SV

Set Grejam Smit

Abraham Linkoln

Lovac na vampire
Za Erin i Douu

Naslov originala: Seth Grahame-Smith Abraham Lincoln:

Vampire hunter
Prevela s engleskog: Jadranka Poua

SV

Granice koje dele ivot od

Smrti u najboljem sluaju
mutne su i nejasne. Ko e rei gde se jedno
zavrava a gde poinje drugo?
EdgarAlan Po

injenice
1.
Vie od dvesta pedeset godina, izmeu 1607. i 1865, vampiri su
cvetali u amerikoj tmini. Malo ko je verovao u njih.
2.
Abraham Linkoln je bio jedan od najnadarenijih lovaca na vampire
svog vremena i vodio je tajni dnevnik o svom doivotnom ratu protiv njih.
3.
Glasine o postojanju tog dnevnika ve dugo su omiljena tema meu
istoriarima i Linkolnovim biografima. Veina odbacuje tu mogunost,
smatrajui je mitom.

SV

UVOD
Ne mogu da govorim o onome to sam video, niti da traim utehu za bol koju
oseam. Kada bih to uradio, ova nacija bi utonula u jo vee ludilo, ili bi mislila da je
njen predsednik lud. Istina, bojim se, mora da ivi kao hartija i mastilo. Skrivena i
zaboravljena dok se svaki ovde pomenut ovek ne pretvori u prah.
Abraham Linkoln, u jednom odeljku dnevnika,
3. decembra 1863.

I
Jo sam krvario... ruke su mi drhtale. Koliko sam znao, on je i dalje bio
tu, gledao me je. Negde, preko golemog ponora, bio je upaljen televizor. Neki
ovek je govorio o jedinstvu.
Nita od toga nije bilo vano.
Knjige rairene preda mnom bile su jedino to je postojalo u tom trenutku.
Deset knjiga razliite veliine u konim povezima, svaka drugaije nijanse crne
ili smee. Neke samo stare i pohabane. Ostale su jedino ispucale korice drale
da se ne raspadnu, stranica koje su izgledale kao da e se zdrobiti ukoliko ih
okrene ita snanije od daha. Pokraj njih je leao sveanj pisama vrsto
uvezanih crvenom gumicom. Neka spaljenih ivica. Ostala poutela poput filtera
cigareta rasutih po podu podruma pod mojim nogama. Meu tim starinama
isticao se samo jedan list bletavobelog papira. S jedne strane i imena
jedanaestoro ljudi, meni nepoznatih. Nije bilo brojeva telefona. Nije bilo
imejlova. Samo adrese devetorice mukaraca i dveju ena, i poruka navrljana
u dnu strane:

Oekuju te.
Negde je onaj ovek i dalje govorio. Kolonisti... nada... Selma.
Knjiga u mojim akama bila je najmanja od deset knjiga, i lako mogue
najkrhkija. Njene izbledele smee korice behu izgrebane, uflekane i izanale.
Mesingana kopa koja je nekada titila tajne meu njima davno se odlomila.
Unutra je svaki kvadratni milimetar papira bio prekriven mastilom, nekim
tamnim kao onoga dana kad se osuilo; nekim toliko izbledelim da sam ga
jedva razabrao. Bilo je ukupno stotinu osamnaest listova ispisanih rukom sa obe
strane, privrenih za povez. Bili su ispunjeni linim enjama; teorijama;
strategijama; grubim crteima mukaraca neobinih lica. Bili su ispunjeni

SV

priama iz druge ruke i detaljnim spiskovima. Dok sam ih itao, video sam
kako se piev rukopis razvija iz suvie opreznog pisanja deteta u gusto zbijene
vrljotine mladog oveka.
Proitao sam poslednju stranicu, osvrnuo se preko ramena da proverim
jesam li i dalje sam, pa se vratio na prvu. Morao sam ponovo da je proitam.
Smesta, pre no to razum pusti svoje pse na opasna verovanja koja su poela da
mi mariraju kroz glavu.
Knjiica je poinjala sa pet apsurdnih, oaravajuih rei:

Ovo je dnevnik Abrahama Linkolna.

Rajnbek je gradi na severu drave zaboravljen u vremenu. Gradi gde
porodine radnje i poznata lica oiviavaju ulice, a najstarija krma u Americi (u
kojoj je, to e vam svaki varoanin s ponosom rei, jednom prenoio i general
Vaington lino) i dalje nudi svoje udobnosti po pristupanim cenama. To je
gradi gde ljudi jedni drugima daju runo saivene jorgane i peima na drva
zagrevaju svoje domove; i gde sam roenim oima video, i to vie puta, kako se
pita od jabuka hladi na prozorskom ispustu. Tom je gradiu mesto u snenoj
kugli.
Poput veine Rajnbeka, sitniarnica u Istonoj pijanoj ulici preiveli je
deli umirue prolosti. Od 1946, metani zavise od nje u svemu, od tajmera za
kuvanje jaja, preko traka za porube, do olovaka i boinih igraaka. Ako ga mi ne
prodajemo, onda vam ne treba, hvalie se u izlogu natpis izbledeo od sunca. A ako
vam ipak treba, naruiemo ga. Unutra, izmeu kariranog linoleuma i nimalo
laskavih fluorescentnih sijalica, nai ete sve mogue ovozemaljske sitnice,
organizovane po korpama. Cene ispisane masnom olovkom. Platne kartice se
nevoljno primaju. To je bio moj dom, od osam i trideset ujutro do sedamnaest i
trideset uvee. est dana nedeljno. Svake nedelje.
Oduvek sam znao da u poto diplomiram zavriti u toj prodavnici, ba
kao to jesam i svakog leta od svoje petnaeste godine. Nisam im bio rod u
strogom smislu te rei, ali Den i Al su uvek postupali prema meni kao prema
svom detetu, davali su mi posao kad mi je bio najpotrebniji i slali deparac dok
sam bio daleko na kolovanju. Zato sam smatrao da im dugujem punih est
meseci, od juna do Boia. Takav je bio plan. est meseci rada u prodavnici
danju, a nou i vikendom rad na mojim romanima. Dovoljno vremena da
zavrim prvu verziju i dobro je doteram. Do Menhetna mi je trebalo samo sat i
po vonje vozom, i tamo sam nameravao da odem poto zavrim, sa kilogram-

SV

dva netraene korigovane dobre prilike pod mikom. Zbogom, dolino Hadson.
Zdravo, knjievna turnejo.
Devet godina kasnije, i dalje sam bio u toj prodavnici.
Negde usred enidbe, preivljavanja saobraajne nesree, roenja deteta,
odustajanja od svog romana, zapoinjanja i odustajanja od jo pet-est drugih,
roenja drugog deteta i nastojanja da izaem na kraj s raunima, dogodilo se
neto sasvim neoekivano i obeshrabrujue znaajno: prestao sam da marim za
pisanje i poeo da marim za sve drugo: Decu. Brak. Hipoteku. Prodavnicu.
Kipteo sam od besa kada bih video kako metani kupuju u bakalnici nie u
ulici. Kupio sam raunar da imam bolji uvid u inventar. Uglavnom sam traio
nove naine da namamim ljude unutra. Kad se u Red Huku zatvorila
prodavnica polovnih knjiga, kupio sam deo njihove robe i stavio policu knjiga
za iznajmljivanje u zadnji deo radnje. Tombole. Rasprodaje. Vaj-faj. Sve samo da
ih namamim unutra. Svake godine sam probao neto novo. I svake godine
jedva smo spajali kraj s krajem.
Henri* je dolazio oko godinu dana pre no to smo se prvi put upustili u
razgovor. Razmenjivali smo oekivane utivosti; nita vie. Prijatan dan."
Vidimo se sledei put." Znao sam njegovo ime samo zato to sam ga uo kroz
lozu u Pijanoj ulici. Prialo se da je kupio veliku kuu na Putu 9G i uposlio
bataljon lokalnih majstora da je srede. Bio je malo mlai od mene, imao je
otprilike dvadeset sedam godina, tamnu razbaruenu kosu, preplanuo ten
itave godine i druge naoari za sunce za svaku priliku. Videlo se da je bogat.
Njegova odea je to veoma jasno pokazivala: kvalitetne staromodne majice,
vuneni blejzeri, farmerke koje su kotale vie od mog automobila. Meutim, on
nije bio poput ostalih bogataa koji su ulazili u radnju. Onih upaka vikendaa
koji su voleli da se prenemau u preteranom divljenju naem slatkom" gradiu i
naoj prekrasnoj" radnjici, prolazei tik pokraj natpisa Molimo vas da ne unosite
hranu i pie sa ogromnim aama kafe sa ukusom lenika i nikada ne potroivi
ni cent. Henri je bio utiv. Tih. I to je najbolje, nikad ne bi izaao a da najpre ne
potroi najmanje pedeset dolara, uglavnom na starine kakve danas moete da
kupite samo u specijalizovanim prodavnicama, lajfboi" sapune, limenke
andeles" kreme za cipele. Uao bi, platio gotovinom i otiao. Prijatan dan.
Vidimo se sledei put. A onda, jednog dana u jesen 2007, podigao sam pogled sa
svoje sveske sa spiralnim povezom i ugledao ga. Stajao je s druge strane
______________________________________
*U to vreme nije se predstavljao ovim imenom. Radi doslednosti nazivam ga njegovim pravim
imenom kroz celu knjigu, pa i ovde. (Pieva napomena)

SV

tezge i zurio u mene kao da sam upravo rekao neto uvredljivo.

Zato ste odustali od njega?"
Mhm... Molim?"
Henri je pokazao svesku ispred mene. Uvek sam drao jednu pokraj kase,
za sluaj da mi sine neka genijalna ideja ili zapaanje (nikad nije, ali semper fi*,
znate?). U protekla etiri sata ispisao sam pola strane ideja za priu, od kojih je
svaka zauzela samo po jedan red i nijedna nije zahtevala drugi. Donju polovinu
strane zauzimao je navrljani oveuljak koji pokazuje srednji prst ljutitom
dinovskom orlu kandi otrih poput ileta. Rugati se ptici ubici** pisalo je ispod
crtea. Tuno, ali nedeljama mi nita bolje nije palo na pamet.
Od svog pisanja. Zanimalo me je zato ste odustali od njega."
Sad sam ja zurio u njega. Ne znam zato, ali u misli mi je iznenada doao
neki ovek sa baterijskom lampom u ruci, preturao je po policama mranog
skladita prekrivenim pauinom. Nimalo prijatna misao.
Izvinite, ali ja ne..."
Ne razumete, da, jasno. Izvinite vi. Bilo je neutivo s moje strane to sam
vas prekinuo."
Gospode boe... sad sam ja osetio snanu potrebu da mu se izvinim zbog
njegovog izvinjenja.
Ma ne, uopte. Samo... otkud vam...?"
Izgledali ste mi kao neko ko pie."
Pokazao je policu s knjigama za iznajmljivanje iza mene.
Oigledno volite knjige. Video sam da piete ovde s vremena na vreme...
Pretpostavio sam da je u pitanju strast. Samo me je zanimalo zato je niste
sledili."
Logino. Pomalo nadobudno (ta, samo zato to radim u sitniarnici, ne
sledim svoju strast?), ali dovoljno logino da pusti malo vazduha natrag u sobu.
Dao sam mu iskren, obeshrabrujue tipian odgovor, koji se sveo na sledee:
ivot je ono to ti se deava dok si zauzet pravljenjem drugih planova." To je odvelo
do razgovora o Donu Lenonu, to je odvelo do razgovora o Bitlsima, to je
odvelo do razgovora o Joko Ono, to nije odvelo nikuda. Razgovarali smo. Pitao
sam ga kako mu se dopada kraj. Kako napreduje njegova kua. ime se bavi.
Dao mi je zadovoljavajue odgovore na sve to. Ali ak i dok mi je odgovarao,
ak i dok smo stajali tu i utivo avrljali, samo dva mladia koja
________________________________________
*Semper Fidelis (lat.), veno odan. Poznato geslo Korpusa mornarike peadije SAD. (Prim. prev.)
**Igra reima s naslovom knjige Harper Li Ubiti pticu rugalicu. (Prim. prev.)

SV

oputeno askaju, nisam mogao da se otmem utisku da se tu istovremeno

odvija jo jedan razgovor. Razgovor u kojem ja ne uestvujem. Oseao sam kako
Henrijeva pitanja postaju sve linija. Oseao sam kako se isto deava i s mojim
odgovorima. Pitao me je za enu. Za decu. Za moje pisanje. Pitao me je za
roditelje. Za kajanja. Sve sam mu odgovorio. Znao sam da je to udno. Nije me
bilo briga. eleo sam da mu kaem. Tom bogatom mladiu razbaruene kose,
preskupih farmerki i tamnih naoara. Tom mladiu kome nikad nisam video
oi. Kojeg gotovo uopte ne poznajem. Hteo sam da mu ispriam sve. Samo je
izalo iz mene, kao da je on izvadio kamen koji mi je godinama bio zaglavljen u
ustima, kamen koji je zadravao sve moje tajne nagomilane unutra. Kako sam u
detinjstvu ostao bez majke. Nevolje sa ocem. Bekstvo od kue. Svoje pisanje.
Svoje sumnje. Ozlojedujuu uverenost da postoji neto vie od toga. Nae borbe
s novcem. Moje borbe s depresijom. Koliko sam samo puta pomislio da
pobegnem. Koliko sam samo puta pomislio da se ubijem.
Slabo se seam da sam rekao i pola toga. Moda nisam.
U nekom trenutku pitao sam Henrija da li bi hteo da proita moj
nezavreni roman. Uplaila me je pomisao na to da ga on ili bilo ko drugi ita.
Uplaila me je ak i pomisao da ga itam sam. No ipak sam ga pitao.
Nema potrebe", odgovorio je.
Bio je to (do tog trenutka) najudniji razgovor u mom ivotu. Kad se Henri
izvinio i otiao, oseao sam se kao da sam pretrao esnaest kilometara
sprintom.
Nikad vie nije bilo tako. Kad je sledei put uao, razmenili smo oekivane
utivosti; nita vie. Prijatan dan. Vidimo se sledei put. Kupio je svoj sapun i
kremu za cipele. Platio je gotovinom. To se nastavilo. Ulazio je sve rede i rede.
Kad je Henri uao poslednji put, u januaru 2008, doneo je paketi, umotan
u smei papir i uvezan kanapom. Bez rei ga je spustio pokraj kase. Njegov sivi
demper i tamnocrveni al bili su posuti sitnim snenim pahuljama, sunane
naoari pokropljene kapljicama vode. Nije se potrudio da ih skine. To me nije
iznenadilo. Na vrhu paketa nalazila se bela koverta na kojoj je bilo napisano
moje ime, malo mastila pomealo se sa snegom i poelo da se razliva.
Gurnuo sam ruku pod pult i smanjio ton televizoria koji sam drao tamo
radi gledanja utakmica Jenkija. Tog dana na programu su se prikazivale vesti.
Bilo je to jutro preliminarnih izbora u Ajovi, a Barak Obama je bio u mrtvoj trci
s Hilari Klinton. Bilo ta samo da prekratim vreme.
Voleo bih da uzme ovo."
Gledao sam ga jedan asak kao da je rekao to na norvekom.

SV

ta, ovo je za mene? ta je...?"

Izvinjavam se, ali eka me automobil. Najpre proitaj pismo. Javljau se."
I to je bilo to. Gledao sam ga kako izlazi na studen, pitajui se doputa ili
ikada ikome da zavri misao, ili sam u pitanju samo ja.

II
Paketi je ostatak dana stajao pod pultom. Umirao sam od elje da otvorim
tu prokletinju, ali kako nisam imao pojma ko je zaista taj tip, nisam nameravao
da se izlaem opasnosti da otpakujem eksplozivnu lutku ili kilogram heroina u
trenutku kad neka izviaica odlui da ueta u radnju. Izgarao sam od
znatielje dok se ulice nisu zamraile i gospoa Kalop napokon odluila za
tamniju nijansu zelenog pletiva (posle munih devedeset minuta premiljanja),
pa zakljuao vrata nekoliko minuta ranije. Doavola sa lutalicama veeras.
Boi je proao, a ionako je nastupila mrtva sezona. Osim toga, svi su u kuama
i gledaju kako se u Ajovi odvija drama ObamaHilari. Reio sam da popuim
cigaretu u podrumu pre no to se zaputim kui i doznam rezultate. Uzeo sam
Henrijev poklon, pogasio fluorescentne sijalice i pojaao zvunik televizora.
Ako bude kakve vesti o izborima, uu je kako odzvanja niz stepenice.
Podrum nije bio bogzna ta. Ako izuzmemo nekoliko kutija preteklog
inventara poslaganih uza zidove, bio je uglavnom prazna prostorija prljavog
izbetoniranog poda osvetljena jednom jedinom golom sijalicom od etrdeset
vati. Uz jedan zid bio je postavljen stari metalni radni sto na kojem je stajao
raunar za inventar, a bili su tu i ormari za spise sa dve fioke, u kojima smo
drali dokumenta, i dve stolice na rasklapanje. Bojler. Kutija sa osiguraima.
Dva prozoria koja su provirivala na uliicu iznad. Vie od svega predstavljao
je mesto gde sam puio za hladnih zimskih meseci. Privukao sam stolicu na
rasklapanje stolu, pripalio jednu i poeo da odvezujem kanap na vrhu uredno
uvijenog... Pismo.
Sinula mi je ta misao, poput onih genijalnih ideja i zapaanja zbog kojih
sam drao svesku pri ruci. Treba prvo da proitam pismo. Naao sam vajcarski
noi na privesku u depu pantalona (7,20 dolara plus porez, jeftinije neete
nai nigde u okrugu Daiz, garantujem) pa otvorio koverat lakim brzim
pokretom runog zgloba. Unutra se nalazio savijen list blistavobelog papira sa
spiskom imena i adresa otkucanim na jednoj strani. Na drugoj strani, rukom
ispisano pismo:

SV

Moram da traim od tebe da prihvati odreene uslove pre no to otvori ovaj

paket:
Prvo, shvati da ovo nije dar, ve pozajmica. Traiu od tebe, kad to odluim, da mi
vrati ove predmete. Zbog toga mi treba tvoje iskreno obeanje da e ih tititi po svaku
cenu i postupati prema njima sa panjom i potovanjem koje bi poklonio svakom
predmetu od ogromne vrednosti.
Drugo, sadraj ovog paketa izuzetno je osetljive prirode. Moram da traim od tebe
da ih ne pokazuje nikome i da ne razgovara o njima ni s kim osim sa mnom i jedanaest
pojedinaca navedenih na suprotnoj strani dok ne dobije moju dozvolu da to uradi.
Tree, pozajmljujem ti ove predmete jer oekujem da napie rukopis o njima, recimo
priline duine, koji ja treba da odobrim. Ima vremena koliko god ti je potrebno. Po
zadovoljavajuem svretku tog posla, dobie prikladnu naknadu.
Ukoliko iz bilo kog razloga ne moe da pristane na bilo koji od ovih uslova,
molim te, stani i saekaj da ti se javim. A ako pristaje, moe da nastavi.
Verujem da je tvoja svrha da to uradi.,H
Jebote, ovee... sad nije bilo govora da ga ne otvorim. Strgnuo sam papir,
otkrivi sveanj pisama vrsto uvezanih crvenom gumicom i deset knjiga u
konom povezu. Otvorio sam knjigu na vrhu gomile. Dok sam to radio, uvojak
plave kose ispao je na sto. Podigao sam ga, zagledao i vrteo meu prstima
itajui nasumino odabran deli teksta sa listova izmeu kojih je bio pritisnut:

... kada bih samo mogao da nestanem sa ove zemlje, jer na njoj ljubavi vie nema.
Uzeli su je od mene, a s njom su mi uzeli i svu nadu u...
Letimino sam proitao ostatak prve knjige, oaran. Negde na spratu, neka
ena je nabrajala imena drava. Stranice i stranice, svaki milimetar ispunjen
gusto zbijenim rukopisom. Datuma kao to su 6. novembar 1835; 3. jun 1841. Sa
crteima i spiskovima. Sa imenima kao to su Spid, Beri i Sejlem. S reju koja se
stalno ponavljala, iznova i iznova:
Vampir.
Ostale knjige su bile iste. Promenili su se samo datumi i rukopis. Letimino
sam proitao i njih.

... tamo sam video, prvi put, mukarce i decu koje su prodavali kao... mere
predostronosti, jer smo znali da Baltimor vrvi... bio je to greh koji nisam mogao da
oprostim. Bio sam primoran da pristanem na...
Dve stvari su bile oigledne: sve ih je napisala ista osoba i sve su veoma,
veoma stare. Osim toga, nisam imao pojma ta te knjige predstavljaju niti ta je

SV

10

primoralo Henrija da ih pozajmi meni. A onda sam naiao na prvu stranu prve
knjige i onih pet apsurdnih rei:

Ovo je dnevnik Abrahama Linkolna.

Glasno sam se nasmejao.
Sve je dobilo smisao. Bio sam zapanjen. Sasvim, zapanjen kao da me je
neko oamario. Ne zato to sam u rukama drao davno izgubljeni dnevnik
velikog emancipatora", ve zato to sam sasvim pogreno procenio oveka.
Henrijevu utljivost protumaio sam kao povuenost u sebe. Njegovo
kratkotrajno zanimanje za mene kao znak da je prijateljski nastrojen. Meutim,
sad mi je sve bilo jasno. Taj tip je oito izgubio pamet. Ili to, ili se zavitlava s
mojom pameu. egai se sa mnom, kao to rade bogati momci koji ne znaju ta
e sa slobodnim vremenom. A opet, mogue je da nije posredi ala, zar ne? Ko
bi se toliko pomuio zbog obine ale? Ili je ovo, moda je ovo u stvari Henrijev
roman od kojeg je on odustao? Veto upakovan spisateljski poduhvat? Sad sam
se osetio grozno. Da. Da, naravno, to je to. Ponovo sam pregledao knjige,
oekujui da spazim suptilne nagovetaje dvadeset prvog veka. Sitne pukotine
u oklopu. Nije bilo nijedne, makar koliko sam uspeo da zapazim na prvi
pogled. Osim toga, neto mi je neprestano protivreilo: ako je ovo spisateljski
poduhvat do kojeg mu je stalo, emu onda onih jedanaest imena i adresa? Zato
je Henri zatraio od mene da piem o tim knjigama, umesto da zatrai da ih
preradim? Igla je ponovo poela da naginje ka ludom". Je li to mogue? Da li
on uistinu veruje da su ovih deset knjiica... Ne, nemogue je da veruje u to. Je li
tako?
Jedva sam ekao da kaem svojoj eni. Jedva sam ekao da podelim istu
ludost svega toga s nekim. Meu mnotvom gradskih psihopata, ovaj tip je
nadmaio sve. Ustao sam, sakupio knjige i pisma, zdrobio cigaretu petom, i
okrenuo se da...
Neto je stajalo petnaestak centimetara od mene.
Zateturao sam se unatrag, sapleo o stolicu na rasklapanje, te pao i udario
potiljkom o oak starog metalnog stola. Zamaglilo mi se pred oima. Ve sam
oseao toplotu krvi to mi je tekla kroz kosu. Neto se sagnulo iznad mene. Oi
su mu bile par crnih klikera. Koa proziran kola damarajuih plavih vena. A
usta, u tim ustima jedva su stajali njegovi mokri, glatki onjaci.
Bio je to Henri.
Neu ti nita", kazao je. Potrebno mi je samo da shvati."
Odigao me je od tla uhvativi me za kragnu. Oseao sam kako mi krv tee
niz vrat.

SV

11

Onesvestio sam se.

Prijatan dan. Vidimo se sledei put.

III
Reeno mi je da ne zalazim u pojedinosti mesta gde me je Henri odveo te
veeri, niti onoga to mi je pokazao. Dovoljno je rei da sam se zbog toga oseao
fiziki loe. Ne zbog nekih strahota kojima sam moda bio oevidac, ve zbog
krivice to sam bio drutvo njima, svojom voljom ili ne.
Proveo sam s njim manje od sat vremena. Za to kratko vreme moje
poimanje sveta porueno je do temelja. Moje shvatanje smrti, svemira i boga...
sve se nepovratno promenilo. Za to kratko vreme poverovao sam, bez trunke
sumnje, u neto to bi mi samo sat ranije zvualo suludo:
Vampiri postoje.
Nedelj u dana nisam oka sklopio, najpre od straha, zatim od uzbuenja.
Ostajao sam dokasno u radnji svake veeri, paljivo prouavajui knjige i pisma
Abrahama Linkolna. Poredei njihove neverovatne tvrdnje s pouzdanim
injenicama" objavljenih Linkolnovih biografija. Oblepio sam zidove podruma
kopijama starih fotografija. Hronologijama. Porodinim stablima. Pisao sam do
ranih jutarnjih sati.
Prva dva meseca moja ena je bila zabrinuta. Druga dva bila je sumnjiava.
Do estog meseca smo se rastali. Strahovao sam za svoju bezbednost. Za
bezbednost svoje dece. Za svoje duevno zdravlje. Imao sam tako mnogo
pitanja, ali Henrija nigde nisam mogao da pronaem. Naposletku sam prikupio
smelosti da porazgovaram sa jedanaestoro pojedinaca" sa spiska. Neki su bili
samo nevoljni. Ostali neprijateljski nastrojeni. Meutim, uz njihovu pomo
(dodue neradu) polako sam poeo da povezujem skrivenu istoriju vampira u
Americi. Njihovu ulogu u roenju, rastu i zamalo smrti nae nacije. I jednog
oveka koji je spasao tu naciju od njihove tiranije.
Nekih sedamnaest meseci rtvovao sam sve za tih deset knjiga u konim
povezima. Za taj sveanj pisama vrsto uvezanih crvenom gumicom. U
izvesnom smislu bili su to najbolji meseci mog ivota. Svakog jutra budio sam
se na dueku na naduvavanje u podrumu sitniarnice sa ciljem. Sa sveu da
radim neto istinski vano, ak iako to radim sasvim sam, oajno sam. ak iako
sam izgubio razum.
Vampiri postoje. A Abraham Linkoln je bio jedan od najboljih lovaca na
vampire svog vremena. Njegov dnevnik, koji poinje u njegovoj dvanaestoj

SV

12

godini i nastavlja se sve do dana njegovog ubistva, jedan je sasvim zadivljujui,

dirljiv i revolucionaran dokument. Dokument koji baca novo svetlo na brojne
kljune dogaaje u amerikoj istoriji i dodaje neizmernu sloenost oveku koji
se ionako ve smatra neobino sloenim.
Postoji vie od petnaest hiljada knjiga o Linkolnu. O njegovom detinjstvu.
O njegovom duevnom zdravlju. O njegovoj seksualnosti.
O njegovim stavovima o rasi, religiji i pravu. Veina njih sadri mnogo
istine. Neke ak nagovetavaju postojanje tajnog dnevnika" i opsednutost
okultnim". Ipak, nijedna od njih ne sadri ni re o sredinjoj bici njegovog ivota.
Bici koja se naposletku prosula po bojitima Graanskog rata.
Ispostavlja se da je veliki mit o asnom Ejbu", mit usaen u naa najranija
seanja iz kole, u biti neastan. Da ne predstavlja nita do spoj polovinih istina
i propusta.
Ono to sledi zamalo mi je unitilo ivot. Ono to sledi, napokon, jeste
istina.
Set Grejam-Smit Rajnbek, drava Njujork januar 2010.

SV

13

1.DEO
DEAK
Jedan
Izuzetno dete
U ovom naem tunom svetu, alost pogaa sve; a mlade
pogaa najstranije, jer ih zatie nespremne.
Abraham Linkoln u pismu Fani Makalok, 23. decembra 1862.

I
Deak je uao toliko dugo da su mu noge utrnule, ali nije se usuivao da
se pomeri. Jer tu, na mraznoj istinici u umi, nalazila su se stvorenja koja je
tako dugo ekao da vidi. Stvorenja koja su ga poslali da ubije. Zagrizao je donju
usnu ne bi li spreio cvokotanje zuba i nanianio oevu kremenjau tano kako
su ga uili. U telo, setio se. U telo, ne u vrat. Neujno, paljivo je povukao oroz
unazad i uperio cev u svoju metu, krupnog mujaka koji je zaostao za ostalima.
Decenijama kasnije deak e se seati ta se sledee dogodilo.
Oklevao sam. Ne zbog sukoba savesti, ve iz straha da mi se puka suvie skvasila
pa nee hteti da opali. Meutim, pokazalo se da je taj strah bio neosnovan, jer kad sam
povukao oroz, kundak me je udario u rame takvom silinom da me je oborio na lea.
urke su se razbeale u svim pravcima dok se Abraham Linkoln,
sedmogodinji deak, dizao sa snegom prekrivenog tla. Ustao je i prineo prste
neobinoj toplini koju je oseao na bradi.
Progrizao sam usnu", napisao je. Ali nisam pustio ni glasa. Toliko sam goreo
od elje da saznam jesam li pogodio tog jadnika ili ne."
Jeste. Krupni mujak raspomamljeno je mlatarao krilima, probijajui se
kroz sneg u malim krugovima. Ejb je posmatrao sa odstojanja, ,,u strahu da
nekako ne ustane i pokida me". Mlataranje krilima; vuenje perja kroz sneg. Bili su
to jedini zvuci na svetu. Pridruilo im se kripanje pod Ejbovim nogama kad je
prikupio smelosti i primakao se. Krila su sad ve slabije udarala. Stvorenje je
umiralo.
Prostrelio ga je pravo kroz vrat. Glava mu je visila pod neprirodnim
uglom, vukla se po du dok je ptica i dalje mlatarala krilima. U telo, ne u vrat. Sa

SV

14

svakim otkucajem srca, krv bi pokuljala iz rane i pala u sneg, gde se meala sa
tamnim kapljicama iz Ejbove raskrvavljene usne i suzama koje su mu ve tekle
niz lice.
Borila se za dah, ali nije mogla da udahne, a u oima joj je bio strah kakav jo nikad
nisam video. Stajao sam iznad tog jadnog stvorenja itavih godinu dana, kako se inilo,
preklinjui Boga da mu umiri krila. Preklinjui ga da mi oprosti to sam tako povredio
stvorenje koje mi nije nanelo nikakvo zlo; koje nije predstavljalo nikakvu pretnju mojoj
linosti ni blagostanju. Naposletku se umirilo, i poto sam smogao hrabrosti, odvukao
sam ga kilometar i po kroz umu i poloio majci pred noge, glave obeene veoma nisko
kako bih sakrio suze.
Abraham Linkoln nikada vie nee oduzeti nijedan ivot. A ipak e postati
jedan od najveih ubica devetnaestog stolea.
Oaloeni deak nije ni oka sklopio te noi. Mislio sam samo na nepravdu
koju sam naneo drugom ivom biu i strah koji sam video u njegovim oima dok mu je
obeanje ivota izmicalo." Ejb nije hteo da pojede ni komadi svog ulova i iveo je
gotovo samo na hlebu dok su se njegovi majka, otac i starija sestra gostili
uretinom naredne dve nedelje. Njihova reakcija na taj njegov trajk glau nije
zabeleena, ali verovatno im je bio udan. Uostalom, voljno gladovanje, iz
principa, predstavljalo je neobian izbor za bilo koga u to doba, naroito za
deaka roenog i odraslog na amerikoj granici.
No Ejb Linkoln je uvek bio drugaiji.
Amerika je bila jo u povoju kad je taj budui predsednik roen, 12.
februara 1809. godine, samo trideset tri godine posle potpisivanja Deklaracije
nezavisnosti. Mnogi velikani Amerike revolucije, Robert Trit Pejn, Bendamin
Ra i Samjuel ejs, jo su bili ivi. Don Adams i Tomas Deferson nee
nastaviti svoje burno prijateljstvo jo tri godine i nee umreti za jo sedamnaest,
neverovatno, istoga dana. etvrtog jula.
Te prve amerike decenije bile su decenije naizgled bezgraninog rasta i
mogunosti. Do roenja Ejba Linkolna, veliina gradova Bostona i Filadelfije
udvostruila se za manje od dvadeset godina. Za isto to vreme stanovnitvo
Njujorka se utrostruilo. Gradovi su bivali sve naseljeniji i napredniji. Na
svakog ratara dolaze dva trgovca odeom; na svakog kovaa, zgrada opere", naalio se
Voington Irving u svom njujorkom meseniku Salmagundi.
Meutim, sa porastom gradskog stanovnitva porasla je i opasnost. Poput
Londonaca, Pariana i Rimljana, i ameriki graani poeli su da se navikavaju
na zloine. Kraa je bila daleko najei prekraj. Kako nije bilo dosijea sa
otiscima prstiju niti kamera od kojih bi strahovali, lopove su sputavale jedino

SV

15

savest i vetina. Uline pljake gotovo da nisu bile vredne pomena u lokalnim
novinama, osim ako rtva nije bila neka uvaena linost.
Ima jedna pria o staroj udovici po imenu Agnes Pendel Braun, koja je
ivela sa svojim dugogodinjim baderom (gotovo jednako starim kao ona i
gluvim kao top) u trospratnoj ciglenoj vili na Amsterdamskoj aveniji. Drugog
decembra 1799, Agnes i njen batler legli su na spavanje, on na prvi sprat, ona na
trei. Kad su se sutradan ujutro probudili, nisu zatekli nijedan komad
nametaja, nijednu umetninu, komad odee, posudu ni svenjak (kao ni svee).
Spretni provalnici ostavili su jedino krevete u kojima su Agnes i njen batler
spavali.
Bilo je i povremenih ubistava. Pre Rata za nezavisnost ubistva u amerikim
gradovima bila su veoma retka (nemogue je navesti tane cifre, ali u tri
bostonska dnevna lista od 1775. do 1780. pominje se samo jedanaest ubistava,
od kojih je deset odmah reeno). Veina njih bila su takozvana ubistva iz asti,
kao to su dvoboji ili porodine svae. U veini sluajeva nisu podizane
optube. Zakoni ranog devetnaestog veka bili su nejasni, a kako o obuenim
policijskim snagama nije bilo ni govora, slabo su se sprovodili. Vano je
pomenuti da se ubistvo roba nije smatralo ubistvom, bez obzira na okolnosti.
Bilo je to puko unitenje imovine".
Neposredno poto se Amerika izborila za nezavisnost, poelo je da se
deava neto udno. Stopa ubistava u gradovima dramatino je porasla, gotovo
preko noi. Za razliku od ubistava iz asti svojstvenih ranijim godinama, ta su
ubistva izgledala nasumina; besmislena. Izmeu 1802. i 1807. zabeleena su
neverovatna dvesta etiri nereena ubistva samo u gradu Njujorku. Ubistva bez
oevidaca, bez pobuda i esto bez jasnog uzroka smrti. Budui da detektivi (koji
su veinom bili neobueni dobrovoljci) nisu vodili nikakvu evidenciju, jedina
preivela svedoanstva potiu iz aice izbledelih novinskih lanaka. Jedan
lanak iz lista Njujork spektejtof naroito doarava paniku koja je vladala gradom
do jula 1806. godine.

Gospodin Stouks iz broja 210 u Desetoj ulici tokom jutarnje etnje naiao je na
nesrenu rtvu, mulatkinju. Gospodin je primetio da su joj oi bile irom otvorene, a telo
sasvim ukoeno, kao da se osuilo na suncu. Pozornik po imenu Maklejn obavestio me je
da pokraj nesrenice nije pronaena krv, kao ni na njenoj odei, i da je jedina rana na
njenom telu bio sitni beleg na runom zglobu. Ona je etrdeset druga koja je tako
skonala ove godine. asni gradonaelnik, gospodin Djuvit Klinton, sa osobitim
potovanjem savetuje dobrom graanstvu da i dalje bude na oprezu, dok se zlikovac

SV

16

odgovoran za ubistva ne uhvati. enama i deci se ne preporuuje da idu ikuda bez

pratnje gospode, a gospodi se savetuje da po mraku idu u parovima.
Taj je prizor jezivo nalikovao mnotvu drugih o kojima se pisalo tog leta.
Nije bilo ozbiljnih povreda. Nije bilo krvi. Razrogaene oi i ukoeno telo. Lice
maska strave. Uoavala se izvesna slinost meu rtvama: bili su to slobodni
crnci, skitnice, prostitutke, putnici i mentalno zaostali, ljudi koji su imali malo
ili nimalo veze s gradom, ljudi bez porodice, ija ubistva teko da bi nagnala
ljutitu svetinu da trai pravdu. A Njujork uopte nije bio usamljen u tim
nevoljama. Slini lanci punili su bostonske i filadelfijske novine tog leta, a
sline glasine ulivale strah u srca uspanienih stanovnika. Prialo se o luacima
iz mraka. O stranim dounicima. Prialo se ak i o vampirima.

II
Farma Ponirui izvori bila je daleko od grada Njujorka otprilike onoliko
koliko se daleko moglo stii u Americi ranog devetnaestog veka. Uprkos svom
imenu, ta farma" na istoku Kentakija, povrine neto vee od dvesta jutara, bila
je ledina veim delom obrasla gustom umom, na ijem su kamenitom tlu
izgledi za obilnu etvu bili u najboljem sluaju neverovatni.
Tridesetjednogodinji Tomas Linkoln kupio ju je za obveznicu od dvesta dolara
nekoliko meseci pre Ejbovog roenja. Stolar po struci, Tomas je na svom novom
imanju na brzinu sagradio jednosobnu brvnaru dugu est i iroku pet metara.
Imala je tvrd zemljani pod, studen tokom itave godine. Krov je obilno
prokinjavao, a kad bi zavijao vetar, kroz bezbrojne pukotine u zidovima
duvala je promaja. U tim skromnim ivotnim uslovima, jednog nedeljnog jutra,
neobino toplog za to doba godine, esnaesti predsednik Sjedinjenih Drava
doao je na svet. Pria se da nije plakao kad se rodio, ve da se samo upitno
zagledao u majku, a potom joj se osmehnuo.
Ejb nee upamtiti Ponirue izvore. Kad je imao dve godine, izbila je svaa
oko vlasnitva nad zemljom, pa je Tomas preselio svoju porodicu esnaest
kilometara severnije, na manju, plodniju Farmu Okruglog potoka. Iako je tlo bilo
mnogo pogodnije, Tomas, koji je mogao lepe da ivi uzgajajui kukuruz i ito i
prodajui ih susedima, nije uzorao ni jutro zemlje.
Bio je nepismen, lenj ovek, koji nije umeo ni da se potpie dok ga moja majka nije
nauila. Nije imao ni trunku ambicije u sebi... niti elje da se izbori za bolji ivot i
omogui svojoj porodici neto vie od najnunijih potreptina. Nikad nije zasejao ni red

SV

17

vie no to je bilo neophodno da nas stomaci ne bole od gladi, niti je zaradio novi vie
no to je bilo potrebno za najjednostavniju odeu na naim pleima.
Bio je to preterano otar sud, koji je etrdesetjednogodinji Ejb napisao na
dan oeve sahrane (na koju je odluio da ne ode, i verovatno oseao griu
savesti zbog toga). Iako se za Tomasa Linkolna nipoto ne bi moglo rei da je
bio ambiciozan", stie se dojam da je bio pouzdan, mada ne dareljiv otac
porodice. injenice da nikad nije napustio svoju porodicu u trenucima velikog
siromatva i nevolje i da nije napustio granicu radi udobnosti gradskog ivota
(kao to su uinili mnogi njegovi savremenici) govore dovoljno o njegovoj
linosti. I mada nije uvek shvatao i odobravao sinovljeva nastojanja, uvek ih je
(na kraju) doputao. Meutim, Ejb nikad nee moi da mu oprosti tragediju
koja e im obojici preobratiti ivot.
U skladu s tim vremenom, ivot Tomasa Linkolna bio je ivot neprekidne
borbe i este tragedije. Roen 1778. godine, jo kao dete se odselio iz Virdinije
u Kentaki sa ocem Abrahamom i majkom Batibom. Kada je imao osam godina,
Tomas je svojim oima gledao kako mu ubijaju oca. Bilo je prolee i Abraham
stariji krio je zemlju koju je nameravao da zaseje kad ga je iz zasede napala grupa
uroenika iz plemena oni". Tomas je bespomono gledao kako mu oca prebijaju
nasmrt, preklali su ga i oderali mu kou sa glave. ta je (ako je uopte ita)
izazvalo taj napad i zato je njegov ivot poteen, nije umeo da kae. Ma ta da
je bio razlog tome, ivot Tomasa Linkolna nepovratno se promenio. Kako nije
imao nasledstva, bio je preputen sebi i lutao od grada do grada, radei
svakojake teke fizike poslove. Bio je egrt kod jednog drvodelje, slubovao
kao uvar zatvora, i vozio splav po Misisipiju i Sangamanu. Ruio je balvane,
orao njive i odlazio u crkvu kad god je mogao. Nema dokaza da je ikad kroio u
kolu.
Taj sasvim obian ivot zasigurno ne bi ostao zabeleen u istoriji da Tomas
jednoga dana, u svojoj dvadeset osmoj godini, nije kroio u Elizabetaun i
sluajno ugledao mladu ker jednog farmera iz Kentakija. Njihov brak,
zakljuen 12. juna 1806. godine, promenie tok istorije kako niko nije ni sanjao.
Po svemu sudei, Nensi Henks bila je bistra, mila i lepa ena, osobito veta"
sa reima (ali retko je govorila meu novim poznanicima zbog velike
srameljivosti). Bila je pismena, budui da je, za razliku od svog sina, stekla
formalno obrazovanje. Nensi je bila snalaljiva i, mada je u divljini Kentakija
bilo teko doi do knjiga, uvek je uspevala da pozajmi ili izmoli makar jednu za
one retke trenutke kad bi posvravala sve dnevne poslove. Jo dok je Ejb bio
detence, itala mu je sve to bi joj dopalo aka: Volterovog Kandida, Defoovog

SV

18

Robinsona Krusoa, Bajronovu i Kitsovu poeziju. Ali mladi Abraham je najvie od

svega voleo Bibliju. To paljivo detence sedelo bi u majinom krilu i drhtalo od
uzbuenja sluajui neverovatne prie iz Starog zaveta: o Dejvidu i Golijatu,
Nojevoj barci, pomorima u Egiptu. Naroito ga je oarala pria o Jovu,
pravedniku kojem su sve uzeli i kojeg su zadesile sve mogue kletve, patnje i
izdaje, a on je ipak nastavio da voli i hvali Gospoda. Mogao je da bude svetenik",
napisao je jedan Ejbov prijatelj iz detinjstva, godinama potom na izbornom
pamfletu, da ga je ivot malo vie mazio."
U Americi s poetka devetnaestog veka teko se moglo nai tee mesto za
ivot od Farme Okruglog potoka. U prolee bi od estih oluja potok nabujao, izlio
se iz korita i pretvorio useve u glib do pasa. U zimu bi sva boja iezla sa
studenog pejzaa, a drvee se pretvorilo u izuvijane prste koji su lupkali jedni o
druge na vetru. Odatle e Ejb poneti svoja najranija seanja: kako juri stariju
sestru Saru kroz jutra plavog pepela i umarke divljih oraha; kako se dri za
ponijeva lea dok jae po prijatnom letnjem danu; kako cepa potpalu sekiricom
pored oca. Tamo e doiveti i prve od brojnih razornih gubitaka.
Kad je Ejb imao tri godine, Nensi Linkoln rodila je deaka kojem su na
krtenju nadenuli ime Tomas, kao njegovom ocu. Sinovi su bili veliko blago
porodicama sa granice, i stariji Tomas nesumnjivo se radovao danu kad e imati
dva stasala sina da dele posao s njim. Meutim, ti su snovi bili kratkog veka.
Detence je umrlo ne navrivi ni mesec dana. Ejb e pisati o tome dvadeset
godina kasnije, pre no to doivi da sahrani vlastita dva sina.
to se tie moje alosti, ne seam je se. Verovatno sam bio premlad da bih pojmio
znaenje neopozivosti tog dogaaja. Meutim, nikad neu zaboraviti majinu i oevu
patnju. Svako nastojanje da je opiem bilo bi uzaludno i rei bi joj samo nanele
nepravdu. Mogu da kaem jedino ovo, da je to bol od koje se ovek nikad ne oporavi.
Hodajua smrt.
Nemogue je doznati ta je usmrtilo Tomasa Linkolna mlaeg. esti uzroci
kretali su se od gubitka tenosti preko upale plua i premale telesne teine na
roenju. Uroene i hromozomske anomalije dijagnostikovane su i shvaene tek
vie od stolea kasnije. ak i u najboljim uslovima, stopa smrtnosti dece
poetkom devetnaestog veka iznosila je deset procenata.
Stariji Tomas napravio je kovei i sahranio sina pokraj brvnare. Nisu
ostala nikakva obeleja grobnice. Nensi se pribrala i posvetila preostaloj deci,
naroito Ejbu. Podsticala je njegovu nezasitu znatielju, njegovu uroenu ljubav
prema uenju pria, imena i injenica i njihovom stalnom ponavljanju. Uprkos
muevom negodovanju, poela je da poduava Ejba itanju i pisanju pre

SV

19

njegovog petog roendana. Knjige za oca nisu imale nikakve koristi", sea se on
godinama kasnije osim da poslue kao potpala kad se drva za vatru skvase." Mada
nema nikakvih zabeleaka o njenim oseanjima, Nensi Linkoln je sigurno slutila
da je njen sin nadaren. Zasigurno je bila reena da mu pomogne da postigne
mnogo vie u ivotu nego to su ona i njen mu bili u prilici da postignu.
Stari kambrijski put prolazio je direktno kroz Farmu Okruglog potoka. Bio je
to u neku ruku auto-put, glavna saobraajnica izmeu Luivila i Nevila, i
svakakav svet svakodnevno je prolazio njime u oba smera. Petogodinji Ejb
satima je neprestano sedeo na ogradi i smejao se koijau koji je prevozio
melasu i uvek pravio predstavu psujui na svoje mazge, ili mahao pismonoi
kad bi progalopirao na svom konju. S vremena na vreme viao je robove koje
vode na javnu prodaju.
Seam se da sam video kako prolaze konjska kola sa crncima. Bilo ih je nekoliko. Sve
su bile ene, razliite dobi. Bile su... okovanih aka i svezane skupa lancima na tovarnom
prostoru kola, bez aice sena da ublai truckanje kola i ebeta da ih zatiti od zimske
studeni. Koijai su naravno sedeli na tapaciranim seditima napred, svi umotani u
vunu. Pogled mi se sreo s pogledom najmlae crnkinjice, koja je bila otprilike mojih
godina. Imala je moda pet ili est. Priznajem da nisam mogao da je gledam vie od
aska pre no to sam okrenuo glavu, na njenom se licu ocrtavala tolika tuga.
Kao baptist, Tomas Linkoln je odgojen da veruje da je ropstvo greh. To je
jedan od njegovih malobrojnih trajnih doprinosa sinovom karakteru.
Farma Okruglog potoka postala je svratite putnika koji su prolazili Starim
kambrijskim putem. Sara bi spremila krevet svakom gostu u nekoj pomonoj
prostoriji (farma se sastojala od brvnare, kolibe za uvanje namirnica i alata, te
ambara), a Nensi bi u sumrak posluila gostima veeru. Linkolnovi nikad nisu
traili od svojih gostiju da plate, mada su mnogi to inili, novcem ili ee u
naturi, recimo itom, eerom ili duvanom. Posle veere, ene bi se povukle na
poinak, a mukarci bi proveli vee pijuckajui viski i puei lulu. Ejb bi leao
budan u svom krevetu na tavanu iznad, sluajui kako njegov otac zabavlja
goste naizgled neiscrpnim obiljem pria, uzbudljivih pripovesti o prvim
doseljenicima i Amerikom ratu za nezavisnost, aljivim anegdotama i
alegorijama, i istinitim (ili delimino istinitim) priama iz njegovih lutalakih
dana.
Ocu je moda i manjkalo tota, ali u tome je bio pravi majstor. Iz noi u no divio
sam se njegovoj moi da dri panju slualaca. Umeo je da ispria priu tako detaljno,
da je toliko nakiti da bi se ovek posle zakleo kako je to njegovo vlastito seanje, a ne
tamo neka pria. Trudio bih se da ne zaspim do kasno posle ponoi, nastojei da

SV

20

upamtim svaku re i da smislim nain da ispriam istu priu svojim mladim

prijateljima na nain koji bi oni razumeli.
Poput oca, i Ejb je imao uroen dar za pripovedanje, i s vremenom e ga
potpuno usavriti. Njegova sposobnost optenja, svoenja sloenih ideja na
jednostavne, ivopisne parabole, bie znaajno preimustvo u kasnijem
politikom ivotu.
Od putnika se oekivalo da ispriaju sve novosti iz spoljanjeg sveta.
Veina njih je jednostavno prepriavala prie iz luivilskih i nevilskih novina ili
su ponavljali traeve koje su usput uli. esto se deavalo da tri puta u nedelji
dana sluamo o istom pijancu koji je upao u isti jarak od tri razliita oveka." No sve
ee se dogaalo i da stigne putnik sa drugaijim priama. Ejb se sea kako je
drhtao ispod pokrivaa jedne noi kad je doseljenik iz Francuske opisivao ludilo
koje je zahvatilo Pariz osamdesetih godina osamnaestog veka.
Ljudi su prozvali grad la ville des morts, priao je Francuz. Grad Smrti. Svaka je
no donosila nove vriske, a svako jutro nove blede leeve razrogaenih oiju na ulicama
ili nadute rtve izvaene iz slivnika, kojima je esto tekla krvava voda. Bili su to ostaci
mukaraca, ena i dece. Nedunih rtava koje nije povezivalo nita osim siromatva, i
ama ba niko u Francuskoj nije sumnjao u identitet njihovih ubica.
Bili su to les vampires" rekao je. Videli smo ih svojim oima!" Vampiri su, kazao
nam je, vekovima bili pritajeno prokletstvo" Pariza. Ali sad, s obzirom na toliku glad i
bolest... na toliko sirotih prosjaka gusto zbijenih po sirotinjskim etvrtima... odvaniji su
nego ikad. I gladniji nego ikad. A Luj ipak nita ne preduzima! On i njegovi pompezni
plemii sede skrtenih ruku dok se vampiri goste svojim izgladnelim rtvama, dok
njegovim podanicima ne dozlogrdi da trpe!"
Naravno, pria tog Francuza, kao i sve prie o vampirima, smatrala se
budalatinom, izmiljenom da bi se njome plaila deca. Ipak, Ejbu su te prie
bile beskrajno oaravajue. Satima je izmiljao vlastite prie o krilatim
besmrtnicima", o njihovim belim onjacima umrljanim krvlju, koji ekaju u tmini
sledeeg nesrenika da doluta do njih". Voleo je da isprobava njihovu delotvornost
na sestri, koja je bila plaljivija od poljskog mia, ali ipak je mislila da su zabavne".
Tomas bi, meutim, prekorio sina im bi ga uhvatio da ispreda prie o
vampirima. Te su prie besmislice za malu decu" i nije im mesto u utivom
razgovoru.

SV

21

III
Hiljadu osamsto esnaeste godine, jo jedna razmirica oko zemlje okonala
je boravak Linkolnovih na Farmi Okruglog potoka.
Vlasnitvo je na granici bilo mutan koncept jer su se esto izdavali
viestruki dokumenti o vlasnitvu nad istim imanjem, a dokumenti su se
misteriozno pojavljivali i nestajali (u zavisnosti od prirode mita). Kako ne bi
ulazio u skupu pravnu bitku, Tomas je nanovo preselio svoju porodicu, po
drugi put za Ejbovih sedam godina, i poveo ih na zapad, preko reke Ohajo, u
Indijanu. Tamo se, oito nita ne nauivi iz prethodnih sukoba oko zemlje,
Tomas jednostavno posluio komadom zemlje od sto trideset jutara u gusto
poumljenom naselju poznatom kao Golubiji potoi, nadomak dananjeg
Dentrivila. Odluka da odu iz Kentakija bila je ujedno i praktina i moralna.
Praktina jer je bilo mnogo jeftinog zemljita koje se moglo uzeti poto su
Indijanci oterani posle rata 1812. godine. Moralna jer je Tomas bio abolicionist, a
Indijana je bila slobodna teritorija.
U poreenju sa farmama Ponirui izvori i Okrugli potok, novi dom
Linkolnovih bio je doslovce neukroen, okruen nepreglednom divljinom", gde
su medvedi i risovi lutali bez granica i straha od ljudi. Prve mesece proveli su u
prigratku sklepanom na brzinu, velikom tek toliko da u njega stane etvoro
ljudi, s jedne, strane izloenom vremenskim prilikama. Otra studen te prve
zime u Indijani sigurno je bila nesnosna.
Golubiji potoi bio je udaljen, ali nikako osamljen. Na manje od kilometar
i po od kue Linkolnovih ivelo je osam ili devet porodica, a mnogi od njih bili
su zemljaci iz Kentakija. Vie od desetak deaka mojih godina ivelo je nedaleko od
nas i nisam morao dugo da peaim do njihovih kua. Oformili smo miliciju i poveli
kampanju nestaluka o kojoj se jo pria u junoj Indijani." Meutim, ta rastua
zajednica nije bila samo riznica ivahne i bune dece. Kao to je bio est sluaj
na granici, porodice su ujedinile sredstva i talente ne bi li poveale svoje izglede
za opstanak, pa su zajedno sejale i njele useve, razmenjivale robu i rad i
priticale u pomo jedne drugima u trenucima bolesti i bede. Budui da je vaio
za najboljeg stolara u kraju, Tomas je retko oskudevao u poslu. Meu njegovim
prvim doprinosima zajednici bila je jednosobna kolica, koju e Ejb retko
pohaati u predstojeim godinama. Tokom svoje prve predsednike kampanje
napisae kratku biografiju u kojoj e priznati da je njegovo kolovanje trajalo
ukupno manje od godinu dana". No uprkos tome, makar jednom od prvih
nastavnika u toj koli, Ejzelu Votersu Dorsiju, bilo je jasno da je Abraham

SV

22

Linkoln izuzetno dete".

Posle onog kobnog susreta sa uranom, Ejb je rekao da vie nee loviti
divlja. Tomas ga je za kaznu zaduio da cepa drva, mislei da e ga teak
fiziki rad prisiliti da se predomisli. Iako je Ejb jedva mogao da podigne sekiru
iznad struka, satima i satima je neveto cepao i slagao klade.
Trebalo je da bude tako da se ne zna gde prestaje sekira a gde poinje moja ruka.
Posle nekog vremena drka bi mi jednostavno kliznula kroz prste i ruke bi mi visile uz
bedra poput zavesa. Ako bi otac primetio da se tako odmaram, poeo bi da psuje, podigao
sekiru sa zemlje i iscepao desetak cepanica u minuti ne bih li se postideo i ponovo
prionuo na posao. No ipak nisam odustao, i iz dana u dan ruke su mi polako jaale.

MLADI EJB PIE U SVOJ DNEVNIK NA SVETLOSTI KAMINA, A POKRAJ NJEGA STOJI
NJEGOVO NAJRANIJE ORUJE ZA LOV NA VAMPIRE.

Ejb je uskoro mogao da iscepa vie panjeva u minuti od oca.

Prole su dve godine od onih prvih meseci u prigratku. Porodica je sad
ivela u vrstoj brvnarici sa kamenim ognjitem, krovom od indre i izdignutim
drvenim podom koji je ostajao topao i suv i zimi. Kao i uvek, Tomas je radio tek
toliko da bi imali dovoljno za hranu i odeu. Nensini baba-tetka i deda-tea,
Tom i Elizabet Sperou, doli su iz Kentakija da ive u jednoj pomonoj zgradi i
pomau u poslovima na farmi. iveli su lepo i mirno. Odavno sam nauio da ne
treba da verujem tom miru", napisao je Ejb1852. godine, budui da uvek
predstavlja uvod u neku veliku nevolju."
Jedne septembarske noi 1818. godine, Ejb se trgnuo iz sna. Uspravio se u
postelji i pokrio lice akama, kao da je neko stajao nad njim i pretio da e ga
odalamiti motkom po glavi. Nije bilo nikoga. Shvativi da je umislio tu
opasnost, spustio je ake, zadrao dah i osvrnuo se oko sebe. Svi su spavali.
Sudei po eravicama u ognjitu, bilo je dva ili tri u noi.
Ejb je izaao u dvorite samo u nonoj haljini iako je jesen ve bila stigla.

SV

23

Otiao je do pomonog objekta:, i dalje u polusnu, zatvorio vrata za sobom i

seo. Kad su mu se oi privikle, meseina koja je dopirala kroz daske najednom
se inila dovoljna da se na njoj ita. Kako nije imao knjigu da itanjem prekrati
vreme, Ejb je provlaio ake kroz te tanke pramike svetlosti, zagledajui are
koje je pravila na njegovim prstima.
Napolju je neko razgovarao.
Ejb je zadrao dah kad su se koraci dvojice mukaraca primakli, pa
zaustavili. Ispred brvnare su. Jedan je govorio ljutitim apatom. Mada nije
uspeo da razabere rei, Ejb je znao da taj glas ne pripada nikome iz Golubijeg
potoka. Akcenat je bio engleski, ton neobino visok." Neznanac je na trenutak
besneo, zatim zautao, ekajui odgovor. Doao je. Ovoga puta glas je bio
veoma poznat. Pripadao je Tomasu Linkolnu.
Priljubio sam oko uz prorez meu daskama. Bio je to uistinu otac, i bio je s nekim
koga nisam video nikad dotad. Taj tuinac bio je zdepast mukarac, odeven u najfiniju
odeu koju sam u ivotu video. Nedostajala mu je desna podlaktica, rukav mu je bio
uredno zakopan za lakat. Otac se, mada je nesumnjivo bio krupniji od neznanca,
uurio pred njim.
Ejb se trudio da razabere ta govore, ali bili su predaleko. Gledao je, dajui
sve od sebe da protumai njihove gestove, njihove usne dok...
Otac je, najednom zabrinut da nas ne probudi, poveo svog poznanika dalje od
brvnare. Zadrao sam dah kad su se primakli, siguran da e me odati lupanje srca. Stali
su na manje od etiri metra od mesta gde sam sedeo. Ovako je tekao ostatak njihove
rasprave: Ne mogu", rekao je otac. Tuinac je stajao u tiini i razoarenju.
Naposletku je odgovorio: Onda u ga naplatiti na drugi nain."

IV
Tom i Elizabet Sperou su umirali. Tri dana i tri noi Nensi je negovala
svoju baba-tetku i njenog mua, koji su bili u velikoj groznici, bunilu i imali su
takve greve da je od njih golemi Tom plakao kao malo dete. Ejb i Sara nisu se
micali od majke, pomagali su joj da kvasi obloge i menja posteljinu i molili se s
njom za udesno ozdravljenje, za koje su svi, duboko u sebi, znali da nee doi.
Starci su to ve videli. Nazivali su je mlenom boleu", sporo trovanje nastalo
zbog pijenja pokvarenog mleka. Bila je neizleiva i smrtonosna. Ejb nikad dotad
nije gledao kako neko umire i nadao se da e mu Bog oprostiti to je bio
radoznao i pomalo prieljkivao da vidi kako se to deava.
Nije se usudio da kae ocu ta je video i uo nedelju dana ranije. Tomas je

SV

24

bio naroito dalek (i uglavnom odsutan) od te noi i inilo se da ne eli da

uestvuje u bdenju kraj Tomovog i Elizabetinog uzglavlja.
Umrli su brzo jedno za drugim, prvo on, a zatim ona, nekoliko sati kasnije.
Ejb je bio potajno razoaran. Oekivao je oajniki poslednji hroptaj ili dirljiv
monolog, kao u knjigama koje je u to vreme itao nou. Umesto toga, Tom i
Elizabet su jednostavno pali u komu, nepomino leali nekoliko sati i umrli.
Tomas Linkoln nije uputio ni re sauea eni, ve je odmah ujutro prionuo na
pravljenje kovega od dasaka i drvenih klinova. Sperouovi su do veere bili u
zemlji.
Otac nikad nije mnogo voleo tetku i teu, i teko da su oni bili prvi roaci
koje je pokopao. Ipak, nikad ga nisam video tako utljivog. inio se izgubljen u
mislima. Uznemiren.
etiri dana kasnije, Nensi Linkoln poela je da se osea loe. Isprva je
tvrdila kako je to samo obina glavobolja, sigurno posledica stresa zbog
Tomove i Elizabetine smrti. Tomas je ipak poslao po najblieg doktora, koji je
iveo pedeset kilometara dalje. Kad je doktor stigao, sutradan uoi svitanja,
Nensi je bila u bunilu zbog groznice.
Sestra i ja kleali smo pokraj nje, drhtei od straha i elje za snom. Otac je sedeo na
oblinjoj stolici dok ju je doktor pregledao. Znao sam da umire. Znao sam da me Bog
kanjava. Da me kanjava to sam bio radoznao i hteo da vidim tetkinu i teinu smrt.
Da me kanjava to sam usmrtio stvorenje koje mi nije nanelo zlo. Za sve sam ja kriv.
Poto je doktor zavrio, zamolio je oca da nasamo popriaju napolju. Kad su se vratili,
otac nije mogao da obuzda pla. Niko od nas nije mogao.
Te je noi Ejb sedeo sam kraj majinog uzglavlja. Sara je zaspala pokraj
vatre, a Tomas na asak zadremao na stolici. Nensi je naposletku pala u komu.
Satima je vritala, najpre od privienja, potom od bola. U jednom trenutku,
Tomas i doktor morali su da je obuzdaju dok je govorila o tome kako je
pogledala vragu u oi".
Ejb joj je skinuo oblogu sa ela i umoio je u lavor kraj svojih nogu. Uskoro
e morati da upali jo jednu sveu. Ona kraj njenog uzglavlja poela je da
treperi. Kad je podigao oblogu i uvrnuo je da je iscedi, majina ruka uhvatila ga
je za zglob. Siniu moj", proaputala je Nensi.
Preobraaj je bio potpun. Lice joj je bilo spokojno, glas smiren i blag. Oi su joj
ponovo svetlele. Srce mi je poskoilo. Ovo moe da bude samo udo za koje sam se tako
iskreno molio. Pogledala je u mene i osmehnula se. Siniu moj", proaputala je opet.
ivi." Suze su mi potekle niz obraze. Zapitao sam se je li to samo nekakav surov san.
Mama?", upitao sam. ivi", ponovila je. Plakao sam. Bog mi je oprostio. Bog mi ju je

SV

25

vratio. Ponovo se osmehnula. Osetio sam da njena aka klizi sa mog zgloba i gledao kako
joj se oi sklapaju. Mama?" Jo jednom, ovoga puta jedva ujno, ponovila je: ivi."
Nikad vie nije otvorila oi.
Nensi Henks Linkoln umrla je 5. oktobra 1818, u trideset etvrtoj godini
ivota. Tomas ju je sahranio na padini iza brvnare. Ejb je bio sam na svetu.
Majka mu je bila srodna dua. Poklanjala mu je ljubav i podrku od dana
kad je roen. itala mu je svih onih veeri, uvek drei knjigu u levoj ruci i
neno milujui njegovu tamnu kosu desnom rukom dok joj ne bi zaspao na
krilu. Njeno gaje lice prvo pozdravilo kad je doao na ovaj svet. Nije plakao.
Samo ju je pogledao i osmehnuo se. Ona je bila ljubav i svetlost. A sad je vie
nema. Ejb je lio suze za njom.
Ubrzo posto je sahranjena, Ejb je odluio da pobegne od kue. Pomisao da
ostane u Golubijem potoiu sa jedanaestogodinjom sestrom i ocem skrhanim od
tuge bila mu je nepodnoljiva. Pre no to je proteklo trideset est sati od majine
smrti, devetogodinji Ejb Linkoln zaputio se kroz divljinu Indijane, nosei svoj
oskudni imetak u vunenom ebetu. Plan mu je bio genijalno jednostavan.
Otpeaie do reke Ohajo. Tamo e umoliti brodare da ga puste na baru i
otploviti nie, do donjeg sliva reke Misisipi, pa u Nju Orleans, gde e kao slepi
putnik moi da se ukrca na neki od brojnih brodova. Moda e uspeti da stigne
do Njujorka ili Bostona. Moda e odjedriti ak do Evrope, da vidi besmrtne
katedrale i zamkove koje je esto zamiljao.

MLADI EJB STOJI NAD MAJINIM GROBOM NA DUBOREZU S POETKA

SV

DEVETNAESTOG VEKA POD IMENOM

ZAKLETVA NA OSVETU.

26

Ukoliko je njegov plan imao mane, bilo je to vreme odlaska. Ejb je odluio
da ode od kue po podne, i poto je prevalio est kilometara, kratak zimski dan
bio je na izmaku i polako je padao mrak. Okruen neukroenom divljinom, sa
samo vunenim ebetom i malo hrane uza se, Ejb je zastao, oslonio se na drvo i
zajecao. Bio je sam u mraku i eznuo za mestom koje vie nije postojalo. eznuo
je za majkom. eznuo je za dodirom sestrine kose na licu dok plae na njenom
ramenu. Na svoje iznenaenje, shvatio je da ezne ak i za oevim zagrljajem.
Zauo se slabaan krik u noi, dug ivotinjski krik koji je odjeknuo svud oko mene.
Odmah sam pomislio na medvede koje je na sused Ruben Grigzbi spazio kraj potoka pre
manje od dva dana i shvatio da sam tikvan to sam otiao od kue bez noa. Zauo se jo
jedan krik, pa jo jedan. Imao sam utisak da se kreu svud oko mene, i to sam vie
oslukivao, to je postajalo oiglednije da ih ne proizvode ni medved ni puma niti kakva
druga ivotinja. Imali su drugaiji prizvuk. Ljudski prizvuk. Najednom sam shvatio ta
to ujem. Ne potrudivi se ni da ponesem svoje stvari, skoio sam i potrao kui koliko
su me noge nosile.
Bili su to vrisci.

SV

27

Dva
Dve prie
I poto smo ovako izabrali svoj put, bez ikakvih obmana i sa asnom namerom,
hajdete da obnovimo svoju veru u Boga i krenemo napred srano i neustraivo.
Abraham Linkoln, u obraanju Kongresu, 4.jula 1861.

I
Ukoliko je Tomas Linkoln ijednom pokuao da utei svoju decu
neposredno posle smrti njihove majke, ukoliko ih je ijednom upitao kako su ili
podelio s njima svoju tugu, ne postoje nikakva svedoanstva o tome. ini se da
je mesece posle sahrane proveo u gotovo potpunoj utnji. Budio bi se pre zore.
Kuvao sebi kafu. Nezainteresovano proeprkao po tanjiru s dorukom. Radio
do mraka i opijao se (najee) dok se ne bi obeznanio. Kratka molitva pre
veere najee je bila jedina prilika kada bi Ejb i Sara uli njegov glas.
Budi tu za naim stolom, Gospode...
Neka te slave i ovde i svuda.
Podari nam milost svoju i blagoslov...
Da bismo okrepljeni ustali na tvoju slubu.
No bez obzira na sve svoje mane, Tomas Linkoln je imao neto to su
starosedeoci nazivali zdrava pamet". Znao je da je njegova situacija neodriva.
Znao je da ne moe dalje da izdrava svoju porodicu sam.
U zimu 1819, malo vie od godinu dana posle Nensine smrti, Tomas je
iznebuha saoptio kako odlazi na dve-tri nedelje" i da e, kad se vrati, deca imati
novu majku.
To nas je veoma iznenadilo, jer smo ga za proteklih godinu dana retko kad uli da
progovara i nismo ni slutili da ima takve namere. Nije nam rekao ima li na umu neku
odreenu enu. Zapitao sam se je li naumio da se javi na neki oglas iz Gazeta ili e
jednostavno lutati ulicama Luivila i zaprositi bilo koju damu bez pratnje na koju naie.
Priznajem da me ni jedno ni drugo ne bi mnogo iznenadilo.
Ejb i Sara nisu znali da Tomas zapravo jeste imao nekog odreenog na
umu, poznanicu iz Elizabetauna (mesta u kojem je prvi put ugledao Nensi
trinaest godina ranije) koja je nedavno ostala udovica. Mislio je da se
nenajavljen pojavi na njenim vratima, da je zaprosi i odvede u Golubiji potoi.
To je bilo to. Ceo njegov plan.

SV

28

Za Tomasa je taj put oznaavao kraj nemog tugovanja. Za devetogodinjeg

Ejba i jedanaestogodinju Saru bio je to prvi put da su ostali sami kod kue.
Nou bismo ostavili sveu da gori u sredini sobe, sakrili bismo se ispod pokrivaa i
zapreili vrata oevim krevetom. Ne znam od ega smo hteli da se zatitimo, znam samo
da smo se tako oseali bolje. Ostali bismo tako budni do duboko u no, oslukujui
zvukove koji su dopirali odasvud. ivotinjske zvukove. Daleke glasove koje je donosio
vetar. Krckanje granica dok je neto koraalo oko brvnare. Drhtuljili smo u svojim
posteljama dok plamen svee naposletku ne bi utrnuo, a potom se apatom prepirali ko
e napustiti sigurno okrilje svoje postelje i zapaliti sledeu sveu. Kad se otac vratio,
oboje nas je dobro iibao to smo sagoreli tolike svee za tako kratko vreme.
Tomas je odrao re. Vratio se sa zaprenim kolima. Na njima je bilo sve
ovozemaljsko imanje (ili makar sve to je moglo da stane) nove gospoe, Sare
Bu Linkoln, i njeno troje dece: trinaestogodinje Elizabet, desetogodinje
Matilde i devetogodinjeg Dona. Za Ejba i njegovu sestru, ta kola prepuna
nametaja, asovnika i posuda bila su nalik maharadinom blagu". Za novu
gospou Linkoln, prizor te bosonoge, prljave dece sa granice bio je jednako
neverovatan. Iste te veeri svukla ih je i oribala od glave do pete.
Sara Bu Linkoln je bila runa ena, u to nije bilo sumnje. Imala je duboko
usaene oi i usko lice, zbog kojih je izgledala stalno izgladnelo. Njeno visoko
elo izgledalo je jo vie jer je otru kosu uvek skupljala u zategnutu punu.
Bila je mrava, krivonoga i nedostajala su joj dva donja zuba. Ali udovac sa
slabim izgledima za uspeh i bez dolara u depu nije mogao da bude izbirljiv.
Niti je to mogla da bude ena sa troje dece i zaostalim dugovima. Njihova je
zajednica roena iz dobre stare zdrave pameti".
Ejb je bio spreman da mrzi svoju maehu. Od trenutka kad je Tomas
saoptio svoju nameru da se oeni, Ejb je poeo da razmilja o tome kako da
podrije svoju maehu. Smiljao je kako da njene mane upotrebi protiv nje.
Stoga mi nije pogodovalo to je ona bila dobra, mila, puna razumevanja i beskrajno
osedjiva. Naroito osetljiva na injenicu da emo moja sestra i ja u srcu uvek imati
posebno mesto za svoju dragu majku.
Kao i Nensi pre nje, nova gospoa Linkoln zapazila je Ejbovu ljubav prema
knjigama i reila da je neguje. Meu stvarima koje je donela iz Kentakija nalazio
se Vebsterov prirunik za pisanje, koji je bio zlatni rudnik za nekolovanog
deaka. Sara (koja je kao i njen novi mu bila nepismena) esto je traila od Ejba
da im ita iz njene Biblije posle veere. Voleo je da zabavlja svoju novu porodicu
odlomcima iz Poslanica Korinanima i Knjiga o kraljevima; Solomonovom
mudrou i Navalovom glupou. Njegova vera je ojaala posle majine smrti.

SV

29

Voleo je da je zamilja kako gleda nanie sa nebesa i miluje ga aneoskim

prstima po mekoj smeoj kosi dok ita. titei ga od zla. Teei ga u tekim
trenucima.
Ejb je zavoleo i svoje nove polusestre, a naroito polubrata Dona, kojeg je
nazvao general" jer je mnogo voleo da se igra rata.
Gde ja nisam mogao da stojim, Don nije mogao da stoji mirno, uvek izmiljajui
nekakvu bitku ili togod drugo i okupljajui potreban broj deaka za boj u njoj. Uvek me
je nagovarao da se ostavim svojih knjiga i prikljuim se njegovoj zabavi. Odbio bih, a on
bi mi dosaivao, obeavajui da e me unaprediti u kapetana ili pukovnika. Obeavajui
da e posvravati i moje poslove ukoliko se pridruim. Gnjavei me dok mi ne bi
preostalo nita do da napustim udobnost svog drveta za itanje i otmem se kontroli. U
to vreme smatrao sam ga glupakom. Sad uviam koliko je bio mudar. Jer deaku treba
vie od knjiga da bi bio deak.
Sara je za jedanaesti roendan poklonila Ejbu maleni dnevnik u konom
povezu (protivno Tomasovim eljama). Kupila ga je novcem koji je zaradila
istei i krpei odeu gospodinu Gregsonu, starcu iz susedstva, ija je ena
preminula nekoliko godina ranije. Na granici se ionako teko dolazilo do knjiga,
a dnevnici su bili pravi luksuz, naroito za deake iz siromanih porodica.
Moemo samo da zamislimo Ejbovu radost kad je dobio taj poklon. Nije asio ni
asa da napie prvi odeljak, koji je predano zabeleio nevetim rukopisom istog
dana kad je dobio poklon.
Ovo je dnevnik Abrahama Linkolna.
9. februar 1820., Ovu knjigu sam dobio na poklon za jedanesti [sic] roendan od
oca i maehe, gospoe Sare Bu Linkoln. Trudiu se da ga svakodnevno koristim radi
poboljanja svoje pismenosti.
- Abraham Linkoln

II
Jedne veeri poetkom prolea, nedugo poto su ove rei paljivo
sastavljene, Tomas je pozvao svog sina napolje da sedi s njim pored vatre. Bio je
pijan. Ejb je to znao, ak i pre no to ga je otac pozvao da sedne pokraj njega na
panj i zgreje se. Otac je loio vatru napolju samo kad je eleo da se dobro nalije.
'Sam ti ikad priao za tvog dedu?"
Tu je priu najvie voleo da pria kad je bio pijan: o tome kako je kao deak
bio oevidac surovog ubistva svog oca, dogaaja koji je ostavio duboke oiljke
na njegovoj dui. Naalost, udobnosti kaua Sigmunda Frojda bile su jo

SV

30

decenijama daleko. U njihovom odsustvu, Tomas je radio to bi svaki emotivno

osakaeni ovek sa granice ispunjen samopotovanjem uradio kako bi izaao na
kraj sa svojim mukama: dobro bi se napio i otvorio duu. Ako je u tome bilo
ikakve utehe za Ejba, ogledala se u sledeem: njegov je otac bio nadaren
pripoveda i umeo je da oivi svaki detalj. Oponaao bi razliita nareja i
glumio radnje. Menjao boju glasa i ritam pripovedanja. Bio je roeni glumac.
Naalost, Ejb je tu predstavu gledao ve mnogo, mnogo puta. Znao je da
ispria tu priu od rei do rei: kako je njegov deda (koji se takoe zvao
Abraham) orao polje nadomak svoje kue u Kentakiju. Kako su ga osmogodinji
Tomas i njegova braa gledali dok mukotrpno radi po vrelini tog majskog
popodneva. Kako su ih prenuli poklii ratne druine pripadnika plemena oni
kad je iskoila iz svog skrovita i napala. Kako se maleni Tomas sakrio iza
drveta i gledao kako mu udaraju oca u glavu kamenim ekiem. Kako mu
prerezuju grkljan tomahavkom. Mogao je sve to da opie, ak i bakino lice dok
joj je mladi Tomas saoptavao vest poto je otrao kui.
Meutim, to nije bila verzija koju mu je Tomas ispriao ovoga puta.
Pria je poinjala kao i uvek, po vrelom talasu meseca maja 1786. godine.
Tomas je imao osam godina. On i njegova dva starija brata, Dosaja i Mordikaj,
otili su sa ocem do istine u umi velike tri jutra, nedaleko od seoske kue koju
su mu pomogli da sagradi nekoliko godina ranije. Tomas je posmatrao oca dok
je pridravao maleno ralo to je pravilo brazde iza Bena, ostarelog konja za
vuu, kojeg su imali jo od pre rata. estoko sunce napokon je zalo za horizont,
ostavivi dolinu reke Ohajo u mekoj plaviastoj svetlosti, ali i dalje je bilo
vrelije od paklenog ognja" i uz to vlano. Abraham stariji radio je bez koulje,
putajui da mu vazduh hladi dugi miiavi torzo. Mladi Tomas jahao je na
Benovim leima, drei uzde, dok su njegova braa ila iza i rasejavala seme.
ekajui dobrodole zvuke zvona koje ih poziva na veeru.
Dotle je Ejb znao svaku re. Zatim sledi deo kad ih prenu ratni poklii
pripadnika plemena oni. Deo kad se stari konj propne na zadnje noge i zbaci
Tomasa na zemlju. Kad on otri u umu i gleda ih kako mu ubijaju oca.
Meutim, pripadnici plemena oni uopte nisu doli. Ne ovoga puta. Ovo je
bila nova pria. Pria koju je Ejb prepriao u pismu Doui Spidu vie od
dvadeset godina kasnije.
Istina jeste", kazao mi je otac poluapatom, da tvog dedu nije ubio
ovek."

SV

31

Gologrudi Abraham radio je na rubu svoje istine, odmah uz umu, kad se

iz nje zaulo veliko utanje i pucketanje grana", ni dvadesetak metara dalje od
mesta gde su on i njegovi sinovi radili.
Tata mi je rekao da povuem uzde dok on ne oslune. Mislili smo da to
samo jeleni prolaze, mada smo dotad videli i dosta mrkih medveda."
uli su i prie. Izvetaje o ratnim druinama pripadnika plemena Soni, koji
vrebaju neoprezne koloniste, ubijaju ene i decu belaca bez srama. Spaljuju im
domove. Naivo deru kou sa glave mukarcima. Bila je to jo sporna zemlja.
Indijanaca je bilo posvuda. Opreza nikad nije bilo naodmet.
utanje je zatim doprlo iz drugog dela ume. Ma ta da je to bilo, nije bilo
jelen i nije bilo samo. Tata je opsovao to je ostavio kremenjau kod kue i
krenuo da oslobaa Bena. Nije nameravao da dopusti tim vrazima da mu uzmu
konja. Kazao je mojoj brai da idu, Mordikaja je poslao po puku, a Dosaju po
pomo iz postaje Hjuz.*
utanje se zatim izmenilo. Kronje drvea poele su da se povijaju, kao da
neto skae po njima, sa jedne na drugu.
Tata je pourio sa kaievima. 'oniji', proaputao je. Srce samo to mi nije
iskoilo iz grudi kad sam to uo. Pratio sam te kronje pogledom, ekajui da
opor razbesnelih divljaka istri iz ume, uzvikujui, urlajui i maui
sekiricama. Video sam njihova crvena lica kako bulje u mene. Oseao sam kako
mi upaju kosu... kako mi skidaju kou sa glave."
Abraham se i dalje borio s kaievima kad je Tomas ugledao kako neto belo
iskae iz kronje petnaestak metara iznad". Neto ljudske veliine i oblika.
Bio je to duh. Po tome kako je leteo iznad zemlje. Po tome kako mu se belo
telo mrekalo dok se kretao kroz vazduh. Duh iz plemena oni, doao je da nam
uzme due jer smo zagazili na njihovu teritoriju."
Tomas ga je gledao kako visoko leti ka njima, suvie prestraen da povie.
Suvie prestraen da upozori oca da se primie. Da je tik iznad njega. U tom
trenutku.
Ugledao sam odblesak beline i zauo krik koji bi probudio i mrtvaca
udaljenog i vie od kilometar. Stari Ben se uplaio, zbacio me na zemlju pa
izbezumljeno jurnuo, a ralo koje je visilo o jednom remenu poskakivalo je za
njim. Pogledao sam navie prema mestu gde je tata stajao. Nije ga bilo."
Tomas se s mukom pridigao sa tla dok mu se vrtelo u glavi i (mada e to
________________________________________
*Prvi doseljenici esto su gradili kue oko utvrda ili postaja". U sluaju napada Indijanaca, povlaili
su se u ta utvrenja. Njihovo osoblje predstavljali su mali odredi dobrovoljaca. (Pieva napomena)

SV

32

shvatiti tek satima potom) slomljenog runog zgloba. Duh je stajao pet ili est
metara dalje, okrenut leima. Stajao je iznad njegovog oca, strpljiv i smiren.
Streljao ga je pogledom poput boga. Naslaivao se njegovom bespomonou.
Nije to bio nikakav duh. Niti pripadnik plemena oni. ak i s lea video
sam da taj tuinac nije nita vie do deak, nimalo vei od moje brae. Koulja
mu je izgledala kao da je saivena za nekog dvostruko krupnijeg od njega. Bela
kao slonovaa. Upola upasana u njegove prugaste sive pantalone. Koa mu je
bila gotovo iste nijanse, a vrat ispresecan plavim linijicama. Stajao je tu,
nepomian i ne diui, kao kakav kip."
Abraham stariji imao je jedva etrdeset dve godine. Dobri geni darovali su
mu visinu i iroka plea. Poten rad vitkost i snane miie. Jo nikad nije
izgubio ni u jednoj tui i, k vragu, nee izgubiti ni u toj. Digao se (polako, kao
da su mu rebra polomljena"), napregnuo miie i stegnuo pesnice. Bio je
povreen, ali to je moglo da prieka. Najpre e da mlatne tog kopi...
Tata je zinuo u udu kada je pogledao tog deaka u lice. ta god da je
video na njemu, prestrailo ga je nasmrt."
ta, za boga milo...?"
Deak je zamahnuo da udari Abrahama u glavu. Promaio me je. Abraham
je uzmaknuo korak unazad i podigao pesnice, ali nije ga udario. Promaio me je.
Osetio je bol na levom obrazu. Zar nije? Bridenje pod okom. Dodirnuo je lice
vrhom kaiprsta... lagano. Krv je potekla, lipui iz posekotine tanke poput
ileta koja mu se protezala od uha do usta. Nije promaio.
Ovo su poslednje sekunde mog ivota.
Abraham je osetio kako mu se glava trgla unazad. Osetio kako mu se ona
jabuica raspada. Svetlost svuda. Osetio je kako mu krv tee iz nozdrva. Jo
jedan udarac. Jo jedan. uo je sinovu vrisku odnekud. Zato ne bei? Osetio je
da mu je vilica slomljena. Zubi izbijeni. Osetio je kako se pesnice odmiu, a
vriska stiava. Spavati sad... nikad se ne probuditi.
Deak je podigao Abrahamovo telo za kosu, zadajui mu udarce iznova i
iznova dok mu elo naposletku nije uleglo kao ljuska jajeta".
Tuinac je obmotao ruke oko oevog vrata i podigao ga. Ponovo sam
vrisnuo, siguran da je naumio da ga dokraji. Umesto toga, gurnuo je one duge
nokte na palevima, one noeve, kroz tatinu Adamovu jabuicu i, pras,
razrezao mu vrat od sredine. Stavio je usta ispod te rupe i lakomo pio kao to
pijanac loe iz boce viskija. Gutajui gutljaje krvi. Kad je mlaz utanjio, obmotao
je ruku oko tatinih prsa i vrsto ga prigrlio. Stezao mu je srce dok nije iscedio i
poslednju kap, a potom ga bacio na zemlju i okrenuo se. Pogledao pravo u

SV

33

mene. Tad sam shvatio. Tad sam shvatio zato se tata toliko uplaio. Deak je
imao oi crne kao ugalj, zube duge i otre kao vuje. Lice belo kao avolje, bog
me ubio ako laem. Srce mi je poskoilo. Zastao mi je dah. Stajao je tamo lica
prekrivenog tatinom krvlju i... kunem ti se da je sklopio ake na grudima i...
pevao...mi.
Imao je iskren, savren glas mladia. Akcenat nepogreivo engleski.
Kad velika tuga srce povredi
I seta misli pritisne
Tad muzika srebrnim zvukom svojim
Brzo lek i utehu donese.*
Da neto toliko odvratno moe da proizvede takav zvuk, da na tom
bledom licu moe da bude tako topao osmeh, sve je to bila surova ala. Poto je
otpevao pesmu, vrag se duboko poklonio pa utrao u umu. Trao je dok vie
nisam video trag beline medu drveem." Osmogodinji Tomas je kleknuo nad
oev izoblien, ispijen le. Drhtao je celim telom.
Znao sam da moram da laem. Znao sam da nikad nijednoj ivoj dui ne
smem rei ta sam video jer e misliti da sam budala, ili laov, ili neto jo gore.
A uostalom, ta sam to video? Moda sam sve samo usnio. Kad je Mordikaj
dotrao s kremenjaom, kad je upitao ta se dogodilo, zaplakao sam i rekao mu
jedino to sam mogao. Jedino u ta bi poverovao, da je ratnika druina
pripadnika plemena oni ubila naeg oca. Nisam mogao da mu kaem istinu.
Nisam mogao da mu kaem da je to bio vampir."
Ejb nije mogao da govori. Sedeo je naspram svog pijanog oca, putajui da
povremeno pucketanje vatre ispuni tiinu.
uo sam na stotine njegovih pria, neke iz ivota drugih ljudi, neke iz njegovog
ivota. Meutim, jo nikad nisam uo da je izmislio neku priu, ak ni u pijanom
stanju. Iskreno nisam mislio da je njegov um kadar za to. Niti sam mogao da smislim
razumno objanjenje zato bi tako neto slagao. To je ostavljalo jednu jedinu
uznemirujuu mogunost.
Misli da sam poandrcao?", upitao je Tomas.
Upravo sam to mislio, ali nisam mu odgovorio. Nauio sam da u takvim prilikama
drim jezik za zubima, radije nego da rizikujem srdito pogreno tumaenje neke
nedune opaske. Reio sam da sedim utke dok me ne poalje u kuu ili dok ne zaspi.
__________________________________________

SV

*Pesma Riarda Edvardsa iz esnaestog stolea, na koju se aludira u Romeu i Juliji, u petoj sceni
etvrtog ina. (Pieva napomena)
34

,,K vragu, ima valjan razlog za to."

Otpio je gutljaj prolonedeljnog rada* i pogledao me s nenou kakvu dotad nisam
bio video u njemu. Odlaui na trenutak sve ostalo na stranu i videi nas dvojicu ne
onakve kakvi smo bili, ve onakve kakvi smo mogli da budemo u nekom boljem ivotu.
Otac i sin. Oi su mu se ispunile suzama, to me je zaudilo i uplailo. Imao sam oseaj
da me preklinje da poverujem. Ipak nisam mogao da verujem u neto tako glupo. Bio je
samo pijanac koji pria priu. Samo to.
Govorim ti ovo jer treba da zna. Jer... zasluuje istinu. Govorim ti da
sam video dva vampira u ivotu. Prvog u tom polju. Drugog..." Tomas je
pogledao u stranu, ponovo savladavajui suze. Drugi se zove Dek Barts... i
video sam ga neposredno pre no to je tvoja majka umrla..."
Otac je leto 1817. proveo u grehu zavisti. Dozlogrdilo mu je da gleda kako njegovi
susedi zarauju mnogo gajei penicu i kukuruz na svojoj zemlji. Dozlogrdilo mu je da
lomi lea gradei ambare koje su oni koristili da se obogate, ne delei pritom s njim ni
deli zarade. Osetio je, prvi put u ivotu, neto nalik ambiciji. Nedostajao mu je kapital.
Dek Barts je bio zdepast jednoruk ovek sa ukusom za skupu odeu i
blagodatnom transportnom firmom u Luivilu. Bio je i jedan od malobrojnih
dravljana Kentakija koji su davali privatne pozajmice. Tomas je u mladosti
radio za njega, utovarujui i istovarujui bare na reci Ohajo za dvadeset cenata
dnevno. Barts je uvek dobro postupao prema njemu i plaao mu brzo, i kad su
im se putevi razili, rukovali su se i Barts mu je otvoreno ponudio da se vrati.
Vie od dvadeset godina kasnije, u prolee 1818, Tomas Linkoln je prihvatio tu
ponudu. Sa eirom u rukama i nisko pognute glave, Tomas je seo u kancelariju
Deka Bartsa i zatraio pozajmicu od sedamdeset pet dolara, tano koliko mu je
trebalo da kupi ralo, konja za vuu, seme i sve ostalo to je oveku potrebno da gaji
penicu, osim sunca i kie".
Barts, koji je izgledao zdravo i srdano kao i uvek, u svom ljubiastom mantilu
s jednim rukavom", odmah je pristao. Uslovi su mu bili jednostavni: Tomas e se
vratiti sa devedeset dolara (glavnica plus dvadeset posto kamate) najkasnije do
prvog septembra. Sve to zaradi preko toga moe da zadri. Dvadeset posto
bilo je vie nego duplo nego to bi bilo koja ugledna banka u to vreme
naplatila, ali budui da Tomas nije imao bukvalno nita (samo se posluio
___________________________________
*Mnogi su farmeri pravili viski kako bi dodatno zaradili na svojoj etvi. Ejb ovde misli na injenicu
daje Tomas esto trampio svoje stolarske proizvode za viski od kukuruza, na veliku alost svoje nove
ene. (Pieva napomena)

SV

35

komadom zemlje u Golubijem potoiu, nije imao zaloga, niti je imao kome
drugom da se obrati.
Otac je prihvatio uslove i prionuo na posao, obarao je drvee, upao panjeve, orao
zemlju i sejao. Bio je to mukotrpan rad. Zasejao je ukupno pet jutara penice golim
rukama. Ukoliko ponje trideset merova po aru (razumna procena), imae dovoljno da
vrati dug Bartsu i jo malo da preguramo zimu. Idue godine zasejae vie. A one tamo
unajmie pomo. Za pet godina posedovaemo najveu farmu u okrugu. Za deset u
dravi. Poto je i poslednje seme poloio u zemlju, otac se odmarao i ekao da njegova
budunost iznikne iz zemlje.
Meutim, ispostavilo se da niko nije upamtio vrelije i suvlje leto od leta
1818. godine. Kad je stigao jul, u celoj Indijani nije bilo nijedne zdrave stabljike
za etvu. Tomas je bio uniten.
Nije imao izbora do da proda ralo i konja za koliko god novca moe. Kako
nije bilo useva za etvu, nisu mnogo vredeli. Suvie posramljen da izae Bartsu
na oi, Tomas mu je prvog septembra poslao dvadeset osam dolara zajedno sa
pismom (koje je izdiktirao Nensi), obeavi da e ostatak poslati im bude
mogao. Bilo je to najbolje to je mogao da uradi. No nije bilo dovoljno dobro za
Deka Bartsa.
Dve nedelje kasnije, Tomas Linkoln se zatekao kako ga preklinje apatom,
dok mu se magliasti dah video na studenom nonom vazduhu. Ustao je iz
postelje samo nekoliko minuta ranije. Probudio se kad ga je neto lagano
dodirnulo po obrazu. Rukav plavog svilenog mantila. Sveanj novanica,
dvadeset osam dolara ukupno. Silueta Deka Bartsa, koji je stajao nad njegovim
krevetom.
Barts nije prevalio toliki put da bi se svaao, samo da bi upozorio. Otac mu je bio
drag. Oduvek mu je bio drag. Stoga e mu dati jo tri dana da nae ostatak novca. To je
posao, vidi. Ako se prouje da Dek Barts ini posebne usluge pozajmljivaima koji
zaostaju sa isplatom duga, onda e i drugi razmisliti da li da mu vrate na vreme. A gde
e ga to odvesti? U bedu? Ne, ne. Nema tu nieg linog. To je samo pitanje platenosti.
Stajali su pored sporednog objekta kako apatom ne bi probudili nikog u
brvnari. Barts ga je jo jednom upitao:
Moe li da nabavi moj novac za tri dana?" Tomas je ponovo obesio
glavu.
Ne mogu." Barts se osmehnuo i pogledao u stranu.
Onda..."
Okrenuo se opet prema ocu. Ali njegovog lica nije bilo, ve demon na
njegovom mestu. Prozor u pakao. Crne oi i bela koa i zubi dugi i otri kao

SV

36

vuji, bog me ubio ako laem.

... u ga naplatiti na drugi nain."
Ejb je zurio u oca kroz vatru.
Ejb je zurio u oca kroz vatru.
Strava. Strava mi je ispunila utrobu. Ruke i noge. Osetio sam slabost.
Muninu. Nisam hteo da ujem ni re vie. Ne veeras. Nikada. Ali otac nije
mogao da stane. Ne kad je bio tako blizu kraju. Kraju koji sam ve slutio, ali
nisam se usuivao da poverujem u njega.
Vampir je uzeo mog oca..."
Prestani..."
Vampir je uzeo Spero..."
Dosta!"
,,I vampir je uzeo tvoju..."
Idi doavola!" Tomas je zajecao.
Pri samom pogledu na njega probudila se u meni neka dotad neznana
mrnja. Mrnja prema mom ocu. Prema svemu. Gnuao sam ga se. Otrao sam
u no iz straha od neeg to bih mogao rei; to bih mogao uraditi ako se jo koji
trenutak zadrim u njegovom drutvu. Moja me je srdba drala daleko od
kue tri dana i tri noi. Spavao sam u ambarima i pomonim objektima suseda.
Krao jaja i klasje kukuruza. Hodao dok mi noge ne bi zaklecale od umora.
Plakao pri pomisli na majku. Uzeli su je od mene. Otac i Dek Barts. Mrzeo sam
sebe to sam bio premalen da bih je zatitio. Mrzeo sam oca to mi je rekao tako
nemogue, nezamislive stvari. A ipak sam znao da su istinite. Nisam mogao da
objasnim kako sam znao sa takvom sigurnou, ali znao sam. Po tome kako nas
je otac uutkivao kad god smo ispredali prie o vampirima. Po kricima koje je
vetar donosio nou. Po majinim grozniavim aputanjima o tome kako je
pogledala vragu u oi". Otac je bio pijanica. Lenja hladnokrvna pijanica. Ali nije
bio laov. Za ta tri dana mrnje i oplakivanja, popustio sam ludilu i priznao
neto sebi: verujem u vampire. Verujem u njih i mrzim ih sve do poslednjeg.
Kad se napokon vratio kui (uplaenoj maehi i utljivom ocu), Ejb nije
izustio ni re. Otiao je pravo po svoj dnevnik i zabeleio jednu jedinu reenicu.
Reenicu koja e iz korena promeniti tok njegovog ivota i dovesti mladu naciju
na rub propasti.

Ovim zvanino odluujem da u ubiti svakog vampira u Americi.

SV

37

III
Sara se nadala da e im Ejb itati posle veere. Smrkavalo se, ali gorela je
lepa vatrica i bilo je i vie no dovoljno vremena za nekoliko stranica o Joninim
pustolovinama ili Josifovom mnogobojnom kaputu. Dopadalo joj se kako im je
Ejb itao. Takav ivot. Takva izraajnost i jasnost. Posedovao je mudrost daleko
starijeg oveka. Manire i milinu kakvi se retko viaju kod deteta. Bio je, kako e
rei Vilijamu Herndonu posle ubistva svog pastorka, najbolji deak kojeg sam u
ivotu videla ili se nadala da u videti".
Meutim, od njene Biblije nije bilo ni traga. Da li ju je pozajmila susedu i
zaboravila? Da li ju je ostavila kod gospodina Gregsona? Sve je pretraila, ali
uzalud. Sara vie nikad nee videti svoju Bibliju.
Ejb ju je spalio.
Bio je to ishitren potez ljutog deteta, zbog kojeg e se kasnije kajati (mada
izgleda nikad dovoljno da bi priznao svojoj maehi istinu). Godinama potom
pokuae da se opravda:
Kako da verujem u boga koji doputa da [vampiri] postoje? Boga koji je dopustio da
moja majka postane plen njihovog zla?* Ili nije mogao to da sprei ili je bio sauesnik u
tome. U svakom sluaju, ne zasluuje da ga veliam. U svakom sluaju, on je moj
neprijatelj.
Takav je um ljutitog jedanaestogodinjaka. Deaka koji na svet gleda kao na izbor
izmeu dve sasvim razliite izvesnosti. Koji veruje da neto" mora da bude ovakvo ili
onakvo. Sram me je to se to dogodilo, jeste. I ne bih da uveavam taj sram pretvarajui
se da nije.
Slomljene vere, jedanaestogodinji Ejb otiao je korak dalje u svojoj
reenosti u ovom manifestu bez datuma (otprilike avgust 1820):
Od sada e moj ivot biti ivot strogog prouavanja i posveenosti. U sve u se
uputiti. Postau vei ratnik od Aleksandra. Moj ivot imae samo jedan cilj. Taj cilj je
da ubijem** to vie vampira. U ovaj dnevnik belei u [sic] o ubijanju vampira. Niko
osim mene nee ga itati.
Njegovo dotad nezasito zanimanje za knjige pretvorie se u opsesiju. Peaio je
vie od sat vremena do kue Arona Stibela, obuara koji se hvalisao
______________________________________
*Ne zna se kako je Barts usmrtio Nensi Linkoln i Sperouove, ali na osnovu podataka iz drugih delova
dnevnika, najverovatnije im je dao malu dozu" vlastite krvi. Ubosti prst i istisnuti nekoliko kapi u
usta usnule rtve najei je nain. Takva koliina sasvim je dovoljna da izazove propratne pojave
preobraaja (muninu, smrt) bez ijednog trajnog preimustva. (Pieva napomena)
**Zanimljivo je primetiti ponovljenu upotrebu rei ubiti" i ubijanje" u ovim prvim odeljcima. Ejb e
kasnije koristiti preciznije glagole, unititi" i zaklati". (Pieva napomena)

SV

38

linom bibliotekom od nekih stotinu i pedeset tomova, dvaput nedeljno, da bi

vratio jedan i pozajmio drugi naramak knjiga. Iao je sa maehom u Elizabetaun
kad god bi odlazila u posetu roaku, gde bi se osamio u domu Samjuela
Hejkrafta, jednog od gradskih osnivaa i ponositog vlasnika gotovo pet stotina
knjiga. Ejb je itao o okultnom; nalazio pominjanje vampira u evropskom
folkloru. Prikupio je spisak njihovih navodnih mana, obeleja i navika. Maeha
Sara esto ga je ujutro nalazila usnulog za stolom, glave poloene na otvorenoj
stranici.
Kad nije unapreivao um, Ejb je predano unapreivao svoje telo. Cepao je
dvostruko vie drva svakog dana. Gradio duge krivudave kamene zidove.
Vebao gaajui stabla sekirom. Najpre sa devet metara. Potom sa osamnaest.
Kad bi ga polubrat Don pozvao da se igraju rata, oberuke bi prihvatio tu
ponudu i borio se s novim arom, zbog koga je vie od jednog deteta iz
susedstva zavrilo sa raskrvarenom usnom. Na osnovu podataka prikupljenih
iz knjiga, Ejb je istesao dvanaest kolaca i napravio tobolac u kojem ih je nosio.
Napravio je i maleno raspee (mada je proglasio Boga svojim neprijateljem",
ini se da se Ejb nije protivio njegovoj pomoi). Poeo je da nosi sa sobom
vreice belog luka i semena slaice. Otrio je svoju sekiru dok ne bude dovoljno
otra da oslepi sve koji je pogledaju". Nou je sanjao o smrti. O tome kako lovi
svoje neprijatelje i probada ih kocem kroz srce. O tome kako im odseca glave. O
slavnoj bici. Godinama potom, kad se oblaci Graanskog rata budu nadvijali
nad obzorjem, Ejb e se priseati te svoje mladalake krvodernosti.
Postoje samo dve vrste ljudi koji ele rat: oni koji uopte ne misle da se u njemu
bore i oni koji nemaju ama ba nikakvu predstavu o tome ta je on. U mojoj mladosti je,
mogu sa sigurnou da tvrdim, vailo ovo drugo. Izgarao sam za tim ratom" sa
vampirima, ne znajui nita o njegovim posledicama. Ne znajui nita o tome kako je
drati na rukama prijatelja koji izdie ili sahraniti roeno dete. Svaki ovek koji se
susreo sa smru oi u oi dobro zna da ne treba da ga trai.
No u leto 1821, te su lekcije i dalje bile godinama daleko. Ejb je eleo svoj
rat sa vampirima, i posle meseci predanog prouavanja i vebanja, bio je
spreman za prvi napad. Napisao je pismo.

IV
Ejb je bio neobino visok za dvanaestogodinjeg deaka. Ve je bio dostigao
oevu visinu, nekih stotinu osamdeset centimetara. Kao i njegovom nesrenom
dedi, dobri geni i godine mukotrpnog rada podarile su mu izuzetnu snagu.

SV

39

Bio je ponedeljak, letnji dan kakav se via samo u Kentakiju, svetao i zelen;
povetarac je donosio toplotu i semenke maslaka". Ejb i Tomas su sedeli na vrhu
pomonog objekta i popravljali krov uruen od zime. Radili su u tiini. Iako se
Ejbova mrnja ohladila, i dalje mu je bilo teko da bude u oevom drutvu.
Odeljak iz njegovog dnevnika od 2. decembra 1843. (nedugo po roenju
Ejbovog sina Roberta) baca svetlost na prirodu tog njegovog prezira.
S godinama sam smekao u mnogo pogleda, ali u tom pogledu ostajem
nepokolebljiv. Njegova slabost! Njegova nesposobnost! Nije uspeo da zatiti svoju
porodicu. Mislio je samo na sebe i pustio da drugi ispataju zbog njegovih postupaka.
Da nas je samo pokupio i utekao na neko daleko podruje. Da je samo zamolio susede da
mu unapred plate neto to e im u budunosti uraditi. Ali on nije uinio nita. Nita,
samo je dokono sedeo. utke. Potajno se nadajui da e nekako, nekim udom, njegove
nevolje jednostavno nestati. Ne, nema potrebe da se ovo vie analizira: daje umesto
njega bio bilo koji drugi ovek, ona bi jo bila sa mnom. To ne mogu da mu oprostim.
Izgleda da je Tomas, za ta mu se mora odati priznanje, shvatao i prihvatao
svoju osudu. Nije pomenuo re vampir" od one veeri. Niti je pritiskao Ejba da
govori.
Sara je odvela devojice da joj pomognu da oisti kuu gospodina
Gregsona tog ponedeljka po podne, a Don je otiao da se bori u nekom
izmiljenom ratu. Dva Linkolna radila su na krovu kad se primakao konj, nosei
dete na leima. Debeljukasto dete u zelenom mantilu. Ili to ili vrlo niskog
oveka. Niskog oveka sa tamnim naoarima i... jednom rukom. Bio je to Dek
Barts.
Tomas je spustio eki, a srce samo to mu nije iskoilo iz grudi pri pomisli
na to ta li Barts sad hoe. Dok je on siao i zaputio se da doeka svog
neoekivanog gosta, Ejb je ve bio na pola puta do brvnare. Barts je dodao
Tomasu svoje uzde i siao s potekoom, pridravajui se o sedlo jednom
rukom dok je nabijenim, kratkim nogama traio tlo. Poto je siao s konja, naao
je lepezu u mantilu i upotrebio je, rashlaujui lice. Tomas nije mogao da ne
primeti kako na njemu nije bilo ni grake znoja.
Jednostavno uasno... uasno, strano toplo."
Gospodine Bartse, ja..."
Moram priznati, vae pismo me je iznenadilo, gospodine Linkolne.
Prijatno, to je sigurno. Ali ipak me je iznenadilo."
Moje pismo, gospodine Ba..."
Da ste ga napisali ranije, moda bi se neprijatnost meu nama izbegla.
Strano... strana neprijatnost..."

SV

40

Tomas je bio suvie zbunjen da bi primetio kako Ejb ide ka njima sa dugim
drvenim predmetom u rukama.
Oprostiete mi zbog urbe", kazao je Barts, ali trebalo bi smesta da
poem. Imam neka posla u Luivilu koja moram da zavrim jo veeras."
Tomas nije znao ta da kae. K vragu, ama ba nita nije mu padalo na um.
Pa, imate li ga, gospodine Linkolne?"
Ejb im se pridruio, nosei dugu, runo izgraviranu krinju sa poklopcem
spojenim arkom. Kovei za maleni le. Stao je iza oca, gledajui ravno u
Bartsa. Nadvijajui se nad njim. Gledajui ga znalaki.
udno", kazao je Ejb, rasprivi tiinu. Nisam vas oekivao za dana."
Ovoga puta zbunjen je bio Barts.
Ko je ovo dete?"
Moj sin", rekao je Tomas, skamenjen.
Ovde je", kazao je Ejb, podigavi krinju. Sve. Svih stotinu dolara, ba
kao to pie u pismu."
Tomas je bio siguran da nije dobro uo. Siguran da je sve to san. Barts je
pogledao u Ejba, sumnjiav. Zbunjen. iroko se osmehnuo.
Gospode boe!", kazao je Barts. Na trenutak sam pomislio da smo svi
ludi!"
Barts se zasmejao. Ejb je podigao poklopac, tek toliko da gurne aku
unutra.
Dobar deak", kazao je Barts, smejui se iskreno. Onda dopusti da ga
uzmemo."
Podigao je aku i pomilovao me debelim prstima po kosi. U glavi mi je bilo
samo to kako me je majka isto tako milovala kad mi je itala. U glavi mi je bilo
samo njeno milo lice. Ljutito sam pogledao nanie u tog oveka. U to stvorenje.
Zasmejao sam se s njim dok je otac bespomono stajao, a u grudima mi je
buktao plamen. Oseao sam drveni kolac pod prstima. Mogao sam da uradim
bilo ta. Bio sam bog.
Ovo su poslednji trenuci tvog ivota.
Ne seam se kako sam ga zabo, seam se samo da jesam. Njegov je smeh zamukao i
trapavo je koraknuo. Oi su mu pocrnele za tili as, kao da su se bunari mastila u
njegovim zenicama najednom rasuli, a prosuta tenost zadrala iza stakla. Onjaci su
mu se spustili i smesta sam ugledao plaviastu mreu ispod njegove koe. Bila je istina.
Do tog trenutka bilo je mesta sumnji. Ali sad sam video roenim oima.
Sad sam znao.
Vampiri su stvarni.

SV

41

Podigao je ruku i bucmastom aicom instinktivno uhvatio kolac. Na licu mu jo

nije bilo straha. Samo zbunjenost, kao da pokuava da shvati kako je to takav predmet
prikaen za njegovo telo. Ubrzo je izgubio ravnoteu i klonuo u sedei poloaj, gde je
ostao na asak pre no to je sasvim klonuo na lea. Popustio je kolac i ruka mu je pala uz
bok.
Obiao sam ga, pitajui se kad e napasti. Pitajui se kad e se nasmejati zaludnosti
mog postupka i usmrtiti me. Dok sam to radio, on me je pratio oima. Bile su jedino to
se kretalo u tom asu. U njima je bilo straha. Umirao je... i bojao se. Ono malo boje to je
imao napustilo ga je, a tamna gusta krv potekla mu je iz nozdrva i oko usta. Najpre
potoi... potom bujica, lila mu je niz obraze i preplavljivala oi. Bilo je vie krvi nego
to sam mislio da je mogue. Video sam kako mu dua (ukoliko je uistinu imao takvo
neto) odlazi. Neoekivano se i u strahu oprata od tako dugog, dugog ivota, ivota
nesumnjivo ispunjenog sreom, i patnjom, i borbom, i uspehom. Trenucima prelepim da
bi se delili. Suvie bolnim da bi ih se seao. Sve se to sad zavravalo i mnogo se plaio.
Plaio se nitavila koje ga eka. Ili jo gore, kazne.
A onda je izdahnuo. Oekivao sam da e mi oi zasuziti. Da u se pokajati kad
vidim ta sam uradio. Priznajem da nisam osetio nita. Poeleo sam samo da se vie
napatio.
Tomas je stajao zgranut.
Vidi ta si uradio", kazao je posle mune tiine. Ubio si nas."
Naprotiv... Ubio sam njega."
Doi e ih jo."
Ejb je ve bio poeo da se udaljava.
Onda e mi trebati jo kolaca."

SV

42

Tri
Henri
irom sveta vlada vena borba izmeu ta dva principa, dobra i zla. To su dva
principa koja stoje sueljena jo od pamtiveka; i zauvek e nastaviti da se gloe.
Abraham Linkoln u raspravi sa Stivenom Daglasom, 15. oktobra 1818.

I
Jugoistona Indijana ivela je u strahu u leto 1825. Za est nedelja od
poetka aprila nestalo je troje dece. Prvo, sedmogodinji deak po imenu
Samjuel Grin; nestao je dok se igrao u umi nadomak svoje porodine farme u
Medisonu, gradu u procvatu na obalama reke Ohajo. Grupe tragaa krenule su
u potragu za njim. Preeljali su i dna movara, ali od deaka nije bilo ni traga.
Manje od dve nedelje kasnije, pre nego to su metani Medisona izgubili svaku
nadu da e ga ikada nai, estogodinja Gertruda Vilkoks nestala je iz svog
kreveta usred noi. Tad se strah pretvorio u paniku. Roditelji nisu putali decu
iz kua. Susedi su optuivali susede, i utom su prole tri nedelje bez incidenta.
A onda je 20. maja nestalo i tree dete, ne iz Medisona, ve iz grada
Defersonvila, trideset dva kilometra nizvodno. Ovoga puta telo je naeno za
samo nekoliko dana, zajedno sa jo dva lea. Jedan lovac je doao do tog jezivog
otkria pratei svoje pse do plitkog poumljenog jarka gde su leala tri ispijena
lea, na brzinu prekrivena grmljem. Tela su im bila neprirodno propala, gotovo
sasvim bezbojna. Svako lice zgreno od straha, oi razrogaene.
Ejb Linkoln je tog leta imao esnaest godina i njegova reenost da ubije
svakog vampira u Americi" bila je na nepovoljnom poetku. Ispostavilo se da su
strahovanja njegovog oca bila bespotrebna. Nijedan vampir nije doao da osveti
Deka Bartsa. Zapravo, za etiri godine, koliko je prolo otkako je probo kocem
Bartsa, Ejb nije ak ni video drugog vampira, mada ne zato to se nije trudio.
Nebrojene je noi proveo gonei daleke krike koje je vetar donosio i straarei
nad svee iskopanim grobovima u sluaju da, kako folklor navodi, neki vampir
doe da se gosti leom. No kako nije imao nita osim starih knjiga i mitova da
ga vode i oca nevoljnog da pomogne, Ejb je te etiri godine proveo veoma
osujeen. Nije mu preostalo nita do da nastavi da trenira. Dostigao je punu
visinu od metar i devedeset pet centimetara, a svaki kvadratni centimetar
njegovog tela bio je ist mii. U rvanju i utrkama mogao je da savlada veinu
mukaraca dvostruko starijih od sebe. Mogao je da zabode otricu sekire u drvo

SV

43

sa vie od dvadeset sedam metara udaljenosti. Mogao je da vue plug jednako

brzo kao konj i podigne kladu teku stotinu trinaest kilograma iznad glave.
Meutim, nije umeo da ije. Poto se nedeljama trudio da saije sebi dug
lovaki kaput", samo da bi se ovaj posle jednog ili dva noenja sasvim raspao,
odustao je i platio valji da to uradi (nije zamolio maehu iz straha da se ne
zapita za ta e mu takav kaput). Dugi crni kaput bio je postavljen debelim
materijalom preko grudi i stomaka, i imao je unutranje depove za svakojake
noeve, enjeve belog luka i boicu svete vodice, koju je sam blagosiljao.
Tobolac sa kocima nosio je na pleima, a debeli koni okovratnik, koji je poruio
od koara u Elizabetaunu, nosio je oko vrata.
Kad je vest o tim ispijenim leevima stigla do Golubijeg potoia, Ejb se
smesta zaputio ka reci.
Ocu sam rekao da sam naao posao na bari koja plovi za Nju Orleans i da u se
vratiti sa platom od dvadeset dolara za est nedelja.
Uradio sam to uprkos tome to nisam dobio takvu ponudu za posao i uprkos tome
to nisam imao predstavu gde u nai taj novac. Nisam uspeo da smislim drugi nain
da mi otac dozvoli da tako dugo ne budem kod kue.
Protivno nepogreivo asnoj" predstavi o njemu, Ejb se nije libio laganja
dokle god je ono sluilo plemenitoj svrsi. Bila je to prilika za kojom je eznuo
etiri duge godine. Prilika da isproba svoje vetine. Svoje oruje. Prilika da oseti
ushienje gledajui kako mu vampir skonava pred nogama. Da vidi strah u
njegovim oima.
Bilo je tragaa daleko boljih od Abrahama Linkolna. Ljudi koji su znali
mnogo vie o reci Ohajo. Meutim, u celom Kentakiju i Indijani nije bilo ivog
stvora koji je posedovao ire znanje o tajanstvenim nestancima i nereenim
ubistvima.
Kad sam uo opis naenih tela u Defersonvilu, odmah mi je bilo jasno da je za to
odgovoran vampir, i imao sam veoma dobru predstavu o tome kuda se zaputio. Setio
sam se da sam itao o slinom sluaju u Dugreovom delu O istoriji reke Misisipi, o
sluaju koji je zbunjivao doseljenike gotovo pedeset godina ranije. Deca su poela da
nestaju iz svojih postelja u gradiima pokraj reke, poevi od Naeza i nastavljajui
prema Donaldsonvilu. Od severa ka jugu. Tela su nalaena u grupama uz reku, veoma
raspadnuta. Neprirodno, na svakom su se nalazile samo sitne posekotine po udovima.
Bio sam spreman da se opkladim da se ovaj vampir, poput tog, zaputio ka jugu
nizvodno. Takoe sam bio spreman da se opkladim da putuje brodom. A ako putuje
brodom, stii e u Evansvil pre ili kasnije.
Tamo je Ejb leao u zasedi u noi 30. juna 1825. godine, u utorak, skriven u

SV

44

ipraju na umovitim obalama reke Ohajo.

Sreom, mesec je bio pun i otkrivao je svaki detalj noi... laganu maglu to se
kotrljala nad povrinom reke, kapljice rose na liu mog skrovita, siluete usnulih ptica
na grani drveta i baru privezanu ni tridesetak metara od mog skrovita. Ni po emu se
nije razlikovala od manjih bari koje se viaju kako plove uzvodno i nizvodno: duga
dvanaest i iroka tri i po metra; napravljena od neobraenih drvenih dasaka; dve treine
palube zauzete natkrivenim prostorom za ivot, ipak su mi oi satima bile prikovane ba
za taj brod, jer sam bio siguran da je na njemu vampir.
Ejb je danima posmatrao brodove koji su povremeno pristajali uz obalu
Evansvila. Dobro je osmotrio svakog oveka koji je zakoraio na tlo, traei
obeleja o kojima je toliko itao: bledu kou, izbegavanje suneve svetlosti,
strah od krstova. ak je i uhodio nekolicinu sumnjivih" brodara dok su svojim
poslom odlazili u grad. Meutim, time nita nije postigao. Naposletku mu je
bara koja se nije zaustavila pobudila sumnju.
Malo mi je falilo da legnem na spavanje. Sunce je bilo sasvim zalo i svi brodovi
koji nameravaju nizvodno ostae privezani u luci dok ne svane. A onda sam ga ugledao.
Obris bare u prolazu, jedva vidljive u tmini. Zaudilo me je to neki brod prolazi kroz
jedan od najprometnijih gradova u tom delu reke bez zaustavljanja. Jo vie me je
zaudilo to to radi nou.
Ejb je trao uz reku, reen da prati taj udni brod (kojim, koliko je video,
nije upravljao niko) koliko god bude mogao.
Obilne kie ubrzale su reku i bilo mi je teko da drim korak. Bara je nastavila da
izmie, i kad je zamakla iza rene okuke, uplaio sam se da sam je zauvek izgubio.
Meutim, posle pola sata tranja, Ejb ju je sustigao. Brod je bio privezan uz
istu obalu nekoliko kilometara van grada, a maleni mosti vodio je s njegove
palube na obalu. Dobro se udaljio i zapoeo celonono bdenje. Proticali su
gladni, zamorni sati, ali Ejb se nije micao sa svog mesta.
Toliko sam mirovao da sam strahovao da e me noge izdati kad mi ustrebaju. Ali
nisam se usuivao da napadnem dok ga ne vidim. Dok ne ugledam stvorenje kako
iskrsava iz svog usnulog mesta. Pogledao sam nanie u sekiru u svojim rukama da se
uverim da je jo tu. Stresao sam se u iekivanju da je gledam kako leti i zariva mu se u
grudi. Da vidim strah na njegovom licu dok bude naputao ovaj svet.
Zaulo se slabano utanje lia i krckanje granica sa severa. Neko se
primicao, koraajui kroz umu uz obalu. Ejb je smirio disanje. Oseao je drku
sekire u desnoj aci. Zamiljao zvuk koji e napraviti dok bude cepala kou i
kost i plua.
Tolike sam sate ekao da se to stvorenje pojavi. Nijednom mi nije palo na pamet da

SV

45

je vampir moda ve u blizini. To nije bilo vano. Spremio sam sekiru i ekao da ga
ugledam.
Ispostavilo se da je on" enica u crnoj haljini i s crnim eirom. Oblik
njenog tela nagovetavao je da je prilino stara, iako je s lakoom koraala po
neravnoj obali.
Nijednom mi nije palo na pamet da je to moda ena, a kamoli starica. Najednom
sam uvideo ludost svoje namere. Kakav to dokaz imam? Kakav dokaz osim sumnje da je
to vampirov brod? Hou li tek tako ubiti ma koga kome pripada i nadati se da e se
pokazati kako je moja teorija tana? Jesam li spreman da oduzmem ivot toj starici a da
nisam sasvim siguran?
Ejb nije morao dugo da se mui, jer kad se primakla, video je neto u
njenom naruju. Neto belo. Bilo je to dete.
Gledao sam dok ga je nosila kroz umu [i] prema brodu. Nije imalo vie od pet
godina, u beloj nonoj haljini, ruke i noge su mu slobodno visile. Video sam mu krv na
okovratniku. Na rukavima. Nisam mogao da napadnem sa takve udaljenosti iz straha da
ne promaim pa sekirom usmrtim deaka (ako je uopte bio iv).
Ejb je gledao kako vampirica dolazi do broda i kree mostiem, pa zastaje
nasred puta.
Telo joj se ukrutilo. Onjuila je vazduh kao to sam viao da ivotinje rade kad
osete miris opasnosti. Pogledala je kroz tminu ka suprotnoj obali, pa prema meni.
Ejb se skamenio. Nije disao. Nije se ni mrdnuo. Zadovoljna to nema
opasnosti, starica je produila mostiem i zakoraila na palubu.
Obuzela me je munina. Bes, usmeren vie na mene nego na nju. Kako se
usuujem da dokono sedim i doputam da odnese tog deaka? Kako se usuujem da
dopustim da me neto tako nitavno kao to je strah, neto tako nevano kao to je moj
ivot, sprei da uinim ono to se mora uiniti? Ne! Ne, radije u umreti od njene ruke
nego od srama! Ustao sam iz svog skrovita i potrao ka reci. Ka brodu. Odmah je ula
moje korake, videla je otkuda dolazim i spustila deaka na palubu. Aha! Eto mi prilike!
Podigao sam sekiru i hitnuo je. Gledao kako se obre u vazduhu dok leti prema njoj.
Uprkos izgledu i godinama, starica je bila vrlo okretna i hitra, izbegla je moju sekiru
tako da je ova zavrila na dnu reke Ohajo. Nastavio sam da trim, uveren da u
zahvaljujui vebi i snazi ipak uspeti. Uveren da nema drugog izbora. Gurnuo sam ruke
u depove kaputa i naao lovake noeve za obe ake. ekala me je, ispruenih kandi.
Oiju crnih poput eira koji je nosila. Zakoraio sam na most i skoio na nju, ali ona
me je mlatnula kao to konj repom mlatne obada, odbacivi me na palubu i izbivi mi
vazduh iz plua. Okrenuo sam se na lea, dok me je celo telo boleo, i drao noeve pred
sobom kako bih je drao na odstojanju. Zgrabila ih je za otrice i istrgla mi ih iz aka,
ostavivi mi samo gole ake da se njima branim. Skoio sam na noge i kidisao na tu

SV

46

bednu staru avolicu, izbezumljeno maui pesnicama. Postigao bih jednak uspeh i da
sam nosio povez preko oiju, s takvom lakoom je izbegavala moje udarce. Sasvim
iznenada osetio sam snaan bol u predelu stomaka, bol koji me je zamalo oborio s nogu
na usnulog deaka.
Vampirica je snanim pesnicama slomila nekoliko Ejbovih rebara.
Zateturao se dok ga je udarala u stomak iznova... i iznova. Zakaljao se i
poprskao je kapljicama krvi po licu.
Tu je zastala, prela srednjim prstom preko obraza i prinela ga jeziku.
Bogato", kazala je sa osmehom. Upinjao sam se da ostanem na nogama, znajui
da e mi, ako ponovo padnem, to biti poslednji put. Pomislio sam na svog dedu, kako su
njegovo lice smrvile vampirske pesnice. Kako nije uspeo da mu zada ak nijedan udarac
zauzvrat. Nisam hteo da me zadesi ista sudbina. Iskoristio sam njenu stanku kao svoju
prednost i pronaao poslednje preostalo oruje u kaputu, noi. Bacio sam se na nju sa
poslednjom preostalom snagom i zario joj otricu u stomak. To joj je samo dodatno
popravilo raspoloenje, jer me je zgrabila za zglob i povukla ga uz svoju utrobu, sekui
se i smejui sve vreme. Osetio sam kako mi stopala vie ne dodiruju palubu; osetio sam
njene ake oko vrata. Za samo asak, kako se inilo, davio sam se. Zagnjurila mi je glavu
u vodu, lea su mi bila pritisnuta uz bok broda. Izbezumljeno sam mlatarao nogama.
Preostajalo mi je jedino da gledam navie u njeno lice. U njene bore izglaane vodom. A
onda su se misli okrenule od borbe i ispunila me je neobina radost. Sve e se ubrzo
zavriti i odmarau se. Te crne oi menjale su oblik nada mnom dok je voda poinjala da
se smiruje.
Dok sam ja poinjao da se smirujem. Biu s njom uskoro. Bila je no.
A onda je doao on.
Ejb je bio jedva svestan kad je ta starica nestala, neko ju je povukao unazad
i vratio na brod. Njene ake ga vie nisu drale pa je polako tonuo ka dnu reke.
Iz dubina me je izvukla boja ruka. Smestila me je na palubu broda pokraj usnulog
deteta u beloj nonoj haljini. S tog niskog mesta posmatrao sam kako se odvija ostatak,
tonui u san i izranjajui iz njega. uo sam kako ona ena izvikuje:
Izdajnie!"
Video sam siluetu oveka koji se borio s njom. Video sam kako joj glava pada na
palubu ispred mesta gde sam leao. Telo joj je bilo odvojeno od nje.
A onda nisam video nita vie.

SV

47

II
I esto, kako bi nas osvojili na nau tetu, sluge tame govore nam istinu,
pridobijajui nas iskrenim tricama, kako bi izdali..."*
Probudio sam se u odaji bez prozora pokraj oveka koji je itao spram svetiljke. Bio
je visok oko metar i ezdeset, vitak, tamne kose duge do ramena. Kad je video da sam
budan, prestao je da ita i stavio obeleiva meu stranice obimne knjige u konom
povezu.
Postavio sam jedino pitanje koje je bilo vano. Pitanje koje mi nije davalo mira u
snu.
Deak... je li..."
Na sigurnom je. Ostavio sam ga tamo gde e ga nai."
Njegov akcenat nije odao neko posebno poreklo. Je li Englez? Amerikanac? kot?
Seo je kraj mene u kitnjasto izrezbarenu stolicu s visokim naslonom, prebacivi nogu
preko noge u tamnim pantalonama i plavoj koulji rukava podvrnutih do lakata, sa
srebrnim krstiem oko vrata. Pogledao sam oko sebe i video oblik odaje na svetlu njegove
petrolejke. Zidovi su bili sagraeni od kamenja naslaganog jedno na drugo, prostor
izmeu njih ispunjen glinom. Na svakom zidu ponosito su stajale najmanje po dve slike
u zlatnim ramovima; na nekima ih je bilo i po est. Prizori gologrudih domorodakih
ena koje nose vodu sa potoka. Pejzai okupani suncem. Portret mlade ene visio je
pored portreta starice izrazito slinih crta lica. Video sam svoje stvari paljivo poloene
na ormariu u udaljenom uglu sobe. Svoj kaput. Svoje noeve. Svoju sekiru, udesno
izbavljenu sa dna Ohaja. Okolo najlepi komadi nametaja koje sam u ivotu video. I
knjige! Kamare i kamare knjiga svih moguih debljina i poveza.
Zovem se Henri Sterdes", rekao je. Ovo je moj dom."
Abraham... Linkoln."
'Otac mnogih.' ast mi je, zaista."
Pokuao sam da se uspravim i sednem, ali presekao me je takav bol da je malo falilo
da se onesvestim. Legao sam na lea i pogledao nanie u bradu. Grudi i stomak bili su
mi pokriveni vlanim zavojima.
Oprostiete mi zbog naruavanja vae privatnosti, ali bili ste veoma povreeni.
Neka vas ne plai ni smrad. Natopio sam obloge raznim uljima, veoma dobrim za
zaceljivanje rana, uveravam vas. No, bojim se, ne tako blagotvornim za ula."
Dva dana i dve noi. Moram priznati da je prvih dvanaest sati bilo prilino neizvesno.
Nisam bio siguran hoete li se ikad probuditi. Kompliment je za vae zdravlje to ste..."
Ne... kako ste je ubili?"
_____________________________

SV

*Magbet, prvi in, trea scena. (Pieva napomena)

48

Aaa, to nije bilo teko, zaista. Bila je prilino krhka, znate."

inilo se veoma besmislenim rei to nekome ije je telo slomila njena krhkost".
I, moram dodati, bila je prilino zaokupljena pokuavanjem da vas ugui. Stoga
pretpostavljam da vam dugujem zahvalnost za odvraanje pa... Mogu li neto da vas
pitam?"
Moja utnja pokazala se kao prikladna zamena za da".
Koliko ste vampira zaklali?"
Bilo je zaprepaujue uti kako neki tuinac izgovara tu re. Do tog dana nisam
uo nikoga osim svog oca da govori o njima kao o stvarnim biima. Palo mi je na pamet
da se pohvalim, ali odgovorio sam mu iskreno.
Jednog", kazao je Ejb.
Da... da, tako sam i mislio."
A vi, gospodine? Koliko ste ih vi zaklali?"
Jednog."
Nita mi tu nije bilo jasno. Kako je mogue da neko tako vet, ko je tako lako zaklao
vampira, ima tako malo iskustva?
Zar vi... niste lovac na vampire?"
Henri se iskreno nasmejao toj zamisli.
Sa sigurnou mogu da tvrdim da nisam. Mada bi to bio vrlo zanimljiv izbor
zanimanja, to je sigurno."
U svojoj omamljenosti, nisam odmah shvatio ta hoe da kae. Kad mi je svanulo,
kad sam osetio da mi istina njegovih rei tone u kou, istovremeno sam se prestraio i
razbesneo. Ubio je onu vampiricu. Ne da bi mene izbavio od smrti, ve da bi me izbavio
za sebe. Sad vie nije bilo bola. Postojala je samo vatra u mojim grudima. Kidisao sam
na njega iz sve snage, svim besom. Ali ruke su mi se naglo zaustavile na putu ka
njegovom grlu. Bile su svezane oko zglobova. Izbezumljeno sam vrisnuo. Cimao kaieve
dok mi lice nije buknulo. Luak. Henri me je gledao bez treptaja i uenja.
Da", kazao je Henri. ,,I mislio sam da ete tako reagovati."

III
Naredna dva dana i dve noi nisam hteo da prozborim ni re. Nisam hteo da jedem,
da spavam, niti da pogledam svog neprijatelja u oi. Kako sam i mogao, svestan da mi se
ivot moe zavriti svakog trena? Svestan da je vampir (moj zakleti neprijatelj! ubica
moje majke!) sve vreme samo nekoliko koraka udaljen od mene. Koliko li je moje krvi
popio dok sam spavao? uo sam bat njegovih koraka uz stepenice i niz njih. uo sam
kripu i um dok je otvarao i zatvarao lomna vrata. Ali nisam uo nita iz spoljanjeg
sveta. Ni ptiji poj. Ni crkvena zvona. Nisam znao kad je dan a kad no. Moje jedino

SV

49

merilo vremena bio je zvuk kresanja ibice. Gorenje pei na drva. Kljuanje vode u
ajniku. Svakih nekoliko sati uao bi u sobu sa inijom vrele supe, seo pored mog kreveta
i ponudio se da me nahrani. Odmah bih odbio. Poto bi prihvatio moje odbijanje, Henri
bi podigao Sabrana dela Vilijama ekspira i nastavio da ita gde je stao.
Tako je izgledala ta naa mala igra. Dva dana odbijao sam da jedem i sluam. Dva
dana on je nastavljao da kuva i pria. Dok je itao, nastojao sam da zaokupim um
beznaajnim mislima. Pesmama ili priama koje sam sam smiljao. Bilo im samo da ne
pruim tom vampiru zadovoljstvo tako to u mu pokloniti svoju panju. Meutim,
treeg dana, sasvim savladan glau, nisam mogao da ne prihvatim ponuenu kaiku
supe. Zakleo sam se da u prihvatiti samo jednu. Tek toliko da ublaim bol u elucu,
nimalo vie.
Ejb je pojeo tri zdelice supe bez zaustavljanja. Kad se napokon najeo, on i
Henri su sedeli u tiini sat vremena, kako se inilo", dok Ejb naposletku nije
prozborio:
Zato me nisi ubio?"
Gadilo mi se da ga pogledam. Nije me bilo briga za njegovu ljubaznost. Nije me
bilo briga to mi je spasao ivot. Vidao rane i hranio me. Nije me bilo briga ko je on. Bilo
mi je vano jedino ta je on.
Molim te, pa zato bih te ubio?"
Pa zato to si vampir."
Znai, to govori sve o meni? Zar nemam oveji um? Zar nemam iste potrebe?
Za hranom, odeom i udobnou? Ne sudi o svima nama jednako, Abrahame."
Sad ja nisam mogao da se ne smejem.
Govori kao neko ko ne ubija da bi zadovoljio potrebu za 'hranom'! ije 'potrebe'
ne uzimaju majke od njihove dece!"
Aha", kazao je Henri. Dakle, neko od moje vrste uzeo ju je od tebe?"
Sasvim sam izgubio razum. S takvom je lakoom govorio o tome. S takvom
neosetljivou. Luak se vratio. Kidisao sam na njega, oborivi pritom iniju za supu na
kameni pod. Razbila se u paramparad. Rastrgnuo bih mu lice da nije bilo onih stega
oko mojih zglobova.
Da se vie nikad nisi usudio da je pomene! NIKAD!"
Henri je priekao da me srdba pusti, pa je kleknuo na pod i pokupio komadie
razbijene inije.
Mora mi oprostiti", kazao je Henri. Davno sam bio tvojih godina. Zaboravio
sam mladalaki ar. Trudiu se da ubudue paljivije biram rei."
Poto je pokupio i poslednje komadie, ustao je i poao da izae, ali je zastao na
vratima.
Zapitaj se... Zar smo toliko razliiti, ti i ja? Zar nismo obojica nevoljne sluge mog

SV

50

stanja? Zar obojica nismo izgubili neto vano zbog njega? Ti majku? Ja ivot?"
Rekavi to, izaao je i ostavio me mojoj srdbi. Povikao sam za njim:
Zato me nisi ubio?!" Njegov odgovor smireno je dopro iz susedne prostorije:
Neki su ljudi, Abrahame, jednostavno suvie zanimljivi da bi umrli."

IV
Ejbove rane su zaceljivale kako su dani proticali. Rado je jeo i sa sve veim
zanimanjem sluao kako Henri ita ekspira.
Mada je njegov lik i dalje imao mo da probudi bes ili strah u meni, ta je mo
slabila kako mi je telo jaalo. Olabavio mi je stege tako da sam sam mogao da jedem.
Ostavljao mi je knjige pokraj kreveta da mogu da itam. to sam vie upoznavao njegov
um, to sam sve vie uviao mogunost da on nema ubilake namere prema meni.
Razgovarali smo o knjigama. O velikim svetskim gradovima. Razgovarali smo ak i o
mojoj majci. Uglavnom smo razgovarali o vampirima. O toj sam temi imao vie pitanja
no rei kojima bih ih formulisao. Hteo sam sve da znam. etiri duge godine tumarao
sam po tami, oslanjajui se na nagaanja i nadajui da e me sama sudbina dovesti da se
suoim oi u oi s vampirom. Napokon mi se ukazala prilika da sve saznam: Kako mogu
da ive samo od krvi. Imaju li duu. Kako su uopte nastali.
Naalost, Henri nije imao odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Poput
veine vampira, mnogo je vremena proveo opsednut svojom lozom" u
nastojanju da otkrije prvog vampira", u nadi da e ga to otkrie odvesti nekoj
dubljoj istini, moda ak i leku. I poput svih pre njega, nije uspeo. ak i
najsnalaljiviji vampiri pamte samo dve ili tri generacije unazad.
To je", objasnio je Henri posledica nae samotnjake prirode."
Vampiri se zaista retko drue, i gotovo nikad sa svojom vrstom. Nestaica lake krvi
stvara otru konkurenciju, a zbog nomadskog naina ivota teko im je da stvaraju
trajne veze. U retkim sluajevima deava se da vampiri rade u parovima ili oporima, no
ta udruenja esto nastaju iz oaja i uglavnom su privremena.
to se tie naeg porekla", rekao je Henri, bojim se da e ono ostati
zauvek zaodenuto tajnom. Neki veruju da smo poeli kao zao duh ili demon
koji je preao iz jedne nesrene due u sledeu. Da smo kletva koja se prenosi
krvlju. Ostali veruju da poreklo dugujemo samom avolu. A ima jo i onih,
meu kojima sam i ja, koji su doli do zakljuka da naa 'kletva' zapravo nikad
nije ni poela, da su vampiri i ljudi samo razliite ivotinje. Dve vrste koje
paralelno postoje jo otkako su Adam i Eva izbaeni iz raja. Jednom je soju
darovana vea snaga i duina ivota; drugom krhkija i kratkotrajnija, ali

SV

51

podarena mu je vea brojnost. Jedino to je sigurno jeste da nikad neemo biti

sigurni."
No to se tie samog vampirskog ivota, Henri je o njemu posedovao bezgranino
znanje. Umeo je da objasni svoje stanje na nain da ga shvatim u tako ranoj ivotnoj
dobi. Imao je dar da humanizuje pojam nemoralnosti,
ivi ljudi su ogranieni vremenom", kazao je. Zato njihov ivot poseduje
hitnost. Ona rada ambiciju. Navodi ih da biraju ono to je najvanije; da se
vezuju za ono to im je drago. Njihov ivot ima doba i rituale prolaska, i
posledice. I naposletku, kraj. Ali ta je sa ivotom bez hitnosti? ta je onda sa
ambicijom? ta je onda s ljubavlju?
Prva stotina godina je uzbudljiva, da. Svet je mesto beskrajnog uivanja.
Savladavamo vetinu hranjenja, uimo gde da bacimo svoju mreu i kako
najbolje da uivamo u svom ulovu. Putujemo po svetu, posmatrajui uda
civilizacije na meseini; sakupljajui mala bogatstva tako to krademo
dragocenosti od svojih bezbrojnih rtava. Ispunjavamo svaku moguu telesnu
elju... o, sve je to veoma zabavno.
Posle stotine godina osvajanja, tela su nam toliko puna da im malo fali da
puknu, ali um nam je gladan. Dotad veina nas stekne otpornost na tetna
dejstva suneve svetlosti. Stoga svet ivih vie nije van naeg domaaja, i
moemo slobodno da iskusimo sve to nam tama nije doputala u prvom veku.
Halapljivo itamo dela iz biblioteka, analizirajui klasike; posmatramo najvea
svetska umetnika dela svojim oima. Ponemo da se bavimo muzikom i
slikarstvom, piemo poeziju. Vraamo se u gradove koji su nam najmiliji da ih
iznova doivimo. Nae se bogatstvo uveava, kao i nae moi.
Do treeg stolea, meutim, opijenost venou gotovo sasvim se potroi.
Dotad ispunimo gotovo sve mogue elje. Ushienje prilikom oduzimanja
ivota iskusimo iznova i iznova i iznova. I mada imamo sve ivotne udobnosti,
ne nalazimo utehu u njima. U tom veku, Abrahame, veina nas pribegne
samoubistvu, tako to se izgladnimo, probodemo se kocem kroz srce, smislimo
drugi nain da oduzmemo sebi ivot ili, u najoajnijim sluajevima, spalimo
sami sebe. Samo najjai meu nama, obdareni izuzetnom voljom i voeni
bezvremenim ciljem, doive svoje etvrto ili peto stolee, pa i vie."
Da ovek osloboen neizbene sudbine smrti izabere smrt za sebe,to nisam mogao
da shvatim, i kazao sam to Henriju.
Bez smrti", odgovorio je, ivot je besmislen. To je kao pria koja se nikad
ne moe ispriati. Pesma koja se ne moe ispevati. Jer kako da je zavri?"

SV

52

Ejb se uskoro oporavio dovoljno da sedi u krevetu, a Henri ga je bez brige

potpuno oslobodio stega. Kako nije uspeo da dobije odgovore na svoja optija
pitanja o vampirima, Ejb se okrenuo bezdanom bunaru pojedinosti. O sunevoj
svetlosti:
Kada tek nastanemo, najslabija suneva svetlost stvara nam plikove po
koi i oseamo se loe, gotovo isto kao to oveku zna da bude loe od
preteranog izlaganja suncu. S vremenom steknemo otpornost na to i moemo
slobodno da se kreemo danju, dokle god se klonimo jarke svetlosti. Ali oi nam
se nikad ne priviknu." O belom luku:
Bojim se da vas je zbog njega samo lake uoiti iz daljine." O spavanju u
sanducima:
Ne mogu da govorim u ime drugih, ali meni je sasvim udobno u krevetu."
Kad je Ejb doao do pitanja o tome kako se postaje vampir, Henri je
zautao.
Ispriau ti kako sam ja postao vampir."

V
Ejb je sledee zabeleio u svoj dnevnik 30. avgusta 1825. godine, ubrzo po
povratku u Golubiji potoi.
Ono to sledi jeste pria, doslovno kako mi ju je Henri ispriao. Nisam ukrasio,
preutao niti proverio nijedan njen deo. Samo je beleim ovde kako bi postojalo neko
svedoanstvo o njoj.
Dvadeset drugog jula godine 1587", poeo je Henri tri broda sa stotinu
sedamnaest engleskih dua prispela su na severno ostrvo Roanok, u dananjoj
Severnoj Karolini."
Meu tom uzavrelom gomilom mukaraca, ena i dece bio je
dvadesettrogodinji kovaki egrt po imenu Henri O. Sterdes, prosene visine i
grae, duge tamne kose do sredine lea. S njim je bila njegova nevesta Ediva.
Bila je samo dan mlaa i centimetar nia od mene, kose od najfinijeg lana i
oiju neobine smee nijanse. U letopisima vremena nije bilo nenijeg i lepeg
stvora."
Za sobom su ostavili muno putovanje, obeleeno neuobiajeno loim
vremenom i retko zlom sreom. Iako bolest i smrt nisu bile neobine pojave
prilikom prelaska Atlantskog okeana (esnaestovekovni brodovi obino su bili
puni bui i pacova, pogodno tlo za razvoj brojnih oboljenja koja se prenose

SV

53

hranom ili vazduhom), neoekivana smrt dvoje ljudi u dve odvojene prilike bila
je dovoljno zloslutna da podigne uzbunu.
Oboje su umrli na Lionu, najveem brodu u trolanom karavanu, iji je
kapetan bio Don Vajt lino. Tog etrdesetsedmogodinjeg umetnika ser Volter
Roli paljivo je izabrao da osnuje trajnu englesku naseobinu u Novom svetu.
Dve godine ranije uestvovao je u pokuaju da se kolonizuje Roanok, pokuaju
koji je omanuo kad su kolonisti, sve do jednog mukarci, ostali bez zaliha; tada
su u oaju zamolili ser Frensisa Drejka da ih vrati u Englesku, kad je, sasvim
sluajno, reio da usidri brod u blizini dok se odmarao izmeu pljakanja
panskih brodova.
Ovoga puta", rekao je Henri, Rolijev plan bio je ambiciozniji. Umesto
neotesanih mornara, poslao je mlade porodice. Porodice koje e pustiti korenje.
Izroditi decu. Podii crkve i kole. Bila mu je to prilika da sagradi 'novu Englesku
u Novom svetu'. Za Edivu i mene to je bila prilika da napustimo dom u kojem za
nas nije bilo sree. Bilo nas je ukupno devedeset mukaraca, devetoro dece i
sedamnaest ena, ukljuujui roenu ker Dona Vajta, Elenor Der.
Elenor, koja je bila u osmom mesecu trudnoe, putovala je na Lionu
sa
svojim
muem
Enenajasom.
Bila
je
neobino
lepa"
dvadesetetvorogodinjakinja, bujne rie kose i pegava lica. Moemo samo
zamisliti koliko joj je naporno bilo na brodu od stotinu dvadeset tona koji su
talasi bacali po nesnosnoj julskoj ezi, ezi to je utrobu broda pretvarala u
dinovske pei.
ak bi i najstabilniji mornari pozeleneli i presavijali se preko ograda kad
bi se more uzburkalo a sunce upeklo."
Prvi od ta dva smrtna sluaja dogodio se u nedelju 24. maja, malo vie od
dve nedelje otkako su kolonisti isplovili iz Plimuta. Brodski pomonik po
imenu Blum (Henri nikad nije doznao kako se tano njegovo ime pie) noi je
provodio u osmatranici na jarbolu, zaduen da dobro motri ima li u daljini
kakvih obrisa na zvezdanom obzorju. panske galije, uvene po napadanju i
pustoenju engleskih brodova, bile su veoma ozbiljna pretnja. Ubrzo po ponoi,
seao se brodski kormilar Sajmon Ferdinando (koji se ve bio proslavio na
prethodnim ekspedicijama u Mejn i Virdiniju), zauo se tresak" na glavnoj
palubi. Nekoliko asaka potom stajao je nad beivotnim telom gospodina
Bluma, kome je vrat bio polomljen.
Gospodin Ferdinand se udio kako je uopte jedan iskusan mornar, uz to
mornar koji se zakleo da nee piti, mogao tako da padne kad je more tako
mirno. No takav je bio ivot na Atlantiku. Nesree su se deavale. Osim

SV

54

nekoliko molitava za pokoj toj nesrenoj dui, putnici i posada rekli su malo ta
o gospodinu Blumu."
Kapetan Vajt zabeleio je sluaj prilino hladno i kratko u svoj brodski
dnevnik:

ovek pao iz osmatranice na jarbolu. Mrtav. Bacili ga preko palube.

Da je to bio jedini nesrean sluaj tokom nae plovidbe, raunali bismo da
smo imali sree. No nervi su nam bili na probi ponovo u utorak 30. juna, kad je
Elizabet Berington zauvek nestala u noi."
Elizabet, gotovo komino nisku, kovrdavu esnaestogodinju devojicu,
otac je doslovce dovukao na brod uz pomo nekoliko mornara. Bacakala se,
vritala i ujedala celim putem. Lion je za nju bio tamniki brod.
Nekoliko meseci ranije silno se zaljubila u mladog inovnika koji je radio u
advokatskoj kancelariji njenog oca. Kako su znali da roditelji nikad nee
odobriti njihovu vezu, mladi ljubavnici su se kriom viali, ali za njihovu se
vezu naposletku ipak saznalo i izazvala je senzaciju u sudskim krmama i
ozbiljno naruila ugled njenog oca meu kolegama pravozastupnicima.
Obrukani gospodin Berington zgrabio je priliku da zapone novi ivot preko
Atlantika, pa odvukao neposlunu ker sa sobom ne bi li je nauio pameti.
Tog utorka nas zadesi jo nevieno nevreme kad na karavan uplovi u zid
olujnih oblaka. Do mraka su se gotovo svi istai palube sklonili ispod kako bi
izbegli estoki vetar i kiu. Talasi su bacali brod tako snano da je kapetan Vajt
zapovedio da se sve svee pogase iz straha da nemirno more ne obori neku i
rasplamsa poar. Grlei Edivu, uurio sam se u potpunom mraku ispod
palube, oseajui kretnje broda od kojih mi se vrtelo u glavi; zauo sam kripu
drvenih dasaka i svoje saputnike kako povraaju. Znam da je Elizabet Berington
bila s nama kad su se svetla pogasila. Video sam je roenim oima. Meutim,
ujutro je nije bilo."
Oluja je prola i sunce je ponovo nesnosno prilo. Poto je Elizabet esto
ostajala sama ispod palube, niko do sredine jutra nije ni primetio da je nema.
Putnici su je dozivali po imenu, ali nije se odazivala. Nismo je nali ni posle
podrobne pretrage broda. I druga pretraga, prilikom koje smo istresli brano iz
vrea i zavirili u burad baruta, bila je jednako jalova. Nije je bilo. Kapetan Vajt
napisao je jo jedan kratak i hladan odeljak u svom brodskom dnevniku:

Devojka pala u more u oluji. Mrtva.

Svi smo znali da je nesrena devojka oduzela sebi ivot, ali nismo govorili
o tome. Znali smo da je skoila u more i udavila se. Pomolili smo se za njenu

SV

55

duu (mada smo znali da je osuena na pakao, budui da je samoubistvo u

bojim oima predstavljalo neoprostiv greh)."
Poslednje tri nedelje njihovog putovanja protekle su bez nezgoda i pratilo
ih je lepe vreme. Bez obzira na to, kolonisti su bili presreni kad su kroili na
suvo tlo. Prionuli su na ruenje stabala, prezidavanje naputenih skrovita,
sejanje useva i uspostavljanje kontakta s domorocima, naroito domorocima sa
ostrva Kroatoen, koji su srdano doekali Engleze u prolosti. Meutim, njihovo
je primirje ovoga puta bilo kratkog veka. Tano nedelju dana poto se prvi brod
Dona Vajta iskrcao na ostrvo Roanok, jedan od njegovih kolonista, Dord
Hau, naen je kako lei niice u pliaku reice Olbermarl. Pecao je sam kad ga je
grupa divljaka" napala iz zasede. Vajt je sastavio opis napada na osnovu
dokaza sa mesta zloina. Prema njegovom brodskom dnevniku:

Divljaci su se skrivali u evaru, gde esto nalaze usnule jelene, te ih

ubijaju; tako su primetili naeg oveka kako sam gazi po vodi, skoro nag, bez
ikakvog oruja, osim ravastog tapia kojim je hvatao krabe, tri kilometra
daleko od svoje druine, pa su ga ustrelili tu u vodi, zadavi esnaest rana
strelama: i poto su ga zaklali drvenim sabljama, smrskali su mu glavu i utekli
preko vode.
Vajt je zakljuio da je Hau pogoen sa esnaest strela" jer je na telu bilo
esnaest sitnih proboda.
Zapravo, u telu gospodina Haua i pokraj njega nije naena nijedna strela.
Upravnik Vajt je takoe izostavio vaan detalj u svom izvetaju, da je telo ve
bilo poelo da se raspada, iako je gospodin Hau bio mrtav samo nekoliko sati
pre no to su ga pronali."
Osamnaestog avgusta kolonija je nakratko zaboravila na Kroatoen i veselila
se zbog roenja svoje prve bebe, Virdinije Der, unuke Dona Vajta. Bila je to
prva engleska beba roena u Novom svetu i, poput majke, imala je bujnu riu
kosu. Poroaj je izvrio jedini lekar u koloniji, Tomas Krouli.
Krouli je bio punaak, proelav pedesetestogodinjak visokog stasa. Imao
je milo roavo lice i bio je poznat po tome to je voleo da se ali. Zbog toga i
lekarskog umea bio je veoma cenjen i malo ta ushiivalo ga je vie od toga da
pomogne pacijentu da zaboravi svoje muke kroz smeh."
Zadovoljan energinim poetkom svoje kolonije (bez obzira na neprijatnost
zbog smrti gospodina Haua), Don Vajt je otplovio natrag za Englesku da
podnese izvetaj o njihovom napretku i kako bi im doneo nove zalihe hrane.
Ostavio je za sobom stotinu i trinaest mukaraca, ena i dece, ukljuujui svoju

SV

56

tek roenu unuku Virdiniju. Ako sve bude ilo kako treba, vratie se za
nekoliko meseci sa hranom, graevinskim materijalom i robom kojom e
trgovati sa domorocima.
Nije sve ilo kako treba."
Niz dogaaja urotio se da zadri Dona Vajta u Engleskoj naredne tri
godine.
Najpre njegova posada nije htela da plovi natrag u opasnim zimskim
mesecima. Minula letnja plovidba ionako je bila dovoljno opasna i smrtonosna.
Kako nije mogao da nae drugu posadu, Vajt je istrpeo munu zimu ispunjenu
brigom. Kad je prolee napokon stiglo, Engleska je bila u ratu sa panijom, pa je
kraljici Elizabeti trebao svaki iole valjan brod kojim je raspolagala. To je
ukljuivalo i lae koje je Vajt nameravao da vrati u Novi svet. Pomuio se i
naao dva manja starija broda koja nisu trebala Njenom velianstvu. Meutim,
ubrzo po polasku, oba ta broda zarobili su mu i poharali panski gusari. Kako
nije ostalo nita zaliha za njegove koloniste, Vajt se okrenuo i zaputio natrag u
Englesku. Rat sa panijom besneo je jo dve godine, te je Don Vajt bio nasukan
u svojoj domovini, beskrajno ozlojeen. Hiljadu petsto devedesete (poto je
odustao od noenja zaliha) napokon je uspeo da omogui polazak jednim
trgovakim brodom. Osamnaestog avgusta, na trei roendan njegove unuke
Virdinije, ponovo je kroio na ostrvo Roanok.
Nije ih bilo.
Ni jednog jedinog mukarca, ene ni deteta. Njegove keri. Unuice.
Beringtonovih. Nije bilo nikoga. Njegova je kolonija jednostavno iezla.
Graevine su ostale iste kakve su i bile (osim to su vremenske neprilike
ostavile trag na njima i bile su zarasle u korov i iblje). Orue i namirnice bili su
na svom mestu. Okrueni plodnom zemljom i bujnim ivim svetom, kako je
mogue da su pomrli od gladi? Ako ih je pomorila kakva kuga, gde su masovne
grobnice? Ako je bilo bitke, gde su tragovi? Nita mu nije bilo jasno.
Naao je samo dva iole znaajna traga: re Kroatoen" urezanu u stub
ograde i slova ,,KRO" urezana u koru oblinjeg drveta. Jesu li Kroatoenci napali
koloniju? To se inilo neverovatnim. Kao prvo, spalili bi je do temelja. I bilo bi
leeva. Dokaza. Bilo bi neega. Vajt je pretpostavio (ili se makar nadao) da te
nejasne rezbarije znae da su se kolonisti, iz nekog razloga, preselili na oblinje
ostrvo Kroatoen. Meutim, nee mu se ukazati prilika da dokae tu svoju
teoriju. Vreme se pogoravalo i posada njegovog trgovakog broda nije htela
vie da se zadrava. Posle tri godine provedene u nastojanju da se vrati i samo
nekoliko sati na kopnu, imao je izbor: da se vrati u Englesku i pokua da

SV

57

organizuje jo jednu ekspediciju ili da ostane i stara se sam o sebi na tuem

kontinentu, ne znajui gde su njegovi zemljaci, i jesu li uopte ivi. Vajt je
otplovio natrag za Englesku i vie nikad nije kroio u Novi svet. Ostatak ivota
proveo je muen tugom, krivicom i, iznad svega, zbunjenou zbog nestanka
stotinu i trinaest njegovih kolonista.
Mislim da je bolje", kazao je Henri, to nikad nije saznao istinu."
Ubrzo po prvom povratku upravnika Vajta u Englesku, stanovnike ostrva
Roanok pogodila je udna bolest, od koje bi najpre dobili veoma visoku
temperaturu. Temperatura je vodila u halucinacije, komu i naposletku smrt.
Doktor Krouli je mislio da je to domorodaka bolest. Nikako nije mogao
da sprei njene posledice. Za tri meseca po odlasku upravnika Vajta, nas je
desetoro podleglo toj poasti. Za naredna tri meseca jo dvanaestoro. Tela smo
odnosili daleko u umu i sahranjivali ih, kako bolest ne bi zagadila zemlju kraj
naeg naselja. Sve vie smo strahovali da e naa tela sledea odneti. Na istonoj
obali jezera ljudi su gotovo bez prestanka uvali strau u nadi da e negde
uskoro spaziti jedra. Ali nije ih bilo. To bi se verovatno nastavilo da nije dolo
do stranog otkria."
Elenor Der nije mogla da spava. Ne dok se njen mu borio za ivot ni
pedesetak metara dalje. Odenula se, umotala usnulo detence Virdiniju u ebe,
pa krenula po studeni ka zgradi doktora Kroulija, reena da provede besanu
no kraj muevog kreveta u molitvi.
Kad je ula, gospoa Der zatekla je strahovit prizor, doktor Krouli grizao
je njenog mua za vrat. Povukao se i pokazao onjake, na ta je ona zavritala.
Zauvi vrisku, nekoliko naih ljudi utralo je u Kroulijevu kuu sa maevima i
samostrelima, ali unutra su nali samo preklanu enu i detence Virdiniju u
vampirskim kandama. Krouli je upozorio ljude da se povuku. Odbili su. Kako
nisu znali nita o vampirima, odmah su poginuli."
Njihovi krici probudili su ostale koloniste, ukljuujui Henrija.
Obukao sam se i rekao Edivi da uradi isto, mislei da su nas napali
domoroci. Izjurio sam u no s pitoljem, reen da do samog kraja titim svoj
dom. Meutim, kad sam stigao do istine u sreditu sela, doekao me je
neverovatan prizor. Strahovit prizor. Tomas Krouli, oiju crnih, sa parom belih
ileta u ustima, kidao je Deka Beringtona napola, prosipajui mu utrobu na sve
strane. Video sam prijatelje rasute po zemlji. Nekima su nedostajale ruke i noge.
Nekima glave. Krouli me je spazio i krenuo ka meni. Nanianio sam i opalio.

SV

58

Kugla je pogodila metu, produbivi mu sredinu grudi. Meutim, to ga nije

nimalo usporilo. Nastavio je da se primie. Ne stidim se da priznam da me je
sva hrabrost napustila. Mislio sam samo na to kako da pobegnem. Samo na
Edivu i neroeno dete u njenom stomaku."
Henri se okrenuo i pretrao etrdeset pet metara do kue koliko su ga noge
nosile. Ediva je ve ekala na vratima, i gotovo da nije usporio kad ju je zgrabio
za ruku i nastavio ka umi. Ka obali. Pourimo ka oba...
uo sam ga kako tri za nama. Svaki korak je lomio zemlju. Svaki je bio
blii od prethodnog. Utrali smo u umu. Trali dok nas plua nisu zabolela,
dok Ediva nije poela da usporava, i tada zauh njegove korake iza sebe."
Nikad neemo videti obalu.
Ne seam se nieg vie. Samo da sam se probudio na stomaku i odmah
shvatio da su mi rane smrtonosne. Telo mi je lealo zdrobljeno, udovi sasvim
beskorisni. Zbog skorele krvi po oima bio sam poluslep. Po Edivinom tekom
disanju znao sam da je ona jo blia smrti nego ja. Leala je na boku, ute
haljine umrljane krvlju. ute kose umrljane krvlju. Odvukao sam se do nje na
dve slomljene ruke. Primakao sam oi njenima, otvorenim i dalekim. Provukao
sam aku kroz njenu kosu i jednostavno je pogledao. Jednostavno posmatrao
kako polako die, apuui sve vreme: 'Ne boj se, ljubavi.' A onda je prestala."
Do izlaska sunca Krouli je odvukao veinu svojih drugova doseljenika u
umu. Nije imao drugog izbora. Bilo je lako objasniti pomor. Gotovo jednako
lako kao objasniti kako je ovek pao iz osmatranice na jarbolu, ili kako se
devojka bacila u talase, ili kako su ribara napali divljaci. Ali kako objasniti
vriske u noi, praene nestankom etvorice mukaraca, jedne ene i jednog
deteta? To nije mogao da objasni. Ispitivae ga. Otkrie ga. A to nije mogao da
dozvoli. Jedno po jedno, odvukao je njihova izubijana tela daleko. Od stotinu
dvanaest njegovih drugova doseljenika, samo jednog je potedeo svog gneva.
Krouli se premiljao da li da ubije Virdiniju Der. Bebu koju je lino doneo
na svet. Prvu englesku duu roenu u Novom svetu. Neto takvo ima
sentimentalnu vrednost. Osim toga, ona se ne bi seala ta se tu dogodilo, a
mlada drubenica mogla bi mu posluiti u usamljenim godinama koje je tek
trebalo da dou.
Vratio se iz ume s bebom u naruju. Usuujem se da kaem da se
iznenadio kad je video da sam iv, mada jedva, teko se drei na nogama dok
sam urezivao slova ,,KRO" u drvo noem. Moje samrtniko nastojanje da
otkrijem identitet svog ubice. Ubice svoje ene i svog deteta. Poto je njegova
zauenost popustila, Krouli nije mogao da obuzda smeh, jer sam mu

SV

59

nenamerno dao genijalnu ideju. Spustio je bebu na zemlju, uzeo mi no iz ruke

pa urezao re Kroatoen" na oblinji stub, sve vreme se osmehujui pomisli kako
Don Vajt ubija nedune domoroce u osveti."
Krouli se spremao da oduzme Henrijev ivot. No tu se opet premiljao.
Najednom mu je sinulo da bi u tom sluaju bio jedini ovek koji govori
engleski u krugu od pet kilometara u svakom pravcu, samotni izgledi za nekog
ko toliko voli da se ali. Ko e se smejati njegovim alama? Gledao sam ga kako
je kleknuo iznad mene i prosekao runi zglob noktom, pustivi da se krv prospe
po mom licu i da mi ue u usta.
Krouli je sahranio ostale koloniste i zaputio se na jug prema panskim
teritorijama, nosei uplakano detence u jednoj ruci, a polumrtvo telo mladog
Henrija u drugoj. Ubrzo poto su munina i halucinacije prole, poto su mu
kosti same srasle, njegov saputnik otvorie oi u novom ivotu u Novom svetu.
Ali Tomas Krouli e najpre slaviti tako to e se gostiti prvom engleskom krvlju
roenom u njemu.
Reio je da se gosti Virdinijom Der.

VI
Dvadeset jedan dan poto ga je Henri uneo u kuu u nesvesti, Ejb se
dovoljno oporavio da izae iz sobe i krene u obilazak.
Zaudio sam se kad sam video da je moja soba bez prozora zapravo deo kue bez
prozora. Kue sasvim iskopane u zemlji, zidova i podova uredno obloenih kamenom i
ilovaom. Kuhinja u kojoj mi je spremao hranu na pei na drva. Biblioteka iz koje je
donosio knjige. Jo jedna spavaa soba. Sve prostorije osvetljene svetiljkama i ukraene
lepim nametajem i slikama u zlatnim ramovima, kao da je Henri u njima video prozore
ka spoljanjem svetu.
Ovo", kazao je Henri, ovo je bio moj cilj proteklih sedam godina. Da
sagradim ovu kuu, bacajui lopatu po lopatu zemlje."
U sredini, izmeu te etiri prostorije, nalazilo se malo stubite. Tamo je bilo jedino
mesto osvetljeno suncem, mekom svetlou to je padala odozgo. Tamo su bile drvene
stepenice iju sam kripu uo dok se Henri peo i silazio, bezbroj puta. Popeli smo se uza
njih do lomnih drvenih vrata, sunce se provlailo kroz pukotine na njima. Kad smo ih
otvorili i izali, iznenadio sam se obrevi se u brvnarici. Bila je skromno nametena, sa
ispravnom pei na drva, tepihom i krevetom. Henri je stavio naoari sa tamnim staklima
kad smo iskoraili u dan. Tad sam uvideo genijalnost njegovog plana, jer se spolja
njegov dom nije ni po emu razlikovao od obine brvnare na umovitoj padini
usamljenog brda.

SV

60

Nego, hoemo li?", upitao je Henri.

I tako je poelo jedino pravo kolovanje Abrahama Linkolna. Svakoga jutra
tokom naredne etiri nedelje, Ejb i Henri peli su se uz stepenice do lane
brvnare. Svakoga dana Henri ga je uio jo neemu o tome kako da nae
vampire i bori se s njima.
Svake noi vebali su teoriju u praksi dok je Henri izazivao Ejba da ga lovi
u tami.
Bacio je moje enove belog luka i boicu svete vode. Bacio je moje noeve. Ostali su
samo moji koci, sekira i moj um. Henri je veinu vremena proveo unapreujui to
poslednje oruje, uei me kako da se sakrijem od vampirovih ivotinjskih ula. Kako da
koristim njegovu brzinu u svoju korist. Kako da ga izmamim iz skrovita i kako da ga
ubijem a da ne izloim svoje udove (i vrat) opasnosti. No od svih Henrijevih lekcija,
najdragocenije je bilo vreme koje smo proveli nastojei da ubijemo jedan drugog. Isprva
su me zadivile njegova brzina i snaga, bio sam ubeen da mu nikad neu biti ravan. No
s vremenom sam primetio da mu treba sve vie i vie vremena da me pokori. ak bih se
zatekao i kako mu povremeno zadajem udarac. Uskoro nije vie bilo nimalo neobino da
ga savladam tri od deset puta.
Nalazim se u udnom poloaju", rekao je Henri poto je Ejb uspeo da ga
prikleti uz pod jedne noi. Oseam se kao zec koji je uzeo lisicu za uenika."
Ejb se osmehnuo.
A ja ko mi koji je uzeo maku za uitelja."
Stigla je rana jesen, a s njom i kraj Ejbovog boravka kod Henrija. Henri i on
stajali su izvan lane brvnare na jutarnjem suncu, Henri sa svojim tamnim
naoarima, Ejb sa ono malo svojih stvari i hranom za put. Ve je nedeljama
kasnio sa povratkom u Golubiji potoi, i bilo je veoma verovatno da e ga otac
iibati to se vraa kui bez novca koji je obeao da e zaraditi.
Meutim, Henri je smatrao da treba da mi pomogne tako to e mi pokloniti dvadeset
pet dolara, pet vie no to sam bio obeao ocu. Naravno, ponos mi je nalagao da odbijem
taj dar kao suvie velikoduan. Naravno, Henrijev je ponos nalagao da ga prihvatim.
Prihvatio sam i mnogo mu zahvalio. Mnogo toga sam mislio da kaem u tom trenutku:
Da mu zahvalim na dobroti i gostoprimstvu. Da mu zahvalim to mi je spasao ivot.
to me je nauio kako da se zatitim u budunosti. Mislio sam da mu se izvinim zbog
grubosti s kojom sam u poetku sudio o njemu. Meutim, pokazalo se da nita od toga
nije bilo potrebno jer je Henri brzo pruio ruku i rekao:
Hajde da se oprostimo i ne kaemo vie nita." Rukovali smo se i krenuo sam.

SV

61

No neto sam zaboravio da ga upitam. Neto to sam se pitao otkako smo se

upoznali. Okrenuo sam se ka njemu:
Henri... ta si radio na reci one noi?" Neobino se uozbiljio kad je to uo.
Nijednom za svog boravka kod njega nisam ga video tako ozbiljnog.
Nije asno uzimati usnulu decu iz njihovih postelja", kazao je niti se gostiti
nedunima. Dao sam ti sredstva da kazni one koji to rade... Kad doe vreme za to, dau
ti i njihova imena."
Rekavi to, okrenuo se i zaputio natrag ka brvnari.
Ne sudi o svima nama jednako, Abrahame. Moda svi zasluujemo pakao, ali neki
od nas ga zasluuju ranije nego ostali."

SV

62

etiri
Istina suvie strana
Samodrac svih Rusija odrei e se svoje krune i proglasiti svoje podanike
slobodnim republikancima pre no to e se nai ameriki gospodari dobrovoljno
odrei svojih robova.
Abraham Linkoln, u pismu Dordu Robertsonu, 15. avgusta 1855.

I
Moje mile sestre vie nema...
Hiljadu osamsto dvadeset este Sara Linkoln se udala za svog suseda iz
Golubijeg potoia, Arona Grigzbija, est godina starijeg od sebe. Uselili su se u
brvnaru blizu Linkolnovih i Grigzbijevih, i devet meseci kasnije objavili da
oekuju dete. Ubrzo poto je osetila trudove, 20. januara 1828, Sara je poela da
gubi neobino mnogo krvi. Umesto da ode po pomo, Aron je pokuao sam da
porodi enu, ne smejui da je ostavi samu. Kad je shvatio koliko je situacija
ozbiljna i otrao po doktora, bilo je prekasno.
Sara je imala dvadeset godina. Ona i mrtvoroeni deai sahranjeni su
zajedno na groblju baptistike crkve u Golubijem potoiu. Kad je uo tu vest,
Ejb je nekontrolisano jecao. Oseao se kao da je ponovo ostao bez majke. Kad je
uo pojedinosti zetovog oklevanja, njegovoj tuzi pridruila se srdba.
Taj nitavni gad pustio ju je da lei i umre. To mu nikada neu oprostiti.
To nikada" potrajalo je samo nekoliko kratkih godina. Aron Grigzbi umro
je 1831.
Do svog devetnaestog roendana, Abraham Linkoln je ispunio gotovo
svaki milimetar svake strane svog dnevnika mastilom (sve sitnijim slovima
kako se primicao kraju). Dnevnik je sadrao sedam godina neobinih
zabeleaka. Pronicanje u njegov prezir prema ocu. Njegovu mrnju prema
vampirima. Prikaze njegovih najranijih borbi sa tom hodajuom smru.
Sadrao je i najmanje esnaest savijenih pisama meu svojim stranama.
Prvo je stiglo ni mesec dana poto je Ejb otiao iz Henrijeve brvnare i vratio se u
Golubiji potoi.

Dragi Abrahame,
Verujem da te ovo pismo zatie u dobrom zdravlju. Ispod je ime nekog ko
je zasluuje pre. Nai e ga u gradu Izlazeeg Sunca, tri dana uzvodno od

SV

63

Luivila. Ne smatraj ovo pismo nikakvom prisilom. Izbor je uvek na tebi. Samo
elim da ti omoguim priliku da nastavi da ui i pruim malo utehe za
nepravde koje su ti nanesene, a ti e nesumnjivo naknadu za njih potraiti
sam.
Ispod je pisalo ime Sajlas Vilijams i re obuar". Pismo je bilo potpisano
samo slovom H. Ejb je odjahao ka Izlazeem Suncu nedelju dana kasnije,
rekavi ocu da ide u Luivil da potrai posao.
Oekivao sam da u zatei to mesto u panici zbog sve eih nestanaka ili zbog
nekakve kuge. Meutim, inilo se da je tamonji svet u odlinom raspoloenju, a njihov
grad izvrsnog zdravlja. Koraao sam meu njima skrivajui oruje ispod svog dugog
kaputa (jer mi je palo na um da bi prizor visokog tuinca sa sekiram mogao zabrinuti
graanstvo). Iskoristio sam ljubaznost jednog prolaznika i upitao gde mogu da naem
mesnog obuara jer su mi cipele veoma pohabane. Uputio me je ka skromnoj radnji ni
pedesetak metara dalje, gde sam uao i naao bradatog mukarca s naoarima
zaokupljenog poslom, zidovi su bili prekriveni iznoenom i rasparenom obuom. Bio je
krotko stvorenje od nekih trideset pet leta i bio je sam.
Sajlas Vilijams?", upitao sam.
Da."
Odrubio sam mu glavu sekirom i izaao.
Kad mu je glava pala na pod, oi su mu bile crne kao cipele koje je mazao. Nisam
znao ama ba nita o njegovim zloinima, niti me je bilo briga. Vano mi je bilo samo to
da danas postoji jedan vampir manje nego to ih je bilo jue. udno je, priznajem, biti
svestan da tu injenicu dugujem vampiru. No davno je reeno da mi je neprijatelj mog
neprijatelja prijatelj".
Tokom naredne tri godine jo petnaest pisama stiglo je u Golubij potoi, na
svakom samo ime, mesto i ono nepogreivo H.
Deavalo se da stignu i dva pisma za dva meseca. Deavalo se i da u tri meseca ne
stigne nijedno. Bez obzira na to kad bi stigla, uvek bih krenuo na put im bi mi posao to
dozvolio. Svaki lov donosio je nove lekcije. Novo unapreenje mojih vetina i mog
oruja. Neki su bili laki poput obezglavljenja Sajlasa Vilijamsa. U drugima sam leao u
zasedi satima bez prekida ili izigravao plen, samo da bih potpuno preokrenuo situaciju u
svoju korist kad bi vampir napao. Neki su iziskivali dan jahanja ili ak i manje. Ostali
su me odvodili sve do Fort Vejna i Nevila.
Ma koliko put bio dug, uvek je nosio iste stvari sa sobom.
U svom zaveljaju nosio sam koliko god sam hrane mogao, tiganj za prenje
svinjetine i lonac za prokuvavanje vode. Sve bih to umotao u svoj dugi kaput, a
prethodno sam platio krojaici da ga dodatno promeni tako to e ukloniti unutranje

SV

64

depove i priiti debelu konu postavu na njihovo mesto. Sve to je bilo privezano za
drsku moje sekire, koju sam stalno otrio kako bih brijao brkove. Tom malom arsenalu
dodao sam i samostrel, koji sam sam napravio na osnovu crtea iz pozajmljene knjige
Oruja taborita. Vebao sam gaanje iz njega kad god bih imao vremena, ali nisam
se usuivao da ga koristim u bici dok se ne izvetim.

EJB STOJI MEU SVOJIM VAMPIRSKIMRTVAMA NA SLICI PO IMENU

MLADI LOVAC DIJEGA SVONSONA(ULJE NA PLATNU, 1913).

Iako se lov na vampire i te kako isplatio u pogledu osvete, od njega nije

imao nikakvu novanu zaradu. Kako je u to vreme ve bio stasao mladi, od
Ejba se oekivalo da pomae u izdravanju porodice. I u skladu sa obiajima
tog vremena, sve to bi zaradio pripadalo je njegovom ocu do njegovog
dvadeset prvog roendana. Kao to moemo da pretpostavimo, Abrahamu to
uopte nije odgovaralo.
Pomisao da svoju zaradu dajem tom oveku! Da svojim radom nagraujem njegov
nerad. Da radim bilo ta kako bi takvom lenjivcu bilo bolje! Toj kukavici! To nije nita
do ugovoreno ropstvo!
Ejb je uvek traio posao, bilo to krenje ume, teglenje ita ili prevoenje
putnika sa obala Ohaja do parobroda lakim brodiem koji je sam napravio.*
Poetkom maja 1828. godine, dok se Ejb jo oporavljao od sestrine smrti, jedan
posao je doao da potrai njega, za promenu. Posao koji e mu promeniti ivot.
Dejms Dentri posedovao je najveu i najblagorodniju farmu u okolini
____________________________________
*Ejb se zaudio Sto su putnici bili voljni da plate dolar po osobi kako bi se prevezli ni deset metara
dalje u nekim sluajevima. Kao nekada na Starom kambrijskom putu u Kentakiju, veselio se
upoznavanju putnika i sluanju njihovih pria, od kojih e mnoge prepriavati do kraja ivota.
(Pieva napomena)

SV

65

Golubijeg potoia. Desetak godina poznavao je Tomasa Linkolna i razlikovao se

od njega u svakom moguem pogledu. Naravno, Ejb ga je uvek potovao zbog
toga. Dentri se divio tom visokom, vrednom i skromnom Linkolnovom sinu.
Njegov roeni sin Alen bio je nekoliko godina stariji od Ejba, ali malo nezreliji.
Taj marljivi farmer hteo je da proiri svoj delokrug (i povea zaradu)
tako sto e prodavati svoj kukuruz i slaninu plovei niz Misisipi, gde su eer i
pamuk bili osnovne kulture, ali je vladala velika potranja za drugom robom.
Gospodin Dentri je pitao da li bih sa Alenom napravio baru i kormilario
njom nizvodno, svraajui u Misisipi i mesta juno radi prodaje kukuruza,
svinjetine i razne druge robe. Za to bi me platio osam dolara meseno i kupio bi
mi kartu za povratak kui parobrodom iz Nju Orleansa.
Ejb bi verovatno prihvatio taj posao sve i da mu Dentri nije obeao
nikakvu platu. Bila mu je to prilika da pobegne. Prilika za pustolovinom.
Pomou sekire (i, da budemo iskreni, stolarskih vetina koje je nauio od
oca), prionuo je na pravljenje vrste bare duge dvanaest metara od zelenog
hrasta, sekui dasku po dasku i privrujui ih za okvir drvenim klinovima.
Napravio je skrovite na sredini palube, dovoljno veliko da u njemu stoji bez
straha da e udariti glavom o tavanicu. Unutra su smestili dva kreveta, peicu i
svetiljku, a skrovite je imalo i etiri prozoria koja se mogu zatvoriti ,,u
sluaju napada". Naposletku je premazao ivice gustom smolom nalik katranu i
napravio veslo za upravljanje*.
Moda e zvuati kao da se hvalim, ali moram da kaem da je ispala veoma dobra s
obzirom na to da je to bila prva bara koju sam napravio. ak i kad smo je natovarili sa
deset tona robe, dno je utonulo samo ezdesetak centimetara ispod povrine vode.
Alen i Ejb otisnuli su svoju dupke punu baru 23. maja. ekalo ih je
putovanje od vie od hiljadu i eststo kilometara. Za Ejba je to bila prva prilika
da zae duboko na Jug.
Borili smo se sa vetrovima i strujama i stalno budno motrili na reku pred sobom.
Mnogo smo puta bili primorani da oslobaamo svoje skromno plovilo iz mulja ili
ipraja poto bismo se nasukali na obalu. Punili smo stomake beskrajnim rezervama
kukuruza i svinjetine na palubi i prali odeu u uvek prisutnom Misisipiju kad bi se
usmrdela. To je trajalo nedeljama. Ponekad smo prelazili i stotinak kilometara dnevno,
ponekad pedeset i manje.
_______________________________________
*Kormilo sa dugom drkom napravljeno tako da se njime moe upravljati sa krova skrovita. (Pieva
napomena)

SV

66

Mladii bi ushieno vikali kad bi im se put ukrstio s nekim parobrodom, s

tim udesnim, blistavim parobrodima-lopatiarima, koji su brektali i pljuskali
kreui se nasuprot strujama. Njihovo uzbuenje bi poraslo im bi spazili
udaljeni dim kako se izvija iz reke pred njima, zatim bi doivelo vrhunac kad bi
se primakli brodu i proli kraj njega, izvikujui pozdrave i maui putnicima,
kormilarima i radnicima.
Brujanje motora i bukanje vode. Crni dim to se izvija iz njegovog
dimnjaka i bela para iz njegovih cevi. Brod koji moe da odnese oveka iz Nju
Orleansa sve do Luivila za manje od dvadeset pet dana. Ima li granica ljudskoj
genijalnosti?
Kad bi se to ushienje stialo, plovili bi kilometrima bez ijednog zvuka.
Bio je to mir u kakvom sam retko uivao posle toga. Kao da smo bili jedina iva
bia na zemlji i imali svu prirodu na raspolaganju da uivamo u njoj. Zapitao sam se
zato je stvoritelj koji je izmatao takvu lepotu odluio da je zaprlja tolikim zlom.
Tolikom tugom. Zato se nije zadovoljio tim da je ostavi neukaljanu. I jo se pitam.
Kad bi sunce zamaklo iza obzorja, Alen i Ejb poeli bi da trae zgodno
mesto da se usidre, po mogustvu nekakav grad. Jedne noi, nedugo poto su
proli kroz Baton Ru, Linkoln i Dentri privezali su brodi kanapom uz drvo
nadomak plantae Duein. Po obiaju, mladii su isprili veeru, proverili jesu
li uad vrsta, pa se povukli u skrovite. Tamo su itali ili razgovarali dok im se
oi ne umore, pa ugasili fenjer i spavali u potpunoj tami.
Trgnuo sam se iz sna i posegnuo da dohvatim motku koju sam drao kraj kreveta.
Skoio sam i ugledao dve prilike na vratima. Usuujem se da kaem da ih je moja visina
veoma iznenadila, a jo vie jaina kojom sam ih mlatnuo po glavi. Izjurio sam ih
(udarivi pritom vlastitom glavom o poprenu gredu) na palubu, gde ih je meseina u
potpunosti razotkrila. Bili su crnci, i bilo ih je sedmorica. Ostalih pet uurbano su
pokuavali da odveu na brodi.
Beite, avoli!", povikao sam, pre no to vam svima polomim glave!" Kako bih
im pokazao da to ozbiljno mislim, lupio sam jednog po rebrima i podigao palicu da
odalamim i drugog. No to nije bilo potrebno. Crnci su utekli. Dok su odmicali, sluajno
sam spazio slomljene okove oko nogu jednog od njih i odmah mi je sve bilo jasno. To
nisu bili obini lopovi. Bili su to robovi. Verovatno su odbegli sa ove plantae i traili su
nain da zbune pse tragae tako to e pobei naim brodom.
Dentrija je probudio taj mete i pomogao je Ejbu da otera preostale robove
u umu. Zadovoljni to se nee vratiti, bar neko vreme, odvezali su brodi i
okuali sreu u plovidbi Misisipijem nou.
Isplovili smo. Alen je drao fenjer na pramcu i kiljio u tminu, a ja veslao sa

SV

67

vrha skrovita, nastojei da odveslam do sredine reke i ostanem tamo. Nisam

mogao da odolim, pa sam se kriom jo jednom osvrnuo ka obali, ugledavi
belu priliku kako tri prema reci iz pravca plantae. Bio je to nadzornik koji je
doao da vrati svoje robove. Meutim, ta sitna bela prilika nije se zaustavila kad
je stigla do vode. Preskoila je na suprotnu obalu jednim dugim, nemoguim
skokom. Nisu beali od ljudi niti od pasa.
Beali su od vampira.
Na trenutak sam pomislio da okrenem brod prema muljevitoj obali i stanem. Da
izvadim zaveljaj ispod kreveta i pojurim za njim. Ne mogu da kaem jesam li mislio da
bi taj pokuaj bio beznadean ili da su rtve bezvredne. Mogu da kaem samo da nisam
stao. Alen (kome je tek tad svanulo da je malo falilo da ga prekolju) krenuo je da
bogohuli i izvikuje psovke kakve u ivotu nisam uo i veinom ih nisam razumeo.
Psovao je sebe to nije poneo musketu. Proklinjao te ubilake hulje". utao sam,
usredsreen u nastojanju da nas odrim na sredini reke. Nisam mogao da se nateram da
mrzim nae napadae jer mi je palo na pamet da su samo pokuali da spasu vlastitu
glavu. Pritom su mislili da je nuno da mene lie moje. Alen je nastavio. Neto o tim
bezvrednim crnugama", ovakvim ili onakvim.
Ne sudi o svima njima jednako", rekao sam.

II
Alen i Ejb stigli su u Nju Orleans 20. juna u podne, zavijajui sve tenjim
okukama Misisipija kad su se primakli njegovom sreditu, gde e moi da
prodaju preostalu robu (i svoj brod kao drvo) u brojnim gradskim prometnim
pristanitima. Doekala ih je kiica, dobrodolo olakanje nakon nesnosne
sparine koja ih je pratila veim delom plovidbe nizvodno.
Prvo se ukazao severni deo grada, ivahan i irok. Farme su zamenile kue.
Kue su zamenile ulice. A ulice dvospratne ciglene zgrade sa gvozdenim
ogradama na balkonima. Toliki jedrenjaci! Toliki parobrodi! Bari na stotine, svi
buno zahtevaju svoj deli te velike reke.
Nju Orleans je bio grad od etrdeset hiljada stanovnika i juna kapija ka
svetu. Hodajui po njegovim pristanitima, ovek je lako mogao da sretne
mornare iz svakog kutka Evrope i June Amerike, ak i neke sa Istoka.
Nismo mogli dovoljno brzo da se otarasimo tovara. Toliko smo goreli od elje da
istraimo beskrajne divote tog grada! Bio sam potpuno zadivljen, jer u ivotu nisam
video toliki svet, svuda su se uli francuski i panski izrazi. Dame su se hladile po
poslednjoj modi, a gospoda su bila od glave do pete odevena u najfinija odela. Ulice
prepune konja i zaprenih kola; trgovaca to prodaju sve to poeli. etali smo niz Ri de

SV

68

Sartr; razgledali Baziliku Svetog Luisa na Trgu Dekson, nazvanom tako po naem
predsedniku koji je junaki branio taj grad. Tamo su timovi ljudi i mazgi kopali jarke za
gasovod. Poto se meseci njihovog rada zavre, pevao je ponosno jedan od njih, grad e
svetlucati kao iskriavi dragulj u noi, bez ijedne baklje i svee na vidiku".
Ejba je iznenadila ivost grada i njegovih stanovnika. Iznenadila ga je i
starost stvari oko njega.
Zamiljao sam kako putujem u sva ta mesta u Evropi o kojima sam tako esto itao.
Tamo sam, prvi put u ivotu, video kue fasada obraslih brljanom. Tamo su bili ueni
ljudi. Arhitektura i umetnost. Tamo su bile goleme biblioteke pune uenika eljnih
znanja i zahvalnih pokrovitelja. Tamo je bilo sve to moj otac nikad ne bi razumeo.
Pansion Mari Lavo u Ulici Svetog Kloda teko da je bio meu
najimpresivnijim gradskim graevinama u panskom stilu, ali bio je dovoljno
dobar za dva brodara iz Indijane da se u njemu odmore nedelju dana.
Nedaleko od gospoe Lavo bio je salon gde se ovek mogao dobro napiti ruma, vina
ili viskija. Puni novca od prodaje robe i broda, i puni uzbuenja to smo prvi put u
takvom gradu, priznajem da smo uivali u njima, ak vie no to bi trebalo to da rade
dva mlada budalasta oveka. Salon je bio prepun mornara iz svih delova sveta. Brodara
iz svih mesta na Misisipiju, Ohaju i Sangamanu. inilo se da na svaka tri minuta izbija
nekakva kavga. udo je da nisu izbijale i ee.
Naravno, brodari nisu bili jedini neobini likovi sa kojima se Ejb susreo
tokom prva dvadeset etiri sata u Nju Orleansu. Sutradan ujutro, dok su on i
Alen posrtali ulicama u potrazi za laganim dorukom, drei se za bolne glave i
zaklanjajui oi od sunca, Ejb je spazio kako im neto neverovatno dolazi u
susret u Ulici Bjenvil.
... koija blistavobela, vukla su je dva bela konja i vozio deak u mantilu iste boje.
Iza njega su sedela dva gospodina: jedan aneoskog lica i rumenih obraza, odela
neupadljive meavine zelenih i sivih nijansi. Drugi je nosio odelo od bele svile, koje je
lepo pristajalo njegovoj svetloj puti i dugoj sedoj kosi. Oi je sakrio iza tamnih naoara.
Bilo je oigledno da je vampir i, po svoj prilici, najbogatiji kog sam dotad video.
Elegantan i prefinjen. Neoptereen mrakom. Slobodan da se mea meu ljude kad zaeli.
I smejao se. On i ivi gospodin bili su naizgled usred veoma veselog razgovora. Palo mi
je na pamet jedino da ga probodem kocem kroz srce kad se koija primakne. Ili da mu
odrubim glavu. Kako li bi izgledala krv na beloj svili njegovog kaputa! Ali, avaj, mogao
sam samo da ga gledam, jer nisam imao oruja, a i bolela me je glava. Beloglavi vampir
znaajno me je pogledao u prolazu. A onda onaj najudniji oseaj... oseaj da tue oi
itaju stranice mog dnevnika... Zvuk glasa bez izvora...
Ne sudi o svima nama jednako, Abrahame.

SV

69

Skrenuli su u Prestolonaslednikovu ulicu i zamakli za ugao. Meutim, oseaj tuih

oiju je ostao. Ovoga puta izvor je bio jasan kao dan. Spazio sam bledog oveuljka
preko puta, poluskrivenog u uliici, pogleda nesumnjivo uprtog u mene. Bio je sav u
crnom, razbaruene crne kose i malenih bria ispod tamnih naoara. Nesumnjivo
vampir. Videvi da je otkrivena, prilika se okrenula i nestala u uliici. To nisam mogao
da ostavim neistraeno! K vragu i glavobolja! Ostavio sam svog prijatelja da dalje
tetura sam, pa pohitao za neznancem, jurei ga niz uliicu do Ulice Konti, pa Zalivskom
ulicom, gde se vrag sklonio iza zidova groblja*. Bio sam najvie deset koraka iza njega,
ali kad sam stigao do kapije, nije ga bilo. Iezao je. Izgubio se u lavirintu grobnica.
Zapitao sam se je li jednostavno uao u neku od njih; zapitao se koliko je vampira...
Zato me tako jurite, gospodine?"
Hitro sam se okrenuo i podigao pesnice. Stajao je iza mene, lea oslonjenih o
unutranjost grobljanskog zida, pametni vrag. Zurio je u mene, a tamne naoari je
drao u rukama. Umornih oiju i visokog ela.
'Jurim' vas, gospodine?", rekao sam. A zato vi beite?"
Pa, gospodine, po tome kako ste zaklanjali oi od svetla... po znaajnim pogledima
koje ste razmenili sa gospodinom u koijama... Mislio sam da ste vampir."
Jedva sam verovao vlastitim uima.
Mislili ste da sam ja vampir?", upitao sam. Ali ja..."
oveuljkove usne razvukle su se u osmeh. Pogledao je u tamne naoari u ruci i
izraz lica visokog neznanca. Nasmejao se.
Verujem da smo obojica pogreno procenili jedan drugog."
Oprostite mi, gospodine, ali... treba li da shvatim da vi niste vampir?"
Ne, naalost", kazao je kroz smeh Inae ne bih ovako lako ostao bez daha."
Izvinio sam se i pruio mu ruku.
Ejb Linkoln." oveuljak ju je prihvatio.
Edgar Po."

III
Abraham Linkoln i Edgar Alan Po roeni su u samo nekoliko nedelja
razlike; obojica su ostala bez majke u detinjstvu. U svemu ostalom njihovo
odrastanje sasvim se razlikovalo.
Posle majine smrti, Poa je usvojio bogati trgovac Don Alan (koji je
izmeu ostalog trgovao i robovima). Odveo ga je daleko od rodnog Bostona, te
je Po stekao puno obrazovanje u najboljim kolama u Engleskoj. Video je divote
__________________________________

SV

*Ejb misli na dananje Groblje Svetog Luisa. (Pieva napomena)

70

Evrope o kojima je Ejb mogao samo da ita iz knjiga. Negde u vreme kad se Ejb
zakleo da e se osvetiti vampirima i probo srce Dona Bartsa kocem, Edgar
Alan Po se vratio u Ameriku i nastanio sa svojim ouhom u Virdiniji, uivajui
u luksuzu u kakvom uivaju samo lanovi najimunijih porodica. Po je imao
sve to je Ejb mogao samo da poeli: Najbolje obrazovanje. Najlepe kue. Vie
knjiga nego to je mogao da izbroji. Oca kome nije manjkalo ambicije.
Meutim, i on i Ejb su bili jednako nesrena stvorenja. Kao student prve
godine na Univerzitetu u Virdiniji, Po je propio i prokockao svaki novi koji
mu je ouh poslao, dok ga Don Alan najposle nije razbatinio. Ljut i naputen,
Po je pobegao iz Virdinije u Boston i prijavio se u vojsku pod imenom Edgar
A. Peri, gde je danju punio topove topovskim zrnima, a nou pisao sve mranije
prie i pesme na svetlosti svee. Tako je, dok je bio smeten u svom rodnom
gradu, Edgar Alan Po upoznao svog prvog vampira.
Vlastitim novcem Po je objavio kratku zbirku pesama, predstavivi se samo
kao Bostonac" (iz straha da ga ne ismeju drugovi vojnici). Od pedeset
primeraka, koliko je platio da se odtampa, prodalo se manje od dvadeset. Bez
obzira na taj slabi prijem, jedan italac uoio je naroitu genijalnost u toj Poovoj
zbirci i podmitio je njenog tampara da mu otkrije piev pravi identitet.
Ubrzo potom posetio me je gospodin Gaj de Ver, imuan udovac. Objasnio je kako
je doznao moje ime i da ga je mnogo dirnulo moje delo. Zatim je upitao ta jedan vampir
trai sluei u vojsci."
Gaj de Ver je bio ubeen da samo vampir moe da napie pesme sa takvim
pogledom na smrt i bol. Pesme tako mrane i lepe.
Stoga se iznenadio kad je saznao da je njihov stvaralac iv ovek. I ja sam se
jednako iznenadio zatekavi se kako razgovaram sa ovekom koji vie nije iv."
Poa je beskrajno oarao dostojanstveni, krvoedni De Ver, a De Vera
mrani, briljantni Po. Izmeu njih dvojice rodilo se retko prijateljstvo, veoma
nalik prijateljstvu izmeu Abrahama i Henrija. Meutim, Po nije eleo da naui
vie o vampirima kako bi ih bolje lovio, hteo je da zna sve o tome kako je iveti
u tami, o tome kako je kretati se izvan granica smrti, kako bi mogao bolje da
pie o tome. De Ver mu je veoma rado sve ispriao (uz dogovor da Po nikad ne
otkrije njegov identitet u tampi).*
Nekoliko meseci poto se Po upoznao s De Verom, njegov puk poslali su u
Fort Moultri u Junoj Karolini. Kako tamo nije bilo grada koji bi zadovoljio
____________________________________
*Dogovor koji je Po izgleda zaboravio do 1843, kada je iskoristio De Vera kao lik u svojoj pesmi
Leonor. (Pieva napomena)

SV

71

Poovu potrebu za kulturom, i budui bez sredstava da utoli e za dubljim

znanjem o vampirima, Pou se vojska iznenada poela initi kao zatvor.
Zato je reio da da sebi nezvaninu otpusnicu" i doe u Nju Orleans radi
prouavanja vampira", jer je De Ver tvrdio kako u Americi nema boljeg mesta za to".
Sudei po tome koliko je puta natoio i iskapio svoju au viskija, doao je i da bi se
opijao do smrti. Te veeri sedeli smo u salonu pored pansiona gospoe Lavo. Alen
Dentri je bio otiao da opti sa damama odreenog karaktera", ostavivi nas da
slobodno razgovaramo o temi koju smo najvie voleli, ali nismo se usuivali da pred
drugima otvoreno raspravljamo o njoj. Razgovarali smo do kasno u no, delei sve to
smo proitali, uli i videli u vezi s vampirima.
Kako onda naue da se hrane?", upitao je Ejb dok je konobar meo praznu
krmu oko njih. Kako znaju da treba da se klone su...?
Kako tele zna da ustane? Pela radilica da... da napravi konicu?" Po je
uzeo jo jedno pie. To im je u prirodi, lepo i jednostavno. Da unitavate takva
bia, gospodine Linkolne, takva uzviena bia, zvui mi kao ista ludost."
Da govorite o njima s takvim potovanjem, gospodine Po, meni zvui kao
ista ludost."
Moete li to da zamislite? Moete li da zamislite da sagledate vasionu
takvim oima? Da se smejete u lice vremenu i smrti, svetu vaeg Edenskog vrta?
Vaoj biblioteci? Vaem haremu?"
Da. Ali mogu da zamislim i elju za drutvom i elju za mirom."
,,E pa ja ne mogu da zamislim elju ni za im! Pomislite samo na bogatstvo
koje moe da nagomila, na sve udobnosti u kojima moe da uiva, na svetske
lepote koje moe da vidi u svojoj dokolici!"
A kad ta opijenost usahne... kad se sve elje ispune i svaki jezik naui, kad
vie ne bude dalekih mesta za razgledanje; klasika za prouavanje; nijednog
vie novia da se strpa u kofer, ta onda? Moe da ima sve udobnosti sveta, ali
kakva mu je korist od njih ako ne nalazi zadovoljstvo u njima?"
Ejb mu je ispriao narodnu priu koju je prvi put uo od jednog putnika na
Starom kambrijskom putu.
Bio jednom jedan ovek koji je udeo za venim ivotom. Od rane mladosti molio se
Bogu da mu podari besmrtnost. Bio je dareljiv i iskren, poten u poslu, veran svoj eni
i dobar prema svojoj deci. Bio je ponizan pred Bogom i propovedao njegove zakone
svima koji su hteli da sluaju. Pa ipak, iz godine u godinu sve je vie stario, dok
naposletku nije umro kao onemoao starac. Kad je doao na nebo, upitao je: Gospode,
zato nisi hteo da uslii moju molitvu? Zar nisam vodio ivot u skladu sa tvojom

SV

72

reju? Zar nisam hvalio tvoje ime svima koji su hteli da sluaju?" Na to mu je Bog
odgovorio: Uradio si sve to. I zato te nisam prokleo tako to bih usliio tvoju molitvu."
Govorite o venom ivotu. Govorite o udovoljavanju umu i telu", kazao je
Ejb. Ali ta je sa duom?"
A ta e dua stvorenju koje nikad nee umreti?" Ejb nije mogao da se ne
nasmeje. Bio je tu udni oveuljak sa udnim pogledom na svet. Tek drugi ivi
ovek kojeg je upoznao a koji zna istinu o vampirima. Previe je pio i govorio
neprijatnim prodornim glasom. Bilo je teko ne voleti ga.
Poinjem da sumnjam", kazao je Ejb, da biste voleli da budete jedan od
njih."
Po se nasmejao tom predlogu.
Zar nae postojanje nije dovoljno dugo i nitavno?", upitao je, smejui se.
Ko bi za boga miloga eleo jo da ga produi?"

IV
Sutradan, 22. juna, po podne, Ejb je lutao Ulicom Svetog Filipa sam. Alen
Dentri se jo nije bio vratio iz svog neasnog nonog pohoda, a Po se oteturao
do svog pansiona u zoru. Poto je prespavao pola dana, Ejb je zakljuio da su
mu etnja i malo sveeg vazduha preko potrebni kako bi razbistrio misli i
oslobodio se gorine iz usta.
Nabasao sam na nekakav velik mete na ulici kad sam se primakao reci, velika
gomila okupila se oko nekakvog podijuma ukraenog crvenim, belim i plavim. Iznad te
improvizovane pozornice vijorio se uti transparent, a na njemu rei JAVNA
PRODAJA ROBOVA DANAS! U JEDAN SAT! Vie od stotinu ljudi tiskalo se ispred
podijuma. Dvostruko vie crnaca vrzmalo se u blizini. Dim iz lula zaguivao je vazduh
dok su se potencijalni kupci meali, redak smeh odjeknuo bi kroz galamu, olovke i papiri
bili su spremni kako se zakazani sat bliio. Zatim je aukcionar, ovek jednako debeo i
ruiast kao svinja, iskoraio pred njih i poeo: Potovana gospodo, zadovoljstvo mi je
da vam predstavim prvi dananji zgoditak." Na to je prvi crnac, ovek od nekih trideset
pet godina, zauzeo podijum i srdano se poklonio, osmehujui se, visok u premalenom
odelu (koje su mu po svoj prilici kupili za tu priliku). Bik po imenu Kaf! Jo na
vrhuncu snage! Vetiju ruku za rad u polju jo niste videli niti ete videti, a sigurno e
izroditi sinove jednako jakih plea!" Nisam mogao da obuzdam saaljenje i odvratnost
videi oduevljenje na licu tog bika", koji se nada da e ga neko kupiti, stoji uspravljen,
osmehuje se i klanja dok aukcionar opisuje brojne koristi koje se mogu imati od njega.
Ostatak ivota tog oveka... sve budue generacije njegovog potomstva, sve to poiva na

SV

73

tom trenutku. Sve je to u rukama oveka kojeg nikad nije video. oveka voljnog da plati
najviu cenu.
Bilo je ukupno vie od dvesta robova koje je trebalo prodati na aukciji za
dva dana. Tokom nedelje pre te javne rasprodaje, drani si u dva ambara, gde
su potencijalni kupci slobodno mogli da dou i dobro ih pregledaju.
To pregledanje obuhvatalo je svakovrsno naruavanje privatnosti i
ponienje. Mukarce, ene i decu, starosti od pet do sedamdeset i pet godina,
naterali bi da stoje nagi pred neznancima. Vukli su ih za miice; otvarali im usta
i pregledali zube. Terali su ih da hodaju, saginju se i podiu, za sluaj da
sakrivaju da su hromi. Terali su ih da nabrajaju svoje talente. Da pomau u
dizanju vlastite cene.
To im uopte nije ilo u korist. Naprotiv, to je cena* bila vea, to je
verovatnoa da e ikada uspeti da utede dovoljno novca da otkupe slobodu od
dobrih gospodara koji bi im dopustili da to urade bila manja.
Cela ta predstava! Mukarci i ene! Deca svih uzrasta predstavljana toj gruboj
svetini, toj skupini takozvane gospode! Video sam jednu crnkinjicu od tri ili etiri
godine koja se privila uz majku, ne shvatajui zato je obuena u takvu odeu; zato su
je prethodne noi dobro okupali; naterali da stoji na tom podijumu dok mukarci
izvikuju brojke i mau papirima u vazduhu. Ponovo sam se zapitao zato je stvoritelj
koji je izmatao takvu lepotu odluio da je ukalja tolikim zlom.
Ako je Linkoln uoio ikakvu ironiju u injenici da je sam doplovio niz reku
da bi prodavao robu veini istih tih plantaera, nikad nije pisao o tome.
Gospodo, sada vas molim da panju usmerite na lep primerak porodice
kakva jo nije viena! Na bika zvanog Izrejl, pravilnih zuba i neobino krupne
grae. Boljeg oveka za uzgoj pirina neete nai u ovoj niti u bilo kojoj parohiji!
Njegova ena Beatris, ruku i lea gotovo jednako snanih kao u njega, no ipak
aka dovoljno nenih da saiju ensku haljinu! Njihova deca, desetogodinji ili
jedanaestogodinji deak, kojem je sueno da izraste u snanog radnika kao to
je njegov otac, i etverogodinja ki, slatka kao aneo. Nikada neete nai etiri
bolja primerka!"
Svaki je rob pratio vlastitu prodaju sa velikim zanimanjem, a pogled mu je
leteo tamo-amo kad god bi neko izviknuo ponudu. Ako bi ga kupio gospodar
uven po dobroti, ili neko ko je prethodno kupio neki njemu blii rod, siao bi
sa pozornice sa neim nalik zadovoljstvu, ak i s radou, na licu. Meutim, ako
____________________________________
*Zdrav ovek na vrhuncu snage mogao je da dostigne cenu i od hiljadu i sto dolara (bilo je nemogue
da jedan rob prikupi toliki novac), dok je jedna starija ena sa bilo kakvom manom mogla vredeti
stotinu dolara ili ak i manje. (Pieva napomena)

SV

74

bi ga prodali oveku koji bi izgledao naroito surovo, ili ako bi znao da nikad
vie nee videti svoje voljene, tiha tuga na njegovom licu bila bi neopisiva.
Jedan kupac posebno mi je privukao panju, ovek iji novanik izgleda nije imao
dna i iji je pazar delovao nerazumno. Najpre je zakasnio na rasprodaju (to je samo po
sebi bilo neobino) i na brzinu kupio dvanaest robova, ne marei izgleda za njihov pol,
ni zdravlje, ni vetine. Zapravo, inilo se da ga zanimaju samo crnci opisani kao dobar
pazar". No nije samo zbog toga pobudio moju podozrivost. Bio je to vitak ovek u lepom
kaputu do pasa, nii od mene (mada i dalje veoma visok), prosede brade, kojom je skrivao
oiljak du celog lica, od levog oka, preko usana, do brade. Drao je suncobran kojim se
titio od sunca i nosio tamne naoari. Ako nije bio vampir, zasigurno mu se dopadala
njihova moda. ta li to znai? Zato je kupio dve starice slinih sposobnosti? Hromog
deaka? Za ta e mu uopte toliki robovi?
Reio sam da ga pratim i doznam odgovore.

V
Dvanaest robova ilo je bosonogo, krivudajui put severa po blatnjavom
putu uz Misisipi. Bili su to mukarci i ene starosti od etrnaest do ezdeset pet
godina. Neki su se znali itavog ivota. Neki su se upoznali samo sat-dva ranije.
Svaki je konopcem oko pasa bio povezan sa ostalima. Ispred povorke je iao
njihov gospodar prosede brade, a iza beli nadzornik, puke spremne da njome
ubije svakog roba koji se odvai na beg. Obojica udobno smeteni na konjima.
Ejb je paljivo odravao razdaljinu dok su krivudali kroz umu.
Iao sam etiristo metara iza grupe. Dovoljno blizu da ujem nadzornikovu
povremenu viku, ali dovoljno daleko da moji oprezni koraci promaknu vampirovim
uima.
Ve je bilo poelo da se smrkava kad su stigli do plantae trinaest
kilometara severno od grada i kilometar i po od istone obale reke.
Ni po emu se nije razlikovala od ostalih plantaa koje sam video uz Misisipi.
Kovanica. tavionica koe. Vodenica. Ambari, mehanizacija, razboji za tkanje, kolibe,
tale i nekih dvadeset pet kuica za robove oko plantaerove kue. Bile su to jednosobne
brvnarice gde je desetak robova moglo da ivi zajedno, da spava na zemljanim podovima
ili u posteljama od ljuske od kukuruza, gde su gorele borove baklje kako bi ene mogle da
iju jorgane do kasno u no. Po danu bi tamna polja oko mene vrvela od rada i amora.
Stotine mukaraca kopale bi jarke u dugim nizovima. ene pridravale plugove po ezi.
Beli nadglednici jahali medu njima na konjima, motrei na najmanji prekraj kako bi
bievanjem kaznili njihova gola plea. Usred svega toga stajala je gospodareva kua.
Robovi dovoljno sreni" da rade u njoj bili su poteeni zamornog rada u polju, ali

SV

75

njihov ivot nije bio nita laki, jer bi i njih ibali za najmanji prekraj. Takoe, robinje
svih dobi esto su bile u milosti gospodarevih nezamislivih hirova.
Ejb se drao na odstojanju dok su dvanaestoro robova proveli pored
plantaerove kue i uveli u velik ambar, iznutra osvetljen bakljama i obeenim
petrolejkama. Sakrivi se iza ambara, osamnaest metara dalje, dobro je video
kroz otvorena vrata.
Tamo im se pridruio jedan krupan crnac (poto su se gospodar i nadzornik
povukli u kuu). Drao je bi i zamahnuo njime ka pridolicama, zapovedajui im da se
postroje u sredini ambara. Poto su ga posluali, naredio im je da sednu, i dalje povezani
uetom oko pasa. Utom je stigla jedna mulatkinja sa velikom korpom pod mikom (to je
samo povealo bojazan pridolica jer su nesumnjivo uli prie o tome kako neki
gospodari igou svoje robove). Korpa je sreom bila puna hrane, kojom je robovima
reeno da se slobodno poslue. Gledao sam kako su im oi zablistale kad su ugledali
prenu svinjetinu i proju. Kravlje mleko i eerne bombone. Video sam takvo olakanje
na njihovim licima jer do tog trenutka nisu bili sigurni kakve ih sve strahote oekuju.
Halapljivo su trpali hranu u usta da to pre napune izgladnele stomake.
Ejb se zapitao je li bio suvie ishitren u svojim pretpostavkama. Henri je
dokazao da ima vampira kadrih da budu dobri. Da se uzdravaju. Jesu li ti
robovi kupljeni kako bi bili osloboeni? Hoe li ipak imati samilosti prema
njima?
Poto je gozba potrajala pola sata, kako se inilo, gledao sam kako grupa mukaraca
belaca ide od kue ka ambaru. Bilo ih je ukupno deset, ukljuujui gospodara kog sam
pratio iz Nju Orleansa. Svi su bili razliitih godina i stasa, mada su svi izgledali
imuno. Kad su stigli do ambara, krupni crnac ponovo je zavitlao biem u vazduhu i
zapovedio robovima da ustanu, pa krenuo da ih odvezuje. Mulatkinja je uzela svoju
korpu i otila bez potrebe za urbom.
Belci su se okupili kod ulaza, a jedan od njih je dao neto svom domainu
(nesumnjivo nekakve papire, pretpostavljam da su to bile novanice) i primakao se redu
robova. Gledao sam ga kako koraa napred-nazad, zagledajui svakog dok naposletku
nije stao iza stare debele ene i ekao. Jedan po jedan, i ostali mukarci platili su
domainu pa razgledali preostale robove i izabrali po jednog za sebe, dok svih devet
gostiju nije bilo na svom mestu. Crnci se nisu usuivali da se osvrnu. Pogledi su im
ostali prikovani za tlo pod nogama. Poto su se belci smestili iza svog pazara, krupni
crnac izveo je preostala tri roba iz ambara i odveo ih u mrak. ta je dalje bilo s tim
jadnim duama, ne znam da kaem. Mogu samo da govorim o bojazni koja me je
obuzela kad su otili, jer sam znao da e se neto dogoditi. ta, nisam znao.
Znao sam samo da e biti strano.
Imao je pravo. Zadovoljan to ostali robovi vie ne mogu da ga uju,

SV

76

sedobradi gospodar je zviznuo. Na to je devet pari oiju pocrnelo, devet pari

onjaka se spustilo i devet vampira zagrizlo je svoj bespomoni plen s lea.
Prvi vampir je epao debelu staricu za glavu i okrenuo je unazad tako da joj se
brada susrela sa kimom, a njeno nesreno lice sa prizorom vlastite smrti. Druga je
vrisnula i uzvrpoljila se kad je osetila ubod dva onjaka u ramenu. Ali to se vie
opirala, to je rana bivala dublja i dragocena krv slobodnije tekla u usta tog stvora. Video
sam kako je jedan vampir udarao deaka u glavu dok mu mozak nije pokuljao iz rupe u
lobanji, a drugi je sasvim otkinuo glavu jednom oveku. Nisam mogao nikako da im
pomognem. Ne kad su bili tako brojni. Ne bez oruja. Robovlasnik je smireno zatvorio
vrata ambara da prigui smrtne krikove, a ja sam otrao u no, lica mokrog od suza.
Gnuajui se sebe to sam toliko bespomoan. Zgaen onim to sam video. Ali najvie
od svega, zgaen istinom koja mi se oblikovala u glavi. Istinom koju zbog vlastitog
slepila nisam video ranije.
Ejb je sutradan kupio crni dnevnik u konom povezu u
Prestolonaslednikovoj ulici. Njegov prvi odeljak, mada oskudan, sainjen od
samo trinaest rei, bio je mona izjava te istine, i jedna od najvanijih reenica
koje e ikad napisati.

25. jun 1828.

Dokle god je ova zemlja prokleta ropstvom, dotle e biti prokleta
i vampirima.

SV

77

2. DEO
LOVAC NA VAMPIRE
Pet
Novi Sejlem
Nain da se mlad ovek uzdigne jeste da unapredi sebe u svakom
moguem pogledu, ne sumnjajui ni tren da neko eli da ga omete.
Abraham Linkoln, u pismu Vilijamu Herndonu, 10. jula 1848.

I
Ejb je drhtao.
Bila je otra studena februarska no i ekao je jednog oveka da se obue
gotovo dva sata. Ejb je koraao tamo-amo... tamo-amo po gusto nabijenom
snegu, povremeno pogledujui ka nezavrenoj zgradi suda na drugom kraju
trga i na drugi sprat salona preko puta, gde je svetlo jo gorelo iza kurvinog
prozora zastrtog zavesom. Prekraivao je vreme razmiljanjem o nedeljama koje
je proveo plovei Misisipijem go do pojasa po nepodnoljivoj vrelini. Vrelini u
kojoj se ovek moe uguiti." Razmiljao je o jutrima koja je proveo pravei ogradu
u hladu; popodnevima kad se rashlaivao plivajui u potoku. Meutim, te su
uspomene bile daleko vie od tri godine i tri stotine kilometara. Te veeri, na
svoj dvadeset drugi roendan, smrzavao se na pustim ulicama Kalhuna*, u
dravi Ilinois.
Tomas Linkoln je napokon napustio Indijanu. Redovno je primao izvetaje
od Dona Henksa, roaka Ejbove majke, o neiskorienim divotama Ilinoisa.
Don je pisao o izdanim i plodnim" prerijama te drave. O ravnoj zemlji
koju ne treba kriti. Na kojoj nema kamenja i koja se moe jeftino uzeti." Bio je to
dovoljan povod da Tomas ostavi Indijanu i gorke uspomene za sobom.
U martu 1830, Linkolnovi su spakovali sve to su imali u troja kola, upregli
po dva vola da ih vuku i zauvek napustili Golubiji potoi. Petnaest napornih
dana putovali su blatnjavim putevima i gazili ledene reke dok napokon nismo
doli do okruga Meikon i smestili se zapadno od Dikejdera", u samom centru Ilinoisa.
Ejb je tad imao dvadeset i jednu godinu. Bile su prole dve godine otkako je
gledao masakr robova u Nju Orleansu. Dve godine davanja teko zaraenih
____________________________________

SV

*Ime grada e naredne godine biti promenjeno u Springfild. (PiSeva napomena)

78

dnevnica ocu. Sad je napokon mogao da se osamostali. Iako je to arko eleo,

Ejb je ostao jo godinu dana, pomaui ocu da sagradi novu brvnaru i porodici
da se smesti u svoj novi dom.
Meutim, veeras je navravao dvadeset drugu godinu i, tako mu boga,
bio je to njegov poslednji roendan pod oevim krovom.
[Moj polubrat] Don navaljivao je da se odvezemo u Kalhun da proslavimo. Isprva
nisam hteo ni da ujem za to, kako nisam pridavao previe vanosti tom danu. Kao i
obino, dodijavao mi je dok nisam popustio. Saoptio je svoje namere dok smo se vozili
ka gradu, a one su se, seam se, svodile na to da se dobro nalijemo i da ti kupim ensko
drutvo". Znao je za jedan salon u estoj ulici. Neseam [sic] se imena, niti da li ga je to
mesto uopte imalo. Seam se samo da je imalo drugi sprat, gde je ovek mogao da se
nauiva ako plati. Uprkos Donovim namerama, mogu rei da moja savest ostaje ista u
tom pogledu.
Linkoln je moda i odoleo arima naparfemisanih salonskih dama, ali viski
je pio slobodno. On i Don su se alili na raun svog oca, svojih sestara i jedan
drugog. Bilo je to sve veoma dobro za duu i veoma dobar nain da ovek proslavi
roendan". Donovo dodijavanje se jo jednom isplatilo. Meutim, pred kraj
veeri, dok je njegov brat oijukao sa pohotljivom brinetom po imenu Misi (kao
Misisipi, duo, ali dvostruko dublje i vraki mnogo toplije"), Ejb je ugledao oveka
prosenog stasa kako ulazi, u odei teko prikladnoj tako studenoj noi".
Na licu mu nije bilo rumenila kakvo sam viao na drugim gostima dok su urno
ulazili u osvetljeni, topli salon, niti mu se dah video na hladnom vazduhu kad je uao.
Bio je to bled gospodin od tridesetak godina, ili manje, ali kosa mu je bez svake sumnje
bila smekasta i proseda, nalik boji dasaka izbledelih na suncu. Priao je pravo ankeru
(bilo je oigledno da se njih dvojica poznaju) i apnuo mu neto, na ta je oveuljak s
keceljom pohitao uz stepenice. To je vampir, pomislio sam. Sigurno je vampir, proklet
nek je viski! Ali kako da to pouzdano znam?
Ejbu je najednom neto sinulo.
Prozborio sam glasom tek malo jaim od apata. Vidi li onog oveka za
ankom?", upitao sam Dona, koji je bio zaokupljen daminim uhom. Kai mi, sea li
se da si ikad video oveka tako odvratnog lica?" Don, koji nije imao ni najmanju
predstavu o tome kako je izgledalo lice tog oveka, srdano se nasmejao (u takvom je bio
stanju).
Kad sam to proaputao, bledi gospodin se osvrnuo i ljutito pogledao pravo u mene.
Uzvratio sam mu osmehom i podigao au. Nijedno drugo stvorenje ne bi ulo tu
uvredu od tolike buke i sa tolike udaljenosti! Nije bilo sumnje! Ipak, nisam mogao da ga
ubijem. Ne tu. Ne pred tolikim oevicima. Osmehnuo sam se na pomisao da me odvode i

SV

79

optuuju za ubistvo. Kako bih se odbranio? Tako to bih rekao daje rtva bila vampir?
Pored toga, kaput i oruje ostali su mi napolju u bisagama. Ne, tako nee moi. Mora da
postoji drugi nain.
anker se vratio sa tri ene za petama i poredao ih ispred vampirovog
stola.
Poto je izabrao dve, vampir ih je otpratio uz stepenice, a onda je anker
objavio fajront.
Ejbu se mutilo u pripitoj glavi dok ga nije blagoslovila jo jedna ideja". Kako
je znao da ga brat nipoto ne bi ostavio da luta ulicama sam, rekao je Donu da
se predomislio i dogovorio" da provede no sa enom.
Don se ponadao (silno, pretpostavljam) da e tako i biti, i brzo je
dogovorio da i sam provede no sa enom. Poeleli smo jedan drugom laku no
dok je anker gasio svetiljke i zakljuavao boce. Poto sam dao bratu i njegovoj
prijateljici dovoljno vremena da stignu do svoje sobe, poao sam uz stepenice,
sam. Tamo se nalazio uzak hodnik prigueno osvetljen petrolejkom, zidova
oblepljenih tapetama kitnjastog dezena u crvenoj i ruiastoj boji. Sa obe strane
nalazila su se brojna vrata, sva zatvorena. Na kraju su bila jo jedna zatvorena
vrata, koja su, sudei po obliku zgrade, vodila napolje poarnim stepenicama.
Iao sam polako sredinom, oslukujui ne bih li uo iza kojih je vrata moj
vampir. Smeh sleva. Opscenosti zdesna. Zvui za koje nemam rei da ih
opiem. Kad sam stigao do kraja hodnika, najzad sam uo ono to sam ekao s
desne strane, glasove dveju ena koji su dopirali iz iste sobe. Ostavivi Dona
da uiva u toplom zagrljaju neznanke, okrenuo sam se, zaputio napolje na
studen i obukao svoj dugi kaput. Znao sam da e vampir verovatno obaviti svoj
posao i otii pre izlaska sunca. A dok bude odlazio, ja u ga presresti na izlazu.
Meutim, do drugog sata hodanja tamo-amo po ulici, umorio se, prozebao
i dosadilo mu je da eka.
Priznajem da sam se posle esnaest preklanih vampira oseao gotovo neustraivo.
Poto mi se nije vie ekalo na studeni, reio sam da zavrim s tim. Popeo sam se
stepenicama prekrivenim snegom iza zgrade, koraajui lagano i pripremajui muenika
u ruci.
Muenik" je ime koje je Ejb dao novom oruju, koje je sam napravio. Iz
jednog ranijeg odeljka njegovog dnevnika:
Nedavno sam itao o uspehu engleskog naunika Vokera, koji je otkrio nain
pravljenja plamena samo uz pomo trenja. Poto sam pribavio potrebne hemikalije da
sam napravim njegova palidrvca", umoio sam nekoliko tapia u tu meavinu. Poto
su se hemikalije osuile, vrsto sam uvezao dvadeset tapia u snop (bio je otprilike

SV

80

dvostruko deblji od pera) i umoio sve osim vrha na jednom kraju u lepak. Kad se tim
krajem kresne o grubu povrinu, nastane plamen koji je kratak, silovit i svetliji od
sunca. To bi privremeno zaslepilo moje neprijatelje pa bih ih lake iscepao na komade.
Koristio sam ih dvaput sa ogromnim uspehom (mada opekotine na mojim prstima
svedoe o ranijim neuspesima).
Stao sam pred vrata u nedoumici, s muenikom u jednoj i sekirom u drugoj ruci, a
svetlost ispod vrata osvedjavala je moje cipele prekrivene snegom. S druge strane nisu
dopirali glasovi i odmah mi je palo na pamet da u ugledati dve devojke zaklane na
krevetu, a pod njima arave natopljene njihovom krvlju nalik arama na zidovima.
Glavom sekire pokucao sam tri puta.
Odgovora nije bilo.
Poto sam im dao dovoljno vremena da otvore, pokucao sam jo jednom. Proao je
jo jedan trenutak bez ikakvog zvuka s druge strane.
Ba kad sam se upitao da li da opet pokucam, zaulo se kripanje kreveta, praeno
batom koraka po drvenom podu. Pripremio sam se da napadnem. Vrata su se otvorila.
Bio je to on. Kovrdava kosa boje drveta izbledelog od sunca.
Samo duga koulja titila ga je od studeni.
ta je ovo kog vraga?", upitao je.
Ejb je kresnuo vrh muenika o zid. Nita.
Prokletinja nije uspela da se upali jer je predugo stajala u vlanom depu mog
kaputa. Vampir me je upitno pogledao. Onjaci mu se nisu spustili niti su mu se oi
zacrnele. Ali kad je ugledao moju sekiru u drugoj ruci, izbeio je oi pa zalupio vrata
takvom silinom da se itava zgrada zatresla. Stajao sam tamo, gledajui u ta vrata kao
to pas gleda u knjigu, sve vreme doputajui vampiru da utekne na drugu stranu. Kad
sam to naposletku shvatio, odmakao sam se jedan korak i tresnuo vrata petom iz sve
snage. Otvorila su se uz velik prasak, prasak koji sam grekom pripisao pucanju drveta.
Nisam uvideo da je to bio pucanj dok mi olovna kugla nije prola pored glave,
promaivi je za dva centimetra najvie, i zabila se u zid iza mene. Priznau da me je to
veoma uplailo. Toliko da, kad sam video da je bacio pitolj i naglavake izleteo kroz
prozor (pokazavi mi golu zadnjicu), nisam pomislio da pojurim za njim, ve da
pregledam glavu da vidim jesam li smrtno ranjen. Srean to nisam ozleen, utrao sam
u sobu za njim, dve prilino goliave dame vritale su u krevetu pokraj mene. uo sam
kako se otvaraju vrata du hodnika dok su znatieljni gosti izlazili da vide kakva je to
larma. Kad sam stigao do prozora, video sam kako moj plen ustaje sa snene ulice i
bosonog tri u no, okliznuvi se i doekavi na golu zadnjicu makar dvaput pre no to
mi je umakao iz vidokruga, vritei i dozivajui pomo.
To nije bio vampir.

SV

81

Glasno sam psovao gotovo celim putem do kue. U ivotu se nisam toliko obrukao
niti napravio takvu pijanu greku. Nikad se nisam oseao kao takva budala. Ako je
postojalo ita to bi me uteilo, bila je to svest da u uskoro napokon biti slobodan.
Zima 1831. bila je posebno otra, ali s martom je dolo otopljenje, a s njim i
prve ptice na nebu i prve vlati trave na zemlji. Za Ejba je martovsko otopljenje
donelo kraj dvadeset dvema godinama s Tomasom Linkolnom. Godinama koje
su bivale sve hladnije i hladnije. Teko da je i njihov rastanak bio ita topliji,
verovatno su se samo rukovali, a i to je pod znakom pitanja. Ejb je napisao samo
ovo na dan kad je zauvek napustio dom.
Krenuli za Birdstaun preko Springfilda. Don, Don i ja nadamo se da emo stii
za tri dana.
Linkoln je jahao ka zapadu sa svojim polubratom Donom i roakom
Donom Henksom. Ta tri mladia unajmio je poznanik po imenu Denton Afat
da naprave amac i prevoze robu niz reku Sangaman do Nju Orleansa, kruno
putovanje koje e potrajati oko tri meseca.
Afata je najmanje jedan savremenik upamtio kao strogog, prekog nitkova i
galamdiju". Meutim, poput veine ljudi koji su upoznali Ejba Linkolna, i Afata
su zadivile mladieva marljivost, inteligencija i ud. Kad je stigao u Birdstaun
(za tri dana, kako su se nadali), Ejb je poveo svoj tim da naprave brod i napune
ga Afatovim tovarom.
Moj drugi brod bio je dvostruko dui i mnogo bolji od prvog, i sagradio sam ga
mnogo bre, ne samo zato to sam imao prethodnog iskustva ve i zato to sam imao
pomonike. Otisnuli smo se niz reku tri nedelje po dolasku u Birdstaun, na veliko
iznenaenje i zadovoljstvo gospodina Afata.
Reka Sangaman krivudala je etiristo kilometara kroz sredinji Ilinois. Bila
je daleko od monog Misisipija", na pojedinim mestima pre potoi nego reka,
zapreena nisko obeenim granama i bezbrojnim plutajuim stablima,
preputenim na milost strujama. Ta nemirna voda zavijala je do neto mirnije
reke Ilinois, a zatim nastavljala svoj tok do Misisipija.
etverac brodara (Afat je reio da poe s njima da se provoza) s velikim
tekoama sputao se niz Sangaman. Svaki dan je donosio novu nevolju,
nasukali bi se, naili na srueno drvo u reci. Legenda kae da se njihov brod
zabio u branu nadomak Novog Sejlema, u dravi Ilinois, i da je voda poela da
ulazi u njega. Kad su se metani okupili na obali, nudei savete i smejui se
mladiima koji su se grevito borili da spasu svoje plovilo, Linkolnu je ponovo
sinula genijalna misao. Probuio je rupu u prednjem delu broda (koji je visio

SV

82

preko brane) i pustio da voda izae iz njega. To je podiglo zadnji trup broda
dovoljno da bezbedno preu preko brane. Zapuivi rupu, mladii su nastavili
put, a stanovnici Novog Sejlema bili su silno zadivljeni. I Denton Afat je bio
zadivljen, ne toliko Ejbovom domiljatou koliko tim seocetom, koje je bilo u
procvatu.
Bez obzira na reku i njene prepreke, Ejb je na tom putovanju ipak naao
malo onog teko uhvatljivog mira. U tim trenucima je crtao, beleio opirna
seanja i sluajne misli u svoj dnevnik svake veeri poto bi se ukotvili. U
odeljku napisanom 4. maja obrazlae i upotpunjuje svoju izjavu o povezanosti
ropstva i vampira.
Verujem da su vampiri, nedugo poto su prvi brodovi prispeli u Novi svet, postigli
preutan sporazum s robovlasnicima. Verujem da im je ova drava naroito
primamljiva jer ovde, u Americi, mogu da se hrane ljudskom krvlju bez straha da e ih
neko uhvatiti i osvetiti im se. Bez neugodnosti ivota u mraku. Verujem da ovo posebno
vai za Jug, gde su ona gizdava gospoda vampiri nala nain da uzgajaju" svoj plen.
Gde najsnanije robove stavljaju da uzgajaju duvan i hranu za srene i slobodne, a one
manje srene anju i jedu. Verujem u to, ali jo ne mogu da dokaem da je to istina.
Posle prvog odlaska u Nju Orleans, Ejb je pisao Henriju o onome to je
tamo video (i pitao ga ta to znai). Odgovor nije dobio. Poto se njegov odlazak
iz Golubijeg potoia bliio, reio je da se vrati do lane brvnare i vidi ta je s
njegovim prijateljem vampirom.
Zatekao sam to mesto naputeno. Nije bilo nametaja ni kreveta, tako da je brvnara
bila samo pusta prostorija. Kad sam otvorio vrata u zadnjem delu, nisam naao
stepenite koje je vodilo do prostorija ispod, ve ravnu nabijenu zemlju. Je li itavo
Henrijevo skrovite napunjeno zemljom? Ili sam sve ono samo usnio u bunilu?
Ejb nije ostao u Indijani dovoljno dugo da to otkrije. Napisao je neto u svoj
dnevnik, iscepio list i okaio ga o ekser iznad Henrijevog kamina.

ABRAHAM LINKOLN ZAPADNO OD DEKEJTURA, DRAVA

ILINOIS PRIVREMENO BORAVITE KOD GOSPODINA
DONA HENKSA
Nju Orleans nije bio ni priblino zadivljujui kao prilikom njegove prve
posete, pa je Ejb jedva ekao da zavre posao i krenu parobrodom na sever.
Zadrao se nekoliko dana kako bi pruio polubratu i roaku priliku da
razgledaju grad, a sam je retko izlazio, ne elei da naleti na jo jednu javnu
rasprodaju robova ili udljivog vampira. No ipak je svratio u salon pokraj

SV

83

pansiona gospoice Lavo, ne zbog pia, ve u nadi da e moda naii na svog

starog prijatelja Poa. To se nije desilo.
Dentonu Afatu toliko se dopalo kako je Linkoln obavio posao da mu je
ponudio jo jedan po povratku u Ilinois. Afat je u reci Sangaman video etiristo
kilometara mogunosti. Granica je bila u usponu, a uz obale Sangamana nicali
su gradovi. Mnogi su verovali da e se plovnost uskoro poboljati i da e uskoro
parobrodi donositi putnike i robu u njihova dvorita. I Afat je delio to miljenje.
Pazite ta vam kaem", rekao je, Sangaman je sledei Misisipi. Dananje
seoce je sutranji grad." Afat je znao da je svakom gradu u razvoju potrebna
prodavnica meovite robe i dva mukarca da je vode. I tako su se Abraham
Linkoln i Denton Afat vratili u Novi Sejlem u dravi Ilinois, na mesto neslavnog
spasavanja njihovog broda, i ostali tamo.
Novi Sejlem iznikao je navrh litice na zapadnoj obali Sangamana, i
predstavljao je zbijenu skupinu jednospratnih i dvospratnih brvnara, radionica,
mlinova i kole, koja se nedeljom pretvarala u crkvu. Imao je ukupno stotinak
stanovnika.
Mesec ili vie pre no to. je prodavnica gospodina Afata bila spremna za otvaranje,
naao sam se u udnom poloaju, imao sam previe vremena i premalo posla. Stoga mi
je mnogo laknulo kad sam upoznao gospodina Vilijama Grejama, mladog uitelja koji je
delio moju ljubav prema knjigama i koji me je upoznao sa Kirkamovom gramatikom, to
sam je prouavao dok nisam nauio svako pravilo i primer naizust.
Istorija pamti Ejbov veliki intelekt, ali zaboravlja da je on u to vreme bio
vei stasom no pameu. Poput oca, bio je prirodno nadaren za rei. Ali kad bi
morao da ih zapie, postao bi rtva svog ogranienog kolovanja. Uitelj Grejam
pomoi e mu da to ispravi i nauie ga da se elokventno izraava i u kasnijem
ivotu.
Kad je ta tesna radnja najzad bila snabdevena i spremna, Ejb je prionuo na
posao, nabavljao je porudbine, vodio knjige i armirao muterije dosetljivou i
beskrajnim injenicama. On i Afat prodavali su posue i fenjere, platno i
ivotinjsku kou. Merili su eer i brano i punili boce rakijom od bresaka,
melasom i crvenim siretom iz buria na policama iza tezge. Sve za svakoga u
svako doba", kako su voleli da kau. Pored oskudne plate, Ejb je dobio
sledovanje robe i sobiak u zadnjem delu radnje. Tamo e itati uz sveu i pisati
svoj dnevnik do kasno posle ponoi.
A onda, poto bi svea izgorela i celo naselje utonulo u san, oblaio je svoj
kaput i izlazio u no u potragu za vampirima.

SV

84

II
Kako nije bilo Henrija da ga vodi i kako nije mogao da se udaljava od
Novog Sejlema (jer je morao da se vrati i otvori Afatovu radnju u sedam svakog
jutra), Ejbov lov na vampire zaustavio se u leto 1831. godine. Lutao je okolnim
umama nou; smelo bazao obalama Sangamana. Meutim, osim to bi ispitao
uzroke ponekog uma, nije doiveo nikakvo uzbuenje. Nije prolo dugo kad je
Ejb poeo vie da se zanima za radnju nego da istrauje okolinu, i sasvim je
prestao da izlazi nou.
To ne znai da nije bilo prilika za tuu.
Oko pola sata hoda od Novog Sejlema nalazilo se seoce Klerijev Gaj, dom
prilino nematovito nazvanih Momaka Klerijevog Gaja, grupice mladia koji
su uglavnom bili rod i imali dar da se napiju i prave lom.
Izazvali bi i po dve tue nou u krmi sirotog Dima Ratlida i esto su
prekidali krtenja pokraj reke gaajui parohijane kamenicama iz ume. Ljudi
se nisu usuivali da im se suprotstave jer bi im razbili prozore, ili ih ak strpali
u bure i ostavili na milost i nemilost Sangamanu.
Iznad svega, ti momci su voleli da se ,,rvu". Diili su se sobom, govorei
kako su najopakiji, najsnaniji i najgrublji rvai u kraju". Zato su, kad se proulo
kako je jedan krupan momak doao da radi" u prodavnici u Novom Sejlemu,
smatrali da im je dunost da ga lino procene i da mu, ako ustreba, pokau gde
mu je mesto.
Ejb je znao da e Momci iz Klerijevog Gaja traiti kavgu, ba kao to su to ve
godinama radili, izazivajui svakog snanog oveka koji bi zaao na njihovu
teritoriju. Ba zato ih je izbegavao po svaku cenu, nadajui se da e se oni
jednostavno navii na njegovo prisustvo. Uspeo je da izgura gotovo puna dva
meseca bez sukoba (lokalni rekord). Naalost, Denton Afat je bio oveuljak
dugog jezika, i kad je video te momke, pohvalio se kako njegov novi prodava
nije samo najpametniji ovek u okrugu Sangaman, ve je dovoljno krupan da ih
prebije sve skupa".
Doli su nenajavljeni u radnju i pozvali me da izaem. Kad sam video da se
okupilo njih deset i vie, upitao sam zato me trae. Jedan je iskoraio i rekao kako hoe
da nahukaju svog najboljeg" oveka na mene jer me je gospodin Afat opisao kao
najjaeg oveka kojeg je u ivotu video". Rekao sam im da gospodin Afat grei. Da ja
uopte nisam jak i da ne elim da traim vreme na kavge. Nisu dobro prihvatili to moje
odbijanje pa me je opkolila cela druina i zapretila mi. Rekli su da mi nee dati da udem
dok ne pokuam. Ako odbijem, itav Novi Sejlem znae da sam kukavica i prevrnue mi

SV

85

radnju naglavake". Pristao sam, ali sam traio da borba bude potena. O, nee tu
biti mnogo borbe, ma jok", kazao je jedan od njih i pozvao Deka napred.
Dek Armstrong je bio stena od oveka, deset centimetara nii i devet
kilograma tei od Ejba. Bio je voa Momaka iz Klerijevog Gaja i bilo je oigledno
zato.
Izgledao je surovo i obilazio me je napregnuvi miice na rukama i isprsivi se, kao
da je celo njegovo telo zategnuta tetiva luka koja se u svakom trenutku moe pustiti.
Svukao je majicu preko glave i bacio je na zemlju, kruei oko mene. Kako nisam hteo da
se skidam, poao sam da zavrnem rukav. Samo to sam poeo, kad sam se iznenada obreo
na leima, bez daha. Izbio mi je vazduh iz plua.
Momci su klicali kad je Dek skoio na noge i negodovali kad se i Ejb
pridigao s mukom.
Moje insistiranje na potenoj borbi" oito nije bilo vano. Dek je ponovo
nasrnuo na mene, ali ovog sam puta bio spreman, doekao sam njegov napad i uhvatio
ga za ispruene ruke svojima, tako da smo leima i ramenima stvorili ravnu povrinu
kad smo se sagnuli, gurajui jedan drugog. Sputenih glava; diui prainu stopalima.
Pretpostavljam da gaje moja snaga silno iznenadila. Mene je zasigurno iznenadila
njegova. Oseao sam se kao da sam ukrstio ruke sa ruskim medvedom.
Meutim, ma koliko da je snaan bio Dek Armstrong, nije se mogao
meriti s vampirima s kojima se Ejb borio u prolosti. Linkoln je duboko
udahnuo pa podigao ruke i zgrabio Deka jednom rukom za vrat, a drugom za
pojas pantalona.
Uhvativi ga tako, podigao sam tog momka sa tla i iznad glave i drao ga u
vazduhu dok se vrpoljio, borio i psovao. Taj prizor je raalostio njegove prijatelje, pa su
me najednom svi napali, udarajui me pesnicama i utirajui. Bila je to nepravda koju
nisam mogao da trpim.
Ejbovo lice je pocrvenelo i svom snagom je tresnuo Deka Armstronga o
zid prodavnice i povikao:
Ja sam veliki snani srnda!"
Dohvatio sam najblieg mladia za kosu i mlatnuo ga pesnicom u lice tako da vie
nita nije oseao. Mladia do njega opauio sam drugom pesnicom u stomak. Bilo mi je
veliko zadovoljstvo da ih sve iibam, jednog po jednog, i uradio bih to da Dek nije ustao
na noge i rekao svojim momcima da prestanu.
Sad je Linkolnovo telo bilo napregnuto poput zategnute tetive luka, pogled
usredsreen na dva momka iz Klerijevog Gaja koji su mu bili nadohvat ruke.
Dek je izvadio iver-dva iz slabine i stao pokraj mene. Momci", rekao je, verujem
da je ovaj ovek najsnaniji kurvin sin koji je ikad kroio u Novi Sejlem. Ko god se

SV

86

pokai s njim, pokaio se sa Dekom Armstrongom."

To je verovatno bila najvanija borba u Ejbovoj mladosti, jer se po okrugu
Sangaman brzo proulo da tu ivi mlad ovek snanog tela i duha. ovek kojim
mogu da se die. Bez obzira na to neprijatno upoznavanje, Momci Klerijevog Gaja
brzo su postali Ejbove najvernije pristalice, a pokazae se i kao neprocenjivo
politiko preimustvo u predstojeim godinama. Neki od njih postali su mu ak
i prisni prijatelji, mada nijedan toliko kao sam Dek Armstrong.
Pokajao sam se to sam pao u vatru i tako ga osramotio pred roacima. Zato sam
ga te veeri posle nae tue pozvao na pie u prodavnici.
Ejb i Dek su popili boicu rakije od breskve u zadnjoj sobi prodavnice,
nebo je i dalje bilo plaviasto iako je bilo skoro devet sati. Ejb je sedeo na kraju
svog kreveta, poto je jedinu stolicu koju je imao ponudio svom gostu.
Iznenadio sam se videvi u tom krupnom Armstrongu tihog, obazrivog momka.
Iako je bio etiri godine mlai od mene, posedovao je zrelost veu od mnogih ljudi
dvostruko starijih od njega i lakou optenja koja se ne bi oekivala s obzirom na njegov
izgled. Kad je video moj primerak Kirkamove gramatike, govorio je o vrednosti itanja i
pisanja, i alio zbog svojih manjkavosti i u jednom i u drugom.
Istina je da je vanije biti grub", rekao je Dek. Ovo je gruba zemlja i
zahteva grubog oveka."
Zar mora da izabere jedno ili drugo?", upitao je Ejb. Uvek sam nalazio
vremena za knjige, a znam tota i o grubosti."
Dek se osmehnuo.
Ne i o grubosti Ilinoisa."
Ejb je upitao ta to znai.
Jesi ikad video nekog svog voljenog iskidanog i razbacanog po tlu?"
Ejb nije, i bio je oito iznenaen odgovorom. Dek se malo vrpoljio pa
pogledao u pod.
Izao sam jedne veeri s drugom u etnju", kazao je. Obojica smo imali
po devet godina i poli smo kui poto smo gaali bare kamenicama,
krivudaju puteljkom koji smo znali napamet. U jednom trenutku bio je tu
pored mene, avrljajui u mraku. U sledeem su ga odvukle medvee kande,
uhvatile su ga za glavu, uvukle u kronju i odvukle skroz na vrh. Nisam video
nita u mraku. uo sam ga samo kako vriti. Osetio tople kapljice na glavi... na
usnama. Otrao sam po pomo i dotrali su ljudi s pukama. Ali nisu imali ta
da ubiju. Pola smo ga jutra kupili sa zemlje. Dareda. Dared Linder, tako se
zvao."
Nastupila je tiina i Ejb je znao da ne sme prvi da je prekine.

SV

87

Ljudi to ive ovde znaju da ima neega u ovim umama", rekao je Dek.
Znaju da ovek koji nije sav svoj, ovek koji nije dovoljno jak da sve prido...
dobro, znaju da ovek moe lako da nastrada ako peai od mesta do mesta.
Ljudi govore da se mi momci drimo zajedno jer smo rod. Jer volimo da
pravimo lom. A istina je da se drimo zajedno jer nam je to jedina ansa da
doekamo starost. Istina je da smo grubi jer je slab ovek mrtav ovek."
,,I siguran si?", upitao je Ejb. Hou rei, sasvim si siguran da je to bio
medved?"
Pa sigurno nije bio konj to se vere po drveu."
Hou rei, moda je to bilo neto malo... neobinije?"
Aha", kazao je Dek kroz smeh. Misli ko neto iz prie? Nekakav duh?"
Da."
,,K vragu, te prie godinama krue uz reku i niz reku. udne prie. Ljudi
govore o veticama, i avolima, i..."
Vampirima?"
Na pomen te rei, i poslednji traak osmeha iezao je sa Dekovog lica.
Ljudi priaju gluposti. Samo se boje, to je sve." Moda je u pitanju bilo
pola boce rakije od breskve u njegovom krvotoku ili oseaj da je naao srodnu
duu. Moda jednostavno nije vie mogao da dri tu tajnu u sebi. Ma koji razlog
da je bio, Ejb je doneo veoma iznenadnu i veoma opasnu odluku.
Dek... ako ti kaem neto neverovatno, hoe li obeati da e me
sasluati do kraja?"

III
Ejb je koraao tamo-amo... tamo-amo po mekom zemljanom drumu,
povremeno pogledujui ka tek zavrenoj zgradi suda na drugom kraju trga i
drugom spratu salona preko puta, gde je svetio i dalje gorelo iza kurvinog
prozora zastrtog zavesom. Ovoga puta bio je kraj leta i vreme je bilo mnogo
prijatnije. A i drutvo.
Trebalo je mnogo nagovaranja, ali Dek je naposletku ipak pristao da poe u
Springfild. Isprva nije hteo da mi poveruje na re, ak me je nazvao prokletim
laovom" i pretio da e me izmlatiti" jer ga smatram budalom. Meutim, zamolio sam
ga za strpljenje i obeao da u mu ili dokazati da je svaka moja re istinita ili u se
spakovati i zauvek napustiti Novi Sejlem. Obeao sam to oekujui uspeh jer mi je ba
tog jutra napokon stiglo pismo.
Pismo je bilo adresirano tano u skladu sa uputstvima koja je Ejb ostavio

SV

88

iznad Henrijevog kamina:

ABRAHAM LINKOLN ZAPADNO OD DEKEJTURA, DRAVA ILINOIS

PRIVREMENO BORAVITE KOD GOSPODINA DONA HENKSA
Dostavljeno je njegovim roacima dve nedelje ranije i prosleeno u Novi
Sejlem. Ejb ga je otvorio videvi poznati rukopis i proitao desetak puta za
tezgom tog dana.

Abrahame,
Izvinjavam se to nisam pisao svih ovih meseci. Bojim se da je za moje postojanje
neophodno da s vremena na vreme nestanem. Pisau ee kad se skrasim u nekom
novom domu. U meuvremenu se nadam da si se ti lepo smestio u svom i da si dobrog
raspoloenja i zdravlja. Ako si i dalje saglasan, moe posetiti pojedinca navedenog
ispod kad god nae da je zgodno. Verujem da te od njega sad deli samo kratko jahanje.
No moram te upozoriti, znatno je mudriji od onih koje si posetio u prolosti. Moe ga
lako pomeati i sa nekim svoje vrste. Timoti Daglas. Krma nadomak trga. Kalhun.
Zauvek tvoj,,H
Ejb je dobro poznavao tu krmu. Bila je uostalom poprita njegove najvee
bruke u lovu na vampire. Je li mogue da sam sve vreme bio u pravu? Je li
polugoli ovek koji je utekao dozivajui pomo ipak bio vampir?
Uli smo, jednostavno odeveni (dugi kaput ostavio sam u bisagama napolju).
Osmotrio sam lica za svakim stolom, donekle oekujui onog kutravog gospodina to
me je ljutito pogledao u onoj dugoj koulji prekrivenoj snegom. Bi li utekao im bi me
spazio? Bi li ga njegova vampirska priroda naterala da me napadne? Meutim, nije ga
bilo. Dek i ja smo prili anku, gde je anker opasan keceljom brisao au za viski.
Oprostite, gospodine. Moj prijatelj i ja traimo gospodina Daglasa."
Tima Daglasa?", upitao je anker, ne skidajui oi sa ae.
Njega."
A kakvim to poslom traite gospodina Daglasa?"
Poslom hitne i line prirode. Znate li gde moemo da ga naemo?
inilo se da se anker zabavlja.
Pa, gospodine, neete morati da idete daleko, to je sigurno." Spustio je
au i pruio ruku. Tim Daglas. A kako se vi zovete, gospodine?"
Dek je prasnuo u smeh. Mora da je u pitanju greka. Taj bezazleni
oveuljak koji provodi noi glancajui prljave ae i izigravajui provodadiju
kurvama i pijancima? To je Henrijev vampir? Naravno, nisam imao izbora do
da se rukujem s njim, pa sam to i uradio. Ruka mu je bila ruiasta i topla kao
moja.

SV

89

Henks", kazao je Ejb. Ejb Henks i... oprostite, uo sam da ste rekli 'Tim'
Daglas. Tomas Daglas je gospodin kog traimo. Znate li gde bismo mogli da ga
naemo?"
Pa, gospodine, ne znam. Bojim se da ne poznajem nikoga ko se tako zove."
Onda vam hvala na pomoi i laku no."
I Ejb je urno izaao iz krme. Dek se sve vreme smejao za njim.
Odluio sam da ekam. Prevalili smo toliki put, a Henri me u prolosti nikad nije
izneverio. Saekaemo da anker zatvori i pratiemo ga do kue po mraku.
Posle sata lutanja po sudskom trgu, Ejb (koji je dotad bio obukao svoj dugi
kaput) i Dek (koji nije prestajao da ga zadirkuje otkako su izali iz krme)
napokon su videli da se svetla gase i da anker izlazi na ulicu.
Iao je estom ulicom prema Adamsu. Pratili smo ga kriom, Dek dobra tri koraka
iza mene; drao sam sekiru spremnu u ruci i sakrio se u mrak kad god bi anker mrdnuo
glavom, siguran da hoe da se okrene i otkrije nas (Dek je jedva suzdravao smeh kad
god bi video da to radim). oveuljak je iao sredinom ulice, drei ruke u depovima.
Zvidao je. Koraao kako bi koraao bilo koji drugi ovek i inio da se sa svakim korakom
oseam kao budala.
Skrenuo je u Sedmu ulicu i skrenuli smo za njim. Skrenuo je u Monro i skrenuli
smo za njim. Ali kad je skrenuo u Devetu ulicu i kad smo pustili da nam na trenutak
umakne iz vida, nismo mogli nigde da ga naemo. Nije bilo uliice kojom je mogao
zamai. Nije bilo kue u koju je mogao da ude za tako kratko vreme. Kako je to mogue?
Dakle... ti si taj?"
Glas je dopro odnekud iza nas. Hitro sam se osvrnuo, spreman da napadnem, ali
nisam mogao. Jer tamo sam ugledao snanog Deka Armstronga kako stoji na nonim
prstima. Izvijenih lea. Razrogaenih oiju. A iza njega je stajao maleni vampir i drao
mu kandu na grlu. Da je Dek mogao da vidi te crne oi i blistave onjake, njegov bi
strah bio dvostruko vei. anker je predloio da spustim sekiru na zemlju ako ne elim
da vidim kako proliva krv mom prijatelju. Mislio sam da je njegov predlog dobar pa sam
pustio da mi oruje padne iz ruke.
Ti si onaj o kojem je Henri priao. Onaj nadareni za ubijanje mrtvih.."
Iako se Ejb iznenadio uvi Henrijevo ime, njegovo lice nije nita odalo.
uo je kako se Dekovo disanje ubrzalo kad mu je kanda jae pritisla vrat.
Zanima me", rekao je anker, jesi li se ikad zapitao zato? Zato jedan
vampir toliko eli da oslobodi zemlju od vlastite vrste? Zato alje oveka da
ubija umesto njega? Ili jednostavno slepo izvrava njegove zapovesti, kao
beskrajno odani sluga koji nita ne dovodi u pitanje?"
Ja sam sluga jedino sebi", rekao je Ejb.

SV

90

anker se nasmejao.
Otkriva se kako to samo Amerikanac moe.
Pomozi mi, Ejbe", rekao je Dek.
Svi smo mi sluge", kazao je anker. Ali od nas dvojice ja imam sreu da
znam kom gospodaru sluim."
Dek se uspaniio.
Molim vas! Pustite me!" Pokuao je da se oslobodi, ali ankerova kanda
samo mu se zarila dublje u vrat. Mlaz krvi potekao mu je preko Adamove
jabuice dok ga je vampir smirivao, govorei:
..."
Ejb je iskoristio tu priliku da neprimetno gurne ruku u dep svog kaputa.
Moram brzo da napadnem, inae e mi misli odati plan.
Tvoj voljeni Henri ne zasluuje tu sekiru nita manje od nas ostalih",
rekao je anker. Samo mu se posreilo da te nae prv..."
Izvukao sam muenika iz depa i kresnuo ga o kopu najbre to sam mogao.
Blesnulo je.
Svetlije od sunca, ispunivi itavu ulicu belom svetlou i iskrama. Vampir se
povukao i zaklonio oi, a Dek se oslobodio.
Kleknuo sam, zgrabio drku sekire i bacio je sa kolena. Otrica se zabila vampiru u
grudi uz krckanje kosti, vazduh mu je pokuljao iz plua i pao je, nespretno steui drku
jednom rukom, a uz pomo druge ruke se vukui po tlu. Pustio sam da mi muenik
isklizne iz ake kako bi dogoreo na zemlji i izvadio sekiru iz grudi tog stvorenja. Isti
poznati strah na njegovom licu. Strah od pakla ili zaborava koji ga ekaju. Nije mi bilo
do naslaivanja njegovim strahom. Samo sam podigao sekiru iznad glave i odrubio mu
glavu.
Dek se toliko potresao da se ispovraao na izme. Uzrujan zbog injenice
da je bio samo milimetar daleko od smrti. Zbog onih crnih oiju koje je nakratko
spazio; zbog onih onjaka to su se spustili. Nije ni re prozborio na putu ka
kui. Obojica su utali. Stigli su u Novi Sejlem u svitanje i poli utke da se
rastanu kad je Dek, koji je nastavljao ka Klerijevom Gaju, povukao uzde i
okrenuo se prema prodavnici.
Ejbe", rekao je. ,,'Ou da saznam sve to ima da se zna o ubijanju
vampira."

SV

91

est
En
Oseam koliko su slabe i jalove sve moje rei koje bi trebalo da pokuaju da ti
skrenu misli sa tuge zbog gubitka tako velikog... Molim se da na nebeski otac
ublai tvoju ucveljenost i bol, i ostavi ti samo drage uspomene na voljene i
izgubljene.
Abraham Linkoln, u pismu gospodi Lidiji Bigzbi,
majci dva sina stradala u Graanskom ratu, 21. novembra 1864.

I
Novi Sejlem nije porastao tako brzo kao to se Denton Afat nadao.
Zapravo, moda je i izgubio nekoliko stanovnika u mesecima posle otvaranja
njegove prodavnice. Sangaman je i dalje bio daleko od toga da postane sledei
Misisipi". Plovidba je ostala nesiguran poduhvat i svi osim aice parobroda
ostali su u irim vodama junije, sa sve svojim dragocenim muterijama i
tovarom. Nije pomoglo ni to to se u Novom Sejlemu otvorila jo jedna
prodavnica meovite robe, blia centru naselja, koja bi privukla muterije i pre
no to bi imali priliku da dou do Afatovih ulaznih vrata. Kad je led poeo da
se lomi na tromom Sangamanu u prolee 1832, Afatova radnja je propala i Ejb je
ostao bez posla. Njegova srdba je oevidna u odeljku napisanom 27. marta.
Oprostio se [s Afatom] jutros poto smo prodali ili razmenili preostalu robu;
preselio sam svoje stvari kod Herndona dok ne budem u prilici da naem drugi smetaj.
Nije me briga to je otiao. Uopte nisam tuan zbog toga i ne pada mi na pamet da
sledim njegov maloduni primer. Nikad nisam dangubio pa neu ni sad. Odluujem da
ostanem. Uspeu ja jo.
Kao i uvek, Ejb je odrao re. Radio je sve to je trebalo da bi zaradio novac:
sekao drva, krio zemlju, gradio ambare. Njegovo prijateljstvo s Momcima
Klerijevog Gaja se isplatilo, metani su mu davali razne fizike poslove u strahu
od tih momaka. Radio je ak i kao sekirica" na jednom od retkih parobroda koji
su plovili uz Sangaman, stojei na njegovom pramcu i krei sve prepreke koje
su usporavale plovidbu ka severu. I pored svega toga, ni na trenutak nije
zanemario svoj lov.
Mnogo sam razmiljao o reima onog ankera. Jesam li se ikad zapitao otkud
Henriju toliko zanimanje za lov na vampire? Jesam li se ikad zapitao zato alje mene
umesto da ide lino? Priznajem da sam proveo mnoge sate zbunjen tim pitanjima.

SV

92

Pitajui se ima li u njima neke dublje istine. Da sam zakleti neprijatelj vampira
koji izvrava vampirove naredbe. Tu je injenicu nemogue izbei, kao i paradoks
unutar nje. Da me jedan vampir koristi kako bi ostvario meni nepoznate ciljeve. Moram
priznati tu mogunost. No ipak, poto sam o svemu dobro promislio, doao sam do ovog
zakljuka:
To mi nije vano.
Ako sam uistinu samo Henrijev sluga, neka tako bude. Dokle god je zbog toga sve
manje vampira, sluiu radosno.
Henrijeva pisma poela su da stiu sve ee i Ejb je odlazio u lov kad god
bi stigla. Ali nije iao sam.
U Deku sam naao sposobnog i revnosnog druga za lov, i potrudio sam se da
podelim s njim svo [sic] svoje znanje o unitavanju vampira (nisam morao da ga uim o
brzini i o hrabrosti, jer ih obe ima u obilju). Zahvalan sam na pomoi jer Henrijeva
pisma stiu tako esto da zatiem sebe kako trim s kraja na kraj drave.
Jedne noi Ejb se zatekao kako tri ulicama Dekejtura s krvavom sekirom u
ruci i Dekom sa samostrelom pored sebe. Najvie deset koraka ispred njih
jedan elavac trao je pravo prema reci Sangaman. Desni skut njegove koulje
bio je natopljen krvlju, a desna ruka mu je visila uz bok, drei se uz telo na
samo nekoliko niti tetive i koe.
Protrali smo pokraj dva gospodina na ulici. Gledali su kako je naa mala povorka
projurila mimo njih pa povikali za nama: Hej vi tamo! Smesta da ste stali!" Mogu da
mislim kako smo izgledali! Nisam mogao da obuzdam smeh.
Ejb i Dek gonili su jednorukog oveka do vode.
Uskoio je u crnu vodu i nestao ispod nje. Dek bi uskoio za njim da ga nisam
zgrabio za kragnu i povikao: Ne!", sa ono malo glasa to mi je ostalo. Dek je stajao na
obali, dahui i nianei samostrelom svaki mehuri koji bi isplivao na povrinu.
Rekao sam ti da saeka moj znak!", povikao je Ejb.
ekali bismo itave proklete noi!"
,,E sad nam je utekao!"
Umukni i otvori etvore oi! Pre ili kasnije morae da izroni da udahne
vazduh..."
Ejb je pogledao u Deka, a njegov se bes predao podrugljivom osmehu... pa
smehu.
Da", kazao je Ejb kroz smeh. Oekujem da e izroniti da udahne vazduh
za koji dan."
Ejb je spustio ruku Deku na rame i poveo ga dalje od obale dok je njegov
smeh odzvanjao usnulim ulicama.

SV

93

Ako Deku ita nedostaje, to je strpljenje. Prebrzo iskae iz skrovita, i, bojim se,
jedva eka da podeli ono to zna sa svojim drugovima iz Klerijevog Gaja. Stalno ga
podseam da treba da utimo o tome i na ludilo koje bi zahvatilo ceo okrug Sangaman
ako bi za nae zadatke doznao iko osim nas dvojice.
Proveo je u tom okrugu samo godinu, ali za to kratko vreme postao je u
neku ruku slavna linost u selu. Mladi ije ake jednako veto barataju i sekirom i
perom", kako je rekao njegov uitelj i prijatelj Grejam. Ejb je video i uo dovoljno
od svojih muterija da bi znao ta im je na umu.
Njihova osnovna briga je bila sama reka. U kakvom je stanju! Na nekim mestima je
bila samo malo ira od potoia, zapreena plutajuim stablima i drugim preprekama.
Ako hoemo da uivamo u obilju kao svet na obalama Misisipija, valja nam je znatno
unaprediti, tako da parobrodi mogu nesmetano da plove njom. To, naravno, zahteva
ogromnu koliinu novca. Znam samo jedan nain (osim krae) da se on obezbedi.
Abraham Linkoln je reio da se kandiduje. Objavljujui svoju kandidaturu
za zakonodavno telo drave Ilinois u okrunim novinama, dirnuo je
nacionalistiku, mada pomalo defetistiku icu.
Mlad sam i veini vas nepoznat. Roen sam i ostao u najskromnijem drutvenom
staleu. Nemam bogatih ni slavnih roaka ili prijatelja da me preporue. Moj sluaj
zavisi iskljuivo od nezavisnih glasaa ovog okruga; i ako me izaberu, uinie mi
uslugu, zbog ega u istrajati u nastojanju da im se oduim. Ali ako dobri ljudi u svojoj
mudrosti uvide da je dobro da ostanem u pozadini, neu se mnogo raalostiti, jer mi
razoarenje nije nimalo strano.
Ubrzo po ovoj Ejbovoj objavi, vest o ratu sa Indijancima" stigla je u Novi
Sejlem.
Ratni poglavica plemena Sak po imenu Crni Jastreb prekrio je sporazum, preao
reku Misisipi i uao u selo Sakenuk na severu. On i njegova Britanska druina* naumili
su da ubiju ili isteraju svakog belog doseljenika na kog naiu i povrate zemlju za koju
smatraju da im s pravom pripada. Guverner Rejnold objavio je poziv za mobilizaciju
est stotina sposobnih ljudi kako bi se spremili za rat protiv tih divljaka i zatitili nejaki
ivalj Ilinoisa.
Uprkos svojim politikim ambicijama (ili zbog njih), Ejb je bio meu prvim
dobrovoljcima iz okruga Sangaman. Seae se svog ushienja godinama potom.
udeo sam za ratom jo kao dvanaestogodinji deak. Tad mi se, napokon, ukazala
prilika da ga vidim iz prve ruke! Zamiljao sam slavu juria u boj, pucanje iz puke i
_____________________________________
*Naziv grupe od nekih pet stotina ratnika i hiljadu ena i dece iz pet razliitih plemena, svi pod
komandom Crnog Jastreba. Nazvana je tako jer je Jastrebu reeno da e dobiti pomo Britanaca u
svakom sukobu sa Amerikancima (to se nije nikad obistinilo). (Pieva napomena)

SV

94

vitlanje sekirom! Zamiljao kako s lakoom koljem mnotvo Indijanaca, jer nemogue je
da su bri i snaniji od vampira.
Dobrovoljci su se okupili u Birdstaunu, rastuem naselju na obalama reke
Ilinois. Tamo im je nekolicina iskusnih milicionera odrala kratku obuku o
osnovama ratovanja. Pre no to se zaputila na sever, Ejbova jedinica, neugledna
grupa dobrovoljaca meu kojima su bili ljudi iz Novog Sejlema i Klerijevog
Gaja, izabrala ga je za svog kapetana.
Kapetan Linkoln! Priznau da su mi oi zasuzile. Prvi put u ivotu sam osetio
toliko potovanje. Prvi put sam izabran da predvodim svoje drugove, i njihovo poverenje
priinilo mi je vie zadovoljstva nego ijedni izbori na kojima sam pobedio ili ijedan
poloaj na kojem sam bio posle toga.
Meu onima koji su marirali u bitku sa Ejbom bili su njegov kolega lovac
na vampire Dek Armstrong i mladi major po imenu Don Tod Stjuart. Stjuart
je bio vitak ovek visoka ela i uredno razdeljene crne kose". Imao je istaknut" nos,
zle" oi koje su inile nepravdu njegovoj blagoj prirodi". Stjuart e odigrati
kljunu ulogu u Linkolnovom posleratnom ivotu, kao advokat koji e ga
podravati u Springfildu, prijateljski nastrojen savetnik u Kongresu i, najvanije
od svega, kao roak lepotice vrane kose iz Kentakija po imenu Meri Tod.
Ratna stvarnost pokazala se daleko neuzbudljivijom nego to je Ejb
zamiljao. Kako su hiljade milicionera iz Ilinoisa potisnule buntovne Indijance
ka severu, dobrovoljci nisu imali ta da rade osim da sede i kuvaju se. Iz odeljka
iz Ejbovog dnevnika zabeleenog 30. maja 1832, posle nedelja logorovanja
kilometrima daleko od bojita:
Moji ljudi su se silno napatili (od dosade), mnogo je krvi proliveno (popili su nam
je komarci) i snano sam vitlao svojom sekirom (cepajui drva). Zasigurno smo
zavredeli svoje mesto u istorijskim analima, jer nikad nije bilo tako malo rata u ratu.
Poetkom jula Ejb i njegovi ljudi najzad su osloboeni dunosti i zapoeli
su dugo putovanje kui, bez ijedne ratne prie koju bi prepriavali usput. Ejb je
stigao u Novi Sejlem (gde je naao dva pisma koja su zahtevala njegovu hitnu
panju") manje od dve nedelje pre izbora za dravno zakonodavno telo. Odmah
je nastavio sa svojom izbornom kampanjom, rukujui se s ljudima i kucajui na
njihova vrata danju i nou. Naalost, broj kandidata se poveao na trinaest dok
je on na frontu ratovao s komarcima. S obzirom na toliko izgubljeno vreme i
tolike kandidate koji e deliti glasove, nije imao nikakvu ansu.
Ejb je zavrio osmi. No u svemu tome bilo je nade, nade koju ak ni utueni
i poraeni Linkoln nije mogao da ne vidi: od svih trista glasova iz Novog
Sejlema, samo dvadeset tri bila su protiv njega. Oni koji su ga poznavali

SV

95

podrali su ga bez rezerve. Trebalo je samo stisnuti vie aka."

Njegova politika karijera je poela.

II
Linkolnu je trebao uspeh neposredno posle njegovog prvog politikog
poraza i tano je znao gde da ga nae. Iz odeljka zabeleenog 6. marta 1833.
godine:
Uradiu ono to Afat nije mogao. S bojom pomoi, otvoriu unosnu prodavnicu u
Novom Sejlemu! Danas smo Beri* i ja uzeli robu u vrednosti od trista dolara na kredit,
koji emo otplatiti za dve godine. Za tri godine utedeemo dovoljno da kupimo vlastitu
zgradu!
Stvarnost se ponovo pokazala daleko neuzbudljivijom od Ejbove mate.
Kad je piodzvnicaiLinkoln/Beri otvorila svoja vrata za muterije, u Novom
Sejlemu su ve postojale dve prodavnice meovite robe, a potranje je bilo
toliko da samo one i ostanu otvorene. Istoriari ostaju zamiljeni nad pitanjem
kako to da ovek Ejbove inteligencije i oeve zdrave pameti" nije predvideo da
e se otvaranjem tree prodavnice u Novom Sejlemu samo uvaliti u nevolju. Ili
zato je, kako se ini, sasvim pogreno procenio svog ortaka Vilijama Berija, koji
je, kako se ispostavilo, bio lenj, nepouzdan i stalno pijan".
Odgovor je izgleda bilo neto vie od ambicije. Kako je prodavnica za
manje od godinu dana bila na rubu propasti, u odeljcima Ejbovog dnevnika
uoavaju se sve vei umori oaj. Jedan se posebno istie, ne samo svojom
odsenou ve i aluzijom na (moemo samo da pretpostavimo) njegovu majku.
Moram istrajati.
Moram da budem vie no to jesam.
Ne smem omanuti.
Ne smem je izneveriti.
Ali jeste omanuo, bar to se tie sveta tekstilne robe i enskih eira.
Prodavnica Linkoln/Beri jednostavno se ugasila" 1834, ostavivi obojicu u
dugu od vie od dvesta dolara. Na kraju se na nepouzdanog Berija nije moglo
raunati ni da e ostati iv. Umro je nekoliko godina kasnije, ostavivi Ejbu i
svoju polovinu duga. Trebae mu sedamnaest godina da ga otplati.
Da je trenutak bio drugaiji, Ejb bi se moda i spakovao i zauvek napustio
Novi Sejlem. Ali za samo nekoliko kratkih meseci trebalo je da se odre jo jedni
izbori za zakonodavno telo drave Ilinois. Kako nije imao drugih obaveza
___________________________________

SV

*Vilijam F. Beri, sin mesnog svetenika i nekadanji kaplar u Linkolnovoj eti. (Pieva napomena)
96

(odavno nije bilo stiglo nijedno Henrijevo pismo") i ohrabren svojim prethodnim
postignuem, Ejb je reio da se ponovo kandiduje, i ovoga puta bio je reen da
to uradi kako treba. Putovao je okrugom na konju i peke, zastajui da
razgovara sa svakim kog bi sreo. Rukovao se s ratarima koji su kuluili po
vruini na poljima i zadobio njihovo poverenje pokazujui vlastite vetine u
radu na polju, koje je nauio na granici, i snagu koju mu je podario Bog.
Govorio je u crkvama i krmama, na konjskim trkama i izletima, zainjavajui
svoje kratke govore (koje je nesumnjivo sastavljao usput i drao u depovima)
priama o nevoljama s brodom i bitkama sa komarcima i zbijajui ale na
vlastiti raun.
Nikad nisam video nekog s takvim govornikim darom", sea se uitelj
Grejam posle Ejbove smrti. Bio je nezgrapan momak, neki bi kazali i
neprijatnog izgleda... visok kako drvo, nogavica dobrih petnaest centimetara
iznad lanaka. Kosa mu je uvek bila neuredna; kaput neopeglan. Kad bi stao
ispred okupljene svetine, zagledali bi ga namrtena ela i skrtenih ruku. Ali
im bi zapoeo svoje obraanje, njihove bi sumnje iezle i uvek bi ih dirnuo
toliko da bi ga nagradili gromoglasnim aplauzom, ak i suzama na krate
Ovoga puta stegnuo je dovoljno aka. Abraham Linkoln je izabran u
zakonodavno telo drave Ilinois 4. avgusta 1834. godine.
Siromani sin granice, bez dolara u depu i bez godine kolovanja, poslat je u
Vandaliju* da govori u ime svojih sunarodnika! Drvosea smeten iza uenih ljudi!
Priznajem da se plaim susreta s takvim ljudima. Hoe li me prihvatiti kao svog kolegu
ili e me se kloniti kao neukog tikvana bunih cipela? U svakom sluaju, verujem da mi
se ivot zauvek promenio i nemogu [sic] da obuzdam ushienje kako se blii decembar.
Pokazalo se da Ejba oseaj nije prevario. Njegov ivot nikad vie nee biti
isti. Uskoro e mu prijatelji biti dravnici i uenjaci; prostotu i divljatvo okruga
Sangaman zamenie prefinjenou Vandalije. Napravio je prvi korak na svom
putu da postane advokat. Prvi korak na putu ka Beloj kui. No bio je to samo
jedan od dva preokreta te godine.
Jer se takoe ludo zaljubio.

_____________________________________

SV

*Vandalija je bila prestonica Ilinoisa do 1839, kad je tu ulogu preuzeo Springfild. (Pieva napomena)
97

III
Dek je ozbiljno pomiljao da uperi svoj samostrel u Ejba. Upravo su bili
prevalili put od trista dvadeset kilometara ka severu do grada ikaga, spavajui
pod ledenim zvezdama pozne jeseni, klancajui kroz blato do kolena i vodu do
pojasa, ,,a ta trkljasta budala nije prestajala da trua o curi ceo prokleti put".
Zove se En Radid. Mislim da ima dvadeset ili dvadeset jednu godinu, mada se ne
usuujem da pitam. Nije mi vano. Savrenije bie nikad nije krasilo ovu zemlju! Niti je
ikad neki ovek bio zaljubljeniji od mene! Neu pisati ni o emu osim o njenoj lepoti
dokle god sam iv.
Armstrong i Linkoln sedeli su leda naslonjenih na zaelje tale, zadnjica na
postelji od sena, daha vidljivog na studenom nonom vazduhu koji je dopirao
sa jezera Miigan. Iznad njihovih glava pomaljala se konjska zadnjica i svaki
trzaj njegovog repa raao strah da e se zbiti neto prirodno prljavo. ekali su
svoj plen itave noi, jedan je govorio nasmejanim apatom, drugi smerao
ubistvo.
Jesi li ikad bio zaljubljen, Dek?" Dek nije nita odgovorio. To je zaista
neobino oseanje. Opijen si od sree bez ikakvog razloga. Pomilja na
najudnije stvari..."
Dek je zamislio kako gomilica tople konjske balege upada u Ejbova usta.
eznem za njenim mirisom. Misli li da sam udan to to kaem? eznem
za njenim mirisom i za dodirom njenih nenih prstiju u svojoj ruci. eznem da
pogledam u..."
Vrata tale su se otvorila. Zauo se klepet potpetica po drvenim daskama.
Ejb i Dek su spremili oruje.
Vampir nije mogao da nas nanjui od ivotinjskog vonja, niti nas je uo kako
gazimo po senu. Bat njegovih koraka je zamukao; vrata konjunice su se otvorila. Nije
stigao ni da trepne kad mu se moja sekira zarila u grudi, a Dekova strela ga probola
kroz oko i zarila mu se u mozak. Pao je na lea, urlajui i hvatajui se za lice dok je krv
tekla oko strele. Uznemiren bukom, njegov konj se propeo, zgrabio sam ga za uzde u
strahu da nas obojicu ne zgazi. Dok sam to radio, Dek je izvukao sekiru iz vampirovih
grudi, podigao je iznad glave i tresnuo njome to stvorenje posred lica, presekavi ga
napola. Vampir se nije ni mrdnuo. Dek je podigao sekiru iznad njegove glave i drugi
put, i zadao mu jo jai udarac. Uradio je to i trei, pa i etvrti put, udarajui glavu tog
stvorenja tupom stranom sekire iznova i iznova dok od nje nije ostala samo spljotena
kesa koe, kose i krvi.
Gospode boe, Armstrong... ta te je spopalo?" Dek je izvukao otricu
sekire, krc, iz zdrobljenog vampirovog lica. Pogledao je navie u Ejba, uspuhan.

SV

98

Zamiljao sam da si ti na njegovom mestu."

Ejb je drao jezik za zubima sve do kue.
En Mejs Ratlid bila je tree od desetoro dece, ki jednog od osnivaa
Novog Sejlema, Dejmsa, i njegove ene Meri. Bila je etiri godine mlaa od
Ejba, ali bila mu je dorasla po svojoj ljubavi prema knjigama. Tokom prvih
godinu i po dana koje je Ejb proveo u Sejlemu, En je boravila u Dekejturu,
negujui bolesnu tetku i itajui sve to bi joj dopalo aka kako bi prekratila
vreme. Nema nikakvih svedoanstava o tome ta je bilo sa njenom tetkom (je li
umrla, ozdravila, ili je En jednostavno dosadilo da brine o njoj), ali znamo da se
En vratila u Novi Sejlem pre leta ili ba u leto 1834. godine. Znamo to jer su se
ona i Ejb prvi put sreli 29. jula u kui uitelja Grejama, iz ije su biblioteke oboje
pozajmljivali knjige, i koji ih je oboje s vremena na vreme poduavao. Grejam je
pamti kao devojku od dvadesetak godina, krupnih, izraajnih plavih oiju",
svetle puti" i kestenjaste kose, ne boje sena, kako su neki govorili". Imala je lepa
usta i zdrave zube. Bila je slatka kao med i nervozna kao leptir". Pamti i trenutak kad
se Ejb upoznao s njom.
U ivotu nisam video da je neko tako zinuo. Podigao je pogled sa knjige i
ona drevna strela pogodila ga je pravo u srce. Njih su dvoje razmenili utive
rei, ali seam se da je razgovor bio jednostran, jer je Linkoln jedva uspevao da
sauva prisebnost, toliko ga je dirnuo taj prekrasni prizor. Toliko su ga zadivili
njena ljubav prema knjigama i znanje o njima."
Ejb je pisao o En istog tog dana.
Takva se devojka jo nije rodila! Nikad bie tako lepo i tako bistro nije hodilo ovom
zemljom! Dobrih je trideset centimetara nia od mene, ima plave oi, kestenjastu kosu i
blistav, savren osmeh. Malo je vitkija od mene, mada joj se to ne moe uzeti za zlo jer
to pristaje njenoj nenoj enskoj prirodi. Kako u ikad vie oka sklopiti kad znam da je
ona tu negde u noi? Kako u ikad vie pomisliti na ita drugo kad elim da mislim
jedino o njoj?
Ejb i En jo su se viali, najpre kod uitelja Grejama, gde su nadahnuto
razgovarali o ekspiru i Bajronu; zatim u dugim etnjama potkraj jeseni, kad su
nadahnuto razgovarali o ivotu i ljubavi; zatim na vrhu Eninog omiljenog brega
iznad Sangamana, gde gotovo uopte nisu razgovarali.
Gotovo da me je sram da zabeleim to ovde, strahujui da time nekako ne unizim
sve to, ali ne mogu da odolim. Usne su nam se dodirnule danas po podne. Dogodilo se to
dok smo sedeli na ebetu i gledali kako bara neujno prolazi ispod.
Abrahame", kazala je ona. Okrenuo sam se i iznenadio kad sam video njeno lice

SV

99

tako blizu svom. .Abrahame... veruje li u ono to Bajron kae? Da e 'ljubav nai
naina da proe stazama gde se i vuci boje da love?'" Rekao sam joj da svim srcem
verujem u to i ona je priljubila usne uz moje ne rekavi vie ni re.
elim da pamtim taj trenutak i na samrti. Ostala su mi jo tri meseca do odlaska u
Vandaliju i mislim da svaki trenutak provedem u Eninom drutvu. Ona je najlepa...
najnenija... najsjajnija zvezda na nebu! Jedina mana joj je to nema dovoljno razuma,
jer da ima, ne bi se zaljubila u ovakvu budalu kakva sam ja!
Ejb nikad vie nee pisati tako kitnjasto. Ni o svojoj eni; ak ni o svojoj
deci. Bila je to zanesenjaka mladalaka ljubav koja oveka ispuni euforijom i od
koje mu trepere leptirii u stomaku. Prva ljubav.
Decembar je doao prebrzo". U suzama se oprostio od En i odjahao u
Vandaliju da poloi zakletvu kao lan zakonodavnog tela. Nije ga vie brinulo
kako e tamonji ueni ljudi prihvatiti jednog drvoseu" u svojim redovima. Jer
dva muna meseca sedeo je u Kapitolu i razmiljao o En Ratlid i malo emu
drugom. Kad su se sednice zavrile krajem januara, izleteo je na vrata pre no to
je zvuk ekia prestao da odzvanja" i odjurio kui da tamo provede najlepe prolee
u ivotu.
Nema muzike slae od zvuka njenog glasa. Nema slike lepe od njenog nasmeenog
lica. Sedeli smo danas u hladu drveta, En je itala Magbeta, a ja sam leao drei glavu
na njenom krilu. U jednoj je ruci drala knjigu, a drugom se igrala mojom kosom i
neno mi ljubila elo kad god bi okretala stranicu. Eto napokon svega valjanog na ovom
svetu. Eto ivota. Ona je lek za svaku tamu koja truje ovaj svet. Kad je ona uza me, ne
marim ni za dugove ni za vampire. Postoji samo ona.
Reio sam da traim od njenog oca dozvolu da se oenim njome. Imam samo jednu
beznaajnu prepreku u tome i postarau se da je odmah uklonim.
Ta beznaajna prepreka" zvala se Don Maknamar, i protivno toj Ejbovoj
lakomislenoj izjavi, predstavljala je ozbiljnu pretnju njihovoj srei.
Bilo je to zato to su se Maknamar i En zaruili.
Maknamar je po svemu sudei ovek sumnjivog karaktera, koji se zavetovao En na
ljubav kad je imala samo osamnaest godina, da bi otiao u Njujork i pre no to je doao
trenutak da mogu da se venaju. Ono malo pisama koja je primila od njega u Dekejturu
teko da su pisma zaljubljenog oveka, i uopte joj se ne javlja ve itavu venost.
Meutim, dok je ne oslobodi, neu biti zadovoljan. Ali nadam se (jer prava ljubav nikad
nije bez prepreka*) i oekujem da e se sve brzo i sreno reiti.
Ejb je uradio ono to je najbolje radio. Napisao je Donu Maknamaru
pismo.
______________________________________

SV

*Ejb ili pogreno citira ili parafrazira San letnje noi, prvi in, druga scena. (Pieva napomena)
100

IV
Dvadeset treeg avgusta ujutro, Ejb je zapisao jedanaest bezazlenih rei u
svoj dnevnik:
Pisamce od En, ne osea se dobro danas. Idem u posetu.
Bilo je to savreno leto. Ejb i En viali su se gotovo svakog dana, odlazili u
duge besciljne etnje pokraj reke, i ljubili se kad bi bili sigurni da niko ne gleda.
No nisu morali, jer su itav Novi Sejlem i Klerijev Gaj znali da su njih dvoje
zaljubljeni, delimino zahvaljujui neprestanom vajkanju Deka Armstronga na
tu temu.
Njena majka me je doekala na vratima i rekla mi da En ne prima posete, ali uvi
nae glasove, En me je pozvala da uem. Naao sam je gde lei u krevetu, sa Don
uanom otvorenim na grudima. Uz odobrenje gospodina Ratlida, sedeli smo sami.
Uzeo sam je za ruku i primetio da je topla. En se osmehnula mojoj brizi.
To je samo groznica", kazala je. Proi e." Dok smo razgovarali, nisam mogao da
se oduprem oseaju da je neto drugo mui. Neto vie od letnje prehlade. Pritiskao sam
je da mi kae i njene suze su potvrdile moje sumnje. Jedva sam poverovao u ono to mi
je zatim ispriala.
Enin davno izgubljeni verenik, Don Maknamar, vratio se.
Preksino je doao da me vidi", rekla je. Bio je besan, Ejbe. Izgledao je
bolesno. Ponaao se udno. Rekao mi je za tvoje pismo i zahtevao da mu lino
odgovorim. 'Reci mi sad da voli tog drugog oveka!', kazao je. 'Reci mi to i otii u
veeras odavde i nikad se vie neu vratiti!'"
En je odgovorila da ne voli nikog drugog do Abrahama Linkolna.
Maknamar je odrao re i otiao iste noi. En ga vie nikad nee videti. Ejbova
srdba je oigledna u odeljku koji je zabeleio iste veeri.
Pisao sam tom Maknamaru o naoj ljubavi, molei ga da postupi kao dentlmen i
oslobodi je. Umesto da odgovori, prevalio je hiljadu i eststo kilometara divljine samo da
bi napao enu koju je zanemarivao sve ove godine! Da bi poloio pravo na nju poto ju
je odbacivao sve ove godine! Hulja! Da sam samo bio tu kad se ta kukavica pojavila,
polomio bih mu lobanju i isekao lea na rezance! Ipak se radujem to je otiao,as njim je
otila i jedina prepreka naoj srei. Ne treba vie da odlaem! im En ozdravi, traiu
dozvolu od njenog oca.
Ali En nee ozdraviti.
Kad se Ejb vratio kod nje 24. ujutro, bila je toliko bolesna da je uspela samo
da izusti nekoliko rei, i to jedva. Imala je veoma visoku temperaturu i teko je
disala. Do podneva vie uopte nije mogla da govori, i samo se budila i iznova
tonula u nesvest. Kad bi se probudila, imala je komarne halucinacije, telo joj se

SV

101

toliko grilo da joj je krevet lupao o pod. Ratlidovi su bdeli s Ejbom kraj njenog
kreveta, kvasili joj obloge dok su svece gorele. I lekar je bio tu od podneva,
zasukanih rukava. U poetku je bio siguran" da je tifus. Sad vie nije bio tako
siguran. Halucinacije, grevi, koma, i to sve za tako kratko vreme? Nikad nije
video nita slino. Ali Ejb jeste.
itavog dana i svu no obuzimala me je strava. Stara poznata strava. Ponovo sam
bio devetogodinji deak, gledao majku kako se znoji i mui u istim komarima. aputao
sam iste zaludne molitve; oseao istu nepodnoljivu krivicu. Ovo ju je zadesilo zbog
mene. Mene koji sam napisao pismo zahtevajui da je oslobodi. A od koga sam to
zahtevao? Od oveka koji je tajanstveno otiao i vratio se bled i boleljiv... od oveka koji
je ekao da padne no da bi izaao pred svoju verenicu... oveka koji bi je radije video
kako se mui i umire nego u naruju drugog.
Od vampira.
Ovog puta nije bilo poslednjeg zagrljaja. Ni oprotajnih rei. Ovoga puta
samo je utonula u nesvest iz koje se nije probudila. Boje najlepe delo.
Ukaljano.
Gotovo.
En Ratlid je umrla 25. avgusta 1835. Imala je dvadeset dve godine.
Ejb to nije dobro podneo.

EJB PLAE DOK EN RATLID KOPNI,

NA REZBARIJI IZ KNJIGE TOMA FRIMANA
LINKOLNOVA PRVA LJUBAV(1890).

SV

102

25. avgust 1835. Gospodin Henri Sterdes Trg Lukas 100,

Sent Luis Brzom potom
Dragi Henri,
Zahvaljujem ti na ljubaznosti koju si mi ukazivao proteklih nekoliko
godina i preklinjem za jednu uslugu na rastanku. Ispod je ime nekog ko je
zasluuje pre. Jedini blagoslov u ovom ivotu jeste njegov kraj.
Don Maknamar Njujork,
A
Naredna dva dana, Dek Armstrong i Momci Klerijevog Gaja neprestano su
motrili na njega u smenama. Liili su ga peroreza i stolarskog alata i uzeli mu
puku. Zaplenili su mu ak i kai, iz straha da se ne obesi. Dek se postarao za
to da se i Ejbova tajna zaliha oruja za lov skloni van njegovog domaaja.
Ma koliko da su se potrudili, jedno oruje im je promaklo. Niko od njih se nije setio
da zaviri ispod mog jastuka, gde sam ga skrivao (pitolj). Kako me je Dek nakratko
ostavio druge noi, uzeo sam ga i pritisnuo cev uz glavu, reen da zavrim s tim.
Zamiljao sam kako mi zrno prodire u lobanju. Zapitao sam se hou li uti pucanj ili
osetiti bol dok me bude kidao. Zapitao sam se hou li videti svoj mozak kako udara o
suprotni zid pre no to umrem ili neu videti nita osim tame, svee pored kreveta
ugaene. Drao sam ga, ali nisam opalio...
ivi...
Nisam mogao...
Nisam mogao da je izneverim. Bacio sam oruje na pod i zaplakao, proklinjui sebe
zbog kukaviluka. Proklinjui sve. Proklinjui Boga.
Umesto da se ubije te noi, Ejb je uradio ono to je uvek radio u trenucima
velike tuge ili neobuzdane radosti, dohvatio je pero i prionuo na pisanje.

Monolog samoubistva*
Da! Reio sam da to uradim
I to ovde, mojega mi boga;
Ovo u srce bodeom probosti
Iako u u paklu aliti zbog toga!
eliku slatki!
______________________________________

SV

*Dvadeset petog avgusta 1838, na treu godinjicu Enine smrti, na naslovnoj strani Sangaman urnala
objavljena je ova pesma. Autor je odluio da ostane anoniman. (Pieva napomena)
103

Izai iz korica svojih,

I blistaju otkrij moi svoje,
Raspori organe moga daha,
I prolij bujicu krvi moje!
Udaram! Treperi u tom srcu
Koje me dovodi do kraja ovog;
Izvlaim i ljubim krvavu strelicu,
Prijatelja poslednjeg, jedinog svog!
Henri Sterdes ugalopirao je u Novi Sejlem sutradan ujutro.
Odmah je poslao ostale kuama, tvrdei kako mi je blizak roak. Kad smo ostali
sami, ispriao sam mu sve o Eninom ubistvu, ne pokuavajui da sakrijem svoju tugu.
Henri me je zagrlio dok sam jecao. Dobro se seam toga, jer sam se dvostruko iznenadio,
i to vampir moe da pokae takvu toplinu, kao i dodirom njegove hladne koe.
Srean je ovek koji za ivota ne izgubi bie koje toliko voli", kazao je
Henri, ,,a mi nismo sreni ljudi."
Izgubio si nekog tako lepog kao to je ona? Tako dobrog?"
Dragi moj Abrahame... itavo groblje moglo bi se napuniti enama koje ja
oplakujem."
Ne elim da ivim bez nje, Henri."
Znam."
Prelepa je, pre... predobra..."
Znam..."
Ejb nije mogao da suzdri suze.
to je dragoceniji njegov dar", rekao je Henri, to Bog vie eli da mu se
on vrati."
Ne smem iveti bez nje..."
Henri je seo na krevet pokraj Ejba, grlei ga... ljuljukajui ga kao dete...
premiljajui se u sebi.
Postoji drugi nain", rekao je naposletku. Ejb se uspravio u krevetu;
rukavom je otro suze. Stariji meu nama, mi... mi moemo da probudimo
pokojnike, pod uslovom da je telo dovoljno itavo i mrtvo manje od nekoliko
nedelja."
Ejbu je trebao asak da shvati ta mu je Henri upravo rekao.
Zakuni mi se da govori istinu..."
ivela bi, Abrahame... ali upozoravam te, bila bi prokleta venim
ivotom."

SV

104

Bilo je to reenje za moju bol! Nain da ponovo vidim osmeh svoje voljene, da
osetim njene nene prste medu svojima! Sedeli bismo u hladu svog omiljenog drveta,
itali ekspira i Bajrona zauvek, njen bi prst bezbrino uvijao moju kosu dok bih joj
leao na krilu. Godinama bismo etali obalom Sangamana! Pomisao na to ispunila me je
takvim olakanjem. Takvom rado...
Ali trajala je samo tren. Jer kad sam zamislio njenu bledu kou, crne oi i uplje
onjake, nisam osetio ni trunku ljubavi koju smo delili. Bili bismo zajedno, da, ali
hladan prst neno bi uvijao moju kosu. Ne u hladu naeg omiljenog drveta, ve u tami
nae kue sa veno navuenim zastorima. Godinama bismo etali obalama Sangamana,
ali ostario bih jedino ja.
To me je iskuenje dovelo do granice ludila, ali nisam mogao. Nisam mogao da
popustim istoj tmini koja ju je uzela od mene.
Istom zlu koje mi je uzelo majku.
En Ratlid sahranjena je na groblju Old Konkord u nedelju 30. avgusta. Ejb
je utke stajao dok su sputali njen koveg u zemlju. Koveg koji je eleo lino
da napravi. Na njegovom poklopcu ispisao je jednu jedinu reenicu:

U samoi, gde smo najmanje sami.

Henri me je ekao ispred moje brvnare kad sam se vratio sa sahrane. Jo nije bilo
podne i drao je kiobran iznad glave kako bi zatitio kou od sunca i nosio tamne
naoari. Rekao mi je da poem za njim. Nismo razmenili ni re dok smo peaili malo
manje od kilometar kroz umu do jedne istinice. Tamo sam ugledao bledog plavokosog
oveuljka svezanog za stub, golog i zapuenih usta. Pod njegovim nogama gomila
potpale i drveta, a na du kraj njega velik krag.
Abrahame", rekao je Henri, dozvoli mi da ti predstavim gospodina Dona
Maknamara."
Zgrio se kad nas je ugledao, koe prekrivene plikovima i irevima.
Prilino je nov", kazao je Henri. Jo osetljiv na svetlost."
Osetio sam dodir borove baklje kad mi ju je stavio u aku... osetio vrelinu na licu
kad ju je zapalio. Ali nijednog trenutka nisam skinuo pogled sa Dona Maknamara.
Oekujem da e biti jo osetljiviji na plamen", rekao je Henri.
Nisam znao ta da kaem. Mogao sam jedino da ga gledam dok sam se primicao.
Zadrhtao je kad sam se sasvim pribliio i pokuao da se oslobodi. Nisam mogao da ga ne
saaljevam. Njegov strah. Njegovu bespomonost.
Ovo je ludilo.
Ipak sam eleo da ga vidim kako gori. Bacio sam baklju na gomilicu pod njegovim
nogama. Zaludno je pokuavao da se oslobodi. Vritao je dok nije izgubio glas. Plamen

SV

105

mu je gotovo odmah buknuo do pasa, primoravi me da se odmaknem jedan korak dok su

njegova stopala i noge crneli i goreli. Od velike vreline njegova plava kosa letela je uvis,
kao da je stajao na buri. Henri je ostao blizu vatre, blie no to sam ja mogao. Drao je
krag u ruci i stalno polivao vodom Maknamarovu glavu, prsa i leda, odravajui ga u
ivotu dok su mu noge gorele do kosti. Produavajui njegovu patnju. Osetio sam suze
na licu.
Mrtav sam.
Potrajalo je to deset, moda petnaest minuta, dok mu, na moje navaljivanje,
napokon nije dopustio da umre. Henri je ugasio vatru vodom i saekao da se ugljenisani
le ohladi.
Henri je neno poloio ruku na Ejbovo rame. Ejb ju je odmah sklonio.
Zato ubija svoje, Henri? I udostoji me istine, jer toliko zasluujem."
Nikad ti nisam dao nita drugo."
Onda mi reci sad i zavri s tim. Zato ubija svoje? I zato...?"
Zato aljem tebe umesto da to radim sam, da, da, znam. Gospode boe,
zaboravljam koliko si mlad."
Henri je obrisao lice akom. Bio je to razgovor koji se nadao da e izbei.
Zato ubijam svoje? Dao sam ti odgovor: jer je jedno hraniti se krvlju
starih i bolesnih i podmuklih, a neto sasvim drugo krasti usnulu decu iz
postelja; neto sasvim drugo goniti mukarce i ene u smrt u lancima, kao to si
video svojim oima."
Zato onda ja? Zato ih ne ubija sam?" Henri je zastao da povee misli.
Dok sam jahao ovamo iz Sent Luisa", rekao je najzad, znao sam da te
neu zatei mrtvog kad stignem. Znao sam to svim srcem... jer znam tvoju
svrhu."
Ejb je podigao glavu da pogleda Henrija u oi.
Veina ljudi nema nikakvu svrhu osim da postoji, Abrahame; da tiho
proe kroz istoriju poput nebitnih likova na pozornici koju ak i ne vide. Da
budu igrake tirana. Ali ti... ti si roen da se bori protiv tiranije. To je tvoja
svrha, Abrahame. Da oslobodi ljude od vampirske tiranije. To je oduvek bila
tvoja svrha, otkako si izaao iz majine utrobe. A ja sam video kako izbija iz
svake tvoje pore one noi kad smo se prvi put sreli. Kako isijava iz tebe blistava
poput sunca. Misli da smo se sluajno sreli? Misli da je puka sluajnost to to
je prvi vampir kojeg sam traio kako bih ga ubio u vie od stotinu godina bio
vampir koji me je odveo tebi? Vidim ovekovu svrhu, Abrahame. To je moj dar.
Vidim je jasno kao to sad vidim tebe kako stoji preda mnom. Tvoja svrha je da
se bori protiv tiranije......a moja da se postaram da pobedi."

SV

106

Sedam
Kobni prvi
Zakljuio sam da nikad vie ne treba da pomislim na enidbu, i to iz ovog razloga:
nikad se ne mogu zadovoljiti osobom toliko glupom da se uda za mene.
Abraham Linkoln, u pismu gospoi Orvil H. Brauning, 1. aprila 1838.

I
Ejb je bio na drugom spratu kue na plantai. Toliko ih je video plovei niz
Misisipi, prevelika uda sa etiri stuba podignuta rukama robova. Ali jo nikad
nije bio ni u jednoj. Sve do veeras.
Drao sam Deka u naruju, utroba mu se videla kroz posekotinu du stomaka.
Video sam da mu boja naputa lice... ugledao strah u njegovim oima. A zatim
nitavilo. Moj hrabri, snani prijatelj. Najjai ovek u Klerijevom Gaju. Nema ga vie.
A ipak u tom trenu nisam mogao da ga oplakujem, jer sam i sam bio veoma blizu smrti.
Bio je to jo jedan jednostavan zadatak, jo jedno ime s Henrijevog spiska.
Meutim, to mesto je bilo drugaije. Neobino. Ejb je kleao, siguran da je
zabasao u nekakvu vampirsku konicu.
Koliko ih je bilo, nisam znao. Spustio sam Dekovo telo i uao u dug hodnik na
drugom spratu, sa sekirom u ruci, kaputa pocepanog istim kandama koje su usmrtile
mog prijatelja. Du celog tog hodnika pruala su se otvorena vrata, i dok sam paljivo
koraao napred, svaka su otkrivala prizor straniji od prethodnog. U jednoj teleca troje
dece obeene konopcem o none lanke, prerezanih grkljana. Ispod njih postavljena vedra
da u njih kapa njihova krv. U drugoj smeuran enski le pobelelih oiju u stolici na
ljuljanje. Jednu koatu ruku poloila je na teme detetu u svom krilu, ne tako propalom
kao ona. Dalje kroz hodnik... ostaci ene koja lei u postelji. Dalje... zdepasti vampir s
kocem probodenim kroz srce. Sve vreme sam uo kripanje poda oko sebe. Iznad i ispod.
Odunjao sam se dalje kroz hodnik... blie golemom stubitu na njegovom kraju. Kad
sam stigao do gelendera, osvrnuo sam se da osmotrim ceo hodnik. Utom se preda mnom
iznenada ukazao vampir, iako mu nisam video lice od svetla. Uzeo mi je sekiru iz ruke i
bacio je u stranu... uhvatio me je za kragnu i odigao celog od poda. Sad sam mu video
lice.
Bio je to Henri.
Tvoja svrha je da oslobodi ljude od tiranije, Abrahame", rekao je. A da
bi to uradio, mora umreti." Rekavi to, bacio me je preko gelendera. Telo mi je
poletelo ka mermernom podu predvorja. I palo. Zanavek.

SV

107

Bio je to poslednji Ejbov komar u Novom Sejlemu. Trebali su mu meseci

da ispliva iz teke depresije u koju je utonuo zbog Enine smrti, i mada je
obnovila njegovu mrnju prema vampirima, nije vie imao snage ni ara da ih
lovi. Kad bi stiglo pismo iz Sent Luisa sa Henrijevim rukopisom, znalo je
danima da lei neotvoreno (a i kad bi ga otvorio, prole bi nedelje pre no to bi
se Ejb pobrinuo za ime navedeno u njemu). Ponekad, ako bi zadatak iziskivao
previe putovanja, poslao bi Deka Armstronga da ga obavi. Klonulost njegova
duha jasno se vidi u odeljku zapisanom 18. novembra 1836.
Ve sam dao previe sebe. Ubudue u loviti samo kad mi to bude zgodno i samo
zato to time odajem poast uspomeni na svoju majku, svog anela... samo zato to time
odajem poast uspomeni na En. Nije me briga za nesmotrenu gospodu na mranim
gradskim ulicama. Nije me briga za crnce koje prodaju na aukcijama niti za decu
ukradenu iz postelje. tienje njih nije mi donelo nikakvu korist. Naprotiv, samo me je
dodatno osiromailo jer predmete koji su mi potrebni za moje zadatke nabavljam o
vlastitom troku. I dani i noi provedeni u lovu su dani i noi bez dnevnice. Ako je ono
to Henri kae istina, ako mi je uistinu sueno da oslobodim ljude od tiranije, onda
moram poeti tako to u najpre osloboditi sebe. Nema vie niega za mene ovde (u
Novom Sejlemu). Radnja je propala, a bojim se da ni selo nee jo dugo. Ubudue e moj
ivot biti samo moj.
Don T. Stjuart, stari Ejbov prijatelj iz rata sa Crnim Jastrebom, koji je drao
malu advokatsku kancelariju u Springfildu, nagovorio ga je da se bavi pravom.
Poto je sve prouio sasvim sam (i to samo u slobodno vreme), Ejb je stekao
pravnu licencu u jesen 1836. Ubrzo potom Stjuart mu je predloio da se uortae.
Dvanaestog aprila 1837, njih dvojica dali su oglas u Sangaman urnalu,
reklamirajui svoj novi poslovni poduhvat, s kancelarijom u Springfildu. ,,U
broju etiri u Hofman rouu, na spratu." Tri dana kasnije, Ejb je dostojanstveno
odjahao u Springfild na pozajmljenom konju, nosei sve svoje imanje u dvema
bisagama. Imao je dvadeset osam godina i prazan dep, sav moj novac odlazi na
dugove i knjige neophodne za moj novi poziv". Svezao je konja ispred A.J. Elis &Ko,
prodavnice meovite robe na zapadnoj strani trga, ,,i oputeno uetao, nemajui ni
ir u depu". Prodava je bio suvonjav ovek i zvao se Doua Fraj Spid,
dvadesetetvorogodinjak kose crne kao gar, mila" lica i uznemirujue" plavih
oiju.
Odmah mi se dojmio kao udan i dosadan.
Jeste li novi u Springfildu, gospodine? Moda vas zanima neki eir, gospodine?
Kakve su vesti iz okruga, gospodine? Morate li uvek da se saginjete da biste uli na
vrata, gospodine?"

SV

108

U ivotu mi niko nije postavio toliko pitanja! Niti sam u ivotu tako nerado s
nekim razgovarao! Ni u snu se ne bih tako ponaao prema svojim muterijama u
prodavnici. Nisam uspevao ni da odem od police do police a da on ne zuji oko mene kao
kakav obad i postavlja pitanja, a ja sam hteo samo da obavim ta sam imao i krenem. Na
kraju sam mu dao spisak robe, ukljuujui hemikalije koje su mi bile potrebne za lov.
Oprostiete mi to u ovo rei", kazao je Spid, ali ovo su zaista neobini
zahtevi."
Potrebni su mi. Drage volje u vam dati imena..."
Zaista udni, gospodine, jeste li sigurni da se nismo ve negde sreli?"
Gospodine, moete li to da poruite ili ne?"
Da, siguran sam da jesmo! Da... da, video sam vas da drite govor prolog
jula u Solzberiju! O tome kako treba unaprediti Sangaman! Zar se ne seate,
gospodine? Doue Spida? Zemljaka iz Kentakija?"
Zaista moram da kre..."
Lep govor, nema ta! Naravno, verujem da ste sasvim pogreili to se tie
teme, svaki dolar potroen na taj bedni potok baen je dolar. Ali kakav govor!"
Obeao je da e odmah poruiti sve sa mog spiska i (na veliko olakanje mojih
umornih uiju) uposlio se prepisivanjem njegovog sadraja. Pre no to sam krenuo,
upitao sam zna li da li neko u blizini iznajmljuje sobu, po mogustvu jeftinu, poto
nemam novca da odmah platim.
Pa, gospodine... ako nemate novca, treba li da shvatim da traite 'jeftinu ili
'besplatnu' sobu?"
Na kredit."
A, 'kredit', da... oprostiete mi to u ovo rei, ali nauio sam da je 'kredit'
francuska re koja znai 'Nikad vam neu platiti.'"
Ja svoje dugove vraam."
O, ne sumnjam u to, ne sumnjam u to. Svejedno, gospodine, takvu sobu
neete nai u Springfildu. Ovdanji je svet udno navikao da svoju robu trampi
za novac."
Shvatam... pa, hvala vam na utroenom vremenu. Prijatan dan."
Moda se saalio na moju situaciju ili na moje umorno lice. Moda je samo bio
usamljen kao ja. Bilo kako bilo, zaustavio me je i ponudio da podeli svoju sobu iznad
prodavnice, na kredit, dok ne budete u prilici da naete sebi neki drugi smetaj".
Moram priznati da mi je palo na pamet da ga odbijem. Pomisao na to da delim sobu sa
tako dosadnom muvom! Radije u okuati sreu na tavanu kakve tale! Meutim, kako
nisam imao bolju mogunost, zahvalio sam mu i prihvatio.
Trebae vam, naravno, vremena da se preselite", rekao je Spid.

SV

109

Ejb je izaao. Trenutak kasnije, vratio se sa svojim bisagama i spustio ih na

pod.
Preselio sam se."

II
Springfild je bio u privrednom usponu. Drvene barake i volovska kola
ustupali su mesto ciglenim graevinama i koijama, i inilo se da na svakog
farmera dolaze po dva politiara. Bio je daleko odmakao od Novog Sejlema, a
jo dalje od oskudice ivota na granici u Golubijem potoiu. No uz sve
uzbuenje i prednosti gradskog ivota, ila je i surovost na koju Ejb nije bio
navikao. Njegov opis jednog dogaaja predstavlja uvid u sve vee nasilje sve
veeg grada i dodatan dokaz Linkolnove jo neprevaziene sete.
Danas sam roenim oima video ubistvo jedne ene i njenog mua pitoljem, on je
odgovoran za obe smrti. Stajao sam na ulici ispred nae kancelarije i razgovarao s
klijentom, gospodinom Donom S. Vilbornom, kad sam zauo vrisak i ugledao enu od
nekih tridesetpet [sic] godina kako istrava iz Tompsonovih*. Za njom je istrao
mukarac s bibernicom**, nanianio i pogodio je pravo u lea. Pala je niice na ulicu,
drei se za stomak, pa se okrenula na lea i pokuala da se pridigne u sedei poloaj.
Nije mogla. Vilborn i ja smesta smo pohitali ka njoj, ne marei to njen mu stoji iznad
nje s pitoljem u ruci. uvi pucanj, i ostali su izali na ulicu, gde ih je doekao i drugi
pucanj. Ovoga puta hitac je prostrelio muevu glavu. I on je pao, a krv mu je liptala iz
rane sa svakim otkucajem srca.
udno je kako telo brzo umre. Kako je krhko nae postojanje. Za asak dua ode,
ostavljajui prazan, beznaajan sud gde je nekada bila. itao sam o ljudima koje su
poslali na veala i giljotine Evrope. itao sam o velikim ratovima minulih vremena i
desetinama hiljada pobijenih ljudi. A mi o njihovoj smrti razmiljamo samo tren, jer u
naoj je prirodi da odagnavamo takve misli. Meutim, dok to radimo, zaboravljamo da je
svaki od njih bio jednako iv kao mi i da im je jedan konopac, jedan metak ili otrica,
uzeo ceo ivot u tom poslednjem, krhkom asku. Uzeo njihove najranije dane, kad su bili
deca povijena u pelene, i dane jo nedoekane budunosti. Kad ovek pomisli koliko je
mnogo dua doivelo takvu sudbinu u itavoj istoriji, na nebrojena ubistva nebrojenih
ljudi, ena i dece... previe je toga da bi to ovek podneo.
_____________________________________
*Pansion u sledeem bloku Hofman roua. (Pieva napomena)
**Mali trocevni pitolj koji moe da ispali tri hica (po jedan iz svake cevi) bez ponovnog punjena.
(Pieva napomena)

SV

110

Sreom, Linkoln je bio prezauzet advokatskim i zakonodavnim obavezama

da bi dugo razmiljao o smrti. Kad nije morao da bude na sasluanju sudskog
vea ili glasanju, verovatno je sasluavao klijenta u svojoj kancelariji ili
podnosio tubu u springfildskom sudu (veina njegovih sluajeva bile su
parnice oko zemlje ili neplaenih dugova).
Dvaput godinje Ejb je iao sa kolegama advokatima u tromeseni obilazak
osmog sudskog sreza, oblasti sainjene od etrnaest okruga u sredinjem i
istonom Ilinoisu. U tom podruju bilo je mnotvo naselja, a samo nekoliko
dragocenih sudova. Zato bi, kad bi to vreme doputalo, sud doao kod njih, sa
sve advokatima, sudijom i ostalima. Za Ejba su ta putovanja bila vie od bega
od dugih sati provedenih za radnim stolom uz svecu. Predstavljala su priliku
da obavi svoje zaostale lovake zadatke.
Poto sam znao e me posao dvaput godinje provesti kroz taj srez, odlagao sam
odreene zadatke dok ne doe to vreme kako bi mi bilo zgodnije da ih izvrim. Po danu
smo moje kolege advokati i ja pretresali sluajeve, koristei crkve ili krme kao sudnice.
Uvee smo se okupljali za veerom i razgovarali o poslu koji nas sutradan eka. Nou,
kad bi gotovo svi zaspali u pretrpanim sobama naeg pansiona, ja bih izlazio sa svojim
kaputom i sekirom.
Jedan lov posebno se istie u Ejbovom seanju:
Dobio sam pismo od Henrija sa ovim uputstvima: ,,E. ildhaus. Osamsto metara
od severnog kraja Vodenike ulice, Atina, drava Ilinois." Umesto da odmah krenem na
put i podelim boju pravdu, odluio sam da saekam dok me posao ne odvede u Atinu. I
tako je doao taj dan, dva meseca kasnije, kad je naa putujua druina dospela u taj
gradi na severu i advokati se okupili u krmi koja je trebalo da nam poslui kao
sudnica. Budui da sam bolovao veinu prethodne noi, nisam mogao da se pridruim
Stjuartu do podneva, kad je na sluaj ve bio pred sudijom. Bila je re o nekom malom
dugu koji je dugovao na klijent, starija crvenokosa ena po imenu Betsi. Seam se samo
da smo izgubili i da niim nisam doprineo naem nastojanju osim to sam se na
rastanku rukovao s njom u znak izvinjenja, veoma pometen boleu. Te noi, kad je
Stjuart otiao na poinak s veinom nae druine, otpakovao sam svoj kaput i sekiru i
zaputio se ka adresi iz Henrijevog pisma. Kako me je tresla groznica, reio sam da
jednostavno pokucam na vrata i zarijem sekiru u onog ko ih otvori, ma ko to bio, tako da
mogu to pre da se vratim u postelju. Vrata su se irom otvorila.
Na njima je stajala moja klijentkinja Betsi, crvene kose privrene eljem od
slonovae. Sklopio sam kaput u nadi da u sakriti sekiru pod njim.
Izvolite, gospodine Linkolne?"
Ja... ovaj, izvinjavam se to vas uznemiravam u ovako pozan sat, gospoo.

SV

111

Bie da sam pogreio."

Je li?"
Da, gospoo. Mislio sam da ovde ivi E. Sildhaus."
Zapravo ivi."
Vampir i ena pod istim krovom?
Gospodine Linkolne, morate mi oprostiti to pitam, ali jeste li dobro? Vrlo
ste bledi."
Dobro sam, gospoo, hvala na pitanju. Mogu li... mislite li da bih mogao
da porazgovaram s gospodinom Sildhausom na asak?"
Gospodine Linkolne", rekla je kroz smeh, upravo razgovarate s njom."
E. ildhaus...
Elizabet...
Betsi.
Spazila je sekiru u mom kaputu. Proitala mi izraz lica. Oi. Misli. Najednom sam
se naao na leima, borei se da sklonim vrat podalje od njenih onjaka, a moja sekira
leala je daleko i nikako nisam mogao da je dohvatim. Povukao sam je za kosu desnom
akom, a levu sam gurnuo u kaput. Tamo sam naao noi i ubo je njim gde god sam
stigao: u vrat, u leda, u iste one ruke kojima me je drala prikletenog za tlo. Zarivao
sam otricu iznova i iznova, dok me naposletku nije pustila i skoila na noge. I ja sam
uradio isto, i kruili smo jedno oko drugog oprezno, ja drei no ispred sebe; ona zurei
u mene onim crnim klikerima. A onda, isto onako iznenada kao to
je napala, zastala je... i digla ruke uvis kao da se predaje.
Moram da znam... u kakvoj smo mi to svai, gospodine Linkolne?"
Vi ste u svai s Bogom. Ja samo elim da mu pruim priliku da vam
sudi."
Vrlo dobro", rekla je kroz smeh. To je vrlo dobro. Pa, za vae dobro,
molim se da ste bolji borac nego to ste advokat."
Udarila me je, izbivi mi pritom no iz ruke, kako sam bio zanemoao zbog
groznice. Njene pesnice letele su mi oko lica i stomaka bre od mog pogleda, i osetio sam
slan ukus svee krvi u ustima. Gurala me je unazad svakim udarcem i vie nisam
mogao da se odrim na nogama. Prvi put od one noi kad mi je Henri spasao ivot,
osetio sam kako mi smrt gleda preko ramena.
Henri je pogreio...
Klonuo sam i ona se smesta nala na meni, ruka mi je drhtala dok sam je ponovo
vukao za kosu. A onda su mi se njeni onjaci zarili u rame. Bol progrienog mesa i
miia. Vrelina krvi koja juri ka rani. Pritisak u mojim venama. Prestao sam da je
vuem za kosu i poloio aku na njenu glavu, kao da teim ucveljenog prijatelja.

SV

112

Napustila me je sva zebnja. Sav bol. Toplina viskija. Neznana radost.

Ovo su poslednji trenuci mog ivota.
Kresnuo sam muenika o ealj od slonovae u njenoj kosi.
Planuo je, svetliji od sunca, oreol iza njene glave. Njena crvena kosa je buknula i
osetio sam da me njeni onjaci naputaju; zauo sam njene vriske kad se skotrljala na
tlo, plamen joj je zahvatao odeu.
Poslednjom snagom pridigao sam se na kolena, dohvatio svoju sekiru i zario joj je u
mozak. Nije je vie bilo, ali nisam imao snage da je pokopam, niti da peaim kilometar i
po do pansiona. Uvukao sam njeno telo u kuu, zatvorio vrata i, poto sam se posluio
otcepljenim komadom njene posteljine da previjem rane, posluio se njenom posteljom.
Ne oekujem da u vie ikada imati priliku da branim i ubijem klijenta u istom
danu.
Kad je Ejb obilazio srez, lovio je iskljuivo nou, ali kad je radio van
Springfilda, bilo mu je sve milije da lovi po danu.
Jedan od mojih omiljenih trikova bio je da zapalim kuu usnulom vampiru kad je
sunce najvie na nebu. To je ostavljalo vragu dve nimalo lepe mogunosti: da se suoi sa
mnom na svetlosti dana, gde bi bio slab i poluslep, ili da ostane unutra i gori. Nije me
bilo briga ta e izabrati.
Do 1838. godine, kada je Ejb ponovo izabran u dravno zakonodavno telo,
ve je bio poznat u Springfildu kao elokventan govornik i sposoban advokat.
ovek kojeg krase sposobnost i ambicija. ovek dostojan potovanja. Imao je
dvadeset devet godina, i za samo malo vie od godinu dana od doljaka bez
novia u depu, koji je dojahao u grad na pozajmljenom konju, pretvorio se u
oveka koji se kretao u drutvu prestonike elite (mada je, zbog dugova, ostao
praznih depova). Oaravao je goste na veernjim zabavama svojom seoskom
prostodunou i oduevljavao kolege zakonodavce lakoom shvatanja
zakonodavnih pitanja.
Maniri za stolom pomalo su mu prosti", napisao je kolega Vig Ebenizer Rajan
jednom prijatelju, ,,i odela mu treba zakrpiti. Ali um divan poput njegovog jo nisam
video, kao ni dar da pretae misli u elokventne reenine sklopove. Mislim da bi jednoga
dana mogao da postane guverner."
Ejb je takoe manje razmiljao o En Ratlid.
Istina je ta kau o vremenu. Moja melanholija u poslednje je vreme mnogo manja
i pristupam zadacima s novim arom. Majka alje vest da su ona i moji polubraa i
polusestre zdravo.* Imam dobrog ortaka u Stjuartu i dosadnog ali dobronamernog
____________________________________

SV

*Ejb je dotad Saru Bu Linkoln poeo da zove majkom". Vredi zapaziti da oca ne pominje. (Pieva
napomena)
113

prijatelja u Spidu i ugled najboljih ljudi u Springfildu. Da mi nije dugova, bio bih
najsreniji ovek na svetu. Ipak, ne mogu da se otmem utisku da mi neto nedostaje.
Don T. Stjuart je imao plan.
Trebalo je mnogo nagovaranja, ali naposletku je uspeo da odvue svog
mlaeg ortaka na bal kod svoje roake Elizabet.
Poto sam imao mnogo posla, nisam mislio da je to dobar nain da potroim svoje
vreme. Ali Stjuart nije odustajao, dodijavao mi je kao to je [njegov polubrat] Don
radio mnogo godina ranije.
ivot je vie od papira, Linkolne! Hajde! Prijae ti da malo izae meu svet."
Nagovarao me je gotovo sat vremena, te mi nije preostalo nita drugo do da
popustim. Kad smo stigli u kuu Edvardsovih (pre no to sam i stresao sneg sa izama),
Stjuart me je na brzinu odvukao kroz kuu i predstavio jednoj mladoj dami koja je
sedela u salonu.
Tad sam shvatio ta je naumio.
Zvala se Meri Tod, bila je Stjuartova roaka i nedavno se doselila u
Springfild. Ejb je zabeleio svoje prve utiske iste te veeri, 16. decembra 1839.
Ona je prekrasno stvorenje. Ove nedelje je navrila dvadeset i jednu godinu, ali
tako je veta u razgovoru, i to ne na izvetaen, nauen nain, ve pre prirodno i bogom
dano. Sitno pametno stvorenje lepe okrugle glave i tamne kose. Teno govori francuski;
pohaa asove muzike i plesa. Nisam mogao da odolim da stalno ne pogledam u nju,
iznova i iznova. Primetio sam da mi je najmanje jednom uzvratila pogled, ake
sklopljene oko prijateljiinog uha, obe su se smejale na moj raun. O, jedva ekam da je
bolje upoznam! Kad je vee bilo gotovo zavreno i poto nisam mogao vie da izdrim,
duboko sam joj se poklonio i rekao:
Gospoice Tod, oajniki elim da pleem s vama."
Legenda kae da je Meri kasnije rekla prijateljicama:
,,I zasigurno jeste."
Neobino ju je privukao taj visoki, neprefinjeni advokat. Uprkos jazu
bogatstva i odgoja koji ih je delio, postojalo je nekoliko kljunih slinosti koje e
biti osnova njihove veze: Oboje su kao deca ostali bez majke i taj je gubitak i
dalje odreivao njihove linosti. Oboje su bili odluna, emotivna stvorenja,
sklona velikim visinama i jo veim padovima. I oboje su najvie od svega
uivali u dobroj ali (posebno kad je bila na raun kakvog arlatana koji to
zasluuje"). Kao to je Meri zapisala u svoj dnevnik te zime, on nije najnaoitiji
udvara kojeg znam, niti je najprefinjeniji, ali je nesumnjivo najpametniji. Ipak, ima
neke tuge u njemu. Nalazim da je veoma udan... udan, a nekako interesantan."

SV

114

No ma koliko da ju je Ejb zainteresovao, Meri se oseala rastrgnuto jer joj se

ve udvarao niski zdepasti demokrata po imenu Stiven A. Daglas. Daglas je bio
zvezda u usponu u svojoj stranci i veoma imuan ovek, posebno u poreenju s
Linkolnom. Mogao je da obezbedi Meri ivot na kakav je navikla. Meutim,
mada je bio neporecivo genijalan i neporecivo bogat, bio je i (po Merinim
reima) neporecivo dosadan".
Na kraju sam", sea se u pismu koje je napisala godinama potom, reila
da je smeh vaniji od jela."
Ona i Ejb su se verili krajem 1840. godine. Meutim, iako su bili iskreno
zaljubljeni i urili da se sveu", trebala im je jo samo dozvola od Merinog oca.
Mladi par nije morao dugo da eka njegov odgovor. Merini roditelji trebalo je
da stignu u Springfild za Boi. Bie to Ejbov prvi susret sa buduom tazbinom.
Robert Smit Tod bio je bogat poslovan ovek i uvaena linost u drutvu
Leksingtona, u dravi Kentaki. Kao i Ejb, bio je i advokat i zakonodavac. Za
razliku od Ejba, sakupio je veliko bogatstvo, ijim je jednim delom kupovao
robove za kuu u kojoj je iveo sa svojom drugom enom i s nekoliko od
njihovo petnaestoro dece.
Nervozan sam jer znam da e o meni suditi tako uticajan i uspean ovek. ta ako
pomisli da sam budala ili seljak? ta e onda biti s naom ljubavlju? Ne mogu da
mislim ni na ta drugo. To mi zadaje mnogo brige u protekle dve nedelje.
No nije bilo potrebe za brigom. Sastanak je protekao bolje no to se Ejb
nadao, makar prema pesmi koju je Meri hitro poslala u Leksington sutradan, 31.
decembra:

Moj dragi Ejb najbolji je,

Na mili otac najzadivljeniji je,
Srena vest (kao to moda ve pretpostavlja)
Jeste da je otac blagoslovio savez na!
Dok je jedan potar na konju nosio njenu pesmu u Leksington, drugi je
dostavio pismo tek blagoslovenom zaruniku. Na koverti je pisalo hitno"
Henrijevim rukopisom, a rei su bile paljivo odabrane (kao i sva prepiska
izmeu njega i Ejba) kako bi se izbeglo pominjanje vampira u sluaju da pismo
dospe u pogrene ruke.

Najdrai Abrahame,
Dobio sam tvoje pismo koje si mi poslao 18. decembra. Molim te, prihvati
moje najiskrenije estitke na veridbi. ini se da gospoica Tod poseduje mnogo

SV

115

dobrih osobina i, sudei po tvom opirnom opisu svake, oito je da su te

oarale.
Meutim, moram te upozoriti, Abrahame, i radim to tek posle dugog
razmiljanja, jer znam da ti ovo pismo nee doi kao dobra vest. ena s kojom
si se verio ki je gospodina Roberta Smita Toda, kojeg itav Leksington zna
kao veoma sposobnog i bogatog oveka.
Ali treba da zna istinu: da su ta sposobnost i mo izgraeni na
podmuklim temeljima. Da je on vei prijatelj mojoj nego tvojoj vrsti. Da su
njegovi saveznici najgori meu nama, vrsta ija ti imena aljem svih ovih
godina. On je njihov zatitnik i predstavnik u vladi. Njihova privatna banka
kad je re o poslu. ak se i obogatio od prodaje crnaca kojima je bila namenjena
najsvirepija mogua sudbina.
Nije mi namera da te odgovorim od tog braka, jer nije ki kriva zbog
grehova svog oca. Meutim, prisna povezanost s takvim ovekom mogla bi da
bude opasna. Traim od tebe samo da ozbiljno razmisli o tome i da ne klone
duhom, ma ta odluio.
Zauvek tvoj,
H
Istorija e sledei dan upamtiti kao Linkolnov kobni prvi" januar.
E pa, gotovo je. Unitio sam enu koju volim ne udostojivi je ni objanjenja.
Unitio sam i njenu i svoju sreu. Ja sam najbednije bie koje je ikad ivelo i zasluujem
svaku tugu koju mi ivot nosi.
Oekujem, ne, nadam se da e ih biti mnogo.
Ejb je tog jutra svratio kod Meri i raskinuo njihove zaruke, promrmljavi
neto kroz suze (Ne seam se ni rei") pre no to je istrao na studen.
Znao sam da nikad vie neu moi da se rukujem s njenim ocem, niti da ga
pogledam u oi a da ne otkrijem svoj bes. Kad pomislim samo da bi moja deca imala
njegovu krv! Krv oveka koji se zaverio protiv vlastite vrste! oveka koji zgre
bogatstvo na smrti nedunih, k vragu i s njihovom bojom! Nisam mogao to da
podnesem. I ta je trebalo da uradim? Da kaem Meri istinu? Nemogue. Imao sam
samo jedan izbor.
Drugi put za pet godina, pomislio je da oduzme sebi ivot. I drugi put za
pet godina, majina samrtnika elja spreila ga je u tome.

SV

116

Don T. Stjuart bio je u poseti roacima. Gotovo sve njegove kolege

zakonodavci otili su da proslave Novu godinu u svojim okruzima. U itavom
Springfildu ostala je samo jedna osoba kojoj je Ejb mogao da se obrati.
Ah, zaljubljen si u nju!", rekao je Spid. Zato bi kog vraga otiao i
napravio takvu glupost?!"
Ejb je sedeo na svom krevetu u sobiku iznad A. J. Elis & Ko, krevetu koji je
delio sa tom poluludom dosadnom muvom" koja je zujala po sobi.
Izgaram od elje da budem s njom, Spide... ali ne mogu."
Zbog njenog oca? Istog oveka koji ti je dao svoj blagoslov ni... ni est ili
osam dana ranije?"
Tog."
Izgara od elje da bude s njom... njen otac je dao svoj blagoslov. Mora
mi objasniti kako se udvara ovde u Ilinoisu jer sam neki deo oito pogreno
razumeo."
Nedavno sam saznao da je njen otac prijatelj zlu. Da ima najgore mogue
drutvo. Ja to ne mogu da prihvatim."
Da ja volim neku enu kao to ti voli Meri, njen otac bi mogao da veera i
sa samim avolom, i to ne bi promenilo moju naklonost."
Ne razume..."
Onda mi pomozi da razumem! Kako da ti pomognem kad govori
iskljuivo u zagonetkama?"
Ejbu je bilo navrh jezika da mu sve kae.
Moe imati poverenja u mene da u uvati tajnu, Linkolne."
Kad kae da bi njen otac mogao da Veera i sa samim avolom', pa... blie
si istini nego to misli. Kaem da on druguje s najgorima. Zapravo, mislim da...
da je prijatelj zlu, Spide. Prijatelj stvorenjima koja ne mare za ljudski ivot.
Stvorenjima koja bi ubila tebe ili mene i koja bi se kajala zbog toga kao to se
slon kaje kad zgazi mrava."
Aha... hoe da kae da je on prijatelj vampirima?"
Ejb je osetio kako mu se vrhovi prstiju lede.

III
Doua Spid nikada se nije oseao prijatno u drutvu drugih dobro
odgojenih momaka" Akademije Sent Dozef. Voleo je da pravi nestaluke. Da pria
ale. Voleo je da sanjari o ivotu na divljoj granici, gde je ljudi malo i gde lete
strele". Nije mogao da se pomiri s milju da e trpeti mirni, lagodni ivot kakav

SV

117

je vodio njegov otac. eleo je neto vie, da se osamostali i vidi svet. Kad je
imao devetnaest godina, ta ga je elja odvela u Springfild, gde je kupio deo
radnje A. J. Elis. Meutim, ispostavilo se da nabavljanje porubina i voenje
knjiga nisu divlja granica" za kojom je eznuo.
Poetkom 1841. godine, nedugo posle Ejbovog kobnog prvog januara, Spid
je prodao svoj udeo i vratio se u Kentaki, ostavljajui Linkolna da sam uiva u
udobnosti sobe iznad prodavnice.
Stigao u Farmington. Moram da spavam.
Bio je avgust i Ejb je doao na porodino imanje Spidovih u Farmingtonu,
da provede malo vremena daleko od svojih nevolja, to mu je bilo preko
potrebno. Mesecima nije izlazio iz svog sobika iz straha da ne naleti na Meri ili
njene prijateljice, a pomenuti njegovo ime bilo je ravno bogohuljenju u svakom
springfildskom salonu". Spid je pisao svom starom cimeru i nagovarao ga da doe
i ostane koliko god je potrebno da izlei svoj jad".
Ejb godinama nije bio oputeniji nego tad, niti e ikada vie biti. Natenane
je jahao po imanju. Odlazio u Leksington. Provodio popodneva izleavajui se
na tremu ogromne kue na plantai (prve u koju je zapravo kroio, ne
raunajui komare). Ako je ivot u Farmingtonu imao ijednu manu, bili su to
robovi. Bilo ih je svuda, u kui; na poljima.
Dok sam danas jahao ka gradu, video sam desetak robova svezanih zajedno kao ribe
na ribarskom tapu. Veoma mi je nelagodno da budem meu njima. Da budu svud oko
mene. Ne zato to njihovo suanjstvo smatram grehom, ve zato to me podseaju na
sve to elim da zaboravim.
Ejb i Doua Spid provodili su dane u razgovoru. Razgovarali su o moi
Velike Britanije; o parnoj maini. I razgovarali su o vampirima.
Moj roeni otac poslovao je s tim avolima, sramota me je da to priznam",
rekao je Spid. Oni i nisu bili neka tajna u visokim krugovima u kojima se on
kretao, niti su bili tajna u naoj kui, jer su se moja braa ve bila pridruila ocu
u nastojanjima da zadobije njihovu naklonost."
Dakle, prodavao im je robove?"
Stare i hrome, po pravilu. Mislio je da tako ubija dve muve jednim
udarcem, oslobodi se beskorisnog roba i pritom zaradi. Jednom ili dvaput
prodao je i zdravog mujaka ili bremenitu devojku. Za njih bi dobio vie novca
jer su imali vie kr..."
Prestani! Kako moe tako da govori o njima? Govori o ljudima kao o
stoci koju vode na klanje."
Ako sam stvorio utisak da mi njihova ubistva padaju lako, izvinjavam se,

SV

118

jer nije tako. Ne padaju mi lako, Abrahame, niti su mi ikad padala. Naprotiv,
vampiri su jedan od glavnih razloga to nikad nisam traio oevo potovanje
niti oplakivao njegovu smrt. Kako to da prihvatim kad sam uo vriske
mukaraca i ena koje je prodavao vampirima da se njima goste da bi on punio
svoje depove? Kad sam video lica tih avola kroz proreze meu drvenim
daskama? Kad bih samo mogao da izbriem te slike iz seanja... kada bih mogao
da ispravim ono to se ovde radilo, uinio bih to."
Pa onda ispravi."
Spidu nije trebalo mnogo nagovaranja. Trebalo mu je samo rei da je lovljenje
vampira i opasno i uzbudljivo, kao na divljoj granici o kojoj mata. Kao sa Dekom pre
njega*, preneo sam mu sve svoje znanje, nauio sam ga kako i kad da napadne; tukao
sam se s njim kako bi ovrsnuo. Kao i Dek, bio je nestrpljiv, jedva je ekao da jurne u
bitku. Meutim, dok je Dek mogao da se osloni na svoju snagu, mravi Spid nije.
Pokuao sam da mu doaram ogromnu snagu i brzinu koju poseduju vampiri; koliko e
biti blizu smrti. Bojao sam se da me nije sasvim razumeo. Ipak, toliko je bio pun ara da
sam opet osetio ushienje pri pomisli na lov.
Ejb je smislio smeo plan, koji e dovesti njegovog neiskusnog prijatelja u
najmanju moguu opasnost i ubiti est muva jednim udarcem. Krajem avgusta,
Doua Spid napisao je pismo estorici nekadanjih oevih saradnika, od kojih
je svaki esto kupovao nepoeljne robove. I svaki je bio vampir.
Kad je osvanuo taj dan, ispunila me je zebnja. Kako sam mogao da budem tako
nepromiljen? est vampira! I to sa ortakom novajlijom! Kako bih voleo da imamo vie
vremena! Kako bih voleo da je Dek uz nas!
Meutim, nazad se nije moglo. Bilo je prekasno. estorica mukaraca
pridruila su se Doui Spidu na natkrivenom nadzornikovom tremu**, jedan
sedamdesetogodinjak sede brade; jedan nalik deaku i tek u dvadesetim
godinama; ostala etvorica negde izmeu. Svi su nosili tamne naoare i
sklopljene suncobrane.
Spid je uredio da se nekoliko robova okupi nadomak kue i rekao im da se
vesele pevajui gospel". Toliko su pevali i pljeskali da se na tremu gotovo nita
drugo i nije ulo. U skladu s naim planom, Spid je pozivao unutra jednog po
jednog vampira, uzeo bi im novac i odveo ih ka gozbi koja ih je unutra ekala.
______________________________________
*Dek Armstrong je odluio da ostane u Klerijevom Gaju kad se Ejb odselio u Springfild, okonavSi
njihov kratki ortakluk. (Pieva napomena)
**etvorosobna kua na imanju u Farmingtonu, oko osamsto metara od glavne kue. (Pieva
napomena)

SV

119

Pet me ne moe uhvatiti a deset me ne moe drati, ho, iza ugla, Sali...
Ali unutra sam ih ekao ja sa sekirom, i im bi skrenuli iz hodnika u salon,
zamahnuo bih njom i udario ih u vrat iz sve snage, koja je, u to vreme, bila velika. Od
prvih pet vampira, svima osim jednom odrubio sam glavu iz prvog puta. Samo je drugi
iziskivao i drugi pokuaj, poto mu se otrica zabila u lice umesto u vrat.

Mogu da platim, da da da platim... da platim tkaa, ho, iza ugla, Sali...

Poslednji vampir bio je najmlai izgledom, ali star duhom. Dosadilo mu je
da eka sam na tremu, pa je slobodno uao u kuu. Naalost, uradio je to ba
kad se glava njegovog kolege iskotrljala u hodnik.
Taj mlaani vampir otrao je do svog konja, skoio mu na lea ne zastavi i
odgalopirao.
Spid je prvi izleteo iz kue. Skoio je na drugog konja, podbo ga petama i odjurio
pre no to sam uspeo da uzjaem treeg. Bila je to staromodna trka konjima i Spid je
jahao nepromiljeno, stojei na uzengijama i udarajui stopalima ivotinju u stomak.
Vampir je video da ga sustie pa uradio isto, ali njegov je konj bio dobrih deset godina
sporiji. Spid mu se sasvim primakao i jahao je paralelno s njim, nemajui ni depni
noi uza se da ga ubode niti kameni da ga gaa njime.
Spid je izvukao stopala iz uzengija, jedno po jedno, uhvatio rog sedla
obema rukama i ustao. Dok su oba konja galopirala punom brzinom, skoio je,
zgrabio vampira i povukao ga nanie. Obojica su pala na tlo, a njihovi su konji
nastavili da jure. Spid je s mukom ustao, u glavi mu se vrtelo, bio je zaslepljen
svetlou. Pre no to je stigao da istrese prainu iz uiju, zveknula ga je pesnica i
odbacila devet metara dalje, gde je pao pravo na lea. Otvorio je usta da
udahne i prineo aku levom obrazu, na kojem je bila golema posekotina. Sunce
je iznenada pomraila silueta vampira koji je stajao nad njim.
Pae nezahvalno", rekao je. Spid je osetio kako mu se utroba trese kad ga
je vampir utnuo u stomak.
ta misli, ko je platio svu ovu zemlju?"
Jo jedan udarac nogom. Pa jo jedan. Spidu su pred oima sevale boje dok
ga je probadao bol; osetio je udan ukus u ustima. Pozlilo mu je.
Vampir ga je zgrabio za kragnu.
Tvoj otac bi se postideo", rekao je.
Iskre... iskreno se nadam da bi", promucao je Spid.
Vampir je podigao kandu i pripremio se da je zarije Spidu u grlo. Sreom,

SV

120

glava sekire probila mu je grudi pre no to je stigao da to uradi.

Kad je vampir pao na kolena, bespomono hvatajui otricu dok mu je krv
lila iz usta, Ejb je povukao uzde i sjahao. Brzo je obema akama dohvatio drku
sekire, poduprevi se nogom o vampirova leda, pa izvukao sekiru i zadao mu
smrtonosan udarac u glavu.
Spide", kazao je pritravi prijatelju. Gospode boe..."
Pa", rekao je Spid, verujem da je ovo dovoljno ispravljanja za jedan dan."
Po povratku u Springfild, Ejb je zatekao grad samotan i beivotan". Boravak
u Farmingtonu udotvorno je iscelio njegovu setu, ali kad nemam prijatelja s
kojim bih podelio samotne sate, zar je bitno jesam li veseo ili tuan?"
Nije me briga to je [Merin otac] hulja, vano mi je samo da bezuslovno volim
njegovu ker. Spid je u pravu, ta drugo postoji na svetu osim nae vlastite male sree?
Dobro sam razmislio o svemu. Neka se Henri ne slae. Neka bude ta e biti. Reio sam
da se ponovo zavetujem ako htedne da me uzme.
A zato bih se udala za oveka koji me je ostavio da patim u samoi?",
upitala je Meri dok je Ejb stajao na vratima kue njenog roaka. oveka koji
me je ostavio ne udostojivi me ni objanjenja!" Ejb je pogledao nanie u eir u
svojim rukama.
Ja ne..."
Koji je moje ime izvrgao ruglu u ovom gradu!"
Najdraa moja Meri, imam samo svoje skromno..."
Molim vas, recite mi kakav bi mu takav ovek bio? ovek koji u svakom
trenutku moe da se predomisli i ostavi me da ponovo patim? Kaite mi,
gospodine Linkolne, zato bih se ja vezala za takvog oveka?"
Ejb je podigao pogled sa eira.
Meri", rekao je, ako eli da razgovaramo o mojim manama, onda emo
stajati ovde itavih nedelju dana. Nisam doao da ti zadajem dodatnu bol.
Doao sam da ti celog sebe predam; da te zamolim za oprotaj. Doao sam da ti
obeam da u provesti ivot u nastojanju da ispravim sav bol koji si trpela zbog
mene ovih dugih meseci. Ako ti moja ponuda nije dovoljna, ako nisi srena to
me vidi, onda moe zatvoriti vrata znajui da te moje lice nikad vie nee
uznemiravati."
Meri je utke stajala. Ejb je koraknuo unazad, oekujui da mu svakog
trena zalupi vrata pred nosom.
O Abrahame, jo te volim!", uskliknula je i skoila mu u zagrljaj.

SV

121

Poto su se verili, Ejb nije oklevao ni asa. Kupio je dve zlatne burme (na
kredit, naravno) u etertonovoj juvelirnici u Springfildu. On i Meri odluili su
se da jednostavna rezbarija krasi unutranjost oba prstena.

Ljubav je vena.
Abraham Linkoln i Meri Tod venali su se kine veeri, u petak 4.
novembra 1842. godine, u kui Merine roake Elizabet Edvards. Nisu imali ni
trideset gostiju.
Posle ceremonije, Meri i ja iskrali smo se u salon dok je veera posluivana kako
bismo proveli prve trenutke braka u mirnoj samoi. Neno smo se poljubili jednomdvaput i gledali jedno u drugo zbunjeno, jer bilo je udno biti venan. udno i divno.
Dragi moj Abrahame", rekla je naposletku Meri. Nemoj nikad vie da me
ostavi."

IV
Jedanaestog maja 1843, Ejb je pisao Doui Spidu.
Kakva su divota ovi meseci bili, Spide! Kakav blagoslov! Meri je posveena i divna
ena kakva se samo moe poeleti, i zadovoljstvo mi je, Spide, ogromno zadovoljstvo, da
podelim s tobom radosnu vest da je trudna! Oboje smo presreni, a Meri je ve poela da
priprema na dom za dolazak deteta. Kako e samo divna majka biti! Molim te, pii mi
odmah, jer elim da znam kako tee tvoj oporavak.
Vee 1. avgusta 1843. bilo je neobino vrelo i otvoreni prozor nije mnogo
ublaavao vruinu u Ejbovom i Merinom sobiku na drugom spratu gostionice
Gloub. Sluajni prolaznik pogledao je navie u taj otvoreni prozor sa velikom
znatieljom dok su se zvuci stapali sa nonim vazduhom, najpre zvuci eninog
bola, a potom prodoran pla.
Sin! Majka i dete su odlino!
Meri je sve savreno uradila. Nije prolo ni est sati od detetovog roenja, a ona
ve dri malog Roberta u naruju i milo mu peva.
Ejbe", rekla mi je dojei ga, vidi ta smo uradili." Priznajem da su mi se oi
napunile suzama. O, kad bi samo ovaj trenutak mogao da se protegne na itavu venost.
Robert Tod Linkoln (Meri je tako htela, a Ejb je drao jezik za zubima)
roen je nepunih deset meseci posle venanja svojih roditelja.
Zatiem se kako satima neprestano zurim u njega. Drim ga uz grudi i oseam
blagi ritam njegovog disanja. Milujem nenu kou njegovih prekrasnih bucmastih
stopalaca. Priznajem da mu miriem kosu dok spava. Grickam mu prste kad mi ih
primakne. Sluga sam njegov jer uinio bih sve da zasluim njegov osmeh.

SV

122

Ejb je strasno prihvatio roditeljstvo. Meutim, dve decenije sahranjivanja

voljenih uzele su svoj danak. Kako su meseci prolazili i Robert rastao, Ejba su
sve vie opsedale misli o sinovoj smrti, bilo zbog bolesti ili neke izmiljene
nesree. U odeljcima svog dnevnika poeo je da radi neto to godinama nije
radio: poeo je da se pogaa s Bogom.
Jedina elja mi je da ga vidim kako postaje ovek. Da ima vlastitu porodicu oko sebe
dok bude stajao nad mojim grobom. Nita vie. Rado u zameniti svaki deli svoje sree
za njegovu. Svoja postignua za njegova. Molim te, Gospode, da mu se ne desi nita
loe. Da ga ne zadesi nikakva nesrea. Ako treba nekoga da kazni, preklinjem te, kazni
mene.
U skladu sa svojim nadama da vidi Roberta kako dostie zrelost i sa eljom
da ouva sreu koju je naao u braku, Ejb je doneo teku odluku u jesen 1843.
Moja igra sa smru mora da se zavri. Ne mogu da rizikujem da Meri ostane bez
mua, i mali Robert bez oca. Jutros sam pisao Henriju i rekao mu da vie ne rauna na
moju sekiru.
Posle dvadeset godina borbe sa vampirima, kucnuo je as da Ejb zauvek
odloi svoj dugi kaput. Posle osam godina u dravnom zakonodavnom telu,
doao je i trenutak da mu se oda priznanje.
Hiljadu osamsto etrdeset este nominovan je za lanstvo u Kongresu
Sjedinjenih Drava kao predstavnik Vigovske stranke.

SV

123

Osam
Neka velika nevolja"
Kada odluujemo da li da neto prihvatimo ili odbijemo, ne treba da gledamo ima li
u tome neemu zla, ve ima li u njemu vie zla nego dobra. Malo je stvari koje su u
celosti zle ili u celosti dobre.
Abraham Linkoln, u jednom govoru u Predstavnikom domu, 20. juna 1848.

I
Kada je Ejb prestao da lovi vampire krajem 1843. godine, ostavio je jedan
Henrijev zadatak nedovren.
Neduno sam to pomenuo u pismima Armstrongu i Spidu i (kao to sam se
potajno nadao) obojica su izrazila interesovanje da ga dovre. Kako im je umetnost
lovljenja vampira ostala relativno strana, mislio sam da je najbolje da rade zajedno.
Doua Spid i Dek Armstrong upoznali su se u Sent Luisu 11. aprila 1844.
Ukoliko je Spidovo pismo (koje je napisao Ejbu tri dana kasnije) ikakav
pokazatelj, susret nije protekao dobro.

U skladu sa tvojim uputama, nali smo se u krmi u Pijanoj ulici jue u

podne. Tvoj opis (Armstronga) bio je precizan, Ejbe! On je vie bik nego ovek!
iri od ambara i snaniji od samog Samsona! Meutim, nisi mi pomenuo da je i
dukela. Glup koliko je teak.
Mora mi oprostiti to ovo govorim, jer znam da ti je prijatelj, ali jo
nijednom za svojih trideset godina nisam sreo neprijatnijeg, svadljivijeg
oveka, uz to bez imalo duha. Oigledno je zato si ga uposlio (iz istog razloga
iz kojeg ovek uposli golemog glupavog vola da vue teka kola). Ali zato bi
se ti, ovek najfinijeg uma i temperamenta, druio s njim mimo toga, nikad mi
nee biti jasno.

Armstrong nikada nije pisao o svojim utiscima o Spidu, ali verovatno su

bili jednako loi. Taj poletni bogati mladi iz Kentakija bio je duhovit i priljiv,
to po Armstrongovom miljenju nikako ne prilii snanim ljudima. Spid je uz
to bio slabaan i nean, pravi pravcati kico", kakvog bi momci iz Klerijevog
Gaja strpali u bure i poslali niz Sangaman.

Zbog potovanja prema tebi, dragi prijatelju, i nieg drugog, sloili smo se
da zanemarimo razlike i obavimo zadatak do kraja.

SV

124

Meta im je bio uveni profesor po imenu Dozef Ne Makdauel, dekan

medicine na Koledu Kemper.
Henri me je upozorio [na Makdauela]. Doktor je posebno paranoian", rekao je.
Paranoian do te mere da stalno nosi grudni oklop ispod odee da neki ubica ne bi
pokuao da ga probode kroz srce. Rekao sam to Armstrongu i Spidu i dodao vlastito
upozorenje: poto e Makdauelova smrt" verovatno izazvati burnu reakciju u Sent
Luisu, moraju da paze da ih niko ne vidi tokom izvrenja zadatka i da nikog ne pitaju
gde je doktor. Uraditi bilo ta od toga bilo bi katastrofalno.
Armstrong i Spid uradili su i jedno i drugo. Taj nevoljni dvojac stajao je na
uglu Devete ulice i Ulice Ser tog aprilskog popodneva; obojica su bila u
sumnjivim dugim kaputima punim ispupenja i upitali su svakog ivog ko bi
uao u tu etvorospratnu zgradu:
Gospodine, znate li gde bismo mogli da naemo doktora Dozefa
Makdauela?"

Naposletku su nas uputili do strme krune dvorane za predavanja.

Minijaturni koloseum beskrajnih redova igelendera na koje su radoznala
gospoda oslanjala ake, lica osvetljenihitavim plinskim svetiljkama sa
hirurkog stola ispod, eljnih oiju usredsreenih na bledu figuru raupane
kose koja je sekla muki les. Smestili smo se u najvii red i gledali kako doktor
Makdauel vadi srce i podie ga da ga svi vidimo.
Odagnajte sve pesnike misli iz glave", rekao je. Ono ta ja ovde drim ne
zna nita o ljubavi i hrabrosti. Zna samo za ritmike kontrakcije." Makdauel
je stegnuo srce nekoliko puta. Jedna jedina, prekrasna svrha... da omoguava
da svea, bogata krv dotie do svakog kutka mesa."
Vampir koji predaje ljudima anatomiju! Moe li to da zamisli, Ejbe?
(Moram priznati da mi se prilino dopala smelost tog gospodina.)
Zasekao je dublje u meso nastavivi svoje predavanje, vadei organe i
govorei o njima, dok naposletku mrtvac nije liio na ribu kojoj je izvaena
utroba. (Armstrongu su sve vreme klecala kolena, a meni je, naprotiv, sve to
bilo veoma zadivljujue.)

Predavanje se zavrilo utivim lupkanjem tapova o gelendere" i Makdauelovi

studenti izali su jedan za drugim. Svi osim dvojice. Poto je na brzinu pokupio
svoje instrumente i papire, doktor je odbrzao ka vratancima iza tribine i nestao".
Armstrong i Spid su krenuli za njim.

SV

125

NA FOTOGRAFIJI BEZ DATUMA (OKVIRNO 1850) GRUPA HIRURGA PREGLEDA

SRCE I PLUA NEPOZNATOG OVEKA. INJENICA DA SU MU RUKE VEZANE
UKAZUJE NA TO DA JE I DALJE SVESTAN, A INJENICA DA NOSI TAMNE
NAOARI UKAZUJE NA TO DA JE VAMPIR.

Zavili smo niz usko kameno stepenite u mrklom mraku, drei se za grube vlane
zidove dok nam naposletku ake nisu dodirnule neto glatko. Kresnuo sam ibicu o petu
i pred nama su se ukazala crna vrata, rei
D. N. Makdauel, doktor medicine
ispisane zlatnom farbom. Izvadio sam pitolj, a Armstrong samostrel. Izvadio sam
ibicu. Srce mi se latilo te jedne jedine prekrasne svrhe" sa velikim arom, jer znali smo
da nas sa druge strane u mraku eka vampir.
Spid je napipao kvaku i tiho, tiho otvorio vrata... Suneva svetlost.
Doekala nas je duga, visoka prostorija glatkih zidova. Kroz niz prozoria visoko
iznad naih glava ulazila je meka svetlost kasnog popodneva i oiviavala stopala
prolaznika. Desno od nas stajao je dug sto prepun pacova u kavezima, staklenih posuda
i srebrnih instrumenata. Ispred nas neto to je liilo na telo na kamenoj ploi,
prekriveno belim aravom. A levo od nas, Ejbe... levo od nas... nagi leevi pruali su se
celom duinom te odaje, po uskim policama, naslagani jedan na drugi u visini od dva ili
dva i po metra.
Bila je to mrtvanica.
Oekivao sam da e nas doekati doktor. Da e nas odmah napasti. Ali nigde ga
nije bilo. Armstrong i ja polako smo krenuli ka ploi, oruja nagotovs. Tek tad sam video
tamne staklene cevice iznad naih glava, pruale su se od tela levo od nas do onih
posuda zdesna. Tek tad sam video krv kako utie u te posude, a niz plinskih plamiaka
ispod odrava njenu toplotu. Tek tad sam video kako se grudi tih leeva" pomeraju sa
svakim plitkim dahom.
I tad me je obuzela silna strava, Ejbe. Jer tad sam shvatio da su sve to ivi ljudi.
Naslagani na police kao knjige u biblioteci. Svaki je imao tek toliko prostora da mu se

SV

126

grudi nesmetano podiu dok die. Svaki je primao hranu kroz otvore u stomaku... i svaki
je ispijan. Bili su preslabi da bi se pomerili i preuhranjeni da bi umrli. Sve ih je zatoilo
stvorenje ije se zvidanje iznenada zaulo iz susedne prostorije.
Zvidanje... prao je ruke nad lavaboom. Pripremao se, nema sumnje, da iskasapi
jadno stvorenje ije su se grudi i dalje dizale i sputale ispod onog belog arava.
I najednom je na plan postao jasan.
Makdauel se vratio u kecelji i s tacnom medicinskih instrumenata.
Spustio ih je, sve vreme zvidei, i sklonio beli arav.
Ovo nije ovek kojeg se seam.
Armstrong se naglo uspravio i ispalio strelu pravo u srce te hulje, u njegovo srce,
Ejbe! Nema potrebe da ti govorim da se strela samo odbila uz zveket jer je taj golemi
glupi vo zaboravio na grudni oklop!
Ta ga je greka skupo kotala, Ejbe, jer se Makdauel tad pokazao u svom pravom
obliju i napao ga je kandama. Dek je uo da je neto zveknulo o kameni pod.
Pogledao je nanie, tamo gde je maloas stajao njegov samostrel. Nije bilo ni samostrela
a ni njegove desne ake. Prebledeo je kad je video da mu krv lije iz runog zgloba, i svoju
odrubljenu aku na podu.
Dekova vriska probudila je jadnike na policama naspram njega.

Nisam imao izbora do da izaem iz skrovita i pucam vampiru u glavu. Meutim,

mojim drhtavim akama nije se moglo verovati. Metak je fijuknuo mimo njega i zabio se
u njegove dragocene sudove s krvlju! Zamisli samo taj zvuk, Ejbe! Zamisli samo svu tu
krv koja se izlila na kameni pod! ovek se komotno mogao udaviti u njoj! Toliko je
savreno bilo to njegovo delo da su se sve cevice iznad istovremeno zatresle i krv je
pljusnula odozgo.
Ne!", vrisnuo je Makdauel. Unitio si ga!"

Ne seam se udarca. Znam samo da me je odbacio na police s telima takvom silinom

da mi je slomio desnu nogu. U ivotu nisam osetio jai bol, jai nego od udaraca koje
sam primio u Farmingtonu. Najednom mi je itavo telo obuzela neka studen. Seam se
da mi je Makdauel (zapravo par Makdauela, jer sam od udarca gotovo izgubio razum)
prilazio dok sam bespomono leao, a itav pod je bio prekriven sa tri i vie centimetara
krvi. Seam se udne, zabavne misli koja mi je pala na pamet, da je mrtvanica dobro
mesto da se u njoj umre kao i... toplote koja se slivala po nama... njenog ukusa. I seam
se da se Makdauel najednom uhvatio za lice.
Vrh strele probo mu je meso ispod desnog oka! Ostatak mu je trao iz potiljka. Iza
njega je onaj golemi glupi vo drao drhtavi samostrel u preostaloj aci. Dok mu se je krv
lila niz lice (doprinosei ionako jezivom prizoru), paranoini Makdauel uspaniio se i

SV

127

utekao.*
Hvala dragom bogu, najbolja bolnica u Sent Luisu bila je samo nekoliko koraka
dalje. Armstrong i ja pomogli smo jedan drugome uz stepenice (ja sam se s mukom penjao
na zdravoj nozi, nosei njegovu odseenu aku u svojoj), obojica od glave do pete
natopljeni krvlju dvadeset etiri mukarca.
Hirurzi su uspeli da spasu Deku ivot. aku je zauvek izgubio, Ejbe. Bio je
veoma blizu smrti. Blie no to e priznati. Odrala ga je njegova snaga. Njegova snaga
i molitve koje si nesumnjivo upuivao Bogu da bi nas sauvao. Ostau dok se ne oporavi
(mada odbija da razgovara sa mnom). Upravo su mi rekli da e mi noga zaceliti i da u
samo malo epati, ako uopte budem epao. Ne ali za svojim dragim Spidom, prijatelju,
jer on sebe smatra najsrenijom ivom budalom.

II
Treeg avgusta 1846, Ejb je izabran u Predstavniki dom Sjedinjenih
Drava. U decembru 1847, vie od godinu dana poto je izabran, Ejb je stigao u
Vaington sa porodicom radi poetka svog mandata. Iznajmili su sobicu u
pansionu** gospoe Sprig, sobiak koji je postao jo skueniji kada su dobili i
etvrtog lana porodice.
Bog nam je podario jo jednog deaka, Edvarda Bejkera, roenog desetog marta ove
godine [1846.] Isti je nasmejani mangup kao i Bob, mada mislim da je mirnije udi.
Nita ga manje ne volim zbog toga to je drugi. Jednako sam sluga i Edijevom osmehu,
grickam mu none prstie da bih ga zasmejao... miriem mu kosu kad spava... drim
njegove usnule grudi uz svoje. Kakvu budalu ti deaci prave od svog oca!
Ovoga puta nije bilo straha da e se Edvard razboleti ili umreti. Nije bilo
pogaanja s Bogom (makar ne pogaanja koja je Ejb zabeleio u svoj dnevnik).
Moda je stekao vie samopouzdanja kao roditelj. Moda je jednostavno bio
prezauzet da bi se optereivao time. Zauzet odravanjem svoje advokatske
kancelarije u Springfildu. Zauzet navikavanjem na novi grad i novi nivo
politike moi. Zauzet svim osim lovljenjem vampira.
_____________________________________
* Ovaj sukob samo je produbio Makdauelovu paranoju. Otiao je iz Kempera i osnovao vlastiti
medicinski koled u Devetoj ulici i Ulici Graat, opremivi zgradu topovima po krovu i zalihom
musketa kako bi spreio napade. Borie se u redovima Konfederacije pre no to sasvim nestane iz
istorije. Pria se da zgradu u Sent Luisu u kojoj se nekada nalazila njegova kola pohodi njegov duh,
mada nikada nije pronaen nikakav dokaz o njegovoj smrti. (Pieva napomena)
** Skromna dvospratna kua koja stoji na mestu dananje Kongresne biblioteke. (Pieva napomena)

SV

128

[Henrijeva] pisma stiu meseno. Preklinje me da ponovo razmislim. Tvrdi da je

nuno da ponovo prihvatim svoje zadatke. Odgovaram na svako istom jednostavnom
istinom: da neu rizikovati da mi ena ostane udovica, a deca siroad. Ako mi je svrha
uistinu da oslobodim ljude tiranije, kaem mu, onda moram to da uradim u duhu one
stare izreke o peru i mau. Moje pero mora me voditi ostatak puta.
Ispostavilo se da je Vaington bio razoarenje u gotovo svakom pogledu.
Ejb je doao oekujui blistavu metropolu punu ljudi najdivnijih umova,
posveenih sluenju svojim biraima", a zatekao je nekoliko blistavih svetionika u
magli budala". to se tie njegovih snova o ivotu u velegradu, Vaington je vie
podseao na Luivil ili Leksington, mada s nekoliko blistavih arhitektonskih
uda. Nekoliko palata u preriji", kako je Ejb voleo da kae. Temelj Vaingtonskog
spomenika jo nije bio postavljen. Ni Vaingtonski spomenik ni Kapitol nee
biti zavreni za ivota Abrahama Linkolna.
Jedno od najveih razoaranja Vaingtona bilo je njegovo izobilje robova.
Radili su u pansionu gospoe Sprig, gde je Ejb stanovao s porodicom. Prodavali
su ih na ulicama kojima je iao na posao.
Drali u kavezima na mestu budueg Nacionalnog parka, gde e Ejbova
dinovska statua jednoga dana uvati strau za itavu venost.
Sa prozora Kapitola vidi se nekakva konjunica, gde dovode gomile crnaca,
privremeno ih tamo dre i naposletku odvode na trnice na Jug, bukvalno kao krda
konja. Mukarce, sveu ih lancima zajedno i prodaju! Ovde, u senci institucije
zasnovane na obeanju da su svi ljudi stvoreni jednaki"! Zasnovane uz poklie: Dajte
mi slobodu ili mi dajte smrt!" Toliko nijedan astan ovek ne moe da podnese.
U jednom od retkih uzleta svoje kongresne karijere, Ejb je predloio zakon
kojim bi se zabranilo ropstvo u Kolumbijskom distriktu. Paljivo ga je napisao
tako da ne izgleda strogo robovlasnicima a ni slabo abolicionistima". Meutim,
ovek kojem je to bio prvi kongresni mandat nije mogao da uradi nita vie, bio
briljantan ili ne. Predlog nikad nije dospeo na glasanje.
I pored tih zakonodavnih neuspeha, Abraham Linkoln je ostavio veoma
snaan utisak u kongresnim dvoranama, i to ne samo zbog svoje neobine
visine. Savremenici su ga opisivali kao nezgrapnog i trkljastog", u pantalonama
koje mu ne doseu ni petnaest centimetara iznad lanaka". Mada jo nije imao
etrdeset godina, mnoge demokrate (i nekoliko njegovih kolega vigovaca)
prozvale su ga stari Ejb" zbog njegovog grubog neurednog izgleda i umornih
oiju".
Ispriao sam to Meri jedne veeri dok je kupala nae sinove i priznao da me to ljuti.
Ejbe", kazala je ne podigavi pogled i ne oklevajui ni trena, ,,u Kongresu moda ima

SV

129

ljudi dvostruko naoitijih od tebe, ali nijednog koji je i upola pametan kao ti."
Ja sam srean ovek.
No runi nadimci bili su mu najmanja briga, kao to je napisao samo
nekoliko dana poto je preuzeo dunost:
ovek ne moe da pree s kraja na kraj dvorane da ne uje razgovor o vampirima!
Nikad nisam uo da se o nekoj temi toliko razgovara, meu tolikim svetom! Ove duge
godine mislio sam da sam samo ja upuen u tu mranu tajnu, tajnu koju sam skrivao od
svoje ene i rodbine. A ovde, u ovim dvoranama moi, tu tajnu izgleda svi znaju. Mnogi
iz nae delegacije apuu o tim prokletim Junjacima" i njihovim crnookim"
prijateljima. Za rukom se priaju ale. Uestvuje ak i [senator Henri] Klej*! Zato
Def Dejvis nosi toliko podignutu kragnu? Da sakrije tragove ugriza na vratu." No
mora biti da u toj njihovoj lakrdiji ima neke istine jer jo nisam uo za kongresmena s
Juga koji ne slui vampirskim interesima, koji nema razumevanja za njihov sluaj i
bojazni od njihove odmazde. to se tie mog iskustva s vampirima, i dalje u ga uvati
za sebe. To je deo mog ivota kojem ne elim da se vraam, ni u praksi ni u razgovoru.
Lom stakla prenuo je Ejba iz sna.
Dva oveka provalila su kroz prozore nae sobe na drugom spratu. Pod mojim
jastukom nije bilo pitolja, niti sekire kraj mog kreveta. Pre no to sam stigao da
ustanem, jedan me je udario u lice takvom silinom da sam potiljkom rascepio dasku na
proelju kreveta.
Vampiri.
Nastojao sam da se priberem kad je jedan od ta dva vraga zgrabio Meri i pokrio joj
usta kako bi priguio vriske. Drugi je uzeo Boba iz kreveca, i ta su stvorenja otila kako
su i dola, kroz prozor pa na ulicu ispod. Naterao sam se da ustanem i pojurim za
njima, skoivi kroz prozor bez oklevanja, razderavi pritom kou o krhotine stakla. Na
mranim, gotovo pustim vaingtonskim ulicama, uo sam Bobovu vrisku pred sobom u
tami. Potrao sam za njima u panici kakvu jo nisam spoznao. U besu.
Iskidau te uparamparad kad te se doepam...
Suze u mojim oima... ivotinjski zvuci koje nisam mogao da obuzdam... razderani
miii mojih nogu. Blok za blokom, iz ulice u ulicu, dok je Bobov glas menjao pravac.
Ali njegovi vrisci bili su sve tii na vetru, a moje noge sve slabije. Klonuo sam... plaui
pri pomisli na svog sina, svog bespomonog sinia kojeg su odneli u tu tamu, u tamu u
kojoj ak ni njegov tata ne moe da ga nade.
Ejb je podigao drhtavu glavu, zapanjen to se obreo ispred pansiona
______________________________________

SV

* Sedamdesetogodinji osniva Vigovske stranke, uticajan dravnik i Linkolnov idol. (Pieva

napomena)
130

gospoe Sprig.
I tad... tad me je obuzela strana misao i panika se vratila.
Edi...
Jurnuo sam uz stepenice i uleteo u nau sobu. Tiina... prazni kreveti... slomljeni
prozori... zavese podrhtavaju na vetru, i Edijeva kolevka uz udaljeni zid. Odatle se nije
videlo je li u njoj. Nisam mogao da se nateram da pogledam. ta ako ga ne bude?
Preklinjem te, Gospode...
Kako sam mogao da ga ostavim? Kako sam mogao da ostavim svoju sekiru? Ne...
ne, ne mogu da pogledam, mogu samo da stojim na vratima, lijui suze... Jer u dubini
sam due znao da je mrtav kao i ostali.
A onda se zauo njegov pla, hvala bogu, i pohitao sam prema kolevci, jedva
ekajui da osetim njegovu toplinu u naruju. Ali kad sam stigao do kolevke i pogledao
nanie u nju, video sam njegove bele arave natopljene krvlju. Ne Edijevom krvlju, ne,
jer tamo, na njegovom mestu, leao je avo. Leao je na tim krvavim aravima srca
probodenog kocem i s rupom na potiljku. Leao je nepomian u kolevci, a krv je liptala iz
njegovog poznatog tela... najednom i dete i odrastao ovek. Njegove umorne oi su se
otvorile, prazne. Zurile su u moje. Znao sam ga.
Bio sam to ja.
Ejb se probudio, srce mu je snano tuklo. Okrenuo se levo i video da Meri
mirno spava pokraj njega. Obiao je svoje usnule deake i zatekao ih ive i
zdrave.
Navrljao je etiri rei u svoj dnevnik te noi pre no to je pokuao
(bezuspeno) ponovo da zaspi.
Ovaj grad je smrt.

III
Jedne februarske veeri 1849. godine Ejb se grejao ispred kamina gospoe
Sprig sa starim poznanikom.
[Edgar Alan] Po je u Baltimoru ovih nekoliko nedelja, a kako su Meri i deaci otili
u Leksington, mislio sam da je vreme da se vidimo.
Odravali su povremenu prepisku tokom godina: povremene pohvale
Poovim pesmama i priama; estitke na Linkolnovim izbornim pobedama.
Meutim, te veeri, dok su se gledali oi u oi prvi put posle dvadeset godina,
razgovarali su samo o vampirima.
Ispriao sam Pou za Henrija; za svoj lov i strane istine do kojih me je doveo. On je
meni rekao za svoju neprekidnu opsednutost vampirima, da se sprijateljio s jednim
besmrtnikom po imenu Rejnolds i da je blizu otkrivanja nekakve mrane zavere".

SV

131

Govori s velikim arom i uverenou, a ipak mi je teko da poverujem u veinu onoga

to kae, jer sve to govori kroz masku opijenosti. Izgleda iznureno. Ostarelo od viskija i
loe sree. Godine od naeg poslednjeg susreta nisu bile blagonaklone prema njemu.
Njegova draga ena napustila je ovaj svet, a uspeh ga nije nagradio bogatstvom.
Odravaju ljude na rubu smrti! Zamisli!", rekao je Linkoln. Dre ih u
podrumu kao ivu burad, a toplotu njihove dragocene krvi odravaju plinski
plamenovi. Zar nema granica vampirskom zlu?"
Po se osmehnuo i popio jo jedno pie.
Pretpostavljam da si uo za Krvavu Groficu?", upitao je. Na Ejbovom licu
jasno se videlo da nije.
Ti?", upitao je Po. Koji toliko skita gonei vampire? Onda te molim za
trenutak panje, jer mi je ona omiljena, a i vaan je deo istorije nae zemlje.
Erebet Batori je bila dragulj maarskog plemstva", kazao je Po. Prelepa;
a po bogatstvu joj nije bilo ravne. Jedino breme joj je bilo to je delila postelju sa
ovekom kog nije volela, sa ovekom kojem je obeana jo kao
dvanaestogodinja devojica: grofom Ferencom Nadadijem. No on je bio
velikoduan mu i dozvoljavao je Erebet da udovolji svakom svom hiru.
Meutim, nije znao daje njen najvei hir bila tamnokosa ena svetle puti po
imenu Ana Darvulija. Njih su dve postale ljubavnice. Nije jasno kad..."
Dve ene... ljubavnice?"
Trivijalan detalj. Nije jasno kad je Erebet saznala da je Ana vampirica niti
kad je i sama to postala, ali njih su dve jedva ekale da zaponu venost
zajedno. Posle grofove tajanstvene smrti 1604, dve ljubavnice poele su da
namamljuju mlade seljanke u zamak ahtice*, obeavajui im zaposlenje, dajui
im novac za njihove izgladnele porodice. A zapravo je tim devojkama bilo
sueno da budu igrake manjih bogova... da ih lie krvi i ivota. Erebet i Ana
ubie ukupno vie od est stotina devojaka za tri godine."
Gospode boe..."
A mnogo je gore od toga, jer njih su se dve izgleda ponosile smiljanjem
najstranijih, najsramotnijih i najbolnijih naina ubistva. Muile su devojke.
Sakatile ih. Ispijale im krv danima bez prekida. Neke bi obesile na tavanicu o
kuke koje bi im provukle kroz ruke i noge, a onda bi legle ispod njih pa im
noevima zarezivale kou, putajui da krv polako kapa na njihova tela dok su
vodile ljubav. Neke devojke bi raspinjale na krst, zakivajui im ake na
drvene..."
____________________________________
*U dananjoj Slovakoj. (Pieva napomena)

SV

132

Preklinjem te, zavri tu priu, Po. Previe je."

Naposletku seljaci nisu mogli vie to da trpe, te su osvojili zamak na juri.
Unutra su nali tamnicu punu eleznih kovega. Polumrtve rtve odgrienih
delova ruku i stomaka. Devojke ije su ake i lica drale nad plamenom dok ne
bi pocrneli do kosti. Ali od vampirica nije bilo ni traga. Odrano je suenje i dve
nedune ene baene su u plamenu jamu kako bi se seljaci primirili. Ali prave
Erebet Batori i Ana Darvulija su utekle.
Te strahote... te strahote koje su te ene uspele da izvre za tako kratko
vreme... delotvornost i matovitost s kojom su ubijale... ima neke lepote u tome.
ovek ne moe da im se ne divi."
To je opako", rekao je Linkoln.
ivot te je sigurno nauio da neto moe da bude istovremeno i lepo i
opako."
Obeao si mi Vaan deo istorije nae zemlje'. Zato mi, molim te, kai ima li
kakvog nauka u ovoj neprijatnosti ili ti samo priinjava zadovoljstvo da mui
starog druga?"
Nauk je, stari drue, ovo: Erebet Batori, u nekoj meri, treba kriviti za
mnoge vampire koje imamo ovde u Americi."
Sad je Po imao Abrahamovu punu panju.
Pria o njenim zverstvima proula se po Evropi", rekao je. Glasine o
Krvavoj Grofici i stotinama devojaka koje je zaklala. U rasponu od deset godina
vekovi aputanih praznoverja pretvorili su se u otvorenu mrnju. Nijedna pria
nikad nije izazvala takvo uzbuenje! Zauvek su nestali dani prihvatanja
vampira po cenu ivota, i ljude vie nije bio strah da im se suprotstave. Lovci na
vampire poeli su da se pojavljuju svuda od Engleske do Hrvatske, uili su
jedni od drugih, gonei nemrtve irom kontinenta. Saterujui ih u smrdljive
odvodne kanale i kune sirotinjske etvrti Pariza. Gonei ih mranim
londonskim uliicama. Vampiri su bili primorani da spavaju u grobnicama. Da
piju krv pasa lutalica. Lavove su lovile ovce! Vampiri u Evropi nisu mogli vie
to da trpe. Hteli su slobodu. Slobodu od gonjenja. Od straha. A gde su mogli da
nau takvu slobodu?"
,,U Americi."
U Americi, Linkolne! Amerika je bila raj gde su vampiri mogli da postoje
bez otrog nadmetanja oko krvi. Mesto gde je bilo uobiajeno da porodice imaju
petoro, osmoro ili dvanaestoro dece. Dopadalo im se njeno bezakonje. Njeno
prostranstvo. Dopadala su im se njena daleka sela i luke prepune tek pristiglih.
Ali najvie od svega, Linkolne, dopadali su im se njeni robovi. Jer su ovde, za

SV

133

razliku od svake druge drave po meri civilizovanog oveka, nali mesto gde
mogu da se hrane opojnom ljudskom krvlju bez straha od odmazde!
Kad su Englezi stigli do naih obala, sa zadatkom da nas vrate pod vlast
Starog sveta, ameriki vampiri digli su se u boj. Bili su u Leksingtonu i
Konkordu. Bili su u Tikanderogi i Murovom Potoku. Neki su se vratili u rodnu
Francusku, gde su ubedili kralja Luja da nam pozajmi svoju mornaricu. Oni su
Amerikanci jednako kao ti ili ja, Linkolne. Pravi rodoljubi, jer je opstanak
Amerike njihov opstanak."
uo sam da razgovaraju o njima u Kapitolu", proaputao je Ejb. ak i
tamo se vidi njihov uticaj."
On je svuda, Linkolne! I samo e se produbiti, kao to se deavalo tolike
vekove u Evropi. Koliko dugo moe da opstane? Koliko vampira moe da
prede nae obale pre no to ih obian ovek primeti? I ta onda? Misli li da e
dobri Njujorani ili Bostonci hteti da ive s vampirima kao svojim susedima?
Veruje li da svi vampiri poseduju istu prijatnu narav kao tvoj Henri ili moj
Rejnolds?
Zamisli, Linkolne. Zamisli ta se moglo desiti Evropi da nije bilo Amerike
da vampiri uteknu u nju. Koliko bi dugo lavovi doputali da ih ovce love?
Koliko pre no to bi ponovo poeli da se ponaaju kao lavovi?"
Ejbu se nije dopala slika koja mu se stvarala u glavi.
Kaem ti", rekao je Po, eka nas neka velika nevolja."
Ispostavilo se da je to, makar za Poa, bilo zlokobno predskazanje.
Treeg oktobra 1849, manje od osam meseci posle njegovog ponovnog
susreta sa Ejbom, nali su ga kako luta baltimorskim ulicama polumrtav,
zbunjen i u tuem odelu. Bre-bolje su ga odveli u bolnicu Vaingtonskog
koleda, gde su lekari pokuali da postave dijagnozu njegove sve tee bolesti.
Pacijent ima visoku temperaturu i halucinacije. Doziva Rejnoldsa" kad je
pri svesti. Simptomi slini tifusu, mada brz napredak bolesti upuuje na neki
drugi uzrok.
Njegov sluaj je beznadean.
U nedelju 7. oktobra, u pet ujutro, Po se trgnuo iz sna.
Izustio je rei:
Gospode, pomozi mojoj jadnoj dui", i izdahnuo.

SV

134

EDGAR ALAN PO POZIRA SA ABRAHAMOM LINKOLNOM

U ATELJEU METJUA BREJDIJA U VAINGTONU, 4. FEBRUARA 1849.

IV
Peti mart 1849. doneo je kraj Ejbovoj kratkoj, nezaboravnoj karijeri u
Kongresu. Odluio je da se ne kandiduje za drugi mandat.
lanstvo u Kongresu... nije me zadovoljilo koliko sam oekivao. Mnogo sam
zanemario svoju dragu enu i nevaljalce za ove dve godine, a u Vaingtonu nema
niega to bi me odvratilo od povratka u Ilinois.
Vratio se u Springfild i odmah prionuo na svoj advokatski posao, sa
tridesetogodinjim advokatom poetnikom Vilijamom H. Herndonom (koji e
napisati iscrpnu kontroverznu Linkolnovu biografiju posle njegovog ubistva).
Ejb je dobro pazio da sakrije istinu o svojoj mranoj prolosti od svog mladog
partnera.
Pisao je pisma preporuke prijateljima koji su traili nametenje. Vodio
parnice irom Ilinoisa. Rvao se sa svojim sinovima i iao u duge etnje sa
enom. iveo je.
Nema vie govora o ljudima sa onjacima,
Niti o ivotima koji nikad ne prestaju.
eznem samo za jednostavnim stvarima,
eznem samo za mirom.
Nee ga imati.

SV

135

Edi Linkoln je imao tri godine, deset meseci i osamnaest dana kada je
umro.
Iz odeljka Ejbovog dnevnika zabeleenog 1. februara 1850, samo nekoliko
sati poto je njegov sin izdahnuo:
Izgubio sam svog sinia... Mnogo mi nedostaje.
U ovom ivotu nema radosti...
Nema razloga za nagaanja da je Edijeva smrt imala ikakve veze s
vampirima. Bolovao je od decembra (verovatno od tuberkuloze) i postepeno je
kopneo, a majka je bdela uz njega, zaludno maui njegova mala prsa lekovitim
mastima.
Meri nije mogla da dopusti da Edi umre sam u svom krevetu. Drala je
njegovo nesvesno telo uza se, privijajui naeg sinia uz grudi, ljuljukajui ga
po itavu no... dok nije skonao.
Taj e dogaaj zauvek promeniti Meri. Iako e sahraniti jo dva sina, nita
nee moi da se meri sa gubitkom njenog voljenog anelka". Tri dana posle
njegove smrti nije jela, spavala, niti je prestajala da plae.
Meri je neutena. Dobro je to je tako jer ja ionako nemam snage da je teim.
Pozvao sam Armstronga i Spida da dou. Primio pismo od Henrija u kojem mi
izjavljuje sauee i obeava da e doi (u Springfild) najkasnije sutra u podne. Kako je
Henri saznao za Edijevu smrt, ne znam.
Edi je sahranjen na Hainsonovom groblju, samo nekoliko blokova od
Ejbove i Merine kue.
Bio sam uz Boba i Meri tokom itavog obreda, sve troje smo lili suze. Armstrong i
Spid stajali su pored nas, kao i mnogi prijatelji i dobronamerni ljudi. Henri je
posmatrao sa odstojanja, ne elei da me dodatno alosti tako to bi pobudio Merinu
sumnju.* Ipak se postarao da primim pisamce pre obreda. U njemu su bile njegove
dodatne izjave sauea... i podseanje da postoji i drugi nain.
Nain da ponovo vidim svog sina.
Uprkos sigurno izluujuem iskuenju u elji da ponovo vidi svog sinia,
Ejb se povinovao razumu.
Zauvek bi ostao mali. Anelak ubica. Nisam mogao da podnesem misao da ga
drim zakljuanog u tami. Da ga uim da ubija kako bi mogao da ivi. Nisam mogao da
osudim svog sina na pakao.
Meri je napisala pesmu (verovatno uz Ejbovu pomo), koja je objavljena u
Ilinois stejt urnalu negde u vreme Edijeve sahrane. Poslednji stih uklesan je u
____________________________________

SV

*Meri nije imala pojma koje Henri Sterdes niti da vampiri uopte postoje. (Pieva napomena)
136

njegov spomenik.

Priguie se od alosti one ponone zvezde

to su neko tako jarko sjale,
I rumen sa obraza i usne,
Sa toplotom srca otee...
Aneo smrti lebdeo je blizu
I divnog deaka pozvao u smrt,
Svileni talasi njegove sjajne kose
Jo lee preko njegova mermerna ela,
I bleda usna i biseran obraz
Prisustvo smrti odaju.
Pupoljak isti nikao u dobroti,
Uzbran s milou da na nebu cvate.
Daleko srenije aneosko je dete
Sa harfom i krunom zlatnom,
Koje sad cvrkue pred bojim nogama
Slave nama neznane.
Edi, prekrasni cvete ljubavi nebeske,
ivi u svetu duhova na nebu.
Deae anele, zbogom ti, zbogom,
Slatki Edi
Opratamo se s tobom!
Vapaj ljubavni ne moe sad do tebe stii
Ma koliko dubok i istinit bio.
Svetao je sad njegov dom...
Jer takvo je kraljevstvo nebesko.

SV

137

Devet
Napokon mir
Podareno nam je najraznovrsnije nebesko obilje. Bog nas je uvao, sve ove godine,
u miru i blagostanju. Porasli smo u brojnosti, bogatstvu i moi kao to jo nijedna
nacija nije. Ali mi smo zaboravili Boga. Zaboravili smo milostivu ruku koja nas je
uvala u miru, darovala nam brojnost, bogatstvo i snagu.
Abraham Linkoln, proglaavajui dravni Dan posta, 30. marta 1863.

I
Iz Njujork tribjuna, od ponedeljka 6. jula 1857:

ESTOKI SUKOBI ISPUNJAVAJU GRAD STRAHOM

Neobini prizori u tui bandi
H.Grili
Surovi sukobi zbog kojih je vei deo Menhetna bio pod opsadom ova dva dana i dve
noi napokon su stiani. Po nareenju guvernera, pripadnici milicije uli su u Fajv
Points prole nedelje i zasuli preostale sukobljene plotunima iz musketa. Nebrojena
mrtva tela mogla su se jutros videti uz ulice Bakster, Malberi i Elizabet, rtve najgorih
nereda, kakve ne pamti ni ovaj niti bilo koji drugi grad. Nasilje je izgleda izbilo kad su
one zloglasne bande iz Fajv Pointsa,
Grozni cilindrai i Mrtvi zeevi, krenule u napad protiv svog zajednikog neprijatelja,
Momaka iz Baurijeve. Policija misli da je ubijanje poelo u Ulici Bejard u subotu oko
podne, pre no to se proirilo po Fajv Pointsu brzinom i estinom poara.
Neduni su bili primorani da zapree svoja vrata dok su se pripadnici suparnikih
bandi boli noevima, pucali jedni u druge i prebijali se nasmrt na ulicama. Trgovci su
bespomono gledali kako im unitavaju radnje i bestidno kradu robu u tom meteu.
Jedanaest prolaznika, meu njima i jedna ena i jedno dete, pretueni su samo zato to
su se previe pribliili borbi.
NEOBINI PRIZORI U TUI BANDI
Tribjun su preplavila svedoenja oevidaca o udnim" i nemoguim" podvizima
vienim u periodu od subote uvee do nedelje ujutro. Mukarci su, kako kau, preskakali
krovove kua kao noeni vetrom", gonei jedni druge; verali se uz zgrade lako kao to
se maka vere uz drvo".
Jedan oevidac, trgovac po imenu Dasper Rubs, tvrdi da je video kako je jedan
Mrtvi zec podigao jednog Momka iz Bauerijeve iznad glave i mlatnuo ga o drugi sprat

SV

138

(jedne fabrike u Ulici Bakster) toliko jako da je izbio njime cigle iz zida". Neverovatno,
rtva se doekala na noge", tvrdi oevidac, ,,i nastavila borbu kao da se nita nije
dogodilo".
Oi su mu", pria Rubs, bile crne kao gar."
Lovljenje vampira nije bilo ni nakraj pameti Abrahamu Linkolnu poetkom
pedesetih godina devetnaestog veka.
Deset meseci poto su sahranili sina, Ejb i Meri su dobili drugog sina.
Nazvali su ga Vilijam Vili" Volas Linkoln, u ast doktoru koji je ostao uz Edija
do samog kraja. Hiljadu osamsto pedeset tree dobili su jo jednog sina, Tomasa
Tada" Linkolna, roenog 4. aprila. Zajedno sa desetogodinjim Robertom, oni
su bili Linkolnovo nestano buno potomstvo".
Bob urla u susednoj sobi dok ovo piem", napisao je Ejb 1853. Spidu. Meri ga
je iibala to je pobegao i nestao. Verujem da e dok zavrim ovo pismo on ponovo pobei
i nestati."
Ejb je veoma malo beleio u svoj dnevnik neposredno posle Edijeve smrti.
Onih est i po knjiica u konim povezima postale su svedoanstvo njegovog
ivota s vampirima, svedoanstvo o oruju i osveti; o smrti i gubitku. No ti su
dani sad bili iza njega. Taj se ivot zavrio. Poto je ponovo poeo da pie
dnevnik 1865, Ejb se prisea tog poslednjeg predivnog mirnog vremena".
Bile su to lepe godine, nema ta. Mirne godine. Nisam hteo da imam nita vie ni s
vampirima ni s politikom. Kad samo pomislim ta sam sve propustio dangubei u
Vaingtonu! Koliko je Edijevog kratkog prelepog ivota izmaklo mojoj panji! Ne...
nikad vie. Jednostavnost! To je zavet koji sada dajem. Porodica! To je moj zadatak. Kad
ne mogu da budem sa svojim deacima kod kue, putam ih da trkaraju po kancelariji
(na Lamonovo* veliko zaprepatenje, pretpostavljam). Meri i ja idemo u duge etnje, bez
obzira na godinje doba i vremenske prilike. Razgovaramo o svojim milim deacima... o
svojim prijateljima i budunosti... o brzini s kojom nam je ivot proao.
Nema pisama od Henrija. Nema poseta niti ikakvih vesti o tome gde bi mogao da bude.
Ponekad se pitam je li najzad prihvatio da vie neu loviti, ili je i sam postao rtva
sekire. Ma ta da je u pitanju, drago mi je to je tako. Jer iako sam mu veoma privren,
prezirem svaku uspomenu koju mi sam pomen njegovog imena budi.
_____________________________________
* Hiljadu osamsto pedeset druge, Ejb je otvorio advokatsku kancelariju s Vordom Hilom Lamonom,
krupnim ovekom koji e mu kasnije biti telohranitelj. Kao to je bio sluaj i sa njegovim prethodnim
ortakom, Ejb je tajio od Latnona svoje iskustvo s vampirima. (Pieva napomena)

SV

139

Ejbov dugi kaput, izreetan poderotinama i oiljcima od borbe, na brzinu je

spaljen. Pitolje i noeve zakljuao je u krinju u podrumu i zaboravio na njih.
Dopustio je da mu otrica sekire zara. inilo se da ga utvara smrti, koja se
nadvijala nad tim starim lovcem na vampire od njegove devete godine,
napokon ostavlja.
Vratila se nakratko 1854. godine, kad je Ejb doznao od jednog prijatelja iz
Klerijevog Gaja da je Dek Armstrong umro. Iz pisma Doui Spidu:

Ta prokleta budala ubila se konjem, Spide.

Stari Dek stajao je na pljusku poetkom zime, nastojei da odvue tvrdoglavu
zver za ular. Gotovo sat vremena vukli su jedan drugog. Deku (koji je zauvek ostao
Momak iz Klerijevog Gaja) nije ni palo na pamet da donese kaput ili da pozove pomo,
iako je bio jednoruk i mokar do koe. Dok je sklonio ivotinju s kie, navukao je vlastitu
smrt. Nedelju dana tresla ga je groznica, a zatim je izgubio svest i umro. Zvui kao
nedostojna smrt za tako jakog oveka, zar ne? oveka koji je preiveo tolike bliske
susrete sa smru. Koji je video strahote koje smo videli ti i ja.
U istom pismu Ejb priznaje da ga ljuti to ne ali dovoljno" za starim
drugom. alio je, naravno, ali bila je to drugaija tuga, ni nalik tekoj depresiji u
koju je utonuo posle smrti svoje majke, En i Edija.
Bojim se da me je ivot pun smrti uinio tupim i na jedno i na drugo.
etiri godine kasnije, Ejb e braniti Dekovog sina, Dafa" Armstronga, kad
ga budu teretili za ubistvo. Ejb nije hteo da mu se plati.
Neumorno je radio, vatreno parniio i (zahvaljujui svojoj pravnikoj
genijalnosti) izvojevao Dafovu slobodu*, poslednju zahvalnost hrabrom
prijatelju.
II
Ista godina koja je videla Ejba kako oplakuje gubitak starog prijatelja videla
je i kako ga stari suparnik uvlai natrag u politiku.
Ejb je poznavao senatora Stivena A. Daglasa otkako su obojica bili mladi
zakonodavci drave Ilinois (i nestrpljivi prosci Meri Tod). Iako je bio
demokrata, Daglas se odavno protivio uvoenju ropstva u podruja na kojima
ve nije postojalo. Meutim, 1854. iznenada je promenio miljenje i agitovao za
Akt Kanzas-Nebraska, zakonski predlog koji je ukidao federalnu zabranu
___________________________________
* Jedan svedok je tvrdio kako je sa udaljenosti od etrdeset pet metara na svetlosti punog meseca
video da je Daf izvrio ubistvo. Ejb je nabavio kalendar koji je dokazao da je to bila no bez meseca.
(Pieva napomena)

SV

140

irenja ropstva. Predsednik Frenklin Pirs ozakonio je taj akt 30. maja, razljutivi
milione Severnjaka i rasplamsavi tenzije koje su dugo tinjale na obe strane tog
problema.
Ma koliko se trudio, nisam mogao da se ne obazirem na svoj gnev. Moj ga je um
upio kao to korenje drveta upija vodu dok mi naposletku nije proeo celo bie. Spavanje
mi nije pruilo utoite jer su me nou pohodila mora crnih lica, svako bezimena rtva
vampira. Svako mi je od njih uzvikivalo. Pravdu!", zahtevali su. Pravdu, gospodine
Linkolne!"
Samo postojanje ropstva dovoljna je uvreda. Svest o tome da je ta institucija
dvostruko zla samo ju je inila gorom. Ali ovo! Pomisao da se bolesni prsti ropstva
pruaju dalje ka severu i zapadu! Da doseu do mog Ilinoisa! To nee moi. Povukao
sam se iz politike, ali kad su me upitali hou li da raspravim taj problem [s Daglasom],
nisam mogao da odbijem. Ona sablasna lica ne bi mi to dozvolila.
esnaestog oktobra 1854, Linkoln i Daglas suelili su se ispred velike
svetine Peorije, u dravi Ilinois. Reporter ikago ivning urnala opisao je koliko
ga je Ejbov govor zadivio.

Lice mu se ozarilo genijalnou, a telo poelo da se kree u skladu s njegovim

mislima. Njegove su rei dopirale do srca jer su dolazile iz srca.
Ne mogu da ga ne mrzim!", kazao je gospodin Linkoln o tom predlogu. Mrzim ga
zbog udovine nepravde samog ropstva!"
uo sam proslavljene govornike koji bi izazvali gromoglasne aplauze, ali ne bi
promenili niije miljenje. Elokvencija gospodina Linkolna bila je uzvienija i raala je
uverenost u drugima zbog uverenosti samog govornika.
Mrzim ga jer liava na republikanski primer njegovog pravinog uticaja u svetu!",
nastavio je. Omoguava neprijateljima slobodnih institucija da nam se s pravom
podsmevaju tvrdei da smo licemeri!"
Njegovi sluaoci imali su utisak da on veruje u svaku re koju je rekao i da e, kao
Martin Luter, radije zavriti na lomai nego iole pokleknuti. U trenucima preobraaja
poput tog, on je bio nalik drevnom jevrejskom proroku o kakvom sam uio u nedeljnoj
koli u detinjstvu.
Mada nije uspeo da pokoleba Daglasa ni njegove saveznike u Kongresu, taj
e govor predstavljati prekretnicu u Ejbovom politikom ivotu. Njegova
srdba zbog problema ropstva (i problema vampira, usko povezanog s njim)
gurnula ga je natrag u politiku arenu. Njegova genijalnost i elokvencija te
veeri u Peoriji postarae se da je nikad vie ne napusti. Taj su govor prepisivali
i pretampavali irom Severa. Ime Abraham Linkoln poelo je da poprima

SV

141

nacionalni znaaj meu protivnicima ropstva. U predstojeim godinama jedan

pasus tog govora pokazae se jezivo proroanskim.

Nije li verovatno da e ovaj sukob izazvati nesree i krvoprolie? Ima li pogodnijeg

izuma da se doe do borbe i nasilja, zbog pitanja robova, od ovog?"
Senator arls Samner niice je leao u nesvesti na podu Senata, u lokvici
vlastite krvi.
Tog abolicionistu napao je tridesetsedmogodinji kongresmen po imenu
Preston Smit Bruks, pristalica ropstva iz June Karoline, koji se uvredio kad je
masausetski senator dva dana ranije izvrgao ruglu njegovog ujaka u svom
abolicionistikom govoru. Dvadeset drugog maja 1856, Bruks je uao u kabinet
Senata sa svojim zemljakom, kongresmenom Lorensom Kitom, i priao
Samneru, koji je sedeo za svojim radnim stolom.
Gospodine Samneru", rekao je Bruks, dvaput sam paljivo proitao va
govor. On je ljaga za Junu Karolinu i gospodina Batlera, koji je moj roak."
Pre no to je Samner uspeo da odgovori, Bruks je poeo da ga udara po
glavi svojim tapom sa zlatnim vrhom, nanosei mu nove rane sa svakim
udarcem. Zaslepljen vlastitom krvlju, Samner je s mukom ustao, pa se sruio.
Iako mu je rtva bila u nesvesti i krvarila, Bruks je nastavio da je udara dok se
tap nije prelomio na dva dela. Kad su uasnuti senatori potrali u pomo
Samneru, zadrao ih je Kit, koji je zamahnuo pitoljem i povikao:
Pustite ih!"
Dva udarca slomila su Samnerovu lobanju i prljenove. Preivee, ali nee
moi da se vrati senatorskim dunostima tri godine. Kad su stanovnici June
Karoline uli za taj napad, poslali su Bruksu mnotvo novih tapova.*
Uvereniji sam nego ikad da je mudro to sam otiao iz Vaingtona i sigurniji sam
nego ikad da je to stecite budala, ba kao to sam sad siguran da smo na putu ka
velikoj nevolji" na koju me je Po upozorio pre mnogo godina. Vide se jarboli ljutite
flote na obzorju i svake nedelje su po kilometar blie. Ako su to, kao to mnogi misle,
ratni vetrovi to pune njihova jedra, onda je to rat u kojem u borbu drage volje
prepustiti drugima. Moji sinovi su zdravi. ena mi je vesela. I daleko smo, daleko od
Vaingtona. Drage volje odrim govor-dva; drage volje pozajmim svoje pero gde
ustreba. Ali srean sam. A srea je, zakljuio sam, asna ambicija. Ve sam mnogo
izgubio robujui vampirima ovih trideset godina. Sad me pustite da budem slobodan.
Pustite me da uivam u ivotu, koliko god da mi ga je ostalo. A ako je ovaj mir samo
___________________________________

SV

* Bruks je umro osam meseci posle tog napada. (Pieva napomena)

142

uvod u ovu ili onu opasnost, neka tako i bude. Uivau u tom miru.
Ni na jednoj strani problema ropstva nije manjkalo ni strasti ni nasilja.
Razjaren zbog napada na arlsa Samnera, radikalni abolicionist po imenu Don
Braun poveo je napad na jedno naselje kraj potoka Potavatomi, na teritoriji
Kanzasa. U noi 24. maja 1856. (samo dva dana poto je Bruks pretukao
Samnera), Braun i njegovi ljudi zverski su ubili petoro prorobovlasniki
orijentisanih metana tako to su ih sve izvukli iz kua, rasporili ih maevima i
ispalili im po metak u glavu kao primer ostalima. Bila je to prva u nizu odmazdi
nazvanih Kanzas u krvi". Nasilje e potrajati tri godine i odneti pedeset ivota.
estog marta 1857, Vrhovni sud gurnuo je zemlju blie ivici. Dred Skot je
bio ezdesetogodinji rob koji je pokuavao da se izbori za vlastitu slobodu u
sudovima vie od jedne decenije. Izmeu 1832. i 1842. putovao je sa svojim
gospodarom (majorom Donom Emersonom) slobodnim teritorijama Severa,
kao njegov lini sluga. Na tim putovanjima Skot se oenio i dobio dete (sve na
slobodnom tlu), i posle majorove smrti 1843. pokuao da kupi svoju slobodu.
Meutim, majorova udovica je odbila, i nastavila je da ga iznajmljuje i njegove
dnevnice stavlja sebi u dep. Posluavi savet prijatelja abolicionista, Skot je
1846. pokrenuo parnicu za slobodu, koja se temeljila na tome da je prestao da
bude iije vlasnitvo onog trenutka kad je kroio na slobodnu teritoriju. Sluaj
se provukao kroz sudove, privukavi panju itave nacije pre no to je
naposletku stigao do Vaingtona 1857. godine.
U odluci sedam prema dva, Vrhovni sud presudio je protiv Skota, s
obrazloenjem da su osnivai nae nacije crnce smatrali biima nieg reda i
sasvim neprilinim da se meaju s belom rasom" kad su stvarali ustiv. Stoga crnci ne
mogu da budu graani Sjedinjenih Drava i uopte ne mogu da pokreu
parnice u Saveznom sudu. Nemaju vie prava na sudski postupak od plugova
koje vuku.
Bio je to razoran ishod po Skota, ali sve je imalo i posledice dalekosenije
od njegove line slobode. Donosei svoju odluku, sud je objavio sledee:

Kongres je premaio svoju nadlenost kad je zabranio irenje

ropstva na odreene teritorije, i donevi odluku da te teritorije nemaju moi da
same zabrane ropstvo.

Robovi i njihovo potomstvo (bilo slobodno ili ne) nisu zatieni

Ustavom i nikad ne mogu biti graani Sjedinjenih Drava.

Odbegli robovi koji su stigli na slobodno tlo i dalje su zakonska

SV

143

svojina svojih gospodara.

Odmah po okonanju sluaja Dreda Skota, Albani ivning urnal optuio je
Vrhovni sud, Senat i tek inaugurisanog predsednika Dejmsa Bjukenana da su
deo zavere" irenja ropstva, a Njujork tribjun je objavio uvodni lanak koji je
doarao jarost mnogih Severnjaka:

Sada, gde god da se vijore, pruge i zvezde tite ropstvo i predstavljaju ropstvo...
Dakle, ovo je poslednji plod. Ovim se sva nastojanja naih dravnika, sva krv naih
junaka, doivotne brige i muke naih predaka, stremljenja naih uenjaka, molitve naih
dobrih ljudi napokon zavravaju! Amerika je odgajiva robova i gospodar robova!
Demokrate s Juga imale su vie smelosti no ikada, neki su se hvalisali da e
ta presuda dovesti do javnih prodaja robova u samom Boston komonu*".
Republikanci i abolicionisti nikad nisu bili vatreniji u svojoj opoziciji. Amerika
je poela da se epa.
No malo je Amerikanaca znalo u kakvoj su zaista opasnosti.

III
Treeg juna 1857, Ejb je dobio pismo s poznatim rukopisom na koverti. Nije
sadralo pitanja o njegovom zdravlju i srei; ni pozdrave njegovoj porodici.

Abrahame,
Molim te da mi oprosti to nisam stigao da ti piem tokom proteklih pet godina.
Mora mi oprostiti i to odmah prelazim na stvar, jer ovdanje prilike iziskuju moju
hitnu panju.
Moram da zatraim jo jednu rtvu od tebe, Abrahame. Jasno mi je koliko ti drsko
ova molba moda izgleda imajui u vidu sve to si ve propatio i nitavnost mamca koji
ti nudim u poreenju sa zadovoljstvom koje nalazi u domu i u porodici. Veruj mi da te
ne bih optereivao da situacija nije veoma teka ili da postoji neki drugi ovek sposoban
za ono to traim.
Priloio sam sve potrebno za tvoj hitri dolazak u Njujork. Ako si voljan, onda te
preklinjem da dode najkasnije do 1. avgusta. Dalja uputstva dobie poto stigne. No
ako je tvoj odgovor ne, neu te vie uznemiravati. Traim samo da mi odmah napie ako
ne pristaje, kako bismo smislili novu strategiju. U protivnom se radujem naem
ponovnom susretu, stari drue, i dau ti objanjenje koje si odavno zasluio.
Vreme je, Abrahame.
Zauvek tvoj,,H
__________________________________
* Javni park u centru Bostona. (Prim. prev.)

SV

144

U prilogu su bili razliiti rasporedi polazaka vozova i parobroda, petsto

dolara i ime pansiona u gradu Njujorku gde ga je ekala iznajmljena soba na
ime E. Radid.
O, kako me je [pismo] razbesnelo! Henri je doista mudar, jer iako tvrdi kako mi
nudi samo nitavan mamac, svaka njegova re smiljena je da me namami: samokritika;
laskanje; obeanje objanjenja, ak i ime ostavljeno u pansionu! Kako se samo usuuje
da me nagovara da ostavim svoje poslove, svoju porodicu i preem vie od hiljadu
kilometara bez ikakvog nagovetaja cilja!
A ipak nisam mogao da odbijem.
A to me je razljutilo vie od samog pisma, jer je Henri bio u pravu. Vreme je.
Vreme za ta, nisam znao. Samo sam oseao da je itav moj ivot... patnja, zadaci,
smrt... da je sve to vodilo neemu viem. Imao sam taj oseaj jo kao dete, oseaj da me je
neko smesdo na dugu pravu reku s koje nema skretanja. Da me struja nosi sve bre...
okruenog divljinom s obe strane... osuenog da se sudarim s nekim predmetom koji ne
vidim, daleko, daleko u donjem toku. Nikad nisam govorio o tom oseaj u, naravno, iz
straha da ne pomisle da sam tat (ili, jo gore, da se ne pokae da greim, jer kad bi se
ispostavilo da je svaki mladi ovek koji je uveren u svoju buduu veliinu u pravu, svet
bi bio prepun Napoleona). Sad je, meutim, taj predmet poeo da poprima oblik, mada
jo nisam uspevao da nazrem njegove crte. Ako je hiljadu i eststo kilometra cena koju
treba da platim da bih ga naposletku jasno video, onda u platiti. Putovao sam i dalje za
manje.
Ejb je stigao u Njujork 29. jula. Poto nije hteo da pobuuje podozrivost
(niti da ostavlja porodicu samu), reio je da povede Meri i deake sa sobom na
spontano" putovanje kako bi iskusili divote grada Njujorka.
Nisu mogli izabrati gore vreme za posetu.
Grad je bio u jeku nasilnog leta. Dve suparnike policijske grupe vodile su
krvavu bitku oko prava jo od maja, tako da zloine uglavnom nisu ni
proveravali, odlina prilika za pljakae i ubice. Linkolnovi su stigli u Njujork
samo tri nedelje posle najgorih sukoba bandi u istoriji tog grada, nereda u
kojima su oevici tvrdili da su videli ljude kako izvode neverovatne podvige". Ejb
je Njujork video samo jednom dotad, u prolazu na putu ka severu. Sad je bio u
prilici da upozna najvei, najivlji ameriki grad.
Crtei mu ine nepravdu, to je grad bez kraja i premca! Svaka ulica ustupa mesto
drugoj, jo veoj i uurbanijoj od prethodne. Tolike zgrade! U ivotu nisam video toliko
koija na jednom mestu. Vazduh zvoni od kloparanja konjskih kopita o kaldrmu i
amora stotina razgovora. Toliko je dama to nose ogromne crne suncobrane, kad bi

SV

145

ovek pogledao sa vrha krova, teko da bi video plonik. ovek zamilja Rim na
njegovom vrhuncu. London u svoj njegovoj velelepnosti.* Meri navaljuje da ostanemo
najmanje mesec dana! Jer kako drugaije da sagledamo takvo mesto?
U nedelju drugog avgusta, u noi, Ejb je ustao iz kreveta, obukao se u
mraku i na prstima iskrao iz sobe gde je njegova porodica spavala. Tano u
jedanaest i trideset preao je Vaingtonski trg i zaputio se ka severu, ba kao to
je nalagalo pisamce koje su mu tog jutra gurnuli ispod vrata. Trebalo je da se
nae s Henrijem tri kilometra uz Petu aveniju, ispred sirotita na uglu etrdeset
etvrte ulice.
Sa svakim preenim blokom, ulice su bivale sve praznije. Mranije. Tu su se velike
zgrade i plonici puni amora utopili u nizove dvospratnih kua, iza ijih prozora nije
gorela nijedna svea. Napolju nije bilo ive due. Dok sam prolazio kroz park na Trgu
Medison, divio sam se nezavrenom kosturu neke ogromne nepoznate graevine**.
Divio se potpunoj tiini. Pustim ulicama. Poeo sam da zamiljam da sam jedini ivi
stvor u Njujorku dok nisam zauo bat potpetica o kaldrmu.
Ejb je pogledao preko ramena. Siluete tri mukarca pratile su ga na maloj
razdaljini.
Kako ih dosad nisam primetio? S obzirom na skoranje nerede u gradu, mislio sam
da je najbolje da se okrenem i zaputim ka Vaingtonskom trgu, natrag ka bezbednosti
svetiljki i ulica prepunih sveta. Henri moe da eka. O, kakva sam budala! Usudio sam
se da izaem nenaoruan, dobro znajui da su mnogu gospodu opljakali (ili jo gore)
na ovim ulicama u poslednje vreme, i da se ne moe mnogo raunati na to da e se
policija umeati. Proklinjui se u sebi, skrenuo sam levo ka Trideset etvrtoj ulici.
Izgubio sam svaku nadu kad sam uo njihove korake za sobom iza krivine, jer vie nije
bilo sumnje u njihovu nameru. Ubrzao sam korak. Oni su ubrzali korak. Da mi je
samo da stignem do Brodveja", pomislio sam.
Nije uspeo. Njegovi gonii su pojurili. Ejb je uradio isto, skrenuvi levo i
protravi izmeu dva gradilita u nadi da e im umai.
Mojoj se brzini jo moglo verovati, ali koliko god da sam bio brz, oni su bili bri.
Kako sam izgubio nadu da u utei, okrenuo sam se i doekao ih pesnicama.
Ejb je tad imao skoro pedeset godina. Petnaest godina nije drao oruje niti
je bio u bici. No ipak je uspeo da zada nekoliko udaraca svakom napadau pre
no to je jedan udario njega i onesvestio ga.
______________________________________
* Ma koliko da je grad Njujork bio velik, 1857. godine je bio etiri puta manji od Londona. (Pieva
napomena)
** Verovatno hotel Peta avenija, zavren 1859. (Pieva napomena)

SV

146

Probudio sam se u potpunom mraku, poda mnom slaba tutnjava tokova

koije.
Onesvesti ga ponovo", zauo se nepoznat glas.
Otar, ali, oh, tako kratak bol na temenu... vasiona preda mnom u svoj svojoj boji i
velianstvu... a potom... nita.
Veoma mi je ao", rekao je poznat glas, ali ne smemo otkriti svoje
boravite nijednoj ivoj dui."
Bio je to Henri.
Smesta su mi skinuli kapuljau i obreo sam se u sreditu velike plesne dvorane na
dva nivoa, kitnjaste tavanice devet metara iznad moje bolne glave; navuenih dugih
crnih zastora; cela je bila prigueno osvetljena viseim svetiljkama. Sve samo zlato i
mermer. Najfiniji duborezi i nametaj i pod od drveta tako tamnog i uglaanog da je
izgledao kao crno staklo. U ivotu nisam video raskoniju prostoriju i, kad smo ve kod
toga, nikad nisam ni pomislio da je mogue da takvo neto postoji.
Tri mukarca razliite starosti i stasa stajala su iza Henrija, naslonjena o golemi
mermerni kamin. Svi prezriva pogleda. To su, pretpostavio sam, moji napadai. Pred
kaminom su stajale dve duge sofe, jedna naspram druge, a izmeu njih nizak stoi. Na
njemu je srebrni servis za aj odbijao svetlost vatre, bacajui udne, opojne are po
zidovima i tavanici. Na levoj sofi je sedeo sitan sed gospodin sa oljicom aja u ruci. Ve
sam ga negde video... Bio sam siguran u to... ali u toj smetenosti nisam mogao da se
setim gde.
Poto sam povratio pribranost, spazio sam jo dvadesetak mukaraca ratrkanih po
prostoriji, neki su stajali iza mene, neki sedeli u stolicama s visokom naslonima uza
zidove. Jo su se dvadesetorica nazirala iznad, gledajui nanie sa mranih
meuspratova sa svake strane prostorije. Bilo je jasno da im je namera bila da ne pokau
lica.
Molim te", rekao je Henri. Dao je Abrahamu znak da sedne naspram
siunog gospodina.
Nisam hteo da se primaknem dok Henri (naslutivi razlog mog nekanja) nije dao
znak mojim napadaima i oni se odmakli od kamina.
Dajem ti svoju re", rekao je kad su otili, da ti se veeras nee desiti nita
vie loe."
Poverovao sam mu, te sam seo naspram gospodina, i dalje se ne seajui odakle ga
poznajem, drei potiljak levom rukom i pridravajui se drugom da ne padnem.
Vampiri", rekao je Henri, naherivi glavu ka trojici mukaraca koji su se
sad smestili uza zid.
Da", rekao je Ejb. Toliko sam i sam shvatio, hvala."

SV

147

Henri se osmehnuo.
Vampiri", kazao je, pokazujui po plesnoj dvorani. Gomila nas prokletih
krvopija. Izuzeci ste ti... i gospodin Sjuard naspram tebe."
Sjuard... Senator Vilijam Sjuard bio je nekadanji guverner Njujorka, jedan
od vodeih glasova protiv ropstva u Kongresu i ovek za kojeg je veina
oekivala da e biti nominovan za predsednika u ime Republikanske stranke
1860. godine. On i Ejb su se upoznali devet godina ranije, agitujui za generala
Zakarija Starog, okretnog i grubog" Tejlora u Novoj Engleskoj.
Drago mi je to se ponovo sreemo, gospodine Linkolne", rekao je i pruio
ruku.
Ejb ju je prihvatio.
,,I meni, gospodine Sjuarde, i meni."
Nesumnjivo zna za ugled gospodina Sjuarda?", upitao je Henri.
Svakako."
Onda sigurno zna da je on favorit koji e biti nominovan ovog puta."
Naravno."
Naravno", rekao je Henri. Ali reci mi... jesi li znao da je ovaj Sjuard ovde
ulovio i unitio gotovo jednako vampira koliko i ti?"
Ejb je morao da se ugrize za usnu da ne bi zinuo u udu. Imuni, sitni
knjiki moljac, lovac na vampire? Nemogue.
Otkrovenja", kazao je Henri. Otkrovenja su ono to nas noas spaja."
Henri je koraao tamo-amo ispred ognjita.
Doveo sam te ovamo", rekao je, jer su moje kolege elele lino da se
uvere u svrhu koju sam video u tebi. Da vide tog Abrahama Linkolna o kojem
sam im priao sve ove godine. Doveo sam te ovamo jer su hteli dokaz da si
kadar za ono to traimo; jer su hteli da te procene neposredno pre no to
krenemo dalje."
A kako e me to proceniti? Po delotvornosti kojom sam ih obezglavio?
Siguran sam da moemo da naemo prijatniji metod od tog, gospodine
Linkolne", odjeknuo je muki glas iz tame.
Zauo se ratrkan smeh nekolicine. Henri ih je stiao mahnuvi rukom.
To je ve obavljeno", rekao je. Od trenutka kad su te uneli u ovu odaju,
videli su tvoju prolost i tvoj bol; zavirili u tvoju duu, ba kao to sam ja
uradio. Da su procenili da si nedostojan, ne bismo ti dopustili da se probudi
meu nama."
'Nama...'", rekao je Ejb. Dugo sam verovao da vampiri ne sklapaju
nikakve saveze."

SV

148

Beznadena vremena. Nai neprijatelji su se ujedinili, pa moramo i mi.

Regrutuju ive ljude za svoj cilj, pa to radimo i mi."
Henri je prestao da koraa tamo-amo.
Sprema se rat, Abrahame", rekao je. To nije ovekov rat, ali ovek e
prolivati krv borei se u njemu, jer se tie samog njegovog prava da bude
slobodan."
Rat...", nastavio je. ,,I ti od svih ljudi mora pobediti u njemu."
Najednom nije bilo vie nieg, nije bilo vampira na meuspratovima, ni
Sjuarda, ni srebrnog servisa za aj... bio je tu samo Henri.
Ima onih moje vrste", rekao je, koji biraju da ostanu u tami. Koji se dre
onog poslednjeg ljudskog dela svog bia. Kojima je dovoljno da se hrane i budu
zaboravljeni. Da nastave svoje ukleto postojanje u relativnom miru, ubijajui
samo kad glad postane neizdriva. Ali ima drugih moje vrste... onih koji sebe
vide kao lavove medu ovcama. Kao kraljeve, nadmone u odnosu na oveka u
svakom moguem pogledu. Zato bi se onda oni zatoili u tamu? Zato bi se
plaili oveka?
To je sukob koji je poeo mnogo pre no to je postojala Amerika. Sukob
izmeu dve grupe vampira: onih koji ele da postoje zajedno sa ovekom i onih
koji hoe da se postaraju da itavo oveanstvo bude u lancima, da se raa,
odgaja i zatvara kao stoka."
Ne sudi o svima nama jednako, Abrahame...
Ovih pedeset godina", rekao je Henri, inili smo sve to smo mogli da
spreimo ovaj rat. Svaki zadatak na koji sam te poslao, svaki je imao cilj
unitavanje onih koji bi se postarali da se on ubrza, a tvoja nastojanja, nastojanja
Sjuarda i ostalih, uistinu su usporila njegov napredak. Meutim, ne moemo se
vie nadati da emo ga spreiti. Doista, nema ni etiri nedelje kako smo videli
prvu bitku koja se vodila ovde na ulicama Njujorka."
udni prizori... neverovatni podvizi...
Nai neprijatelji su prepredeni", rekao je Henri. Pretvorili su svoj cilj u
cilj Juga. Udruili su se sa ivim ljudima koji brane ropstvo vatreno kao i oni.
Ali obmanuli su te ljude i naveli ih da ubrzaju vlastitu kob jer su crnci samo
prvi ivi koji e biti porobljeni. Ako izgubimo, Abrahame, samo je pitanje
vremena kad e svaki ivi ovek, ena i dete u Americi biti robovi."
Ejb je osetio da e povratiti.
Zato, stari drue, ne smemo izgubiti. Zato smo se ujedinili. Mi smo
vampiri koji veruju u prava oveka", rekao je Henri. Mi smo Unija... i imamo
planove za tebe, stari drue."

SV

149

3.DEO
PREDSEDNIK
Dom koji se razdeli sam po sebi propae." Verujem da ova vlada ne moe da
izdri, trajno upola ropska i upola slobodna. Ne oekujem da se Unija razbijene
oekujem da dom propadne, ali oekujem da e prestati da bude razdeljen. Postae u
celosti jedno ili u celosti drugo.
Abraham Linkoln, prihvatajui nominaciju za senatora na elu
Republikanske stranke, 16. juna 1858.

I
Pred zoru 23. februara 1861, visoku priliku u ogrtau pourili su na peron
eleznike stanice Baltimor i Ohajo pre no to se voz i zaustavio, deset sati pre
no to ga je iko oekivao da stigne. Stopalima je retko doticao tlo dok ga je
gomila naoruanih ljudi na brzinu odvela do koije koja ga je ekala, a zatim
odbrzala im su se ojaana vrata zatvorila uz kljocaj. Unutra su mu se
pridruila dva telohranitelja iza crnih zavesa, revolvera nagotovs kao da e
nonu tiinu svakog asa raspriti paljba iz pitolja. Trei ovek je sedeo napolju
pokraj koijaa, zurei crnim oima u mrane ulice grada Vaingtona, u potrazi
za bilo kakvim znakom opasnosti pred njima. Jo pripadnika njegove vrste
ekalo je u hotelu, sa zaduenjem da se postaraju da niko ne ude bez njihovog
znanja i blagoslova i da njihov dragoceni tovar bezbedno stigne u svoju
postelju. Jedan je ak stajao na krovu zgrade preko puta, motrei da ko ne sie
niz fasadu i ude kroz prozor.
Henri Sterdes je insistirao na tom neuvenom nivou bezbednosti, i
ispostavilo se da je njegovo insistiranje bilo mudro...
Jer predsednik Abraham Linkoln upravo je preiveo prvi pokuaj atentata.
Koncem 1857. godine, nedugo po povratku sa onog sudbonosnog sastanka
u Njujorku, Ejb je saoptio da e se kandidovati protiv Stivena Daglasa za mesto
u Senatu. Njegove pristalice nisu znale da je pre tog saoptenja Abrahamu stiglo
pismo:

Abrahame,
Kao to si pretpostavio u svom pismu 13. septembra, moramo da traimo od tebe da
se suprotstavi gospodinu Daglasu. Senator je, kao to sigurno pretpostavlja, jedan od

SV

150

mnogih ivih ljudi koji su potpali pod uticaj naeg neprijatelja. Neka te ne brine ishod
ovih izbora, ve koristi svoju naroitu strast i govorniku vetinu da se u svakoj prilici
bori protiv ropstva. Postaraemo se da rezultati pogoduju naem cilju. Veruj u sebe,
Abrahame. I ni u jednom trenutku ne zaboravi da je ovo tvoja svrha.
Zauvek tvoj,,H
P. S. Jevanelje po Mateju 12:25 *
Ejb je prihvatio nominaciju Republikanske stranke za senat 16. juna 1858.
govorom koji e postati poznat kao njegov govor Dom razdeljen. U njemu je
optuio senatora Daglasa da je deo mainerije" osmiljene da proiri ropstvo na
itavu Ameriku. Ne pominjui vampire, Ejb je aludirao na udne, neskladne, pa
ak i neprijateljske elemente" koji su se udruili kako bi naterali ponosnog i
razmaenog neprijatelja" da se prikloni Jugu.
Izmeu 21. avgusta i 15. oktobra, on i Daglas su odrali niz od sedam
debata irom Ilinoisa, a katkad su u publici imali i deset hiljada gledalaca.
Odmah su postali prava senzacija i nali se u sreditu dravne pozornice, dok
su dnevni listovi irom zemljeobjavljivali prepie njihove borbe. Daglas
je nastojao da predstavi Ejba kaoradikalnog abolicionistu. Veto je umeo
da rasplamsa jarost svetine slikama osloboenih robova koji u ogromnom brpju
dolaze u Ilinois; crnakih naselja koja niu u belakim dvoritima; crnaca koji se
ene belkinjama.
Ako elite da [crnci] glasaju ravnopravno s vama i da im omoguite pravo
na zaposlenje, da budu lanovi porote i dosuuju vam prava, onda glasajte za
gospodina Linkolna i Crnu republikansku partiju, koji podravaju crnako
stanovnitvo!
Ejb je uzvratio udarac toj Daglasovoj viziji kobne budunosti jednostavnom
moralnom istinom, koju je dugovao (hteo on to da prizna ili ne) oevom
baptistikom odgoju.
Slaem se sa sudijom Daglasom, [crni ovek] nije mi jednak u mnogo
pogleda, zasigurno ne po boji, verovatno ni po moralnoj i intelektualnoj
nadarenosti. Ali po pravu da jede hleb koji zaradi vlastitim rukama jednak je sa
mnom, i jednak je sa sudijom Daglasom, i jednak je sa svakim ivim ovekom.
Uprkos svemu tome, Ejba je ljutilo to nije mogao da ukae na pravi
problem, injenicu da je Daglas sluga stvorenjima koja nameravaju da porobe
_____________________________________
* Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opustee; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi,
propae. (Pieva napomena)

SV

151

OVEK I ENA (PO SVEMU SUDEI VAMPIRI) POZIRAJU ISPRED FIRME

KOJA SE BAVI JAVNOM PRODAJOM ROBOVA U ATLANTI, U DRAVI
DORDLJI, UOI GRAANSKOG RATA.

itavo oveanstvo.* Posle debate u arlstonu, u dravi Ilinois, Ejb je dao

oduka toj osujeenosti u svom dnevniku.
Jo transparenata danas upublici. Crnaka ravnopravnost je nemoralna!"
,Amerika belcima!" Pogledam utu gomilu... u te budale. Te budale koje ne znaju ama
ba nita o tome kako da ive u skladu s moralnim naelima koja zastupaju. Te budale
koje proglaavaju sebe bojim ljudima, a ne ukazuju nimalo potovanja bojoj rei.
Hriani propovedaju ropstvo! Robovlasnici propovedaju moralnost! Razlikuje li se to
imalo od pijanca koji propoveda odmerenost? Od bludnice koja propoveda ednost?
Gledam u te budale koje agituju za vlastitu zlu kob, i osetim iskuenje da im kaem celu
istinu o onome s im se suoavaju. Zamislite njihovu reakciju! Zamislite njihovu
paniku! O, kada bih samo jednom mogao da izgovorim tu re! Vampir!" O, kada bih
samo mogao da uprem prstom u tog debelog vola** i osramotim ga pred celim svetom!
Da otkrijem koliki je izdajnik' Izdajnik vlastite vrste! Kada bih samo mogao da vidim
ljude poput Daglasa i Bjukenana u lancima, rtve upravo one institucije za koju
agituju!
Njegova ozlojeenost, ili elja da zatekne Daglasa nespremnog, navela ga
je da u zavrnu debatu, 15. oktobra, ubaci nekoliko uvijenih aluzija na
vampirsku pretnju.
To je problem koji e nastaviti da postoji u ovoj zemlji i kad ovi nejaki jezici sudije
Daglasa i moj utihnu. To je veita borba izmeu ova dva principa, dobra i zla, irom
sveta. To su dva principa koja stoje sueljena od pamtiveka; i zauvek
________________________________________
* Nema dokaza daje Daglas znao za te namere, samo daje bio u savezu sa nekoliko vampira koji su ih
kovali. (Pieva napomena)
** Ejb ovde misli na Daglasa (Pieva napomena)

SV

152

e nastaviti da se gloe. Jedno je zajedniko pravo ljudskog roda, a drugo boansko pravo
kraljeva.
Ejb je pokrenuo protivnike ropstva irom Ilinoisa i Severa. Naalost, 1858.
senatore su jo birala zakonodavna tela njihovih drava. Demokratska veina
(ili tanije, njene vampirske pristalice) u Springfildu poslala je Stivena Daglasa
natrag u Vaington na jo est godina. Jo est godina", kako je Ejb napisao u
svom dnevniku, izvravanja zapovesti junjakih vampira." Prvi put u mnogo
godina zatekao se kako se bori sa napadom depresije.
Izneverio sam potlaene... bespomona lica to trae pravdu. Nisam uspeo da
ispunim oekivanja slobodoljubaca odsvuda. Je li ovo svrha" o kojoj Henri tako esto
govori? Da omanem?
Njegova melanholija nee dugo potrajati. Tri dana posle poraza, Ejb je
primio pismo od Henrija koje se sastojalo od tri kratke reenice.

Milo nam je to ujemo da si izgubio.

Nai planovi se nastavljaju nesmanjenim tempom.
ekaj dalja uputstva.

II
Pozorite je s godinama postalo omiljeno Ejbovo utoite. Moda ga je
njegova ljubav prema pripovedanju odvukla tamo; teatralnost kojom je
upotpunjavao svoje paljivo pripremljene nastupe i tako ostvarivao interakciju
sa publikom. Moda je zbog nervoze i ushienja koje je oseao dok je govorio
pred stotinama ljudi poeo da ceni glumce. Ejb je uivao u mjuziklima i
operama, ali posebno je voleo drame (komedije ili tragedije, nije mu izgleda bilo
vano). Najvie od svega voleo je da gleda kako oivljavaju njegovog voljenog
ekspira.
I tako smo s velikim oduevljenjem Meri i ja gledali izvoenje Julija Cezara jedne
vetrovite februarske veeri, ostavivi skoranje nevolje zbog izbora najzad iza sebe. Na
dragi prijatelj gradonaelnik [Vilijam] Dejn velikoduno nam je pozajmio svoju lou i
etiri mesta u njoj.
Linkolnovima su se te veeri pridruili Ejbov advokatski ortak Vord Hil
Lamon i njegova tridesetetvorogodinja ena Anelina. Predstava je, po
Ejbovim reima, bila velianstven prizor starinske odee i naslikane scenografije", uz
izuzetak pogreno izgovorenog stiha u prvom inu.
Malo mi je falilo da prasnem u smeh kad je onaj bedni vidovnjak upozorio Cezara:

SV

153

uvaj se aprilskih ideja!"* Mislio sam da je pravo udo (i olakanje) to se niko u

publici nije podrugljivo nasmejao ili doviknuo ispravku. Kako glumac moe da napravi
takvu greku? Jesu li me ui prevarile?
U drugoj sceni treeg ina Marko Antonije stoji iznad Cezarovog
izbodenog, izneverenog tela i poinje najironiniji govor u komadu:

Prijatelji, Rimljani, zemljaci, ujte me;

Dolazim da sahranim Cezara, ne da ga hvalim;
Zlo koje ljudi poine ivi i posle njih,
Dobro se esto sahranjuje s njihovim kostima...
Ejbu su zasuzile oi od tog potresnog izvoenja mladog glumca.
itao sam te rei bezbroj puta; divio se genijalnosti njihovog sklopa. Ali tek tad, iz
usta tog nadarenog mladog oveka, zvuale su zaista istinito. Tek tad sam shvatio
njihovo znaenje u celosti. Svi ste ga vi jednom voleli, ne bez razloga", rekao je.
Kakav vas onda razlog spreava da sad tugujete za njim?" No rekavi to, mladi
glumac je zautao. Skoio je s pozornice i uskoio u publiku.
Kakva je to neobina interpretacija? Posmatrali smo ga, zbunjeni a ipak opinjeni,
dok je hitao ka naem delu pozorita i zamicao kroz vrata koja su vodila u nasu lou.
Najednom me je celog ispunila strepnja, jer sam bio siguran da je naumio da napravi
spektakl od mog prisustva u publici. Imao sam razloga za brigu jer mi se to ve bilo
desilo nekoliko puta. Takva izlaganja esto su pretila javnim linostima i uvek su me
ispunjavala velikom nelagodom.
Ba kao to je Ejb strahovao, mladi glumac je teatralno uao u lou,
izmamivi smeh i pljesak publike. Sve oi u pozoritu bile su uprte u njega kad
je stao iza Linkolnovih i njihovih gostiju. Ejb se nervozno osmehnuo, siguran u
ono to e uslediti. Meutim, (na njegovo olakanje i iznenaenje) glumac je
jednostavno nastavio svoj govor:
O, razboritosti!", uzviknuo je. Tvoje je umee uteklo surovim zverima i
ljudi su izgubili razum!"
Rekavi to, izvadio je pitolj iz kostima, uperio ga Anelini u potiljak i opalio. Taj
me je zvuk prilino uplaio i nasmejao sam se, na trenutak siguran kako je to deo
predstave. Meutim, kad sam video da joj je haljina prekrivena komadiima mozga; kad
sam video da je klonula napred na stolici, krv joj je tekla ne samo iz rana ve i iz uiju i
nozdrva kao voda iz izvora, znao sam.
Merini vrisci su uzbunili publiku ispod, i ljudi su gazei jedni preko drugih
pohrlili ka zadnjem izlazu. Izvukao sam no iz kaputa (poeo sam ponovo da ga nosim
__________________________________

SV

* Stih glasi uvaj se martovskih ideja" (15. mart). Julije Cezar, prvi in, druga scena. (PiSeva
napomena)
154

posle onog sastanka sa Unijom) i ustao da doekam tu hulju dok je Lamon pritekao u
pomo svojoj eni, podigao joj glavu i uzaludno je dozivao dok mu je njena krv lila po
akama. Stigao sam do glumca ba kad je uperio pitolj u Meri. Kidisao sam noem
nanie na njega i zario mu celu otricu u mii gde mu se vrat spajao s ramenom, tako
da je ispustio pitolj pre no to je stigao da opali. Izvadio sam otricu i krenuo da je jo
jednom zarijem. Pre no to sam uspeo, svet mi se okrenuo pred oima.
Mladi glumac je udario Ejba u noge i sruio ga na pod, tako da mu je no
izleteo iz aka. Ejb je pogledao niz svoje telo, prema neobinom damarajuem
bolu koji je dopirao iz njegove leve noge. Bila je uvrnuta u kolenu tako da se
nije savijala ni napred ni nazad, ve neprirodno u stranu.
Najednom me je obuzela grozna munina. Videvi me u tom stanju, Lamon je
ostavio enu i pridruio se borbi. Okrenuo se da doeka vraga revolverom, ali pre no to
je uspeo da naniani, glumac mu je zabio pesnicu u usta tako silovito da mu je ugurao
zube u usta i pomerio vilicu iz zgloba.
Prokleti vampir...
Meri nije vie mogla da podnosi taj prizor i onesvestila se, pavi na tlo pored svoje
stolice. Lamon se zateturao unazad i pridrao se za gelender, drei se za vilicu,
nagonski pokuavajui da je vrati na mesto. Vampir je dohvatio svoje oruje, uperio ga
Lamonu u glavu i opalio tako da su komadii lobanje preleteli gelender i pali na prazna
sedita ispod. Usmrtio ga je. Vampir je zatim uperio pitolj u Meri, i uprkos mojim
vriscima negodovanja, prostrelio je kroz grudi dok je spavala. Nikad se nee probuditi.
Zatim je doao po mene, stajao je iznad mene dok sam bespomono leao. Uperio
mi je cev u glavu. Pogledi su nam se sreli. Bile su to Henrijeve oi.
Sic semper tyrann..."
Poslednju je re presekao pucanj. Ejb se trgnuo iz sna. Uspravio se u
postelji i zatitio lice akama, isto kao to je uradio mnogo godina ranije, one
noi kad je video oca kako trguje sa avolom. One noi kad je Dek Barts
osudio njegovu majku na smrt. Meri je mirno spavala kraj njega. Njegovi sinovi
bili su bezbedni u svojim posteljama. Podrobno je pregledao kuu i nije naao
tragove nikakvog uljeza, ni ivog ni neivog. Ipak, Ejb vie nije spavao te
februarske noi. Bilo je neeg tako poznatog u tom snu. Tako stvarnog. Video je
svaki detalj pozorita u glavi; svaki detalj kostima i scenografije. Osetio je
muni bol u nozi i uo kako Anelinina krv istie na pod. Ali ma koliko se
trudio, Ejb nije mogao da se seti one tri proklete rei koje je njegov ubica
izgovorio neposredno pre no to se probudio.*
______________________________________

SV

* Anelina Lamon zaista je umrla dva meseca posle tog Ejbovog sna. Uzrok njene smrti ostao je
nepoznat. Neizvesno je jesu li vampiri bili umeani. (Pieva napomena)
155

Ubrzo posle tog Ejbovog sna, Vilijam Sjuard, i dalje veliki favorit i po
svemu sudei budui kandidat za nominaciju za predsednika u ime
Republikanske stranke 1860. godine, doneo je udnu taktiku odluku:
Sjuard je iznenada otiao u obilazak Evrope i zadrae se tamo najmanje narednih
est meseci. ta to moe da znai uoi tako znaajnih izbora? Kako takvo odsustvo moe
da mu ide u prilog? Mnogi to (putovanje) kritikuju kao dokaz njegove drskosti; njegove
nadmenosti. Ja, meutim, ne elim tako da ga osuujem, jer pretpostavljam da je poslat
po naredbi Unije.
Tu Ejbovu pretpostavku potvrdilo je Henrijevo sledee pismo.

Abrahame,
Na prijatelj S poslat je na zadatak, zadatak kojim emo, nadamo se, stei podrku
za svoj cilj u predstojeim mesecima i godinama. Sad traimo od tebe da se svim snagama
posveti ovom najveem politikom nadmetanju.,H
U Sjuardovom odsustvu Ejbovi politiki saveznici radili su kako bi
obezbedili podrku za predsedniku kampanju, dok je Ejb radio na podizanju
nacionalne svesti. Uvee 27. februara 1860. godine, u Institutu Kuper u
Njujorku, odrao je govor koji pojedini istoriari smatraju najboljim politikim
govorom svih vremena, pred publikom od vie od hiljadu ljudi.
Neka nas lane optube protiv nas ne odvrate od nae dunosti", vikao je
Ejb, i neka nas ne zastrae pretnje da e vlada biti unitena a mi baeni u
tamnicu. Imajmo vere u to da dobro daje mo, i neka nas ta vera vodi do
samoga kraja i podari nam smelosti da obavimo svoju dunost onako kako je
razumemo."
Pun tekst objavljen je u svim vanijim njujorkim dnevnim listovima
sutradan, a nekoliko nedelja kasnije pamfleti sa Linkolnovim govorom u Kuperu"
bili su dostupni irom Severa.
Ejb se uzdizao kao intelektualni voa Republikanske stranke i njen
najnadareniji govornik.
Demokratska stranka se u meuvremenu rascepila na dva dela. Demokrate
sa Severa nominovale su Ejbovog starog rivala Stivena Daglasa za predsednika,
dok su Junjaci izabrali tekueg zamenika predsednika, Dona K. Brekenrida.
Ta podela nije bila sluajna. Zapravo, bila je rezultat decenija nastojanja Unije.
Od poetka devetnaestog veka, Henri i njegovi saveznici radili su na tome da
podriju svoje neprijatelje svakom prilikom: prevozei robove na Sever
podzemnom eleznicom, aljui uhode irom Juga i, u najskorije vreme,

SV

156

spreavajui secesionistiki govor u dravnim zakonodavnim telima. No do

najveeg postignua doli su 18. maja 1860. godine. Na treem glasanju
komiteta Republikanske stranke u ikagu.
Ejb je bio u Springfildu kad je saznao da je on, ne Sjuard, nominovan za
predsednika.
Teko mi je da shvatim da mi je ukazana takva ast, a ipak (nema nade da u ovo
rei skromno, pa neu ni pokuavati), to me uopte ne iznenauje. Sprema se rat. To
nee biti ovekov rat, ali ovek e prolivati krv borei se u njemu, jer se tie samog
njegovog prava da bude slobodan. A ja, od svih ljudi, moram da pobedim u njemu.

III
Hiljadu osamsto ezdesete se od predsednikih kandidata nije oekivalo da
sami agituju za sebe. Tradicija je nalagala da se rukovanje i dranje govora
prepusti politikim saveznicima i podreenima, dok su sami kandidati ostajali
iza kulisa, u tiini pisali pisma i pozdravljali dobronamernike. Ejb nije video
razlog da odstupi od tradicije. Dok su njegove pristalice (ukljuujui Sjuarda,
koji je uprkos tome to je izgubio imenovanje svim snagama stao iza Ejba)
neumorno putovale dravom u njegovom interesu, kandidat Linkoln ostao je sa
svojom porodicom u Springfildu. Iz odeljka iz njegovog dnevnika napisanog 16.
aprila:
Peaim do kancelarije i natrag svakoga jutra, pozdravljajui prijatelje u
prolazu; zahvaljujui neznancima na lepim eljama. Poto zavrim poslove,
skaem kod kue sa svoja dva najmlaa sina pre no to ih odvedem na
spavanje, a po lepom vremenu idem s Meri u etnju. ivot je uglavnom isti kao
to je bio, sa tri izuzetka, to su tri vampira koja su dola da nas uvaju.
Ejbove brzonoge napadae na taj zadatak poslali su Henri i Unija. Oni su
sad bili njegovi lini telohranitelji, zakleti da e ga zatititi po svaku cenu.
Pretpostavljam da su pomalo ogoreni to im je dodeljen takav zadatak
(mada je to nemogue doznati jer retko govore). Nekoliko sam im puta u ali
kazao da su moje nesveto trojstvo", ali na to se jo nisu nijednom osmehnuli.
Oni su smrtno ozbiljna druina, zbog ega su, pretpostavljam, veoma primereni
zadatku da me odre u ivotu.
Meri i deci rekao je da su ti ljudi dobrovoljci kampanje" koji su doli da
odvrate suvie vatrene pristalice". Bilo je to prihvadjivo objanjenje. Ejb se
prilino proslavio i dom Linkolnovih opsedali su dobronamernici i nevoljnici u
svako doba. Meutim, telohranitelji vampiri bili su samo jedna tajna koju je

SV

157

EJB POZIRA ISPRED NAPUTENE BRVNARE SVOJE PORODICE U

GOLUBIJEM POTOIU 1860. GODINE, NASLONJEN NA SVOJU VERNU
STARU SEKIRU. NAMENA SLIKE BILA JE DA MU UVRSTI UGLED KAO
KANDIDATU SKROMNOG POREKLA, A NASLIKAO JU JE
HENRI STERDES LINO.

asni stari Ejb" skrivao od ene i predane publike tog leta. Sastrugao je i ru sa
svoje sekire. I prvi put njegova meta bio je iv ovek.

Abrahame,
Moram da te zamolim za jo jedan zadatak. On je od tvoje vrste, ali ga u svako
doba uvaju dvojica od moje vrste. Preduzmi sve mogue mere opreza.
Ejb samo to nije glasno uzdahnuo u udu kad je ugledao ime ispod.
Deferson Dejvis.
Teko da je u Americi tog vremena postojao ostvareniji politiar. Dejvis je
diplomirao na Vest pointu, hrabro se borio u meksiko-amerikom ratu, bio
guverner Misisipija, radio u kabinetu Frenklina Pirsa i bio dvaput izabran u
Senat. Otvoreno se zalagao za ropstvo, i kao nekadanji ratni sekretar bio je
najpogodniji ovek da povede Jug u rat protiv naoruanijeg i brojnijeg Severa.
Ovoga puta Ejb je odbio zadatak.

Henri,
Ja sam starac sa tri sina i enom koja je ve plakala nad previe grobova. Neu da
je izlaem dodatnoj patnji svojim samoubistvom. Zasigurno postoji stotinu, ak hiljadu
pripadnika tvoje vrste doraslijih ovom zadatku. Zato insistira da to budem ja kad je
prolo mnogo godina otkako sam bio na vrhuncu snage?
Poalji nekog drugog. Tvoj,
Abraham
Henrijev odgovor stigao je brzom potom za samo etiri dana poto mu je
Ejb poslao odgovor u Njujork.

Abrahame,
Teko je znati ta budunost nosi. Vidimo njen odblesak kao u mrekanju vode,
izoblien i promenljiv. No ima trenutaka kad voda prestane da se mreka i odblesak

SV

158

postane jasan. Unija je videla jedan od tih trenutaka u tvojoj budunosti one noi u
Njujorku: sueno ti je da pobedi Defersona Dejvisa, Abrahame. Ti sam. Takoe, ne
verujem da ti je sueno da pogine na tom zadatku. Oseam to celim biem. U
suprotnom te ne bih slao. To mora da bude ti, Abrahame. Preklinjem te da ponovo
razmisli. Zauvek tvoj,,H
Ejb je imao pedeset dve godine. I mada je bio veoma okretan za svoje
godine, nipoto se nije mogao meriti s mladim lovcem koji je mogao da rascepi
kladu sa etrdeset pet metara udaljenosti. Trebala mu je pomo.
Javio sam Spidu da se odmah nae sa mnom u Springfildu i, posle mnogo
razmiljanja, upoznao sam i Lamona sa istinom. Mislio je da sam ili poandrcao ili da
sam prokleta laljiva budala" kad sam mu prvi put otkrio priu o vampirima i njihovim
zlim namerama prema ljudima, i malo je falilo da plane, dok nisam nagovorio jednog
lana trojstva da potvrdi moju priu, to je on uradio na dramatian nain. Malo je onih
kojima se moe verovati u ovom ratu, i mada se Lamon i ja ne slaemo u mnogo toga (od
ega ropstvo nije najbeznaajnije), pokazao se kao odan prijatelj. Kako Dek vie nije s
nama, mislim da je mudro da uposlim oveka njegove veliine, naroito s obzirom na
Spidovu krhkost i moje poodmakle godine.
Gospode boe... oseam se kao [kralj] Henri u Arfleru.*
U julu su tri lovca otputovala vozom u okrug Bolivar, u dravi Misisipi,
gde se, kako je Ejb doznao, Deferson Dejvis oporavljao od operacije oka. U
njihovom prtljagu bio je skriven putujui arsenal revolvera, noeva, samostrela,
kao i Ejbova sekira, svee naotrena, ponovo je blistala. Kandidat Linkoln
danima je u potaji deljao nove koce za svoj tobolac i pravio nov tit za grudi da
ga nosi ispod kaputa. Odneo je sekiru u umu i vebao, gaajui njome stabla
drvea sa deset, a potom i dvadeset metara. ak je stresao prainu i sa svog
starog recepta za muenika i pripremio novu smesu.
Insistirao sam da trojstvo ostane u Springfildu da uva moju porodicu. To je
jednostavan zadatak, rekao sam im. Uostalom, meta nam je samo iv ovek, slab i
poluslep od operacije. Spid, Lamon i ja i vie smo nego sposobni da se resimo Dejvisa i
njegovih uvara vampira.
Lovci su svezali svoje konje na rubu Dejvisovog imanja u ponedeljak 30.
jula odmah posle jedan ujutro. Polegali su u oblinju umu, na odstojanju od
_____________________________________
* Aluzija na ekspirovog Henrija V. U prvoj sceni treeg ina kralj Henri odrao je nadahnjujui govor
svojim trupama, koji poinje uvenim reima: Jo jednom u proboj, prijatelji dragi, jo jednom!"
(Pieva napomena)

SV

159

glavne kue, i motrili sat vremena, povremeno apuui i ekajui na slaboj

svetlosti meseca zaklonjenog oblakom.
Pre no to su krenuli iz Springfilda, Ejbu je stiglo i drugo pismo od Henrija,
s novim obavetenjima. Unijine uhode doznale su da je Dejvis u spavaoj sobi u
zapadnom krilu drugog sprata. Kako bi imao mir dok se oporavlja, njegova
ena Varina spava u susednoj sobi sa njihova dva sinia i petogodinjom
kerkom. Nou se dva Dejvisova uvara smenjuju, jedan obilazi imanje, a drugi
straari u kui.
Zato mi je bilo udno to od strae nije bilo ni traga, niti je iza ijednog prozora
gorelo svetlo. Meutim, Henrijeva su uputstva bila precizna i prevalili smo dug put.
Nije bilo govora o povratku. Poto smo ekali dovoljno dugo, pripremili smo oruje i
odunjali se do istine oko dvospratne kue. Bila je bela (ili uta, nije se dobro videlo u
mraku), izdignutog prednjeg trema i prvog sprata, budui da se ti delovi esto poplave
kad se Misisipi izlije iz korita. Donekle sam oekivao da e nas na ulaznim vratima
doekati vampir koji je odavno spazio nae prisustvo uvi udaljeno rzanje naih konja i
nanjuivi muenika u mom kaputu. Ali nije bilo niega. Samo tiina. Sumnje su mi se
rojile U glavi kad smo se popeli uz stepenice do trema. Posedujem li jo snagu da
savladam vampira? Jesam li pripremio Lamona da se suoi s protivnikom takve brzine i
snage? Je li Spid i dalje dorastao zadatku pred kojim smo? Sekira u mojim rukama inila
se tea nego kad sam bio dete.
Ejb je polako gurnuo ulazna vrata poto je Lamon nanianio, spreman da
ustreli vampira koji e gotovo sigurno iskoiti iz mraka im se vrata otvore.
Nije bilo nikoga.
Uli smo, ja visoko podignute sekire; Spid zagledan niz cev svoje puke od etrdeset
etiri kalibra; Lamon sa po revolverom u svakoj ruci. Pretraili smo mrak, oskudno
nameten prvi sprat, svaki na korak odavala je kripa podnih dasaka dok smo ili. Ako
je gore zaista vampir koji uva Dejvisa, sad sigurno zna da smo unutra. Kako dole
nismo nali ni traga nikog mrtvog (ni ivog), vratili smo se u predsoblje do uskih
stepenica.
Ejb je vodio uz stepenice. Tamo je bilo vampira, oseao je to.
Video sam kako mi se narednih nekoliko trenutaka odvija u glavi dok sam se penjao
uz stepenice. Poto stignemo do kraja, jedan vampir iskoie iz skrovita i napasti me
zdesna. Okrenuu sekiru prema njemu i zariti mu je u grudi kad se sretnemo, ali dok to
budem radio, oborie me, i nas emo se dvojica skotrljati niz stepenice. Dok se budemo
rvali, drugi vampir napae Spida i Lamona. Lamon e se uspaniiti (ovo mu je prvi
lov) i izbezumljeno e isprazniti svoj revolver, ali e meci promaiti metu. Zato e ostati
na Spidu i njegovoj puci da utia to stvorenje, tako to e ga prostreliti pravo kroz srce
i glavu. Buka e probuditi gospodu Dejvis i decu iz sna i izletee u hodnik ba u

SV

160

trenutku kad izvuem sekiru iz grudi prvog vampira i odseem mu glavu u dnu
stepenica. Njihova e vriska izmamiti nejakog, poluslepog Defersona Dejvisa iz sobe, a
onda e ga Spid i Lamon ubiti orujem. Uz iskreno izvinjenje njegovoj porodici,
otraemo u no.
No kad su stigli do vrha stepenica, tamo nisu zatekli nita. Sva vrata su bila
otvorena. Svaka prostorija pusta.
Je li mogue da smo na pogrenom mestu? Je li mogue da je Dejvis nenadano i
neobjanjivo ustao iz postelje i otiao u Vaington?
Ne, ne, Henrijeva uputstva bila su precizna do detalja. Ovo je kua. Ovo je
planirani datum i vreme naeg napada. Ali neto nije bilo kako treba.
Ovde ima vampira... Oseam to.
Utom sam shvatio istinu. O, da nisam posluao vlastite instinkte! to sam uopte
doao! Prokleta nek je i Henrijeva voda to se mreka! Kako sam mogao da budem tako
nepromiljen? Kako sam mogao da stavim ivot na kocku kad kod kue imam tri sina?
enu koja je ionako ve skrhana od tuge? Ne... veeras neu umreti. Odbijam to.
Napolje", proaputao je Ejb. Smesta napolje, i spremite oruje... izdali su
nas."
Sjurili smo niz stepenice prema ulaznim vratima, ali kad smo stigli, zatekli smo ih
zakljuana spolja. Okruilo nas je lupanje drveta o drvo kad su se kapci uz tresak
zatvorili i prekrili sve prozore, a hor ekia zakucao eksere u kuu tako da prozori ne
mogu da se otvore. Gore!", povikao sam. Ali i tamo su kapci bili zatvoreni i zakovani.
Zarobili su nas!", rekao je Lamon.
Da", sloio se Spid. No poto nam se isto pie, drago mi je to sam ovde s
nama nego napolju s njima?
Ejb nije nita rekao. Znao je da e uskoro osetiti dim; pre no to osete
vrelinu vatre dok bude gutala zidove i podne daske. Kao odgovor na tu
njegovu misao, Lamon je povikao:
Pogledajte!", i pokazao ka treperavoj narandastoj svetlosti koja je
dopirala kroz pukotinu ispod ulaznih vrata. Nisu imali izbora.
Ma kakve da su ih strahote ekale napolju, zasigurno nisu mogle biti gore
od smrti u poaru. Plamen se sad video svud oko njih kroz otvore u kapcima na
prozorima.
Imao sam plan. im izaemo na vrata, ostaemo jedan uz drugog, rame uz rame, i
jurnuti pravo napred dok ne doemo do ume. Ja u biti u sredini, sekirom u obarati
sve to krene na nas spreda. Spid i Lamon bie levo i desno od mene, i pucae u sve to
krene na nas sa strane. Bilo je gotovo izvesno da taj plan nee uspeti (na osnovu brzine
kojom su se kapci zatvorili oko nas, napolju je bilo najmanje dvanaest ljudi, vampira ili i

SV

161

jednih i drugih), ali drugog plana nismo imali. Podigao sam sekiru i umirio se.
Gospodo", rekao sam.
Ulazna vrata irom su se otvorila od jednog jedinog udarca Ejbove sekire,
oteravi nakratko dim i vreo vazduh sa trema.
Doekala nas je vrelina. Isprva nas je naterala da se povuemo, opekla nam je kou
i malo je falilo da nam zapali odeu. Kad su mi se oi privikle na vatru na tremu ispred
kue (koji je dotad ve bio potpuno zahvaen plamenom), video sam da su nam oborena
vrata napravila uzak prolaz kroz vatru. Zadrao sam dah i poveo ih, jurei preko vrata,
niz stepenice, pa na travu. im su mi stopala dotakla zemlju, uvideo sam zaludnost
naeg pokuaja. Jer na svetlosti kue u plamenu iza nas nazreo sam najmanje dvadeset
prilika pred nama, neke su drale uperene puke, druge nosile tamne naoari da zatite
oi od vatre. ivi ljudi i vampiri, zavereni da nas lie svake nade u beg. Jedan ovek,
stariji gospodin, krenuo je napred i stao ni tri metra od mene.
Gospodin Linkoln, pretpostavljam", rekao je.
Gospodin Dejvis", kazao je Ejb.
Mnogo biste me zaduili", rekao je Dejvis kada bi vai prijatelji spustili to
gvode. Ne bih voleo da se neki od mojih ljudi uplai i svu trojicu vas izreeta."
Ejb se okrenuo prema Spidu i Lamonu i klimnuo glavom. Obojica su
spustila oruje.
Krupni krije jo jedan pitolj", rekao je jedan vampir iza Dejvisa. Upravo
razmilja da ga potegne."
Pa, ako to uradi", rekao je Dejvis, onda predlaem da ga ubije." Dejvis se
okrenuo natrag ka Ejbu. ,,I vau sekiru, ako dozvolite."
Svejedno je, gospodine Dejvise", rekao je Ejb, ionako ne mislim da u
iveti due od nekoliko trenutaka, a veoma bih voleo da umrem drei sekiru
koju mi je otac dao u detinjstvu. Neko od vaih ljudi nesumnjivo e me ustreliti
ako je podignem u srdbi."
Dejvis se osmehnuo.
Dopadate mi se, gospodine Linkolne, zaista mi se dopadate. Roeni u
Kentakiju, isto kao i ja. Uspeni. I govornik kakvog svet jo nije video, i
posveeni, o moj boe! Prevaliti toliki put samo da biste ubili oveka! Ostaviti
porodicu samu i nezatienu u Springfildu... Ne, gospodine, nemojte da
dopustite nijednom oveku da govori loe o vaim ubeenjima. Mogao bih vam
pevati hvalospeve do jutra, gospodine, ali neki moji pomonici veoma su
osetljivi na sunevu svetlost, pa... bojim se da nemamo toliko vremena. Kaite
mi", rekao je Dejvis, kako to da ste s tolikim vrlinama i svojim umom dospeli
na pogrenu stranu ove bitke?"

SV

162

Ja?", upitao je Ejb. Mora biti da sam vas pogreno uo, gospodine, jer od
nas dvojice samo jedan kuje zaveru protiv vlastitog roda."
Gospodine Linkolne, vampiri su superiorni u odnosu na ljude, ba kao to
su ljudi superiorni u odnosu na crnce. To je prirodan poredak stvari, vidite.
Zasigurno se slaemo makar u tome, zar ne?
Slaem se da su neki vampiri superiorni u odnosu na neke ljude."
Greim li onda to uviam neizbenost njihove vladavine? Greim li to
stajem na moniju stranu u predstojeem ratu? Gospodine, pomisao na belce u
kavezima ne priinjava mi zadovoljstvo. Ali ako se to mora dogoditi, ako e
vampiri postati kraljevi ljudima, onda hajdete da radimo s njima dok jo imamo
vremena. Hajdete da uredimo stvari, da njihovo kraljevstvo ograniimo na
crnce i nepoeljne medu vlastitom rasom."
Hm", rekao je Ejb. kad crnaka krv vie ne bude dovoljna; kad nestane
'nepoeljnih' iz nae rase, recite mi, gospodine Dejvise... kime e se onda ti vai
'kraljevi' hraniti?"
Dejvis nije nita rekao.
,Amerika je", nastavio je Ejb, roena iz krvi onih koji su se suprotstavili
tiraniji. Vi i vai saveznici... zar se vi neete postarati da ponovo padne u
tiranske ruke?"
Amerika je tamo, gospodine Linkolne", rekao je Dejvis kroz smeh,
pokazujui put severa. A vi ste sad u Misisipiju." Zakoraio je napred, do
samog ruba gde ga je Ejbova sekira mogla dokaiti kad bi ovaj reio da
zamahne njome. I hajdete da budemo iskreni, gospodine. Obojica jesmo
vampirske sluge. Ali kad se ova neprijateljstva okonaju, ja u ostati da uivam
u miru preostalih godina u udobnosti i bogatstvu, a vi ete biti mrtvi. I to je to."
Dejvis je na asak zautao, blago se poklonio, pa se udaljio. Zatim su trojica
ljudi iskoraila, svaki s pukom uperenom u nas. Svaki je ekao da Dejvis izda
nareenje.
,,K vragu, Ejbe", rekao je Lamon. Zar emo samo stajati ovde skrtenih
ruku?"
Nosim sat", rekao je Spid krvnicima drhtavim glasom. Pripadao je mom
dedi. Mo... Molim vas samo da ga neko odnese mojoj eni u Luivil."
Ovo su poslednje sekunde mog ivota.
Pa, ako ve umirem", rekao je Lamon, umirem s pitoljem u ruci."
Gurnuo je ruku pod kaput.
Momci", rekao je Ejb svojim prijateljima. ao mi je to sam vas uvukao u
o..."

SV

163

Pucnji su ispunili no pre no to je uspeo da zavri misao.

U tom trenutku video sam lica svih voljenih koji su napustili ovaj svet: svog milog
slatkog sinia; svog snanog Armstronga i voljene En. Video sam svoju sestru, i svoju
majku anela. Ali kad je taj trenutak proao, i poto sam se setio da imam oi, moji
krvnici i dalje su bili na svetlosti zapaljene kue, zaprepatenih lica. Spid i Lamon i dalje
su stajali uz mene.
Bili smo ivi. Nai krvnici, meutim, nisu bili te sree. Sva trojica su pala
istovremeno kad su im meci prosvirali lobanje. Bilo je to udo.
To udo bio je Henri Sterdes.
Izjurio je iz noi sa jedanaest vampira iz Unije za petama. Neki su drali puke,
ostali revolvere, i pucali su dok su dolazili. Junjaki vampiri najblii Dejvisu odveli su
ga bre-bolje, dok su se ostali spremali da doekaju svoje parnjake sa Severa. Jedan od
njih se, meutim, setio da jo nisu zavrili moje pogubljenje. Skoio je na mene sa
udaljenosti od osamnaest metara, rairenih kandi i iskeenih onjaka, oiju crnih iza
tamnih naoara. Hitnuo sam sekiru i otrica se zabola u metu, ali kako nisam bio snaan
kao nekada, zabola mu se samo malo vie od dva centimetra u stomak.
Nakratko je pao na leda i pogledao u tamne mlazove koji su mu liptali iz brazgotine
u stomaku. Nisu bili zabrinjavajui. Podigao je moju sekiru sa tla i ponovo kidisao na
mene. Gurnuo sam ruku u kaput, traei no koji nije bio tamo ve dvadeset godina...
bespomoan. Kako vampir nije bio ni metar i po od mene, Lamon je nanianio preko mog
ramena i opalio, zauvek mi otetivi sluh u levom uhu, ali umirivi to stvorenje metkom
koji mu je proao kroz lice.
Dok mu je dim iz Lamonovog pitolja visio u vazduhu oko glave Ejb je postao
svestan otrog bola u bradi.
Pritisnuo sam je akom. Pribliio mi se [vampir] dovoljno da mi razdere bradu
vrhom moje sekire. Krv je kapala iz rane niz koulju dok su se vampiri tukli ispred nas
na svetlosti plamena, preskaui nemogue razdaljine, udarajui jedni u druge takvom
silinom da nam se do treslo pod nogama.
Tu sam prvi put video Henrija Sterdesa u boju. Gledao sam ga kako je strmoglavo
jurnuo na jednog vampira s Juga i zakucao tog vraga u drvo, stablo se rascepilo napola.
Pa ipak, to nije mnogo pomelo Henrijevog neprijatelja, jer se odgurnuo i divlje
razmahao akama, kao da dri po ma u svakoj ruci. Henri se odbranio od svakog udarca
vlastitim kandama, dok, kako je bio bolji maevalac, nije spazio priliku i presekao
protivnika po sredini, gurnuvi mu pet ispruenih prstiju u stomak i kroz lea, slomivi
mu kimu pritom.
Henri je izvukao aku, a njegov protivnik je pao na zemlju i ostao da nepomino
lei. Gledao sam kako je zavrnuo vampiru glavu unazad i iupao je iz ramena.
Nesreni smrtnici koji su se zatekli usred tog metea pokidani su, ruke ili noge

SV

164

otkinula im je zalutala kanda, a kosti smrvila silina vampira koji su se borili oko njih.
Kad su uvideli da su u manjini, preostali vampiri s Juga na brzinu su se povukli.
Nekoliko vampira iz Unije pojurilo je za njima, ostali, meu njima i Henri, pohitali su
ka nama.
Abrahame", rekao je. Drago mi je to te vidim ivog, stari drue."
,,I meni to te vidim mrtvog."
Henri se osmehnuo. Otcepio je rukav od koulje i stavio ga Ejbu na bradu
da uspori krvarenje, dok su se njegovi pratioci pobrinuli za Lamona i Spida
(koji su bili potreseni, ali inae neozleeni).
Izdajnika uhoda dala je pogrenu informaciju Uniji, informaciju koja je trebalo da
me odvede u smrt. Henri i njegovi saveznici doznali su za tu prevaru tek poto smo
napustili Springfild. Kako nisu nikako mogli da nam dojave (jer smo putovali pod
lanim imenima), jahali su dva dana i dve noi ne bi li nas sustigli i zaustavili, a
trojstvu su dojavili da sklone Meri i deake na sigurno.
Jesi li siguran da su bezbedni?", upitao je Ejb.
Siguran sam da su u skrovitu i da ih tite moja tri najlukavija i najjaa
saveznika", rekao je Henri.
To je bilo dovoljno. Ejb je znao da trojstvo svoj posao shvata ozbiljno.
Henri", rekao je posle duge stanke, bio sam siguran da u..."
Rekao sam ti, Abrahame... jo ti nije vreme."
Bie to poslednji lov u Ejbovom ivotu.
estog novembra 1860, Ejb je sedeo u prepunoj telegrafskoj kancelariji u
Springfildu.
Gomila dobronamernika i ljudi koji su traili da ih primim poprimila je
nepodnoljive razmere kako su se bliili izbori. Kad je napokon stigao esti, objavio sam
da ne elim da vidim nikoga dok se glasanje ne zavri. Jedino drutvo bie mi mladi
[telegrafski] operater. Ukoliko ishod bude u skladu sa oekivanjima mojim i mojih
pristalica, mirni dani bie prava retkost u predstojeim godinama.
Pustio je bradu prvi put u ivotu kako bi prikrio oiljak.* Zbog nje je
izgledao punije i zdravije. Dostojanstvenije", kako je Meri rekla. Lice kakvo
prilii buduem predsedniku."
Meri se u poetku prilino protivila mojoj kandidaturi, budui da joj se prethodni
________________________________________
* Mnogi misle da je Ejb dobio ideju da pusti bradu od jedanaestogodinje Grejs Bedel. Mada je istina
da je Bedelova pisala s predlogom (tvrdei kako dame vole brkove", te e nagovarati svoje mueve
da glasaju za njega), Ejb je ve bio poeo da gaji bradu kad je njeno uveno pismo stiglo. (Pieva
napomena)

SV

165

boravak u Vaingtonu uopte nije dopao, a bila je i te kako svesna koliko bi vremena ta
odgovornost iziskivala od mene. No kako je moja kampanja doivljavala sve vei uspeh,
poela je da se predomilja. Pretpostavljam da joj se dopadalo to nam ljudi dolaze na
vrata da mi poele uspeh; to nas dobrostojei parovi pozivaju u svoje domove na
veeru; dopadali su joj se i raskoni dogadaji prireivani u moju ast. Pretpostavljam da
je poela da uvia brojne drutvene pogodnosti koje e imati kao ena predsednika
Sjedinjenih Drava.
Kako su izvetaji o rezultatima glasanja polako pristizali telegrafskim
icama tog utorka uvee, inilo se sve izvesnijim da e Ejb upravo to i biti.
Priznajem da se nisam mnogo iznenadio, jer sam verovao da e se Unija postarati
za moju pobedu, zaraenu ili ne.* Stoga nisam oseao ast kao kada sam izabran za
kapetana svojim drugovima vojnicima. Teina svega ovoga bila je ogromna. Izazov i
nevolje preda mnom nebrojene i neznane.
Henrijev telegram stigao je meu prvima tog jutra, mnogo pre no to je
izbrojan ijedan glas.

ESTITKE GOSPODINE PREDSEDNIE ZAUVEK TVOJ H

IV
Putovanje novoizabranog predsednika Abrahama Linkolna u Belu kuu
poelo je u Springfildu 11. februara 1861. Naruen je privatni voz da odveze
Ejba, njegovu porodicu, bliske saradnike i obezbedenje u Vaington. Put nije bio
nimalo lak.
Samo malo vie od mesec dana posle izbora, zakonodavstvo June
Karoline izglasalo je otcepljenje od Unije. Jedna po jedna, jo junjakih drava
sledilo je njen primer, ukupno sedam do dana inauguracije: Luizijana, Misisipi,
Alabama, Florida, Dordija, Juna Karolina i Teksas. Ejb je mogao samo da
gleda kako predsednik Bjukenan ne preduzima nita da sprei tu krizu.
[Bjukenan] ne mrda guzicom dok se drava raspada. Dok se brodovi nae
mornarice i utvrenja svakodnevno predaju Jugu i Unija rastura pred naim oima.
Njegova slabost zapanjuje. Oito je reio da prebaci loptu na mene, a ja s druge strane
jedva ekam da ga izbacim na Pensilvanijsku aveniju.
Tri dana pre no to je Ejbov voz krenuo iz Springfilda, samoproklamovane Voe naroda s Juga" okupile su se u Montgomeriju, u dravi
Alabami, da zvanino usvoje Ustav i proglase Konfederaciju junih amerikih
________________________________________

SV

* Nije bilo razloga da se Unija mea- Ejb je bez potekoa pobedio na izborima vlastitom zaslugom.
(Pieva napomena)
166

drava.
Izabrali su Defersona Dejvisa za svog predsednika.
Ejbovo trojstvo danonono je patroliralo vozom. Oni su zvanino bili
detektivi" iz Springfilda koji su se dobrovoljno prijavili da uvaju novog
predsednika. Meu njegovim linim obezbeenjem bila su i dva oveka,
detektiv Alan Pinkerton i Ejbov stari drug Vord Hil Lamon. Lamon se
dobrovoljno prijavio da bude Ejbov lini telohranitelj iskljuivo zbog prijateljske
brige za njegovu bezbednost. Bio je jedan od retkih u drutvu novog
predsednika svestan ozbiljnosti pretnji s kojima se suoava. U predstojeim
godinama zaposleni u Beloj kui navii e se da viaju Lamona kako patrolira
oko Bele kue poto padne mrak ili spava ispred vrata predsednikove spavae
sobe. Bio je krupan, snaan, vet s pitoljem i slepo odan, i njegova je pomo
Ejbu bila preko potrebna.
Ejbov voz je prema planu trebalo da stane u najmanje deset glavnih
gradova na putu ka Vaingtonu. U svakom su hiljade (ako ne i desetine hiljada)
metana dolazile u nadi da e roenim oima videti novog predsednika. Ejb bi
esto odrao improvizovan govor iz zadnjeg vagona, ponekad samo nekoliko
centimetara udaljen od gomile koja bi ga okruila da ga uje kako govori. Zatim
bi otiao sa stanice koijom da se sretne s lokalnim voama, prisustvuje
gozbama ili gleda povorke prireene u njegovu ast. Bio je to pravi komar za
njegove telohranitelje.
Ovih nekoliko dana bili su veoma zamorni. No deaci su dobro
raspoloeni, trkaraju po vozu, gledaju kako krajolici promiu kroz prozor.
Bobu je sve ovo veoma uzbudljivo", dok Vilija i Tada gomile sveta izgleda
uopte ne dotiu, kao ni tolika nova lica. I Meri, ini se, sve mirno prihvata,
mada je glava izuzetno mui tokom puta.*
No uprkos uzbuenju, u vozu je vladala vidna napetost. Svi putnici su je oseali,
mada niko nije otvoreno govorio o njoj. Neki su se zarekli da neu doekati da vidim
Belu kuu. Od takvih pria na licima mojih zatitnika ocrtava se ozbiljna zabrinutost
(prikladna s obzirom na temu). Ja, meutim, mogu da kaem da me ne kotaju ni
trenutka sna, jer poznajem smrt celoga ivota i poeo sam da je smatram starim
prijateljem. Naravno, te glasine bude veliki nespokoj u Meri (ali, opet, tako mnogo toga
budi nespokoj u njoj).
Dokle god nai deaci ne uju za njih, ja sam miran.
______________________________________
* Meri je bolovala od iznurujuih glavobolja (mogue migrena) kroz itavu, zrelost. Mnogi istoriari
nagaaju da su one bile povezane s njenim uvenim napadima depresije. Neki ak nagaaju da je
bolovala od izofrenije, mada je to nemogue pouzdano znati. (Pieva napomena)

SV

167

Putovali su jo deset dana bez ikakvih izgreda, kroz Indijanu, Ohajo,

Njujork, Nju Derzi i Pensilvaniju, i sticao se utisak kako su sve prie o atentatu
samo prie. Meutim, 22. februara u Filadelfiji, Ejb je primio hitnu posetu,
Frederik, sin Vilijama Sjuarda, doao je sa zapeaenim pismom.

Dragi novoizabrani gospodine predsednie,

Na zajedniki poznanik eli da znate da je u Baltimoru otkrivena zavera.
etvorica mukaraca izboe vas i ustreliti nasmrt kad budete presedali u drugi voz na
Stanici Kalvert strit. Smatra da je najbolje da budete upoznati s tim kako biste
preduzeli sve potrebne mere da se to sprei.
Va,
Vm. Sjuard
Odlueno je da Ejb, u pratnji Pinkertona i Lamona, sa eirom na glavi i u
ogrtau, kako ostali putnici ne bi videli ko je, krene zasebnim vozom kroz
Baltimor direktno za Vaington. Pinkerton i Lamon bie naoruani, Ejb nee.
To je izazvalo veliku prepirku, seam se. Lamon (koji je znao da sam vet s takvim
orujem) navaljivao je da mi daju revolver i dug no. Pinkerton je odbio. Neu
dozvoliti da se pria kako je budui predsednik Sjedinjenih Drava uao u prestonicu
naoruan!" Malo je falilo da se njih dvojica potuku oko toga, dok nisam ponudio
kompromis: Lamon e nositi po dva pitolja i dva noa i dae mi po jedan samo ako nas
napadnu. Pinkerton se sloio i spremili smo se da krenemo.
Meutim, planovi su im se promenili kad je Pinkerton video da nema
trojstva.
Jednostavno su iezli negde izmeu Filadelfije i Harisburga, ne rekavi zato
odlaze. Poto nisam hteo da ostavim Meri i deake bez naoruanog uvara, na brzinu
smo odluili da Pinkerton ostane s njima, a Lamon poe sa mnom drugim vozom.
Telegrafske linije izmeu Pensilvanije i Merilanda zatim su preseene kako zaverenici
ne bi mogli da obaveste atentatore o naem odlasku iz Harisburga.
Dvadeset treeg februara, malo posle ponoi, Ejbov tajni" voz proao je
kroz Baltimor na svom putu ka Vaingtonu.
Bilo je trenutaka nespokoja dok smo prolazili kroz srce grada (sporije, inilo se,
nego ijednim vozom kojim sam se u ivotu vozio). Je li mogue da su nae ubice otkrile
nau obmanu? Da li se, ba u ovom trenutku, spremaju da zaspu na voz topovskom
paljbom?
Ejb nije morao da brine. Kad je njegov voz proao kroz stanicu, tri njegova
nazoviatentatora ve su bila mrtva, a etvrti mu je umirao pod nogama.
Delovi tela etvorice mukaraca naeni su nadomak Stanice Kalvert strit
sledeeg jutra. Iz izdanja lista Baltimor san od 23. februara:

SV

168

Dva gospodina su obezglavljena. Trei je surovo isprebijan, do te mere da policija

jo ne moe da utvrdi njegovu starost ni rasu. etvrtog su izgleda prepolovili tokovi
lokomotive u prolazu. Neverovatno, ali jedan oevidac tvrdi kako je taj gospodin iveo
jo nekoliko minuta posle toga, kime slomljene tako da je jo mogao da pomera glavu i
ruke. Vien je kako tiho doziva pomo i pokuava da odvue delove svog tela sa ina pre
no to je izdahnuo.
Mada nikad nisu prozborili ni re o tom dogaaju, Ejb nijednog trenutka
nije posumnjao da su njegovi vampirski zatitnici odgovorni za taj pokolj.

V
etvrtog marta 1861, Abraham Linkoln, izuzetan sin Farme Ponirui izvori,
zenica oka svoje pokojne majke, koji je preiveo Jovova iskuenja, jedan od
najboljih lovaca na vampire svoje nacije, poloio je zakletvu kao esnaesti
predsednik Sjedinjenih Drava.
Mi nismo neprijatelji, ve prijatelji. Ne smemo da budemo neprijatelji. Mada ih je
strast zategla, ona ne srne prekinuti te nae spone privrenosti. Mistine niti seanja,
koje se proteu od svakog bojita i groba rodoljuba do svakog ivog srca i ognjita irom
ove prostrane zemlje, tek e nadahnuti oseanjima hor Unije kad ih ponovo dirnu, a
zasigurno hoe, bolji aneli nae prirode.
Desetine hiljada okupile su se ispred natkrivene drvene pozornice na
stepenicama Kapitola da ga uju kako govori. Ni slutili nisu da prisustvuju
najveoj bezbednosnoj operaciji u istoriji. Oko grada su postavljene trupe,
spremne da ugue svaki nasilan protest ili napade velikih razmera. Policija (i
naoruana i nenaoruana) uvala je strau ispred podijuma gde je Ejb govorio,
motrei na svakog ko bi mogao da podigne revolver ili dugu puku. Blie
novoizabranom predsedniku, Vord Hil Lamon stajao je na pozornici sa dva
revolvera u kaputu i dugim noem za pojasom. Vampiri iz trojstva bili su
smeteni na razliitim takama, ali nikad nisu bili daleko od Ejba.
Tek kasnije sam saznao da su dvojici naoruanih ljudi diskretno proboli srca tokom
mog govora. Za razliku od atentatora u Baltimoru, ovo su bili vampiri.
Posle pet nedelja Ejbovog predsednikog mandata, zategnute spone
privrenosti" nacije najzad su pukle.
Fort Samter, federalno uporite u luci arlston, u Junoj Karolini, bilo je
pod opsadom Konfederacije od januara. Junjaci su zahtevali da trupe Unije
(pod komandom majora Roberta Andersona) predaju utvrenje, budui da se
ono nalazi u Junoj Karolini, te stoga nije vlasnitvo savezne vlade. Ejb je uinio

SV

169

sve to je bilo u njegovoj moi kako bi spreio izbijanje neprijateljstava, ali

Andersonovim ljudima ponestajalo je hrane, a jedini nain da ih ponovo snabde
bio je da poalje ratne brodove na teritoriju Konfederacije.
Sad sam primoran da biram izmeu dva zla. Ili moram dozvoliti da nekoliko
vojnika skapa od gladi, ili izazvati rat koji e nesumnjivo pobiti mnotvo vojnika. Ma
koliko se trudio, ne vidim treu opciju.
Ejb je poslao brodove.
Prvi je stigao u luku arlston 11. aprila. Sutradan pre zore pukovnik
konfederacionih trupa Dejms esnat mlai izdao je naredbu da se puca na
utvrenje.
Bio je to prvi hitac Graanskog rata.

SV

170

Jedanaest
rtve
Sugraani, istoriju ne moemo izbei. Nas, lanove ovog kongresa i ove vlade,
istorija e pamtiti hteli mi to ili ne. Nikakav lini znaaj, niti beznaajnost, ne
moe potedeti nijednog od nas. Ovo burno iskuenje kroz koje prolazimo
razotkrivae nas u pravom svetlu, asne ili beasne, svim buduim naratajima.
Abraham Linkoln, u poruci Kongresu, 1. decembra 1862.

I
Treeg juna 1861. godine, Stiven A. Daglas naen je mrtav u stubitu svoje
kue u ikagu.
Ba sam ovog asa uo tu zapanjujuu vest. Mada sve injenice jo nisu izale na
videlo, ne sumnjam da je to delo vampira, i da ja snosim deo odgovornosti za njegovo
ubistvo.
Javnosti je saopteno da je uzrok smrti trbuni tifiis, mada se niko od
Daglasovih prijatelja nije seao da se on oseao loe vee pre no to je naen
mrtav. Telo su koijama odvezli u Bolnicu milosra, gde ga je pregledao mladi
ikaki lekar dr Bredli Miliner. Iz izvetaja sa obdukcije:

etiri male krune rane od uboda na telu preminulog, dve na levom

ramenu direktno iznad aksilara (arterije); dve na vratu neposredno iznad desne
zajednike karotide (arterije).

Oba para rana okruena izraenim podlivima; razmaci izmeu

uboda jednaki su i iznose po etiri centimetra.

itavo pokojnikovo telo veoma je propalo i sivoplave je boje; lice

ispijeno; koa krta, to ukazuje na to da je smrt nastupila nekoliko nedelja ili
meseci pre pregleda.

U elucu se nalaze itavi komadi nesvarene hrane svetle boje, to

ukazuje na to daje pokojnik jeo malo pre smrti i daje smrt nastupila manje od
dvadeset etiri sata pre pregleda.
Zajedno sa tim svojim zapaanjima, doktor Miliner napisao je jednu jedinu
re na marginama izvetaja:

Neverovatno."
Milinerovi pretpostavljeni prosudili su da je izvetaj sam po sebi
protivrean", pa su ga zatakali, mislei kako bi razotkrivanje takvih informacija
samo doprinelo atmosferi pretpostavki i nagaanja" koja je okruivala senatorovu

SV

171

smrt.*
Linkoln i Daglas bili su najpoznatiji rivali u Americi. Dve decenije
nadmetali su se oko svega, od enske ljubavi pa do najvieg poloaja u dravi.
No uprkos politikim antipatijama, njih su dvojica s godinama razvili
meusobno potovanje, pa ak i simpatije. Daglas je, uostalom, bio jedan od
Ejbovih blistavih svetionika" u vaingtonskoj magli budala". I mada je taj
takozvani mali div" provodio dane apelujui na junjake strasti, u dubini due
nije bio sin Juga. Zapravo, Daglasu je ideja odvajanja bila mrska, do te mere da
je secesioniste nazivao kriminalcima" i izjavljivao:
Moramo da se borimo za svoju zemlju i zaboravimo na meusobne
razlike. Mogu da postoje samo dve strane: strana rodoljuba i stranka izdajnika.
Mi pripadamo prvoj."
Kad je Unija poela da se raspada neposredno posle njegove neuspele
kampanje 1860. godine, Stiven Daglas prvi je pruio ruku starom suparniku,
novoizabranom predsedniku.
eli da mi se pridrui u cilju suprotstavljanja secesiji. U tu svrhu zamolio sam ga
da odri niz govora u graninim dravama** i na severozapadu (tamo svojim trudom
jo moemo razgoreti plamen jedinstva, ili ga sasvim ugasiti ukoliko ne preduzmemo
nita). Ne mogu da se setim nijednog boljeg glasnika, niti saveznika simbolinijeg za
potrebu jedinstva. Priznau da me je njegova ponuda prilino iznenadila.
Pretpostavljam da je mogue da se kaje zbog zdruivanja s vampirskim Jugom, pa trai
nain da se iskupi. Ma koje da su njegove pobude, njegova mi je pomo dobrodola.
Daglas je odrao prounionistike govore u tri drave pre povratka u
Vaington. Na Ejbovoj inauguraciji, kada je pretnja atentatom visila u vazduhu,
smestio se blizu podijuma i izjavio:
Ako iko napadne Linkolna, napada mene!" A u nedelju, 14. aprila 1861,
dok se Fort Samter predavao snagama Konfederacije, Stiven Daglas je meu
prvima dotrao do Bele kue.
Doao je danas nenajavljen, samo da bi doznao da sam na sastanku sa Kabinetom i
da u jo dugo biti zauzet. (Predsednikov sekretar Don) Nikolaj zamolio ga je da
ponovo svrati, ali sudija Daglas glatko je odbio. Poto mi je dozlogrdilo da sluam
_____________________________________
* Mislilo se da je izvetaj izgoreo u Velikom ikakom poaru 1871. godine, dok nije ponovo pronaen
prilikom renoviranja Bolnice milosra 1967. godine. Kad je ta vest obelodanjena, bolnica je dobila
anonimnu donaciju od milion dolara. Uprava bolnice sutradan je proglasila da je izvetaj podvala".
(Pieva napomena).
** Misli se na drave Delaver, Meriland, Virdiniju, Kentaki i Misuri, koje su se graniile sa slobodnim
dravama Severa u toku Graanskog rata, a u kojima je ropstvo bilo zakonito. (Prim. prev.)

SV

172

njegov poznati bariton koji je izvikivao vulgarnosti u hodniku, irom sam otvorio vrata
svoje kancelarije i uzviknuo:
Zaboga, pa pustite oveka unutra inae emo imati dva rata da se borimo u
njima!"
Proveli smo sat ili vie vremena nasamo. Nikad ga nisam video tako uspanienog!
Umarirae pravo u Vaington i ubie me!", uzviknuo je. Sve e nas pobiti!
Zahtevam da mi kaete kako nameravate da se izborite s tim zlom, gospodine!"
Rekao sam mu, to sam staloenije mogao, istinu, da u sutradan ujutro uputiti
poziv za mobilizaciju sedamdeset pet hiljada pripadnika milicije; da u uguiti tu
pobunu svom moi svog poloaja i svim orujem u svom arsenalu. Meutim, ta su
uveravanja izgleda samo produbila njegovu paniku. Nagovarao me je da pozovem
trostruko vie vojnika.
Gospodine predsednie", rekao je, vi ne poznajete neasne ciljeve tih ljudi kao to
ih ja poznajem. Ne poznajete, i znajte da ovo govorim sa najdubljim potovanjem,
gospodine, vi ne poznajete istinsku prirodu neprijatelja s kojim se suoavate."
O, ali uveravam vas, gospodine Daglase, poznajem ih i te kako dobro."
Zahvaljujui Henriju, Ejb je znao za Daglasovu povezanost sa junjakim
vampirima jo od njihove trke za Senat tri godine ranije. Daglas, meutim, nije
ni slutio da je taj trkljasti prosedi ovek pred njim nekada bio jedan od
najmonijih lovaca na vampire na Misisipiju.
Teko da mogu da doaram njegovo zaprepatenje kad je uo re vampiri" iz
mojih usta. Poto je istina napokon izala na videlo, svaki od nas ispriao je svoju priu:
ja o majinoj smrti; o godinama koje sam proveo lovei vampire. Daglas o kobnom danu
kad su mu se, kao mladom, ambicioznom demokrati u zakonodavnom telu drave Ilinois,
pribliila dva bledunjava" Junjaka. Tad sam prvi put saznao za vampire", rekao je.
Tad su me prvi put opili njihov novac i njihov uticaj."
Daglas im se oduio za podrku protestujui protiv abolicionista u Senatu i
koristei govorniki dar za okupljanje prorobovlasnikih sila irom zemlje. Meutim,
poslednjih godina poeo je da sumnja u svoje vampirske pokrovitelje.
Zato odbijaju kompromis sa Severom?", upitao je. Zato su reeni na rat po
svaku cenu? I zato im je, zaboga, uopte toliko stalo do institucije (ropstva)? Ne vidim
u tome nikakvu logiku, i ne mogu, mirne savesti, da nastavim dalje putem
razjedinjenja."
Tad sam shvatio da Daglas ne zna celu istinu; shvatio sam da ga, iako je kriv za
malu prevaru, ne mogu osuivati kao ljude sline onom izdajniku (Defersonu)
Dejvisu. Dirnut njegovim kajanjem, reio sam da mu sve kaem: za vrsti savez ropstva
i junjakih vampira. Za njihov naum da porobe sve osim srene aice nae vrste; da
nas dre u kavezima i lancima kao to smo mi drali crnce. Rekao sam mu za njihov

SV

173

plan da stvore novu Ameriku; naciju vampira, osloboenu ugnjetavanja, osloboenu

mraka i blagoslovenu obiljem ivih ljudi kojima bi se gostili.
Kad sam zavrio s priom, uveliko je plakao.
Te veeri Ejb je sedeo na proelju dugog stola u svom kabinetu, sa
dravnim sekretarom Vilijamom Sjuardom sa svoje leve strane. Pridruio im se
ostatak Kabineta, svi nestrpljivi da uju zato ih je digao od trpeze i pourio
natrag u Belu kuu.
Gospodo", rekao sam naposletku, elim da veeras razgovaram s vama o
vampirima."
Ejb je sastanio sa svojim Kabinetom gotovo svakodnevno od inauguracije.
Ve su bili raspravili svaku pojedinost predstojeeg rata: uniforme, puteve
snabdevanja, zapovednike, konje, namirnice, sve osim istine za ta e se i pfotiv
koga uistinu boriti.
A ipak sam traio od tih ljudi da mi isplaniraju rat! Zar to nije isto kao da traite
od grupe slepaca da kormilare parobrodom?
Susret sa Daglasom naveo je Ejba da se predomisli. Kad su se rastali te
veeri, naredio je Nikolaju da smesta ponovo sazove Kabinet.
Mislio sam da je kljuno da ti ljudi, ti ljudi koji e mi biti savetnici u bezbrojnim
nevoljama, znaju tano sa im se suoavaju. U ovoj kancelariji vie nee biti tajni. Nee
vie biti polovinih istina ni preutkivanja. Isto kao to sam rekao Daglasu, sad u i
njima rei celu istinu, a Sjuard e biti tu da potvrdi svaku moju re. Rei u im za svoju
prolost. Za svoj lov. Za svoj savez sa grupicom vampira zvanom Unija i nezamislive
posledice predstojeeg rata.
Neki su se zaprepastili na sam pomen vampira. Izgleda da su (sekretar za
mornaricu Gidion) Vels i (sekretar dravne blagajne Samon) ejs uspeli da proive ceo
ivot mislei da su vampiri samo mit. Vels je sedeo u turobnoj tiini, ali ejs se rasrdio.
Neu trpeti ludost kad nam preti rat!", izjavio je. Neu dozvoliti da me pozivaju
usred veere kako bi pravili budalu od mene radi predsednikove zabave!"
Sjuard je stao u moju odbranu, tvrdei kako je sve to sam rekao istina i priznavi
da je i sam skrivao istinu od ostatka Kabineta.
Ali ejs je ostao neubeen.
Nije bio sam u svojim sumnjama. (Ratni sekretar Edvin) Stanto,
koji
je dugo verovao da vampiri postoje, ali da se skrivaju u mraku sledei je progovorio:
Koja je logika svega toga?", upitao je. Zato bi se (Deferson) Dejvis... zato bi
se bilo koji ovek urotio protiv sebe? Zato bi bilo koji ovek ubrzao vlastito
porobljavanje?"

SV

174

Dejvis misli samo na vlastiti opstanak", rekao sam. On i njegovi saveznici su

fanfani, iste zube ajkulama kako bi izbegli da i njih ugrizu. Moda su im obeani mo i
bogatstvo u toj novoj Americi, poteda od lanaca. Ali znajte ovo, ta god da im je
obeano, la je."
ejs nije vie mogao da trpi. Ustao je i izaao iz prostorije. Saekao sam da i ostali
izau za njim. Zadovoljan to niko nije, nastavio sam.
ak i sad", rekao sam, jedan deo mog bia nije u stanju da poveruje u sve ovo.
Deo mene koji oekuje da se probudi iz poluvekovnog sna. ak i posle svih ovih godina i
svega to sam video i doiveo. A zato ne? Uostalom, verovati u vampire znai odbaciti
razum! Priznati tamu koja vie ne bi trebalo da postoji. Ne ovde, u ovom velikom dobu,
gde je nauka rasvedila sve osim nekoliko tajni. Ne... ne, ta tama pripada Starom zavetu;
Sekspirovim tragedijama. A ne ovde.
Zbog toga, gospodo... zbog toga oni opstaju i cvetaju. Zbog tog uverenja, uverenja
da ivimo izvan dohvata tame, uverenja koje su vampiri vekovima neumorno nastojali
da nam usade u svest. Kaem vam da to nije nita drugo do najvea la na koju je
oveanstvo ikad naselo."

II
Tri dana posle pada Fort Samtera, Virdinija se otcepila od Unije, a
prestonica Konfederacije premetena je u njeno industrijsko sredite, Rimond.
Tokom narednih nekoliko nedelja, isto su postupili i Arkanzas, Tenesi i Severna
Karolina. U Konfederaciji je sad bilo jedanaest drava, sa pomeanom
populacijom od devet miliona ljudi (od kojih su etiri miliona bili robovi). I
pored toga, veina Severnjaka bila je ubeena da e rat trajati kratko i da e
secesionisti biti pregaeni do kraja leta.
Imali su razlog da budu ubeeni. Sever je, uostalom, imao preko dvostruko
vie stanovnika od Juga. Imao je eleznice kojim su se trupe i potreptine za
kratko vreme mogle prevesti do bojita; mone fabrike da snabdevaju vojsku
izmama i municijom; ratne brodove da zapree pristanita i potuku obalske
gradove. Prounionistike novine bodrile su predsednika da te neprijatnosti brzo
privede kraju". Poklii Napred u Rimond!" uli su se irom Severa. Henri
Sterdes se slagao. U telegramu poslatom 15. jula iskoristio je ekspirov citat
kako bi preneo Ejbu ifrovanu poruku*:

smesta napadni Rimond.

_________________________________________

SV

* Zbog straha od uhoda sve Henrijeve ratne poruke Ejbu bile su ifrovane na ovaj ili onaj nain.
(Pieva napomena)
175

Abrahame,
U ime Boga, veselo napred, srani prijatelji, da ponjemo plodove trajnoga mira,
ovim jednim krvavim iskuenjem otroga rata."*,H
Ejb je posluao savet. Odmah sutradan zapovedio je da se najvea vojna
sila ikad viena okupi na severnoamerikom tlu, trideset pet hiljada ljudi, i da
mariraju od Vaingtona do Rimonda pod komandom general-majora Irvina
Makdauela. Veinu Makdauelovih vojnika inilo je onih sedamdeset pet hiljada
milicionera koji su na brzinu pozvani na mobilizaciju neposredno posle predaje
Fort Samtera. Bili su to, uglavnom, zemljoradnici i trgovci. Tinejderi detinjih
lica i nemoni starci. Neki u ivotu nisu ispalili nijedan metak.
Makdauel se vajka da su njegovi ljudi neiskusni.
Zelen si", rekao sam mu, ali i vojska Konfederacije je zelena. Svi ste
jednako zeleni! Ne smemo ekati da nam neprijatelj umarira u Vaington.
Moramo se sresti s njim u njegovoj kui. U Rimond, zaboga!"
Da bi stigli tamo, Makdauel i njegovi ljudi morae da mariraju etrdeset
kilometara ka jugu do Virdinije, gde su ih ekali general Pjer Boregar i
dvadeset hiljada vojnika Konfederacije. Po vruini ponedeljka 21. jula 1861.
godine, dve vojske sudarile su se nadomak grada Manasasa. Taj dogaaj bie
upamen kao Prva bitka kod Bul Rana**, nazvana tako po potoiu koji e se
uskoro obojiti krvlju.
Dva dana posle bitke, redov Unije Endru Merou pisao je kui svojoj nevesti
u Masausetsu.*** To njegovo pismo doarava jezive dogadaje tog dana i nudi
neke od najranijih dokaza da su se u redovima Konfederacije borili i vampiri.
Potukli smo ih [vojsku Konfederacije] na poetku. Kako smo bili znatno bogatiji
ljudstvom, potisnuli smo te avole juno do Henri Haus Hila i saterali ih u umarak na
vrhu brda. Kakvo je zadovoljstvo bilo gledati ih kako bee kao mievi! Gledati kako se
nai redovi prostiru osamsto metara u irinu! uti prtanje baruta iz svih pravaca!
Hajdete da ih odjurimo sve do Dordije!", povikao je pukovnik Hanter na
oduevljenje ljudi.
Kad smo se primakli vrhu brda, pobunjenici su pokrili povlaenje pucajui na nas.
Od paljbe se toliko zadimilo da smo jedva videli umarak desetak metara ispred sebe, u
kojem su se oni skrivali. Iza te dimne zavese najednom se zauo hor divljih poklia.
_____________________________________
* Ove rei izgovara lik Rimond u Riardu III, peti in, druga scena. (Pieva napomena)
** Buli Run (engl.), Bikov potok. (Prim. prev.)
*** Merouovo pismo, smeteno u arhivama Univerziteta Harvard, odavno se pogreno smatra
epistolarnom fikcijom. (Pieva napomena)

SV

176

Glasovi dvadesetorice ili tridesetorice mukaraca, koji su svakog trenutka bivali sve
glasniji. Prva linija! Bajoneti nagotovs!", zapovedio je pukovnik. Dok su nai
privrivali bajonete, grupica vojnika Konfederacije iskrsla je iz dima, trei prema
nama bre no to je ijedan ovek u stanju da tri. ak i sa te udaljenosti, video sam
njihove udne, divlje oi. Nije bilo puke, ni pitolja, niti maa meu njima.
Nae prve linije otvorile su paljbu, ali njihove puke izgleda nisu imale nikakvog
dejstva. Melisa, zaklinjau se do groba da sam video kako meci pogaaju te ljude u prsa.
U ruke, noge i lica. A oni su i dalje jurili na nas kao da uopte nisu pogoeni!
Pobunjenici su udarili u nae prve redove i kidali ljude pred mojim oima. Ne govorim
da su ih sekli bajonetima ili pucali u njih iz revolvera. Ne, govorim da su ti pobunjenici,
tih trideset nenaoruanih ljudi, pokidali stotinu ljudi samo golim akama. Video sam
otkinute ruke. Zavrnute glave. Video sam kako krv lipti iz grla i stomaka ljudi koje su
rasporili samo vrhovima prstiju; deaka koji se hvata za rupe gde su mu samo asak
ranije bile oi. Redovu tri metra ispred mene oteli su puku. Bio sam dovoljno blizu da
osetim njegovu krv na licu kad su mu kundakom iste te puke smrskali lobanju.
Dovoljno blizu da okusim njegovu smrt na jeziku.
Probili su nae linije. Ne stidim se da kaem da sam bacio puku i potrao sa
ostalima, Melisa. Pobunjenici su pojurili za nama, sustiui i svirepo ubijajui ljude oko
mene dok smo se povlaili. Njihovi su me vrisci pratili niz brdo.
Izvetaj i o slinim pobunjenikim napadima" stigli su u velikom broju od
Makdauelovih komandira.
Pa", pria se da je rekao (saznavi da se Unija sasvim povukla), mi smo
doveli nadmonu vojsku, ali oni su izgleda doveli nadmone ljude." Makdauel
nije ni slutio da ti nadmoni ljudi" uopte nisu ljudi.
Bitka je trajala nekoliko sati. Poto se dim od baruta raziao, vie od hiljadu
ljudi bilo je mrtvo, preostale tri hiljade ozbiljno ili smrtno ranjene. Iz dnevnika
general-majora Unije Ambroza Bernsajda:
Projahao sam pokraj jezerceta u suton i video ljude kako spiraju rane u njemu.
Voda je zbog toga prilino pocrvenela, ali to nije odvratilo oajnike da je piju kad bi
dopuzali do njenog ruba. Pokraj toga, video sam telo jednog mladog pobunjenika kojeg
je pogodilo topovsko zrno. Ostale su mu samo ruke, ramena i glava, oiju otvorenih i
bezizrazna lica. Grupa leinara okupila se oko njega i kljucala mu drob. Kljucali su
komadie njegovog mozga prosutog po tlu. Taj e me prizor zauvek proganjati.
A video sam jo stotine slinih strahota danas. ovek moe da prepeai kilometar i
po u svakom pravcu da mu stopalo ne dodirne zemlju, toliko je leeva. ak i dok piem
ovo, ujem vrisku ranjenih u vazduhu. Mole za pomo. Za vodu. U nekim sluajevima
mole za smrt.

SV

177

Ne bojim se vie pakla, jer danas sam ga video roenim oima. Sever je bio u
velikom zaprepatenju i alosti posle Bul Rana.
Da sam samo posluao Daglasa! Makdauela! Da sam samo pozvao na mobilizaciju
vie ljudi i dao im vie vremena za obuku, ovaj rat bi moda bio zavren, a patnja i smrt
hiljada izbegnuta. Sad je jasno da Jug misli da nadomesti malobrojnost tako to alje
vampire na bojita. Neka im bude. Proveo sam ivot lovei vampire sekirom. Sad u
provesti jo malo lovei ih svojom vojskom. Ako ovo treba da bude duga i skupa bitka,
hajdete da udvostruimo svoju reenost da je dobijemo.
Poto je zaprepatenost popustila, Sever je posluao svog predsednika i
zainatio se. Ljudi su se dobrovoljno prijavljivali u velikom broju i drave su
obeale nove pukove i potreptine.
Dvadeset drugog jula 1861, kad je potpisao ukaz pozivajui na mobilizaciju
pet stotina hiljada novih trupa, Abraham Linkoln je zabeleio i jednu proroku
misao u svoj dnevnik:
Pomolimo se sad za budue mrtve. Mada jo ne znamo njihova imena, znamo da e
ih biti veoma mnogo.

III
Bila je to otra, ozlojeujua zima za predsednika i njegov Kabinet. Kako su
reke bile zaleene, a putevi prekriveni snegom i blatom, vojska nije imala ta da
radi osim da loi vatru i eka otopljenje. Devetog februara 1862, na svoj pedeset
trei roendan, Ejb je bio u svojoj kancelariji kad su najzad stigli prvi znaci
prolea.
Upravo sam primio vest o Grantovom [general Julisiz S.] uspehu na Fort Henriju
u Tenesiju. To je kljuna pobeda za nas na Zapadu i dobrodola promena u odnosu na
ove duge mesece ekanja. Zajedno sa grajom mojih nevaljalaca koji se igraju napolju,
ovo je uistinu lepa nedelja!
Nevaljalci" Tad i Vili Linkoln, stari sedam i deset godina, bili su
neosporavana ivost (neki bi rekli kazna) Bele kue. Deaci su nebrojene sate
neobuzdano jurcali po kui i dvoritu tokom prve godine predsednikog
mandata njihovog oca, to je beskrajno ljutilo neke Ejbove kolege, ali i
omoguavalo predsedniku preko potreban oduak od stresa zbog upravljanja
dravom u ratu.
Graja mojih deaka u igri (preesta, priznajem) jedina mi je radost izmeu izlaska
sunca i odlaska na poinak. Stoga se rado rvem i jurim s njima kad god mi se ukae
prilika, i bez obzira na to ko nas gleda. Nema ni nedelju dana kako je (senator Ajove

SV

178

Dejms V.) Grajms uao u moju kancelariju na sastanak i zatekao me na podu, gde su
me vrsto drala etiri deaka: Tad i Vili za ruke, Bad i Holi* za noge.
Senatore", rekao sam, molim vas, budite ljubazni i pregovarajmo o uslovima
moje predaje." Meri misli da je ispod asti jednog predsednika da se tako igra, ali da nije
tih trenutaka, tih divnih delia ivota, poludeo bih za mesec dana.
Ejb je bio privren otac i obasipao je ljubavlju sva tri svoja sina, ali kako je
Robert bio na Harvardu (gde ga je uvala grupica metana i vampiri), a Tad
premlad i suvie neobuzdan da bi mirovao i trenutka", posebno je zavoleo Vilija.
Nezasit je kad je u pitanju itanje i voli da reava zagonetke. im izbije kakva
svaa, moete raunati na njega da e se umeati i smiriti sukobljene strane. Neki vole
da ukau na slinosti medu nama, ali ja ne smatram da smo toliko slini, jer Vili ima
bolje srce od mene i bri um.
Dok je slavio dobru vest te nedelje po podne, Ejb je sluajno spazio svoje
deake kako se igraju na junom travnjaku, prekrivenom injem, ispod prozora
njegove kancelarije.
Tad i Vili su bili zaokupljeni igrom, kao i obino odravali su vojni sud
zbog Deka**, optuujui ga za ovaj ili onaj prekraj. Ni devet metara dalje
stajala su dva mlada vojnika (i sami donedavno deaci) i uvala ih, oba su
drhtuljila, pitajui se bez sumnje ta li su zgreili da im dopadne takav zadatak.
Oni su bili samo dvojica od mnotva ivih straara koji su patrolirali Belom
kuom i oko nje u svako doba dana i noi. Na Ejbovo navaljivanje, njegovu
enu i decu uvek su pratila najmanje dva oveka (ili jedan vampir), kad god bi
izali napolje. Hiljadu osamsto ezdeset druge nije bilo ograda izmeu ulice i
kue. Svet je slobodno mogao da luta po imanju, moglo se ui ak i na prvi sprat
Bele kue. Kako je novinar Noa Bruks napisao jednom prilikom, mnotvo, i
oprano i neoprano, uvek ima slobodan izlaz i ulaz". Ipak, mnotvu nije bilo
dozvoljeno da na imanje unosi vatreno oruje.
U pola etiri po podne bradat oveuljak s pukom uoen je kako se
primie Beloj kui iz pravca Trga Lafijet. Straar sa severnog ulaza uperio je
________________________________________
* Horejio Bad" Nelson Taft mlai i Halsi Holi" Kuk Taft bili su Vilijevi i Tadovi najbolji prijatelji. Sa
njima se esto druila i njihova sestra Dulija, tinejderka koju je Ejb odmila zvao ovica". Pedeset
devet godina kasnije ona e pisati o svojim seanjima na Ejba i njegove sinove u delu Otac Tada
Linkolna. (Pieva napomena)
** Maleni vojnik, igraka koju je Tad dobio na poklon. On i njegov brat voleli su da sude toj igraki na
vojnom sudu zbog izdaje ili neizvrenja dunosti; osuivali su je na smrt i sahranjivali, a potom
ponavljali ceo proces. Ejba su jednom sinovi zamolili da napie pomilovanje za njihovu igraku, to je
on radosno uradio: Lutak Dek je pomilovan po nareenju predsednika A. Linkolna". (Pieva
napomena)

SV

179

oruje u njega i zapovedio mu da stane, viui iz sveg glasa.

JUNI TRAVNJAK BELE KUE POD TEKOM STRAOM, OTPRILIKE IZ 1862.

VERUJE SE DA JE OVEK NA TREMU LAN EJBOVOG TROJSTVA.

Taj mete mi je privukao panju pa sam priao severnim prozorima i gledao kako
oveuljak nastavlja da se primie, drei puku uz grudi. Straari su dotrali iz svih
kutaka imanja, uzbunjeni, kao i svi mi, ponovljenim povicima: Stoj ili pucam!" Tri
straara dotrala su mnogo bre od ostalih i zaputila se ravno ka uljezu bez straha od
njegove puke. Videvi da se primiu (i videvi, pretpostavljam, njihove onjake),
oveuljak je najzad bacio puku i digao ruke uvis. Ipak su ga silovito oborili na zemlju,
i Lamon mu je pretresao depove dok ga je trojstvo dralo za ruke i noge. Kasnije su mi
rekli da je izgledao uplaeno; zbunjeno.
Dao mi je deset dolara", rekao je navodno planih oiju. Dao mi je deset dolara."
Tek tad, kad je neposredna opasnost prola, pogled mi se spustio na dvojicu od
nekolicine vojnika koji su opkolili uljeza.
Ejbu je srce zastalo. Bili su to isti oni mladi vojnici koji su uvali Vilija i
Tada.
Njegova deca bila su sama.
Deaci su bili suvie zaokupljeni igrom da bi obratili panju na viku, ili da
bi spazili da su njihovi drhtavi straari otrali da ispitaju ta se zbiva. U tom
trenutku slabosti primakao im se neznanac.
Moda ni njega ne bi primetili da im petom nije zgazio lutka i prekinuo
igru. Vili i Tad pogledali su navie i ugledali oveka prosene visine i grae

SV

180

kako stoji iznad njih u dugom crnom kaputu, sa crnom maramom i cilindrom.
Oi su mu bile skrivene iza tamnih naoara, a usta ispod gustih smeih brkova.
Zdravo, Vili", rekao je. Imam poruku za tvog oca. Mnogo bih voleo da
mu je prenese.
Ovoga puta Tadova vriska navela je uvare da dotre.
Vampiri su stigli prvi, s Lamonom i nekoliko vojnika za petama. Sjurio sam niz
stepenice junog trema i zatekao Tada uplaenog i uplakanog, ali naizgled neozleenog.
Vili je, meutim, brisao jezik rukavom kaputia i pljuvao iznova i iznova. Uzeo sam ga
u naruje i pregledao, okreui mu lice i vrat tamo-amo, sve vreme se molei da ne
naem nikakvu ranu na njegovom telu.
Eno ga tamo!", povikao je Lamon, pokazujui priliku koja je jurila ka jugu. On i
trojstvo pojurili su za njom, a ostali su nas urno uveli u kuu.
Dovedite ga ivog!", povikao sam za njima. ivog!"
Lamon i trojstvo gonili su tu priliku Pensilvanijskom avenijom i kroz Ilips*.
Kad je uvideo da ne moe da ih prati, zadihani Lamon potegao je revolver i, ne
obazirui se na nedune posmatrae koje bi mogao pogoditi, pucao u daleku
priliku dok nije potroio sve metke.
Trojstvo je sustizalo svoju metu. etiri vampira trala su ka jugu prema
nezavrenom Vaingtonskom spomeniku i utrala u polje oko njega, gde je
pasla stoka. Izgradnja tog golemog mermernog obeliska (u to vreme visokog
etrdeset est metara, to je samo treina njegove konane visine) bila je
zaustavljena, a u njegovoj senci podignuta je privremena klanica kako bi se
zadovoljile potrebe gladne vojske. Tuinac je zamakao u tu dugu drvenu
zgradu kako bi utekao ubicama koje su bile samo etrdesetak metara iza njega.
Moda e unutra biti noeva kojim bi mogao da se odbrani... krvi ne bi li im
zavarao trag... bilo ta.
Meutim, te nedelje po podne u klanici nije bilo leeva. Nije bilo radnika
koji su klali stoku. Samo mnotvo metalnih kuka koje su visile sa greda, svaka je
bacala odsjaj poznog sunca koje se provlailo kroz otvorena vrata na oba kraja
duge zgrade. Tuinac je trao po drvenom podu umrljanom krvlju, traei
nekakvo skrovite ili oruje. Nije naao ni jedno ni drugo. Reka... Mogu im utei
u reci...
Pojurio je ka otvorenim vratima na drugom kraju, reen da se zaputi ka
jugu do Potomaka. Kad stigne tamo, zaronie ispod povrine i umai. Meutim,
__________________________________
* Kruni park povrine dvadeset i jedan hektar, koji je vojska Unije esto koristila kao mesto za
logorovanje. (Pieva napomena)

SV

181

izlaz mu je zapreila oveja silueta. Druga vrata...

Tuinac je zastao i osvrnuo se, iza njega su stajale jo dve siluete. Nita od
bega.
Stajao je blizu sredita dugake zgrade dok su mu se gonii primicali sa
oba kraja, polako, oprezno. Naumili su da ga uhvate. Da ga mue. Da saznaju
ko ga je poslao i ta je uradio deaku. A ako ga uhvate, sve su prilike da e im
rei sve. To ne moe da dozvoli.
Tudinac se osmehnuo kad su mu se gonii primakli.
Samo da znate", rekao je, vi ste robovi robova." Udahnuo je, sklopio oi i
skoio na jednu obeenu kuku, probovi se kroz srce.
Volim da mislim da je u tim poslednjim trenucima, dok mu se telo grilo a krv
liptala iz usta i nosa, pridruujui se ivotinjskoj krvi pod njim, video plamenje pakla
pod nogama i osetio poetak venih muka. Volim da mislim da ga je bilo strah.
Dok su straari zatvarali Belu kuu i pretraivali njeno imanje, Vili je sedeo
u oevoj kancelariji i smireno prepriavao ta se dogodilo dok ga je lekar
pregledao.
Tuinac ga je uhvatio za glavu, raskrilio mu usne i nasuo neto gorko" u usta.
Odmah sam se setio kako mi je majka umrla od male doze vampirske krvi i utonuo sam
u tihi oaj pri pomisli da e i mog sina zadesiti ista sudbina. Doktor nije pronaao
nikakve ozlede niti simptome trovanja, ali naterao je Vilija da proguta nekoliko kaika
uglja u prahu* radi predostronosti (to je malenom palo daleko tee od samog napada).
Te noi, dok je Meri negovala Tada (prilino potresenog zbog minulog dogaaja),
sedeo sam kraj Vilijevog kreveta i gledao ga kako spava; gledao sam ga traei i najmanji
pokazatelj bolesti. Na moje veliko olakanje, sutradan ujutro bio je sasvim dobro i poeo
sam da gajim slabu nadu da je taj tudinac samo hteo da nas zaplai.
Meutim, kako je ponedeljak odmicao, Vilija su sve vie svladavali umor i
slabost, i sutradan uvee obuzela ga je groznica. Svi poslovi u Beloj kui stali su
kad se Vilijevo zdravlje pogoralo i pozvani su najbolji vaingtonski lekari da ga
izlee.
Uradili su sve to su znali kako bi izleili njegove simptome, ali nisu mogli da
nau lek za njih. Tri dana i noi Meri i ja bdeli smo kraj njegovog kreveta, molei sa za
njegovo ozdravljenje. Molei se da mu mladost i sam Bog pomognu. itao sam mu
odeljke iz njegovih omiljenih knjiga dok je spavao; milovao njegovu meku smeu kosu i
brisao mu znoj sa ela. etvrtog dana inilo se da je Bog usliio nae molitve. Vili je
poeo da se oporavlja i moje nade su se vratile. Nemogue je da je mala doza vampirske
______________________________________

SV

* Aktivni ugalj dugo se koristio u leenju trovanja. Deluje tako to upija toksine u crevima pre no to
dospeju do krvotoka. (Pieva napomena)
182

krvi, rekao sam sebi, jer dosad bi sigurno ve bio mrtav.

Meutim, posle nekoliko sati predaha, Vilijevo zdravlje ponovo je poelo
da se pogorava. im bi neto pojeo ili popio, pripala bi mu muka. Telo mu je
kopnelo i slabilo, a groznica nije poputala. Devetog dana nisu mogli da ga
probude iz sna. A desetog, uprkos najboljim nastojanjima najboljih raspoloivih
lekara, postalo je jasno da e Vili umreti.
Meri nije mogla da se natera da dri jo jednog naeg sinia dok naputa ovaj
svet. Palo je na mene da privijem naeg usnulog sina uz grudi i neno ga ljuljukam
itave noi... itavog sledeeg jutra... i itavog narednog dana. Nisam hteo da ga se
odreknem; nisam hteo da se odreknem onog poslednjeg traka nade da Bog nee biti
toliko svirep.
U etvrtak 20. februara 1862, u pet posle podne, Vili Linkoln je umro u
oevom naruju.

MERI TOD LINKOLN POZIRA SA DVA OD SVOJA TRI SINA KOJA E

DOIVETI DA SAHRANI, VILIJAMOM (SLEVA) I TADOM (ZDESNA).

Elizabet Kekli bila je osloboena robinja, iji je posao uglavnom bio da ije
haljine za Meri Linkoln. Godinama potom seae se kako je Linkoln otvoreno
plakao, a njegova visoka figura grila se od tuge.
Genij i veliina", rekla je, plae za svojim izgubljenim voljenim idolom."
Don Nikolaj sea se kako je taj snani, visoki predsednik uao na vrata njegove
kancelarije kao u nekom transu".
Pa, Done...", rekao je, zurei u prazno, mog deaka vie nema... stvarno
ga vie nema." Ejb je jedva stigao do svoje kancelarije pre no to je briznuo u
pla.

SV

183

Naredna etiri dana Ejb je obavljao neki vladin posli. No ispisao je i

gotovo dvadeset pet stranica svog dnevnika. Neke od njih jadikovkama...
(Vili) nikad nee spoznati neni enski dodir, niti e doiveti onu veliku radost
prve ljubavi. Nikad nee spoznati potpuni mir dranja vlastitog sinia u naruju.
Nikad nee proitati najznaajnija knjievna dela niti e videti najvee svetske gradove.
Nikad nee videti novi izlazak sunca niti osetiti kapljice kie na svom milom licu...
Ostale razmiljanjima o samoubistvu...
Doao sam do zakljuka da je jedini spokoj u ovom ivotu njegov kraj. Daj mi da se
najzad probudim iz ovog komara... ovog kratkog, besmislenog komara gubitka i borbe.
Beskrajnog rtvovanja. Svi koje volim ekaju s druge strane smrti. Pomozi mi da
smognem hrabrosti da napokon otvorim oi.
I ponekad zaslepljujuim gnevom...
elim da vidim lice tog kukavikog boga koji se naslauje ovim nesreama! Koji se
naslauje ubijanjem dece! Kraom nedunih sinova od njihovih oeva i majki! O da mi
je samo da mu vidim lice i iupam to crno srce! Da ga smodim kao to sam smodio
tolike njegove avole!
Sve je pripremljeno da se Vilijevo telo prenese u Springfild, gde je trebalo
da se sahrani pored stalnog prebivalita Linkolnovih. Meutim, Ejb nije mogao
da se pomiri s pomilju da e njegov sini biti tako daleko, i u poslednjem
trenutku odlueno je da e Vili poivati u privremenoj grobnici u Vaingtonu
do kraja predsednikog mandata svog oca. Dva dana posle sahrane (kojoj Meri,
skrhana bolom, nije mogla da prisustvuje) Ejb se vratio do grobnice i naredio da
otvore sandui njegovog sina.
Sedeo sam pokraj njega, kao to sam sedeo mnoge noi za njegovog kratkog ivota;
upola oekujui da se probudi i zagrli me, toliko su ga veto balsamovali da se inilo kao
da samo spava. Ostao sam s njim sat vremena ili vie, neno mu priajui. Smejui se
dok sam mu priao prie o njegovim najranijim nestalucima... o prvim koracima...
neobinom smehu. Govorio sam mu kako emo ga uvek mnogo voleti. Kad je nae vreme
isteklo i poklopac privren za njegov kovei, zaplakao sam. Bila mi je nepodnoljiva
pomisao da e on ostati sam u toj hladnoj mranoj kutiji. Sam gde ja ne mogu da ga
uteim.
Kako Meri nije ustajala iz postelje, Ejb je utoite u nedelji posle Vilijeve
smrti traio iza zatvorenih vrata svoje kancelarije. Strahujui za njegovo
zdravlje, Nikolaj i Hej otkazali su sve sastanke do daljeg, a Lamon i trojstvo
uvali su strau pred njegovim vratima bez prestanka. Mnotvo
dobronamernika dolo je da izjavi predsedniku sauee te nedelje. Svima su se

SV

184

zahvalili i utivo ih vratili, do noi 28. februara, kad su jednog oveka uveli
direktno u predsednikovu kancelariju.
Rekao je ime koje se nikad nije moglo odbiti.

IV
Ne mogu da zamislim teret koji nosi", rekao je Henri. Teinu nacije na
tvojim pleima... teinu rata. A sad i teinu jo jednog sina sahranjenog."
Ejb je sedeo na svetlosti kamina, nad kojim je stajala obeena njegova stara
sekira.
Jesi li zato doao, Henri? Da me podseti na moj jad? Ako je tako,
uveravam te, i sam sam ga isuvie svestan."
Doao sam da izjavim sauee starom prijatelju... i da ti ponudim izbor..."
Ne!", rekao je Ejb odmah, zagrcnuvi se od tuge. Neu ni da ujem za to!
Neu da me ponovo mui time!"
Ne elim da te muim."
A ta onda eli, Henri? Reci mi, ta eli? Da me gleda kako patim? Da
vidi kako mi suze slobodno teku niz obraze? Evo, zar ti ovo lice nije dovoljno?"
Abrahame..."
Ejb je ustao iz fotelje.
itav sam ivot potroio na tvoje zadatke, Henri! itav svoj ivot! A s
kojim ciljem? Za koje svoje dobro? Sve to sam ikad voleo postalo je rtva tvoje
vrste! Sve sam ti dao. ta si ti meni dao zauzvrat?"
Dao sam ti svoju venu odanost; svoju zatitu od..."
Smrt!", rekao je Ejb. Dao si mi smrt!"
Ejb je pogledao u sekiru iznad svog kamina.
Sve to sam ikada voleo...
Abrahame... nemoj da se predaje oaju. Seti se svoje majke, seti se ta je
proaputala na samrti."
Ne pokuavaj da me izmanipulie, Henri! I ne pretvaraj se da ti je stalo
do mene i da ti je ao to patim! Stalo ti je samo do svoje koristi! Do svog rata!
Ti ne zna nita o gubitku!"
Sad je ustao i Henri.
Proveo sam ove tri stotine godina oplakujui enu i dete, Abrahame!
Oplakujui ivot koji su mi ukrali; hiljade ljubavi izgubljenih zbog vremena! Ti
ne zna nita o tome ta sam sve uradio da bih te zatitio! Ne zna nita o tome
ta sam sve propa..." Henri se pribrao.

SV

185

Ne", rekao je. Ne... ne sme da bude ovako. Predaleko smo doli da bi bilo
ovako." Zgrabio je svoj kaput i eir. Ima moje potovanje i ima moju
ponudu. Ako si reio da ostavi Vilija sahranjenog, neka tako i bude."
Zvuk Vilijevog imena probudio je takvu obest u meni, Henrijev bezoseajni ton
takvu jarost, da sam dohvatio sekiru iznad kamina i zavitlao je ka njegovoj glavi,
kriknuvi, ali promaio sam ga za centimetar-dva i razbio sat na kaminu. Pribrao sam
se, dohvatio sekiru i ponovo je hitnuo, ali Henri je preskoio njenu otricu. Utom su se
vrata kancelarije irom otvorila iza nas i uletela su dvojica vampira iz trojstva. Kad su
nas videli, skamenili su se, ne znajui kome da se priklone. Lamona, meutim, nije
muila ta nesigurnost. im je uao, potegnuo je revolver i uperio ga u Henrija, ali jedan
vampir mu ga je oduzeo pre no to je uspeo da opali.
Henri je stajao u sreditu prostorije, drei ruke uz bokove. Napao sam ponovo,
podigavi sekiru u trku. Henri nije ni trepnuo kad sam doao do njega, ve je uhvatio
sekiru za drku dok sam zamahivao da mu rascepim glavu, uzeo je od mene i prelomio
napola, pa bacio komade na pod. Nasrnuo sam na njega pesnicama, ali i njih je uhvatio i
uvrnuo, primoravi me da kleknem. Drei me tako, kleknuo je iza mene i prineo onjake
mom vratu.
Ne!", povikao je Lamon, potravi napred. Ostali su ga zadrali. Osetio sam
vrhove tih dvostrukih ileta na koi.
Uradi to!", povikao sam.
Jedini mir u ovom ivotu jeste njegov kraj...
Uradi to, preklinjem te!"
Osetio sam kako mi potoii krvi teku niz vrat kad mi je onjacima probio kou.
Sklopio sam oi i spremio se za susret s nepoznatim; da jo jednom vidim svoje voljene
sinove... ali nije mi bilo sueno.
Henri je odmakao onjake i pustio me.
Neki ljudi su jednostavno suvie zanimljivi da bi umrli, Abrahame", rekao je
ustajui. Ponovo je uzeo svoj kaput i eir i zaputio se ka vratima i trojici prestraenih
uvara, ija su srca tukla bre od mog.
Henri..."
Osvrnuo se.
Ispratiu ovaj rat do kraja... ali ne elim da vidim vie nijednog vampira dokle
god sam iv."
Henri se blago poklonio.
Gospodine predsednie..."
Rekavi to, nestao je.
Ejb ga nee videti do kraja ivota.

SV

186

Dvanaest
Izgladnimo avole
Naivno se nadamo, predano se molimo, da ovaj nesreni rat brzo proe. Ali ako je
boja volja da se on nastavi... dok se svaka kap krvi prolivena biem ne plati krvlju
prolivenom maem, kao to je reeno tri hiljade godina ranije, mi ipak moramo rei
da su sudovi gospodnji istiniti i pravini bez izuzetka".
Obraanje Abrahama Linkolna prilikom druge inauguracije; 4. marta 1865.

I
Vojska Konfederacije napala je Vaington i Ejb nije nameravao da propusti
priliku da vidi borbu izbliza.
Jedanaestog jula 1864, ne obazirui se na preklinjanja svog linog uvara,
odjahao je sam na konju do Fort Stivensa*, gde je general Dubal A. Erli poveo
sedamnaest hiljada pobunjenika u drzak napad na severna gradska utvrenja.
Oficiri Unije doekali su predsednika i bre-bolje ga uveli u utvrenje, gde e
moi da se opusti i osvei hladnim napitkom, bezbedan iza njegovih debelih
kamenih zidina.
Nisam doao da me tetoe niti da sluam kako mi opisuju bitku, doao sam da
svojim oima vidim ratne strahote. Da vidim ta su drugi propatili ove tri duge godine,
dok sam ja uivao u izobilju izmeu toplih zidova. Ma koliko se trudili, oficiri nisu
uspeli da me odgovore da provirim iznad parapeta i gledam mladie kako se postrojavaju
i ceremonijalno pucaju jedni na druge, da vidim kako topovska ulad raznose njihova
tela i kako ih probadaju bajoneti.
Visoki Abraham Linkoln iznad bojnog polja sa cilindrom na glavi bio je kao
dar s neba najboljim pobunjenikim strelcima tog dana. Tri metka fijuknula su
pored Ejba za isto toliko minuta, svaki silno zabrinuvi njegove uvare.
Naposletku, kad je oficira Unije koji je stajao kraj njega metak pogodio u glavu i
usmrtio, predsednik je osetio da ga neko vue za kaput i uo porunika (i
buduu pravdu Vrhovnog suda) Olivera Vendela Holmsa kako vie:
Silazi, prokleta budalo!"
Ali nije siao.
Potpuno je izgubio strah od smrti.
______________________________________
* Bitka oko Fort Stivensa jedini je dogaaj u amerikoj istoriji u kojem je tekui predsednik bio pod
paljbom u bici. (Pieva napomena)

SV

187

U Beloj kui nije vie bilo vampira. Ejb ih je sve prognao neposredno posle
Vilijeve smrti i svog sukoba sa Henrijem. ak je i trojstvo, svoje najsposobnije i
najsvirepije zatitnike, poslao natrag u Njujork.
Spau ovu Uniju jer je vredna spasavanja. Spau je u ast ljudi koji su je
izgradili svojom krvlju i genijem i buduih narataja koji zasluuju njenu slobodu.
rtvovau svaki svoj nitavni sat za pobedu i mir, ali neka sam proklet ako ikad vie
ugledam ijednog vampira.
Prvu porodicu sada su uvali iskljuivo ivi ljudi, a predsednika su uvali
sve manje i manje na njegovo navaljivanje. Svaki dan donosio je nova
ogranienja njegovim uvarima; svaki dan manje prostora u koji ih je rado
primao. Uprkos protivljenju Vorda Hila Lamona, Ejb je insistirao da se vozi u
otvorenoj koiji kad je vreme to doputalo i eta izmeu Bele kue i
Ministarstva rata sam po mraku. Kako se Lamon sea u svojim memoarima
godinama kasnije:
Mislim da nije bila posredi samo neustraivost. Mislim da je pokuavao
da prizove smrt."
Odeljak iz Ejbovog dnevnika zabeleen 20. aprila 1862. godine sumira tu
njegovu sve veu pomirenost sa sudbinom.
U nedelji dana pozdravim hiljadu nepoznatih lica u Beloj kui. Treba li da u
svakom vidim lice svog ubice? Istina, nijedan ovek voljan da da ivot kako bi oduzeo
moj uopte ne bi imao mnogo problema da to uradi. Treba li zato da se zakljuam u
gvozdenu kutiju i ekam da se ovaj rat zavri? Ako Bog hoe moju duu, zna gde moe
da je nae, i moe to da uradi kad god i kako god odlui.
S vremenom e se Ejb, istom snagom volje, izvui iz te depresije, kao to je
to inio i ranije. Nedugo posle Vilijeve smrti, kad je njegov dugogodinji
prijatelj Vilijam Makalok poginuo ratujui za Uniju, Ejb je poslao pismo
njegovoj oaloenoj keri. Uteha i savet koje joj je dao bili su namenjeni
jednako njemu koliko i toj devojci.

Savrenu utehu nemogue je nai, ona e doi s vremenom. Sad ne moe da shvati
da e se ikada oseati bolje. Zar nije tako? A ipak grei. Sigurno e ponovo biti srena.
To saznanje, koje je zasigurno tano, umanjie zasad malo tvoju tugu. Govorim ti to iz
vlastitog iskustva. I samo treba da poveruje u to i odmah e ti biti lake. Uspomena na
tvog dragog oca zamenie bol i postati drago tuno oseanje u tvom srcu, istije i svetije
nego ijedno oseanje koje si spoznala dosad.

SV

Meutim, dok se Ejb oporavljao i nastavljao da ratuje, Meri je tonula u sve

188

dublji oaj.
Ne moe da se natera da ustane iz postelje na vie od sat vremena. Niti moe da se
stara za Tada, koji ne ali samo za bratom, ve i za majkom. Sramota me je da priznam
da ima trenutaka kad se rasrdim samo kad je ugledam. Sramota me je jer nije ona kriva
to pati od napada besa ili to veruje arlatanima koji druguju" s naim voljenim
sinovima radi novca. Podnela je vie no to ijedna majka treba da podnese. Bojim se da
ju je razum napustio i da se nikad nee vratiti.

II
Iako je Ejb odbijao svaki neposredan kontakt s Henrijem i Unijom, bio je
dovoljno pragmatian da prihvati njihovu pomo u dobijanju rata. Velika
plesna dvorana u Njujorku (gde je Ejb prvi put saznao za Uniju i njene planove
za njega) preobraena je u ratnu dvoranu, sa sve mapama, tablama za pisanje i
telegrafom. Vampiri su bili izaslanici saoseajnih vampira iz Evrope. Borili su se
gde su mogli i snabdevali obavetajnu slubu Bele kue informacijama koje su
prikupljale njihove uhode. Te obavetajne podatke dostavljali su Sjuardu, koji
bi, poto bi proitao i spalio poruke, preneo njihov sadraj predsedniku. Iz
jednog odeljka dnevnika od 10. juna 1862:
Danas stie vest da Konfederacija predaje Unijine zarobljenike junjakim
vampirima radi muenja i pogubljenja.
ujemo da ljude", rekao je Sjuard, veaju naglavake i raspinju izmeu
stubova. Pomou motorne testere dva vampira polako preseku zatvorenika
napola, poevi od prepona. Dok to rade, trei vampir lei na leima ispod
nesrenika, hvatajui krv koja tee niz njegovo telo. Poto je zarobljenikova
glava najblia zemlji, mozak mu ostaje nahranjen, i ostaje pri svesti dok mu
testera polako ree stomak, pa grudi. Ostale zarobljenike teraju da sve to
gledaju pre no to ih i same podvrgnu istim mukama."
Glasine o junjakim duhovima" i avolima" koji kradu ljude iz atora i
piju im krv proule su se meu snagama Unije tokom drugog ratnog leta.
Moglo se uti kako vojnici oko logorskih vatri pevaju popularnu pesmu:

Od Floride do Virdinije uje se kako se veseli,

Jer se stari Doni Reb pogodi sa avolom,
Posla ga na sever, taj zmijooki laov,
Da odvue nas momad u jezero plameno...
U najmanje jednom sluaju te su glasine navele grupu vojnika Unije da
napadnu vojnika iz vlastitih redova. Petog jula 1862, redova Morgana losa

SV

189

ubila su petorica njegovih saboraca dok su logorovali pored plantae Berkli u

Virdiniji.
Izvukli su ga iz atora u gluvo doba noi i pretukli, sve vreme ga optuujui da je
krvoloni avo". (Da je momak uistinu bio vampir, bolje bi se pokazao u samoodbrani.)
Zavezali su ga za stub i kidisali na njega motkama i lopatama, zahtevajui da prizna.
Reci nam da si krvoloni vrag i pustiemo te!", vikali su, sve vreme ga bijui, dok nije
zaplakao i poeo da preklinje za milost. Posle etvrt sata muenja, nesrenik je
naposletku promumlao priznanje krvavim ustima. Pretpostavljam da bi taj momak
priznao i da je sam Isus ako bi time okonao svoju patnju. Poto su zabeleili njegovo
priznanje, polili su ga kerozinom i ivog zapalili. Strah koji mora da je osetio...
zbunjenost i strah... ne mogu da mislim o tome a da mi se pesnice ne stegnu od srdbe.
Da sam samo nekim udom mogao da budem tamo da se umeam.
Ejba je taj dogaaj duboko pogodio, ne samo svojom surovou ve i jer je
predstavljao dokaz da strategija Konfederacije uspeva.
Kako da se nadamo pobedi u ovom rani kad su nai ljudi poeli da ubijaju jedni
druge? Kako da se nadamo da emo istrajati kad e oni uskoro biti toliko isprepadani da
nee smeti da se bore? Jer na svakog vampira koji podrava nas cilj dolazi deset koji se
bore za neprijatelja! Kako ja da se izborim s njima?
Kao to se esto deavalo u Ejbovom ivotu, odgovor mu je doao u snu. Iz
odeljka od 21. jula 1862:
Ponovo sam bio deak... sedeo na dobro znanoj ogradi prohladnog oblanog dana i
gledao putnike kako prolaze Starim kambrijskim putem. Seam se da sam video konjska
kola puna crnaca, sve okovanih aka, bez aice sena da ublai truckanje kola po drumu i
ebeta da ih zatiti od zimskog vazduha. Pogled mi se sreo s pogledom najmlae
crnkinjice dok su prolazili. Nije imala vie od est godina. Hteo sam da okrenem glavu
(toliko je tuno bilo njeno lice), ali nisam mogao... jer sam znao kud je vode.
Pala je no. Pratio sam tu crnkinjicu (ne znam kako) do velikog ambara, iznutra
osvetljenog bakljama i viseim uljanim lampama. Gledao sam iz mraka kako su ih
postrojili, nisu dizali oi s poda ispred sebe. Gledao sam kako je po jedan vampir zauzeo
mesto iza svakog od njih. Pogledi su nam se sreli kad se par onjaka spustio iza nje, a
par kandi zgrabio njen tanki vrati.
Pravdu...", rekla je, zurei u mene.
Onjaci su zagrizli.
Njeni vrisci pridruili su se mojim kad sam se probudio.
Ejb je sutradan ujutro sazvao Kabinet.
Gospodo", poeo sam, mnogo smo razgovarali o istinskoj prirodi ovog
rata; o svom istinskom neprijatelju. Prepirali smo se uvek u prijateljskom duhu,
oko najmudrijih naina da se sretnemo s takvim neprijateljem i liimo ga moi

SV

190

da uliva strah u srca naih ljudi. Usuujem se da kaem da smo ak i sami

poeli da oseamo taj strah. Ovako nee ii.
Gospodo... uinimo da se na neprijatelj plai nas.
Uskratimo mu radnike koji kulue na farmama njegovih ivih saveznika;
koji mu grade garnizone i nose barut. Uskratimo mu te nesrenike, koje i same
uzgajaju kao ito da bi se tama gostila njima. Gospodo, izgladnima avole i
naterajmo ih na poraz tako to emo svakog roba na Jugu proglasiti slobodnim."
Za stolom su se zauli uzvici odobravanja. ak je i Samon ejs (koji je i
dalje odbijao da poveruje u postojanje vampira) video strateku genijalnost
napada na pogonsku snagu Juga. Pridruujui se ostalima u odobravanju,
Sjuard je ponudio skroman savet:
Predloio je da se takav proglas objavi u dravi na pragu pobede kako se
ne bi stekao utisak da je to oajniki in.
,,E pa", rekao sam, onda nam, pretpostavljam, treba pobeda."

III
Sedamnaestog septembra 1862, vojske Unije i Konfederacije sudarile su se
kod potoka Antitam nadomak grada Sarpsburga, u dravi Meriland. Snagama
Konfederacije komandovao je general Robert E. Li, koji je pre rata bio u
prijateljskim odnosima sa predsednikom. Snagama Unije komandovao je
general Dord B. Maklelan, demokrata koji je iz dubine due prezirao
Abrahama Linkolna. Ejb pie:
(Maklelan) misli da sam pajac, da nisam dostojan da koman- dujem oveku
njegovog uzvienog porekla i intelekta. To mi ne bi smetalo ni najmanje kada bi on
pobedio u vie bitaka! Umesto toga, on sedi u svom logoru, koristei vojsku Potomaka
kao svog linog telohranitelja! Pati od preterane opreznosti: posmatra kad treba da
napadne, povlai se kad treba da ostane na svom poloaju i bori se. To je greh kakav ne
mogu da oprostim jednom generalu.
Lijeve i Maklelanove vojske mirno su ekale pred zoru te srede, 17.
septembra, ne znajui da e uskoro osvanuti najkrvaviji dan u amerikoj vojnoj
istoriji. S prvim zracima sunca obe strane zapoele su artiljerijsku paljbu.
Gotovo sat vremena letele su granate, jedna za drugom, mnoge s fitiljima
podeenim da eksplodiraju iznad svojih meta, a komadi goruih rapnela kidali
su tela nesrenika koji bi se zatekli u blizini. Iz dnevnika vojnika Unije Kristofa
Niderera, iz Dvadesete njujorke peadijske brigade, estog korpusa:
Tek to sam se udobno smestio kad se bomba rasprsla iznad mene i sasvim me

SV

191

zagluila. Osetio sam udarac na desnom ramenu, a injel mi je bio pokriven neim
belim. Mahinalno sam opipao je li mi ruka jo tu i zahvalio bogu to je itava.
Istovremeno sam osetio neto vlano na licu. Obrisao sam ga. Bilo je krvavo. Tad sam
prvi put video da oveku do mene, Kesleru, nedostaje gornji deo glave i da mu je gotovo
ceo mozak zavrio na licu oveka do njega, Merkela, obnevidevi ga. Isto je svakog
trenutka moglo svakom da se dogodi, pa niko nije mnogo razmiljao o tome.
Kad su topovi zamukli, snagama Unije nareeno je da pripreme bajonete i
jurnu preko otvorenog kukuruzita prema ukopanim snagama Konfederacije.
Meutim, meu visokim stabljikama ekala ih je artiljerijska baterija, i im su se
primakli, pobunjeniki topovi zasuli su ih projektilima, koji su prilikom
eksplozije oslobaali mnotvo sitnih topovskih uladi, koja su otkidala ljudima
glave i razbacivala delove tela po polju. Iz pisma porunika Sebastijana
Dankana mlaeg*, iz Trinaeste peadijske brigade Nju Derzija,
dvanaestog korpusa:
Zalutali meci i granate fijukali su nam iznad glava i eksplodirali oko nas... a pred
naim linijama lealo je mnotvo mrtvih i ranjenih. Jedan nesrenik leao je tik ispred
mene, otkinute noge; druga mu je bila slomljena i bio je ozbiljno ranjen; urlao je od bola.
Poto se juri zavrio, kukuruzite je bilo zadimljena pustopoljina
prekrivena leevima i ljudima na izdisaju od jednog do drugog kraja. Ranjenici
su ostavljani sami u mukama dok su ulad nastavila da padaju, otkidajui nove
udove i razbacujui ve otkinute. Bitka nije trajala ni puna dva sata.
Vie od est hiljada ljudi izgubie ivot kod Antitama tog dana, a jo
dvadeset hiljada bie ranjeno, mnogi smrtno.
Li e naposletku biti primoran na povlaenje. Ali general Dord B.
Maklelan, koji je iskoristio dve treine raspoloivih snaga da dobije bitku
(injenica koja i dalje zbunjuje vojne istoriare), jednostavno je gledao kako se
potuena vojska Konfederacije epajui povlai u Virdiniju na
pregrupisavanje. Da ih je poterao, zadao bi odluujui udarac Jugu i tako
okonao rat.
Ejb je bio besan.
,,K vragu!", povikao je na Stantona kad je uo da Maklelan nije pratio
neprijateljsko povlaenje. Naneo mi je vie jada no ijedan pripadnik
Konfederacije!"
Smesta je otiao u Makielanov logor u Sarpsburg.
_____________________________________
* Dankanovi spisi, Istorijsko drutvo Nju Derzija. (Pieva napomena)

SV

192

Ima jedna uvena fotografija Abrahama Linkolna i Dorda B. Maklelana

kako sede jedan naspram drugog u generalovom atoru u Sarpsburgu. Obojica
izgledaju ukrueno i ispunjeno nelagodom. Istorija zna daje Ejb lakomisleno
rekao Maklelanu:
Ako ne elite da upotrebite ovu armiju, mnogo bih voleo da mi je
pozajmite."
Meutim, istorija ne zna ta se dogodilo malo pre no to je ta neprijatna
fotografija snimljena.
Poto sam pozdravio Maklelana u njegovom atoru i rukovao se s
njegovim oficirima, zamolio sam ih da nas nakratko ostave nasamo. Spustio
sam zaklopac atora, spustio eir na stoi, ispravio svoj kaput i stao ispred
njega.
Generale", rekao sam, Moram neto da vas pitam."
Samo kaite", rekao je on.
Zgrabio sam ga za okovratnik i privukao sebi, toliko blizu da su nam se lica gotovo
doticala.
Mogu li da ih vidim?"
Za ime boga, o emu govorite?"
Privukao sam ga jo blie.
O vaim onjacima, generale! Dozvolite da ih pogledam!" Maklelan je poeo da
se opire, ali stopala mu nisu dodirivala tlo. Sigurno su ovde", rekao sam, otvarajui
mu usta jednom rukom. Jer kako ijedan ivi ovek moe eleti da produi ratnu
agoniju? Hajdete! Pokaite mi te crne oi! Pokaite mi ta seiva i dajte da se suoimo
jedan s drugim!" Snano sam ga prodrmao. Pokaite mi!"
N... ne razumem", promucao je naposletku.
Njegova je zbunjenost bila iskrena. Njegov strah oigledan.
Pustio sam ga, odjednom posramljen to sam dozvolio da padnem u vatru.
Da", rekao sam. Da, sad vidim da ne razumete." Ponovo sam ispravio kaput i
dohvatio zaklopac atora. Hajdete", rekao sam. Hajdete da damo Gardneru* tu
njegovu fotografiju i zavrimo jedan s drugim."
Ejb je oslobodio Maklelana dunosti komandanta mesec dana kasnije.

______________________________________
* Aleksander Gardner, fotograf iz grada Vaingtona, koji e snimiti i Ejbov poslednji portret. (Pieva
napomena)

SV

193

Poto je otiao iz logora u arpsburgu, Ejb je razgledao posledice bitke.

Prizor unakaenih, ukruenih tela razbacanih po potoku Anti tamu nagnao je
emotivno iznurenog predsednika na pla.
Plakao sam jer je svaki od tih deaka bio Vili. Svaki od njih ostavio je svog oca
prokletog kao to sam ja proklet; majku ucveljenu kao to je ucveljena Meri.
Ejb je sedeo na zemlji pokraj tela jednog vojnika Unije gotovo sat vremena.
Reeno mu je da je tog mladia u glavu pogodilo topovsko dule.
Glava mu je bila razjapljena na potiljku i nedostajali su mu vei deo lobanje i
mozga, tako da su mu lice i koa glave leali spljoteni na tlu poput prazne kese ita.
Gadilo mi se da gledam u njega, a ipak nisam mogao da skrenem pogled. Taj mladi, taj
bezimeni mladi, ustao je tog septembarskog jutra, ne znajui da nikad vie drugo nee
videti. Obukao se i jeo. Hrabro je otrao u bitku. A sad ga vie nema, svaki trenutak
njegovog ivota sveo se na jednu jedinu nesreu. Svi njegovi doivljaji, prolost i
budunost, iezli su na nekom tuem polju daleko od kue.

GRUPA OSLOBOENIH ROBOVA SKUPLJA MRTVA TELA VOJNIKA

KONFEDERACIJE u KOLD HARBORU U VIRDINIJI POSLE RATA 1865.

Plaem za njegovim majkom i ocem; braom i sestrama. Ali ne plaem za njim, jer
poeo sam svim srcem da verujem u onu staru izreku koja kae...
Samo e mrtvi videti kraj rata."

SV

194

IV
Ma koliko da je bitka za Antitam bila strana, bila je to pobeda koju je Ejb
ekao. Dvadeset drugog septembra 1862. izdao je prvu Proklamaciju o
emancipaciji, proglaavajui sve robove u pobunjenim dravama zauvek
slobodnim".
Reakcija je bila brza. Abolicionisti su tvrdili da oslobaanjem samo
junjakih robova Ejb nije otiao dovoljno daleko. Umereni su strahovali da e
ta mera samo ovrsnuti Jug u reenosti da se bori. Neki vojnici sa Severa pretili
su pobunom, tvrdei da ratuju da bi sauvali Uniju a ne crnaku slobodu". Ejbu
nita od toga nije bilo vano.
Vana mu je bila jedino reakcija samih robova. A sudei po izvetajima koji
su poeli da pristiu tokom poslednjeg meseca 1862. godine, bila je upravo
onakva kakvoj se nadao.
Dobio sam danas vaan izvetaj od naih saveznika iz Njujorka (prepriao mi ga je
Sjuard) o nedavnom ustanku na jednoj plantai nadomak Viksburga u dravi Misisipi.
Ubeen sam da nijedan njegov deo nije nakien, budui da ga je preneo odbegli deak
crnac koji je dogaaj gledao svojim oima. Kad je srena vest (o Proklamaciji o
emancipaciji) stigla do njihovih odaja tog jutra", rekao je Sjuard, crnci su se veselili
pevajui ivahne pesme. Meutim, njihovi ljutiti gospodari prekinuli su veselje
bievima, a jednu robinju su okovali oko nogu i odveli, kao to su obino odvodili one
koje niko vie nikad ne bi video. Ne elei da je zadesi ta nesrena sudbina, kao to su
dozvolili da zadesi mnoge pre nje, crnci su se okupili i opkolili tor za tovljenje gde su je
belci odveli. Kad su provalili unutra, sa srpovima i sekirama, zatekao ih je prizor od
kojeg su i najhrabriji medu njima prestravljeno jauknuli. Dva gospodina divljih oiju
kleala su iznad te okovane ene i sisala joj gole dojke ustima umrljanim krvlju. Bila je u
nesvesti, gotovo sasvim bleda. Pribravi se, nekoliko crnaca podiglo je oruje i nasrnulo
na te avole, mislei da su smrtnici. Meutim, vampiri su se kretali takvom brzinom da
su ih zbunili. Skakali su po toru, drei se za zidove lako kao insekti, dok su otrice
silovito sevale oko njih. Predvodnike napada su usmrtili, prerezavi im grla iljastim
kandama; udarili su ih u glavu s takvom jainom da su umrli i pre no to su pali. No
rulja je bila znatno brojnija i uspela je da pobedi ta dva gospodina. Iako su po estorica
morala da dre svakog od njih, naposletku su izvukli vampire iz tora, stavili ih nad
reno korito i odrubili im glave."
Vest se irila. Dani amerikih vampira bili su odbrojani.

SV

195

EJBOVE NADE SU SE ISPUNILE KAD SU SE ROBOVI POBUNILI PROTIV SVOJIH

VAMPIRSKIH GOSPODARA NEPOSREDNO PO OBJAVI PROKLAMACIJE O EMANCIPACIJI.

Devetnaestog novembra 1863, Ejb je ustao ispred gomile od petnaest

hiljada okupljenih ljudi. Izvadio je listi papira iz depa, razvio ga, proistio
grlo i poeo da govori:
Pre osamdeset i sedam godina nai oevi stvorili su na ovom kontinentu
novu naciju, zaetu u slobodi i posveenu stavu da su svi ljudi stvoreni
jednaki..."
Doao je u Getisburg da posveti spomen-plou za osam hiljada ljudi koji su
dali ivote u trodnevnoj bici to je donela konanu pobedu Uniji. Dok je on
govorio, Vord Hil Lamon (koji se vidi kako sedi pokraj Ejba na jednoj od
malobrojnih preivelih fotografija tog dogaaja) zabrinuto je pretraivao
gomilu pogledom, ne skidajui ruku sa revolvera u svom kaputu; sav ustreptao
od nervoze, jer on je bio jedini ovek koji je titio predsednika tog dana.
Tri smo sata sedeli na toj pozornici. Tri sata neprekidne strepnje jer bio sam
siguran da e atentator napasti. inilo se da se na svakom licu ocrtava mrnja prema
predsedniku. Svaki pokret inio se kao uvod u pokuaj napada na njegov ivot.
Ejb je u poetku navaljivao da u Getisburg ide bez ijednog uvara, mislei
da bi prizor naoruanog oveka bio neprilian" dogaaju kojim se odaje poast
ljudima poginulim za svoju zemlju. Tek kad je Lamon u poluali zapretio da e
sabotirati predsednikov voz kako bi spreio odlazak, Ejb je pristao da ga
povede.

SV

196

... da mi ovde sveano odluujemo da ovi mrtvi nisu umrli zalud, da e se ova
nacija, pod Bogom, ponovo roditi u slobodi, i da vlada sainjena od ljudi,
izabrana od strane ljudi i za ljude, nee nestati sa zemlje."
Ejb je savio papir i seo uz skroman aplauz. Govorio je ukupno dve minute.
Za to kratko vreme odrao je verovatno najznaajniji govor devetnaestog veka,
govor koji e zauvek ostati urezan u amerikoj svesti. A za to kratko vreme
Vord Hil Lamon, najposveeniji telohranitelj Abrahama Linkolna ljudske vrste,
doneo je odluku koja e zauvek promeniti tok amerike istorije.
Strepnja u Getisburgu bila je previe. Dok su se vozili natrag u Vaington,
Lamon je utivo rekao predsedniku da on vie ne moe da ga uva.

VORD HIL LAMON SEDI DO PREDSEDNIKA, S NJEGOVE DESNE STRANE, U

TRENUCIMA POSLE GETISBURSKOG OBRAANJA, NERVOZNO PRETRAUJUI
POGLEDOM OKUPLJENI SVET U POTRAZI ZA ATENTATORIMA VAMPIRIMA. AKO
BOLJE POGLEDAMO RUB OVE FOTOGRAFIJE, VIDIMO DA SU NJEGOVI STRAHOVI
MODA BILI OPRAVDANI.

V
U noi 8. novembra 1864, Ejb je iao po jakom vetru i kii sam.
Odluio sam da sedim u telegrafskoj kancelariji i sam saekam izvetaje o
rezultatima glasanja, ba kao to sam radio u Springfildu pre duge etiri godine. Ako
izgubim, ne elim da me tee. Ako pobedim, ne elim da mi estitaju. Jer mnogo je
razloga da se radujem prvom ishodu ili da alim zbog drugog.
Rat je odneo gotovo pet stotina hiljada ivota do dana izbora. Uprkos tim
nezamislivim gubicima, sve veem ratnom zamoru i dubokim podelama u
stavovima Severa u vezi s pitanjem emancipacije, Ejb i njegov novi zamenik
predsednika, demokrata Endru Donson iz Tenesija, pobedili su Dorda B.
Maklelana (istog Maklelana s kojim se Ejb sukobio posle bitke kod Antitama) sa

SV

197

velikom veinom glasova. Osamdeset procenata unionistike vojske glasalo je

da se ponovo izabere njihov vrhovni komandant, zauujua cifra s obzirom na
injenicu da je Ejbov protivkandidat bio nekadanji unionistiki general i s
obzirom na bedne uslove koje su godinama trpeli. Kad su doznale rezultate
izbora, unionistike trupe oko Rimonda, prestonice Konfederacije, toliko su
klicale da su njegovi opkoljeni graani bili sigurni da se Jug upravo predao.
Imali su razloga da oekuju poraz. Rimond je bio opkoljen mesecima.
Atlanta (srce junjake proizvodnje) bila je osvojena. irom Juga, desetine
hiljada osloboenih robova nastavile su da bee na Sever, osakaujui
poljoprivredu Juga i prisiljavajui konfederacijske vampire da svuda trae lak
plen. Zbog toga je bilo sve manje vojnika-utvara", koji su ulivali ljudima strah u
kosti, klali i muili unionistike trupe. Na dan Ejbove druge inauguracije, 4.
marta 1865, rat je bio gotovo zavren.
Bez zlobe prema ikome, s milosrem za sve, i s odlunou u dobro dok nam Bog
daje da vidimo dobro, potrudimo se da dovrimo ovaj posao u kojem smo, da poveemo
rane nacije, da brinemo za onog koji e izneti bitku i za njegovu udovicu i za njegovo
siroe, da uinimo sve kako bismo ouvali pravedan i trajan mir meu sobom i sa svim
narodima.
Povorci koja je pratila njegovo obraanje pridruio se bataljon crnih
vojnika, marirajui pored predsednikove tribine.
Dirnuli su me do suza dok su prolazili, salutirajui mi, jer na svakom licu video
sam lice bezimene rtve koja trai pravdu; devojice koja je prolazila Starim
kambrijskim putem mnogo godina ranije. Na svakom licu video sam patnju prolosti i
obeanje budunosti.
General Robert E. Li predao je svoju vojsku 9. aprila 1865. godine,
okonavi time Graanski rat. Ejb je sutradan primio pismo ispisano poznatim
rukopisom.

Abrahame,
Molim te da na asak zaboravi na neprijateljstvo i proita nekoliko rei estitke.
S radou te obavetavam da je na neprijatelj poeo svoje izgnanstvo, mnogi se
vraaju u Evropu, ostali bee u Junu Ameriku i na Istok, gde je manja verovatnoa da
e ih loviti. Pogledali su u budunost, Abrahame, i videli da je Amerika sad, i da e
zauvek biti, nacija ivih ljudi. Poput svog imenjaka, bio si otac mnogima" ove etiri
duge godine. I poput svog imenjaka, Bog je od tebe traio nemogue rtve. Ipak, sve si
to podneo blistavije no to je iko i mogao da se nada. Blagosiljao si budunost onih koji
dele ovo vreme na zemlji i onih koji e tek iveti.
Bila bi ponosna.

SV

198

Zauvek tvoj,
-H
Kao deak, Ejb se zavetovao da e ubiti svakog vampira u Americi". Kako se
ispostavilo da je to nemogue, uinio je najbolje to se moglo uiniti: prognao je
najgore od njih iz Amerike.
Meutim, postojao je jedan vampir koji je odbio da ode... koji je verovao da
je san o naciji besmrtnika i dalje dostian, dokle god je Abraham Linkoln mrtav.
On se zvao Don Vilks But.

DON VILKS BUT (SEDI) POZIRA ZA PORTRET SA PREDSEDNIKOM KONFEDERACIJE

DEFERSONOM DEJVISOM U RIMONDU (OKVIRNO 1863. GODINA). TO JE JEDINA
POZNATA BUTOVA SLIKA U NJEGOVOM PRAVOM VAMPIRSKOM OBLIJU.

SV

199

Trinaest
Uvek ovako prema tiranima
Ostavljam vas, nadajui se da e svetiljka slobode goreti u vaim grudima dok vie
ne bude sumnje da su svi ljudi stvoreni slobodni i jednaki.
Abraham Linkoln, u govoru u ikagu, u dravi Ilinois, 10. jula 1858.

I
Dvanaestog aprila 1865. jedan ovek zaputio se preko travnjaka Bele kue
ka visokim stubovima junog trema, gde se za vedrih prolenih popodneva
poput tog mogao esto videti i sam predsednik na balkonu treeg sprata. ovek
je koraao ustro, nosei malenu konu akten-tanu. Zakon koji e stvoriti tajnu
slubu poivao je na Abrahamovom radnom stolu te srede uvee i ostae tamo
do kraja njegovog ivota.
U tri minuta do etiri sata taj ovek uao je u zgradu i predstavio se lakeju.
Doua Spid, doao sam da vidim predsednika."
ivot ispunjen ratovanjem naposletku je uzeo danak od Ejba. Oseao se sve
slabije od Vilijeve smrti. Sve alosnije i nesigurnije. Bore na njegovom licu su se
produbile, a koa ispod oiju obesila, dajui mu stalno umoran izgled. Meri je
gotovo uvek bila utuena, a retke trenutke bezbrinosti provodila je u mahnitim
napadima ureivanja i preureivanja, ili na seansama u kojima bi prisno
optila" sa svojim voljenim Edijem i Vilijem. Razgovori izmeu nje i Ejba
uglavnom su se svodili na kratke, jednostavne utivosti. U nekom trenutku
izmeu 3. i 5. aprila, dok je plovio niz reku da obie pali grad Rimond,
predsednik je navrljao sledeu pesmu na marginama svog dnevnika:

Melanholija,
Moj drug stari,
Pohodi me esto,
I ponovo sad.
eljan drutva i razonode, Ejb je pozvao svog starog prijatelja i kolegu
lovca na vampire da provede no u Beloj kui. im su ga obavestili o Spidovom
dolasku, Ejb se izvinio, izaao sa sastanka i urno se zaputio u prostoriju za
prijem. Spid se prisea Ejbovog ulaska u pismu kolegi lovcu Vilijamu Sjuardu
posle predsednikove smrti.
Spustivi desnu aku na moje rame, predsednik je na asak zastao kad su nam se
lica srela. Usuujem se da kaem da je na mom video iznenaenje i tugu, jer kad sam ga

SV

200

bolje pogledao, spazio sam krhkost kakve na njemu nikad nije bilo. Nestao je onaj div
irokih plea koji je jednim potezom mogao da presee vampira po sredini. Nestale su
one nasmejane oi i samouvereno dranje. Na njihovom mestu bio je povijeni, ispijeni
gospodin ija je koa poprimila ukastu boju bolesti, a crte lica pripadale su oveku
dvadeset godina starijem od njega.
Dragi moj Spide", rekao je i privukao me u zagrljaj.
Dvojica lovaca veerali su sami, poto je Meri zbog glavobolje otila na
spavanje. Posle veere su se povukli u Ejbovu kancelariju, gde su ostali do ranih
jutarnjih sati, smejui se i priseajui kao da su ponovo iznad prodavnice u
Springfildu. Razgovarali su o svojim lovakim danima; o ratu; o glasinama da
vampiri bee iz Amerike u velikom broju. No uglavnom su samo askali: o
svojim porodicama; svojim poslovima; udu fotografije.
Bilo je upravo onako kako sam se nadao. Moje nevolje bile su daleke, moje misli
umirene, i ponovo sam se oseao kao onaj stari ja, makar za tih nekoliko kratkih sati.
U neko doba kasno posle ponoi, dok je Ejb zasmejavao svog prijatelja
bezdanim bunarom anegdota, ispriao mu je jedan san. San koji mu ve danima
nije davao mira. U jednom od poslednjih odeljaka svog dnevnika, Linkoln ga je
zabeleio za budue narataje.
inilo mi se da oko mene vlada smrtna tiina. A onda sam zauo priguene jecaje,
kao da mnogo ljudi plae. Ustao sam iz postelje i siao niz stepenice. Tamo su tiinu
rasprili isti alosni jecaji, ali ucveljene nisam video. Iao sam iz odaje u odaju; na
vidiku nije bilo nikog ivog, samo su me isti alosni jecaji doekivali dok sam prolazio...
Bio sam zbunjen i uplaen. ta li sve to znai? Nastavio sam dok nisam stigao do
istone sobe i uao u nju. Tamo me je doekalo gadno iznenaenje. Preda mnom je stajao
mrtvaki sanduk na kojem je poivao le umotan u pogrebno ruho. Oko njega su vojnici
uvali strau; oko njih se okupila gomila sveta, svi su alosno zurili u le, ije je lice bilo
pokriveno; neki su gorko plakali. Ko je to mrtav u Beloj kui?", upitao sam jednog
vojnika. Predsednik", odgovorio mi je. Usmrtio ga je atentator." Utom se iz gomile
prolomio krik bola, koji me je probudio iz sna. Nisam vie oka sklopio te noi.

II
Don Vilks But mrzeo je sunevu svetlost. Nadraivala mu je kou i
smetala oima. Zbog nje je slabije video zadrigla rumena lica hvalisavih
Severnjaka prolazei ulicom mimo njih, dok su ponosito truali o pobedama
Unije, slavei kraj pobune". Pojma vi nemate ta znai ovaj rat. Taj
dvadesetestogodinjak uvek je vie voleo tamu, ak i pre no to je postao njen
sluga. Pozornica je uvek bila njegov dom. Ispleteni kanapi i pliane zavese.

SV

201

Njen meki topli sjaj nalik plinskom svetlu. Pozorite je bilo sutina njegovog
ivota i u pozorite je uao malo pre podneva da pokupi svoju potu.
Nesumnjivo e nai pisma oboavalaca, moda nekog ko je gledao njegovog
legendarnog Marka Antonija u Njujorku, ili se oduevio njegovom skorijom
ulogom Peskare u Otpadniku, odigranom na istim ovim daskama na kojima sad
stoji.
Vrata iza kulisa bila su otvorena kako bi u pozorite ula dnevna svetlost,
kao i izlazi u zadnjem delu zgrade, ali Fordovopozorite ostalo je uglavnom
mrano. Prvi i drugi balkon obavijala je senka, i svaki put kad bi se Butova
potpetica spustila na podijum, odjeci bi ispunili prazninu. Za njega nije bilo
prijatnijeg ni prirodnijeg mesta od tog. esto je provodio dnevne sate u
zamraenim pozoritima, spavao na galeriji iznad pozornice, itao na gornjem
balkonu uz sveu, ili vebao pred publikom sainjenom od duhova. Prazno
pozorite je obeanje. Zar ne kau tako? Prazno pozorite je neispunjeno
obeanje. Za nekoliko sati sve oko njega bie svetlo i buka. Smeh i aplauz.
areni ljudi zbijeni li svojim arenim gizdavim odelima. Veeras e se obeanje
ispuniti. A zatim, poto se zavese spuste a svetiljke pogase, opet e nastupiti
tama. U tome je njegova lepota. To je pozorite.
But je spazio dvojicu mukaraca kako rade u levim loama bine, oko tri
metra iznad njega. Uklanjali su pregradu izmeu dveju manjih loa kako bi
napravili jednu veliku, nesumnjivo za neku vanu linost. Prepoznao je jednog
od njih, Edmunda Spenglera, pomonog radnika, rumenog starog poznanika
uljevitih aka i estog radnika u pozoritu.
,,I ko e biti vai poasni gosti, Spengleru?", upitao je But.
Predsednik i prva dama, gospodine, u pratnji generala i gospoe Grant."
But je izjurio iz pozorita bez rei. Nikad nije pokupio svoju potu.
Valjalo je dojaviti prijateljima, napraviti planove, pripremiti oruje, i to sve
za tako malo vremena. Tako malo vremena, ali takva prilika! Zaputio se pravo
ka pansionu Meri Sarat.
Meri, punaka, runa, tamnokosa udovica, bila je Butova nekadanja
ljubavnica i vatrena simpatizerka Juga. Upoznala ga je mnogo godina ranije,
kad je gostovao u njenoj porodinoj krmi u Merilandu. Iako je bila etrnaest
godina starija od njega, strasno se zaljubila u tog mladog glumca, i njih su dvoje
zapoeli tajnu vezu. Poto joj je umro mu, Meri je prodala krmu i preselila se
u Vaington, gde je otvorila pansioni u glavnoj ulici. But joj je bio est gost, ali
inilo se da ga poslednjih godina sve manje zanimaju telesne stvari". No Merina
oseanja prema njemu nisu se promenila. Zato nije oklevala kad ju je But

SV

202

zamolio da odjae do stare krme i kae njenom tadanjem vlasniku Donu

Lojdu da pripremi naoruanje". But je nedelju dana ranije ostavio tajnu zalihu
oruja kod Lojda, u pripremi neuspele zavere da kidnapuju Linkolna i razmene
ga za zarobljene vojnike Konfederacije. Sad e iskoristiti isto oruje za
neposredniji pristup.
Ljubav prema Butu kotae Meri ivota. Prenela je poruku i obesila se tri
meseca kasnije.
Dok je Meri bila na svom kobnom zadatku, But je na brzinu svratio u kue
Luisa Pauela i Dorda Aceroda, u jednu za drugom. Obojica su uestvovala u
njegovom neuspelom planu otmice i obojica su mu bila potrebna da sprovede
smeli plan koji mu se jo oblikovao u glavi. Acerod, stariji nemaki doseljenik
grubog izgleda koji se bavio popravkom koija, bio je stari Butov znalac. Naoiti
Pauel deakog izgleda, koji jo nije imao ni dvadeset dve godine, bio je
nekadanji vojnik-pobunjenik, lan tajne slube Konfederacije i prijatelj
Saratovih. Sastanak je ugovoren za sedam iste veeri. But im nije rekao povod.
Rekao im je samo da dou na vreme i ponesu smelost.

III
Ejb je bio dobro raspoloen.
Smeh je celog jutra odzvanjao iza vrata njegove kancelarije", napisao je
Nikolaj nekoliko godina potom. Isprva sam mislio da ujem neto drugo,
toliko sam se bio navikao na predsednikovu turobnost."
Hju Makalok, sekretar dravne blagajne, pamti:
Nikad nisam video Linkolna tako veselog."
Ejba je obodrio ponovni susret sa njegovim lovcima i telegrami koji su
stizali iz Ministarstva rata gotovo na svakih sat vremena. Li se predao Julisizu
Grantu pet dana ranije u zgradi suda u Apomatoksu, u dravi Virdiniji, i tako
priveo rat kraju. Deferson Dejvis i njegova vlada bili su u begu.
Kako bi lino estitali Julisizu Grantu na blistavoj pobedi nad Robertom E.
Lijem, Linkolnovi su pozvali njega i njegovu enu u pozorite te veeri. Igrana
je nova komedija u Fordu, i nekoliko sati bezbrinog smeha bilo je upravo ono
to je bilo potrebno predsedniku i gospoi Linkoln. Meutim, general je utivo
odbio jer su on i Dulija putovali vozom iz Vaingtona te veeri. Na to su im
poslali mnotvo pozivnica na druge prigode, ali sve su brzo (i utivo) odbijene
iz ovog ili onog razloga.
ovek bi pomislio da ih pozivamo na pogubljenje", pria se da je Meri

SV

203

kazala tog dana. No to nije mnogo dotaklo Ejba. Koliko god odbijanja bilo,
utivog ili ne, nije moglo da mu pokvari raspoloenje tog toplog Velikog petka
po podne.
Neobino sam razdragan. [Glasnogovornik Ham Skajlera] Kolfaks svratio je jutros
da razgovaramo o rekonstrukciji, i poto me je posmatrao etvrt sata, zastao je i upitao
jesam li zamenio kafu viskijem, tako sam bio raspoloen. Ni Kabinetu ni [zameniku
predsednika Endruu] Donsonu nije polo za rukom da mi danas pokvare raspoloenje
(mada su se silno trudili da to urade). No ne usuujem se da naglas govorim o ovoj srei
jer bi Meri u takvom hvalisanju zasigurno videla predznak. U njenoj je prirodi ve
dugo, a i u mojoj, da ne veruje tim trenucima spokoja i da ih smatra uvodom u nekakvu
nepredvienu nevolju. Pa ipak, drvee danas prekrasno cveta i ne mogu da to ne
primetim.
To je odeljak od 14. aprila 1865. godine, a ujedno i poslednji odeljak koji e
Ejb ikada napisati.
Kasno po podne, poto je zavrio svakodnevne poslove u kabinetu,
predsednik se spremio da se provoza koijama sa enom. Mada nije bila toliko
radosna kao njen mu, i Meri je bila neobino dobre volje i zamolila je Ejba da
joj se pridrui u kratkom obilasku dvorita". Kad je predsednik siao sa severnog
trema, jedan jednoruki vojnik Unije (koji je ekao tamo gotovo ceo dan u nadi
da e sresti predsednika) povikao je:
Dao bih i drugu ruku samo da mi je da se rukujem s Abrahamom
Linkolnom!" Ejb se primakao mladiu i pruio ruku.
Uradiete to i nee vas nita kotati."

IV
But je stigao u iznajmljenu sobu Luisa Pauela tano u sedam sati, u drutvu
niskog, nervoznog dvadesetdvogodinjeg apotekara Dejvida Herolda, kojeg je
upoznao preko Meri Sarat. Acerod je ve bio tamo. But nije traio ni trenutka.
Za nekoliko sati njih e etvorica slomiti kimu Unije. Plan je bio da tano u
dvadeset dva asa Luis Pauel ubije dravnog sekretara Vilijama Sjuarda, koji se
u to vreme oporavljao u postelji posle pada iz koije. Poto Pauel ne poznaje
Vaington, do Sjuardove kue odvee ga nervozni apotekar. Poto ubiju
sekretara, dva zaverenika odjahae preko mosta kod brodogradilita pa u
Meriland, gde e se sastati sa Butom. Acerod e u meuvremenu ustreliti
zamenika predsednika, Endrua Donsona, u njegovoj sobi u kui u Kirkvudu,
pre no to se pridrui ostalima u Merilandu. to se tie Buta, on e se vratiti u

SV

204

Fordovo pozorite. Tamo e usmrtiti predsednika jednim jedinim hicem iz svog

derindera, a zatim zabosti no u srce generalu Grantu.
Poto rukovodstvo Unije bude pogubljeno, Deferson Dejvis i njegov
kabinet imae vremena da se reorganizuju. Generali Konfederacije Dozef E.
Donston, Meriveder Tompson i Stend Vatije, ije su se vojske odvano borile
protiv tih severnjakih avola ak i tad, moi e da se ponovo naoruaju. Iz
Merilanda, But i njegova tri druga nastavie ka jugu, oslanjajui se na dobrotu
svojih simpatizera, koji e im dati smetaj i hranu dok ih Unija bude gonila. Kad
se vest o njihovom delu prouje, odjeknue hor radosnih glasova od Teksasa do
Karolina. Situacija e se preokrenuti. Svi e ih pozdravljati kao junake, a Dona
Vilksa Buta prozvae spasiteljem Juga".
Acerod se protivio, tvrdei kako je pristao na otmicu, ne na ubistvo. But je
zapoeo nadahnjujui govor. Nema svedoanstava o tome ta je rekao, zna se
samo da je govor bio uzvien i sasvim ubedljiv. Mogue je da je aludirao na
ekspira. Zasigurno je bio uveban ba za tu priliku. Ma koje da su bile Butove
rei, urodile su plodom. Acerod je nevoljno pristao da nastavi. Meutim, ono
to taj bojaljivi Nemac nije znao, to niko od ivih zaverenika nikad nee
saznati, ak ni dok budu na korak do smrti, bila je istina iza mrnje tog mladog
glumca prema Linkolnu.
Povrno gledano, nije bilo nikakvog povoda za nju. Don Vilks But vaio je
za najnaoitijeg mukarca u Americi". Publika se tiskala u pozoritima irom
zemlje samo da bi ga videla kako igra. ene su gazile jedne preko drugih samo
da bi ga nakratko ugledale. Roen je u uglednoj amerikoj glumakoj porodici i
poeo je da se bavi glumom jo kao tinejder. Za razliku od svoje uvene brae,
Edvina i Dunijusa, koji su bili glumci u klasinom smislu, Don je bio prirodan
i spontan, skakao je po pozornici, urlao iz sveg glasa.
ini se da je svaka njegova re, ma koliko bezazlena bila, izgovorena u
srdbi", napisao je jedan kritiar za Bruklin dejli igl, ,,a ipak ne moete odoleti
njegovom armu. U tom gospodinu ima neeg gotovo boanskog."
Jedne veeri, posle izvoenja Magbeta u pozoritu Rimond, But je navodno
odveo est mladih dama u svoj pansion i niko ga nije video tri dana. Bio je
bogat. Oboavali su ga. Radio je ono to je voleo. Don Vilks But trebalo je da
bude najsreniji ivi ovek. Ali on nije bio iv.

ivot je tek hodajua senka

Jadni glumac koji se

SV

205

Pui i razbacuje
A potom zuba ne obeli vie.
Pria koju pria idiot,
Prepuna buke, pomame i besa,
A koja ne znai nita.*
Kad je imao trinaest godina, Doni But platio je jednoj staroj Ciganki da mu
gleda u dlan. Uvek je bio opsednut sudbinom, naroito vlastitom, uglavnom
zbog jedne prie koju mu je ispriala njegova ekscentrina majka.
One noi kad si roen", rekla je, molila sam Boga da mi da neki znak o
tome ta eka mog novoroenog sina. I Bog je zakljuio da treba da mi uslii
molitvu." Jer ostatak ivota Meri En But zaklinjae se da su iz ognjita njihovog
kamina iznenada iskoili plamenovi i oblikovali re drava". Don je beskrajne
sate mozgao o znaenju toga. Znao je da ga eka neto posebno. Oseao je to.
,,Oo... loa aka", kazala je Ciganka odmah, malko se trgnuvi. Jad i
nevolja... jad i nevolja gde god pogledam." But je jedva doekao da nakratko
zaviri u svoju buduu veliinu, a proreena mu je zla kob. Umree mlad",
rekla je Ciganka, ali najpre e sakupiti gromovitu rulju neprijatelja." But se
usprotivio. Ona grei! Sigurno grei! Ciganka je odmahnula glavom. To nita ne
moe da sprei...
Don Vilks But zavrie loe".
Sedam godina kasnije, prvi deo tog mranog proroanstva se obistinio.
Od est mladih ena koje je But odveo u svoj rimondski pansion te veeri,
samo jedna je ostala do jutra. Ostale je izjurio pre zore, raupane i sa odeom
smotanom u rukama. Poto se magla od viskija razbistrila, shvatio je da su to
samo iste glupe brbljive devojke koje ga doekuju na vratima svake pozornice u
svakom gradu, privuene njegovim bogatstvom i slavom. Sve to su imale da
mu prue ve je uzeo.
Meutim, devojka u krevetu s njim bila je neto sasvim drugaije. Bila je
sitna, tamnokosa lepotica puti boje slonovae. Iako je imala dvadesetak godina,
posedovala je smireno, samouvereno dranje mnogo starije ene. Bilo je u njoj
neke prepredenosti, i mada je retko govorila, sve njene rei bile su mudre i
duhovite. Vodili su ljubav satima bez prekida. Nijedna druga ena, ni Meri
Sarat niti ijedan od njegovih bezbrojnih trofeja sa vrata pozornice, nije uinila
______________________________________

SV

* Magbet, peti in, peta scena. (Pieva napomena)

206

da se But osea tako. Privukla ga je kao to ga je privlailo samo pozorite.

Svaka ena pre nje bila je neispunjeno obeanje.
U trenucima predaha, But je ispunjavao tiinu priama iz svoje mladosti:
rei drava" od plamena... Cigankom... neizbenim oseajem da mu je suena
veliina, neto vie nego to slava i novac mogu da omogue. Devojka puti boje
slonovae priljubila je usne uz njegovo uho i rekla mu kako moe da postigne
tu veliinu. Moda joj je poverovao; moda je samo udovoljavao svojoj mladoj
ljubavnici, ali u nekom trenutku te druge noi, Don Vilks But svojevoljno je pio
njenu krv.
Tokom naredna dva dana preiveo je najgoru i poslednju bolest svog
ivota. Namoio je arave svojim znojem; doivljavao strana privienja; grio
se tako silovito da su nogari njegovog kreveta lupali o pod.
Tri dana poto je poslednji put vien u javnosti, But se probudio. Digao se i
stao u sredinu sobe, sam. Devojka puti boje slonovae bila je otila. Nikada nee
saznati njeno ime; nikad je vie nee videti. No to mu nije bilo vano. Nikad se
nije oseao ivljim nego u tom trenutku, niti je ikad video i uo tako jasno.
Kazala je istinu.
But je prieljkivao besmrtnost jo od detinjstva. Sad ju je dobio. Oduvek je
znao da ga eka neka posebna sudbina. I eto je tu. Bie najvei glumac svoje
generacije... svih generacija. Njegovo e ime doiveti slavu o kakvoj Edvin i
Dunijus mogu samo da sanjaju. Ukazivae ast svetskim pozoritima svojim
prisustvom; gledae kako se carstva mrve i pretvaraju u prah; pohranie svaku
Sekspirovu re u seanje. On je gospodar vremena i prostora. But nije mogao da
se ne nasmeje kad mu je jo jedna misao prola kroz glavu. Stara Ciganka je bila
u pravu. Umro je mlad, ba kao to je ona rekla da e umreti. I sad e iveti
veno.
Ja sam vampir, pomislio je. Hvala bogu.
Besmrtnostse, meutim, isprvapokazala pomalo razoaravajuom. Poput
tako mnogo vampira, But je morao sam da naui teke lekcije smrti. Nije bilo
uitelja da mu objasni hiljade apata koji bi mu sad ispunili glavu kad bi se
okrenuo prema publici. Nije bilo prodavca da mu preporui odgovarajui par
tamnih naoara niti prikladna sredstva za uklanjanje krvi s rukava kaputa. Kad
je prvi put osetio snanu glad, koja mu je sasvim obuzela um i zahtevala
utoljenje, tumarao je mranim ulicama Rimonda satima, pratei teturave
pijance beskrajnim zavojitim uliicama, nijednom ne smogavi dovoljno

SV

207

smelosti da napadne.
Kad je glad postala toliko jaka da je osetio kako tone u ludilo, But je
smogao hrabrosti, ali ne u Rimondu. Dvadesetog dana svoje besmrtnosti,
uzjahao je svog konja poto se smrklo i zaputio ka plantai u oblinjem arls
Sitiju. Imuni uzgajiva duvana po imenu Harison gledao je njegovog Hamleta i
pozvao glumca na veeru sledee nedelje. But je namerio da prihvati taj poziv
malo ranije.
Privezao je konja uz drvo u vonjaku sedamdesetak metara od stanita
robova, koje se sastojalo od deset jednolino sagraenih gusto zbijenih baraka
od cigle. Iz njihovih dimnjaka nije se izvijao dim. Njihovi prozorii bili su
mrani. But se odluio za najbliu kuicu (jer mu je tako bilo najzgodnije) i
provirio kroz prozori. Unutra nije gorela vatra, a na nebu gotovo da uopte
nije bilo meseca, a ipak je video sve kao da je osvetljeno svetlima u podu
pozornice koja bi ga nou zaslepljivala.
Desetak crnaca razliitog pola i starosti vrsto je spavalo unutra, neki na
krevetima, ostali po istkanim podnim prostirkama. Najblie njemu, odmah
ispod prozora, devojica od sedam ili osam godina spavala je potrbuke u
dronjavoj beloj spavaici.
Nekoliko minuta potom, But je bio u vonjaku, jecao je, s njenim
beivotnim telom u naruju, a njena krv kapala mu je niz onjake i bradu.
Kleknuo je i vrsto je stegnuo uz grudi.
On je avo.
But je osetio kako njegovi onjaci probijaju debeli mii njenog vrata.
Ponovo je poeo da pije.

V
Posle celog dana utivog odbijanja, Linkolnovi su napokon nali par voljan
da poe s njima u pozorite. Major Henri Ratbon i njegova verenica Klara
Haris, ki njujorkog senatora Ajre Harisa, vozili su se unatrake, sedei
naspram Ejba i Meri, dok se predsednika koija probijala kroz slabanu maglu.
Meri je oseala prohladan vazduh u crnoj svilenoj haljini i eiriu iste boje.
Ejbu je bilo savreno toplo u crnom vunenom kaputu i belim rukavicama.
Njihova druina zaustavila se ispred Fordovogpoarita malo pre osam i
trideset, kada je predstava Nas ameriki roak ve bila poela. Ejb, koji je mrzeo
da kasni, izvinio se vrataru i pozdravio svog telohranitelja za javnost, Dona E
Parkera.

SV

208

Parker, vaingtonski policajac, stigao je u svoju smenu u Belu kuu sa tri

sata zakanjenja i bez opravdanja. Vilijam H. Kruk, koji je uvao Linkolna
danju, ljutito ga je poslao pred Ford i rekao mu da tamo saeka predsednikovo
drutvo. S vremenom e nacija saznati da je Parker bio nepopravljivi pijanac,
koji je kanjen jer je vie puta zaspao na dunosti.
Te veeri jedino je on imao odgovornost da titi ivot Abrahama Linkolna.
Linkolnove i njihove goste odveli su uz usko stepenite do duple loe, gde
su bile postavljene etiri stolice. U najdaljem levom uglu nalazila se crna stolica
za ljuljanje od orahovine za predsednika. Meri je sela pokraj njega, do nje Klara,
a za njom major. im su njih etvoro posedali, predstava se prekinula i
objavljen je predsednikov dolazak. Ejb je stajao, pomalo postien, dok je
orkestar svirao Pozdrav poglavici, a publika od vie od hiljadu ljudi ustala utivo
pljeskajui. Kad se predstava nastavila, Don Parker je seo ispred vrata. Odatle
e moi da vidi svakog ko pokua da se primakne predsednikovim mestima.
Iza kulisa niko nije obratio mnogo panje na Dona Vilksa Buta kad je
stigao sat vremena posle Ejbove druine. Bio je redovan gost u Fordovom
pozoritu, mogao je da dolazi i odlazi kad zaeli i esto je gledao izvoenja
sedei iza kulisa. Meutim, Buta te veeri nije zanimala predstava; nije imao
vremena za askanje sa lakovernim mladim glumicama. Poto je dobro znao
raspored prostorija pozorita, provukao se kroz krivudavi lavirint hodnika i
uzanih prolaza dok nije doao do stepenica koje su vodile do levih loa.
Tamo se zaprepastio kad je video da nema postavljenih straara. Oekivao
je najmanje jednog i nameravao je da iskoristi svoju slavu kako bi stigao do
predsednika. Veliki glumac ukazuje potovanje velikom oveku. Nosio je
posetnicu u depu kaputa ba za tu svrhu.
Nije bilo nieg osim prazne stolice.
Dona Parkera ljutilo je to ne vidi pozornicu. Neverovatno, ali tokom
drugog ina jednostavno je napustio svoje straarsko mesto kako bi naao
drugo, pogodnije sedite. Do poetka treeg ina Parker je sasvim napustio
pozorite i otiao na pie u krmu Zvezda u susedstvu. Sad je izmeu Buta i
Linkolna stajalo samo usko stepenite.
Gore u loi, Meri Linkoln je drala mua za ruku. Kriom je pogledala
Klaru Haris, ije su ruke skromno poivale u krilu, i proaputala Ejbu na uho:
ta e gospoica Haris pomisliti to sam se ovako zalepila uz tebe?"
Nee pomisliti nita."

SV

209

Veina istoriara se slae da su to bile poslednje rei Abrahama Linkolna.

But se neujno popeo uz stepenice i stao ispred loe, ekajui stih koji e,
znao je, izmamiti buan smeh.
Smeh dovoljno glasan da prigui zvuk pitolja.
Na pozornici je Hari Hok stajao sam i nadahnuto recitovao monolog
publici. But se drao staloeno i ekao dok se Hokov glas orio pozoritem.
Priunjao se napred, uperio pitolj u Linkolnov potiljak, i paljivo... paljivo
povukao oroz unazad. Da je Ejb bio deset godina mlai, moda bi i uo kljocaj,
moda bi reagovao brzinom i snagom koje su mu spasle ivot mnogo puta pre
toga. Ali bio je star. Umoran. Oseao je samo Merinu ruku na svojoj. uo je
samo gromki glas Harija Hoka:
Ne poznajete manire dobrog drutva, je li? E pa, izgleda da ja znam
dovoljno da vas izvrnem, stara curo; vi matora smutljivice!"
Publika je zaurlala. But je opalio.
Metak je uao u Ejbovu lobanju i on je klonuo napred na svojoj stolici za
ljuljanje, nesvestan. Merina vriska pridruila se zagluujuem smehu kad je But
izvadio lovaki no i okrenuo se ka svojoj sledeoj meti, ali umesto generala
Granta, ugledao je mladog majora Ratbona, koji je skoio sa stolice i kidisao na
njega. But je zario no u Ratbonovu miicu ruke i poao ka gelenderu. Klarini
vrisci pridruili su se Merinim dok je smeh ustupao mesto amoru priguenih
glasova, a ljudi okretali glave ka tom meteu. Ratbon je uhvatio Buta za kaput
zdravom rukom, ali nije mogao da ga zadri. But je skoio preko gelendera.
Meutim, dok je to radio, mamuzom je zakaio zastavu koju je Edmund
Spangler postavio ranije tog dana. But je nezgodno pao na pozornicu, polomivi
levu nogu u kolenu.

CRNOOKI DON VILKS BUT ISPALJUJE KOBNI HITAC DOK

MAJOR HENRI RATBON REAGUJE.

SV

210

Mada ozleen, taj savreni glumac nije mogao da se uzdri od razmetljivog

gesta. Pridigao se, okrenuo prema publici, koju je ve hvatala panika:
Sic semper tyrannis" Dravno geslo Virdinije. Uvek ovako prema tiranima!
S tim reima, Don Vilks But napustio je pozornicu poslednji put.
Poput govora svojim zaverenicima, bio je to trenutak koji je verovatno
uvebao.

VI
Otprilike u istom trenutku, Luis Pauel je istrao iz kue sekretara Sjuarda,
urlajui:
Lud sam! Lud!" Mada to tad jo nije znao, njegova misija nije uspela.
Herold, nervozni apotekar, uradio je svoj deo. Odveo je Pauela do
Sjuardove kue. Sad je sa bezbedne udaljenosti gledao kako je Pauel zakucao na
ulazna vrata malo posle deset sati. Kad mu je lakej otvorio, Pauel je ispriao
svoju dobro uvebanu priu:
Dobro vee. Imam lek za sekretara. Treba lino da mu ga dam." Nekoliko
trenutaka kasnije bio je na drugom spratu, samo nekoliko metara od mesta gde
je njegova bolesna rtva spavala. Meutim, pre no to je uspeo sam da se uunja
u Sjuardovu sobu, priao mu je Sjuardov sin Frederik.
Zato elite da vidite mog oca?"
Pauel je ponovio svoju paljivo uvebanu priu, re po re. Meutim,
mladi Sjuard ostao je neuveren. Neto tu nije timalo. Rekao je Pauelu da
njegov otac spava i da svrati ujutro.
Luis Pauel nije imao izbora. Izvukao je revolver, uperio ga Frederiku u
glavu i stisnuo okida. Nita. Pitolj je zatajio.
Lud sam! Lud!
Nije bilo vremena. Pauel je tresnuo Frederika po glavi pitoljem i sruio ga
na pod, krv mu je liptala iz nosa i uiju. Pauel je zatim utrao u sobu svoje mete,
gde je zatekao sekretarovu ker, Fani Sjuard, koja je vritala. Ne obazirui se na
nju ni trenutak, izvadio je no i zario ga u starevo lice i vrat, iznova, iznova i
iznova, dok se Sjuard nije skotrljao na pod, mrtav.
Ili je bar tako Pauel mislio. Sjuard je nosio metalnu protezu oko vrata zbog
pada iz koije. Bez obzira na duboke brazgotine na njegovom licu, otrica mu
nije probila vrat.
Pauel je izbo Fani Sjuard po akama i rukama dok je istravao pokraj nje u
hodnik. Kad je produio niz stepenice, jo jedno sekretarovo dete, Ogastus, i

SV

211

njihov gost narednik Robinson pokuali su da ga zaustave. Obojicu ih je izbo

zbog tog nastojanja, kao i Emerika Hansela, glasnika koji je imao nesreu da
stigne do vrata ba kad je Pauel istravao iz kue.
Neverovatno, nijedna rtva nije umrla.
Napolju od nervoznog apotekara nije bilo ni traga. Poplaila ga je vriska
Fani Sjuard i utekao je. Pauel, koji je slabo poznavao taj kraj, bio je preputen
sam sebi. Bacio je krvavi no u oblinji slivnik, odvezao svog konja i
odgalopirao u no.
Ma koliko da je napad na Sjuarda bio porazan, Pauel je mogao da se utei
sveu da je postigao daleko vie od Dorda Aceroda. Taj nevoljni Nemac
izgubio je smelost, napio se u krmi u pansionu zamenika predsednika, a
potom tumarao vaingtonskim ulicama do svitanja.

VII
Dvadesettrogodinji arls Lijale pomogao je svojim drugovima vojnicima
da spuste predsednika na krevet na prvom spratu Pitersonovog pansiona,
direktno naspram Fordovog pozorita. Bili su prinueni da ga poloe dijagonalno
budui da je bio previsok da bi leao pravo. Lijale, vojni lekar koji je bio u
publici, prvi je pritrao u pomo predsedniku. Probio se kroz gomilu, popeo
uzanim stepenicama i uao u lou, gde je zatekao Linkolna klonulog napred na
stolici. Poto je spustio predsednika i pregledao ga, utvrdio je da mu srce ne
kuca. Da ne die. Mladi lekar je hitro opipao Linkolnov zatiljak i naao rupu tik
iza njegovog levog uha. Poto mu je izvadio krvavi ugruak iz rane, Linkoln je
ponovo poeo da die.
Lijale je bio mlad, ali nije bio naivan. Video je dovoljno takvih povreda na
bojitu i znao je ishod. Nekoliko minuta poto je predsednik pogoen, saoptio
je svoje mrano i tano medicinsko miljenje:
Njegova rana je smrtonosna. Nemogue je da e se oporaviti."
Meri nije mogla da podnese da bude u istoj odaji sa svojim umiruim
muem, pa je ostala u salonu Pitersonovog pansiona i itavu no preplakala.
Robert i Tad stigli su u nekom trenutku posle ponoi i zauzeli njeno mesto kraj
Ejbove postelje, isto kao to je Ejb kleao uz postelju svoje umirue majke
gotovo pedeset godina ranije. Pridruili su im se Gidion Vels, Edvin Stanton i
beskrajna povorka najboljih vaingtonskih doktora, koji su svi doli da daju svoj
savet. Meutim, nita se nije moglo uiniti. Doktor Robert King Stoun,
porodini lekar Linkolnovih, pregledao je predsednika te noi i zakljuio da je

SV

212

njegov sluaj beznadean".

Bilo je samo pitanje vremena.
Do svitanja, napolju se okupila velika gomila sveta. Predsednik je disao sve
slabije kako je odmicala no, a puls mu je bio isprekidan. Bio je hladan na dodir.
Veina doktora istakla je da bi takva rana usmrtila veinu ljudi za dva sata;
moda i manje. Ejb je izdrao devet. Ali Ejb Linkoln je uvek bio drugaiji. Ejb
Linkoln je uvek iveo.

Detece koje je majka volela i pazila;

Detece koje je majci ljubav dokazalo;
Mu kojeg su majka i detece blagosiljali,
Svako je, svi su, daleko u svom venom poivalitu.*
Abraham Linkoln preminuo je u 7.22 ujutro, 15. aprila 1865.
Ljudi kraj njegove postelje pognuli su glave u molitvi. Poto su se pomolili,
Edvin Stanton je izjavio:
On sad pripada venosti."
Rekavi to, vratio se svojim telegramima. Don Vilks But bio je u begu i
Stanton je bio reen da ga uhvati.

VIII
But i Herold uspevali su da umiu unionistikoj vojsci jedanaest dana,
pobegavi najpre u Meriland, zatim u Virdiniju. Danima su se neprekidno
skrivali po movarama; spavali na postelji od hladne zemlje. But je oekivao da
e ga prigrliti kao junaka, spasitelja Juga". Umesto toga, prognali su ga napolje
na studen.
Otiao si predaleko", rekli su mu. Jenkiji e spaliti sve farme od
Baltimora do Berminghama tragajui za tobom."
Drugo Cigankino proroanstvo se obistinilo. But je prikupio gromovitu
rulju neprijatelja".
Dvadeset estog aprila, Buta su probudili povici i odmah je shvatio.
Prokleta dvolina hulja...
Riard Garet bio je meu retkim stanovnicima Virdinije koji ih nisu odbili.
Nahranio ih je i dao im topao ambar za duvan kao konaite. Sudei po
vojnicima Unije ispred, i on ih je prodao za novanu nagradu.
Od Herolda nije bilo ni traga. Kukavica se predala. Nije vano. Ionako e
___________________________________

SV

* Iz Ejbove omiljene pesme kota Vilijama Noksa. (Pieva napomena)

213

biti bri sam. Pala je no, a no pripada Butovoj vrsti. Neka ekaju, pomislio je.
Neka ekaju i vide ta sam. Noga mu je jo davno zacelila i, mada je bio
zanemoao od gladi, oni mu nee biti ravni. Ne u mraku.
Predaj se, Bute! Neemo te ponovo upozoravati!"
But je ostao na mestu. Potujui svoju re, unionistiki vojnici nisu nita
vie rekli. Samo su zapalili ambar, potpalivi daske i bacivi baklje na krov.
Vatra je za tili as progutala stari suvi ambar. Od zaslepljujueg plamena
mrani uglovi ambara inili su se jo dublji. But je stavio tamne naoari kad su
prastare grede poele da kripe nad njim, a pramenovi crnog dima poeli da se
penju uza zidove. Stao je u sredinu pozornice i povukao dno svog kaputa, stara
glumaka navika. Hteo je da izgleda najbolje za tu priliku. Hteo je da ti
severnjaki vragovi vide ko je on pre nego to...
Neko je unutra sa mnom... neko ko mi ne misli dobro...
But se okrenuo ukrug, spreman za napad koji je mogao da doe iz svakog
pravca, svakog asa. Onjaci su mu se spustili; zenice nabrekle, dok mu se oi
nisu pretvorile u crne klikere. Bio je spreman na sve...
Ali nije bilo niega. Nieg osim dima, i vatre, i senke.
Kakva je ovo varka? Zato ne mogu da ga nanjuim dok...
Zato to si slab..."
But se hitro okrenuo u pravcu odakle je dopro ovekov glas.
Henri Sterdes iskoraio je iz najmranijeg kutka ambara.
... i to previe razmilja."
Namerava da me uniti...
Nekako je But shvatio sve. Moda je taj stranac hteo da on to razume,
prisilio ga je da razume.
Unitio bi me zbog ivog oveka?" But je uzmicao dok se Henri primicao.
ZBOG IVOG OVEKA?"
Henri nije nita rekao. Bilo je vremena i mesta za rei. Onjaci su mu se
spustili, oi zacrnele.
Ovo su poslednje sekunde mog ivota.
But nije mogao da se ne osmehne.
Stara Ciganka je bila u pravu.
Don Vilks But zaista e zavrti loe.

SV

214

etrnaest
Dom
Sanjam da e jednoga dana ova nacija ustati i ostvariti pravo znaenje svoje vere:
Smatramo da su ove istine oigledne: da su svi ljudi stvoreni jednaki."
Dr Martin Luter King mladi, 28. avgusta 1963.

I
Ejb Linkoln je sanjao.
Gledao je kako se njegov plen kree meu ljudima ispod; gledao je kako
samouvereno krui oko njih. Birajui. Streljajui ih pogledom poput Boga.
Ismevajui ih; naslaujui se njihovom bespomonou. Ali ti, pomislio je,
veeras si bespomoan ti.
Samo trenutak. Samo jo trenutak i poee. Niz uvebanih pokreta.
Izvoenje, glaano svake noi. Usavreno. Samo trenutak, a onda snaga,
uzbuenje, brzina. Zurie u crnilo njegovih oiju, gledati kako ih ivot zauvek
naputa. A zatim e biti gotovo. Za veeras.
Ponovo je imao dvadeset pet godina i ponovo je bio snaan. Bio je tako
snaan. Sve tuge u njegovom ivotu, sve sumnje i smrti i razoaranja, sve one
bile su radi ovoga. Bile su vatre koje su plamtele u njegovim grudima. Bile su
njegova snaga. Bile su ona. Jedna molitva dolazila mu je u misli u tim
trenucima. Pre vriske. Pre pogaanja i krvi. Nije mnogo mario za molitve, ali
ova mu se dopadala:
Ako neprijatelji moji budu brzi, daruj mi brzinu. Ako budu snani, Gospode, onda
mi podari snagu da ih porazim. Jer uvek sam bio na strani istine, na strani pravde. Na
strani svetlosti.
Otrio je svoju sekiru iznova i iznova. Kada bih zamahnuo njome dovoljno
jako, pustio bih krv i vazduhu. Tokom godina njena se drka istroila i srodila
sa njegovim krupnim akama, postavi mu stari drug. Svaki njen nabor bio je
dobrodoao prijatelj. Bilo je teko odrediti gde se zavrava on, a gde poinje
sekira. Nemogue znati koliko... Sad.
Skoio je sa krova ambara i lebdeo iznad svoje rtve. Stvorenje je podiglo
pogled. Oi su mu pocrnele od kapka do kapka. Pokazalo je onjake, uplje i
gladne. Zamahnuo je sekirom iz sve snage i osetio kako mu drka izlee iz ake,
tela i dalje visoko iznad zemlje. Kad se spustio, krajikom oka je spazio jedno od
njihovih lica. Lice bespomonog oveka, uplaeno i zbunjeno. Jo nesvesno da

SV

215

mu je ivot upravo spasen. Ne radim ovo zbog tebe, pomislio je. Radim ovo zbog
nje. Gledao je kako se njegov stari drug obre u vazduhu... drvo metal drvo
metal drvo metal. Znao je, od trenutka kad ga je pustio, znao je da e otrica
nai svoju metu. Znao je kakav e zvuk proizvesti kad probije lobanju tog
lanog boga, cepajui njegov samouvereni osmeh nadvoje... kidajui mu
mozak... liavajui ga venog ivota. Znao je jer je to bila njegova svrha.
To je oduvek bila njegova svrha...
Ejb se probudio u svojoj kancelariji u Beloj kui. Obukao se i seo za mali
radni sto pokraj prozora koji je gledao na juni travnjak. Bilo je savreno
avgustovsko jutro.
Lepo je biti u Vaingtonu. udan je oseaj pisati ove rei, ali opet, pretpostavljam
da me je ponelo ushienje dananjeg dana.
Obeava da e biti istorijski. Samo se nadam da e se pamtiti po pravim razlozima,
a ne po nasilju koje mnogi predviaju (a ostali mu se nadaju). Nema jo ni osam sati, a
ve vidim gomile kako mariraju kroz park Ilips prema spomeniku. Koliko li e ih biti?
Ko e govoriti i kako li e okupljeni primiti njihove reci? Znaemo za nekoliko kratkih
sati. Voleo bih samo da su izabrali drugo mesto. Priznajem da mi uopte nije prijatno da
budem blizu te stvari. No iznenadio sam se to mi uopte nije neprijatno da spavam u
svojoj kancelariji. Zapravo, to i nije tako udno budui da sam se ovde, u istoj ovoj
prostoriji, potpisao kao prethodnik svog vremena. Moram se setiti da poaljem
predsedniku Kenediju zahvalnicu to me je primio u goste.

II
Ujutro 21. aprila 1865, pogrebni voz Abrahama Linkolna napustio je
Vaington i zapoeo svoje putovanje kui u Springfild.
Hiljade ljudi stajale su pored ina dok je voz sa Linkolnovim telom polazio
sa Zeleznike stanice Baltimor i Ohajo u osam sati i pet minuta; na njegovih
devet vagona bili su poveani crni venci, a iznad zatitnog odbojnika
lokomotive visio je uramljen portret pokojnog predsednika. Ljudi su suznih
oiju stajali sa eirima u rukama; ene sputenih glava. Vojnici, od kojih su
neki napustili svoje krevete u Bolnici Svete Elizabete kako bi ispratili voz, stajali
su u redovima pravi kao strele, salutirajui svom palom vrhovnom
komandantu.
Dva Ejbova sina bila su u vozu s njim, Robert, sad ve dvadesetjednogodinji vojni kapetan, i Vili, iji je koveg izvaen iz privremene grobnice

SV

216

i smeten kraj oevog. Tad je ostao u Vaingtonu s Meri, koja je bila suvie
ophrvana tugom da bi otila iz Bele kue. Trinaest dana i gotovo dve hiljade
sedamsto etrdeset kilometara voz je krivudao svojim putem kroz Sever,
zastajui u oznaenim gradovima kako bi svet mogao da vidi predsednikovo
telo. U Filadelfiji se trista hiljada ljudi guralo i laktalo kako bi nakratko videli
telo ubijenog predsednika. U Njujorku je petsto hiljada ljudi stajalo u redu da
vidi Ejba, a estogodinji Teodor Ruzvelt gledao je kako njegova pogrebna
povorka prolazi. U ikagu su se stotine hiljada okupile oko postolja na kojem je
bilo izloeno predsednikovo telo, a u koji su bile uklesane rei:

Veran isitni, muenik zarad pravde".

Ukupno je vie od dvanaest miliona ljudi stajalo pored ina da gleda kako
prolazi pogrebni voz, a vie od milion ekalo je u redu da vidi predsednikov
otvoreni koveg.
U etvrtak 4. maja 1865, more crnih suncobrana titilo je hiljade oaloenih
od vrelog sunca kad je Ejbov koveg, zatvoren za svu venost, stigao na Groblje
Ouk Rid na mrtvakim kolima koja je vuklo est belih konja.
Dok je biskup Metju Simpson drao dirljiv govor veliajui spasitelja
Unije", jedan naroito bled oaloeni gospodin gledao je iza tamnih naoara, sa
crnim suncobranom i rukavicama. Mada njegove oi nisu bile sposobne za pla,
oseao je gubitak Abrahama Linkolna dublje no ijedna iva dua tog dana u
Springfildu.
Henri je ostao kraj zatvorene kapije ispred prijemne kripte (gde e Ejbov i
Vilijev koveg ostati dok se ne napravi trajna grobnica) dugo poto je sunce
zalo i gomile sveta se razile, uvajui svog dugogodinjeg prijatelja. uvajui
oveka koji je spasao svoj narod od porobljavanja i vratio tamu natrag u senku.
Ostao je tamo vei deo noi, na trenutke sedei i razmiljajui u tiini, na
trenutke itajui ceduljice koje su ljudi ostavili sa cveem u dnu gvozdenih
reetaka. Jedna je posebno dirnula Henrija. Glasila je jednostavno:

Neprijatelj sam tiranima i prijatelj svojoj zemlji."*

Hiljadu osamsto sedamdeset prve, Tad Linkoln, koji je tad iveo s majkom
u ikagu, oboleo je od tuberkuloze. Umro je 15. jula u osamnaestoj godini
ivota. Telo mu je odneseno u Springfild i smeteno u oevu grobnicu pored
brae Vilija i Edija. Robert je opet bio u pogrebnom vozu poto je Meri bila
_____________________________________

SV

* Julije Cezar, peti in, etvrta scena. (Pieva napomena)

217

suvie rastrojena da bi prisustvovala sahrani.

Od sve Ejbove dece jedino je Robert doekao da vidi novi vek. Oenie se i
dobiti troje dece, a kasnije u ivotu radie za dva predsednika, Dejmsa
Garfilda i estera A. Artura, kao ratni sekretar. Umro je mirno na svom imanju
u Vermontu 1926, u osamdeset drugoj godini ivota.
Tadova smrt bila je konani, nepopravljivi udarac za duevno zdravlje
Meri Linkoln. U narednim godinama bivala je sve nestabilnija, esto se klela da
via lice svog pokojnog mua kako zuri u nju iz tame prilikom nonih etnji.
Bolovala je od paranoje i tvrdila kako tuinci pokuavaju da je otruju ili da joj
neto ukradu. Jednom je dala da se vladine akcije vredne pedeset est hiljada
dolara uiju u postavu njenih podsuknji kako bi bile na sigurnom. Poto je Meri
pokuala da se ubije, Robertu nije preostalo nita do da je zatvori u duevnu
bolnicu. Poto je otputena, vratila se u Springfild, gde je umrla 1882, u ezdeset
treoj godini ivota. Poloili su je da poiva pokraj njena tri mlada sina koja je
oplakala za ivota.
Bilo je nekoliko pokuaja krae tela Abrahama Linkolna posle Graanskog
rata, dok, na zahtev Roberta Linkolna, koveg nije zacementiran 1901. godine
kako ga nikad vie ne bi videli. Niko od tih takozvanih pljakaa grobova nije
imao mnogo uspeha. Zapravo, niko od njih nije uspeo ak ni da odkrine teki
poklopac predsednikovog kovega.
Da jeste, zaprepastilo bi ga ono to bi naao unutra.

III
Dvadeset osmog avgusta 1963, Henri Sterdes stajao je ispred Linkolnovog
spomenika, odee i frizure u koraku s vremenom, sa crnim kiobranom koji mu
je titio kou i tamnim naoarima preko oiju. Bio je u drutvu neobino
visokog prijatelja, oiju iza rejban" naoara, smee kose duge do ramena ispod
irokog eira sa obodom. Gusta brada skrivala je njegovo etvrtasto lice, isto
ono koje je zurilo nanie u njega sa svog mermernog trona (i zadavalo mu
veliku nelagodu). Obojica su sluala pomno, ponosito, dok je mladi crni
propovednik gledao u vie od dvesta pedeset hiljada lica pred sobom.
Pre stotinu godina", poeo je propovednik, jedan veliki Amerikanac, u
ijoj simbolinoj senci stojimo, potpisao je Proklamaciju o emancipaciji. Taj
znaajni ukaz doao je kao svetionik nade milioni- ma crnih robova koji su
venuli u plamenu strane nepravde. Doao je kao radostan osvit da okona
dugu no zatoenitva. Meutim, stotinu godina kasnije, mi moramo da se

SV

218

suoimo sa traginom injenicom da crnac jo nije slobodan."

Ejb i Henri doli su da pomognu da se dovri posao zapoet vek ranije. Bili
su tu za vreme Rekonstrukcije, isterujui vampire koji su nastavili da kinje
osloboene robove...
Sanjam da e jednoga dana na crvenim bregovima Dordije sinovi
nekadanjih robova i sinovi nekadanjih robovlasnika moi zajedno da sednu
za sto bratstva."
Bili su u Misisipiju, vukui vragove sa belim kapuljaama u smrt na
svetlosti krstova u plamenu...
Kucnuo je as da pravda postane stvarnost za svu boju decu."
I bili su u Evropi, gde su milioni dali ivote guei drugi vampirski ustanak
izmeu 1939. i 1945.
No ostalo je jo tota da se uradi.
Napokon slobodni! Napokon slobodni! Hvala Svevinjem Bogu, napokon
smo slobodni!"
Svetina je neobuzdano zaklicala i propovednik je seo. Bio je savren dan u
pozno leto. Odluujui dan u ovekovoj borbi za slobodu. Slian danu kad je
Abraham Linkoln poloen da poiva, devedeset osam godina ranije.
Danu kad je Henri odluio...
... da su neki ljudi jednostavno suvie zanimljivi da bi umrli.

SV

219

ZAHVALNICA
Hvala Benu Grinbergu, Dejmiju Rabu i svim mojim novim prijateljima u
Grand sentralu to ih je ushitila ova ideja i to su je briljantno ispratili; Klaudiji
Balarad to je omoguila da se sve ovo ostvari, Alii Gordon to je omoguila da
se ostvari jo toga, i svima iz agencije za talente Vilijam Mori indevor,
predivno zastraujuem Gregu Gelmenu; internetu (bez kojeg bi ova knjiga bila
nemogua), posebno Guglu, Vikipediji i Linkoln logu, sve su to dragoceni
izvori; Starbaksu, upotpunjujete me; Stefani Ajzakson na genijalnosti u
korienju Fotosopa\ Dejvidu i svima u MTV-u to su trpeli sa mnom kad sam
odgrizao malo vei komad nego to sam mogao da savaem; i mom
neustraivom pomoniku u istraivanju, Semu.
Posebno hvala Erin i Dou to su me pustili da presedim vei deo 2009.
I naposletku, Ejbu, to je vodio ivot kojem jedva da su bili potrebni
vampiri da bi bio neverovatan, i Henriju Sterdesu, ma gde da si...

SV

220