ROE KAJOA

IGRE I LJUDI
MASKA I ZANOS
Drugo izdanje

NOLIT BEOGRAD
1979

Naslov originala
ROGER CAILLOIS

LES JEUX ET LES HOMMES

LE MASQUE ET LE VERTIGE
PARIS 1958

PREVEO

RADOJE TATI

IGRE I ZBILJA

Panem et circenses, hleba i igara, Juvenalove rei prezira upu

ene Rimljanima dekadence, moda iskazuju neto hitnije o oveku:
njegov iskonski i trajni impuls, njegove dve vitalne potrebe, i to ne
samo u ambijentu antike u raspadu ve i u velikim stvaralakim epo
hama, napose u arhajskim, kad se kultura rada i ovek postaje ovekorn u smislu u kome to neto znai. U svome danas ve klasinom
delu objavljenom 1937, Homo ludens, profesor Huizinga veli: U
nastanku svih velikih oblika kolektivnog ivota nalazi se, krajnje
aktivan i plodan, faktor igre... Poezija je roena u igri i nastavlja da
ivi od oblika igre. Mudrost i nauka ispoljile su se u svetim igrama
takmienja. Pravo je moralo da se iauri iz drutvene igre. Pravila
oruane borbe, konvencije aristokratskog ivota osnivale su se na ob
licima igre. Jednom rei, u svojim prvobitnim fazama kultura je igrana. Ona se ne rada iz igre kao iva voka koja se odvaja od matere
biljke, ona se razvija u igri i kao igra. Po Huizingi, kultura se rada
kroz igru, jer je igra stvaralaki impuls, sloboda, pronalazaki duh,
mata i disciplina u isto vreme.
Dvadeset godina kasnije Roe Kajoa, u eseju Igre i ljudi, izgra
uje potpunu klasifikaciju igara i na osnovu te klasifikacije daje ocenu
njihovog znaaja. Rezervisaniji od holandskog istoriara, on ne smatra
da su kolektivni ivot naroda i njihove institucije vrste igara, ali i
za njega su igre faktori i slika kulture... Jedna civilizacija i unutar
nje jedno doba mogu biti karakterisani svojim igrama.. Principi igre
su ilave i vrlo razgranate opruge ljudske delatnosti... one ostavljaju
dubok peat ria razne tipove drutva. Isto tako i na ivot pojedinca,
jer ovek, zreo ovek a ne samo dete, igra sa isto toliko predanosti
koliko je pokazuje i u svom profesionalnom radu. esto ga igra
vie interesuje. Ona katkada od njega zahteva vei utroak energije,
vetine, inteligencije ili panje. Ta sloboda, ta intenzivnost, injenica

10

SRETEN MARI

da mu se delatnost koja se razvi/a u jednom odvojenom, ideal

nom svetu, zatiena od svake fatalne posledice, objanjava... kul
turni znaaj igara i mogunost da se razume i kako izvor, iji su
one izraz, otkriva sa svoje strane lik, stil i vrednost svakog
drutva.. Reci mi ta se igra, pa u ti rei ko si, veli Kajoa. Otud
je logino da Igre i ljudi poinju kao formalna klaslfikdcija, a zavr
avaju se kao skica jedne sociologije. Huizinga je pokuao da osvetli
socijalnu funkciju igre; pothvat Kajoa je obuhvatniji: on postavlja
osnove jedne sociologije polazei od igara.
Pothvat smeo i, ini se, skoro neizvodljiv. Igra koja ovde treba
da bude mera i kriterij sama je po sebi teko merljiva, protejska pojava.
Ona se javlja sad kao isla, konvencionalno definisana institucija,
sad opet boji svojim crvenilom druge delatnosti; nalazimo je onde gde
je ne oekujemo, nestaje tamo gde bi morala biti; ona stavlja u akciju
najrazliitija ljudska svojstva, a nije posebno vezana ni za jedno;
skoro sve to ljudi rade moe postati igra, a tane mee izmeu igre
i neigre nema. I sam Kajoa veli da zbog tog mnotva i raznolikosti
igara ovek isprva oajava jer nee moi da iznae jedan princip
klasifikacije koji bi dozvolio da se igra rasporedi izmeu malog broja
tano definisanih kategorija.
Kajoa predlae klasifikaciju igara u etiri kategorije: takmi
enje, kocka, gluma (simulacrum) i vertige, re koju mi je nezgodno
da prevedem samo sa naom vrtoglavica, jer u kontekstu znai i
opojnost, i razdraganost i zanos i ekstazu i tota drugo. Da bi se
izbegle asocijacije koje te reci izazivaju u tekuem jeziku, Kajoa radije
oznaava svoje kategorije uenim grkim i latinskim terminima:
agon takmienje; alea kocka; mimicry gluma, simulacrum;
i ilinx kao etvrta. Tako je na arenu kartu igara stavljena reetka
sa horizontalnim i vertikalnim linijama koja omoguuje brz pregled
i uvid u afinitet ili inkompatibilnost raznih kategorija. Dodajmo tome
jo i dva pojma kojima Kajoa oznaava osnovni impuls igre i njen
znaaj za individuu: Paidia je elementarna ljudska potreba za jur
njavom i za larmom, izvor igre kao prvobitne slobode, potrebe
odmora ivaca i istovremeno razonode i fantazije. Ludus je dopuna
i vaspita paidie, koju disciplinuje i obogauje; on je trening i sticanje
odreene vetine, sposobnost iznalaenja reenja strogo konvencio
nalnih problema. Ludus je uivanje u vrenju igre ili jojoa, ali i u
odgonetanju ukrtenih rei ili ahovskih problema, sve do paljivog
itanja detektivskih romana. Veza je uska izmeu ludusa (' alee,
ludusa i agona, manje izmeu ludusa i mimicry-e. Paidia se ne spaja
sa aleom, ludus sa ilinx-om. Kad igra stekne znaaj jedne institucije,
ona biva strogo regulisana i tek pravila pretvaraju igru u orue kul
ture.

IGRE I ZBILJA

11

Analiza kategorije igara, njihovih pozitivnih svojstava kljuni

je deo eseja, njegov doprinos teoriji igara. Nju je nemogue rezimirati
a ne izopaivi misao autorovu. Citiramo samo dva-tri pasusa neop
hodna za dalje razlaganje: Agon i alea zauzimaju u svetu igre oblast
pravila. Bez pravila nema ni takmienja ni hazardnih igara. Na sup
rotnom polu mimicry i ilinx pretpostavljaju svet bez poretka, gde
igra neprestano improvizuje. Agon se do najvie mere kombinuje
sa aleom, a mimicry sa ilinx-om. U tim mogunim spojevima jedna
od komponenata predstavlja svaki put aktivan i plodan faktor, a
druga elemenat pasivni i ubitani. U prvom spoju pozitivni faktor
je agon, u drugom mimicry. Agon, takmienje, je neprestana veba
i trening ljudskih sposobnosti i vrlina; alea osnovna lenjost. U haotinom svetu mimicry-e i ilinx-a da se utvrditi ista polaznost: iz
mimicry-e lako nastaje umetniko delo, delo rauna i lukavosti,
ilinx je zapostavljanje ne samo volje ve i svesti, preputanje vrtlogu.
Negativno u mimicry-; je injenica da ona i sama raa vrtoglavicu
i dvojstvo, izvor panike.
Analiza svojstava kategorija igara i njihovog znaaja za kul
turni ivot omoguuje prelaz na sociologiju polazei od igara.
Raznorodni impulsi navode oveka da deluje kako u apstraktnom
svetu igre, lako i u otvorenom svetu drutvenog ivota. U jednom
drutvu jedni su u veoj asti, u drugom drugi. Otud je dozvoljeno,
veli Kajoa, da se ovek zapita da li posebne odlike koje daju svakoj
kulturi njenu originalnu fizionomiju nisu moda u izvesnoj vezi sa
igrama koje u njoj cvetaju. I malo dalje: Nije apsurdno ako se
pokua da da dijagnoza jedne civilizacije polazei od igara koje u
njoj cvetaju. Teza koju na osnovu toga Kajoa postavlja nije pokuaj
objanjenja razvoja drutva u smislu, recimo, jedne evolucije, spiralne,
skokovite, pravolinijske, koja se protee kroz istoriju, ini njenu
sutinu i vodi od niili faza ka viim, jer on kao da smatra da sva
drutva u bitnom lie jedno na drugo i da se slian razvoj svuda po
navlja. To je pre shema razvoja svake zajednice iz primitivnog haosa
u civilizaciju. Ukratko, on veli ovo: U primitivnim drutvima vladaju
meu ljudima mimicry i ilinx. Njihov spoj pretpostavlja i rada svet
nereda, svet haosa. Drutvo prelazi u civilizaciju kada, u dugom
i tekom procesu, nad mimicry-om i ilinx-om nadvladaju agon i
alea. Primitivna drutva, koja bih ja pre nazvao drutva dar-mar,
veli on, bila ona australijska, amerika ili afrika, jesu drutva u
kojima vlada podjednako maska i zanos to jest i mimicry i ilinx;
suprotno tome Inke, Asirci, Kinezi ili Rimljani pokazuju ureena
drutva sa kancelarijama, drutvenim karijerama, pravilnicima i
raunicama, sa kontrolisanim i hijerarhizovanim privilegijama, dru
tva u kojima se agon i alea, to jest ovde lino zasluga i roenje po-

12

S.RETEN MARI

javljuju kao glavni i, uostalom, komplementarni elementi drutvene

igre. To su, suprotno prvima, drutva sa raunovodstvom.
Moram priznati da sam dovde, ali samo dovde, sa punom pre
danou pratio briljantno Kajoovo razlaganje, koje deluje utoliko
ubedljivije to strogu argumentaciju donosi klasino precizan, jasan
i istovremeno bogat jezik, jedinstven u dananjoj francusko/ prozi.
Ovde-onde po koja uzgredna primedba, prosto zato to mi je pola
uivanja bib od itanja bilo od dijaloga sa piscem i svojim seanjima.
Na primer kad pisac tvrdi da je idealni svet igre zatien od svake
fatalne posledice, inilo mi se da on previda jednu od bitnih osobina
igre: gotovost oveka da esto u nju uloi vie nego u zbilji. Strastan
kockar zna da rizikuje sve, planinar, jaha, skija, i toliki drugi kat
kad i ivot, esto svoje kosti. Nema igre bez izvesne opasnosti, koja
je uslov i najhladnokrvnijih smelosti, a ima igara gde prihvatanje
eventualnosti fatalnih posledica ini jednu od njihovih drai. Samo
je u igri to rizikovanje slobodno. Isto tako mi se inilo da pisac ostavlja
vane oblasti u neodreenim limbama ludusa ili ak paidie, ne dife
rencirajui ih dovoljno. Na primer, kad uzgred definie sport kao tak
mienje regulisano pravilima, iako bi obrnula definicija bila priklad
nija. ta sa svim onim sportovima gde obino nema (ili kad nema)
takmienja. Planinar koji pokuava prvo zimsko penjanje na Materhom jo se s nekim, bar u mati, takmii, ali s kim se takmii mi1ioniti penja na Triglav ili Mon Blan ? Je li skijanje sport samo na
utakmicama, jahanje samo na trkama? I jo vanije: kada je neto
sport, a kada samo utilitarno sredstvo? Kad je ski igra, a kad sred
stvo za hodanje po snegu? Gde je razlika izmeu starog popa iz mog
detinjslva, koji je na lenjom kulau sa bisagama obilazio parohiju, i
mladog jahaa na punokrvnom englezu. Ti stalni, neprestani i neprimetni prelazi od zbilje u igru, od igre u zbilju znaajni su. Kod Kajoa
nema ni rei o jednoj vrlo utilitarnoj delatnosti koja je istovremeno i
jedan od najvanijih istih sportova od paleoliia do danas, ija bi
studija sama za sebe bila dovoljna ilustracija razvoja jedne civili
zacije, pa i njenih klasnih borbi: ni rei o lovu. A lov je, bar u civili
zaciji, svakako sport, i teoretiar lova, Ortega Gaset, povodom njega
i definie sport skoro kao Huizinga igru: Sport je napor koji ovek
prihvata u punoj slobodi i iz istog uivanja, dok je rad napor koji
se vri s obzirom na oekivani rezultat. to e rei da je u lovu-sportu ulovljeno manje vano nego lovljenje, a to je znao ve i Paskal,
koji je lov stavljao u red glavnih ljudskih divertimana, zaludnih
igara, koje je sve zajedno osuivao kao alijenaciju oveka od Boga.
Kajoa uvruje ples, od mondenskog, ali podmuklog vrtloga
valcera do luakih, konvulzivnih, rasklimatanih igara, primilivaca
u kategoriju antikulturnog ilinx-a, u isti red sa raznim drugim sred-

I G R E I ZBILJA

13

sivima za postizanje transa. Takode mu je ilinx uivanje u brzini, na

primer na skijama. Ne veli to o galopiranju i svim onim igrama gde
se dobija oseanje savladane tee, koje se, meutim, po prirodi doiv
ljaja ne razlikuju od dobrog usa. Ali ko je praktikovao te sportove,
zna kolika je razlika izmeu lake opojnosti koju daje svest o vlasti
nad vlastitim telom i oseanje lakoe i onog to je trans, konvulzija,
panika, gde se gubi vlast nad sobom i sva svest. Tu skoro sam u jednom
zborniku naao skicu teorije o smislu sporta koja se osniva na Baelarovoj tezi da postoji u oveku instinkt lakoe, jedan od najdubljih
instinkata ivota, za koji se vezuje instinktivan, nesavladljiv strah
od pada. Sport bi, prema tome, imao za temu izazivanje, ikanje
i savlaivanje lee od sirane jednog bia koje bi da poleti, Ova teza
vredi koliko vredi, ali ima u njoj poezije, i ona je blia, na svoj nain,
sutini izvesnih oseanja koje doivljujemo u igri nego njihovo svr
stavanje pod sasvim negativno okarakterisani ilinx. Zar ono to Kajoa
pria o meksikanskim voladores, koji sa krilima na leima sleu u
krugovima sa visoke katarke, uz opasnost po ivot, ne odgovara
vie mitu o Ikaru nego mitu o Menadama? A ta je drugo inspiracija,
ne ona pijana, pitijska, ve stvarna, nego posle dugih, munih napora
i uvebavanja ono udno i opet malo opojno u svojoj eteralnosti
oseanje lakoe i gipkosti duha ?
Sto se igre tie, mislim na ples, za nas Srbe, bar po terminu
igre par excellence, njeno svrstavanje u kategoriju ilinx-a sasvim je
opravdano. Dovoljno je otvoriti ma koju etnoloku studiju, pa da se
ovek uveri u to. Indijanci iz severne Amerike trupkaju beskrajno
dugo dok ne padnu na tle i u trans; drugde se igra zavrava kataleptikim nastupom; neka meksika plemena igraju dok ne zapenue.
Svi znamo hipnotiki utkaj tam-tama, kao i to da su stari Grci slavili
Dionizija igrama koje su dovodile do besvesnog sado-mazohistikog
besa. Evripidove Bahantkinje nisu sluajno najjezovitija antika
tragedija. Sve je to ilinx u svom divljem obliku, isto kao to su, u
blaoj formi, veina naih dananjih igara, iako sve one imaju vrlo
vaan duevno-higijenski znaaj. Sto nije mala stvar. Ali zar su sve
igre to i samo to? Ne samo visoko vaspitni trening baleta, ve i mnoge
masovne igre, ak i u prilino primitivnim kulturama. Za mene je
pre tridesetak godina bilo otkrovenje kad sam prolenjeg dana u
jednom selu u Skopskoj Crnoj Gori gledao, u prirodnom amfiteatru
breuljaka, igru mukaraca, razdraganu i toliko disciplinovanu i
rafinovanu - ritam i harmonija tela kojim se vlada savrenom la
koom u opojnoj radosti. Shvatio sam jednom za svagda ta igra moe
da znai kao kulturni faktor, i da su ti ljudi, koji su tako plemenito
igrali, u neem vanom ljudski bolji i vii od mene, ije su igre nieg
kvaliteta. I jasno mi je zato je ak i racionalista Platon, koji je iz

14

SRETEN MARI

svoje idealne drave, u strahu i od najmanjeg dar-mara, izbacio

i pesnika, tvrdio u Zakonima da je neobrazovan svak ko ne ume da
igra. Naravno, Platon je znao i za sulude dionizijske plesove i moda
bi bilo vredno prouiti kad je i ukoliko je ilinx igra, a kad je i ukoliko
balarovski instinkt lakoe.
Takve i sline bile su moje uzgredne primedbe, moja labava
odbrana od elegantne retorike Kajoove argumentacije, primedbe i
same u duhu pievih osnovnih teza, koje italac budan stavlja i delu
koje ga je pridobilo. Onda sam naiao na maloas citirani pasus, gde
se suprotstavljaju primitivna dar-mar drutva visoki/n civilizacija
ma carstva Inka, Kineza, Asiraca i Rimljana. Prvo me je iznenadilo
otkud tu, kao primer civilizacije, ba ta etiri carstva. Pre toga bilo
je izriito govora o napretku, o prelatu na visoke civilizacije, a ja
nikako u tako bogatom izboru, osim Kine, ne bih uzeo za paragone
nijedno od tih carstava. Zajedniko trn je samo to da su bila svirepo
birokratski organizovana i iskljuivo ratniko-osvajaka. Za Inke '
malo znamo. /Praktikovali su agonalne igre, ali jo vie ilinx, u naj
teim oblicima, prinosili masovno ljudske rtve. Ni o snazi njihove
volje kao ni o koncentraciji duha ovek ne zna ta da misli kad ita
da je to mono centralizovano carstvo palo, u otvorenoj bici, pred
120 peaka i 60 konjanika sumnjivih panskih avanturista, odseenih
od svojih baza, osamljenih u tuoj zemlji. Ali ostavimo to. Za Asirce
istoriar Gruse veli: Bili su surova despotska nacija... Teko je nai
u njihovom karakteru ma ta to budi simpatije. Ti Rimljani Azije
pustoenjem i smru ustanovili su mir od Nila do Ararata... Mir
smrti. A Rimljani? Pax romana ye predstavljala veliku dobrodeielj
za basen Sredozemlja, ali to mono carstvo je samo poetak sroza
vanja jedne velike civilizacije. Mora se priznati, veli isti Gruse,
da je stvaralaka sposobnost bila presahla... to se tie istorije
nauke, srednji vek, u pejorativnom smislu te rei, poinje sa rimskim
osvajanjima. Isto je tako sa humanim vrlinama... Mesto Olimpije
imamo Koloseum (podvukao S. M.). I tu smo ve na putu ka sred
njem veku.
Ali moda Kajoa ne misli o kulturnoj vrednosti tih carstava, ve
samo o njihovoj suprotnosti prvobitnom dar-maru: na poetku
dar-mar, na kraju hiper-organizacija, surova afirmacija raunske
volje. Iz konteksta samog eseja to se ne da zakljuiti, ali iz smisla
celog njegovog opusa svakako. Nema tolerantnije misli od njegove,
niti veeg apologete pravih vrednosti civilizacije. Nije li on napisao
pohvalu Atinjanima, koji propadaju verni svojim besmrtnim vrednostima, nasuprot kralju Filipu, varvarinu i organizatoru ratnika.
Ali, ini mi se, ni onda njegova etiri primera nisu naroito prikladna.
On veli: Reci mi ta se igra, pa u ti rei ko si i pokuava da da

IGRE I ZBILJA

15

sociologiju kao dijagnozu jedne civilizacije polazei od igara koje

u njoj cvetaju. Ali zar su Kinezi i Rimljani toliko izuzetno praktiko
vali agon, i vie aleu nego drugi narodi? (Za Inke je jasno da su
bili isto toliko odani ilinx-u kao i agonu, za Asirce, ini mi se, zna
se samo da su bili strasni lovci). Za Kineze Kajoa tvrdi: Kineska
kultura je manje okrenuta novaenju. Potreba za napretkom i preduzimljiv duh njoj izgledaju kao neka vrsta svrabei bez odlunog zna
aja. Iz ega bi se, kao i iz nekih drugih pasusa, dalo zakljuiti da
Kinezi nisu bili naroito skloni agonalnim igrama. Ali ostavimo
Kineze i Inke, ije igre malo poznajemo, i zadrimo se na Rimljanima,
o ijim igrama imamo najvie dokumenata. A Rimljani su prezirali
agon. Za razliku od grke omladine klasinog perioda, tipino ago
nalne, odrasle u stadionima i gimnazijama, vaspitana kroz takmi
enja, rimska je vezana za cirkus. Umesto Olimpijada, imamo Koloseume. Atletske utakmice su ee u Rimu, ali kao predstave
ije je izvoenje rezervisano za profesionalce, (Maru)! Rimljani
su, izgleda, prezirali ak i lov, u svakom sluaju ga nisu praktikovali,
jer su, kako veli grki istoriar Polibije, mislili samo na sudske
raspre i na politiku. U najomiljenijoj rimskoj agonalnoj igri, borbi
gladijatora, od igre kako je shvata Kajoa slobodne ljudske delatnosti u koju ulazi kad hoe, izlazi kad hoe, bez fatalnih posledica nema ni traga, jer se radi o robovima koji se u krvavoj zbilji
meusobno ubijaju. Nigde tu nema agona kao neprestane vebe i
treninga sposobnosti i vrlina ljudskih (Kajoa), ve je to spektakl
najnie vrste, spektakl gde se, to se lie doivljaja, radi, kako sam
Kajoa na drugom mestu objanjava, o grubom ilinx- o traenju
onog specifinog rastrojstva izazvanog momentom panike koju definie termin vrtoglavica.
Iz gore citiranog pasusa, kao i iz celog poglavlja, gde je re o
zasluzi i ansi u drutvenom ivotu, Kajoa zaboravlja na igru i tretira
pod kategorijama igre iskljuivo zbilju jedne civilizacije, bez ikakvog
obzira na igre koje u njoj cvetaju. Ali to znai zaboraviti vlastite
premise. Administrativni agon birokratskih hijerarhija ukoliko
to uopte ima neke veze sa agonom igre ta raunovodstva, li
mandarinati i njihovi konkursi i sve drugo slino tome, ne pretpo
stavljaju, ak daleko od toga, razvijenost agonalnih igara, niti imaju
isti civilizatorski znaaj, i to sudei po samom Kajou, koji veli po
vodom korumpiranja principa igara: Ako principi igara odgovaraju
monim instinktima,... lako je razumeti da se oni mogu zalaziti
pozitivno i stvaralaki samo u idealnim i tano omeenim uslovima,
uslovima koji za svaki odreen sluaj daju pravila igre. Preputeni
sami sebi, frenetini i ruilaki kao i svi instinkti, ti elementarni
impulsi mogu dovesti samo do kobnih posledica. Kako se moe

16

SRETEN MARI

tu govoriti o napretku? Pitanje je ak da li se bez daljega mogu primeniti na zbilju kategorije koje je on postavio za igru, i da li se, kad
se primene, radi o istim instinktima, o istim impulsima. Tako mi se
ini da je stavljanje u istu kategoriju alee, kocke, kao igre i sistema
naslednosti poloaja i privilegija u jednom drutvenom poretku,
zato to je roenje sluaj, samo jedan vrednosni sud modernog oveka iji je duh formiran na klasicima francuske revolucije, i da
ivotni stav pravog naslednika, roenog u kakvom aristokratskom
drutvu, gde je nasledstvo dogma, impulsi njegovog delanja ne odgo
varaju ni u emu stavu i impulsima kockara. Pravi naslednik ne rtzikuje nita, pravi kockar sve, nasledniku je sudbina-prolost sve
obezbedila, kockar izaziva sudbinu budunosti i sve obezbeeno
stavlja u pitanje. Pod isti, optiji pojam sluaj subsumiraju se ovde
suprotni impulsi, a o njima je re. Zar nije u duhu postavki Igre i ljudi,
polazei od igraa kockara, uzeti kao paralelu iz zbilje ne naslednika
ve avanturistu, onog koji lovi ansu u ivotu, koji rizikuje da se,
kombinujui i raunajui, ipak na kraju prepusti sudbini. Ima avan
turista koji su u najozbiljnijoj zbilji u stvaranju modernog drutva
igrali veliku ulogu, na primer Merchant adventurers iz doba ekspirova. Ima, moda, i jedna velika religija koja je bar jedno vreme na
ljudskoj alei a nebeskoj promisli osnivala svoje drutvene norme
kalvinizam.
Sve ove primedbe postavljale su se istovremeno sa sve jaom
slutnjom da se tu radi o neem to prelazi okvir ovog eseja, o jednoj
Kajoovoj viziji sveta uopte koju je imao pre no to je i poeo pisati
o igrama, o jednom stavu i ubedenju o ivotu, o ljudima i o kulturama,
koje je ovde primenio i na domen igre. Rekli smo ve da su igre tako
protejski fenomen, da ga je teko obuhvatiti bez ve gotove mree.
to ne umanjuje znaaj dela, iako ga ograniava. Huizinga je napisao
kapitalno delo o igri sa svim predrasudama klasinog humaniste
prema svom dobu; Kajoa je skicirao sociologiju polazei od igre,
koja se vie ne moe mimoii. Ali sa izvesnim granicama, sa granicama
jednog Igrama i ljudima apriornog stava, stava koji i igre i ljude
pomalo suava. Kad negde u knjizi Kajoa kae: ovek ili slua naloge
zakonodavca, ili sledi izbezumljenog; ili veruje u raun, ili u inspira
ciju, ceni ili silu, ili diplomaciju, daje prednost ili zasluzi, ili iskustvu,
ove strme alternative, podvuene resko disjunktivnim svezama, trgnu
itaoca kao lino miljenje, kao sud moraliste na osnovu vlastitog
iskustva. A moral je oblast gde od linosti do linosti iskustva i ubedenja variraju i gde reakcije na kazano i same postaju line. Odjednom
sam se uhvatio da govorim i piem i sam u prvom licu. S pravom ili
ne, za mene ta alternativa nije tako otra; ini mi se da izmeu vlasti
i zakonodavca i bezumlja i transa ima jo mnogo tota mogue to

IGRE I ZBILJA

17

ne spada ni u sferu ludila ni u sferu vlasti; ta ja znam: Kantov kate

goriki imperativ, dogovor koji kuu gradi, kolektivna svest o kojoj
govore etnolozi, klasna svest, spontana simpatija i toliko drugih
stvari o kojima filozofi i sociolozi raspravljaju. to se tie rauna i
inspiracije, ini mi se da nema umetnika, vojskovoe i drugih koji nisu
sreni kad mogu da spoje, isto kao i dravnici, bar u stara vremena,
silu i diplomaciju. I opet, po mom iskustvu, ini mi se da se te stvari
ne iskljuuju uzajamno, kao to tvrdi Kajoa. U svemu tome ja nala
zim njegov stav moraliste, njegovo iskustvo i, ini mi se, o tome treba
rei koju re da bi se Igre i ljudi bolje razumeli.
Godine 1934. publikovao je Kajoa Pismo Andre Bretonu, pismo
koje je najavljivalo ne samo njegov raskid sa nadrealizmom ve i,
tako rei, program svili njegovih buduih radoznalosti i razmiljanja.
Tu on stavlja u pitanje ono to je najproblematinije u nadrealizmu,
rasturene iluminacije, nepostojane, loe organizovane, koje nisu
nita bez prethodnog akta vere... Neka bude iracionalnog, ali ja hou
pre svega koherentnost... sloiti jedan sistem koga je do sada nepot
pun razum sistematski eliminisao. On prihvata udesno, tu lo
zinku nadrealista, ali udesno koje se ne plai saznanja, koje se hrani
saznanjem i podsmeva se stavu erara de Nervala, koji odbija da
ude u Palmiru da ne bi pokvario svoja matanja o njoj, ili stavu Bretonovom pred zrnom koje mrda i koje ovaj nikako nee da otvori,
da ne bi u njemu naao bubu ili crva koji bi unitio misteriju. Od
tada pa do danas, u delima iji su naslovi ve programi, Intelektualna
optuba umetnosti, Obmana poezije, Vavilonska kula sve do ne
davne Nesigurnosti koja dolazi od snova, Kajoa je nemilosrdno
sekao zrnevlje traei u njemu crve, raskrinkavao razne snobizme
ili fatalnosti naeg vremena, koketovanje sa apsolutno iracional
nim, guenje u podsvestima, samodopadanje u sutinskom zlu dananje
tei, u njenoj nekomunikativnosli. suprotstavljajui im moral volje
I inteligencije koje ne abdiciraju ni kad sidu u ponore, veru u duh.
stoicizam lucidnosti i produhovljenja koji omoguavaju da se i u besmislu zbivanja ostane ovek. I kotrljanje Sizifovo stene moda ima
nekog smisla: Nema nekorisnog rada, Sizif je jaao svoje miie.
U pitanju je tu jedan etiki i moralistiki stav pred fenomenom i
vota, jedan kriterij vrednosti i nevrednosti, kome on ostaje veran i
kad ga nezajaljiva radoznalost i enciklopedijsko znanje odvedu u
najzamrenije lavirinte. Iako na poetku nisam bio toga svestan.
veli on u jednom od svojih poslednjih dela, ini mi se da sam podlegao
jednoj linoj, stalnoj brizi, skoro ekskluzivnoj, neodoljivoj...')
Mislim na neprestanu privlanost koju na mene vre sile instinkta i
1

) Sve podvueno S. M.

18

SRETEN MARI

vrtoglavice, na moju sklonost da im definiem prirodu, da rasklopim

to moe vie njihovu vradbinu, da im tano procenim moi i, naj
zad, mislim na svoje reenje da uspostavim nad njima prednost volje
i inteligencije, jer jedino iz tih svojstava rada se- za oveka ansa
slobode i stvaralatva.. Otud su Kajoova kritika kao i apologetika
jednosmerne, ekskluzivne kao i njegove brige, njegovi uitelji.,
kako veli njegov prezimenjak Rolan Kajoa, nisu Novalis i povorka
reca koje periodino proizvodi jedno drutvo u rasulu, ve Kornej
protiv Ras'ina, Bosje protiv Paskala, izvestan Bodler, Rembo kad
je zautao, moda prezrivi heroj Hofmanstalovog Pisma lorda andosa. Ja lino ne vidim svet kao Rasin ili Paskal, to mi ne smela
da ih neuporedivo vie volim nego Korneja i Bosjea, vie Remboa koji
govori nego onog koji uti, vie Bodlera ljubitelja lepote nego mrzi
telja prirode, i to mi sve opet ne smeta da sa uivanjem itam Kajoa,
i sa koristi, ak kad je i najekskluzivniji, kad, na primer, u vrlo krat
koj i apodiktikoj raspravi tvrdi za snove, uprkos Frojdu, Jungu i
tolikim psiholozima i drugima, da su njihova pesnika vrednost kao
i njihov psihiki sadraj ravni nuli. Pre no to i otvorim knjigu, slutim
da je tako ta morao rei, ali istovremeno uivam u njegovim suptil
nim i esto pounim argumentacijama. I u mnogom se slaem sa
njegovim sistematskim traganjima za lucidnou, sve dok ne osetim
iza njegovog parti pris, iza njegovih ekskluzivnih briga, izvesnu
metafiziku ne znam kako bih je drugaije nazvao ne metafiziku
u Kantovom smislu, ve u onom u kome se kae da je svaka meta
fizika stvar temperamenta izvesnu manihejsku viziju sveta, koja
mi je ne samo potpuno strana, ve izaziva moj spontani otpor. Za
Kajoa postoji odreena granica izmeu zla i dobra, a zlo to je
priroda, prirodni ovek. U stvari, priroda, to su sile ponora, veli
on. Spontanost, neposrednost, to su vrtlozi potpuno animalne reke.
Vrednost ljudska postoji samo u laganom izgraivanju instanca i
konvencija dovoljno monih da omogue da se priroda savlada i da
se pospei dolazak na vlast drugih zakona. Ta shvatanja, to merilo
vrednosti, taj prezir prirode i volje da dou na vlast drugi (dakle,
prirodi ljudskoj protivni) zakoni, ceo ovaj citat kao da je uzet iz
uvoda kakve spiritualne vebe srednjovekovnih redovnika, ta
vizija sveta tako strana velikoj svetovnoj tradiciji, bar od renesanse
naovamo, tako jansenistika i kalvinistika, sve je to meni potpuno
nepristupano, a ini mi se i prilino nepodesno da se prodre u bit
igre, jedne od velikih prirodnih potreba oveka. A negiranje vred
nosti prirodnih impulsa, volja da se kao vrednost igre uzme pre svega
ono to pospeava dolazak na vlast drugih zakona, sprovedena je
u Igri i ljudima punom doslednou. Verujem daje i spoj agon alea
kao kulturtregerski uzet iz tih razloga, kao slobodna igra volje,

IGRE I ZBILJA

19

alea, uprkos svemu negativnom, zato to je jedina kategorija igara

za koju ivotinje ne znaju, alea agon zato to su igre proizvoljnih,
konvencionalnih pravila, dakle neprirodnih. Kajoa ne moe da
ignorie visoke kulturne vrednosti mimicry-e, ali ga ipak, na kraju
krajeva, baca u pakao, meu sile ponora: Pretvarati se da si neko
drugi, alijenie i zanosi. Nositi masku, opija i oslobaa. Sve je to
opasni domen pijane prirode. To je, valjda, i razlog to se kao su
protnost njoj i kao veliki domet civilizacije ukazalo na zemne sile
koje su uspevale da ljudima nametnu maksimum mogue druge
zakone.
I pored svega toga, na paradoksalan nain, Kajoovo delo je od
onih retkih, pametnih i velikodunih u svojoj pameti; kraj sve rigoroznosti osnovnog stava, ono je, moda zbog privlanosti ponora od kojih
se brani, tolerantno, u sve zagledano, i zato iroko otvara vidike.
Onaj ko ne smatra da je priroda skup sila ponora, ko sa Spinozom,
Geteom i tolikim drugim osea, i to sa radou, da je ovek sastavni
deo prirode, i saglaava se sa ekspirovom tvrdnjom da umetnost
i vetina popravljaju prirodu, ak je menjaju, ali da su i umetnost i
vetina i sami priroda, ko je vie naklonjen Montenju, ili izvesnom
Rembou, dok je jo govorio nego jansenistima i kasnijim apologetima
gole volje, ko smatra da istorijski ovek nije neprirodni ovek i ko se,
s pravom ili ne, uasava od pomisli na neku eventualnu, buduu civi
lizaciju savladane ljudske prirode i dolaska na vlast drugih zakona,
ko je po svom metafizikom temperamentu, ili samo po tradiciji svog
obrazovanja, sklon da veruje da se ovek razvija, ili da bi bar trebalo
da se razvija, recimo dijalektiki, prevazilazei svoje primitivne
dar-marske impulse, ali zadravajui, oplemenjeno, sve to je u njima
vitalno i stvaralako, i da ono to se zove alijenacija jednim delom
dolazi ba otuda to se tako ne razvija takav ovek bi, nesumnjivo,
izgradio drugaiju skalu civilizatorskih i vaspitnih vrednosti igara,
a verovatno i druge kategorije. Ne znam kakav mi je metafiziki
temperamenat, polo nisam napisao nikakvu metafiziku i dao je
na analizu, ali slutim svoje sklonosti, simpatije i antipatije, i ve sam
tako, itajui Kajoa sa perom u ruci, skicirao drugu skalu. Dajem tu
skicu ne to bih hteo da itaocu nametnem neku taniju teoriju, ve to
e, suprotstavljajui je, kakvu-takvu, bogato dokumentovanoj Kajoovoj, moda pre doi do vlastitih ideja. A to i dalje piem u prvom
licu, to je ovog puta zbilja iz skromnosti. Subjektivna misao naj
manje moe da pretenduje na univerzalnost.
Prvo, ja ne verujem u prvobitna drutva dar-mara, valjda zato to
sam matrijarhat video kroz naoare Bakhofena, Engelsa, a naroito
Malinovskog, a ini mi se da bi malo koji dananji antropolog to prihva
tio, Levi-Stros, na primer, koji tvrdi da je u primitivnoj mitskoj misli
2

20

SRETEN MARI

na delu ista logika kao i u naunoj misli. Ve to menja sve perspektive.

Ali ak i da prihvatim dar-mar za polaznu taku, ne biti mu suprotstavio
kulture birokratsko-raunoispitake, nehumane i u osnovi parazitske
(osim Kine), ve kulture') koje mi u prolosti predstavljaju najvia do
stignua, i to prihvatajui tezu da su igre-vezane za 'stil i poziv raznih
kultura, onih ije su mi igre dovoljno poznate. Uzeo bih, recimo,
Grku u petom veku i Evropu u doba renesanse.1) U stvari, uzeo bih
ba te kulture i iz subjektivnih razloga, poto u tome, moda, i nema
objektivnih, zato to su one za mene ono najvie to stoji nasuprot
primitivnim kulturama, i zato to vie volim federativne zajednice
nego despotije, makar se i krvavo kokale, makar bile i pijanije.
I prvo to bih morao konstatovati jeste da su to doba velikog razvitka
agonalnih igara, isto kao i duha agona u zbilji, u emu bih, dakle, bio
potpuno sloan sa Kajoom. Ali drugo to bih morao odmah zatim
podvui jeste da su oba ta doba eminentno doba mimicry-e, doba
maski, spektakla, simulakruma, a takode i doba organizovanog,
kontrolisanog ilinx-a, kao i divljeg, nekontrolisanog. Cela Grka je
tada igrala, svirala, a njen najvii kulturni domet je bio spoj maske,
igre i muzike, njen teatar, nikao i negovan na pijanom suncu dionizijskih sveanosti. to se renesanse tie, dovoljno je otvoriti ma koju
knjigu o njoj da bi se uoilo da je to bila kultura maske, plesa. Da i
ne govorimo o Italiji; u Engleskoj, npr. na dvoru stroge kraljice Jelisavete sve je bilo igra i preruavanje, a glavna zabava se zvala maske.
Stari embers1) veli: Kraljevi i kraljice dinastije Tjudor bavili su se
javnim poslovima u stalnoj atmosferi make-believe fre koja bi se
mogla prevesti sa Kajoovim simulacrum, to je za njega izraz za neto
jo blie prirodi nego mimicry), sa sibilom koja viri iza svakog dvorita,
iza svake kapije, i sa satirom u ipragu svakog parka, da bi pomou
pesme, igre i mimike pretvorili svaku dobrodolicu i svaki oprotaj u
razdraganost i lepotu. C. L. Barbers veli daje za ekspirovog ivota
Engleska postala svesna prazninih obiaja kao nikad ranije, a ti
praznici koje je ceo narod svetkovao su, meu ostalim, bile majska
igra, kad elo jedno naselje odlazi u umu i provodi dani i no u igri,
pesmi i pijanki, paganski slavei prirodu, Lord of Misrule, recimo,
gospodar dar-mara itd. Gledano iz jednog ugla, cela ta Old merry
England je svetkovina mimicry-ilinx-a, jedna luda pohvala ludosti
mada je u tom besporetku bilo i te koliko umetnikog poretka, ritma,
1
) Velike kulture a ne civilizacije, jer najvii merljivi nivo civilizacije, to se eko
nomije,
tehnike, nauke, organizacije drutva i dr. tie, jeste ovaj na, dananji.
2
) Uzeo bih vrlo rado i Egipat, ali malo poznajem njegove igre, mada, sudei
po likovnoj umetnosti: po mitovima, slutim da su tamo ilinx i mimicry uivali na
roitu naklonost.
') Citat iz C, L. Barbersa.

IGRE 1 ZBILJA

21

harmonije, broja. I opet, isto kao u Atini u petom stoleu, kao najvii
izraz te kulture ekspir, teatar, mimicrf.
Dakle, ve iz samog subjektivnog izbora civilizacija suprot
stavljeni primitivnim: Atina i Firenca, umesto Rimljana i Asiraca,
namee se drugo vrednovanje Kajoovih kategorija, ak ako se one
zadre bez rezerve. Ako su te dve civilizacije isto toliko u znaku mi
micry i ilinx-a koliko i agona, meni se oigledno ukazuje da napredak
nije u prevladivanju agona i alea nad mimicry-om i ilinx-om, ve,
verovatno, u njihovom sticanju novih kvaliteta, u njihovom oplemenjavanju, produhovljavanju.1) Nije, moda, dovoljno rei samo reci mi
ta se igra, ve i reci mi kako se igra, ta sve unosi u svoju igru,
ma koje kategorije ona bila, pa da ti kaem ko si. Ne da li si nadvla
dao prirodu u sebi, ve ta si s njom uinio. A ve je Montenj pokazao
koliko je to tee i spiritualnije.
Priznajem odmah da o alea-faktoru kulture, isto kao Huizinga ili
Buytendijk, ne znam ta bih rekao. Ima bolesno grozniave lepole u
pravoj kocki, ima kocke u svakom smetom pothvatu, i slasti i mudrosti
kad se najzad karta moe baciti na sto, kad se moe rei alea jacta est
i ekali reenje sudbine. Ali ako je avanturizam u zbilji jedan od velikih
pokretaa istorije, naroito u izvesnim epohama, on je i znak iskorenjenosti individue ili haosa doba, a kocka kao igra, velika, strasna kocka,
jedina koja vredi pomena, vodi ka abdikaciji volje, samoubilaka je.
Moda ba zato to je mata bez puti, to samo ljudi za nju znaju.
Ima jedna osobina kocke-igre o kojoj niko ne govori, po emu se ona
razlikuje od svih drugih kategorija: ovek se moe takmiiti, igrati
fudbala sa najveom predanou, isto tako plesati, glumiti, i ostati do
kraja striktno u okviru igre, ali se tako ne moe kockati. Kocka uvek
prevodi u zbilju, angauje zbilju, kocka se za novac i slino, za najstra
nije ljudske stvarnosti. Po tome se ona sutinski razlikuje od svih ostalih
vrsta igara, gde je veza sa zbiljom, kad je ima samo, spoljna, samo pre
poetka i posle kraja igre. Istina, alea je sama po sebi neproduktivna
kao i sve druge igre, ali ni trgovina ne proizvodi bogatstva i ona ih
samo transferie, pa je ipak islo ekonomska kategorija. Iz svih
drugih igara, na. jednom viem stupnju, prelazi se u umetnost, iz kocke
u ekonomiju. Sto se tie kocke bez strasti i bez ekonomskih posledica
ako nema primesu svojstva misaonog agona, kao brid ona je
ljudski bezazleno beznaajna ili, ini mi se, znak gluposti. To bar
mislim kad vidim itav jedan narod kako se lutrijom, i slinim svoje
voljno daje masovno oporezivati, a jo vie kad mi se desi da i sam
kupim loz. Verujem, uostalom, da alea postoji isto intenzivna od pam1
) Da i ne govorimo koliko se divnih vrednosti primitivnog drutva izgubilo
LI tom jaanju klasnog poretka civilizacije i njihovih prava.

22

SRETEN MARI
IGRE I ZBILJA

tiveka i da je zahvalan domen za sociologe, matematiare, psiho-patologe, mnogo manje za istoriare kulture.
to se agona tie, jasno je da je on podstrek za razvoj najviih
svojstava i vrlina ljudskih. Ne treba mu apologij.. Ali sam po sebi
on je kulturno neutralan. Koncentracija i napor, volja za pobedom, u
igri, kao i u zbilji, vredi koliko vredi i ono zbog ega se vri. Primitivni
poila je, po Huizingi, tipian agon, iako do krajnosti destruktivan.
Atinski agon je bio tako kulturno stvaralaki zato sto je bio u sklopu
visoke atinske kulture, te je bio usmeren razvijanju lepote tela i duha,
vlasti oveka nad sobom. Ali ni tu ne treba zaboraviti ogorene kritike
atinskih mudraca uperene protiv besomunih takmiarskih manija,
protiv sklonosti agonalnog mentaliteta da daje prednost svemu to je
merljivo, fizikom nasuprot duhovnom, spektakularnom nasuprot
viim, intimnijim kvalitetima. A gola volja za moi je kulturna monstruoznost.
Posmatran iz perspektive visokih slobodnih kultura, Atine ili
renesanse, ilinx se ukazuje kulturno vrlo ambivalentan. U svojim
ekstremnim manifestacijama, koje opisuje Kajoa, on je, verovatno,
samo ono to Kajoa za njega veli: trans, besvest, ludilo. Ali ne ini
mi se daje uvek samo to, uvek negativan. Ima ve, rekosmo, i u tam-tam
igri, pa ek i u njenim duevno potpuno nesadrajnim avatarima,
jer su izgubili onu panteistiku pozadinu koju su imali kodprimitivaca,
u rok end rolu i slinom izvesnog duevnog oslobaanja. U svakom
sluaju, teko kulturi gde se i lude igre ne igraju. To su uvek sado-mazohislike kulture, Kalvinova Zeneva, Foknerovi puritanci. I puritanac Platon pravio je izvestan distinguo i delio igre na one koje
prikazuju lepo telo, bilo sa jednom hrabrom duom, bilo sa spokojnom
i zdravom duom u srenom stanju i umerenoj radosti, i na igru
bahanlkinja gde je prikazano pijanstvo, kao i one u kojima se izvode
verska ienja i posveenja. Moda bi i Kajoa prihvatio one prve,
iako stalno stavlja akcenat na sasvim druge stvari. Meni se ini da
su i jedne i druge oveku neophodne i korisne. Ne moe se osuditi
ilinx, a da se ne odbace izvesne najvie umetnike pojave. Ilinx kanalisan, spojen sa smerom i sa brojem, sa vlau nad vlastitim telom.
Balet bi, na primer, mogao da se posmatra kao produhovljen, disciplinovan ilinx, u smislu onog Malarmeovog stiha o balerini:
1

Spirituelle, ivre, immobile )

A ta je drugo nego ilinx sva muzika, ilinx sparen sa najviim
raunovodstvom, sa matematikom, ljudski ralanjen, od oveka
prihvaeno vreme, kao to je balet ooveen prostor. Uzgred budi
1) Produhovljena, pijana, nepokretna.

23

reeno, kao to je za Srbe ples igra par excellence, tako Englezi,

Francuzi, Nemci i mnogi drugi narodi ne sviraju ve igraju klavir,
violinu i druge instrumente, i to se svakako ne zove bez razloga igrom.
Neki teoretiari ralanjuju na razne naine kompaktnu pojavu,
to je za Kajoa ilinx. Tako Ginter deli opojnost, Kajoov vertige, od
onog to on zove ekstazom: Biti opijeno neim, vrenjem, ritmom,
ludim loptanjem, izaziva kod deteta oseanje blaenosti. Ono se smeje,
osloboeno od svih veza, to je usreenje koje uvek prati oseanje
proirenja bia... To su igre ili plesovi koji osvajaju prostor. Tu je,
dakle, i najprimitivnijem vertige-u data sasvim druga vrednost nego
kod Kajoa. Na drugoj strani imamo ekstazu, to bukvalno znai
izii iz sebe, bili van sebe, izgubiti se u neem io nas prevazilazi.
Huizinga veli: U dejem svetu su te predstave vrlo rano pune mate.
Dete predstavlja neto izvan sebe, neto lepe, uzvienije, opasnije
nego to je obino ovek. Ono je kneevi, ili otac, ili zla velica ili
tigar. Ono tako izie iz sebe, skoro da misli da je ono to drugo, ne
gubei pri tome potpuno svest o obinoj stvarnosti. Njegovo pred
stavljanje je ostvarenje jednog privida, jedno oslikovljenje, dakle
predstavljanje ili izraavanje pomou jedne slike. To bivanje izvan
sebe je sasvim drugo stanje nego pijanstvo od ritma ili vrtoglavice.
Za mene je to najplodniji spoj ilinx-a i mimicry-e, a odatle vodi put
ne samo u masku i u glumu ve i u umetnost uopte. Kad Buytendijk
definie igru: Sfera igara je sfera slika, a time i sfera mogunosti i
fantazije, on definie tu vrstu igara, a fantazija o kojoj je re to je
ona o kojoj ekspir govori mnogo pre no to se podsmevao uskosti
Horacijeve filozofije:
Such shaping fantasies, that apprehend
More than cool reason ever comprehend.
Sto je poelo kao igra, postaje odjednom isuvie veliko da bi
ostalo ista igra, veli Ginter, postalo je zahvatanje u kasnije doiv
ljene dubine, jedno gubljenje svoga ja u neto to ga prevazilazi.
Ali tu smo neprimetno ve preli u sferu mimicry-e.
Sad bi, logino, trebalo izvesti apologiju mimicry-e, maske,
simulacra kao kulturno stvaralakog elementa igre. Pokuao bih da
pokaem da maska nije samo tragedija i komedija ve i mit, pa, dakle,
i poezija uopte, preduslov svih umetnosti koje su predstavljanje i
izraavanje pomou slike; onda bi dola na red i ona ilerova teorija
o lepoti kao ostvarenju ovenosti oveka kroz nagon igre, koja,
iako vrlo jednostrana, ima smisla samo u ovom kontekstu. A zatim
bih pokuao da pokaem da je agon izuzetno plodan ba u spoju sa
mimicry-om. Kajoa dozvoljava samo epidermski spoj izmeu tih

24

SRETEN MARI

kategorija: ista igra za uesnike je agon, za posmatrae spektakl,

borba antagonista u agonu ima svoje peripetije koje odgovaraju
raznim inovima ili epizodama drame. Ali da i ne govorim o raznim
primitivnim ritualima, gde se agon i mimicry-a intimno proimaju,
meni se ini da je teatar, najvii domen mimicry-e istovremeno i najlepe produhovljenje agona. Tragedija je sva agon, jedini u kome i
muki pobedenom pripada puna slava: svesna borba plemenitog sa
sudbinom, kojoj podlee. Pa i komedija je svoje vrste agon. Kornford
je, u poznatoj studiji o poreklu antike komedije, deftnie kao klasini,
formalni agon, sa jednim agonistom i jednim antagonistom, sa horom
kao navijaem vie nego sudijom. Jedan deo komedije ve se u drevnoj
Atini zvao agon, a samo poreklo komedije izvodi se iz arhajskih
agonalno-mimikrijskih svetih igara.
I tako dalje. Sa ovo nekoliko pretpostavki, i koju godinu prou
avanja, verujem da bi se dala izgradili teorija o igrama sa kriterijima
vrednosti, to se kulture tie, drugaijim nego Kajoovi. Vernija stvar
nost od njegove? U to sam, naravno, ubeden, sasvim ljudski, ali ipak
sa rezervom, jer znam da bi i moja teorija izvirala iz nekih ekskluzivnih
briga., iz predubeenja, koja su moja vrsta ubedenja, ali ipak, de
omnibus dubitandum. Igra je tako iroka, a moja bi teorija bila samo
jedna apstraktna operacija, kao i svaka teorija, svet igara vien sa
jedne take gledita, nuno lana kao i svaka taka gledita, nesposob
na da obuhvati totalitet. Seam se kako Kajoa govori o umetnikom
delu. delu rauna i lukavosti i svestan sam koliko i on ima pravo.
U tim stvarima ne u svim, na sreu istina je esto ne u sredini izmeu
dve krajnosti, ve na vrhovima dve krajnosti. Uostalom, sve ovo nije ni
imalo drugu nameru nego da podstakne itaoca da Igre i ljude prihvati
sa budnosti, sa neto nepoverenja. Verujem da to i sam njihov autor eli.
Njegova je knjiga od onih koje najvie daju onome ko im se lako nepodaje.
#
Na kraju bih eleo da bar spomenem jedan neobino aktuelan
problem koji Igre i ljudi postavljaju. Kajoa veli: Onaj ko od igre
napravi zanat,... taj ne igra. On obavlja posao. Priroda takmienja
ili spektakla nije promenjena ako su atlete odnosno glumci profesio
nalci koji igraju za platu, a ne amateri koji od toga oekuju samo
zadovoljstvo. Razlika se tie samo njih. Oni nalaze razonode igrajui
neku drugu igru koja ih ne angauje... Kad igraju, oni igraju neku
drugu igru. to proizilazi iz same definicije igre kao sasvim nepro
duktivne delatnosti (za razliku od umetnosti ili rada) i sasvim slobodne:
ovek igra kad hoe i prestaje da igra kad hoe. Ovo mi se ini tano,
ali suvie striktno. Huizinga takode insistira na slobodi igre, ali
nijansira: Igra nije posao, ona se vri u slobodno vreme. Tek kad
postane funkcija kulture, za nju se vezuju pojmovi obaveze, posla,

IGRE I ZBILJA

25

dunosti. to znai da ona i tada ipak ostaje igra. Nema apsolutne

slobode ni u igri. Ni u fudbalskom klubu vra, ni u amaterskoj
pozorinoj druini ne prestaje se igrati kad se hoe. A to se tie sub
jektivnog stava, nema pravog glumca, plaenog kao ni neplaenog,
koji ne igra sa onim arom i predanou koje Huizinga smatra sutinom
slobode igre kad veli: ivotinja i dete igraju jer nalaze zadovoljstva
u igri, i u tome se sastoji njihova sloboda. Ne poznajem dovoljno
psihologiju profesionalnog sportiste, ali sam ubeden da i najprofesio
nalniji skija ili fudbaler igra sa istom strau i uivanjem kao i nepro
fesionalni takmiar, koji se opet trudi da igra sa isto toliko tehnike i
proraunatosti kao i profesionalac. Bitna razlika izmeu njih je ono
pre i posle.
Ali ima tu neto drugo, neto to Kajoova ideja potcrtava do
paradoksa to se sportskih utakmica lie. Ako profesionalac ne igra
ve obavlja svoju profesiju, onda na jednoj dananjoj utakmici uopte
nema agona. Za profesionalce ga nema jer su profesionalci a ne igrai,
za publiku jer se ona ne takmii, jer je za nju to samo spektakl koji
ne razvija nijednu od onih svojstava i moralnih vrlina koje razvija
praksa agona. Kod starih Atinjana i Spartanaca, gde su se svi mladii
formirali u palestri i svi se takmiili, i samo posmatranje jednog agona
moe da razvija agonalnu vrlinu. Kad Odisej posmatra utakmicu
Feaana, onda ga se laj lepi spektakl takmiarski tie, jer on zna da
ga svakog trenutka mogu pozvati, izazvati, da u njemu aktivno uest
vuje. Isto je to i danas, u izvesnom smislu, gde se jedan sport masovno
praktikuje, na primer skijanje u Sloveniji. Ali u cirkusu u Rimu ili,
na primer, u dananjoj Americi, gde igraju profesionalci, a gledaju ih
iz nedelje u nedelju milioni koji vrlo esto nikakve aktivne veze sa
sportom nemaju (ako je istina to vele novine da je tamo 50% mladia
oglaeno nesposobnim za vojsku, onda se tu mora zakljuiti) i to ih
gledaju esto samo preko televizije, onda je jasno da tu agona i treninga
agonalnih vrlina nema i da je priroda takmienja sasvim promenjena.
Za profesionalce, jer su profesionalci, za publiku, jer se agon pretvorio,
po Kajou, u spektakl esto najnie vrste: u doivljaj ilinx-a. To Kajoa
izriito kae za boks, za ke, za borbu gladijatora, ali tu istu vrstu
doivljaja imamo i kod nekih drugih sportskih spektakla. No ak i
kad bismo, mislim s pravom, prihvatili da mnoge utakmice imaju i
drugih vrlina, da su esto neobine lepote, ostaje, ipak problem da
mnogi ljudi cele godine gledaju svake nedelje uvek isti spektakl,
kad bolje, kad gore odigran, sa raznim glumcima, raznim interpreta
cijama, ali sadrajno nepromenjen. to je mnogo ak i kada bi se
radilo o Orestiji ili Hamletu.
Sreten MARI

IGRE I LJUDI

I
DEFINICIJA IGRE

Rektor Lajdenskog univerziteta J. Huizinga izabrao

je 1933. godine za temu svoje pristupne besede Granice
igre i ozbiljnog u kulturi. On je tu temu kasnije razradio u
snanom i originalnom delu objavljenom 1938. god. pod
naslovom Homo ludens. Ovo delo, i pored veine spornih
tvrdnji koje sadri, takve je prirode da otvara vrlo iroke
puteve istraivanjima i razmiljanjima. Huizingi u svakom
sluaju pripada trajna ast to je majstorski analizirao vei
broj osnovnih karakteristika igre i ukazao na njen znaaj
u razvoju civilizacije. S jedne strane, on je nameravao da
formulie tanu definiciju i pravu sutinu igre; dok je s
druge nastojao da osvetli onaj aspekt igre koji proima i
oivljava sutinske manifestacije svake kulture: umetnost
i filozofiju, poeziju, kao i pravne institucije, sve do izvesnih
vidova vitekih turnira.
Huizinga je napravio briljantnu demonstraciju, ali
mada on otkriva igru tamo gde pre njega nisu umeli da
uoe njeno prisustvo ili uticaj, on namerno zapostavlja,
kao da se to samo po sebi razume, opis i klasifikaciju samih
igara, kao da sve one odgovaraju istim potrebama i kao da
sve, bez razlike, izraavaju isti psiholoki stav. Njegovodelo nije studija igara, nego istraivanje plodnosti duha igre
u domenu kulture, odnosno duha koji preovladava u izvesnoj vrsti igara: takmiarskim igrama odreenim pravi
lima.
Prouavanje poetnih formula kojima se Huizinga
slui da bi ograniio polje svojih analiza, pomae nam

32

IGRE I LJUDI

u razumevanju udnih praznina jednog istraivanja inae u

svakom pogledu izuzetnog. Huizinga ovako definie igru:
Ukratko, u pogledu forme, igra se moe definisati kao
slobodna akcija koju prihvatamo kao fiktivnu i izdvojenu
od svakodnevnog ivota, sposobnu, meutim, da potpuno
obuzme igraa; aktivnost bez ikakvog materijalnog interesa
i koristi; koja se odvija u namerno ogranienom vremenu i
prostoru, po redu predvienom datim pravilima, pods tiui
u ivotu odnose izmeu grupa koje se namerno okruuju
misterijom ili preruavanjem naglaavaju svoju izuzetnost
u odnosu na ostali svet 1).
Ovakva definicija, u kojoj ipak sve rei imaju svoju
vrednost i puno znaenje, istovremeno je i suvie opirna
i suvie skuena. Svakako da je od koristi i da zasluuje
priznanje pronicanje u afinitet koji postoji izmeu igre i
tajne ili zagonetnosti, ali to sauesnitvo ipak ne bi moglo
da ue u definiciju igre, koja je skoro uvek spektakularna
ako ne i razmetljiva. Bez sumnje, tajna, misterija, preruavanje slue, u krajnjoj liniji, izvesnoj aktivnosti igre,
ali treba odmah dodati da se ta aktivnost odvija upravo na
utrb tajne i zagonetnosti. Ona je izlae, objavljuje i u neku
ruku troi. Jednom reju, ona tei da je otui od sopstvene
prirode. S druge strane, kad tajna, maska ili odora ima
obrednu funkciju, moemo biti sigurni da vie nije u
tanju igra nego institucija. Sve to je po prirodi tajna ili
preruavanje blisko je igri, potrebno je da jo preovlada
deo fikcije i razonode, to jest da se tajna ne potuje i da
preruavanje ne predstavlja poetak metamorfoze ili pri
padanja.
Na drugom mestu, onaj deo Huizingine definicije koji
odreuje igru kao radnju osloboenu svakog materijalnog
interesa jednostavno iskljuuje opklade i igre na sreu, na
primer kockanje, konjske trke, lutrije, koje, na sreu ili
1
Homo ludens, francuski prevod, Pariz, 1951, str 3435. Na sirani 5758
nailazimo na drugu definiciju, siromaniju, ali i manje ograniavajuu. Igra je radnja
ili dobrovoljna aktivnost, koja se vri u izvesnim odreenim granicama vremena i
mesta. prema slobodno prihvaenom ali i potpuno dominirajuem pravilu. Ona je
sama sebi cilj, i nju prati napetost, radosti svest o razlikovanju od svakodnevnog ivota.

DEFINICIJA IGRE

33

na alost, upravo zauzimaju znaajno mesto u privredi i

svakodnevnom ivotu raznih naroda, u, istina, beskrajno
razliitim formama, ali gde je postojanje odnosa izmeu
sluaja i dobitka utoliko upeatljivije. Igre na sreu, to su
takoe i igre za novac, praktino nemaju nikakvo mesto u
Huizinginom delu. Takav stav nije bez posledice.
Meutim, on nije neobjanjiv. Svakako da je mnogo
tee utvrditi kulturni uticaj igara na sreu nego takmi
arskih igara. Pa ipak, uticaj igara na sreu nije manje
vaan, ak i ako ga smatramo nesrenim. tavie, ne uzeti
ih u obzir, znailo bi, ili bi podrazumevalo, da igra ne pov
lai za sobom nikakav ekonomski interes. Znai, treba
praviti razliku. U ponekim od ovih manifestacija igra je
ba nasuprot tome probitana ili do krajnosti upropaujua, a i predodreena je da to bude. To ipak ne znai da igra,
ak i kad se igra za novac, ostaje strogo neproduktivna.
Suma dobitka, u najboljem sluaju, moe samo da bude
jednaka zbiru gubitaka ostalih igraa. Meutim, dobitak
je skoro uvek manji zbog raznih trokova odravanja,
poreza ili prihoda preduzimaa, jedinog koji ne igra ili
ija je igra zatiena od sluajnosti zakonom velikih brojeva;
drugim recima, jedinog koji ne moe da uestvuje u zado
voljstvu kockanja. Radi se o prenosu svojine, ali ne i o pro
izvodnji dobara. tavie, taj prenos tie se samih igraa
upravo utoliko ukoliko sami, slobodnom odlukom, koja
se pri svakoj partiji obnavlja, prihvate mogunost takvog
prenoenja. Upravo karakteristika igre i jeste da ne stvara
ni bogatstvo ni neko delo. Time se ona razlikuje od rada ili
umetnosti. Na kraju partije sve treba ponovo da pone
sa iste take, bez pojave bilo ega novog: tu nema ni etve,
ni rukotvorine, ni remekdela, ni uveanog kapitala. Igra
je prilika za isto troenje: vremena, energije, domiljatosti,
vetine i, esto, novca za kupovinu rekvizita ili za eventualno
plaanje zakupa za lokal. Sto se tie profesionalaca, bok
sera, biciklista, dokeja ili glumaca, koji zarauju svoju
platu na ringu, pisti, hipodromu ili pozornici i moraju
da misle na nagradu, nadnicu ili honorar, jasno je da oni
pri tome nisu igrai nego ljudi od zanata. Kod njih se radi
o jednoj drugoj igri.
3

34

IGRE I LJUDI

S druge strane, nema sumnje da igru treba definisati

kao slobodnu i dobrovoljnu aktivnost, "izvor radosti i
razonode. Igra u kojoj bi morali da uestvujemo ubrzo bi
prestala da bude igra: ona bi postala primoravanje, kuluk,
od koga bi svako pourio da se to pre oslobodi. Obavezna
ili mahom samo preporuena, ona bi izgubila jednu od
svojih osnovnih karakteristika : d a joj se igra predaje od
sveg srca i iz sopstvenog zadovoljstva, imajui svaki put
potpunu slobodu da joj pretpostavi povlaenje, utanje,
koncentraciju, besposlenu usamljenost ili plodnu aktivnost.
Otuda i dolazi definicija igre koju predlae Valeri (Valery):
to je ono gde dosada moe da odvee ono to je zanos
vezao.1 Ona postoji samo tamo gde igrai ele da igraju
i igraju je, makar to bila i najzamornija i krajnje iscrpljujua
igra, sa ciljem da se razonode i pobegnu od sopstvenih
briga, to jest da se sklone od svakodnevnog ivota. tavie,
ba oni treba da su slobodni da odu kad god im se svidi,
rekavi: Vie ne igram.
U stvari, igra je po svojoj sutini posebno zanimanje,
briljivo izdvojeno od ostalog ivota, i uglavnom se odvija
u tano odreenim granicama vremena i prostora. Postoji
poseban prostor za igru, zavisno od sluaja: kolica, a
hovska tabla ili tabla za igru dame, stadion, pista, borilite,
ring, scena, arena itd. Ne uzima se u obzir nita to se deava
izvan idealne granice. Izlazak grekom iz kruga, sluajan
ili neophodan, uvek povlai bilo diskvalifikaciju bilo kaznu.
Igra mora da se nastavi na odreenoj granici. Isto
je i sa vremenom: partija poinje i zavrava se na dati
znak. Njeno trajanje esto je utvreno unapred. Neasno
je napustiti je ili prekinuti bez znaajnog razloga, odnosno
prestati sa igrom (viui katanac kao kod dejih igara,
na primer). Ona se po potrebi moe produiti, posle dogo
vora protivnika ili odlukom sudije. U svim sluajevima
domen igre je na taj nain jedan rezervisan svet, zatvoren,
zatien savreno ist prostor."
1

)Pol Valeri: Takav-kakav, 11. Pariz, 1943. str. 21.

DEFINICIJA IGRE

35

U tom ogranienom prostoru i odreenom vremenu

konfuzne i zapletene zakone obinog ivota zamenjuju
precizna, izmiljena i neopoziva pravila, koja se moraju
prihvatiti takva kakva su i koja diktiraju pravilan tok
partije. Varalica, ukoliko kri ta pravila, barem se pretvara
da ih potuje. Sa tog aspekta treba dati za pravo autorima
koji istiu da nepotenje igraa ne upropauje igru. Vara
lica ne dovodi u pitanje pravilo nego zloupotrebljaya lojalnost ostalih igraa. Pravi ruitelj igre je onaj koji je negira
iznosei apsurdnost pravila, njihovu isto konvencionalnu
prirodu i koji odbija da uestvuje u igri jer ona za njega
nema nikakvog smisla. Njegovi argumenti su neoborivi.
Igra nema drugog smisla osim sebe same. Zbog toga su,
uostalom, njena pravila beuslovna i neograniena, van
bilo kakve diskusije. Ne postoji nikakav razlog da ona budu
onakva kakva su a ne drugaija. Ko ih ne prihvata sa takvim
karakterom, mora ih smatrati za oiglednu glupost.
Igramo jedino ako elimo i kad elimo, ili u vreme u
koje elimo. U tom smislu igra je slobodna aktivnost.
Ona je tavie i neizvesna. Njen ishod treba da ostane
neizvestan do kraja. Kada se u partiji karata ve vidi
nesumnjiv ishod prestaje se sa igrom, svi pokazuju karte.
Kod lutrije i ruleta ulae se na jedan broj koji moe i ne
mora da izae. Prilikom sportskih susreta snage protivnika
treba da budu ujednaene kako bi svaka strana mogla
da brani svoje izglede do zavretka partije. Svaka igra
vetine, po definiciji, sadri za igraa rizik da promai,
pretnju da bude poraen. Bez toga bi igra izgubila svaki
interes. U stvari, onaj koji, suvie zanet ili suvie vet,
dobija bez napora i nepogreivo, prestaje da pobuuje
interesovanje.
Unapred poznat tok igre, koji ne doputa mogunost
greke ili iznenaenja i iji se rezultat unapred zna, nespojiv
je sa prirodom igre. Potrebno je stalno obnavljanje situacija
koje se ne mogu predvideti, to se i deava prilikom svakog
napada ili odbrane u maevanju ili fudbalu, prilikom svakog
prebacivanja lopte u. tenisu, ili u ahu svaki put kad neko
od igraa povue potez. Igra se sastoji u potrebi da se nae,
3*

36

IGRE I LJUDI

da se neposredno izmisli odgovor, slobodan u granicama

pravila. Ta sloboda igraa, slobodan prostor dat njegovoj
akciji bitni su za igru i delom objanjavaju zadovoljstvo
koje ona prua. To sve nam takoe objanjava i 'zapaenu i
punu znaenja upotrebu rei igra na koju npr. naila
zimo u izrazima kao igra jednog glumca ili igra nekog
zupanika, da bi se u prvom sluaju objasnio stil jednog
interpretatora, u drugom konstrukcijska greka nekog
mehanizma.
Mnoge igre nemaju pravila. Tako ne postoje, barem
ne utvrena i kruta, pravila za igru lutaka, vojnika, andara
i lopova, konja, lokomotive, aviona, uopte igara koje
podrazumevaju slobodu improvizacije i ija glavna privla
nost lei u zadovoljstvu to se igra neka uloga, to se ponaa
kao kad bi bili neko drugi ili ak neto drugo, na primer
maina. Uprkos paradoksalnom karakteru tvrdnje, ja
bih rekao da ovde fikcija, oseaj kao kad bi zamenjuje
pravilo i potpuno vri njegovu funkciju. Pravilo samo po
sebi stvara fikciju. Onaj koji igra ah, uge, polo, bakara,
samom injenicom da se pokorava odgovarajuim pravi
lima, izolovan je od tekueg ivota, koji ne zna ni za jednu
aktivnost koju bi ove igre i pokuale verno da reprodukuju.
Zbog toga se ah igra izistinski, a takoe i uga, polo i
bakara. Ne radi se o kao kad bi. Naprotiv, svaki put kad
se igra sastoji u imitiranju ivota, igra oigledno ne bi
mogao da izmisli i potuje pravila koja ne postoje u stvar
nosti, a drugo, igru prati svest da je usvojeno ponaanje
prividno, jednostavno oponaanje. Ta svest o bitnoj nestvarnosti usvojenog ponaanja odvaja ga od tekueg ivota,
umesto proizvoljnih pravila koja odreuju druge igre.
Njihova jednakost je tako doslovna, da ruilac igre, koji
je malopre iznosio apsurdnost pravila, sada postaje onaj
koji prekida zanos, onaj koji brutalno odbija da prihvati
predloenu iluziju i podsea deaka da on nije pravi detek
tiv, pravi gusar, pravi konj, prava podmornica, ili devoj-t
icu da ne uljuljkuje pravo dete i da ne slui pravi obed
pravim gospoama iz svojih minijaturnih posuda.

DEFINICIJA IGRE

37

Igre prema tome nisu regulisane i fiktivne. One su

ili regulisane ili Fiktivne. I to do te mere, da kad se jedna
igra s pravilima pojavljuje u izvesnim uslovima kao ozbiljna
aktivnost van domaaja neupuenih u pravila, to jest ako
ona izgleda kao aktivnost tekueg ivota, ta se igra moe
neupuenom i radoznalom laiku neposredno uiniti kao
zabavan privid. Onda je lako shvatiti to deca, da bi imitirala
odrasle, pokreu nasumce figure, stvarne ili fiktivne, na
zamiljenoj tabli i nalaze zadovoljstvo da se, na primer,
igraju igranja aha.
Ova rasprava, namenjena odreivanju prirode najveeg
zajednikog imenitelja svih igara, istovremeno" ima i tu
prednost da istakne njihovu raznovrsnost i da vrlo osetno
proiri svet koji se obino istrauje kada je u pitanju njihovo
prouavanje. Ovim napomenama teimo naroito da do
damo tom svetu dve nove oblasti: podruje igara na sreu
i opklada i oblast mimike i interpretacije. Pa ipak, ostaje
izvestan broj igara i razonoda koje one jo ostavljaju po
strani ili kojima se nedovoljno prilagoavaju, to su na pri
mer zmaj i igra, zagonetke, otvaranje pasijansa i reavanje
ukrtenih rei, ringipil, ljuljaka i jo neke vaarske atrak
cije. Na njih bi se trebalo vratiti nekom drugom prilikom.
Trenutno, prethodne analize dozvoljavaju da se igra su
tinski definie kao aktivnost:
1. Slobodna: na koju se igra ne moe primoravati
a da time igra ubrzo ne izgubi svoju prirodu privlane i
vesele razonode;
2. Izdvojena: ograniena preciznim vremenskim i
prostornim, unapred utvrenim, granicama;
3. Neizvesna: iji se tok i ishod ne mogu una
pred predvideti, poto se inicijativi igraa obavezno daje
izvesna sloboda iz potrebe za izmiljanjem;
4. Neproduktivna: poto ne stvara ni dobra, ni
bogatstva, niti bilo kakvu vrstu novih elemenata, izuzev
prenoenje vlasnitva unutar kruga igraa, i iji je ishod
situacija identina onoj na poetku partije;

38

IGRE I LJUDI

5. Propisana: podvrgnuta odredbama koje ukidaju

obine zakone i za trenutak uvode novu, jedino vaeu
zakonitost;
6. Fiktivna: praena specifinom svecu o nekoj
vrsti drugorazredne realnosti ili o potpunoj nerealnosti
u odnosu na tekui ivot.
Ove razliite osobine su isto formalne. One ne odre
uju sadraj igara unapred. Pa ipak, injenica da su se ove
dve poslednje pravilo i fikcija pojavile kao gotovo
nespojive jedna s drugom, pokazuje da sopstvena priroda
pojmova koje one ele da definiu, ukljuuje podelu a
moda i zahteva da se ta podela izvri. A ta podela bi se,
ovog puta, potrudila da uzme u obzir ne osobine koje ih
sve zajedno suprotstavljaju ostaloj realnosti, nego i one
koje ih dele na grupe potpuno nespojive po originalnosti.

II
KLASIFIKACIJA IGARA

Zbog brojnosti i velike raznolikosti igara u poetku

se skoro gubi nada u uspeno otkrivanje principa za raz
vrstavanje koji bi dozvolio da se one rasporede u manji
broj tano odreenih kategorija. tavie, one imaju toliko
raznih aspekata da su mogua brojna miljenja. Svako
dnevni renik u prilinoj meri pokazuje koliko je razum
nesiguran i neodluan, u stvari, on upotrebljava vie saglasnih klasifikacija. Nema nikakvog smisla da se suprot
stave igre s kartama igrama vetine, niti drutvene igre
igrama na stadionu. U prvom sluaju, u stvari, za kriterij um
podele uzima se ono ime se igra; a u drugom glavne odlike
koje igra zahteva; u treem broj igraa i atmosfera partije;
najzad u poslednjem, mesto na kome dolazi do odmeravanja snaga. I jo neto, to jo komplikuje stvar, jednu istu
igru moemo da igramo sami ili sa vie partnera. Odreena
igra moe da mobilise vie osobina ili da ne zahteva nijednu.
Na jednom istom mestu mogu se igrati veoma razliite
igre: ringipil i dijabolo su zabave na istom vazduhu;
ali dete koje pasivno uiva u zanosu od okretanja manea
nije u istom duhovnom stanju kao ono koje se trudi da to
bolje uhvati baeni dijabolo na kanap iji su krajevi vezani
za tapove, koje dri u rukama. S druge strane, mnoge se
igre igraju bez ikakvih rekvizita ili opreme. Na to se nadovezuje i injenica da jedan rekvizit moe da poslui u razne
svrhe, u zavisnosti od date igre. Uopte uzev, klikeri su
igra vetine, ali jedan od igraa moe da pokua da pogodi

40

IGRE I LJUDI

njihov paran ili neparan broj u zatvorenoj aci protivnika,

tako se ova igra pretvara u kocku.
Zaustavljam se ipak na ovom poslednjem izrazu. On
u krajnjoj liniji aludira na osnovnu osobinu jedne tano
odreene vrste igara. Bila to opklada, lutrija, rulet ili
bakara, jasno je da se igra nalazi u istoj situaciji. On
nita ne preduzima i jedino eka odluku sluaja. Nasuprot
tome, bokser, trka, ahista ili onaj koji igra kolice daje
sve od sebe da bi pobedio. Manje je znaajno to su te igre
as atletske, as intelektualne. Stav igraa je isti: on ulae na
por da bi pobedio rivala u uslovima koji su za obojicu podjednaki.Tako izgleda opravdano da se igre na sreu stave nasuprot takmiarskim igramaoTu sad naroito nailazimo na
iskuenje da se pone sa istraivanjem mogunosti pronala
enja drugih ne manje bitnih stavova koji bi eventualno
dali nove kriterijume za razlono svrstavanje igara.

*
Posle razmatranja raznih mogunosti, predlaem podelu u etiri glavne kategorije, zavisno od toga da li u
posmatranim igrama preovlauje takmienje, odnosno
sluaj, pretvaranje ili zanos. Ja ih respektivno zovem
Agon, Alea, Mimicry i Ilinx. Sve etiri zaista pripadaju
domenu igara; igra se fudbal, klikeri ili ah (Agon), igra
se rulet ili na lutriji (Alea) igramo se gusara, Nerona ili
Hamleta (Mimicry), igramo se da bi brzim okretanjem
ukrug ili padom izazvali u sopstvenom organizmu stanje
zbunjenosti i strepnje (llinx). Pa ipak, ovo oznaavanje
ne obuhvata u potpunosti svet igara. Ono ga deli u kva
drante, na osnovu samostalnih principa. Ove oznake
ograniavaju sektore u koje su okupljene istovrsne igre.
Ali unutar tih sektora, razne igre rasporeuju se u isti
red prema jednoj uporednoj progresiji. Tako da one mogu
istovremeno da se rasporede i izmeu dva suprotna pola.
Na jednom polu vlada, skoro neprikosnoveno, zajedniki
princip razonode, nestaluka, slobodne improvizacije i
bezbrinog izliva, ime se manifestuje izvesna nekontrolisana fantazija koju moemo oznaiti imenom paidia. Na
suprotnom polu ta nestana i spontana bujnost skoro se

KLASIFIKACIJA

IGARA

41

potpuno povlai, u svakom sluaju disciplinuje, jednom

komplementarnom, u poneem ali ne u svemu, suprotnom
tendencijom od njene anarhine i udljive prirode: to je
rastua potreba da se takva priroda podvrgne proizvoljnim
konvencijama, imperativima, i to namerno nezgodnim, i
da se stalno i sve vie ometa postavljanjem sve teih pre
preka, kako bi joj se put do eljenog cilja uinio to na
pornijim. Taj put, opet, ostaje savreno nekoristan, iako
zahteva sve vee napore, sve vie strpljenja, domiljatosti
i vetine. Tu drugu komponentu nazivamo ludus.
Nije mi namera da, pribegavajui stranim nazivima,
stvorim neku nadriuenu mitologiju, koja nema nikakve
svrhe. Ali poto sam bio primoran da pod istu etiketu
stavim razliite manifestacije, uinilo mi se da je najekonominiji nain da to postignem da iz ovog ili onog jezika
uzmem izraz istovremeno i najizraajniji i najrazumljiviji,
kako bih izbegao da svaka posmatrana celina bude jedno
obrazno oznaena posebnom osobinom jednog od eleme
nata koje sadri, to bi se svakako desilo kad bi ime neke
od njih posluilo za oznaavanje cele grupe. Svako e,
uostalom, to dalje budu odmicali moji pokuaji da napra
vim klasifikaciju na kojoj sam se zaustavio, imati prilike
da uvidi potrebu pred kojom sam se naao da uzmem
nomenklaturu koja ne upuuje suvie direktno na kon
kretno iskustvo, i koja je delom namenjena podeli u skladu
sa jednim novim principom.
U istom smislu, postarao sam se da svaku rubriku
ispunim sa naizgled to razliitijim igrama, kako bih bolje
istakao njihovu sutinsku srodnost. Fizike igre pomeao
sam sa igrama inteligencije, one koje se zasnivaju na snazi
i one koje zahtevaju vetinu i proraun. Ni unutar klasa
nisam pravio razliku izmeu dejih igara i igara odraslih,
a, kad god sam mogao, istraivao sam odgovarajue po
naanje i u ivotinjskom svetu. Dok sam to inio, mislio
sam na isticanje samog principa predloene klasifikacije,
jer ta bi klasifikacija imala manji doseg ukoliko se ne bi
jasno uvidelo da podela koju uspostavlja odgovara sutin
skim i nerazluivim podsticajima.

42

IGRE I LJUDI

a) OSNOVNE KATEGORIJE
Agon. itava jedna grupa igara javlja se kao tak
mienje, to jest kao borba u kojoj su vetaki stvoreni
jednaki izgledi da bi se protivnici sreli u idealnim uslovima,
za koje se smatra da trijumfu pobednika mogu da prue
preciznu i neopozivu vrednost. Radi se dakle o rivalstvu
koje se odnosi na jednu osobinu (brzina, izdrljivost,
snaga, pamenje, vetina, domiljatost itd.), koja se ispoljava u odreenim granicama i bez ikakve pomoi spolja,
tako da se u odreenoj kategoriji podviga onaj ko dobije
javlja kao bolji. Takvo pravilo sportskih nadmetanja i
jeste razlog zbog koga su ona podeljena prema tome da
li se ogledaju dva pojedinca ili dve ekipe (polo, tenis, fudbal, boks, maevanje itd.) ili se takmii neogranien broj
takmiara (sve vrste trka, streljatvo, golf, atletika itd.).
Istom redu pripadaju jo i igre u kojima protivnici u po
etku raspolau jednakim brojem elemenata potpuno iste
vrednosti. Igra savrenih primeraka. Nastojanje da se na
poetku izjednae izgledi protivnika najoigledniji je i
osnovni princip rivalstva, tako da se to ujednaavanje po
stie i hendikepom izmeu igraa razliite klase; drugim
recima, unutar unapred uspostavljene jednakosti izgleda
vodi se rauna i o drugostepenoj nejednakosti, propor
cionalnoj relativnoj snazi uesnika. Znaajno je da je to
uobiajeno kako kod agona muskularnog karaktera (sport
ski susreti), tako i kod najintelektualnijih agona (partije
aha, na primer, gde se slabijem igrau daje fore pion,
skaka ili kula).
Koliko god pokuavali da je uspostavimo, izgleda da
apsolutnu jednakost ipak ne moemo postii. Ponekad, kao
kod dame ili aha, prednost daje sama injenica da igramo
prvi, jer taj prioritet dozvoljava favorizovanom igrau
da zauzme kljune pozicije i nametne svoju strategiju. Na
suprot tome, kod igara sa licitacijom onaj koji se poslednji
izjanjava koristi se prethodnim najavama protivnika.
Slino je i kod kriketa. U najboljem poloaju je onaj koji
kree poslednji. I poloaj prilikom sportskih susreta, npr.
da li se igra sa suncem u lice ili u lea, sa vetrom koji pomae

KLASIFIKACIJA IGARA

43

ili smeta ekipi; a kod trka u dvoranama, da li je mesto sa

unutranje ili spoljne strane staze, predstavlja u datom
sluaju prednost ili smetnju, iji se uticaj ne srne ba sasvim
zanemariti. Te neravnotee se ublaavaju ili izbegavaju
izvlaenjem kocke o zauzimanju poetnog poloaja, zatim
striktnom promenom povoljnije pozicije.
Pobuda za igru je elja svakog konkurenta da mu se
prizna da je bolji u datom domenu. Zbog toga upranjavanje agona podrazumeva napregnutu panju, posebno
prilagoen trening, neprestane napore i elju za pobedom.
Ono namee disciplinu i postojanost. Ono ampiona pre
puta njegovim sopstvenim sposobnostima, navodi ga da
iz njih izvue to je mogue vie i konano ga primorava
da se njima slui legalno i unutar odreenih granica, koje,
jednake za sve, obezbeuju, za uzvrat, neospornu supe
riornost pobednika. Agon se javlja kao ista forma vred
nosti pojedinca i slui za njeno isticanje.
Izvan igre, ili na njenoj granici, nailazimo na duh
agon-a i u drugim kulturnim pojavama koje se pokora
vaju istom kodeksu: dvoboj, turnir, izvesni stalni i istak
nuti vidovi rata zvanog kurtoazni.
U poetku bi moglo da izgleda da ivotinje verovatno
ne poznaju agon, da su nesvesne i granica i pravila i da
u borbi bez milosti trae samo brutalnu pobedu. Jasno je
da se ovde ne bi mogle navesti ni konjske trke, ni borbe
petlova, to su borbe gde ljudi postavljaju dresirane ivo
tinje jedne naspram drugih, prema normama koje su sami
utvrdili. Pa ipak, kad posmatramo izvesne injenice, iz
gleda da su ivotinje sklone da odmeravaju snage i u su
sretima u kojima, kao to se moe i oekivati, nema pravila,
ali postoji barem granica koja se preutno prihvata i spon
tano potuje. To se upravo dogaa sa maiima, kuiima,
fokinim mladuncima i meiima, koji nalaze zadovoljstvo
u nekoj vrsti rvanja, ali se tom prilikom dobro uvaju da
ne povrede jedan drugog.
Jo bolji dokaz za to je navika rogate stoke da se
oborenih glava, elom u elo, gura nastojei da jedno
drugo potisne. Takoe je poznato da kod konja postoji
slina vrsta prijateljskog nadmetanja; pored toga, konji

44

IGRE 1 LJUDI

odmeravaju snage i propinjui se na zadnje noge i snano,

svom teinom padaju jedan na drugog u nameri da jedan
od protivnika izgubi ravnoteu. Posmatrai su skrenuli
panju i na brojne igre hvatanja kod ivotinja; kojima pret
hodi izazov ili poziv. Uhvaena ivotinja ne treba ni malo
da se plai one druge koja ju je sustigla. Bez sumnje je najkarakteristiniji sluaj malih divljih paunova zvanih bor
ci. Oni odabiraju poprite za borbu: malo uzvieno
mesto, kae Karl Gros (Karl Groos), 1 ) uvek vlano i
pokriveno niskom travom, iroko oko metar i po i dugo
oko dva. Tu se svakodnevno skupljaju mujaci. Onaj
koji doe prvi, saekuje protivnika i borba poinje. am
pioni drhte i tresu glavom. Perje im se rogui. Oni se ustremljuju jedan na drugog, ispruena kljuna i udaraju. Nikada
nije dolo do gonjenja ili borbe izvan prostora odreenog za
ogledanje. I upravo zbog toga mi se ini opravdano da uz
prethodne primere spominjem termin agon, tu je toliko
jasno da cilj susreta nije da se protivniku nanese neka oz
biljnija povreda, nego samo da se dokae sopstvena nadmonost. Ljudi svemu ovome dodaju jo samo preciznost
i rafiniranost pravila.
Kod dece, im pone elja za afirmacijom linosti,
pre nego to ponu da se igraju igara s pravilima, svedoci
smo estih i udnih zaikivanja, gde se protivnici trude
da pokau to veu izdrljivost. Moemo ih videti kako se
nadmeu ko e due da gleda u sunce, da izdri due go
licanje, da ne die, da ne trepne itd. Ponekad je cilj igre
mnogo tei, radi se o otpornosti na glad ili bol, tu dolazi
do bievanja, tipanja, bodenja i stvaranja opekotina.
Dakle te, kako su ih nazvali, igre asketizma predstavljaju
uvod u ozbiljnija nadmetanja. One zadiru u zlostavljanja
i teranja ege sa deacima koji treba da budu primljeni u
drutvo odraslih. Tolika su udaljavanja od agona, koji
meutim, ubrzo pronalazi svoje savrene forme, bilo u
doslovno takmiarskim igrama i sportovima, bilo u igrama
i sportovima odvanosti i snalaljivosti (lov, alpinizam,
ukrtene reci, ahovski problemi itd.), gde takmiari, ne
1) Karl Gros: Igre kod ivotinja, fr. prev. Parir, 1902. str. 150151.

KLASIFIKACIJA IGARA

45

suprotstavljajui se direktno jedan drugom, neprestano

uestvuju u ogromnom, rasprostranjenom i neprekidnom
takmienju.
Alea. Na latinskom znai igra kockama. Ovaj sam iz
raz uzeo da bih oznaio sve igre zasnovane na sutoj suprot
nosti agonu. Na odluci koja ne zavisi od igraa i na koju
on ne moe da ima nikakav uticaj i gde se, prema tome,
mnogo manje radi o dobitku u igri sa protivnikom a vie
u igri sa sudbinom. Preciznije reeno, sudbina je jedini
inilac pobede, a ona, kad se radi o rivalstvu, iskljuivo
znai da je pobednik bio bolje sree od pobeenog. Najbolji
primeri za ovu kategoriju igara mogu se nai kod kocke,
ruleta, lutrije, krajcarica, bakara itd. Ovde ne samo da se
ne insistira na eliminisanju nepravednosti sluaja, nego
upravo ta proizvoljnost i predstavlja jedini podstrek za
igru.
Alea oznaava i otkriva naklonost sudbine. Tu je
igra potpuno pasivan i njegove odlike i sposobnosti,
prednosti njegove vetine, snaga miia i inteligencija, ne
dolaze ni do kakvog izraaja. On rizikuje ulog. Pravda
uvek traena, ali ovog puta na drugi nain, i ija primena
zahteva idealne uslove strogom tanou nagrauje
igraa srazmerno njegovom riziku. Sav trud koji se ranije
ulagao za izjednaavanje izgleda na uspeh protivnika ovde
se upotrebljava za uspostavljanje ravnotee izmeu rizika
i dobitka.
Suprotno od agona, alea negira rad, strpljenje, okret
nost, kvalifikaciju; ona eliminie profesionalnu vrednost,
tanost, trening. Ona je apsolutno: ili ili. Takva pravda
srenom igrau donosi beskonano vie od onoga to bi
mu mogao pruiti ivot pun rada, discipline i znoja. Ona
se pojavljuje kao drsko i nadmono ruganje sposobnosti.
Ona od igraa zahteva sasvim suprotan stav od onoga
koji se on trudi da odri kod agona. Kod agona on rauna
samo na sebe; kod alee on rauna i na najmanju spoljnu
neobinost, koju odmah uzima kao znak ili opomenu, na
svaku neprirodnost koju zapazi, na sve, osim na sebe
samog.

46

IGRE I LJUDI

Agon je zahtevanje line odgovornosti, alea isklju

ivanje volje i preputanje sudbini. Izvesne igre, kao domine i veina igara s kartama, kombinuju agon i aleu:
sluaj odluuje kakve e karte dobiti svaki igra, a oni
zatim, to je mogue bolje i prema sopstvenim "snagama,
koriste ono to im je sudbina slepo dodelila. U igri kao
to je brid znanje i mo rasuivanja su jedina igraeva
odbrana i oni mu omoguavaju da izvue najvie to moe
iz dobijenih karata; u igri tipa pokera vanija je pronicljivost
i poznavanje psihologije i karaktera protivnika.
Uopte uzev, uloga novca je utoliko znaajnija uko
liko je njegov udeo vei i, shodno tome, odbrana igraa
slabija. Cilj igre jasno se ispoljava: uloga alee nije da omo
gui inteligentnijima da zarade novac, nego ba suprotno
tome da ukine prirodne ili steene prednosti pojedinca
kako bi svakoga postavila u poloaj apsolutne jednakosti
pred slepom presudom sree.
Kako je ishod agona obavezno neizvestan i treba paradoksno da se priblii efektu pukog sluaja, poto su
izgledi takmiara u principu do krajnosti izjednaeni,
proizilazi da svako nadmetanje koje ima sve karakteristike
idealne utakmice regulisane pravilima moe da bude pred
met klaenja, to jest alea, to su, na primer, konjske trke ili
trke lovakih pasa, fudbalske utakmice ili partije baskijske
pelote, borbe petlova. ak se deava da se visina uloga
neprestano menja u toku partije prema iznenadnim obrti
ma agona.1)
Igre na sreu javljaju se kao isto ljudske igre. Po
znato je da kod ivotinja postoje igre nadmetanja, pretva
ranja i zanosa. K. Gro upravo navodi zapanjujue primere
za svaku od ovih kategorija. Za uzvrat, poto su isuvie
angaovane u neposrednom ivotu, isuvie robovi svojih
nagona, ivotinje nikako ne bi bile u stanju da izmisle neku
1) Na primer, na Balearskim osirvima za pelolu. u Kolumbiji i na Antilima
za borbe petlova. Samo se po sebi razume da ne bi bilo zgodno da se uzimaju u ob
zir novane nagrade koje mogu da dobiju dokeji ili vlasnici, trkai, bokseri, fudbaleri. ili bilo koja vrsta sportista. Ove nagrade, koliko god ih smatrali velikim, ne
ulaze u kategoriju alee. One su nagrada za teko izvojevanu pobedu. Ta nagrada,
koja u stvari pripada zasluzi, nema nieg sa naklonou sudbine, ishodom sree koja
ostaje nesigurni monopol kladilaca. Ona je upravo njena suprotnost.

KLASIFIKACIJA

IGARA

47

apstraktnu silu ijoj bi se presudi u igri unapred i bez ikakve

reakcije pokorile. Pasivno ekanje s predumiljajem na
odluku sudbine, rizikovanje nekog imetka, sa jednakim
izgledima i da se umnogostrui i da se izgubi, to je stav
koji zahteva mogunost predvianja, za koje je sposobno
samo objektivno i proraunato razmiljanje. Moda zbog
toga to je dete blie ivotinji, za njega igre na sreu nemaju
toliku vanost kao za odrasle. Za njega igrati se znai
delovati. S druge strane, lieno ekonomske nezavisnosti i
bez sopstvenog novca, ono ne nalazi u igri na sreu njenu
najglavniju privlanost. Ona je nemona da ga natera da
uzdrhti. Svakako, klikeri su za njega novac. Pa ipak, da bi
ih zaradilo, dete se vie oslanja na vetinu nego na sreu.
Agon i alea predstavljaju suprotne i u neku ruku sime
trine stavove, ali oba pojma podleu istom zakonu: vetako stvaranje uslova apsolutne ravnopravnosti meu
igraima, koje inae ivot uskrauje ljudima. Jer u ivotu
nita nije jasno, osim upravo to da je na poetku sve zbrkano,
izgledi kao i zasluge. Igra, agon ili alea je, dakle, pokuaj
da se uobiajena zbrka svakodnevnog ivota zameni ideal
nim situacijama. A one su takve da u njima uloga zasluge
ili sluaja izgleda apsolutna i neosporna. One takoe na
meu potrebu da svi imaju iste izglede na uspeh, potpuno
iste mogunosti da dokau svoju vrednost ili, na drugoj
strani, da imaju iste izglede da im se srea osmehne. Bilo
na jedan ili na drugi nain, ovek se povlai od sveta inei
ga drugaijim. Od stvarnosti se moe pobei i pretvaranjem
samog sebe u neto drugo. Upravo tome odgovara mimicry.
Mimicry. Svaka igra podrazumeva prihvatanje
neke iluzije (iako ta re ne znai nita drugo do ulazak
u igru: in lusio) u najmanju ruku, jednog zatvorenog
sveta, konvencionalnog i u izvesnim vidovima izmiljenog.
Igra moe da se sastoji ne samo u razvijanju neke aktiv
nosti ili pokoravanju sudbini u nekoj fiktivnoj sredini nego
i u tome da lino postanemo neka izmiljena linost i da se
shodno tome i ponaamo. Tako se sada nalazimo pred
raznolikom serijom manifestacija ija je zajednika crta
ta to se zasnivaju na injenici da subjekt izigrava da ve-

48

IGRE I LJUDI

ruje, igra da bi poverovao ili da bi drugi poverovali da on

nije on nego neto drugo. On zaboravlja, preruava, priv
remeno odbacuje svoju linost da bi oponaao nekog drugog.
Da bih oznaio te manifestacije, izabrao sam, termin mi
micry, koji na engleskom oznaava upravo mimikriju
insekata, da bih podvukao osnovnu i elementarnu, skoro
organsku prirodu nagona koji ih podstie.
Svet insekata u odnosu na svet ljudi se javlja kao najsuprotnije reenje koje moe priroda da prui. Taj svet je
doslovce suprotan ljudskom, ali nije manje celovit, sloen
i iznenaujui. Tako da mi se ini opravdano da ovde uz
mem u razmatranje pojave mimicrije, za koju insekti pru
aju veoma zbunjujue primere. U stvari, slobodnom,
proizvoljnom, prevrtljivom, nesavrenom, ponaanju oveka, iji je rezultat neko spoljno delovanje, kod ivotinja
a posebno kod insekata, odgovara organska, stalna promena i apsolutna promena koja obeleava vrstu i koju vidimo
kako se do u beskonanost ponavlja iz generacije u gene
raciju kod milijardi jedinki, na primer kaste kod mrava i
termita slino klasnoj borbi kod ljudi, are na leptirovim
krilima kao promene u istoriji slikarstva. Koliko god malo
bili pristalice ove hipoteze, o ijoj smelosti ne gajim nikakvu
iluziju, neobjanjiva mimikrija kod insekata daje nam
neoekivano vanredno tumaenje sklonosti ljudi da se
preruavaju, preoblae, da nose masku i da oponaaju neku
linost. Samo, ovog puta, maska i preruavanje predstav
ljaju deo tela a ne proizvod rada. Ali u oba sluaja ono
slui istom cilju: da promeni izgled onoga koji ga nosi i
zaplai druge. 1 )
Kod kimenjaka tenja za imitiranjem izraava se
prvo potpuno fizikom, skoro neodoljivom zarazom, slinoj
1
) Primeri zastraujue mimike mogu se nai kod insekata (avetinjska poza
bogomoljke, trans smerintus ocellatae) ili primeri kamuflanih morfologija u mojoj
studiji pod imenom Mimetisme el psychasienie legendaire (Mimikrija i poznato
mentalno slabljenje), Mit i ovek, Pariz, 1938, str. 101143. Ta studija, na alost,
tretira ovaj problem iz perspektive koja mi se danas ini veoma proizvoljnom. Ja
zaista vie ne elim da od mimikrije pravim poremeaj percepcije i tendenciju ka po
vratku u beivotnost, nego, kao to ovde predlaem, ekvivalent kod insekta igrama
pretvaranja kod oveka. U svakom sluaju, navedeni primeri zadravaju svoju vrednost. Neke od njih ponovo donosim na kraju knjige u Dosijeu, str. 203204.

KLASIFIKACIJA IGARA

49

zarazi zevanja, tranja,opanja, smeha, a naroito gestova.

Hadson (Hudson) je verbvao da moe da dokae da mla
dune ivotinje spontano sledi svaki predmet koji se uda
ljava, a bei od svakog koji se pribliava. Taj nagon ide
dotle da jagnje podskoi i pone da bei kad se njegova majka
okrene i poe prema njemu, dok kree za ovekom, psom
ili konjem kada vidi kako se udaljavaju. Zaraza i podra
avanje jo nisu i pretvaranje, ali one ga omoguuju i zainju ideju, elju za oponaanjem. Kod ptica ta tenja ide
do svadbenih epurenja, do ceremonija i isticanja, koje,
zavisno od sluaja, mujaci ili enke izvode sa vidnim za
dovoljstvom. to se tie rakova (oxyrhinque), koji na svoju
ljuturu stavljaju svaku algu ili polipa do koga mogu
da dou, njihova sposobnost preruavanja, ma kakvo joj
objanjenje dali, ne dolazi ni u kakvu sumnju.
Oponaanje i preruavanje su na taj nain dodatne
oblasti ovoj vrsti igara. Kod dece se pre svega radi o imi
tiranju odraslih. Otuda i uspeh opreme i minijaturnih igra
aka, vernih kopija alatki, pribora, oruja i maina kojima
se slue odrasle osobe. Devojica se igra majke, kuvarice,
pralje, peglerke; deak se pretvara da je vojnik, musketar,
policajac, gusar, kauboj, marsovac 1 ) itd. On je avion kad
iri ruke i oponaa zujanje motora. Ali ponaanja iz mimicry
u velikoj meri se prelivaju iz detinjstva u ivot odraslih.
Ona takoe obuhvataju sve razonode maskiranja ili pre
ruavanja kojima se predajemo i koje se sastoje u samoj
injenici da je igra maskiran ili preruen i u njenim posledicama. Najzad, sasvim je jasno da pozorine predstave i
dramske interpretacije punopravno ulaze u ovu grupu.
Zadovoljstvo je praviti se drugim ili se predstavljaju za
nekog drugog. Ali, poto se radi o igri, nije stvar u tome
da se obmane gledalac.Dete koje se igra lokomotive pot
puno je u stanju da odbije oev poljubac govorei da se
lokomotive ne ljube, ali ne nastoji da ubedi ostale kako je
ono prava lokomotiva. Za vreme karnevala, maska ne
1
) S pravom je primeeno da su igrake devojica namenjene imitiranju
bliskih, realnih, domaih oponaanja, dok deake podstiu na daleke, romantine,
nepristupane ili ak potpuno nerealne poduhvate.

50

IGRE I LJUDI

pretenduje na to da se poveruje da je ona pravi markiz

toreador ili crvenokoac. Ona jedino tei da zada strah
ili iskoristi okolnu raspusnost koja je rezultat injenice da
maska prikriva drutvenu fizionomiju i oslobaa pravu
linost.
Ni glumac ne zahteva da se poveruje da je on "izistinski Lir ili Karlo V. Samo se pijun i begunac zaista
preruavaju da bi uspeli da "obmanu ostale, jer "oni se ne
igraju.
Aktivnost, mata, interpretacija tj. mimicry ne bi
mogla da ima bilo kakvu vezu sa ale-om, koja igrau namee
nepominost i uzbudljivo iekivanje. Ali nije iskljueno da
se on ne podudara sa agon-om. Ovde ne mislim na kon
kurse za najbolju masku, gde je veza potpuno spoljanja.
Mnogo intimnije sauesnitvo moe se lako otkriti. Za one
koji u njemu "ne uestvuju, svaki agon je predstava. Samo
to je predstava koja, da bi imala vrednost, iskljuuje svako,
pretvaranje. Zbog toga velike sportske manifestacije nisu
nita manje pogodna prilika za mimicry, ako imamo na
umu da se ovde pretvaranje prenosi sa aktera na gledaoce;
publika je ta koja pokretima oponaa ono to se deava na
borilitu, a ne sportisti. Ve sama identifikacija sa .ampio
nom predstavlja mimicry srodnu onoj koja omoguuje
itaocu da pozna sebe u heroju iz romana, gledaocu u ju
naku sa filma. Da bi se u to uverili, treba samo da posmatramo savreno slinu ulogu ampiona i filmske zvezde,
na koju u imati prilike da se vratim jo izriitije. ampioni,
pobednici agon-a su zvezde sportskih priredbi. Starovi,
nasuprot tome, su pobednici rasprostranjenog takmienja
ija je zaloga naklonost publike. I jedni i drugi primaju
brojna pisma, daju intervjue nezasitoj tampi, dele auto
grame.
U stvari, biciklistika trka, bokserski ili rvaki susret,
fudbalska, teniska ili polo-utakmica same su po sebi kosti
mirane predstave, sa prilagoenim ritualom i unapred
utvrenim planom. Jednom reju, to su drame iji zapleti
ostavljaju publiku bez daha i iji rasplet jedne oduevljava,
a druge razoarava. Priroda tih prizora ostaje u domenu
agon-a, ali oni se javljaju i kao spoljne karakteristike jedne

KLASIFIKACIJA IGARA

51

predstave. Prisutni se ne zadovoljavaju samo hrabrenjem

sportiste za koga navijaju, nego na hipodromima bodre ak
i konje na koje su se kladili. Neka fizika zaraza navodi ih
da oponaaju stavove koje zauzimaju dokeji i ivotinje da
bi ih pomogli na nain na koji, kao to znamo, kugla neprimetno naginje telo u pravcu kojim bi eleo da njegova
teka kugla proe ka cilju. U tim uslovima, pored samog
spektakla, u publici se raa takmienje pomou mimicry,
koje udvaja stvarni agon sa terena ili piste.
Izuzev jedne jedine, mimicry pokazuje sve ostale oso
bineigre,slobodu,dogovor,iskljuenje
realnosti,ograni..
eno vreme i mesto. Pa ipak kod nje se ne moe ustanoviti
potinjavanje neprikosnovenim i preciznim pravilima. A
videli smo da prikrivanje stvarnosti i privid druge realnosti
kod nje postoje. Mimicry je neprestano izmiljanje. Pravilo
igre je jedno jedino i sastoji se u tome da igra opini gle
daoca, starajui se da ovaj zbog neke greke ne odbaci ilu
ziju; za gledaoca se to pravilo sastoji u predavanju iluziji
ne negirajui na prvi pogled dekor, masku, izvetaenost
koje treba za odreeno vreme da primi kao stvarnost stvar
niju od same stvarnosti.
Ilinx. U ovu kategoriju igara uvrtene su one koje
poivaju na izazivanju vrtoglavice i sastoje se u pokuaju
da se za trenutak poljulja stabilnost percepcije i jasnom
razumu nametne neka vrsta sladostrasne pometnje. U svim
sluajevima.radi se o dospevanju u neku vrstu gra, zanosa
ili vrtoglavice koji na preac briu stvarnost.
Da bi se dolo do samog poremeaja koji izaziva vrto
glavica, postupa se prilino jednostavno: naveu za to samo
primere telesnih pokreta dervia-okretaa i meksikanske
voladore. Njih sam namerno izabrao, jer se prvi, zbog tehnike
koju upotrebljavaju nadovezuju na neke deje igre, dok
drugi pre podseaju na rafinirane mogunosti akrobatike i
hodanja po ici: oni tako dodiruju dva pola igara vrtogla
vice. Dervii dolaze u ekstazu okretanjem ukrug, po sve
brem i brem taktu doboa. Pometnja i hipnoza svesti
postie se vrhunskim frenetinim vrenjem, koje deluje
4-

52

IGRE 1 LJUDI

zarazno i u kome mnogi uestvuju.1) U Meksiku, voladori

Huasteci ili Totonaci penju se na vrh jarbola visokog
20 do 30 metara. Oni se pomou lanih krila zakaenih za
zglobove ruku preruavaju u orlove. Oko pojasa vezuju
kraj konopca koji im prolazi izmeu nonih paleva i slui
da im omogui itav spust sa rairenim rukama i glavom
okrenutom nadole. Pre nego to stignu do zemlje, oni na
prave vie punih krugova, trinaest prema Torkvemadi,
opisujui sve iru i iru spiralu. Ceremonija koja sadri
vie letova rado se tumai kao igra zalazeeg sunca, kao
deifikovane ptice koje prate mrtve. Brojnost nesrea navela
je meksikanske vlasti da zabrane ove opasne obrede.-)
Uostalom, nepotrebno je nabrajati ove retke i zasenjujue primere. Svako dete dovoljno dobro poznaje nain
da, kad se brzo vrti samo oko sebe, dospe u stanje zanosa
i oduke, kada telo samo s mukom ponovo nalazi ravnoteu,
a shvatanje svoju jasnou. Nema nikakve sumnje da dete
to radi iz zadovoljstva i da u tome uiva. Takva je igra igre,
gde se ono okree na peti to moe bre. Na slian nain,
u haianskoj igri zlatni kukuruz dva deteta se dre ispruenim
rukama okrenuta licem u lice. Tela ukruena i nagnuta una
zad, nogu spojenih i oduprtih jedne o druge, ona se okreu
dok ne izgube dah, i to radi zadovoljstva da bi se posle
zaustavljanja teturala. Vikanje iz petnih ila, tobogan,
sputanje niz strminu, vrteka, pod uslovom da se dovoljno
brzo okree, ljuljaka ako dovoljno visoko leti, prouzrokuju
slian oseaj.
Razni fiziki postupci takoe ih izazivaju: hodanje po
konopcu, pad ili izbacivanje u prostor, brzo okretanje,
klizanje, brzina, ubrzanje pravolinijskog kretanja ili nje
gova kombinacija sa krunim kretanjem. Paralelno s tim
postoji i vrtoglavica moralne vrste, zanos koji iznenada
zahvata pojedinca. Ta vrtoglavica rado se udruuje sa
sir.

1) O. Depont i X. Coppolani: Muslimanska religiozna bratstva, Alir. 1887.

156159,329339.

2) Opis i fotografije nalaze se kod Helge Larsen. Notes on the volador and
lis associated ceremonies and superstitions. Ethos, vol. 11, No. 4, July 1937, str.
179]92. i kod Guy Stressner-Pean (Gi Stresner-Pean) Poreklo voladora i komelagatokte. Dokumenti XXVIII internacionalnog kongresa amerikanista u Parizu,
1947. str. 327334. U Dosijeu, sir. 205206 prenosim fragment opisa iz ovog rada.

KLASIFIKACIJA IGARA

53

obino potisnutom eljom za neredom i ruenjem. U njoj

se ispoljavaju sirove i neuglaene forme afirmacije linosti.
Na njih upravo nailazimo kod dece u igrama zuce, leti-leti,
ponedeljak-utorak-sreda, u kojima iznenada moe da se
prenagli i onda se igre pretvaraju u obinu tuu. Kod odras
lih je u tom domenu najsimptomatinije udno uzbuenje
koje oseaju kad zamahom tapa kidaju visoke cvetove na
livadi ili kad obaraju itave usove snega s krova ili opijenost
koju naue da spoznaju pod vaarskim atrama, na primer,
kad uz veliku buku razbijaju gomile jeftinog posua.
Upravo da bih oznaio takve raznovrsne zanose koji
su u isto vreme i neto kao nered, as organski, as fiziki,
predlaem izraz ilinx, grki izraz za vodeni vrtlog, iz koga,
u stvari, proistie u istom jeziku i termin za vrtoglavicu
(ilingos).
ak ni ovo zadovoljstvo nije privilegija samo oveka.
Ovde pre svega treba da pomenemo vrtoglavicu kod poje
dinih sisara, naroito kod ovnova. Iako se ovde radi o pa
tolokoj manifestaciji, ona je isuvie izraajna da bismo
preko nje preli utke. Uostalom, imamo brojne primere
iji karakter igre ne dolazi ni u kakvu sumnju. Psi se vrte
ukrug da bi uhvatili sopstveni rep sve dok ne padnu. Na
drugoj strani, njih ponekad uhvati grozniava elja da tre
bez razloga i ne naputa ih sve dok ne padnu iscrpljeni.
Antilope, gazele, divlje konje esto hvata panika koju ne
prouzrokuje nikakav, ak ni najmanji nagovetaj opasnosti,
i koja je pre izraz neke neodoljive zaraze i neposredne elje
da joj se popusti.1) Vodeni pacovi razonode se kotrljajui
se kao da ih je ponela vodena struja. Jo je izrazitiji sluaj
divokoza. Prema Karlu Grosu, one se penju na snenik,
zaleu se i jedna po jedna se klizaju niz strmi obronak dok
ih ostale posmatraju;
Gibon bira savitljivu granu, povija je skoro do zemlje,
sve dok se ona ne ispravi i odbaci ga u vazduh. On se onda
hvata za ta stigne i kako stigne i tako nastavlja do u bes
konanost, ukoliko se ne uzme u obzir njegov intimni za1) Karl Gros, Op. cit. str. 208.

54

IGRE I LJUDI

nos, ta radnja izgleda beskorisna i neobjanjiva. Ali najvei

ljubitelji igara vrtoglavice su ptice. One se sa velikih visina
obruuju kao kamen, dajui utisak kao da e se razbiti i
tek na nekoliko metara od zemlje ire krila.Zatim se po
novo diu i ponovo padaju. U vreme parenja mujaci na
ovaj nain pokazuju odvanost da bi se dopali enkama.
Ameriki noni soko, koga je opisao Odobon (Audobon),
veliki je ljubitelj i virtuoz ove zadivljujue akrobatike.')
Ljudi, posle okretanja na peti, igre vrteke, i ljuljake
iz detinjstva imaju, pre svega, na raspolaganju dejstvo pijan
stva i brojne okretne igre, od mondenskog ali pritajenog
vrtloga valcera, do mnogih besnih, ustreptalih, grevitih
pokreta. Oni nalaze zadovoljstvo i u opijenosti izazvanoj
ogromnim brzinama, kakve se mogu osetiti, na primer,
na skijama, motociklu ili u otvorenom automobilu. Da bi
se toj vrsti oseaja dala snaga i brutalnost sposobna da
oamuti organizam odraslog, morale su se konstruisati
snane mainerije. Zbog toga ne treba da se zaudimo to
smo u veini sluajeva morali da saekamo eru industrije
da bismo videli kako vrtoglavica stvarno postaje jedna od
kategorija igre. Ona se sada prua eljnim masama uz pomo
hiljada neumoljivih aparata koji se sreu po vaaritima i luna-parkovima.
Ove naprave svakako bi prevazile svoju namenu kada
se ne bi samo radilo o privremenom poremeaju organa
unutranjeg uva, od koga zavisi oseaj ravnotee. Ali u
stvari itavo telo je izloeno takvim okovima od kojih
bismo beali kad ne bismo videli veliki broj ljudi kako se
gura da bi im se izloio. Zaista, vredi posmatrati izlazak
ljudi iz tih maina za vrtoglavicu. Iz njih izlaze bleda, teturava bia kojima samo to se ne smui. Oni su do malopre
kriali od straha, kidao im se dah i imali su jeziv oseaj da
su im ak i unutranji organi zahvaeni strahom i da se
gre kao da hoe da izbegnu neki straan napad. Pa ipak,
veina, ak i pre nego to se povrati, ponovo hita na alter
da kupi pravo da ponovo oseti isto muenje, u oekivanju
novog uivanja.
1

) K. Gros, Ibid. str. 111, 116, 265-266.

KLASIFIKACIJA IGARA

55

Treba rei uivanje, jer smo neodluni da slian zanos

nazovemo razonoda, jer se on pre pribliava gru nego
zabavi. S druge strane, moramo podvui da je snaga prim
ljenog oka tolika da se vlasnici aparata napreu, u krajnjem
sluaju, da privuku naivne davanjem prava na besplatno
uestvovanje u atrakcijama. Oni pritvorno najavljuju da
jo samo ovaj put ne kota nita, dok je, u stvari, tako
itavo vreme. Za uzvrat, oni naplauju od gledalaca pravo
da sa visine neke galerije mirno posmatraju muke rtava
koje su dobrovoljno ili na blef izloene delovanju stranih
sila ili udnih udi.
Bilo bi smelo izvlaiti isuvie tane zakljuke iz takve
surove i udne podele uloga. Ona nije karakteristika jedne
vrste igara, na nju nailazimo kod boksa, kea, i u gladijatorskim borbama. Ovde se njihova sutina sastoji u tra
enju one specifine pometnje, one trenutne panike koja se
definie terminom vrtoglavica i nesumnjivim odlikama igre
umeane u to, sloboda da se prihvati ili odbije ogled, tane
i nepromenljive granice, izdvajanje iz ostale realnosti.
Ukoliko ogled daje priliku ak i za spektakl, to ne smanjuje
nego upravo pojaava njegova svojstva igre.

b) OD RAZUZDANOSTI DO PRAVILA
Pravila su neodvojiva od igre im ona stekne ono to
bih ja nazvao institucionalno postojanje. Od tog trenutka
ona su deo njene prirode. Ona je upravo i pretvaraju u
plodan i presudan elemenat kulture. Ali, tano je i to da
u zaetku igre postoji neka prvobitna sloboda, potreba za
oputanjem i, ukupno uzevi, e za razonodom i davanjem
maha mati. Ta sloboda je njen osnovni pokreta i tu je
poreklo njenih najkompleksnijih i najdoslednije organizovanih oblika, Takva prvobitna mo improvizacije i vese
losti, koju ja nazivam paidia, udruuje se sa eljom za neo
baveznom tekoom, za koju predlaem naziv ludus, da bi
se dolo do raznih igara kojima se bez preterivanja moe
pripisati atribut civilizatorske. One, u stvari, ilustruju

56

IGRE I LJUDI

moralne i intelektualne vrednosti jedne kulture. One tavie

doprinose njihovom tanijem odreivanju i razvoju.
Izraz paidia izabrao sam zato to je u njegovom korenu
imenica dete, a, osim toga, i iz bojazni da beskorisno ne
zbunim itaoca pribegavanjem nekoj rei iz nekog sasvim
nepoznatog jezika. Ali na sanskritu kredati i na kineskom
van ine mi se istovremeno i bogatije i izraajnije, zbog
raznolikosti i prirode njihovih sporednih znaenja. Tano je
takoe da su ti izrazi i nepogodni u izvesnom smislu zbog
svoje prevelike sadrajnosti i, izmeu ostalog, izvesne opas
nosti da doe do zabune. Kredati oznaava igru odraslih,
dece i ivotinja. Ta re se jo priblinije odnosi na skakutanje, to jest na iznenadne i kapriciozne pokrete koje iza
ziva viak veselosti i ivahnosti. Ona se takoe upotreb
ljava i za nedozvoljene erotske odnose, na nadolazak i po
vlaenje talasa i na sve ono to lepra na vetru. Re van je
jo izraajnija, koliko po onom to oznaava, toliko i po
onom to iskljuuje, to e rei igre vetine, nadmetanja,
pretvaranja i sluaja. Za uzvrat, ta re izraava brojna izotravanja ula, na koja u imati prilike da se vratim.
Kakvo bi moglo da bude proirivanje i znaenje rei
paidia" ? to se mene tie, ja bih je definisao kao izraz koji
obuhvata spontane manifestacije u svetlosti ovih seman
tikih pribliavanja i iskljuivanja, igrakog instinkta,
na primer: maka zapletena u klupko vune, pas koji se
stresa, dojene koje se smei svojoj zveki, pruaju prve
primere te vrste aktivnosti koji se mogu identifikovati.
Paidia uestvuje u svakom izlivu radosti koji se izraava
neposrednom i razuzdanom kretnjom, slobodno improvizovanom zabavom iji nepredvien i slobodan karakter
ostaje glavni, ako ne i jedini, uzrok postojanja. Od smejurije
i vrljanja, do kokanja i urnebesa, nailazimo na brojne ilu
stracije slinih komeanja pokreta, boja ili zvukova.
Ta elementarna potreba za kretanjem i galamom prvo
se pojavljuje kao podstrek da se sve dodirne, proba, omirie,
a zatim da se svaki dostupan predmet ostavi. Ona rado
prerasta u elju da se neto uniti ili razbije. Tom potrebom
se objanjava zadovoljstvo da se do u beskonanost makazama recka hartija, secka tof na sitne parie, da se obara

KLASIFIKACIJA IGARA

57

sve to je naslagano, da se prekine neki red, da se kod drugih

unese pometnja u igru ili zabavu itd. Uskoro zatim nailazi
elja da se obmanjuje, zaikava plaenjem jezika, kreve
ljenjem, pretvaranjem da se dodiruje ili baca zabranjeni
predmet. Kod deteta se tu radi o afirmaciji, o elji da se
osea uzrokom i da primora ostale da na njega obrate
panju. Tako K. Gros navodi sluaj jednog majmuna koji
je uivao da vue za rep psa s kojim je stanovao im bi se
ovaj pravio da e zaspati. Sestra G. J. Romana (Romanes)
je posmatrala primitivnu radost koju je ispoljavao jedan
mali ameriki majmun kad bi neto razbijao ili prevrtao.
Ona o tome daje veoma precizne i znaajne detalje.1)
Dete se ne zadrava na tome. Ono voli da se igra sa
sopstvenim bolom, povreujui, na primer, jezikom bolestan zub. Ono takoe voli da ga neko plai. Tako ono
trai as fiziki bol, ali ogranien, dirigovan, iji je uzrok
ono samo, a as psihiku teskobu, ali koju ono samo izaziva
prekida po sopstvenom nahoenju. Tu i tamo ve se mogu
nazreti osnovni aspekti igre: dobrovoljna aktivnost, dogo
vorena, izdvojena i rukovoena.
Uskoro se kod deteta raa elja da izmisli pravila kojima
e se dosledno pokoravati pa stalo to stalo, ono sklapa
bilo samo sa sobom ili sa svojim drugovima sve vrste opkla
da, koje su, kao to smo videli, elementarni oblici agon-a,
ono opa, hoda unazad, hoda zatvorenih oiju, igra se ko
e due da gleda u sunce, trpi bol ili to je mogue due ostaje
u nekom tekom ili neugodnom poloaju.
Uopte uzevi, prve manifestacije paidie nemaju imena
niti bi mogle da ga imaju upravo zato to ostaju s ove strane
svake stabilnosti, svakog osobenog znaka, svakog jasno
izdiferenciranog postojanja, koji bi dozvolili jeziku da spe
cifinim imenovanjem osveta njihovu autonomiju. Ali im
se pojave konvencije, tehnika, pribor, sa kojima se ocrtavaju
i prve tano oznaene igre: ponedeljak-utorak-sreda, murke, zmaj, igra, klizanje, orava koka, lutka, ve poinju da
se razdvajaju suprotni putevi agon-a, ale-e, mimicry-e,
1
) Njene napomene citira K.. Gro: Op. cit. str. 8889.
Dosijcu na kraju knjige.

koje iznosimo u

58

IGRE I LJUDI

ilinx-a. Ovde je znaajna i uloga zadovoljstva koje se oseti

posle savlaivanja neke namerno stvorene tekoe, proiz
voljno odreene, takva da injenica to smo je uspeno resili
ne donosi nikakvu drugu prednost osim intimnog zadovolj
stva da smo uspeli.
Ovaj podsticaj, koji je isti ludus, moe se lako otkriti
kod raznih kategorija igara, sa izuzetkom onih koje se pot
puno zasnivaju na odluci provienja. On se pojavljuje kao
dopuna i kao vaspitavanje paidie, koju disciplinuje i oboga
uje. On prua priliku i za trening i normalno dovodi do
sticanja odreene vetine, postizanje nekog odreenog
majstorstva u rukovanju ovom ili onom napravom ili do
sposobnosti da se nae zadovoljavajui odgovor za reenje
problema dosledne konvencionalne prirode.
Razlika izmeu njega i agona sastoji se u tome to kod
ludusa napetost i talenat igraa dolaze do izraaja van izri
ite svesti o nadmetanju i rivalstvu, tu se radi o borbi protiv
neke prepreke a ne protiv jednog ili vie konkurenata. Iz
oblasti runih vetina mogu se citirati igre kao to je bllboke,
dijabolo, jojo. Ove jednostavne naprave prosto koriste os
novne prirodne zakone: na primer zemljinu teu i rotaciju
kod jojoa, gde se naizmenino pravolinijsko kretanje pret
vara u stalno obrtno kretanje. Na suprot tome, kod igre
zmajem se koriste odreene atmosferske prilike. Zahvaljujui
zmaju igra na neki nain na odstojanju oslukuje nebo.
On projektuje svoju prisutnost izvan granica sopstvenog
tela. Isto tako, igra orave koke prua priliku da se proveri
sposobnost zapaanja bez uea vida.1) Sa lakoom se
moe primetiti da su mogunosti ludus-a. skoro neograni
ene.
Naprave kao soliter (samaka igra) ili igra alkama
ve pripadaju, u okviru iste vrste, drugoj grupi igara: one
stalno podstiu kalkulativni i kombinatorski duh. Najzad,
ukrtene rei, matematike razonode, anagrami i razno
vrsni logogrifi, aktivno itanje policijskih romana (mislim
uz nastojanje da se odgonetne ko je ubica), ahovski ili
1
) Jo Kant je dao takvu napomenu, vidi Y. Hirna: Deje igre (Le Jeux
d'Enfants). francuski prevod, Pariz, 1926. str. 63.

KLASIFIKACIJA

IGARA

59

brid-problemi predstavljaju najrasprostranjenije i najistije

forme ludusa, gde se ne upotrebljavaju nikakva pomagala.
Uvek se konstatuje da poetna situacija moe besko
nano da se ponavlja, ali ba na takvoj osnovi mogu da se
prave uvek nove kombinacije. One na taj nain podstiu
igraa na nadmetanje sa samim sobom i omoguavaju mu
da utvrdi etape napretka, kojima se dii, uz saoseanje sa
onima koji imaju sline sklonosti. Veza ludusa i agona je
oigledna. Uostalom, kao to je to ve sluaj sa ahovskim
ili brid-problemima, moe se dogoditi da se ista igra javlja
as kao agon, a as kao ludus.
Nije manje esta ni kombinacija ludus-a i ale-e, ona
se najbolje moe uoiti kod pasijansa, gde vetina vrlo
malo utie na ishod, i kod elektrinih bilijara, gde igra samo
u maloj meri moe da odredi udarac kojim odbacuje metalnu
kuglicu kojom se postiu poeni i time usmeri njen pravac.
1 pored svega, u oba primera sluaj odluuje o onom naj
hitnijem. Pa ipak, injenica da igra nije potpuno obezoruan i svest da barem u maloj meri moe da rauna na svoju
vetinu i talenat dovoljni su da se sloe prirode ludus-a. i
alee 1)
Ludus se takoe rado zdruuje sa mimicry-om. U naj
jednostavnijem sluaju to slaganje raa konstrukcijske
igre, koje su uvek igre iluzije, bilo da se radi o ivotinjama
od prosove slame koje izrauju deca Dogona, ili o dizali
cama i automobilima koji se sklapaju od perforiranih metal
nih ploica ili o maketama aviona ili brodova koje prave i
odrasli, i to sa velikom tanou. Ali pozorina predstava
je ta koja, obezbeujui osnovni,spoj, discipljnuje mimicry
do te mere da od nje stvara umetnost obogaenu hiljadama
raznih konvencija, prefinjenom tehnikom, suptilnim i kom
pleksnim mogunojtima. Upravo tako srenim sklopom,
igra u potpunosti pokazuje svoju kulturnu vrednost.
Nasuprot tome, kao to ne bi mogla da se nae bilo
kakva veza izmeu paidie, koja je sva uskomeanost i buj
nost, i alee koja je pasivno iekivanje odluke udesa, nepo1
) O iznenaujuem razvoju elektrinih bilijara u modernom svetu i o neo
binim opsesijama koje izazivaju vidi Dosije str. 207210.

60

IGRE I LJUDI

mini i nemi drhtaj, tako bi jo manje moglo da je bude

izmeu ludusa, koji je kalkulativnost-kombinatorika, i
ilinx-a, koji je ist zanos. Ovde elja za savlaivanjem pre
preke moe jedino da potisne vrtoglavicu i sprei da se ona
ne pretvori u paniku ili pometnju. Ilinx je, dakie, kola vla
danja sobom, teak napor da se sauva hladnokrvnost ili
ravnotea. Dalekood zdruivanja sa ilinx-om, ludus omogu
ava da se stekne disciplina za potiranje opasnih posledica,
kao kod hodanja po konopcu i u alpinizmu.

Sveden sam na sebe, ludus, izgleda, ostaje nekompletan,

neka vrsta loijeg reenja namenjenog da se ubije dosada.
Mnogi se za njega odluuju samo u oekivanju boljeg, do
dolaska partnera koji e omoguiti da se ovo trenutno za
dovoljstvo zameni ivljom igrom. Pa ipak, ak i kod igara
vetine i kombinacije (pasijans, zagonetke, ukrtene reci
itd.) koje iskljuuju intervenciju treeg ili je ine nepoelj
nom, ludus podrava nadu igraa da e pri sledeem poku
aju uspeti upravo tamo gde je promaio ili da e osvojiti
vei broj poena od onog koji je upravo postigao. Na taj
nain se ponovo ispoljava uticaj agona. U stvari, njime je
obojena opta atmosfera zadovoljstva koje se osea prilikom
savlaivanja proizvoljnih prepreka. Zapravo, iako ove
igre igraju pojedinci, iako one ne pruaju priliku za takmi
enje, u svakom trenutku se moe od njih napraviti neki
konkurs, nagradni ili ne, to dnevni listovi ne proputaju
da uine. Takoe nije sluajno to se elektrini bilijari nalaze
po kafanama, to jest na mestima gde igra moe da okupi
bar nekoliko posmatraa.
Postoji, uostalom, jedna karakteristika ludus-a koja
se, po mom miljenju, objanjava neprestanim uticajem
agona na njega, a to je njegova velika zavisnost od mode.
Jojo, bilboke, dijabolo, igra alkama pojavili su se i nestali
kao udarcem maginog tapia. Ove igre doivele su veliku
popularnost koja nije ostavila traga i posle njih su ubrzo
dole druge da ih zamene. Iako je moda razonoda intelek
tualne prirode stabilnija, ona nije manje vremenski ogra-

KLASIFIKACIJA IGARA

61

niena, rebus, anagram, akrostih, arada imali su svoje

periode popularnosti. Sasvim je mogue da e ukrtene rei
i policijski romani doiveti istu sudbinu. Ta pojava ostala
bi zagonetna kad bi ludus predstavljao tako individualistiku
igru kao to to izgleda. U stvari, on se utapa u ambijent nad
metanja. On se odrava samo u onoj meri u kojoj ga oduev
ljenje nekolicine pristalica pretvara u mogui agon. Bez
toga bi bio potpuno nesposoban da sam po sebi preivi.
U stvari, duh organizovanog takmienja, koji za njega ipak
nije najhitniji, ne podrava ga u dovoljnoj meri, jer ne daje
materijala za prizor koji bi mogao da privue mase. Ostaje
leprav i rasplinut ili zapada u opasnost da postane fiks-ideja
nekog usamljenog osobenjaka koji, da bi mu se potpuno
predao, sve vie zapostavlja svoje odnose sa ostalim ljudima.
Zahvaljujui industrijskoj civilizaciji, rodila se posebna
forma ludusa hobi, drugorazredna besplatna aktivnost,
zapoeta i nastavljena iz zadovoljstva: kolekcionarstvo,
vetina pravljenja ukrasa, radosti bavljenja sitnim poslo
vima ili malim pronalascima, jednom reju, svaka delatnost
koja se na prvom mestu javlja kao kompenzacija za sakaenje linosti uvuene u automatski rad na beskrajnoj traci.
Konstatovano je da se hobi esto javlja u obliku konstruktorske delatnosti, kojoj se posveuje radnik koji je ponovo
postao zanatlija. On obino izrauje makete, ali kompletne,
onih maina kraj kojih je osuen da pri proizvodnji veito
izvodi isti, automatizovani pokret, koji od njega ne zahteva
ni vetinu ni inteligenciju. Ovde je osveta nad stvarnou
oigledna i, uostalom, pozitivna i plodna. Takav hobi od
govara jednoj od najuzvienijih funkcija igrakog instinkta.
Zato nije udo to tehnika civilizacija nastoji da podstakne
njegov razvoj, ak i kao protivteu sopstvenim najneprivlanijim vidovima. Hobi je uzrok stvaranja retkih odlika
koje omoguavaju njen razvoj.
Uopte uzevi, ludus postavlja izvornoj elji za razo
nodom i zabavom proizvoljne prepreke koje se stalno obnav
ljaju; on izmilja hiljade prilika i hiljade rasporeda gde
istovremeno nalaze zadovoljenje elja za oputanjem i po-

62

IGRE I LJUDI

treba koje izgleda ovek ne moe da se oslobodi, da sasvim

beskorisno upotrebljava svoje znanje, vrednou, vetinu,
inteligenciju kojima raspolae, ne raunajui mo samosavlaivanja, sposobnost izdravanja bola, urnora, panike
i straha.
U tom svojstvu ono to ja zovem ludus predstavlja u
igri elemenat iji su domet i kulturna plodnost najuoljiviji.
On ne predstavlja tako izdvojen psiholoki stav kao agon,
alea, mimicry ili ilinx, ali on disciplinovanjem paidije neprimetno unosi istotu i sadraj u osnovne kategorije igara.

Ludus, uostalom, nije jedina pojmljiva metamorfoza

paidije. Jedna klasina civilizacija kao to je kineska zasno
vala joj je sasvim drugu sudbinu. Sva od mudrosti i uzdr
avanja, kineska kultura je manje orijentisana na novatorstvo u unapred utvrenom miljenju. Njoj potreba za na
pretkom i duh preduzimljivosti izgledaju kao neka vrsta
prohteva koji nema neku odluujuu vrednost. U tim uslovima ona, prirodno, usmerava nestaluk, suviak energije
paidije u pravcu koji je vie u skladu sa njenim najviim
vrednostima. Ovde treba da se vratimo na izraz van. Prema
nekima, on bi etimoloki trebalo da oznaava radnju ne
prestanog gladenja komada ilibara koja se vri da bi se on
uglaao, da bi se osetio njegov prijatni dodir ili da bi se
propratilo neko sanjarenje. Moda ba zbog takvog porekla
on osvetljava onu drugu stranu paidije. Ono malo slobodnog
delovanja koje je jo na poetku odreuje izgleda u ovom
sluaju skrenuto, ne prema odvanosti, raunu, savladanoj
prepreci, nego prema miru, strpljenju, praznom sanjarenju.
Osobina vana, u stvari, sutinski oznaava sve vrste polumahinalnih gestova koji putaju duh da rasejano luta, izvesne sloene igre koje ga pribliavaju ludusu i, istovremeno,
bezbrino razmiljanje, dokono posmatranje.
Guva, galama, oznaeni su izrazom eu-nao doslovno
gorui nered. U sklopu sa istim znakom nao, odlika van
evocira svako nestano i veselo ponaanje. Ali ona mora
da stoji uz taj znak. Sa znakom uang (pretvarati se), to

KLASIFIKACIJA IGARA

63

znai zabavljati se pretvarajui se da.... Oigledno je da

se on prilino podudara sa raznim moguim manifesta
cijama paidije, s tim to kad se upotrebi sam ne moe da
oznai neku posebnu igru. Van se ne upotrebljava ni za
takmienje, ni za kocku, ni za dramsku interpretaciju. To je
dovoljno da se vidi da ova re iskljuuje sve kategorije
igara koje sam nazvao institucionalnim.
Ove igre se oznaavaju specijalizovanijim terminima.
Re hsi odgovara igrama preruavanja i pretvaranja. Ona
obuhvata domen pozorinih i scenskih umetnosti. Izraz
ua odnosi se na igre vetine i okretnosti, ali on se upotreb
ljava i za nadmetanja u poalicama i doskoicama, za
maevanje, za vebe u usavravanju u nekoj sloenijoj vetini. Najzad, izraz tu, koji ni u kom sluaju ne bi mogao
da se primeni na deje igre, oznaava sve vrste kocke, rizike,
opklade, mazije (presuda vatrom). On takoe oznaava i
bogohuljenje, jer se kuanje sudbine smatra svetogrdnim
klaenjem na sreu 1 ).
Prostrani sematiki domen rei van samo nam je jo
zanimljiviji zbog svega toga. On pre svega ukljuuje deju
igru i sve vrste bezbrinih i sitnih razonoda koje, na primer,
mogu da podsete na glagole zaikivati, vragolati, aliti se
itd. On se takoe upotrebljava i za slobodne nenormalne
ili neobine seksualne odnose. Istovremeno, on se upotreb
ljava za igre koje zahtevaju razmiljanje i zabranjuju svaku
urbu, kao to je ah, igra pionima, problemi (tai kiao)
i igra devet krugova. 2) Ovaj izraz se takoe upotrebljava i za
zadovoljstvo koje se osea prilikom probanja nekog jela
ili vina, zadovoljstvo skupljanja umetnikih predmeta i ak
sklonost za strasnim rukovanjem, doterivanjem i izradom
raznih drangulija, koja se pribliava zapadnjakoj kate
goriji hobija, to jest kolekcionarske ili sitno-popravljake
1
) Kinezi, tavie znaju re je u koja oznaava skitnje i igre u prostoru,
naroito zmaja, a i velike duhovne poduhvate, mistina putovanja amana i lutanje
fantoma i utvara.
2
) Igra slina igri alkama: devet prstenova ine lanac kroz koji prolazi trougao
privren za postolje. Igra se sastoji u lome da se alke rastave i poskidaju sa trougla.
Da bi se to postiglo, potrebno je veliko iskustvo, kao i strpljivo i sloeno manipulisanje. koje uvek dugo traje i gde se zbog najmanje greke mora sve poeti ispoetka.

64

IGRE I LJUDI

manije. On, najzad, evocira tihu i smirujuu blagost meseine, zadovoljstvo etnje amcem po bistrom jezeru, dugo
posmatranje vodopada.1)

Iz primera rei van ve se vidi da se sudbina jedne kul

ture ogleda i u igrama. Davanje prvenstva agonu, alei,
ilinx-u ili mimicry-i, utie na odluivanje prema budunosti
jedne civilizacije. Isto tako, usmeravanje rezervi raspolo
ive energije, kakvu predstavlja paidija, prema pronala
zatvu ili prema sanjarenju bez sumnje izraava preutan
izbor, ali koji je sutinski i nepobitno znaajan.

1)
Prema obavetenjima koja je Dijvendak (Duyvendak) dao Huicingi, [Homo
ludens, fr. prevod, str. 64) u studiji dr u Linga dragocene napomene Andre d'Ormona (Andre d'Hormon) Chinese-English Dictionary, od Herberta A. Dilsa (Her
bert A. Giles), 2. izd. London, 1912, str. 510-511 (hsi), 1250 (ua), 1413. (teu),
1452 (van), 1487-1488 (tu) 1662-1663 (jeu).

KLASIFIKACIJA IGARA

65

III
DRUTVENA VOKACIJA IGARA

Igra nije samo razonoda pojedinca, ona je to moda

mnogo ree no to se misli. Svakako, postoji izvestan broj
igara, naroito igara vetine, gde se manifestuje jedino lina
okretnost i gde ne bi moglo da iznenauje to to se neko
igra sam. Ali igre vetine se pojavljuju sa istom brzinom
kao i igre nadmetanja u vetini. Za to imamo oigledan
dokaz. Koliko god zamiljali da je individualno rukovanje
igrakom, zmajem, igrom, jojoom, dijabolom ili obruem,
zabavno, ta zabava bi brzo postala zamorna da nije konku
renata i barem potencijalnih posmatraa. Element rivalstva
pojavljuje se u ovim raznovrsnim radnjama i svako tei
da oara rivale, moda nevidljive ili odsutne, inei nevi
ene podvige, nadmaujui tekou, postavljajui privre
mene rekorde u trajanju, brzini, preciznosti, visini, jednom
reju, diei se makar i pred samim sobom zbog nekog uspeha koji se teko postie. Uopte uzev, vlasnik igre nimalo
se ne razonouje meu pristalicama bilbokea, niti ljubitelj
zmaja u grupi koja se zabavlja teranjem obrua. Sopstvenici
istih igraaka sakupljaju se na odreenom, uobiajenom ili
jednostavno pogodnom, mestu, tu oni odmeravaju svoja
umenja. esto je u tome sutina njihovog zadovoljstva.
Zelja za nadmetanjem ne ostaje dugo preutna i spon
tana. Ona ubrzo dovodi do donoenja pravila, koja svi za
jedniki prihvataju. Tako u vajcarskoj postoje itava tak
mienja u putanju zmajeva. Vlasnik naprave koja dostigne
najveu visinu proglaava se za pobednika. Na Istoku ova
borba dobija vid pravog turnira; kanap zmaja mae se na

DRUTVENA VOKACIJA IGARA

67

odreenoj razdaljini od jedra smolom u koju se utiskuju

parii stakla otrih ivica. Protivnici nastoje da vetim
ukrtanjem preseku kanap rivalskim letilicama, to je izra
zito takmienje proizalo iz razonode koja u principu ne
izgleda podesna za to.
Drugi upadljiv primer prelaska usamljenike razonode
u takmiarsko zadovoljstvo i ak u privlaan prizor daje
bilboke. Eskimski bilboke predstavlja ematski neku i
votinju, medveda ili ribu. Na njemu su brojne rupe. Igra
mora sve da ih nabode, i to odreenim redom, drei
iljak u ruci. On zatim ponavlja seriju drei iljak savijenim
kaiprstom, zatim u pregibu lakta i konano drei ga u
zubima, dok telo sprave opisuje sve komplikovanije figure.
Svaki nevet potez primorava igraa da rekvizit preda sledeem protivniku. Ovaj nastavlja tamo gde je stao i nastoji
da nadoknadi zaostatak ili da povea prednost. Dok baca
ili prihvata loptu bilbokea, igra istovremeno mimikom
oponaa neki dogaaj ili analizira neki poduhvat. On pre
priava neko putovanje, lov, borbu, nabraja razne faze ko
madanja plena, posla koji iskljuivo obavljaju ene. Kod
svake nove rupe on trijumfalno najavljuje:

Ona hvata no,

raseca foku,
dere joj kou,
vadi creva,
otvara utrobu,
vadi iznutricu,
vadi rebra,
upa kimu,
vadi karticu,
odseca zadnje udove,
odseca glavu,
skida mast,
presavija kou nadvoje,
stavlja je u mokrau,
ostavlja na sunce da se sui, ild.

5'

68

IGRE I LJUDI

Ponekad se igra okomi na protivnika i poinje u mati

da ga komada:
u d a r a m te,
ubijam,
seem ti glavu,
seem ruku,
i drugu,
seem nogu,
pa drugu,
komade psima,
psi jedu...
pa im bacam

I ne samo da ih baca psima i gavranima, lisicama,

rakovima, svemu to mu padne na pamet. Onaj drugi,
pre nego to nastavi borbu, mora da rekonstruie svoje telo
idui obrnutim redom. To zamiljeno gonjenje propraeno
je uzvicima publike, koja sa arom prati razne epizode
dvoboja.
Na tom stupnju igra vetine je oigledno kulturna
pojava, podrka zajednice i kolektivna radost u hladnoi
i dugoj tami arktike noi. Ovaj ekstremni sluaj nije izu
zetak. Ali on prua mogunost da se navede do koje mere i
najindividualistikija igra, po prirodi ili nameni, moe lako
da podlegne svakakvom razvoju i obogaivanju, koji u
datom sluaju prave od nje jedan od metoda stvaranja in
stitucija. Reklo bi se da igri neto nedostaje kada je svedena
na samotno upranjavanje.
Uopte, igre dostiu svoj pun domet tek u momentu
kada uspeju da zainteresuju vei broj ljudi. ak kada bi,
u principu, igrai mogli da im se bez neugodnosti, svaki na
svojoj strani, predaju, igre bi ubrzo postale izgovor za organizovanje takmienja ili predstava, kao to smo to upravo
konstatovali kod zmaja i bilbokca. Veina njih, u stvari,
pojavljuju se kao pitanje i odgovor, izazov i odgovor na
izazov. Provokacija i zaraza, oduevljenje ili sauesnika
napetost. Njima je potrebno prisustvo paljive i blagonaklo
ne publike. Verovatno da nijedna kategorija igara nije

DRUTVENA VOKACIJA IGARA

69

poteena tog zakona. ak i igre na sreu izgledaju privlanije u gomili ako ne i u guvi. Nita ne spreava igrae da
svoje opklade jave telefonom ili da svoje uloge rizikuju u
nekom diskretnom salonu jednoga od igraa. Ali ne, oni
vie vole da budu tamo, stisnuti u gomilu koja se gura po
hipodromima i kockarnicama, i njihovo zadovoljstvo i uz
buenje poveavaju sa prisnim podrhtavanjem velikog broja
nepoznatih.
Isto tako, ovek se nelagodno osea sam u pozorinoj
sali, ak i u bisokopskoj, i pored toga to ta praznina ne
moe da utie na normalan tok filma. S druge strane, jasno
je da se ljudi maskiraju i preruavaju zbog drugih, a ne
zbog sebe. Najzad, i igre zanosa nalaze se pod istim znakom:
ljuljaka, vrteka, tobogan takoe zahtevaju izvesno odu
evljenje i neku kolektivnu groznicu koji e zagrejati i podstai opijenost koja se pomou njih moe osetiti.
Tako razne kategorije igara, agon (ve po definiciji),
alea, mimicry, ilinx ne podrazumevaju usamljenost nego
drutvo. Pa ipak, ee se radi o obavezno suenom krugu.
Poto svako mora da igra kad na njega doe red, i to da
igra istovremeno i kako smatra da je najbolje i kako nalau
pravila, kako bi svi mogli aktivno da uestvuju, broj igraa
ne moe da se poveava do u beskonanost. Jedna partija
zahteva samo odreen broj partnera, koji igraju udrueni
ili pojedinano. Dakle, igra moe lako da se prikae kao
zabava manjih grupa poznavalaca ili strasnih gledalaca,
koje se sklanjaju ustranu da bi se nekoliko trenutaka predali
svojoj omiljenoj zabavi. Meutim, veina gledalaca podstie mimicry, tano kao to kolektivna ustreptalost podstie ilinx i njime se ponovo pothranjuje.
U izvesnim uslovima ak i igre koje po svojoj prirodi
izgledaju predodreene da se igraju sa malo igraa probi
jaju tu granicu i manifestuju se u oblicima koji, ostajui u
domenu igre, ipak zahtevaju razgranatu organizaciju, slo
en aparat, specijalizovan personal razvrstan po katego
rijama. Jednom reju, oni stvaraju stalne i sloene strukture
koje sainjavaju institucije poluzvaninog, privatnog, spo
rednog i ponekad tajnog karaktera, ali iji je status izu
zetno siguran i trajan.

70

IGRE I LJUDI

Svaka od osnovnih kategorija igara pokazuje na taj

nain podrutvljene vidove, koji su svojom irinom i sta
bilnou osvojili pravo graanstva u ivotu zajednice. Za
agon ta podrutvljena forma je uglavnom sport na koji se
nadodaju sumnjiva nadmetanja kod kojih se prikriveno
meaju lina zasluga i srea, kao radio-igre i konkursi koji
potiu od trgovake reklame; za aleu, to su kockarnice,
hipodromi, dravne lutrije, razne igre kojima upravljaju
mona udruenja za uzajamno klaenje; za mimicry,
scenske umetnosti, od opere do lutkarskog pozorita i na
neto sumnjiviji nain orijentisani na zanos karneval i mas
kenbal; za ilinx, najzad, vaarske svetkovine i godinje,
povremene proslave, crkvene slave i kermesi.
itavo jedno poglavlje studije o igrama treba da se
pozabavi razmatranjem ovih manifestacija preko kojih su
igre ule u svakodnevne obiaje. One su, u stvari,doprinosi
raznim kulturama i neki njihovi vidovi mogu se vrlo lako
identifikovati.

IV
IZOPAAVANJE IGARA

Kada se radilo o nabrajanju osobina igre, ona se po

kazala kao aktivnost: 1.) slobodna, 2.) izdvojena, 3.) neizvesna, 4.) neproduktivna, 5.) propisana pravilima, 6.) fik
tivna; s tim to se podrazumeva da dve poslednje osobine
iskljuuju jedna drugu.
Ovih est isto formalnih osobina prilino malo kazuju
o raznim psiholokim stavovima koji gospodare igrom.
Ali one u najmanju ruku otro suprotstavljaju svet igre
svetu realnosti, podvlae da je igra uglavnom aktivnost
po strani, one omoguavaju da se nasluti da svako meanje
igre sa svakodnevnim ivotom dovodi u opasnost da se
sama njena priroda izopai i upropasti.
Otuda bi moda bilo zanimljivo da se zapitamo ta
se deava sa igrama kada strogi zid pravila koji ih odvaja
od podmuklih i nejasnih zakona svakodnevnog bitisanja
izgubi svoju neophodnu istotu. Svakako, one ne mogu
da se proire izvan terena (table za damu i ah, borilita,
piste, stadioni ili scene) koji je za njih rezervisan ili izvan
vremena koje je za njih odreeno i iji zavretak znai neo
pozivo zatvaranje jedne zagrade. One e obavezno popri
miti prilino razliite forme, poneka bez sumnje i neoe
kivane.
tavie, uesnici se u igri striktno i neopozivo pridr
avaju pravila i njihov prethodni pristanak jedini je uslov
za uestvovanje u jednoj izolovanoj i potpuno konven
cionalnoj aktivnosti. Ali ako se ova konvencija iznenada
vie ne prihvaa ili se vie ne smatra takvom? Ako se vie

72

IGRE I LJUDI

ne potuje izdvojenost, onda se sigurno ni forme ni

sloboda igre ne mogu odrati. Ostaje samo tiranski i nagao
psiholoki stav koji je doveo do prihvatanja te igre ili te
vrste igre, a ne neke druge. Setimo se da ima etiri takva
stava na osnovu kojih se igre mogu razlikovati: tenja za
trijumfom zahvaljujui samo zasluzi i takmienju propi
sanom pravilima (agon), neangaovanje volje u korist
pasivnog i punog strepnje iekivanja odluke sudbine
(alea), sklonost ka preruavanju u neku drugu linost
(mimicry) i, konano, potraga za vrtoglavicom (ilinx). Kod
agona igra rauna samo na sebe, napree se i izgara; kod
alee on rauna na sve osim na sebe i predaje se njemu ne
dostinim silama; kod mimicry, on zamilja da je neko drugi
i izmilja neki fiktivan svet; kod ilinx-a on zadovoljava elju
za privremenim poremeajem stabilnosti i ravnotee tela
da bi izbegao tiraniju sopstvene percepcije, da bi prouzro
kovao poraz sopstvene svesti.
Ako se igra sastoji u tome da se ovim snanim instin
ktima prui izrino, idealno, ograeno, odvojeno od sva
kodnevnog ivota zadovoljenje, ta se, dakle, deava kad
se odbaci svaka konvencija? Kada svet igara prestane da
bude neprobojan? Kada doe do toga da ga realni ivot
okrui i kad svaki gest za sobom povlai neizbenu posledicu. Tada svakom od osnovnih odeljaka odgovara spe
cifina izopaenost koja proizlazi iz istovremenog odsustva
konice i zatite. Poto vladavina instinkta ponovo postane
apsolutna, tenja koja je uspevala da zloupotrebi izolovanu, zaklonjenu i u neku ruku neutralizovanu delatnost
igre proiruje se na svakodnevni ivot i tei da ga to je
mogue vie potini svojim sopstvenim zahtevima. Ono
to je bilo zadovoljstvo, postaje fiks-ideja; ono to je bilo
beg, postaje obaveza; ono to je bila razonoda, postaje
strast, opsesija i izvor patnji.
Princip igre je izopaen. Ovde treba dobro imati na
umu da to nije zbog postojanja varalica ili profesionalnih
igraa, nego zbog zaraavanja stvarnou. U sutini, nema
izopaavanja igre, radi se samo o zastranjivanju i davanju
pogrenog pravca jednom od etiri osnovna podsticaja koji
njima upravljaju. Ovaj sluaj nikako nije izuzetan. On se

IZOPAAVANJE IGARA

73

pojavljuje uvek kada posmatrani instinkt ne naie u od

govarajuoj kategoriji igre na disciplinu i pribeite koji bi
ga privezali, ili uvek kada odbije da se zadovolji takvim
prividom.
to se tie varalice, on ostaje u svetu igre. Ako i izneverava pravila, on se barem pretvara da ih potuje. On tei
da prevari. On je nepoten, ali je licemer. Tako da on svojim
stavom titi i zastupa vrednost konvencija koje kri, jer
njemu ide u prilog da im se barem ostali igrai pokoravaju.
Oni, sa svoje strane, ako ga primete, izbacuju ga iz igre.
Svet igre ostaje netaknut. Isto tako, onaj koji od igre pravi
profesiju, on nikako ne menja njenu prirodu. Svakako,
on sam vie ne igra, on obavlja svoj posao. Priroda takmi
enja i prizora nije ni malo izmenjena ukoliko su sportisti
ili glumci profesionalci koji igraju za platu, a nisu amateri
koji u igri jedino trae zadovoljstvo. Ova razlika pogaa
jedino njih same.
Za profesionalne boksere, bicikliste, glumce, agon ili
mimicry su prestali da budu razonoda namenjena odmoru
ili promeni posle monotonije tekog i zamornog rada.
To je zapravo njihov rad, neophodan za odravanje ivota,
stalna i naporna aktivnost, puna prepreka i problema, od
kojih se oni odmaraju upravo bavei se drugom igrom koja
ih ne obavezuje ni na ta.
Za glumca je i pozorina predstava privid. On se
minka, oblai kostim, igra, recituje. Ali kad padne zavesa,
kad se pogase svetla na pozornici, on se vraa stvarnosti.
Podvojenost dvaju svetova ostaje poptpuna. Isto je i sa pro
fesionalnim biciklistom, bokserom, teniserom ili fudbalerom; susret, me, trka ostaju formalna, propisna takmi
enja. im se ona zavre, publika uri ka izlazu. ampion
se ponovo predaje svojim svakodnevnim brigama, on mora
da brani svoje interese, da smisli i ostvaruje politiku koja e
mu obezbediti to bezbriniju budunost. Savreno i pre
cizno rivalstvo, gde je on upravo odmeravao snage u mak
simalno vetakim uslovima, im napusti stadion, velodrom
ili ring, ustupaju mesto na drugi nain opasnim konkuren
cijama. Ove opet podmukle, neprestane, neumoljive pro
imaju itav njegov ivot. Kao glumac izvan pozornice, i on

74

IGRF. I LJUDI

je sveden na zajedniku sudbinu izvan zatvorenog prostora

i privilegovanog vremena, gde vladaju striktni, proizvoljni
i neopozivi zakoni igre.
*
Izvan arene, posle zavrnog udarca gonga, poinje
stvarno izopaavanje agon-a, koje je najrasprostranjenije
od svih. Ono se javlja u svakom otporu koji vie ne obuz
dava strogost duha igre. Dakle, neograniena konkurencija
je samo jedan od zakona prirode. Ona u drutvu nalazi
svoju izvornu brutalnost im nade slobodan prolaz kroz
mreu moralnih, drutvenih ili zakonskih prinuda, koje,
kao i u igri, predstavljaju ograniavanja i konvencije. I ba
zbog toga besna, bezobzirna ambicija, bilo u kom domenu
se ispoljavala, ne potujui pravila igre, i to potene igre,
treba da se razotkriva kao presudno zastranjivanje koje na
taj nain u pojedinim sluajevima dovodi do polazne situa
cije. Nita, uostalom, ne pokazuje bolje civilizatorsku ulogu
igre od konica koje ona obino postavlja prirodnoj poh
lepi. Prihvaeno je da je dobar igra onaj koji ume da primi
sa uzdranom ravnodunou i barem sa prividnom hladnokrvnou lo ishod i najupornijeg zalaganja.ili gubitak neverovatno velikog uloga. Odluka sudije, "ak i nepravedna,.
u principu se odobrava. Izopaavanje agon-a poinje tamo
gde prestaje priznavanje i sudije i presude.
Kod igara na sreu postoji istovremeno i izopaavanje
principa igre im igra prestane da potuje sluajnost, to
jest prestane da je smatra za bezlinu i neutralnu pobudu,
bez srca i pamenja, ist mehaniki efekat zakona koji
odluuje o raspodeli sree. .Izopaavanje alee rada se sa
sujeverjem. Za onoga ko se predaje sudbini zaista je pri
mamljivo da pokua da predvidi njenu odluku i da sebi
obezbedi njenu naklonost. Igra pridaje vanost predskazanja svakoj vrsti pojave, susreta i uda za koje misli da
mu predskazuju dobru ili lou sreu. On trai amajlije koje
e ga najefikasnije zatititi. Uzdrava se na najmanju opo
menu sudbine nagovetenu i u snu, predskazanju ili predo-

IZOPAAVANJE

IGARA

75

seanju. Najzad, da bi otklonio kobne uticaje, on ita ili

trai da mu se itaju sve mogue vradbine i bajalice.
Uestvovanje u igrama na sreu, uostalom, samo poja
ava takav stav, koji je vrlo duboko usaen u podsvest igraa.
Daleko od toga da on tetno utie na posetioce kockarnica
i hipodroma ili na igrae na lutriji. Redovno objavljivanje
horoskopa u dnevnim i nedeljnim listovima pretvara nji
hovim brojnim itaocima svaki dan, svaku nedelju u neku
vrstu obeanja ili pretnje koje nebo i mrane sile dre u
pripravnosti. Ti horoskopi najee sadre upravo srean
broj za odreeni dan i to za itaoce roene pod raznim zna
kovima zodijaka. Tako svako moe sebi da obezbedi odgo
varajue lozove one koji se zavravaju na taj i taj broj, koji
sadre odreen broj vie puta ili gde zbir brojki na lozu od
govara dotinom broju, to praktino znai skoro svi.1)
Karakteristino je da je sujeverje u ovoj najpopularnijoj i
najnevinijoj formi direktno vezano za igre na sreu. Moramo
ipak priznati da ih ono prevazilazi.
Kad ustaje iz kreveta svako je sklon da smatra kao da
je dobio ili da je izgubio u jednoj ogromnoj permanentnoj
lutriji, proizvoljnoj, neizbenoj, koja u toku 24 sata odre
uje njegov opti koeficijenat uspeha ili neuspeha. Njega
isto interesuju i nove mere, novi poduhvati i ljubavni prob
lemi. Hroniar se uvek brine da skrene panju itaoca na to
da se uticaj zvezda sprovodi u vrlo promenljivim grani
cama, tako da jednostavno proroanstvo nikad ne moe
da ispadne sasvim pogreno. Svakako, veina ljudi sa
smekom prihvata ta detinjasta predskazivanja, ali ih ko
nano ita. Jo bolje, njima je stalo da ih proitaju. I to ide
tako daleko da mnogi, iako tvrde da su skeptici, itanje
svog dnevnog lista poinju od astroloke rubrike. Izgleda
da se publikacije sa velikim tiraom ne usuuju tako lako
da svojoj klijenteli uskrate ovo zadovoljstvo, iji znaaj i
rasprostranjenost ba nisu za potcenjivanje.
Oni najlakoverniji se ne zadovoljavaju povrnim uputstvima u dnevnicima i nedeljnim listovima. Oni trae spe
cijalne publikacije. Jedan takav list u Parizu izlazi u preko
1

J Vidi Dosije sir. 210211.

76
100 hiljada primeraka. esto se deava da lakoverni manje-vie redovno poseuju nekog od priznatih tumaa sudbine.
Nekoliko cifara mogu da kau mnogo, sto hiljada Pari
ana poseuje svakodnevno 6.000 vraeva; proroka, predskazivaa ili gatara; prema Nacionalnom statistikom insti
tutu, u Francuskoj se troi 34 milijarde starih franaka go
dinje na astrologe, vraeve i ostale fakire. U Sjedinjenim
Dravama jedna anketa iz 1953. godine ustanovila je da
postoji 30 hiljada prijavljenih profesionalnih astrologa, 20
specijalizovanih nedeljnih listova, od kojih jedan sa tira
om od 500.000 primeraka, i 2.000 asopisa koji imaju
astroloku rubriku. Ta anketa je ustanovila da se oko 200
miliona dolara godinje troi samo za astroloke konsul
tacije, ne uzimajui u obzir ostale naine predskazivanja.
Brojni znaci povezanosti igara na sreu i predskaziva
nja mogu se lako otkriti, jedan od najvidnijih je moda taj
to iste karte slue i igraima za kockanje i gatarama za
predskazivanje budunosti. Oni upotrebljavaju specijalne
pilove samo radi veeg ugleda. To su samo obine karte
koje su kasnije dopunjene naivnim legendama, reitim ilu
stracijama ili tradicionalnim alegorijama. Karte za tarok
su bile i ostale u upotrebi za obe svrhe. U svakom sluaju,
izmeu rizika i sujeverja postoji neosetan prelaz.

to se tie dananje udne trke za naklonou sudbine,

ona zaista predstavlja naknadu za stalnu napetost koju
izaziva konkurencija modernog ivota.Onaj koji izgubi
poverenje u sopstvene snage, dolazi u situaciju da mora da
rauna na sudbinu. Preterana grubost takmienja obes
hrabruje plaljivca i navodi ga da se preda spoljnim silama.
-Poznavanjem i korienjem mogunosti koje mu prua
nebo, on pokuava da dobije zadovoljenje za koje sumnja
da e postii svojim odlikama, upornim radom, strpljenjem
i marljivou. Umesto da ostane uporan na nezahvalnom
poslu, on se radije obraa kartama i zvezdama da ga one
obaveste o trenutku pogodnom za njegov poduhvat.
Tako se sujeverje ispoljava kao izopaenost, to jest
primena na realnost onog principa igre, alee koji se sastoji
u tome da se nita ne oekuje od sebe samoga nego da se sve

IZOPAAVANJE IGARA

77

preputa sluaju. Paralelno s tim dolazi i do izopaavanja

mimicry, do nje dolazi u trenutku kada se preruavanje
vie ne uzima kao takvo, kada onaj koji se preobue poveruje u realnost uloge, kostima ili maske. Ubeen da je
drugi, on se shodno tome i ponaa i zaboravlja ko je u stvari.
Gubitak pravog identiteta predstavlja kaznu za onog koji
ne zna da se zaustavi samo na igri, na elji da izigrava neku
drugu linost. To je doslovno govorei alijenacija.
I ovde igra titi od opasnosti. Uloga glumca strogo je
ograniena veliinom scene i duinom predstave. Kada
napusti magini prostor, kada se zavri fantasmagorija,
i najuobraeniji glumac, najvatreniji interpretator, samim
pozorinim uslovima brutalno je primoran da proe kroz
garderobu i tamo preuzme svoju pravu linost. Aplauz
nije samo odobravanje i nagrada, on oznaava kraj iluzije
i kraj igre. Isto se tako maskenbal zavrava u zoru, a karne
val se odrava samo u odreene dane. Kostim se vraa u
magacin ili orman. Svako nalazi svoje staro ja. Preciznost
granica spreava alijenaciju. Ona se javlja kao rezultat
potmulog i dugog delovanja. Do alijenacije dolazi u trenutku
kada nestane jasna podela izmeu arolije i stvarnosti,
kada subjekt moe pred samim sobom da polako uzme iz
gled druge linosti, izmiljene, osvajake, koja zahteva
preterana ovlaenja u odnosu na realnost i koja je oba
vezno potpuno nespojiva sa njom. Dolazi trenutak kada
umobolnik onaj to je postao drugi oajniki nastoji
da negira, potini ili uniti taj isuvie otporni i za. njega
neprihvatljiv, neshvatljiv i razdraujui dekor.
Znaajno je da kod agona, alee ili mimicry intenzitet
igre nije uzrok kobnog zastranjivanja. Do njega uvek dolazi
meanjem sa obinim ivotom. Ono se javlja u trenutku
kada se pokretaki instinkt igre proiri izvan strogih gra
nica vremena i mesta, bez unapred utvrenih i neopozivih
konvencija. Doputeno je da se igra najozbiljnija igra u
kojoj moe da se troi do krajnosti, da se rizikuje sav imetak,
ak i ivot, ali igra mora biti u stanju da stane na odre
enoj, unapred utvrenoj granici i da ume da se vrati u

78

IGRE I LJUDI

normalno stanje, da se zaustavi tamo gde pravila igre, koja

istovremeno izoluju i oslobaaju, vie ne vae.
Takmienje je zakon svakodnevnog ivota. Ni sluaj
ne porie realnost. U njemu i pretvaranje ima svoju ulogu,
kao to se to vidi iz primera pijuna i begunaca. Za uzvrat,
vrtoglavica je praktino proterana iz ivota, osim kad se
radi o nekim retkim zanimanjima gde se itava vrednost
oveka koji se bavi takvim poslovima meri njegovom spo
sobnou da je savlada. tavie, ona skoro neposredno
povlai smrtnu opasnost. Po vaaritima, kod naprava koje
slue za izazivanje vrtoglavice preduzete su stroge mere
sigurnosti da bi se izbegla svaka mogunost nesree. Pa
ipak, jo se deava da do njih doe ak i na mainama tako
zamiljenim i konstruisanim da se postigne savrena sigur
nost i koje se osim toga podvrgavaju paljivim povremenim
kontrolama. Isto je tako teko dostii koliko je i opasno
osetiti fiziku vrtoglavicu, ekstremno stanje koje oveka
ostavlja bez ikakve mogunosti za odbranu. Upravo zbog
toga tenja za potiskivanjem svesti i pometnjom percepcije,
da bi se proirila na svakodnevni ivot, mora da uzme
mnogo razliitije forme od onih na koje nailazimo pri upo
trebi naprava za okretanje, brzinu, padanje ili izbacivanje,
izmiljenih da izazovu vrtoglavicu u bezbednom i zatvore
nom svetu igre.
Ove skupe, sloene i kabaste instalacije nalaze se samo
po luna-parkovima u glavnim gradovima, gde se s vremena
na vreme instaliraju prilikom vaarskih svetkovina. One
ve po atmosferi pripadaju svetu igara. tavie, priroda po
tresa koje one prouzrokuju doslovce odgovara ovakvoj
definiciji: oni su kratki, isprekidani, proraunati, neujed
naeni kao naizmenine partije ili susreti. Najzad, oni ostaju
nezavisni od realnog sveta. Njihovo dejstvo je ogranieno
njihovim sopstvenim trajanjem. Oni prestaju im stane
maina, i kod ljubitelja ne ostavljaju druge tragove osim
lakog, kratkotrajnog zanosa, pre nego to se povrati u svoje
uobiajeno stanje.
Da bi se zanos prilagodio svakodnevnom ivotu, po
trebno je da se sa brzih, neposrednih fizikalnih efekata
pree na sumnjive i nejasne hemijske sile. Sada se u drogama

IZOPAAVANJE IGARA

79

i alkoholu trae eljena uzbuenja koja su pomou vaarskih

naprava dostupna na brutalan i nagao nain. Ali ovoga
puta vrtlog nije izvan realnosti, nije izdvojen iz nje, on je
smeten u nju, tu se razvija. Kao i fizika vrtoglavica, i ova
pijanstva i euforije umeju za izvesno vreme da unite sta
bilnost vida, koordinaciju pokreta, da oslobode od strahota
odgovornosti i pritiska okoline, ali njihovo dejstvo ipak ne
prestaje zajedno sa nastupom. Ona polako ali trajno naru
avaju organizam. Pored stalne potrebe, ona tee da stvore
nepodnoljiv nemir. Tako da se sada nalazimo na anti
podu igre, aktivnosti koja je uvek sluajna i proizvoljna.
Potraga za zanosom pomou pijanstva i intoksikacije vri
upad u realnost i stalno raste i utoliko je rasprostranjenija
i ubitanija jer prouzrokuje privikavanje, koje stalno pomera granicu iza koje se dostie traeni poremeaj.
Sluaj insekata je i ovde pouan. Ima ih koji nalaze
zadovoljstvo u vrtoglavim igrama kao to to dokazuju
ako ne leptiri koji se vrte oko plamena, a ono insekti-klizai koji povrinu i najmanje bare pretvaraju u srebrnasti karusel. Insektima, dakle, a naroito drutvenim,
takoe je poznato izopaavanje vrtoglavice u formi pi
janstva sa tekim posledicama.
Tako jedan od najrasprostranjenijih mrava, formica
sanguined, poudno lie miriljave sokove sastavljene od
masnih etera, koje izluuju trbune lezde jednog malog
tvrdokrilca zvanog lochemusa strumosa. Mravi dovlae
u mravinjak njegove larve i hrane ih sa tolikom panjom,
da zapostavljaju sopstvene. Uskoro larve lochemuse prodiru mravlji nasad. Njihove kraljice, zbog loe nege, poinju
da nose neplodne enke. Mravinjak izumire i nestaje.
Formica fusca, koja kad je slobodna ubija lokemuze, poteuje ih samo u sluaju kad je zarobljenica formica sanguinee.
Zbog iste sklonosti prema opojnim mastima, ona gaji
atemelea emarginatusa, koji je takoe odvlai u propast.
Meutim, ona unitava ovog parazita ukoliko je zarobljena
kod formica rufe, koja ga ne podnosi. Znai, ne radi se o ne
koj neodoljivoj privlanosti, nego i o poroku, koji moe,
u izvesnim uslovima, da nestane, zarobljenitvo posebno

80

IGRE I LJUDI

as uslovljava taj porok, as omoguava da mu se odoli.

Gospodari svoje obiaje nameu zarobljenicima.1)
Ovi sluajevi dobrovoljne intoksikacije nisu usamljeni.
Druga vrsta mrava, iridomyrmex sanguineus sa iKvinlanda
(Queenland) trai gusenice jednog malog sivog leptira da bi
pila opojnu tenost koju one izluuju. Oni svojim vilicama
stiskaju sono tkivo gusenica da bi iz njih iscedili sok.
Kada iscede jednu gusenicu, prelaze na drugu. Nesrea je u
tome to ove gusenice prodiru jaja iridomyrmex-a. Ponekad
insekat koji lui miriljavu tenost zna svoju mo i navodi
mrava na porok.Gusenica lycaena arion, koju su prouavali
epmen (Chapman) i Frohok (Frohawk), snabdevena je
depom za med. Kada naie na radnicu iz vrste myrmica
laevinodis, ona podie prednje segmente i poziva mrava
da je prenese u svoj mravinjak. Jer ona se hrani larvama
myrmica. Ova poslednja interesuje se za gusenicu samo u
periodima kad ona lui med. Najzad, jedan javanski riliar
ptilocerus ochraceus, koga su opisali Kirkadi (Kirkadv) i
Jakobson ima na sredini stomaka lezdu koja lui opojnu
tenost i nudi je mravima, koji su na nju veoma lakomi.
Oni se brzo sakupljaju i liu tenost, koja ih paralizuje i oni
postaju lak plen riliara.2)
Nenormalno ponaanje mrava moda ne dokazuje
postojanje instinkata tetnih po vrstu, kako je to neko
rekao, ono pre pokazuje da neodoljiva privlanost paralizujuih materija uspeva da neutralise i najjae instinkte po
sebno instinkt samoodranja, koji nagoni jedinke da bde
nad sopstvenom sigurnou i tera ih da tite i hrane svoje
potomstvo. Moda bi se moglo rei da mravi zaboravljaju
sve zbog droge. Oni poinju da se ponaaju tako nesreno,
da se sami predaju neprijateljima ili im preputaju svoja
jaja i larve.
udnom analogijom, otupelosti, pijanstvo, trovanje
alkoholom navode i oveka na put kojim se sam unitava
na podmukao i neizleiv nain. Najzad, lien mogunosti
1) Henri Pieron; Instinkti kodljivi po vrstu pred transformistikim teorijama
Scientia, t. IX, 1911, str. 199-203.
2) VV. Morton Wheeler: Drutva insekata, francuski prevod, 1926, str.
312317. U dosijeu citirane na 211. strani karakteristino lukavstvo ptilocera.

IZOPAAVANJE

IGARA

81

da eli neto drugo osim svog otrova, njegov organizam je

stalno izloen neurednostima, izrazito opasnijim od fizike
vrtoglavice, koja samo za trenutak remeti njegovu sposob
nost da se odupre opsenarskoj privlanosti praznine.

*
to se tie ludusa i paidije, oni nisu kategorije igara
nego naini igranja. Oni u ivot prelaze zajedno sa svojim
nepromenljivim kontrastom, onim koji suprotstavlja buku
simfoniji, krabanje znalakoj primeni zakona per
spektive. Njihovo suprotstavljanje i dalje se manifestuje
samom injenicom da jedan ugovoren poduhvat, u kome se
raspoloiva sredstva upotrebljavaju na najbolji mogui
nain, nema nieg zajednikog sa neurednim, istim kre
tanjem, koje jedino tei sopstvenom vrhuncu.
Ono to smo hteli da ispitamo, to je izopaavanje
principa igre, ili, bolje, njihovo slobodno irenje bez ograda
i konvencija. Videli smo da do toga dolazi na isti nain.
Ono povlai posledice koje su, izgleda, samo na prvi pogled
od vrlo neujednaenog znaaja. Ludilo ili trovanje izgledaju
sankcije nesrazmerne obinom izlivu instinkta igre izvan
domena gde bi on mogao da nae oduku a da se izbegnu
nepopravljive nesree. Nasuprot tome, sujeverje do koga
dovodi zastranjivanje alee izgleda bezazleno. ta vie,
razularena ambicija, koja se javlja u trenutku kada se takmi
arski duh oslobodi pravila uravnoteenosti i lojalnosti,
esto kao da koristi smelijem. Pa ipak, iskuenje da se ivot
prepusti da njime upravljaju nedokuive sile znakova,
mehaniki primenjujui sistem fiktivnih slaganja, oveka ne
podstie da najbolje iskoristi svoje najvanije prednosti.
Ono ga gura u fatalizam. Ono ga onesposobljava da sa do
voljno pronicljivosti procenjuje odnose izmeu pojava.
Oduzima mu hrabrost da istraje i da se napregne da bi
postigao uspeh uprkos nepovoljnim uslovima.
Kad se prenese u realnost, agon ima samo jedan cilj,
a to je uspeh. Pravila vitekog rivalstva su prezrena i zaboravljena. Ona se javljaju kao iste konvencije neugodne i
licemerne. Dolazi do pojave neumoljive konkurencije.
6

82

IGRE I LJUDI

Trijumf opravdava niske udarce. Ako pojedinca jo i za

drava strah od suda i javnosti, izgleda dozvoljeno, ako ne i
dolino, da nacije vode rat sluei se neogranienim i neu
moljivim sredstvima. Razna ranije doneta ogranienja suro
vosti padaju u zaborav. Vojne operacije se vie ne ograni
avaju samo na granine pokrajine, utvrenja i vojnike.
Napadai se vie ne rukovode strategijom, blagodarei kojoj
je ponekad rat podseao na igru. On se tako udaljava od
turnira, dvoboja, jednom reju od propisane borbe na ogra
nienom prostoru, da bi naao svoju punu formu u masov
nim razaranjima i pokoljima.
Svako izopaavanje principa igara izraava se napu
tanjem tih nestalnih i sumnjivih konvencija koje je uvek
doputeno, ako ne i korisno, poricati, ali ije teko prihvatanje ipak oznaava razvoj civilizacije. Ukoliko principi
igara zaista odgovaraju snanim instinktima (takmienje,
potraga za sreom, preruavanje, vrtoglavica), onda se lako
moe razumeti da oni mogu da dobiju zadovoljenje samo u
idealnim i ogranienim uslovima, onim koje predlau pra
vila igara. Kad bi bili preputeni sami sebi, neobuzdani i
ruilaki kao svi instinkti, ti elementarni podsticaji samo
bi imali kobne posledice. Igre disciplinuju instinkte i na
meu im institucionalno postojanje. U momentu kad mogu
da im prue izriitu i ogranienu satisfakciju, one ih vaspitavaju, oplouju, a duu im imunizuju od njihove zaraznosti.
Istovremeno, one ih osposobljavaju da doprinesu pleme
nitom bogaenju i ustaljivanju stilova kulture.

V
ZA SOCIOLOGIJU KOJA POLAZI OD
IGARA

Prouavanje igara je dugo vremena bilo samo istorija

igraaka. Panja se mnogo vie poklanjala rekvizitima i
priboru za igranje nego prirodi igre, njenim osobinama,
zakonima, instinktima koje obuhvataju, vrsti zadovoljstva
koje pruaju. Uopte uzevi, igre su bile smatrane obi
nom dejom razonodom. Nije se, dakle, ni pomiljalo da
im se pripie i najmanja kulturna vrednost. Istraivanja
porekla igara ili igraaka samo su potvrdila ovaj prvi utisak
da su igrake sprave, a igre zabavna beznaajna ponaanja
koja se preputaju deci kada odrasli pronau neto bolje.
Tako oruje koje zastari postaje igraka: luk, tit, duvaljka,
praka. Bilboke i igra nekad su bili magine naprave.
Isto tako, brojne igre poivaju na zaboravljenim verovanjima ili reprodukuju naprazno stare obrede koji su izgu
bili svoje znaenje. Kola i deja razbrajanja pojavljuju se
kao stare bajalice izbaene iz upotrebe.
U igri se sve degradira. itaoca na ovaj zakljuak
navode dela Hirna, Grosa, Ledi Gom (Lady Gomm),
Kerintona Boltona (Carrington Bolton) i mnogih drugih.')
1)
Ovo je najrasprostranjenija i najpopularnija teza i doivela je veliki publi
citet, tako da upravo ona pada na pamet jednom od, u tom domenu, slabo obavetenih pisaca kao to je an irodu (Jean Giraudoux). On daje na brzu ruku sastav
ljen, slikovit rezime te teze, fantastian u detaljima, ali znaajan u celini. Po njemu,
ljudi bi igrom imitirali telesne radnje a ponekad i moralne od kojih ih je mode
ran ivot primorao da se odreknu. Uz pomo mate, sve se lako objanjava: Trka,
koliko god mu rival bio za petama, goni ili divlja ili nekog zamiljenog neprijatelja.
Sportista koji se penje uz konopac je ovek koji bere preistorijske plodove. Maevalac se bori sa Gizeima i Siranom, a baca koplja sa Medejcima i Persijancima.

ZA SOCIOLOGIJU KOJA POLAZI OD IGARA

85

Meutim, Huizinga u svom kapitalnom delu Homo

ludens, iz 1938. godine, podrava sasvim suprotnu tezu:
kultura je ta koja proizlazi iz igara. Igra je istovremeno
i sloboda i pronalaenje, i fantazija i disciplina. Sve zna
ajnije kulturne manifestacije doslovno se ugledaju na
nju. Sve one zavise od pronalazakog duha, od poto
vanja pravila, od odricanja koje igra uslovljava i podrava.
U izvesnom smislu pravna pravila, pravila prozodije, kon
trapunkta i perspektive, reije i liturgije, vojne taktike i
filozofske rasprave su istovremeno i pravila igre. Ona
stvaraju konvencije koje treba potovati. Njihove tanane
mree ne snuju nita manje nego civilizaciju.
Da li ba sve proizlazi iz igara? pitamo se, zatva
rajui Homo ludens.
Dve teze su skoro apsolutno protivrene. Ne mislim
da ih je do danas iko stavio jednu naspram druge, bilo
da se odlui za jednu od njih ili da ih obe usaglasi. Treba
priznati da izgleda da ih je veoma teko uskladiti. U prvom
sluaju, igre su sistematski prikazane samo kao degrada
cija onih aktivnosti odraslih koje, poto su izgubile svoju
ozbiljnost, padaju na nivo bezazlene razonode. U drugom,
duh igre je u poreklu plodnih konvencija koje omogua
vaju razvoj kulture. On podstie razvoj domiljatosti, prefinjenosti i pronalazakog duha. Istovremeno, on ui
lojalnosti prema protivniku i daje primer takmienja gde
rivalstvo ne nadivljava susret. Pomou igre ovek sebi
stvara mogunost da razbije monotoniju, pobedi ograni
enost, zaslepljenost i brutalnost prirode. On se ui da
uspostavlja red, da stvara raspored, ustanovljava pravi
nost.
Pa ipak, to se mene tie, ja ne verujem da se suprot
nost ne moe razreiti. Duh igre je bitan za kulturu, ali
Kad se igra jurke, dete se penje na drvo van domaaja gmizavaca. Igra hokeja od
bija vizantijsko kamenje, a igra pokera crpi poslednju rezervu koja je data gra
aninu u sakou da hipnotie i sugerira. Od svake nae izumrle delatnosti ostalo je
svedoanstvo, a to je igra; ona je glumljenje istorije od postanka sveta, a sport, koji
je pantomima onih razdoblja kada se borilo i patilo, posebno je, dakle, pozvan da
sauva telesnu gipkost i prvobitnu snagu. an irodu, Bez moi (Sans Pouvouirs),
Monako, 1946. str. 112-113.

86

IGRE I LJUDI

igre i igrake su gledano istorijski zaista njeni ostaci. Ne

shvaeni, preiveli oblici jednog prolog stanja ili pozaj
mice neke strane kulture koje su u novoj sredini liene
smisla koji su imale, one se uvek pojavljuju izvan delatnosti drutva u kome ih nalazimo. Njih tu samo toleriu,
dok su u prethodnoj fazi ili drutvu, odakle su ponikle,
predstavljale sastavni deo njegovih osnovnih, duhovnih i
svetovnih institucija. Dakle, u svakom sluaju, one nikako
nisu bile igre u smislu u kome se govori o dejim igrama.
ali one zato nisu manje proizilazile iz sutine igre, onakve
kako je upravo definie Huizinga. Njihova drutvena
funkcija promenjena je, ali ne i njihova priroda. Prenos,
degradacija koju su pretrpele oduzele su im njihovo poli
tiko ili religiozno znaenje. Ali to opadanje samo je ot
krilo, izdvajajui ga, ono to su igre u sebi zadrale, a to
nije nita drugo do njihova struktura.
Vreme je da navedemo primere. Maska nam prua
glavni i bez sumnje najistaknutiji sveti predmet raspro
stranjen u itavom svetu, iji prelaz na nivo igrake pred
stavlja valjda glavnu promenu u istoriji civilizacije. Ali ima
jo utvrenih sluajeva slinog prelaza. Gladak jarbol sa
poklonima na vrhu sasvim se povezuje sa mitovima o osva
janju neba, a fudbal sa bitkom za sunevu kuglu izmeu
dva neprijateljska bratstva. Natezanje konopca sluilo
je za predskazivanje prevage izmeu godinjih doba i njima
odgovarajuih drutvenih grupa. Deiji zmaj, pre nego
to e u Evropi krajem XVIII veka postati igraka, na Da
lekom istoku predstavljao je spoljanju duu njegovog
vlasnika, koji je ostajao na zemlji, ali magino povezanom
(i stvarno vrpcom kojom se naprava pridrava) sa krhkom
armaturom od papira preputenoj vazdunim strujama. U
Koreji zmaj je imao ulogu jarca Azazela koji je imao
svojstvo da stanovnitvo nekog mesta oslobodi od zla.
U Kini on je upotrebljavan za merenje razdaljine; kao neka
vrsta primitivnog telegrafa, za prenoenje jednostavnih
poruka; najzad za prebacivanje konopca preko renog toka,
da bi mogao da se napravi pontonski most. U Novoj Gvineji
upotrebljavan je za vuu plovnih objekata. Igra kolice
je verovatno predstavljala lavirint gde bi prvo zalutao i

ZA SOCIOLOGIJU KOJA POLAZI OD IGARA

87

poznavalac. U igri uge, iza naivnosti i detinje ivahnosti

prepoznaje se jezivo biranje rtve, oznaene odlukom sud
bine; pre nego prazni i zvuni slogovi prebrajanja, ona je
mogla (barem se pretpostavlja) da oslobodi kunosti onoga
koji je trei predaje drugome dodirom.
U Egiptu iz doba faraona na grobovima je esto pri
kazivana tabla za igru dama. Pet polja u donjem desnom
uglu bila su ukraena hijeroglifima koji oznauju dobro
instvo. Iznad igraa, nalazio se natpis koji se odnosio na
suenje mrtvima, kome predsedava Oziris. Pokojnik je
igrao za svoju sudbinu na onom svetu i dobio ili gubio
srenu venost. U vedskoj Indiji podnosilac rtve ljulja se
u ljuljaci da bi pomogao suncu da se digne. Smatra se da
ljuljakin put vezuje nebo i zemlju. Porede ga sa dugom,
drugom vezom izmeu zemlje i neba. Ljuljaka je esto
vezana za pojmove kie, plodnosti, obnavljanja prirode.
U prolee sveano se ljuljaju Kama, bog ljubavi, i Krina,
gospodar stada. Vasionska ljuljaka odnosi svet u veno
njihanje.
Periodine igre u Grkoj bile su propraene prinoe
njem rtvi i procesijama. Posveene jednom boanstvu,
one su same po sebi predstavljale rtvu napora, vetine ili
gracioznosti. Ova sportska takmienja bila su pre svega
neka vrsta kulta, liturgija jedne religiozne ceremonije.
Uopte gledano, igre na sreu stalno su bile povezi
vane za boanstva, kao to je vrednost igara snage, ili vetine
ili turnira zagonetki bila u ritualu ustolienja na neki zna
ajan poloaj ili dunost. Sadanja igra ostaje prilino malo
osloboena svog svetenog porekla. Eskimi igraju bilboke
samo na prolenu ravnodnevicu. I to pod uslovom da se
sutradan ne ide u lov. Ovaj rok oienja ne bi se mogao
objasniti da igra bilbokea nije prvo bila neto mnogo vie
od obine razonode. U stvari, ona prua priliku za ispoljavanje svih vrsta vetine pamenja. U Engleskoj jo uvek
postoji odreeni dan kada se igra igrom i ona se sme odu
zeti igrau u sluaju da je ovaj vrti van sezone. Zna se da
su nekada sela, parohije i gradovi posedovali dinovske
igre koje su pojedina bratstva vrtela za vreme odreenih

88

IGRE I LJUDI

sveanosti. Jo i tu izgleda da je deja igra izala iz predistorije pune znaaja.

Izgleda da i kola i pantomime produuju ili, udvajaj u
zaboravljene liturgije. Takve su igre u Francuskoj La Tur
uvaj se, Severni most ili Vitezovi iz Gea, a u Velikoj Britaniji,
Deni Dions ili Old Roders.
Nije potrebno mnogo da bi se u scenarijima ovih pred
stava nali odblesci enidbe otmicom, raznih tabua, po
grebnih obreda i zaboravljenih obiaja.
Nema, najzad, igre koja se specijalizovanim istoriarima nije uinila kao poslednji stadijum progresivnog opa
danja jedne sveane i odluujue radnje koja je povezivala
napredak ili sudbinu pojedinaca ili grupa ljudi. Ipak se
pitam da li takva doktrina, koja se sastoji u kvalifikovanju
svake igre kao poslednje i poniavajue metamorfoze jedne
ozbiljne aktivnosti, nije potpuno pogrena i da kaem ista
i obina optika iluzija koja nikako ne reava problem.

*
Suta je istina da su luk, praka, duvaljka preiveli
kao igrake tamo gde ih je zamenilo monije oruje. Ali
deca se takoe igraju i pitoljem na vodu ili na feder, vazdunom pukom, dok ni odrasli nisu izbacili iz upotrebe
ni karabine ni pitolje. Ona se takoe igraju i minijaturnim
tenkovima, podmornicama i avionima snabdevenim malim
modelima atomske bombe. Nema novog oruja koje se
ubrzo ne proizvede i u vidu igrake. Nasuprot tome, nije
utvreno da se i preistorijska deca nisu igrala strelama,
prakama ili improvizovanim duvaljkama, kojima su se
njihovi oevi sluili odistinski ili bez sve ale, kako
to reito kau deja usta. Sumnjam da se ekalo na pro
nalazak automobila da bi se igralo dilianse. Igra monopol
reprodukuje funkcionisanje kapitalizma, ona se ne javlja
kao njegov naslednik.
Ova primedba ne vai nita manje za duhovne nego
za svetovpe stvari. Kainas su glavna poluboanstva Pueblo-indijanaca iz Novog Meksika, ali to nita ne spreava
da ak i odrasli, koji ih potuju i ovaplouju igrom sa

ZA SOCIOLOGIJU KOJA POLAZI OD IGARA

89

maskama, prave lutke njima nalik da bi razonodili svoju

decu. Isto tako, u katolikim zemljama deca se esto igraju
mise, krizmama, venanja, pogreba. Roditelji im to dozvo
ljavaju, ali pod uslovom da imitiranje ostane u granicama
dozvoljenog. U Africi deca na isti nain prave maske i
rombove, a kanjavaju ih iz istih razloga: ako imitacija
pree granice i dobije isuvie parodijski i svetogrdan ka
rakter.
Jednom reju, deca esto imitiraju simbole i obrede
religioznog ivota, ponaanje i pokrete vojnika. Ona na
laze zadovoljstvo da se ponaaju kao odrasli, da neko vreme
glume odrasle. Zbog toga svaka ceremonija, ire uzeto sva
ka pravilima propisana aktivnost, ma koliko bila upeat
ljiva ili sveana, naroito ako njeni akteri za tu priliku
oblae specijalne odore, slui normalno kao podloga igri
koja je naprazno reprodukuje. Otuda i uspeh oruja-igraaka i ratne opreme, koji, zahvaljujui nekim karakteristi
nim detaljima i elementima rudimentalnog preruavanja,
omoguavaju detetu da se brzo pretvori u oficira, policaj
ca, dokeja, avijatiara, mornara, kauboja, konduktera,
u bilo koju linost koja privue njegovu panju. Isto je i
sa lutkama, koje na svim geografskim irinama dozvolja
vaju devojici da imitira svoju majku, da i ona bude majka.
Dovedeni smo u situaciju da posumnjamo da ne postoji
degradacija ozbiljne aktivnosti u deju zabavu, nego pre
da postoji istovremeno prisustvo dva razliita registra.
Indusko dete se ve zabavljalo ljuljakom u trenutku kada
je svetenik ljuljao Kamu ili Krinu u liturgijskoj ljuljaci
bogato ukraenoj dragim kamenjem i vencima. Dananja
deca igraju se vojnika iako armije nisu nestale. A kako bi
i mogli da zamislimo da e jednog dana lutka nestati kao
igraka ?
Da bismo preli na preokupacije odraslih, turnir je
igra, a rat to nije. U njima se, zavisno od epohe, umiralo
malo ili mnogo. Svakako, ovek moe da pogine i za vreme
turnira, ali samo nesrenim sluajem, kao to to moe da
mu se desi i u automobilskoj trci, prilikom boks-mea ili
pri napadu u maevanju, jer turnir je bolje definisan pravi-

90

IGRE I LJUDI

lima, izdvojeniji od stvarnog ivota, bolje omeen nego

rat. tavie, on je po svojoj prirodi bez posledica izvan
borilita; apsolutna prilika da se ostvare udesni podvizi,
koje ve sledei uspeh baca u zaborav, kao sto novi rekord
brie prethodni. Isto tako i rulet je igra, ali nije spekulacija,
gde ipak rizik nije manji, razlika je u tome to u prvom
sluaju kao izgovor slui igranje na sreu, a u drugom se na
suprot tome nastoji da se ide do krajnje odluke, gde je jedina
granica strah od skandala ili zatvora.
Ovako, na zaobilazan nain, igra nikako nije beza
zleni ostatak neke radnje odraslih koja je izgubila svoju
pravu namenu, iako prividno i dalje zadrava njen even
tualni izgled, dok je radnja sama preivela. Ona se pre
svega pojavljuje kao paralelna, nezavisna aktivnost koja se
suprotstavlja postupcima i odlukama obinog ivota specifina po sebi svojstvenim karakteristikama, koje je za
pravo i ine igrom. Ja sam upravo hteo da pre svega definiem i analiziram te karakteristike.
Tako se deje igre sasvim prirodno sastoje u opo
naanju odraslih, kao to vaspitavanje dece ima za cilj
da ih pripremi da jednog dana postanu odrasli i da na
svoja plea prime stvarne odgovornosti, ne vie zamiljene,
kod kojih je dovoljno da se kae vie se ne igram, pa da
nestanu. Dakle, tu poinje stvarni problem. Jer ne treba
zaboraviti da odrasli ne prestaju da igraju za svoj raun
razne sloene i ponekad opasne igre, ali koje zbog toga
nisu manje igre, jer su proverene kao takve. Iako bogatstvo
i ivot mogu da budu angaovani u igri isto toliko, ak i
vie nego u aktivnostima koje nazivamo ozbiljnim, svako
ih odmah razlikuje od ovih, ak i kad se one igrau ine
mnogo manje vanim nego igra kojoj se vatreno predaje.
Igra, u stvari, ostaje izdvojena, zatvorena i u principu bez
vanijih reperkusija po stabilnost i kontinuitet kolektivnog
i institucionalnog ivota.
Brojni autori koji su se upinjali da u igri, posebno u
dejoj, vide simpatinu i beznaajnu degradaciju aktiv
nosti koje su nekada bile pune smisla i smatrane kao pre
sudne, nisu u dovoljnoj meri zapazili da su igra i svakodnevni

ZA SOCIOLOGIJU KOJA POLAZI OD IGARA

91

ivot stalno i svuda antagonistiki i simultani domeni.

Takva greka u perspektivi ipak nije bez dragocene pouke.
Ona pouzdano pokazuje da je vertikalna istorija igara,
hou da kaem njihova transformacija tokom vekova
sudbina liturgije koja se zavrava u vidu kola, da sudbina
maginog instrumenta ili predmeta oboavanja koji postaju
igrake daleko od obavetavanja o prirodi igre onoliko
koliko su to zamislili eruditi koji su otkrili te uporne i
sluajne srodnosti. Ove srodnosti, za uzvrat, utvruju kao
mimogred da je igra sasutastvena kulturi, ije su najva
nije i najsloenije manifestacije usko povezane sa struk
turom igara, ako nisu ak i strukture igara uzete ozbiljno
i uzdignute do institucije, zakonodavstva, koje su postale
zapovedniki poretci, prisilne, nezamenljive, proklamovane, jednom reju, pravila drutvene igre, norme jedne igre
koja je vie nego igra.
Na kraju, pitanje ta je emu prethodilo, igra ozbilj
nome poretku ili obrnuto, postavlja se prilino uzaludno.
Objanjavati igre polazei od zakona, obiaja i liturgija,
ili, obrnuto, objanjavati prava, liturgiju, pravila strategije,
silogizma ili estetike duhom igre dopunske su operacije,
podjednako korisne pod uslovom da ne tee jedna drugu
da iskljue. Poretci igara i korisni poretci esto su identini,
ali aktivnosti koje oni zahtevaju nesvodljive su u odree
nom vremenu i na datom mestu. One se u svakom sluaju
odvijaju u nespojivim domenima.
Pa ipak, ono to se izraava igrama ne razlikuje se
od onog to se izraava kulturom. Pobude se podudaraju.
Svakako, vremenom, kad izvesna kultura evoluira, ono to
je dotle bilo institucija moe, bez sumnje, da se degradira.
Jedan ugovor, nekada bitan, postaje isto formalna kon
vencija koju svako potuje ili zapostavlja prema sopstvenom
nahoenju, jer dalje pokoravanje takvoj konvenciji postaje
stvar luksuza, ljupka preivelost bez reperkusija po aktuelno
funkcionisanje posmatranog drutva. Malo pomalo, to
zastarelo potovanje spada na nivo obinih pravila igre.
Ali sama injenica da u nekoj igri moe da se pozna izvestan stari, znaajan elemenat socijalnog mehanizma, otkriva

92

I G R E I LJUDI

izvanrednu povezanost i iznenaujue mogunosti razmene

izmeu dva domena.
Svaka institucija delimino funkcionie, kao igra, tako
da se i pokazuje kao igra koju je trebalo uvesti oslanjajui
se na nove principe i koja je morala ukloniti neku staru
igru. Ta nova igra odgovara drugim potrebama, potuje
druge zakonske norme, zahteva druge vrline i druge spo
sobnosti. Sa te take gledita, revolucija se javlja kao
promena pravila igre, na primer, prednosti ili odgovornosti
koje su nekad dodeljivane svakome prema sluajnosti ro
enja, moraju se ubudue dobijati zaslugom, prema ishodu
nadmetanja ili ispita. Drugim reima, principi koji uprav
ljaju raznim vrstama igara sluaj ili vetina, srea ili
pokazana nadmonost takoe se manifestuju izvan zat
vorenog sveta igre. Ali treba dobro imati na umu da oni
igrama vladaju suvereno, bez otpora i, tako rei, kao fik
tivnim svetom bez tee i materije, dok u konfuznom svetu
nerazmrsivih, realnih ljudskih odnosa njihovo delovanje
nije nikad izolovano ni suvereno, niti unapred ogranieno,
ono povlai neizbene posledice. Ono poseduje, na dobro
ili na zlo, prirodnu delotvornost.
Pa ipak, u oba sluaja, pobude koje se mogu identifikovati potpuno su iste:
Potreba za afirmacijom, ambicija da se pokaemo
boljim;
Zelja za izazovom, rekordom ili jednostavno savlai
vanjem neke tekoe;
Iekivanje ili traenje naklonosti sudbine;
Zadovoljstvo zbog tajanstvenosti, pretvaranja, preruavanja;
elja da osetimo ili da zadamo strah;
Potraga za ponavljanjem, simetrijom ili, suprotno, ra
dost improvizacije, izmiljanja, pronalaenja u beskonanost
razliitih reenja;
Tenja da se rei neka tajna, odnosno zagonetka;
Zadovoljstva koja prua svaka kombinatorska vetina;
elja za odmeravanjem snage, vetine, brzine, izdrlji
vosti, ravnotee, domiljatosti;

ZA SOCIOLOGIJU KOJA POLAZI OD IGARA

93

Ustanovljavanje pravila i pravilnika, dunosti potovanja,

iskuenje izigravanja;
Najzad, opijenost i pijanstvo, nostalgija za ekstazom,
elja za sladostrasnom panikom.
Nema nijednog od tih stavova ili impulsa, uostalom
esto meusobno netrpeljivih, koji ne mogu da se nau
u marginalnom i apstraktnom svetu igre, kao i u neza
sienom svetu drutvene egzistencije, u kome normalna
delovanja imaju svoj puni efekat. Ali ona u njima nisu
jednako potrebna, nemaju iste uloge, ne uivaju isto poverenje.
Stavie, izmeu njih je nemogue nai jednaku meru.
Ta delovanja velikim delom iskljuuju jedna druge. Tamo
gde su jedna okruena potovanjem, druga su izvikana.
Zavisno od sluaja, pojedinci se pokoravaju zakonodavcu
ili sluaju besomunika; oslanjaju se na proraun ili na
inspiraciju; potuju estinu ili diplomatiju; daju prednost
zasluzi ili iskustvu, mudrosti ili nekom neproverljivom
(znai neospornom) saznanju za koje smatraju da dolazi
od bogova. Tako se u svakoj kulturi vri preutna, netana,
nekompletna podela vrednosti, kojima se pridaje izvestan
socijalni znaaj i ovih drugih. Ove druge se onda razvijaju
u drugorazrednim domenima koji su im preputeni, a tu
igra zauzima znaajno mesto. Tako nam se postavlja pitanje
da li raznolikost kultura, osobenosti koje svakoj daju ori
ginalnu fizionomiju nisu u vezi sa prirodom izvesnih igara
koje u njima cvetaju i koje na drugom mestu ne uivaju
istu popularnost.
Samo se po sebi razume da bi tenja da izvesnu kulturu
definiemo polazei samo od njenih igara bila drska i
verovatno pogrena. U stvari, svaka kultura poznaje i
upranjava istovremeno veliki broj raznih vrsta igara. A
naroito, nemogue je odrediti, bez prethodne analize,
koje se od njih slau sa institucionalnim vrednostima,
potvruju ih, pojaavaju, a koje ih, nasuprot tome, opovr
gavaju, gaze i na taj nain u posmatranom drutvu pred
stavljaju kompenzacije i sigurnosne ventile. Da uzmemo

94

IGRE I LJUDI

primer: jasno je da su igre na stadionu u klasinoj Grkoj

ilustrovale ideal grada i doprinosile njegovom ostvarenju,
dok, meutim, u brojnim modernim dravama dravne
lutrije, kladionice na konjskim trkama su protiv proklamovanog ideala, ali one zbog toga ne igraju manje vanu
ulogu, moda neophodnu, upravo u onoj meri u kojoj pru
aju novu, sluajnu priliku za dobijanje nagrade, koja bi
u principu trebalo da se dobija samo radom i zaslugom.
U svakom sluaju, poto igra zauzima poseban domen nepromenljiva sadraja, a ponekad ak i zamenljiva
za oblast svakodnevnog ivota, bilo je pre svega znaajno
da se to je mogue preciznije odrede specifine osobine
tog bavljenja koje se smatra svojstvenim detetu, koje ipak,
samo u drugim formama, privlai i odrasle. To je bila
moja prva briga.
Istovremeno, morao sam da konstatujem da to tako
zvano oputanje u trenutku kada mu se odrastao ovek
predaje ne iscrpljuje ga manje nego njegov profesionalni
posao. Ono ga esto jo vie interesuje. Ponekad od njega
zahteva mnogo vee troenje energije, vie vetine, inteli
gencije ili panje. Ta sloboda, taj intenzitet, injenica da se
ponaanje koje time postaje egzaltirano razvija u jednom
odvojenom, idealnom svetu, zatienom od bilo kakve
fatalne posledice, objanjavaju, po mom miljenju, kul
turnu delotvornost igara i osvetljavaju injenicu da njihov
izbor otkriva, sa svoje strane, lice, stil i vrednost odreenog
drutva.
Takoe sam uveren da izmeu igara, obiaja i insti
tucija neminovno postoje tesni odnosi kompenzacije ili
sauesnitva. Ne izgleda mi izvan svake razumne pretpo
stavke istraivanje da li i sama sudbina kultura, njihovi
izgledi na uspeh ili na stagniranje, nisu zapisani u prednosti
koju one daju pojedinim osnovnim kategorijama u koje
sam ja, verujem, uspeo da rasporedim igre a koje, opet,
nemaju podjednaku delotvornost. Drugim reima, ja nisam
reio samo da sastavim sociologiju igara. Moja je namera
da postavim temelje jedne sociologije polazei od igara.

DRUGI DEO

VI
PROIRENA TEORIJA IGARA

Osnovni stavovi koji upravljaju igrama takmienje,

srea, preruavanje, vrtoglavica ne sreu se uvek izolovani. Moglo se konstatovati u vie navrata da su oni spo
sobni da udrue svoje privlanosti. Brojne igre upravo se
i zasnivaju na njihovoj sposobnosti zdruivanja. Potrebno
je ipak da se tako odreeni principi svi bez razlike sloe.
Kad bi uzeli samo dva po dva, etiri stava teoretski dozvo
ljavaju est podjednako moguih kombinacija, i to samo
est. Svaka se povezuje, redom, sa jednim od tri ostala:
Takmienje srea (agon-alea)
Takmienje preruavanje (agon-mimicry)
Takmienje vrtoglavica (agon-ilinx)
Srea preruavanje (alea-mimicry)
.Srea vrtoglavica (alea-ilinx)
/Preruavanje vrtoglavica (mimicry-ilinx)
Svakako, mogle bi se predvideti i trojne kombinacije,
ali je oigledno da one skoro uvek predstavljaju sluajne
sklopove koji nemaju uticaja na karakter igara tamo gde
ih zapaamo; tako su konjske trke, tipian agon za dokeje,
istovremeno predstava koja nosi u sebi elemente mimicry
i slui kao izgovor za klaenje, ime takmienje predstavlja
podrku alei. Pa ipak, ta tri domena ne ostaju nita manje
autonomna. Princip trke nije izmenjen iako postoji kla
enje na konje. Tu ne dolazi do vezivanja nego samo do
7

98

IGRE I LJUDI

susretanja, do koga, uostalom, nikako ne dolazi pukim

sluajem, nego se objanjava samo prirodom principa igre.
Ovi, pak, ne mogu sa istom lakoom da se povezuju
ak ni dva po dva. Njihov sadraj daje ovinia est teoretski
moguim kombinacijama veoma razliit nivo verovatnoe
i efikasnosti. U izvesnim sluajevima zbog prirode ovih
sadrina njihovo spajanje je jo na polaznoj taki neza
mislivo ili proterano iz sveta igre. Izvesne druge kombina
cije, koje nisu zabranjene prirodom stvari, ostaju sasvim
sluajne. One ne odgovaraju nunim afinitetima. Dogaa
se, najzad, da se strukturalne solidarnosti ispoljavaju iz
meu glavnih tendencija koje suprotstavljaju razne vrste
igara. Nenadano pojavljuje se odluujue sauesnitvo.
Upravo zbog toga, od est povezivanja principa igara
koja se mogu predvideti, dva se pokazuju protivna prirodi,
druga dva samo mogu da opstanu, dok, samo dva poslednja
odraavaju sutinsko slaganje.
Od velikog je znaaja da se izblie razmotri kako se
ova sintaksa usklauje.

1.

Zabranjena povezivanja

Jasno je, na prvom mestu, da vrtoglavica ne bi mogla

da se udrui sa rivalstvom ogranienim pravilima, a da
odmah ne izgubi svoju pravu prirodu. Paraliza koju ona
izaziva, kao i slepi bes u drugim sluajevima, predstavljaju
striktnu negaciju nekog kontrolisanog napora. Oni uni
tavaju uslove koji definiu agon, efikasno pribegavanje
vetini, snazi, proraunu; samokontrola; potovanje pra
vila; elja za odmeravanjem jednakim orujem; prethodno
pokoravanje presudi arbitra; unapred dat pristanak da se
borba ogranii na ugovorene okvire itd. Nita ne nadivljava prestanak borbe.
Pravilo i vrtoglavica su odista nespojivi. Preruavanje
i srea ne izgledaju ita manje pogodni za bilo kakvo sa
uesnitvo. U stvari, svako lukavstvo ini obraanje sud
bini bespredmetnim. Pokuaj da se prevari sluaj lien je

PROIRENA TEORIJA IGARA

99

svakog smisla. Igra trai odluku koja ga uverava u bezuslovnu naklonost sudbine. U trenutku kad je on zahteva,
on ne bi umeo da glumi neku drugu linost, ni da veruje,
niti da nastoji da mu poveruju da je on neko drugi. Uosta
lom, po definiciji, nikakvo pretvaranje ne moe da prevari
sudbinu. Alea podrazumeva potpuno i savreno preputanje
volji sluaja, suprotnu svakom preruavanju ili prevari.
U protivnom, ujazi se u domen magije, gde se radi o pri
moravanju sudbine. Kao to smo malopre videli da vrto
glavica unitava princip agona, tako je sada sruen i princip
alee, tu vie nema igre u pravom smislu rei.

2. Sluajna vezivanja
Nasuprot tome, alea se bez tetnih posledica vezuje
za vrtoglavicu a takmienje sa mimicry-om. Dobro je poz
nato da u igrama na sreu, u stvari, posebna vrsta vrtogla
vice podjednako hvata i igraa koga hoe srea i onoga
koga prati nesrea. Oni vie ne oseaju umor i jedva su
svesni onoga to se deava oko njih. Oni su kao hipnotisani
kuglicom koja treba da se zaustavi ili kartom koju treba
da okrenu. Oni gube svu hladnokrvnost i ponekad rizikuju
vie nego to imaju. Usmena predanja po kockarnicama
obiluju o tome karakteristinim anegdotama. Ovde samo
treba podvui da ilinx, koji je unitavao agon, nimalo ne
smeta alei. On paralizuje igraa, fascinira ga, zbunjuje,
ali ga nikako ne navodi da prekri pravila igre. ak moe
da se tvrdi da ga on jo vie potinjava odlukama sudbine
i privoleva da im se jo potpunije preda. Alea podrazumeva
odsustvo volje; razumljivo je to ona podstie neko stanje
transa, opsednutosti i hipnoze. Tu zapravo i nailazimo na
slaganje dveju tendencija.
Slino slaganje postoji i izmeu agona i mimicry.
Ve sam imao prilike da to podvuem! Svako takmienje
je samo po sebi i predstava. Ono se odvija prema istim
pravilima, u istom oekivanju raspleta. Ono privlai brojne
gledaoce, koji se guraju oko altera na stadionima i velodromima, kao i na pozorinim i bioskopskim blagajnama.
7*

100

IGRE I LJUDI

Protivnicima se aplaudira kad god postignu prednost.

Njihova borba ima svoje zaplete, koji odgovaraju inovima
ili epizodama drame. Sad je konano trenutak da se napo
mene koliko su linosti ampiona i filmskih .zvezda meu
sobno sline. I ovde dolazi do slaganja dveju tendencija.
Mimicry ne samo da ne kodi principu agona, nego ga jo i
pojaava potrebom koju osea svaki takmiar da ne razo
ara prisutne koji ga istovremeno i hrabre i kontroliu7
On osea da je na predstavi, primoran je da igra to je mo
gue bolje, drugim reima s jedne strane sa savrenom"
korektnou, a sa druge ulaui krajnje napore da odnese
pobedu.

3. Osnovna vezivanja
Ostaje jo da se ispitaju sluajevi u kojima se konstatuje
sutinska povezanost principa igara. Najistaknutija je u
tom pogledu potpuna slinost koja se javlja izmeu prirode
agona i alee; one su paralelne i komplementarne. I jedna i
druga zahtevaju apsolutnu pravednost, matematiku jed
nakost izgleda na uspeh, koji se, u najmanju ruku, to je
mogue vie pribliava nepogreivoj strogosti. Svuda naila
zimo na pravila zadivljujue preciznosti, briljive mere,
znalake proraune. Poto je tako ugovoreno, nain progla
avanja pobednika doslovno je suprotan u ovim dvema
vrstama igara: u jednoj, videli smo, igra rauna samo na
sebe, u drugoj, na sve osim na sebe samoga. Angaovanje
svih linih sposobnosti suta je suprotnost namernom
odbijanju da se one upotrebe. Ali izmeu dve krajnosti
kakve su, na primer, ah i kocke, fudbal i lutrija, iri se
lepeza brojnih igara koje ova dva stava kombinuju u promenljivoj proporciji: igre sa kartama ne zavise samo od
istog sluaja, kao ni domine, golf i tolike druge, gde igra
nalazi zadovoljstvo u izvlaenju najboljeg mogueg ishoda
iz situacije koju nije sam stvorio, ili iz zapleta na koji moe
samo delimino da utie. Srea predstavlja otpor koji pri
roda, spoljni svet ili volja bogova pruaju vetini ili znanju
igraa. Igra lii na vernu ali zamiljenu idealnu, ureenu,

PROIRENA TEORIJA IGARA

101

izdvojenu, ogranienu sliku ivota. Drugaije ne bi moglo

da bude, jer su to nepromenljive osobine igre.
Agon i alea u tom svetu zauzimaju domen pravila.
Bez pravila nema ni takmienja ni igre na sreu. Na_drugom
kraju, mimicry ilinx podjednako podrazumevaju raspojasan svet,gde igra neprestano improvizuje, Oslanjajui
se na praskavu matu ili na neogranienu inspiraciju, od
kojih nijedna ne potuje pravilnik. Malopre,kod agona,
igra se oslanjao na sopstvenu volju, a kod alee se nje odri
cao. Sada mimicry zahteva od strane onoga koji joj se pre
daje svest o glumljenju i pretvaranju dok vrtoglavica i
zanos imaju svojstvo da potiskuju svaku svest.
Drugim reima, prilikom glumljenja zapaamo neku
vrstu udvostruavanja glumeve svesti izmeu, sopstvene
linosti i uloge koju igra; kod vrtoglavice je suprotno, tu .
dolazi do pometnje i panike, ako ne ak i do potpunog
pomraenja svesti. Ali injenica da je preruavanje samo
po sebi pokreta zanosa, a udvajanje izvor panike, stvara
fatalnu situaciju. Glumiti nekog drugog otuuje i zanosi.
Noenje maske opija i oslobaa. Tako da je u opasnom
domenu gde percepcija poinje da se gubi spajanje maske
i transa naroito opasno. Ono izaziva takve nastupe i
dovodi do takvih paroksizama, da realni svet privremeno
nestaje iz svesti oveka obuzetog halucinacijama.
Kombinacije alee i agona predstavljaju slobodnu igru
volje koja se zasniva na zadovoljstvu koje se osea prilikom
savlaivanja neke proizvoljno smiljene i dobrovoljno
prihvaene tekoe. Spoj mimicry i ilinx-a otvara vrata
neiskupljivoj, potpunoj razuzdanosti, koja se, u svojim
najistijim formama, pokazuje kao suprotnost igri, hou
da kaem kao neizreciva forma ivotnih uslova: na taj
nain izazvana epilepsija, jer je bez shvatljivog uzronika,
izgleda da daleko prevazilazi stvarni svet po autoritativnosti,
vrednosti i snazi, vie, nego to stvarnost ima prevagu nad
unapred zatienim, formalnim i pravnim aktivnostima
koje predstavljaju igre potinjene pravilima koja su dopuna
alei i agonu i koja su opet veoma laka za obeleavanje.
Spoj pretvaranja i zanosa toliko je snaan, toliko nepoprav-

102

IGRE I LJUDI

ljiv da prirodno pripada sferi svetog i valjda je jedan od

glavnih podsticaja meanju zaplaenosti i opinjenosti
koje ga definiu.
Snaga takve arolije izgleda do te mere nepobediva da
me nimalo ne udi to su oveku trebale hiljade godina da
se oslobodi uda. On je dobio u tome to je dospeo do ne
ega to se obino naziva civilizacija. Verujem da je njen
dolazak posledica skoro svuda analogne opklade, koja je
valjda podjednako bila rizina u razliitim uslovima. Ja
u pokuati da u ovom drugom delu naslutim opte crte te
odluujue revolucije. Konano, i okolinim putem, pokuau da definiem kako je dolo do razvoda, rascepa,
koji je potajno osudio na propast zaveru zanosa i pretva
ranja, kada je skoro sve ilo u prilog verovanju u njenu
nepokolebljivu postojanost.

Ipak, pre nego to ponemo sa razmatranjem znaajne

zamene kojom je umesto sveta maske i zanosa doao svet
zasluge i sluaja, ostaje mi da na ovim prethodnim stranama
ukratko ukaemo na jo jednu slinost. Upravo smo videli
da se agon savreno dopunjava sa aleom, mimicry sa ilinx-om.
Ali istovremeno se unutar saveza zapaa da jedna od kom
ponenata uvek predstavlja aktivni i plodni faktor, a druga
pasivni i ruilaki elemenat.
Takmienje i pretvaranje mogu da stvore, i zaista
stvaraju, kulturne forme kojima se rado priznaje vaspitna,
ili estetska vrednost. Iz njih proizlaze stabilne, vrsne, este,
skoro neizbene institucije. U stvari, propisno takmienje
nije nita drugo do sport; preruavanje zamiljeno kao
igra, nita drugo do pozorite. Naprotiv, traenje sree,
potraga za zanosom, osim retkih izuzetaka, ne vodi niemu,
ne stvara bilo ta sposobno da se razvije i ustali i pre obuh
vata strasti koje paralizuju, lome ili rue.
Izgleda da otkrivanje korena jedne takve nejedna
kosti ne bi bilo teko. Kod prvog spoja koji prethodi svetu
pravila, alea i agon predstavljaju dijametralno suprotne
stavove u odnosu na volju. Agon, elja za pobedom i napor

PROIRENA TEORIJA IGARA

103

da se ona postigne, primorava ampiona da rauna na

sopstvene mogunosti. On hoe da trijumfuje, da prui
dokaz svoje izuzetnosti. Nita korisnije od takve ambicije.
Alea, nasuprot, je unapred bezuslovno prihvatanje odluke
sudbine. To odricanje znai da se igra oslanja na obino
bacanje kocke, iz ega e proitati rezultat. Uzdravanje
od akcije je pravilo iji je cilj da se odluka udesa ne pore
meti ili iznudi.
Svakako, to su upravo dva simetrina naina da se
izmeu konkurenata obezbedi apsolutna ravnotea i sa
vrena jednakost. Jedan od njih je, meutim, borba volje
sa spoljnim preprekama, a drugi njeno uzmicanje pred
nekim zamiljenim znakom. Takmienje je i stalan trening,
koristan za ouvanje ljudskih sposobnosti i vrlina, dok je
fatalizam u sutini lenjost. Prvi nalae razvijanje svih linih
prednosti, a drugi nepomino i nemo ekanje spoljnog
spasa ili osude. Onda nije udo to u tim uslovima znanje i
tehnika pomau i nagrauju agon, dok magija i sujeverje,
prizivanje uda i koincidencije prate neizvesnosti alee.')
U haotinom svetu preruavanja i zanosa moe se
konstatovati identina polarizacija. Mimicry se sastoji u
namernom oponaanju jedne linosti, koje moe da postane
predmet umetnosti, rauna ili lukavstva. Glumac mora
da komponuje svoju ulogu i stvori dramsku iluziju. On je
primoran da bude paljiv i sauva prisustvo duha, kao i
takmiar. Nasuprot tome, kod ilinx-a, koji je u tom pogledu
slian alei, postoji ustupanje, ne samo volje nego i svesti.
Subjekt joj dozvoljava da nekontrolisano luta i opija se
oseanjem da njome upravljaju, vladaju, gospodare nepoz
nate sile. Da bi to postigao, on samo treba da se prepusti,
to ne zahteva ni vebu ni bilo kakvu izuzetnu sposobnost.
Kako kod igara na sreu postoji opasnost od nemo
gunosti da se ogranii ulog, tako se ona ovde sadri u
nemogunosti da se zaustavi prihvaena pometnja. Izgle1
) Ti suprotni stavovi, treba ]t to podvlaiti, retko su isti. ampioni esto
nose fetie (ali zbog toga se nita manje ne uzdaju u svoje miie, vetinu ili inteli
genciju) pre nego to zaigraju; igrai prave neosnovane pretpostavke (ali predoseaju. iako nisu itali ni Poenkarea ni Borela, da sluaj nema ni srca ni pameti). ovek
nikada ne moe da u potpunosti bude na strani agona ili na strani alee. Opredeljujui
se za jedno, on drugome ubrzo prua neku srameljivu naknadu.

104

IGRE I LJUDI

dalo bi da iz ovih negativnih igara mora da proizie barem

poveana otpornost prema datoj opinjenosti. Ali istina
je potpuno drugaija, jer ta sposobnost nema nikakvog
smisla, osim u odnosu na nametljivo iskuenje tako da se
ona stalno dovodi u pitanje i kao da je po prirodi sklona
porazu. Ona mu se suprotstavlja sve dok ne podlegne.
Igre preruavanja vode scenskim umetnostima izrazu
i ilustraciji jedne kulture. Preputanje intimnom zanosu i
panici podjarmljuje ovekovu volju i mo rasuivanja.
Ono ga ini robom sumnjivih i preteranih uzbuenja, u
kojima on veruje da je bog, liavaju ga oseanja da je ovek
i unitavaju.
Tako unutar dve velike koalicije samo je jedna kate
gorija igara istinski stvaralaka: mimicry u spoju maske i
zanosa, agon u svezi propisnog rivalstva i sluaja. Ostale
bi pre bile ruilake. One izraavaju preteranu, neljudsku,
neizleivu pobudu, neku vrstu strahovitog i bolnog isku
enja, ija pogubnost obavezno mora da neutralise. U dru
tvima gde vladaju maske i hipnoza izlaz se ponekad nalazi
u trenutku kad predstava postigne prevagu nad transom,
to jest kad vraeva maska postane pozorina maska. U
drutvima zasnovanim na spoju zasluge i sluaja postoji
takoe stalan napor koji sa manje ili vie uspeha i brzine
poveava udeo pravde na utrb sluaja. Taj napor se zove
napredak.
Vreme je da se ispita igra dvostrukog odnosa (preru
avanja i zanosa, sa jedne, a sree i vrednosti, sa druge
strane) kroz mogue zaplete ljudske avanture, kakvom
nam je danas prikazuju etnografija i istorija.

VII
PRERUAVANJE I ZANOS

Veoma je velika postojanost igara. Carstva i ustrojstva

nestaju, igre ostaju, sa istim pravilima, a ponekad i sa istim
napravama. Do toga dolazi upravo zato to igre nisu vane
i to se odlikuju postojanou beznaajnog. U tome je
glavna tajna, jer da bi postigle tu vrstu jednovremeno
prolazne i veoma postojane, potrebno je da se igre po sli
nosti priblie liu, koje umire u jednom godinjem dobu,
a produava se u narednim, identino samo sebi; treba da
se usklade sa povremenou linjanja ivotinja, arama na
leptirovim krilima, krivinom koljkinih spirala, koje su
neizmenjene iz generacije u generaciju. Igre ne poseduju
tu naslednu identinost. One su bezbrojne i nepromenljive.
One primaju hiljade nejednako rasporeenih formi, kao i
biljne vrste, ali sa daleko veom sposobnou da se srode;
one se sele i prilagoavaju podjednako zbunjujuom brzi
nom i lakoom. Malo ih je koje smo videli da ostaju isklju
iva svojina jedne ograniene oblasti. Kad navedemo
igru, koja je isto zapadnjaka igra i zmaja, koji je, izgleda,
u Evropi ostao nepoznat sve do XVIII veka, ta jo preostaje? Ostale igre su se odvajkada irile, u ovoj ili onoj formi,
po itavom svetu. One pruaju dokaz o slinosti ljudskih
priroda. Ako ponekad i uspemo da lokalizujemo njihovo
poreklo, ipak se moramo odrei obeleavanja njihovih
granica. Svaka igra ima svuda svoje pristalice, tako da smo
primorani da izvedemo zakljuak o neobinoj univerzal
nosti principa, pravila, naprava i odvanosti.

106

IGRE I LJUDI

a) MEUZAVISNOST IGARA I K U L T U R A
Trajnost i univerzalnost se dopunjuju. One, su utoliko
znaajnije to igre veoma zavise od kultura u kojima se
igraju. U stara vremena kolica je bila lavirint po kome se
gura kamen, to jest dua, prema izlazu. U hrianstvu crte
se izduuje i uproava. On reprodukuje plan bazilike:
radi se o dovoenju due, guranju kamena, do Neba, do
Raja, do Krune ili do Slave, to se poklapa sa glavnim
oltarom crkve, ematski predstavljene nizom pravougaonika. U Indiji ah se igrao sa etiri kralja. Igra je prela na
srednjovekovni Zapad. Pod dvostrukim uticajem kulta
Bogorodice i kurtoazne ljubavi jedan od kraljeva je pretvo
ren u kraljicu ili damu, koja je postala najjaa figura, dok
je kralj sveden na ulogu idealne, ali skoro sasvim pasivne
figure u partiji. Ipak je znaajno to sve ove promene nisu
nakodile sutinskoj postojanosti kolice i aha.
Moe se ii i dalje i ukazivati na stvarnu trajnost sva
kog drutva u igrama koje u njemu imaju najvie pristalica.
Zaista, postoji bliskost, koja samo moe da se poveava,
izmeu njihovih pravila i prosenih odlika i mana lanova
zajednice. Te omiljene i najrasprostranjenije igre oituju
s jedne strane tenje, sklonosti, najuobiajenije naine
miljenja, a, istovremeno, i vaspitavaju i uvebavaju igrae
u duhu tih istih vrlina i nastranosti; potajno podstiu
njihove sklonosti ili navike. Igra koja uiva najveu popu
larnost kod nekog naroda moe istovremeno da poslui
za definisanje nekih njegovih moralnih ili intelektualnih
osobina, da prui dokaz o tanosti njihovog opisa i povea
mu istinitost istiui te osobine kod onih koji ih igraju.
Nije besmislen pokuaj da se jedna civilizacija oceni
polazei od igara koje su se u njoj odomaile. U stvari,
ako su igre inioci i ogledalo jedne kulture, to bi znailo
da unutar neke civilizacije i sama epoha moe, u izvesnoj
meri, da bude okarakterisana tim igrama. One neizostavno
izraavaju optu fizionomiju i korisni su pokazatelji sklo
nosti, slabosti i snaga datog drutva u datom momentu
njegove evolucije. Moda se za neku neizmernu inteligen
ciju, za demona koga je izmislio Maksvel (Maxwell) sudbina

PRERUAVANJE I ZANOS

107

Sparte mogla proitati iz vojnike strogosti igara na bori

litu, Atine iz sofistikih rasprava, pad Rima iz gladijatorskih borbi, a dekadencija Vizantije iz takmienja na hipo
dromima. Igre stvaraju navike, bude reflekse. Zbog njih se
oekuje izvesna vrsta postupaka i prema tome one navode
da se suprotna reagovanja smatraju surovim, podmuklim,
izazivakim i nelojalnim. Suprotnost u omiljenim igrama
kod susednih naroda svakako ne prua najsigurniji nain
da se odrede koreni nekog psiholokog neslaganja, ali
moe kasnije da prui o tome izvanrednu ilustraciju.
Primera radi, nije bez znaaja to je golf najtipiniji
anglosaksonski sport, to jest igra gde svako moe da vara
do mile volje, ali istovremeno i igra koja gubi apsolutno
svaki interes od momenta kad se pone sa varanjem. Posle
ovoga, ne moe da nas zaudi korelacija, u istim zemljama,
sa ponaanjem poreskih obveznika prema poreznicima,
graanina prema dravi.
Nita manje pouan primer prua nam argentinska
igra kartama truko (truco), u kojoj je sve zasnovano na
varanju, istom lukavstvu, ali propisanom, kodifikovanom,
obaveznom. Kod ove igre, koja pomalo lii na poker i
na manilu 1 ), najvanije je da igra saopti svom partneru
karte i kombinacije koje ima u ruci, a da protivnici to ne
primete. Za svaku kartu on raspolae posebnim nainom
saoptavanja mimikom. Serija grimasa, kreveljenja, odgo
varajuih migova, uvek istih, odnosi se na pojedine glavne
karte. Tim znacima, koji su deo pravila igre, obavetava se
suigra, kriom od protivnika. Dobar, brz i diskretan igra
zna da iskoristi i najmanju protivnikovu nepanju: neprimetan mig i partner je obaveten. to se tie kombinacija,
svaka od njih ima posebno ime, kao, na primer, cvet,
vetina je u tome da se partneru sugerira odreeno ime,
ne izgovarajui ga, nego okolino, da bi ga samo on razumeo.
I ovde, tako neobine komponente jedne veoma ras
prostranjene, takorei nacionalne igre, mogu samo da
podstiu, podravaju ili ispoljavaju izvesne mentalne navike
koje doprinose originalnosti karaktera obinog ivota, pa
1

) Igra kartama koja se igra uetvoro, dvojica protiv dvojice (prim- prev.).

108

IGRE I LJUDI

ak i javnih poslova, pribegavanje domiljatoj aluziji,

izotren smisao za solidarnost, tenja da se prevari, polualjiva poluozbiljna, doputena i uostalom dobro viena,
pod uslovom da se uzvrati i, najzad, obilje rijei kome nije
lako nai onu pravu, to podrazumeva odgovarajuu
sposobnost da se ona otkrije.
Pored muzike, kaligrafije i slikarstva, Kinezi stavljaju
ah i dame u red etiri vetine kojima kolovan ovek treba
da ovlada. Oni smatraju da i ove igre navikavaju duh da
uiva u brojnim kombinacijama i iznenaenjima koja
svakog trenutka nastaju iz stalno novih situacija. To smiruje
agresivnost, dok se dua ui spokojstvu, harmoniji, radosti
razmatranja mogunosti. Bez ikakve sumnje, u tome je
sadrana jedna od osobina civilizacije.
Jasno da dijagnoze te vrste ostaju beskrajno delikatne.
Zbog toga treba, polazei od drugih podataka, strogo
izdvojiti one koje nam se ine najoiglednijim. Uopte
uzev, brojnost i raznolikost igara, podjednako omiljenih
u istoj kulturi, unapred im oduzimaju svako znaenje.
Najzad, deava se da igra donese neku beznaajnu kompen
zaciju, zabavnu i fiktivnu oduku sa prestupnikim tenden
cijama, koje zakon ili javnost suzbijaju i osuuju. Nasuprot
marionetama sa koncima, namerno gracioznim i arobnim,
ginjoli su obino olienje (to je ve Hirn primetio) 1 ne
zgrapne i cinine linosti, koje naginju grotesknom i nemo
ralnom, pa ak i svetogru. Tako je i sa tradicionalnom
priom o Panu (Punch) i Dudi (Judy). Pan ubija enu i
sina, vri svakovrsne zloine, ubija smrt i avola i na kraju,
vea na sopstvena veala delata koji je doao da ga kazni.
Svakako, bilo bi pogreno iz te sistematske optereenosti
izvui sliku ideala britanske publike, koja aplaudira to
likim jezivim podvizima. Ona ih nikako ne odobrava, ali
njena buna i bezazlena radost je odmara, jednoduna
privrenost bestidnom lutanu koji trijumfuje jeftino je
sveti za stotine prinuda i zabrana kojima je moral sputava
u stvarnosti.
11

Y. Hirn: Les jeux d enfants, franc, prcvod, Pariz 1926. sir. 165 174.

PRERUAVANJE I ZANOS

109

Izraz ili oduka kolektivnih vrednosti, igra se javlja

kao neizbeno vezana za stil i vokaciju raznih kultura.
Veza je labava ili vrsta, odnos precizan ili nejasan, ali
neizbean. Otuda izgleda otvoren put preduzimanju ireg
poduhvata, naizgled smelijeg, ali manje sluajnog od obi
nog istraivanja sporednih korelacija. Moe se pretpostaviti
da uticaj principa koji rukovode igrama i omoguavaju
njihovo klasiranje, mora da se oseti i izvan, definicijom
odvojenog, regulisanog i fiktivnog domena, koji im je
potinjen i zahvaljujui kome to i ostaje.
Sklonost takmienju, traenje sree, zadovoljstvo u
glumljenju, privlanost zanosa javljaju se kao glavni podstrekai igara, ali njihova akcija neminovno proima itav
ivot drutva. Pored toga to igre, iako univerzalne, nisu
svuda iste, niti su zastupljene u istim srazmerama, jer se
ovde vie igra bezbol, a tamo ah, potpuno je na mestu da
se upitamo da li principi igara (agon, alea, mimicry, ilinx)
nisu i izvan igara prilino neravnomerno rasporeeni
izmeu raznih drutava, i da li razlike ispoljene u doziranju
tako optih uzroka ne izazivaju znaajne kontraste u ko
lektivnom, pa i u institucionalnom ivotu naroda.
Nije mi cilj da nametnem miljenje kako su kolektivni
ivot naroda i razne njihove institucije takoe neka vrsta
igara rukovoenih agonom, aleom, mimicry-om i ilinx-om.
Naprotiv, ja tvrdim da na kraju krajeva domen igara pred
stavlja samo neku vrstu ostrvceta namenjenog sraunatim
takmienjima, ogranienim rizicima, preruavanjima bez
posledica i bezazlenim pometnjama. Ali ja takoe naslu
ujem da principi igara, uporni i rasprostranjeni pokretai
ljudske aktivnosti, tako jaki i tako rasprostranjeni da izgle
daju postojani i univerzalni, daju duboko obeleje drutve
nim tipovima. ak nasluujem da ti principi mogu posluiti
za njihovo razvrstavanje, utoliko to drutvene norme po
nekad idu dotle da skoro iskljuivo favorizuju jedan od
njih na utrb ostalih. Treba li jo dodati i ovo? Ne radi se
o otkrovenju da u svakom drutvu postoje ambiciozni,
fatalisti, simulanti i bezumnici i da im pojedina drutva
pruaju nejednake izglede za uspeh ili zadovoljenje: to
uostalom znamo. Radi se o odreivanju udela koji razna

1 10

IGRE I LJUDI

drutva uzimaju u takmienju, igrama na sreu, mimici

ili transu.
Naziremo, dakle, krajnju ambiciju jedne namere koja
pokuava nita manje nego da definie najtananije meha
nizme drutava, njihove preutne, najnejasnije najnerazgovetnije postulate. Te osnovne pobude po svojoj prirodi i
znaenju, toliko su rasprostranjene, da bi iznoenje na
videlo njihovog uticaja bilo isto kao da se skoro nita ne
dodaje tananom opisu strukture posmatranih drutava.
To je, u najboljem sluaju, predlog za izbor novih etiketa
i rodoslovnih naziva za njihovo oznaavanje. Meutim,
ako je priznato da prihvaena nomenklatura odgovara
glavnim suprotnostima, ona samim tim tei da prilikom
klasifikacije drutava ustanovi tako radikalnu podelu na
dvoje kao to je ona koja, na primer, razdvaja bescvetnice
i cvetonoe kod biljaka, kimenjake i beskimenjake kod
ivotinja.
Izmeu drutava koja se obino zovu primitivnim i
drugih koja nam se predstavljaju u vidu sloenih i razvijenih
drava ima oiglednih kontrasta, koji kod ovih poslednjih
nisu eliminisani razvojem nauke, tehnike i industrije, ulo
gom administracije, sudske prakse ili arhiva, teorijom i
primenom matematike, brojnim posledicama gradskog
ivota i stvaranjem prostranih imperija, tolikim drugim
razlikama koje nisu nita manje ozbiljne ni nerazmrsive.
Sve navodi na verovanje da izmeu dva oblika kolektivnog
ivota postoji jedan antagonizam druge vrste, sutinski,
koji je moda koren svih ostalih, koji ih saima, pothra
njuje i objanjava.
to se mene tie, ja bih taj antagonizam opisao na
sledei nain: primitivna drutva, koja bih pre nazvao
dar-mar drutvima, bilo da su australijska, amerika ili
afrika, jesu ona u kojima podjednako vladaju maska i
opsednutost, odnosno mimicry i ilinx; obrnuto, Inke,
Asirci, Kinezi ili Rimljani predstavljaju ureena drutva
sa kancelarijama, karijerama, zakonicima i raunicama,
kontrolisanim i kategorisanim privilegijama, gde se agon
i alea, to bi ovde bilo zasluga i roenje, javljaju kao osnov
ni, a osim toga i kao dopunski elementi drutvene igre.

PRERUAVANJE I ZANOS

111

To su, nasuprot prethodnim, drutva sa knjigovodstvom.

U prvima se sve odvija kao da preruavanje i zanos, ili
radije pantomima i ekstaza, obezbeuju intenzitet, a time
i koheziju kolektivnog ivota, dok se u ovim drugim drutve
ni ugovor sastoji u kompromisu, u preutnoj podeli izmeu
nasleda, to jest neke vrste sluaja i sposobnosti, koja podrazumeva uporedivanje i takmienje.

b) MASKA 1 TRANS
Jedna od glavnih tajni etnografije lei, oevidno, u
optoj upotrebi maski u primitivnim drutvima. Tim in
strumentima za metamorfozu svuda je pridavan ogroman
religiozni znaaj. One se javljaju na svetkovinama, meuvladama zanosa, uzbuenja i nestalnosti, kada je svaki
poredak privremeno ukinut da bi izaao preporoen.
Maske, uvek izraivane u tajnosti i posle upotrebe unita
vane i sakrivane, pretvaraju svetenike u bogove, u duhove,
u ivotinje-pretke, u sve vrste natprirodnih, stranih i
delotvornih sila.
U beskrajnoj buci i galami koje se same pothranjuju
i svoju vrednost nalaze u sopstvenoj preteranosti smatra se
da delovanje maske okrepljuje, podmlauje, vaskrsava
istovremeno i prirodu i drutvo. Upad tih utvara je olienje
onih sila kojih se ovek plai i pred kojima osea sopstvenu
nemo. On, dakle, privremeno ovaplouje zastraujue
sile, oponaa ih, poistoveuje se sa njima i ubrzo zanesen,
u delirijumu, stvarno poinje da veruje da je bog, poto se
prethodno potrudio da uzme njegov izgled preruavajui
se znalaki ili detinjasto. Situacija je obrnuta, sada je on
taj koji zadaje strah, ta strana neljudska snaga. Bilo mu je
dovoljno da na lice stavi masku koju je sam izumeo i obue
odoru saivenu po ugledu na zamiljeni predmet svog stra
hopotovanja, da proizvodi nesnosne zvukove pomou
tajnog instrumenta, romba, ije je postojanje, izgled, ruko
vanje i namenu upoznao tek posle zareenja. Tek kada na
njega doe red da plai ostale i instrument mu doe do
ruku, on otkriva njegovu bezazlenost, prisnost i ovenost.

112

IGRE I LJUDI

U tome je pobeda pretvaranja: simuliranje dovodi do posedovanja, koje, meutim, nije prividno. Posle delirijuma i
besomunosti koje ono izaziva uesnik se ponovo vraa
svesti, otupeo i iscrpen, samo sa n e j a s n o m priguenom
uspomenom na ono to se desilo u njemu, bez njega.
itava grupa je sauesnik u toj padavici, u tim svetim
grevima. Prilikom svetkovine, igre, ceremonije, mimike
samo su neka vrsta uvoda. Predigra oznaava poetak
nadraenosti, koja se zatim samo poveava, dok trans ne
zameni preruavanje. Kao to opominje Kabala1), ko izi
grava fantoma, to e i postati. Pod pretnjom smrti ene i
deca ne smeju prisustvovati pravljenju maski, ritualnih
preobuka i raznih naprava, kojima im se kasnije zadaje
strah. Kako to da se oni ne dosete da je posredi maskarada
i privid njihovih preruenih srodnika? Oni se ipak predaju
toj iluziji, jer je upravo takvo drutveno pravilo. ta vie,
oni joj se preputaju iskreno, jer zamiljaju kao i obrednici
da su ovi poslednji preobraeni, opsednuti, u vlasti sila
koje ih nastanjuju. Da bi se prepustili duhovima koji postoje
samo u njihovom verovanju i da bi iznenada osetili njihov
brutalni zahvat, uesnici moraju da ih prizivaju, podstiu,
gurajui sami sebe ka konanom porazu, koji omoguava
neobini upad. U tom cilju oni se slue stotinama vetakih
sredstava, od kojih im nijedno ne izgleda sumnjivo, post,
droge, hipnoza, monotona ili piskava muzika, galama, naj
vei umovi i pokreti, pijanstvo, naizmenini krikovi i trzaji.
Svetkovina, rasipanje dobara sakupljenih u dugim
meuperiodima, nered proglaen za pravilo, sve norme
izokrenute zaraznim prisustvom maski ine od zajednikog
zanosa kulminacionu taku i sponu kolektivnog bitisanja.
On se javlja kao kamen temeljac jednog nepostojanog
drutva. On pojaava slabu povezanost, koja bi se, sumorna
i malog opsega, teko odrala bez povremene eksplozije
koja zbliava, okuplja i omoguava optenje pojedinaca
izvan toga zauzetih domaim poslovima i skoro iskljuivo
privatnim brigama. Ti svakodnevni poslovi nemaju nikakav
neposredni uticaj na nerazvijeni oblik zajednice, gde je
1

Tajno jevrejsko uenje (prim. prev.).

PRERUAVANJE 1 ZANOS

113

podela rada skoro nepoznata i gde je, prema tome, svaka

porodica naviknuta da zadovoljava svoje potrebe skoro
potpuno autonomno. Maske su stvarna drutvena spona.
Iako upad tih prikaza, transovi, ludilo koje oni ire,
pijanstvo straha ili zadavanja straha dostiu svoj vrhunac
za vreme svetkovine, oni su prisutni i u obinom ivotu.
Politike i religiozne institucije esto poivaju na ugledu
postignutom nekakvom uzbuujuom opsenom. Iskuenici
se primoravaju na stroga odricanja, izdravaju velike muke,
izlau se surovim iskuenjima da bi dospeli do sna, haluci
nacije, gra, u kome e otkriti svog duha zatitnika. Oni
tu stiu trajno pomazanje. Sigurni su da ubudue mogu
raunati na zatitu koju smatraju i koju njihova okolina
smatra, nepogreivom, natprirodnom, i ije skrnavljenje
povlai neizleivu paralizu.
U detaljima, verovanja se bez sumnje beskrajno razli
kuju. Nailazimo i na bezbroj njih koja se teko mogu za
misliti. Pa ipak, skoro sva, na raznim stupnjevima, pred
stavljaju isto zauujue sauesnitvo preruavanja i transa,
gde jedno vodi drugome. Bez ikakve sumnje, isti podsticaj
nalazimo kod raznih mitova i obreda, predanja i liturgija.
Ako se na tome samo malo zaustavimo, neprestano nam
izlazi na videlo ujednaena povezanost.
Zapanjujuu ilustraciju ovoga daju nam pojave obu
hvaene imenom amanizam. Poznato je da se tako naziva
jedna sloena, ali jasno odreena i laka za prepoznavanje
pojava ije su najizrazitije manifestacije zabeleene u Sibiru,
odnosno u oblasti arktikog kruga. Na pojave amanizma
nailazi se i du pacifikih obala, naroito na amerikom
severozapadu, kod Araukanaca i u Indoneziji.1) Bez obzira
na lokalne razlike, on se uvek sastoji u snanoj krizi, pri
vremenom odsustvu svesti, kojom prilikom se aman
pretvara u boravite jednog ili vie duhova. On tada odlazi
na magijsko putovanje po nekom drugom svetu, prepria
vajui ga i izraavajui ga mimikom. Od sluaja do sluaja,
ekstaza se postie narkoticima, pomou jedne vrste narko1) Pri opisivanju amanizma koristio sam delo Mircea Eliade: amanizam i
stari naini padanja u ekstazu (Chamanisme et les techniques archaiques de i'Extase).
Paris, 1951, u kome mogu da se nadu iscrpni podaci o njegovim pojavama u raznim
delovima sveta.
S

1 14

IGRE I LJUDI
1

tinih peuraka (agaric) ), pesmom ili grevitim pokretima,

lupanjem u bubanj, kupanjem u pari, dimom od tamjana
ili konoplje ili jo hipnozom, gledanjem netremice u plame
nove na ognjitu sve do gubljenja svesti.
aman se esto bira zbog svojih psihopatskih sklo
nosti. Kandidat, predodreen nasledstvom ili zahvaljujui
svom temperamentu, ili nekim udom, vodi divalj i usamljeniki ivot: Setimo se da je kod Tunguza on bio prinuen
da se hrani ivotinjama koje je hvatao sopstvenim zubima.
Otkrie koje ga ini amanom dolazi posle neke vrste epileptiarske krize, koja mu, da tako kaemo, daje pravo da
pada i u druge krize i da jemi za njihovu natprirodnost.
One opet predstavljaju izazvane demonstracije u kojima
uzima maha skoro po komandi ono to je s pravom nazvano
profesionalna histerija. Namenjena seansama, ona je na
njima obavezna.
Prilikom uvoenja u tajne duhovi komadaju amanovo
telo, zatim ga ponovo sastavljaju, umeui u njega nove
kosti i novu utrobu. Time se linost odmah osposobljava
za prelazak s one strane. On poseuje nebeski ili pod
zemni svet, dok njegovo telo ostaje da lei nepomino.
Susree se sa bogovima i zlim dusima. U tom optenju s
njima on stie snagu i udesnu mo predskazivanja. Tokom
seanse on obnavlja svoja putovanja. to se tie ilinxa,
transovi ija je on rtva idu do stvarne obamrlosti, dok se
mimicry javlja u pantomimi koju izvodi opsednuti. On
podraava krike i ponaanje natprirodnih ivotinja koje
se u njemu ovaplouju, puzi po zemlji kao zmija, rie i
tri etvoronoke kao tigar, oponaa gnjuranje patke ili
mae rukama kao da su mu one krila. Njegova odea oz
naava transformaciju, on retko upotrebljava ivotinjske
maske, ali perje i glava orla ili sove kojima se kiti omogu1

) O osobinama Agaricusa Muscarima, posebno o makropsiji: Proirenih

enica, subjekt vidi strahovito uveane sve predmete oko sebe... Mala rupa mu lii
na strahovit ponor, kaika vode na jezero, vidi L. Levina (L. Lewin): Veslaki
rajevi, (Les Paradis Artificiels), francuski prevod, Pariz, 1928, str. 150155. O od
govarajuem dejstvu pejotla i njegovoj upotrebi prilikom svetkovina i kod kultov.a
Uiolsa (Huichols). Korasa (Coras), Tepeuanaca (Tepehuanacas). Taraumarasa
(Tarahumaras) i Kiovasa (Kiowas) u Meksiku i Sjedinjenim Dravama, korisni
podaci mogu se nai u klasinim opisima Karla Lumbolca (Carl Lumboltz) (Biblioerafija A. Ruiea (A. Rouhier); Pcjotl (Le Peyotl), Pariz, 1927]

PRERUAVANJE I ZANOS

115

avaju mu magini let u nebesa. Tada, uprkos odee teke

i do petnaest kilograma zbog gvozdenih ukrasa priivenih
na njoj, on skae uvis da bi pokazao kako leti vrlo visoko,
on oglaava kako vidi veliki deo zemlje, pria i predstavlja
avanture koje doivljava na drugom svetu. On pravi po
krete kao da se bori protiv zlih duhova. Pod zemljom, u
carstvu mraka, toliko mu je hladno da drhti i cvokoe.
On tada trai ogrta od duha svoje majke, pomonik mu
ga dobacuje, dok ostali prisutni kremenom kreu varnice.
Te varnice predstavljaju munje koje omaijanog putnika
vode kroz tamu paklenih predela.
Takva saradnja izmeu amana i prisutnih je stalna,
ali nije i karakteristina samo za amanizam. Na takvu
saradnju nailazimo kod Vodua1) i kod skoro svih ekstatinih seansi. Ona je uostalom skoro neophodna, jer treba
gledaoce da zatiti od eventualnog nasilja pomamljenog,
da njega samog sauva od posledica sopstvene nespretnosti,
nesvesnosti i besa, da mu konano pomogne da korektno
odigra svoju ulogu. Kod Veda na Cejlonu postoji jedna
vrsta amanizma koja je u tome vrlo karakteristina. a
man, koji se stalno nalazi na rubu besvesnog stanja, osea
gaenje i vrtoglavicu. Izgleda kao da mu se tle izmie ispod
nogu. On se odrava u stanju razdraene prijemivosti.
To mu omoguava, primeuju C. G. i Brenda Seligman
(Seligmann), skoro automatsko, sigurno i neusiljeno izvo
enje tradicionalnih delova igre, po njihovom osvetanom
redu. tavie, pomonik koji prati svaki pokret igraa,
spreman da ga pridri ako posrne, moe da doprinese,
svesnom ili nesvesnom sugestijom, korektnom izvoenju
komplikovanih figura.2)
1

) Afriki kult prenet iz Afrike u Ameriku (prim. prev.).

2)
C. G. i Br. Seligmann: The Veddas, Kembrid, 1911, str. 134. Citirao T.
K.. Oesterreich: Opsednuti, fr. prev. Pariz. 1927, str. 310. Ovo poslednje delo sadri
znaajan zbir originalnih opisa zdruenih manifestacija mimikri-ilinks. Kasnije u
se pozvati na Tremirnove opise (Tremearne) kulta Bori. Tu bi barem jo trebalo
dodati i Varnekove opise Bataka sa Sumatre, Skitove (Skeat) Malajaca sa poluostrva Malake, W. Marinerave opise Tonge. Kodringtonave opise Melanezije,
J. A. Jakobsenove opise Kvakiulta sa amerikog severozapada. Prie posmatraa
za koje je T. K. Esterajh imao srenu ideju da ih opirno citira predstavljaju najubedljivije analogije.

8*

PRERUAVANJE I ZANOS

1 16

IGRE I UUDI

Sve je predstava. I sve je vrtoglavica, trans, ekstaza,

grenje i, za obrednika, gubljenje prisustva svesti i potpuna
amnezija, jer mu pristoji da se ne sea ta se sa njim dea
valo ili ta je sve vikao za vreme nastupa. U Sibiru su amanistike seanse obino namenjene leenju bolesnika. aman odlazi u potragu za bolesnikovom duom, koja je
zalutala ili ju je neki demon zadrao ili ukrao. On pria,
glumi peripetije ponovnog osvajanja izvora ivota otetog
njegovom vlasniku i konano mu ga trijumfalno vraa.
Druga jedna tehnika sastoji se u isisavanju zla iz pacijento
vog tela. aman mu se pribliava i u transu pripija svoje
usne na mesto koje su mu duhovi oznaili kao centar infek
cije. Malo kasnije on odatle izvlai kamiak, crva, insekta,
pero, pare belog ili crnog konca, koje pokazuje prisutnima,
zatim ga proklinje i tera udarcima noge ili ga zakopava u
neku rupu. Deava se da su pomonici savreno svesni da
se aman pre leenja postarao da sakrije u usta predmet
koji posle pokazuje, pretvarajui se da ga je izvukao iz
bolesnikovog organizma. Ali oni to prihvataju, govorei
da ti predmeti slue samo kao klopka ili pomagalo da se
uhvati i vee otrov. Mogue je, mada ne i verovatno, da i
sam vra deli to verovanje.
U svakom sluaju, lakovernost i pretvaranje izgledaju
ovde, kao i u drugim sluajevima, udno povezani. Eskim
ski amani trae da budu vezani konopcima, kako bi pu
tovali samo duhom, jer bi, kako sami kau, u protivnom
i njihovo telo odlutalo i nepovratno nestalo. Da li to i
oni sami veruju ili se radi o domiljatoj reiji da bi drugi
poverovali? Meutim, uvek se deava da se oni na kraju
svog arobnjakog leta trenutno i bez iije pomoi oslo
baaju veza, isto tako misteriozno kao i braa Devenport
1)
(Davenport) u svom ormanu. Ovu injenicu potvruje
2
jedan veoma obaveten etnograf Franc Boas (Franz Boas). )
1
O njima se mogu nai korisna obavetenja kod Roberta Udena (Robert
Houdin): Zabavna magija i fizika (Magie et physique amusante), Pariz, 1877. str.
205264, kao i o reagovanju publike i tampe i o objanjenju uda. Ima sluajeva
kada bi bilo znaajno da se naunicima koji odlaze u etnografske ekspedicije pri
kljui i neki maioniar, ovek od zanata, jer je, naalost, naunika lakovernost
beskrajna i pristrasna.
2)
Franz Boas: The Central Eskimo (Vlth annual report of the Bureau of Ethno
logy, 188485., Washington, 1888.)strane598sq.Citirala M. Eliadejop.cit. str. 265.

117

Bogoras je snimio na gramofonsku plou odvojene gla

sove ukekih amana koji iznenada zaute, a ipak se i
dalje uju neljudski krici, koji kao da dolaze iz svih uglova
atora, ili dopiru iz dubine zemlje, ili stiu iz daljine. Isto
vremeno dolazi do pojava levitacije, zemlja se klobuci,
dok kamenii i iverje padaju kao kia.1)
Ove manifestacije govora iz trbuha nisu retke u do
menu gde se istovremeno ispoljava tendencija za nadulnim i fakirstvom, gospodarenje vatrom (eravica u ustima,
usijano gvoe. koje se hvata rukom) penjanje bosim no
gama po lestvicama od seiva; otvaranje noem rana koje
ne krvare i odmah se zaceljuju. Sve ovo esto nije daleko
od obinog opsenarstva.2)
Bilo kako bilo, sutina se ne sastoji u odreivanju
udela, bez sumnje vrlo promenljivog, smiljene obmane
i stvarnog zanosa, nego u konstataciji uske i skoro neizbene povezanosti vrtoglavice i mimike, transa i preruavanja.
Ta povezanost, uostalom, nije svojstvena samo amanizmu. Na nju nailazimo i kod pojave opsednutosti poreklom
iz Afrike, a rasprostranjenih u Brazilu i na Antilima i po
znatih pod imenom Vodu. I ovde tehnika postizanja ekstaze
upotrebljava ritmove doboa i zarazne pokrete. Podskaki1)
Cf Mircea Eliade: op. cit.. 2 3 1 ; dopuniti G. ubinovim Beitrage zum
Psychologischen Verslandniss des Siberischen Zaubers, Halle, 1914. str. 5960:
Zvukovi se raaju negde vrlo visoko, zatim se postepeno pribliavaju, izgledaju
kao da uraganski prolaze kroz zidove i najzad se gube u dubinama zemlje. (Citirao
i komentarisao T. K. Esterajh, op. cit. str. 380).
2)
Na pojave svesnog i organizovanog opsenarstva nailazimo i kod naroda
kod kojih bi se tome najmanje nadali, kod afrikih crnaca, na primer. U Nigeru
upravo postoje neke vrste turnira na kojima se susreu itave trupe specijalista koji
se nadmeu u vetinama prilikom obreda zaredivanja. Jednom od lanova trupe
see se i ponovo kalemi glava [cf. A. M. Veria (Vergiat). Tajni odredi kod primilivaca Ubangija (Les Rites Secrets des Primitifs de l'Oubagui), Pariz, 1936. str. 153].
Isto kod Amori Telbota (Amaury Talbot): Life in Southern Nigeria, London, 1928.
str. 72. nalazi se opis jedne udne scene iju je slinost sa mitom ZagiebusDionizije istakao anmer: U naem naselju ima takvih arobnjaka, kae poglavica Abasi
iz Ndie, i fetieri do te mere vladaju okultnim naukama, da su u stanju da izvedu
ovakav podvig: uzimaju dete od majke, bacaju ga u avan i tucaju da bi ga pretvorili
u kau pred oima prisutnih, Uklanjaju samo majku da njeni jecaji ne bi remetili
ceremoniju. Tada se oznaavaju tri oveka i nareuje im se da priu avanu. Prvome
daju malo onoga to je u avanu, drugome neto vie, a trei mora da proguta sve
to je preostalo. Kad se avan isprazni, sva trojica kreu licem okrenuti prema publici.
U jednom trenutku poinje igra i onda se srednji igra iznenada zaustavlja, isprua
desnu nogu snano se udarajui po njoj. Tada on iz svoje butine izvlai vaskrslo
dete, koje nosaju okolo i pokazuju prisutnima.

PRERUAVANJE I ZANOS

118

IGRE I LJUDI

vanje i trzaji oznaavaju odlazak due. Promene na licu i

u glasu, znoj, gubljenje ravnotee, grevi, nesvestica i
mrtvaka ukoenost prethode stvarnoj ili uobraenoj am
neziji.
Meutim, kakva god bila jaina napada, on se u pot
punosti odvija kao i amanova kriza, prema tano propi
sanoj liturgiji i u skladu sa unapred utvrenom mitologi
jom. Seansa se javlja u vidu pozorine predstave, opsednuti
su kostimirani. Oni nose obeleja bogova koji se .u njima
nastanjuju i imitiraju njihovo karakteristino ponaanje.
Onaj u kome se ovaplouje zemljoradniki bog Zaka nosi
slamni eir, torbicu i pui na kratku lulu, drugi, koga je
uzjahao morski bog Ague mae veslom, trei, u kome se
nastanio Dambala, bog-zmija, puzi po zemlji kao gmizavac. To je opte pravilo, za koje, uostalom, nalazimo jo
bolju potvrdu kod drugih naroda. Jedan od najboljih do
kumenata o tom vidu ovog problema su komentari i fo
tografije Tremirna (Tremearne)'' o kultu Bori muslimanske
Afrike, rasprostranjenom u Tripolitaniji i Nigeriji, polu-crnakom, polu-muslimanskom i skoro u svakom pogledu
bliskom Voduu, ako ne po mitologiji, ono po upranjavanju. Duh Malam al Hadi je uen hodoasnik. Onaj koga
on nastanjuje oponaa starost i drhtavost. On pokree
prste desne ruke kao da prebira brojanice. ita imaginarnu
knjigu, koju dri u levoj ruci. Pogrbljen je, kenjkav, sipljiv.
Obuen u belo, on prisustvuje venanjima. Makadina in
karnacija je potpuno nag, ogrnut majmunskom koom,
namazan svakakvom pogani, zbog koje ispoljava veliko
zadovoljstvo. On skakue opajui i oponaa parenje. Da
bi ga oslobodili bojih ini, stavljaju mu u usta glavicu luka i
paradajz. Nana Ajea Karama je uzrok onih oboljenja
i boginja. ena koja nju predstavlja nosi crvenu i belu
odeu. Na glavi su joj privezane dve spojene maramice.
Ona pljeska rukama, tri levo-desno, seda na zemlju,
ee se, stavlja glavu meu ake, plae ako joj ne daju e
era, odigrava neku vrstu kola, kija i nestaje.2'
1
Hausa Superstitions and Customs. London. 1913. str 534540 i The Ban
of the Bori. London. 1919. Cl' T. K. Esterajh op. cit. s. 321.
2
To je obredni nain da se istera duh iz opsednutog.

119

U Africi kao i na Antilima publika pomae medijumu,

hrabri ga, dodaje mu tradicionalni pribor boanstva koje
ovaj oliava, iako glumac stvara svoju ulogu na osnovu
znanja koje ve ima o ivotu i karakteru njegove linosti i
seanja koja su mu ostala od ranijih seansi (kojima je ve
prisustvovao). Njegov delirijum iskljuuje fantaziranje i
inicijativu, on se ponaa onako kako se to od njega oekuje,
kako i sam zna da treba da postupa. Alfred Metro (Metraux) je, u analizi toka i prirode nastupa kod Vodua lepo
pokazao kako nastup u zaetku predstavlja svesnu volju
oveka da mu se preda, ima odgovarajuu tehniku za iza
zivanje tog nastupa i liturgijsku stilizaciju u odvijanju.
Uloga sugestije i samog preruavanja ne dovodi se u pita
nje; ali oni najee izgledaju kao da su proizvod nestrp
ljenja budueg medijuma i sredstava koja mu slue a
ubrza-dolazak opsesije. Oni poveavaju sposobnost da se
ta opsesija podnese i prizivaju je. Gubitak svesti, egzal
tacija i vrtoglavica, koje uzrokuju, podstiu stvarni trans,
to jest upad boga. Slinost sa dejom mimicry-om je toliko
oigledna, da autor ne okleva sa zakljukom: Posmatrajui pojedine postupke dolazimo u iskuenje da ih uporedimo sa detetom koje zamilja da je Indijanac, ili neka i
votinja, i koje pomae uzlet mate komadom odee ili
predmetom." Razlika je u tome to mimicry ovde nije
igra, ona odvodi u vrtoglavicu, predstavlja deo religioznog
sveta i vri drutvenu ulogu.
Ponovo smo suoeni sa optim problemom noenja
maske. On je takoe propraen iskustvima o opsednutosti, optenju sa precima, duhovima i boanstvima. Maska
izaziva kod onog koji je nosi prolaznu egzaltaciju i pomae
mu da poveruje da se sutinski preobraava. One u svakom
sluaju pospeuju izliv instinkata, najezdu stranih i nepobedivih sila. Bez sumnje, maskirani u poetku nije naivan,
ali se ubrzo preputa omamljenosti. Opinjene svesti, on
se potpuno preputa pometenosti koju u njemu izaziva
sopstvena mimika. Individua vie ne prepoznaje samu
sebe, pie or Biro (Gorges Buraud), iz njenog grla izlazi
1

Melraux: Obredna predstava opsednutosti. Diogene, br. 11/55

PRERUAVANJE I ZANOS

120

IGRE I LJUDI

monstruozan krik, krik ivotinje ili boga, nadljudski glas,

ista emanacija ratnike snage, iskonske strasti, udotvor
nih, bezgraninih sila za koje sam sebe smatra i koje ga u
tom trenutku nastanjuju.1) Setimo se i ustreptalog oeki
vanja maski u kraticom afrikom sumraku, hipnotikog
udaranja tam-tama, zatim besne navale utvara, njihovih
dinovskih koraka, kad na tulama trkom stiu kroz visoku
travu u zastraujuoj galami iznenadnih zvukova, zvidu
ka, roptanja i zujanja rombova.
Tu se ne radi samo o vrtoglavici proizaloj iz slepog,
razuzdanog i besciljnog meanja sa kosmikim silama,
munjevitoj pojavi ivotinjskih boanstava, koja se odmah
zatim povlae u svoja tamna prebivalita. Ima tu i neeg
od obinog pijanstva, koje izaziva irenje straha i groze.
Ba te vanzemaljskc pojave dejstvuju kao prvi toki
drave, maska je institucionalna. Kod Dogona se, na pri
mer, ukazuje na pravu kulturu maske koja proima itav
javni ivot te etnike grupe. U ljudskim drutvima sa
posveivanjem i oznanim maskama, na tom elementar
nom nivou kolektivnog ivota treba traiti jo nejasne po
etke politike vlasti. Maska je orue tajnih bratstava. Ona
slui za ulivanje straha neupuenim i istovremeno za pri
krivanje identiteta zareenih.
Posveivanje, obredi izlaska iz puberteta esto se
sastoje u otkrivanju isto ljudske prirode maski novajli
jama. Sa te take gledita upuivanje je ateistiko, agnostiko, negativno uenje. Ono otkriva prevaru i ini sauesnikom u njoj. Sve dotle deake je plaila pojava maski.
Prilikom upuivanja jedna od maski ih ganja udarajui
ih biem. Podstaknuti od starca koji ih upuuje u tajne,
oni masku hvataju, savlauju, razoruavaju, cepaju joj
odeu i skidaju masku, tada prepoznaju nekoga od starijih
2
iz plemena. Ubudue oni pripadaju drugom taboru. )
Oni zadaju strah. Sad na njih dolazi red da namazani belom bojom i maskirani ovaplouju duhove mrtvih, oni
1)

Z. Biro: Maske, Pariz, 1948, str. 101 102.

Mehanizam preobraanja je izvanredno opisan kod Anri anmera (Henri
Jeanmaire): Couroi ei Coureles. Lil, 1939, str. 172223. Prilazem u Dosijeu, str.
211. opis koji on o tome daje za Boboe iz Gornje Volte.
2)

121

plae neposveene, zlostavljaju i pljakaju one za koje sma

traju da su zgreili. esto ostaju u sastavu polu-tajnih
bratstava ili se podvrgavaju jo jednom zareivanju kojim
se u njih ulanjuju. Kao i prvo, i ono je praeno surovim
postupanjem, bolnim iskuenjima, ponekad stvarnom ili
simuliranom ukoenou, prividom smrti i vaskrsenja.
Kao i prvo, i ono stavlja do znanja da su nazovi duhovi u
stvari prerueni ljudi i da njihovi zagrobni glasovi izlaze
iz neobino jakih rombova. Najzad, kao i prvo, ono daje
privilegiju da se sa masom neupuenih tera svakakva ega.
Svako tajno udruenje ima svog idola i svoju masku-zatitnika. Svaki lan nieg bratstva veruje da je maska-zatitnik vieg udruenja neko natprirodno bie, dok savreno
dobro zna prirodu maske koja titi njegovo.1) Kod Beuana
jedno drutvo te vrste zove se mopato ili tajna, po imenu
kolibe u kojoj se vri posveivanje. Ono okuplja nestanu
mladost, osloboenu vulgarnih verovanja i zajednikih
bojazni: smiljene brutalne ujdurme obraenika imaju
za cilj da pojaaju sujeverni strah kod lakovernih. Tako,
vrtoglavi savez pretvaranja i transa ponekad se preobraa
u savreno svesnu meavinu prevare i zastraivanja. Upravo
u tom trenutku iz svega toga proizlazi posebna vrsta poli
tike vlasti.2)
Svakako da ta drutva doivljavaju razliite sudbine.
Deava se da se ona orijentiu i na vrenje nekog maginog
obreda, igre ili tajne, ali ih isto tako ponekad vidimo za
okupljene suzbijanjem preljuba, kraa, crne magije i tro1)

C. f. Hans Himmelheber: Prauma (Brousse), Leopoldvil, 1939, br. 3,

str. 17931.
2)
C. f. L. Frobenius: Die Geheimbunde unci Masken Afrikas (Abhandt, d. k.
Leop. Carol, Akad. d. Naturforscher, t. 74. Halle, 1898); Webster: Primitive Secret
Societies, New York, 1908; H. Schwartz: Alterclassen und Mannerbunde, Berlin,
1902. Treba svakako u principu razlikovati plemensko posveivanje mladia i obrede
pristupanja tajnim drutvima, koja su obino meuplemenska. Ali kad je bratstvo
snano, ono uspeva da obuhvati skoro sve odrasle iz jedne zajednice, tako da se
dva obreda posveivanja na kraju izmeaju. (H. anmer, op. cit., str. 107209.)
Isti autor (str. 168 171), opisuje, prema Frobenijusu, kako kod ribara-zemljoradnika iz Nigera, na jugozapadu Tombuktua, drutvo sa maskama Humang ima
vrhovnu vlast medu narodom Boso, koja je istovremeno neumoljiva, tajna i insti
tucionalna. anmer pribliava glavnu ceremoniju Kumanga uzajamnom suenju
desetorice kraljeva Atlantide kod Platona: Critias 120 B, posle hvatanja i rtvovanja
bika vezanog za bronzani stub. Ovaj opis donosim u Dosijeu na strani 213.

122

IGRE I LJUDI

vanja. Poznato je da u Siera Leone postoji udruenje rat

nika sastavljeno od lokalnih sekcija koje izrie presude i
obezbeuje njihovo izvrenje. Ono organizuje kaznene
ekspedicije protiv pobunjenikih sela i stara se o odra
vanju mira i spreavanju krvne osvete. Kod Bambara,
kotno, onaj koji sve zna i sve kanjava, vrsta afrikog
prethodnika kju-kluks-klana, odrava neprestanu straho
vladu. Bratstva maskiranih ljudi odravaju na taj nain
drutvenu disciplinu, tako da se bez preterivanja moe rei
da se vrtoglavica i preruavanje, ili barem, njeni neposredni
proizvodi, zastraujua mimika i sujeverni strah, ponovno
javljaju ne kao sporedni elementi jedne primitivne kulture,
nego kao stvarni i osnovni pokretai koji najbolje mogu
da poslue za objanjavanje njenog mehanizma. Kako bi
se bez toga moglo razumeti da su maske i panika, kao to
smo videli, stalno prisutni, i to istovremeno prisutni, neraz
dvojno spojeni i zauzimaju centralno mesto, bilo prilikom
najbunijih svetkovina tih drutava, bilo u magijsko-religioznim obredima, ili u jo neodreenim oblicima njihovog
politikog ustrojstva, kad ve nemaju glavnu funkciju u
sva ova tri domena istovremeno ?
Da li je ovo dovoljno za tvrdnju da prelaz na civili
zaciju u pravom smislu rei namee progresivno uklanjanje
tog primata spoja ilinx-a i mimicry i njihovo zamenjivanje
primatom, u drutvenim odnosima, para agon-alea, takmi
enja i sree? Bilo kako bilo, uzrok ili posledica, svaki put
kad neka visoko razvijena kultura uspe da izroni iz prvo
bitnog haosa, konstatujemo osetno opadanje snaga i preruavanja. One tada gube staru prevagu, odbaene su na
periferiju javnog ivota, svedene su na sve skromnije i neredovnije uloge, ako ne i na ilegalne i kanjive, ili saterane u
ogranieni i regulisani domen igara i fikcije, gde ljudima
pruaju veito ista zadovoljstva, ali ublaena i namenjena
samo razonodi i razbijanju dosade, ili odmoru od posla,
meutim, ovog puta bez ludosti i delirijuma.

VIII
TAKMIENJE I SLUAJ

U dar-mar drutvima noenje maske omoguava ovaploavanje (i oseaj pojedinca da je ovaploenje) sila i
duhova, snaga i bogova. Ono karakterie, kao to smo vi
deli, originalan tip kulture zasnovan na snanom savezu
pantomime i ekstaze. Rasprostranjeno po celoj planeti,
ono se javlja kao pogreno reenje, obavezno i fascinantno,
pre sporog, munog i strpljivog odluujueg puta. Izlazak
iz te klopke nije nita drugo do samo raanje civilizacije.

Oigledno da se revolucija takvih srazmera ne vri

za jedan dan. tavie, poto se ona neminovno nalazi u
prelaznim vekovima koji jednoj kulturi otvaraju prilaz
do istorije, samo su nam njene poslednje faze pristupane.
Najstariji dokumenti ne mogu da daju ni najmanje podatke
o prvim opredeljenjima, koja su. nejasna, a moda i slu
ajna, bez neposrednog znaaja, bila moda ona koja su
malobrojne narode uputila u odluujuu avanturu. Pa ipak,
razlika izmeu njihovog prvobitnog stanja, koje smo pri
morani da zamislimo na osnovu opteg naina ivota pri
mitivnog oveka i polaznih taaka, ija rekapitulacija moe
da se izvri na osnovu njihovih spomenika, nije jedini ar
gument koji ide u prilog verovanju da je njihov napredak
omoguen samo dugom borbom protiv udruenih prestia
preruavanja i vrtoglavice.

TAKMIENJE I SLUAJ
124

IGRE I LJUDI

Njihova estina ostavila je brojne tragove. Sama borba

ostavlja ponekad veoma recite indicije. Skiti i Iranci upo
trebljavali su opojna isparenja konoplje da bi izazvali ek
stazu, tako da nije bez znaaja to Jaht, 1920, tvrdi da
je Ahura Mazda Bez transa i konoplje. Isto tako, verovanje u arobni let je bezbroj puta potvreno u Indiji, ali je
znaajno da se u Mahabharati (V. 160,55sq.) nailazi na
jedan pasus u kome se tvrdi: I mi takoe moemo da le
timo u nebesa i da se pojavljujemo u raznim formama, ali
iluzijom. Tako vidimo da se mistini letovi jasno razlikuju
od nebeskih puteestvija i navodnih metamorfoza udotvoraca. Poznato je ta sve asketstvo, a naroito formule i
metafore Joga duguju amanskoj tehnici i mitologiji, ana
logija je toliko bliska, toliko dosledna, da je dovela do toga
da se esto poveruje i u direktno srodstvo. Ipak, ostaje da je
Joga, kao to svi podvlae, interiorizacija, transpozicija
moi ekstaze na duhovni plan. Takoe stoji da se tu vie
ne radi o varljivom osvajanju prostora, nego o oslobaanju
od iluzije koju taj svet stvara. Tu se naroito radi o potpu
nom izvrtanju smisla napora. Cilj vie nije u pospeavanju
panike svesti, u kojoj ovek postaje lak plen svakog nervnog pranjenja, nego, naprotiv, metodina veba, prava
kola samosavlaivanja.
U Tibetu i Kini ostali su brojni tragovi amanskog
iskustva. Lame upravljaju atmosferom, uzdiu se u nebo,
izvode magijske igre, sa sedam ukrasa od kosti na sebi,
upotrebljavaju nerazumljivi jezik, pothranjivan onomatopejama. Taoisti1) i alhemiari takoe lete po vazduhu, kao
Liu An i Li ao Kin. Drugi stiu do nebeskih vrata, ukla
njaju komete ili se penju uz dugu. Ali to opasno naslee
ne spreava razvoj kritike misli. Van ung razobliuje
neiskrene rei to ih mrtvi govore kroz usta ivih koje
bacaju u trans ili kroz usta vraa koje ih evociraju udara
jui u svoje crne ice. Jo od starina, Kvoh Ju pria da se
kralj ao (515488 pre n.e.) obratio svome ministru ovim
recima: Spisi dinastije eu tvrde da je ung-Li poslat
kao glasnik u nepristupane predele Neba i Zemlje. Kako
1

) Taoisti pripadnici rasprostranjene verske sekte u Kini (prim. prev.).

125

je mogue tako neto? Postoji li mogunost za ljude da se

vinu u nebo? Ministar ga obavetava o duhovnom zna
enju pojave. Pravednik, onaj koji ima mo koncentracije,
dospeva do vieg oblika spoznaje. On stupa u vie sfere
i silazi u nie sfere da bi tamo razaznao ponaanje koje
treba usvojiti i stvari koje treba uiniti. Kao funkcioner,
kae tekst, on je tada obavezan da nadgleda red prvenstva
bogova, rtve, pribor, liturgijske kostime koji odgovaraju
pojedinim godinjim dobima.')
aman, ovek koji se bavio opsesijama, vrtoglavica
ma i ekstazama, preobraen je u funkcionera, u manda
rina, u ceremonijal-majstora, koji se brine o protokolu
i korektnom ukazivanju poasti i davanja privilegija kakva
skoro preterana i nakaradna ilustracija izvrene revolucije!
a) PRELAENJE
Ako su retki belezi koji kazuju kako su u Indiji, Iranu
i Kini tehnike vrtoglavice evoluirale prema kontroli i
metodu, brojniji i reitiji dokumenti omoguavaju da
se izblie prate razne etape glavne metamorfoze. Tako
u indoevropskom svetu kontrast dvaju sistema dugo je
oitovan u opoziciji dveju formi suvereniteta, koje su ra
dovi . Dimezila (Dumezil) osvetlili. S jedne strane zakonoznanac, vrhovni bog, koji nadgleda potovanje ugovora,
taan, odmeren, oprezan, konzervativan, strog i mehaniki
uvar norme, prava ispravnosti, ija je akcija vezana za
krajnje lojalne i konvencionalne forme agona, bilo na
borilitu u pojedinanoj borbi jednakim orujem, bilo u
sudnici, nepristrasnom primenom zakona; sa druge stra
ne Pomamni, i on vrhovni bog, ali nadahnut i straan,
neoekivan i paralizujui, ekstatian, moan vra, majstor
u opsenama i pretvaranju, esto voda i komandant trupe
razularenih maski.
Izgleda da se konkurencija izmeu ova dva vida vlasti
produila i da nije uvek prolazila kroz iste promene. U
1
) Tekstovi u Mircea Eliade: amanizam i arhaine tehnike padanja u ekstazu,
str. 359. 368, 383, 396 -397. gde su one upotrebljene u obrnutom smislu, da bi se
obezbedlla vrednost amanskih ogleda.

T A K M I E N J E 1 SLUAJ
126

IGRE I LJUDI

germanskom svetu, na primer, bog vrtoglavice je dugo

vremena uivao vee potovanje. Odin (Odhin), ije je
ime za Adama de Brema jednako furor, po sutini mito
logije ostaje aman. On ima konja sa osam nogu, koji je
poznat ak do Sibira kao jahae marvine amana. On se
pretvara u sve ivotinje, za tili as je na svakom mestu,
njegovi glasnici su dva natprirodna gavrana Hugin i Munin. On ostaje devet dana i devet noi okaen o drvo kako
bi iz njega izvukao poznavanje tajnog, zapovednikog je
zika, runa, (pisma starih Germana). On osniva prizivanje
duhova, ispituje mumificiranu glavu Mimirovu. ta vie,
on prireuje (to mu se uostalom i prebacuje) sejdr (sejdhr),
to je isto amanska seansa, sa halucinantnom muzikom,
ritualnim kostimom (plavi ogrta, kapa od crnog jagnjeta,
koe belih maaka, tap, jastue od kokojeg perja), puto
vanjima na drugi svet, gomilom usrdnih pomonika, transovima i proroanstvima. Berserkeri, koji se pretvaraju u
divlje zveri, takoe se direktno nadovezuju na drutva s
maskama.1)
Nasuprot tome, u staroj Grkoj, iako je polazna taka
ista, brzina i jasnoa evolucije, savreno itljive zahvalju
jui relativnom obilju dokumenata, istiu uspeh, upravo
udesan po svojoj potpunosti i iznenadnosti, koje ga uvrta
vaju u uda. Podsetimo se ipak da ta re dobija prihvatljivo
znaenje samo ako se ima na umu da se postignuti rezultati
(to jest ceremonije i hramovi, tenja za redom, harmonijom,
merom, ideja o nauci i logici) ocrtavaju na pozadini legendi
naseljenoj magijskim bratstvima igraa i kovaa, kiklopi
ma, kabirima, daktilima i koribantima, bunim gomilama
zastraujuih maski, polubogova, poluivotinja, koja se
kao i kod kentaura, odavno smatraju ekvivalentom afrikih
drutava sa posveivanjem. Spartanski mladii preputaju

1)
G. Dimezil: Mitra-Varuna (Esej o dva indoevropska shvatanja Suvereni
teta), drugo izdanje. Pariz, 1948. naroito glava II, str. 3854; paralelno saznanje
moe se izvui iz: Aspekta funkcije ratnika kod Indo-Evropljana, Pariz, 1956; Stig
Wikander: Der Arishe Mannerbund. Lund, 1938; M. Eliade: Op. cit. str. 338, 342,
348; O ponovnoj pojavi u XIX veku vlasti hipnotikog tipa (Adolf Hitler), cf. R.
Kajoa: 4 eseja o savremenoj sociologiji, Pariz, 1951, str. 4974.

127

1)

se likantropiji isto kao i ljudi-panteri i ljudi-tigrovi iz

Ekvatorijalne Afrike.2)
Za vreme kriptije, bilo da love helote ili ne, sigurno
je da vode usamljen ivot pun opasnosti. Ne smeju da budu
ni v i e n i ni i z n a e n i . Ni na jednom stupnju se ne radi o
vrsti vojnike pripreme, takvo uvebavanje nikako se ne
slae sa nainom borbe protiv hoplita. Mladi ivi kao vuk
i napada kao vuk, sam, iznebuha, skokom divlje zveri.
On nekanjeno krade i ubija, sve dok njegove rtve ne
uspeju da ga uhvate. Ispit sadri opasnosti i prednosti zareivanja. Novajlija stie mogunost i pravo da se ponaa
kao vuk; vuk ga guta i on se ponovo raa kao vuk; izlae
se opasnosti da ga vuci rastrgnu i osposobljava se da on
rastrza ljude.
Na brdu Likeju u Arkadiji, gde je Zevs predvodnik
jednog bratstva vukolika, onaj koji pojede meso deteta
zajedno sa drugim vrstama mesa postaje vuk, ili obraeni
preplivava baru i ostaje vuk devet godina u pustom kraju
u koji ispliva. Likurg iz Arkadije, ije ime znai onaj koji
se pravi vuk, goni mladog Dionizija. On mu preti nekom
tajanstvenom napravom iz koje dopiru jezivi urlici i lupanje
podzemnog bubnja, zastraujue tutnjave, kae Strabon.
Lako se u tome poznaje zastraujui zvuk romba, univer
zalnog instrumenta maski.
Postoje razlozi da se Likurg iz Sparte nadovee na
Likurga Arkaanina; izmeu estog i etvrtog veka nat
prirodno stvorenje koje je sejalo paniku postaje uzoran
zakonodavac: arobnjak koji je bio vrhovni pri posvei
vanju postaje pedagog. Isto tako, ljudi-vukovi nisu vie
zveri opsednute bogom koje ive divljim i neljudskim ivo
tom u vreme puberteta. Oni sad predstavljaju neku vrstu
politike policije koja preduzima kaznene ekspedicije da
bi pokorene narode odrala u strahu.
1) Likantropija, ludilo u kome bolesnik osea kao da se pretvorio u vuka
(prim. prev.).
2) H. anmer: Couroi et Coureles, Lil, 1939, sastavio je zamaan dosije o ovome
i ja sam iz njega pozajmio gore navedene podatke. Glavni tekstovi u ovom delu mogu
se nai na str. 540568 o likantropiji, a na str. 569588 o Likurgu i arkadanskim
kultovima.

TAKMIENJE I SLUAJ

1'28

IGRE I LJUDI

Nekadanja ekstatina kriza sada se hladno upotreb

ljava za podjarmljivanje i zastraivanje. Metamorfoze i
transovi su sad samo uspomena. Kriptija, bez sumnje,
ostaje tajna, ali ona time ne prestaje da bude jedan od
neophodnih tokica vojne republike, ije krute institucije
znalaki kombinuju demokratiju i despotizam. Manjina
osvajaa, koja je usvojila zakone jednog drugog poretka,
nastavlja sa primenom starih recepata u odnosu na potinjenu veinu.
Ta evolucija je upadljiva i znaajna. Ali ona ilustruje
samo jedan poseban sluaj. Istovremeno skoro u itavoj
Grkoj orgijski kultovi jo pribegavaju igri, ritmu, pijan
stvu da bi kod svojih pristalica izazvali ekstazu, neosetljivost i opsednutost bogom. Ali te vrtoglavice i preruavanja
su prevazieni, vie nisu ni izdaleka glavne vrednosti. One
produavaju daleku prolost. Ostaju jo samo seanja na
silaske u pakao i nebeska putovanja u mati, dok telo put
nika ostaje nepokretno na svom leaju. Dua Aristeasa od
Prokoneza bi ugrabljena od strane boga i pratila je Apo
lona pretvorena u gavrana. Hermotim od Klazomena mo
gao je na vie godina da napusti svoje telo i da za to vreme
skuplja saznanja o budunosti. Post i zanos podarili su
Epimenidu Krianinu neke magijske sposobnosti dok je
boravio u bojoj peini na brdu Ida. Abaris, prorok i iscelitelj, kretao se kroz vazduh jaui na zlatnoj streli. Ali naj
postojanije i najrasprostranjenije od tih pria ve izra
avaju suprotnu orijentaciju od svog prvobitnog znaenja.
Orfej vie ne dovodi mrtvu suprugu iz podzemnog sveta,
kuda je iao da je trai. Dolazi se do saznanja da smrt ne
oprata i da nema magije koja bi nju mogla da prevlada.
Kod Platona ekstatino putovanje Erla Pamfilianina nije
vie amanska odiseja puna dramatinih zapleta, nego
alegorija kojoj pribegava jedan filozof da bi izloio zakone
Kosmosa i Sudbine.

I samo nestajanje maske, s jedne strane kao sredstva

metamorfoze koja vodi ekstazi, a sa druge kao instrumenta

129
politike vlasti, je sporo, nejednako, teko. Maska je bila
prvorazredno obeleje nadmonosti. U drutvima s mas
kom sve se sastojalo u tome da ovek bude maskiran i da
zadaje stan drugima, ili da to ne bude i da trpi strah. U
jednoj sloenijoj organizaciji radi se o obaveznom straho
vanju od jednih i mogunosti zadavanja straha drugima,
zavisno od stupnja posveenosti. Popeti se stepenicu vie
znai saznati tajnu jedne jo tajanstvenije maske, odnosno
uveriti se da se tu ne radi o natprirodnoj pojavi nego o
oveku koji se preruio, kao to se i sami maskiramo da bi
zastraili neupuene na niem stepenu.
Postoji svakako problem dekadencije maske. ta je
i kako navelo ljude da je se odreknu? Izgleda da se ovim
pitanjem etnografi nisu bavili. Ono je ipak od ogromne
vanosti. Ja pravim hipotezu koja nikako ne iskljuuje,
nego naprotiv doputa postojanje brojnih puteva, raz
liitih, nezdruivih, koji odgovaraju svakoj posebnoj kul
turi i situaciji, ali imaju zajedniki podsticaj: Sistem po
sveivanja i maske funkcionie samo ako postoji precizna
i stalna koincidencija izmeu otkrivanja maskine tajne i
prava da se kasnije njome slui da bi se dostigao obogotvoravajui trans i zastraile novajlije. Poznavanje i upotreba
su takoe usko povezani. Samo onaj koji poznaje pravu
prirodu maske i maskiranog, moe i sam da uzme na sebe
taj strani oblik. A pogotovu nije mogue da se oseti njen
uticaj, ili bar da se oseti u istoj men, sa istim doivljava
njem svetog straha, ako se zna da se radi o obinom preruavanju. Praktino je nemogue da se za njega ne zna, u
svakom sluaju da se dugo ne zna, odakle jedna stalna pu
kotina u sistemu koji treba da se brani od radoznalosti
neupuenih itavom serijom zabrana i kazni, i to onih naj
realnijih. U stvari, to je smrt, koja je jedino efikasno sred
stvo da se otkrivena tajna ne oda. Iz toga proizilazi da,
uprkos intimnoj proveri kroz trans i ekstazu, slabosti me
hanizma ostaju. Njega treba neprestano tititi od sluajnih
otkria, indiskretnih pitanja, svetogrdnih hipoteza ili obja
njenja. Neizbeno je bilo to su izrada i noenje maske ili
odee za preruavanje postepeno prestale da budu pod
zatitom smrtnih kazni, ne gubei od svog svetog karak9

TAKMIENJE I SLUAJ

130

IGRL I LJUDI

tera. Dakle, neosetnim transformacijama postaju liturgijski

ukrasi pribor za ceremonije, igre ili pozorine predstave.
Valjda poslednji pokuaj politike dominacije po
mou maske izvrio je Hakim al Mokana, Prorok s velom
iz Horosana, koji je u VIII veku, nekoliko godina, od 160.
do 162. godine Hedre, nanosio poraze Kalifovoj vojsci.
On je nosio zeleni veo preko lica ili je, prema nekima, dao
da mu se izradi maska od zlata, koju nikada nije skidao.
Za sebe je tvrdio da je bog, dokazujui da krije lice zato to
nijedan smrtnik ne bi smeo da ga vidi, a da ne oslepi. Ali
upravo njegove tvrdnje izazvale su otre rasprave meu
njegovim protivnicima. Dodue svi Kalifovi istoriari piu
da je on to inio zato to je bio elav, orav i odvratno ru
an. Njegove pristalice su ga jednog dana saletele da do
kae istinitost svojih tvrdnji i da im pokae lice. On im ga
pokaza, jedni su zaista bili opeeni, a drugi su se uverili.
Sada zvanina istorija objanjava to udo, otkriva (ili
izmilja) lukavstvo. Evo te prie, onakve kakva se nalazi
u najstarijim izvorima. Topografskom i istorijskom opisu
Buhare od Abu-Bak Mohamed ibn Da far Narakija,
zavrenom 332. godine. 1 )
Pedeset hiljada vojnika Mokaninih okupie se pred
vratima dvorca, bacie se niice i zatraie da ga vide.
Ali nikakvog odgovora ne dobie. Moljahu i navaljivahu,
govorei da se nee pomeriti odatle dok ne vide lice boga
svoga. Mokana imaae slugu po imenu Hadeb. On mu
ree: Idi i kai onima koje stvorih Mojsije je od mene
traio da mu pokaem lice, ali ja nisam pristao da mu se
predstavim, jer on ne bi mogao da podnese moj pogled,
i ko me vidi, umree na mestu. Ali vojnici moljahu jo vie.
Tada im Mokana ree: Doite tog i tog dana i pokazau
vam svoje lice.
Tada on enama koje su s njim u dvorcu boravile
(a bilo ih je, pored linog sluge po imenu Hadeb, stotinu,
i to veinom kerki seljaka iz Sogda, Kesa i Nakaba, koje
1)
Ovde prenosim doslovan prevod koji je za mene M. Aena (Achena) na
pravio iz jedne skraene redukcije Narakijevog dela (napisanog 574. g. Hedre).
U tezi Golam Hosein Sadigija: Religiozni pokreti u Iranu, u II i III reku Hedre, Pariz.
1938.. nalazi se iscrpan pregled kritika i izvora koji se odnose na Hakima.

131

je kod sebe uvao u dvoru) naredi da svaka uzme po jedno

ogledalo i da doe na krov dvorca. (Tamo ih je pouio)
da dre ogledala jedno prema drugome, i to u trenutku kad
sunevi- zraci (najjae) sijaju... Elem, ljudi bejahu sakup
ljeni. Kad se sunce odbi od ogledala, itava okolina i to
mesto behu preplavljeni svetlou. On tada ree svome slu
zi: Kai mojim vernicima: Evo vaeg boga koji vam
se prikazuje. Gledajte ga! Gledajte ga! Ljudi, videi
mesto preplavljeno svetlou, poplaie se i padoe niice.
Kao i Empedokle, kad je potuen, Hakim nije eleo
da ostavi nikakav trag, kako bi se poverovalo da je otiao
na nebo. On otrova svojih sto ena, odsee glavu svome
sluzi i baci se nag u jamu napunjenu (negaenim) kreom
(ili u kotao sa ivom, ili u kacu sa vitriolom, ili u pe u
kojoj se topio bakar, odnosno katran, odnosno eer).
I ovde hroniari otkrivaju lukavstvo. Iako uvek efikasna
(lanovi Hakimove sekte ne poverovae u njegovu smrt
nego u njegovo boansko poreklo i Horosan jo dugo
nije mogao da se smiri), vladavina pomou maske smatra
se nadalje kao prevara i opsenarstvo. Ona je ve pobeena.

Vladavina mimicry i ilinx-a kao priznatih, uvaenih

i dominantnih kulturnih tenji, osuena je, u stvari, onog
trenutka kada misao dosegne koncepciju Kosmosa, to
jest sreenog i stabilnog sveta, bez uda i preobraenja.
Taj svet se javlja kao domen stalnosti, potrebe, mere, jed
nom reju brojke. ak i u vrlo tanim detaljima revolucija
u Grkoj je bila opipljiva. Tako su prvi Pitagorejci jo
upotrebljavali konkretne brojeve. Oni su ih zamiljali kao
oblike i figure. Jedni su bili trouglasti. drugi etvrtasti,
trei opet duguljasti; drugim reima, oni su mogli da se
predstavljaju trouglovima, kvadratima i pravougaonicima.
Oni su bez sumnje liili na grupe taaka na kockama ili
na dominama pre nego na znake kao to su brojke, koje
imaju jedno jedino znaenje Brojevi su. tavie, sainja
vali redove odreene odnosima tri glavna muzika akorda.
9*

TAKMIENJE I SLUAJ

132

IGRE I LJUDI

Njima su, najzad, pripisivane razliite osobine, tako je,

na primer, broj 3 odgovarao sklapanju braka, pravdi (4),
(7), prilici ili nekom drugom konceptu odnosno osloncu
koji im pripisuje tradicija ili sluaj. Pa ipak, iz te delimino
kvalitativne numeracije, ali koja privlai panju izuzetnim
svojstvima pojedinih privilegovanih progresija, prilino
brzo je proizaao apstraktni red, koji iskljuuje aritmosofiju, primorava na islo raunanje i tako moe da slui
nauci kao orue.')
Broj i mera, duh preciznosti koji oni ire, iako su ne
spojivi sa grevima i paroksizmima ekstaze i preruavanja,
omoguavaju, za uzvrat, razvoj agona i alee kao pravila
drutvene igre. U vreme kada se Grka udaljavala od dru
tva sa maskom, razuzdanost starih svetkovina zamenjena
je smirenou procesija, u Delfima se utvruje protokol
ak i za proroki zanos, on daje institucionalnu vrednost
takmienju regulisanom pravilima i ak izvlaenju na sre
u. Drugim recima, osnivanjem velikih igara (olimpijskih,
istmikih, pitijskih i nemejskih) i, esto, nainom na koji
su birane sudije po gradovima, agon, i u sastavu sa njim
alea, su zauzeli u javnom ivotu privilegovano mesto, koje
je u dar-mar drutvima zauzimao spoj mimicry-ilinx.
Stadionske igre su primer ogranienog, propisanog
i specijalizovanog rivalstva. Osloboena svakog oseanja
mrnje i line zavisti, ova nova vrsta takmienja ustanov
ljava kolu lojalnosti i plemenitosti. Ona istovremeno iri
naviku i potovanje sudstva. Njena civilizatorska uloga
isticana je u vie navrata. U stvari sveane igre pojavljuju
se u skoro svim velikim civilizacijama. Igre pelote kod
Acteka predstavljale su obredne svetkovine kojima je pri
sustvovao vladar sa svojim dvorjanima. U Kini su takmi
enja u gaanju strelom uvebavala i osposobljavala ple
mie, istina manje rezultatima gaanja, a vie korektnim
nainom odapinjanja strele ili teenja protivnika loe sre
e. Na hrianskom Zapadu turniri su imali istu ulogu,
oni su uili da ideal nije pobeda nad bilo kim i bilo kakvim
1

) E. Brehier: /storija filozofije, 1. I, laso I. 5. izd., Pariz 1948. str. 52 54.

133

sredstvom, nego dokazana odvanost, koja pri jednakim

uslovima ima prevagu nad protivnikom, koji se potuje i
po potrebi pomae, po prethodnom dogovoru, utvrenim
sredstvima, na oznaenom mestu i u odreenom roku.
Razvoj adrhinistrativnog ivota pospeuje irenje ago
na. Vrbovanje inovnitva se sve vie vri konkursima i
ispitima. Radi se o okupljanju najsposobnijih i najkompe
tentnijih, da bi se ukljuili u neku hijerarhiju ili mandarinat, cursus honorum, ili in, gde se napredovalo po utvr
enim normama kontrolisanih koliko je mogue od strane
autonomnih jurisdikcija. Birokratija je na taj nain postala
faktor neke vrste konkurencije, koja agon unosi u principe
svake administrativne, vojne, univerzitetske ili pravnike
karijere. Ona ga je uvela i u institucije, prvo bojaljivo i
samo za nie poloaje. Ostali su jo dugo ostali zavisni od
prineve volje, privilegija po roenju ili bogatstvu. Deava
se, bez sumnje, da je, teoretski, pristup ponekima regulisan konkursom. Ali zahvaljujui prirodi ispita i sastavu
irija, najvii inovi u vojsci, vana mesta u diplomatiji
ili administraciji esto ostaju monopol jedne malobrojne
kaste ljubomornog esnafskog duha i budne solidarnosti.
Pa ipak, napredovanje demokratije ogleda se upravo u
pravednoj konkurenciji, jednakosti prava, relativnoj jed
nakosti uslova, koji dozvoljavaju da se sutinski sprovede
u delo pravna jednakost, koja se ponekad pre pokazuje
apstraktnom nego efikasnom.

U staroj Grkoj prvi teoretiari demokratije resili

su ovu tekou na prividno neobian nain koji izgleda
besprekoran ukoliko se uini napor da se problem sa
gleda u svoj njegovoj novini. Oni su, u stvari, smatrali
izbor poglavara bacanjem kocke kao proceduru (apso
lutne jednakosti). Oni su na izbore gledali kao na neku
prevaru ili aristokratsku smicalicu najgore vrste.
Aristotel rezonuje upravo na taj nain. Njegove teze
poklapaju se, uostalom, sa opte prihvaenom praksom.
U Atini se izvlaenjem na sreu reavao izbor skoro svih

TAKMIENJE I SLUAJ
134

IGRE I LJUDI

gradskih poglavara, sa izuzetkom generala i finansijskih

inovnika odnosno strunjaka. lanovi Saveta takoe su
odreivani izvlaenjem na sreu, posle ispita kandidata
koje su isticale deme (pokrajine). Nasuprot tome, delegati
za Beoanski savez su birani. Razlog je jasan. Izborima se
pribegava im veliina zainteresovane teritorije i brojnost
uesnika neophodno nalau neki reprezentativni postupak.
Nita manje pravednom ne smatra se ni presuda pomou
belog boba. Ona se istovremeno prikazuje i kao predostronost, kojoj bi se u datim uslovima teko nala zamena,
protiv intriga i manevara oligarhije i zavera. Tako demokratija u svojim poecima okleva, na vrlo pouan nain,
izmeu agona i alee; dve oprene forme pravde.
Ta neoekivana konkurencija iznosi na svetlost dana
duboku povezanost koja postoji izmeu dva principa. Ona
pokazuje da oni donose obrnuta komplementarna reenja
za jedan isti problem, a to je jednakost svih na startu, bilo
pred sudbinom, ukoliko zauzmu strogo pasivan stav i
odreknu se i najmanjeg oslanjanja na svoje uroene spo
sobnosti, bilo u odnosu na uslove konkursa, ako se od
njih zahteva da do kraja napregnu sve svoje snage da bi
pruili nepobitan dokaz svoje izuzetnosti.
U stvari, preovladao je duh takmienja. Dobro po
litiko pravilo sastoji se u osiguravanju svakom kandidatu
podjednakih legalnih mogunosti da izvrbuje glasae.
ire posmatrano, izvesna koncepcija demokratije, koja je
prilino rasprostranjena i prilino razumna, ima tenden
ciju da borbu partija posmatra kao neku vrstu sportskog
rivalstva, koje bi trebalo da objedini veinu osobina borbi
na stadionu, borilitu, ringu: ogranien ulog, potovanje
protivnika i sudijskih odluka, lojalnost, iskrena saradnja
rivala posle donoenja odluke.
Proirujui jo vie okvire opisivanja, primeuje se
da se ukupnost kolektivnog ivota, i to ne samo njegov
institucionalni vid, od trenutka kad su iz njega proterani
mimicry i ilinx, oslanja na nesigurnu i beskrajno promenljivu ravnoteu agona i alee, to jest zasluge i sluajnosti.

135

b) ZASLUGA I SLUAJNOST
Grci, koji jo nisu imali rei za oznaavanje linosti
1)
i savesti, temeljce novog ureenja, i dalje su za uzvrat,
raspolagali grupom pojmova za oznaavanje sree (tyche),
udela koji svakom daje sudbina (moire), povoljnog tre
nutka (kairos), to jest prilike koja se ne ponavlja, budui
da je upisana u nepomini i neprevrtljivi red stvari, kome
zapravo i pripada. Roenje je, dakle, kao sreka neke uni
verzalne, obavezne lutrije koja svakome obezbeuje odre
ene osobine i privilegije. Od njih su jedne uroene, a druge
drutvene. Slina koncepcija je ponekad jo izriitija, u
svakom sluaju je rasprostranjenima nego to se misli. Kod
Indijanaca iz centralne Amerike, iako prevedenih u hrianstvo pre nekoliko vekova, opte je prihvaeno da se
svako raa sa linom suertc (sudbinom). Ona odreuje
karakter svakog pojedinca, njegove sklonosti, slabosti,
drutveni poloaj, zanimanje, sreu, drugim reima, nje
govu predodreenost za uspeh ili neuspeh, sposobnost da
iskoristi priliku. Dakle, nikakva ambicija nije mogua,
niti je ikakva konkurencija shvatljiva. Svako se raa i
postaje ono to mu je sudbina propisala. Agon, udnja za
trijumfom, predstavlja, prirodno, protivteu ovom ekscesu
fatalizma.
Sa izvesne take gledita, beskrajna raznolikost po
litikih reima zavisi od prednosti koju oni daju jednome
od dva poretka superiornosti koji dejstvuju u oprenom
smislu. Oni su primorani da biraju izmeu naslea, to jest
lutrije, i zasluge, odnosno takmienja. Poneki se napreu
da to je mogue vie produe poetne nejednakosti siste
mom zatvorenih kasti ili klasa, rezcrvisanih zaposlenja i
naslednih inova. Drugi se, nasuprot tome, zalau za ubrza
vanje obnavljanja elite, to jest za smanjenje posledica alee
roenja, da bi se za toliko povealo mesto dato nekoj vrsti
rivalstva (sve striktnije kodifikovanog).
Ni jedan ni drugi od ta dva ekstremna poretka ne bi
mogao da bude apsolutan. Koliko god da su poraavajue
1)
Marcel Mauss: Jedna kategorija ljudskog duha, pojam linosti, svoga ja,
Journal o( the Royal Antropological Institute, tom LXVIII, julidecembar 1938,
str. 263-281.

TAKMIENJE I SLUAJ
136

IGRE I LJUDI

privilegije vezane za ime, bogatstvo ili neku drugu prednost

porekla jo uvek se prua mogunost, pa makar i najmanja,
odvanosti, ambiciji i vrednosti. Obrnuto, ni u najegalitarnijim drutvima gde privilegija samo na osnovu nasledstva
ne bi mogla da se zamisli ni u kakvom obliku, i ne pomilja
se da sluajnost roenja nema nikakvog uticaja i da oev
poloaj ne utie na sinovljevu karijeru i automatski je ne
pospeava. Teko bi mogla da se iskljui prednost koju
predstavlja injenica da je odreeni mladi odrastao u
sredini kojoj pripada i da unapred u njoj rauna na veze i
podrku, da poznaje njene obiaje i predrasude, i da bi
od oca mogao da dobije dragocene savete i uputstva.

*
U stvari u svim drutvima, na raznim stupnjevima,
im ta drutva dostignu izvestan stepen razvoja, sukob
ljavaju se obilje i beda, mranjatvo i slava, mo i ropstvo.
Ako je proklamovana jednakost graana, radi se samo o
pravnoj jednakosti. Poreklo, i kao zakon sluaja, koji
izraava postojanost prirode i nepokretnost drutva, i
dalje sve pritiska kao hipoteka koja se ne moe skinuti.
Deava se da zakonodavstva ulau napore da odstrane nje
gove posledice. Zakoni, ustavi tee, dakle, da uspostave
izmeu sposobnosti i kompetencije pravednu konkurenciju
namenjenu ukidanju klasnih privilegija i uvoenju nepo
bitnih vrednosti, dokazanih pred kvalifikovanim irijem i
sankcionisanih kao sportski uspesi. Ali isuvie je jasno da
se konkurenti ne nalaze u podjednakom poloaju da bi
uspeno startovali.
Bogatstvo, vaspitanje, obuka, porodine prilike, svi
spoljni i esto odluujui uslovi ponitavaju u praksi jed
nakost ispisanu u zakonima. Ponekad je potrebno vie
generacija da bi se nadoknadilo zaostajanje siromanog
iza privilegovanog. Obeana pravila za lojalan agon oi
gledno su pogaena. Sin poljoprivrednika iz udaljene pro
vincije, ak i veoma darovit, ne postaje iz prve takmac sa
srednje obdarenim sinom visokog inovnika iz glavnog

137

grada. Poreklo mladih ljudi koji se upisuju na univerzitet

esto je predmet statistika, koje predstavljaju najbolje
sredstvo za merenje promenljivosti drutvene strukture.
Iznenaujua je konstatacija do koje mere je ta promena
mala ak i u socijalistikim zemljama, uprkos neospornom
napretku.
Svakako, postoje ispiti, konkursi, stipendije, sve vrste
poasti koje se ukazuju sposobnosti i strunosti. Ali upravo
poasti, ako ne i palijativi, su ti koji su u veini sluajeva
jadno nedovoljni; oni su pomo, uzorci i izgovori, pre nego
norme i opta pravila. Treba pogledati stvarnosti u lice,
podrazumevamo i ona drutva koja sebe smatraju jedino
pravednim. Tada emo primetiti da, uopte uzevi, stvarna
konkurencija postoji samo izmeu ljudi istog nivoa, istog
porekla, iz iste sredine. Tu drutveno ureenje nema zna
ajniju ulogu. Sin dostojanstvenika uvek je favorizovan,
kakav god bio uslov za postizanje dostojanstva. Problem se
strogo postavlja i u demokratskim drutvima (socijalisti
kim ili komunistikim): kako efikasno uravnoteiti sluaj
nost porekla?
Svakako, principi jednog egalitarnog drutva, nikako
ne obuhvataju prava i preimustva koje povlai poreklo,
ali ona mogu u stvarnosti biti isto tako teka kao i u kastinskim drutvima. ak i ako se prihvate brojni i strogi
mehanizmi za kompenzaciju, namenjeni postavljanju svakog
pojedinca u idealan poloaj i favorizovanju samo istinskih
zasluga i dokazanih izuzetnosti, ak i u tom sluaju srea
i dalje ostaje.
Ona pre svega ostaje u alei naslea koje neravnomerno
deli talente i nedostatke. Ona zatim neizostavno uestvuje
u organizovanim ispitima da bi se obezbedio trijumf naj
zaslunijeg. U stvari, nita ne moe da se uini da srea
nepravedno ne bude sklona kandidatu kome je palo jedino
pitanje koje je briljivo prouio i da na ispitu padne nesrenik koji je dobio jedno od retkih pitanja koje je zane
mario. Eto, odjednom ponovo unesenog jednog aleatornog
elementa u samo srce agona.
U stvari, srea, prilika, sposobnost da se ona iskoristi
igraju stalnu i znaajnu ulogu u postojeim drutvima.

TAKMIENJE I SLUAJ

138

IGRE I LJUDI

Sloena su i bezbrojna preplitanja prednosti proizalih iz

porekla, kako fizikih tako i drutvenih (i koje mogu da
budu poasti i bogatstvo, lepota, zdravlje ili retke sposob
nosti) i podela volje i strpljenja, strunosti i rada, (koji su
dar zasluge). S jedne strane dar bogova ili konjukture; sa
druge nagrada za napor, upornost, vetinu. Na isti nain,
u igri karata pobeda potvruje meovitu nadmo, proistekle
iz podele karata i znanja igraa. Tako su alea i agon kontra
diktorni, ali solidarni. Suprotstavlja ih stalan sukob, a
sjedinjuje sutinski savez i slaganje.

*
Po svojim principima, i sve vie po svojim institucijama,
moderna drutva tee da proire domen regulisanog takmi
enja, to jest zasluge, na utrb porekla ili naslea, to jest
sluaja. Ovakva evolucija istovremeno zadovoljava pravdu,
razum i potrebu za to boljim korienjem talenta. Upravo
zbog toga politiki reformatori neprestano ulau napore
da izmisle to praviniju konkurenciju i da ubrzaju njen
dolazak. Ali rezultati njihove delatnosti ostaju mravi i
razoaravajui. tavie, oni izgledaju daleki i nestvarni.
U meuvremenu, im stigne u godine kada se razmilja,
svako s lakoom shvata da je suvie kasno i da je kocka
baena. On je zatvoren u svoj poloaj. Njegova vrednoa
dozvoljava mu moda da popravi taj poloaj, ali ne i da
ga promeni. Ona mu ne omoguava da radikalno promeni
svoj ivotni standard. Otuda se raa nostalgija za preicom,
za neposrednim reenjima koja pruaju perspektivu izne
nadnog uspeha, ak i relativnog. Od sudbine ga jedino treba
i traiti, jer priljenost i kvalifikacija su nemoni da ga
obezbede.
ta vie, mnogi shvataju da nemaju mnogo tota
da oekuju od same svoje valjanosti. Oni lepo vide da
drugi imaju vie od njih, da su vetiji, snaniji, inteligentniji,
bolji radnici ili ambiciozniji, da imaju bolje zdravlje ili
bolju memoriju, da su dopadljiviji ili ubedljiviji. I tako
svesni svoje inferiornosti, oni svoje nade ne stavljaju u
tana, nepristrasna i kao proraunata poreenja. Oni se

139

okreu srei i trae princip diskriminacije koji bi bio blai

prema njima. Beznadni da e pobediti na turnirima agona,
oni se okreu lutrijama, svim izvlaenjima na sreu, gde su
manje obdaren, glupak i nemoan, nespretnjakovi i lentina, pred licem udesne zaslepljenosti jedne nove vrste
pravde, izjednaeni sa dovitljivim i pronicljivim ljudima.
Alea se u ovim uslovima ponovo javlja kao neophodna
kompenzacija, kao prirodna dopuna agonu. Jedinstveno,
definitivno klasiranje liilo bi svake budunosti one koje
osudi. Potrebno je neko rezervno ogledanje. Pribegavanje
srei pomae da se podnese lairano ili suvie naporno tak
mienje. Istovremeno, ono ostavlja nadu onima koji su
lieni nasledstva i koje bi iskren konkurs zadrao na loim
mestima, koja su opet najbrojnija. Upravo zbog toga kad
alea porekla gubi svoju nekadanju suprematiju i pred ras
tom carstva regulisanog takmienja vidimo da se pored nje
razvijaju i bujaju hiljade drugorazrednih mehanizama ija
je namena da iznenada dodele vanredno unapreenje (van
serije) zadivljenom i zanemelom pobedniku.'
Toj svrsi, pre svega, odgovaraju igre na sreu, ali i
brojna ogledanja, prerueno kockanje, ija je zajednika
osobina da se predstavljaju kao takmienja, dok u stvari
izvestan elemenat klaenja, rizika, sree, jednostavne ili
sloene, igra u njoj glavnu ulogu. Ti ogledi, te lutrije obea
vaju srenom igrau skromnije bogatstvo no to on oekuje.
ali ija je perspektiva dovoljna da ga zaseni. Svako moe da
bude izabranik. Ta mogunost, iako skoro iluzorna, ipak
bodri ljude skromnog porekla da bolje podnose osrednjost
stanja u kome se nalaze, nemajui praktino nikakvog
drugog naina da se ikad iz njega izvuku. Za to bi trebalo
izuzetna srea, udo. A uloga alee je upravo takva da to
udo neprestano predlae. Otuda stalan uspeh igara na
sreu. U njima i sama drava nalazi svoju raunicu. Organizujui, uprkos protestima moralista, zvanine lutrije,
ona oekuje veliku korist od jednog izvora prihoda koji
joj se samo ovog puta daju sa oduevljenjem. Ukoliko se
sama odrie tog naina sticanja prihoda, drava namee
velike poreze raznim operacijama koje imaju obeleje kla
enja na sreu.

TAKMIENJE I SLUAJ
140

IGRE I LJUDI

Igrati znai odrei se rada, strpljenja, tednje u ime

srenog poteza koji u jednoj sekundi obezbeuje ono to
itav ivot iscrpljujueg rada i liavanja ne moe da prui,
ukoliko se ne umea i srea i ako se ne pribegne spekulaciji,
koja jednim delom upravo i zadire u sreu. Da bi se to vie
sveta privuklo, premije treba da budu visoke, barem one
najglavnije. Za uzvrat, lozovi treba da budu to je mogue
jeftiniji i Iako deljivi, kako bi bili dostupni velikom broju
nestrpljivih poklonika. Iz toga sledi da su dobitnici velikih
svota retki. Ali nije vano, suma koju dobija najvei milje
nik sree izgleda zbog toga jo zanosnija.
Da navedem prvi primer koji mi je pao na pamet,
a koji bez sumnje nije i najkarakteristiniji; kod Svipstejka
(Sweepstake) za Gran pri de Pari, glavni zgoditak iznosi sto
miliona franaka, drugim reima, predstavlja sumu koja je
fantastina za ogromnu veinu kupaca lozova, koji jedva
zarauju nekoliko desetina hiljada franaka meseno. U
stvari, ako raunamo da je prosena zarada obinog rad
nika etiri stotine hiljada franaka godinje, ta suma pred
stavlja vrednost od otprilike dvesta pedeset godina rada.
Loz koji se prodaje za osamnaest hiljada pet stotina fra
naka, malo vie od polovine mesene zarade, nedostupan
je, uostalom, veini zaposlenih. Oni se, dakle, zadovolja
vaju kupovinom desetina, koje im doaravaju mogunost
dobitka od deset miliona, trenutan i potpun ekvivalent
etvrtini veka napornog rada. Privlanost tog iznenadnog
izobilja neizbeno je opojna, jer ona, u stvari, znai od
lunu promenu linog poloaja, koja se normalnim putem
praktino ne moe zamisliti; ista naklonost sudbine.
Stvorena magija pokazuje se efikasna. Prema poslednjim objavljenim statistikama, Francuzi su u 1955. godini
potroili sto petnaest milijardi samo za igre na sreu koje
kontrolie drava. Od te sume bruto-prihod Nacionalne
lutrije penje se na etrdeset est milijardi, odnosno hiljadu
franaka po svakom Francuzu. Iste godine podeljeni su
dobici u visini od dvadeset pet milijardi. Premije, ija re
lativna visina u odnosu na zbir nagrada ne prestaje da raste,
oigledno su kalkulisane sa ciljem da podstaknu nadu na
bogaenje muterija sluei kao primer.

141

Kao dokaz uzeu samo to da je poluzvanina reklama

manje-vie nametnuta korisnicima tih iznenadnih bogat
stava, iako, na njihov zahtev, moe da im bude zagarantovana anonimnost. Ali takav je red da novine do detalja
obavetavaju javnost o njihovom svakodnevnom ivotu i
planovima. Reklo bi se da se radi o pozivu masi italaca
da jo jednom okuaju sreu.
Igre na sreu nisu u svim zemljama organizovane kao
dinovska izvlaenja koja se vre na nacionalnom nivou.
Liene zvaninog karaktera i dravne podrke, njihov obim
se brzo smanjuje. Apsolutna vrednost zgoditaka opada sa
brojem igraa. Vie nema skoro beskonane disproporcije
izmeu uloene sume i prieljkivanog dobitka. Ali ni kod
skromnijih iznosa opklada ukupan zbir uloga nije nita
manji.
Obrnuto, poto izvlaenje vie nije sveana i relativno
retka operacija, uestalost partija uveliko zamenjuje zamanost uloga. U prvim asovima posle otvaranja kockarnice
krupijei na vie desetina stolova, u ritmu koji je odredila
direkcija, neprekidno pokreu kuglicu ruleta i objavljuju
rezultate. U svetskim kockarskim metropolama, Dovilu,
Monte-Karlu, Makou ili Las Vegasu, na primer, sume u
opticaju ne moraju da dostignu basnoslovne cifre kakve se
obino zamiljaju, ali zakon velikog broja garantuje skoro
nepromenljivu zaradu na brzim i neprekidnim operacijama.
To je dovoljno da drava ili grad iz toga izvuku skandalozan
i nametljiv prosperitet, koji se manifestuje blistavim pro
slavama, napadnim luksuzom, slobodnim ponaanjem,
svim privlanostima koje imaju reklamni vid i koje su,
uostalom, otvoreno namenjene da se ugladi stvarnost.
Istina, takve specijalizovane metropole, privlae na
roito muterije-prolaznike koji dolaze da se nekoliko dana
razonode u uzbudljivom ambijentu zadovoljstva i lakoe,
i zatim se vrate jo uzdranijem i priljenijem nainu ivota.
Ako zadrimo sve odnose, gradovi koji kockarskoj strasti
pruaju istovremeno i utoite i raj slini su ogromnim jav
nim kuama ili gigantskim puionicama opijuma. Oni su
predmet kontrolisane i unosne tolerancije. Nomadski narod
radoznalaca, besposliara ili manijaka prolazi kroz njih

T A K M I E N J E 1 SLUAJ

142

IGRE I LJUDI

bez dueg zadravanja. Sedam miliona turista ostavlja

svake godine u Las Vegasu ezdeset miliona dolara, to
predstavlja oko 40% budeta Nevade. Vreme koje oni
tamo provedu samo je deo izmeu zagrada, u normal
nom toku njihovog ivota. Stil civilizacije nije osetno
pogoen.
Postojanje velikih gradova kojima je kocka jedini
rezon d'etr (razlog postojanja) i skoro iskljuiv izvor pri
hoda manifestuje bez sumnje snagu instinkta koji se ispoljava u traganju za sreom. Pa ipak, taj instinkt nije naj
opasniji u tim nenormalnim gradovima. U drugima grad
sko uzajamno klaenje omoguava svakome da se kladi
na konje ne odlazei na hipodrom. Sociolozi su zabeleili
meu fabrikim radnicima tendenciju za stvaranjem neke
vrste klubova gde ulau relativno velike sume, ak nesrazmerne svojoj plati, kladei se na rezultate fudbalskih
utakmica.1) I ovde se vidi jedna karakteristika civiliza
cije.2)
Dravne lutrije, kockarnice, hipodromi, sve vrste uza
jamnih klaenja ostaju u granicama iste alee, ije zakone
matematike tanosti striktno potuju.
U stvari, kad se oduzmu rashodi i deo koji uzima ad
ministracija, dobitak, koliko god izgledao velik, ostaje
strogo proporcionalan ulogu i riziku svakog igraa. Jedan
od izuzetnijih pronalazaka modernog sveta predstavlja
ono to bih ja rado nazvao preruena lutrija, gde se ne
zahteva nikakav ulog i koje spolja izgledaju kao nagrada
za talenat, proizvoljnu erudiciju, domiljatost ili slinu
sposobnost, koje po svojoj prirodi izmiu objektivnoj oceni
ili legalnoj nagradi. Neke velike knjievne nagrade zaista
donose pojedinim piscima bogatstvo i slavu barem za ne
koliko godina. Ove nagrade podstakle su na hiljade drugih
1
) Cl'. Georges Fricdmann: Kuda ide ljudski rad (Oil va le travail humain)
Pariz. 1950, str. 147 151. U Sjedinjenim Dravama, naroito se kladi na numbers,
odnosno na tri poslednja broja od ukupnog zbira vrednosti akcija prodatih tog
dana u Volstritu. Otuda rackets (raskalana zabava prim, prcv.) i zamana bo
gatstva, ali koja se smatraju sumnjivog porekla, ibid. str. 149. n.; Rad u mrvicama,
(Le travail en miettes) Pariz, 1956. str. 183 185.
2
) Uticaj igara na sreu najvie hara kad se veina stanovnitva mnogo kocka,
a malo radi naroito kad se kocka svakodnevno. Ali da bi se takav sluaj dogodio,
potreban je izuzetno redak siicaj klime i drutvenog poretka. Tada dolazi do pro-

143

koje ne donose bogzna ta, ali u neku ruku stvaraju i populariu presti onih najznaajnijih. Jedna devojka, poto
se uspeno suprotstavila sve opasnijim rivalkama, bira se
za mis ceo svet ona postaje filmska zvezda ili se udaje za
milijardera. Brojne i nepredvidljive kraljice, pratilje, sirene
itd... biraju se po ugledu na nju ili, u najboljem sluaju,
itave jedne sezone uivaju opojnu, ali spornu popularnost,
ive raskonim ivotom, ali bez ozbiljnijeg materijalnog
oslonca, u nekoj palati na jednoj od mondenskih jtlaa.
Svaka grupa hoe da ima svoju mis. Granica nema. ak su
i radiolozi izabrali svoju mis-skelet. To je bila 18-godinja
devojka (Lois KonvejLois Conway) koja je pod x zra
cima pokazala da ima najlepi kostur.
Ponekad je potrebna priprema za ovakvo ogledanje.
Na televiziji vidimo kako se nudi itavo malo bogatstvo
onome ko uspe da odgovori na sve tea pitanja iz odre
ene oblasti. Odabran personal i rekviziti koji ulivaju stra
hopotovanje daju izvestan svean izgled ovoj nedeljnoj
predstavi, odlian govornik zabavlja publiku, dok poslove
sekretarice obavlja lepotica, fotogenina kako se samo
poeleti moe; uniformisani straari toboe uvaju ek
izloen udnim pogledima publike; elektronska maina
otklanja sumnju u ispravan izbor pitanja; najzad, izolovana
kabina omoguava kandidatu da se skoncentrie, da sam
pied oima celog sveta pripremi proroki odgovor. Iz skrom
ne sredine, on se drhtei pojavljuje pred neosetljivim iri
jem. Stotine hiljada dalekih gledalaca uestvuju u njegovoj
strepnji, istovremeno polaskani to kontroliu jedan ta
kav ispit.
Na izgled, radi se o ispitu gde su pitanja namerno sve
tea da bi se proverila irina poznavanja materije: pravi
agon. U stvari, predlae se serija opklada gde izgledi na
dobitak opadaju sa poveavanjem ponuene nagrade. I
samo ime sve ili nita, koje se esto daje ovoj igri, ne ostavlja
u tom pogledu nikakvu sumnju. Ono otkriva i veliinu
mene opte privrede i javljaju se posebne forme kulture kao to i treba da se oekuje,
za pratei razvoj sujeverja. Ja malo dalje opisujem nekoliko primera u dodatku pod
naslovom: Znaaj igara na sreu- Pogledale utkode brojke date u Dosijeu str. 208
za sume koje se potroe na elektrinim bilijarima n SAD i Japanu.

TAKMIENJE I SLUC'AJ

144

IGRE I LJUDI

progresije. Manje od deset pitanja i rizik postaje ogroman,

a nagrada zasenjujua. Oni koji izdre trku do kraja, postaju,
za izvesno vreme, neka vrsta nacionalnih heroja, tampu i
javnost SAD naizmenino su oduevljavali jedan obuar
specijalista za italijansku operu. Crnkinja uenica koja
je nepogreivo poznavala englesku ortografiju, policajac
koji je sve znao o ekspiru, jedna stara dama paljiva
itateljka Biblije i vojnik ekspert za kulinarstvo. Svaka
nedelja donosi nove primere. 1
Oduevljenje koje podstiu ova naizmenina klaenja
i uspeh TV emisija jasno pokazuju da formula odgovara
potrebi koju svi oseaju. U svakom sluaju, njena eksploata
cija se isplati, kao i konkursi lepote, i to bez sumnje iz istih
razloga. Ova bogatstva ipak ista, jer izgledaju steena
zahvaljujui linoj vrednosti, pruaju kompenzaciju nedo
statku razvijene drutvene konkurencije, do koje, na kraju
krajeva, dolazi samo izmeu ljudi iste klase, istog ivotnog
standarda i istih kolskih kvalifikacija. S jedne strane,
svakodnevna konkurencija je stroga i neumoljiva, a sa druge,
jednolina i zamorna. Ona ne samo to ne zabavlja, nego i
taloi srdbu. Ona haba i obeshrabruje. Jer, praktino ona
ne daje nikakvu nadu da e se izii iz svog stalea samo
zahvaljujui plati koju obezbeuje zanimanje. I tako svi
raunaju na neki revan. Svako sanja o aktivnosti sa obrnu
tim mogunostima koja oduevljava i, istovremeno, jednim
potezom daje priliku za stvarno napredovanje. Svakako,
ko razmilja ne moe da nasedne. Uteha koju pruaju ovakvi
konkursi smena je. Aii kako reklama umnoava njihov
1
Korisno je navesn neke brojke. Mladi profesor za koga se prialo da je
bojaljiv, dobio je 129 hiljada dolara (blizu 96 miiiona dinara) odgovarajui u (oku
14 nedelja na pitanja o koarci, o antikim obiajima, simfonijama velikih muzi
ara, matematici, prirodnim naukama. istraivanjima, medicini, ekspiru i istoriji
amerike revolucije. Medu dobitnicima deca zauzimaju znaajno mesto. Jedanaestogodinji Lcni Ros zaradio je 64 hiljade dolara (48 miiiona dinara) zahvaljujui poz
navanju berze. Nekoliko dana kasnije, Robert Strom, od 10 godina, dobija 80 hi
ljada dolara (60 miiiona dinara) odgovarajui na pitanja iz elektronike, fiziologije
i astronomije. Februara 1957. godine vedska televizija osporila je odgovor 14-godinjeg Ulfa Haneca. koji je Umbru Krameri uvrstio medu ribe sa onim kapcima.
Odmah zatim tutgartski muzej alje avionom dva iva primerka. a Britanski institut
prirodnih nauka lilm snimljen u morskim dubinama. Oni koji su osporavali ovaj
odgovor bili su potpuno zbunjeni. Mladi heroj dobija 700 hiljada franaka (starih)
i amerika televizija ga dovodi u Njujork Javnost je ushiena. Njena groznica se
znalaki pothranjuje. Trideset sekundi do bogatstva najavljuju novine, koje skoro

145

odjek, mali broj dobitnika manje je vaan od ogromne

mase amatera koji kraj televizora prate zaplete ogledanja.
Oni se manje-vise identifikuju sa uesnicima u nadmetanju.
Prenoenjem oni se opijaju pobednikovim trijumfom.
c) PRENOENJE
Ovde se pojavljuje nova injenica i vano je da se
razume njen znaaj i domet. Prenoenje je degradirana,
razvodnjena forma mimicry, jedina koja moe da uspeva u
svetu kojim rukovode sjedinjeni principi vrednosti i sree.
Veina ne prolazi na konkursima ili nije u mogunosti da
se na iste prijavi, nema pristupa ili ne uspeva. Svaki vojnik
moe da ima maralsku palicu u svojoj fiekliji, a najdostoj
niji i da je ponese, ali i pored toga postoji samo jedan maral
koji komanduje bataljonima obinih vojnika. Srea, kao i
vrednost favorizuju samo retke izabranike. Veina ostaje za
postavljena. Svako eli da bude prvi, to pravo daju mu
zakon i pravda. Ali svako zna ili podozreva da on to i ne bi
mogao da bude, iz jednostavnog razloga to je prvi samo
jedan. On se zato opredeljuje za pobedu preko posrednika,
prenoenjem; to je jedini nain da svi trijumfuju istovremeno
i to bez naprezanja i opasnosti od neuspeha.
Otuda, vanredno karakteristian za moderno drutvo
kult filmske zvezde i ampiona. S pravom se smatra da je taj
kult neizbean u svetu, gde sport i film zauzimaju tako
znaajno mesto. Osim toga, u jedinstvenoj i spontanoj
poasti postoji jo jedan tee uoljiv, ali ne i manje ubedljiv
razlog. Jedino zvezda i ampion pruaju slike grandioznih
uspeha koje mogu, ako im se srea osmehne da dozive i
najskromniji i najsiromaniji. Neuporediva privrenost
pozdravlja bljetavu apoteozu onoga koji, da bi uspeo,
nije imao nita drugo sem sopstvene odlike: miie, glas ili
arm, prirodna i neotuiva oruja oveka bez drutvenog
oslonca.
redovno posveuju posebnu rubriku ovim takmienjima i objavljuju fotografije do
bitnika sa masno ispisanom sumom koju je. prema njima, dobio za nekoliko sekundi.
Najgenijalniji i najvredniji teoretiar teko bi mogao da zamisli tako sjajnu kombi
naciju sredstava za pripremu i opsenu izazova
10

TAKMIENJE I SLUAJ

146

IGRE i LJUDI

Osvetavanje je retko i, tavie, neizostavno sadri

deo nepredvienog. Ono ne dolazi na kraju jedne karijere
sa uobiajenim napredovanjem. Ono nagrauje izvanrednu
i tajanstvenu konvergenciju na koju se nadovezuju vilinski
darovi iz kolevke, upornost koju nikakva prepreka ne moe
da obeshrabri i poslednje opasno ogledanje, odluujua
prilika, koja se koristi bez oklevanja. Idol je, sa druge strane,
oigledno pobedio u podmukloj i neodreenoj konkuren
ciji, koja je utoliko neumoljivija ukoliko uspeh treba bre
da se postigne. Jer preimustva koja i najskromniji po poreklu moe da nasledi i koja su nesigurna srea siromanog,
imaju ogranieno vreme. Lepota vene, glas se gubi, miii
slabe, gipkost nestaje. S druge strane, ko jo ne pomilja da
iskoristi udesnu priliku koja ipak izgleda realna, da se
vine u nestvarno deveto nebo sjaja i slave? Ko ne eli da
postane zvezda ili ampion? Ali u toj gomili sanjalica,
koliko njih obeshrabri se jo pri prvim tekoama? Koliko
ih se pak hvata sa njima u kotac? Koliko njih sanjari o
tome da im se jednog dana ipak suprotstavi? Upravo zbog
toga skoro svi vie vole da pobeuju preko punomonika,
posredstvom heroja sa filma ili iz romana ili, jo pre, preko
stvarnih i bliskih linosti kao to su filmske zvezde i ampio
ni. Oni uprkos svemu oseaju da ih predstavlja manikirka
koju su izabrali za kraljicu lepote. Prodavaica kojoj su
poverili glavnu ulogu u nekom velikom filmu, prodavev
sin koji pobeuje na Tur de Fransu, automehaniar koji
je obukao blistavi kostim i postao toreador visoke klase.
Svakako da je spoj agona i alee jedan od najtee razmrsivih. Lina vrednost, na koju svako veruje da moe da
rauna, kombinuje se sa neuvenom sreom glavnog zgo
ditka, da bi se obezbedio, kako izgleda prvome koji naie,
uspeh tako izuzetan da deluje kao udesan. Tada posreduje
mimicry. Svi uestvuju preko posredne linosti u velikom
trijumfu koji, naizgled, svako moe da doivi, ali su svi u
dnu due svesni da od miliona samo jedan izabranik izbija
na povrinu. Tako se svakom doputa da ima iluziju i da
istovremeno bude poteen napora koji bi morao da uloi
kad bi stvarno poeleo da okua sreu i pokua da on bude
taj izabranik.

147

Ta povrna i neodreena identifikacija, ali stalna,

uporna i opta, predstavlja glavne sigurnosne ventile demo
kratskog drutva. Veina njih ima tu iluziju samo promene
radi i da bi se razonodili od sive egzistencije, monotone i
1
zamorne. Takvo prenoenje, da li moda treba da kaem
takva alijenacija, ide tako daleko da se obino zavrava
dramatinim postupcima pojedinaca ili nekom vrstom
kolektivne histerije koja obuzima itavu jednu mladost.
Tu opinjenost, uostalom, podrava tampa, radio i tele
vizija. Zahvaljujui plakatama i ilustrovanim revijama
zavodljivo lice ampiona ili filmske zvezde svuda je prisutno.
Postoji stalna osmoza izmeu ovih sezonskih boanstava i
gomile njihovih oboavalaca. Ovi poslednji su obaveteni
o njihovom ukusu, udima, sujeverju i najbeznaajnijim
detaljima iz njihovog ivota. Oni ih imitiraju, kopiraju
njihove frizure, nain odevanja i minkanja, ak i nain
ishrane. Oni ive kroz njih i u njima do te mere, da su mnogi
neuteni zbog njihove smrti i ne ele da ih nadive. Te strasne
odanosti ne iskljuuju ni kolektivno ludilo ni epidemije
samoubistava.2)
Oigledno je da odvanost sportiste i umetnost inter
pretatora nisu razlozi koji e dati objanjenje za takav
fanatizam, nego je to pre neka vrsta opte potrebe za identi
fikacijom sa ampionom i filmskom zvezdom. Na taj nain,
jedna navika postaje druga priroda.

Filmska zvezda predstavlja personifikaciju uspeha,

pobede, osvete nad tegobnom i mranom svakodnevnom
jednolinou, nad preprekama koje drutvo postavlja
vrednosti. Prekomerna slava idola ilustruje stalnu mogu1)

O oblicima i rairenosti identifikacije, pogledati izvanredno poglavlje Edgara

Morena (Edgar Morin) u Les Stars (Starovi), Pariz, 1957, str. 69145. naroito
odgovore na specijalizovanu anketu vodenu u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dra
vama o fetiizmu koji podstiu filmske zvezde. Poznata su dva oblika pojave pre
noenja: oboavanje zvezde drugog pola; identifikacija sa zvezdom istog pola i
istih godina. Ova poslednja forma je ea: 65% prema statistikama Motion Picture
Research Bureau (Biro za istraivanja o filmu). (Op. cit.. str. 93).
2)

10*

Vidi Dosije str. 215.

TAKMIENJE I SLUAJ

148

IGRE 1 LJUDI

nost jednog trijumfa koji je pomalo u svaijem posedu i,

u svakom sluaju, delo svih onih koji idolu aplaudiraju.
To uzdizanje, koje, kako izgleda, posveuje vrhunskog ili
vrhunsku, gazi utvrenu hijerarhiju na radikalan i blistav
nain ukida fatalnost porekla koje svakog pritiskuje.')
U takvoj se karijeri uvek podozreva neto mutno, neisto i
nepravilno. Neki ostatak zavisti koji je preiveo i u oboa
vanju ne proputa da se u tome nazre sumnjiv uspeh intrige
i ambicije, besramnosti ili reklame.
Kraljevi su poteeni takvih sumnji, ali njihov poloaj,
ne samo da ne opovrgava drutvenu nejednakost, nego
nasuprot, daje za nju najizrazitiji primer. Dakle, vidimo
kako se kao i za glumce, tampa i publika oduevljavaju za
linosti monarha, dvorske ceremonijale, ljubavne doivljaje
princeza i abdikacije suverena.
Nasledno velianstvo, legitimnost garantovana gene
racijama apsolutne vlasti daju sliku veliine koja od pro
losti i istorije dobija stabilniji presti od onoga koji daje
iznenadan i prolazan uspeh. Da bi uivali u toj prevlasti,
monarsi su se, kako se to rado ponavlja, samo pomuili
da se rode. Smatra se da je njihova zasluga ravna nuli.
Priznaje se da oni podnose teinu izuzetnih privilegija gde
od njih nita ne zavisi i da ak nisu imali mogunost elje
i izbora: ista presuda apsolutne alee.
Ovde je identifikacija mnogo manja. Kraljevi po de
finiciji pripadaju zabranjenom svetu u koji se dospeva samo
poreklom. Oni ne predstavljaju drutvena kretanja, pri
like koje ona pruaju, nego naprotiv njegov pritisak i po
vezanost sa ogradama i preprekama koje ove postavljaju
vrednosti i pravdi istovremeno. Legitimnost prineva pojav
ljuje se kao vrhunska, tako rei skandalozna, inkarnacija
prirodnog zakona. On krunie (doslovce), predodreuje
za presto jedno bie koje se ni po emu, osim po toj sluaj1)
Valjda najizrazitije oduevljenje u tom pogledu je ono koje je u svoje vreme
u Argentini izazivala Eva Peron, koja je u svojoj linosti sjedinjavala tri osnovne
odlike, bila je zve2da (poticala je iz krugova mjuzik-holova i filmskih studija) imala
je vlast (supruga i inspiratorka Predsednika Republike) i bila je neka vrsta ovaploenog provienja za siromane i ugnjetenc (ovu ulogu je volela da igra a da bi u njoj
uspela davala je deo dravnih para na pojedinane milostinje). Da bi je diskrediiovali

149

nosti, ne razlikuje od gomile onih kojima je, u skladu sa

slepom odlukom sudbine, pozvano da vlada.
Otuda, narodna mata osea potrebu da to je mogue
vie priblii. optoj sudbini one koje od masa razdvaja
neprelazna distanca. Poeljno je da kralj bude jednostavan,
oseajan i naroito unesreen pompom i poastima na koje
je osuen. Da bi mu manje zavidili, oni ga saaljevaju.
Smatra se oiglednim da su mu i najjednostavnije radosti
zabranjene i uporno se ponavlja da on nije slobodan da
voli, da je primoran da se potpuno posveti svojoj kruni,
etikeciji i dravnikim obavezama. udna meavina zavisti
i saaljenja tako obavija najvie dostojanstvo i, prilikom
prolaska kraljeva i kraljica, privlai narod, koji, pozdrav
ljajui ih, trai da se uveri kako oni nisu drukije sazdani
od njih i da skiptar donosi manje sreu i mo, a vie dosadu
i tugu, umor i prinudu.
Kraljice i kraljevi prikazuju se kao bia eljna nenosti,
iskrenosti, samoe, matanja a naroito slobode. Ne mogu
ak ni novine da kupim, izgleda da je rekla kraljica Engles
ke prilikom posete Parizu 1957. godine. Ovo je upravo
jedna od tipinih izjava koje javnost pripisuje suverenima a
koje neophodno moraju da odgovaraju sutoj stvarnosti.
tampa tretira kraljice i princeze kao starove, ali
starove zarobljene jednom jedinom, ubistvenom i nepromenljivom ulogom i sa jednom jedinom eljom da se te
uloge oslobode. Nevoljne zvezde uhvaene u zamku sopstvene linosti.
Jedno drutvo, ak i egalitarno, ne prua nikakvu nadii
ljudima niskog porekla da se izvuku iz razoaravajueg
bitisanja. Ono ih skoro sve osuuje da za itav ivot ostanu
u uskom okviru u kom su roeni. Da bi zavaralo ambiciju
za koju im je govoreno u koli da na nju svi imaju pravo,
pred narodom, njeni neprijatelji su joj prebacivali to nosi krzno, bisere i drago ka
menje. uo sam je kada je na te optube odgovorila za vreme jednog mitinga u pozoritu Colon u Buenos Airesu. gde su se tiskale hiljade njenih pristalica. Ona nije
poricala krzna i dijamante koje je uostalom imala na sebi, nego je rekla: Zar mi
siromani nemamo isto pravo kao i bogatai da nosimo krznene bunde i biserne
ogrlice? Pozdravljena je dugim i burnim aplauzom. Svaka od bezbrojnih slubenica
oseala se kao da je pokrivena najskupljim ukrasima i najdragocenijim nakitima,
poistoveujui se sa linou one koju su pred sobom videle i koja ih je tog trenutka
predstavljala.

TAKMIENJE I SLUAJ
150

IGRE I LJUDI

a koja se ubrzo u ivotu pokazuje kao neosnovana, drutvo

ih uljuljkuje bljetavim slikama: dok im ampion i zvezda
prikazuju blistav uspon dozvoljen i najniima, dotle ih
despotski protokol na dvorovima podsea da je ivot
monarha srean samo utoliko ukoliko ima neeg zajedni
kog sa njihovim, tako da i preteran udeo sudbine nije od
neke velike koristi.
Ova verovanja su udnovato kontradiktorna. Ma kako
lana bila, ona izraavaju neto to je kao neophodan
mamac; proklamuju poverenje u darove sree kada idu na
ruku obinom svetu i poriu prednosti koje ti darovi donose
i kad jo od kolevke obezbeduju savrenu sudbinu sinovima
monih.
Iako su takvi stavovi najmnogobrojniji, oni su ipak
nejasni. Da bismo ih sagledali, potrebno je objanjenje na
nivou njihove irine i osnovanosti. Oni imaju mesto meu
stalnim tokiima datoga drutva. Nova drutvena igra,
kao to smo videli, definisana je rasprom izmeu porekla
i vrednosti, izmeu pobede koju odnosi bolji i iznenadne
zgode koja uzdie najsrenijeg. Meutim, dok jedno drutvo
poiva na jednakosti svih i proklamuje je, samo mali broj
se raa ili dolazi do prvih mesta, za koja je isuvie jasno da
svi ne bi mogli da ih zauzmu, osim kroz neko neshvatljivo
smenjivanje. Otuda i obmana prenoenja.
Dobroudno podraavanje daje bezopasnu kompen
zaciju razoaranoj veini, bez nade i vrste namere da stigne
do sveta sjaja i slave koji je zaslepljuje. Mimicry je nejasna
i izopaena. Liena maske, ona se vie ne zavrava posednutou ili hipnozom, nego najbeskorisnijim sanjarenjem.
A ono se raa u zanetosti zamraenih sala ili na sunanim
stadionima, kada sve oi netremice prate pokrete blistavog
heroja. Reklama, tampa i radio doprinose da se ono mnogo
struko i beskrajno umnoava. Ono iz daljine poistoveuje
hiljade hipnotisanih rtava sa njihovim omiljenim idolima.
Ono ini da u mati ive raskonim i punim ivotom ije
slike i zapleti im se svakodnevno doaravaju. Iako se maska
vie ne nosi osim u retkim prilikama, i nema skoro nikakvu

151

namcrnu mimicry, beskrajno oslabljena, slui kao oslo

nac ili protivtea novim normama koje upravljaju drutvom.
U isto vreme, vrtoglavica, jo ogranienija, svodi svoje
stalno i snano posredstvo na odgovarajuu izopaenost,
to jest pijanstvo koje pruaju alkoholi ili droge. Ona sama,
kao i maska, kao makara, je iskreno govorei, samo jo
igra, to jest propisana aktivnost, ograniena, odvojena od
stvarnog ivota. U tim epizodnim ulogama ni izbliza se ne
iscrpljuje estina najzad obuzdanih snaga preruavanja i
zanosa. Zbog toga one vaskrsavaju u dvolinim i izopae
nim oblicima u samom srcu sveta koji ih dri po strani i
normalno im ne priznaje pravo graanstva.
*
Vreme je da zakljuimo. Konano, radilo se samo
tome da se pokae kako se sparuju osnovni podsticaji
igara. Odatle i rezultati jedne dvostruke analize. S jedne
strane, vrtoglavica i preruavanje koji zajedniki tee
otuivanju linosti imaju prevagu u jednoj vrsti drutva,
iz koga uostalom nisu iskljueni ni takmienje ni srea.
Ali u njima takmienje nije ozakonjeno i zauzima veoma
skromno mesto u institucijama, ukoliko ga uopte zauzima,
a i to najee u obliku obinog ogledanja snaga ili odmeravanja prestia. Uostalom i sam taj presti najee je
magijskog porekla i opsenarske prirode: postignut transom
i grom, garantovan maskom i mimikom. to se tie sree,
ona tu nije apstraktni izraz jednog statistikog koeficijenta,
nego znak boanske naklonosti.
Na suprotnoj strani, regulisano takmienje, presuda
sluaja, koji oboje nameu tano raunanje; spekulacije
sa ciljem da se podjednako raspodele rizik i nagrada,
predstavljaju dopunske principe jedne druge vrste drutva.
Oni stvaraju pravo, to jest utvren zakon, apstraktan,
povezan, i time tako duboko menjaju norme ivota u zajed
nici da stara rimska poslovica Ubi societas, ibi jus, pret
hodno postavljajui apsolutnu korelaciju izmeu drutva
i prava, izgleda kao da potvruje da samo drutvo poinje
sa tom revolucijom. U takvom svetu nisu nepoznate ni

T A K M I E N J E I SLUAJ

152

IGRE I LJUDI

ekstaza ni pantomima, ali su u njemu u neku ruku dekla

sirane. U normalnim vremenima one se tu javljaju samo
svrgnute, ohladnele, da kaem pripitomljene kao to to
pokazuje obilje raznih pojava, pored svega potinjene i
bezopasne. Pa ipak, njihova pokretaka snaga ostaje do
voljno jaka da u svakom trenutku moe da sunovrati go
milu u neku monstruoznu pomamu. Istorija nam prua
dosta takvih udnih i zastraujuih primera, od krstakih
pohoda sinova srednjeg veka do orkestrirane vrtoglavice
Nirnberkog kongresa u vreme Treeg Rajha, prelazei
preko brojnih epidemija skakaa i igraa, fanatika kojima
je verska egzaltacija izazivala greve. Preko bievalaca 1 ),
minsterskih anabaptista iz XVI veka, pokreta poznatog
pod imenom gost-dans (Ghost-Dance Religion) kod Sijuksa
s kraja XIX veka, jo loe naviknutih na novi stil ivota,
Buenja Galske zemlje u 19041905. godini, preko tolikih
drugih neposrednih zaraza, neodoljivih, ponekad ruilakih,
suprotnih osnovnim normama civilizacije koje ih trpe 2 ).
Jedan skoranji, karakteristian primer, iako manjeg obima,
pruaju manifestacije nasilja stokholmskih mladia oko
nove 1957. godine, neshvatljiva eksplozija nemog i upornog
ruilakog ludila. 3 )
Ovi istupi, koji su istovremeno i opsesija, ne bi vie
mogli da ustanove pravilo, niti da se uine kao trenutak
ili znak milosti, kao oekivana eksplozija kojoj se povinuje.
Opsednutost i mimika dovode samo do nerazumljive i
prolazne zabludelosti koja izaziva strah kao rat koji sam
jednom prilikom upravo prikazao kao ekvivalent primi
tivne svetkovine. Besomunika vie. ne smatraju za pomahnitalog tumaa nekog boga koji se u njemu nastanio.
Niko ne veruje da on prorokuje ili poseduje isceliteljsku
mo. Prema optem shvatanju, autoritet je stvar smirenosti
1) Misli se na Jenseniste iz XVIII veka u Francuskoj i kaluere koji su se ibali
biem (prim. prev.).
2) P. H. de Felice je sabrao tim povodom jednu nepotpunu ali uzbudljivu
dokumentaciju u svom delu: Gomile u De/irijumu. Kolektivne ek.sfa-e (Foules en
delire. Extases collectives), Pariz. 1947.
3) Videti lanak (objavljen u Dosijeu str. 216.) Eve Freden u asopisu Mond
od 5. januara 1957. Ove manifestacije treba vrlo verovatno dovesti u vezu sa uspehom
izvesnih amerikih filmova kao Divljaki ispad i Ludo iveti.

153

i razuma, a ne izbezumljenosti. Isto tako moralo je da se

obuzda ludilo i praznovanje: Sav zasenjujui dar-mar,
proizaao iz delirijuma jednog duha ili uspaljenosti gomile.
Po tu cenu grad je mogao da se rodi i da raste da bi ljudi
preli sa iluzornog, magijskog, iznenadnog, potpunog i
uzaludnog obuzdavanja sveta, na sporo ali stvarno tehniko
pokoravanje prirodnih sila.
Problem je daleko od toga da bude reen. I dalje se ne
zna za sreni niz odluujuih opredeljenja koja su nekolikim
kulturama omoguila da prou kroz najua vrata, da dobiju
najneverovatniju opkladu, onu koja uvodi u istoriju, koja
istovremeno daje pravo na neogranienu ambiciju i zahva
ljujui kojoj mo prolosti prestaje da bude ista paraliza
da bi se pretvorila u snagu novatorstva i uslov napretka:
batina umesto opsesije.
Grupa koja ume da odri opkladu, izvlai se iz vremena
bez seanja i budunosti, gde je samo ekala ciklini i
urokljivi povratak Maski Stvaralaca, koje je u utvrenim
intervalima sama predstavljala mimikom i to u potpunom
i unezverenom iskljuivanju svesti. Ona se uputa u poduhvat
na drugi nain smeo i koristan, koji je linijski i ne vraa se
povremeno na isti stupanj; koji ispituje i istrauje i koji
je sama avantura civilizacije.
Svakako, bilo bi nerazumno zakljuiti da bi za uspeh
pokuaja bilo sasvim dovoljno odstraniti udeo para mimicry-ilinx i zameniti ga svetom u kome bi upravljali vrednost i srea, agon i alea. To je ista spekulacija. Ali ja ne
vidim da se moe porei da je odluujua revolucija praena
ovim raskidom i da on obavezno ulazi u njeno objektivno
objanjenje, ak i ako to poricanje naslea ima u poetku
izvesno neprimetno dejstvo: samo bi se njegovo isticanje
moglo smatrati oigledno bespredmetnim.

VASKRSNUA U MODERNOM SVETU

IX
VASKRSNUA U MODERNOM SVETU

Ako su mimicry i ilinx za oveka zaista stalna iskuenja,

onda se ona ne bi mogla lako eliminisati iz kolektivnog
ivota u toj meri da se u njemu zadre samo na nivou dejih
zabava ili nedolinog ponaanja. Ma kako briljivo diskreditovali njihovu prirodu i sve manje ih primenjivali, ma
kako ih obuzdavali i neutralisali njihove posledice, ipak
maska i opsesija, uprkos svemu, odgovaraju opasnim
instinktima kojima se mora dati neko zadovoljenje, naravno,
u ogranienoj i bezopasnoj meri, ali uz veliku buku i uz
skromne izglede na predavanje dvosmislenim zadovoljstvi
ma koja uvek prati misterija, strepnja, panika, preneraenost, strah i razuzdanost.
Na taj nain se oslobaaju stege slepe sile spremne
da sasvim iznenada dospeju do opasnog vrhunca. Meu
tim, njihova glavna snaga poiva u njihovom spoju i da
bi se lake ukrotile, najbolje ih je podeliti i zabraniti im
svako sauesnitvo. Preruavanje i vrtoglavica, maska i
zanos stalno su bili ujedinjeni u unutranjem, halucinantnom
svetu blagodarei kome se njihova prisnost tako dugo i
odrala. Od tada, one se javljaju samo razjedinjene, osiro
maene i izolovane, u jednom svetu koji ih ne prima i koji,
uostalom, napreduje samo u onoj meri u kojoj uspeva da
obuzda ili izigra njihovu potencijalnu snagu.
U drutvu koje nije potinjeno paru mimicry-ilinx,
maska obavezno gubi svoju sposobnost da preruava.
Onaj koji je nosi vie se ne osea kao ovaploenje neke
strane sile ije je neljudsko lice stavio preko svoga, dok

155

oni koje je elela da plai vie ne dozvoljavaju da ih vara

nepoznata pojava. I sama maska je promenila izgled a i
njena namena je u prilinoj meri izmenjena. Ona, u stvari,
dobija novu, striktno utilitarnu ulogu. Kada slui prestup
niku koji hoe da prikrije svoje lice, njeno prisustvo nije
nametnuto spolja, ona samo treba da prikrije identitet.
Uostalom, emu maska? Dovoljna je i marama. Maska je
pre aparat koji slui za zatitu organa za disanje u zatro
vanoj prostoriji ili za obezbeivanje kiseonika, neophodnog
ovekovim pluima. U oba sluaja, sasvim je izmenjena
nekadanja funkcija maske.

Maska i uniforma
Kao to je pravilno primetio or Biro (Georges
Buraud), moderno drutvo poznaje jedino dva vida koji su
nadiveli masku arobnjaka: poluobrazinu (vuka) i karne
valsku masku. Poluobrazina, maska svedena na svoje
najhitnije elemente, elegantna i skoro apstraktna odavno je
poznata kao atribut ulne svetkovine i konspiracije. Ona je
glavno obeleje dvosmislenih senzualnih igara i tajnih
antidravnih zavera. Ona je simbol ljubavne i politike
spletke.1) Poluobrazina uzbuuje i izaziva laku drhtavicu.
Obezbeujui anonimnost, ta maska istovremeno titi i
oslobaa. Na balu, nije bitno to to su se dvoje nepoznatih
sreli da igraju, nego to su to dva bia koja nose neki peat
tajanstvenosti i vezana su preutnim obeanjem uvanju
tajne. Maska ih, oigledno, oslobaa prinuda koje im
namee drutvo. U svetu gde su polni odnosi predmet
mnogih zabrana, karakteristino je da maska-vuk, sa ime
nom ove udne grabljive zveri, tradicionalno predstavlja
sredstvo i skoro javnu odluku da se prelazi preko svega.
itava avantura odvija se na planu igre, to jest doslovno
prema unapred utvrenim konvencijama, u atmosferi i
vremenskim granicama koje je izdvajaju od svakodnevnog
ivota i, u principu, je bez posledica po svakodnevni ivot.
1) Vidi dosije str. 218.

VASK.RSNUA U MODERNOM SVETU

156

157

IGRE I LJUDI

Karneval je, ve po svom poreklu, eksplozija raspusnosti i, vie nego bal pod maskama, zahteva preruavanje,
a privlaan je zbog slobode koju sobom donosi. Ogromne,
dreavo obojene, komine maske od kartona su, za masu,
ekvivalent maski-vuku na mondenskim balovima. Na kar
nevalu nema galantnih avantura, smiljanja intriga i nji
hovog prepriavanja, verbalnih dvoboja gde se partneri
naizmenino napadaju i povlae, tu su prostake ale,
muvanja, izazivaki smeh, razuzdano ponaanje, kreve
ljenje, stalno podsticanje na galamu, ludovanje, na preterivanje u recima, buci i pokretima. Maske se privremeno
svete to tokom ostalih dana u godini moraju da se uzdra
vaju i da se povinuju pravilima pristojnosti. One prilaze
prolaznicima pretvarajui se da hoe da ih zaplae. Prolaz
nici koji su se ukljuili u igru prave se kao da su se uplaili,
ili, obratno, pokazuju da se ne plae. Ko se naljuti, diskvalifikovan je, on odbija igru, znai ne razume da su trenutno
druga pravila zamenila drutvene konvencije i da je upravo
njihova namena ta da se ismeje svakodnevna stega. U
odreenom vremenu i na odreenom prostoru karneval
daje oduka neumerenosti, estini, cinizmu i pohlepnosti
instinkata. Ali on istovremeno, da se posluimo izrazom
. Biroa, koji meutim ne misli na igru, orijentie ljude na
nezainteresovano, besciljno i veselo kretanje, poziva ih
na lakrdijaku igru. On se ne vara. Taj poslednji pad neprikosnovenosti mimicry nije nita drugo do igra. Ona, uosta
lom, i ispoljava niz takvih osobina. Blia paidiji nego ludusu,
ona potpuno ostaje u okvirima anarhine improvizacije,
dar-mara i gestikulacije, tj. istog troenja energije.
I to je, bez sumnje, suvie. Red i odmerenost se uskoro
zavode i sve se zavrava povorkama, bitkama cveem,
konkursima za izbor najuspelije maske. S druge strane,
vlasti vrlo dobro znaju da je maska snaan izvor razuzdanosti i zabranjuju njeno noenje tamo gde je opte ludilo,
kao u Rio de aneiru, pretilo da i po deset dana uzme
razmere koje nikako nisu u skladu sa normalnim funkcionisanjem javnih slubi.
U prosveenim drutvima uniforma zamenjuje masku
iz primitivnih drutava. Znai, skoro doslovce obrnuto.

U svakom sluaju, to je znak vlasti zasnovane na potpuno

suprotnim principima. Maska je bila namenjena preruavanju i zadavanju straha. Ona predstavlja udljivu i stranu,
povremeriti i preteranu silu koja se javlja da bi pobudila
poboni strah kod neupuene mase, kaznila je zbog greaka
i nesmotrenosti koje je u meuvremenu poinila. Uniforma
je takoe preruavanje, ali zvanino. ustaljeno, propisano,
samo ona lice ostavlja otkriveno. Ona pojedinca ini pred
stavnikom nepristrasnog i nepromenljivog zakona, a ne
zanesenom rtvom neke zarazne siline. Izoblieno lice
opsednutog moe iza maske da nekanjeno izraava unezverenost ili izmuenost, dok funkcioner mora da nastoji da
se na njegovom licu vidi jedino da je razumno i hladnokrvno
bie iji je jedini zadatak da primenjuje zakon. U svakom
sluaju, nita valjda bolje ni jasnije ne ilustruje razliku
izmeu dveju vrsta drutva od ovog reitog kontrasta u
razliitom izgledu ljudi jednih koji maskom prikrivaju
svoje lice i drugih koji otkrivenim licem sve obznanjuju. U
oba sluaja to su ljudi kojima je povereno odravanje reda
u raznim suprotnim drutvenim poretcima.

Vaar
Ako ostavimo po strani upotrebu, uostalom skromnu,
egrtaljki i bubnjeva, ako izuzmemo kola i druge narodne
igre, karneval je neobino siromaan instrumentima i
uslovima za vrtoglavicu. On kao da je obezoruan, sveden
samo na podsticaje, dodue znaajne, koje daje noenje
maske. Pravi domen zanosa je na drugom mestu, kao da
je neka zainteresovana promisao obazrivo razdvojila moi
ilinx-a i mimicry-e. Vaarita i luna-parkovi, gde, suprotno
od karnevala, nije uobiajeno noenje maski, predstavljaju
mesta na kojima su okupljene klice, klopke i iskuenja
zanosa.
Ti okviri predstavljaju jednu od osnovnih karakteris
tika terena za igru. Oni su izdvojeni vratnicama, girlandama,
rampama i svetleim reklamama, jarbolima, zastavicama,
svakovrsnim dekoracijama koje se vide sa velike daljine

VASKRSNUA U M O D E R N O M SVETU
158

IGRE 1 LJUDI

i predstavljaju granicu osvetanog sveta. U stvari, kad

preemo meu, naemo se u svetu mnogo zgusnutijem od
svakodnevnog. Uzbueno i buno muvanje, razuzdanost
svetlosti i boja, stalno, iscrpljujue i omamljujue komeanje
gde svi rado oslovljavaju jedni druge ili pokuavaju da
privuku panju na sebe, opta guva koja podstie na
nemarno ponaanje, familijarnost, hvalisanje i dobroduno
zadirkivanje. Sve to daje posebnu atmosferu ovoj optoj
ivosti. ta vie, povremeni karakter vaara daje neku
trajnost ovom vremenskom prekidu, suprotstavljajui na
taj nain trenutak paroksizma jednolinom odvijanju sva
kidanjeg ivota.
Vaar, luna-park, videli smo, javlja se kao iskljuivi
domen naprava za izazivanje vrtoglavice, sprava za obrtanje,
njihanje, lebdenje, padanje, smiljenih tako da izazovu unu
tranju paniku. Meutim, tu se stiu sve igre sa svojim arima
i privlanostima. Gaanje iz puke ili gaanje lukom i
strelom predstavljaju takmiarske igre u njihovom najklasinijem obliku. atre s rvaima pozivaju namernike da odmere svoju snagu u borbi sa pleatim i trbatim ampionima,
nosiocima brojnih medalja i diploma. Malo dalje ljubitelji
se okupljaju oko kolica gurajui ih svom snagom po strmoj
ini, na ijem je vrhu neka vrsta meraa za jainu udarca;
tegovi, sve brojniji i tei, trpaju se na kolica.
Na svakom koraku susreu se lutrije, tokovi se okreu
i zaustavljaju, beleei odluku sudbine. Oni smenjuju
napetost agona ustreptalim iekivanjem blagonaklone
presude sree. Istovremeno fakiri, vraare, astrolozi otkri
vaju uticaje zvezda i budunost. Oni upotrebljavaju nevie
ne metode koje garantuje najmodernija nauka: nuklearnu
radioesteziju, egzistencijalnu psihoanalizu. To je prilika
da se zadovolji sklonost prema alei i njenoj vernoj pratilji
sujeverju.
Tu ne izostaje ni mimicry: glupi avgusti, klovnovi,
igraice i pajaci paradiraju i izvode poneku taku na podijumu ispred atre da bi privukli publiku. Oni su ilustracija
privlanosti izigravanja, moi preruavanja, na koje, uosta
lom, jedini imaju monopol; gomila ovog puta nema pravo
na preruavanje.

159

Pa ipak, zanos daje ton svemu, pre svega ako posmatramo obim, veliinu i sloenost naprava koje u jednakim
intervalima od po tri do est minuta dele opijenost. Na
jednoj stfahi vagoneti idu po inama koje su tako izvijene
da stvaraju skoro savrene krune lukove, vozilo, pre nego
to se ispravi, ini se kao da pada slobodnim padom i
putnici privezani za sedita imaju utisak da padaju zajedno
sa njim. Na drugom kraju ljubitelji su zatvoreni u neto
slino kavezu u kojima zaljuljani ostaju nekoliko trenutaka
glavom nadole, na izvesnoj visini iznad gomile. U treoj
vrsti naprava iznenadnim odapinjanjem dinovskih opruga
izbacuju se unovi do kraja jedne piste, a, zatim se polako
vraaju na staro mesto, odakle e ih mehanizam ponovo
katapultirati. Sve je sraunato da izazove unutranje
uzbuenje, fizioloki strah ili paniku: brzina, padanje,
drmusanje, obrtanje, kombinovano sa naizmeninim di
zanjem i sputanjem. Poslednji izum koristi centrifugalnu
silu. Dok se patos okree i sputa po nekoliko metara,
centrifugalna sila odbacuje zabezeknute ljude ka zidu
ogromnog cilindra, gde im tela, bez oslonca, ostaju zgrena
u raznim poloajima. Oni tu ostaju zalepljeni kao muve,
kako se to kae slikovitim jezikom vaarske reklame.
Te organske napade smenjuju razne smicalice, sposobne
da pometu, zavedu, izazovu zbunjenost, strepnju, muninu,
neki trenutni strah, koji se ubrzo zavrava smehom, kao
to se preanja fizika pometenost, na izlasku iz avolje
maine, iznenada pretvorila u neizrecivo olakanje. Takva
je uloga lavirinata sa ogledalima, prikazivanja udovita
i hibrida, dinova i patuljaka, sirena, dece-majmuna,
ena-zmija, ljudi sa tamnim mrljama po koi slinoj haljini
od leopardova krzna. Dodatni uas: potovana publika
moe i da pipne. Preko puta vas mame nita manje lane i
raznovrsne zabave, vozovi-fantomi i ukleti zamkovi, koji
obiluju mranim hodnicima, prikazama, skeletima, pau
inom i krilima slepog mia, koja se posetioci eu u
prolazu, i u kojima se nailazi na podrumske stupice, pro
maju, neljudske urlike i druga brojna, ne manje detinjasta
sredstva, naivni arsenal vaarskih straila, taman dovoljnih
da izazovu ugodan nemir i prolaznu jezu.

VASKRSNUA U MODERNOM SVETU

160

IGRE I LJUDI

Kriva ogledala, pojave i utvare doprinose istom rezul

tatu, prisustvu fiktivnog sveta u eljenom kontrastu sa
obinim ivotom, gde vlada stalnost vrsta i odakle su duhovi
proterani. Zbunjujui odblesci koji umnoavaju i rasipaju
sliku tela, sloena fauna, razna bia iz basni i nakaze iz
komara, kalemi uklete Kirurgije i potmula jeza embrional
nih zastranjivanja, narod larvi i vampira, automata i marsovaca (jer nema nieg udnog i uzbudljivog to ovde ne
nalazi primenu) dopunjuju uznemirenjem druge vrste isto
fiziki potres, kojim maine za izazivanje vrtoglavice
privremeno unitavaju stabilnost percepcije.
Treba li da se podsetimo? Sve ostaje igra, to jest
ostaje slobodno, izdvojeno, ogranieno i dogovoreno. Prvo
su vrtoglavica i opijenost, strah i tajna. Uzbuenja su stra
hovito surova, ali trajanje kao i intenzitet preneraenosti
unapred su tano izmereni. Na kraju, svako zna da je
prividno opsenarstvo namenjeno zabavi a ne stvarnoj
obmani. Sve je propisano do u detalje i usklaeno sa jednom
od najkonzervativnijih tradicija. ak i kod poslastica koje
nude kolaari i bombondije ima neeg nepromenljivog
u prirodi i nainu njihovog iznoenja na tezgu, nugat,
krompir-eer ili medenjaci u kutijama od providnog papira
sa medaljonima i dugim svetlucavim resama, prasii-eerleme, koji se na licu mesta ukraavaju imenom kupca.
Zadovoljstvo se sastoji u uzbuenju i iluziji, prihva
enoj zbunjenosti, zadranom padu, ublaenom udarcu,
bezopasnim sudarima. Tako, na primer, savrenu sliku
vaarske razonode pruaju autodromi, gde prividu ofiranja
(treba videti ozbiljna i skoro sveana lica pojedinih vozaa)
dodajemo i jedno elementarno zadovoljstvo koje potie
od paidie, guranja, zadovoljstvo da jurimo druga vozila
i da ih udaramo u bok. da im presecamo put, da u besko
nanost izazivamo pseudonesree, bez tete i rtava, da do
potpunog zasienja inimo upravo ono to propisi najvie
zabranjuju.
ta vie, za odraslije, na smenom autodromu, kao i
u svakoj drugoj napravi za izazivanje panike, u atri uasa,
gde se usled okretanja, podrhtavanja od straha tela pribli-

161

avaju, neodreeno i potajno lebdi jedna druga strepnja,

druga dra, koja ovog puta dolazi od potrage za seksualnim
partnerom. Ovde u neku ruku nailazimo na pribliavanje
kao u karnevalu na maskenbalu i vaaru, koji zajedno
stvaraju povoljnu atmosferu za doivljavanje eljene avan
ture. Ipak, postoji jedna razlika, ali vrlo karakteristina:
ovde vrtoglavica zamenjuje masku.

Cirkus
ZA vaar je prirodno vezan i cirkus. Radi se poseb
nom drutvu, koje ima svoje obiaje, svoj ponos i svoje
zakone. Ono okuplja ljude ljubomorne na svoju izuzetnost
i gorde na svoju izdvojenost. Oni se meu sobom ene i
udaju. Tu se svakojake profesionalne tajne prenose sa oca
na sina. Oni koliko god je mogue svoje raspre reavaju
meu sobom, izbegavajui da se obrate civilnim vlastima.
Ukrotitelji, ongleri, dreseri konja, klovnovi, akrobate, svi su od detinjstva podvrgnuti strogoj disciplini.
Svako sanja unapreenju svoje take, ije savrenstvo
treba da mu obezbedi uspeh, a time zajemi i sigurnost.
Taj strogo zatvoreni svet predstavlja ozbiljnu stranu
vaara. Odluujua sankcija, ona smrtna, stalno je pri
sutna, kako za ukrotitelja, tako i za akrobatu. Ona pred
stavlja deo preutnog sporazuma koji vezuje artiste i gle
daoce i ulazi u pravila jedne igre koja podrazumeva potpun
rizik. Jednodunost cirkuskih ljudi u odbijanju zatitne
mree ili debele sajle, koji bi ih zatitili od traginog pada,
dovoljno je reita. Vlasti su primorane da, uprkos njihovoj
tvrdoglavoj volji, preduzmu izvesne mere da bi im zatitile
ivot, ali te mere istovremeno i krnje potpunost klaenja.
Za oveka iz cirkusa atra je vie od obinog zanima
nja, to je nain ivota, istini za volju, bez zajednikog merila sa sportom, kockarnicom ili scenom kod profesional
nih sportista, kockara ili glumaca. Ima tu i neke vrste naslednog fatalizma i naglaenog kidanja sa obinim svetom.
Zbog svega toga, ivot u cirkusu se nikako ne moe smatrati
igrom, tako da bih se ak uzdrao da njemu govorim.
II

VASK.RSNUA U MODERNOM SVETU

162

IGRE I LJUDI

da dve njegove tradicionalne aktivnosti ne bi bile tako usko

i karakteristino vezane za ilinx i mimicry, mislim tu na
hodanje po konopcu i na stalni tekst izvesnih lakrdija.
Hodanje po

konopcu

Sport obezbeuje zanimanje koje odgovara agonu;

izvestan nain nadmudrivanja sa sluajnou obezbeuje
zanimanje ili, bolje, odbijanje zanimanja koje odgovara
alei; pozorite obezbeuje zanimanje koje odgovara mi
micry. U stvari, tu se vrtoglavica ne javlja samo kao pre
preka, tekoa ili opasnost, ime se izvoenje na trapezu
razlikuje od alpinizma, pribegavanja padobranu ili od pro
fesija koje primoravaju radnike da rade nad' ambisom.
Vrtoglavica ovde predstavlja samo podstrek na podvige
koji imaju jedan jedini cilj njeno savlaivanje. Igra se
izriito sastoji u kretanju kroz prostor, kao da bezdan ne
fascinira i kao da ne predstavlja nikakvu opasnost.
Asketski nain ivota dozvoljava da se polae pravo
na suverenu vetinu, reim strogih liavanja i doslednih
uzdravanja, neprekidna gimnastika, redovno ponavljanje
istih pokreta, sticanje savrenog refleksa i nepogreivog
automatizma. Skokovi se izvode u stanju bliskom hipnozi.
Potreban uslov za to su gipki i snani miii i hladnokrvno
vladanje sobom. Svakako, akrobata mora da prorauna
zalet, vreme i odstojanje, putanju trapeza. Ali on ivi u
strahu da na to ne pomisli u odsudnom trenutku. Panja
skoro uvek ima fatalne posledice. Ona paralizuje umesto
da pomogne, u odreenom trenutku, kad je kobno i naj
manje oklevanje, svest je ubitana. Ona zbunjuje mesearsku nepogreivost i unosi poremeaj u funkcionisanje
mehanizma ija krajnja tanost ne podnosi ni sumnje ni
kajanja. Ekvilibrista uspeva samo ako ga konopac hipnotie, akrobata ako je dovoljno siguran u sebe da moe
da se poveri vrtoglavici a ne da joj se odupre. Vrtoglavica
je sastavni deo prirode i njome se upravlja samo pokora
vanjem njoj. Te igre, pribliavajui se podvizima meksikanskih voladora, u svakom sluaju potvruju i ilustruju
delotvornost obuzdanog ilinx-a. Nastrane discipline, pod-

163

vizi koji se ine uludo i sa istim gubitkom, bez neke ra

unice, smrtno opasni i beskorisni najbolje su svedoanstvo divnih ljudskih osobina: istrajnosti, ambicije i od
vanosti .
Bogovi parodisti
Klovnovske lakrdije su bezbrojne. One zavise od udi
i inspiracije svakog ponaosob. Meutim, postoji jedna po
sebno uporna vrsta, koja, izgleda, ozakonjuje jednu vrlo
staru i vrlo korisnu ljudsku preokupaciju: udvajanje svake
uzviene mimike smenim oponaanjem koje izvodi jedna
groteskna linost. U cirkusu, to je uloga glupog Avgusta.
Njegova pocepana odea, loe zakopana, prevelika ili
premalena, njegova nakostreena crvena perika, odudaraju
od svetlucavih ljokica i bele iljate kape koju nose klovnovi. Nesrenik je nepopravljiv, istovremeno uobraen i
nespretan, on se stalno upinje da imitira svoje partnere
ali mu jedino polazi za rukom da izazove nesree, ija je
rtva on sam. On uvek sve radi naopako. Izaziva podsmeh,
zarauje uke i kante vode.
Ovaj lakrdija esto se sree ak i u mitologiji. U njoj
nailazimo na junaka nespretnjakovia, zavisno od sluaja,
dovitljivog ili glupog, koji je prilikom stvaranja sveta svojim
promaenim imitacijama pokreta stvoritelja pokvario nji
hovo delo unosei ponekad u njega klicu smrti.
Navaho Indijanci iz Novog Meksika slave praznik
koji nosi ime boga Jebiaja da bi izmolili ozdravljenje
bolesnih i naklonost duhova prema svom plemenu. Glavni
akteri svetkovine su maskirane linosti-personifikacije etr
naest boanstava: est mukih i est enskih, sam Jebiaj
bog koji govori i Tonenili bog vode. Ovaj poslednji
je glupi Avgust trupe. On nosi istu masku kao i muka bo
anstva, ali je obuen u dronjke i za sobom vue staru lisiju
kou vezanu za pojas. On namerno grei u taktu prilikom
igre da bi zbunio ostale i izvaljuje gluposti. Pravi se kao da
je njegova lisija koa iva i izvodi pokrete kao da na nju
odapinje strelu. On kreveljenjem oponaa dostojanstveno
dranje Jebiaja i ismeva ga. Prsi se i pravi se vaan. On, u

VASKRSNUA U MODERNOM SVETU

164

165

IGRE I LJUDI

stvari, to i jeste, jer je jedan od glavnih bogova Navaho-plemena, ali bog-parodista.

Kod Zunjija, koji naseljavaju istu oblast, od natpri
rodnih bia koja oni zovu Kainas deset je izdvojeno od
ostalih. To su Kojemis. Radi se sinu jednog svetenika,
koji je poinio rodoskvrnue sa svojom setrom u prvim
danima postojanja sveta, i devetoro dece roene iz te
zabranjene veze. Oni su strahovito runi i ta runoa je
vie odvratna nego komina. tavie, oni su kao deca:
mucavi, zaostali, seksualno nemoni. Dozvoljeno im je da
prave skaredne scene: nije vano, kae se, oni su kao
deca. Svaki od njih ima drukiji karakter, odakle proizlazi
posebno komino ponaanje, uvek isto, tako je Pilaivani
kukavica, on se stalno pravi da ga je strah. Kaluciju se pri
pisuje da je stalno edan. Mijapona, pravei se kao da je
nevidljiv, stalno se krije iza malih predmeta. On ima okrug
la usta, dve kvrge umesto uiju, jednu kvrgu nasred ela i
dva roga. Posuki se neprekidno smeje, on ima okomito
useena usta i vie kvrga po licu. Nasuprot njemu, Nabai
je tuan, usta i oi su mu istureni, na temenu ima ogromnu
bradavicu. Tako ova grupa predstavlja trupu klovnova koji
se mogu identifikovati.
Vraevi i proroci, koji ovaploavaju ova boanstva
skrivajui se iza stranih kvrgavih maski, podvrgavaju se
veoma strogim postovima i brojnim ispatanjima. Smatra
se takoe da se oni koji se prihvate da budu Kojemi rtvuju
za opte dobro. Njih se, maskiranih, plae. Ko odbije da
im da poklon ili uini uslugu, izlae se velikoj nesrei.
Na kraju alakoa, najveeg od svih praznika, itavo selo
im donosi brojne poklone, namirnice, odeu i novanice,
koje oni posle sveano izlau. Za vreme ceremonija oni se
sprdaju sa ostalim bogovima, organizuju igre zagonetki,
izbacuju neslane ale, izvode stotinu lakrdija i peckaju
prisutne, prebacujui jednome tvrdiluk, komentariui
brane nezgode drugoga, ismevajui treega to se upinje
da ivi kao belci. Ovo ponaanje je striktno liturgijsko.
Vana injenica, znaajna injenica kod Zunji i Navaho Indijanaca, bilo da se radi bogovima-parodistima

ili nekim drugim jeste maskirane linosti nisu podlone

krizi opsednutosti, niti se na bilo koji nain prikriva njihov
identitet. Zna se da se radi roacima ili prijateljima koji
su se za ovu priliku maskirali. Ako se ve osea strahopo
tovanje prema duhovima koje predstavljaju, sigurno ih ni u
jednom trenutku ne smatraju, niti se oni sami smatraju,
bogovima. Teologija to potvruje. Ona kae da su Kaine
nekada dolazili lino kod ljudi da bi im obezbedili napredak,
ali su pri povratku redovno sa sobom odvlaili izvestan
broj njih zaaranih ili primoranih u Zemlju smrti.
Shvativi kobne posledice poseta za koje su, meutim,
eleli da budu blagotvorne, maskirani bogovi odluie da
ljude oslobode svog fizikog prisustva i da se povremeno
nau meu njima samo duhom. Oni su zahtevali od Zunjija
da naprave maske sline njihovim, obeavi da e doi
da nastanjuju svoje napravljene privide. Na taj nain,
zavera tajne, misterije i straha, zanosa i mimike, ukoe
nosti i strepnje, tako snana, kao to smo videli, i tako
rasprostranjena u drugim drutvima, ovde je razjedinjena.
Tu imamo maskiranje bez opsednutosti, i magijski ritual
koji evoluira ka ceremoniji i predstavi. Mimicry konano
nadvladava ilinx, umesto da ima podreenu funkciju da
uvodi u njega.
*
Jo jedan taan detalj doprinosi slinosti izmeu cir
kuskih Avgusta i klovnova i bogova-podsmeljivaca. U
jednom trenutku njih polivaju i publika se gromko smeje
videi ih mokre i preplaene neoekivanim potopom. Za
vreme dugodnevice, ene Zunjija bacaju sa terasa vodu na
Kojemise kad ovi zavre obilazak svih kua u selu. A Navaho-Indijanci daju objanjenje za Tonenilijeve rite govo
rei da su one dovoljne onome koji e biti ispolivan. 1
Postojala srodnost ili ne, mitologija i cirkus se sreu
da bi osvetlili jedan poseban aspekt mimicry-e ija je drutve
na funkcija neosporna satiru. Svakako da ona tu funkciju
deli sa karikaturom, epigramom i podrugljivom pesmom,
1)
Prilikom opisivanja obreda Navaho-Indijanaca posluio sam se knjigom
Zana Kaznava (Jean Cazenave): Bogovi igraju u Siboli (Les Dieux dansent a Cibola),
Pariz, 1957. sir. 7 3 - 7 5 , 119, 168-173. 196-200

166

IGRE I LJUDI

sa lakrdijaima koji su svojim dosetkama pratili pobednike

i monarhe. Bez sumnje, u sklopu toliko razliitih i raspro
stranjenih institucija, koje su ipak inspirisane istim ciljem,
treba uoiti izraz iste potrebe za ravnoteom. Preterano
dostojanstvo iziskuje protivteu smeno. Jer poklonstvo
ili odanost, potovanje monih i poasti koje narod ukazuje
vrhovnoj vlasti prete da udare u glavu nosiocu te vlasti ili
onome koji se pokriva maskom nekog boga.
Vernici ne prihvataju potpunu opinjenost, niti sma
traju bezopasnom pomamu koja moe da uhvati idola
opijenog sopstvenom veliinom. U ovoj novoj ulozi mimicry
nije odskona daska zanosu, nego predostronost protiv
njega. Poto je odluujui skok teak, poto se uska vrata
koja vode u civilizaciju i istoriju (napretku, budunosti)
poistoveuju sa smenom prednosti mimicry-e i ilinx-a nor
mama agona i alee, sa promenom u tim temeljima drutve
nog ivota, treba svakako iznai pomou koje su misteriozne
i varljive sree izvesna drutva uspela da probiju zaarani
krug koji je oko njih zatvarao savez preruavanja i vrto
glavice.
Svakako da vie puteva vode oveka zaklonu od stra
ne opinjenosti. Videli smo kako je u Sparti arobnjak po
stao zakonodavac i pedagog, kako je maskirana trupa ljudi-vukova evoluirala u politiku policiju i kako jednog
lepog dana pomama prerasta u instituciju. Ovde vidimo i
jedan drugi izlaz, korisniji, saobrazniji razvoju humanosti,
slobode i pronalazatva, orijentisan, u svakom sluaju, ka
uravnoteenosti, smirenosti, ironiji, a ne vie ka tenji za
neumitnom dominacijom, koja je, moda, sa svoje strane,
vrtoglava. Nije iskljueno da se na kraju evolucije iznenada
opazi kako je u izvesnim, verovatno privilegovanim slu
ajevima, prva pukotina, posle hiljade nedaa, namenjena
unitenju svemone koalicije preruavanja i vrtoglavice,
bila ona udna, skoro neprimetna, naizgled apsurdna, bez
sumnje svetogrdna novina uvoenje u grupu maskiranih
boanstava linosti istog ranga i iste vlasti, kojoj je povereno da ismeva njihove arobnjake pokrete, da smehom
umeri ono to bi se bez te protivtee fatalno zavrilo tran
som ili hipnozom.

DODACI

I
ZNAAJ IGARA NA SREU

ak i u civilizaciji industrijskog tipa, zasnovanoj na

vrednosti rada, sklonost prema igrama na sreu je veoma
velika, jer one nude upravo suprotan nain zaraivanja
novca, ili, prema formuli T. Riboa (Th. Ribot), opinje
nost sticanja jednim potezom, bez muke, u jednom tre
nutku. Otuda i stalna privlanost lutrija, kockarnica,
uzajamnih klaenja na konje ili na fudbalske klubove.
Strpljenju i naporu, koji donose malo, ali sigurno, ova
privlanost suprotstavlja udo trenutnog bogaenja, iz
nenadnu mogunost za besposlienje, bogatstvo i luksuz.
Za veinu koja sa mukom naporno radi a. ne popravlja
u dovoljnoj meri svoje veoma relativno blagostanje, izgled
na glavni zgoditak prikazuje se kao jedini nain da se
izae iz poniavajueg ili bednog stanja. Kocka nipodatava rad i predstavlja konkurentski podsticaj, koji, ak u
nekim sluajevima, postaje dovoljno znaajan da bi delimino odreivao stil ivota itavog jednog drutva.
Iako ova razmatranja ponekad pridaju igrama na
sreu, ekonomsku ili drutvenu funkciju ona ne dokazuju
njihovu kulturnu delotvornost. Ove igre optuuju da raz
vijaju lenjost, fatalizam i sujeverje. Priznaje se da je pro
uavanje njihovih zakona doprinelo pronalaenju rauna
verovatnoe, topologije, teorije stratekih igara. Ali se
zbog toga ne misli da bi one mogle da poslue kao model
predstave svetu ili da ustroje makar i nasumce, neku
vrstu zaetnog enciklopedijskog znanja. Pa ipak fatalizam,
dosledni determinizam, ukoliko negiraju slobodno rasu-

ZNAAJ IGARA NA SREU

170

IGRE I LJUDI

divanje i odgovornost, zamiljaju itav svet kao ogromnu,

uoptenu lutriju, obaveznu i stalnu, gde svaki zgoditak
neizbean samo prua mogunost, hou da kaem
izaziva potrebu da se uestvuje u sledeem izvlaenju, i
sve tako do u beskonanost. 1 ) ta vie, kod relativno lenjih naroda, gde je rad daleko od toga da bi apsorbovao
svu raspoloivu energiju i regulisao celokupni svakodnevni
ivot, esto se dogaa da igre na sreu dostignu tako neo
ekivani kulturni znaaj, da utiu i na umetnost, etiku,
ekonomiju pa ak i na nauku.
Pitam se ak da li takva pojava nije karakteristika
prelaznih drutava kojima vie ne upravljaju spregnute
snage maske i opsesije, ili, ako hoemo, pantomime i
ekstaze, a koja jo nisu dospela do kolektivnog ivota
zasnovanog na institucijama gde regulisana konkurencija
i organizovano takmienje igraju glavnu ulogu. Naroito
je est sluaj da se kontaktom ili prevlau drugih etnikih
grupa koje su se ve odavno, sporom i tekom evolucijom,
oslobodile paklene hipoteke, pojedini narodi naglo otrgnu
od carstva preruavanja i zanosa. Narodi koji se priklanjaju
tim novim zakonima nikako nisu pripremljeni i da ih pri
hvate. Skok je isuvie nagao. U tom sluaju umesto agona,
alea namee svoj stil drutvu koje se menja. Indolentnosti
i nestrpljenju ovih bia, ije vrednosti nemaju vie pravo
graanstva, godi preputanje sudbini. Jo bolje, posred
stvom magije i sujeverja, koji obezbeuju sreu i naklonost
sila, ta nepobitna i jednostavna norma ponovo ih vezuje
za njihove tradicije i vraa im deo njihovog prvobitnog
sveta.
I tako, u tim uslovima, igre na sreu dobijaju neoeki
vanu vanost. Tei se da se njima zameni rad, samo ako je
klima povoljna i ako briga oko ishrane, oblaenja i obezbeivanja krova nad glavom ne obavezuje one siromanije
na redovnu radnu aktivnost. Jedna kolebljiva gomila nema
velikih potreba. Ona ivi od danas do sutra. njoj se brine
administracija, u kojoj ona sama ne uestvuje. Umesto da
1)
to oigledno proizlazi iz parabole Horhe Luis Borhesa (Jorge Luis Borges),
pod naslovom Vavilonska lutrija (La Lotene de Babylone. Fictions, fr. prevod,
Pariz. 1951. str. 82-93).

171

se pokorava disciplini jednolinog rada, ona se odaje koc

ki. A ova opet ide dotle da propisuje verovanja i znanja,
navike i ambicije tih zanesenih i bezbrinih ljudi, koji vie
nisu obavezni da. sami sobom upravljaju, i dalje im je stra
hovito teko da se ukljue u to drutvo drugog tipa, na ijim
su marginama ostavljeni da ivotare.
Ja u ukratko opisati nekoliko primera tog neuobia
jenog procvata igara na sreu, kada one postanu navika,
pravilo i druga priroda, one izobliuju nain ivota itavog
jednog naroda, jer, izgleda, niko ne moe da se odupre
zarazi. Poeu jednim sluajem gde nema meanja stanovnitava i gde kultura koju prouavamo ostaje potpuno pro
eta starim vrednostima. Postoji jedna igra kockama vrlo
rasprostranjena na jugu Kameruna i severu Gabona. Ona
se igra pomou kockica izrezanih noem od izuzetno tvrdog
zrna, kao kost, drveta koje daje ulje cenjenije od palmovog
(Baillonella Toxisperma Pierre, sin. Mimusops Djave).
Kockice imaju samo dve strane. Na jednoj je urezan simbol
jai od ostalih.
Ovi simboli su brojni i razliiti. Oni ine neku vrstu
enciklopedije u slikama. Jedni predstavljaju ljude ukoene u
nekoj sveanoj pozi, ili u nekoj dramatinoj situaciji ili u
svakodnevnom poslu, npr. dete ui papagaja da govori,
ena hvata pticu da bi spremila ruak, ovek se bori sa pitonom, lovac puni puku, tri ene obrauju zemlju itd. Na
drugim kockicama ovi izrezbareni ideogrami prikazuju razne
biljke, enske genitalne organe, nono nebo sa mesecom
i zvezdama. ivotinje, sisari, ptice, gmizavci i insketi,
reprodukovani su u velikom broju. Poslednja serija reljefa
aludira na predmete koje igra prieljkuje, sekire, puke,
ogledala, bubnjeve, asovnike ili maske za igru.
Ove izrezbarene kockice imaju i svojstvo amajlije koja
njihovom vlasniku pomae da zadovolji svoje sitne elje.
On ih obino ne dri kod kue, nego ih ostavlja u praumi,
u nekoj kesici okaenoj drvo. Ponekad, one slue kao
sredstvo za prenoenje poruka ili pomo pri dogovaranju.
to se tie same igre, ona je vrlo jednostavna. Princip
joj je isti kao i kod igre pismo-glava. Svaki igra stavlja isti
ulog, sudbina se odluuje pomou sedam paradi tikve

ZNAAJ IGARA NA SREU

172

IGRE I LJUDI

koja se baca kockama. Ako manji broj te paradi padne na

stranu glave, ulog pripada onim igraima ije su kocke takode pale na tu stranu i (obrnuto). Ova igra je dostigla tolike
razmere da su vlasti morale da je zabrane. Ona je izazvala
veoma ozbiljne poremeaje, muevi su stavljali na kocku
ene, poglavice su se kockale u svoje poloaje, svae su bile
este, ak su izbijali i ratovi medu klanovima, kao nastavak
isuvie unih partija.1)
Radi se rudimentarnoj igri bez kombinacija. Meu
tim, moe se lako primetiti koliko su znaajne njene posledice po kulturu i kolektivni ivot sredina u kojima se one
neguju. Simboliko i enciklopedijsko bogatstvo amblema
moe se porediti sa romanskim kapitelima. U najmanju
ruku ono ima jednaku funkciju. tavie, iz potrebe da se
svaka strana kocke drugaije izrezbari, nastala je umetnost
reljefa, koja se moe smatrati glavnim izrazom u oblasti
plastine umetnosti plemena iz tih pokrajina. Takoe
nije bez znaaja ni to to se kockama pripisuju magijske
osobine, to ih usko vezuje za verovanja i brige njihovih
vlasnika. Naroito treba naglasiti da su tete koje je izazivala
kockarska strast ponekad dostizale razmere prave pustoi.
Takve osobine nikako nisu beznaajne, njih nalazimo
i kod sloenijih igara na sreu, koje u meovitim drutvima
imaju jednaku privlanost i povlae podjednako opasne
posledice.
Upadljiv primer prua nam i uspeh kineske arade
(Rifa Chiffa) na Kubi. Ta lutrija, neizleiva rak-rana na
rodne ekonomije, kako je naziva Lidija Kabrera, igra se
pomou figure Kineza podeljene na 36 delova, kojima od
govara podjednak broj simbola, ljudskih bia, ivotinja ili
raznih alegorija, konj, leptir, mornar, kaluerica, kornjaa,
pu, mrtvac, parobrod, dragi kamen (koji se tumai i kao
lepa ena), rakuac (koji se takoe smatra i mukim polnim
1)
Simone Delarosiere i Gertrude Luc: Jedna malo poznala forma afrikog
umetnikog izraza (Une forme peu connue de I'expression artistique africaine:
l'Abbia, Etudes camerounaises, bi. 4950 septembardecembar 1955, str. 352.
Isto i u Sudanu gde male koljke (cauris) slue kao sredstvo plaanja i kao kocke.
Svaki igra baca po etiri i ako sve padnu na istu stranu on odnosi 2500 koljki. Na
kocku se stavljaju bogatstva, zemlja, supruge. Cf. A. Prost. Igre i igrake (Jeux et
Jouets), Crni svet Afriko prisustvo, str. 245. (Le Monde noir Presence africaine).

173

organom), koza (koja znai i neki prljav posao ili enski

polni organ), majmun, pauk, lula itd.1) Bankar raspolae
odgovarajuom serijom vinjeta od drveta ili kartona. On
naslepo izvlai, ili poziva nekog da izvue, jednu vinjetu,
koju uvija u komad tkanine i izlae pogledima igraa. Ova
operacija se zove obesiti ivotinju. On zatim pristupa
prodaji lozova na kojima je ispisano kinesko slovo znak
za odreenu figuru. Za to vreme njegovi pomonici idu
ulicama i upisuju opklade. U zakazano vreme odvija se iz
vueni simbol i dobitnicima se isplauje tridesetostruka vrednost uloga. Bankar daje svojim agentima 10% iste zarade.
Tako se ova igra prikazuje kao jedna matovitija vari
janta ruleta. Ali dok su na ruletu mogue kombinacije
raznih brojeva, simboli Rifa ife su sakupljeni prema miste
rioznim afinitetima. U stvari, skoro svaki simbol ima vie
drubenika i slugu. Tako je konju drubenik dragi kamen,
a paun sluga. Slon je drubenik velikoj ribi, a sluga joj je
pauk. Leptir nema drubenika, ali mu je kornjaa sluga.
Obrnuto, rakuac nema slugu, ali mu je drubenik jelen.
Jelen opet ima tri drubenika, rakuca, jarca i pauka, ali
nema slugu itd. Podrazumeva se naravno da se istovremeno
igra na izabrani simbol, njegovog drubenika i slugu.
tavie, ovih trideset est amblema raspodeljeno je u
sedam nejednakih serija (quadrillas), trgovci, kicoi, pija
nice, popovi, konjanici i ene. Principi prema kojima je
izvrena raspodela opet izgledaju veoma nejasni. Na primer,
popovsku seriju sainjavaju velika riba, kornjaa, lula,
jegulja, petao, maka, i kaluerica. Svetom igre upravlja
ova udna klasifikacija. Na poetku svake partije, posle
veanja ivotinje bankar objavljuje jednu zagonetku (aradu), koja treba da pokae pravi (ili pogrean) put uesni
cima. Radi se obino jednoj reenici dvosmislenog znaenja
kao to je npr. ova: ovek na konju ide vrlo sporo. On
nije glup ali je pijan i sa svojim drubenikom zarauje grdne
pare.2) Igra, dakle, zakljuuje da treba igrati seriju pija1) Isti simboli nalaze se kod jedne igre kartama u Meksiku koja se igra u novac
i iji princip podsea na loto.
2) Rafael Roe: Policija na Kubi i njene tajne (Rafael Roche: La policia y sus
misterios en Cuba), str. 2 8 7 - 2 9 3 . Havana 1914.

ZNAAJ IGARA NA SREU

174

IGRE I LJUDI

nica ili konjanika. On moe da stavi ulog i na ivotinju koja

komanduje jednom ili drugom. Meutim, tu je bez sumnje
neka druga, nejasnija re koja daje reenje arade.
Drugom prilikom bankar oglaava: Hou da vam
uinim uslugu. Slon ubija svinju. To predlae tigar. Jelen
e je prodati i jelen odnosi zaveljaj. Jedan stari igra obja
njava da je dovoljno da se malo razmisli. Krastavi abac je
arobnjak. Jelen je njegov pomonik. On nosi ukleti zamotuljak u kome se nalaze ini koje je neprijatelj nekome namenio. U ovom sluaju tigar slonu. Jelen izlazi sa zaveljajem.
On e ga ostaviti na mesto koje mu je arobnjak oznaio,
Zar to nije jasno? Odlian potez! Dobija broj 31, jer jelen
izlazi u trku.
Igra je poreklom iz Kine.1) U Kini je enigmatska alu
zija na tradicionalne tekstove zamenjivala aradu. Neko od
uenih bio je zaduen da posle izvlaenja pomou citata
potvrdi pravo reenje. Na Kubi treba poznavati sva crnaka
verovanja da bi se arade tano protumaile. Bankar na
javljuje: Ptica kljuje i odlazi. Nita jasnije: mrtvi lete;
duu mrtvog mogue je uporediti sa pticom jer moe da se
uvue gde hoe, sova je ovaploenje prognanih dua, izgladnelih i zlih. Kljuje i odlazi, to jest izaziva neoeki
vanu smrt oveka koji se nije pazio. Treba znai igrati broj
8, mrtvaca.
Pas koji sve ujeda je jezik koji ogovara i napada;
svetlost koja sve osvetljava je broj jedanaest, petao koji
peva prilikom izlaska sunca; kralj koji sve moe je broj 2,
leptir koji je takode i novac; klovn koji se potajno minka
je broj 8, to je mrtvac koga prekrivaju belim pokrovom.
Ovoga puta objanjenje vai samo za neupuene. U stvari,
radi se posveenom mrtvacu (fiampe ili nanigo muerto);
njemu za vreme tajne ceremonije svetenik zaista stavlja
belom kredom obredne krstove na lice, ake, grudi, ruke i
noge.2)

Postoji i jedan sanovnik za komplikovane snove koji

pomae da se nasluti pravi broj. Kombinacije su bezbrojne.
Podaci do kojih se dolo iskustvom rasporeeni su izmeu
prorokih brojeva. A ovi opet idu do sto i mogu se konsultovati teiefonom zahvaljujui jednoj knjizi deponovanoj u
banci za aradu. Ovaj repertoar tanih odnosa doveo je do
stvaranja posebnog simbolinog jezika koji se smatra vrlo
korisnim za upoznavanje ivota. Tako se esto deava da
slika zameni broj. Aleho Karpantje 1) je kod ujaka svoje
ene video jednog deaka kako sabira: 2 + 9 + 4 + 8 + 3 + 5 =
= 31. Deak je umesto brojeva izgovarao: Leptir vie
slon, vie maka, vie mrtvac, vie mornar, vie kaluerica
jednako je jelen. Isto tako, da bi podelio 12 sa 2 jednako 6,
on kae: Prostitutka podeljena sa leptirom jednako je
kornjaa. Znaci i odnosi iz igre projektuju se na sva znanja.
Kineska arada veoma je rasprostranjena i pored toga
to je od 1879. godine zabranjena lanom 355 kubanskog
Krivinog zakonika. Brojni protesti uloeni su zbog njene
tetnosti. Radnici daju na nju i ono malo novaca to poseduju i, kako kae jedan pisac, gube ak i ono ime treba da
prehrane porodicu. Zbog neimatine oni ne ulau mnogo,
ali igraju neprestano, jer se ivotinja vea etiri do est
puta dnevno. Radi se igri gde relativno lako moe da se
vara. Poto bankar zna listu opklada, nita ga ne spreava
da sa malo okretnosti, prilikom otkrivanja zameni znak na
koji su ulozi opasno skoncentrisani, nekim drugim koji je
skoro zanemaren.2)
U svakom sluaju, bili oni poteni ili ne, smatra se da
se bankari vrlo brzo bogate. Pria se da su u prolom veku
zaraivali i po 40.000 pezosa dnevno; jedan od njih vratio
se u domovinu sa kapitalom od 200.000 pezosa u zlatu.
Smatra se da u Havani postoji pet velikih i vie od dvanaest
malih organizacija kineske arade. U njima se igra za preko
3)
sto hiljada dolara dnevno.
1)

Alejo Carpenlier, savremeni kubanski pisac (prim, prev.)

R. Roche, op. cil. sir. 293.
Prema napisu Aleha Karpamjea dokumentima koje on navodi. (Knjiga
Igre i ljudi izdataje 1958. godine, pre kubanske socijalistike revolucije, prim. prev).
2)

3)

1) Poznato je da je Havana, pored San Franciska. jedna od najbrojnijih ki

neskih aglomeracija izvan Kine.
2) Iz jednog napisa Lidije Kabrera.

175

ZNAAJ IGARA

176

IGRE I LJUDI

Na susednom ostrvu Portoriku, Planning Board je

procenio 1957. godine sumu uloenu u razne igre na sto miliona dolara godinje, to je polovina budeta ostrva. Od te
sume sedamdeset pet miliona otpada na legalne igre (dravnu
lutriju, borbu petlova, konjske trke, rulet itd.), Izvetaj
doslovce kae: Kad igra dostigne ovakve razmere, ona
bez svake sumnje predstavlja ozbiljan drutveni problem...
Ona unitava privatnu tednju, paralizuje poslove i podstie
stanovnitvo da se vie oslanja na kocku nego na produk
tivan rad. Pod utiskom ovih zakljuaka, guverner Luis
Munjos Marin odluio je da pootri zakone igrama da bi
ih u roku od deset godina sveo na razmere manje tetne po
nacionalnu ekonomiju.1)
*
U Brazilu ogu du Biu ili igra ivotinja ima iste oso
bine kao i kineska arada na Kubi, to je polulegalna lutrija
sa brojnim simbolima i kombinacijama, ogromna organi
zacija, zamane opklade, koje apsorbuju znaajan deo novca
kojim raspolau nii slojevi stanovnitva. Brazilska igra
ima, osim toga, prednost da jo bolje osvetljava odnose alee
i sujeverja. Ona s druge strane, ima toliko znaajne posledice
na privredni poredak, da se smatram obaveznim da ovde
ponovo dam njen opis, koji sam ve dao u jednoj drugoj
prilici sa drugom namerom.
Onakva kakva je sada, ova igra potie iz vremena oko
1880. godine. Njeno poreklo pripisuje se navici barona od
Drumonda (Drummond) da svake nedelje na ulazu u zoolo
ki vrt okai sliku neke ivotinje. Publika je pozivana da
pogodi koja e ivotinja biti istaknuta sledei put. Tako je
nastalo uzajamno klaenje, koje je preivelo svoj uzrok i
trajno vezalo figure plakatiranih ivotinja za serije brojeva.
Ova igra se ubrzo uklopila u klaenje na brojeve koji dobijaju na dravnoj lutriji, analogno sportskoj kladionici
u susednim zemljama, (quiniela). Sto prvih brojeva podeljeno je u grupe od po etiri i svaka nosi ime jedne od 25
ivotinja poredanih priblino po azbunom redu, poev od
1) Njujork tajms od 6. oktobra 1957. godine.

NA SREU

177

orla, (brojevi od 01 do 04) do krave (brojevi od 97 do 00) 1) .

Od tada, ova igra nije pretrpela znaajnije izmene.
Postoji bezbroj kombinacija, igraju se jedinice, dese
tice, stotine ili hiljade, tj. na poslednji ili na dva, tri ili etiri
poslednja broja lozova koji tog dana dobijaju na lutriji.
(Otkako se savezna lutrija ne izvlai svakodnevno nego
nedeljno, u ostale dane izvlai se prividna, potpuna teorijska
lutrija, bez sreaka i zgoditaka, koja samo slui da se usta
nove dobici na biuu). Moe takoe da se istovremeno igra
i na vie ivotinja, tj. na vie grupa od po etiri broja, i svaka
kombinacija moe da se igra sa permutovanim ciframa,
odnosno da se kladi ne samo na jedan broj nego na bilo koji
sastavljen od istih cifara. Na primer, igrati permutovanim
ciframa broja 327 znai da se takoe dobija i sa 372, 273,
237, 723 i 732. Lako se moe zamisliti da izraunavanje
dobitaka, uvek strogo proporcionalnih ulozima, nije nimalo
lak posao, tako da se iroko poznavanje aritmetikih zakona
rairilo u narodu, onaj koji jedva zna da ita i pie reava sa
zbunjujuom sigurnou i lakoom probleme koji bi ve
zahtevali da se matematiar neuveban u toj vrsti ope
racija dobro promui.
ogu du Biu, uostalom, ne podstie samo primenu
obine aritmetike. Ta igra jo mnogo vie podstie sujeverje. U stvari, ona je vezana za sistem tumaenja snova,
koji ima svoje zakone, svoje klasike i kvalifikovane stru
njake. Snovi predskazuju igrau koju ivotinju treba da iza
bere. Pa ipak, nije uvek preporuljivo da se igra na ivotinju
vienu u snu. Obazrivost nalae da se prethodno konsultuje
odgovarajui sanovnik, koji obino nosi naslov Interpretacao dos sonhos para Jogo do Bicho (tuma snova za igru
ivotinja). Tu se mogu nauiti odgovarajue formule: ko
sanja leteu kravu, treba da igra na orla, a ne na kravu;
Ko sanja maku kako pada s krova, treba da igra na leptira,
(jer prava maka nikada ne pada s krova); ko sanja tap,
igrae na kobru (koja se uspravlja kao tap); ko u snu vidi
besno pseto, igrae na lava (koji je hrabar kao ono) itd.
Ponekad odnos ostaje nedokuiv, ko sanja mrtvaca, treba
1)

12

Na portugalskom orao aguia i krava vaca (prim. prev.).

ZNAAJ IGARA NA SREU

178

IGRE I LJUDI

da igra na slona. Deava se da se veza nae i u satirinom

folkloru: Ko sanja Portugalca, treba da igra na magarca.
Oni najskrupulozniji ne zadovoljavaju se mehanikom povezanou simbola, nego odlaze kod proroka i vraara
koji koristei svoj dar u odreenom sluaju, znaju iz njega
da izvuku nepogreiva proroanstva.
esto se deava da se proe i bez ivotinja, san direktno
daje eljeni broj. Ako neko sanja svog prijatelja, on igra na
njegov broj telefona; ako prisustvuje sudaru, igra na broj
prevrnutog vozila ili policajca koji vri uviaj, ili kombina
ciju ta dva broja. Rime i ritmovi nisu nita manje znaajni
od znakova koje odabira sluaj. Prema jednoj reitoj aneg
doti, svetenik koji je davao oprotaj nekom samrtniku iz
govara ritualne rei: Isus, Marija, Josif. Samrtnik se
pridie i uzvikuje: orao, noj, kajman, ivotinje iz Biua
iji izgovor na portugalskom, (aguia, avestruz, jakare)
podsea na prve tri rei. Bilo bi lako navesti jo neizmerno
mnogo primera. Uopte uzevi, koristi se svaka vrsta predskazanja. Kad sluavka razbije vanu i voda se prospe po
podu, ona po obliku bare zakljuuje na koju ivotinju treba
da igra. Vetina otkrivanja korisnih slinosti vrlo je cenjena.
Mnogi Brazilci e vam navesti vie sluajeva meu svojim
poznanicima gde je sluga, postavi neophodan gazdama
zbog svoje sposobnosti snalaenja u kombinacijama Biua,
ili zahvaljujui poznavanju predskazanja, poeo da vodi
glavnu re u kui.1)
Teoretski, igra ivotinjama zabranjena je u svim dra
vama Brazila. U stvari, ona se manje-vie tolerie, zavisno
od interesa guvernera drave ili, u unutranjosti, zavisno od
efa ili politike lokalnih glaveina, a naroito efa policije.
Bilo kako bilo, proganjana s blagou ili potajno tiena,
ona zadrava ukus zabranjenog ploda i njena organizacija
ostaje ilegalna iako za tu diskreciju nema razloga s obzirom
na stav kompetentne vlasti. Jo lepe, narodne mase, koje
su bez prestanka njome obuzete izgleda da je ipak smatraju
1) tavie posluga, koja je iskljuivo sastavljena od crnaca i mulata. prirodni
je posrednik izmeu vraeva svetenika afrikih kultova i onih koji, iako verujui
u efikasnost njihovih arolija, odbijaju iz samoljublja da sa njima stupe u direktan
dodir.

179
za greh, iskupljiv greh i porok kao to je, na primer, puenje,
ali predajui mu se, one ga smatraju ipak kanjivom aktiv
nou. Politiari koji je esto organizuju slue se njome i
koriste je; nikad, meutim, ne proputajui priliku da je
pokude u svojim govorima. Armija koja rado brani moral i
u kojoj je jo uvek iv pozitivizam Ogista Konta, nerado
gleda na igru Biu. Prilikom makumba seansi, veoma cenjenih kod crnakog stanovnitva, kao i u spiritistikim kru
govima, ne manje jakim i rasprostranjenim, izbacuju se oni
koji od duhova ili stolova trae prognozu za Biu. Od jed
nog do drugog pola duhovnog sveta Brazila osuda je opta.
Veito nesigurna situacija igre ivotinjama, stalna i nejasna
osuda ak i od strane onih koji su za nju pasionirani, a na
roito injenica da se zvanino ne priznaje, dovodi do posledica koje retko iznenauju njenu klijentelu, krajnje po
tenje skupljaa opklada. Tvrdi se da nikad niko od njih u
svojoj praksi nije zakinuo ni paru. Sa izuzetkom bogataa,
koji svoje opklade prenose telefonom, svaki igra dodaje
kriom skupljau sumu, ponekad znatnu, novca uvijenu u
pare hartije na kome su ispisane kombinacije i igraev
pseudonim. Skuplja predaje novac jednom od sauesnika,
a ovaj nekom treem, tako da u sluaju racije policija ne
nalazi nita pretresajui oveka uhvaenog na delu. Isto
vee, ili sledeeg dana, svaki dobitnik odlazi na ugovoreno
mesto i izgovara svoj pseudonim. Tada mu se diskretno
predaje koverat sa naznaenim imenom, u kome se nalazi
u paru tana suma dobitka. Igra ne bi imao nikakvog na
ina da se obrauna sa nepotenim bankarom ukoliko bi na
takvog naiao. Ali takvih nema. Ljudi se ude i dive da u toj
sumnjivoj igri, gde kroz siromane ruke neprestano prolaze
privlane sume novca, ima vie potenja nego u drugim ob
lastima gde su, na aljenje Brazilaca, izvesne norme popu
stile. Pa ipak, razlog za to izgleda sasvim jasan, jer bez poverenja takva delatnost ne bi mogla da opstane. Tamo gde se
reklamacija i kontrola ne mogu ni zamisliti, poverenje nije
nikakav luksuz nego potreba.
Prema najskromnijoj proceni, ezdeset do sedamdeset
odsto stanovnitva Brazila igra Biu i na njega dnevno daje
12*

ZNAAJ IGARA NA SREU

180

IGRE I LJUDI

otprilike stoti deo svog mesenog prihoda, tako da na kraju

meseca, ukoliko nikad ne dobiju, straeni novac se penje i
na trideset odsto od zarade. Ovde je re prosenom igrau.
U krajnjem sluaju; igra ulae u igru skoro itav svoj pri
hod, dok ivi kao parazit ili pribegava najobinijem prosjaenju.
Zato se ne treba uditi to uprkos zvaninoj zabrani
igra ivotinjama predstavlja snagu i izvor sredstava koje
vlasti moraju da uzmu u obzir. Jednom su politiki zatvo
renici traili pravo da iz zatvora igraju Biu i to im je odo
breno. Odeljenje za socijalnu pomo drave San Paolo
stvoreno bez budeta 1931. godine dugo je funkcionisalo
samo zahvaljujui materijalnoj pomoi lokalnih efova
Biua. Ova sredstva bila su dovoljna za plaanje brojnog
personala i udovoljavanje neprestanim zahtevima ugro
enih. U organizaciji igre postoji sloena hijerarhija, njeni
vrhovi ostvaruju ogromne dobitke i obino nisu krti u
davanju novane pomoi ljudima bez obzira na njihovu
politiku pripadnost, ali od kojih, za uzvrat, oekuju da se
pokau blagonakloni prema njihovom poslu.
Koliko god izgledale znaajne, moralne, kulturne,
pa ak i politike posledice igre ivotinjama, treba pre
svega izdvojiti njen ekonomski znaaj. Praktino, ona vezuje
znatan deo raspoloive novane gotovine, izazivajui isuvie brzo obrtanje novca, zbog koga je on praktino izgub
ljen za ekonomsku dobrobit nacije ili poboljanje ivotnog
standarda stanovnitva. Novac namenjen igri ne slui za
kupovinu nametaja, kuhinjskog aparata, alatke, odela ili
za poboljanje ishrane, niti bilo kakvoj nameni koja bi uslovila bri razvoj poljoprivrede, trgovine ili industrije u zemlji.
On se direktno trai, povuen iz opteg opticaja i stavljen
u zatvoreni krug stalnog i brzog obrtanja, jer se dobici retko
izdvajaju iz zaaranog kruga. Oni se ponovo vraaju u
igru, sa izuzetkom trokova za neko nevino aavanje,
kada se za to ukae prilika. Jedino zarade bankara i orga
nizatora Biua mogu da udu u opticaj u optoj ekonomici, i to,
moemo pretpostaviti, na ne ba za nju najpogodniji nain.
Meutim, stalan priliv sveeg novca odrava ili poveava

181

ukupnu rizikovanu sumu i utoliko umanjuje mogunosti za

tednju ili ulaganje. 1)

Vidimo da, u izvesnim uslovima, igre na sreu imaju

onaj znaaj za kulturu iji monopol obino dre takmiarske
igre. ak i u drutvima gde se smatra da neopozivo vlada
lina vrednost, videli smo da se ne oseaju manje posledice
privlanosti sree. Iako pod udarom podozrenja, one ipak
zadravaju znaajnu ulogu, dodue vie spektakularnu
nego odluujuu. U svakom sluaju, na planu igara, alea
u konkurenciji sa agonom, esto i u kombinaciji s njim,
upravlja mnogim velikim manifestacijama, francuskom
Nacionalnom lutrijom, uravnoteava Tur de Frans, podie
kockarnice i hipodrome, kao to sport podie stadione,
podstie stvaranje klubova upuenih i odanih bratstava,
izdrava specijalizovanu tampu i uslovljava ne manje
znaajna investiranja.
tavie, na videlo izbija jedna udna podudarnost,
dok drava esto subvencionira sport, igre na sreu, ukoliko
su pod dravnom kontrolom, doprinose poveavanju pri
hoda dravne blagajne. Ponekad one predstavljaju njene
glavne izvore prihoda. Srea, ak potisnuta, poniena, osu
ena, uva na taj nain pravo graanstva u najracionalnijim
administrativnim drutvima, onima koja su najdalje od
zdruenih arolija preruavanja i zanosa. Razlog za to lako
je pronai.
Apsolutno, i po svojoj prirodi, zanos i preruavanje se
protive bilo kakvom zakoniku, merilu i organizaciji. Alea,
nasuprot, kao i agon, zahteva raunanje i pravilo. Ali nji
hova sutinska solidarnost nikako ne iskljuuje i njihovu
konkurenciju. Principi koje oni zastupaju toliko su opreni,
da neminovno tee da jedan drugog iskljue. Trud je oi
gledno nespojiv sa pasivnim ekanjem na sudbinu, kao i ne
zasluene prednosti koje prua bogatstvo sa legitimnim
zahtevom napora i zasluga. Naputanje preruavanja i vrto1) R. Kajoa:: Svakodnevna privreda igre na sreu u iberskoj Americi, Celiri
eseja savremenoj sociologiji, Pariz 1951. str. 27 46

ZNAAJ IGARA NA SREU

182

IGRE 1 LJUDI

glavice, maske i ekstaze oduvek je znailo samo izlaz iz za

aranog sveta da bi se dolo do racionalnog sveta deljive
pravde. Ono ostavlja dosta nereenih problema.
U takvoj situaciji agon i alea, bez sumnje, predstavljaju
kontradiktorne i dopunske principe nove vrste drutva.
Meutim, potrebno je mnogo tota dok oni ne ispune pa
ralelnu ulogu, priznatu kao neophodnu i izuzetnu u oba
sluaja. Agon, princip potene konkurencije i plodnog tak
mienja, jedini se smatra vrednou. itava drutvena kon
strukcija poiva na njemu. Napredak se sadri u njegovom
razvoju i u poboljavanju uslova za njegov opstanak, tj., u
sutini, na sve veem eliminisanju alee. Alea se, u stvari,
javlja kao otpor koji priroda prua savrenoj jednakosti ko
risnih ljudskih institucija. ta vie, alea nije samo izriiti
oblik nepravde, besplatne i nezasluene milosti, ona je i
ismevanje rada, strpljivog i upornog truda, tednje, liavanja u ime neke budunosti; jednom reju, svih neophod
nih osobina u svetu sklonom uveavanju dobara. Tako da
napor zakonodavca tei, prirodno, suavanju njenog delokruga i uticaja. Od raznih principa igre jedino je propisna
konkurencija ta koja moe da se prenese onakva kakva je u
domen akcije i da se u njemu pokae efikasna, pa ak i nezamenljiva. Ostali principi se smatraju opasnim, oni su pod
kontrolom ili, bolje, doputaju se ukoliko ostaju unutar
dozvoljenih granica, a smatraju se za ubitane strasti, po
roke ili zastranjivanja ukoliko se proire i na ivot; tada
oni prestaju da se pokoravaju izolovanosti i pravilima koja
ih neutraliu.
Sa te take gledita, ni alea ne predstavlja izuzetak,
istina jedino utoliko ukoliko predstavlja pasivizaciju pri
rodnih uslova. Svi znaju da je roenje lutrija, ali uglavnom
zato da bi alili njene skandalozne posledice. Izuzev retkih
sluajeva, kao to je biranje sudija kockom u staroj Grkoj
ili dananji izbor porotnika ni najmanja institucionalna fun
kcija ne preputa se sluaju. Izgleda neprihvatljivo da se reenje ozbiljnih poslova poverava odluci sluaja. Jednoduno
se priznaje kao neosporno da su rad, vrednost i strunost,
a ne udi kocke osnova za neophodnu pravdu i srean razvoj
kolektivnog ivota. Iz toga izlazi da rad tei da bude srna-

183

tran kao jedini potovanja dostojan izvor prihoda. Pred

nosti naslea, proizale iz osnovne alee roenja, osporavaju
se, pa nekad zanemaruju, a najee ukidaju, to koristi
itavom drutvu. to se tie novca zaraenog na lutriji, on u
principu samo treba da predstavlja neto kao luksuz, ili
dodatak na platu ili dodatak na redovne prihode od pro
fesionalne delatnosti. Skoro svi smatraju kao sumnjivo i
nemoralno, ako ne i nepoteno, u svakom sluaju asocijalno
da se ivi uglavnom ili iskljuivo od kocke i dobitaka na
sreu.

Komunistiki ideal upravljanja drutvom dovodi ovaj

princip do krajnosti, jo se moe diskutovati da li je bolje
da se raspodela dravnog prihoda vri po principu svakome
prema zaslugama ili prema potrebama, ali je sigurno da se
nikome ne moe nita pruiti prema njegovom roenju ili
srei, zato to ne treba da se izigra ni rad, ni trud. Uloeni
rad je merilo pravednosti. Iz toga izlazi da poredak sa so
cijalistikom ili komunistikom inspiracijom prirodno tei
da se u potpunosti osloni na agon: inei to, on zadovoljava
svoje principe apstraktne jednakosti i u isto vreme smatra
da stimulie, najbolje moguom upotrebom sposobnosti
i strunosti, racionalno, dakle efikasno, tu ubrzanu proiz
vodnju dobara, u kojoj vidi svoj glavni ako ne ak i isklju
ivi zadatak. itav problem je u tome da se zna da li je
potpuno uklanjanje nade na veliku, izvanrednu i arobnu
sreu ekonomski produktivno i da li se drava, suzbijajui
ovaj instinkt, ne liava tedrog i nezamenljivog izvora pri
hoda koji se moe pretvoriti u energiju.
U Brazilu gde igre na sreu caruju, tednja je najsla
bija. To je zemlja spekulacija i srenog sluaja. U SSSR igre
na sreu su zabranjene i progonjene, dok se tednja ivo
podstie da bi se omoguilo proirenje unutranjeg trita.
Podstiu se radnici da dovoljno tede kako bi mogli da
kupe automobil, friider, televizor i sve ono to podstie
razvoj industrije. Lutrija u bilo kakvoj formi smatra se ne-

ZNAAJ IGARA NA SREU

184

IGRE I LJUDI

moralnom. Utoliko je znaajnija konstatacija da je drava

lutriju, koja je privatno zabranjena, nakalemila na tednju.
U Sovjetskoj Rusiji postoji oko 50 hiljada tedionica
u kojima uloene sume dostiu 50 milijardi rubalja. Ovi
ulozi donose 3% ukoliko se ulaga obavee da uteevinu
nee dirati najmanje est meseci, a 2% u obrnutom sluaju.
Ali ukoliko ulaga eli, on moe da se odrekne predvienog
interesa i da uestvuje u lutriji gde se izvlaenje zgoditaka
vri dva puta godinje. Ova lutrija, u zavisnosti od visine
uloga, nepravedno i nezaslueno donosi premije dvadeset
petorici od hiljadu uesnika u ovom udnom i skromnom
vaskrsavanju alee u jednoj privredi zasnovanoj upravo na
njenom iskljuivanju. tavie, dravni zajmovi, koje je prak
tino svaki zaposleni bio primoran da upisuje, sadrali su
nagrade iji je iznos dostizao 2% od ukupnog uloga sakup
ljenog na taj nain. Za zajam iz 1954. godine ove nagrade
su sadrale zgoditke od 400 do 15.000 rubalja rasporeenih
u 100.000 serija od po 50 obveznica. Od tih serija izvlaene
su 42, a sve obveznice dobijale su minimalnu premiju od
400 rubalja. Zatim se pristupalo izvlaenju veih zgoditaka,
od kojih 24 po 10.000 rubalja, 5 po 25.000 rubalja i dva po
50.000 rubalja,1) to je respektivno jednako prema zvaninom kursu zgodicima od jednog, dva ipo i pet miliona
starih franaka.

*
Eto takva je nesumnjivo ilava upornost za sreom
da i ekonomski sistemi koji je po svojoj prirodi najvie prezi
ru moraju ipak da joj ustupe mesto, istina, ogranieno, prerueno i skoro stidljivo. Proizvoljnost sudbine ostaje, u stvari,
neophodna protivtea propisanom takmienju. Ono neos
porno osigurava odluujui trijumf svake merljive nadmoi.
Perspektiva neke nezasluene sree tei pobeenog i ostavlja
mu neku vrstu poslednje nade. On je poraen u lojalnoj
borbi i ne bi mogao da se poziva na bilo kakvu nepravdu
kojom bi objasnio svoj neuspeh. Poetni uslovi bili su isti
1)
Cr. Gunnar Franzen: Banke i tednja u SSSR, i tednja u .svetu. Amsterdam
1956, br. 5, str. 193-197, preneto iz Svensk Spaarbank, tokholm, 1956. br. 6.

185

za sve. On moe samo da zameri svojoj nesposobnosti i ne

bi vie nita mogao da oekuje, ukoliko mu ne bi ostala za
ublaavanje ponienja kompenzacija, uostalom beskrajno
neverovatna; besplatnog osmeha arobnih sila sudbine, ne
dostinih, slepih, neumoljivih, ali koje, sreom, ne znaju za
pravdu.

OD P E D A G O G I J E DO MATEMATIKE

II
OD PEDAGOGUE DO MATEMATIKE

Svet igara je toliko sloen i raznovrstan, da postoje

brojni naini da se pristupi njegovom izuavanju. Psiho
logija, sociologija, istorija, pedagogija i matematika dele
izmeu sebe oblasti ije je jedinstvo, na kraju krajeva, ne
mogue sagledati. Ne samoda se dela kao Homo ludens
od Huizinge Igra i dete od ana atoa i Theory of Games
and Economic Behaviour od Nojmana i Morgenterna ne
obraaju istim itaocima, nego ak izgleda da tretiraju
razliite teme. Konano, pitamo se u kojoj meri se koriste
olakice ili mogunosti renika, zamiljajui i dalje da se
razna i skoro nespojiva istraivanja odnose na u sutini iste
specifine aktivnosti. Poinjemo da sumnjamo da zajed
nike osobine mogu da definiu igru i da ona shodno tome
moe legitimno da bude predmet skupnog rada.
Ako u dananjoj praksi dornen igre uprkos svemu odra
va svoju autonomiju, on je oito gubi u naunom istra
ivanju. Ne radi se samo razliitom pristupanju uslovljenom raznolikou disciplina. Graa koja se svakom pri
likom prouava pod imenom igara toliko je heterogena, da
nas navodi na zakljuak kako je re igra moda samo obian
mamac koji, svojom varljivom optou, odraava uporne
iluzije zamiljenoj srodnosti neuraunljivih ponaanja.
Bilo bi interesantno pokazati kakvi su koraci, ponekad kakvi
sluajevi doveli do tako paradoksalnog rasparavanja.
U stvari, od samog poetka poinje ova udna deoba. Ko
igra jenidaes, domine ili se igra zmajem, svestan je da se u
sva tri sluaja igra, samo se deji psiholozi, meutim, inte-

187

resuju za jenidaes (ili razboj ili klikere), samo sociolozi

za zmaja, a samo matematiari za domine (ili rulet, odnosno
poker). Smatram da je normalno da se ovi poslednji ne interesuju za oravu koku ili uge, koje ne mogu da se stave u
jednaine, ali mi je manje jasno zato an Sato ne zna za
domine ili zmaja; uzalud se pitam zato istoriari i sociolozi,
u stvari, odbijaju da proue igre na sreu. Da budem odre
eniji, ako u ovom poslednjem sluaju teko razumem razlog
koji opravdava takvo iskljuivanje, za uzvrat, lako mogu
da pretpostavim koji su motivi do toga doveli. Kao to e se
videti, oni dobrim delom potiu od skrivenih misli bio
lokih ili pedagokih onih naunika koji se interesuju za
igre. One na taj nain koriste, ako ostavimo po strani pripovedaku istoriju (koja se, uostalom, vie bavi igrakama
nego igrama) radove nezavisnih disciplina, upravo psiho
logije i matematike, ije doprinose treba jedan po jedan
razmotriti.
I Psiho-pedagoke analize
iler (Schiller) je svakako jedan od prvih, ako ne i prvi,
koji je podvukao izuzetnu vanost igara za istoriju i kulturu.
On u petnaestom od svojih Pisama estetskom vaspitanju
oveka pie: Jednom zauvek i konano ovek se igra samo
tamo gde je ovek u punom smislu, potpun je ovek samo
tamo gde se igra. ta vie, u tom istom tekstu on ve za
milja da je iz igara mogue izvui neku vrstu dijagnoze
karakteristine za razliite kulture. On smatra da na osnovu
poredenja trke u Londonu, borbe bikova u Madridu, pa
rikih spektakala, borbe ivotinja u Beu i razdraganog
ivota na rimskom Korzu ne bi bilo teko odrediti ni
1)
janse sklonosti kod tih razliitih naroda.
Ali zaokupljen izvlaenjem sutine umetnosti iz igre,
on prelazi preko toga i zadovoljava se nagovetavanjem
sociologije igara, koja je u njegovoj reenici ovla nabaena.
Nije vano. Pitanje zbog toga nije nita manje akutno, niti
1)
Briefen ber sthetische Erziehung des Menschen, francuski -prevod u Fr.
V. Schiler: Dela. tom VIII, Estetika, Pariz, 1862 Pogledajte takode i Pisma 14, 16,
20, 26, i 27.

OD PEDAGOGIJE DO MATEMATIKE
188

IGRE I LJUDI

se igra zbog toga shvata manje ozbiljno. iler insistira na

veseloj bujnosti i irini, koje se stalno ostavljaju igrau na
volju. Igra i umetnost raaju se iz suvika ivotne energije
koji oveku ili detetu nije neophodan za zadovoljavanje ne
posrednih potreba, tako da ga oni iscrpljuju u neobaveznoj
i zabavnoj imitaciji realnih ponaanja. Nekontrolisani ra
dosni skokovi postaju igra. Otuda Spenser (Spencer): Igra
je dramatizacija aktivnosti odraslih. A Vundt (Wundt),
pogreno odluniji i odseniji, kae: Igra je dete rada.
Nema tog oblika igre koji nee nai svoj uzor u nekom oz
biljnom poslu, uzor koji mu prethodi. (Ethik, 1886, str. 145)
Ova formulacija ubrzo je stekla veliki broj pristalica. Pod
njenim uticajem, etnografi i istoriari su se prihvatili da,
sa nejednakim uspehom, dokau iz primera dejih igara
preivele forme religioznih ili magijskih obreda izalih iz
upotrebe.
Ideju slobodi i nezainteresovanosti igara preuzeo je
Karl Gros u svom delu Die Spiele der Tiere (Jena, 1896).
Autor naroito izdvaja radost u igri da se bude i ostane
uzrokom. On to objanjava mogunou da se zapoeta
aktivnost slobodno prekine i definie je kao ist poduhvat,
bez prolosti i budunosti, poteen pritiska i obaveza oko
line. Igra je kreacija kojom sve vreme gospodari igra.
Odvojena od stroge stvarnosti, ona se javlja kao svet koji je
sam sebi cilj i koji postoji samo ukoliko se dobrovoljno
prihvata. Samo, kako je K. Gros prvo prouavao ivotinje
(iako je ve mislio na ljude), on je na to doao kada je
posle vie godina preao na prouavanje igara kod ljudi
(Die Spiele der Menschen, Jena 1889.), da insistira na spon
tanim i instinktivnim aspektima, a da zanemari isto inte
lektualne kombinacije iz kojih se one u brojnim sluajevima
sastoje.
Sta vie, i on je shvatio igre mlade ivotinje kao neku
vrstu veselog uvebavanja za ivot. Nekim izvanrednim
paradoksom Gros je doao do toga da u igri vidi razlog
postojanja mladosti: ivotinje se ne igraju zato to su mlade,
1
nego su mlade zato to oseaju potrebu za igrom. ) Shodno
62-69.

1) Die Spiele der Tiere, Francuski prevod Igre ivotinja, Pariz, 1902, str. V i

189

tome, on se potrudio da pokae kako igraka aktivnost

mladoj ivotinji uveava majstorstvo u praenju plena ili
beanju od neprijatelja, kako ih privikava na meusobnu
borbu u oekivanju trenutka kada e ih rivalstvo za osva
janje enke dovesti u istinski sukob. On je iz toga izvukao
veoma otroumnu klasifikaciju igara, vrlo dobro prilago
enu svom predmetu, to je, na alost, imalo za glavnu
posledicu da je u sledeoj studiji, onoj igrama ljudi, za
stranio pravei paralelnu podelu. On, dakle, kod aktivnosti
igre razlikuje: a) aktivnost ulnog aparata (oprobavanje
dodira, oseaj temperature, ukusa, mirisa, sluha, boje, ob
lika, pokreta itd.); b) aktivnost motorikog aparata (pipanja, razlaganja i analize, sklapanja i sinteze, igre strp
ljenja, obino bacanje, bacanje udarcem ili potiskom, podsticaj za kotrljanjem, okretanjem ili klizanjem neega, ba
canjem prema cilju, hvatanju predmeta u letu); c) inteli
gencije, oseanja i volje (igre prepoznavanja, pamenja,
mate, panje, razuma, iznenaenja, straha itd.). On zatim
prelazi na tenje koje naziva drugostepenim, one koje po
tiu od instinkta borbenosti, od seksualnog i imitatorskog
nagona. Ovako dug registar savreno pokazuje kako svi
oseti i emocije koje ovek moe da iskusi, kako svi pokreti
koje moe da uini, kako sve mentalne operacije koje je
sposoban da obavi uslovljavaju raanje igara, ali on ih
niim ne osvetljava, ne daje blie podatke njihovoj prirodi
i njihovoj strukturi. Gros se ne trudi da ih grupie prema
njihovim sopstvenim afinitetima i, izgleda, ne primeuje
da one veinom dotiu vie smerova i vie funkcija istovre
meno. U sutini, on se zadovoljava da ih rasporedi prema
sadrajima psiholokih rasprava modernih u njegovo vreme,
ili se ak ograniava da pokae kako ovekova ula i spo
sobnosti imaju i vid nezainteresovane akcije, koja nema
neposrednu korist i koja time pripada oblasti igre i jedino
slui pripremi pojedinca za njegove budue zadatke. Po
novo, igre na sreu su iskljuene, i toga ak ni sam autor
nije svestan. S jedne strane, on ih nije sreo kod ivotinja
a, s druge, nema ozbiljnog zadatka za koji bi one mogle da
poslue kao priprema.

OD PEDAGOGIJE DO M A T E M A T I K E
190

IGRE I LJUDI

Posle itanja dela Karla Grosa, moglo bi nam i dalje

ostati skoro nepoznato da igra esto, a moda i obavezno,
ima pravila, i to pravila vrlo izuzetne prirode: proizvoljna,
despotska, koja vae u jednom unapred odreenom vre
menu i prostoru. Seamo se da je zasluga Huizinge upravo
u tome to je insistirao na ovoj poslednjoj osobini i pokazao
njihovu izuzetnu vanost za razvoj kulture. Pre njega, an
Piae (Jean Piaget) je 1930. godine odrao dva predavanja
na Institutu an Zak Ruso u enevi, u kojima se naroito
zadrao na suprotnosti igara fikcije i igara s pravilima.
S druge strane, setimo se da je on potovanje pravila igre
smatrao veoma znaajnim za moralno vaspitanje deteta.
Ali, ponovo, ni Piae ni Huizinga ne daju nimalo mesta
igrama na sreu, koje su iskljuene i iz znaajnih istraivanja
Zana atoa. 1 ) Dodue, Piae i ato se bave samo dejim
igrama, 2 ) i, da li jo da preciziramo, igrama neke dece iz
zapadne Evrope iz prve polovine XX veka, i to uglavnom
igrama koje su se igrale u koli za vreme odmora. Razum
ljivo je to neka vrsta zle kobi odstranjuje igre na sreu,
koje vaspitai normalno ne podstiu. Meutim, ak ako bi
se i ostavile po strani kockice, zvrk, domine i karte, koje
an ato izdvaja kao igre odraslih, na koje decu moe da
navede samo porodica, ipak ostaju igre klikera, koje nisu
uvek igre vetine.
Klikeri, u stvari, imaju taj izuzetan poloaj da su isto
vremeno i instrumenti za igru i ulog. Igrai ih dobijaju ili
gube. Tako da oni ubrzo postaju prava valuta. Oni se
1) Realno i imaginarno u dejoj igri (Le Reel el l'imaginaire dans le Jeu de
l'Enl'ant). Pariz. 2. izdanje, 1955; Deje igre. Uvod u pedagogiju (Jeux de Enfant.
Introduction a la pedagogie). novo proireno izdanje. Paris 1955.
2) Sloene igre odraslih takoe su privukle panju psihologa. Postoje izuzetno
brojne studije psihologiji ahovskih ampiona. Za fudbal treba navesti analize
G. T. VV. Patrika (1903). M. G. Ilartgenbuha (Hartgenbusch) (1926), R W. Pikl'orda
(1940). M. Merloa-Pontija (Merleau-Ponty) u Struktura ponaanja (La structure du
Comportement) (1942). Njeni zakljuci su razmatrani u studiji F, J. J, Buytendijka.
Fudbal. Pariz, 1952. Ovi radovi, kao i svi oni posveeni psihologiji igraa aha (i
koji, na primer, objanjavaju da ahisti u lovcu ili kuli ne vide odreene figure, nego
kosu snagu ili pravolinijsku snagu). Oni takode daju podatke i ponaanju igraa,
onakvom kakvim ga odreuje igra. ali ne i samoj prirodi igre. Sa te strane, mnogo
je korisniji sutinski lanak Renela Denija i Davida Rismana (Renel Denney. David
Reisman). Fudbal u Americi (Football in America prevedeno u Profilima, br. 13.
jesen 1955. str. 532). On upravo pokazuje kako jedna greka prilagoena novim
potrebama ili novoj sredini moe da se pretvori (i ak se obavezno pretvara) u novo
pravilo, dakle, u novu igru.

191

1)

menjaju za slatkie, noie, prake , pitaljke, kolski pri

bor, pomaganje pri izradi zadataka, razliite vrste usluga
prema strogo utvrenoj tarifi. Sami klikeri imaju razliitu
vrednost, zavisno od toga da li su od elika, peene zemlje,
kamena ili stakla. Jer deava se da i deca rizikuju u raznim
igrama, kao to su par-nepar, tipa italijanske mure,2), koje
su na dejem nivou prilike za pravo preseljavanje bogat
stava. Autor ipak navodi jednu od tih igara, 3 ) ali to ga ne
spreava da skoro u potpunosti ne eliminie sluaj, odnosno
rizik, aleu, opkladu kao podsticaj za igru kod deteta, da bi
bolje istakao zadovoljstvo koje ono osea u igri.
Ovakav stav ne bi imao posledica da an ato nije po
kuao da na kraju svoje knjige napravi klasifikaciju igara,
koja upravo zbog toga ima velike praznine. Namerno ignoriui igre na sreu, ova klasifikacija, omakom, reava vano
pitanje, pitanje saznavanja da li je dete osetljivo na privla
nosti sree ili se njima malo bavi u koli, iz jednostavnog
razloga to se u njoj te igre ne dozvoljavaju. to se mene
tie, odgovor nikako ne dolazi u sumnju, dete veoma rano
postaje osetljivo na kocku. Jedino ostaje da se odredi od
koje godine i kako ono prilagoava samu po sebi nepravednu
odluku sudbine sa vrlo ivim i vrlo strogim oseanjem pravde
kao to je njegovo.
Ambicija . atoa je istovremeno genetika i peda
goka, on se prvo interesuje za epohu nastajanja i procvata
svakog tipa igre i istovremeno tei da odredi pozitivan do
prinos raznih vrsta igara. On se takoe trudi da pokae u
kojoj meri one doprinose formiranju linosti budueg od
raslog oveka. Sa te take gledita njemu nije teko da do
kae, protivno K, Grosu, kako je igra pre ogled nego veba.
Dete se ne uvebava za odreeni posao. Ono zahvaljujui
igri stie veu sposobnost savlaivanja prepreka ili suprot-

1) Radovi . atoa ne obuhvataju i prake, on ih je moda oduzimao, umesto

da posmatra psihologiju rukovanja njima. Deca koju je on posmatrao ne znaju ni
za krikel. ni za zmaja, koji zahtevaju prostor i odreen pribor, i ne preruavaju se.
Jo jednom, to je uslovljeno injenicom da su ona posmatrana samo u koli.
2) Murra igra u kojoj igrai ispruaju po nekoliko prstiju jedne ruke ijedan
za drugim pogaaju broj ispruenih prstiju. (Pnm. prev.).
3) De/a igra (Le Jeu de l'Enfant), str. 1822.

OD PEDAGOGIJE DO MATEMATIKE

192

IGRE I LJUDI

stavljanja tekoama. Tako, na primer, nita u ivotu ne

podsea na igru leti-leti, ali korisno je imati brze i poslune
reflekse.
Uopte uzevi, igra se javlja kao vid vaspitanja tela,
karaktera ili inteligencije, bez unapred utvrenog cilja. Sa
tog stanovita, to je igra dalje od realnog ivota, njena
vaspitna vrednost je vea. Jer ona ne daje recepte, nego
razvija sposobnosti.
Dakle, iste igre ne razvijaju kod igraa, koji uglavnom
ostaje pasivan, nikakvu fiziku niti intelektualnu sposobnost.
1 svi se namerno plae njihovih posledica po moral, jer one
odvraaju od rada i napora otvarajui perspektivu na izne
nadan i znaajan dobitak. Tu je ako hoemo razlog
za njihovo proterivanje iz kole (ali ne i iz jedne klasifika
cije).
*
Pitam se, uostalom, da li bi bilo na mestu da se sa ovak
vim rezonovanjem ide do kraja. Igra nije veba, ona je ak
ogled ili podvig koji se izvodi samo suvikom snage. Ovo
dopunsko vebanje, koje je ta vie slobodno, intenzivno,
zabavno, inventivno i zatieno, svakako je korisno za spo
sobnosti koje se igrom razvijaju. Ali igra nikad nema dos
lovnu funkciju da razvije neku sposobnost. Cilj igre je ona
sama. Ostaje da ona iskoristi iste sposobnosti koje slue i
za uenje ili ozbiljne delatnosti odraslih. Ako su te sposob
nosti uspavane ili krnje, dete istovremeno ne zna ni da ui
niti ume da se igra, jer u tom sluaju ne ume da se prilagodi
novoj situaciji, niti da usredsredi panju ili da se pokori
nekoj disciplini. Posmatranja A. Braunera1) su u tom po
gledu vrlo ubedljiva. Igra nikako nije pribeite za nespo
sobne i nenormalne. Ona ih podjednako odbija kao i rad.
Ta nesposobna deca ili mladii pokazuju da nisu u stanju da
se bar sa malo postojanosti ili priljenosti predaju bilo
upranjavanju neke igre, bilo stvarnoj obuci. Za njih, igra
1)
A. Brauner: Da bi se od njih stvorili ljudi (Pour en faire des hommes). Stu
dija igrama i jeziku kod drutveno neprilagoene dece, Pariz, S.A.B.R.I.. str. 1575.

193

se svodi na obino, sluajno produavanje pokreta, ist

podsticaj, bez kontrole, mere ili inteligencije (guranje kli
kera ili lopte kojima se ostali igraju, smetanje, muvanje,
kvarenje igre drugima itd.). Trenutak kad vaspita uspe da
im usadi potovanje pravila ili, jo bolje, sklonost da ga
sami izmisle, to je i trenutak njihovog ozdravljenja.
Nema nikakve sumnje da je sklonost dobrovoljnom
potovanju utvrenog pravila ovde bitna. U stvari, . ato
to tako dobro uoava. Posle . Piaea, znaaj tog podatka
je da on ve pri prvoj oceni deli igre na igre sa pravilima i igre
bez pravila. Za ovu drugu vrstu on saima Grosova istra
ivanja, ne dodajui im nita naroito novo. On je mnogo
bolji vodi za igre sa pravilima. Razlike koje on ustanov
ljava izmeu figurativnih igara (imitacija i iluzija), objek
tivnih igara (konstruisanje i rad) i apstraktnih igara (sa pro
izvoljnim pravilima odvanosti, a naroito takmienja),
bez sumnje odgovaraju stvarnosti. Mi moemo s njim da se
sloimo da figurativne igre vode umetnosti, objektivne igre
prethode radu, a da su takmiarske igre pretea sporta.
. ato dopunjava svoju klasifikaciju jednom katego
rijom koja objedinjuje one takmiarske igre gde je potrebna
izvesna saradnja, i izvoenje igara i ceremonija u kojima
pokreti igraa treba da budu sloni. Takva grupa ne izgleda
nimalo jedinstvena i upravo protivrei prethodno ustanov
ljenom principu koji igre iluzije suprotstavlja igrama s pra
vilima. Igranje pralje ili prodavaice uvek je improvizacija.
Unoenje deteta u ulogu tobonjeg bolesnika, pekarke,
pilota ili kauboja dozvoljava stalno izmiljanje. Vebanje
na spravama, igranje uge, da ne govorimo fudbalu, dami
ili ahu, podrazumeva, naprotiv, potovanje preciznih pra
vila, koja omoguavaju da se odredi pobednik. Stavljanje
u istu grupu scenskih i takmiarskih igara, jer i jedne i
druge zahtevaju saradnju igraa istog tabora, moe se jedino
objasniti nastojanjem autora da razlikuje nivoe igre, neku
vrstu razreda po godinama, jer se, u stvari, jednom radi
igrama prostog rivalstva, zasnovanim na takmienju, a drugi
put simetrinom komplikovanju figurativnih igara zasno
vanih na prividu.
13*

OD PEDAGOGIJE DO MATEMATIKE
194

IGRE 1 LJUDI

To ima za posledicu intervenciju ekipnog duha, koji

igrae primorava da saraduju, da kombinuju svoje pokrete i
igra izvesnu ulogu u zajednikim manevrima. Time se
upravo podvlai postojanje duboke vertikalne srodnosti.
Z. ato uvek ide od prostog ka sloenom, jer se pre svega
trudi da ustanovi nivoe koji odgovaraju dejim godinama.
Ali oni samo paralelno komplikuju strukture koje ostaju
nezavisne.
Figurativne i takmiarske igre, sa prilinom tanou,
odgovaraju onima koje sam ja grupisao pod termine mimicry
i agon u mojoj klasifikaciji. Ve sam rekao zato igre na
sreu ne mogu da se nau na atoovoj tablici. Meutim,
na njoj se barem mogu naslutiti tragovi igara zanosa pod
etiketom igre plahovitosti, i to u sledeim primerima, jur
njava niz padinu, vikanje iz sveg glasa, vrenje ukrug, tranje
do iznemoglosti.1) Svakako, u tim ponaanjima zaista
postoji, ako hoemo, nagovetaj igara vrtoglavice, ali igre
vrtoglavice, da bi stvarno zasluile taj naziv, moraju se
prikazati sa preciznijih aspekata da bi se bolje odredile,
bolje prilagodile svom sopstvenom cilju, koji se sastoji u
izazivanju lakog poremeaja i samim tim prijatnog oseanja
ravnotee, kao kod tobogana, ljuljake, vrteke u dvoje.
. ato zaista pravi aluziju na ljuljaku (str. 298), ali zato
da bi je protumaio kao vebanje volje u savlaivanju
straha. Svakako, vrtoglavica podrazumeva strah, tanije neki
oseaj panike, ali ona privlai, opinjava, predstavlja za
dovoljstvo. Tu se manje radi savlaivanju straha, nego
sladostrasnom oseanju izvesnog straha, drhtaja, zaprepaenja zbog koga se trenutno gubi kontrola nad samim so
bom.
Tako se igre vrtoglavice nimalo bolje ne tretiraju od
igara na sreu. ak i Huizinga, koji razmilja igrama, ne
poklanja im ni najmanju panju. On ih bez sumnje prezire,
jer nema izgleda da im se pripie neka pedagoka ili kulturna
primere na rekapitulativnoj tabeli (str. 386387). Za
1) Ja dajem cilirane
uzvrat, u odgovarajuem poglavlju (str. 194217) autor se oslanja na dva smisla
reci plahovitost (plahoviio ponaanje i jarost), da bi naroito prouio nerede do
kojih dolazi zbog suvika oduevljenja, strasti ili intenziteta ili obinog ubrzavanja
ritma. Igra na kraju postaje dezorganizovana. Tako da analiza pre odreuje jedan
oblik igre ili opasnosti koja joj preti, a ne tei odreivanju specifine kategorije igara.

13*

195

vrednost. Iz izmiljanja i potovanja pravila, iz lojalnog

nadmetanja i suparnitva Huizinga izvodi razvoj cele ili
skoro cele civilizacije, a . ato sutinu osobina potrebnih
oveku da bi formirao svoju linost. Niko ne dovodi u
sumnju etiku i kulturnu delotvornost ograniene i pra
vilima propisane borbe. Ali potraga za vrtoglavicom i sre
om ima lou reputaciju. Ove igre izgledaju jalove, ako ne i
kobne, umrljane nekim mranim i zaraznim prokletstvom.
Smatra se da unitavaju dobre obiaje. Prema optem priz
nanju, kultura se mnogo vie sastoji u odbrani od njihovih
ari, nego u korienju njihovog spornog doprinosa.
II Matematike analize
Sociolozi i vaspitai su igre vrtoglavice i igre na sreu
stavili u karantin. Prouavanje vrtoglavice preputeno je
lekarima, a prorauni srenih sluajeva matematiarima.
Ova istraivanja novog tipa svakako su neophodna,
ali ona odvlae panju od prirode igre. Prouavanje funkcionisanja polukrunih kanala nedovoljno objanjava po
pularnost ljuljaki, tobogana, skijanja i naprava za vrtogla
vicu iz luna-parkova, ne raunajui upranjavanja druge
vrste, ali koja podrazumevaju istu igru, sa istim silama pa
nike, kao okretanje dervia sa Srednjeg istoka i sputanje u
spirali meksikanskih voladora. S druge strane, razvoj rauna
verovatnoe nikako ne zamenjuje jednu sociologiju lutrija,
kockarnica i hipodroma. Matematika istraivanja takoe
ne daju podatke psihologiji igraa, jer moraju da daju sve
mogue odgovore za datu situaciju.
Jednom proraun slui za odreivanje sigurnosne
mare bankara, a drugi put da pokae igrau najbolji nain
igranja,, ili da mu unapred odredi veliinu rizika kome se
izlae u svakom pojedinom sluaju. Setimo se da je jedan
problem te vrste upravo kumovao nastanku rauna vero
vatnoe. Vitez od Merea je izraunao da, u igri kockama,
u seriji od 24 bacanja, kad postoji samo 21 mogua kombi
nacija, dupla estica ima vie izgleda da izae nego da ne
izae. Iskustvo mu je, meutim, pokazalo suprotno. On se
obratio Paskalu. Otuda je potekla duga prepiska ovoga sa

OD PEDAGOGIJE DO MATEMATIKE

196

IGRE I LJUDI

Fermaom (Fermat), koji je doao dotle da otvori nov put

matematici, to mu je omoguilo da uzgred dokae Mereu
da je, u stvari, bolje da se kladi protiv mogunosti da e
izai dupla estica u seriji od 24 bacanja.
Paralelno sa svojim radovima, matematiari su se odav
no orijentisali i na istraivanja sasvim druge vrste. Oni su
se posvetili raunu nabrajanja, gde sluaj nema nikakvog
uticaja, ali koji moe da bude predmet celovite teorije po
desne za uoptavanje. Radi se upravo mnogim zamrenim
problemima poznatim pod imenom matematike rekreacije.
Njihovo prouavanje je vie puta navelo naunike na zna
ajna otkria. Takav je, na primer, (nereen) problem etiri
boje, zatim problem Kenigsberkih mostova, problem tri
kue i tri izvora (nereiv na jednom planu, ali reiv na za
tvorenoj povrini kao to je prsten) i problem etnje pet
naest gospoica. Neke tradicionalne igre, kao pasijans i
igra alkama, poivaju na kombinacijama i tekoama iste
vrste, ija teorija potie od topologije, onakve kakvu je
stvorio Janirevski (Janirevski) krajem XIX veka. Nedavno
su matematiari, kombinujui raun verovatnoe i topologiju, zasnovali jednu novu nauku koja, izgleda, ima vrlo
razliite primene: teoriju stratekih igara.1'
Ovoga puta radi se igrama gde su igrai pozvani da se
brane, to jest gde moraju u svakoj uzastopnoj situaciji da
naprave razuman izbor ili donesu odgovarajuu odluku.
Ova vrsta igara prua podesan model za pitanja koja se
obino postavljaju u ekonomskom, trgovinskom, politi
kom ili vojnom domenu. Roena je ambicija da se nae
nauno, neosporno reenje konkretnih tekoa, koje barem
priblino mogu da se izraze brojevima. Poinje se sa naj
jednostavnijim situacijama, glava-pismo, igra papir
kamen makaze (papir tue kamen obavijajui ga, kamen
tue makaze lomei ih, makaze tuku papir sekui ga), poker
pojednostavljen do krajnosti, dvoboj aviona itd. U raun
su uvedeni i psiholoki elementi, lukavstvo i blef. Lukavstvo
je nazivano pronicljivost igraa u predvianju protivniko-

vog ponaanja, a blef odgovor na to lukavstvo, to jest

ili vetina da se (naa) obavetenja prikriju pred (jednim)
igraem, ili da se obmane u pogledu (naih) namera, ili,
1
najzad; da se on navede da potceni (nau) vetinu.
Ipak, preostaje sumnja u praktini domaaj i ak u
osnovanost takvih spekulacija izvan iste matematike. One
poivaju na dva postulata neophodna za strogu dedukciju
koji se, prema hipotezi, nikada ne sreu u celovitom i bes
krajnom svetu stvarnosti: prvi, mogunost potpunog obavetavanja, hou da kaem onog koje crpi korisne podatke;
drugi, konkurencija protivnika, ije se inicijative uvek uzi
maju svesno, u oekivanju odreenog rezultata i pod pret
postavkom da su oni izabrali najbolje reenje. "Dakle, u
stvarnosti, s jedne strane korisni podaci ne mogu se nabro
jati a priori; a s druge, kod protivnika ne bi mogao da se
eliminie udeo greke, udi, besmislene inspiracije, bilo kakve
proizvoljne i neobjanjive odluke, smenog sujeverja i ak
namerne elje da izgubi, ije postojanje u apsurdnom ljud
skom svetu nije iskljueno. Matematiki, ove anomalije
ne raaju nikakvu novu prepreku, one dovode na prethodni,
ve reen sluaj. Ali sa stanovita oveka, za odreenog igra
a, to nije isto, jer itav interes igre poiva upravo na toj
nerazmrsivoj konkurenciji verovatnoa.
Teoretski, kad u dvoboju pitoljima protivnici kora
aju jedan prema drugome, ako se poznaje domet i preciz
nost oruja, razdaljina, vidljivost, relativna spretnost strelaca, njihova hladnokrvnost, nervoza, i ako se pretpostavi
da se ovi razni elementi mogu izraziti koliinama, moe se
izraunati najpovoljniji trenutak za svakog od njih da pri
tisne obara. I ovo je rizina spekulacija u kojoj su podaci
ogranieni dogovorom. Ali jasno je da je raun nemogu u
praksi, jer zahteva potpunu analizu jedne neobuhvatne si
tuacije. Jedan od protivnika moe da bude kratko vid ili
dalekovid. On moe da bude rasejan ili neurastenik, moe
da ga ubode osa ili omete neki busen. Najzad, on moe
da poeli da umre. Analiza uvek dovodi do neke vrste
1)

1) J. von Neumann i . Morgenstern: Theory of Games and Economic Beha

vior. Princeton. 1944; Claude Berge: Teorija naizmeninih igara (Theorie des Jeux
alternatil's. Pariz. 1952).

197

Klod Ber (Claude Berge).

OD PEDAGOGIJE DO MATEMATIKE

198

IGRE I LJUDI

kostura problema, rezonovanje postaje pogreno, im ovaj

povrati svoju prvobitnu sloenost.
U nekim amerikim trgovinama u vreme rasprodaje
prvog dana se prodaje roba sa popustom od 20% drugog
30%, a treeg dana se popust poveava na 50%. Sto mu
terija vie eka, kupovina je povoljnija. Ali njegova mo
gunost izbora istovremeno se smanjuje, i roba koja mu se
svia moe da nestane. U principu, ako bismo uspeli da
odredimo podatke koji dolaze u obzir, mogli bismo izra
unati kog dana je bolje da se kupi ovaj ili onaj artikal,
prema proceni njegove potranje. Meutim, verovatno je
da se svaki kupac obezbeuje potrebnim stvarima zavisno
od svog karaktera, ne ekajui, ako mu je stalo da sebi
obezbedi potrebnu stvar; u poslednjem trenutku, ukoliko
eli da to manje potroi.
Tu je i ostaje nerazloivi element igre do kog mate
matika ne dosee, jer ona uvek ostaje samo algebra igrama.
Kada, pretpostavljajui nemogue, ona postane algebra
igre, igra je u tom trenutku unitena. Jer ne igra se da bi se
sigurno dobilo. Zadovoljstvo u igri nerazdvojeno je od
rizika da se i izgubi. Svaki put kad kombinatorno razmi
ljanje (u emu se sastoji dobro poznavanje igara) uspe da
doe do teorije odreene situacije, interesovanje igraa
nestaje sa nestankom neizvesnosti rezultata. Ishod svih va
rijanti je poznat. Svaki igra zna kuda vode i kakve su posledice shvatljivih poteza, kao i posledice tih posledica.
U kartama partija sir zavrava im prestane neizvesnost
ishodu i svi igrai pokazuju karte. U ahu iskusan igra
predaje partiju im shvati da ga situacija ili odnos snaga
vode neizbenom porazu. Afriki crnci u svojim omiljenim
igrama proraunavaju njihov razvoj sa istom tanou kao
to to rade Nojman i Morgenstern za strukture koje bez
sumnje zahtevaju daleko sloeniji matematiki aparat, ali
iji je postupak u sutini isti.
U Sudanu igra Bolotudu, analogna mlinu, vrlo je po
pularna. Igra se sa 12 tapia i 12 kamenia, koje svaki
igra naizmenino stavlja na 30 polja poredanih u pet re
dova po est. Svaki put kad jedan igra uspe da stavi tri

199

piona u pravu liniju, on jede jednog protivnikog. ampioni

imaju sopstvene poteze, koji se kao deo porodinog nasledstva prenose sa oca na sina. Od velike je vanosti prvi raspo
red piona, Broj moguih kombinacija nije beskonaan.
I ovde iskusan igra prekida partiju im uvidi da je izgubio,
i to mnogo pre nego to to uvide neobaveteni. 1 On zna da
e njegov protivnik morati da ga tue i kako treba da postupi
da bi to postigao. Nikome nije zadovoljstvo da se koristi
neiskustvom prosenog igraa. Nasuprot tome, svi gore od
elje da protivniku, ukoliko sam ne zna, pokau potez
koji dobija. Jer igra je pre svega demonstracija nadmonosti
i zadovoljstvo potie iz odmeravanja snaga. Treba se oseati ugroenim.
Matematike teorije koje imaju za cilj da sa sigurnou
odrede, u svim moguim situacijama, koju figuru treba
pomeriti ili koju kartu je najbolje baciti, daleko su od toga
da podstiu duh igre, one ga rue, unitavajui njegov razlog
postojanja. Igra vuk i jaganjci, koja se igra na obinoj ah-tabli sa 64 polja, sa jednim crnim i etiri bela piona, jed
nostavna je i njene kombinacije mogu se lako nabrojati.
Njena teorija je laka. Jaganjci (etiri bela piona) obavezno
moraju da pobede. Kakvo zadovoljstvo onda moe u igri da
nae igra ako poznaje tu teoriju? Te analize, ruilake
im postanu savrene, postoje i za druge igre, na primer za
pasijans i igru alkama, koje sam malopre pominjao.
Nije verovatno, ali je mogue, moda teoretski i nei
zostavno, da postoji apsolutna partija aha, to jest takva
partija gde od prvog do poslednjeg poteza nijedan pokuaj
ne bi bio efikasan, gde bi najbolji potez automatski bio
neutralizovan. Nije neshvatljiva ni hipoteza da bi elektronski
mozak, iscrpivi sve shvatljive kombinacije, mogao da
ustanovi tu idealnu partiju. U tom trenutku ah bi prestao
da se igra. Sama injenica da neko igra prvi, uslovila bi
dobitak ili moda gubitak partije. (Opte je prihvaeno, ali
ne i dokazano, da povlaenje prvog poteza predstavlja stvar
nu prednost).
1)
A. Prost: Igre u crnom svem (Jeux dans le Monde noir). Le Monde noir.
br. 89 de Presence africaine, sir. 241 248.

200

IGRE I LJUDI

Tako izlazi da je matematika analiza igre u stvari

partija matematike, koja sa igrom ima sasvim sluajno veze.
Ona bi postojala i kad igre ne bi bilo i moe, i treba, da se
razvija iznad njih, proizvoljno pronalazei sve sloenija
pravila i situacije. Ali ona ne bi mogla da ima ni najmanje
uticaja na samu prirodu igre. U stvari, ili analiza dovodi do
izvesnosti i igra gubi svoj interes, ili ustanovljava koeficijenat
verovatnoe i samo dovodi do racionalnije procene rizika,
kome se igra izlae zavisno od toga da li je po prirodi
obazriv ili odvaan.
*
Igra je celovita pojava. Ona interesuje sve ljudske
aktivnosti i ambicije, tako da je malo nauka od peda
gogije do matematike, prelazei preko istorije i sociologije
koje se ne bi mogle, iz razliitih uglova, uspeno prou
avati. Pa ipak, bez obzira na teoretsku i praktinu vrednost
rezultata dobijenih u svakom posebnom sluaju, ti rezultati
ostali bi lieni svog stvarnog znaaja i dometa, ako se ne bi
razmatrali u odnosu na centralni problem koji postavlja
nedeljivi svet igre, u kome pre svega i lei interesovanje koje
one mogu da pobude.

DOSIJE

GLAVA II
KLASIFIKACIJA

Str. 48. Mimikrija kod insekata. Ponovo dajem neko

liko primera koje sam citirao u mome delu Mit i ovek
(str. 109116):
esto bezazlena ivotinja, na primer apiformni (peloliki) leptir Trochilium i osica Vespa Crabro: ista nadimljena krila, iste smee noge i pipci, grudni i trbuni deo tela
sa utim i crnim prugama, isti buan i grub let po najveem
suncu. Ponekad, pojedine ivotinje idu i dalje u mimikriji,
tako gusenica Choerocampa Elpenora ima na etvrtom i
petom segmentu dve mrlje u obliku oka uokvirene crnim;
kad je neko uznemiri, ona skuplja prednji deo tela, etvrti
segment se snano nadima; efekat koji gusenica time postie
je da se guteri i manje ptice uplae od te iznenadne pojave
1)
2)
koja lii na zmijsku glavu. Prema Vajsmanu (Weis
mann), kada se Smerinthns ocellata, koji kao i svi noni
leptiri skriva donja krila prilikom odmora, nae u opas
nosti, on naglo otkriva svoja dva plava oka na crvenoj
3
osnovi, koja zastrauju napadaa. ) Taj pokret je praen
1) L. Kieno (Cuenot): Geneza ivotinjskih vrsta (La genese des especes
animales) Pariz. 1911. str. 470 i 473.
2) Vortrge ber Descendenztheorije. I. !. str. 7K79.
3) Ova zastraujua transformacija je automatska. Ona se moe uporcdiu
sa refleksima koe, koji ne tee uvek promeni boje namenjenoj prikrivanju ivo
tinje, nego joj. ponekad, daju i straan izgled. Maka se kostrei pred psom, tako
da postaje strasnija zato to je i sama uplaena. Le Dantek (Le Dantec) koji ovo primeuje u svom delu Lamarkovci i Darvinisti. 3. izd. Pariz. 1908. str. 139, tako obja
njava i pojasu jeenja koe kod oveka. do koga dolazi u trenutku velikog straha.
Ono je ipak ostalo iako je sistem dlaka zakrljao.

DOSIJE

204

IGRE I LJUDI

nekom vrstom transa. Kad se odmara, ivotinja lii na

iskrzan, osuen list. Kad je neko uznemiri, ona se vrsto
hvata za oslonac, iri pipke, nadima grudi, uvlai glavu,
povija trbuh, dok joj itavo telo treperi. Kad proe nastup,
ona se polako vraa u nepomino stanje. Standfusovi (Standfuss) eksperimenti pokazali su opravdanost takvog pona
anja; senica, crvenda i obini slavuj se uplae, ponekad i
sivi slavuj.1) Leptir sa rairenim krilima zaista lii na glavu
ogromne grabljivice...
Postoje brojni primeri homomorfije (istovetnosti ob
lika): callapes lie na prevrnuto kamenje, chlamys na zrnev
lje, moenas na ljunak, palemons (vrsta raka) na morsku
travu; riba phylopteryx iz Sargaskog mora nije nita drugo
do iskidana alga nalik na lebdee kaieve2), kao Antennarius i Pterophryne 3). Hobotnica podvija svoje pipke,
krivi leda, prilagodava svoju boju i postaje nalik na stenu.
Bela i zelena donja krila Pieridae Aurorae imitiraju titonoe; neravnine, kvrge i brazde lichnee mariee ine je iden
tinom kori topole na kojoj ivi. Lithinus nigrocristinus sa
Madagaskara i Floride ne mogu da se razlikuju od liajeva.
Mimikrija jedne vrste pravokrilaca (mantides) ide dotle
da im noge lie na peteljke ili su savijene pa lie na krunicu
cveta, imitirajui lakim njihanjem treperenje cvea na
vetru. 5 ) Cilix compressa lii na ptiji izmet, Cerodeylus
laceratus sa Bornea sa svojim svetlozelenomaslinastim listolikim izratajima nalik je na tap pokriven mahovinom.
Ovaj poslednji pripada familiji fasmida koji se obino, kace
za bunje u umi i imaju udnu naviku da opuste noge da
nejednako vise, to ih jo bolje kamuflira. 6 ) Ceroys i
1) Cf. Standfus: Beispiel von Schulz und Trutzjrbung. Mitt. Schweitz. Entomol. Ges., XI (1906.), Str. 155157; Vinjon (Vignon) Uvod u eksperimentalnu bio
logiju (Introduction a la biologie experimental), Pariz, 1930. (Encycl. Biol. I. VIII)
str. 356.
2) L. Mira (Mural); uda ivotinjskog sveta (Les merveilles du monde ani
mal). 1914. str. 3 7 - 3 8 .
3) L. Kieno: op. cit.. str. 453.
4] Ibid. lig. I 14.
5) A. Lefebvre: Ann. de la Soc. enlom. de France (Anali entomolokog fran
cuskog drutva) I. IV; Leon Binet; La vie de la manic rcligicu.se (ivot bogomoljke).
Pariz. 1931; P. Vinjon: op. cit. str. 374. i nasi.
6) Wallace; Selection naturelle (Prirodno odabiranje), franc, prev. str. 62,

205

Heteropteryx oponaaju sasuene trnovite granice, a opnokrilci, iz tropskih predela pupoljke i trnove, kao sav izduen
trn-insekt, Umbonia orozimbo. Gusenice geometride, uspravljene i ukruene, nimalo se ne razlikuju od izdanaka
na bunovima, emu doprinosi i rapavost njihove koe.
Svima su poznate filije, pravokrilci iz Indije koji lie na lie.
Preko njih se pribliavamo savrenoj homomorfiii nekih
leptirova, kao kod Oxidia, koji se sputaju na kraj granice,
pod pravim uglom sa njom, i sa gornjim krilima savijenim
tako da nalikuju na zavrni list. Slinost je naglaena tankom,
zagasitom prugom koja se popreko protee preko sva etiri
krila tako da doarava izgled glavne nervature lista.1)
Druge vrste su jo savrenije poto njihova donja krila
imaju jedan izduen deo koji koriste kao peteljku lista, po
stiui na taj nain neku vrstu infiltriranja u biljni svet.2)
Oba krila formiraju kopljastu oblinu, svojstvenu listu. I
ovde jedna uzduna mrlja, prelazei sa jednog krila na drugo,
igra ulogu sredine nervature. Tako je organomotorna
sila... morala znalaki da skroji i uklopi svako od krila i na
taj nain stvori formu, konanu samo u sklopu sa drugim
krilom. 3 ) Takve su uglavnom i Coenophelebia Archidona
iz Centralne Amerike") i razne vrste Kallima iz Indije i Ma
lezije. ..
(Drugi primeri: Le Mythe et l Homme (Mit i ovek),
str. 133136).
Str. 52. Vrtoglavica kod meksikanskih voladora. Izvod
iz opisa Gija Stresera Peana (str. 328):
Glavni igra ili k'ohal, odeven u plavocrvenu tuniku
penje se i seda na vrh jarbola. Okrenut istoku, on priziva
najpre dobre bogove, pruajui krila prema njima i imiti
rajui kliktanje orlova jednom sviralom. Zatim se uspravlja,
i okreui se na sve etiri strane sveta, prua vrg prekriven
komadom belog platna i flau rakije, iz koje uzima nekoliko
1)Cf. Rabaud: Elements de biologie generale (Elementi opte biologije),
II izd. Pariz 1928, str. 412 si. 54.
2) Vinjon: art. cit.
3) Ibid.
4) Delage i Goldsmith: Les theories de fevoluton (Teorije evolucije), Pariz,
1902. si. I str. 74.

DOSIJE
206

IGRE I LJUDI

gutljaja koje zatim izbacuje u malim mlazevima. Po zavr

etku ovog simbolinog prinoenja rtve, on stavlja crvenu
perjanicu na glavu i igra prema svakoj strani sveta, lupajui
krilima.
Ove ceremonije koje se izvode na vrhu jarbola Indijanci
smatraju najuzbudljivijim delom obreda, jer je glavni igra
u smrtnoj opasnosti. Ali sledea faza nije nita manje spek
takularna. etiri igraa, vezana za pojas, provlae se ispod
okvira a zatim se bacaju unazad. Tako okaeni oni polako
silaze sve do zemlje, opisujui veliku spiralu koja se iri sa
odmotavanjem konopca. Igraima je najtee da se nonim
prstima dre za konopac, kako bi se odrali glavom nadole
i rairenih ruku, kao ptice koje se sputaju opisujui velike
krugove po nebu. Glavni igra, poto je saekao nekoliko
trenutaka, sklizne niz konopac jednog od etvorice igraa.
Str. 57. Razbijaki nagon kod malog amerikog maj
muna.
Iz jednog posmatranja G. J. Romana koje navodi K.
Gros:
Primeujem da mnogo voli da ini tetu. Danas se
dokopao jedne vinske ae i jajara*'. Staklenu au je iz
sve snage bacio na zemlju i, naravno, razbio. Kad je usta
novio da jajar ne moe da se razbije bacanjem na zemlju,
potraio je neki vrst predmet koji bi mogao da ga udari.
Tucana noga kreveta uinila mu se pogodna: zamahnuo je
jajarom visoko iznad glave i silovito ga tresnuo nekoliko
puta. Kad ga je potpuno smrskao, bio je oigledno zadovo
ljan. Da bi slomio tap, on ga uglavljuje izmeu zida i nekog
teeg komada nametaja, povija ga i lomi. On esto unitava
poneki komad odee, izvlaei paljivo konce pre nego to
pone da ga snano kida zubima.
Naporedo sa potrebom za unitavanjem, on strano voli
da pretura stvari, ali dobro pazi da ga pri padu ne prignjee.
Tako, na primer, on vue stolicu prema sebi, dokle god je ne
izvede iz ravnotee, za to vreme gleda u naslon i kad ovaj
pone da pada, on se izmie. Tako postupa i sa teim pred
metima. Vie puta je uspeo, dodue sa velikom mukom, da
*) Jajar: aa za kuvano jaje (Pnm. prev.).

207

prevrne jedan na stoi sa tekom mermernom ploom,

a nijednom se nije povredio 1 )
Str. 59. irenje elektrinih bilijara, sklonosti koje oni
podstiu.
Moda elektrinih bilijara esto uzima nesluene razmere. Ona postaje prava opsesija i utie na formiranje naina
ivota itave jedne mlade generacije. Prilikom ankete koju
je sprovela jedna senatska komisija u SAD, marta 1957.
godine, tampa je objavila sledee podatke:
Tokom 1956. godine, 15.000 zaposlenih u 50 fabrika
izradilo je 300.000 elektrinih bilijara koji su prodati i naj
veim delom instalirani u okolini ikaga. Te naprave po
pularne su ne samo u ikagu, Kanzas Sitiju ili Detroitu,
a da ne govorim Las Vegasu prestonici igre, nego i u Njujorku. Danonono, usred Tajms skvera u srcu Njujorka,
Amerikanci svih uzrasta, od osnovca do starca, strae za
jedan sat, u uzaludnoj nadi da e dobiti besplatnu partiju,
svoj deparac pa i nedeljnu penziju. Na zgradi br. 1485 na
Brodveju, pie Plejlend ogromnim neonskim slovima koja
zasenjuju reklamu jednog kineskog restorana. U ogromnom
holu bez vrata poredane su u besprekornom redu desetine
raznobojnih elektrinih bilijara. Pred svakom mainom po
stavljen je udoban koni taburet koji podsea na stolice u
najelegantnijim barovima na Jelisejskim poljima i omoguava
igrau da tu ostane satima, ukoliko je doao sa dovoljno
novca. Ispred njega je ak postavljena pepeljara i predvieno
mesto za hot-dog i koka-kolu, nacionalni obrok prosenog
Amerikanca, koji igra moe da porui ne miui se s mesta.
Sa noviem od deset centi (1,90 dinara) ili od 25 centi (oko
4,75 dinara), on pokuava da sakupi dovoljan broj poena za
dobijanje deset kutija cigareta. U stvari, u Dravi Njujork
novani dobici su zabranjeni. Paklena buka zagluuje glas
Luisa Armstronga ili Elvisa Prislija koji sa gramofona
prate napore sportista za gro, kako ih ovde nazivaju.
Deaci u farmerkama i konim bluzama igraju pored starih
gospi sa eirima ukraenim cveem. Deaci biraju maine sa
1) G. J. Romanes: Intelligence des animaux (Inteligencija ivotinja) Pariz,
F. Alkan (Alcan), t. II, sirana 240 i 241.

DOSIJE

208

IGRE I LJUDI

atomskim bombarderima i teledirigovanim projektilima, stare

dame ubacuju novi u love meter (ljubavni barometar) koji
im otkriva da li jo uvek mogu da se zaljube, dok se deca, za
pet centi, klackaju do iznemoglosti na magarcu koji pre lii
na indijsko govee. Tu je i avijatiar ili mornar koji prekrauje
vreme pucanjem iz revolvera. (D. Morgaine.)
Kao to se vidi, zastupljene su sve etiri kategorije
igara: agon i alea, udrueni kod veine aparata, mimicry
i iluzija, u zamiljenom rukovanju atomskim bombarderom
ili teledirigovanim projektilom, ilinx, kod pokretnog ma
garca.
Rauna se da Amerikanci troe godinje etiri stotine
miliona dolara samo da bi poniklovanim kuglicama, kroz
razne prepreke, udarali u svetlee odbojnike. Posle rata, u
Japanu je ta zaraza bila jo vea. Sume, koje su godinje
gutali elektrini bilijari, popele su se na 12 odsto nacio
nalnog budeta. Bilo ih je ak i u Iekarskim ekaonicama.
Jo i danas, u senci nadvonjaka u Tokiju, uje se izmeu
dva voza reski zvuk paenkoa, naprava u koje igra
ubacuje elinu kuglicu koja se nasumce kree kroz oluie
da bi zauvek nestala. Apsurdna igra u kojoj se samo gubi
ali koja zavarava nerve jarosnika. To je razlog to u itavoj
zemlji ima nita manje nego est stotina hiljada paenkoa.
Jo uvek su mi pred oima crnokose glave opinjene lop
ticom koja skakue po ekseriima. Igra dri napravu
obema rukama, besumnje da bi na nju preneo svoju elju
da dobije. Oni najnestrpljiviji ne ekaju da kuglica zavri
put, nego hitaju sa izbacivanjem nove. To je bolan prizor.
(James de Goquet, Figaro od 18. februara 1957.)
Ova pomama toliko je jaka da izaziva poveanje maloletnikih prestupa. Tako, u aprilu 1957, amerika tampa
donela je vest hvatanju jedne bande maloletnika u Bruklinu koju su predvodili desetogodinji deak i dvanaesto
godinja devojica. Oni su pljakali trgovce iz susedstva i na
taj nain se doepali sume od oko hiljadu dolara. Interesovao ih je samo sitan novac od deset i pet centi, koji se
mogao upotrebiti za elektrine bilijare. Papirni novac sluio
im je samo za zavijanje plena i kasnije su ga bacali u kante
za ubre.

209

Dulius Segal u lanku pod naslovom The Lure of

Pinball (Privlanost elektrinih bilijara), (Harper's, tom
215. br. 1289,,oktobar 1957. str. 4447), pokuao je da
objasni neshvatljivu privlanost ove igre. Njegova studija
predstavlja istovremeno ispovest i neku vrstu analize. Posle
neizbenog pozivanja na nekakav seksualni simbolizam,
u zadovoljstvu koje pruaju elektrini bilijari, autor posebno
istie oseaj pobede nad modernom tehnikom. Privid ra
unanja kome se igra posveuje pre nego to izbaci kuglicu,
nije mu od velike pomoi, ali u njegovim oima izgleda uz
vieno. Njemu se ini da se sopstvenom dovitljivou
suprotstavlja udruenim smicalicama itave amerike in
dustrije (str. 45.). Tako, igra predstavlja neku vrstu takmi
enja izmeu individualne vetine i ogromne anonimne
mainerije. Za jedan metalni novi (stvaran) on zarauje
milione (fiktivne), jer se poeni uvek raunaju sa vie nula.
Najzad, treba imati i mogunost da se vara drmusa
njem aparata. Tih 1 ) je pri tome granica koja ne sme da se
pree. To je samo uzbudljiva pretnja, dodatni rizik, neka
vrsta dopunske igre.
Dulius Segal priznaje da mu se deava da u trenu
cima utuenosti svrati na pola sata do svog najomiljenijeg
aparata. On, dakle, igra, ubeen u terapeutske mogunosti
dobijanja. Zatim izlazi sa povraenim poverenjem u svoj
talenat i izglede na uspeh. Njegovo neraspoloenje je ne
stalo a agresivnost smirena.
On smatra da ponaanje igraa pred elektrinim bilijarom podjednako otkriva njegovu linost kao i Roahov
(Roschach) test. Uopte uzev, svako e pokuati da sam
sebi dokae da moe da tue maine na njihovom terenu.
On kroti njihov mehanizam i sakuplja ogromno bogatstvo
u svetleim ciframa ispisanim na pokazivau. On u tome
sam uspeva i moe do mile volje da obnavlja svoj podvig.
Za jedan novi, on iskaljuje svoj bes i postie da se svet
pokorno ponaa. Preputam autoru odgovornost za tako
1)

Jedina i neumoljiva kazna kod igre na elektrinom bilijaru. K.ad igra, u

tenji da to due odri metalnu kuglicu medu odbojnicima koji odbrojavaju poene,
isuvie uzdrma aparat, svetla se gase i on gubi pravo na nastavak partije. (Prim. prev.).
14

211

DOSIJE

210

IGRE I LJUDI

ambiciozan zakljuak. I pored svega, ogroman uspeh elek

trinih bilijara (kod kojih se dobija jedino pravo na novu
igru) ostaje jedna od najzbunjujuih enigmi koje nam pru
aju savremeni naini razonode.
GLAVA IV

IZOPAAVANJE IGARA

Str. 75. Igre na sreu, horoskopi i sujeverje.

Kao primer, evo nekoliko preporuka koje daje Mitina (Mithuna) u jednom, nasumce uzetom, primerku nedeljne enske
revije (La Mode du JourDnevna moda, od 5. januara
1956.):
Kad vam savetujem (sa svom rezervom koju namee
najobinija logika) da jedan broj pretpostavite drugome,
ja ne govorim samo poslednjoj cifri, kako se to obino radi...
Ja tu. takode, podrazumevam i cifru koju daje broj sveden
na jedinicu. Na primer, 66.410 sveden na jedinicu ini 6 +
+ 6 + 4 +1 + 0= 17 = 1 +7=8. Iako ne sadri nijednu
osmicu, ovaj broj mogli bi da izaberu oni kojima je broj osam
sklon. Vi treba da svedete na jedinicu, izuzev 10 i 11, sve
brojeve, onako kako to stoji u naem postupku. A sada, ne
kaem vam sreno. Ako bi (nekim sluajem) dobili, budite
ljubazni da mi saoptite radosnu vest navodei i svoj datum
roenja. Najlepe elje... ipak, i od sveg srca.

Str. 80. Sklonost prema omamljujuim sredstvima kod

mrava. Posmatranja Kirkaldija i Jakobsona, koja navodi
W. Morton Viler, (op. cit. str. 310.):
Kada se ihsekt postavi na ivicu kolone obinih indij
skih mrava, Hypoclinea bituberculata, koja ide u potragu
za hranom, on pazi na dolazak jednog od njih i, im mu se
priblii, podie prednji deo tela tako da otkriva svoje trihome
(trichomes). Njihov miris privlai mrava i podstie ga da ih
lie i gricka. Ptilocer polako sputa prednje pipke na glavu
mrava, kao da osigurava ovaj njegov plen. Mrav esto tako
poudno gricka trihome svojim vilicama da se Ptilocer sav
trese. Ali luenje lezde ima toksiko dejstvo koje mrava
paralizuje. im siroto bie zaeli da se povue, Ptilocer ga
hvata prednjim pipcima, ubada svoju rilicu izmeu sastavaka
na grudima, ili jo radije u mesto gde izbija jedna od mravljih
pipaljki, i isisava mu iznutricu. Paralizu zaista prouzrokuje
sekret trihome a ne ubod Ptilocerove rilice; to, prema Jakobsonu, dokazuje injenica da kad veliki broj mrava isto
vremeno apsorbuje trihomin sekret, oni se malo udaljuju
od Ptilocera te ih ubrzo hvata paraliza, ak i ako ih njegova
rilica nije ni dodirnuta. Na taj nain, Ptiloceri unitavaju
mnogo vei broj mrava nego to ih pojedu. I moemo se
samo diviti plodnosti mrava koja dozvoljava Ptiloceru da
uzima tako teak danak od njihove zajednice.

GLAVA VII

PRERUAVANJE I

Zapaziemo mere predostronosti koje je preduzela

autorka ovog lanka. Imajui, meutim, u vidu brojnost
itateljki, mali broj cifara i raznolikost postupka, ona obezbeuje neophodan koeficijent zgoditaka koji e, normalno,
zainteresovane jedino i da zapamte.
Valjda vrhunac u tom domenu dostigao je nedeljni
asopis Intimnost ognjita (Intimite du foyer), namenjen
seoskom stanovnitvu. Kao i ostali, ovaj asopis daje savete
roenima u raznim znakovima zodijaka za tekuu nedelju.
Ali, poto doturanje i rasturanje asopisa moe da bude
sporo u zabaenim krajevima, nije stavljen datum ni na
horoskop ni na sam asopis.

ZANOS

Str. 120. Mehanizam obraenja. Izvod iz A. anmera,

op. cit. 221222;
Narod Bobo (Gornja Volta) prua jedan od najizvornijih primera religioznih institucija prilino srodnih bambarskim. Do je zajednika imenica koja u ovoj pokrajini
oznaava kako religiozna drutva u kojima se lanovi preruavaju pomou listova povezanih biljnim vlaknima i
drvenih maski sa ivotinjskim likovima, tako i vrhovno
boanstvo u iju ast se i prireuju ove ceremonije. Do je
i drvo pokraj bunara u pojedinim selima ili seoskim etvr14

DOSIJE

212

IGRE I LJUDI

tima koje je, takoe, posveeno boanstvu. Deaci odre

enog godita izrauju i nose maske (Koro, mno. Kora,
Simbo, mno. Simboa). Pravo da upoznaju njihovu tajnu,
da ih nose i da uivaju razne privilegije u odnosu na ne
upuene deaci stiu kad odrastu i kad, umorni od progona
i zlostavljanja maski, zahtevaju da upoznaju ta je Do.
Po savetu seoskih staraca i posle pregovora sa poglavarima
starijih godita, oni uspevaju da njihov zahtev bude prihva
en, poto su starije pretohodno pogostili. Prihvatanje Doa,
to jest otkrivanje tajne maski, ima ulogu koju na drugom
mestu imaju ceremonije sazrevanja. Obiaji se razlikuju,
zavisno od pokrajine. Zadraemo se samo na dve varijante
obreda, iji se opisi nalaze kod Dr Kremera (Cremer) u
njegovim ivo napisanim, ali pomalo nesreenim izlaga
njima.
U jednoj varijanti, koja se moe lako izdvojiti prema
slinim svedoanstvima dvojice kazivaa, ceremonija otkri
vanja maski svodi se na simbolizam, iji krajnje uproen
karakter, u svoj svojoj jednostavnosti, nije lien izvesne
uzvienosti. Kada u jednom selu pristigne vei broj dece
istog uzrasta i istih godina, starci kau da je doao trenutak
za iznoenje maski. Poglavar Doa nalae novoobraenima
da izrade i uz ritual stave na sebe odeu od lia. Poinje
se jo u rano jutro. Potkraj dana maske kreu i dolaze u
blizinu sela gde presede do poetka noi, okruene stari
jima. Kad se smrai, duhovnik Doa poziva mlade iskuenike i njihove roditelje koji nose tradicionalne darove i
kokoke koje se prinose na rtvu. Kad se deca sakupe,
duhovnik izlazi sa jednom sekirom kojom vie puta udari
zemlju da bi pozvao maske. Deci nareuju da legnu i po
krivaju im glave. Jedna maska dolazi trkom, skae oko
njih, plai ih duvanjem u neku vrstu svirale zvane mala
maska. Zatim, jedan od staraca kae deci da ustanu i uhvate
masku koja bei. Oni je gone i hvataju. Tada ih starac pita
da li znaju ko je osoba pokrivena liem. Da bi im to po
kazali, otkrivaju lice maskiranog koga deca lako prepoznaju.
Njima se istovremeno naglaava da odavanje tajne neupu
enima povlai smrt. Za tu priliku iskopana je i jedna jama

213

koja e se ponovo otvoriti pred izdajnikom i to je, verovatno, ona u koju sahranjuju svoju detinju linost koju
upravo naputaju. Svako dete je duno da simbolino stavi
u jamu pregrt lia otrgnutog sa odee maskiranog. Kad se
jama zatrpa, zaravnava se rukama. Prilikom obreda odlaska
sa svetilita i povratka u selo, kojima se ceremonija podno
enja rtve okonava, ritualno kupanje svedeno je na mi
nimum time to svako dete stavlja u prolazu, ruku u sud
sa vodom. Sutradan, mladii odvode novoobraene u dunglu i ue ih da pletu i nose kostime od lia.
Takav je obiaj. Kad je tajna otkrivena jednoj osobi,
ona se seta, ona je u ivotu; druga osoba koja je ne poznaje,
nije u ivotu.
Materijali sudanskoj etnografiji i lingvistici (Materiaux d'Ethnographie et de Linguistique soudanaises) tom
IV, 1927, prema dokumentima koje je sakupio dr. . Kremer
i objavio Anri Labure (Henri Labouret).
Str. 121. Sprovoenje politike vlasti pomou maski.
Sluaj udruenja Kumang iz Nigera koje A. anmer poredi
sa uzajamnim suenjem desetorice kraljeva Atlantide (Pla
ton: Kritias, 120 B):
efovi tajnih drutava, koja su bila instrument Sta
raca, imali su ovde veu vlast nego nasledne seoske pogla
vice. Drutvo Kumang (koje bi odgovaralo Komou kod
Bambara), trenutno u opadanju, ostavilo je udnovato le
gendarne uspomene na krvave obrede koje je vrilo. Oni su
prireivani svakih sedam godina; samo Starci iz najviih
slojeva drutva imali su slobodan pristup, a enama, mla
diima i ak i mladim ljudima bilo je zabranjeno da dolaze
na mesto na kome se odrava sveanost. Starci, primljeni
na sveanost, morali su, pored piva, da nabave i crnog rtve
nog bika. ivotinja je prinoena na rtvu, zatim su je usprav
ljali i veali na stablo jedne palme. Sveari su, osim toga,
bili duni da obuku ritualni kostim koji se sastojao iz kape,
pantalona i bluze ute boje. pozivima se starao predsednik
bratstva i najava ove sveanosti izazivala je veliko uzbu-

DOSIJE

214

IGRE I LJUDI

enje u zemlji. Zborno mesto je bilo na nekom umskom

proplanku; bratstvenici su zasedali posaeni u krug oko
predsednika (mar) koji je sedeo na crnom ovnujskom runu
koje je prekrivalo jednu ljudsku kou. Svaki bratstvenik
bi se postarao da donese svoje magijske droge i otrove
(Korti kod Bambara). Prvih sedam dana bili su posveeni
rtvovanjima, banketima i razgovorima. Verovatno je
predmet razgovora vodenih tom prilikom bio sporazum
sastavljanju liste osoba koje treba da nestanu. Posle sedam
dana, poinjao je glavni deo tajnog obreda. On se obavljao
u podnoju jednog svetog drveta koje se smatra Majkom
Kumanga i u stvari, je sluilo za izradu maski .Kumanga.
Pokraj drveta ureivana je jama u kojoj je stajala uurena
maska, koja je, izmeu ostalog, ovaploavala i boanstvo
udruenja, a na sebi je imala ukrase od perja. Odreenog
dana, dok bratstvenici sede u krugu, licem okrenutim unutra,
ona je poinjala da izlazi krajem popodneva. Vra udru
enja naglaavao je ovu pojavu pesmom koju bi maska prihvatala, a ovoj bi otpevali bratstvenici. Maska onda poinje
da igra, prvo sasvim uurena, a onda polako poinje da
raste. Naputajui jamu, maska sada poinje da igra oko
kruga bratstvenika, koji, okrenutih lea, prate pljeskanjem
dlanova igru demonskog bia; ko bi se okrenuo, stigla bi ga
smrt. Meutim, im bi se maska poveala, poinjala bi igru,
koja se produavala i preko noi, smrt bi poela da hara
meu narodom. Igra se produavala tri uzastopna dana i za
to vreme maska bi proroki odgovarala na postavljena pi
tanja; njeni odgovori vaili su sledeih sedam godina, do
nove svetkovine. Na kraju ove trodnevice, ona je izricala i
sudbinu predsedniku udruenja i najavljivala da li on treba
da prisustvuje i sledeoj sveanosti. U sluaju negativnog
odgovora, ovaj je morao, bre ili sporije, da umre tokom
narednih sedam godina, te je odmah odreivan njegov
zamenik. U svakom sluaju, u te dane bi umirale brojne
rtve, meu narodom i u krugu staraca.
(Prema K. Frobeniusu. Atlantis, Volksmrchen und
Volksdichtungen Afrikas, t. VII. Dmonen des Sden, 1924.
str. 89. i nast.).

215

GLAVA VIM

TAKMIENJE I SLUAJ

Str. 147 Intenzitet identifikovanja sa filmskom zvezdom.

Primer: kult Demsa Dina.
Posle smrti glumca Rudolfa Valentina 1926. godine,
dolo je do brojnih samoubistava. Niz godina posle smrti u
venog pevaa tangoa Karlosa Gardela, ugljenisanog u
avionskoj nesrei, dve sestre su u jednom predgrau Buenos
Airesa, 1939. godine, natopile arave benzinom, uvile se
u njih i zapalile da bi umrle kao on. Amerika mlade, da bi
zajedniki ukazala potovanje nekom od omiljenih pevaa,
okuplja se u bune klubove koji nose na primer naziv, One
koje padaju u nesvest kad ugledaju Frenka Sinatru. I dan
danas Filmska kompanija Varner Braders (Warner Brothers)
za koju je radio prerano preminuli Dems Din koji je po
ginuo u saobraajnoj nesrei 1956, na samom poetku kulta
iji je bio idol, prima proseno po hiljadu pisama dnevno
od uplakanih oboavateljki. Veina tih pisama poinje
ovako: Dragi Dimi, znam da nisi mrtav... Posebna
sluba brine se odravanju ove udne posthumne kores
pondencije. etiri asopisa posveena su iskljuivo uspo
meni na ovog glumca. Jedan od njih se zove Dems Din se
vraa. Krue glasovi da nijedna slika sa njegovog pogreba
nije objavljena, ak se tvrdi da je glumac morao da se po
vue od sveta zato to mu je lice unakaeno. Na brojnim
spiritistikim seansama priziva se duh nestalog: on je jednoj
prodavaici po imenu Doan Kolins izdiktirao dugu bio
grafiju u kojoj tvrdi da nije umro i da su u pravu oni koji
tvrde da on nije mrtav. Ta knjiga prodata je u pet stotina
hiljada primeraka.
U jednom od najveih parikih dnevnih listova jedan
veoma obaveten istoriar, osetljiv na karakteristine sim
ptome evolucije obiaja, bio je ganut ovom pojavom. On
je upravo napisao: Plae se u povorci na grobu Demsa
Dina, kao to je Venera plakala na grobu Adonisovom.
On napominje da je mladom glumcu ve posveeno osam
albuma, svaki tampan u tirau od pet ili est stotina hiljada

DOSIJE
216 IGRE I LJUDI

primeraka, i da njegov otac pie njegovu zvaninu biogra

fiju. Psihoanalitiari, pie on, ispituju mu podsvest
koristei razgovore koje je vodio po kafanama i barovima.
Nema grada u Sjedinjenim Dravama u kome ne postoji
klub Demsa Dina gde oboavaoci ovekoveuju uspomenu
na njega i oboavaju poneki predmet koji mu je pripadao.
Rauna se da ti klubovi okupljaju oko tri miliona osam
stotina hiljada lanova. Posle smrti heroja, njegova odea
je iseena na male parie koji su prodati po ceni od dolara
po kvadratnom santimetru. Automobil u kome je poginuo
vozei brzinom od sto ezdeset kilometara na as bio je
obnovljen i provezen od grada do grada. Za dvadeset pet
centi je mogao da se vidi a za pedeset je dozvoljavano da se
sedne nekoliko sekundi za volan. Kad je turneja zavrena,
automobil je iseen i komadi prodati na rasprodaji1)
Str. 152 Vaskrsavanje zanosa u ureenim civilizacijama:
incidenti od 31. decembra 1956. godine u Stokholmu. Dogaaj
je sam po sebi mali i nema sutranjice. Ali on pokazuje do
koje je mere utvreni red troan i to utoliko vie ukoliko
je on striktniji. On pokazuje kako su snage zanosa uvek
spremne da preovladaju. Prenosim vrlo otroumnu analizu
dopisnice asopisa Mond (Monde), iz glavnog grada
vedske:
Uvee 31. decembra, kako je Mond ve pisao, pet
hiljada mladia zaposelo je Kungsgatan, glavnu saobraajnicu Stokholma, i itava tri sata dralo ulicu, zadirku
jui prolaznike, prevrui automobile, razbijajui izloge i
pokuavajui na kraju da podignu barikade od gvozdene
ograde i stubova iupanih sa najblieg pijanog trga. Ostale
grupe mladih vandala prevrtale su nadgrobne kamenove
koji su se nalazili oko oblinje crkve i sa mosta koji prelazi
Kungsgatan, bacali zapaljene dakove papira natopljene
benzinom. Sve raspoloive policijske snage dovedene su
najveom moguom brzinom na lice mesta. Ali isuvie
mali broj ljudi, jedva stotinak, inio je njihov zadatak
1) Pjer Gaksot (Pierre Gaxotte), Figaro, u lanku: Od Herkula do Demsa
Dina. enski nedeljni listovi normalno objavljuju duge foto-reportae heroju i
preteranoj odanosti iji je on predmet i posle smrti. Pogledati i citirano delo Edgara
Morena: Slarovi, Pariz 1957.. str. 119 131.: Sluaj Dems Din.

217

teko izvodljivim. Tek posle nekoliko naleta i borbe prsa u

prsa sa isukanim sabljama, policajci su uspeli da uspostave
red. Vie njih, upola linovani, morali su da budu preneseni
u bolnicu; Uhapeno je etrdesetak izgrednika, starih od
etrnaest do devetnaest godina. Ovo je najozbiljniji nered
koji se ikad odigrao u glavnom gradu, izjavio je ef. stokholmske policije.
Ovi dogaaji izazvali su talas negodovanja i uznemire
nosti u tampi i odgovornim krugovima, koji se jo ne smi
ruje. Pedagozi, vaspitai, Crkva, brojne drutvene orga
nizacije koje u velikoj meri obuhvataju celu zajednicu, uzne
mireno se pitaju kakvi bi mogli biti uzroci ove udne
eksplozije. Dogaaj, sam po sebi, nije nov. Svake subote
uvee, viaju se iste guve u centru Stokholma i veih provin
cijskih gradova. Meutim, ovo je prvi put da ovi incidenti
dostignu takve razmere.
Oni pokazuju skoro kafkinski karakter strepnje. Jer ti
pokreti nisu smiljeno upereni ni za neto ni protiv nekoga.
Na neobjanjiv nain, desetine, stotine i hiljade mladih ljudi
okupljaju se tako ponedeljkom. Oni se meusobno ne po
znaju i jedino im je uzrast zajedniki, ne pokoravaju se jed
noj paroli niti imaju nekog vou. Oni su u najtraginijem
smislu rei pobunjenici bez razloga.
Za stranca koji je pod drugim podnebljima video decu
da ginu za neto, ova tua na prazno je isto toliko neverovatna koliko i nerazumljiva. ak kada bi se radilo nekoj
neukusnoj ali sa ciljem da se malo burujima satera strah
u kosti, svi bi bili mirniji. Ali lica ovih mladia su bezizrazna
i zlobna. Oni se ne zabavljaju. Kod njih iznenada dolazi do
eksplozije nemog ludila ruenja. Jer ono to najvie impre
sionira kod te gomile, to je valjda njeno utanje. U svojoj
savrenoj maloj knjizi vedskoj Fransoa Reis-Bastide
(Francois Regis-Bastide) ve je opisao:
...te besposliare izloene strahu od samoe koji se
sakupljaju, zbijaju kao pingvini, gomilaju, gunaju, vreaju
stisnutih zuba, izmenjuju udarce bez ijednog jauka, bez
ijedne razumljive rei...
Ako ostavimo po strani poznatu vedsku samou i ne
brojeno puta opisanu moru kod ivotinja koju izaziva duga

DOSIJE

218

IGRE I

LJUdi

zimska no koja poinje u dva asa posle podne da bi se u

deset izjutra pretvorila u sivi magliasti dan, gde treba
traiti objanjenje jedne pojave na iji odjek nailazimo u
drugim oblicima kod svih klica nasilja Evrope i Amerike?
Jer u vedskoj se injenice jasnije izdvajaju, objanjenje
koje bi se ovde za njih nalo, besumnje se odnosi i na van
dale rok en rola kao i divljake na motociklima u Americi,
ne zaboravljajui londonske tedi-bojeve.
Kojoj drutvenoj grupi, pre svega, pripadaju mladi
buntovnici? Obueni u kone bluze ukraene mrtvakim
glavama i kabalistikim izrekama, oni veinom, kao i nji
hove amerike kolege, pripadaju radnikim i sitno slu
benikim porodicama. Kao uenici u privredi ili raznosai
u trgovinama, oni zarauju plate kakve su starije gene
racije mogle samo da sanjaju. To relativno blagostanje i,
u vedskoj, izvesnost osiguranoj budunosti, ukida kod
njih oseaj neizvesnosti sutranjice i, istovremeno, ini
neupotrebljivom, nekada neophodnu borbenost za osva
janje mesta u ivotu. Pod ostalim podnebljima je upravo
obrnuto, brojne tekoe za probijanje u svet gde je svako
dnevni rad potcenjen u korist slave filmskih glumaca i gang
stera, to povlai beznadenost. U oba sluaja, borbenost.
liena vrednog polja za akciju, eksplodira iznenadno u lepu
i besmislenu razuzdanost... Eva Freden. (Monde, 5.
januar 1957.)
GLAVA

IX

VASKRSNUA U MODERNOM SVETU

Str. 155. Maska: atribut ljubavne spletke i politike zavere; simbol tajanstvenosti i strepnje; njen sumnjivi karakter.
U Francuskoj, oko 1700. godine, maska je dvorska za
bava. Ona prouzrokuje prijatne zabune. Meutim, sluaj
koji navodi hroniar realista Sen Simon, toliko je udan i
zbunjujui da je dostojan fantastinih pria Hofmana: ili
Alana Poa:
General lajtnant Bulinje i brigadni general Vartinji
poginuli su pred Verijem; obojica ljudi velike vrednosti ali i

219

veliki osobenjaci. Prethodne zime napravljeno je vie maski

za linosti sa Dvora, koje su imale prirodan izgled i noene
su ispod drugih maski, tako da je, kad bi se skinula jedna
maska, ona donja smatrana pravim licem, mada se ispod
nje, u stvari, nalazila sasvim druga linost. Ova ala je sve
veoma zabavljala. I ove zime, hteli su ponovo da se time
zabavljaju. Iznenaenje je bilo ogromno kada su sve pri
rodne maske nali svee, onakve kakve su ih ostavili posle
karnevala, izuzev Bulinjijeve i Vartinjijeve, koje su, zadra
vajui savrenu slinost, postale nekako blede i ukoene
kao lica upravo preminulih. Takve su se pojavile i na balu,
gde su izazvale toliko groze da su pokuali da ih doteraju
crvenom bojom, ali se ona uopte nije hvatala i maske
nikako nisu mogle da izgube izraz ukoenosti. To mi se
uinilo toliko udnovato da sam naao za shodno da ovde
ispriam. Meutim, toga bih se rado uzdrao da itav dvor,
kao i ja, nije bio zaprepaen i, u nekoliko navrata, svedok
te udne pojave. Konano, ove dve maske su baene. Sen
Simon: Memoari, Biblioteka Plejade, tom II, glava XXIV
(1704), 1949, str. 414415.
Venecija je u XVIII veku bila delom civilizacija maski.
Maska se upotrebljavala u razne svrhe i njena upotreba je
bila propisana. Evo kako se, prema ovaniju Komisou
(Giovanni Comisso), sluilo bautom (bautta) (Venecijanski
tajni agenti Les Agents secrets de Venise u XVIII veku,
dokumenti izabrani i objavljeni od strane D. Komisoa,
Pariz 1944, str. 7, prim. 1) :
Bauta se sastoji iz neke vrste ogrtaa sa crnom ka
puljaom i maskom. Taj naziv dolazi od povika bau-bau
kojim se plae deca. U Veneciji su je svi nosili, poev od
duda kad je hteo da se slobodno kree po gradu. Ona je na
javnim mestima bila obavezna za plemie, mukarce i ene,
da bi se obuzdao luksuz i istovremeno izbeglo da se patri
cijima povredi dostojanstvo kad bi se nali u dodiru sa
obinim svetom. Vratari u pozoritima bili su zadueni da
nadgledaju da li plemii propisno nose bautu na licu koju su
po ulaska u salu po volji mogli da skinu ili zadre. Patriciji,
kad su vodili pregovore sa ambasadorima, takoe su morali

DOSIJE

220

IGRE I LJUDI

da nose bautu, a ceremonijal je to isto predviao i za amba

sadore.
Volto je maska vuk; zendale je crni veo kojim se
obavija glava; tabaro (tabarro) je lak ogrta koji se nosi
preko ostalog odela. Ovaj poslednji slui za tajne dogovore
i posete sumnjivim mestima. Najee je skerletne boje.
Zakon je u principu zabranjivao plemiima da nose tabaro.
Na kraju, dolaze karnevalske maske i kostimi, kojima
. Komiso daje sledee detalje:
Meu raznim vrstama preoubuka upotrebljavanih na
karnevalu bile su: njage (gnaghe), mukarci obueni u en
ska odela imitirajui njihove piskave glasove; tati koji su
imitirali veliku blesavu decu, bernardoni, prerueni u pro
sjake sa nekim telesnim nedostatkom ili boleu; pitoki
(pitocchi) obueni u tralje. akomo Kazanova je doao za
vreme jednog karnevala u Milanu na originalnu ideju za
preruavanje u pitoke. On i njegovi prijatelji obukli su lepa
i skupocena odela koja su na raznim mestima isekli makazama a zatim ih zakrpili isto tako skupim tkaninama u raz
liitim bojama. Memoari, tom V, glava XI (Komiso, op.
cit. str. 133. prim. 1)
Ritualna, stereotipna strana maskarade veoma je vid
ljiva. Ona je jo bila oita oko 1940. godine na Karnevalu
u Rio de Zaneiru.
Meu modernim autorima, koji su najuspelije anali
zirali pometnju koju izaziva upotreba maske, an Loren
(Jean Lorrain) zauzima ugledno mesto. Uvodne refleksije u
njegovu priu pod naslovom Jedan od njih (L'un d'eux)
u njegovoj zbirci Prie maskama (Histoires des Masques)
Pariz 1900, sa beznaajnim predgovorom maskama Gistava Kokioa (Gustave Coquiot) zasluuju da budu citi
rane.
Privlana i odbojna tajanstvenost maske, da li e ikad
neko uspeti da objasni njenu tehniku, njene motive i lo
gino obrazloi snanu potrebu kojoj, u odreene dane, izvesna bia putaju da se minkaju, preruavaju, menjaju
svoj identitet, da prestaju da budu ono to su; jednom reju
da bee sami od sebe?

221

Kakvi instinkti, kakvi prohtevi, kakve nade, kakve

udnje, kakve bolesti due pod prostaki obojenim karto
nom lanih noseva i brada, pod njihovim lanim dlakama,
pod svetlucavim satenom poluobrazina ili belim platnom
kukuljaa? U kakvo pijanstvo haia ili morfijuma, kakav
zaborav njih samih, u kakvu sumnjivu i mranu avanturu
hrli, u dane maskenbalova, ta alosna i smena gomila
dominoa i iskuenika?
Te maske su bune i razuzdane u pokretima i komeanju pa ipak je alosna njihova veselost; to su pre sablasti
nego iva bia. Veina njih hodaju kao duhovi uvijeni u
platna sa irokim naborima, nevidljivih lica kao u duhova.
Zato to ne bi bili vampiri pod irokim kukuljaama, sa
ukoenim licima uvijeni svilom i somotom? Zato ne praz
nina i nitavilo pod irokim bluzama glupih Avgusta koji
kao da su pokriveni pokrovima preko otrih ivica kljunjaa i butnih kostiju? Ti ljudi, koji se skrivaju da bi se
pomeali u gomilu, zar oni ve nisu van prirode i van za
kona? Oni su oigledno zlonamerni jer ele da ostanu ne
poznati, pakosni i neispravni jer ele da prevare, zavaraju
sumnju i instinkt; podrugljivi i jezoviti, oni neodlunu
zaprepaenost ulice ispunjavaju muvanjem, lakrdijama i
vikom. Zbog njih ene podilaze prijatni marci, decadobijaju grevite napade straha, a mukarce navode na grene
misli dovodei ih odjednom u dilemu polu preruenih.
Maska je uznemireno i uznemiravajue lice nepozna
tog, ona je osmeh lai, ona je sama dua perverzije koja
ume plaenjem da izopai; to je sladostrae zainjeno
strahom, muna i umilna zagonetka postavljena radozna
losti ula: Da li je runa? da li je lep? da li je mlad? da li je
stara? To je uglaenost zainjena jezom i propraena ko zna
kakvom aokom nedostojnog i ukusom krvi, jer gde e se
zavriti avantura? U mebliranoj sobi ili stanu dame iz polusveta, moda u policiji, jer i lopovi koriste maske da bi mogli
da haraju. Sa svojim moleivim i stranim lanim licima one
imaju neeg zajednikog i sa razbojnikom peinom i sa
grobljem: ima u njima neega od secikese, devojke za ra
zonodu i sablasti. (Prie maskama, str. 36).

SADRAJ

Sreten Mari: Igre i zbilja

__

_ _ _ _ _ _

31

I I Klasifikacija igara
_ _ _ _ _ _ _
_
a) Osnovne kategorije
_
b) Od razuzdanosti do pravila

39
42
55

PRVI DEO
I Definicija igre

III Drutvena vokacija igara

66

71

V Za sociologiju koja polazi od igara

84

IV Izopaavanje igara

DRUGI DEO
VI Proirena teorija igara

97

VII Preruavanje i zanos

a ) Meuzavisnost igara i kultura
_ _ _ _ _ _ _
b) Maska i trans _ _ _ _

105
106
111

VIII

Takmienje i sluaj

a ) Prelaenje
_ _
b) Zasluga i sluajnost
c) Prenoenje

[X Vaskrsnua u modernom svetu

DODACI

_ _

123
125
135
145

154
167