrt jer
drugog izlaza nije bilo.
U to vreme bila je velika neprijateljska propaganda. Nemaka Vrhovna komanda objavila je sledei
kominike: "Poto srpska vojska vie ne nostoji, nego postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli
u divlje albanske I crnogorske planine gde e, bez hrane, a po zimi, nai svoju smrt, to su prekinute dalje
operacije i nee se vie izdavati kominike sa balkanskog ratita. "
Bugari su se, pak obraali. naim vojnicima, pozivajui ih da se predaju i da idu, toboe svojim
kuama jer je rat zavren, Srbije vie nema. ak se govorilo da e srpski oficiri dovesti svoje vojnike do
jadranske obale da bi spasili sebe od albanskih pljakakih bandita (treba praviti razliku izmeu
albanskog naroda i pljakakih bandita kojih ima u svim nacijama), pa e ih tu ostaviti, gde e pomreti
od gladi i zime, ili e biti poubijani od albanskih pljakaa. Iako je Srbija imala savez sa zvaninom
Albanijom, odnosno sa Esad Paom, koji je bio na prijatelj, bilo je pljakakih bandi, koje su nas svuda
napadale iz zasede. U tome je prednjailo pleme Miriditi.

52

Ovakva bugarska propaganda nije urodila nikakvim plodom po njih. Stvar je bila prosta i jasna, da
nai vojnici nee poverovati toj propagandi. Svaki se na vojnik zapitao: zar e vojvoda Stepa ili
vojvoda Mii ili pukovnik ivko Pavlovi ili ma koji srpski oficir, bilo da su seljaki sinovi ili ne,
ostaviti brau i roake kao obine vojnike, u albanskim krevima i barutinama da pomru? A ta da se
kae za uitelje, kao rezervne oficire, koji su sami vaspitavali narod jo kao decu u osnovnim kolama za
izvrenje misionarskog zadatka Srbije, tj. za stvaranje Jugoslavije. Zatim su tu aci iz svih drutvenih
spojeva, poev od seljakih pa do miinstarskih sinova. Tada se najvie ispoljilo da je u Srbiji bila prava
narodna vlast. Narod je imao poverenje u svoju vlast, a vlast je imala poverenje u svoj narod.
Samo se tako moe objasniti opstanak Srbije - Vlade, Parlamenta, Vojske i Naroda - kao drave bez
svoje teritorije, i to kako kroz Crnu Goru i Albainju, tako i na Krfu i Solunu, sve do osvajanja Bitolja 19.
novembra 1916. godine.
*
*

Da se vratim na svoju "pogibiju" o kojoj su mi, posle rata, detaljno ispriali.

Pred Kolubarsku bitku, rasporeeni su u svaku etu operativnih trupa po dva aka iz skopskog akog
bataljona 1300 kaplara. Nas dvojica rasporeeni smo u 1. etu 1. bataljona 19. peadijskog puka prvog
poziva umadijske divizije. U borbi kod "Zabele" 12. oktobra 1915. godine poginuo je moj kolski drug
Miloje Rajkovi, ak - narednik.
Vest je preko ranjenika, koji su evakusani u pozadinu, stigla u kragujevaku bolnicu, zatim u moje
selo, da je jedan ak iz Tadijine ete poginuo. Seljaci iz okolnih sela su esto poseivali bolnice u
Kragujevcu, jer su ranjenici stalno pristizali sa fronta. Tako je neko iz moga sela, obilazei ranjenike,
saznao o ovom sluaju. Taj seljak, za koga inko nikada nije u selu utvrdio ko je, preneo je vest, da je uo
od jednog ranjenika u kragujevakoj bolnici, da je jedan ak iz Tadijine ete poginuo, ali nije hteo da mu
kae da li sam ja poginuo ili moj drug Miloje. On, je izgleda, zakljuio da sam ja poginuo, samo taj
ranjenik nije hteo da mu to kae.
Tano je da je ranjenik iz moje ete mogao znati da je jedan ak poginuo. Ali je isto tako tano da je
mogao ne znati koji je ba ak poginuo. Jer on, za vreme borbe, moe da vidi ta se deava Samo u
njegovoj neposrednoj blizini. Ni ja nisam video lino moment pogibije moga druga Miloja. To su mi
rekli, posle borbe, vojnici koji su bili pored njega. Laki ranjenici se odmah upuuju u pozadinu i oni,
svakako ne znaju ko je sve poginuo u borbi, u kojoj su ranjeni. Kako bilo da bilo, proneta je vest u mome
selu da sam poginuo. Celo selo je znalo, samo moji ukuani nisu nita znati, niti im je ko hteo kazati. To
je trajalo vie dana. Seljaci su se pogaali ko e o tome obavestiti moga oca. Tih dana ode moj otac u
Optinu po nekom pozivu. Jedan od Draana, njegovih godina, prie mu i kae: "Sluaj ivane, uli smo
da je tvoj Tadija poginuo kod Poarevca i celo selo zna, ali ne sme niko da ti kae, pa smo reili da te
obavestimo," Kako je on to uo, zakukao je i krenuo kui, zapomaui. im je stigao kui nastala je

53

kuknjava moje majke i dveju snaha. Komiluk, koji je ve znao za moju "pogibiju", skupio se i nastala je
opta kuknjava u dvoritu. Takve pojave bile su vrlo este po selima jer su tih dana meseca oktobra i
novembra 1915. godine voene najkrvavije borbe i ginulo se na sve strane.
Moja je majka uzela moje odelo i ila po dvoritu zapomaui i upajui kosu. Po jedna ena je uvek
bila pored nje, bojei se da se ne obesi. Nije to nikakvo udo. Sva tri sina su joj u ratu. Jedan je
"poginuo", a ko zna ta je sa ostala dva?! Roditeljsko oseanje prema svojoj deci tek sam shvatio kad
sam dobio svoju decu.
Poto je moja "pogibija" primljena kao svren in vreni su posmrtni pomeni na groblju posle sedam i
posle etrdeset dana. Dalji nisu vreni, jer su januara 1916. godine saznali da sam iv, mada sa sumnjom.
U toku mojih posmrtnih pomena, jedna moja komika i dalja roaka, Dobrija, nije htela da kuka, jer je
govorila sakupljenim enama i ljudima, naroito mojoj majci: "Velika nemoj da kuka, tvoj Tadija je
iv. Ja sam ga sanjala i ja neu da kukam." Ali to nije mnogo delovalo na sakupljeni narod, a naroito na
moju majku. Ona je mislila da joj Dobrija to govori samo radi umirenja.
Ali kada je stigla vest, preko nekih deaka iz naeg sela koje sam video na Merdarima i koji su se
vratili kui, da sam ja iv, prestali su dalji posmrtni pomeni. Tako sam ja tri meseca bio "mrtav". Kada
budem umro, nee biti potrebno, sem sahrane, nikakvih pomena do pola godine.
Komika Dobrija, koja je uveravala moju majku da ja nisam poginuo, bila je drugi Bog za moju majku:
"Dobrija, svaki dan da mi doe u kuu. Koliko je ovo moja, toliko je i tvoja kua," govorila joj je moja
majka.
*
*

Iz sela Svinjareva povlaili smo se pravcem Pe - planina ljeb - Roaj - Berane - Andrijevica Podgorica (danas Titograd*). U Pei smo se zadrali nekoliko dana, gde smo reducirali to nije moglo da
se nosi preko ljeba. Put, ili bolje rei bespue, bio je straan. To je povlaenje vojnika i stoke - konja i
volova ukoliko je bilo - kroz granje, kreve i kamenjare. Velika zima i sneg. Na prenoitima smo istili
sneg, da bismo mogli da provedemo no. No smo provodili pored vatre gde smo mogli nai drva.
atore smo, bajagi, postavljali, gde se moglo, ali su i oni ve dotrajali. O odelu i obui da ne govorim.
Hleba nigde. Dobijali smo po malo kukuruza ili krompira i sami kuvali i pekli. Sa svih strana iz zaseda
napadaju nas albanske pljakake bande. Pri prolazu kroz planinu ljeb, vidi se samo nebo kroz granje
pokriveno snegom i duboki ambisi. Ko se oklizne ode u ambis i tu ostane. Svuda usput nailazimo na
nae mrtve vojnike, gole i opljakane i zatrpane snegom.
Posle tog stranog puta, stigli smo u selo Bioe 12. decembra 1915. godine gde moj puk ostane da
zanoi. Meutim, ja sam ve nekoliko dana bio strano malaksao i imao jaku dizenteriju. Obavestim

Danas ponovo Podgorica (primedba redaktora)

54

komandira o tome i on me posavetuje da idem u Podgoricu i tamo pokuam da naem neku bolnicu ili
kakvu bilo lakarsku pomo, bar za dva-tri dana dok ne vidim kako e se bolest razviti. Od lekara u puku
nije se moglo nita oekivati. Puk je stalno u pokretu. Lekova ni prevoznih sredstava za bolesnike
takoe nema. Ko je mogao da ide, iao je, a ko nije ostajao je na putu u snegu, pa ili da umre, ili da bude
ubijen i opljakan od albanskih bandi, ili, naposletku, da produi put, ako se malo oporavi, to je bilo
malo verovatno.
Poto nisam mogao da idem peice, naiem na jedna seljaka kola koja idu za Podgoricu i koja me
prevezu do Podgorice. Tako sam se ja naao u Podgorici 12. decembra 1915. godine u 22 asa. Varo je
bila puna izbeglica. Vreme nesnoljivo. Kia, susneica i blato ubijaju duu, a telo je ve iznemoglo od
gladi, zime i dugog puta, ili, bolje rei, od dugog bespua. Gde god sam video svetlost, bilo u javnom
lokalu, bilo u privatnoj kui, pokuao sam da uem, ali je sve bilo puno izbeglica. Idui tako kroz varo,
primetim pred jednom kuom jednog mog poznanika iz, Kragujevca, ijeg se imena, na alost, ne
seam, a nisam ga ni pribeleio u moj ratni dnevnik.
Upitam na, da li ima gde da se prenoi? On mi odgovori: "U ovoj kui ima nekoliko nas izbeglica.
Mogao bi i ti da prenoi ovde, samo ako dozvoli gospodar ove kue." U Crnoj Gori se zna ko je
gospodar - muka glava. Uemo unutra i upitamo gospodara i on bez oklevanja dozvoli. Ovaj moj
poznanik objasni izbeglicama ko sam ja i oni pristadoe rado da i ja prenoim sa njima u istoj sobi.
Ko je imao ta da prostre i da se pokrije to je i uradio. Ja sam samo skinuo mokar injel, cokule i mokre
arape. Kia, susneica i sneg su bili nai stalni pratioci. Sreom, soba je bila topla i moglo se spavati
bez ikakve postelje, pogotovu za mene koji stalno spavam pod pocepanim atorom i tmurnim nebom.
Vojinko ebe nisam mogao da koristim, jer je bilo mokro.
Kako sam ja, pored jake malaksalosti, imao i jaku dizenteriju to sam legao u blizini vrata. Usled
prevelikog umora, odmah sam zaspao. Kad sam se probudio, malo sam se bolje oseao. Izbeglice, koje
su samnom prenoile, produie put za Skadar preko Skadarskog jezera. Ja nisam mogao toga dana da
produim put, ve zamolih gospodara da ostanem jo neku no, dok se malo ne oporavim. Pored toga
zamolim ga da nae hleba i mleka, to je on vrlo rado uinio. Rekao sam da u mu platiti srebrnim
novcem jer na papirni novac nije hteo niko da prima. Ovde se pokazalo pravo srpsko - crnogorsko
gostoprimstvo, jer je jedva primno novac za hleb i mleko. alim to nisam zabeleio ime ovog
gostoljubivog domaina. Bio sam toliko malaksao da nisam mogao ni pisati. Samo sam u "Ratnom
dnevniku" zabeleio mesta i datume, mislei, da u ga docnije popuniti. Ali, ona narodna izreka ostaje
veita: Ljudi i dogaaji se reaju i pretrpavaju. Zaborav guta ljude i dogaaje. to se ne zapie zaboravi
se.
Posle dva dana provedena u toploj sobi sa hlebom i toplim mlekom, prilino sam se povratio. Stoga
15. decembra 1915. godine produim put za Skadar, bojei se da moja jedinica ne izmakne daleko i da
ne budem u mogunosti da je stignem. Kakvo bi mnljenje o meni imale moje stareine i moji vojnici od
kojih sam zahtevao da se po cenu ivota mora ii do kraja, pa makar i u smrt. Stoga roenog brata i sve
njegove vrnjake - treepozivce iz moga sela naterao sam da idu do kraja pa ta bude.

55

Od Podgorice pa do Plavnice prebacim se jednim crnogorskim kolima koja saobraaju izmeu

Podgorice i Plavnice. U Plavnici se ukrcamo u amac koji saobraa izmeu Plavnice i Skadra. U amcu
je bilo oko 30 lica, koje vojnika, koje izbeglica. Prevoz smo platili perperima.
Sa amca sam posmatrao okolinu Skadarskog jezera, kojim smo plovili od Plavnice do Skadra. Ona je
na mene nekako tuno delovala, valjda zbog same situcije u kojoj se nalazimo, a, verovatno, i zbog moje
bolesti. Iako sam patio od dizenterije, imao sam sreu te me stomak nije uznemiravao do Skadra. U
Skadar stignemo 15. decembra 1915. godine oko 22. asa.
Prenoite naem u jednoj kasarni gde je bila smetena neka naa eleznika eta, neki francuski
vojnici i neka crnogorska vojska. Spavao sam na vlanom betonu.
Sutradan ustanem i krenem da potraim moj puk koji treba da je ve stigao u Skadar. Skadar pun
izbeglica i vojske. Goli i bosi, gladni i edni i vojnici i izbeglice. Kreu se po ulicama kao senke. To su
upravo skeleti od ljudi. Tu je naa Vlada, Vrhovna komanda i sva dravna nadletva. Nita nema da se
kupi za jelo. Ako se ta i nae to je preskupo. Masa izbeglica sedi po trotoaru, iznemogla od gladi.
Moj puk, suvim putem, stigne iz Podgorice u Skadar 16. decembra i ulogori se van varoi. Istog dana
i ja odem u svoju etu. Kad su me videli, svi su se iznenadili i obradovali, jer su me ve bili ve otpisali.
U Skadru smo proveli sve do 2. januara 1916. godine. Za to vreme, ja sam se dobro oporavio. Ovde smo
saznali, da smo mi aci, iz srpskog akog bataljona 1300 kaplara unapreeni za rezervne potporunike
pod 25. oktobrom 1915. godine. U spisku unapreenih bio sam i ja. Tako mi, aci - narednici,
postanemo rezervni potporunici.
*
*

Za vreme naeg boravka u Skadru stalno je padala kia. Po prianju metana, ovde pada kia u
mesecima decembru i januaru, sneg vrlo retko ili nikako. Iako nekad padne, brzo se otopi.
Drugog (2.) januara 1916. godine krene cela umadijska divizija prvog poziva i dva puka treeg
poziva (11. i 12.) preko sela Barbalui, gde na putu za Lje prenoimo. Ova dva dana vreme je bilo lepo,
a i put je dosta dobar. ak se i kola po njemu mogu kretati. Okolno zemljite je dosta podvodno.
etvrtog (4) januara na bataljon dobije zadatak da posedne kotu 759 kod Ljea, radi osiguranja
pristanita San 'ovani od Albanaca (Kaaka i Malisora), jer su se tu ukrcavale nae izbeglice.
Tu se ukrcala i naa Vlada sa Paiem na elu. Interesantan je bio momenat ukrcavanja Vlade, o kome
mi je priao jedan moj vojnik koji je tada bio na pristanitu radi trebovanja hrane. Okolo pristanita masa
izbeglica goli, bosi, gladni; drhte od zime gurajui se da se ubace u brod. Pri ulasku Vlade, vikali su i
grdili Paia, to no kau na sva usta, to je doveo dravu i narod do propasti. Pojedini ministiri su
reagovali, ali Baja sago glavu i uti. Ko zna ta li mu se vrzma u glavi! Da je bio prisiljen da neto kae,
sigurno bi rekao: "Imate potpuno pravo da me grdite", jer su njegovi odgovori bili uvek takve prirode.

56

*
*

Kad se, jednom prilikom na partijskom zboru u Kragujevcu, pojavio na govornici, iz mase je poela
vika i grdnja na njega. On je saekao da se masa stia, pa rekao: "Doekao sam ono za ta smo se borili,
tj. da svako moe slobodno da kae ta mu je na dui bez ikakve bojazni."
Posle toga, masa je umukla i on je odrao govor.
*
*

Trebalo je bataljonu dva dana pentranja do oznaene kote 759, zbog neprohodnosti. To je kamen i kr
kroz koji jedva moe koza da se provue. Moj vod bude odreen na predstrau ili, kako smo je nazvali,
mrtva straa No1, jer albanski Kaaci i Malisori napadaju iznenada iz svakog buna.
estog (6) januara 1916. godine (24. decembra 1915. godine - proslavljeni Badnji dan) bio je svean
dan za moj vod na mrtvoj strai. Toga dana dobijamo po pola hleba. Treba napomenuti, da od 3.
decembra 1915. godine nismo primili nikad vie od jedne etvrtine hleba. Bilo je dana kada nismo nita
primali, a vie puta smo primili po 200 grama na jednog vojnika.
Kad sam na strai rasporedio vojnike, poaljem jednu patrolu da izvidi malo dalje teren i potrai neto
da kupi. Posle nekog vremena dolazi patrola sa jednim prasetom i dva teleta. Pored toga pronali su neki
pirina, zejtin i jaja. Dakle, kupovina uspela, jer se u albanskim selima moglo neto kupiti za srebrni
novac. Za Badnji dan imali smo pirina na zejtinu. Sutradan peeno prase i jedno tele, a od drugog teleta
napravili orbu, a pihtije od glave. Dakle proveli smo Badnji dan i Boi u veselom raspoloenju.
*
*

Provodei Badnji dan i Boi u ovim krevima, setio sam se i srenih dana kada sam, kao deko,
provodio ove praznine dane u selu. Ovi praznici u selu vezani su mnogo za neke narodne obiaje. To
nisu neki verski obiaji, ve tradicionalni narodni obiaji vezani za seljaka domainsgva. No o tome
nisam hteo mnogo da razmnljam, da me ne bi obuzela neka tuga i sentimentalnost.
Kakva razlika u vremenu ovde i kod nas u ovo doba. Kod nas cia, zima i sneg koji kripi pod nogama.
Ovde pravo prolee. Dani vedri i topli ili kioviti. Danas vedro sunce baca svoje zrake na stenje i kreve,
na kojima se mi nalazimo. Prosto, kao da nije zimsko doba. Mi posedali na kamenje, sunamo se kao
guteri i razgovaramo, kako se u selu provode Badnje vee i Boi.
Posmatrali smo brodove u pristanitu San ovani. Videli smo i jedan alostan dogaaj. Jedan brod,
koji je transportovao neke dobrovoljce iz Amerike, naiao na minu u samom pristanitu i potopio se.

57

Jedan deo dobrovoljaca se utopio. Sudbina ljudska je udnovata. Prevaliti put od Amerike do San
ovanija i utopiti se na kraju puta.
*
*

Oko 14 asova 7. januara 1916. godine smeni nas 4. puk treeg poziva i mi siemo u ravnicu u selu
Treu, u blizini Ljea, gde prenoimo I sutradan produimo dalje. Pravac kretanja bio je Kroja - Preza Terzije, u koje smo stigli 12. januara 1916. godine. Selo Terzije nalazi se u blizini Draa. Putovanje od
Ljea do Terzija trajalo je pet dana. Za tik pet dana primili smo 6'/2 komada peksimita, pola hleba i pola
kilograma brana. Put je bio vrlo rav. Ili smo preko blata i barutina. Po tim barutinama nalazile su se
lese od prua, koje su stavile inenjerske jedinice, radi prelaza vojnika i stoke (konja i volova). Kia je
vrlo esto padala. Reka Maa nadola i razlila se u irinu od 150 m. Brzina njenog toka je kao i brzina
Ibra. Kako nije bilo nikakvih mostova, moralo se gaziti. Pohvatali smo se jedan za drugoga i tako, gazei
po hladnoj vodi do pojasa, preli na drugu stranu reke. Tako su morale sve jedinice raditi. Dosta se
vojnika i utopilo, naroito bolesni i iznemogli. Dovoljno je bilo samo pasti u vodu i stvar je gotova.
Vojnici su jedni druge spasavali ukoliko je to bilo mogue.
U putu od Ljea do sela Terzija (pred Draom) mnogo je ostalo iznemoglih i malaksalih vojnika. Isto
je bilo i sa stokom. Istina volovi su odmah klani za ishranu vojske.
U ovom mestu (Terzije u blizini Dra) naa se situacija malo poboljala. Poeli smo primati po jedan
hleb od 700 grama. Istina ne ba svaki dan. Bilo je dana kada ne primamo nita od hrane. Primano je
pomalo pirina, soli, kafe, eera i mesa, ali ne svakog dana.
U Drau je bio Esad Paa sa svojom vojskom. Albanci su primali samo na srebrni novac za
namirnice. Ali je Esad Paa, kao na saveznik i prijatelj, naredio da se naa banknota od 10 dinara prima
u punoj svojoj vrednosti, i tako se moglo za nju poneto kupiti.
Za vreme naeg boravka u ovom mestu, vreme je bilo lepo. Sunce greje i sve mirie kao u prolee, a
mi kao guteri, sunamo se, i trebimo od vaiju (naih venih pratilaca u toku rata) i ne hajemo to
nadletaju austrijski aeroplani. Nai "bajagi" saveznici Italijani, koji su se tu nalazili, im zahuji austrijski
aeroplan, razbegnu se kao zeevi, u neke njihove zaklone to je kod nas izazivalo smeh i ruganje. Istina
je, da su ausgrijski aeroplani bombardovali pristanite u Drau, ali to na nas nije mnogo zastrujue
delovalo.
U vreme boravka srpske vojske u albanskim krevima i movarama, meu naim saveznicima vodila
se rasprava o njenoj sudbini. U toj neizvesnosti, srpska vojska gladna, bosa, gola i iznemogla, topi se, i
to ne svojom krivicom, ve krivicom svojih saveznika to su oni i priznali. Sam maral ofr,
glavnokomandujuni francuske vojske I pobednik bitke na Marni 1914. godine, na meusaveznikoj
konferenciji, odranoj od 6. - 9. decembra 1915. godine, javno je priznao da su saveznici: Rusija,
Francuska i Engleska krivi za slom na Balkanu i za propast Srbije. Zbog toga je pala i Francuska vlada

58

premijera Vivijanija, koju je zamenila nova vlada sa Aristidom Brijanom na elu, koja se okrenula
Srbiji. Tu stranu situaciju spasava ruski car svojom energinom intervencijom kod saveznika. Italijani
su bili neprijateljski raspoloeni prema nama. Englezi vie pasivni. Jedino su se Francuzi svesrdno
zalagali za spasavanje srpske vojske. Tako je posle ruskog cara, najveu ulogu u spasavanju srpske
vojske odigrao francuz Aristid Brijan.
Na kraju krajeva, postignut je sporazum izmeu naih saveznika da se zdravi vojnici prebace na ostrvo
Krf radi reorganizacije, a bolesni u Bizertu koji e se, posle oporavka, slati u svoje komande. Radi
prebacivanja srpske vojske na Krf, odnosno u Bizertu, reeno je da se zdravi vojnici upute ka Valoni
peice, a, zatim, brodovima prevezu na Krf. Bolesni pak, vojnici ukrcavae se u brodove u Drau i
prevoziti u Bizertu.
Dvadesetsedmog (27.) janara 1916. godine krenemo iz Terzija i istog dana doemo u neposrednu
blizinu Draa. Tu se zadrimo jedan dan i snadbemo hranom za est dana za put do Valone. Toga dana
sam obiao varo Dra. Poloaj Draa je izvaredan za prekomorski saobraaj.
Dvadesgdevetog (29.) januara 1916. godine krenemo za Valonu i posle esg dana putovanja, tj. 3.
februara 1916. godine, doemo u Valonu. Put od Draa do Valone bio je veoma teak. Zemljite
podvodno i raskaljano od skoranjih kia. Noge su nam upadale u blato i barutine. Usput smo nailazili
na gole leeve naih vojnika, opljakanih od albanskih bandita. Prebacivanje naih trupa preko reka:
kumba, Semeni (Devoli) i Vojua bilo je vrlo sporo i teko. Nije bilo mostova, ve smo se prebacivali
napravljenim dereglijama. Vreme hladno, a vojnici slabo odeveni i iznemogli od gladi i dugih mareva,
jedva su se kretali. Sa Italijanima smo imali veliku kuburu. Moe se slobodno rei da su nas smatrali vie
kao neprijatelje, nego saveznike. Mi smo bili tako ogoreni na njih, da smo bili gotovi da se orujem
obraunamo sa njima. Oni su to osetili pa su se poplaili od nas, pogotovu, kad su uvideli da smo mi
spremni na sve. Uostalom, mi smo ve bili otpisali svoje ivote. Oni su se u poetku protivili naem
prelasku preko reke kumbe. Ali su, docnije, pod pritiskom saveznika popusgili. Da sluajno nai
saveznici nisu intervenisali, mi smo bili spremni na oruani sukob.
U Valoni smo prenoili i sutradan, 4. februara 1916. godine, u 6 sati odemo na valonsko pristanite i
ukrcamo se u jedan italijanski brod. Ukrcavanje je trajalo do 12 sati, jer smo se amcima prebacivali u
brod, zbog plitkog pristanita. Ali brod nije odmah poao, nego je ceo dan stajao u pristanitu, ekajui
dva broda iz Draa.
U pristanitu je bilo ukotvljeno vie brodova koji su ekali srpske trupe za prevoz, kao i ratnih brodova
i hidroplana, koji su krstarili po moru, motrei na neprijatelja, kako sa mora, tako i iz vazduha.
Hidroplani su se esto dizali u vazduh i osmatrali vazduni prostor.
Sutradan 5. februara 1916. godine, u 4 asa, na brod je krenuo za Krf. Kad sam ujutru izaao iz kabine
za spavanje, brod je ve bio odmakao od obale. Pogled sa broda bio je velianstven. Morski se talasi
razbijaju o brodove koji plove. Oko naih brodova, na izvesnom odstojanju, krstare ratni brodovi.
Jutarnji sunani zraci su se kupali u morskim talasima. Nai vojnici su sa velikim interesovanjem
posmatrali beskrajnu morsku puinu koju sad vide prvi put. ak su se ule i aljivo-tune rei: sad nam

59

je lake to emo poginuti, bar smo videli more. Istina je i to da su srpski vojnici, posle naputanja svoje
zemlje, osloboeni vojne zakletve i da sad idu kao dobrovoljci.
U krfsko pristanite stigli smo 5. februara 1916. godine oko 11 asova. Odmah smo se iskrcali i
ulogorili u mestu Gornji Ispos u blizini varoi Krfa.
Moram da napomenem da smo se na brodu od Valone do Krfa udnovato oseali. Prosto, ne moemo
da doemo k sebi da mi oficiri iz celog puka sedimo u brodskoj trpezariji za stolovima i ruamo. Bilo je
malo i zabune kod Italijana. Mnogi od nas oficira nismo imali na odelima oficirske znake jer se to u
borbama ne nosi. Oficirski znaci u borbama su bili pitolj i dogled. Odela vojnika, ali se i pored naeg
briljivog ienja vidi da je esto puta Bilo u blatu.
Posle ruka preli smo u jedan salon na kafu, gde je bio i klavir. Komandant broda nam je rekao da
moemo koristiti klavir radi razonode, ako neko od naih oficira zna da svira. Jedan potporunik, ijega
se imena ne seam, poeo je da svira. Ali udarci njegovih prstiju u dirke klavira naliili su na udarce
ekia u dirke,a ne na udarce prstiju. Kapetan Aleksa Tomi, zvani "ika Leka" mu primeuje: "Vi to
kao da prikivate neku tarabu koja odjekuje". On mu odgovara: da su mu prsti ogrubeli i da teko
manipulie njima, iako je nekad izvanredno svirao. Jo kao dete je uio sviranje na klaviru. No, to nije
nikakvo udo, jer sumnjam da je, od oktobra meseca 1915. godine, od kako smo se poeli povlaiti od
Dunava, dvadeset puta mogao da opere ruke vodom. O sapunu i da ne govorim. Koa na prstima
otvrdnula i postala gotovo neosetljiva. Ali i mi, kao publika, nismo bili tako osetljivi na zvuke klavira.
Nae su ui navikle na raspoznavanje zvuka raznih kuruma, granata i bombi.
Prolazei, bez ikakvih sredstava za ivot, kroz crnogorske i albanske planine, kreve, gudure i
movare, napadana iz zasede od albanskih bandita i maltretirana od njenih nazovi "saveznika" Italijana,
srpska vojska je do Valone izgubila oko 70.000 vojnika, ne raunajui izbeglice. Ovaj put je
predstavljao pravu "Golgotu ", nepoznatu u istoriji sveta.

9. Period 5. februar -14. maj 1916. - Reorganizacija srpske vojske na Krfu - Predaja srpskih i
prijem francuskih puaka
Tamo daleko, daleko od mora,
tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.
..
Dolaskom na Krf, nastao je novi ivot. Prvih dana boravka situacija je bila vrlo teka. Usled tekih i
dugotrajnih borbi, zime, bez obue i odee, dugih mareva i gladi, vojnici su izgledali kao ivi
skeleti i poeli su naglo oboljevati pa i umirati. Pored toga, poela je i malarija da dejstvuje. Na
samom Krfu nisu bile uinjene potrebne pripreme za smetaj i reorganizaciju nae vojske, jer je nae
prebacivanje na Krf dolo, gotovo iznenada. Pared neprijatelja i nai saveznici su smatrali da je srpska
vojska vie neupotrebljiva, pa se nisu mnogo urili za na oporavak i reorganizaciju. Tako su i

60

neprijatelji i prijatelji izgubili poverenje u nas, sem nas samih koji smo bili nepokolebljivi u uverenju da
tek ima da se izvojuje pobeda za povratak u zemlju.
Za nesreu kia je stalno padala i potencirala bolest iznurenih vojnika. Usled svega toga, umiranje je
dostiglo cifru oko 7.000 vojnika i stvorilo "Plavu grobnicu". I ja sam se bio razboleo i bio sam dva dana
u nesvesti. Ali zahvaljujui mome posilnom Milisavu, koji nije dao da me odnesu u bolnicu na ostrvu
Vid, "Ostrvo smrti", ve me leio ajevima, ja sam se polako oporavio i ozdravio.
Da sam tada prenesen, kao bolestan, u bolnicu na osgrvo Vid, ko zna kako bih proao. Tamo je ve
bilo vie mrtvih nego ivih vojnika. Leali su jedan pored drugog i ivi i mrtvi i polumrtvi. Bolniari su
bili prezauzeti najvie oko iznoenja mrtvih i sputanjima u more, jer je trebalo stvoriti mesta novim
bolesnicima koji pristiu.
Dakle ovo je drugi put kako sam izbegao smrt. Prvi put je bilo 1915. godine za vreme epidemije raznih
tifusa u Srbiji.
*
*

Prvih dana boravka na Krfu svi su vojnici manje ili vie prekunjali malaksalost i iznemoglost. Gotovo
itav mesec dana nije bilo nikakvih vojnih zanimanja. Ali je odmah poela da se vri reorganizacija
srpske vojske. Kod nas je izvrena 25. februara 1916. godine. Reorganizacija je izvrena spajanjem
istoimenih pukova prvog i drugog poziva i kadrovaca u jedan puk. Od svih pukova treepozivaca jedne
divizije stvoren je jedan puk treepozivaca. Treba napomenuti da su naa Vlada i Vrhovna komanda
poslali nae oficire u Rusiju za formiranje dobrovoljakih divizija.
Kad je stigla logorska oprema, odelo i obua, nae su trupe zauzele nove logore. Prebacivanje
celokupne srpske vojske iz starih logora u nove izvrena je u vremenu od 6. do 12. marta 1916. godine.
umadijska divizija se ulogorila u mestu Mezongi (Mezonin). Kia je prestala da pada i vreme se
prolepalo.
Stigle su i francuske puke i nastala je intenzivna obuka novim orujem. Celokupno naoruanje srpske
vojske na Krfu bilo je francusko i trebalo je vojsku obuiti u rukovanju novim orujem.
Moram da iznesem ovde jedan dirljiv dogaaj, koji se desio na Krfu prilikom predaje srpskih i prijema
francuskih puaka.
Po dolasku srpske vojske na Krf, umadijska divizija prvog poziva smetena je u logoru Gornji Ispos.
Posle reorganizacije srpske vojske, sve su divizije u prvoj polovini meseca marta 1916. godine
razmetene po novim logorima. umadijska divizija dobila je logor u Mezongi (Mezonin). U ovom
logoru primili smo novu ratnu opremu, pa i nove puke. Srpska peadija imala je srpske brzometne
puke sa pet metaka koje su bile izvanrednog kvaliteta, to se pokazalo u ratovima od 1912. godine. Ali
zbog stalne upotrebe od 1912. godine pa do dolaska na Krf 1916. godine, one su bile mnogo
onesposobljene za efikasniju upotrebu i precizno gaanje. Kako je celokupna srpska vojska na Krfu

61

dobila francusko naoruanje, to smo dobili i nove brzometne francuske puke sa tri metka. Bio je veoma
dirljiv moment, kad su vojnici predavali srpske i primali francuske puke.
*
*

Mesec mart 1916. godine. Kie koje su stalno padale u mesecu februaru, prestale su. Nastali su lepi i
sunani dani. Ali su ubrzo zavladale velike vruine. Iako su nai atori bili postavljeni u hladu pod
velikim maslinama, ipak je u njima bilo dosta toplo.
Fiziko oporavljanje i nova ratna oprema povratili su one vojnike ale i viceve. Po logorima se orila
pesma:
"Tamo daleko, daleko od mora!"
kao i druge pesme. Posle veere pa sve do poveerja, ula se pesma i svirka u celom logoru, a kola se
talasala kao na saborima u Srbiji. eljno se oekivao dan za pokret na Solunski front i povratak u
porobljenu Otadbinu. Ni u najteim mukama i nevoljama kroz besputnu Albaniju nije prestajalo
uverenje kod vojnika za pobedonosni povratak u porobljenu Srbiju, a, pogotovu, posle oporavka i
reorganizacije na Krfu. Kad su stigle francuske puke, komandant bataljona, potpukovnik Vojislav
Bumbairevi, naredio je da se ceo batljon postroji sa orujem(sa srpskim pukama) na zborno mesto.
Ispred bataljona u sanducima bile su francuske puke, a na jednom sanduku bila je jedna srpska puka.
Posle uobiajenog raporta, komandant je odrao govor vojnicima u kome je izneo krvave
nadoveanske borbe Srbije za svoj opstanak od 1912. godine. Izmeu ostaloga, rekao je: "Po samom
geografskom poloaju, srpski narod je, od svoga dolaska na Balkansko poluostrvo, spasavao Evropu od
otomanske najezde, a Aziju i Afriku od germanske najezde. Germanska najezda isterala nas je iz nae
zemlje.
"ALI SE U SRBIJU MORA UI, PA MAKAR SAMO JEDAN SRPSKI VOJNIK UAO U NJU".
Tada je sa sanduka uzeo srpsku puku i rekao: "Koliko nam je slave donela ova puka! Ona nas je
upoznala sa celim svetom. Ona nas je uzdigla na visinu na koju se nije nijedan narod uzdigao! " Zatim je
ostavio nau puku uzeo francusku puku i rekao: "Daj, junae, tu puku (srpsku), koja je ceo svet tukla,
a evo ti puke kojom e osloboditi svoju Otadbinu, svoje mile i drage, kao i sve porobljene od strane
neprijatelja".
Pri izgovoru rei: "Daj, junae, tu puku...", vojnicima su, iako prekaljenim borcima od 1912. godine,
potekle suze na oi, to se rastaju od puke koja im je bila i otac i majka, i brat i sestra od 1912. godine.
Ali se u daljem toku rata pokazalo da "u rukama Manduia Vuka svaka puka bie ubojita ".

62

Bilo je vrlo interesantno posmatrati vojnike, kada su predavali nae i primali francuske puke. Oni sa
tom srpskom pukom druguju ve pet godina, i postala im je sastavni deo ivota. Neki su ak pri predaji,
i poljubili nau puku. Naroito im je pao u oi rezervni narednik Novica Komnenovi, seljak i domain
iz jednoga sela kod Rudnika, koji ratuje od 1912. godine. "Ti, Novice, poljubi puku, pa je predade." "E,
gospodine potporunie, ova mi je puka mnogo puta spasla ivot, naroito od "brae" Bugara. ao mi
je to je predajem. Nisam siguran, da u se sa ovom francuskom pukom vratiti iv kui". I zaista,
narednik Novica je poginuo na Solunskom frontu i to vrlo udnovato. O tome e biti rei kada doe na
red.
Po zavrenoj zameni puaka, bataljon (1. bataljon 19. peadijskog puka umadijske divizije) je
paradnim marem prodefilovao pored komandanta bataljona. Milina je bila gledati ovu paradu! Ko bi
rekao da su to oni vojnici koji su goli, bosi, gladni i edni i polumrtvi doli na Krf.
Nepravedno bi bilo ne rei nita o naem komandantu bataljona, potpukovniku Vojislavu
Bumbaireviu. Bio je izvanredne prirodne inteligencije. Iako trupni oficir, po svom znanju u vojnim
naukama nije zaostajao za kolovanim oficirima. A po komandovanju i hrabrosti za vreme rata, spadao
je meu najbolje oficire. Meu mnogobrojnim borbama naeg bataljona, napomenuu samo borbu na
Katuncu 17. avgusga 1916. godine. Kada su se Bugari pribliavali naim rovovima, tada se on, u
najveoj puanoj vatri, pojavio i prodefilovao pored rovova, kao da vri smotru bataljona, i viknuo:
"Napred, junaci, juri, ura!"
*
*

Po prijemu puaka, imali smo vojnu obuku svakog dana pre i popodne a esto puta i nou. To nam je
vrlo teko padalo, jer je ovladala velika vruina. Stoga smo jedva ekali da se prebacimo na Solunski
front. Istina, i tamo nas je ekala nesnosna vruina i malarija, ali nam se urilo tamo, da se to pre
doepamo fronta i susretnemo sa "braom" Bugarima, koji su nas isterali iz nae zemlje.
Za vreme boravka na Krfu obilazili smo poznanike i prijatelje u drugim jedinicama. ee puta smo
ili i u grad Krf. U poetku su Grci bili neraspoloeni prema nama, jer su se bojali nekih represalija.
Kako toga nije bilo od sgrane srpske vojske, ve je nastala trgovina sa nama, oni nas toliko zavole da su
nas i plaem ispraali. Transportavanje srpske vojske sa Krfa za Solun izvreno je od 18. aprila do 26.
maja 1916. godine. Na puk, ukrcan je u brod 11. maja 1916. godine, a sutradan izjutra u 5,30 asova
krene i stigne u solunsko pristanite 14. maja 1916. godine u 6 asova.
Posle iskrcavanja, odemo u logor, koji je bio lepo ureen za smetaj srpske vojske. To je bilo
poluostrvo Halkidik. umadijska se divizija ulogorila u selu Lutri.
*
*

63

Vonja brodom bila je izvanredna. Vreme lepo, more tiho, pogled na puinu velianstven. Brod plovi,
morski talasi udaraju u brod i razbijaju se, a pesma naih vojnika ori se iz brodskih prostorija; kao da
se ide na neko veselje, a ne u rat gde se gine. Nekoliko ratnih brodova nas prati i krstari oko naeg broda,
kao obezbeenje od neprijateljskih sumarena.
Prema podacima srpske Vrhovne komande, celokupno brojno stanje vojske, 30. maja 1916. godine,
iznosilo je oko 144.000 ljudi. Iz Albanije je evakuisano oko 150.000 ljudi.
Pred polazak sa Krfa za Solunski front, priestili smo se u jednoj grkoj pravoslavnoj crkvi u blizini
naeg logora. Ovo priee je nas podsetilo na priee kosovskih junaka u crkvi "Samodrei" pred
Kosovsku bitku. Dakle opet nam predstoji kosovska bitka, samo to e se Kosovo Polje kao polje bitke,
prostirati sada od Dobrog Polja, Vetrenika i evelije do Triglava. Sudbina je dodelila naoj generaciji
da ponovo osveti Kosovo i izvojuje tu pobedu pa makar i sva izginula. Drugog izlaza nije bilo. Niko od
nas ne sme biti Vuk Brankovi!

10. Period 14. maj 1916. godine -14. septembar 1918. - Solunski front
"Srbin se hrabro borio
U rovu slavu slavio."
Posle smetaja u logor, komadant umadijske divizije, pukovnik ivko Pavlovi obiao je diviziju i
naredio da se produi izvoenje nastave i obuke. To nam je vrlo teko padalo, jer su bile velike vruine.
Vruine su bile tolike, da se nije moglo ni etvrt sata boraviti na suncu: Stoga smo vrili obuku sa
vojnicima rano izujutra i dockan uvee. Vebe za prepade vrili smo nou. Zbog ove svakodnevne pa i
none obuke jedva smo ekali da se krene na front. Poela je i malarija da napada vojnike.
U logoru sela Lutri proveli smo od 15. maja do 21. juna 1916. godine. Tu je kompletirano celokupno
naoruanje srpske vojske.
Solun sa svojom okolinom predstavljao je izvanredan predeo za zemljoradnju. Ravnica u nedogled.
Kroz nju protie Vardar, koji plavi svoju okolinu kad nadoe. Na alost, taj rodni predeo vrlo slabo je
obraen zbog primntivne obrade.
Svakog dana oekivao se raspored i . pokret srpske vojske ka poloajima prema Bugarima. Bugari su
bili na srpskoj granici prema Grkoj.
Nou 21/22. juna 1916. godine krene cela umadijska divizija u pravcu grko-srpske granice. Od
Halkidika do sela Skrupina u moglendskoj ravnici u blizini varoice Sobotsko (Subotsko) putovali smo
sa prekidima i odmorima 34 dana. U odreeno mesto stigli smo 24. jula 1916. godine. Pravac kretanja je
bio Solun - Jenide - Vardar - Kosturjan - Sobotsko - selo Strupino u podnoju Veternika (Vetrenika).

64

Put je bio veoma teak i naporan zbog velike vruine. Putovali smo vie nou nego danju. Pri prolazu
kroz pojedina mesta, metani su nas radoznalo posmatrali i udili se odkud srpska vojska opet kad su oni
uli da je ona sva unitena.
*
*

Treba napomenuti da je za nas bila srea to su nai neprijatelji svojom propagandom i sebe i druge
ubedili da srpska vojska ne postoji. Da nisu bili u to ubeeni, oni bi okupirali Grku i ne bi postojao
solunski front koji je, prema predsedniku francuske Vlade Klemansou, skratio rat bar za jednu godinu.17
Moe se slobodno rei da je nagli proboj solunskog fronta mnogo izmenio kartu Evrope. Raspala se
Austro-Ugarska, stvorene su drave: Jugoslavija, ehoslovaka, Poljska, Maiarska i jo neke.
Sve teritorije, koje su nai saveznici obeavali Italijanima i Rumunima da bi preli na stranu naih
saveznika, zauzela je srpska vojska. Kada je, po svretku Prvog svetskog rata, italijanski ministar
spoljnih poslova Sonino primetio francuskom presedniku vlade Klemansou, da saveznici hoe da
pocepaju "Tajni londonski ugovor", on je odgovorio: "Taj ugovor pocepao je srpski vojnik koji je pre iz
Soluna stigao u Split i Ljubljanu, nego va vojnik iako vam je to bilo na domaku."
Solunski front imao je odjeka i na drugi svetski rat. Hitler je, posle 27. marta 1941. godine, napao
Jugoslaviju, iako je ve bio planirao napad na SSSR, jer se po mome miljenju, bojao da se ne ponovi
solunski front.
estog (6) aprila 1941. godine, Hitler je, preko radija, odrao govor u 6 asova, u kome je obavestio
nemaki narod i svetsku javnost da je preduzeo napad na Jugoslaviju s ciljem da kazni Beograd i srpsku
izdajniku kliku.18 Hitler je napadom na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu gore proao, nego
austrougarski Franja, nemaki Viljem i bugarski Ferdinand napadom na Srbiju u prvom svetskom ratu.
Moda bi drugojaije proao da nije dirao Jugoslaviju, a specijalno Beograd.
Posle 27. marta 1941. godine, kod Hitlera se pojavio strah od Srba jo iz Prvog svetskog rata. Stoga
nareuje svome generalu Bemeu da preuzme drakonske mere protiv Srba u Srbiji koje su izraene u
Bemeovoj zapovesti od 25. septembra 1941. godine:19
"Srbija je marta ove godine sramno pogazila ugovor o prijateljstvu sa Nemakom, da bi s lea napala
nemake trupe... Kao oluja prohujala je zemljom nemaka odmazda.
Mi smo se svim svojim snagama morali okrenuti novim, krupnijim ciljevima.
To je bio za Srbiju znak za nov ustanak. Kao srce tog usganka pale su ve stotine nemakih vojnika.
Ako ovde ne postupimo sa najveom bezobzirnou, nai e gubici rasti u nedogled.
Va zadatak je da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila krv zbon podmuklosti Srba,
ljudi i ena.
Vi ste osvetnici mrtvih!
17

Pierre Franois, Uskub c'est loin ... Balkan 1918., dition Lavauzelle, Paris - Limoges, 1976, page: VI.
Dragoljub Baki, Pet vekova Kragujevca, Kragujevac, 1972., strana: 270.
19
Politika, 31. januar 1977. Beograd.
18

65

Za celu Srbiju ima se stvoriti zastraujui primer koji mora pogoditi celokupno stanovnitvo.
Svako ko blago postupa, ogreuje se o ivote svojih drugova. On e, bez obzira na linost, biti pozvan
na odgovornost i stavljen pred ratni sud."
Dvadesetpetog (25) jula 1916. godine, dobijem zadatak da sa svojim vodom smenim Francuze koji su
se nalazili iznad sela Strupina prema Bugarima. To je bio Veternik (Vetrenik). Francuzi su bili u
podnoju Vetrenika. Meutim, ja dobijem zadatak da se popnem na sam vrh Vetrenika gde je
srpsko-grka granica, na kojoj su bugarske trupe, i da doem u dodir sa "braom" Bugarima. Zatim da
izvidim bugarske poloaje i postavim svoj front prema Bugarima. Poloaj za svoj front da izaberem tako
da bude to je mogue blii Bugarima i da je pogodan za odbranu od eventualnog napada.
Bugari su bili na srpsko-grkoj granici, ali su poseli poloaje vane za napad i odbranu, ne vodei
rauna strogo o granici. Planina Vetrenik je bila neprohodna i jedva smo se provlaili kroz granje,
kamenjare i uvale. Od podnoja do vrha putovali smo pet sati. Patrola, koju sam napred poslao, koristei
umovit teren, izvidela je gde se nalaze Bugari. Ja, kad sam prispeo sa ostalim vojnicima, neopaeno od
Bugara osmotrim ceo teren i rasporedim vojnike.
Na poloaj bio je takav da su Bugari bili nad naim glavama na rastojanju od 50 do 100 metara, to je
zavisilo od konfiguracije zemljita. Sreom, teren je bio umovit sa kamenim uvalama, to nas je titilo
od puanog zrna. Kad smo se raspodelili, nismo mogli da izdrimo a da se ne javimo "brai" Bugarima.
Iza jedne stene otvorimo vatru pukomitraljezima, to je jako iznenadilo Bugare. Odmah su dobili
pojaanje i pokuali da nas odbace sa ovog poloaja, ali bez uspeha.
Poloaj koji sam ja tada poseo, na Vetreniku, ostao je, gotovo, nepromenjen sve do proboja Solunskog
fronta 15. septembra 1918. godine. Jedino je utvren i osiguran za boravak vojnika na njemu.
Na ovom poloaju bio sam do 1. avgusta 1916. godine. Za to vreme sa Bugarima smo se pukarali bez
ikakvog naroitog dejstva. Mi nismo imali nameru da ih napadamo, a oni nama nisu mogli nita, niti da
nas potisnu. Bugari su, nou naroito, pucali, bojei se naeg prepada.
Sa ovoga poloaja smenio me je jedan vod 12. peadijskog puka, i ja se uputim na poloaj Katunac
gde je bio moj bataljon. Meutim, moja eta 6. avgusta 1916. godine dobije nareenje da se vrati na stari
poloaj. I ja se ponovo vratim na isti poloaj, na Vetrenik. Na ovom poloaju bio sam kratko vreme i
vratim se ponovo na Katunac 8. avgusta 1916. godine.
*
*

Otkako se nalazimo na poloaju, vreme je promenljivo. Bilo je lepih dana, a bilo je i kie. Posle kie,
pojavljivala se gusta magla koja se, pojavom sunanih zrakova, razilazila.
Planine: Vetrenik, Dobro polje, Kravica, Kajmakalan su visoke i gotovo neprohodne. Samo se moglo
kozjim stazama provlaiti. Delimino su pokrivene umom, a delimino je golet. Juno od ovih planina
nalazi se ravnica Moglena kroz koju protie reka Moglenica. Ovde je klima veoma pogodna za
zemljoradnju. Tu ima dovoljno kie i sunca, ali je sve to uzalud kad se ne koristi kako treba. Najee su

66

domae ivotinje koze i magarii. U mogleskoj ravnici gaji se kukuruz, penica, jeam, paprika,
lubenice i vinogradi. Sve je to ravo zbog suvie primitivnog obraivanja.
*
*

Moram da iznesem ovde na prvi ozbiljan sukob sa Bugarima, na poloaju Katunac, koja se odigrao
17. avgusta 1916. godine.
Sve do dolaska srpske vojske na Solunski front jula meseca 1916. godine, vladalo je zatije izmeu
Francuza i Engleza, s jedne strane, i Bugara i Nemaca, s druge strane. Pojavom srpske vojske na
Solunskom frontu, Bugari i Nemci su se jako uznemirili. Tek tada su se osvestili da srpska vojska
postoji. Istina je da nisu verovali u njenu veliku mo, ali samo njeno prisustvo na frontu podsetilo ih je
na 1914. i 1915. godinu, kad su dobijali dobre i nezaboravne ratne lekcije.
U momentu naeg dolaska na front, bila je vrlo povoljna prilika za likvidaciju ovog ratita od strane
Bugara i Nemaca, jer su bili nadmoniji od nas. Pored toga grki kralj Konstantin, sa svojom ondanjom
Vladom, bio je naklonjen Nemcima. Srpska vojska je tek bila posela dodeljeni joj sektor.
Planom nae Saveznike komande, 20. avgust 1916. godine bio je predvien za napad na neprijatelja
na celom frontu. Meutim, Bugari su nas iznenadnim napadom 17. avgusta preduhitrili. Verovatno, da
su predoseali na napad, pa su urli da ga osujete. U to vreme na bataljon (1. bataljon 19. peadijskog
puka umadijske divizije) i jedno mitraljesko odeljenje, sa etiri mitraljeza, nalazili su se na Katuncu.
Odmah po dolasku na ovaj poloaj, jula meseca 1916. godine pristupilo ,se utvrivanju odbrambene
linije. Tako smo do 17. avgusga imali iskopane rovove i zatiene bodljikavom icom. Ispred rovova, na
100 do 200 metara kako gde izbacili smo predstrae sa objavnicama, radi osiguranja glavne odbrambene
linije i prihvatanja prve borbe sa neprijateljem - Bugarima. im su nai prvi delovi stigli na Katunac,
Bugari su pokuali da ih odbace sa ovog vrlo vanog poloaja, ali nisu uspeli.
Sam Katunac je bio neprohodan i veim delom pokriven gustim i visokim bukvama. Moglo se ii
samo kozjom stazom. Zbog neprohodnosti, velike strmine i visine, putovalo se peice oko 6 sati od
podnoja do vrha Katunca. Istina, ova bukova uma mnogo nam je koristila za saobraaj i utvrivanje
poloaja, kao i za odbranu.
Prilikom rasporeda srpskih trupa na frontu, umadijska divizija dobila je sektor:
Subotsko-Dragomanci-Vertekop. Kako je ta okolina bila podlona malarinim bolestima, to su vojnici
poeli naglo da oboljevaju od malarije. Istina, dok smo jo bili u Solunskom polju, malarija je poela
dejstvovati. U toku meseca jula brojno stanje bataljona svelo se na treinu - oko 300 puaka. Zbog
smanjenog broja oficira i vojnika, morala se praviti kombinacija sa oficirima i vojnicima iz celog
bataljona, kako na predstraama tako i u vezi glavne odbrambene linije. Tako, na primer, oficir iz jedne
ete imao je pod svojom komandom vojnike iz drugih eta. Ja sam se najee menjao sa rezevnim
potporunikom Mladenom K. Jovanoviem, rodom iz Rae Kragujevake.

67

U prvoj polovini meseca avgusta nije bilo ozbiljnih borbi na naem sektoru, sem to nou opali neka
puka sa bugarske strane, radi razbijanja straha. Isto tako, poneko topovsko zrno bugarske artiljerije
preleti preko nas, i to obino uvee ili ujutru, radi uznemnravanja nae komore.
No 16/17. avgusta bila je tiha sa meseinom. Iako je vladala avgustovska vruina, no je bila svea,
jer je visina Kotunca preko 1000 metara. Oko 4 sata izjutra poela je bugarska artiljerija da nas tue. U
poetku smo mnslili da je to uobiajena praksa radi uznemnravanja nae komore koja nam je nou
donosila hranu, municiju i materijal za utvrivanje poloaja. Meutim artiljerijska vatra bivala je sve
jaa I jaa, tako da je ubrzo ceo na poloaj bio u dimu i praini. Artiljerijska vatra tukla nas je frontalno
i sa krila, poev od Vetrenika do Dobrog Polja. Poto su bugarski poloaji bili mnogo povoljniji nego
nai, to su raspodelili topove tako da nas tuku unakrsnom vatrom. Tukli su nas s dvanaest topova itav
sat. Usled velike artiljerijske vatre, sve su telefonske ice bile pokidane i bili smo odseeni od
pozadinske komande. Kako je artiljerijska vatra bila veoma jaka, ipak smo dobro proli, jer je Katunac
bio veim delom u velikim bukvama, pa su nai rovovi i zakloni bili nevidljivi za Bugare. Artiljerija je
veinom prebacivala nae rovove i zaklone, pogotovu kada su se Bugari pribliili naim rovovima. Oko
5 sati pojavila se bugarska peadija. Nai prednji delovi davali su otpor skoro dva sata, pa su se ispred
jaih neprijateljskih snaga postepeno povukli u odbrambeni poloaj.
Nastupajui postepeno, Bugari su doli na jurino odstojanje od naih rovova koji su bili zatieni
bodljikavom icom. U tom momentu mi otvorimo paklenu vatru iz puaka, mitraljeza, bacaa bombi,
kao i runim bombama. Potom smo, na dati znak komandanta bataljona Vojislava Bumbairevia, koji
je doao na rov meu vojnike, iskoili iz rovova i, kroz otvore ice, izvrili kontranapad na Bugare. Tada
je kod Bugara zavladala panika, i poeli su beati bacajui puke i viui: "Nemoj, bratko da me ubije,
nisamja kriv nego car Ferdinand" . Pri beanju, Bugari su bacali puke kao i svu ratnu opremu, samo da
bi bre beali. ak su i svoje ranjenike na nosilima ostavili. Posle ove borbe, na bojitu je bilo mnogo
ranjenih i mrtvih bugarskih vojnika, kao i ratne opreme. Ranjenike smo preneli u nae zavojite. Mrtve
Bugare smo sahranili, jer su leevi poeli da se raspadaju i da zagaaju vazduh.
Interesantno je bilo posmatrati nae vojnike sa kakvim su se oduevljenjem borili i kako su po umi
jurili Bugare. Iako su Bugari bili nadmoniji, jer su nas napali sa dva bataljona koji su brojali, najmanje,
po 500 puaka, to znai 1000 bugarskih puaka prema naih 300 puaka, ipak su naim snanim
kontranapadom odbaeni sa Katunca. Treba napomenuti da smo bili potpomognuti izvanrednim
dejstvom nae artiljerije.
Tako su "braa" Bugari u ovoj borbi dobili prvu dobru ratnu lekciju od srpske vojske, za koju su
austrougarska, nemaka i bugarska Vrhovna komanda,1915. godine, kazali da ne postoji.

68

Tadija Pejovi, rezervni potporunik na poloaju "Katunac",

avgusta 1916. pred zemunicom, Solunski front.

Koliki je bio strategijski znaaj Katunca, najbolje svedoi sam dolazak komandanta divizije, ivka
Pavlovia, toga dana na na poloaj, jer su telefonske veze bile sve pokidane usled jake artiljerijske
vatre. To se docnije i potvrdilo, jer je Katunac 1918. godine postluio kao baza za proboj Solunskog
fronta.
Ovo je bila prva ozbiljna borba naeg bataljona sa Bugarima posle izganstva iz Srbije. Ali je ona
pokazala sa kolikom su udnjom nai vojnici oekivali sukob s Bugarima koji su nas isterali iz zemlje.
Prilikom gonjenja Bugara, jedva smo uspeli da zaustavimo vojnike, jer je na zadatak bio da odbacimo
Bugare sa Katunca. Ova borba je nonovo potvrdila onaj ratniki duh naih vojnika iz 1912., 1913.,
1914. i 1915. godine, kada su juriali na neprijatelja, ne plaei se ni puke ni topa, I ulila namje
poverenje da SRBIJA MORA BITI OSLOBOENA.
Posle ove borbe vladalo je zatije na naem frontu sve do 12. seltembra 1916. godine. S vremena na
vreme vodila se topovska kanonada sa obe strane i sukobi patrola u umi. Isto tako sa predstraa opali po
neka puka, i to veinom nou. Povremeno, po nekn bugarski vojnik provue se kroz njihove predstrae
i doe k nama radi predaje. Po njihovom prianju, stanje kod bugarske vojske bilo je vrlo ravo, a
naroito posle ulaska Rumunije u rat. Najtee im je padalo to su ih njihovi saveznici: Nemaka,
Austrija i Maarska maltretirali. Prosto su ih smatrali kao niu rasu.
Za vreme ovog zatija, poginuo mi je rezervin narednik Novica Komnenovi, seljak i domain iz
jednog sela kod Rudinka. Njegova pogibija bila je udnovata.

69

Ja sam sa svojim vodom bio na predstrai. Jednog dana oko podne, donesu kuvari ruak za vojnike.
Poto je Katunac bio pokriven gustim i visokim bukvama, to se po njemu moglo preko dana kretati bez
opasnosti od neprijatelja. Ruak se raznese vojnicima du predstrane linije. Za vreme ruka, opali
jedna puka sa bugarske strane. To nikoga nije uznemirilo, jer se to esto deavalo. Odmah zatim, doe
jedan vojnik i ree: "Gospodine potporunie, pogibe narednik Novica!" "Kako?" upitah ja. "Udari ga
puano zrno, pri ruku, u elo, probi lem i proe kroz glavu. On se, kako je sedeo i ruao, samo zaturi
na lea i poe da krklja." Kad sam ja tamo stigao, on je ve bio mrtav!
Zaista je stvar udnovata. Samo je toga dana jedna jedina puka pukla sa bugarske strane, i to iz
daljine, a ne sa bugarske predstrae. Bugarin, koji je pucao, nije mogao videti inkoga od naih vojnika.
Najverovatnije je, da je neki Bugarin pucao iz svog zadovoljstva, razume se, u naem pravcu, a zrno
naletelo na narednika Novicu.
Tada se ja setih njegovih rei koje mi je izgovorio na Krfu, pri predaji srpskih i prijemu francuskih
puaka. Izmeu ostaloga rekao je: "Nisam siguran da u se sa ovom francuskom pukom vratiti iv
kui!" Da li je to bilo neko predoseanje ili slutnja? Ali je sve to udnovato.
Bilo je esto sluajeva, da po neko puano ili topovsko zrno zaluta u duboku pozadinu i ubije ili rani
nekog vojnika. Tako je jedno bugarsko topovsko zrno udarilo u blizini naih kujni pozadi Katunca i
ubilo jednog i ranilo vie kuvara. Vojnici su uvek govorili, ako ti je sueno, poginue, pa ma gde bio.
*
*

Jednog dana kada sam bio sa svojim vodom na predstrai na Katuncu, dolazi etni ordonans i javi mi
da e doi komandant divizije, pukovnik ivko Pavlovi da obie front, pogotovu to je tada na frontu
bilo zatije. Mi u rovovima nismo mnogo voleli da nas obilaze vii komandanti jer oni uvek stavljaju
primedbe. Te ovo nije dobro, te ono ne valja. Mora neto da se primeti. Jer ako ne nae nikakvu
primedbu, nije dobar komandant. Nije uoio sve nedostatke kod vojnika.
Tada ja poaljem jednog vojnika da obavesti sve vojnike u rovu kao i one na objavnicama, da dolazi
komandant divizije, pukovnik ivko Pavlovi, da obie front.
Sektor, koji je drala umadijska divizija na Solunskom frontu bio je stalno predmet diskusije u viim
tabovima u vezi sa probojem Solunskog fronta. I zaista, na njemu je 1918. godine i izvren proboj
fronta. Stoga su vii komandanti esto obilazili i prouavali ovaj na sektor.
Kada je moj ordonans poao da obavesti vojnike o dolasku komandanta divizije, upita me: "Da li da se
otvori vatra?" "Neemo otvarati vatru. Neka doe komandant divizije da ga vidimo u rovu."
Mora se priznati da su se vii komandanti vrlo esto nalazili u streljakom stroju u najveoj vatri.
Katunac je bio umovit i moglo se, na pojedinim mestima, ii preko dana i u prednje rovove,
neopaeno od neprijatelja.

70

Kad je naiao komandant divizije samo sa svojim autantom, jednim majorom i etnim ordonansom,
ja sam mu raportirao po vojniki. Komandant divizije nije eleo da ga prati niko od oficira iz pozadine,
jer nije zgodno gomilanje oficira na samoj predstrai. Posle raporta, komandant se rukovao sa mnom,
kao i njegov autant. Kako sam bio bez oficirskih znakova, to sam se najpre predstavio, kazavi ime,
prezime i in, a potom izvrio raport.
Posle obavetenja o stanju na ovom sektoru fronta, on izjavi elju da vidi jednu objavnicu, ako je
mogue neopaeno od strane Bugara. Ja sam mu rekao da ima takva samo jedna objavnica. Pre no to
krenemo, rekoh mu da bi trebalo da ja idem napred a on zamnom, jer ja znam kuda se moe neopaeno
proi. On odobri. Ja pomnslih u sebi, ovde se rang naruava, ali, pravo je, da bar ovde potporunik ide
ispred pukovnika i majora.
Kad smo stigli na objavnicu, kaplar-komandir objavnice, koji je ve bio obaveten o dolasku
komandanta divizije, izie mu na raport. Posle toga, komandant mu je postavljao neka. pitanja u vezi
dunosti objavnice. Kaplar-seljak-ratnik od 1912. godine, izloio mu je situaciju, kao da je bio neki
eneraltabac. Potom je komadant razgovarao vrlo raspoloeno sa svojim vojnicima, pitajui svakoga
odakle je, ima li vesti od kue, odkad je ratnik itd. Po zavretku razgovora, dodade da budemo strpljivi i
da e sigurno doi vreme da krenemo u otadbinu. Naposletku je poeleo svima da se vrate svojim
kuama.
Posle povratka sa objavnice na mesto gde sam se ja nalazio sa glavninom svoga voda, on se obrati
meni i svome autantu: "Ovaj kaplar izloi rad objavnice vie nego to pie u svim knjigama u kojima se
govori o objavnicama." Naroito mu je palo u oi njegovo izlaganje u vezi terena na kome se nalazi.
Vidi se da je njegovo rezonovanje posledica ratnog iskustva. Prema njegovom loginom rezonovanju,
on bi mogao da komanduje etom, a ne desetinom. Ja mu kaem da se to za vreme tekih borbi i deava,
da kaplar preuzme komandovanje etom.
Tada sam izloio komandantu da su to vojnici iz okoline Rudnika. Ja sam sa njima od 1914. godine i
mi smo se tako srodili da smo u stanju da poginemo jedan za drugog.
Kad im dajemo zadatke, mi nikada ne objanjavamo kako treba da ih izvre. Oni znaju da se snau u
svakoj situaciji. Na to je pukovnik ivko Pavlovi bio vrlo zadovoljan i dodade samo: "Pobeda je
sigurna! "
Kad smo zavrili razgovor u vezi cele situacije na mom sektoru on me zapita: "ta ste u graanstvu?"
Ja mu odgovorim da sam ak. On e tada "Da li i Vi pripadate skopskom akom bataljonu, koji je
upuen na front u toku Kolubarske bitke 1914?" Odgovor je bio da. Tada, malo povienim glasom, ree:
"Vi ste tada odigrali velianstvenu ulogu i ovekoveili ste se. Ja sam tada bio u Vrhovnoj komandi kada
se vodila una diskusija izmeu Vlade i Vrhovne komande o slanju aka na front, vojniki nedovoljno
obuenih. ak se o tome vodila diskusija i u Narodnoj skuptini u Niu. Na kraju je preovladalo
miljenje da se aci poalju na front, i to kao jedina nada za podizanje i odravanje morala kod
premorenik vojnika. I nismo se prevarili. Istina je da je od vas veliki broj za petnaest dana pao na
bojnom polju. Prevelika rtva! Ali kada je u pitanju otadbina, sve se rtvuje

71

Posle ovog razgovora, komandant i njegov auntant srdano se pozdravie sa mnom i odoe
zadovoljni. Pri rukovanju sa autantom, on mi stee srdano ruku i potapa po ramenu rekavi: "Bravo
junae!" Meni sinu kroz glavu: i ja bih njega srdanije stegao za ruku i potapao po ramenu, kad bismo
izmenili uloge. Ali za vreme rata, mora svaki da bude na mestu koje mu odgovara. Da sam posluao
svoga oca u svoje vreme i otiao u Vojnu akademiju, ko zna gde bih se kao ratnik nalazio. Moram da
napomenem, da mi komandant divizije, ovom prilikom, nije stavio ninakvu primedbu.
*
*

Posle rata imao sam jedan susret sa ivkom Pavloviem, kao akademikom. On je bio, ako se ne
varam, sekretar Srpske akademije nauka, i ja dobijem korekturu jedne moje rasprave, koja se tampala u
"Glasu akademije nauka" i koju po ispravci treba njemu da vratim. Tom prilikom ga podsetim na ono
doba, kada je on bio komandant umadijske divizije na Solunskom frontu, i o naim susretima. On se
bio jako raspoloio da smo gotovo celo prepodne o tome razgovarali. Svega se dobro seao. ak me
podsetio na neke detalje koje sam ja zaboravio.
Treba napomenuti da je ivko Pavlovi bio ovek izvarednih osobina. ovek- iz naroda, seljaki sin,
veoma jake prirodne inteligencije. Kao oficir, izvaredan strunjak, visoke opte kulture, smotren,
staloen. Svaka mu je re na svome mestu. Dobar poznavalac narodnog duha. Svaka mu je reenica
izraavala oseanje naroda. Stoga nije ninakvo udo to ga je Putnik drao uvek pored sebe.
*
*

Dvanaestog (12.) septembra 1916. godine, poela je ofanziva nae vojske na celom frontu. Teite
napada bilo je na levom krilu kod Tree armije. Na naem delu fronta vrene su demonstracije, radi
zadravanja neprijateljskih snaga. Ali je naa artiljerija dejstvovala punom parom. U vremenu od 12.
septembra pa do 7. oktobra 1916. godine voene su ogorene borbe na srpskom delu fronta, naroito na
sektoru Tree armije. U tom periodu, osvojen je, pored ostalih poloaja, Kajmakalan, umovita uka
na Poarskoj kosi (poloaj ispred Dobrog Polja) i uke (prva i druga) na Kravici. Na bataljon je 7.
oktobra zauzeo uke. Moj i jo jedan vod iz moje ete bili su toga dana u prethodnici i potisli Bugare.
Teren kojim smo se kretali, bio je umovit i veoma teak za kretanje. Po zauzeu Prve i Druge uke na
Kravici, naa artiljerija ne znajui da smo zauzeli prednje bugarske rovove tukla nas je. Usled prekinute
telefonske veze jedva smo uspeli da je obavestimo gde se nalazimo. Artiljerac, koji je regulisao
artiljerijsku vatru, bio je sa nama, ali uzalud kad nema veze sa svojom baterijom.
Deavalo se da nas i naa artiljerija potkai, naroito u manevarskim borbama. Jednom se desilo da je
teka francuska granata pala pozadi naih rovova, jer Francuz koji je regulisao rastojanje, nije tano

72

znao gde su nai rovovi. Tada je kod nas doao do izraaja pravi vojniko-srpski renik. Nama,
peacima, mnogo je teka padalo kad nas tue naa artiljerija. Tada nastane grdnja i psovka artiljerica, i
ako smo, ih srdano pozdravljali kada preko nas preleti naa granata u pohode neprijatelju.
*
*

Moram da izloim jedan vrlo interesantan sluaj, koji se desio 7. oktobra 1916. godine, pri zauzeu
uka na Kravici.
Maj posilni, Milisav, donese oko podne i za mene ruak sa kuvarima. Mi smo ve bili zauzeli prednje
bugarske rovove. Kako je teren gusto umovit, to se po njemu moglo kretati, ali oprezno od bugarskih
predstraa koje su bile dosta blizu. Dok smo mi ruali, Milisav mi ree da bi eleo da vidi jednog svog
zemljaka i da ga neto obavesti. "Pogni se i pazi da te Bugari iz svojih rovova ne primete", rekoh mu.
Vojnik koga je imao da vidi, bio je na levom krilu streljakog stroja. Nije prolo ni dva minuta, jedna
teka bugarska granata udari u levo krilo mojih vojnika. To nas nije iznenadilo jer nas je toga dana
bugarska atiljerija stalno tukla. Samo nas je prebacivala jer smo prili bugarskim rovovima. Ubrzo
zatim, jedan vojnik vodi Milisava, koji mrda ustima i ne moe da govori. ta je bilo?! Pozadi Milisava
pala granata, zarila se u zemlju i eksplodirala. Zemlja i vazduh od granate poduhvate Milisava, dignu u
vis i odbace nekih 10 metara. Dakle bio je jako kontuzovan, a usled kontuzije izgubio govor. Odveden je
u bolincu. Posle izvesnog vremena vratio se iz bolnice prilino oporavljen, ali je sluh izgubio. Nije vie
bio borac, ali je, na alost, ipak umro na Solunskom frontu.
udnovata je ljudska sudbina! On je gotovo uvek bio u pozadini, pa ipak ga nala granata, pa makar da
je samo na pola sata doao u rov!
*
*

Na ovom poloaju razbolim se 22. oktobra 1916. godine, i po savetu trupnog lekara, odem u bolincu Drugo zavojite umadijske divizije. To je bila malarija. U bolnici sam proveo 15 dana, odakle sam
izaao sa 10 dana potede u svojoj komandi.
U bolnici-zavojitu nije bilo inta interesantno. To je upravo prolazna stanica gde se tei ranjenici
previjaju i dalje upuuju u pozadinu, a laki, posle nekoliko dana, vrate u komandu sa potrebnim
vremenom potede. Isti je sluaj i sa bolesincima.
Za nas borce na frontu postojale su dve jake prepreke. Ispred nas bile su bugarske bodljikave ice,
kroz koje se bez krvi ne prolazi. Pozadi nas lekarske ambulante, kroz koje je bio tee proi nago kamoli
kroz iglene ui. Dakle, ili si zdrav ili bolestan, tree nema. Zdrav u komandu na front, bolestan u bolnicu
na leenje.

73

Vojnici su pak govorili: "Gore Bugarin, dole Luainn (pukovski lekar), nema izlaza iz rova dok se ne
probije bugarski front".
Deset dana potede proveo sam u selu Donji Poar gde je bila naa etna kancelarija. Vreme sam
provodio sa etnim narednikom Nikolom. U njegovom slobodnom vremenu smo politizirali.
Rezevni narednik Nikola, koji je imao oko etrdeset godina, bio je veoma poten i ispravan ovek.
Seljak iz jednog sela kod Rudnika. U balkanskim ratovima izdobijao inove, ali je prilino oronuo, pa je
postavljen za etnog narednika. Administraciju je dobro poznavao jer je bio optinski delovoa u selu
(ata). Bio je aljivina i duhovit ovek. U privatnom razgovoru je uvek govorio u zagonetkama.
Zajedno smo ruavali i veeravali. Kad sednemo za njegov kancelarijski stoi da ruamo ili veeramo,
on e rei svom etnom posilnom Miloju: "Miloje nemoj da zaboravi da nam donese onu muku
snagu". Miloje donese biber. "Kako ti to zove biber?" "Ama gospodine potporunie, kau, da on moe
da pomogne, ali slaba vajda. Da je to istina, ne bi on kao sledovanje dospeo do narednika Nikole, ve bi
se zaustavio u Vrhovnoj komandi. Ni Armije ga ne bi dobile". Na to e posilni Miloje: "Nama to nije ni
potrebno u ovoj umi. Ako pomae, neka ga bar koriste oni u pozadini koji imaju i priliku za to."
*
*

Po povratku u komandu, naao sam bataljon na istom poloaju sa koga sam i otiao u bolnicu. To je
bio Katunac-Grivica i uke (ispod Kravice). Po dve ete su se smenjivale: predstae na ukama a
rezerva na Grivici i Katuncu.
Desetog (10.) novembra 1916. godine, nareena je opta ofanziva na celom frontu. Zbog ravog
terena i nedovoljne snage, na bataljon kao i cela umadijska divizija, vrile su demostrativne napade, i
to veinom artiljerijskom vatrom. Na levom krilu voene su ogorene krvave borbe i kao rezultat tih
borbi bio je zauzee Bitolja, 19. novembra 1916. godine i drugih vanih strategijskih poloaja. Kako
smo sve vie ulazili u zimu, poele su borbe da malaksavaju, tako da je u toku decembra dolo do
stagnacije na frontu. Tada je nastao takozvani rovovski rat.
Vredno je zabelaiti dan 23. novembar 1916. godine. Tada sam dobio originalanu potansku kartu iz
Kragujevca preko Crvenog Krsta, iz koje sam saznao da su svi moji tamo ivi i zdravi. Radost je bila
velika, to je i prirodno, jer vie od godinu dana nisam nita znao o mojima.
esto puta sam razmpljao o mukama i patnjama naeg naroda pod nemako-austrougarskobugarskom okupacijom od 1915. godine. Nikada nikakvo pero to nee moi opisati. To je bilo pravo
istrebljenje Srba jer je Srbija, sa 4,500.000 sganovnika, bila jedina prepreka germanskoj rasi za
prodiranje na istok. Bugari,su ve bili u neprijateljskom taboru. Grka je odrekla savez sa Srbijom i
utke odobravala germansku politiku.
Na ivot iako van otadbine, ipak je snoljiviji. ivimo po rovovima i zemunicama, ali smo bar
slobodni. Kad pogledam vojnike, uvek su veseli, uvek raspoloeni. Niko ne bi rekao da su to oni vojnici,

74

koji su goli, bosi i gladni preli "Albansku golgotu" i koji ratuju ve etiri godine bez odmora. Takvi su
bili srpski vojnici - pravi filozofi, stojici i politiari. Shvatili su da im je sudbina dodelila da se rtvuju za
osloboenje srpskog naroda, kao i svih drugih pod , neprijateljskim ropstvom. Shvatili su da oni moraju
da povrate slobodu Srbiji i da stvore Jugoslaviju. To je bio njihov ratni cilj i misionarski zadatak.
U svojoj knjizi "Ratni ciljevi 1914". autor Milorad Ekmedi navodi da je jedan britanski posmatra
rekao za srpsku vojsku: "To je armija u kojoj je svaki vojnik politiar".20
*
*

Kad su nastali zimski dani, poeli su snegovi i mrazevi. Sneg na ovim planinama dostizao je visinu
veu od metra. Zima jaka, puca drvo i kamen. Vojne operacije su potpuno prestale. Jedino nas iznenadi
predaja po jednog i dva bugarska vojnika. Njihovo dezertiranje odavalo je oajno stanje bugarske
vojske. Razlog bekstva je njihovo maltretiranje i poniavanje od strane saveznika, Nemaca,
Austrijanaca i Maara.
Na ovom poloaju smo proveli Boine praznike i Novu godinu, vojnici su oko pola noi osuli
puanu i mitraljesku vatru, da je nastao pravi krkljanac. Bugari odgovore istom vatrom. Otvori se i
artiljerijaska vatra sa obe strane. Telefoni zazvone iz pozadine sa pitanjem ta je tamo? Mi smo im
odgovorili da slavimo Boi na Novu godinu.
U toku 1916. godine i poetkom 1917. godine peadijske jedinice su se znatno smanjile usled velikih
gubitaka pa ih je trebalo, na neki nain, popuniti. Poto nije bilo nikakvih pozadinskih rezervi, to je
Vrhovna komanda donela odluku da se svaki etvrti puk u jednoj diviziji rasformira i rasporedi u
ostala tri peadijska puka. Na 19. peadijski puk imao je da popuni 10.,11. i 12. puk. Na bataljon
pripadne 10. peadijskom puku. Radi toga, na bataljon bude smenjen sa naih poloaja u Katunac Glogot - Grivica 15. marta 1917. godine i siemo u selo Donji Poar.
Po dolasku u novu jedinicu, 2. eta 3. bataljon 10. peadijski puk, na bataljon ode na poloaj
"Memedsgv rid" (na Poarskoj kosi ispred Dobrog Polja) 19. marta 1917. godine. Iako je bio mart
mesec, ovde je bila velika zima. Sneg visine metar. Vetar samo brie i ponegde nanese sneg po dva
metra visine. Bugari su veoma blizu, na 50-100 metara, kako gde. Ali zbog velike zime i snega vlada
potpun mir. Sa ovog poloaja smenjeni smo 31. marta 1917. godine i doli smo u pozadinu na Poarsku
Kosu radi odmora.
*
*

20

Milorad Ekmedi, Ratni ciljevi Srbije 1914., Beograd, 1973., strana: 92.

75

Pored puaka i mitraljeza, naa peadija, na Solunskom frontu, imala je puko-mitrljeze. To je bilo
novo oruje za nae vojnike: Trebalo je vojnike dobro obuiti u rukovanju ovim orujem. Stoga su bili
organizovani kursevi po bataljonima za obuku u rukovanju pukomitraljezima. Svaka je eta odredila po
jednog oficira i 12 vojnika za ovaj kurs, koji e posle obuiti ostale vojnike iz svoje ete. Iz moje ete od
oficira ja sam bio odreen sa 12 vojnika. Kurs je trajao 15 dana u pozadini na Poarskoj Kosi. Po
zavretku obuke, vratimo se u svoje ete i izvrimo obuku ostalih vojnika.

U to vreme na 10. peadijski puk umadijske divizije bio je u selu Donjem Poaru na odmoru, gde je
proveo sve do 23. aprila 1917. godine. Nou 23/24 prebacimo se na poloaje Katunac - Glogot - Grivica,
jer se planira proboj Solunskog fronta, to nam je napomenuo i sam komandant divizije ivko Pavlovi,
prilikom obilaska puka.
U toku priprema za napad, vrili smo, sa oficirskim patrolama, detaljnije izvianje terena i raspored
poprenih neprijateljskih osiguranja ispred njihovih rovova. Mada smo sve znali, ipak je vreno
proveravanje.
Proboj fonta imao se izvriti na sektoru umadijske divizije kojoj je bio pridodat 23. peadijski puk sa
celokupnom artiljerijom iz Vardarske divizije. Teran na kome ima da se izvri proboj, prostirao se od
Sokola ka Dobrom Polju, Borovoj i Obloj uki, Kravici i Vetreniku. Sve vanije take ovog poloaja
drali su Bugari. Nae trupe bile su prilepljene za ove planine. Na ostalim delovima fronta imaju se
izvoditi demostrativni napadi, radi privezivanja neprijateljskih snaga.
Posle zavrene pripreme, napad je poeo 8. maja 1917. godine jakim artiljerijskim bombardovanjem
sa nae strane na prostoru od Sokola pa do Kouha. Zatim su usledili peaki napadi, ali bez veeg
uspeha. Napadi su ponavljani i trajali su do 23. maja 1917. godine, kada su, naredbom komandanta
saveznikih snaga na Solunskom frgntu generala Saraja, obustavljeni. U ovim napadima bili su naroito
angaovani 23. i na 10. peadijski puk. Dvadest trei (23.) peadijski puk dejstvovao je u pravcu
Dobrog Polja, a na 10. puk u pravcu Obla uka - Kravica. Iako nismo ovladali ovim poloajima, mi
smo poboljali nae poloaje pribliavajui se Bugarima.
Do neuspeha u proboju fronta dolo je zbog nedovoljne nae snage, nedovoljne teke artiljerije za
ruenje bugarskih utvrenja, jakog neprijateljskog otpora u pogledu mitraljerske i artiljerijske vatre i
nepovoljnih atmosferskih prilika, gusta magla i kia. Prilikom ovih napada, mi smo se toliko pribliili
Bugarima da smo se, tako rei, okaili o njinovu preprenu bodljikavu icu. Na tom odstojanju bili smo
do proboja Solunskog fronta 14. septembra 1918. godine.
Treba napomenuti da se srpska Vrhovna komanda, pre poetka ovog napada, stavila generalu Saraju
neke uslove za postizanje uspeha u ovom napadu. Ali, izgleda da ti uslovi nisu u celini bili ispunjeni to
je, svakako, dovelo do neuspeha.
Posle ovog pokuaja proboja Solunskog fronta u vremenu od 8. do 23. maja 1917. godine, naa
Vrhavna komanda je predlagala generalu Saraju, da se preduzme jo jedna ofanziva, s tim da se ponovo
izvri udar na frontu srpske vojske. Radi toga treba srpskoj Drugoj armiji dodeliti dve francuske divizije
i dovoljno artiljerije. Saveznike vojske da dejstvuju levo i desno na svojim sektorima radi vezivanja

76

neprijateljskih snaga za svoj teren. General Saraj nije bio kategorian po ovom pitanju - niti ga je
usvojio, niti odbio.
Tada su se pojavile izvesne komplikacije u vezi samog Solunskog fronta. Izbili su nesporazumi
izmeu naih saveznika. Nepovoljne prilike u Grkoj. Nagovetava se revolucija u Rusiji. U Francuskoj
teka situacija. Od Italijana se nije nita ni oekivalo u toku celog rata. Francuzi su otvoreno govorili da
je bolje da nisu ni stupili u rat jer ne bismo tamo slali nae trupe da ih spasavamo. Jedina korist od
Italijana je bila to su vezivali jedan deo austrougarske vojske za svoj front. Kod nas solunski proces u
vezi "Crne ruke". Sve se ovo nepovoljno odraavalo na situaciju kod naih saveznika, naroito na stanje
na Solunskom frontu.
Naa Vlada i Vrhovna komanda su stalno uveravali saveznike, da e Solunski front, ako ne reiti, a
ono ubrzati kraj rata. Sve je to bilo uzalud. Tako je protekla druga polovina 1917. godine u rovovskom
ratu. Saraj je smenjen 10. septembra 1917. godine i na njegovo mesto doveden general Gijoma.
*
*

Kad sam, kao Rokfelepov pitomac kolske 1925. i 1926. godine bio na Sorboni u Parizu, radi
produbljavanja svojih studija iz matematike, esto sam poseivao, u slobodnom vremenu, pojedina
predavanja iz drugih oblasti. Ta sam predavanja sluao zbog same njihove tematike i zbog francuskog
jezika. Jedino, koje me je jako interesovalo, nosilo je naslov: "Politike i vojne prilike u svetu za vreme
svetkog rata":... Predavanje je trajalo itav semestar. Predava je bio Francuz, mislim istoriar. Ono to
mi je naroito palo u oi, to je ozbiljna kriza kod naih saveznika u toku 1917. godine. Izneo je sve
tadanje kritine dogaaje kod pojedinih saveznika. Tom prilikomje pomenuo i na solunski proces
1917. godine. Iz njegovog izlaganja proizilazi da na solunski proces nije bio samo stvar Srbije. On je
bio rezultat celokupnog tadanjeg stanja naih saveznika. Prema ovom njegovom predavanju,
Francuska, kao najjai protivnik, bila je tada pred katastrofom.
Meu nama oficirima, koji smo bili tada na frontu, bilo je mnogo diskusije o solunskom procesu.
Nismo mogli da damo tada presudnu odluku o njemu jer nam stvar nije bila dostupna i jasna. Jedino smo
se slagali u tome da nije trebalo tada izvriti nikakvo streljanje. Mogao se saekati kraj rata.
Nema sumnje, da je jo i danas teko izrei pravi sud o solunskom procesu. To e se uiniti tek kada
budu o njemu izricali presudu ljudi, lino nezainteresovani, na osnovu istorijskih dokumenata i bez
uticaja politikih propagandi.
Treba napomenuti da solunski proces nije imao nikakvog uticaja na borbeni duh nae vojske na frontu.
To je uoio i sam predava na Sorboni. A to je naglasio i Pierre Francois u svojoj knjizi "Uskub s'est loin
... Balkan 1918", Paris, 1976. godine.
*

77

Od maja meseca 1917. pa do septembra 1918. godine, vodili smo rovovski rat. U tom vremenu ja sam
prekomandovan, 14. jula 1917. godine, iz 10. puka umadijske divizije u 14. peadijski puk (2. eta 2.
bataljona) Timoke divizije. Moj novi bataljon nalazio se u selu Gornje Crnievo u rezervi. U novoj
jedinici sam se brzo snaao i sprijateljio sa ljudima i sredinom.
U toku ovog zatija, na bataljon je, naizmenino, bivao na predstrai na Krivoj uki-ili drugoj
odbrambenoj liniji na Kovilu ili u rezervi na odmoru u selu Gornjem Crnievu. Tako su radile sve
jedinice na svojim sektorima.
Moram da zabeleim i jedan tuan dan. Moglo bi se rei da su nam u izgnanstvu bili, manje ili vie, svi
dani tuni. Ali smo se mi bili pomirili sa sudbinom da smo van Otadbine i bili rtvovani za povratak
slobode naem narodu, kao i svima koji su bili u ropstvu.
Sedei zajedno sa komandirom ete, rezervnim kapetanom Dimitrijem Neiem, u njegovoj zemunici
na poloaju Kriva uka i ekajui potu, dobijem kartu da mi je otac umro. To je bilo 16. septembra
1917. godine.
Otac je imao oko 65 godina. Bio je krupan i razvijen ovek, nepismen, ali po prirodi bistar i veoma
vredan. Kako nas je bilo dosta dece (devetoro) po mojoj krtenici, jer sam ja bio poslednji, a desetoro po
majinom kazivanju, ipak se dobro snalazio. Sva su muka deca prola kroz osnovnu kolu. enska deca
po selima u ono vreme retko su pohaala osnovnu kolu. Savesno se oduio svojoj Otadbini,
uestvujui u srpsko-turskom ratu 1876 - 1878. godine, kao i u srpsko-bugarskom ratu 1885. godine.
*
*

U toku 1917. godine poeli su pristizati dobrovoljci iz Amerike. To su bili Srbi iseljenici iz krajeva
pod Austro-ugarskom koji su bili na radu u Americi. Petnaestog (15.) oktobra 1917. godine iao sam u
divizijski tab u selu Kapinjane i doveo za na 14. puk 101 vojnika -dobrovoljca. Putovali smo nou jer
je prostor bio vidljiv i tukla bi nas bugarska artiljerija da smo se kretali danju.
Ovi dobrovoljci su bili vrlo radoznali za stanje na frontu! Dok smo putovali od divizijskog taba u
Kapinjanima do sela Donjeg Crnieva, gde je bio tab naeg puka, postavljali su razna pitanja. Najvie
su se interesovali da li emo odmah, po njinovom dolasku, krenuti za nau zemlju. Razume se da sam im
rekao da emo to pre krenuti, samo dok pristigne jo dobrovoljaca. U stvari, ja sam znao da i ova zima
1917. - 1918. godine ima da se provede u rovovima, ali njima nisam to mogao rei jer bi ih mnogo
dekurairao i razoarao. To su ljudi koji su po reima postali vojnici, a ne po vojnikom vaspitanju.
Nae poslanstvo kao i razni konzulati u Americi, prikupljali su dobrovoljce za Solunski front, radi
popunjavanja naih jedinica koje su se, gubicima u borbama, stalno smanjivale.

78

Kad smo in rasporedili po etama i kada su uli u rovove i zemunice nisu se najprijatnije oseali.
Visoke planine, kia, susneica; blato, voda u rovovima. Leanje ili bolje rei dremanje na predstrai u
punoj ratnoj opremi. Sve im je to dosta teko padalo. Naim vojnicima smo napomenuli da budu paljivi
prema njima, dok se malo ne priviknu na ratniki ivot. Kada su se po malo prilagodili novom ivotu,
poele su ale i vicevi koje su nae vojnike i odravali.
Jedne noi, obilazei vojnike u rovu na Krivoj uki zadrim se due u jednoj zemunici u kojoj je bilo
i vatre. Tu su bili samo stari vojnici. Ja ih zapitam: kako se snalaze dobrovoljci? Polako se navikavaju,
ali se ljute to ne kreemo napred. Oni kau: mi smo itali po novinama kako srpska vojska samo gura
napred. Nije pisalo da smo stalno na kii, snegu, u blatu i, tako rei, u zemlji. Nego, gospodine
potporunie, moramo da vas pitamo za jednu stvar. Mnogi od ovin dobrovoljaca imaju zlatne zube, da
li da, u sluaju njihove pogibije, izvadimo te zube? teta je da to zlato ode u zemlju. "Ne dirajte njinove
zube u sluaju pogibije. Oni su ak iz Amerike doli da nama pomognu. Kad ide glava nek idu i zlatni
zubi. Narodna poslovica kae: "Kuda ide june, neka ide i ue."
Tada im ja ispriam dogaaj koji se desio decembra meseca 1914. godine za vreme Kolubarske bitke.
Tada sam bio u 19. peadijskom puku umadijske divizije koji je ovde rasformnran, kao to sam ve
ranije napomenuo radi dopune 10.,11. i 12. puka.
Prilikom gonjenja vaba, nailazili smo na njihove mrtve vojnike sa otvorenim ustima iz kojih se ute
zlatni zubi. U najveoj puanoj i mitraljeskoj vatri, primetim jednog vojnika kako je zabio bajonet u
glave mrtvoga vabe. Na moje pitanje: "ta to radi?" odgovori: "Podnarednie, (tada sam bio ak podnarednik), vadim zlatne zube iz mrtve vapske glave". Ja mu podviknem: "ta se muva oko mrtve
glave, vidi kako kosi mitraljez, otii e i tvoja glava." On hladno ocgovara: "Podnarednie, za zlato se i
gine, za zlato se i vode ratovi! "
*
*

Drugu polovinu 1917. i prvu polovinu 1918. godine proveli smo u rovovima. Povremeno su se
smenjivale jedinice na predstrai, U drugoj borbenoj liniji i u malo dubljoj rezervi na odmoru. Kada smo
bili u rovovima, koji su bili u neposrednoj blizini Bugara, 30-50 metara, kako gde, nou smo morali biti
budni i u punoj ratnoj spremi. Rovovi su bili duboki, dobro osigurani od artiljerijskih granata.
Artiljerijske se vatre nismo mnogo plaili jer smo bili blizu bugarskih rovova pa nas nisu smeli gaati,
jer bi mogle njihove granate i u njihove rovove padati. Ali smo od bugarskih merzera, koji su bili pozadi
njihovih rovova, vrlo esto stradali, naroito na Krivoj uki. Isto tako, postojali su neki rovovski
.topii, koji su bili u samim rovovima i koji su nas esto gaali. Ali su oni veinom prebacivali. Pored
toga, rovovi su bili tako blizu, da se u naim rovovima uje kad topi u bugarskom rovu opali, i nai se
vojnici blagovremeno sklone, ukoliko je neko bio van zemunice dobro osigurane. I mi smo imali
takozvane azen-topie u koje se ubaci granata u cev, trgne za kanap i granata ode Bugarima u pohode.

79

Pomou ovih granata, bez upaljaa, prebacivali smo jedni drugima pisma i pakete. esto je vladalo i
preutno primirje.
*
*

Moram da iznesem jedan dogaaj koji mi se desio kada sam bio na predstrai na Krivoj uki.
Jedno posle popodne padne jaka kia i voda prodre i u rovove i u neke zemunice. Na sredini fronta
nalazile su se zemunice za oficire na predstraama. Zemunica, u kojoj sam ja bio, prokisne i napuni se
vodom. Ja poem u najbliu zemunicu kod vojnika i o tome obavestim komandira gde se nalazim u
sluaju nekih nareenja.

S desna na levo: Tadija, Popovi i Luka, u Vodeni (Grka), oktobra 1917.

Po prestanku kie Bugari otvore na nas artiljerijsku vatru, valjda iz bojazni da mi ne izvrimo prepad.
I naa artiljerija pone da odgovara istom merom, tako nastane itava kanonada sa obe strane. U toj
kanonadi jedna teka bugarska granata udari ba u moju zemunicu i zatrpa je. Nijedna druga bugarska
granata toga dana nije udarila u nae rovove. Dakle, bugarska granata zatrpala je moju zemunicu iz koje
sam zbog vode izaao. Tada je nastao komentar o mojoj sudbini. Zaista, udnovata je ljudska sudbina!

80

*
*

Za vreme ovoga zatija vojnici i oficiri obilazili su svoje ake i prijatelje u drugim jedinicama. Moglo
se ii i na odsustvo u pozadinu na sedam dana. Ja sam bio na odsustvo u Vodeni u toku oktobra 1917.
godine. Tada sam se setio ta znai miran i slobodan ivot. Sme ovek uspravno da se kree, ne strepei
da e ga bugarska zrno svakog momenta udariti. Na ratitu, kao i u njegovoj okolini, ivi se vie u zemlji
i u dubokim rovovima, punim vode, blata, snega i svega to zagorava ivot oveku. Oni u pozadini
smeju nam se kako ne umemo uspravno da se kreemo, jer smo uvek pomalo nagnuti napred. Nije ni
udo, etiri godine, sa malim prekidima, tako ivimo i ve smo na to navikli. A navika je druga priroda.
Po povratku u etu morao sam da zamenjujem komandira ete, rezervnog kapetana Neia, koji je
otiao u bolnicu. Tako sam morao otpravljati i etnu administraciju, a to nije lak posao. Za svaku
materijalnu sitnicu snosi odgovornosg komandir ete. Sve se moralo evidentirati i opravdati po strogim
vojnikim propisima. Samo nije trebalo opravdanje vojnika. Jednostavno se samo telefonom ili aktom
obavesti nadlena komanda, toliko je vojnika poginulo, toliko ranjeno, toliko nestalo, etni narednik
zabelei to pored imena toga vojnika, i za toliko manje trebuje vojniko sledovanje za etu.
Ja pozovem narednika ete, koji vodi administraciju i kaem mu da ja vrlo dobro poznajem
administraciju, i ako je totalno nisam poznavao, pa mu kaem da obrati panju da nam se ne desi neki
nepotreban maler. Moram odmah priznati da je etni narednik bio vrlo ispravan i veoma poten ovek. A
i uvao je kancelariju u pozadini, koja je ipak sigurnija nego rov.
Pri svem tom ponovio sam mu onaj dogaaj jednog komandira iz naeg puka. On je i sam znao za taj
dogaaj.
Pria se sastoji u ovome. Komandir ete, rezervni kapetan N.N., inae seljak, nevian administraciji,
kako on kae, a vrlo hrabar i poten ovek (takvih je bilo dosta za vreme ratova 1912. - 1918. godine),
izdobijao inove za hrabrost i umeno komandovanje, izvadi svoj pitolj, stavi na sto narednika ete i
kae mu: "Sluaj narednie, ja ne znam etnu admnnistraciju. Potpisau ta mi podnese. Ali ako bude
neispravno, ubiu te ovim pitoljem, pa idem u bugarski rov da ubijam Bugare, to su me isterali iz moje
zemlje, sve dok ne poginem! ! "
*
*

Decembra meseca 1917. godine, dok sam zamenjivao komandira ete, javi mi jednog dana autant
komandanta bataljona da danas dolazi komandant brigade da obie moj front na Krivoj uki. Vii
komandanti su, s vremena na vreme, obilazili poloaje svojih podruja, naroito kljune poloaje.
Stalno su se ispitivali pojedini sektori na frontu srpske vojske, radi pripreme proboja, na emu je naa
Vrhovna komanda neprekidno insistirala.

81

Meni nije bio po volji dolazak komandanta brigade, i to ba kad ja zastupam komandira ete. Ko zna
kakve e sve primedbe staviti. Istina je, da me njegove primedbe nee mnogo uzbuditi, ali mi u samom
rovu,u neposrednoj blizini neprijatelja, nismo mnogo voleli da nas obilaze vii komandanti: Istina je i to,
da su vii komandanti, pri obilasku samog fronta, uvek bili veoma ljubazni prema nama u rovovima, ali
ko zna ta e oni u svojim notesima zabelaiti o nama.
Autant bataljona bio je rezevni porunik, inae uitelj po zanimanju. Pozovem ga na telefon i
objasnim mu stvar, naglaavajui da su Bugari na 50 metara, a negde i manje, od nas. On me je dobro
shvatio i na kraju razgovora, dodao: "Pa tebi je bar lako da se obezbedi od svakog prepada, bilo sa
fronta, bilo iz pozadine. Samo naredi da jedan mitraljez otvori vatru pa e nastati uzajamna pucnjava iz
svih moguih orua, da ti niko ne moe prii ni sa fronta, ni iz pozadine"; Ja ga tada zamolim da me
obavesti kad komandant brigade stigne u tab bataljona.
Obavestim vodnike i vojnike o dolasku komandanta brigade i naredim da sve bude u redu. Ali sam
napomenuo da smo obaveteni da se Bugari spremaju da izvre prepad na nas, im se pojavi vea magla.
A ove planine su gotovo uvek u veoj ili manjoj magli u ovo zimsko doba. Stoga vojnici da budu u
strogoj pripravnosti, a ja u narediti kada e se vatra otvoriti da bismo osujetili njihov napad.
"Braa" Bugari su nas napadali kad je najgore vreme: magla ili kia ili pomraina. Malo se ponapiju,
pa samo zaleleu.
Poloaj Kriva uka, gde sam se ja nalazio sa etom bio je, manje ili vie, ogoljen ili bez ume. Ali smo
mi imali duboke rovove i saobraajnice da se moglo i danju ii, a naroito ako je vreme maglovito.
Magla, u,ovim planinama i kotlinama, obino se kretala u talasima, to je zavisilo od jaeg i slabijeg
vatra. A vetar je ovde uvek strujao slabije ili jae. Jednog momenta, oko 10 sati naie jedan gui talas
magle, i ja poaljem ordonansa vodnicima sa naredbom da se vatra otvori na Bugare, poev od levog
krila, gde se nalazio i jedan mitraljez. Istovremeno su i Bugara otvorili puanu i mitraljesku vatru.
Zatim je nastala topovska kanonada sa obe strane. Tako je nastao pravi krkljanac od nae i bugarske
vatre.
Ubrzo zazvoni telefon i telefonista mi prui slualicu, govorei da me trai autant bataljona. "ta je
to, Tadija?", zapita autant. Ja mu odgovorim: "Primetili vojnici da Bugari koriste maglu i privlae se
njihovim bodljikavim icama. Pa da ne bi oni proli kroz otvore svoje ice i pribliili se naoj ici i bacili
bombe na nas, mi smo in naom vatrom vratili natrag."
Izmeu nas i Bugara bilo je dva reda bodljikave ice. Jedan red, to smo mi stavljali ispred naih
rovova, a drugi red, to su Bugari stavljali ispred svojih rovova. Prema tome, trebalo je proi kroz dva
reda bodljikavih ica da bi se otilo iz naih rovova u bugarske i obrnuto.
Kad se vatra malo stiala, pozovem telefonom autanta bataljona radi obavetenja o dolasku
komandanta brigade k meni na poloaj. On mi odgovori da je komandant brigade dolazio samo do
pukovskog taba i javio da nee danas dolaziti na poloaj. Doi e neki drugi dan. Sad ga zovu hitno u
tab brigade. Na kraju autant bataljona mi je rekao: "Komandant mi je naredio da te obavestim da si
danas, kao komandir ete, uspeno izvrio zadatak."

82

*
*

Kao komandir ete, prilikom potpisivanja platnog spiska za vojnike, primetim da nai vojnici imaju 4
drahme meseno a dobrovoljci 30 drahmi21 (drahma odgovara naem dinaru). Tada e mi etni narednik
rei: "udnovato je da nai vojnici, koji ratuju od 1912. godine, ne trae istu platu kao i dobrovoljci, jer
smo i mi sada dobrovoljci". Pri izganstvu iz zemlje, karalj Petar je rekao: "Vojnici Otadbinu ,smo
izgubili, oslobaam vas od zakletve. Ja idem sa nadom da se ponovo vratim u osloboenu zemlju. Ko
hoe neka doe za mnom ". Na to e vojnik, pri etnoj kancelariji, Miloje rei: "Eh gosdodine narednie,
Vi znate da je nama vojnicima iz Srbije ili, kako nas zovu ovi dobrovoljci, Srbijancima, sueno, ne samo
da ratujemo dabe, nego i da poginemo, pa kvit. Kako jekome sueno u ivotu, tako e i proi".
*
*

Provodei beskrajne noi na predstraama, obilazio sam vojnike po rovovima i uvek se due
zadravao u vojnikim zemunicama. Kako su se u pojedinim zemunicima loile vatre, sedeli smo oko
vatre, pili kafu i priali razne prie, anegdote i doivljaje. Kafe i eera uvek dosta, jer smo na
francuskom sledovanju. Nai prednji rovovi bili su blizu bugarskih rovova, tako da nismo mnogo trpeli
od njinove artiljerije. A sa bugarskim peacima smo se gledali kroz pukarnice i gaali jedni druge.
Tada sam video kako su ti nai, gotovo, napismeni seljaci puni mudrih izreka, anegdota, zagonetaka
itd. Zaista je Vuk Karadi bio veliki ovek, kad je uvideo kakvo se blago nalazi u naem narodu, koje je
celog ivota sakupljao.
*
*

Bataljoni i ete smenjivali su se na svojim sektorima naizmenino: prednji rovovi, druga odbrambena
linija i odmor u rezervi. Kad smo bili u rezervi, vrlo esto sam bio komandant mesta u selima Gornje i
Donje Crnievo. Tom prilikom sam dolazio u dodir sa metanima, ak smo se bili sprijateljili. Iako
postoji narodna izreka: "Teko selu kuda vojska proe", ipak su zaalili kada je dolo vreme rastanka:
Narod je dosta siromaan. Poto smo mi imali hrane u izobilju, to je, prilikom deljenja jela na kazanu,
itava povorka dece, sa sudovima za jelo, ekala da se podeli jelo vojnicima, pa da oni pristupe kazanu.
Svi govore makedonski, pa smo se lako sporazumevali. Ima ih tri vere: pravoslavne, katolike i

83

muslimanske. Imaju sve srpske obiaje, jer imaju i krsnu slavu, naroito pravoslavni. Cela Moglena,
koja pripada Grkoj, naseljena je Makedoncima, koji ne znaju nikakav drugi jezik sem makedonski.
U donjem Crnievu, u rezervi, na bataljon je proveo Boi i Novu 1918. godinu (pravoslavnu). Mi,
oficiri iz naeg bataljona sa komadantom puka, veerali smo zajedno i proveli celu no uoi Nove 1918.
godine. Bilo je pesme, veselja, aljivih pria u "mukom stilu", pa i igranke. Mnogo je bilo ale na raun
pojedinaca ime e ko da se bavi posle rata, ako se rat zavri negativno po nas. Usled stalnog ivota u
umi, u rovovima i u neprekidnoj borbi sa neprijateljem, postali smo vie divljaci nego obini ljudi, ak
smo smatrali da smo izgubljeni za normalni ivot.
Na kraju smo konstatovali da, za nas, koji se nalazimo ovde na Solunskom frontu, a naroito za nas
oficire, koji smo izveli vojsku iz zemlje, postoje samo dve mogunosti. To je pobeda, pa ko ostane iv ili
smrt svih nas! Ovde sad dolazi do izraaja Njegoev stih: "Slavno mrite, kad mrijet morate".
ivot ma koga od nas ovde bez pobede bio bi vie proklinjan nego ivot Vuka Brainovia. Shvatilo bi
se da smo pobegli iz zemlje kao kukavice i poveli narod radi spasavanja svojih ivota. Proklestvo bi
trajalo dok bi postojao i jedan jedini Srbin.
*
*

Sa doeka Nove 1918. godine krenem za Glogot, mesto gde se nalazi centar za obuku u rukovanju
novim francuskim bombama kojima treba da se naorua naa vojska. Glagot je planinska uvala izmeu
Katunca i Kravice na moglenskim planinama. Iz svakog puka odreen je po jedan oficir, koji ima da
provede 15 dana na obuci na rukovanju ovim bombama, i, po povratku u svoj puk, da obui vojnike
svoga puka. Iz moga, 14. peadijskog puka Timoke divizije, ja sam bio odreen. Nekako su se uvek
lomila kola na meni, kao aka i "kolca" kako su me zvali vojnici.
Ranije sam bio specijalista za puko-mitraljeze, dok sam bio u 10. peadijskom puku, a sada za
bombe. Ukoliko se pojavi neko novo oruje, sigurno u morati prvi da ga prouim i prenesem na ostale
stareine i vojnike.
Po povratku sa kursa u puk, 29. januara, 1918. godine, dobijem nareenje da obuim oficire,
podoficire i vojnike u rukovanju ovim novim francuskim bombama. Taj posao ima se obaviti to je
mogue pre. Posao nezgodan i vrlo odgovoran. Malo nepanje pri rukovanju i bacanju bombi, ode
vojnik u parampare. U takvim sluajevima ja odgovaram. Kad vojnik pogine od neprijatelja nikom
nita. Ali ako pogine, nekim sluajem, od naeg oruja, pa makar i svojom krivicom, odmah se povede
sudski postupak.
Da bi izvrio obuku puka u rukovanju ovim bombama, morao sam predhodno napraviti plan i program
rada i podneti komandantu puka na uvid i odobrenje. Predvideo sam da svaka eta (peaka i

21

Nisam siguran da su ovi iznosi plata tani. Ali je sigurno da su plate dobrovoljaca bile dosta vee od plata naih

84

mitraljeska) odredi po jednog oficira i po dva podoficira, koje u ja obuiti za 14 dana, a oni e, posle
toga, svoje ljudstvo obuiti, i to pod mojom kontrolom.
Ja sam bio rezervni potporunik, a ete su imale, pored potporunika, porunike i kapetane, koji su bili
stariji od mene, ak je i svaki aktivni potporunik bio stariji po rangu od svakog rezernog potporunika.
Bilo je malo komeanja oko toga, kako e rezervni potporunik da komanduje strijim oficirima po rangu
i inu. Povodom toga, ja sam komandantu ovog puka objasnio da u ja samo da objanjavam stvari, a ne
da komandujem. Ali sam u sebi stvorio i plan kako u, po neki put, i da im, u zgodnoj prilici,
komandujem. Pomislio sam, sad mi se dala prilika, da im vratim zajam, naroito onima za one este
oficirske patrole. Padne im samo na pamet, hajde, potporunik Tadija, da uzme dva vojnika i izvidi ta
rade "braa" Bugari. Mnogo su se razularili. Red je da se malo opomenu i uznemire.
Bilo kako bnlo, obuka celog puka zavriila se vrlo dobro i na zadovoljstvo vojnih stareina. Obuka je
vrena u selima Donje i Gornje Crnievo pod mojim nazorom. Obilazile su me vie stareine sve do
komandanta divizije. Nisam imao ni jedan nezgodan sluaj. Po ostalim pukovima bilo je pogibije
vojnika od bombi, prilikom obuke. Dosta sam imao posla i odgovornosti, ali sam gotovo mesec dana bio
u pozadini van rovova. Nije mi bilo milo to sam posle ove obuke odreen za vou bombakog odeljenja
u mom bataljonu sa aktivnim potporunikom Dragutinom Majerom. A zadaci bombakih odeljnja zna
se kakvi su.
Posle zavrene obuke, vratio sam se u etu, gde se obavlja redovna ratna sluba. Naizmenino,
predstrae (mrtve strae), druga odbrambena linija i rezerva (odmor). Kada smo u rezervi, vrili smo
obuku vojnika u upotrebi gas-maski. I tu sam morao ja prvi biti. Tako je vreme prolazilo.
*
*

Jo krajem 1917. godine svi aci neborci osloboeni su dunosti radi nastavljanja kolovanja. Pitanje
boraca ili neboraca bilo je relativno. Zavisilo je od pretpostavljenih stareina. Kada su pomenuli
komandantu Druge armnje Stepi Stepanoviu, on je odgovorio: "Ako mi uzmete uitelje i ake, ja
nemam s kime da ratujem, jer su oni u najveem broju sa vojnicima izvrioci ratnih zadataka."
Tada sam ja poeo da skrajam plan za osloboenje od vojske, ili bolje rei, ratne dunosti. U mome
puku svi su bili raspoloeni, i oficiri i vojnici, da ja idem na studije. Posle savetovanja sa oficirima iz
moga puka, napiem raport za odsustvo od 7 dana za odlazak u Solun. Po preporuci od nadlenih
stareina, dobijem od komandanta divizije, 29. juna 1918. godine, traeno odsustvo.
U Solunu sam odseo u domu za oficire, ali se u njemu nisam mnogo zadravao, ve obilazio i
razgledao Solun. U tom se "razbolim" od malarije i dizenterije. Javim se lekaru u komandi mesta, i on

vojnika.

85

me uputi u bolnicu "Prestolonaslednik Aleksandar" u Solunu. U bolnici sam proveo do 13. jula 1918.
godine, odakle me upute na komnsijski pregled Vrhovne komande.
Pred kancelarijom komnsije susretnem se sa jo dva aka potporunika koji su takoe doli na
pregled. to se tie nae bolesti, nije bio potreban lekarski pregled. Dogovorili smo se da otvoreno
kaemo komnsiji da smo mn aci i da elimo nastaviti kolovanje, kao i nai mnogi drugovi. Na pregled
smo ulazili po jedan. Kad sam ja doao, zapita me lekar Materni: "ta vam fali potporunie?" "Imam
proirenje srca, pa bih eleo 6 meseci bolovanja, i istovremeno da nastvim kolovanje", rekoh ja. Na te
moje rei druga dva lana komisije, jedan major i jedan potpukovnik, pogledae se i napravie izraze
lica za osmeh, ali se uzdrae radi ozbiljnosti na dunosti. Posmatraju me i vide, potporunika od 26
godina, odlinog izgleda, doteran kako se oficiri udeavaju kad dou u Solun na odsustvo. Istina je, da
sam bio malo umoran od dnevnog i nonog nespavanja, lutajui po Solunu.
Nije ni udo to sam svojim fizikim izgledom dobro delovao na komnsiju. Na frontu dobra hrana, ist
planinski vazduh na visini od 2000 metara, voda izvanredna, dovoljno eera, kafe, aja. Mogu se dobiti
i estoka pia iz engleskih magacina. Nema malarije, i drugih bolesti. Samo jedna jedina nezgoda, to se
moe svakog mamenta poginuti. "Ali je to sitnica prema ostalim dobrima", kako je obino govorio moj
posilni Milisav.
U pozadini sve ne valja. Razne bolesti, a naroito malarija. Beskrajna administracija. Snadbevanje
trupa raznim ratnim potrebama itd. Jedino je dobro to se ne gine od kuruma, granati i bombi. Ali, u
"optem interesu", svi u pozadini dobro uvaju svoje pozadinske pozicije.
Lekar Materni poe da me pregleda i mrda glavom. Tera me da izvodim neke gimnastike vebe:
uanje, savijanje tela, dizanje ruku, pa mi ponovo pregleda srce. Naposletku ree: da se obuem i
izaem. Isto je tako bilo i sa onom dvojicom.
Kad je zavren pregled, saoptie nama trojici, da nam je odobreno mesec dana bolovanja u Vodeni.
To je bilo meseca jula 1918. godine, a ve se zucka o skorom proboju Solunskog fronta. Nas trojica
nismo bili zadovoljni, ali smo raunali, da emo za mesec dana u Vodeni neto izmanervisati u pogledu
nastavljanja kole.
*
*

Nas trojica stignemo u Vodenu 15. jula 1918. godine. To je varo turskog tipa, neista, neuredna, kue
su veinom drvene i pune stenica, naroito u ovo doba kada su vruine. Stanovnitvo veinom
makedonsko, a ima i Grka samo znatno manje. Vlada velika sirotinja, ali se dobro ikoriava nae
prisustvo.
Pored Srba ima i Francuza, Engleza i Italijana. Ima i dosta naih izbeglica iz okoline Bitolja. Nai
oficiri i vojnici smetein su po barakama u rekonvalescentnom odeljenju. Za nas trojicu nije bilo mesta u

86

tom odeljenju, pa smo stanovali u privatnim stanovima. Hranili smo se u menai u domu za
rekonvalescentne.
ivot kako se samo poeleti moe, prema onom u rovovima, odnosno u zemlji. Pozorite, vojna
muzika, kafana, enski svet. Preko dana vladala velika vruina, a uvee etnje, pa i prijatno i zabavno
drutvo. Navikavamo se na normalan ivot i planiramo kako dda se doepamo inostranstva. Italije ili
Francuske, radi nastavka studija. Ako nita drugo ne upali, ono bar da se doepamo neke pozadine, da i
mi "muimo muku" pozadinskih trupa.
Vreme prolazi i to mnogo bre nego na frontu. Na frontu je neki minut dui, nego u pozadini 24 sata.
Naroito kada nas skoli paklena peaka, mitraljeska i artiljerijska vatra. Ali ima neto to nas malo
zabrinjava. Govori se o skorom proboju Solunskog fronta. Nas trojica se savetujemo, da li je bolje da
odemo svojim kuama preko Italije ili Francuske, pa makar i mnogo docnije, nego preko moglenskih
planina, razbijajui bugarska utvrenja, koja oni tri godine osiguravaju. Narodna izreka kee: preko
pree, naokolo bre. U ovom sluaju glasi: preko nesigurinje, naokolo sigurinje. Jednoduno smo se
saglasili da je sigurnije preko Italije ili Francuske, pa makar posle dve ili tri godine. Ali ima narodna
izreka: ovek snuje, a Bog ili sudbina odluuje.
Put preko mogleskih planina bie vrlo trnovit i dombav, pogotovu, kada ima svaka uka do Drine,
Save i Dunava na bajonet da se osvaja. Sto glava da ovek ima, teko da e jedna ostati dok stigne do
Beograda.
Dok nas trojica, Milo, Sveta i ja skrajamo planove o nalaenju mogunosti da se nakako oslobodimo
rovova, radi produenja kolovanja, na ruku u menai ujemo da je danas izala objava u komandi
mesta sa jednom jedinom reenicom: "Svi oficiri, podoficiri i vojnici na bolovanju i rekonvalescenti da
se odmah jave svojim komandama na dunost."
Uvee za vreme veere, nas trojica smo pretresli situaciju i konstatovali da, posle ovakve objave, sledi
uskoro proboj Solunskog fronta.
Dunost prema Otadbini i prema porobljenom narodu prea je ne samo od kolovanja nego i od
samoga ivota svakoga pojedinca. Ovo je naroito vailo za nas iz skopskog akog bataljona 1914.
godine. To je bataljon koji je uao u rat u najkritinijem momentu sa lozinkom: poginuti meu prvima za
slobodu svoje Otadbine. On je danas poznat pod imenom "Legendarni bataljljon 1300 kaplara " ili
"Besmrtni bataljon 1300 kaplara."
Sutradan se rastanemo da se vie nikada ivi ne vidimo. Oni dvojica su poginuli.
*
*

Tako se ja opet naem 12. avgusta 1918. godine u svojoj jedinici. Svi su se iznenadili mome povratku,
jer su smatrali da ja treba da produim kolu. ak im je bilo i ao to sam ponovo doao u rov da posle

87

tolikih kola, kako kau vojnici, poginem. I ovo je bio jasan znak da e uskoro biti proboj Solunskog
fronta.
Pri povratku iz Vodene naao sam moj puk na istim poloajima Gornje i Donje Crnievo, Kovil, Kriva
uka i poloaj levo i desno. Dakle, posle onog lepog i burnog ivota u Vodeni, posle pozorita i dobrog
drutva uz muziku, dolazim opet u rov, da sluam svakodnevnu smrtonosnu muziku puaka, mitraljeza,
topova i bombi.
Da se priprema proboj Solunskog fronta, videlo se i po tome to se srpska vojska smenjuje sa krilnih
poloaja i grupie na prostoru Gornji i Donji Poar - Poarska Kosa - Katunac - Glogot. Na 14. puk
smene francuske trupe 26. avgusga 1918. godine i mi se spustimo u selo Rudine u moglenskoj ravnici.
Ubrzo se tu nala cela Timoka divizija.
Opet za mene jedno iznenaenje. Po naredbi komandanta 2. bataljona 14. peadijskog luka, odreen
sam za nadzornika pukovske bate. Poto su se nae trupe nalazile u mongleskoj ravnici gotovo tri
godine, to je svaki puk u svom reonu zakupio po jedno pare zemlje od seljaka, sadio povre i snadbevao
svoj puk sveim povrem. Na moje pitanje: "Kako ba mene naoste?"." Vi znate francuski pa e te
moi davati Francuzima povre", glasio je odgovor. Tako ti ja, ni manje ni vie, postanem batovan!
Razmiljajui o svojoj novoj dunosti, pade mi na pamet, pa ovo moe da bude dobro. Sad e se vriti
proboj fronta, a ja lepo etam po bati i sluam grmljavinu puaka, mitraljeza i topova. Kad oni krenu
dalje za Srbiju ja rasprodam ovo povre ovdanjem stanovnitvu i krenem sa pozadinskim trupama.
*
*

Ali, ne lezi vrae, dobijem nareenje, 5. septembra 1918. godine, da se vratim u etu. Dakle, nema se
kud, mora, Tadija, da probija gvozdenu kapiju od dvostrukih bodljikavih ica, da bi uao u Srbiju, pa
ta ti Bog ili sudbina da.
Posle odmora od nekoliko dana u selu Rudine, cela Timoka divizija krene, 12. septembra 1918.
godine, uvee oko 20 asova. Pravac kretanja je Katunac - Glogot. Zbog vidljivosti terena od sgrane
neprijatelja i tajnosti kretanja trupa, putovali samo nou. Dan 13. septembar proveli smo na jednoj kosi
Katunca. Nou, 13. septembra, stignemo na Glogot (severni deo Katunca) u 24 asa. To vee nam je
saopteno da sutra,14. septembra 1918. godine, poinje proboj fronta.
Za vreme putovanja od sela Rudine do Glogota, primetili smo itave kolone kamiona, pokrivenih
ciradama, koji se kreu u pravcu fronta.
Dakle, doao je dan rastanka od moglenskih planina, koje se prostiru levo od Kouka preko Zborske
Kose, Kovila, Vetrenika, Katunca, Kravice, Dobrog Polja do Sokola. To je sektor koji je drala Druga
armija pod komandom Stepe Stepanovia od jula 1916. godine do 14. septembra 1918. godine. Juno od
ovog planinskog masiva nalazi se moglenska ravnica.

88

*
*

Za vreme naeg boravka na ovom prostoru, mnogo to-ta se izmenilo. Planine su bile neprohodne.
Nigde puta, sem kozjih staza. Mi smo izgradili puteve do naih rovova, kojima su se kretali najtei
topovi i kamioni. Izradili smo barake za stanovanje, esme za vodu. U moglenskoj ravnici imali smo
bate za povre i pokazali metanima ta moe da uspeva u ovoj plodnoj ravnici. Sve im to ostavljamo.
I pored svih nezgoda koje je stanovnitvo imalo zbog naeg prisustva, ipak je imalo i koristi.

11. Period 14. septembar 1918. - 17. juni 1919.

- Proboj solunskog fronta
"Hajd' mo napred, brao draga,
Da' s protera duman s praga
Naroda se uje glas
Otadbina zove nas.
Napred! juri! ura!" (Bonjakovi.)
Trinaestog (13.) septembra 1918. godine saopteno nam je da e sutra poeti bitka. as poetka nije se
znao zbog atmosferskih prilika. Iako je ovih dana lepo vreme, vrlo esto, a naroito izjutra, gusta magla
pokrije celu okolinu pa se ne moe kontrolisati artiljerijsko dejstvo. Dan i as napada su pod ifrom. Sve
je bilo spremno.
Proboj ima da se izvri na frontu Druge armnje na prostoru Veternik - Kravica - Dobro Polje. U
proboju uestvuju umadijska divizija i dve francuske divizije, 17. kolonijalna i 122., koje su pridodate
Drugoj armnji. Pozadi ovih divizija, bile su Timoka - pozadi 17. kolonijalne, i Jugoslovenska22 - pozadi
122., koje su odreene za gonjenje neprijatelja, posle izvrenog proboja.
S obzirom na teren, glavne napade imale su da izvre francuske divizije na Dobrom Polju, a
umadijska divizija ima pomoni zadatak, da ovlada zapadnim i istonim Veternikom, Kukuruzom i
lemom.
Nou 13/14. septembra 1918. godine, na 14. peadijski puk, kao i cela Timoka divizija, nalazili su se
na Glogotu, pozadi 17. kolonijalne divizije. Naredili smo da vojnici spavaju cele noi, kako bi bili
odmorniji za sutranji napad.
Sutradan izjutra, 14: septembra 1918. godine, bilo je malo magle, ali je oko 7 sati ve poela da
iezava, tako da se oko 7,50 sati potpuno rasturila.

89

Tano u 8 asova otpoela je artiljerijska vatra. Sa nae strane, na frontu Druge armije, dejstvovalo je
477 topova i 108 rovovskih orua raznih kalibara. Sa bugarske strane dejstvovalo je 101 top i 48
rovovskih orua.
itavo jato granata raznih kalibara poletelo je na Bugare. One su dizale u vazduh poprene bodljikave
ice, ruile njihova utvrenja, koja su tri godine graena. Preko naih glava hujale su granate tekih
francuskih i engleskih topova i parale nebo. Eksplozije granata stvarale su uasan prasak i zagluinu,
kao da gromovi udaraju u ove planine. itavi oblaci dima i praine diu se sa zemlje. Drvee polomljeno
i uma se zapalila. Neprijateljski rovovi i zakloni su zatrpani i poravnati sa zemljom. Posle ovog tekog
bombardovanja, sumnjivo da e ko iv od Bugara ostati, a jo manje im ko moe prii u pomo.
Neprijateljska artiljerija dejstvovala je u poetku, ali je brzo uutkana.
Posle bombardovanja prve neprijateljske borbene linije, naa artiljerija je produila bombardovanje u
pozadinu. Bombardovanje je trajalo celog dana sa kratkim prekidima, kada bi avijacija osmotrila
rezultate bombardovanja.
U toku noi 14/15. septembra, vreno je bombardovanje, radi onemotuavanja popravke zaklona,
uznemiravanja i spreavanja dovojenja rezervi.
Izjutra u 5,30 asova otpoeo je napad peadije. umadijska divizija izvrila je svoj zadatak u toku
dana i svoj pomoni zadatak pretvorila u glavni. Zahvaljujui uspehu umadijske divizije i francuske
divizije, uz pomo Timoke i Jugoslovenske divizije, uspete su da izvre toga dana postavljeni zadatak.
Naa Timoka divizija prola je kroz front 17. kolonijalne divizije, 15. septembra u 16 asova, izmeu
Oble i Borerove uke u gonjenju Bugara. Jugoslovenska je, u isto vreme, prola kroz front 17.
kolonijalne i 122. francuske divizije u prostoru Dobrog Polja. Tako je, 15. septembra 1918. godine, bio
izvren proboj Solunskog fronta.
Pri prolazu kroz bugarske rovove, videli smo precizno i sgrahovito dejstvo nae artiljerije. Rovovi i
zakloni zatrpani zemljom. Bukve polomljene, ljudska tela raskomadana i razbacana po zemlji. Poneki
Bugarin iv, ali oamuen, izvlai se iz rovova i jei. Sa malim izuzetkom, svi su izginuli i zatrpani
zemljom (koji su bili na ovom poloaju). U toku bombardovanja naa artiljerija nije dala nikome da
izae iz rovova, niti kome da prie u prednje rovove.
Nou 15/16. septembra, naa divizija je nastavila gonjenje Bugara. Pravac gonjenja je Demir Kapija
na Vardaru. Moj puk je u divizijskoj rezervi i kretao se pozadi 13. i 15. puka.
Uvee, 17. septembra, moj bataljon dobija nareenje da ide u pomo 15. puku. Meutim, dok smo mi
stigli 15. puk je proterao Bugare.
Izjutra, 19. septembra, na puk preuzeo je gonjenje Bugara. Moj bataljon je bio u predhodnici. Dve
ete,1. i 2. (moja), razviju se u borbeni poredak i nastave gonjenje Bugara. Kako sam ja bio na levom
krilu puka, to dobijem, uvee, nareenje da uspostavim vezu sa Jugoslovenskom divizijom koja je
takoe vrila gonjenje.

22

Iz politikih razloga Vardarska divizija je, dopunjena dobrovoljcima iz Rusije posle revolucije, prekrtena u

90

Sutradan nastavljamo gonjenje, svaki u svom pravcu odravajui meusobnu vezu. Gonjenje smo
vrili danju, i to to energinije, da se neprijatelj ne bi negde uvrstio za odbranu. Nou smo se malo
odmarali, a pred zoru podilazili bismo bugarskim poloajima da bismo pre svanua izvrili prepad na
Bugare i proterali ih.
Pre zore, 20. septembra, podiemo pod bugarske poloaje, nameravajui da izvrimo prepad na njih
pre svanua. Napred poaljem po jednog vojnika sa krila i iz sredine da se to vie priblie neujno i
pregledaju teren za napad. Napad ima da se izvri kada se dele dan i no. Znali smo gde su se Bugari,
nou 19/20. septembra,zadrali pa smo se kretali tako, gledajui da ih sa jednog krila iznenadimo.
Kreui se tako, izbijemo na poloaj gde su sino bili Bugari. Bugara nigde, svuda mrtva tiina. Poto je
teren naeg kretanja ispresecan dubodolinama, a gde-gde pokriven i umom, zaustavimo se na ovom
poloaju, koji je bio pogodan za eventualnu odbranu, dok se malo ne razdani, da bi procenio situaciju
levo i desno. Kad se malo razdanilo, primetim da se na kosi, udaljenoj od nas oko 300 metara u pravoj
liniji, kree slobodno neka vojska. Izmeu nas se nalazila jedna dubodolina. Kako je jo vladao sumrak,
nisam mogao raspoznati ko to moe biti. Naa vojska ne moe biti, jer sam ja u prethodnici. Do sino
sam se jurio sa Bugarima. Malo je verovatno, da su delovi Jugoslovenske divizije, koja se nalazi levo do
mene, mogle noas izbiti.
Da krenem napred nije imalo nikakvog borbenog smisla. Frontalni napad je iskljuen, zbog terena.
Meutim, krilni prilazi su bili zgodni za zaobilaenje ovog neprijateljskog poloaja. To mogu izvesti
samo trupe levo ili desno od mene. Naroito je bio pogodan poloaj naeg desnog krila. A to e uiniti
jedinice naeg puka, koje se kreu desno od mene.
Da bi proverio ko se nalazi preda mnom, naredim jednom pukomntraljescu da isprazni jedan arer
od 20 metaka, ali da ne gaa u tamonje vojnike.
Kad je zaklokotao pukomitraljez, nastala je guva na onom brdu. Tada primetim, po iljcima na
kapama, da su to Nemci. Oni su mislili da su Bugari ostali na poloaju ispred njih gde su bili uoi toga
dana. Ali su Bugari pobegli nou sa poloaja, ne obavetavajui Nemce koji su im uoi toga dana doli u
pomo. Tu je bio jedan ceo nemaki peadijski puk.
Tada su na mene osuli paklenu puanu i mitraljesku vatru, a malo kasnije i artiljerijsku. Naroito je
dejstvovala nemaka artiljerija, stvarajui bara izmeu mene i Nemaca, da ih ne bih ja onako
nespremne napao. Moe se rei da sam ih probudio iz sna.
Dok sam ja tako gutao puanu i artiljerijsku vatru, dotle se desno kolona naega puka nesmetano
kretala napred i dospela u pozadinu ovog nemakog puka. Videvi to, Nemci su naglo napustili svoj
poloaj, ali je ipak vei deo puka zarobljen. ak je zarobljen i pukovski lekar. To je bio dokaz da su oni
mislili da e tu nas zaustaviti.
Posle likvidacije ovog nemakog puka, peaka je vatra prestala da me tue, ali je artiljerija i dalje
dejstvovala. Samo je sada tukla greben gde sam se ja nalazio i pozadi grebena, mislei svakako, da

Jugoslovensku diviziju.

91

pozadi grebena ima naih trupa. Tada sam ja poeo pojedinano prebacivanje vojnika napred i tako
izbegao ovu artiljerijsku vatru. Ali je ona, posle toga, prestala.
U daljem kretanju napred, stigne me ordonans iz bataljona sa naredbom da se povuem u rezervu,
"ako je ko od nas ostao iv od one strane artiljljerijske vatre", kako mi je rekao ordonans. Meutim,
nijedan mi vojnik nije poginuo, jer je streljaki stroj bio redak zbog irine fronta. A kada je peaka vatra
prestala prebacio sam vojnike na prednju ivicu grebena, s tim da se postepeno kreemo napred.
Nemci su doli u pomo Bugarima i mislili su da na onom poloaju organizuju odbrambenu liniju.
Meutim, Bugari su pobegli sa prednjih poloaja, ne obavetavajui ih, i tako ih mi iznenadimo i
likvidiramo, na njihovo zaprepaenje.
Toga dana uvee, doao je komandant bataljona da obie moj vod i da se uveri da smo svi ivi i zdravi
i pored one strahovite vatre, naroito artiljerijske. Bilo je samo nekoliko vojnika kontuzovanih, ali ne
teko. Kad sam mu raportirao, ree mi: "Mi smo vas sve bili otpisali!". "Izgleda da se ne gine bez
sudnjeg dana", rekoh mu ja.
*
*

No 20/21. septembra proveo sam sa svojim vodom u selu emersko._ Sutradan produimo gonjenje
Bugara i uvee stignemo do Vardara u okolini Demir-kapije. Toga dana kretao se moj bataljon pozadi
naeg 3. bataljona, ali smo uvee mi poseli desnu obalu Vardara. Tu smo se zadrali celu no 21/22.
septembra i ceo dan 22. septembra. To zadravanje jako je nelagodno delovalo na nas. Zar sad da
zastajemo kad su Bugari gotovo u rasulu. A i kod Nemaca je zavladao strah od nas. Mi, oficiri, znali smo
da je srpska vojska napravila dubok prodor, a saveznika vojska levo i desno nije ni mrdnula sa svojih
polaznih poloaja. ak su Bugari u dolini Vardara potisli Engleze sa prvih poloaja.
Vojnicima nismo nita govorili, zato se zadravamo. Ve smo im objanjavali kako treba da se malo
odmorimo. Istina je, da im je bio potreban odmor, ali se nikome ne odmara kad se uri svojoj kui.
Uostalom, ovim naim vojnicima, koji ratuju od 1912. godine, nije bilo potrebno nita objanjavati. Oni
znaju i oseaju isto to i mi oficiri znamo i oseamo. To nisu bili obini vojnici, nego veliki stratezi.
Tada je nastalo raspravljanje izmeu nae Vrhovne komande i komandanta saveznike vojske na
Solunskom frontu, generala D' Eperea. Na energian zahtev nae Vrhovne komande, a po odluci regenta
Aleksandra, kao vrhovnog komandanta srpske vojske, i vojvode Miia kao naelnika taba Vrhovne
komande srpske vojske, general D' Epere da saglasnost za gonjenje neprijatelja, pod, uslovom da svaku
odgovornosg snosi srpska Vrhovna komanda. Tom prilikom je i rekao vojvodi Miiu: " Od dejstva
srpske vojske zavisi sudbina celog solunskog fronta. Nae oi su uprte u srpsku vojsku".
Uvee, 22. septembra 1918. godine, dobijemo nareenje za prelaz na levu obalu Vardara. Svima je
laknulo na dui. Taman smo se naotrili za gonjenje neprijatelja, pa bi strano bilo da se ovde ponovo

92

obrazuje neki rovovski rat. Toga smo hleba jeli ve tri godine, ivei u zemlji, po rovovima, ratujui,
pored Bugara, i sa pacovima u zemunicama.
Predvee pozove komandant bataljona potporunika Dragutina Majera i mene i saopti nam da se
noas ima izvriti prelaz preko Vardara. Radi toga treba formirati dve kolone kao prethodnice, koje e u
prvi sumrak prei Vardar, proterati Bugare i osigurati prelaz celog naeg bataljona. "Levom kolonom
komandovaete Vi, Dragutine, a desnom Vi, Tadija. Poto je dao Dragutinu, kao starijem po rangu od
mene23, zadatak, obrati se meni: "Vi, Tadija, sa svojim vodom biete desna kolona koja e prei Vardar
u prvi sumrak. Ukoliko naiete na njihove predstrae, imate da ih proterate i osigurate mostobran za
prelazak naeg bataljona preko Vardara. Pravac nadiranja selo Korenica. Nadiranje ima da bude to
dublje radi boljeg obezbeenja mostobrana. Sa sobom povedite jednu mazgu sa dva sanduka municije.
Desno od vas je 15. puk. Uspostavite vezu sa njim noas i to to pre. Baterijskim lampama davaete
obojica nama znake da bismo znali dokle ste stigli."
Posle dobijenog zadatka, nas dvojica se dogovorimo o naem sadejstvu u toku noi.
Preko dana nismo primeivali Bugare u blizini obale Vardara, ali smo morali biti predostroni, pri
prelasku reke, bojei se njihovog napada u toku samog prelaza. U prvi sumrak osmotrimo teren za
prelaz, jer nije bilo nikakvih mostova u naoj blizini. Moralo se gaziti. Sreom bilo je pliaka pogodnih
za gaenje. Pri izboru mesta za prelaz, vodili smo naroito rauna o eventualnom iznenadnom prepadu
Bugara iz zasede. Prelaz se morao izvriti po svaku cenu, pa smo gledali da bude to manje gubitaka.
Meutim, prelaz smo izvrili bez uznemiravanja od strane Bugara. To je bio dokaz da su oni u rasulu. Po
izvrenom prebacivanju naih odeljenja preko Vardara, produimo kretanje, svaki u svom pravcu,
prema dobijenom zadatku.
Ja sam se kretao svojim odreenim pravcem. Vreme lepo i tiho, meseina, pa smo se mogli lake
kretati. Napred sam poslao patrole koje imaju obazrivo da se kreu. Pucanja ne sme biti, sve dok ne doe
u neposredni dodir sa neprijateljem i dok on prvi ne otvori vatru i time otkrije svoju snagu. Ukoliko
naiu na neprijateljske patrole, proterati ih ili eventualno zarobiti. Sada zarobljavanje Bugarskih
vojnika nije od interesa, jer mi dobijamo podatke o stanju kod neprijatelja od metana. Jo pri prelasku
Vardara, naredio sam patrolama da pronau nekog metanina radi dobijanja podataka o neprijatelju. Pri
ulazu u selo Korenicu, patrole mi dovedu dva metanina, koji su, kako nam rekoe, eljno oekivali
srpsku vojsku, jer su bili presiti bugarske vlasti za ove tri godine. Oni me obaveste da su Bugari na brdu
iznad sela, a da njihovi vojnici krstare ovde po selu i diu od metana sve to mogu da ponesu sa sobom.
Dakle, pravo "bratski" postupaju. Jo mi rekoe da su bugarski vojnici potpuno demoralisani. Ne sluaju
svoje stareine i mnogo su se uplaili srpske vojske. "Sa Francuzima, Englezima i Italijanima lako bi
smo se borili, ali nam Srbi ne daju oka otvoriti." Po ovom obavetenju, koje je bilo tano, isteram
Bugare iz sela, rasporedim vojnike, podilazei bugarskim poloajima na dovoljno odstojanje za
sutranji prepad, ako bude potrebno. Istina je da se nisam bojao njihovog kontranapada. Obavestim

23

Svaki aktivni oficir je stariji po rangu od svakog rezervnog oficira istog ranga.

93

ugovorenim znacima moj bataljon koji treba da pree Vardar. Sa potporunikom Dragutinom, koji je
vodio levu kolonu, uspostavim vezu, takoe ugovorenim znacima.
Brige mi je zadavao 15. puk, koji treba da se kree desno od mene. Ali tog 15. puka nigde ni od uda.
Neprijatelja se nisam bojao sa desne strane jer sam se osigurao svojom patrolom. Ali se bojim 15. puka
koji treba da je u ovom selu, kako mi je kazao komandant bataljona, pri davanju zadatka. Pono je
uveliko prevalila, ali 15. puka nema. Stoga poaljem jednu patrolu unazad u susret 15. puku, bojei se da
oni, pri nastupanju, ne otvore vatru na nas, mislei da smo mi Bugari. Tada sam poeo da razmiljam o
sutranjem radu u sluaju ne dolaska 15. puka. Meutim, oko 2 sata uje se kretanje 15. puka u
streljakom stroju, a istovremeno stie i moja patrola, koja je obavestila 15. puk da smo mi ve oistili
ovo selo od Bugara i da se Bugari nalaze na brdu pozadi sela.
Pred zoru svi krenemo na Bugare, ali su oni u toku noi napustili svoje poloaje.
U daljem gonjenju neprijatelja, stignemo 23. septembra do mesta Kires - Tepe; 24. do Belog Kamena,
koji smo zauzeli tek 25; 26. do sela Damjan; 27. do sela Supurge; 28. do planine Pljakavice; 29. do sela
Vinice; 30. do poloaja avka u neposrednoj blizini bugarske granice gde stignemo oko 12 sati. Za celo
ovo vreme naega nastupanja, voene su borbe vee ili manje sa Bugarima.
Oko 12 sati, 30. septembra 1918. godine, stigne nareenje da se prekinu operacije i da se zaustavimo,
gde se ko naao, jer je zakljueno primirje sa Bugarima.
*
*

Kao to se vidi, primirje sa Bugarskom, upravo njena kapitulacija, zatekla nas je na samoj bugarskoj
granici. Bugari, bojei se odmazde za varvarska nedela koja su poinili u okupiranoj Srbiji, pristali su na
sve uslove sa jednom preklinjuom molbom, da srpska vojska ne ulazi uBugarsku.
Kad smo saznali da je komandant saveznikih snaga na Solunskom frontu D' Epere prihvatio bugarski
zahtev da srpska vojska ne ulazi na teritoriju Bugarske, iako smo, mi vojnici, bili iznenaeni i
neraspoloeni, da ne kaem ba ogoreni.
Istina je, da je general D' Epere traio formalnu saglasnost od nae Vlade i Vrhovne komande. Naa
Vlada i Vrhovna komanda dali su saglasnost,jer nama nije bilo stalo do neke osvete, niti smo imali
kakvih pretenzija na neke Bugarske oblasti. Srbi se nisu nikada nikome svetili. Imali smo mnogo vaniji
zadatak. Oistiti nau zemlju od Nemaca, Austrijanaca i Maara i izvriti svoju Pijemontsku dunost, tj.
stvoriti Jugoslaviju.
*
*

94

Na poloaju avka proveli smo 1. i 2. oktobra 1918. godine. Poto smo se malo odmorili od oficirskih
mareva i tekih borbi, i, najzad, pomirili sa sudbinom da nam nai saveznici ne dozvoljavaju ulazak u
Bugarsku, ipak smo bili dobro raspoloeni, jer smo likvidirali Bugare. Mi, oficiri iz bataljona, prvi put
skupljeni svi zajedno, posle 15. septembra, kao dana proboja fronta, razgovaramo o novostvorenoj
situaciji posle kapitulacije Bugarske. Isto tako i vojnici veselo razgovaraju o situaciji.
Ali nau panju privue veseo razgovor jedne grupe vojnika iz moga voda. Kaplar - kadrovac ivan
Todorovi rodom iz sela Gornjeg Adrovca (srez moravski) objanjava vojnicima kako mu je ao to ne
idemo u Bugarsku. Izmegu ostalog on kae: "Mnogo sam voleo da proetamo kroz Bugarsku i da im
vratimo dobro za zlo. Mi bismo hvatali vezu sa bugarskim enama i sa njima se lake sporazumevali,
inei im samo dobro i to milom, a nikako silom. I verujem da bismo se tako i sa Bugarima sprijateljili,
da nikada vie ne bismo ratovali meu sobom. Mi, momci mogli bismo se eniti Bugarkama, a ovi
oenjeni bi se malo osveili i pripremili za povratak svojim kuama. Znate kako je, za tri godine sve se
zaboravilo".
Meni pie jedan moj zemljak iz Francuske, koji se kao invalid tamo nalazi, kako se u Francuskoj
provodi. Svaki Srbin ima po jednu "kumu - Marraine", ide njenoj kui na rukove i veere. eta sa njom.
Zajedno idu u bioskop i pozorite itd. Mnogi e se Srbi oeniti Francuskinjama. Jo mi pie da moe i
meni da nae neku takvu "kumu - Marraine ", koja e da mi pie i alje poklone. Ja sam mu odgovorio da
sve to nita ne vredi, dok ona sama ne doe ovamo ili, jo bolje, da ja odem tamo. Znate kako je, dok se
ne ukrste pogledi i ruke, nita ne biva.
Zato sam planirao da tako neto mi uradimo u Bugarskoj. Ali nam nai saveznici ne dadoe. Sad vidim
da je ona narodna izreka: " Teko je Srbin biti ; istinita.
Kad su Bugari mogli tri godine po Srbiji ubijati nae ljude, ene i decu, mogli smo mi bar njihovim
enama "initi dobro".
Kad je kaplar ivan zavrio govor, rezervni podnarednik Vasilije Obrenovi iz sela Kuara kod
Paraina obrati se kaplaru ivanu reima: "Plan ti je odlian, ivane, samo nai dragi saveznici ele da
nas potede od teke borbe sa Bugarkama rtvujui sebe za tu borbu. Oni kau: vi ste se borili sa
Bugarima, a mi emo sa Bugarkama, jer su one opasnije. Nas alju u "laku borbu" u gonjenje vaba".
*
*

Prema ovom rasporedu trupa, Prva armija produava gonjenje Nemaca, Austrijanaca i Maara u
pravcu Nia. Naa druga armija prebacuje se sa bugarske granice levo od Prve armije. Na 14. peadijski
puk krene 3. oktobra 1918. godine sa avke ka Velesu, gde stignemo.8. oktobra. U jednom selu blizu
Velesa postavimo atore I tu se zadrimo sve do 14. oktobra 1918. godine. Tu se dobro odmorimo i
oporavimo jer smo dobijali urednu hranu.

95

Dok smo bili u Velesu, snadbevali smo se hranom iz naih vojnih baza. Kad smo napustili Veles,
snadbevali smo se hranom usput od naroda sve do dolaska u Dubrovnik 20. novembra 1918. godine gde
smo zatekli Austro-Ugarske vojne magacine.
Veles smo napustili 14. oktobra, i pravac nadiranja naeg, puka bio je Veles - Skoplje - Pritina Kosovska Mitrovica - Raka - Kraljevo - aak - Uice - reka Drina.
Pri prolazu kroz nau zemlju, svuda smo veoma srdano doekivani i nueni svakojakim jestivom
koje su imali na raspoloenju. ak su nas i Albanci, koji su nas iza svakog buna napadali i pljakali
1915. godine, pri odstupanju, srdano doekivali i davali ta su imali. Nasitili su se, kako nam kau,
bugarske i vapske slobode. Pri prolazu kroz Skoplje, jedan deko sav usplahiren uzviknu: "Mama vidi
ta je Srba, a oki kau da vie nema Srba!!" Kao to se vidi, neprijatelj je sva sredstva upotrebljavao da
ubedi decu, da vie nema ni Srba ni Srbije!
Pri gonjenju vaba, nismo imali velikih borbi, jer smo ih stalno jurili, ne dajui im nigde vremena da
se zaustave i organizuju ozbiljnu odbranu. Istina je, da smo se i danju i nou kretali i gledali da ih
iznenadimo. Kakvo je gonjenje bilo, to najbolje znamo mi, peaci, koji smo ih gonili. Teren smo dobro
poznavali, a narod nas je obavetavao o stanju i kretanju vaba. Toliko su bili zaplaeni da su itave ete
Nemaca i Austro-Maara beale ispred naih patrola. Mnoge nevolje zadavalo im je nae stanovnitvo.
Imali smo sreu i sa lepim vremenom.
Pri ovom nastupanju jedino smo se zadravali dva dana u aku, 30. i 31. oktobra (1918. godine).
Uvee 30. oktobra, aanska optina priredila je banket za oficire 14. peadijskog puka, koji je prvi uao
u aak. Na veeri je bio komandant Druge armije, vojvoda Stepa. Posle veere bila je igranka.
Devojaka puno, ali smo mi nekako ukoeni. One su elastinije i slobodnije. Kod nas oficira bile su dve
nezgode: Vojvoda Stepa i naa nenaviknutost na operacije ove vrste.24 Tek posle pola noi, kada je
vojvoda Stepo otiao i kada smo se malo zagrejali od pia, poeli smo da dajemo oduka svojim
oseanjima. Iako smo bili razmeteni po privatnim kuama za spavanje ove noi i za odmor, niko nou,
ve straarimo i gledamo u neprijatelja koji je na nas uperio puku, moemo, valjda i ovu no da ne
spavamo i da se zabavljamo sa ovako lepim devojkama koje su u nas uperile svoje lepe i mile oi. Izrazi
lica su im takvi, da samo to ne progovore: gde ste do sada, uvenusmo, ekajui vas! A kako smo mi,
oficiri, izgledali, ne znam, ali znam da bi svaki od nas bar po dve devojke progutao.
Proveli smo celu no na banketu, trudei se da se pokaemo pravi vojnici - borci i na ovom "frontu".
Koliko smo uspeli, ne znam, jer nikada u ivotu nisam sreo nijednu od devojaka sa kojima smo se te noi
zabavljali.
Sutradan smo bili umorni, ali nismo alili. Konstatovali smo da smo bili nespretni i neizvebani za
ovakve "operacije". To je ono kad vojnik prvi put stupi u borbu i ne ume da se snalazi. Dakle nita bez
prakse.

96

*
*

Prvog (1.) novembra 1918. godine, krenemo za Poegu - Uice - reka Drina. U Uice stignemo 2.
novembra oko 13 sati gde budemo izvanredno doekani. Cela varo, i staro i mlado, izalo na ulice da
nas doeka. Jo pri ulazu u varo, masa sveta izali nam u susret. Naroito deca i devojke. Ulazak u
varo je paradnim marem. Prilikom mara treba gledati pravo. Istina, glave svoje pravo, ali su oi
okrenute u stranu, ka devojkama, pored kojih prolazimo. To nije ni udo jer smo ve u aku osetili
prijatan dah devojaka.
Na odstojanju od 10 koraka idu nam u susret dve veoma lepe devojke. Ja se reim da ih zaustavim i da
ih okrenem da mariraju sa mnom zajedno, pa makar me ma kakva kazna snala.
Pri maru, ja sam malo mrdnuo udesno (pri paradnom maru vodnici idu s desne strane ete) tako da se
sa njima susretnem i da ih okrenem nalevokrug, pa svi zajedno marujemo.
Banket u aku je ve uinio da budem elastiniji u ponaanju sa devojkama.
U momentu susreta sa ovim devojkama, rairim ruke i uhvatim obe za ruke, okrenem ih za 180",
govorei im da i one mariraju sa nama i da ih narod pozdravlja. Malo se zbunie, ali se ipak okretoe i
pooe sa mnom. Ja odmah zaponem razgovor, da li oekuju neke svoje roake? Jedna mi ree da je
njen roak uitelj Ocokolji i da njega oekuje. Ja sav radostan to imam materijal za razgovor jer je
uitelj Ocokolji bio komanadir jedne nae ete i da je on tu. Ali sad nije zgodno da mu se prilazi, jer je
on, kao komandir ete, na konju.
Tako mariramo nas troje pored ete. Ja izmeu njih dve. Ja sam ve korak sa svojim vojnicima
izgubio i prilagodio se njihovim koracima. Vojna muzika svira, narod pozdravlja vojsku! Deca
mariraju pored vojske i paze da idu u korak sa vojnicima. Ja se setih da sam i ja, kao gimnazista u
Kragujevcu, vrlo esto marirao pored vojske, udeavajui korak sa vojnicima. Ali sada vie volim da
idem u korak sa ovim lepim devojkama. Sve u svoje vreme, kae narodna izreka.
Usput mi rekoe da optina prireuje veeras banket za oficire i da su rezervisani stanovi u privatnim
kuama za oficire. Ja sam im rekao da je tako neto bilo i u aku, gde je, posle veere, bila i igranka,
kojoj su prisustvovale aanske devojke. Nego prenesite vas dve nadlenim vlastima da oficiri ele da
banketu prisustvuju i devojke, jer e posle veere biti igranka. Mi emo se postarati da izazovemo
igranku. Posle banketa u aku, ve smo prilino izvebani za banketske "operacije". Sa vojnim
muzikantima udesiemo da, posle ceremonijalnog sviranja i posle veere, zasviraju neko kolo. Mi emo
poskakati, a vi nam se pridruite. Posle toga mi mlai preuzimamo vlast i ostajemo do svanua. Znate
kako je, mi gledamo da iskoristimo svaki dan ivota. Sutradan ve produavamo put dalje, a ko zna ta
sve eka. Nas smrt vreba svakog momenta.

24
Moram da napomenem da smo mi bili navikli na ratviko - vojnikn renik kojega ii danas ne mogu da se lako
oslobodim.

97

Ne mora da bude to neki zvanian bal sa toaletama. Ni mi nemamo oficirska odela za balove. Ovo je
sve prepravljeno od vojnikih uniformi. Najbolje da se devojke prijave tamo gde se priprema banket sa
eljom da pomognu oko banketa. Ja u se postarati da svaki oficir povede devojku iz kue, koja je
rezervisana za njegovo noanje prenoite. Tu dolaze i devojke iz komiluka.
Kad smo stigli na mesto odreeno za prenoite puka, razmestismo vojnike. Zatim poaljem posilnog
da izvidi kuu gde treba noas da prenoim, ne putajui devojke od sebe. Istina je da su i one rado ostale
sa mnom. Kada sam saznao gde treba da prenoim, mada sam unapred znao da nema noas spavanja,
obavestim devojke i zapitam ih gde mogu da ih naem i vodim na banket, "kao svoje roake"? To mi je
bilo lako jer jedna od njih bila je roaka uitelja Ocokoljia, zvanog "Ocokolja". To je bio pravi narodni
ovek i uitelj i junak u ratu. Rekao sam im jo da se sve devojke iz komiluka spreme i da ih vodim na
banket. Nema ta da brinu. Ja u ih odvesti na banket i vratiti kuama posle banketa.
*
*

Pred polazak na banket, naao sam njih sedam i poveo na banket. Nije bilo nikakvih nezgoda, jer je i
optina angaovala sve devojke i mladie iz Uica da dou to vee i pripreme banket. Dok smo mi
veerali (bio je ceo puk oficira), devojke i mladii su se nalazili oko stolova i posluivali. Mi smo se
esto obraali devojkama sa nekim beznaajnim pitanjima, samo da bi nam se pribliile. Mnogo nam je
prijalo kad osetimo njihov dah. Primetili smo da se i one ne ljute kad im se obratimo, jer su nam uvek sa
osmehom prilazile. A njihovi devojaki osmesi lekovito su delovali na nas.
Posle veere, nastala je igranka. Najvie se igralo kolo. U okretnim igrama nismo bili majstori ni mi,
oficiri, ni devojke. Mi smo se starali da igramo sa svim devojkama, kao bajagi njih da zadovoljimo.
Meutim, bilo je obrnuto - sebe da zadovoljimo. Ja sam se zadovoljio sa one dve devojke koje su sa
mnom marirale. Bile su veoma lepe, naroito roaka naega Ocokolje. Ja sam se starao da kod obe
ostavim isti utisak, mada me je srce vuklo vie jednoj. Kad je kolo igrano, ja sam obe vodio u kolo. Pri
okretnim igrama, igrao sam pola sa jednom, pola sa drugom. U toku igranke doe jedan na kapetan i
uze jednu (i to ba onu, koja mi je blia srcu) da sa njom igra, rekavi mi: "Vi ste, Tadija, okupirali, dve
najlepe devojke i ne date ih nikom". "Izvinite, gospodine kapetane, devojke su svima na raspoloenju":
Ali sam u sebi pomislio, ako bi doao momenat da bude moja ili njegova, tu mu ne bi pomogao vii in.
Bilo bi povuci - potegni. Ali ni ja ni on nismo mogli neto pomisliti, jer ve sutra moemo poginuti.
Istina, posle svrene igre, devojka je u pratnji svoga kavaljera dola k nama, rekavi da mora da ide
svojoj drugarici i svome roaku. Ja sam se ve u toku dananjeg dana proglasio za njenog roaka.
Oko 24 sata komandant puka, pukovnik ivan Rankovi, pri polasku sa banketa, saopti nam da je
pokret izjutra u 6 sati. Bojali smo se, da nam ne naredi da idemo na spavanje. Ali je ve video nae
raspoloenje, pa nita ne ree. Procenio je da bi smo ga proklinjali, da nas je oterao na spavanje. Znao je

98

kako ginemo kad treba da se gine pa je uradio onako kako je najbolje. Pomislio je, neka mladia, neka se
noas provode sa lepim devojkama, a sutra e da ginu. .
Igranka je trajala do zore. Kad je zora zarudila, mi, oficiri, pre polaska, zapevali smo pesmu:
"Ko pokida sa grla erdane,
Ko ti prosu biser i merdane ...
Zora rujna, a i mladost bujna...
.
Zatim smo ispratili devojke njihovim kuama i produili mar na Drinu.25
*
*

Drino, Drina, vodo hladna, vodo bujna, koliko li smo puta, samo za vreme ovog rata marevali ka tebi
i od tebe?! Da li je, bujna Drina, tvojim koritom proteklo vie vode ili ljudske krvi? Koliko li je proteklo
samo srpske krvi, branei te od vekovne otomanske i germanske najezde?! Drina, Drina, nije te
zaboravio ni Mehmed-paa Sokolovi, koji je, kao deko, prenesen na konju preko tebe i odveden u
Carigrad da, kao turski janiar, podigne, na alost, tursku carevinu do njenog vrhunca.
Da li je Mehmed-paa Sokolovi podigao na Drini upriju da se preko nje prevode srpska deca i vode
u Carigrad i spremaju za turske janiare - nasilnike - siledije - ili da Mehmed-paa Sokolovi preko nje
i preko leeva srpskog naroda prevodi silnu tursku vojsku u pravcu Bea? Izgleda i jedno i drugo, jer su
mnogi Bosanci, njegovom zaslugom, postali age i begovi, radi begovskih zvanja i imanja, a sa velikom
vojskom, pod komandom Sulejmana Velianstvenog, stigao je blizu Bea, ali se ubrzo vratio sa
potuenom vojskom i mrtvim Sulejmanom Velianstvenim! Sve je to ilo preko leeva srpskog naroda i
preko Drine, Save i Dunava. Stoga su bile potrebne "uprije." Ali na kraju krajeva, zavrio je kako je i
zasluio. Turska carevina, koju je bio podigao do vrhunca, oduila mu se smrtnim ubodom noa u lea.
*
*

Pri pokretu iz Uica, moj bataljon dobije pravac kretanja Bajina Bata, s tim da oistimo zemlju od
neprijatelja, ukoliko ga bude bilo i posednemo reku Drinu levo i desno od Bajine Bate. Moja eta
.dobije pravac Rogaica gde smo stigli 4. novembra (1918. godine) oko 14. .asova. Odmah
25

Na alost nikada docnije u ivotu nisam sreo ove lepe devojke sa kojima sam se te veeri zabavljao. Moda je i
bolje, jer da smo se sreli u poodmaklim godinama, pomraili bismo ove sjanve utiske, koje smo ostavili jedni na
druge te veeri. Ali je sigurno da bi na susret oiveo jednu veoma prijatiu uspomenu iz mladosti.

99

rasporedimo predstrae pored Drine, a vojnike razmestimo po kuama oblinjih sela. Ja sam sa svojim
vodom dobio rejon u okolini sela Crvica. Treba napomenuti da smo pored Drine zatekli mnogo
opljakanih stvari i stoke, naroito goveda, koje su vabe poterale sa sobom, pa nisu imali vremena da ih
prebace preko Drine u Bosnu.
Pri marevanju ka Drini, prou pored moje ete komandant bataljona i njegov autant na konjima. Pri
prolazu pored mene, komandant se obrati svome aiutantu reima: "Tadiji se jue isplati instruktorski
posao to je obavljao na frontu za ove tri godine. Dok je na frontu obuavao vojnike u rukovanju
puko-mntraljezima, bombama i gasmaskama, jue je vrlo brzo nauio one dve devojke da mariraju
vojnikim korakom i to zajedno sa njim." Dok sam se ja spremao da im odgovorim da su one pre mene
nauile da idem njihovim koracima, nego ja njih vojnikim korakom, oni odmakoe na konjima.
Komandant bataljona, potpukovnin Dimitrije Mitrovi postariji momak, jer mu ratovi od 1912. do
1918. godine nisu dali da. se `oeni, pozavideo je nama mlaima na sinonjem provodu. Visoke titule i
funkcije esto puta smetaju oveku u ivotu. Posmatramo ga sino kako je opkoljen nekim starijim
damama i gospodom. Da je bar enjen pa hajde de. Ovako ni luk jeo ni luk mirisao. A mi mlai
umeamo se u devojke sa 20+X godina gde je X pozitivan broj, pa gledamo da ih hvatamo za ruke za
vreme igre. Vojnoj muzici smo rekli kriom, da ne sviraju svi odjedared, ve da se menjaju. Ali pauze
izmeu igara da su krae. Sve u svemu, mi, mlaii, preuzeli smo vlast na banketu u Uicu. Smatrali smo,
kad smo prvi kad se gine, moemo i ovde da budemo bar meu prvima, to nam odgovara i po
godinama.
*
*

Kad smo se razmestili pored Drine, laknulo nam je na dui, jer smo, od silnih borbi i mareva od
Vetrenika i Dobrog Polja pa do Drine, bili suvie premoreni. Koliki je to bio napor, dau re
komandantu saveznikih snaga na Solunskom frontu, D' Epereu26: "Armija srpska ucestvovala je u svim
bitkama; marevala je bez odmora, bez zaustavljanja, uvek u tesnom kontaktu sa neprijateljem, kojeg je
drala za guu, vrlo esto bez hrane, ne poznavajui ni odmora ni gladi, gonjena uvek napred voljom da
pobedi poto-poto. "
Sa hranom sam snadbevao vojnike iz sela Crvice, jer iz naih vojnih baza ne primamo ninakvu hranu
jo od Velesa.
Ali se tada pojavila nova nevolja. Po selima je vladala velika epidemija nove bolesti, nazvane
"panska groznica". Stanovnitvo je masovno umiralo, tako da sam morao slati vojnike da sahranjuju
mrtvace, jer u selu nema ljudi. Za udo je, da ta bolest nije napadala vojnike. Sigurno smo, pretrpevi
razne bolesti jo 1913. godine, kada je bila napala "kolera" nae vojnike, zatim "raznorazni tifusi" 1915.

26

Milan P. orevi, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914-1918., Beograd, 1922. godina, strana: 189

100

godine "Albanska golgota" 1915. - 1916., i na posletku "Plava grobnica" na Krfu, postali imuni prema
svakoj bolesti.
*
*

Dok smo se mi nalazili na Drini, Savi i Dunavu, dotle su se deavali veoma udnovati, pa ak i smeni
dogaaji.
U inostranstvu je postojao "Jugoslovenski odbor", sastavljen od nekoliko izbeglih ljudi iz
Ausgro-Ugarske, koji se proglasio kao predstavnik svih Srba, Hrvata i Slovenaca koji ive u
Ausgro-Ugarskoj. Ali izgleda, da ovaj odbor nije znao ta hoe. Stvaranje drave Srba, Hrvata i
Slovenaca svih oblasti Austro-Ugarske u kojima ive Srbi, Hrvata i Slovenci bez Srbije ili sa Srbijom.
Sa tom dilemom doekali su svretak rata.
Kako su saveznici cenili Jugoslovenski Odbor", naveemo ovo: A. Dr Trubbiu su, prilikom
jednog zvaninog ruka u Parizu, za vreme trajanja Konferencije Mira, i Lojd Dord i Klemensko
otvoreno rekli da saveznici sve to ine, ine Srbiji i zbog Srbije". U daljem razgovoru i Klemanso i
Lojd Dord su vrlo otro reagovali na neke Trumbieve rei.27
ak ni sami lanovi "Jugoslivenskog Odbora", nisu se slagali meu sobom, i esto su mnoge stvari
radili kriom jedan od drugoga. Kad smo mi, posle proboja Solunskog fronta doli na Drinu, Savu i
Dunav i doveli Austro-Ugarsku do raspadanja, tada je nastala prava zabuna.
U pojedinim pokrajinama formiraju se "Narodna Vea" koja se proglaavaju za Narodnu Vlast svoje
pokrajine. Jedno takvo "Narodno Vee" formiralo se u Zagrebu i proglasilo je sebe za Vrhovnu Vlast
"nezavisne drave Slovenaca, Hrvata i Srba", svih oblasti AustroUgarske u kojima ive Srbi, Hrvati i
Slovenci.
Interesantan je bio rad ovih ustanova "Jugoslovenskog Odbora" u inostranstvu i "Narodnog Vea u
Zagrebu".
U Vaingtonu je, za vreme rata, postojalo "Jugoslovensko Norodno Vijee". "Dr. Trumbi28 je", kao
predstavnik "Jugoslovenskog odbora", "u jednoj depei, poslatoj kriom od srpske Vlade, 30. oktobra
1918. godine, preko engleske ratne misije u Parizu, pozivao Vijee u Vaingtonu, da posreduje kod
Amerike Vlode, te da amerike trupe okupiraju sve glavne take u Dalmaciji, Istri, Kranjskoj,
Hrvatskoj i Sloveniji. "Vano je" veli Trumbi u toj depei, "da se tu niti italijanske niti srpske trupe ne
upotrebe, a to se moe izbei samo pomou Amerike:"
Isto tako "Narodno Vee u Zagrebu"29 , poruilo je, krajem oktobra meseca 1918. godine srpskoj
Vladi, da srpske vojska ne prelazi obale Drine, Save i Dunava.
27

Milan P. orevn, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914. - 1918., Beograd, 1922. godina, strana: 69.
Milan P. orevi, Srbija I Jugoslavija za vreme rata 1914. - 1918., Beograd, 1922. godina, strana: 186.
29
Milan P. orevi, Srbija i Jugoslavnja za vreme rata 1914. - 1918., Beograd; 1922. godina, strana: 193.
28

101

*
*

Da vidimo sad ta se deava preko Drine, Save i Dunava za vreme rata 1914-1918. godine.
Ve smo napomenuli da je Stjepan Radi, docnije voa Hrvatske republikanske stranke na dan objave
rata Austro-Ugarske Srbija, 28. jula 1914. godine, napisao odu caru i kralju Josipu I.
Posle potpisa "Tajnog Londonskog Ugovora", 26. aprila 1915. godine, odrana je sednica Hrvatskog
sabora, 14. juna 1915. godine, na kojoj se oduevljeno mainfestovalo protiv Italije, protiv "dumanina"
koji hoe:da "zarobi jedan itav deo kulturnog naroda, koji nee da bude niiji rob" i klicalo se dinastiji
Habzburga".30
Pomenuemo jo "Majsku deklaraciju" koju je, u ime "Jugoslovenskog poslanikog kluba" proitao u
bekom parlamentu, Dr. Koroec31, 30. maja 1917. godine. U njoj se: "Zahtevalo da se sve zemlje u
Ausgro-Ugarskoj, na kojima ive Srbi, Hrvati i Slovenci, "na temelju narodnog naela i Hrvatskog
dravnog prava", ujedine u jedno samostalno dravno telo pod geslom Habzburko-Lorenske dinastije".
*
*

Dok su ova "Narodna Vea" vrila neku vlast, u zemlji je poeo da vlada haos. Nastale su pljake i
ubistva. Italijani, prema "Londonskom ugovoru", nadiru. Trebalo je povratiti red u zemlji i suprostaviti
se Italijanima. "Narodno Vee u Zagrebu" pokualo je da mobilie neku vojsku, ali niko za to nije hteo
ni da uje. Austrougarski vojnici, kako oni koje smo mi gonili sa Solunskog fronta, tako i oni na
italijanskom frontu, razmileli se urei svojim kuama.
Slino je bilo i u Sloveniji. Italijani su nadirali ka Ljubljani, "Narodno Vee u Ljubljani", videi
opasnost, zamoli srpske oficire i vojnike, koji su se vraali iz zarobljenitva, da se zaustve,u Ljubljani i
spree ulazak Italijanske vojske u Ljubljanu, dok ne stigne srpska vojska. Tako srpski zarobljenici oficiri i vojnici - nisu bezglavo pojurili svojim kuama, posle raspada Austro-Ugarske, ve do kraja
obavljali svoju vojniku dunost. Tako je tada Ljubljana spasena od italijanske okupacije, zahvaljujui
srpskim zarobljenicima u Austro-Ugarskoj:
U takvoj situaciji poela su "Narodna Vea" pojedinih pokrajina, pod pritiskom samoga naroda, slati
svoje delegate u Beograd radi prisajedinjenja Srbiji i traenja da srpska vojska pree reku Drinu, Savu i
Dunav i zavede tamo red. Najzad se i "Zagrebako Narodno Vee' osvestilo i poslalo svoje delegate u
Beograd, 28. novembra 1918. godine.

30
31

Milan P. orevi, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914. - 1918., Beodrad, 1922. godina, strana: 78.
Milan P.orevi, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914-1918., Beograd; 1922. godina, strana: 127.

102

Tako je 1. decembra 1918. godine izvreno ujedinjenje i stvorena "Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca."
I tako je, na kraju krajeva, ceo narod preko Drine, Save i Dunava, prisilio lanove raznih Odbora,
Klubova, Sabora i Vea da se manu misterioznog stvaranja "Nezavisne drave Slovenaca, Hrvata i
Srba" svih oblasti Austro-Ugarske u kojima ive Srbi, Hrvati i Slovenci ne uzimajui u obzir Srbiju, ve
da pristupe realnosti, tj. stvaranju zajednike drave svih Srba, Hreata i Slovenaca i naroda koji ive u
zajednici sa njima, jer je radi toga voen ovaj rat.
Dakle dok Srbija proglaava rat i proliva krv do konanog osloboenja i ujedinjenja svih Srba, Hrvata
i Slovenaca i naroda koji ive u zajednici sa njima, dotle neki politiari preko Drine, Save i Dunava
stvaraju, raznim odlukama, moglo bi se rei, novu AustroUgarsku. Ali je to sam narod osujetio.
Na bataljon i jedna brdska baterija dobiju nareenje da, 12. novembra 1918. godine, preu u Bosnu
preko Drine kod Bajine Bate.
Aoj, Bosno, sirotice kleta, dosta li si muka i nevolja prepatila pod tekim i dugim turskim i
germanskim ropstvom! Nisi imala sree da rodi nekog Karaora ili Miloa ili nekoga od njihovih
vojvoda, da ranije podignu ustanak i da te oslobode vekovnog ropstva. Nisi imala sree da rodi ni Vuka
Manduia, ili nekog drugog crnogorskog junaka, koji bi davno oistili Bosnu od spoljanjeg i domaeg
neprijatelja. ekala si dugo i dugo da se rodi jedan Srbin, koji e, kao deko od 16 godina, opaliti puku
na zlotvora i podstai narod na kidanje tog vekovnog ropskog lanca.32
Eto, zahvaljujui tom deku od 16 godina, Gavrilu Principu, i potocima krvi srpskog naroda, mi
danas, 12. novembra 1918. godine, prelazimo preko Drine u Bosnu, da uinimo kraj ropskim mukama
njenog naroda.
*
*

Po prelasku Drine kod Bajine Bate, produimo nastupanje: Srebrenica - Milii - Vlasenica - Han
Pjesak. Taj smo put prevalili peice do 16. novembra 1918. godine.
Narod nas je oduevljeno doekivao i gostio. U mestima, kroz koja smo prolazili, dolazili su metani k
naem komandantu bataljona, kao najstarijem za na odred vojske, davali podatke o zloinstvima
poinjenim nad Srbima za vreme rata. ak su podnosili spiskove ljudi koji su to radnli, a koji se sada
prave najvei prijatelji Srba. U takvim sluajevima, na komandant bi sazvao sve oficire iz bataljona i
pred njima davao odgovore tim ljudima da vojska ima nareenje Vrhovne komande da se ne mea u
takve stvari. U Han Pjesku smo se ukrcali u voz sa pravcem kretanja: Zavidovi - Sarajevo - Dubrovnik.
Iz Sarajeva za Dubrovnik otputovao sam napred kao konaar bataljona i stigao u Dubrovnink 20.
novembra 1918. godine. Tako sam ja bio prvi srpski vojnik koji je sa Solunskog fronta stigao u
Dubrovnik. Sutradan, 21. novembra 1918. godine, stigao je i moj bataljon.

103

Dolaskom u Dubrovnik, zavrene su ratne operacije.

*
*

Dolaskom u Dubrovnink, mislo sam da u se malo odmoriti i to pre demobilisati radi nastavljanja
studija. Pored toga, ueleo sam se i mojih kod kue. Naroito majke, koja je poela ponovo da sumnja da
sam iv, poto nikako ne dolazim kui. Pri prolazu kroz Srbiju, najblie je bilo Kraljevo, odakle sam
mogao da trknem da se javim majci. Ali nama oficirima nije bilo mogue ostavljati jedinice. Raunao
sam, pak, da u se brzo demobilisti i doi kui. Meutim nastupila je sasvim druga situacija. Umesto
odmora i demobilizacije, ekao me veliki i naporan rad, kao i sve ostale oficire. Odmah sam postavljen
za komandanta eleznike stanice u Gruu, pored dunosti koju sam imao u svojoj jedinici. Ubrzo je
nastao povratak naih izbeglica iz Francuske i to sve preko dubrovake luke i dalje od Grua vozom za
Srbiju. Isto tako je poelo prebacivanje ratnog materijala kao i zaostale hrane iz Soluna za nau zemlju,
jer su sve pruge u Srbiji bile unitene od neprijatelja pri odstupanju. Kroz Dubrovnik proao je i jedan
deo srpske Vlade sa predsednikom Paiem na elu.
Kao komandant eleznike stanice, morao sam obezbeivati smetaj izbeglicama u Dubrovniku i
eleznike vagone za dalji trdnsport u Srbiju. Vagona nema dovoljno. Forsiram elezniki centar
u Sarajevu za vagone. Oni odgovaraju da ni oni nemaju vagone tako brzo na raspoloenju.
Obavetavam neeg komandanta da negde intervenie, da budem obaveten bar dva dana unapred o
dolasku izbeglica kako bi im obezbedio smetaj, ishranu i vagone za dalje transportovanje. On mi
odgovara da je sve u pokretu i da niko ne zna kada e i koliko laa stii sa izbeglicama. Meu ovim
izbeglicama bilo je svakovrsnih ljudi. Bilo je ministara, poslanika, dravnih savetnika, sudija i drugih
svemoguih slubenika iz Srbije, meu kojima je bio i poneki ratni zabuant. Isto tako, bilo je i mnogo
kolske omladine.
Kako ko izae iz lae, nee da ide gde ga mi upuujemo, ve se oholo ponaa i trai odmah eleznicu
da produi put kui. Moji vojnici imali su muke, objanjavajui im ta je i kako je. Na samoj stanici imao
sam vojniku strau kojoj je bilo tee nego na mrtvoj strai prema Bugarima. Trae efa stanice za
objanjenje. On objasni kako je, ali nisu zadovoljni i trae komandanta stanice.
Kada je prispela laa sa jednim delom srpske Vlads i Paiem na elu, ceo Dubrovnik sa optinskim i
ostalim funkcionerima naao se na pristanitu. Posle pozdrava predsednika optine, Pai ne rekavi ni
rei, krete, po elji presednika, peice iz Grua za Dubrovnik. Za njim mnnistri, optinski funkcioneri i
sva ona masa sveta, kako sa lae, tako i ona iz Dubrovnika. Masa naroda i levo i desno klie, baca cvee,
uzvikuje neke parole.

32
Istina je, da je u Bosni bilo junaka i ustanaka, ali nije imala sree da doe do osloboenja. Krivce za neuspeh
neka istrauju istoriari.

104

Baja samo uti i ide. Ne gleda ni levo ni desno. eir dri u levoj ruci a desnom rukom se brani od
cvea koje mu pada na glavu. Na stradunu, jedan od mnnistara pozdravio je masu. Baja ni rei. Sigurno
se setio onoga dana 1915. godine kada se, sa tim istim ministrima, ukrcavao u lau u Sanovani, a masa
izbeglica gola, bosa, gladna i edna, bolesna vie na njega i psuje ga, govorei kako je upropastio narod
i zemlju. I tada je utei proao kroz tu gladnu masu, dok su pojedini ministri reagovali.
Kako je ve jedan dan protekao i svri se zvanian ,doek, treba Vlada da krene za Beograd. Vagona
nema. Doe k meni, kao komandantu stanice, jedan od ministara Srbije i protestvuje zato ve nisam
osigurao transport prispelog naroda. Ovde je Vlada koja treba to pre da se nae u Beogradu. Zemlja je
u pitanju. ak mi je rekao da je zahtevao od moga komandanta bataljona da me uzme na odgovornosg za
aljkavo vrenje dunosti.
Na ove poslednje njegove rei zamalo to se nisam nasmejao. Moj komandant je vrlo dobro znao ko je
Tadija, koji pet godina izvrava bez pogovora sve zadatke, idui u smrt, sigurno, da i ovde nije aljkav.
Sam komandant je znao tekoe saobraaja pa je i on objanjavao gospodinu ministru.
Gospodinu ministru sam objanjavao u emu je stvar, i zamolio ga da se on, kao ministar, obrati
telefonom centrali u Sarajevu, koja rasporeuje vagone, i da meni olaka situaciju.
Posle razgovora sa Sarajevom, ministar spustio durbin, da bi mi se, pri rastanku, i izvinio.
Na kraju krajeva, sutradan sam ispratio Vladu i sve ostale na opte zadovoljstvo i Vlade i izbeglica.
*
*

Situacija u saobraaju bila je vrlo teka, iako su pruge i vozovi u Austro-Ugarskoj bili ispravni,
ukoliko to moe biti posle ovog rata. Austro-Ugarska je vojska bila na granici prema Italiji, sve do naeg
dolaska u Austro-Ugarsku. Tek su tada napustili svoje komande i razmileli se na sve strane. To je bila
rulja koja se kretala po putevima i vozovima. ak su se i nama udili kako to mi, kao vojska postojimo i
obavljamo sve vojnike dunosti kao u mirno doba. Tada sam video da nije ni udo to "Narodno Vee
u Zagrebu" nije moglo da formira svoju vojsku koja e da zavede red u zemlji.
ak je i elezniko osoblje na vozovima nemarno otpravljalo svoje poslove. Sve je bilo u
Ausgro-Ugarskoj izgubilo volju za rad i samo gleda da preivi ovo vreme. U takvoj situaciji nije nama,
srpskoj vojsci, bilo lako.
*
*

Dok sam bio komandant eljeznike stanice u Gruu, imao sam mnogo zgoda i nezgoda sa
izbeglicama koje se vraaju svojim kuama u Srbiju: Jedan se uri da se vrati kui to pre i vidi svoju

105

porodicu. Drugi uri jer ga, bajagi, ekaju dravni poslovi. Trei opet uri jer njegovo ministarstvo ne
moe bez njega nita da radi itd.
esto su puta itave grupe izbeglica, naroito kolske omladine, dolazile k meni da protestvuju to ih
odmah ne transportujemo za Srbiju. Posle moga ljubaznog objanjenja, koje ih nije zadovoljilo,
nezgodno su negodovali na francuskom jeziku, mislei da ja ne znam francuski. Ali sam im ja, na malo
zavijenom srpsko-vojnikom jeziku, tako odgovorio, izvinjavajui se to ne znam francuski, da su izali
iz moje kancelarije bez rei, postieni i rumeni. O ovim dogaajima mogli bi se itavi romani pisati.
Dakle, svi ure kui, osim nas koji smo proli pored svojih kua, nema jui vremena ni sa kapija da
upitamo ima li ko iv?!
Komandant eleznike stanice u Gruu bio sam sve do kraja aprila 1919. godine, kada me je zamenio
jedan inenjerski oficir iz pozadine, strunjak za ovaj.posao. Ali sam ja glavni deo tereta podneo.
*
*

U Dubrovniku je bila jedna Austro-Ugarska vojna komanda koja je dolaskom naih trupa likvidirana.
Rezervni kapetan Nei, sudija u civilu i ja smo potpisali primopredaju svih vojnih objekata u oblasti
ove komande. To je opet zbog mojega poznavanja nemakog jezika. Sve vojne jedinice austrougarske
na teritoriji ove komande razoruane su i oruje je slagano u magacine. Ja sam potpisivao spiskove
celokupnog bojnog materijala. Meu ovim orujem bili su neki mali topovi, koji su pripadali, mislim,
nekoj dubrovakoj plovidbi. Ne seam se emu su sluili ti topovi, ako ne za ribolov.
Krajem 1919. godine (ja sam demobilisan 17. juna 1919. godine) dobijem, preko Uiverziteta u
Beogradu, iz vojne komande u Dubrovniku akt sa mojim potpisom o prijemu takvih i takvih topova sa
pitanjem gde se nalaze ovi topivi? Bio sam iznenaen ta trae .od mene topove, jer su znali gde su
magacini oruja i mogli su ih pregledati. Tada sam video da administracija samo gleda u hartiju - akta i
po njima postupa bez razmiljanja. Moj je odgovor bio: da se topovi nalaze u jednom od vojnih
magacina u Dubrovniku i okolini. Na kraju sam dodao: na osnovu zdravog razuma moe se konstatovati,
da nisam mogao poneti topove sa sobom. Da je re o pukama i pitoljima, moglo bi se i posumnjati.
*
*

Marta meseca 1919. godine, pojavljuje se nov posao za mene. Stiu u Dubrovnik jedan deo francuske
vojske, koju smo ostavili na Dobrom Polju 15. septembra 1918. godine. Istovremeno je doao i tab nae
divizije u Dubrovnik. Tada sam ja sluio kao veza izmeu nae i francuske komande.
Jednog dana doe autant komandanta francuskih trupa u tab nae divizije sa zahtevom da se
francuska komanda obavesti o celokupnom ratnom plenu u dubrovakoj oblasti. Sigurno su hteli da to

106

imaju u sluaju uea u deobi ratnog plena. Ja predloim da francuska komanda poalje jednog oficira
kome u ja dati potrebne podatke. Tako oni poalju jednog rezervnog porunika koji se zvao Olivije. Ne
seam se ta je bio po zanimanju u civilu. Bio je pravi ratni drug i prijatelj. Pri prvom susretu smo popili
kafu i porazgovarali o tadanjoj situaciji u svetu. Posle toga sam ga zapitao, ta hoe njihov komandant.
On mi kae, zamislite, kakvu glupost naa komanda trai. Treba ceo ratni plen po raznim magacinima
popisati i dostaviti naoj komandi. Umesto da francuske trupe idu u Francusku i demobiliu se, mi
sedimo ovde i prebrojavamo zarale puke i druge stvari: "Ne brinite", rekoh ja, "sve emo lepo to
svriti".
Dogovorimo se da uzmemo dva vojnika, on Francuza ja Srbina, pa da polako obilazimo magacine i
popisujemo. Ve prvog dana rad je napredovao odlino. Vojnicima naredimo da pogledaju po magacinu
ta ima i popiu, a nas dvojica razgovaramo. Jo pri radu prvog dana, Francuz i Srbin se sloili, kao da su
zajedno odrasli. Francuz zna samo da kae: Serbo dobro, a Srbin: Franse bon, ali posao ide odlino. Kad
se zamore, sednu pa se odmaraju i razgovaraju mimikom, pue i piju kafu. Dele meu sobom ta ko ima.
Poto je vojniko sledovanje bilo isgo i francuzima i nama to su bili potpuno ravnopravni u tom pogledu.
Jedino ako su neto kupovali i aavali jedan drugog. Kad smo vojnicima predloili da ih smenimo, jer
su se "premorili" u poslu, oni su se grohotom nasmejali, i izjavili elju da istraju do kraja. Tako je tekao
posao ceo mesec dana.
Moj Olivije i ja sastajali smo se redovno i davali upustva vojnicima. Sreivali popisane spiskove svaki
za sebe radi predaje svojim komandama. esto puta smo zajedno ruavali i veeravali. Ja sam ga vodio
u nau menau. On, kao i svi francuski oficiri na Solunskom frontu, ve su navikli na nau kujnu, jer
smo ih pozivali na rukove i veere, kad god bi se dala prilika. Ve su dobro znali ta je: sarma,
podvarak sa urkom, kiseo kupus sa slaninom i suvim mesom i rebrima, uve, srpska gibanica itd.
Posle zavrenog posla, moj prijatelj Olivije i ja sredimo sporazumno nae spiskove i poaljemo svojim
komandantima. Slagali smo se da je ovo najbolja i najslonija francusko-srpska komisija za vreme
svetskog rata. Iako smo se bili neobino sprijateljili, poeleli smo jedan drugom to skoriju
demobilizaciju i povratak svojim kuama. Da li je ko video koristi od ovih spiskova, ne znam. isto
sumnjam. Najverovatnije je, da ih je toak admnnistracije bacio u neki raf u koji niko nikada nee
zaviriti. Ako budu pak jednog dana nekom zatrebali isti podaci, koje smo Olivije i ja podneli naim
komandana, ponovo e ih potrai, pa iskoristiti ili ne i staviti u neki drugi raf.
*
*

Jo prvih dana po dolasku u Dubrovnik, pozove komandant sve oficire i napomene da moramo strogo
da vodimo rauna o naem ponaanju. Ovde vlada velika etikecija i fino ponaanje, naroito kod
njihovih oficira. Ovde se oficiri smatraju kao specijalna klasa ljudi, i na njihovo se ponaanje mnogo
polae. Pazite kako se ponaanje u drutvu, a naroito u drutvu dama. Pazite kako se pozdravljate sa

107

damama. Ovde se dame ljube u ruku. Vodite rauna kako se etate sa damom bilo sa jednom bilo sa dve.
Ovde ima ljudi sa plemnkim titulama. Oni na to mnogo polau. To su "dubrovaki gospari".
Dakle, na komandant bataljona, pukovnik Dimntrije Mitrovi, rodom iz sela Bivolja kod Kruevca,
odrao nam je predavanje o lepom ponaanju i etikeciji.
Za vreme ovog govora trudio se da bude to ozbiljniji i zvaniniji. Mi smo ga sa rukama na ustima
posmatrali i paljivo spuali. S vremena na vreme smo meu sobom ukrtali poglede, ali samo
delimino. im je zavrio predavanje o lepom ponaanju, odmah se udaljio jer je predoseao kakav
emo razgovor meu sobom zapodenuti. Uostalom, i on je mislio i oseao isto to i mi, ali je smatrao da
nam na to skrene panju bar u poetku. Docnije e se sve to samo po sebi regulisati. Ili emo se mn
profiniti, ili e, "dubrovaki gospari" spusgiti svoje lornjete.
Kad je komandant izaao, mi smo poeli da diskutujemo o lepom ponaanju. Poeli smo prvo sa
ispitivanjem porekla nas pojedinaca, pa sledstveno tome o naem vaspitanju za lepo ponaanje.
Poeli smo sa komandantom puka, pukovnikom ivanom Raikoviem, rodom iz sela Kutlova kod
Kragujevca. Zatim smo preli na komandanta bataljona, podpukovnika Dimitrija Mitrovia, rodom iz
sela Bivolja kod Kruevca, koji nam je danas i odrao ovo predavanje. Reajui tako; doli smo i do
mene, Tadije Pejovia, rodom iz sela Drae kod Kragujevca.
Kad smo sve nas izreali, konstatovali smo da je veina nas rodom iz sela, i to od pismenih i
nepismenih oeva, ali od majki sigurno nepismenih. To, to su nam roditelji bili nepismeni, to nam
nikako ne ide u prilog, ali za to nismo mi, a ni nai roditelji krivi, jer su takve prilike bile za vreme
njihovog detinjstva.
to se tie vaspitanja, svi smo normalno proli kroz odgovarajuie kole. Aktivni oficiri, kroz vojne
akademnje, a rezervni oficiri kroz odgovarajue kole svojih profesija. Jedino mn, aci, nismo imali
svoje odreene profesije jer nismo dovrili kolovanje.
Bilo je oficira iz podoficirske kole, kao i seljaka, ali su svojom prirodnom inteligencijom a i svojim
rodom mogli da se snau u svakom drutvu.
Dakle, konstatovali smo da imamo kvalifikacija za lepo ponaanje u drutvu.
Ali, pored gore navedenih pozitivnih uslova za lepo ponaanje, utvrdili smo da imamo jedan veliki
nedostatak, a to je plemstvo. Tada smo osuli paljbu na kneza Miloa, to je osujetio uvoenje plemnkih
titula.
Kada je on isterao turske pae i subae iz Srbije, koji su ,vekovima sisali krv srpskom narodu, tada su
njegove vojvode dole k njemu i zahtevale, da sada njih postavi za gospodare ovin oblasti kojimla su
vladale turske pae i subae. Tada im je Milo odgovorio: "Pa mi smo oterali turske pae i subae da ne
gule narod. Neemo, valjda, nove da mu postavljamo da ga dalje gule". "Dobro, gospodaru, kad nam ne
da pokrajine da vladamo onda nam bar daj titule". "Vrlo rado, to nita ne kota", i poeo im redom
davati titule: "Ti si garov, ti si arov, ti si zeljov" itd. Kad su oni uli, otili su pokunjeni i bez pokrajina
za vladanje i bez plemikih titula.
Tako se nesmotrenost kneza Miloa odrazila na nama.

108

Ali je vreme prolazilo i inilo svoje. Poeli smo da se navikavamo jedni na druge i da se pribliavamo
jedni drugima, tako da smo osvojili simpatije naroda ba svojim prirodnim ponaanjem. Tako se na
meusobni odnos potpuno nivelisao.
Do 1903. godine u Srbiji je preovlaivao ausgrougarski duh vaspitanja, jer smo sa Austro-Ugarskom
kao prvim susedom, imali velike kulturne, politike i trgovake veze. Meutim, docnije, izbijanjem
"carinskog rata" izmeu Srbije i Ausgro-Ugarske, situacija se menja. Srbija je bila prinuena da se
okrene i drugim zemljama. To su bile najvie Rusija i Francuska. Tako nam je "carinski rat", pored tete,
doneo i korist. To se naroito odrazilo docnije i u Prvom svetskom ratu. Tada je u Srbiji poeo
preovlaivati francuski demokratskiji i liberalniji duh, bez velikih formalnih etikecija.
*
*

Pored vojnikih poslova za vreme boravka u Dubrovniku, nametnuo mi se i jednn vrlo vaan i ozbiljan
problem.
Pored velikog rada, bilo je i zabave i veselja. Bilo je raznih sveanosti, prireivanin u ast oficira, i to
kako zvaninin tako i privatnih. Prireivane su veernje zabave i igranke na kojima je bilo poeljno
prisusgvo srpskin oficira. Mi smo sve to obilato koristili. Devojaka puno i na izbor. Polako se
pribliavamo jedni drugima. Ali! Ali! Ali! Devojke vole zabavu, ali ele i udaju. Mi, oficiri, nismo
protiv enidbe, ali se i kod nas mnogih postavljalo ono: Ali! Ali! Ali! Aktivni oficiri, momci, mogli su
birati devojke i eniti se, jer su materijalno obezbeeni. Istina je, da u Srbiji i bivoj Jugoslaviji oficiri
nisu bili privilegovani u pogledu svojih prinadlenosti.
Rezervni oficiri, uitelji, profesori, ininjeri, sudije, advokati, kao i svi drugi, koji su imali obezbeene
slube u civilu, mogli su se mirne due eniti. Neki su se ve opredelili za enidbu. Jedino je kod nas
aka problem enidbe bio kakljiv.
Svestrano razmiljajui o tome, doao sam do zakljuka da je za sada enidba nemogua. Posle
demobilizacije neu imati nikakvnh prihoda. O nekim privilegijama i benificijama nije moglo biti ni
rei. To se videlo i posle balkanskih ratova. Jedino su invalidi i porodice poginulih hranilaca imali
neznatnu novanu pomo. Uostalom, to nije bilo mogue ni oekivati. Zemlja razruena i opljakana od
neprijatelja za vreme okupacije. To se naroito odnosilo na Srbiju. Svaki graanin bio je obavezan da
uestvuje u ratu na mestu koje mu odgovara po svojim umnim i telesnim sposobnostima. To nije bilo
samo obaveza, nego i sveta dunost. Pitanje je bilo, ne samo sloboda Srbije, nego i osloboenje
celokupnog naeg naroda od otomanskog i germanskog ropstva. U Prvom svetskom ratu, imali smo za
protivnike najvee neprijatelje srpskoga naroda: Austrijance, Maare, Nemce i Turke a, po nesrei, i
"brau" Bugare.

109

Od svoje kue u selu nisam mogao oekivati naroitu pomo u toku studija. to se tie studentskih
stipendija, i to je pod znakom pitanja. Jedino je ostalo, da se oslonim na samoga sebe, kao to je bilo i pre
rata. To je davanje asova iz matematike. Stoga sam oko enidbe vrdao kao kia oko Kragujevca,
produujui je na neodreeno vreme. To je produavanje izgledalo kao kragujevako istezanje grede da
dospe do obala Lepenice. Pa kako se greda nije mogla istegnuti do obala Lepenice, to se enidba nije
mogla ostvariti. Gledao sam da ne budem pritenjen uz morsku obalu jer bi, u tom sluaju, morao
skakati ili u brak ili u more.
*
*

Pored svih muka i nevolja, bilo je tekoa i oko moje demobilizacije. Svi rezervni oficiri, koji su imali
izvesnu slubu u graanstvu, odmah su demobilisani i otili na svoja mesta. Kao rezervni oficiri ostali su
u vojsci samo aci i seljaci.
U prvom svetskom ratu bilo je dosta seljaka rezervnih oficira. To su seljaci - obini vojnici, koji su u
ratovima od 1912. godine pokazali hrabrost i sposobnost za komandovanje trupnim jedinncama. Imali
su samo etvororazrednu osnovnu kolu, a bilo je i nepismenih. Ali su u ovim ratovima pokazali takvu
sposobnost za komandovanje da nisu nimalo izostali od kolovanih oficira. A o njihovoj .hrabrosti da ne
govorim. Prosto je za udo kako su se ti ljudi snalazili u najteim situacijama. Izvrenje zadatka u ratu
zavisi od stareina koji su neposredno meu vojnicima. Treba instiktivno osetiti kada je, na primer,
moment za izvrenje juria na neprijatelja i zbuniti ga. U ratu ima mnogo odluujuih momenata za
postizanje uspeha koji nisu predvieni nikakavim mirnodopskim pravilima i propisima. Sve zavisi od
snalaljivosti neposrednih stareina i vojnika. U tom pogledu srpski vojnici, u ovim ratovima, bili su
nedostini. Samo se tako mogu objasniti uspesi srpske vojske u ratovima 1912 - 1918. godine, s obzirom
da je uvek imala neprijatelje nadmonije i u ljudstvu i u naorunju.
Tada mi je bilo jasno to su Karaore i Milo dizali ustanke i borili se protiv Turske, kao najvee
ondanje sile.
U nedostatku aktivnih oficira, nueno je pojedinim rezervnim oficirima, meu koje sam i ja spadao,
da se aktiviraju i ostanu u vojsci. Moj komandant bataljona, preko svoga autanta, a moga dobrog ratnog
druga i prijatelja, aktivnog porunika Dragutina Majera33 insistirao je da ja ostanem u vojsci. Prema
mojim ratnim ocenama, napredovao bih kao i oficiri iz vojne akademije. Ako bi trebala teorijska vojna
dopuna, to bi za mene bilo lako.
U to vreme traeni su od viih vojnih vlasti predlozi za odlikovanje oficira i vojnika za pokazanu
hrabrost i uspeno komandovanje svojim jedinicama u toku operacija od proboja solunskog fronta do
33

Dragutin Mojer, aktivni porunik pripadao je 46. klasi Vojne akademije. Za vreme rata bio je, kao vodnik, stalno
u rovu sa vojnicima. Autant komadaita bataljona postao je po zdvretku rata, jer je ratni komandantov autant
demobilisan kao uitelj.

110

svretka rata. U obzir su dolazila i strana odlikovanja. Tom prilikom mi je rekao autant Majer da ja,
prema komandantovom miljenju, dolazim u obzir za ta strana odlikovanja. Napomenuo je uzgred, da
ova ratna odlikovanja nemaju naroitog znaaja za mene kao civila, ali za aktivnog oficira ratna
odlikovanja imaju veliku vrednost u pogledu njegove karijere.
Meutim, ja sam bio kategorian. Da sam hteo da budem vojnik, ja bih u svoje vreme otiao u Vojnu
akademiju.
Ja sam pak oko uiteljske kole i akademije obilazio kao kia oko Kragujevca. Moj otac me je terao u
te kole da se ne bih patio u toku svog dugog kolovanja.
Stoga sam molio autanta da podejstvuje kod komandanta da se to pre demobiliem.
to se tie odlikovanja, rekao sam autantu, da me ne interesuju. Istini na volju, posle rata, ja sam
poeo dobijati ratna odlikovanja i spomenice sa vojnim ukazima i poveljama od kojih nikada nisam
imao nikakve koristi, pa zato nisam ni obraao panju na njih. Kad sam ih jednoga dana sve pregledao,
konstatovao sam, da imam za hrabrost jednu srebrnu i dve zlatne medalje Milo Obili, albansku
spomenicu, povelju o ueu u Prvom svetskom ratu. Docnije, za vreme mira, dobio sam, kao rezervni
oficir, dve jugoslovenske krune. Pored ovih odlikovanja dobio sam francusku "Medaille de bronze de 1'
Union Nationale des Combattants" kao Rog1i d'orient.
Vreme prolazi, moje demobilizacije nema. Ja napiem raport za 7 dana odsustva, radi vienja sa
majkom, koja nikako ne veruje da sam iv, im ne dolazim kui.
Dobijenih sedam dana iskoristim za odlazak u Beograd i upis na fakultet, koji je ve poeo rad krajem
aprila 1919. godine. Kui opet ne odem.
Pri upisu na Filozofski fakultet beogradskog univerziteta, uzmem iz Rektorata akt za moju komandu
sa zahtevom da se odmah demobiliem radi nastavljanja studija. Po dolasku u Dubrovnik, napiem
raport sa molbom za demobilizaciju uz koji priloim i akt od Univerziteta. Posle izvesnog vremena
stigne odgovor da se mogu demobilisati. Tako se ja, sa reenjem od 17. juna 1919. godine demobiliem.
Sa ovim danom zavrava se jedno poglavlje moga ivota.
*
*

Zavravajui ovo poglavlje moga ivota, ne mogu da propustim a da ne kaem nekoliko rei o ulozi
uitelja u Srbiji u vaspitanju omladine i naroda u miru u periodima 1912 - 1918. godine. To inim zato
to je njih bilo najvie u borbenim jedinicama i to sam sa njima stalno bio i uoio njihov velianstven
rad u toku rata.
Koliko je cenjena uloga u njihovom radu, vidi se iz govora kralja Petra odranog 6. avgusta 1903.
godine, na godinjoj skuptini uitelja.

111

Tadija Pejovi rezervni porunik, Dubrovnik, maja 1919.

U istom smislu je prestolonaslednik Aleksandar pozdravio uitelje 8. avgusta 1911. godine; posle
njihove godinje skuptine. Tom prilikom je on, izmeu ostaloga, rekao:34 "Vi ste, srpsko uiteljstvo,
jedan od najvanijih faktora, ne samo za irenje prosvete, nego uopte, najvaniji faktor po pravilan
razvitak i napredak celokupnog narodnog ivota i njegove delatnosti. "
Na istoj skuptini je i tadanji ministar prosvete Ljubomir Jovanovi pozdravio uitelje i rekao:
"Ja osnovnu kolu ne shvatam samo kao rasadnik pismenosti, nego osnovna kola ima da uzdigne
kako samog aia, budueg oveka, koji kroz nju prolazi, tako da uzdigne i njegov dom i celu okolinu
na veu, i moralnu i kulturnu visinu nego to je ona na kojoj je dotle bio."
Iz ovih govora vidi se, ta se oekivalo od uitelja osnovnih kola u Srbiji. I zaista, oni su u potpunosti
izvrili postavljeni zadatak i potvrdili one nade koje su od njih oekivane.
Pored svakodnevnog rada u koli, uitelji su koristili svaku priliku da se nau u narodu i van kole i da
mu pomognu u svakom pogledu. Pored ostaloga, nikada nisu propustili pogodan momenat da ne podsete
srpski narod na izvrenje svete dunosti - osloboenje naroda iz ropstva i stvaranje zajednike drave.
Istina je; da je svaki Srbin u Srbiji nosio to u svojoj dui jo od Karaora, ali su ga uitelji opominjali da
to ne zaboravi. Svaki skup naroda, kao to je Svetosavska sveanost, Vidovdan ili kakav drugi dravni

34

Dokumenta o uiteljskom nacionalnom radu u prolosti, Beograd 1936.

112

ili seoski praznik, korien je, na razne naine, kao to su govori, pesme, recitacije i razne predstave, za
pripremanje naroda za izvrenje misionarske dunosti - dunosti oslobenja i ujedinjenja.
Eto, ti ljudi, koji su u miru duhovno pripremali decu, omladinu i narod, vodili su taj isti narod iz rata u
rat, iz borbe u borbu, u izgnanstvu i natrag u Otadbinu, sve do ostvarenja postavljenog zadatka. Dakle,
narod je znao ko ga vodi i kuda ga vodi, bilo u miru, bilo u ratu. Samo se tako moe objasniti ono
poverenje koje je srpski vojnik i srpski narod imao u svoje stareine.
Ne mislim ovim potcenjivati ulogu ostalih profesija, bilo civilnih, bilo vojnih u pripremi naroda Srbije
za izvrenje svetog zadatka, niti njihovu ulogu u samom izvrenju ovog zadatka za vreme ratova. Svi su
najvelianstvenije radili kako na pripremi tako i na izvrenju zadatka. Uitelje istiem zato to su oni
pripremali narod jo od samoga detinjstva. Njihov rad naao je dostojno mesto u istoriji. Stevan
Jakovljevi,35 u svojoj knjizi "Srpska trigologija ; trei deo, u odeljku pod naslovom "Na leima jea ;
najbolje je predstavio ulogu uitelja u misionarskoj dunosti Srbije za stvaranje Jugoslavije. Na strani
255 stoji: "Gospodin kapetan je aktivni oficir ili iz rezerve?"
"Uitelj. Za vreme mira uim decu kako se rukuje olovkom i perom a za vreme rata pukom i
bombom" - govorio mi je, idui stalno napred. "Uostalom, danas smo svi jednaki, Branimo zemlju ..."
Dakle, uitelj, rezervni kapetan i komandir bombake ete. Njegov vodnik ak - narednik, student
prava. Naredba stie da se aknarednik razrei vojne dunosti i poalje u Italiju ili Francusku radi
nastavljanja studija. On nee da ostavi svoje vojnike dok se ne likvidira bugarski merzer od kojega
svakog dana ginu njegovi vojnici. On sa svojim vojnicima i celosti izvrava zadatak - likvidira merzer ali pri povratku iz bugarskih rovova i pri prolazu kroz bodljikavu icu, gine i ostaje mrtav, visei na ici.
Dakle, prea je bila Otadzbina i ivot njegovih vojnika nego sam njegov ivot!
Kolika je bila vezanost stareina i njikovih vojnika u pogledu rtvovanja jednih za druge, to samo
moe shvatiti onaj ko je nekada bio u takvoj situaciji.
*
*

Portvovani rad uitelja u Srbiji, kako u miru tako i u ratovima, nije ostao nezapaen.
Ljubomir Jovanovi,36 ministar prosvete, odmah posle balkanskih ratova izjavio je saradniku
"Politike":
"Nai uitelji osnovnih kola uinili su tree veliko delo za koje im se mora dati priznanje i za koje im
se Srbija mora dvostruko oduiti.
1. Do rata oni su, svojim neumornim radom u koli i van nje u svojoj okolini vaspitavali itave
generacije koje su, svojim nacionalnom vrstinom i elinou duha, zadivili ceo svet.
2. U dugom i krvavom balkanskom ratu uestvovao je na ceo uiteljski kadar.

35

Stevan J. Jakovljevi, Srpska trilogija, trei deo, Beograd 1941.

113

3. A kada je, posle rata, valjalo opet pristupiti redovnom poslu, uitelji su se prvi, i to bez uslova i bez
cenkanja, javili za slubu u novim krajevima. Oko tri stotine njih ostavili su svoje kue, ene i decu koju
je trebalo kolovati, pa su se ponudili da idu tamo gde je potrebno imati vie to svesnijih i spremnijih
radnika".
Eto ta su radili uitelji u Srbiji.
Posle prvog svetskog rata, mnogi ratni komandanti dali su svoje miljenje o ulozi uitelja u ratu (Vidi
citiranu knjigu).
Ali ja u ovde izneti ono to je Ljubomir Davidovi, kao ministar prosvete, rekao u Narodnoj
skuptini, 25. juna 1919. godine, povodom projekta o izmenama zakona o narodnim kolama.37 Izmeu
ostaloga, on je rekao: "Mi treba da to uinimo, i stoga to inimo za one koji su bili svakad gotovi, koji
su i danas gotovi, koji e i sutra biti gotovi, da po reima naega otmenog pesnika - za svaku kap mleka
svoje majke, dadu kap svoje krvi38 Otadbini".
Ovde moram da dodam, kao lini svedok toga vremena i uesnik u tim dogaajima: da je, pored
uitelja, i svaki graanin Srbije davao i itave boce svoje krvi Otadbini pa i sam ivot.
*
*

Vreme od poetka Prvog svetskog rata 1914. godine pa do kraja maja 1915. godine kada je poela da
jenjava epidemija raznih tifusa, - trbunog, pegavog, povratne groznice - koja je pokosila srpsku vojsku
i narod vie nego sve borbe sa Austro-Ugarskom, Dobrica osi nazvao je "Vreme smrti"koje je opisao
u svom istoimenom romanu.
Amerikanac Don Rid39 boravio je, prvi put, u Srbiji od 20. aprila do 18. maja 1915. godine. Drugi
njegov boravak u Srbiji bio je oktobra meseca 1915 godine, kada su se, tri carevine sruile na Srbiju. Za
vreme prvog boravka, obiao je sva mesta gde su voene krvave borbe izmeu srpske i austrougarske
36

Dokumenta o uiteljskom nacionaliom radu u prolosti, Beograd 1936.

re je o donoenju zakona.
38
Sam Ljubomir Davidovi, bio je ministar u Vladi, kad mu je sin jedinac, Miodrag Davidovi, student tehnike, a
rezervni potporunik, poginuo 1917. godine, na poloaju "Starkov grob", na solunskom frontu. Jedne noi krenuo
je u oficirsku patrolu prema Bugarima i iz ove patrole se nije vratio. Kad su ovaj poloaj nae trupe zauzele, naipie
su na njegovo unakaeno telo. On je pripadao uvevom "BATALJONU 1300 KAPLARA".
Ovde elim da ispravim jednu netanost koju je Ivan Metrovi izneo u svojoj knjizi "Uspomene na politike
ljude i dogaaje".' U razgovoru sa Ljubom Davidoviem, kao predstavnikom Vlade, 1924. godine, Metrovi
iznosi razgovor Ljube Davidovia, kao predsednika Vlade i Kralja, koji su oni vodili prilikom Ljubine audijencije
kod Kralja. Na strani 162 stoji da je Ljuba Davidovi rekao, izmeu ostalog Kralju: "Ja nemam, to no se kae, ni
kueta, ii maeta. Jedinac mi je pao u Drugom balkanskom ratu....". Sigurno je da Ljuba Davidovi nije mogao rei
da mu je sin pao u Drugom balkanskom ratu, jer je njegov sin Miodrag, poginuo 1917. godine na poloaju "Starkov
grob" na solunskom frontu.
itajui ovu Metrovievu knjigu, uoio sam da je on ljudima, sa kojima sam razgovarao, namerno trpao u usta
rei i reenice, koje ovi nisu nikada ni pomislili, a kamo li izgovorili. To se odnosi na ljude koje sam lino
poznavao i to isto toliko, ako ne vie, koliko i Metrovi. Dakle, ove Metrovieve uspomene obiluju netanostima
i neistinama. No o tome nije ovde mesto da se pie.
39
Don Rid, Rat u Srbiji 1915. Cetinje 1915.
37

114

vojske. Video je strahoviti pokolj koji je "austrougarska civilizovana vojska" poinila u Srbiji za vreme
najezde. Zatim je obiao neke bolnice u Srbiji i video da u jednoj sobi na slami lee zajedno mrtvi,
polumrtvi i ivi tifusari. Bolniko osoblje nije u stanju da iznese sve, mrtve jer broj mrtvih stalno raste.
Za vreme drugog boravka, u oktobru mesecu 1915. godine, ,video je kako ceo srpski narod gine,
branei svoju slobodu, povlaei se stopu po stopu.
O utiscima koje je Rid dobio o Srbiji i srpskom narodu za vreme boravka u Srbiji, izala je knjiga u
prevodu na na jezik "Rat u Srbiji 1915. godine". U ovoj knjizi, on je Srbiju nazvao "Zemlja smrti".
Meutim, ovo vreme koje je osi nazvao "Vreme smrti ; a Don Rid "Srbija - Zemlja smrti"to je tek
poetak "Pravog vremena smrti" srpske vojske i srpskog naroda. Borei se, nadoveanski, sa
"civilizovanim varvarima" Austrijancima, Maarima i Nemcima, i "tatarskim hordama", Bugarima,
srpska vojska i srpski narod, ginui, povlaili su se postepeno ispred vee sile.
Kad smo se nali u kamenitoj Crnoj Gori i besputnoj Albaniji, onda je nastala "strana smrt" od gladi,
zime i iznenadnih metaka albanskih pljakakih bandi (treba razlikovati albanski narod od pljakakih
bandi kojih ima u svim narodima).
Italijani, kao nai saveznici, gledali su da likvidiraju srpsku vojsku, radi ostvarenja "Tajnog
londonskog ugovora". ak su i svoje roene lae, napunjene hranom, potapali u more, samo da bi srpsku
vojsku ostavili gladnu.
Ali se "Vreme smrti" ne zavrava u Albaniji. Dolaskom na Krf, nastaje umiranje od iznurenosti.
Nastaje ostrvo Vid - "Ostrvo smrti" zatim "Plava grobnica ".
Na Krfu se ne zavrava "Vreme smrti". Dolaskom na solunski front nastaju krvave borbe sa "braom"
Bugarima, Nemcima, Austijancima i Maarima, koje traju tri godine, da se najzad, zavre porazom
Bugara; Nemaca, Austrijanaca i Maara i povratkom u zemlju. Za to vreme kameniti teren, na kome se
borila srpska vojska tri godine, predstavljao je "Kamenitugrobnicu srpske vojske ".
Za nas koji smo izali iz zemlje sa zadatkom da se do smrti borimo za osloboenje naeg naroda od
austrougarsko-nemakog i bugarskog ropstva, nije bilo dileme. Mi smo imali da ginemo svi do jednoga
za slobodu zemlje. Ni za jednog od nas nije bilo ivota u sluaju neizvrenja svetog zadatka. U takvom
sluaju, mi bismo bili prokleti za veita vremena, jer smo izveli narod iz zemlje a nismo ga vratili. To bi
proklestvo bilo gore od proklestva Vuka Brankovia.
ta biva sa srpskim narodom u Srbiji za vreme naeg izganstva iz zemlje? Sad tek nastaje "pravi
pokolj i istrebljenje " srpskog naroda od "zapadne varvarske civilizacije" - Austrijanaca, Maara i
Nemaca i "tatarske horde" - Bugara. Tako "Srbija - Zemlja smrti" postaje "Crna grobnica srpskog
naroda ".
Velika je teta to Don Rid nije proao sa srpskom vojskom kroz Albaniju, to nije video ostrvo Vid
- "Ostrvo smrti" i "Plavu grobnicu", to nije obiao solunski front gde je srpska vojska provela tri
godine, prolivajui potocima svoju krv i to nije posetio Srbiju za vreme ili posle okupacije. Kako bi on
tada izrazio patnje srpskog naroda i srpske vojske? Kako li bi nazvao Srbiju?

115

Ne znam kako li e osi nazvati dalji tok borbe srpske vojske i srpskog naroda u prvom svetskom
ratu, ako bude pisao o njemu. Ali je sigurno, da su patnje i stradanja bili vei, kako za srpsku vojsku tako
i za srpski narod.
Kao lini svedok i uesnik svih dogaaja, u vremenu od 1914 - 1918. godine, mogu mirne savesti rei:
Albanija je bila "Golgota srpske vojske i srpskih izbeglica ; Jonsko more u blizini ostrva Vida "Plava
grobnica srpske vojske ", Solunski front "Kamenita grobnica srpske vojske ", a "Srbija - Zemlja smrti"
"Crna grobnica srpskog naroda ".
IZ TIH GROBOVA VASKRSNULA JE SRBIJA I RODILA SE JUGOSLAVIJA!

116

ETVRTA GLAVA

12. Politiki rat Srbije sa svojim saveznicima 1914 -1918.40

Srbija je vodila Prvi svetski rat na dva fronta: oruani sa svojim neprijateljima - Austro-Ugarskom,
Nemakom i Bugarskom, politiki sa svojim savezincima - Rusijom, Francuskom i Engleskom.
im je otpoeo rat, njeni saveznici - Rusija, Engleska i Francska poeli su vriti pritisak na Srbiju da
ustupi Bugarskoj jedan deo svojih teritorija u Makedoniji; radi ulaska u rat na stranu saveznika.
Ineresantno je da je u ovome ruska diplomatija prednjaila. Sirota Srbija je oklevala u odgovorima ili je
davala "paievski" odgovor, ni da ni ne, jer je bila uverena da se Bugari nee time zadovoljiti. A i sam
tok operacija na srpskom frontu u 1914. godini iao joj je na ruku.
Isto tako, i Italija je postavila svoje zahteve radi ulaska u rat na strani naih saveznika, traei neke
oblasti na Jadranskoj obali u kojima ive nai narodi. Engleska je insistirala da se od Austro Ugarske
stvori jedna nova Austro-Ugarska u koju bi uao veliki deo naega naroda iz stare Austro-Ugarske.
Francuska je bila najskromnija, ali je, s obzirom na svoje interese, morala da poputa svojim
saveznicima.
Dakle, svi gledaju da izvuku koristi iz ovoga rata, ali na raun Srbije, Srba i drugih jugoslovenskih
naroda. Od Srbije se trai da ratuje i da gine, pa ta joj ostane posle zadovoljenja svojih saveznika.
to je najtraginije, od Srbije se zahtevalo 1914. godine da spasava Francusku i Rusiju (prelaskom
preko Save i Dunava), to je ona i uradila, iako se znalo da Srbija nema dovoljno sredstava ni snage za
jedan takav poduhvat. Srpska Vrhovna komanda je stavila do znanja saveznikim Vladama da se time
nee postii nikakav uspeh, ali je ona to ipak uinila da bi se zadovoljili saveznici, iako je to bilo na tetu
Srbije pa i samih saveznika. To je iskoristila austrougarska vojska, pa prela Drinu i zauzela pola Srbije.
Zahvaljujui samo mudrom vostvu, hrabrosti i portvovanosti vojske i srpskog naroda, spasena je tada
Srbija i njeni saveznici kolubarskom bitkom. Ali je to Srbiju mnogo kotalo u ljudskim rtvama i
ruenju i paljenju njenih sela. Jo u toku kolubarske bitke Srpska narodna skuptina u Niu proglasila je,
7. decembra 19.14. godnie, ratni cilj Srbije: "Rat do ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca u
jedvnstvenu dravu"
Moe se slobodno rei, da su cerska i kolubarska bitka, koje je izvojevala sama srpska vojska,
nagovestile ishod rata, jer su privukle Italiju na stranu naih savezinka. Istina je, da e to biti na tetu
naih naroda u Austro-Ugarskoj. Bugarski napad je odloen za jednu godinu. Za to vreme nai su
saveznici znatno uveali svoj ratni potencijal.
40

O ovome piem zato to smo mi vojnici najvie oseali nepravdu, koju su nam nai saveznici priinjavali u toku
celog Prvog svetskog rata.

117

Kad je na srpskom frontu nastalo zatije 1915. godine, tada je diplomatski pritisak savezinka na Srbiju
dostigao vrhunac. Taj pratisak se naroito odnosio na ustupanje Bugarima jednog dela nae teritorije u
Makedoniji. ak su joj bili obustavili finasijsku pomo, zapretili da e joj prekinuti isporuku municije i
hrane i otkazati vojnu pomo, ako bude napadnuta od Bugarske.
Sa Italijom i Rumuinjom su vodili pregovore i ne obavetavajui srpsku Vladu.
Kad su Vlada i Vrhovna komanda na zajednikoj sednici, 16. avgusta 1915. godine, raspravnli o ovom
savezinkom postupku, Pai je, preko obiaja, bio veoma uzbuen i rekao41 :"Da sa Srbijom raspolau
kao da je afrika kolonija i da Srbiji preostaje da se bori ne samo protiv Austro-.Ugarske nego protiv
svojik saveznika, da bi zatitila svoju grudu i svoje interese".
Rukovodei politiari naih saveznika nisu bili sposobni da uvide oiglednu bugarsku perfidnu
politiku, niti politiku srpske Vlade.
ak su saveznici zahtevali da Srbija preduzme ofanzivu prema Austro-Ugarskoj 1915. godine, radi
spasavanja Italije i Rusije. Ali je taj besmislein rizik uspela srpska Vrhovna komanda da izbegne. Zaista,
kakva ironija da Srbija, sa 4.500.000 stanovnika, spasava velike sile. Dakle, kad se gine, daj Srbe, kad se
deli od njih se uzima!
U daljoj politikoj borbi izmeu Srbije i njenih saveznika u toku 1915. godine, dolazi ono to su
srpska Vlada i Vrhovna komanda predviali, a to savezinke Vlade i savezinke komande nisu mogle
ili nisu htele da uvide.
Nastaje oktobar mesec 1915: godine. Tri carevine napadaju Srbiju. Saveznici obeavaju pomo, ali
pomo ne stie. Francuske trupe dolaze do evelije i vraaju se natrag, ostavljajui Srbiju na milost i
nemilost najkrvavijim neprijateljima - Nemcima, Austrijancima; Maarima i Bugarima.
Kad smo prispeli, povlaei se ispred mnogo nadmonijeg neprijatelja, u besputnu Albaniju, nai
saveznici se pogaaju ta e sa srpskom vojskom i izbeglim narodom. Dok se oni pogaaju, mi umiremo
od gladi i zime u snegu i ledu!
Najzad, na kategorian zahtev ruskog Cara da se srpska vojska spase po svaku cenu, inae Rusija
zakljuuje separatan mir, otpoinje spasavanje srpske vojske i izbeglica. Tu ulogu uzela je na sebe
Francuska, prebacujui zdravu vojsku na Krf, radi reorganizacije, bolesne vojnike u Bizertu na
oporavak, a izbeglice u Francusku.
Ali se pojavljuju nove tekoe: Italija trai nain da se srpska vojska likvidira, smatrajui da to nije
vie vojska, ve ostaci polumrtvih ljudi koje treba ostaviti u Albaniji da pomru. Nestankom srpske
vojske, Srbija bi bila iskljuena iz rata, pa, sledstveno tome, ne bi se mogla pojaviti ni na Konferenciji
mira. To je Italiji konveniralo u vezi "Tajnog Londonskog Ugovora". Tada bi bila gospodar situacije i
prisvojila celu jadransku obalu.
Ponaanje Italijana u Albaniji bilo je neprijateljsko u pravom smislu rei. Pokuali su da spree prelaz
srpske vojske preko reke kumbe i dalje transportovanje do Valone gde je bilo predvieno ukrcavanje

118

zdravih vojnika. Mi smo bili spremni da ratujemo sa njima. Nama je bilo svejedno da li emo pomreti od
gladi i zime ili izginuti u borbi sa naim "dragim saveznicima" Italijanima, ali bi nas dobro zapamtili. Na
posletku su popustili kako pod pritiskom saveznika, tako i pod naim kategorikim zahtevom za kretanje
do Valone.
Posle prebacivanja srpske vojske na Krf, nastaje novi politiki rat izmeu Srbije i njenih saveznika u
vezi solunskog fronta.
Srpska Vlada i Vrhovna komada ubeivali su saveznike Vlade i Vrhovne komande da je solunski
front vrlo vaan i da moe odigrati odluujuu ulogu za ishod rata. Saveznike Vlade, kao i Vrhovne
komande, nisu mogle to da uvide. Tri godine je trajao politiki rat izmeu Srbije i njenih saveznika o
vanosti solunskog fronta. Za to vreme srpska vojska nemilice gine na solunskom frontu, kao i
saveznika na drugim frontovima.
Da su saveznici vodili zajedniku politiku u toku rata pa poslali blagovremeno pomo Srbiji jo 1915.
godine, ne bi dolo, verovatno, do okupacije Srbije, i, moda, bi se rat mnogo ranije svrio. Ovako je
produen za tri godine, i zavren tek probojem solunskog fronta 1918. godine.
Koliko su saveznici vodili pogrenu politiku, najbolje se vidi po tome to je presednik francuske vlade
Klemanso, zvani "Tigar", u julu mesecu 1918. godine bio protiv ofanzive na solunskom frontu, iako je
ona bila ve uveliko pripremljena. Tada je, ak, i rekao da e rat trajati jo godinu dana. Ali ipak, 10.
septembra 1918. godine, ovlauje Frane D' Eperea da preduzme ofanzivu na solunskom frontu,
ostajui pri tome da je to lokalan i beznaajan front42
Kada je srpska vojska, zajedno sa svojim saveznicima, probila solunski front, i svojim energinim
gonjenjem, naterala Bugarsku na kapitulaciju, Austro-Ugarsku na raspadanje i Nemaku da zatrai mir,
onda su se saveznici i neprijatelji iznenadili i zbunili. Tada su, tek, uvideli znaaj solunskog fronta i
saveznici i neprijatelji.
Kada je francuska Vlada, posle proboja solunskog fronta, proizvela Frane D' Eperea u in marala,
onda je taj svoj akt ovako obrazloila43: "Probio je bugarski front i naterao nelrijatelja da kapitulira.
Ovaj uspeh, kome nema ravna u evropskom ratu, doveo je do ruenja Centralnih Carstava. "
A kakva je bila uloga srpske vojske u proboju solunskog fronta u gonjenju neprijatelja, dau re
samom maralu D' Epereu kao glavnom saveznikom komandantu solunske vojske44: "Armija srpska
uestvovala je u svim bitkama, marevala je bez odmora, bez zaustavljanja, uvek u tesnom kontaktu sa
neptrijateljem, kojega je drala za guu, vrlo esto bez hrane, ne poznavajui ni umor ni glad, gonjena
uvek napred voljom da pobedi poto-poto ".

41

Savo Skoko _ Petar Opai, Vojvoda Stepa Stepanovi u ratovima 1876. - 1918. godine, Beograd 1973., strana:
475.
42
Pierre Francois, Uskub c'est 1oin, Balkan, 1918. Paris - Limoge, 1976., p:VI.
43
Milan P. orevv, Srbija i Jugoslovija za vreme rata 1914 - 1918., Beograd 1922., strana: 45.
44
Ista knjiga, strana: 189.

119

Povodom proboja solunskog fronta, direktor lista45 "Jurnal de Geneve" pie: "Trebalo je biti Srbin, pa
moi probiti onako utvren front i nemogue uiniti moguim. "
Po zavretku oruanog rata sa neprijateljima u kome je Srbija odigrala veoma zavidnu ulogu, nastaje
jo otriji politiki rat izmeu nje i njenih saveznika. Pojavljuju se tajni ugovori Italije i Rumunije sa
saveznicima gde se zahtevaju teritorije bive Austro-Ugarske u kojima su pretehno jugoslovenski
narodi.
Po prelasku srpske vojske preko Drnne, Save i Dunava, sa Italijom je bila takva zategnutost da je moj
bataljon (2. bataljon 14. peadijskog puka) dobio jedno vee nareenje da posedne dubrovaku luku i
odbije pokuaj iskrcavanja italijanskih trupa u Dubrovnik u, koji smo mi stigli pre njih, iako je na put
od Dobrog Polja i Veternika mnogo dalji, nego njihov od njihove granice.
U toku Konferencije mira, politiki rat sa Rumunijom se zavrava, time to smo im ustupili neke
teritorije koje je srpska vojska ve bila zauzela. Ali se sa Italijom i dalje produavao kao sukob izmeu
Italije i novo stvorene drave Srba, Hrvata i Slovenaca.
Na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, ime, "Kraljevina Srbija" zamenjuje sa imenom
"Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ". Ovo je najvelianstveniji gest koji su Srbija i srpski narodi
uinili u svojoj istoriji. Saveznici nisu mogli da shvate da srpski narod ime svoje zemlje, nod kojim je
etiri godine sam prolivao krv, dopunjuje imenima dotle porobljenih bratskih naroda koji su, sticajem
prilika celog rata bili u protivnikom taboru.
Da li je to dobro ili ne? To e vreme i istorija kazati.
Zaista je udnovato, da su se male Srbije, od 4.500.000 stanovnika, koja je srazmerno najvie prolila
krvi u Prvom svetskom ratu 1914.1918. godine, plaili i njeni neprijatelji i njeni saveznici.

13. Ratni ciljevi Srbije46

Posle Prvog svetskog rata, mnogo se pisalo i govorilo, a i danas se pie i govori o ratnim ciljevima
Srbije. Njoj se i danas pripisuje kako je njen ratni cilj bio stvaranje "Velike Srbije". Zatim se stalno
napada "Srpski hegemonizam".
Ako se posmatra razvoj Srbije od Karaora pa do 1918. godine, moe se odmah zakljuiti da je ratni
cilj Srbije i srpskog naroda bio:
Osloboenje svih Junih Slovena i drugih naroda koji ive u zajednici sa njima od turskog I
austrougarskog ropstva i stvaranja zajednike drave.
Ostvarnje toga krajnjeg cilja bilo je postepeno jer nije ni moglo biti drukije. Najpre je, prvim
ustankom pod Karaorem, 1804: godine, osloboena umadija od Turaka. Zatim je odmah posle

45
46

M. Pavlovi, Vojvoda Mii od Suvobora do Maribora, Beograd 1922., strana:106.

O ovom piem zato, da se vidi kako je vaspitavana omladina i narod Srbije za izvreve pijemontskog zadatka.

120

katastrofe 1813. godine, sledio, 1815. godine, drugi ustanak pod knezom Miloem. Posle toga
je,izvreno proirenje Srbije u ratovima 1876 -1878.
Naposletku je dola 1912. godina kada je izvreno osloboenje Stare Srbije i Makedonije od Turaka.
Posle ratova sa Turskom, Srbija je elela malo da predahne i da se pripremi za osloboenje svih naih
naroda od austrougarskog ropstva i stvaranje zajednike drave. To je Austro-Ugarska predoseala, pa
je urila da to osujeti i da zbrie Srbiju sa geografske karte, jer je tada za to bio najpovoljniji moment,
poto je Srbija ve bila iznurena balkanskim ratovima.
Kako je mala Srbija bila tada jedina prepreka za prodiranje germanske rase na istok (Drang nach
Osten), to su Austro-Ugarska i Nemaka odluile da je tada pokore. Tako je Srbija, htela, ne htela
morala da se brani od te germanske najezde 1914. godine. Branei svoju slobodu, ona je istovremeno
proklamovala i borbu do konanog ostvarenja svoga-krajnjeg cilja - osloboenja Srba, Hrvata i
Slovenaca I ujedinjenja u jedinstvenu dravu. Po sebi se razume, da tu spadaju i svi narodi koji ive sa
njima u zajednici.
Svaki je Srbin iz Srbije ovaj ratni cilj posisao jo iz materinih grudi. To najbolje znaju ona koji su se u
to doba raali, vaspitavali i pripremali za izvrenje ovoga cilja.
Naveu i miljenje Amerikanca Dona Rida izloeno u njegovoj knjizi, "Rat u Srbija 1915." Cetinje,
1975. strana: 34. Ovaj Amerikanac je bio krajnji internacionalac. ak je iz tih razloga i svoje mrtvo telo
ostavio u Moskvi.
"Zaprepauje mladost Kraljevine Srbije. Manje od sto godina prolo je od kako se pojavila kao
slobodna drava, posle pet vekova turske dominacije - a za to vreme kakvu je istoriju imala!
Tajni san svakog Srbina jeste ujedinjenje svih srpskih naroda u jedno veliko carstvo: maarska
Hrvatska, istovetna rasom i jezikom - Dalmacija, kolevka srpske knjievnosti - Bosna, izvorite srpske
poezije i pesme - Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Carstvo jako petnaest miliona stanovnika, koje bi se
prostiralo od Bugarske do Jadrana, i od Trsta, na istok i sever, daleko u maarske ravnice. Carstvo koje
bi oslobodilo -energiju borbenog, preduzetnog naroda Kraljevine Srbije, sapetu i njenim uskim
planiskim dolinama, za eksploataciju bogatih ravnica i grubi ivot pomoraca.
Svaki seljak, vojnik, zna zato se bori. Kad je bio u kolevci, majka ga je pozdravljala sa: "Zdravo, mali
osvetnie Kosova." Kad bi uinio neto ravo, majka bi ga karala ovako: "Nee na taj nain osloboditi
Makedoniju!" Ceremonija prelaska iz detinjstva u deatvo bila je obeleena recitovanjem jedne drevne
pesme - Ja sam Srbin, koja je poinjala:
Ja sam Srbin, roen da budem vojnik,
Sin Ilije, Miloa, Vase, Marka.47
Moja su braa brojna kao groe u vinogradu
ali su oni

47

Nacionalnih junaka.

121

Manje sree od mene, sina slobodne Srbije!

Stoga ja moram brzo da rastem, da uim
da pevam i pucam,
Kako bih to pre pomogao onima
koji ekaju na mene!
.
A deak koji je pevao "Sina slobodne Srbije" nainio je svoju zemlju jednom od najdemokratskijih u
svetu. Njome upravlja Skuptina, jednodomni parlament izabran optim pravom glasa i na principu
proporcionalnog predstavnitva: Senat, poznat pod pogrdnim imenom "muzej" ukinut je 1903. ..."
Moglo bi se jo mnogo navoditi iz ove Ridove knjige, ali je i ovo ve dovoljno da se utvrdi, kako su se
u to vreme raali, vaspitavali i pripremali sinovi Srbije za izvrenje oekivanih zadataka48.
Jo pri prvom prekoraenju kolskog praga osnovne kole, omladina je vaspitavana u duhu latinske
izreke: "Dulce est pro patria mori.".49 Smisao ove izreke saznao sam pre uenja latinskog jezika u VII
razredu dananje osnovne kole. Docnije, u gimnaziji, ova izreka je davana acima kao tema za pismeni
sastav. Gotovo svi patriotski govori, prilikom nekih sveanosti, poinjali su ili zavravali ovom
latinskom, izrekom.
Posle balkanskih ratova, graani Stare Srbije i Makedonije ubrzo su izjednaeni u svim pravima sa
graanima iz Srbije. Nikakav pritisak nije na njih vren ni u pogledu nacionalnosti ni u pogledu vere i
obiaja. Iako su, za vreme turske vladavine u Staroj Srbiji i Makedoniji, bili vrlo esti pokolji srpskog
naroda od Turaka koji su ili i do genocida, nikakvu odmazdu nisu inile srpske vlasti prema graanima
nesrpske nacionalnosti posle osloboenja 1912. godine. Uostalom, ovi graani nisu bili ni godinu dana u
okviru same Srbije. Ubrzo je nastupio Prvi svetski rat.
Odmah posle dogaaja u Sarajevu 28. juna 1914. godine, nastao je u Austro-Ugarskoj progon Srba
koji se pretvarao i u genocid. To je trajalo gotovo za sve vreme Prvog svetskog rata i to kako u
Austro-Ugarskoj, tako i u okupiranoj Srbiji od 1915. do 1918. godine. U tim progonima uestvovali su,
na alost, i neki muslimani i katolici.50 Bugarski pak zloini su bili prevrili svaku meru.
Meutim, srpska vojska, po prelasku Drine, Save i Dunava, novembra meseca 1918. godine, nije
vrila nikakvu odmazdu nad nesrpskim narodima, iako je tano znala ta su oni radili sa Srbima u toku
rata.
Nama vojnicima, koji smo tada preli Drinu, Savu i Dunav, strogo je nareeno da se korektno i
podjednako ponaamo prema stanovnitvu, bez obzira na nacionalnost, veru i obiaje.
Tu se najbolje pokazala veliina srpskog naroda, poev od efa drave pa do obinog vojnika seljaka.
48

Preporuujem svakome da proita ovu Ridovu knjigu.

Slatko je za otadbinu umreti.
50
Milorad Ekmedi, Ratni ciljevi Srbije 1914., Beograd 1973., strane:165-180.
49

122

Iz svega ovoga moe se izvesti zakljuak:

Jo od Karaora, srpski se narod nije nikada borio za kolonijalizam, ni za hegemonizam, ni za
separatizam, ve za osloboenje svih onih koji su bili pod otomanskim i germanskim jarmom i
ujedinjenje u jednu dravu.
To se potvrdilo u drugom svetskom ratu, kada se srpski narod u Srbiji primio u svoje domove ogroman
broj izbeglica, muenih i proganjanih sa njihovih ognjita od nemako-italijanskik faista i njihovih
satelita, ne pitajui ih ko su i odakle dolaze.
Slovenaki narod, isteran iz svojih domova, morao je da pree preko Hrvatske, Slavonije, Dalmacije,
Bosne, Hercegovine i Vojvodine, ne naavi nigde sklonite da spase svoj goli ivot, ve da doe u
Srbiju, gde bude svesrdno doekan i primljen u porodice srpskoga naroda i tretiran kao ravnopravni lan
te porodice.
Srbija je, u ratovima 1912 - 1918. godine, stvorila Jugoslaviju, natopila je krvlju i obeleila njene
granice kostima svojih sinova, i tako izvrila svoj misionarski zadatak - zadatak osloboenja i
ujedinjenja koji je,sankcionisan 1. decembra 1918. godine.
Ratnici, pak, po zavretku ove svoje svete dunosti, nisu imali niti su traili bilo kakve materijalne ili
druge benificije. Oni su se, skidajui vojnike uniforme, vratili na dunosti i poslove koji su odgovarali
njihovim kvalifikacijama i sposobnostima, a mi, aci, nastavili svoje nedovrene studije spreene
ratovima.

Tadija Pejovi, rezervni major,levo pa rezervni potpukovnik

bive jugoslovenske vojske

123

Tadija Pejovi, rezervni potpukovnik

bive jugoslovenske vojske

Tadijna stoji, majka Velika, sinovac Milovan i brat Nikola Milovanov otac sede
124

Sadraj

MOJE USPOMENE I DOIVLJAJI 1892. - 1919. ........................................................ 1

Prva knjiga ................................................................................................................................. 1
Predgovor ........................................................................................................................... 4
PRVA GLAVA .......................................................................................................................... 5
1. Detinjstvo u selu Drai ................................................................................................... 5
2. Osnovno kolovanje u selu Drai ................................................................................... 8
DRUGA GLAVA ..................................................................................................................... 14
3. Gimnazijsko kolovanje u Kragujevcu ........................................................................ 14
4. Selo Draa 1903. -1914. ............................................................................................... 29
TREA GLAVA ...................................................................................................................... 32
PRVI SVETSKI RAT-"VREME SMRTI" "SRBIJA-ZEMLjA SMRTI" ............................... 32
5. Period 28. juni -13. septembar 1914 ............................................................................ 32
6. Period 13. septembar -15. decembar 1914. Bataljon 1300 kaplara .............................. 36
7. Znaaj Kolubarske bitke............................................................................................... 41
8. Period 15. decembar 1914. - 5. februar 19l6. - Zatije ................................................. 45
- Povlaenje kroz Crnu Goru i Albaniju........................................................................... 45
9. Period 5. februar -14. maj 1916. - Reorganizacija srpske vojske na Krfu - Predaja
srpskih i prijem francuskih puaka ................................................................................... 60
10. Period 14. maj 1916. godine -14. septembar 1918. - Solunski front .......................... 64
11. Period 14. septembar 1918. - 17. juni 1919. .............................................................. 89
- Proboj solunskog fronta ................................................................................................. 89
ETVRTA GLAVA .............................................................................................................. 117
12. Politiki rat Srbije sa svojim saveznicima 1914 -1918. ........................................... 117
13. Ratni ciljevi Srbije .................................................................................................... 120

125