Lonnie Coleman

Imanje Beulah
Saga o ljubavi i zemlji 2.

DRUGA KNJIGA

ETVRTI DEO
1837.
Kua Andersonovih bila je prilino ugodna dok je cela obitelj
Klarens, njegova mati i otac, njegov stariji brat Volt i sestre Besi i
Emily ivela u njoj; ne preprostrana moda, i ne svojatajui neki stil u
gradnji ili nametaju, ali udobna i vie nego dovoljna. Sad su roditelji
bili mrtvi, a i Volt; sestre koje su prezirale seoski ivot, razborito su se
poudale za graane i preselile u Hajboro.
Andersonov sin Klarens, veseljak i aljivina, poznat svima kao
ovek uvek spreman na okladu, da podeli krag vina, da zaigra u karte
ili pojuri enu iako mu ovo poslednje nije donelo vie od sluajne
bludnice koja uostalom nije dosta brzo jurila taj Klarens, okruen
obitelju, a onda u razmaku od osamnaest meseci osloboen njenih
okova smru i udajom, odluio je jednog ranog jutra da se ubije, a to
je i uinio. Nije bio trezan, ali je bio priseban. Bio je sam i budan svu
no i pred svanue dana koji se zarekao da vie nee videti, nabio je
pitolj, uperio ga u sebe i ustrelio se zamalo otkinuvi glavu s vrata.
Godina 1837. bila je uznemirujua za zemlju. Ponestalo ie novca.
Traio se povratak dugova. Federalna se vlada prezaduila, osobito na
Zapadu. etva je 1836. podbacila, a cena pamuka pala na polovicu
preanje.
Klarensa Andersona nije unitila panika to je zahvatila 1837. sve;
upropastila ga je njegova vlastita nitavnost i konano vlastita ruka.
Nedostaje ti novca? Trebalo je da samo promrmlja da bi se otvorili
depovi i kese prijatelja. inilo se sve tako jednostavnim dok nije
uvideo da postiuje stare prijatelje, a to ga je oteralo k ljudima poput
Roskoa Elka. Rosko ga nije mogao postideti jer je Klarens bio toliko
iznad njega.
No dolo je vreme kad je Rosko postao neugodan i teak i zahtevao
da se ispisuju potvrde za stare i nove posudbe koje Klarens nije itao

duge i podrobne potvrde koje je sastavljao i uvao advokat imenom

Gatri u Kitesvilu, oblinjem gradiu, kako u Hajborou govorkanje ne
bi uzbudilo sestre.
Sad, u rano prolee 1837. nije bilo novca i naina da se zaseju
usevi koji se ionako nee moi prodati zbog niskih cena i onog to je
ve dugovao. Nekadanji veseljak i aljivina nije imao nita i nikoga
kome bi se obratio tako da je uradio to je mogao, ono to mu je
preostalo. Revolver, hladno svitanje, potpun oaj, nimalo romantian
ili smean sad kao to mu se inio nekada udruili su se da proizvedu
prasak i oznae kraj.
Na polici iznad kamina ostavio je dva pisma, zapeaena voskom i
zamrljana aom. Razliite potvrde koje je potpisao bile su izmeane,
ali bar sve na okupu u drvenoj krinjici na stolu uz bocu i svetiljku.
Nekada je bio nemaran, ak rasipan sa sadrajem boca, ali se pred kraj
nauio tedljivosti. Paljivo je ispraznio bocu raenog viskija pre nego
je pritisnuo pitolj na elo meu oi. Prasak je probudio desetak
robova koji su spavali u dve bedne kolibe blizu kue, ali nisu izali iz
kreveta. Slutili su istinu, ali su je se bojali potvrditi i zato odluili da
odgode to do jutra. Na neki im je udan nain odlanulo te su ponovno
zaspali. Kakva god bila budunost, nee biti ista kao prolost.
Stid roba bio je sloen kad je znao da je imovina siromaha.
Bogataa se bojao, ali je siromaha prezirao.
Vatra koju je Klarens zapalio veer ranije i sedeo ispred nje u
svojim poslednjim satima, sad se ugasila. Soba se hladila kao i on.
Iznenadan zaduv vetra kroz pukotine oko prozorskog okvira, uzvitlao
je i ponio fini belosivi pepeo iz ognjita u sobu i oko nogu mrtvog
oveka. Sat je otkucavao. Nije stao sve do sedam sati idue veeri kad
je to Besi primetila i saoptila Emily koja ga opet navije i pokrene
poslednja stvar koju je uinila pre povratka u grad.
Za hladnih su veeri deca Andersonovih Walt, Klarens, Besi i
Emily obiavala navui vunene spavaice koje su sezale do poda i
otrati do kamina da se ugriju pre spavanja. Stojei ispred ognjita
brbljala su, hihotala i zadirkivala se dok im je mati lojem mazala
pocrvenjele, ispucale zglobove i kolena; a tad bi otrala u hladne,
mrane sobe, obeavi da e izmoliti molitve u postelji.
Lion je vesti saznao iz pisma na kojem je stajalo njegovo ime

upravo kad je zavrio s dorukom. On i Sara dorukovali su zajedno

vedro i drugarski. Jo nisu pojeli kad je Huanita donela Rejelu i
prisvajajui prednosti dadilje, uzela stolac i sela s detetom kojeg je
poseban trik tad bio meka kolena, vrsta kolena.
Zagledala bi se u prisutne i svi u nju prepredeno napeto skakutajui
neko vreme u unjevima kao da nikad i nee ii drugaije. Zatim bi
odjednom ukoila kolena; namrtila lice. Ukoena tela stajala bi kao
ploa mermera pre nego se strovalila u ruke za koje je znala da e je
doekati. Tad bi zapala u delirij tatog i veselog smeha, slavei svoju
mudrost. Znala je da je neodoljiva a svi su smatrali isto. Tog je jutra
Lion skoio sa stolice da je prihvati iako je to ee radila Sarah.
Oboje ju je jako volelo i iako nisu o njoj mogli razmiljati kao o svom
zajednikom detetu, svako ga je smatralo svojim detetom.
Luda maca! uzvikne Lion podigavi razdragano dete iznad svoje
glave i gledajui gore u nju, dok su Sarah i Huanita posmatrale sjajei
se.
U taj porodini prizor ula je Lori s pismom. Smeh je zamro, osim
detetova. Huanita bez razmiljanja brzo ustane i zauzme malo servilno
dranje. Lori je bila otrija no ikad otkako je Flojdov odlazak izazvao
Ezrinu slabost. Stari je ovek naposletku doista ostario, iako se svom
okoliu uvek inio star zbog svog dostojanstva i posebnih poslova
koje je obavljao.
Lori ree: ovek kojeg zovu Turnip, preko s Andersonove farme,
donio je ovo. Rekao je . . . Huanita, iznesi dete iz sobe.
Lion preda dete koje se jo smejalo Huaniti i ona ga urno iznese.
Sarah i Lion, oboje na nogama, ekali su Lorino objanjenje Klarens
Anderson je uperio pitolj u glavu i ubio se. Ostavio je ovo pismo za
vas. Pruila ga je Lionu i otila.
Sarah je sedela i ekala da Lion otvori pismo i brzo ga preleti.
Dovrio je pa poeo itati iznova paljivije iako je u prvom itanju
shvatio smisao. Jadnik, proaptao je. Kimajui sebi glavom rekao
je: Eh, to je dan! To je dan, nema sumnje! Pruio je pismo njoj.
Ako se doista ubio, nae e imanje graniiti s novim vlasnikom
Andersonove farme.
Usred itanja uzviknula je: Rosko Elk! Kako je to mogue? To ne
moe biti valjda istina? Lion je kimnuo.

Klarens je posuivao od mene, i od svakog ko mu je hteo

pozajmiti. Ali kad se sve sredi, ne bi me iznenadilo da je Rosko taj
koji ima potpisane obveznice. Ja ih svakako nemam, a sumnjam da
ostali njegovi prijatelji imaju i tako Rosko polae najvee pravo na
ono to tu ima da se svojata.
ta je s Besi i Emili? One jamano . . .
Nema tu jamano, ak ni moda. Farma i robovi bili su
Klarensovi. One nisu bile suvlasnici. Klarens me u pismu moli da
sredim njegove poslove kako najbolje mogu. Odlazim smesta preko da
vidim ko je preuzeo farmu i ta mogu uraditi. Zatim u u grad da
poduzmem to treba. Jo danas u s ikaom Feliksom odjahati u
Kitsvil da potraim tog advokata Gatrija kojeg Klarens spominje u
svom pismu.
Dopusti da poem s tobom. Da ponudim pomo Besi i Emily?
Ja u je ponuditi u tvoje ime i javiti ti. Ostani ovde. Hteo bih znati
da si ovde. One obje imaju mueve, zar ne?
Da. Pa dobro.
Lion poe gore da odabere kaput trezna i ugledna izgleda. Sarah
prie prozoru i zagleda se van. Ispred kue upravo je prolazila Selma
u pratnji Pauline. Mogle su se uputiti bilo kamo jednostavno u etnju
vrtovima, u vonjak, u polja ili u umu kamo god im se prohtelo.
Selma je nosila crninu od onog dana kad su gotovo pre godinu i po
Bonard i Loreta zajedno pobegli. Kad su joj saoptili to se zbilo,
rekla je mirno: Dakle sam udovica. Nosiu crninu. I tako je uinila.
Otputovala je u grad, to je retko radila, i naruila crne tkanine svih
vrsta i debljina za sva godinja doba. LauraLu joj je saila haljine i
Selma ih je nosila svakog dana. Isprva su ljudi oni malobrojni koji su
je videli rastrubili su to u okolici bili jednostavno zapanjeni. Zatim su
se smejali i doaptavali. Naposletku su se pomirili nervozno
prihvaajui taj najnoviji znak Selmina udatva.
Luda je, nije bilo sumnje. Pogledajte kako je napustila mua na
sam venani dan. Pogledajte kako se krije od tad s tom drskom crnom
Paulinom, a niko ne zna to je meu njima. Jedno je biti dobar prema
njima, ali ovo!
Da je Selma bila mukarac, znali bi pouzdano to da misle, i
podignuli bi galamu bila to njihova briga ili ne.

Ali ona je bila ensko i bila je jedna od Kendrikovih i tako joj je

sve to je radila bilo doputeno.
Sara je posmatrala Selmu i Paulinu kako vojnikim korakom idu
jedna uz drugu, pogleda uprta preda se kao da ne primeuju ivot oko
sebe. Tu je Selou iz tave za peenje prosipala smrvljene kolaie
biserkama koje su se jedine od peradi slobodno kretale dvoritima.
Tu je Roman etao izmeu Otisa i Lotus drei ih za ruku. Kako je
njegova soba bila iza kuhinje i spremnica, esto je viao Myrtisine
blizance i kad nisu bili u koli. Otac im je umro prole zime, iako je
jo bio mlad.
Posekao je nogu na zaralom elezu i premda je Myrtis povezala
ranu krpom natopljenom petrolejom u kojoj je bio bakarni novi,
ipak je dobio otrovanje krvi i umro. Budui da mu je bilo ao
blizanaca, a i volio ih je, Roman im je sasvimivao vie od svog
vremena kao neki nadomestak oca.
Roman se u samo godinu dana odjedanput na tajnovit nain
prolepao. Sara je uvek govorila da je lep, ali je to dosad samo ona
opaala. Jo je bio grbav, jo je hramao, naravno. Ali crte lica postale
su njegove vlastite i jasno ocrtane, nisu bile nespretne, neodreene ili
nezgrapne. Glas mu se produbio i popunio, a da nije izgubio
muzikalnost. Ruke su mu prsti jo koati od razvitka, ali dugaki i
fino oblikovani bile jednako izraajne kao i njegovo lice, bilo u
pokretu ili mirovanju.
Sara je posmatrala kako je podigao Lotus da sedne na goli stari sto
to je stajao pod vedrim nebom celu godinu, a na njega su pralje
odlagale korita onaj dan ili dva svakog nedelje kad su prale rublje.
Otis se popeo sam da sedne uz sestru. Sara se osmehnula videi kako
je Roman zabacio glavu smijui se neem to je Lotus oito rekla jer
je uvukla glavu u svoj kratki vrati i takoe se smejala. Cak i kad je u
obliku nosa, usna i brade jasno nalazila dokaze da je Lionov sin, Sara
ga je volela. A ugledala je nekog drugog koji ga nije voleo.
Rosko Elk uurbano je dolazio od staja, ali je ugledavi Romana s
decom stao, zurio asak u njih pa produio prema kui.
Sara ode od prozora i ue u predvorje i natkriven hodnik trenutak
nakon to je ula Liona kako prolazi onuda. U hodniku je stala da

pogleda van kad se Lion pojavi na stranijm vratima gde je Rosko

ekao.
Upravo sam uo o gospodinu Klarensu Andersonu, rekao je
treznim glasom.
I ja, odgovori Lion. Idem tamo i u grad.
Gospodine . . . Kendrik, ree Rosko, a njegovo neobino
oklevanje zaustavilo je Liona. Smatrate li da bi bilo dobro za mene
da i ja poem? S vama. Imam i sam sam zaprepaten i iznenaen kao i
vi ipak, imam tamo svojih interesa.
Lion je zurio u njega. Da, poite. To moe pritedeti vreme.
Zajedno su poli prema stajama. Zato ste mu posuivali novac?
Lion upita naglo tako da je zvualo kao ljutnja.
Nadglednik odgovori bez sustezanja ili posebnog naglaavanja. Pa
zato to mu je trebao i traio je. Nikad nisam mislio da pozajmljuje
svote koje nee moi vratiti o roku.
Ali potpisivao je potvrde, tako bar pie u pismu koje je uputio
meni.
To je tano. Rosko slegne ramenima, ali ne pokorno ve tako kao
da je objanjenje suvino. Pitanje obveznica mogu zanemariti oni
koji su jednakog stalea. Ali Anderson nije, razume se, mene smatrao
jednakim sebi.
Sara se vratila u predvorje. U trpezariji eron je spremala stol.
Dignula je dugoljastu zdelu u kojoj je bila vrua zobena kaa.
Preostala se kaa ohladila i stegnula. Uzevi licu eron je promeala
stvrdnule gance u zdeli i rekla samoj sebi na glas: Izrei ih, prepri i
pojedi s umakom, to je radila mama. Ugledala je gospodaricu i
uvukla glavu meu ramena. Razgovarala sam sama sa sobom,
gospoo. Radi drutva.
I ja to radim. Sarah je potapa po ruci i onda pritisne prst na
jedan pladanj da zalepi komadiak prene unke koji je ostao.
Stavljajui ga na jezik zakljuila je da je slan i gorak.
Klarens je iznad kamina ostavio jo jedno pismo za svoje sestre
Besi i Emily saoptavajui im da je propao, to su one znale usprkos
tome to je pribegao advokatu u Kitsvilu, i elei im sretan ivot
kienim i sentimentalnim reenicama koje su pri kraju izmenile stil da
bi ih treznim reima obavestile da e Lion Kendrik a ne jedan od

njihovih mueva to su ustanovile zlovoljno i zahvalno dovesti

njegove zemaljske poslove do najboljeg mogueg zavretka.
Kad je stigao na farmu, Lion nae tamo Besi i Emily i ue u kuu.
Le su uklonili iz dnevne sobe i preneli ga u nekadanju roditeljsku na
krevet, pokrivi ga ponjavom. Dok je Lion ispod glasa s njima
razgovarao u dnevnoj sobi, stigao je iz grada Emilvn mu Amos
Mooney dovezavi razborito sa sobom erifa i oveka koji je
pripremao mrtvace za pokop.
Sat kasnije Lion je bio spreman za polazak rekavi i obavivi sve
to se na farmi moglo. Pronaao je Roskoa koji je ekanje iskoristio da
razgleda sue i staje i porazgovara s jednim robom koji je izgledao
razumno i bistro. Zajedno su odjahali u Hajboro.
Kako je dan odmicao, Lion je zakljuio da glavni razlog zbog kojeg
je Rosko eleo poi s njim nije bila bojazan u opravdanost njegovih
prava na imanje Klarensa Andersona, ve prepredena namera da tom
zahtevu pribavi ugled i prihvaanje nagovetajem da je Lion
odobravao upletanje svog nadglednika u poslove Klarensa Andersona
i ak moda upotrebio Roskoa Elka kao posrednika da bi
Andersonovu farmu osigurao kao deo Beulaha!
Kitsvilski advokat Gatri bio je, kako se pokazalo, potpuno estit.
Kasnije je Lion morao sebi priznati da e Rosko, razume se, potraiti
najpouzdanije i najmanje sumnjive pravne usluge koje je mogao nai.
Gatri i Feliks Kendrik raspravie pravna pitanja, dok su Lion i Rosko
stajali ozbiljni pretvarajui se da shvataju tono znaenje onog to je
reeno.
Ishod je bio da e Rosko dobiti sve zemlju, kuu, robove. Kakva
god bila prava bilo kog drugog, potpisana ili usmena, Roskoove
potvrde bile su odreene i osporavale sve druge zahteve ili sporazume
koji bi mogli iskrsnuti ili biti postavljeni s tvrdnjom da su sklopljeni
ranije. Gatri je predloio sa stanovitom strogou da Rosko dopusti
sestrama Besi i Emily i bez njihova znanja on je dopustio da uzmu to
god zaele iz kue.
Zakon je zakon, ali je trebalo uzeti u obzir i javno mnijenje. Rosko
je smesta pristao i Gatri ree da e zajedno s dvojicom gospode
Kendrikovih poduzeti da objasni optu situaciju i raspolaganje
imanjem preivelim sestrama.

Jaui naposletku kasno te noi kui, Lion se nije mogao dosetiti

kako da na dostojanstven nain upita Roskoa ono najvanije to ga je
muilo. Hoe li Rosko sad otii s Beulaha?
Postoji, optenito govorei, brzo, ako ne i lako, prihvaanje
najgoreg i razuman postupak u hitnim stvarima, i tako se pokazalo i u
sadanjem nesretnom sluaju. Cini se da tragedije retko kad unitavaju
Ijude, ve da, zapravo, kako se esto tvrdi, izvlae ono najbolje u
njima, i da ee od tragedije upravo jednolinost svakidanjice ima tu
mo da natera oveka u ludilo.
Kako bilo da bilo Klarensa su oprali, odenuli i poloili u kofer koji
su zatvorili i vie ga nisu otvarali. Turnip, predvodnik robova, uzeo je
stvari u svoje ruke onog jutra kad se njegov gospodar ubio, i odrao je
red na farmi zaposlivi svakog.
Pokop se odigrao bez buke. Bio je kraj zime, rano proletno oranje i
niko iz okruga nije doao samo zato da bi se rastresao. Neto je
gradskih ljudi prisustvovalo, ali ne mnogo. Ovaj put je zbunjenost
prevladala radoznalost. Crkva nije ni dopola bila puna, a kratka
ceremonija na groblju mogla se pohvaliti samo jednim redom
alobnika. Sestre i njihovi muevi bili su tamo, ali niko od muevih
roaka. Lion i Sarah stajali su zajedno, a uz njih Edna Dejvis i Piter.
Deca su dola s njima, ali ih je Edna poslala nakon slube boje da
priekaju u kolima. Drala je da nije dobro za njih da stoje na
studenom groblju ispred otvorene rake dok se izriu poslednje
molitve. Bilo je prebrzo nakon smrti njihove majke. Trudy je umrla
proteklog studenog u prvoj epidemiji gripe te zime.
Kad su poslednje poasti progunane, okrenuli su se od groba i
otili. Edna uze Saru pod ruku, a Piter poe ukorak s Lionom,
razgovarajui. Edna je izgledala mlaa i rumenija nego godinama zato
to su je ponovno trebali i bila je vana. Povela je Saru k grobu
Dejvisovih i stala.
Gledajui dole uzdahnula je. Njen grob izgleda jo tako sve, ak
i s lepom ploom. Eh, vreme e uiniti da izgleda prirodnije kao i grob
mog Bendamina. Kad su se zatim okrenule i vratile na glavni put,
ugledae Liona i Pitera kako ih ekaju kraj izlaza razgovarajui
ozbiljno o novim usevima pogaala je Edna i nasmejala se.
Vano pitanje koje je toliko zabrinulo Liona na dan Klarensova

samoubistva nije bilo izreeno. Kako je prolazio dan za danom Lion

odlui da e najbolje biti da ne pokae svoju brigu, da prepusti
Roskou da on doe k njemu kad bude morao. I tako se i zbilo. Rosko
zatrai da ga prime. Prilike kad je Rosko traio da ga prime bile su
retke, najbolje su se pamtile one kad je objavio nameru da se oeni s
Kloris i da je kupi.
Sara je sedela u kancelariji zajedno s Lionom. Nakon kratkog i
slubenog naklona svakom, Rosko poe:
Bio sam nadglednik u Beulahu dugi niz godina i verujem da sam
zadovoljio. Oboje, Lion i Sarah trepnue u znak slaganja, kao
najmanju gestu koju su mogli uiniti u skladu s dobrim odgojem i
istinom. Upravo sam doao u posed imanja po zakonu i bez
prigovora bilo s ije strane jer ih ne bi moglo ni biti, po zakonu i
zdravom razumu. Ponovno je stao, ali nije doekao ni najmanju
kretnju odobravanja supruga Kendrik, kako ih je u sebi nazivao. Ve
dugo poznajem tekoe i najbolje mogunosti zemlje, robova i stoke
Beulaha. Nije li tako? Lion i Sarah kimnue glavom tako slono kao
Otis i Lotus u koli.
Novo imanje koje odnedavno posedujem bilo je, kao to znate,
poznato kao Andersonova farma ili Andersonovo imanje. Kao to
takoe znate njegove su mee delomice i mee Beulaha. Zbog toga
mislim da e biti opravdano i za mene prikladno da i dalje budem
ovde nadglednik, a da istovremeno upravljam svojim imanjem ne
rtvujui nita od panje prema svojim preanjim dunostima i
obavezama. Sara i Lion se zagledae. Sara ne izmenivi izraz, Lion
nasmeen jer mu je odlanulo. Motrei ih, Rosko zabelei razliku u
njihovim reakcijama i shvati savreno dobro to je iza njih. Dopustivi
da stanka potraje toliko koliko je odgovaralo dostojanstvu i malo
due, on ree: Ako imate poverenja u moje sposobnosti, nastaviu
ovde u svom sadanjem svojstvu. Ali, s vaom privolom, stanovau,
moja ena, deca i ja sam, na novom imanju Elkovih.
Lion i Sara se pogledae na trenutak zgranuti uvi njegovo ime za
staru Andersonovu farmu, ali posle upitnog pogleda Sarah, Lion ree:
Gde ete iveti, vaa je stvar. Kua koju ovde imate, vaa je dokle
elite.
Nije mi vie potrebna, ree Rosko s uitkom, a zato to je

primetio kako je Lionu laknulo u toku razgovora, dopustio je sebi da

doda: Gospoa Elk i ja, i naa deca, biemo udobnije smeteni u
novoj kui tamo preko.
Lion kimne nestrpljiv da razgovor privede kraju sad kad je bio
siguran da e Rosko ostati. Vrlo dobro.
Mi smo se dakle nagodili i sloili? ree Rosko.
Svakako, potvrdi Lion.
Tad vam zahvaljujem i elim vam ugodan dan. Rosko ponovi
naklon glavom kao na dolasku. Gospoo Kendrik. Kendrik.
Kimnuli su mu i on nae vrata i izae.
im je otiao, Sarah ree: Da nas samo Flojd nije napustio!
to? Iznenadio se Lion.
Flojd bi mogao biti nadglednik, a mi bismo mogli rei Roskou da
ide i da se nosi do avola.
Flojd?
Da svakako, Flojd. Poznavao je svaki kutak kao i Rosko.
Ne bi uspeo upravljati ljudima.
Ne bi ih gonio i tukao, ali bi uspeo upravljati njima. Oh, znam da
smo rekli Roskou da ih ne tue bez tvog ili mog doputenja, ali on radi
po svom, budi siguran, a ljudi mu ili duguju ili se ne usuuju i boje se
da bi se prituili. Da je Flojd samo ovde!
Eh, nije, ree Lion oseajui jo uvek neto od uvrede zbog
Flojdova odlaska s Beulaha.
Ne, nije. A ti si i prejasno pokazao Roskou koliko nam je
potreban.
ao mi je to moje dranje moje izraavanje oseaja, ako eli,
nije po tvojoj volji i oekivanju. Nasmejala se kratko. Nemoj
govoriti kao u kakvom pozorinom komadu, Lione. Zvui kao
Roskoovo naduto zastajkivanje i ponavljanje za koje dri da su tako
otmeni. Ipak, on zna da je u boljem poloaju od nas.
U boljem poloaju! Poseduje nekoliko jadnih jutara i aku neukih
robova koji verovatno ne zasluuju da ih hrani. Budi razumna.
Videe, rekla je ljutito i izala da nae Huanitu i Rejel, ili
Romana ili ak mrzovoljnu Lori bilo kojeg istinskog prijatelja da se
razvedri posle razgovora s Roskoom koji je smatrala poniavajuim.
Nepune tri nedelje kasnije izvreno je preseljenje. Emily i Besi su

nakon pogreba uzele ono nekoliko predmeta iz kue koje su htele

zadrati. Poto su sad bile graanke, rugale su se seljakim stvarima
smatrajui ih otrcanim i staromodnim. Roskoova vlastita kola koja je
vukla njegova mazga dola su da na novo Elkovo imanje prevezu
odeu i ostale line stvari obitelji Elk. Ubrzo zatim Turnip je dovezao
konja i koiju da na svean nain odveze u njihov novi dom Kloris i
njene sinove Roskoa i Alonza kojima je sad bilo etrnaest i jedanaest
godina.
Kloris je obukla jednu od svojih najboljih haljina koju jc sama
saila, od tamnocrvene vune. Deaci su bili isti i sjajne crne koe, u
belim kouljama, sivim kaputima i pantalonama od dobra sukna.
Spremljeni svi? upita Turnip nakon to je pomogao kako mu je
naloeno da uini Kloris da ue u koiju, a deaci se popee za njom.
Kloris kraljevski kimne; Turnip se uspne nazad na svoje sedalo,
jezikom pucne konju i on krene korakom.
Iza prozora i vrata, drvea i raznih drvenjara izvirivali su njihovi
stari znanci i pratili ih pogledom i sve je bilo dobro i mirno dok Selou,
stojei uz jedan kuhinjski prozor, nije izgubila vlast nad sobom i
prasnula u vritav smeh. To potakne i ostale koji su do tada posmatrali
samo s napetom znatieljom. Kako je koija prolazila mimo njih i oko
kue prema prednjem putu Turnip je dobio i tu uputu da ne smije
krenuti stranjim putem bilo je to vie nego to je Kloris mogla
izdrati. Lice joj je gorelo, u mozgu i srcu besnilo i nehotice je ustala i
okrenula se da vidi crnce koji su se smejali izaavi iz svojih
skrovita. Tresui obim akama u zraku, vikala je: Glupi robovi! Ja
sad imam vlastite robove! Vidite me? Glcdajte! U panici koja mu je
govorila da pouri, Turnip oine konja u kas i oni u dvoritima ubrzo
izgubie koiju iz vida. Roman je sedeo na ravi grana u jabuci u
vonjaku i posmatrao ih kako se udaljuju. Kad je praina s puta u
valovima preletela iznad njega, rekao je sebi: Sad sam slobodan. Ali
u oima su mu bile suze. Znao je da ga ona mrzi, no bila mu je mati i
on joj nikad nee oprostiti.
U aprilu je Romanu bilo esnaest; bio je upola mlai od svog oca
Liona i samo malo stariji od njega kad je on zaeo Romana. A ipak
njih dvojica u esnaest godina, koliko su obojica bili na svetu zajedno,
nisu izmenili vie od stotinjak rei, i sve bezline. Lion je uvek

izbegavao deaka i esto nije ni progovorio ako su se sluajno sreli.

Nije odobravao i jednako se pravio nevet na Sarino prijateljstvo s
njim. Priznavao je oinstvo, ali samo kao telesni in i ne javno.
Roman je njemu bio vei neznanac od bilo koje druge ljudske due na
plantai. Romanu je Lion bio potpuna nepoznanica koja ga je
opinjala.
Nije mogao shvatiti da je Lion ikad mogao poeleti njegovu majku
Kloris. Nesklad u mislima kad je pokuao zamisliti njihova tela
spojena ak i u slepoj strasti bio je tolik da nije mogao trezno
razmiljati. Zato to nije mogao zamisliti da su otac i majka ikad bili
njegove sadanje dobi i da su oseali isto to i on.
Misao mu je bila iva i on je uivao da upoljava svoj mozak, ali
nije bio ambiciozan. Opskrbljivali su ga knjigama i onima koje su one
prve preporuivale, ali nikad nije imao pravog uitelja. Sara je bila
prijatelj, mati, skrbnik, zagovornik, zatitnik i drug u igri.
Upozoravala je i poticala, ali mu nije bila doista uiteljica osim u
samom poetku. A potreban je bar jedan nadahnuti, lud i potpun
uitelj da izmeni neiji ivot, da ispuni dobar mozak htenjem i eljom
za otkrivanjem duhovnog sveta.
Mnogo je zapisano o silovitim promenama u telu deaka koji
sazrijeva, no kaos duha i srca u najmanju je ruku jednako snaan.
Verujui da je prvi deak koji osea tako, Roman je proivljavao
ono to i svaki deak: blaen ushit i ubitanu potitenost, pohotu
hiljadu puta jau no najdivlje udaranje srca i asketizam hladan toliko
da bi zamrznuo nekog sibirskog isposnika.
Ruke su mu opipavale meso na telu gde god su mogle dosei, ne
samo spolovilo, ali i ono. Stezao je miice na ruci, listove, oblinu
stranjice. Ljubio ramena, njukao pazuha, lizao pergib zapea i
laktova, divio se luku bedara i prsiju, uznemireno istraivao prstima
grbu na leima i naposletku zakljuio da uopte nije odbojan. Iako nije
mislio na nju kako bi mogao kad dodiruje svoje telo? to to mu je Sara
rekla da je lep omoguilo mu je da prihvati svoje telo kakvo jest.
A kad ruke nisu grabile i istraivale, leao je na postelji u svojoj
sobi iza kuhinje i smonica, blaeno izdvojen iz celog sveta; leao je
tamo poput pustinjaka tako nesvestan svog tela kao da je sam
bestelesni duh.

Ali gorio je; ee je gorio nego ne. Njegovo posebno detinjstvo

nije ga liilo saznanja o polnom ivotu koji je sudbina sviju i tako je
stvorio uobiajen most izmeu svojih seksualnih potreba i pomisli na
ensko telo.
Zapravo, Romanu se nije inilo da u tom postoji neka veza, ali
pogled na dojku izaziva u mislima sliku zaobljenosti, a zaobljenost je
putena; ensko lice, vrlo esto, ima mek izraz, a i taj je puten.
Zbijajui svoje nejasne porive i dojmove u neku vrstu jedinstva,
Roman je usredotoio svoje misli na Selou.
Sve je poticalo njegove nade i mate. Bila je tu, radila je nedaleko i
tako e moi nai priliku da legne s hjom.
Bila je prijazna i polaskana njegovom panjom kad je bio voljan da
je iskae, uviajui njegov poseban poloaj na plantai. Odluujue je
bilo to je za svoju dob imala krupne mesnate dojke koje su od svih
enskih stvari jedine istinski privlaile Romana.
I tako je, neizbeno, sanjario, preznojavao se i smiljao te
naposletku jednog vrueg poslepodneva poetkom maja uspeo dozvati
Selou u svoju sobu u sate kad se u velikoj kui niko nije micao. Dola
je k njemu kad je Myrtis pola kui da prilegne. Ponudila je da e
sama dovriti pranje sua, a eron nije bila takva da o takvoj ponudi
jo i razmilja.
U Romanovoj sobi Selou je brzo skinula haljinu i stala gola pred nj,
hihoui, s rukama poput tita ispred svog slova V kao da je spremna
razdraiti najrogatijeg bika, ako joj se prohtede. Skinuo je pantalone a
zadrao koulju stidei se da mu ona vidi lea. Kad joj je priao i
oprezno dodirnuo jednu dojku, evac mu je skoio i on oseti ponos i
muevnost to radi to to je radio. Skupivi ake u kupu neno je
pridigao obje njene dojke. Stiala se, uzela njegovo spolovilo i jaja u
svoje ruke. Niko ih nikad dotad nije dirnuo, osim dok je bio dojene, a
tog se nije seao, te se gotovo onesvestio od tog novootkrivenog
nadraaja. Gurnula je koicu nadole i kad se nije pokrenuo dalje,
poela pregrubo trljati. Zakljuivi da je dobar i tvrd, namakla se na
njega stojei na vrcima prstiju i razmaknuvi noge da ga uvue u
sebe. Jedva ju je dotaknuo, ve je bio gotov. Prsnuo je kao vodoskok a
ona odskoila kao da e je opoganiti.
I nasmejala se. Nikad joj se to jo nije dogodilo. U svojoj

neiskusnosti i povreenoj tatini, ismejala ga je.

Sad je rukama, prstiju raireniih poput lepeze, pokrio svoje
spolovilo. Posmatrala ga je minutu dok je stajao tu, nesiguran, ne
znajui to da pone. Onda ona ree: Sve je gotovo, izgleda, i
prebaci haljinu preko glave, povlaei je poslovno na mesto da
prilegne uz telo. Osmehnula se. Morae malo vie nauiti pre nego
doem po jo neto, deko.
Izgledao je tako bolesno i nesretno da se saalila na njega. Ali to
je u redu. Svako mora uiti. Pola je k vratima i stala. Kako to da ne
skida koulju? upitala je podrugljivo. Boji se da ne ugledam
neto? Vratila se k njemu. Ne bi se trebalo stideti toga, ionako ne
moe nita. Mama kae da je to kazna za greh tvoje majke. Ako je
dotakne, nosi sreu, govore. Pre nego je naslutio to kani podvukla
je ruku pod njegovu koulju na leima i epala za grbu. Oh, boe
moj! To bi mi moralo doneti sreu za celi ivot! Istrgnuo joj se i
poeo divlje udarati po licu i glavi te ona jauui istri iz sobe.
Otkako je otila s Bonardom Laureta je pisala Sari samo jednom, iz
New Orleansa gde su se najpre zaustavili na due vreme. Pisala je da
se pohvali kako im je divno i da nameravaju otii na zapad kad se
zasite starog grada. Kako su meseci prolazili Sari je bilo drago to joj
se sestra ne javlja. Nadala se da je Loreta otila zauvek.
Uvek se pokoravala Loreti kao da je to bio nepisan zakon; a upravo
tako je i Loreta bez ikakve smetenosti primala Sarinu pokornost i
svaiju tuu. Prekrasna Loreta, duhovita, armantna, nepredvidiva
Loreta! Slatka Sara. Blaga, dobra Sara.
Sve te zmajerke iz prolosti, neuoene u vreme kad su nastale,
zapravo nesluene, sad su se skupile u Sarinim grudima. Ne, ona nije
volela Loretu; nije ju ak ni podnosila. Ma kako da je bila mukarcima
privlana i oni je voleli, nedna ena nije o njoj razmiljala a da se ne
namrti ili ne prekune. Zadovoljna tim mislima jer su je malo
oslobaale grie zbog nemilosrdne mrnje koju je oseala, Sarah se
osmehnula.
Zatim je odozgora zaula Rejelin smeh te potri predvorjem i uza
stepenite u deju sobu. Huanita ju je drala na rukama stojei uz
prozor iako je Rejel ve savreno dobro stajala i hodala. Sara je nije
strastveno zgrabila nego se osmehnula Huaniti i ispruila ruke detetu

koje se i dalje smejalo nagnuvi se od Huanite prema Sari u elji da ga

ona uzme.
Sarah je prihvati i zanjie u naruju gledajui je u lice. ije si ti
detece? upitala je i odgovorila: Moje! I dete i ena se na to slono
nasmeju. Tek za pola sata za kojih je Rejel ustro pokazivala kako
ume stajati, hodati i trati i izgovarala omiljene rei ne slaui ih jo u
reenice, Sara je vrati na uvanje Huaniti i poe za poslom. Rejel se
smejala, gukala i udvarala se sve dok je Sarah bila na vidiku. Huanita
ju je drala za ruku dok je virila kroz stepeninu ogradu za enom
koju je oito smatrala svojom majkom. Dole u predvorju, idui u
kuhinju, Sara pomisli: Jadna Loreta, to mi je njena nepromiljenost
poklonila! Flojd je pisao ee od Lorete. Lori i Ezri slao je duga,
opirna pisma o tome gde je bio, gde je upravo sad i kamo misli otii.
Kad je one blagdanske noi pre godinu i po napustio Beulah, doista
se uputio u Savanah kako su Feliks i on govorili i tamo prodao kobilu
i sedlo. Iz Savanaha je, radei kao prost mornar, otplovio u Liverpul
nekim engleskim trgovakim brodom to je prevozio drvo i pamuk u
balama. Putovanje Atlantikom u sijenju verovatno e biti pre burno
nego mirno te se Flojdov brod valjao kroz zimsku oluju celim putem
iz ega je zakljuio da mrzi more.
Hrana je bila bedna. Potpalublje gde je posada spavala oajno i
odvratno, zrak usmren. Nita se nije moglo osuiti, ni noge, ni koa,
ni jedan deo odee za itava putovanja. Kapetan nije bio tiranin ni
sadist ve jednostavno nezainteresiran poslovan ovek, i iako nije
traio naina da posadi zagori ivot, nije se ni brinuo o njoj ili bio
prijazan. Znao je da e veina posade ionako svakog putovanja biti
nova. Svaki savet da uini neto vie za Ijude bio bi smatrao
nepotrebnim traanjem.
Flojd je pisao Lori i Ezri iz Liverpula a pismo je stiglo tek dva
meseca kasnije. Iz Liverpula je putovao kopnom u Norfolk gde je
nadniario na farmama u prolee i rano leto 1836. Kasnije tog leta
otplovio je ponovo kao mornar, iz Jarmuta u Nizozemsku. Nakon
Jarmuta, iz kojeg je takoe pisao, neko vreme nisu uli nita. Idue
pismo, etiri meseca kasnije, bilo je napisano u Marseilesu, gde e se,
javljao je, ukrcati u brod za Egipat i Levant. Za oveka koji nije volio

more, Flojd je ipak nalazio da je plovidba najlaki nain kretanja i

sredstvo da izbegne odluku da se negde skrasi.
ekanje izmeu pisama, umesto da izazove zdvajanje, dralo je
Ezru na ivotu. Morao je saznati to se dalje zbilo s njegovim sinom.
Nakon najdueg prekida, prispelo je naposletku novo pismo u letu
1837, iz Engleske. Da, bio je u Egiptu i Levantu. Video je Jeruzalem i
Antiohiju i ostale drevne gradove o kojima e im priati kad se vrati.
Prvi put je odreeno govorio o povratku. Poslao je semenje koje je
sakupio na svojim putovanjima i pisao: Tata, hou da posadi sve
ovo semenje onako i onde gde misli da e biti najbolje.
Niko mi nije umeo dati jasne upute s obzirom na razlike u
podneblju, godinjem doba i tlu. Ali posej ga i kad se vratim kui za
nekoliko meseci, pre isteka godine, hou da mi kae sve o ovom
semenju to ja tebi sad ne umem rei. Obeaj mi i uini to. Tvoj sin
koji te voli, Flojd. Ponos nije doputao Ezri da u svojoj slabosti lei u
krevetu, ali je gotovo od Flojdova odlaska veinu budnih sati, a tih je
bilo gotovo dvadeset svakog dana, provodio u stolcu za ljuljanje u
kuhinji ili za topla dana na stranjim stepenicama. Nije leio nikoga a
ako je ko doao po savet, rekao bi malo i tako neodreeno da niko nije
poverovao dovoljno u delotvornost da bi savet posluao.
Ali kad je primio semenje i obavezu da odri obeanje, ustao je iz
svoje uzetosti, odgodio umiranje i postao gotovo onakav kao nekad.
Dugo je razgledavao razliite semenke, drei ih na dlanu, trljajui ih
neno jagodicama prstiju kao da e mu tako odati svoje tajne. Moda i
jesu. Zasadio je sve i veina je proklijala i poela rasti. Negovanje
biljaka za koje nije znao u to e se razviti, prualo je starcu razlog za
ivot mimo pravog razloga, naravno, Flojdova obeanja da e se
vratiti.
To pismo, a ono je, kako se pokazalo, bilo poslednje, nije kruilo
naokolo, ali se italo ostalima ili prepriavalo. Sara je videla pismo jer
je svakog dana obilazila Ezru. Roman ju je, uobiajilo se, pratio
onamo jer se odavno divio starevu znanju. A i zato to je starac bio
otac oveka kojeg je poznavao iako ne dobro, crnog i slobodnog koji
je sam proputovao Englesku, Nizozemsku i Francusku. I Egipat i
Antiohiju, ponavljao je tiho kad je Sarah iznova naglas itala to
poslednje pismo da ugodi Ezri kojeg riikad nije umaralo da ga ita ili

uje.
I tako je tog leta 1837. Ezra posadio semenke i mladice koje su iz
njega niknule njegovao i budno pazio i ekao.
Adam je pitao Ednu: to je to, bako? U osmoj godini bio je
dovoljno uzrastao da vidi sve to je lealo na polici iznad kamina u
dnevnoj sobi i dovoljno samopouzdan da skine predmet svoje trenutne
radoznalosti i prui ga njoj.
Edna ga pogleda i sama u nedoumici, dok joj se u oima nije videlo
da se setila. Ma vidi! Mora da sam to gledala bar deset puta na dan
otkako sam je poloila tamo pre dvadeset i vie godina. To je flauta
koju je ostavio darovao nam uitelj tvog tate i strica Bonarda to je
stanovao ovde. Tutorom su ga nazivali. Gospodin Bartram. Jeremv
Bartram. Vrlo ugodan mlad ovek, pokazalo se, kad se priviknuo. I
tvoj ika Lion dolazio je na konju svakog dana na poduku. Kako je to
davno bilo!
Adam uze glazbalo nazad i razgleda ga. Prisloni ga na usta i duvne
u njega ton koji je zajeao nije bio ugodan. Prstima je zaepljivao
rupice i duvao, ali svejedno nije bolje zvualo.
Violet je uletela u sobu. Dolaze! Opazila sam kola u daljini i ula
eerovo dozivanje! eer s Beulaha i Violet s Hrastova uspeno su
udvarali i naposletku se venali u trpezariji u Hrastovima.
Kad su im ponuili reenje koje se primenjivalo u prolosti izmeu
dviju plantaa, naime da biraju gde e oboje iveti, prigovorili su.
Sretni su gde jesu, izjavili su. Viali su se dosta esto jer su to
sadanje okolnosti omoguavale. Oduevljeni kad bi se sastali, nisu
bili tuni to se opet rastaju.
Prilika za dananji sastanak bio je piknik za decu s Beulaha i
Hrastova. Sarah je rekla da bi bilo lepo provesti dan ne razmiljajui o
ozbiljnim poslovima imanja. Edna je smesta predloila da pou na
izlet s decom, Adamom, Dejmsom, Anabel, Doreen, Rejelom i
dadiljom Huanitom, u borov gaj koji su svi poznavali. Bio je to
komadi zemlje koji nije pripadao nednoj od obitelji i smatrali su ga
niijim jer je na njemu bilo malo, staro sad naputeno groblje.
Edna ree Violeti: Okupi decu, idem da vidim jesu li korpe
pripremljene. Nije bilo urbe. Bilo je leto, sve posijano i zasaeno i

sad je dozrijevalo polagano, nita jo nije bilo ponjeveno, bralo se

samo povre i voe za svakodnevnu potrebu, ali jo nije sazrelo u
takvom obilju da bi ga spremali za zimnicu. Preostalo je samo
njegovanje, konja i plijevljenje, tamanjenje nametnika, posmatranje
neba i nadanje u nemogue: da kia nee pasti na polja pamuka, da e
umereno zaliti kukuruz kako bi klip ostao soan i sladak, da e
natopiti eernu trsku, ali da e je i sunce dobro zapeei, jer tad
najbolje sazrije.
Dve mazge vukle su velika kola, najvea u Beulahu. eer je
koijaio, a Sarah sedela uz njega. Obukla je udobnu pamunu haljinu,
otvorenu na vratu i svee ukrobljenu kapicu sa irokim obodom
protiv sunca da zatiti oi i glavu od vruine i beline dana. U kolima je
bilo est stolaca od trstike, na jednom je uspravno sedela Huanita ruku
sloenih u krilo, uivajui u izletu. Roman se smestio na otvorenom
stranjem delu kola, mlatarajui nogama, a uza nj Rejel klatei
svojima, iako nije bilo mnogo to za klaenje. Rejel je odbila da poe
bez Romana.
Ispod kola zbog hlada, hodajui ili kaskajui ukorak s mazgama,
iao je jedan od lovakih pasa. Samo ga je Huanita prepoznala i znala
da ga zovu Kosko. Poao je s njima jer se dosaivao i jer ga niko nije
oterao. Za lovakog psa u to doba godine nije bilo posla osim da prosi
kolai na kuhinjskim vratima iako dobro hranjeni, lovaki su psi
uvek pohlepni ili da u lanom napadu lajui pojuri kokodve ako u
blizini nema ljudi da ga ritnu zbog te nepodoptine.
Budui da je piknik bio porodini, Sarah naloi eeru da privede
kola stranjem ulazu Hrastova i on tako uradi. Kad je uzviknuo Stooj!,
nije vie ni trebalo jer su mazge same stale kod kuhinjskih vrata a
Kosko je, nanjuivi kuju u aru, otkasao sledei svoj nos. Edna,
Adam i ostala deca ve su ih ekali jer je Violet najavila dolazak kola.
Neto su vremena ugodno protratili na prijazno dozivanje.
Sedete i uite na asak!
Jeste li spremni? Lep dan imamo, zar ne?
Vru!
Ah, nije tako lo!
Ima pravo, mogao je biti gori. Kasnije e pripei ipak.
Eh . . .

Sara skine kapu i raspusti kosu da osvei glavu.

Imam rog, pohvali se Adam.
Roman skoi sa stranjeg dela kola i zatim spusti Rejel. Da ga
vidim. Adam uljudno prui flautu Romanu. Iako niko nije mario za
nju, sad su se svi okupili jer je to bila prilika da se prvi put nau na
hrpi. Osim eera koji je siao s koijakog sedita i poeo zadirkivati
Violet. Priinjala se da nezainteresirano gleda preko njegova desnog
ramena u obzorje koje je nikad dotad nije zanimalo, a ostali su
okruili Romana: Sara, Rejel i Huanita, Adam, Dejms, Doreen i
Anabel. ak je i Edna na trenutak prestala zavirivati u korpe s
hranom. Zasviraj, rekla je Romanu.
Razgledavi flautu i opipavi je prstima, Roman je prisloni na usne
i zasvira nekoliko tonova. Ponovio ih je, ali bre i sigurnije, a
ponavljanje je uvrstilo njegovu improviziranu predstavu. Uputio se
zatim u nove tonove, a kad mu je ponestalo daha, skinuo je flautu s
usta i pogledao oko sebe. Ostali su uzdahnuli kao da su uivali u
njegovoj svirci. Edna odluno kimne glavom. Romane, ree, flauta
je tvoja. Roman baci brz pogled na Adama, ali je Adam bio predobro
odgojen da pokae kako bi eleo zadrati flautu.
ak se uspeo osmehnuti Romanu kao da pridodaje svoj dar
bakinom; i Roman malo vre prihvati flautu.
Hvala, ree gledajui pri tom Adama.
Diui svoje korpe straga u kola, Edna bez okolianja upita Saru:
ta je u tvojima?
Zaeerene breskve, ukiseljeno povre, galon aja, galon
limunade, galon vode, dve okoladne pit?, dve limunove i kola od
kokosova oraha tako sladak da mi trnu zubi od same pomisli!
Unapred su bile dogovorile, naravno, i sporazumele se to e koja
pripremiti. to je u tvojim starim korpama?
est prenih pilia, dva tuceta mlenih peciva, osamnaest tvrdo
kuvanih jaja i dovoljno krompirove salate da ugui baptistiki pevaki
zbor na logorovanju.
ene se nasmeju i letimino zagrle. Deca su skakala i vritala od
pohlepe i radosti. Uskoro se svi popentrae ili ih podigoe u stara kola
i ona krenu u umarak.

Bio je senovit, prohladan i pust. Svi se izvukoe iz kola,

ostavljajui samo korpe s hranom. eer ispregne mazge i povede ih u
hlad u stranu gde e dremati i privlaiti muhe dok ih ponovno ne
zatrebaju. Deca se rastrala, eljna da istrae nepoznato mesto. Nedno
jo nije bilo ovde, iako su onuda prolazila na putu u grad.
Ovamo je Edna ponekad dovodila Bonarda i Pitera kad su bili deca.
Naposletku se deca poee igrati, ne preozbiljno, tek toliko da se
zabave.
Rejel se svime i svakim oduevljavala. Bio je to njen prvi pravi
izlet. Posrtala je i trkala naokolo, esto sedajui naglo i nenamerno
na sklisku zemlju pod borovima posutom iglicama, smijui se kad je
pala. Tog je dana, takoe, udaljivi se sama, otkrila mrave. Kad je
vrisnula, Adam je dotrao i rukama poskidao mrave s njenih golih
nogu.
Kao najstariji od dece, Adam je mogao paziti na najmlae, a da ne
izgubi ugled i vie se nije udaljavao od Rejel. Doreen i Anabel je ona
dosaivala jer je bila devojica i mlaa od obje. Nakon nekog
vremena, bunei se protiv Adamova zahteva da i Rejel bude u svakoj
igri, odskakutale su na malo groblje izmiljajui prie o tome ko je
kako pokopan. Dejms je odetao u drugi deo gaja gde se pritajio
motrei Violet i eera koji su mislili, ako su uopte to mislili, da su
sami. Violet je dremala ili se pretvarala. utali su. Jedna je pela
zujala u mirisnu, pranjavu zraku, a eer je sedeo uz Violet zavukavi
ruku pod njenu haljinu.
Dejms je zurio u njih pitajuei se nisu li bolesni kad izgledaju tako
udno.
Adam se sav pretvorio u bratsku Rejelinu dadilju, a ona je
udvostruila energiju i domiljatost iskuavajui njegovu
zainteresiranost i strpljenje. Roman je gledao oboje dece oseajui se
jako odrastao, ali uviajui da oboje voli. Rejel je bila svaije
miljene, ali osobito njegovo. Posmatrao ih je bez ljubomore. Iako je
povremeno viao Adama otkako se on rodio, danas je prvi put opazio
njegovu deaku ali muku lepotu.
Matajui o njihovom buduem ivotu odluio je da postanu
prijatelji, zaljube se i oene! Ba to e se zbiti i jednog dana za mnogo
godina rei e im da je o tom upravo danas razmiljao. Izvijao je

zvukove na flauti, ne pokuavajui odsvirati neku melodiju, samo

ispunjajui zrak glazbom.
Kaem, ree Edna, on kao da ve zna svirati. Drago mi je da je
njegova. Uitelj je, a flautu je donio ovamo na uitelj Bartram.
Jadnik, to li je s njim? Ne verujem da si ula za njega u SvEnahu?
Hteo je skladati Zvuke Arkadije, rekao je, ali nije uspevao sastaviti ni
dva tona koja bi zvuala bolje od guskina gakanja. Eh, Roman zna
kako se to radi. Deco! Maknite se od tih grobova, ujete me, ili e
ljudi u njima doi noas da vas strae kad legnete u mraku! Je li ko
gladan?
Ovo ih je pitanje okupilo u trku. Huaniti su poverili da toi
limunadu, dok su Edna i Sarah vadile hranu.
Kosko, koji je kaskao umarkom njukajui nezainteresirano, vratio
se u sredite zbivanja i seo strpljivo ekajui svoj trenutak, znajui da
e on doi.
Svi su, i Huanita, Violet i eer, jeli i jeli, izjavljivali da vie ne
mogu, pa ponovno jeli. Upravo su hteli polegati na stare poplune koje
su poneli da ih podmetnu pod stolnjake, kad zauju konjski topot.
Uskoro su razabrali da je ovek na konju Rosko Elk. Zurili su u njega.
Uzvratio im je pogled ne odvie iznenaen.
Dobar dan! ree. Na izletu s decom? Lepo vreme i lepo mesto
za to. Drago mi je to vidim da uivate na mom novom, malom
vlasnitvu.
Vae je? upita Sara.
Ne seam se da je ikom pripadalo, ree Edna.
Rosko strese glavom, smekajui se. Kupio sam ga kao uslugu
oveku kojem je zatrebalo neto gotovine.
Za mene je beskorisno. Ne pada mi na pamet da uznemirujem stare
grobove. S tim se gajem ne moe nita poeti, osim biti zahvalan to
takvi kao vi dolaze ovamo i uivaju. Izvolite samo. Moda e se i
mojim sinovima svideti. Rei u njihovoj majci da ih povede ovamo
jednog dana. Naklonio se sa sedla, uzdom okrenuo glavu konja i
odjahao.
Deca sc vratie igri, no Edna i Sarah pratile su pogledom Roskoa i
gledale u prazno kad je nestao iz vida.
Deca su bila preumorna za igru, a trbusi prepuni za skakanje pa su

ubrzo polijegala na poplune i pozaspala.

Edna se oslonila o deblo i zadremala ostavljajui Saru da razmilja
o sve veoj vlasti Roskoa Elka.
Kad se Edna probudila, pozvale su decu objavivi da ubrzo moraju
krenuti. Huanita i Violet pomogoe Edni i Sarah utovariti olakane
korpe, prljavo sue i ae, dok je eer uprezao mazge. Naposletku se
svi smestie u kola, neki na pletenim stolcima, drugi na goli daani
pod. Roman je i sad seo otraga iskuavajui tonove na flauti, osvrui
se od vremena do vremena na Adama. Nije zavideo deaku ili hteo
neto od njega eleo je biti on.
Kosko, odluivi da ne ide kui peice pretvarao se da voli decu i
tako ga uzee na kola i mazili su ga dok su stara kola cvilela po
tvrdom glinenom putu do Hrastova i Beulaha.
Tog leta Roman je bez prestanka bio zaljubljen iako se predmet
njegove ljubavi menjao. Njegov susret sa Selou, koji je izazvala
telesna nuda, ipak je sadravao neto od ljubavi. Tankoutni
mukarci nisu bistriji od ostalih u prosuivanju ena koje ih privlae,
videi esto u najglupljima odlike koje postoje samo u mati
zaljubljenog. I tako, pre njihova tajnog doivljaja, Roman je zamiljao
Selou ivahnom i ak duhovitom uvi je kako brblja i ali se u
kuhinji s Myrtis i eron i kojom sluajnom pomonicom. Nakon tog
sastanka nije je uopte vie primeivao da bi je kaznio zbog svog
pogrenog suda i za grubu drskost to je dirala njegova lea i rugala
mu se.
Nekoliko dana nakon piknika mislio je na Adama Dejvisa takvom
postojanou koja je takoe bila vrsta Ijubavi. Oivljavajui taj dan u
svojim mislima, menjao je pojedinosti. Sad mu je Adam, a ne njegova
baka, poklonio flautu. Evo, Romane, kou da uzme ovo. Hvala ti,
Adame, svirau ti. Nije eleo da dodirne deaka ni na kakav telesni
nain, ali je u mati zamiljao situacije koje su takav dodir inile
neizbenim. etajui umom zatekao je Adama kako sedi na panju
poto je iaio zglob preskaui panj i posrnuvi. Adam je bio
prehrabar da plae, ali mu je lice odavalo bol i strah dok nije podigao
pogled i ugledao Romana. Roman je brzo ocenio situaciju i zaas
nasmejao Adama. Njegova mu je ljubav dala snage, podignuo je
deaka i nosio ga sve do kue. Oseao je Adamovu glavu na ramenu.

Poto su Adama poloili u postelju i lekar doao i otiao rekavi da

deak ne smije stati na nogu mesec dana, Adam se uznemirio i traio
da dozovu Romana. Roman je svakog dana satima sedeo uz njega i
itao mu naglas; sprijateljili su se i ostali prijatelji i nakon Adamova
ozdravljenja. U drugim svrecima Adam bi zaboravio Romana kad je
ponovno prohodao, ali ne naavi zadovoljstva u svojim pothvatima i
ranijim prijateljima odjednom se setio, potraio i zamolio da mu
oprosti njegov najbolji prijatelj Roman.
Takvo sanjarenje smirivalo je Romanova nemirna osetila samo
kratko vreme. Setio se da je Adam jo dete i da nedna od tih matarija
nije istinita, niti je verovatno da e se obistiniti, i njegova bi mata
krenula dalje, usredotoivi se sad na jednu crnu devojku po imenu
Roxy. Bila je, ili se inilo da jest, prilino obina devojka sve dok joj
pre nekoliko meseci nije umrla majka. Prialo se da ju je njen otac
silovao i kasnije tukao, a zatim je sasvim zapustio, pustivi je da
podivlja. Tvrdili su da sad odlazi u suu sa svakim ko joj da mig. Bila
je nemarna u odevanju, nikad se nije umivala, ak ni lice ili ruke, a
kosu nije eljala te joj je strila oko glave poput prezrela pamuka kad
navrne iz komuine. Sve su je ene i devojke prezirale i izbegavale.
Tad je Roman, znajui njenu povest, pravu i izmiljenu, i zainivi
je romantinim oseajima, zakljuio da bi je mogao voleti. Gde su se
drugi podrugivali, on e biti prijazan. Videi da je on primeuje, Roxy
e se poeti ponovno umivati, krpati i prati odeu i ekati da se on
osmehne na nju novu, izmenjenu. Kad ga je takvo matanje doteralo
da doista s njom progovori, nasmejala se i izjavila da se nee eviti s
grbavcem.
Roman nije vie tog dana izlazio iz sobe oseajui se glupim i
postienim zbog svog luckastog matanja.
Bilo je i drugih koje je kratko vreme volio. Dodue, nedna
matarija nije bila tako besmislena kao njegovi snovi o Roxy i Adamu,
ali zato ni njihovo delovanje nije bilo tako snano; dole su i bile
zaboravljene jo istog dana.
Mnoge ljupke, plahe crne devojke bile bi zadovoljne da ih je
Roman primetio, ali njih nikad nije zapaao.
Kad je njegova mata iscrpila nemogue, bilo je gotovo prirodno da
se zatekao kako razmilja o Lionu. Niko drugi nije tako snano

delovao na njegovu matu. Znao je pouzdano da je Lionov sin, a i to

da Lion njihovom odnosu nee dati nikad vee znaenje no do sada. U
samom ponienju tog srodstva bilo je romantike koja je poticala
smionost.
Jednog dana kad je Rejel izila iz kue za njim, uzeo ju je za ruku
i vodio imanjem kako je esto radio, pokazujui joj stvari i
razgovarajui s njom. Volio je nain na koji bi ispustila njegovu ruku i
uputila se ravno do stvari i zurila u nju u kamen, grm, lonac s cveem,
prazan ili prevrnut, bilo to i zatim se vratila i ponovno prihvatila
njegovu ruku jednako nesvesno kao to ju je i ispustila. Tog joj je
dana pokazao smokve na vornatu drvu nedaleko od kuhinjskih vrata,
onom istom drvu ije su grane nekada davno nosile umotane bebe,
Liona i Flojda. Poveo ju je oko kue i pokazao joj malo drvo granatne
jabuke i ubrao jednu voku. Kad ju je rastvorio, otkrivi mnotvo
sitnih ruiastih dragulja, bila je zapanjena i htela ih kuati. Nije joj
dopustio bojei se da e semenke progutati i odvratio njenu panju
uei je da mesnate loptice baca biserkama koje su eprkajui prile k
njima.
Smejali su se kad je odjednom opazila Liona u smeru staja. Bacila
je ostatke voke iz ruku i vritei potrala ususret oveku za kog
Roman nije znao da je i njen otac. Da je znao, kakve bi tek tad
romantine matarije izmatao!
Umesto toga posmatrao je kako njegova ljubimica tri travnjakom.
Ugledavi je Lion se spustio na kolena i raskrilio ruke da je doeka.
Smejali su se i grlili i gledali se. Lion ustade, dignuvi je u naruje i
ponese u kuu i ne primetivi a Rejel zaboravivi Romana koji je
stajao s polovicom granatne jabuke u rukama a biserke oko njega
buno su zahtevale da im ih da.
Bilo je pravo: mukarac i dete, oboje tako lepi i tako zadubljeni
jedno u drugo da su sve ostalo zaboravili.
Te noi pre nego je usnuo, Roman je ponovno razmiljao o prizoru,
videi Rejel sve manje jasno u svojim mislima jer mu je bila blia, a
Liona jasnije nego inae, lica malo zarumenjena od topla dana, s
potocima znoja to su se cedili niz obraz s izreza njegove
zlatnocrvenkaste kose. Sam u postelji, Roman je zastenjao, znajui da
je Lion taj kojeg voli. Nije ga mogao svojatati kao oca, ali nai e

naina da ga voli.
Feliksu nije bilo dobro. Od protekle jeseni kad je prebolio napadaj
prehlade i groznice nije se oseao potpuno zdrav. Prizdravio je to jest
prehlada i groznica su nestajale i naposletku potpuno nestale, ali jo
mu se nije vratila snaga kad ga je u postelju oborila gripa u onoj istoj
epidemiji poetkom zime koja je ponela Trudy Dejvis u grob.
Naposletku je priznao samom sebi da je pourivao ozdravljenje od
tog napadaja bolesti, tako je bio nestrpljiv da uestvuje u uobiajenim
uicima Boia. Ali poetkom nove godine zabrinule su ga boli u
prsima, tako otre i odreene, da je bio uveren kako s njegovim
pluima ili sa srcem neto nije u redu. Ujutro bi se probudio oseajui
samo glad i slab umor, tako da je mogao zakljuiti kako mu oigledno
nita ne nedostaje.
Ali kad je poeo jesti, piti i puiti, umereno u usporedbi s
preanjim jelom, pilom i puenjem, nije probavljao hranu tako dobro
kao nekad; a kad se od vremena do vremena u noi budio, ustanovio
bi da mu je ruka ili bedro utrnulo i ak oseao da je neto drugo
prisutno tamo, kao da neki zao duh vreba da ga iznenadi u njegovu
najslabijem trenutku i gurne u propast.
etiri dana za redom, svakog jutra, mokraa ga je arila kao da je
zasoljena, a zatim je i to prestalo. Jednog poslepodneva odjednom je
ogluio na jedno uho, a vid mu se zamutio. Nekog drugog dana osetio
je prolaznu muninu i zatim otre igove boli u donjem delu trbuha
kad je u sudnici ustao da iznese uobiajeni prigovor.
Ukratko, Feliks je prvi put u ivotu bio zabrinut za svoje telo. Pre o
zdravlju nije ni razmiljao, ali sad mu se odjednom inilo udom to
jedan kucaj srca sledi drugi u pravilnom razmaku, to i udie i izdie,
to mu crijeva rade, to se znoji, osea toplinu i hladnou.
rastu na dovoljno primetljiv nain da ih od vremena do vremena
treba podrezati.
Kad se oseao dobro, bio je toga svestan umesto da to jednostavno
prihvati kao prirodno stanje stvari. Tad je izazivao svoje telo, terao ga
da pije i pui vie no to je obiavao, optio bi dvaput na dan za
kunju a onda bio potiten kad ga je telo kaznilo umorom ili ponekim
igom ili boli.
Zar je jednostavno stario? pitao se. Bio je na pragu ezdesete;

mnogi su mukarci umirali i pre te dobi.

Upozoravao je sebe da bude oprezan. Nel na njemu nije
primeivala nikakvih promena na emu joj je bio zahvalan, no on je,
kad god je mogao preuivao svoje tegobe, a ona se odavno bila
usredotoila na to da bez uzrujavanja toliko razmilja o svom zdravlju
da na tue nije ni pomiljala, premda je umela biti ljubazna i skrbna
ako joj je ko skrenuo panju na neku istinsku nevolju.
Lion je opazio i osetio promenu u svom stricu. Iako roeni neak,
dugo je svog strica Feliksa smatrao dobrim drugom, pogotovu otkako
je delio ono posebno nesputano drugarstvo koje se razvilo izmeu
Feliksa i Bonarda dok je Bonard jo u Feliksa uio pravo i kako se
vode poslovi a zatim kako se uiva ivot makar bio oenjen enom
koja te odbija.
Nipoto se ne moe pouzdano rei da su uici na koje se Lion
nauio uz Bonarda i Feliksa osudili njegov brak na pomanjkanje
telesnog dodira, ali je sigurno da bi potpuno ispunjenje njegova braka
uinilo poblie upoznavanje s Feliksovim i Bonardovim uicima
suvinim. Bio je to iv primer injenice da nas ono to nam nedostaje
esto tera na vee uitke nego nae snage.
Lien Bonardova prijateljstva i to jo na tako neobian nain da
mu njegove sestre pobegne sa sestrom njegove supruge koja je rodila
njegovo dete Lion je bio zbunjen, besan i uplaen. Da je u tom
trenutku Feliks bio onaj nekadanji, Lion bi moda prirodnije
proivljavao te dogaaje. No Feliks nije nastojao da navede i svrati
svog neaka na njihove uobiajene raskalaenosti, a Lion nije bio
nimalo raspoloen da ih zapoinje sam bez mukog drutva.
Naravno, volio je Sarah; i vie nego naravno. Ona je volela njega.
Ali nije imao dosta snage da iznenadnim navaljivanjem da pokuaju
zajedno upotpuniti svoj brak poremeti tankoutnu ravnoteu koju su
postigli. Bila je sretna s Rejel i Beulahom. Jednako tako Lion nije
mogao iznenada preuzeti upravljanje imanjem. Predugo je posmatrao
druge kako to rade: oca, majku, Roskoa Elka a sad Sarah. Nije mogao
oduzeti odgovornost koju nije mislio trajno zadrati. Uili su ga da to
prepusti drugima; rado je to inio. Ako su od vremena do vremena
stvari pole malo nizbrdo, zar je to bilo tako vano?

Znao je da je Flojd pisao o povratku, ali je to ipak bilo neizvesno.

Sve od Ijeta 1820. nije istinski bio prisan s Flojdom, odonda kad su
bili deaci i na pragu mukosti naglo se otuili zbog gotovo
istovremenog iskustva.
Bez Bonarda, vie nego bez Feliksa, Lion je bio osamljen. Jo je
bio mlad, ali i dovoljno star, da zna kako mladost sama po sebi ne
jami radost. Pamtio je dane kad su tereti bili laki. Seao se Flojda i
ugodnih, tako prirodnih doivljaja tog leta koje su provodili
besposliarei, plivajui, pecajui u potoku, ne marei trae li ih
zadovoljni, smatrajui da e to potrajati zauvek.
Sad je sam obilazio neka od starih mesta, ustanovivi da se tok
potoka postepeno menjao kako su godine naizmence donosile poplavu
i suu. Jednog dana preputajui se nostalgiji, ubrao je lubenicu na
svom putu i krenuo u umu prema potoku gde su on i Flojd pecali i
plivali. Korijenje empresa uronjeno u vodu u koje je usadio lubenicu
da se ohladi moda je bilo upravo ono koje su Flojd i on upotrebili u
istu svrhu kao deaci.
Skinuo se i odloio odeu na sivim, suvim raljama grana drveta
koje je uginulo od udarca groma.
Kad se naplivao, ispruio se na otvrdnuloj peanoj obali i
mahovini nalik na travu. Leei na leima pogledao je kroz granje u
plavo nebo, a zatim uvi zuj letne movare koji je poznavao celog
ivota, okrenuo lice u stranu i ugledao leptire nalik na one iste viene i
zaboravljene pre sedamnaest leta.
Na drugoj obali potoka, uuren na povaljenom deblu Roman ga
je posmatrao. Nekoliko poslednjih dana sledio je Liona na njegovim
uglavnom istim putovima i tromom tumaranju. Danas je stigao ovamo
pre njega.
Nedugo zatim doetao je Lion. Roman ga je posmatrao kako odlae
lubenicu na zemlju, a kad se zakotrljala i Lion podviknuo Opa! i
podmetnuo granu da je zaustavi, i Roman se malo uzbudio i osmehnuo
istovremeno kad i Lion. Zaustavivi lubenicu Lion je odmah uze u
ruke i pronae gnijezdo za nju u empresovu korijenju koje je
zaplahnjivala voda.
Uzeo je prut, vukao njime po vodi, kao da pie po povrini,
naposletku ga bacio u potok, gledajui kako ga voda odnosi. Po tome

kako su se podigla i spustila Lionova ramena Roman je zakljuio da je

uzdahnuo.
Zatim Lion proee uz obalu nekoliko metara i Roman se pitao
hoe li morati ustati iz svoje zakriljene posmatranice i slediti ga po
svojoj strani potoka da ga zadri na oku jer je u poslednjih nekoliko
trenutaka ta elja u njemu postala potreba.
Lion je unuo na obali i zagledao se u vodu kao da je upravo ispod
povrine u sivosmeoj pliini ugledao kornjau ili ribu. Nagnuo se i
poeo gubiti ravnoteu. Da to ispravi, trgnuo se nazad tako naglo da je
pao na stranjicu i seo nasmejavi se samom sebi kao i Rejel na
izletu u gaju.
Roman je sledio svaki Lionov pokret tako usredotoeno da je
zaboravio na sebe. Lion sad privue kolena, osloni na njih prekrtene
ruke a glavu poloi na njih. Sedei na deblu preko puta, Roman uini
isto. Zatim Lion pritisne lice u ruke tako da ga deak nije mogao
videti. Je li plakao? Roman je nagaao uznemiren i s nadom. Nije.
Podigao je glavu i zijevnuo. Romanu odlane, ali je istovremeno osetio
i razoaranje. eleo je da tog dana njegov idol bude tuan.
Trcnutak kasnije Lion ustade i poe se svlaiti, oito malo mislei
pri tom na ono to je radio jer su nm pokreti bili nespretni. Prstima je
petljao raskopavajui dugmad, rukama preslabo ili presnano vukao
rukav ili pantalonnicu.
Roman je motrio jo paljivije. Taj ovek bio je njegov otac.
Romanova krv bila je Lionova. To sam ja oseao je znajui
istovremeno do to jest i nije istina. Lionovo telo bilo je obrateno
retkim dlakama, nevidljivim na prsima, jedva primetnim na rukama i
nogama, a oko spolovila tamnijim od crvenkastozlatne kose na glavi
kao to ponekad znaju biti brkovi i brade u mukaraca.
Poeao se po bedru. Obim rukama pljesnuo je gole grudi i tad bez
ikakve pripreme ili kretnje upozorenja naglavce plitko skoio u potok,
izronio kao riba u skoku, otresavi vodu s kose i glave i zaurlavi kao
sretno dete: Juhuuu!
Polagano je okomito uranjao i izranjao, snano isputajui zrak na
usta i nos. Zatim je zaplivao. Plivao je u velikim krugovima. Okrenut
na lea pljuskao je rukama i nogama, viui kao divlji Indijanac.
Roman ga je posmatrao potpuno obuzet i sasvim predan. Je li ikad

postojao ovek tako lep kao njegov otac?

ak i kad je Lion, umoran od plivanja, izlazio iz vode, polaganim i
nespretnim pokretima zbog neravnog dna i brze matice, Roman se
divio svakoj njegovoj kretnji.
Otkrie je osnova prve Ijubavi; sve to je Lion radio Romanu je
bilo otkrie lepote. to god radio bilo je uvek pravo kao to je sve to
je inila i uradila njegova mati bilo pogreno. Romanovo telo gorelo je
od ljubavi prema tom oveku i znao je to mora uraditi. Otii e malo
nizvodno gde se potok suavao i jedno ga oboreno drvo premoivalo
s obale na obalu.
Lion je leao na leima. Nije spavao, sanjario je budan kad je
zauo uanj i smesta pogodio da ga je proizveo ovek, a ne ivotinja.
Podigao je glavu sa zemlje i ugledao kako Roman izlazi iz grmlja,
pustivi granu koju je savio da moe lake proi da ibne nazad na
svoje prirodno mesto: taj je fijuk pobudio Lionovu panju.
Lion je znao da njihov susret nije sluajan. No kad se ve zbio,
inilo mu se da je prirodna posledica njegovih razmiljanja tog dana.
Deak je zurio u njega na izgled ljutito, ali je Lion pouzdano znao da
je on eleo da se ovako susretnu.
Oprostite, ree Roman zapevajui lano, nisam znao da ste
ovde. Mislio sam da nee biti nikoga. Lion ga je posmatrao. Da se
Roman okrenuo i otiao obojica bi mogla prihvatiti la, iako su znali
da je la.
Ali Roman je oklevao i oklevao dok nije izgledalo da e i ostati.
Tek tad, prekasno, okrenuo se da poe.
Zakoraio je etiri koraka a Lion ree: U redu. Moe ostati.
Ostani, molim. Roman se nije pretvarao da ne uje, ali nije uzvratio
pogled Lionu kad se vraao i priao obali nekoliko koraka dalje od
ispruenog oveka, zatim unuo kao to je video da je Lion ranije
uradio; naglo se spustio na stranjicu i nasmejao se.
Uznemiren Lion se takoe nasmejao kao jeka Romanova smeha.
ak i kad nije iskren, smeh moe olakati teak trenutak. Sad je
omoguio da brzo zavire iza onoga to je prikrivao i da odvrnu pogled
bezizraajna lica videvi vie no to su mogli priznati. Lion je sklopio
oi i pretvarao se da se odmara. Ispruio je noge i none prste, izvio
prsni ko, prikazujui svoje napeto telo pod prividom da se opruuje

kako bi se odmorio.
ak i tad jo Roman je mogao otii, ali nije. Lion se mogao
izvrnuti na trbuh i spreiti sve, ali nije to uinio.
Kad je pogledao kroz drhtavi prorez kapaka, video je da se Roman
primaknuo. Sklopio ih je, zadravi dah.
Tad oseti dodir deakove ruke na prsima. Ponovno je izdahnuo;
ruka je spuznula do pupka i tamo stala, jedan prst neno pipajui ga
kao da istrauje tajnu Lionova roenja. Osetio je poljubac deakovih
usna na koi.
Narcis je naao svoju sliku i voljno joj se prepustio.
Sara podie pogled s knjige dok ju je sklapala i pruala nazad
Roskou Elku. Rauni su toni, sve je u redu, rekla je. Uzevi knjigu,
Rosooe kimne. Meutim, neto nije upisano. Stisnuvi usne,
strpljivo se namrtio.
Radi se o Poju, ree. Da bi mu omoguila da se prilagodi obratu
u njihovu razgovoru pristojnost koju jo nije uspela odbaciti dodala je
to je oboje znalo, kratica za nadimak jadni Joe, kako sam shvatila
tako su ga nazvali jo u detinjstvu.
Da? rekao je mrzovoljno, odbijajui njen tankoutni nain.
Zapovedili ste da ga izbiuju.
Rosko se brzo obazre kancelarijom kao da je hteo podsetiti da bi o
tome trebalo razgovarati s gospodarom, a ne s njegovom enom.
Naglo vrativi pogled na njeno lice, ree nepokoleban: Krao je.
Uzeo je kukuruza iz sue da nahrani svoje prase koje sam mu
poklonila prolog Boia s doputenjem da ga pojede ili othrani i
proda a novac zadri za svoje potrebe.
Ukrao je, ponovio je Rosko hladno.
Oni ne smatraju kraom ako uzmu od porodine zalihe jer sebe
dre delom obitelji. Misle da kradu jedino kad uzmu jedan od
drugoga.
Kraa je kraa.
Je li Pojo vama duan?
Krzmao je, ali samo trenutak. Morao bih pregledati svoje knjige
da mogu rei.
Seate li se da smo vam Kendrik i ja naloili da niko ne smije biti

batinan bez naeg znanja i odobrenja? utio je.

Seate se, dakle.
Kad bih mogao razgovarati s Kendrikom, uveren sam da bih mu
objasnio svoj poloaj tako da bi shvatio i ne bi zamerio mojoj
naredbi.
Bila je to otvorena drskost jer je oboje znalo da je Lion pre dva
dana osedlao konja i odjahao ne rekavi nikom ni rei. Od tada nije
bilo vesti od njega.
Moete govoriti Kendriku koliko hoete i koliko vam bude
dopustio kad se vrati. U njegovoj odsutnosti, odgovorni ste meni, kao i
svi ostali koji ovde rade.
Gledao ju je dugo i uporno pre nego je kratko kimnuo Kad bih
morao trati vlasnicima da traim doputenje za postupak u svakoj
nepodoptini ili pogreci, unitilo bi to moj ugled. Oni su poput mazgi,
s njima se ne raspravlja nego im se kae hija i stoj.
Oni su ljudi, Elk. Nai ljudi.
Neka ih Bog uini zahvalnim za to, rekao je suvo.
Pocrvenjela je. Gde je sada Pojovo prase?
Sa svima ostalima.
Oduzeli ste mu ga?
Budui da je bilo tovljeno ukradenim zrnom, pripada plantai.
Tako ja zamiljam da treba ispraviti njegovo zlodelo.
To ste sami odluili?
Nisam vlastoruno odnio svinje iz Pojova svinjca u zajedniki to
ne. Suzdravala je bes. Da mu je priznala kako primeuje njegovu
drskost, stvari bi morale poi dalje no to je htela ili tonije dalje nego
to bi Lion dopustio. Pobrinite se da se svinje vrati Poju.
Mislim da ga ne bih prepoznao.
Uverena sam da Pojo hoe. Neka ga on uzme.
Ako mu to dopustite, on e moda uzeti drugo, vee, deblje.
Dajte mu svinje, kaem!
Takvu dareljivost smatraju slabou. Ako jednom proe
nekanjeno, pokuae ponovno.
Rekla sam vam to da radite. To je sve.
Radni dan je zavren. Sutra . . .
Poaljite Poja ovamo. Ja u mu rei.

Sa zadovoljstvom u poslati nekog da pozove Poja k vama,

gospoo Kendrik. to se mene tie, moram sad na svoju malu farmu a
ovde zavriti posao za danas.
Dobro, ali poaljite pobrinite se da Pojo doe ovamo.
Rosko paljivo kimne, zadravajui svoje nezadovoljstvo u
razboritim granicama.
etvrt sata kasnije u kancelariju ue Lori bez kucanja i ree: Pojo
je ovde, tvrdi da je pozvan.
Da.
Mrtei se na gospodaricu Lori promrmlja: Pokvareni lopov, i
izae.
Trenutak kasnije uao je Pojo sa irokim, nervoznim, lanim
osmehom na licu. Sarah ga je do tada esto viala, ali samo izdaleka.
Nikad se nije ukazala prilika da razgovara s njim. Je li sve u redu s
tobom, Pojo? upitala je.
to to? to to, gospoo? Na iskeenom licu videlo se da se
prikazuje glupim.
Pitala sam te je li sve u redu s tobom, rekla je otro.
Razmislio je. Da, gospoo, da gospoo. Podnoljivo. 2ivahno je
kimao glavom kao da razgovara sa sobom.
Vratie ti tvoje svinje, Pojo.
Da, gospoo! Ponovno je kimnuo.
Znam da ti ga je Elk oduzeo, ali e ga dobiti nazad. Tvoje je,
moe ga othraniti i prodati, kako te volja.
Pripada tebi. Razume?
Da, gospoo. Ono je jako mravo staro prase. Ne vredi mnogo, a
nikad i nee, mislim.
Pa lepo, tvoje je. Sara se osmehnula nastojei da ljubaznou
potakne oveka da ne bude napet i da s njom razgovara prirodno. ao
mi je to su te kaznili. To se nije smelo dogoditi. Nisam nikom
dopustila da te izbatina.
Da, gospoo. Rekli su da su me uhvatili na delu, ali bio je to samo
na kukuruz.
Da.
Na kukuruz koji sam uzeo da ga nahranim; mravo staro prase.
Znam ta si mislio kad si to uinio.

Izbievali su me za to.
Znam, ao mi je. To sam ve rekla. Nije se smelo dogoditi.
Da, gospoo. Ali jesu. Zato me je gospodarica dala pozvati?
Uistinu ne znam zato to radi, srce, te sebe naziva udovitem.
Osim ako te nisam pogreno shvatila, jesam li? Nekakav mali crnac
pocuclao je tvoj evac dok si leao gol u polusnu nakon plivanja u
potoku.
Srce, takve se stvari dogaaju neprestano kad su oni takve ivotinje
i sve drugo. Ako ti se nita goreg ne dogodi u ivotu, smatraj se
srekoviem.
Lion koji ve dve noi nije spavao vie od pola sata teturavo ustane
na noge i pljusnu enu preko lica.
Kad ga je zgrabila za ruku, sruio se nazad u stolac. Sad je dosta!
Ja sam svi smo ovde bili strpljivi zbog starog prijateljstva, ali je moja
strpljivost sad dotrajala! Ovde si dva dana, pije naa pia i jede to
smo ti mogle pruiti, i bio si dobrodoao. Ali neete me udarati,
gospodine! Ni ti niti itko drugi. I sad e otii. Ne pojavljuj se na
pragu dok ne bude mogao pokazati pristojno lice. Sam bog zna to e
ta tvoja fina ena rei kad te ugleda. Ali to je njena briga, a ne naa, ne
vie. Zgrabila ga je za kosu i povukla mu glavu gore tako da je
morao pogledati u nju. Kad je ponovo progovorila, u glasu joj vie
nije bilo Ijutine ve prizvuk saaljenja. U uasnom si stanju, nema
sumnje. Idi kui kao to kaem a kad se opet osovi ali ne pre, upamti
opet se ovde dobrodoao.
To je govorila Florabel Bixby, najstarija od tri sestre koje su
stanovale u kui iza ivice na izlazu iz Hajboroa i bile ljubazne da
zabavljaju gospodu iz okolice kojima je u obitelji nedostajalo
stanovitih udobnosti. Florabel je prola svoj cvat i preteno je igrala
ulogu majinske domaice, dok su njene mlae sestre, Pensi i Anet
sad su spavale, bilo je rano ujutro obavljale poslove u lonici. Florabel
je povremeno pristajala da uputi kakvog mladia kojeg bi doveo stariji
mukarac, esto otac ili stric, ali su stariji mukarci lino bili skloniji
kojoj od mlaih sestara radi njihovog ivahnijeg temperamenta.
Lion je razmislio o Florabelinim reima i kimnuo. Sklopio je oi.
Pomislivi da bi mogao ponovno zadremati, ve mu je htela protresti
ruku i prigovoriti, no on prokalja grlo, pa jo jednom, i otvori oi.

Ustajui hvatao je ravnoteu i oteturao do zidnog ogledala koje je

tu u dnevnoj sobi bilo najvee u kui.
Kako se nije video, priao je stoliu i podigao petroljeku,
primaknuvi je svojoj slici u ogledalu. Poto se mirno razgledao, ree:
Blagi Boe! i ponovno odloio svetiljku. Kad biste bili tako
ljubazni, gospoice Flora i skuvali mi kafu, otiao bih.
Kimnula je i krenula u kuhinju, a on za njom, znajui da e mu
dopustiti da upotrebi pumpu u kuhinji da ume lice i ruke. Pola sata
kasnije osedlao je konja i odjahao, ali ne u smeru svog doma. Umesto
toga odjahao je k Feliksu i Nel. Kad je sluga na njegovo kucanje
otvorio vrata, zatrai Lion da kae Kendriku da ga eka u njegovu
uredu. Tamo ga je Feliks zatekao, posluio ga piem videi da mu se
ruke tresu a kolena klecaju.
Zatim je sa svojim neakom mirno neko vrele razgovarao pre nego
to ga je odveo kui na doruak.
Nel je njegov dolazak primila kao potpuno razumljiv, ne osvrui
se na njegovu izguvanu odeu i neobrijano lice. Kasnije tog jutra Nel
i Feliks odvezli su se na Beulah u svojoj dvokolici, dok je Lion kasao
na konju uz njih. Sara ih je doekala kao da ni njegova odsutnost a ni
neoekivani dolazak sve troje nije bio neobian.
Gosti su ostali celi dan, Feliks obilazei polja s Lionom, nakon to
se Lion okupao i preodenuo; Lion je razgovarao nadugako s
Roskoom Elkom i dao priliku da ga svi robovi na poljima mogu
videti; Nel je uivala u posetu Sari i kratkom vienju s Rejel i
Huanitom i u velikim koliinama limunade i aja i sveih plodina s
farme. Posle veere Nel i Feliks krenue kui dvokolicom ponevi
korpu mladog graka, kukuruznih klipova i rajica. Nel je ak potakla
Feliksa da popui cigaru iji je miris volela na otvorenom, iako ga u
kui nije podnosila.
Ostavi sami Sara i Lion se pomirie razgovorom o Beulahu.
Ispriala mu je o sukobu s Roskoorn zbog Poja.
Bila je oprezna da mu sve ispria tono kako se odigralo. Srdita
sam zato, zavrila je, to sam jo u trenutku kad smo razgovarali,
videla da on na neki nain ima pravo, a ja ne ali sam ipak bila u pravu,
zar ne?
Ne moemo mu dopustiti da ljude mui pa i kad pogree.

Draga Sara. Zagrlio ju je, a ona nasloni glavu o njegov vrat.

Jako mi je ao to sam te primorao da obavlja takve poslove.
Dragi! Rukama ga je stisnula oko pasa; zatim ih je spustila.
Sluaj! Nakrivili su glavu oslukujui i niz stepenite dopre
Huanitin glas koji je zaljubljeno prekoravao. Rejel ne moe usnuti
zbog gostiju i tvog povratka. Inae bi zaspala ve pre sata. A kako
nije, hoemo li svratiti da je vidimo? To nee nita omesti a njoj e to
biti drago iako Huaniti nee.
Lion strese glavom. Ja u malo proetati po nonom zraku.
Ja u k njoj samo na trenutak.
Laku no, Saro.
Trenutak je zastala na stepenitu. Laku no.
Ubrzo je uo otvaranje i zatvaranje vrata, i zvuk glasova iza njih,
sretnih i priguenih. Uzeo je cigaru iz kutije na pisaem stolu,
protrljao je meu prstima, pomirisao, odgrizao zailjeni vrh i pripalio
na plamenu svee.
Kad se ravnomerno razgorela, iziao je i proetao imanjem kao to
je uinio bezbroj puta, u nastojanju da sebe shvati ne u celini, ne
zauvek, tek toliko da se ne prezire, toliko da moe spavati, odmoriti
se, probuditi se i rei: Svanuo je nov dan.
Roman je iz prikrajka posmatrao Lionov dolazak s Feliksom i Nel,
i kako je Rejel istrala iz kue pred njih, ispred Sarah i Huanite. On
je, otkako se pre tri dana rastao s Lionom na obali potoka, ivio u
paklu koji ga je to vie zbunjivao jer je u njemu bilo bljeskova radosti
i saznanja.
Slabo se seao tako se uveravao to se dogodilo. Ali, oh, seao se, i
te kako! Nikad nee zaboraviti i nikad shvatiti kako se zavrilo. Kad je
Lion vrisnuo, okrenuo se licem i telom zemlji.
Roman je sedeo uz njega. Skriveno lice, gola lea i ramena na tlu
koja su se podizala i sputala bila su optuba i istovremeno odbijanje.
Nije shvatao; nita nije shvatio. to ga je donelo ovamo danas? to je
Liona potaknulo da ga napokon prihvati nakon to ga je godinama
odbacivao, da bi se zatim odvratio? to nije bilo pravo? Niko ga nije
poduio, instinkt ga je ponukao da uini to je uradio. Je li instinkt bio
pogrean? eleo je da mu veruje, da sumnja u razbor kad razbor
potiskujui oseaje. No sedei ovde kraj zdvojnog oveka, eleo je

jedino da ode, da nestane, da se sakrije.

Pridigao se sa zemlje; stajao, oklevao. Ako ga ostavi samog, hoe li
s njim biti sve u redu? Kleknuo je, dodirnuo Lionovo teme. Lion ga
trzajem odgurne. Celo mu je telo drhtalo. Roman ponovno ustane,
udalji se nekoliko koraka, zastane, pa potri. Trao je glavom bez
obzira.
Kad se naposletku naao u sigurnoj osami, stao je kod potoka na
mestu gde je voda dopirala gotovo do ruba obale. Oprao je lice i ruke i
vodom poprskao uarene ui i bolne miie na iji. Naslonivi se na
jedan lakat, osetio je smrtni umor. Lakat sklizne i Roman zaspi.
Probudio se u sumrak. uma je postala vlana i gusta u svojoj
vlastitoj seni onog trenutka kad je sunce zalo.
Kukci i druga umska bia koje su sunano svetlo i vruina
uutkali i prikovali sad su se glasali i pokrenuli.
uli su se unjevi u grmlju, pesma kukaca drugaija od danje
glazbe, miris vlanog gliba u kojem gmie zmija, tupast kornjain hod
bez straha da e je iznenaditi i prevrnuti. Roman ustade s oseajem
krivice kao gost koji zna da je predugo zlorabio gostoprimstvo.
Izaavi iz ume to je bre mogao naao je usku stazu uz polje,
zapravo samo tragove kotaa kola izmeu kojih je rasla trava i korov.
Zastavi na stranjim vratima kolibe uo je kako ene u kuhinji
pripremaju veeru. Selou ree prepredeno:
Da prostrem za sve, to misli?
Myrtis odgovori: Da.
Selou ree: Gospodar je odjurio kao da se nikad vie nee vratiti.
Hoe li gospodarica hteti sedeti tamo sasvim sama?
Prostri sto i prestani izigravati sveznalicu. eron, sijeci tu rajicu
ravnomernije. Kamo li sam odloila bocu s octom?
To je bilo pre tri dana.
Danas se Lion vratio. Sad je etao u mraku, ah nije bio sam. Roman
je stajao nedaleko motrei ga, arko je eleo da mu se pokae i oslovi
ga, ali se nije usuivao znajui da su on i njegova ljubav prezreni.
Kad je zrnje i vozno na velikim povrinama dozrelo i skupine
crnaca ih pobrale, ponekad pevajui vie od dosade nego od radosti
tad je i Ezrino semenje koje mu je Flojd poslao iz tuine dozrijevalo i

otkrilo se kao mahuna, grozd, vrea i tikva. Ovde pet stopa dug red
neeg, uz to drugi red neeg drugog pokraj treeg, etvrtog i petog,
sve od razliitog semenja, esto u jednom redu dve ili vie vrsti
biljaka.
Za jedan red pomeao je pesak s crnicom; za drugi suvu rasprenu
ilovau. Zalijevao je jedan, a drugi prepustio kii. Jedan je podrezivao,
drugom dopustio da se razraste po volji radei sve to nasumce i
instinktivno. Ne verujui grabljama i motici biljke je obraivao
zaralom kaikom i sa svojih deset prstiju.
Jednog poslepodneva Lori ga je zatekla u njegovu malenom vrtu
zagledanog u biljku nenog lia. Glasno se nasmejala jer je Ezra
zasenjivao biljku njenim starim suncobranom koji je upotrebljavala
samo za odlazak u crkvu po najvruim nedeljama. Pogledao ju je
iznenaen. Neu da mi i jedna propadne. Pokazau deku da je svaka
pojedina niknula.
Moda nee doi do zime, ako i tad doe.
Doi e uskoro i vlastitim oima videti kako izgledaju u zemlji.
Otila je ostavivi ga kleei s otvorenim suncobranom.
Uprkos zaposlenosti u vreme etve pri kraju leta Sara je obino
nalazila vremena da se nedeljom odveze u Hajboro u crkvu. Nije bila
jako pobona, mislima je bila vie vezana za ovaj nego za drugi svet.
Nije bila gorljiv pobornik ni gorljiv protivnik; mirno je prihvaala,
sumnjala s merom i u sebi, i umereno nagaala. Ali volela se sastati s
ljudima i uti novosti, i tako je odlazila u crkvu. Novosti su se kretale
oko uroda pamuka, kukuruza, eerne trstike i oko ljudi ko je umro,
ko se oenio, ko rodio, ko doselio ili doao u posetu.
Nedeljna joj je misa takoe pruala priliku da razgovara s Ednom.
U najzaposlenijim nedeljama etve i spremanja plodina ule bi jedna o
drugoj iz prepriavanja svojih slugu, ali nisu imale vremena da se
poseuju i tako ovisile o nedeljama.
Prve nedelje u rujnu odvezla se u svojoj dvokolici u Hajboro
povezavi Rejel i Huanitu. Rejel je bila premalena da sedi u crkvi,
ali je volela promenu i kretanje pa je Sara vodila nju i njenu dadilju sa
sobom zbog drutva ako Lion nije poao s njom, ostavljajui ih u
kolima ili kod tetke Nel dok je ona bila u crkvi.
Lion nije redovno odlazio u crkvu i te nedelje su on i Feliks

odjahali na drugu stranu okruga da pregledaju drvo koje su nameravali

zajedniki kupiti. Obraivanje graevnog drva i prodaja na stranom
tritu sve ih je vie zaokupljala, osobito u godinama mravim kao to
je obeavala biti ova.
Sarah je ostavila Rejel i Huanitu da podele korpicu bresaka i
brbljaju u gaju gde su dvokolice i kola ekali vlasnike koji su sad bili
zaposleni da Bogu prenesu svoj nedeljni pozdrav. Sarah i Edna
izmenile su samo nekoliko rei na crkvenom tremu, zatim su ih
zaokupile i razdvojile druge znanice. Edna je doviknula prijateljici:
Piter eli s tobom razgovarati zapamti!
Posle pevanja i propovedi, ponovno su se sastale na tremu i s
Piterom pole prema koijama u gaju.
Kad vi i Roman ponovno otvarate kolu? raspitivao se Piter.
im zavrimo s najveim poslovima. Ubrzo, ree Sara.
Nedostaje mi.
Kad poem u Savanah s pamukom, dovesu kunog uitelja za
svoje deake, ree Piter.
Kao to su imali Bonard i on, doda Edna. Zanima nas bi li ti
uzela devojice u svoju kolu kad pone s podukom.
Oh, pa naravno!, ree Sarah. ao mi je to se tome sama nisam
dosetila. Rejel je premalena, ali ionako sedi u koU, a Doreen i
Anabel su svakako dobro dole. Hoete li obeati da ete ih slati
svakog dana?
Svakako!
Vrlo je vano da dolaze redovno, naglasi Sarah.
Vrlo ste ljubazni, Sarah, ree Piter toplo.
elela sam ih bolje upoznati, ree Sarah, a i da ih Rejel
upozna. Edna, doite s njima.
Prestara sam da uim i polazim kolu.
Nasmejali su se. Sarah se obrati Piteru: Morate posetiti tetku Peu
kad budete u Savanahu. Pomoi e vam da naete uitelja i uivae u
tome. Upravo takve poslove najvie voli. Zaduiete me ako je
nagovorite da doe k nama na due vreme. Uvek dolazi u ovo doba
godine dolazila je no svake godine kae da sledee nee doi i
moramo je nagovarati pa se nadam da ete mi u tome pomoi.

Rado. Ja dobro nagovaram. Piter se nasmeje, a i Sarah.

Vrlo dobro, raunam na vas, Brus! Hoete li pogledati moje
dete? Uli su u gaj. Njihove dvokolice bile su, kako se pokazalo,
razdvojene samo jednim lakim kolima i kolima s improviziranim
seditima od dasaka. Rejel je stajala u krugu dece, od kojih je etvero
bilo Piterovih. Istrala su iz crkve onog trenutka kad je propoved
zavrila, da to vie iskoriste onih nekoliko trenutaka nedeljno kad su
mogla biti s drugom decom. Rejel im je pevala i sad su, bar na
trenutak, sva utihnula. No kad su se odrasli pribliili, krug se raspao,
starija deca otrae ostavivi Rejel iznenaenu i samu, prekinute
pesme.
Sara klekne i ogrli dete. Zatim Rejel klecne pozdravivi Ednu i
Pitera. Oboje se ljubazno pozdravilo s njom pre nego pooe k svojoj
dvokolici dozivajui ratrkanu decu. Sarah i Huanita smestie sebe i
Rejel na sedalo dvokolice, Sarah svejednako razgovarajui s Ednom i
Piterom. Vlasnici lakih kola i onih s daskama nisu se jo pojavili,
zadravi se prianjem u crkvenom dvoritu. Ponekad je potrajalo celi
sat da se posle nedeljne slube gaj potpuno isprazni.
Edna je ponovno pozvala etvero dece po imenu: Adame! Anabel!
Doreen! Ti, Dejmsu! Doite brzo! Kad se nisu pojavila, Piter povisi
glas i zapreti: Kreemo ovog trenutka! Moraete peice do kue!
Odvezavi uzde, lako njima pljesnu konjske slabine i poveze svoju
dvokolicu za Sarinom. Deca odjednom iskrsnu, vritei oarano u
panici: ekajte! ekaj nas, tata!
Piter uspori konja ne zaustavljajui ga, dok je Edna pomagala
Anabeli da naskoi na kolica s jedne strane, a on povukao Doreen
gore s druge. Deaci skoie na stranje sedalo preko sanduka za seno.
I tako se oba drutvanca povezu kui, stariji smeei se i kimajui kad
im se pogled susreo, deca dovikujui tajanstvene nerazumljive rei.
Dvokolice su povremeno vozile usporedo; a onda bi jedna zaostala da
druga moe proi.
Jednom kad su se vozili razdvojeno i Sarina kola bila nekoliko
duina napred, Edna primeti: Nazvala te Brus tamo. Kimnuo je.
Tako te niko drugi ne zove.
Eh, rekao je staloeno, to mi je ime, upravo ono koje si mi ti
dala. Pola sata kasnije, podne je ve dobrano poodmaklo, kola

krenue svaka svojim putem nakon to su putnici izmenili desetak

poslednjih pozdrava. Sara je brzim kasom vozila odvojkom od
glavne ceste, kroz vonjak i oko kue do stranjeg ulaza gde ju je
doekao eer da konja i kola odveze u suu. Ruak je bio gotov,
znala je, a nije volela da Myrtis eka na nju. Nadala se da se Lion
vratio kui i da je doveo i Feliksa.
Upravo je htela ui Rejel i Huanita ve su ule da sluavkama u
kuhinji ispriaju to je bilo u gradu kad joj pogled zapne za desetak
ljudi koji su se oigledno vraali s rada jer su na ramenima nosili vile.
Prilazili su jednoj sui. Trenutak kasnije ula je upravo kad su odlagali
alat. Obrativi se oveku po imenu Rex za kojega je znala da je bistar i
da zna to govori, upitala ga je gde su radili. Pogledao je ostale; svi su
strugali nogama kao da im je neugodno. Preko na Elkovu imanju,
gospoo, odgovori Rex.
to ste tamo radili?
Sakupljali kasno razasuto seno.
U nedelju ne radite: to je dan odmora.
Pa, ree Rex, tako je, vidite. Ovde nam je dan odmora, ali je
Elku trebalo obaviti taj posao, a mi smo odraivali neto od svojeg
duga.
Jeste li to ve i pre radili? pitala je ne povisujui glas.
Od vremena do vremena, gospoo. Elk nam doputa da odradimo,
kad ne moemo platiti.
Jesi li ga video?
Da, da, odgovori Lion nestrpljivo. Video i razgovarao s njim.
Sve je u redu. Lion je bio umoran i razdraljiv. Doao je kui posle
podne s razgledavanja drva s Feliksom koji ga je ostavio na glavnoj
cesti i odjahao kui, rekavi da Nel nije bilo sasvim dobro tog jutra i
da je hoe videti.
Lion nije bio ruao a im je uao u kuu Sarah se oborila na njega
pritubom zbog ljudi koji su tog jutra radili za Roskoa Elka. Dok je
jeo hladne ostatke, primorala ga je da obea da e odjahati k Roskou i
zatraiti objanjenje.
Kako je sve u redu? rekla je sad. To su nai ljudi.
Radili su za njega jer mu duguju novaca, a radili su u svoje

slobodno vreme; kako nam to moe tetiti?

Zar ne vidi?
Ne, ne vidim, rekao je nestrpljivo.
S vremenom e poeti oseati da rade za Roskoa Elka, da su
njemu odgovorni. Lako je mogue da e pomisliti da nama ine
uslugu to rade na poljima Beulaha, da to vreme otimlju od Elkove
farme.
Govori gluposti.
Videe.
Verujem da ne zna kako je muno uti da se svojevoljno prepire
s nadglednikom i pretpostavlja da zna vie o upravljajnju Beulahom
od bilo kog drugog. Svakog dana slinija si mojoj majci!
Lione, kamo e?
Tamo gde sa mnom nee postupati kao s detetom! uzviknuo je,
odluivi da ode tek kad ga je to pitala.
Gde e mi dopustiti da sednem i odmorim se i da se oseam
ugodno a nee me slati da galopiram naokolo s gospodariinim
porukama!
Lione! Lione?
Da nije pola za njim kroz kuu i nadsvoen hodnik do stranjeg
ulaza, moda bi i ostao. Bio bi proetao, rasterao zlovolju hodom i
vratio se da veera s njom u ma kako mualjivom raspoloenju. No
kako se oseala krivom to ga je podbadala moda je imao pravo da je
preosetljiva kad je posredi Rosko Elk pola je za njim, i tako je morao
ponovno uzjahati konja i poi onamo kamo zapravo nije eleo, ne ba
sada, uostalom do kue iza ivice na drugom kraju Hajboroa gde su
sestre Bixby, Florabel, Enete i Pansy, ekale da utee i zabave
poudne, usamljene i neshvaene.
Roman je uvelike preterao dramatizirajui svoj oaj to je prilino
esta pojava u toj dobi. Njegovo samosaaljenje nije bilo slatko i
uteno, ve gorko. Kako mu je bilo zadano malo posla, radio je
previe.
Poduavanje u koli bilo je njegov jedini posao, ali se leti i u
etveno vreme kola nije odravala. Njegove ljubavi su moda bile
samo mata, ali su odbijanja koja je doivljavao bila stvarna. Ljubav

prema Lionu bila je stvarna. A Lion ga je, pobudivi kratku nadu u to

da e ga prihvatiti, grubo odbacio.
Roman se Lionu nije pribliavao, ali ga je motrio iz daljine,
skriven. Kad jednog dana vie nije mogao izdrati da sebe mui, stao
je Lionu na put, na osamljenom mestu tako da kasnije ne bi u sebi
mogao nai ispriku: Nije mogao jer je bilo drugih u blizini. Roman je
taj susret unapred smislio; ispao je iza ugla ravno pred Liona i stao
kao ukopan, oima i dranjem zaklinjui da ga prihvati. Kad se Lion
zagledao u njega, a lice mu pocrvenjelo odajui samo saaljenje i
zlovolju tad, u tom trenutku, Roman bi ga bio mogao ubiti. No kad se
povukao u stranu, glave pognute od ponienja i ljutine, odluio je da
umesto njega ubije sebe.
Nije to bila iznenadna misao. U mladih je sanjarenje o smrti
jednako uobiajeno kao i matanje o ljubavi, a Roman je vie no itko
imao razloga za oboje. Volio je Rejel, volio je Sarah, a one su,
mogao je to sebi priznati, marile za njega. Ali njegova ljubav njima
nije bila tako nuna koliko njihova njemu; a tu nejed nakost nije vie
mogao podnositi. Svoju majku je prezirao, a ona je njega zaboravila.
Mrzio je svoju polubrau a da je nikad nije uistinu poznavao. Rosko
Elk bio je njegov neprijatelj. Lion, od kojeg bi najmanja mrvica
pruila potporu deaku, i preoito je eleo da bude mrtav ili jo gore,
da se nije ni rodio.
Tako je devetnaestoga rujna u etiri sata posle podne Roman poao
u jednu od sua, odrezao deo novog jakog ueta, smotao ga pod
koulju da ga sakrije i krenuo u umu. inilo mu se da ga motre, ali
nije bilo tako. No kad je uao u umu, znao je da je sam, da nema
nikog, ni besposlenog ni namernog. Nije gubio vreme da o svemu jo
jednom promisli. Uputio se ravno do male istine na obali potoka gde
je prvi i jedini put bio prisan s ocem.
Pronaao je dosta jako drvo ono isto kroz ije je lisnate grane nagi
Lion, u enji za svojom mladou, gledao u plavo nebo pre nego se
Roman pojavio. Roman je uspuzao na drvo to mu nije bilo lako. Na
otroj hrastovoj kori ostrugao je kou s dlana, trgnuo se videvi da
krvari i mrano se osmehnuo setivi se kako je to nevano u usporedbi
s onim to e uiniti.

Ostavio je cipele u podnoju da se lake uspne i dosegnuo prvu

jau granu znojan i zadahtan. Dugo je nametao ue i vezao uzao oko
grane na mestu gde se ravala, tvorei prirodni ljeb za ue. Nije umio
vezati uzlove i uad, a morao se osigurati da e izdrati. Naposletku je
s istom panjom napravio omu koja mu se inila pouzdanom, a takva
je i bila. Sklopivi oi, ne mislei o muenikom oprotaju, ni o emu,
skliznuo je s grane i pao.
Noge mu nisu zaklatile u prazno, i isprva nije shvatio to se
dogodilo. Tad uvide da ga je neko doekao i obuhvatio rukama, iako
je telo ije su ga ruke drale posrnulo i noge promenile poloaj da se
vre odupru o zemlju. U neverici Roman ree: Lion! Otvorivi oi
opazi ljutito Flojdovo lice.
Flojd brzo razrijei omu i oslobodi deakov vrat i glavu iz nje.
Spasivi ga, spusti ga na noge i uverivi se da mu nije nita, epa ga
obim akama za ramena, otro ga protrese i povie: to si to naumio,
hej? Zatim ga je ispustio, stajao zurei u njega, ekajui da se i
njegove misli srede. Kad se malo pribrao, ree kao da je tog trenutka
otkrio injenicu: Roman?
Roman obori glavu. Drhtao je potresen onim to je uinio a nije
izvrio.
Flojd mu povue bradu nagore. Pogledaj me! Kakvu si to prokletu
gupost zamislio? Reci mi! Roman uzmakne korak. Niste me smeli
spreiti.
Flojd ga epa i drao ga je dok se nije smirio; tad ree: Najpre se
popni, odvei ue i baci ga dole meni. Roman strese glavom i
odgurne se od Flojda. Flojd slegne ramenima i sam se poe penjati na
drvo. Cak i u svom uzbuenju Roman je negde u kutu mozga osetio
zadovoljstvo to se Flojd teko uspinjao. Oseao se manje nespretnim
i nesposobnim. Flojd je puzao uz deblo, skliznuvi jednom ili dva
puta, prisiljen da vrsto prione i doepavi se ueta, poeo ga drijeiti.
Razvezivanje je potrajalo nekoliko minuta za kojih je mrmljao i
naposletku doviknuo deaku: S toliko uzlova mogao si obesiti
konja! Kad je ue naposletku bilo razreeno, bacio ga je na zemlju
kamo je palo u nespretnom smotku Romanu do nogu.
Silazei, Flojd nije urio. Pogledavi u dlanove kad je nogama stao
na zemlju, ree: Krvare. Zadao si mi gadnih neprilika. Lepo sam iao

skrenuvi s glavne ceste ovuda jer sam idui kui hteo obii ovo mesto
gde sam se igrao kao deak. Pecao, ljenario. Namrtio se setivi se.
to smo sve radili tu, Lion i ja. Pomislio si da sam Lion. Zato?
Romanu zadru usne. Nadao sam se.
Nadao se. Flojd strese glavom. Boe, nadao se. Pokupio je
ue, omotao ga oko ake u vrsti smotak i zatim zamahnuo rukom
zavitlavi ga visoko nad potok u koji je i pao s pljuskom. Obojica su
posmatrala kako tone. Kako je moj tata? upita Flojd kao da se nita
nije dogodilo. Pitao sam to prvog oveka kojeg sam susreo kad sam
jutros stigao u Hajboro. Rekao je Oh, dobro je. Ili ekaj da se setim je
li umro?
Dobro je. Romanu je bilo lako govoriti o nekom drugom. Dobio
je semenje koje ste mu poslali. Ve je bilo zaletilo kad je stiglo a on
ga je posadio i kasno je niknulo. Ostavio je sve neobrano rekavi da
ete stii na vreme da ga vidite.
Flojd je kimnuo kao da se time samo potvrdilo to je ve znao.
Mama je dobro. Bila je to vie tvrdnja nego pitanje, ali tvrdnja koja
je ipak sadravala pitanje.
Roman se prvi put osmehnuo. Jo uvek nareuje svakom, i Bogu,
kako to treba raditi.
Da, to je moja mama, ree Flojd. Sedni. Odjednom me spopao
umor. Otkako sam otiao odavde, vraam se; sad kad sam stigao,
moram stati da povratim dah. Pronaao je suvo mesto na obali i seo.
Roman sedne do njega te se oba zagledae u potok. Naposletku Flojd
ree: Mislio sam na ovo mesto mnogo, mnogo puta. Prouavao je
deakovo lice. Jako si se promenio u ove dve godine. Gotovo si
izrastao u mukarca.
Voli ga. Roman nije odgovorio, ali je uzvratio pogled ne
trepui. Hou da mi ispria sve to se dogodilo na Beulahu otkako
sam otiao. Ne izostavljaj nedno novoroene, nednog starca koji je
umro. Do ovog trenutka nikad nisu bili u prilici da se pogledaju
dovoljno izbliza da bi se upoznali. Ti si uistinu Lionov sin, re
Flojd, no jesi li znao da si mogao biti i moj ?
To pitanje iznenadilo je Romana, ali je nekako uklonilo jaram s
njegovih pleiju i misli. Poeo je govoriti. to je vie govorio, to je
vie toga bilo da se kae. Priao je o Flojdu, o Sarah i Rejel, o

Ezrinoj slabosti, o Roskou Elku i kako se doepao Andersonove farme

i preselio tamo. Govorio je o svojoj koli. O Dejvisovima. I o sebi
samom. ak je ispriao Flojdu o devojci Roxy, ali ne o Selou i njenu
dolasku u njegovu sobu. Hteo je ispriati, ali nije mogao, i o Lionu.
Ve se stalo mraiti kad su, bez dogovora, ustali i izali iz ume i
preko polja krenuli prema zgradama plantae. Vatre su bile zapaljene
za pripremanje veere i njihov se dim tanko izvijao u veernje nebo
poput duhova prolosti koji se rasplmavaju u zaboravu.
To je bio povratak; istinski povratak. ak su i Selma i Pauline sile
sa svojih visina da dodirnu, osmehnu se i uju. Lori kao da se iznova
rodila. Koraala je mladenaki; govorila ponovno zvonko i odsjeeno
i smejala se poput devojice pokazujui eljeve koje joj je Flojd
donio iz Grke, i maramu iz panjolske. Ezru je ozarila, i nikad vie
nije drugaije izgledao, takva tiha radost da su se ljudi bojali
progovoriti o povratku njegova sina kao da bi to bila drskost, neto
suvino, poput komplimenta nekom svecu.
Myrtis je pevala i sanjarila u kuhinji, pitajui se nije li prestara,
iako je bila Flojdovih godina, da se dopadne oveku koji se nagledao
ena u polovini sveta. Njeni blizanci Otis i Lotus iskolaie oi kad je
priznao da je bio u Mezopotamiji i saletee ga da im pria to je tamo
video. Feliks je doao iz Hajboroa, smejao se i tresao glavom,
prodrmao Flojdovu ruku rekavi da mu je drago i ao to ga ponovno
vidi.
Lion ga je, te prve veeri, pustivi da najpre provede dva sata s
Ezrom i Lori, odveo u kancelariju gde su zatim sedeli, puili cigare i
popili au clareta. Sarah je dola da ga pozdravi. Uzela ga je za obje
ruke i inilo se da e uiniti i vie, ali nije. Lion se zadovoljno
smekao oboma dok su se smekali jedno drugom. Ostavila ih je tek
nakon to JOJ je Flojd obeao da e uskoro svratiti u kolu i priati
deci o krajevima kojima je putovao.
Flojd i Lion nastavie razgovor, iziavi nakon nekog vremena iz
kancelarije i proetavi oko imanja na kojem su zajedniki proveli celi
svoj ivot. Moda su bili blii u detinjstvu kad nisu razmiljali ili
ocenji vali prisnost, ali u odrasloj dobi nikad nisu bili prisniji. inilo se
da je i ispoljavanje starog prijateljstva moralo ekati da Flojd ode i

ponovno se vrati. U razgovoru Flojd je sve jae oseao koliko je bila

znaajna uloga Roskoa Elka u Lionovu izvetaju o dobrim i loim
trenucima Beulaha u protekle dve godine, iako to nije spomenuo.
Nije bilo kasno, ali po obiajima na plantai inilo se da jest. Kad
su se rastali, Flojd se vratio u porodinu kolibu zatekavi Ezru kako ga
eka na stepenicama stranjeg ulaza. Ezra, koji mu je ve bio pokazao
biljke, poeo mu ih je sad ponovno pokazivati u mraku. Po prvi put
Flojd shvati da mu je otac ostario.
Uzbuenje zbog Flojdova povratka jedva se stialo, a zadovoljstvo
to je meu njima tek se prestalo napadno oseati, kad se Piter vratio s
poslovnog putovanja iz Savanaha. Bilo je, priznao je Lionu,
razoaravajue.
Cene pamuka bile su niske te je odluio da proda samo onoliko
koliko mu je trebalo gotova novca. deo ostatka pohranio je u jednom
skladitu a ostalo poslao nazad u Hajboro jer je znao da e Lion i
Feliks preostali pamuk spremiti u svoje skladite. Penelope je dola iz
Savanaha s Piterom, a s njima i kuni uitelj kojeg su odabrali za
njegove sinove. Driskol Proktor bio je dostojanstven
tridesetdvodinjak koji se drao ozbiljno, gotovo nelagodno na nain
koji ipak nije smetao. Govorilo se da je posebno potkovan u latinskom
i zemljopisu.
Penelope se smestila u sobu koju su poeli nazivati njenom starom
sobom. Nel i Feliks doli su na jedan dan da je pozdrave, a ostali su
itav tedan. Prvog jutra kad su trebale prisustvovati Romanovoj koli,
Edna je dopratila Anabel i Doreen i ostala celi dan, odvezavi decu
kui u Hrastove svojom dvokolicom tek kasno posle podne. Nadalje
e ih pratiti Violet koja e tako ee moi videti svog mua eera
sad kad je bila trudna i svoj brak shvatala ozbiljnije.
Bilo je to doba godine upravo pre nastupa zimskih poslova, manje
hitnih i lakih od oranja, sijanja, ob raivanja i etve. Ove godine u
etvi se radilo grozmavo zato to je nagrada za godinji teak rad bila
tako neizvesna.
Kako je cena pamuka pala na polovicu uobiajene, Lion i Feliks
zatekli su se, oistivi pamuk manjih imanja u okolici, prisiljeni da ga
besplatno pohrane u svom skladitu zajedno sa svojim, u oekivanju
da cena poskoi, a u meuvremenu dajui pozajmice ili jamei

isplatu za robu kupljenu u mesnim duanima, vrei tako uslugu

agenata. Kad je istionica naposletku prestala raditi za tu godinu,
skladite je bilo puno. Rexa su oslobodili zimskog rada na plantai i
poslali da ivi u sklepanoj drvenjari iza skladita i straari, a hranio se
u Nelinoj kuhinji.
Iako su vremena bila teka i ljudi tako govorili, nisu bili
prekomerno zabrinuti. etva je bila spremljena, hrana za zimu
osigurana, seme je ekalo prolee a sledee godine cene moraju
porasti. Kako je svako bio bez novaca, niko se nije oseao siromaan.
Uivalo se u uobiajenim zabavama i plesovima, u razbibrigama kao
to su sijela, komuanje kukuruza, ocenjivanje stoke i prodaja, a od
vremena do vremena i u konjskim utrkama. Ljudi su se poeli
pripremati na obilje Dana zahvalnosti i Boia.
Usprkos tome to je svakom bilo na jeziku siromatvo, zima je
obeavala da e biti kao i dosadanje, ak i kad se proulo da je
nekoliko manjih farmera izgubilo zemlju zbog slabih cena uroda; ove
su se pokazale presudnima kad su se pribrojili mali dugovi i zajmovi
iz preanjih godina.
U jednom takvom sluaju, obitelj po imenu Ralston mu, ena, sin i
ki oboje jo nejaki izgubila je zemlju, ali je imanje bilo na drugom
kraju okruga i niko ih, izgleda, nije poznavao, iako su svi znali za njih.
Banka je stavila imanje na prodaju i Rosko Elk ga kupi.
Gatri, advokat koji je zastupao njegove interese na Andersonovoj
farmi pre nego je pripala njemu, zastupao ga je i u ovoj kupovini.
Ljudi su moda oseali i aputali da to nekako nije pravo, ali kupovinu
niko nije mogao osumnjiiti kao nezakonitu. U svakom sluaju ona
vie nije izazvala takvo iznenaenje kao u sluaju Andersonove farme.
A to e, za ime svega, Rosko Elk poeti s farmom koja je bogu za
leima?
Ralstonova kua ostala je prazna kad je obitelj natovarila to je
stalo u kola i krenula, kako se govorilo, na zapad u Alabamu. Sedam
dana nakon odlaska Ralstonovih stara je kua izgorela do temelja, nije
poznato od ije ruke, ako je to ljudska ruka uinila. Kad je idui put
Rosko odjahao da pregleda svoje novo vlasnitvo, od kue u kojoj su
Ralstonovi iveli tri generacije, strio je samo crni dimnjak.
Jednog dana ubrzo nakon toga Rosko zamoli da ga Lion primi u

posebnoj, privatnoj stvari i Lion odredi kada da doe u njegovu

kancelariju. Nakon stanovitog oklevanja saoptio je to Sarah i
predloio da i ona prisustvuje, pre nego to je sama mogla predloiti.
Koliko god su ga moda draila njena nepopustljiva miljenja o tome
kako treba upravljati plantaom, znao je da e ga njena nazonost
spreiti da bude prepopustljiv u onom to je Rosko hteo postii. A
nee joj morati kasnije nita objanjavati i time e izbei prepirku.
Bilo je sigurno da Rosko neto eli, inae ne bi bio tako sluben. Kako
su stvari stajale, mogli su se susresti desetak puta na dan i obina
pitanja i odgovori mogli su se raspraviti na licu mesta.
ekajuei, Lion je preispitao stavke u jednoj knjizi na pisaem stolu.
Sve je bilo uneseno, ali je pritisak posla u jesen bio tolik da e
potrajati neko vreme dok se rauni ne srede. Dok je ekala, Sara je
stajala uz prozor s kojeg je ugledala Romana i Flojda kako idu vodei
Rejel izmeu sebe. Rejel i Flojd brzo su se sprijateljili, a Sari je to
bilo drago, jednako i Flojdu i Romanu. Celog je leta znala da Romana
neto mui, ali nije znala kako da mu pomogne, i bila je, osim toga,
vrlo zauzeta drugim poslovima te je iz dana u dan odgaala da
ozbiljno razmisli o njemu.
Sad je Roman, inilo se, ponovno bio onaj preanji, siguran,
ivahan i smiren. Shvatila je da mu treba vie od njene panje: trebalo
mu je prijateljstvo mukarca kojeg bi mogao voleti i diviti mu se, i od
njega uiti da i sam postane takav. U svemu osim u fizikoj injenici,
nije imao oca.
U etiri sata, kako je reeno, zaulo se kucanje na vratima. Svako
je, trgnuvi se iz svog posla, pogledao drugo, pogledom koji je pitao
samo: Jesi li tu?. Umireni, okrenuli su se vratima a Lion se obrati
posetiocu:
Uite!
Sara je sela malo podalje od Liona tako da je Rosko nije smesta
opazio. Uao je brzo, zatvorivi vrata s odlunou koja je sama po
sebi ve neto govorila. Tek kad je Lion rekao: to nam to elite rei
ili nas moliti?, Rosko je okrenuo glavu i opazio nju. Sigurnost
njegova koraka malo se umanjila kad je prilazio do mesta koje je bilo
gotovo na pola udaljenosti izmeu njih, dajui pri tom prednost Lionu
upravo toliko da se videlo da je to uinio namerno. Sarah se tako

nezametljivo osmehnula kako je samo ona umela.

Da! ree Rosko. Nakon jedne od svojih sraunatih stanki, zaustio
je: G. Kendrik, gospoo Kendrik. Kako je na posao na Beulahu
manjevie zavren ili privremeno obustavljen, recimo, za ovu godinu,
sasvimtio sam svoje misli nekim problemima i mogunostima svojih
vlastitih poslova a da, meutim, nisam ni na koji nain zanemario
svoje vee odgovornosti ovde.
Uutao je.
Dopustite mi da kaem da razmiljanje o jednom znai razmiljati
o obojem. Sve je to jedno, bar u mojim mislima, ako ne i u stvarnosti
kao to svi znamo, razume se. Otvorio je usta i oi se stisnue na
nain koji je trebao pokazati njegov smisao za alu, ali iz otvorenih
usta nije se uo smeh, a oi iza naboranih kutova ostale su
bezizraajne. Jamano ste uli da sam kupio novu nekretninu.
Slegnuo je. BEdno imanjce nekoliko milja odavde. Zemlja je tako
kamenita i neplodna da ni sam ne znam to u s njom. Razmiljam da
je uopte ne obradim ve pustim pod travu i detelinu da je stoka pase
nakon to je ogradim, razume se. Lion kimne. Sara je i dalje utala,
ekajui sad malo budnije jer je znala da e na jednom mestu tih
formalnih izreka, ma kako zaobilaznih, Rosko naposletku prei na
stvar.
Rosko uzdahne, prouavajui sag, ili pretvarajui se da to ini, jo
jednom uzdahne dublje, kao ovek koji bi mogao poaliti, ali zna da
mora prihvatiti dolazak novih briga. Ukratko, primoran sam da se
ogledam za pomoi, to jest za pouzdanom novom pomoi na koju bih
se mogao osloniti. Covek po imenu Turnip, kojeg sam dobio u
vlasnitvo s Andersonovim imanjem, najbolji je u toj aci jada.
Pomiljam da ga prebacim na novo imanje kua je izgorela, jeste U
uli? ali sua jo stoji a on moe noiti u jednoj od vrih staja ako
zima ne bude preotra. On i stoka e se uzajamno grijati.
Stao je sad da pogledom pree s njega na nju i nazad na njega. Oi
mu se ponovno naborae u izrazu koji je trebao biti prijazan, ali su
usta ostala vrsto sklopljena.
Ma kako bilo . . .
Lion se malko nagnuo napred u svom stolcu kod pisaeg stola,

Sarah se dublje naslonila u svom.

Ja oito, kao to ste videli, moram reiti jedan problem. Ako
postavim Turnipa da pazi na novo Elkovo imanje, trebae mi jedan ili
dva oveka zapravo, spreman sam kupiti vie. Zastao je da ta vest
sedne.
Obino broj robova na plantai u nizu godina ako se niko ne kupi
i ne proda ostaje otprilike isti jer roenja poravnavaju umiranje od
starosti, razliitih groznica i drugih opakih bolesti tela. Na Beulahu
smo postigli bolje. Niko nije kupljen ni prodan u vremenu otkad ja
nadgledavam njihov rad. A zbog bri ge koju ste im vi lino . . .,
nakrivio je glavu prema Sarah, . . . i moda posebno gospoa
Kendrik ukazivali, njihov se broj poveao. Od stotinu etrdeset i osam
koliko sam zatekao, broj se popeo na stotinu ezdeset i dva, a to ne
ukljuuje one robove kojima je poklonjena sloboda kao Lori, Ezru,
Paulinu i Flojda koji se nedavno vratio, ini se da ostane ovde, ali iji
zadaci nisu meni jasno navedeni. A ne ukljuuje, naravno, ni gospou
Elk iju sam slobodu sam otkupio.
Pauza je ovaj put bila kratka.
Ne ukljuuje ni roba Romana, koji ne radi nikakav redovan posao
na imanju. Tako je porast znatan. etva je, mogli bismo rei, bila
dobra. Briga koju ste vi i gospoa Kendrik sasvimivali robovima
odbacila je lepu dobit. Uvek sam smatrao da vlasnici ne postupaju
mudro kad usteu svojim robovima estitu hranu i krov nad glavom ili
zanemaruju njihove bolesti. Takvi vlasnici ne bi pomiljali da to ine
sa svinjama, mazgama ili stokom, a robovi su vredniji od njih.
Nudim da kupim od vas, i to ne po smanjenoj vrednosti koju je ova
godina donela svoj vrsti robe, ve po vrednosti koja je vaila pre
godinu dana nudim da kupim dva ili etvoricu, ako elite, mukih
robova i jednu robinju koju e gospoa Elk nauiti kunim poslovima.
One dve robinje s Andersonove farme nisu prikladne da rade u
uglednoj kui; sluie samo za poljske radove.
Lion je zurio preda se kao u transu, ali je naprotiv bio vrlo budan;
njegov je mozak uurbano radio. Novac od prodaje dvojice ili
etvorice robova i jedne robinje, ma kako bi bio nevaan drugih
godina, ove nije bio.
Svaki je novi mnogo znaio. Razmiljao je o zajmu koji je dao

malim posednicima, jamevini, naravno, sve u prirodnom oekivanju

da e cena pamuka idue godine skoiti. Bila je takoe istina da je na
Beulahu bilo vie ljudi no to je bilo potrebno da se obave poslovi.
esto su poslana dvojica na zadatak koji je lako mogao obaviti jedan.
Petoricu manje ne bi ni osetili. Roskova ponuda nije bila samo
iskuenje, bila je shvatljiva i potena vie nego potena, zakljuio je.
Rosko je savreno dobro znao, ili pogaao, to Lion misli. Mogu
li se nadati, ree dopustivi Lionu jednako dug predah kakav je i sam
esto nametao, i mogu li raunati da e se moja ponuda razmotriti u
tako praktinom svetlu kakvom je sam smatram i da u ubrzo moi
oekivati odgovor koji e pomoi da reim svoj problem?
Sarah je takoe pogodila to je Lion mislio. Znala je i pre ovoga da
mrzi Roskoa Elka, ali ga nije mrzila ni sa stotninom estine kao sad.
Priznala je sebi da ga delomice mrzi zbog njegova loginog
zakljuivanja. Nije bila istina jer ako je istina da je srce pokreta onda
nije bila istina da je Sarah marila za svoje ljude zato to se time
uveavalo njeno vlasnitvo. Ali istina je bila, kao to ju je Rosko
podsetio, da oni nisu ili nisu samo njeni ljudi; bili su robovi,
vlasnitvo, njeno i Lionovo. Ona moda nije o njima razmiljala tako,
ali ih je zakon smatrao robovima. Odjednom joj je postalo jasno da
Lion zuri u nju s nadom i strahom. Uzvratila mu je pogledom koji je
potpuno odbacivao Roskovu ponudu.
Polagano se na Lionovu licu moglo proitati da se miri s njenim
stavom. Kimnuo je, znajui to treba da uini. Otkad ivim na
Beulahu nismo prodavali svoje Ijude, ree, iako smo neke zamenili
da im pomognemo ako je dolo do enidbe s nekim ko je bio s
Beulaha. Bojim se, jako se bojim da ne moemo razmotriti prodaju ni
jednog, iako mi je drago to ste se prvo obratili meni. Uviam i
shvatam, naravno, da vam treba vie ruku, vie pomoi, kako ste se
izrazili.
Neosporno . . . Rosko izgovori tu re ozbiljno. Neosporno je da
svaki trenutak u kom ivimo mora odluiti o postupku, a ne da samo
sledimo obrazac prolosti. Jamano da to to bih ja kupio tek
nekolicinu nije isto kao da ste ih izloili drabi u Savanahu ili Atlanti.
Oni su radili pod mojim nadzorom i poznaju mene kao i ja njih. Ne

verujem da im je jako stalo do toga ko im je gospodar. Ako kupim

samo one koji pristanu na to, vidite li to pogreno u tome? Sarah je
ustala, ne naduto ve elei da razgovor dokraji s neto dostojanstva.
G. Elk, beskorisno je nastavljati taj razgovor, rekla je. Verujem da
shvatamo va problem, ali bojim se da vam ga ne moemo pomoi
reiti.
Rosko, koji je gledao na nju s maskom uljudnog potovanja dok je
govorila, svrnuo je upitan pogled na Liona koji je malo prenaglo ustao
sa stolice kao da je sedeo predugo i noge su mu se iznenadile to ga
odjednom nose. Upravo tako, upravo tako, rekao je neumoljivo.
Uviate na poloaj. Rosko Elk se gotovo, ali ne sasvim, iskreno
osmehnuo pre nego se naklonio. ao mi je to ne moemo doi do
povoljnijeg reenja. Meutim, nadam se da u drugde biti bolje sree.
Vrlo poteno od vas da ste se prvo meni obratih, ree Lion
pomirljivo, ali vidite kako gospoa Kendrik i ja gledamo na te
stvari.
Poklon glavom sledio je polagani naklon Roskoova tela nakon ega
je iziao zatvorivi tiho vrata za sobom.
Sarah se okrene prozoru. Jedina bia koja su se kretala bilo je pola
tuceta kokoki koje su polagano koraale, naeurena perja zbog
hladnoe jesenjeg poslepodneva.
Do besa, Sarah! ree Lion iza nje. Zar je trebalo da odbijemo, a
da se nismo estito posavetovali o njegovoj ponudi? Okrenula se od
prozora. Znam. Znam, to se nije dogodilo otkako je moj otac bio
gospodar Beulaha, ali treba nam novac. Ova je godina teka.
Ja to znam, odgovorila je.
Ono to Rosko kae, istina je; imamo vie ljudi no to nam treba
za ovdanji posao osobito zimi. Hranimo ih cele godine, a oni
pridonose imanju samo nekoliko meseci u godini. To je glupo
ureenje.
Zar si postao zagovornik ukidanja ropstva?
Do avola, Sarah, nemoj se podrugivati. Tebi se lako drati svojih
visokih principa i prezirati dobit, ali ja znam to mi rauni govore.
Prila mu je, uzela ga za ruku i dala mu kratak celov u obraz.
Oprosti. Nisam te htela izazvati. Rosko Elk me razbesnio. Taj ovek
odlino zna kako da iskrivi istinu da bi pokazala svoje najrunije lice.

Hteo je samo kupiti jednog ili dva pomonika.

To je hteo, ali ne samo to.
Ti vidi avole koji ne postoje, poput drevnih teologa. A avola
ve ima dosta, sam Bog zna. Ponovno ga je dirnula po ruci. Zar smo
doista tako siromani?
Nismo uopte siromani, rekao je razdraeno. Samo nismo
dosta bogati da odbijemo priliku da doemo do novca.
Posle stanke rekla je: To znam. ao mi je ako sam pobudila dojam
da govorim lakomisleno. Ti zna da ja to nisam.
Ogrlio ju je oko pasa i odveo nazad k prozoru. Hajde da se ne
izjedamo i ne brinemo. Sve e biti dobro dogodine. U meuvremenu
to do avola Rejel radi vani sama? Sledila je njegov pogled, i
doista, ispred kue stajala je mirno Rejel, gledajui amo i tamo.
Zatim se sve objasnilo.
Iza jednog od velikih hrastova istupio je Roman i doviknuo joj
neto to nisu mogli uti. Iza drugog za koji se skrio da podupre igru,
izie Flojd. Potrala je Romanu koji unu da bi ga mogla ogrliti; a
onda je potrala Flojdu koji je doeka i podie visoko uvis.
Ukrobljena pregaa koju je nosila preko vunene haIjine nadula se oko
nje dok je vriskala od uitka.
Lion naglo otvori prozor i dovikne: Donesi je k meni!
Flojd kimne da pokae kako ga je uo, diui i sputajui i
ljuljajui dete u zraku na njenu radost, dok ju je donosio k prozoru.
Pretvarao se da e je baciti unutra iako je nije ispustio iz ruku dok nije
osetio da su je prihvatile Lionove ruke. Svi su se smejali osim
Romana, koji nije priao, ve stajao podalje smekajui se iz
pristojnosti. Primetivi ga, Sara dovikne: Romane! Ima samo tanku
koulju na sebi prehladie se! To ga je oslobodilo i on se okrenu da
poe. Flojd je odigrao zamreno opratanje s detetom rekavi: Pa, pa!
Zbogom, Rejel! Pa, pa! Zatim se okrenuo i poao za Romanom.
Koga voli? Koga Rejel voli? ispitivao je Lion dete lanom
strogou.
Tatu! povikala je i ogrlila ga oko vrata.
Sarah je posmatrala kako je Flojd sustigao Romana, prijateljski ga
gurnuo u prolazu i zatim krenuo usporedo.
Posle kratkog razgovora, neprisiljeno je rukom zagrlio deakova

ramena.
Tog jutra nije bilo mraza, ali je bilo dovoljno studeno da Lion iz
kreveta prie k prozoru da bi se uverio ima li mraza. Setio se da je to
radio i u detinjstvu, ponekad otkrivajui mraz na golim oranicama kao
sneni bvc blagoslov ili onog to je zamiljao kao snijeg jer ga nikad
nije video. Brzo se obukao i ostavio Sarah da spava iziavi na
prstima. Seanje na detinjstvo poteralo ga je iz kue da vidi je li Flojd
ustao. Dan je bio vedar, tako sunan i ist da je Lion oseao kako bi
prsnuo poput presavrena stakla da je bio samo jo malice jasniji.
Kad je uao u Ezrino stranje dvorite vrata kolibe se otvorie i
Flojd izie, ne iznenadivi se Lionu. To se esto dogaalo otkako se
Flojd vratio. Svaki je iao svojim putem, ali bi se susreli upravo kad je
jedan pomislio na drugoga i odluio da ga potrai, dok su ih njihove
misli, poput magneta primoravale da se susretnu.
bro jutro.
bro jutro.
Pomislio sam da bi moglo biti mraza, ree Lion.
Upravo sam iziao da se uverim.
Kuhinjska se vrata ponovno otvorie i Lori protrese krpu za otiranje
sua.
bro jutro, Lori, dovikne Lion.
bro jutro, deae. Lice joj se smekalo kad ga je pogledala. Za
nju on e uvek ostati deak, onaj kojeg je branila od nemilosrdne
Deborahine discipline. Ui. kafa kipi.
Poli bismo pogledati meke koje sam sino postavio, ree Flojd.
Imate vremena. To je sve to i imate. Ui.
Pola sata kasnije poli su u umu, nakon to ih je nahranila
kolaima i sveim eernim sirupom i kafom tako crnom i vruom da
bi otopila kamen.
Pregledavi udice i ne naavi lovine, sedeli su na brvnu i
razgovarali, a zatim odetali dalje u umu gde je na povienom bila
siia. Lion nae kestenje na lisnatom tlu i spremi nekoliko u dep da
ih kasnije da Rejel.
Tih su dana bili zajedno ee no to su bili od detinjstva. Sad kad
Bonarda nije bilo, a Feliks vie nije bio voljan da tereveni onako kao
pre, Lionu je nedostajalo muko drutvo. Flojd je eznuo za domom

dve godine, otkako je otiao. Beulah mu je bio mnogo toga: otac i

majka, i drugo, manje opipljivo korijenje, jedno od tih detinjstvo koje
su on i Lion proveli zajedno.
Hodali su naokolo, ponekad s ciljem i u odreenom smeru, a
ponekad ne, prema suama, u umu, preko golih polja, prekrasnih u
svojoj jesenjoj golotinji kao to su bila predivna u proletnom buenju i
letnom bogatstvu.
Svaki je nosio prut navika iz detinjstva da otera kozu ili kravu u
stranu, da proara korov ili suvu kukuruznu stabljiku, ili da zajedno
zavitlaju prue zrakom, poput strelica, ni za to drugo nego jer im se
tako u besposlenosti prohtelo.
Nedan nije obnovio prijateljstvo s predumiljanjem. Niti je ko
razmiljao o njemu, osim to im je ono godilo. No Rosko Elk je u
tome video smiljenu i mranu nameru, opasnost za svoj poloaj, a
njegova sumnjiavost pripomogla je da tako bude. Ponekad e
posmatra gledajui dvojicu pretpostaviti meu njima vezu koja u to
vreme nije postojala, ali je do nje kasnije dolo. Lionu i Flojdu Rosko
nije bio nepoznat. Jo kad su bili deaci smatrao je njihovo
prijateljevanje opasnim. To je druenje razbila Kloris koja je stvorila
okolnosti da postane Roskoovom enom. Slutio je da se Flojd i Lion
nee zadovoljiti prijateljstvom kakvo je bilo u detinjstvu. Trebae im
vei sadraj a taj moe biti samo upravljanje Beulahom. Kad je o tome
razmislio odluio je da nee ekati njihov potez. Iznenadie ih.
Sarin najmiliji kola bio je onaj od oraha i groica s tvrdom belom
caklinom. Sedei u praznoj koli s Romanom, razmiljala je o mirisu
vruih groica koji je namirisala izmeu mirisa drugih kolaa i
peenja koji su dopirali preko dvorita iz kuhinja. Decu su raspustili
tek pre nekoliko trenutaka danas je nisu dugo zadravali i Roman je
svirao flautu oboma za odmor i uitak.
Bilo je poslepodne uoi Dana zahvalnosti. Mirisi peene ivadi,
kolaa i pita zaslaivali su zrak ve tri dana.
Posle ruka ostavila je tetku Peu i Nel gore u sobi za velo zajedno
sa Selmom i Paulinom. etiri ene proivale su zajedniki, svaka sa
svoje strane, novi poplun. Tri etvrtine cvetastog pokrivaa ve su bile
gotove. Radile su na njemu celi jueranji dan i odluile ga zavriti
pre noi. Nameravale su tim darom iznenaditi Myrtis da bi joj

zahvalile za poseban trud koji je uloila pripremajui jela za blagdan.

ene su radile utke jer su uvidele da je Penelope obuzeta vestima
iz Savanaha. Dan pre stiglo je Klarisino pismo kojim je javljala da je
ika Joshua bolestan i lei te da su ak morali pozvati lekara. Klaris
nije to je Penelopu teralo u ludilo javljala to je lekar rekao, niti je
spomenula od ega starac boluje. Kad je Penelope izjavila da mora
smesta kui, nagovorili su je da odgodi putovanje za dan posle
blagdana upozoravajui na to da je Klaris nije zvala kui i da sama
injenica to nije navela bolest upuuje na to da je ne smatra
ozbiljnom. Kad su navalile da ne ode uopte, nego da prieka bolje
vesti od Klaris, ili pak gore ako je takva Boja volja, izjavila je da to
nipoto ne moe, podsetivi ih otro da je ika Joshua brinuo o njoj
celi njen ivot i da bi zanemarila svoju dunost kad sad ne bi bila uz
njega.
Upravo kad je Roman zavrio kompoziciju koju je oboje volelo, od
kue dotri eron i vano objavi da Piter Dejvis eka nju i gospodara
u kancelariji kamo je zatraio da ga uvedu. Pogledavi Romana, Sarah
ustane i rekavi eron da pronae gospodara, brzim korakom poe
prema kui.
Nekoliko asaka kasnije Lion, pozvan od koa za kukuruz u jednoj
od sua gde su on, Ezra i Flojd razgledali klip s odlikama koje nisu
poznavali, uao je u kancelariju zatekavi Sarah i Pitera kako utke
sede. Piter podigne pogled, ali ne pozdravi. Najbolje e biti da vam
oboma saopeim istovremeno, ree.
Lion privue stolac k Piterovom i sedne. Sara i on sluali su i
pustili ga da se izrazi na svoj nain ne pourujui ga niti prekidajui
pitanjem ili uzvikom.
Ne znam da li znate nisam bio prisan s Cokerovima otkako je
Trudi prolog novembra umrla. Nikad nisam voleo Orina, niti ga
smatrao farmerom. Jo sam ree odlazio tamo otkako je Lester otiao
da vidi moe li nai posla u Misisipiju. Orin je uvek bio tup. Vredio je
neto dok su njegova mati i otac iveli da mu kau da ujutro ustane i
ta da radi kad je ustao. Ali nije imao nimalo Lesterove pameti. Lester
se trebao roditi kao najstariji sin da preuzme farmu, ali nije i takav je
ivot. A Pru i Heti nikad nisam mogao shvatiti kako mogu biti
Trudvne sestre, budalaste stare cure sa stogom slame umesto pameti.

Znate li to je taj Orin uradio?

Ni Lion ni Sarah ne upitae nita.
Piter kimne potvrdno kao da je ve rekao ono to e rei. Prodao.
Prodao sve to je preostalo posle dugova i loeg uroda koji se nije
isplatilo ni pobrati. Prodao posredstvom nae vlastite banke, moje i
vae, a onaj advokat preko u Kitsvilu prodao to Roskou Elku.
Sara i Lion zurili su jedno u drugo razmiljajui to ova vest, koju
im je donio prijatelj, znai. Piter je utao, razmiljajui o tome pre
nego e nastaviti.
Sebe krivim. Trebalo je da pazim na Orina. Saznao sam to tek
jutros, poao preko i zgrabio se s njim, pitao ga zato nije doao k
meni kad je odluioili k svima vama znajui da njegovo imanje lei
izmeu nas.
Nasmejao se. ovek nikad ne zna ko ga mrzi, tako mi Boga! Samo
se nasmejao. Rekao je da mu se Lester javio i da mu je dobro, naao je
dobru priliku preko u Misisipiju, nedaleko od Deksona i pisao da svi
mogu doi ako ikad zaele a on e im pomoi da se snau. Pitao sam
ga ponovno zato nije doao k meni ili k vama. Rekao je da se umorio
od toga da igra mog siromanog roaka, a da nije hteo doi ni k vama
sa eirom u ruci da moli uslugu kad moe kao ovek poslovati s
crncem, tako eljnim da sklopi posao.
To znai, ree Lion polagano, da e Rosko imati . . .
Da ima! Prekine ga Piter. To vam i govorim ima! Sve je to ve
potpisano i plaeno, juer. Sad tovare kola, nameravaju otii sutra
ujutro, bez obzira na blagdan. Ceste su tvrde kao elezo jer je hladno a
nije bilo kia, pa se nadaju da e brzo napredovati.
Hooper u banci rekao mi je da je verovao kako ja sve to znam, kad
smo Orin i ja urjaci, i da nisam hteo isplatiti Orina zbog loe godine
koja nas je zadesila!
Novo Elkovo imanje, ree Sarah izgovarajui ime sa suzdranim
besom, bie veliko.
Ne tako veliko kao Hrastovi i Beulah, primeti Piter.
Andersonova farma imala je ezdeset akri. Kokerova je bila vea,
recimo osamdeset i pet ili tako neto. Sve zajedno oko stotinu i
pedeset.
Taj crnac! planu Piter.

Sara ga otro odmeri, ali glas joj je bio hladan kad je progovorila.
Napola Indijanac kau da je ova zemlja nekad bila njihova.
Do avola, ree Lion, okrenuvi se k njoj, zadovoljan to na
nekom moe iskaliti svoj jad, nikad nisam pomislio da u uti tebe
kako zastupa Roskoa Elka!
Ne zastupam njega, ree Sara.
Do godine, ree Lion Piteru. Priekajmo iduu godinu kad
etva bude dobra a cene se vrate na pristojnu razinu i mi prodamo i
ovogodinji pamuk tad e jedan od nas ili obojica zajedno ponuditi
toliko za Andersonovu i Kokerovu farmu da e morati prihvatiti.
Nekako emo ga se ve otarasiti, primorati ga da se pokupi i ode.
Piter kratko pogleda Liona, Sari dobaci ispriavajui pogled, zatim
prikuje pogled za pod.
Jo neto, promrmljao je te su smesta uutali da uju. Pre deset
dana Elk me potraio poslovno. Nisam vam to rekao jer vas nisam
odonda video. Podigao je pogled k Sari. Osim u crkvi a ionako se
nije inilo vanim s obzirom na vas. U stvari, bilo je to kao od boga
poslano mislio sam a mama takoe kad je ova godina bila takva.
Rosko Elk je doao i govorio o slabim ljudima koje je dobio s
Andersonovom farmom a svi znamo kakvi su i kako je kupio ono
novo imanje na drugom kraju okruga na kom misli napasati krave.
Nita veliko, nita znaajno, prema onom to je tvrdio; prikazao je
sve sitnim i beznaajnim. Rekao je da je ve razgovarao s vama i da vi
shvatate njegov problem i da mu elite dobro. Rekao je da u ja znati
ta vi oseate i zato ste ga odbili; i tako sam ja . . . Sve se inilo tako
razboritim, znate, a ja ne delim vae uverenje o tome da ne treba
kupovati i prodavati.
Koliko si mu prodao? upita Lion.
Osam, odgovori Piter. estoricu mukaraca, dve ene.
Lion i Sarah pustie da Dan zahvalnosti proe a da se nisu suoili s
Roskoom, upozoravajui se meusobno da ne smeju govoriti ili
postupiti napreac ili uzrujani, ve porazgovarati s njim, sasluati ga i
tad se oboje povesti za razumom. U manje sveanoj prigodi okupljena
porodica bila bi primetila da su posebno zamiljeni, ali je svako, osim
Penelope, bio toliko zaokupljen uicima praznovanja da niko nije
pitao za domaina i domaicu. Sve je teklo kao i obino. Nel je pojela

toliko da nije kasnije morala pronalaziti nain kako da zamakne u

kuhinju i pojede tamo jo a da je niko ne vidi. Feliks pak, oivljena
zdravlja i duha zbog porodinih praznika, uspeo se ak dogovoriti sa
starom prijateljicom Stelom zabavna prigoda, jo ugodnija jer je na
seniku bilo sveeg sena a niko ih nije ometao.
Idueg jutra Sara i Lion odvezoe Penelope i njenu sluavku Risi u
Hajboro odakle su potanskom koijom krenule u Savanah. Sarah je
preklinjala tetku da se vrati im ika Joshua bude izvan opasnosti da
provede Boi na Beulahu i ostane i u novoj godini.
Najee je Rosko Elk traio da ga sasluaju, ali kad su se Lion i
Sarah vratili iz grada, Lion poalje po njega.
Rosko stie smesta, izgleda ozbiljna, ak sveana. Sarah je ekala s
Lionom. Nisu imali prilike da potanko pretresu poloaj i nisu se
dogovorili to e rei Roskou Elku, ak ni kako da vode razgovor.
Upozoren svojim prolim iskustvom u toj sobi, Rosko ovaj put
pronae Sarah im je uao i pozdravi prvo nju pa tek onda Liona. Nije
kao inae ekao do putenje da uzme re. Drago mi je to ste me
pozvali na razgovor, ree. Da niste, ja bih bio morao. Samo sam
ekao da ne remetim vae praznovanje Dana zahvalnosti. Iako,
verujem, ovu godinu optenito ne smatraju da zasluuje zahvalnost, ja
u je pamtiti kao godinu koja je za mene bila dobra.
Elk . . ., prekine ga Lion. Rosko podigne dlan s blagim
osmehom. Zatim, nakon to je iskoristio malu stanku, produi pre
nego to je Lion uspeo progovoriti. Izrazili ste zadovoljstvo prilikom
naeg prolog poslovnog razgovora to sam se prvo s vama savetovao
oko kupnje nekoliko robova. Odbili ste me, ali ste pokazali
razumevanje za moj sluaj. Otiao sam stoga k naem susedu Brusu
Dejvisu koji je sa zadovoljstvom smem li rei ak zahvalno? pristao
da mi proda nekoliko radnika. Bila je naravno prednost to sam u toku
godina upoznao njegove ljude gotovo tako dobro kao to poznajem
vae, i tako sam mogao imenovati one koje sam eleo kupiti. Nije
krzmao ni oko jednog kojeg sam imenovao. Srea je to se to obavilo
tako brzo, jer upravo nakon toga zakljuio sam poneto na svoje
iznenaenje, iako se neu pretvarati da sam nezadovoljan posao kojim
sam dodao neto zemlje svom prvobitnom imanju, ovde u susedstvu.
Zapravo, Lion ga sad doista prekine, uspeli ste dobiti znatan

komad zemlje izmeu Beulaha i Hrastova! Rosko rairi ruke, dlanova

nagore. Molim da to gledate drugaije. Vi i Dejvis okruujete mene!
Nasmejao se, sjajei se. Moramo nauiti da ivimo zajedno, ini se,
to nee biti teko jer se tako dugo poznajemo.
Pozvao sam vas ovamo, ree Lion, s jednom jednostavnom
svrhom da ujem kako se mislite odnositi prema Beulahu. Bili ste
ovde nadglednik dugo godina.
Sretno reenje za obje strane, nadam se da mogu rei. ao mi je
to sad mora zavriti.
Odluili ste otii? Lionovo iznenaenje zvualo je malo smeno
nakon Roskoove izjave.
Nove okolnosti upuuju na to da e biti bolje za vau plantau i za
moje vlastito malo imanje ako prekinemo svoju dugotrajnu i
obostrano korisnu poslovnu vezu.
Uviam, ree Lion koji jo nije nita uvideo. Pogledao je Sarah,
ali pogled koji mu je uzvratila nije mu dao mig kako da nastavi.
Vidim, ponovio je. Vaa je namera dakle da obraujete vlastiti vrt,
kako se kae.
To je prikladno reeno, primeti Rosko. Da, obraivau svoj vrt.
Ali biu u blizini i nadam se, ukoliko ikad mogu biti na usluzi
savetom, ili slino, da ete . . .
Hvala vam, ree Lion odreito. Nadam se da emo moi
obraivati svoj vrt sami.
Teim se injenicom da neu nedostajati, i da nemate razloga
aliti zbog mog odlaska. Lion ponovno pogleda Saru. Nije mu bila ni
od kakve pomoi. Eh, ree Lion i zatim se nelagodno nasmeje, to
je sve to si imao rei, pretpostaVljam.
Rosko se pokloni kao to je esto inio i ranije, no nakon toga nije
se uputio k vratima. Umesto toga ree:
Ne sasvim, ako vam je po volji. Okrenuo se da pogleda ravno u
Sarah. Moda gospoa Kendrik ima jo to rei? To ako i nije
beznaajno, ipak je, moram rei, samo donekle u vezi s onim to smo
ve reili.
ta dakle elite rei?, upitala je i nije poalila to joj glas zvui
oporo, osim zato to e Rosko uivati saznavi da ju je ogorio.
Rosko jedva zametno slegnu ramenima; ustrim glasom obratio se

Lionu. U toku godina neki su se od vaih robova zaduili kod mene.

Posuivao sam im novac kad su neto eleli nabaviti, a nisu za to
imali sredstava venanu haljinu, pogrebno odelo, takve stvari. Sve
sitne, beznaajne. Ali su se sitnice namnoile u toku dugih godina, i
svota koju mi duguju nije takva koja bi se vama moda inila
znatnom, ali meni jest. Nisam predviao da e se rauni morati tako
naglo zatvoriti. Ali tako jest.
Koliko vam duguju? upita Lion. Ja u vam platiti.
To me raduje uti, ree Rosko.
Iako, ree Sarah, drhtava glasa, nije bilo poteno od vas da im
posuujete novac. Nikad vam nije bilo odobreno da posuujete novac
ili traite kamate.
Ah! ree Rosko kao da ga je iznenadila njena izjava. Nisam
znao. To je poelo davno pre nego to je mlada gospodarica,
gospoica Kendrik, dola na Beulah. Stara je gospodarica znala za to.
Niko mi tad, ni kasnije nije rekao da je to pogreno do sada. Gledao
je u Liona kao da je iskreno zauen.
Koliko iznosi dug? upita Lion.
Nemam podataka uza se, odgovori Rosko, ali verujem, neto
preko hiljadu dolara. Naravno, ako iz bilo kojih razloga dli okolnosti
nije prikladno da budem isplaen u zlatu, voljan sam prihvatiti robove
umesto novca.
Nastojau . . . udesiti izravno plaanje, ree Lion.
Hteete proveriti moje raune. Mogu li predloiti da odredimo dan
pogodan obojici i da zaduene robove pozovete kako bi pred nama
potvrdili ili opovrgnuli, ako mogu svotu koja je zapisana uz njihovo
ime?
Da, slaem se.
Rosko se naklonio i okrenuo kao da e poi, zatim se ponovno
vratio. Jo jedna stvar, ree. Moja je obitelj na okupu, osim jednog
lana deaka Romana. Hteo bih kupiti njega kao to sam kupio svoju
enu.
On nije na prodaju, ree Sarah.
Rosko kao da je razmiljao o odgovoru. Smatra se da je okrutno
razdvajati obitelji, rastavljati sina od majke.

Meutim ako ste odluili da ga zadrite kao kunog roba, moram se

pokoriti vaoj vlasti da tako uinite. Poslednji put se polagano
naklonio; bilo je to prvi put da se nije potrudio da prikrije svoje
likovanje.
Te veeri posle jela Lion nae Flojda i obojica odetae od zgrada u
iroka, meseinom obasjana polja, tako da mogu razgovarati nasamo.
Lion ispria Flojdu to se odigralo i otkrilo u razgovoru s Piterom uoi
Dana zahvalnosti i u dananjem sastanku s Roskoom. Zatim zatrai da
Flojd preuzme Roskoov posao.
Flojd odgovori: Hou, ali neu da me zovu nadglednikom. Neka
Rosko bude jedini nadglednik koji je na Beulahu postojao.
Nije me briga kako e oni nazvati tebe ili ti njih, samo preuzmi i
ostani ovde.
Oh, ostau. Iskuao sam to znai otii. Daleko sam otiao a onda
se okrenuo i vratio kui.
Nikad nisam saznao zato si otiao. Neko sam vreme mozgao da
to dokuim.
Je li to sad vano?
Nije.
Kad hoe da ponem?
Ovog trenutka, odgovori Lion.
Ako uhvatim Roska da je dao jo ma i jednu naredbu, tresnuu ga
u guzicu da e odleteti ravno preko na Elkovu farmu.
Obojica prasnue u smeh. Pljeskali su se po leima i ramenima;
presavinuli, zasuzili i zateturali. A kad se istroila ta bujica, Lion ree:
Flojde! Pogledaj, samo pogledaj sve ovo oko nas! Dokle god see
pogled sve je to zemlja Beulaha tvoja i moja!
Tvoja na papiru, ali moja tamo gde je bitno u mojim kostima. Ti
ne zna, ne bi mogao shvatiti bez obzira kako ja nastojao rastumaiti,
koliko sam mislio o njoj. Volim svaka prokleta nunika vrata i svako
pseto!
Tamo u tuini radio sam veinom kao nadniar ili mornar.
Probudio sam se ujutro i rekao sebi: ustaj, treba obaviti posao, prihvati
ga se. Ali taj mi posao nikad nije bio na srcu, Lione. Nije mi nimalo
bilo stalo do njega. A kad ovek ne mari za ono to radi moe ga to
slomiti. Uistinu. Lion ga nije shvatio i Flojd je to primetio, ali

trenutak je bio tako radostan pa to i nije bilo vano.

Smireniji, malko su poutali, a zatim poee potanko razgovarati o
poslovima oko upravljanja imanjem.
Ubrzo su se nali u kancelariji, stolaca privuenh velikom pisaem
stolu, nad raunskim knjigama. U nekoliko sati Flojd je upio mnogo
podataka zato to je svako ime, brojku i kratku reenicu upisanu
tintom mogao povezati sa stvarnim stvarima na imanju. Nakon jednog
sata odjednom se na vratima zaulo kucanje i Myrtis ue nosei
posluavnik koji odloi na stoli. Lion je pogleda upitno. Ona smeteno
kimne glavom i ree: Nisam znala kako ete dugo biti ovde; kafa i
kolai, sir i keksi.
Hvala ti, Myrtis.
Kimnula je i ponovno izila. Vratie se knjigama. Dok je Flojd
prouavao jednu stranicu, Lion, znajui u emu je stvar, ree vie sebi
no Flojdu: Ranije, dok sam radio ovde, nikad nije nita donosila. I
glasnije:
Tako mi Boga, Flojde, o tebi se radi! Bacila je oko na tebe i bolje
e biti da pripazi! Dosta joj je udovitva a trai i tatu svojim
blizancima!
Morae nastaviti traiti, ree Flojd tako blago da Lion nije terao
alu dalje.
Robovi nisu bili posebno obaveteni, ali su Lion i Flojd sutradan i
dan kasnije zajedno obilazili imanje i ljudi se nauie da ih viaju
zajedno. Bilo je to, uostalom, samo nastavljanje njihova druenja iz
ranijih dana.
Posebno je Lion poeo davati manje naredaba i uputa, a Flojd vie;
zajedno bili su skladna sprega. Proirile su se vesti o Roskoovu
odlasku i njegovoj novoj nezavisnosti. Bilo je nekih prepredenih
pogleda, ali veina pogleda nije bila podmukla ni radosna ni
neodluna; jednostavno su ekali da vide to e doi.
Dogovoreno je kad e se ispitati dunici. Sarah nije prisustvovala,
ali Rosko uz Liona zatee u kancelariji i Flojda. Lion i Rosko
pozdravie se slubeno; Flojd i Rosko zurili su kratko jedan u drugoga
ne trudei se da prikriju mrnju. Zatim Lion i Flojd zauzee mesta u
stolcima jedan uz drugog. Rosko sede na stolac nedaleko njihovih, ali

ne tako blizu kao to su bili njihovi.

eeru je naloeno da puta jednog po jednog dunika. Bili su
zabrinuti, neki uplaeni, neki prepredeni a neke je to oito zabavljalo.
ovek bi uao u sobu a Rosko bi iz svoje knjige proitao iznos duga,
datum i otplatu, ako je dunik togod ve vratio, te koliko jo duguje.
Nakon to je zavrio, Lion ili Flojd bi postavili jedno ili vie pitanja
duniku. Kad su uli odgovor, bio bi otputen a eer bi poslao unutra
drugoga.
Ispitivanje je potrajalo gotovo tri sata. Kad su sasluali poslednjeg
a nedan nije iznio ozbiljniji prigovor Roskoovim raunima, Lion
sedne za pisai stol i ispie nalog svojoj banci da isplati hiljadu sto
ezdeset i osam dolara Roskou Elku.
Penelope je stigla svojoj kui u ulici Broughton putujui iz
Hajboroa bez zaustavljanja. Risi se celim putem alila, dok Penelopu
nije tako razdraila da ju je htela izbaciti iz koije i pustiti je da peai
kui.
Zatekla je ika Joshuu u bednu stanju. Nije mogao uzeti ni zadrati
hranu i poslednja dvadeset i etiri sata odbijao je sve, gutajui samo
od vremena do vremena po licu vode. Povraao je i bio je grozniav;
elo mu je bilo studeno i usijano kad ga je opipala. Dr Lowel Stone,
po kojeg je smesta poslala Ichaboda a koji je preuzeo da dolazi dvaput
na dan znajui koliko do Joshue dri njegova gospodarica, ree joj da
nedan lek koji mu je dao protiv groznice i povraanja nije pomogao.
Jo jutros je bio tu i potvrdio sinonju bojazan da je stareva bolest,
ma koja bila, sad oteana i upalom plua. S obzirom na bolesnikovu
dob, presmiono se nadati u ozdravljenje.
Penelope je zabrinuto ispitivala lekara to moe poduzeti, molei
ga da joj naredi da neto uini, ali joj on ree da nema druge osim da
bolesniku bude udobno.
da bdiju uz njega i ekaju. Penelope poalje Klaris spavati. Gotovo
celi tedan spavala je samo na prekide vie na nogama nego u postelji.
Risi, koja je mogla biti pri ruci svojoj gospodarici ve se oduljala u
krevet tuei se kako zna da e i ona oboleti.
Penelope se odmicala od bolesnika samo na kratak trenutak, da u
kuhinji uzme vode, da izvadi ist runik, da razgleda svoju zalihu

lekova u uzaludnoj nadi da e nai neto to bi mu po njenu uverenju

moglo pomoi.
Sedela je uz njegov krevet, uvuena fitilja na svetiljci postavljenoj
na stoliu u drugom kraju sobe da ga svetlo ne bi smetalo. Leao je
sklopljenih oiju, muno i isprekidano diui. U jednom trenutku
otvorio je oi i pogledao je, ali nije mogla razabrati je li je prepoznao.
Nadala se da jest, da je znao da je uz njega. Odenuli su ga u pamunu
spavaicu dugih rukava, a ruke su mu bile poloene na plahtu i
poplun.
Rekla je tiho: Ja sam, Pea, ujae Joshua. Prepoznaje me?
Ali on je samo zurio u nju ne dajui nikakva znaka. Uzela ga je za
ruku i drala je u svojoj, molei u sebi.
Ponovno je sklopio oi, disanje je sad prelo u hripanje, slino ali
ne sasvim isto kao kad neko glasno hre.
Shvatila je postepeno da je to ono to nazivaju tako strano:
smrtnim hropcem.
Drala mu je ruku tako dugo, molila je tako dugo da su joj ruka i
mozak obamrli. U jednom trenutku zapazila je odjednom da se disanje
vie ne uje. Ruka koju je drala bila je mrtva. Zadrala ju je jo malo,
a zatim neno poloila uz telo.
Ustala je sa stolice, zavirila iza zavesa i ustanovila da je jo no.
Podmetnuvi mali sat pod svetlo uljanice uoila je da kazaljke
pokazuju 4 i 27. Kad je odloila sat i vratila se postelji, trgnula se
mislei da se prevarila jer su stareve oi bile malo otvorene onako
kako ju je ponekad znao gledati kad je bila malena a on nije bio
zadovoljan njenim reima ili ponaanjem. Zatim je shvatila, sklopila
mu oi, pridravi kapke dok nisu ostali sasvim ili gotovo sasvim
sklopljeni.
Ne htijuoi probuditi Klaris, kojoj je odmor bio potreban, ponovno
je sela uz mrtvog ekajui da svane.
Seajui se davno prolih godina i zgoda, suze su joj tekle niz
obraze a ona se stisnula pogruena u svom oaju i osamljenosti.
Ujak Joshua se nije enio i, koliko je bilo poznato, nije imao
roaka. Na pogrebu su Penelope i Klaris sedele u prvoj klupi u crkvi.
Bile su Joshuina obitelj u svemu bitnom osim po krvi.

Risi je sedela negde otraga s Ichabodom. Joshua ne bi bio odobrio

da je Ichabod sebi prisvojio tu vanost i seo zajedno s obitelji. A da
Ichabod ne bi bio uvreen, Risi su nagovorili da sedi s njim.
Penelope je pisala Sarah to se dogodilo. Sarah joj je odgovorila,
prvo o alosti u ulici Broughton i na kraju je spomenula da Rosko
odlazi, a Flojd preuzima njegov posao. im je dobila Penelopin
izvetaj o pogrebu na kom je prisustvovalo podosta belaca i crnaca,
Sarah je molila tetku da se vrati na Beulah. Potpisavi pismo dodala je
jo: Dugo se ve nadam da e jednog dana odluiti da sasvim
preseli k nama na Beulah, a Lion to takoe eli. Bi li sad o tome
promisiila?
Penelope je razmiljala, ali kako su dani prolazili, oklevala je ne
mogavi se odluiti da ode ili ostane. Otkad je znala za sebe, uvek je
uz nju bio ika Joshua. U tome nije bilo tako bitno ni ono to je on
inio ili govorio, ni ljubav u uobiajenom smislu te rei. Radilo se
zapravo o tome da je ika Joshua bio neodreena snaga u njenu
ivotu, njegov svedok. Uvek je merila sebe i svoje postupke prema
onom to je on eleo da ona bude i ini. ak i kad joj nije rekao, znala
je. Bez njega bila je bez vodia, izgubljena. Da je umro pre njena
povratka, bila bi se prekoravala, ali bi moda i dalje oseala njegovu
prisutnost i brigu. Meutim, bila je tu; pitala ga je Prepoznaje li me?,
a on joj ak ni pogledom nije odgovorio. Njegov pogled nije odbijao,
niti potvrdio. Prvi put u ivotu videla ga je da misli o sebi, a ne o njoj.
Napor u pogledu bio je napor oveka koji mora usredotoiti telo i duu
na pitanje umiranja. To to je zanemario nju bio je samo nevaan deo
tog napora.
Kako je mogla otii na Beulah? Ne moe ostaviti Klaris i Ichaboda
da brinu o vrtu i kui. ko e im govoriti ta da rade? I oni su ovisili o
ikau Joshui. Zar sad nee moi iz kue dulje nego na sat ili dva; zar
e se, zapravo, morati zapeatiti u kui i vrtu? Dok ne odlui, bie
tako.
Na Beulahu je ponovno vladao mir. Sarah i Edna provee jedan
blagi dan zajedno na groblju istei porodine grobove. A kad je
manje-vie po predvianju krajem prvog nedelje u prosincu, ba kao
gotovo svake godine, pao prvi mraz, koji je obeavao da e potrajati,
zaklali su prve svinje na Beulahu i u Hrastovima te na manjim

imanjima u okolici. U tome je pomagao svaki mukarac i ena, i to

drage volje jer je pomo bila nagraena sveim mesom i
zadovoljstvom koje je izviralo iz redovitosti tog dogaaja.
Kad je to obavljeno, Flojd poalje neke da popravljaju alat i orue,
druge da obnove ljestve, vrata, krovove, trula vrata crnakih koliba i
sua, zanemarena u vreme proletnih radova, ili popravljena ovla.
ene su kuvale sapun i topile svee, krpale odeu i poplune, ivale
nove, otvarale strunjae i jastuke, i punile ih sveom kukuruznom
komuinom.
Starci su sedeli kraj vatara na udubljenim konim sedalima
kripavih stolaca, koja su se prilagodila njihovim telima i merama.
Deca a s njima Rejel, Doreen i Anabel ila su u kolu. Roman je
ponovno bio vaan ovek.
Njegove i Sarine rei uenici su kod kue ponavljali roditeljima sve
dok i oni nisu nauili zadae. Adam i Dejms imali su kunog uitelja,
Driskola Proktora, i drali su se vano u prisutnosti svojih sestara i
Rejel.
Mir je vladao u Hrastovima i Beulahu, ali nije na Elkovu imanju.
Rosko je dodue uivao u vlasnitvu novih robova i zemlje. Samo za
etiri dana osposobio je svim svojim mazgama i robovima imanje na
drugom kraju okruga predvieno za napasanje stoke i zatim tamo
ostavio samog Turnipa da odrava suu i nekoliko goveda. U prolee
e Rosko otkupiti nova grla. Da bi imanju na kom e iveti stotinu i
pedeset akri sveukupno dao peat svog vlasnitva, pomaknuo je
plotove i skinuo stare. Razmotrio je planove za zimsko oranje i
razmiljao koje bi useve na koja polja zasejao. Njegovi sinovi Alonzo
i Rosko mlai poee mu pomagati pod njegovim nadzorom. Bili su
lenji, ali su se umeli pokrenuti na oevu re, a mlai Rosko nasledio je
neto od oeve bistroe. Kloris je uila svoju novu slukinju kako da
obavlja kune poslove po njenoj elji, naruivala nov nametaj i
opremu gde je trebalo.
Ti su poslovi pruali zadovoljstvo Roskou, ali kako je decembar
odmicao, sve je vie bio svestan nekog priguenog nezadovoljstva.
Razmislio je o tome i zakljuio da je svojim poslodavcima ostavio
previe a njih odvie zadovoljne, iako se mogao ponositi sobom i
svojim voenjem dogaaja. Nije mu bilo dovoljno to je na njihov

raun postigao sadanju nezavisnost. Mora ih kazniti; uiniti ih

nesretnima ako uzmogne. Jednog mu dana kao blesak munje, padne na
pamet kako.
Jedno za drugim, zavisno o lakom ili tekom snu, budili su se te
noi od zvonjave zvona kakva e valjda na sudnji dan zazivati mrtve.
Sapliui se, posrui iz kreveta trali su k prozorima, pitajui se
meusobno ta znai ta zvonjava. Bila je no uoi Badnjaka, i tako su
svi prirodno pomislili da je zvonjava u vezi s blagdanima.
Lion se nagnuo kroz prozor spavae sobe. Priavi mu s lea, Sara
upita: to bi to moglo biti? Lion brzo navue pantalone na nonu
koulju, izme bez arapa, strgne dugi kaput s vealice u ormaru,
slepo uvlaei ruke u rukave dok je trao u predvorje. Sara zaogrne
kunu haljinu i potra za njim u predvorje, dok je Huanita zabrinuto
provirila kroz odkrinuta vrata Rejeline sobe. Na prednjoj strani
predvorja staklena vrata s drvenim kapcima vodila su na balkon
odakle se pruao bolji vidik nego s prozora spavaonice.
Pogledaj! ree Sarah, ali su Lionove oi ve pronale daleki
odsjaj vatre. U Hajborou je neto gorelo, a po znaenju koje je poaru
dano zvonjavom crkvenih zvona, gorelo je neto znatno. Strah ga je
poterao nazad u predvorje i dole niz stepenite odakle je zamraenom
kuom potrao prema izlazu k stajama.
U konjunici je zatekao Flojda, u urbi napola odevena kao to je
bio i on sam. S njim je bio Plumboy.
Sedlali su dva konja, koji su nervozno podrhtavali dok ih Lion i
Flojd nisu zajahali i kasom poterali iz dvorita, oko sue i kroz
vonjak.
S balkona u drugom katu Sarah ih je pratila pogledom dok su
projahali ispod kue; a kako su se udarci konjskih kopita udaljavali na
tvrdom glinenom putu, ponovno je sve jae ula zvona te je pogledom
potraila daleki odsjaj vatre u noi. Iza nje udari kapak i Rejel je
povue za pojas kune haljine. Mama! Huanita je stigla kod Sare
kad je Sara podigla devojicu. Privinute obraz uz obraz, Rejel i Sarah
sluale su uzbuenu zvonjavu zvona.
Boi je? pitalo je dete.
Nije, srce.

Lion i Flojd projahali su vonjakom u brzu kasu. Meseine vie

nije bilo, no oi su im se brzo prilagodile mraku. Videli su dovoljno
dobro, a to nisu mogli oni, prepustili su snalaljivosti konja. Izjahavi
na glavnu cestu poterae konje u propanj, napeta tela dok su ih
podbadali da daju sve od sebe, ne znajui zato, ni postoji li za to
opravdan razlog, ali sva su osetila i miii govorili da se moda radi o
propasti.
Ispisavi naslov Draga tetka Pea, Sara je nastavila: Prola je pono
drugog dana Boia, 26. decembra, ili bih trebala rei 27? Sama sam u
kancelariji koju tako dobro poznaje. Ostali su se razili u svoje sobe,
ako ne i na spavanje. Nadam se da je moj dragi Lion naposletku
usnuo, jer nije ni oka sklopio puna tri dana i noi.
Teko je zapoeti, toliko toga elim rei. Uoi Badnjaka, u rane
sate 24, otkrili smo to kad smo u jednom trenutku pogledali na sat; sve
nas je probudila glasna zvonjava iz Hajboroa. Lion i Flojd smesta
odjahae da vide ta je, a radilo se, draga tetka, o velikoj stvari. Nae
je skladite bilo u plamenu i na kraju izgorelo do temelja sa sam Bog
zna koliko bala naeg pamuka, i onog to smo ga primili na uvanje.
Izgubljeno, sve izgubljeno.
I istionica bi izgorela da nije bilo povoljnog vetra i nastojanja
svakog oveka u Hajborou. Svi su uprli da obuzdaju i ugue vatru.
Jedan je ovek poginuo: Rex, kojeg smo poslali da uva skladite;
umro je od opeklina sutradan, usprkos svim pokuajima da ga spase.
U celom Hajborou nije bilo dovoljno sode da ohlade njegovo jadno
telo. Na sreu po njega i neka mu Bog oprosti, jer ja ne mogu, kau da
je trpio malo jer je bio mrtav pijan. Nismo znali za tu njegovu slabost,
ako ju je imao; moda ga je te noi namerno opio upravo onaj ko ga je
hteo ukloniti s puta da potpali skladite! Oh, da, mogao je to biti
kakav prijatelj koji je svratio i opio ga slavei blagdane i sad se boji
istupiti i progovoriti. Ali verovatno da je to bio nuan deo zavere
protiv nas i zato ubistvo.
Proirile su se nezdrave glasine. Moja prva pomisao, a i Lionova,
bila je da se iza toga krije Rosko Elk, elei da nam se osveti. No
zato? Ve sam ti pisala to se izmeu nas odigralo. Bog zna da je
potegao bolji kraj i ne moe imati povoda da nas mrzi. Ali kad se
dogodi takva propast, nae misli slepo tragaju, a mrnij ne treba

razlog. Nije mogao biti on, govorimo sebi i jedno drugom hiljadu puta
jer time nije mogao nita dobiti.
Ali to nije ono najgore. Stric Feliks istrgnut iza sna usred noi
pojurio je na poprite, stigao meu prvima, i upravljao pokuajem da
se poar zaustavi. Usred pourivanja sruio se na zemlju, jer ga je,
kako smo kasnije saznali, doiveo modani udar i snala oduzetost.
iv je, ali ne moe govoriti, iako mu se usne i oi pokreu.
Je li to dobar znak? Niko to, ini se, ne zna. Leva mu je strana
sasvim oduzeta.
Tetka Nel za koju bi se moglo pomisliti da je prekrhka da podnese
takav udarac, sjajno se drala. Od tragedije udaljavala se od njegove
postelje samo na sat da prilegne ili da togod pregrize. Sabrana je i
nipoto nije histerina, na nain na kojem joj, priznajem, zavidim
jednako kao to mu se i divim u ovom trenutku, jer su oni, stric Feliks
i tetka Nel, i sami pogoeni ovim tekim gubitkom i preti im da
potpuno propadnu kao i mi.
Zgrada je bila osigurana, ali ne i ono to je u njoj, i, razume se,
skladite je vredilo razmerno malo, a roba u njemu znatno. Zbog
niskih ovogodinjih cena primili smo tui pamuk na skladitenje dok
se cene ne poprave, jamei za robu koja je vlasnicima bila potrebna
da prezime, vrei ulogu njihovih posrednika.
Dok ti ovo piem, pokuavamo nai izlaz iz ovog haosa. Lion se
opravdano obavezao da e jamiti za sve to je izgubljeno. Moda
emo se s vremenom iskopati iz toga, ali bie teko i potrajati dugo, a
budunost je neizvesna. Neposredno je pitanje kako doi do gotova
novca. Kau mi da i sama prisutnost gotovine prua nade, a ako je
nernamo, u opasnosti smo. Sve smo stavili u zalog i sad nastojimo
ostati mirni, ali verovnici u sadanjoj sve veoj usplahirenosti, trae
od nas da pokaemo zlato. Nae obeanje da emo platiti ne vredi.
Edna i Brus su divni. Obili su ljude poduprevi nae obeanje
tolikom jamevinom koliko su samo mogli ponuditi. A kako stric
Feliks ne moe ispisati ni svoje ime, tetka Nel je potpisala dokumente
kojim e se ogoleti do koe ako bude sve izgubljeno.
Boi neu govoriti o njemu, tek u rei da mi je drago to si bila
poteena takvog svetkovanja. Nadam se da nikad vie neu doiveti
slino. Svi su sedeli utke ili su govorili u isti mah. Rejel, koja,

naravno, nita od toga ne razume, nije se htela i jo se nee igrati

svojim novim igrakama. S vremenom e jamano zavoleti lutku koju
si ostavila za nju tako lepo odevenu a ja sam joj pokazala kako se
svaki deo odee moe skinuti i ponovno navui ali za sada nee nita
ni pogledati. Dragom Romanu najbolje uspeva da je rastrese.
S njom hoe u dvorite. Pria joj prie, a ona dodaje po recu, te je
to sve poput neke igre.
Neka te Bog blagoslovi i neka nam svima bude skloniji u novoj
godini. Sara.
Jo neto, preteko da se pie, ali pripada ovom izvetaju. Iscrpljeni
svojim bojaznima, nismo se setili da umirimo svoje Ijude. ini se da
je jedan zloban mozak znae na koga mislim proirio mnoge glasine,
sve lane i preterane. Prema jednoj Beulah e biti prodat na licitaciji a
s njim i robovi. Roba s nadimkom Ptica, jer po svojoj prirodi
uzbueno skakue naokolo poput ptice u krletki, zadirkivali su,
rekavi mu da e ga zasigurno prodati. Toliko se prestraio da je uzeo
sekiru i odsekao levu aku kako bi se osigurao da ga niko nee hteti
kupiti.
Nepun sat nakon to je proitala pismo, Penelope je sedela u linoj
kancelariji predsednika banke koja je vodila njene poslove, Elisona
Votsa, i saoptila mu da eli svoj imetak pretvoriti u gotovinu.
ovek koji se kolovao da ne pokae drugo do stoikog lica bez
obzira na to koliko iznenaujui ili hirovit zahtev mu postavi klijent,
ipak je, iako prolazno, klonuo na naslon stolice. Kad mu se povratio
dah, upitao je: Zato? Penelope mu saopti, ili pokua objasniti, i ne
uspevi jednostavno mu prui pismo koje je primila od neakinje.
Vots je tad brzo shvatio poloaj i tek tada potpuno; samo izgovorene
rei zbunjivale su njegov mozak; sve to je bilo napisano znao je
proniknuti. Vidim, ree, vidim, vidim. A kad mu je uputila jedno
ili dva pitanja, uverila se da je tako.
Smesta je napisao pismo i jo u toku sata poslao ga potanskom
koijom Lionovoj banci u Hajboro, objasnivi odnos svoje banke
prema njihovu klijentu, i njihove prema svom obavezujui svog
klijenta da e jamiti za svaku obeanu nagodbu u visini svojih
sredstava. Uinivi to, prekorio ju je, ali onako kako bi to uinio sudac
Trubadi kad je bio iv i upravljao njenim poslovima. Vots je poznavao

Saru Kendrik, znao ju je otkako se rodila. Poslovao je i s Lionom

Kendrikom i pre toga s njegovim ocem, i shvatao je poneto od toga
koliko je Beulah svima znaio.
Idui dan zatekao je Penelopu jo u pokretu. Potpisivala je
dokumente da se imovina moe unoviti, ukljuujui i kuu u ulici
Broughton. Razgovarala je s Klaris i Risi, a posebno s Ichabodom,
saoptivi im da e moda uskoro napustiti SavEnnah zauvek, i upitala
ih hoe li oni, ako to uini, hteti ostati ili poi s njom.
Ichabod je odabrao da ostane i tako ga je bez grie dodala popisu
vrednosti za prodaju koji je zatim izruila Votsu. Risi je mrmljala i
jadikovala zbog ivota na selu i odlaska iz grada dok je Klaris nije
pljusnula a Penelopi rekla da e ostati uz nju ma to budunost ili
srea donele.

PETI DEO
1854.
Nel se namrtila na svoju i Biancinu sliku u ogledalu koje je Bjanka
nakrivila kako bi najbolje hvatalo svetlo svetiljke na kojoj je grijala
noice za kovranje. Nakon to je nepomino sedela posmatrajui
kako Bjanka u njenoj kosi ari kovrice, Nel je uzdahnula i rekla:
Sad je dosta, Bjanka. ko gleda na zabavi staru enu? Bjanka odstupi
korak, zurei u Nelinu glavu samokritino kao to bi slikar ocenjivao
delo na svom stalku.
Nije rekla nita to bi Nel umirilo ili polaskalo, no kad je videla da
je kimnula, znala je da je frizura uspela.
Ustala je a Bjanka premesti svetiljku i ispravi okvir ogledala tako
da Nel moe oceniti svoju sliku.
Tamnozelena svilena haljina koju je nosila imala je duge rukave i
visok ovratnik, ukaste ipke na manetama i od ovratnika do prstiju,
zavravajui tamo u blagim valovima meu kojima je bilo upravo
dovoljno mesta za njen najdrai bro s kamejom. Bio je vrlo star s
likom nalik generaluDordu Vaingtonu u profilu, a nekada je
pripadao Deborah.
Nel poravna nabore oko pasa, popravi ipkaste manete i navue
jantarni prsten na prstenjak leve ruke uz zlatni venani prsten
promotrivi ga kratko pre nego se pred ogledalom okrenula levo i
desno i zatim pola vratima.
Ne mora me ekati, raspremi samo moj krevet. Svui u se
sama. Bjanka kimne, estei krpom makaze za kovranje.
Nel pokuca na vrata koja su razdvajala njenu i Feliksovu sobu.
Otkako su se doseliii u Beulah, dva meseca nakon to je Feliks bio
oduzet, ustanovili su da je udobnije da imaju odvojene sobe. Ubrzo
vrata otvori Stela koja je negovala Feliksa. Klecnula je pozdravivi
kad je Nel uplovila u sobu namestivi radostan osmeh za mua

oslonjenog na jastuke. Izgledalo je vie lenj i razmaen nego bolestan.

Na svetiljci na stoliu uz postelju bio je izvuen fitilj da Feliks moe
itati. Nel primeti da je aila.
Fitilj treba podrezati, Stela, ree.
Ne brini, draga, ree Feliks odloivi knjigu koju je itao
otvorenom stranom na krevet da zna gde je stao i prui svoju zdravu,
desnu ruku. Uzela ju je u obje svoje. Sjajno izgleda! izjavio je
zadivljeno.
Stisnula mu je ruku i osmehnula se. Siguran si da te neu
osramotiti? Nasmejao se i povukao ruku. Bogato, ne nakieno,
citirao je Hamleta. Bie najlepa dama. Nel se osmehne da mu
zahvali i potapa ga po obrazu. Na vratima koja su vodila u predvorje
neko kucne i Lion ue samo korak iza Sare koja prie postelji i
poljubi strica u elo.
Ohoho! usklikne Feliks. Moda u ustati i prohodati tako
udesno izgleda! Nasmejala se i ponovno ga poljubila. Sarah je
nosila dugaku ruiastozlatnu brokatnu haljinu. Telo joj se popunilo
a da nije nagovetalo ni truna ugojenosti ili grubosti; samo je zazrelila.
Njen hod, pogled ili najmanja kretnja ruke odavali su sigurnost i
neusiljenost; kad bude sila, niko nee biti u nedoumici ko je
gospodarica Beulaha.
Gde je Rejel? upita Feliks. Zavirila je ovamo pre nego su je
odenuli, ali nakon toga vie nije.
Dole je, ree Lion. Kad sam se odevao, uo sam je kako,
zamenjujui majku, brblja s muziarima dok su ugaali instrumente.
Koga imate? upita Feliks.
Dva gudaa, pijanino i klarinet. Proktor je klarinetist, zna,
odgovori Lion.
Oh, kuni uitelj Dejvisovih. Zaboravio sam. Nisam ga nikad
video.
A Roman e svirati svoju flautu, ree Sarah, gde bude pristajala
i gde bude mogao pratiti.
Izgleda da e to biti uopte sjajno vee, ree Feliks. Ja u
najbolje proi. ut ou veselje a neu biti primoran da izmiljam
duhovite komplimente damama.
Sara ree: Ako bi te buka smetala . . .

Feliks je prekine. Nee, uveravam te. Imam ui koje uju samo

ono to ele i kad ele.
No ako bi ipak . . .
Ionako u zatvoriti vrata da odvratim posetioce, obeao je.
Nee me smetati ni ako se vaa zabava pretvori u bakanalije s
mimohodom slonova i etom egipatskih plesaica.
Ima li laudanum? upita Nel Stelu. Za sluaj da Kendrik ipak ne
moe usnuti.
Da i neto jo bolje, ree Felbc raspoloeno. Zdravom rukom
pronae na podu uz postelju bocu brendija i podigne je uvis. Posetioci
se nasmeie.
Lion ree: ini mi se da sam uo koiju, i prie prozoru. Da.
Edna je rekla da e prva doi. Sara brzo jo jednom poljubi
Feliksa i izae.Lion mu se osmehne i poe za njom. Zajedno su sili.
Nel upita: Da ti donesem jedan tanjir kad iznesu veeru?
Molim te nemoj, draga, ree Feliks. Tad u ve spavati
dubokim snom. Kimnula je i malo mu poravnala plahtu i pokriva
koji su skliznuli s prsa. Dobro dakle, ree. Laku no, ljubavi.
Pritisnula je suva usta lako na njegovo elo. Zabavi se, ree joj on.
Idem zato to oseam da moram, ustvrdi ona.
Ti si dobra, odgovori on ozbiljno, uzme joj ruku i poljubi je.
Obradovana, ona poe. U predvorju sretne Penelopu, koja je upravo
izala iz svoje sobe. Nosila je jednostavnu sivu vunenu haljinu koju je
donela kad je pre sedam godina preselila ovamo. Ugledavi Nel,
suspregla je dah. Ova je haljina jamano stajala tri bale pamuka,
izjavila je.
Zaplovivi pokraj nje na stepenite, Nel ree: Samo dve, mislim.
Ujak Joshua je govorio da prava dama niim ne privlai panju.
Silazei, Nel dobaci: Honi soit qui mal y pense.
Penelope ju je sledila ukorak tako da se Nel pridravala za ogradu
kao da se plai da e je gurnuti ili da e posrnuti.
Tatino, tatino . . ., proapta Penelope kad su stigle do podnoja
stepenita i ule pozdravljanje gostiju u irokom sredinjem predvorju
gde e se plesati. Namestile su sladak osmeh na lice i krenule napred.
Gore, u svojoj sobi, Feliks je, kad su posetioci otili, naslonio glavu

na visoke jastuke. Malo zatim podigao ju je i rekao Steli koja je ekala

u toploj senci kraj kamina gde je celi dan gorela mala vatra jer je jo
bio januar.
Zatvori vrata, ree joj. Brzo se pomakla i zatvorila ih. Povuci
rezu. Kad je to uinila, okrenula se licem njemu a leima se oslonila
na zatvorena vrata, smekajui mu se. On uze knjigu koju je odloio
na krevet, savije donji kut stranice i sklopi je. Stela prie krevetu, uze
knjigu koju je pruao i odloi je.
Rekao je: Natoi nam au, devojko.
Nala je au i brendi i natoila. Uzeo je au iz njene ruke, kimnuo
joj kao da nemo nazdravlja i ispio iz nje.
Uzela je au i takoe ispila. Ponudila mu je ponovno, ali on strese
glavom, smekajui se. Odloila je au na stol i sela na rub kreveta.
I druga vrata, promrmljao je.
Ustala je tiho i povukla rezu na vratima Neline sobe. Kad se vratila,
podigla je haljinu i svukla je preko glave, spustivi je na pod kraj
kreveta. Ponovno je sela, razvezujui vrpce na izrezu svoje potkoulje.
Na gnula se da mu bude nadohvat i njegova ruka klizne u prsluk
potkoulje pronaavi dojku.
Stela, rekao je meko.
Osmehnula se i rukom segnula duboko pod pokrivae i pod
njegovu nonu koulju. Kad ga je uzela u ruku, oiveo je. Feliks je
dotle zubima neno uhvatio bradavicu dojke i jezikom je milovao.
Iz prizemlja se oglasila muzika.
Flojd nije razlikovao radno vreme i vreme odmora; sve to je radio
inilo je njegov ivot. Veeravi s Lori, Romanom i Klaris u
sluinskoj trpezariji kraj kuhinje u velikoj kui, u sobi koja je neko
vreme bila Romanova, iziao je da obie sue, ne da nadzire neiji
rad, jer to je sad retko kad bilo potrebno, ve jednostavno zato to je
volio gledati kako se ivotinje u staji i svinjcu spremaju na noenje.
Pljesnuo je po leima ovde, po butini onde kako je prolazio kravskom
stajom.
Lori je pola u svoju staru kolibu koju je delila s Klaris i Risi, da se
ume i odene crnu haljinu s belim ovratnikom i manetama pre nego e
se vratiti u veliku kuu da nadzire sluinad za vreme zabave. Kao to
su delile kolibu, Lori i Klaris delile su i nadzor u velikoj kui, s time

to se podrazumevalo da je Lori prva gospodarica posle prave

gospodarice, a Klaris druga iza nje i u velikoj kui i u maloj kolibi.
Lori je bila stroga ena, ali ne Ijubomorna. Pozdravila je Klarisin
dolazak na imanje, pozvala je da deli njenu vlast i obilno ju je hvalila.
Nije bilo ni jedne robinje u kui ili na polju koja nije shvatila da te dve
ene dre zajedno kao to su i stanovale zajedno. Nije bilo naina da
se izigra jednu uz pomo druge.
Risi, koja je teka srca ostavila Savanah, ivela je s majkom i Lori
gotovo histerina, zaklinjajui se da bi pobegla ili se ubila kad je ne bi
tako otro pazili, nadzirali i savetovali. Klaris joj je rekla da moe biti
nesretna, ali da e biti, sam Bog je svedok, posluna. Lori je elela da
se devojka uda i ode iz kolibe. Bila je umorna od mladih i njihovih
problema od kojih je veina bila sebinost. Meutim, dosad je Risi
bila preohola da se usredotoi na jednog od momaka s plantae kojima
se svidela, i mati joj se bojala da e ostati usedelica.
Posle veere Roman je otiao u kolibu koju je delio s Flojdom da se
prikladno odene pre nego e se pridruiti muziarima u predvorju.
Flojd se neko vreme zadrao u konjunici razgovarajui s
Plumboyjem, koji e noas biti dugo zaposlen oko konja i koija
gostiju, iako je kritino vreme bilo, naravno, vreme dolaska i odlaska
jer su obino svi stizali i odlazili istovremeno. Plumboy se venao s
Myrtis pre etiri godine u velikom predvorju, i Otis mu je sad bio
jedan od pomonika, kao to je Lotus bila majina pomonica, uz
Selou i eron, u kuhinji i trpezariji. Selou i eron bile se ve udane i
imale vlastitu malu decu.
eer je s prvim parom konja i koijom obiao kuu. Bila je to
prostrana, zatvorena porodina koija u kojoj su se s Hrastova dovezli
Dejvisovi Edna i Brus, Adam, Anabel, Doreen i Dejms pred glavni
ulaz. Tamo je sad Otis ekao da preuzme sledeu koiju koja e stii.
Dok su Plumboy i eer brzo zajedno rasprezali Dejvisove konje i
smetali koiju, Flojd je otumarao dalje. Zajedno, Plumboy i eer
odlino su poznavali zapreene konje zemljoposednika u okrugu.
Znali su koji konji zbog neeg ne vole druge i da je preporuljivo da
ih smeste razdvojeno. Konj se moe propinjati ili kolaiti oi i tresti
glavom u zraku kraj jedne ivotinje, a kraj druge biti pitom poput
janjeta. Flojdova koliba bila je ona u kojoj je ivio Rosko Elk sa

svojom obitelji, a Roman je s udnim uitkom uselio nazad u nju kad

ga je Flojd pozvao. Sara je to predloila i pripremila, iako je i Flojd na
to pomislio, jer joj se inilo da nije sasvim pravo da Roman stanuje u
kuhinjskom krilu, sad kad je postao mukarac i priznat kao uitelj na
Beulahu.
Vraajui se u kolibu Flojd malo skrene s puta kako je esto radio,
da obie oev grob. Ezra je umro ni punu godinu dana nakon Flojdova
povratka, i usprkos njegovoj starosti, Lori i Flojd gorko su alili za
njim. Kad je Lion predloio da ga pokopaju na Beulahu umesto na
oblinjem groblju gde su obino pokapali crnce s plantae, Lori je
rado pristala.
Ezrin grob bio je jedini na Beulahu. Nalazio se nedaleko od velikog
hrasta koji je zasenjivao istinu gde su pralje prale rublje; grob je bio
pokriven mermernom ploom i mogao se pohvaliti kamenom na
uzglavlju i na podnoju tako da je oblikom donekle liio krevetu.
Urezane rei: Ezra Kendrik 1760-1839. ena Laverne.
Deca Flojd i Pauline. Nezaboravljen.
Oko groba nije bilo ograde te je postao neka vrsta vrste take,
sastajalita, jer je svako znao gde je, poput bunara u selu ili sudnice u
gradu. Deca su se oko njega igrala; zaljubljenici sastajali tu pre nego
bi krenuli u mrak do svojih tajnih mesta. Flojd i Lion esto su sedeli
na grobu, pueei lulu, razgovarajui o svaemu, vanom i nevanom.
Lion i Flojd zajedno su kupili mermernu plou i kamen za
uzglavlje i podnoje tek nakon vie od godinu dana od Ezrine smrti jer
su prve dve godine posle nje bile teke, usprkos Penelopinoj
velikodunosti, zbog toga to je svaki novi bio potreban za otplatu
dugova.
Noas Flojd nije seo jer je dan bio prohladan, a sad je poelo
zepsti. Bio je i nemiran. uao je malo, ruku poloenih na uzglavlje, i
da bi sebe smirio i da dodirne svog oca. esto je u mislima razgovarao
s ocem, ne na dirljiv nain, iako svakako s ljubavlju i poverenjem.
Pomislio bi: Eh, tata, to bi ti mislio, to bi ti uinio? Ako mu je
druga misao odgovorila, dobro; ako nije, dobro.
Smrti i grobovi bili su formalnosti koje su odreivale granice, ali se
svest nalazila svugde. Upravo sad protrljao je na jednom mestu kamen
na uzglavlju dok nije malo zatoplio od njegova dlana, ali u mislima

nita nije pitao, nita proveravao. Ustao je i poao kui i tamo u

kuhinji zatekao Romana kako se brije. Tu prostoriju nisu
upotrebljavali kao kuhinju, jer su obojica jela u trpezariji za sluinad
u velikoj kui; tako je njihova kuhinja postala praonicom i
garderobom.
bra veer, kicou, ree Flojd zalupivi stranjim vratima.
Mmm. Roman je iskrivio usta kao u nijemom plau jer je brijao
bradu i, naposletku, gornju usnu. Zatim oplahne lice u zdeli iste vode
i obrie ga.
Ti i Proktor kanite noas odsvirati duet? upita Flojd nedunim
glasom.
Roman ibne Flojda runikom koji je upravo upotrebio pogodivi
ga po miici. Oj! To pecka. Roman se nasmeje i spusti zasukane
rukave, te uvue srebrne kope u manete. Dobio ih je od Sarah za
svoj dvadeset i prvi roendan, zajedno s dokumentima kojima je
postao slobodnjak. Ti ima svoju malu zabavu? upita Roman.
Flojd se nasmeje. Pomiljao sam na to. Jednoj sam curi zapeo za
oko.
A ona tebi?
To ti zna. Nije zapela meni ve mom evcu.
Usrei je a sebi ugodi, ree Roman podvlaei kravatu pod
ovratnik i veui je u manu.
Zamijaui kad se vraa, ree Flojd. Ako ne zalajem u odgovor,
znai da te ne elim videti do jutra. Cura je obudovela i kae da joj je
postelja hladna.
Na ulazu se Lion, pozdravivi Ednu i Brusa stiskom ruke, okrene
njihovoj deci i unuadi smekom koji se posebno razblaio kad su mu
oi susrele Anabeline. Anabel je bilo petnaest i ta godina za koju je
bila starija od sestre Doreen odavala je razliku izmeu mlade ene i
deteta. Doreen je bila sva okasta; Anabel sva u krunicama i
oblinama. Adam, koji ba nije volio Liona, posmatrao je kako se
Anabel smeka starijem oveku kao pupoljak koji se pretvara u ruu.
Dok je Dejms s marom pomogao Doreen da skine kaputi, Adam je
mnogo grublje, a oboje je znalo zato, pomogao da Anabel skine svoj.
Kako je sve divno! uskliknula je Anabel da zataka neugodan

trenutak i celo se drutvo okrene da razgleda kako je veliko predvorje

opremljeno za zabavu. Uzdu zidova bile su poredane stolice svih
vrsta i udobnosti, jedva palac mesta izmeu njih ako se nisu ba
doticale. Tu i tamo niz je prekidao stalak s bostonskom paprati
opranog lia da izgleda sveije, a stalci presvueni irokim trakama
raznobojne svile svezanim u zamrene mane. Velike grane magnolija
tamnosmee kore i tamnozelenog lia bile su zataknute u posrebrene
limene kante, tako da se u njima ogledalilo svetlo dviju stotina svea
kojim je bilo osvetljeno predvorje za ples.
Da, lepo je! ree Edna i stisne Sari ruku upravo kad je Anabel
odluila pljesnuti svojima kao oarana princeza. Adam se ironino
namrtio kad se Lion odobravajui osmehnuo devojci. Okrenuvi
glavu i videi koji su gosti stigli, Rejel ostavi muziare smetene
pred ulazom u nadsvoeni hodnik. Dvostruka vrata, u nadsvoeni
hodnik koji je vodio u kuhinjsko krilo, ostae zatvorena dok ne
zatreba sveeg zraka.
Nesputanou doputenom nedoraslim devojkama Rejel pritri
pridolom drutvu da ga pozdravi. Dok je trala, glazbenici zasvirae
Nazdravi samo meni. Brus ponudi ruku Sarah, te krenu predvorjem
prema glazbenikom predvorju, za njima Lion, pod jednu ruku s
Ednom, a pod drugu s Anabel, koja je brzo skrila jezik to ga je
isplazila Adamu. Uzevi Liona pod ruku, smekala se kao da su joj
dosad jedino drutvo bili aneli. Dejms i Doreen ili su poslednji
spremno ali nemarno Dejms vrpolei se u omraenu tesnom
ovratniku a Doreen poeavi se po stranjici koja ju je iznenada
zasvrbela. Pre polaska borila se protiv vunenih gaa, molei da sme
poi bez njih bar veeras, ali joj je Edna otro odgovorila da joj je
drae da joj bude neugodno nego da uhvati prehladu ili groznicu.
Adam je, sad bez ironije, ekao kraj vrata dok Rejel nije
ispozdravljala ostale i pronala ga. Nel i Penelope uoe tad iz
kancelarije i prikljue se maloj povorci koja je krenula da se divi
orkestru. Iza njih Rejel i Adam su hihotali, oduevljeno i nadmono
aputajui . . .
U taj as jaki udarci po ulaznim vratima na drugom kraju predvorja
privuku panju. Sara i Lion izvukoe ruke i brzo krenue da pozdrave
pridole koje je Lori uvodila, nastupivi upravo svoju dunost.

Pozvano je stotinu gostiju dolo je vie od toga u lakim koijama,

dvokolicama, etverosedima, kabrioletima, koijama bez pera ili s
perima, s vratima ili sa obje strane otvorenima. Dosta je vremena
prolo od Boia, do prolea je jo daleko tako da je zabava bila
posebno dobrodola. Dolazei na Beulah gosti su odluili da se dobro
provedu. Kad je tako, ne treba vetine da se zabave; dovoljno je
osigurati prostor. Ali pripremljeno je i vie od toga. Iako kua na
Beulahu nije bila vea od one u Hrastovima, uvek je imala
dramatinost i bogatstvo kakvo je Hrastovima nedostajalo. Beulah je
uistinu bio prva plantaa nekoliko okolnih okruga.
Cinjenica to je, kako je bilo poznato, odolela i preivela sablazni i
teka vremena samo je dodavala njenu sjaju i romantici koja ju je
okruivala. uvi sa svih strana divljenje, Nel je oseala da je
opravdano tako neumereno potroila na svoju haljinu.
to se tie Sare, ruiastozlatni brokat nije je bio dostojan, tako je
blistala. Nije samo izgledala prekrasno, oseala se prekrasno. Kad je
Roman uao, razgovarala je malo s njim dok je usklaivao misli sa
muzikom koju su muziari izvodili i sa svojom flautom u odnosu na
nju. Videvi da se snaao, pola je od jednog do drugog sa smekom i
alom, i posebno toplom dobrodolicom za stare koji su se, bez obzira
na svakidanje pritube, naterali u stanje koje im je doputalo da
prisustvuju zabavi. Ako padnu mrtvi vaui kriku unke ili srui
au vina, to je jo uvek bolje nego da prduckaju u vrinu kod kue,
oseajui se osamljeni i odbaeni.
Selma je tano izraunala kad e sii. Predvorje je bilo napola
ispunjeno. Poeo je ples, ali samo valceri; jo nisu poeli najavljeni
plesovi. Ljudi su dolazili i prolazili, posmatrai ljubomorno zaposedali
stolice s kojih e biti najbolji vidik na plesae i udvaranje. Gospoe su
mnogo etale gore-dole stepenitem do kancelarije pod izlikom da
ostavljaju alove ili da moraju doterati kosu i lice. Kancelarija je bila
prvobitno namenjena mladima, premladima da uestvju u najavljenim
plesovima, ali da ipak mogu oponaati starije i aliti se meu sobom.
S petnaest godina Anabel je upravo bila u dobi kad se mogla
prikljuiti odraslima, dokle god se drala skromno i smerno, to je
inila gotovo preupadljivo; dok su Adama, iako mu je bilo esnaest,

jo drali deakom i oekivali da se zabavi u drutvu mlaih u

kancelariji. On je na to rado pristajao jer je tamo mogao biti uz Rejel.
Roman nije pogreio onog dana na izletu u gaju. Adam je tad
zavolio Rejel i odonda se nije izmenio. Rejeli je Lion jo uvek bio
romantian otac, Roman odani brat. ak i kao dete shvatala je da ona,
iako su je voleli, nije sredite i glavno uporite njihova ivota. No kad
je bila s Adamom, ushiivala ju je slutnja da je upravo ona glavna
taka njegove svesti. To to je bio toliko stariji od nje tako joj se tad
inilo nije bilo vano.
Sigurnost u njegove oseaje omoguila joj je da se ponosi sobom i
bude malo ohola prema ivotu.
Selmin silazak stepenitem niko nije primetio, toliki je na njima bio
promet i ona je, sevi kod pisaeg stola u kancelariji, postala deo deje
zabave. Bila je u crnoj dugoj haljini, ali s dvostrukim nizom ametista
oko vrata to je preilo da izgleda kao alobnik, i veniem od
suknenih ljubica kao krunom u kosi. Zaas, a da niko nije video kako
se to odigralo, Pauline je sedela uz Selmu kao da joj eli biti pri ruci a
niko nije postavljao pitanje prisutnosti sluinadi iako crnkinja nije
bila odevena kao slukinja i nije se tako ponaala.
Sedela je mirno kraj Selme, s rukama u krilu. Prijazno je
odgovarala onome ko bi joj se obratio a utala kad je niko nita nije
pitao. Prihvaali su je kao lana drutva a da niko nije odluio koje je
njeno mesto ili funkcija te veeri. Zbog Selmina osobenjatva ljudi sa
strane smatrali su Selmu neim poput deteta, a prisutnost crnkinje
prihvaala se svugde gde se zateklo koje dete. Kako je veer
napredovala i poneki plesa priao da zamoli Selmu za ples, objasnila
bi da je u alosti. Veim delom veeri ona i njena pratilja bile su
ozbiljne, no od vremena do vremena su, neobjanjivo za one koji su ih
posmatrali, prasnule u hihot priklonivi glave i aputajui.
Driskol Proktor nije stigao porodinom koijom Dejvisovih. Znao
je da e biti krcata, ali to nije bio razlog.
Mogao je uzeti konja kojeg mu je obitelj stavila na raspolaganje da
je odluio ostati due od njih. Proktor je iveo u Hrastovima sedam
godina. Nastojao je to je bolje mogao da Adama i Dejmsa naui
toliko koliko su hteli primiti a Adam je nauio prilino mnogo. Imao
je iv um svog strica Bonarda. Ujesen e poi na sveuilite u

Virdiniju; tako je bilo ureeno. Adama je oduevljavala prilika da

vidi svet, ali je istovremeno smatrao da je sveuilite strahovito daleko
od voljenih u Hrastovima i Beulahu.
Kuni je uitelj u Adamovu odlasku video znak da i on treba da
ode, ili da bar promisli o odlasku, jer Dejms je bio slian svom ocu
Brusu. Misli i srce bili su mu sa zemljom te je i samo otvaranje knjige
otupljivalo deo njegova mozga i srca. Nije bio glup, kao to ni Brus
nije bio. Videi kakav je, Brus ga je grdio to je ravnoduan prema
uenju, a istovremeno se u srcu radovao to je deak njegova slika i
prilika i to e ga sigurno, iako mlai sin, naslediti kao to je i on
nasledio svog oca Benjamina.
Uitelj je poneto poduavao i devojice, ali kad se novano stanje
popravilo, slali su ih u Hajboro svakog dana da se upoznaju s drugim
mladim devojkama u dnevnoj koli u koju je nekada ila Selma, i da
uzimaju satove kod plesnog uitelja Midasa Motta, koji je poduavao i
u lepom izraavanju.
I tako, iako niko nije spomenuo da to uradi, Driskol Proktor je
poeo razmiljati o odlasku s Hrastova.
Poduzeo je da otprati Adama na sveuilite i da ga tamo smesti.
Nakon toga mogao je otii kamo eli ili se vratiti u Hrastove. Odluio
je da ide dalje. Imao je poznanstva u nekoliko drava na istonoj obali
te je u dvadesetak od svojih etrdeset godina ivota bio uposlen
visoko na severu sve do Camdena, a na jugu sve do mesta gde se sad
nalazio. Njegovo ozbiljno ponaanje ene su govorile sumorno s
poverljivim, samilosnim smekom prikrivalo je ustar mozak. Nove
knjige i asopisi stizali su za njega gotovo u svakoj poti.
Opseno se dopisivao. Znao je ta se dogaa u svetu i slutio
poneto od onoga to bi moglo doi. Imao je prijatelja sve do Bostona
na severu.
Neizvesno pitanje u ivotu Driskola Proktora u ovom trenu bilo je
to da uini s Romanom. Kad je doao u Hrastove, uo je za deaka,
napola belca, napola crnca, neke vrste uitelja u oblinjem Beulahu, i
iz znatielje se s njim upoznao. I doista, u poetku su se njihovi
razgovori ticali iskljuivo poduavanja. To to su obojica bila uitelji,
bez obzira na razliite razine njihova poduavanja, preilo je da bilo
ko posumnja u neprikladnost njihova budueg druenja. Roman je

eljno sluao i uio od starijeg oveka i uskoro je Driskol Procto

osetio da je zavolio mladia.
Ta je spoznaja bila istovremeno radosna i zastraujua. Odavno je
bio svestan da je sklon mladiima. To ga je zapravo, mimo potrebe da
zarauje za ivot i injenice da je vie volio knjigu nego telesni rad,
ponukalo da postane uitelj. No dok nije upoznao Romana, nikad nije
drugog mukarca dotaknuo da bi time izrazio ljubav. Romana je volio
i Roman je, svakako, volio njega na ma kako zamren nain,
meavinom divljenja i zahvalnosti, oseajem sina prema ocu, bez
sumnje, ali ipak volio. Pitanje je bilo: ako Prootor ode, hoe li Roman
poi s njim; hoe li hteti napustiti svoj jedini dom? Procto to nije znao.
Ali znao je da e, ako odu zajedno, morati poi nekamo na sever.
Ve dugo on je oseao da je ropstvo nepravedno. Glavni razlog
njegovu seljenju sve dublje na jug bio je da moe prouiti tu
instituciju. U tome je zavolio Jug, a istovremeno uvrstio svoja
uverenja protiv ropstva. Nije ih javno iznosio; znao je da nije nikakav
kriar. Smatrao je da veeina crnaca jo nije spremna na slobodu, ali da
nikad nee ni biti ako ih gospodari ne pripreme za to, a oni to ionako
nee uiniti. U veini junih drava ve je i samo poduavanje crnaca
da itaju i piu bilo protivzakonito, ali je obitelj mona poput
Kendrikovih mogla zanemariti taj zakon ako je htela. Jaui na zabavu
razmiljao je o tome i o Romanu.
Stigavi na Beulah otkasao je oko kue do konjunice i ostavio
konja Plumboyju uzevi svoju kutiju s klarinetom. Uao je u kuu na
stranji ulaz, ne kao sluga ve stoga to je dolazio od konjunice i
sledio zvukove muzike. Idui natkrivenim hodnikom otvorio je jedna
od dvostrukih vrata u predvorje i naao se u samom orkestru. Slubeni
plesovi jo nisu zapoeli. Proktor uhvati Romanov pogled i oni se
smekom pozdrave dok je Roman nastavio dodavati ton ili frazu
nevezanim plesnim melodijama koje su ostali svirali.
Kretnjom glave Roman pokae stolac koji je pripremio za svog
prijatelja i Proktor sedne, gurkajui ga levo-desno dok se nije smestio
tako da se oseao delom orkestra. Zatim otvori kutiju, izvadi klarinet;
prstima preigra tipke ne prislonivi glazbalo na usta da bi ispitao kako
se odazivaju prsti to su jo malo pre drali hladne kone uzde. Tek
tad prisloni pisak na usne i prikljui se svirci ostalih.

Elizabet En Klej, koja je nekada kao Elizabet En Malon bila

Selmina kolska drugarica i potajna ljubav, upravo je tad stigla s
muem Seftonom, svojim kerkama En Elizabet i Margaret Elom, i
ovekom po imenu Kejsi Troj. Kejsi Troj doao je u Hajboro dva
meseca ranije s preporukama i udobno se smestio u malom hotelu gde
nije dugo ekao da posednici iz okolice narue portrete. Jednu od
njegovih najtoplijih preporukama uputio je Klejovima stari poslovni
Seftonov znanac i slikar je ubrzo naslikao skupni porodini portret
koji je prihvaen tako oduevljeno da su zatim narueni zasebni
portreti gospoica Klej i jedan gospoe Klej sa eljom da na slici budu
i porodini miljenici rastouta maka Amos i panel Rufus. Troj se
spremno odazvao.
Njegova se slava ubrzo proirila okolicom kako je i bio navikao
kad bi doao u novu sredinu. Dobio je tri sigurne narudbe i tucet jo
nepotvrenih. Kejsi Troj uivao je u nainu ivota koji je sebi
osigurao ne smiljeno, ve darom i vetinom potaknutim potrebom da
zarauje za ivot i eljom da zarauje na najugodniji mogui nain.
Bio je inteligentan a da nije bio teak, ivahan a da nije delovao
budalasto. Imao je stila i ukusa a drutvu se oduivao svojim talentom
i ugodnom naravi. Volio se druiti s mukarcima a diskretno utao o
uitku to mu ga je prualo drutvo ena. Uz to je iskreno volio svoj
posao. Sa svojom kiicom nije postupao kao cinian nadniar.
Ponosio se svojim radom i trudio se da postigne slinost svog modela i
uspevao u tom bez laskanja ili uvrede.
Njegovim se naruiocima najee svialo to je mnogo panje
sasvimivao pojedinostima na portretu. S velikom vernou slikao je
odeu, kosu, cipele i nakit. Jedno od njegovih najsretnijih umea bilo
je to je umeo uoiti, i reproducirati na platnu, karakter kunih
miljenika. Uhvativi dostojanstvo i tajnovitost make Amosa i
ivahnu umiljatost Rufusa, i ugodivi time muu koji e platiti
portrete mogao je riskirati uenje gospoe Klej koja se pitala jesu li
njena usta ba tako ravna kad miruju a njene oi doista tako sitne.
Kako bi se mogla potuiti na takve stvari kad se Klej razdragano
smejao govorei Kejsiu Troju da je nesumnjivo tog vrakog Rufusa
naslikao kao ivog!
I tako je sad kad se muzika jo zagrevala a zakasneli gosti stizali,

Kejsi Troj uao s Klejovima a Sarah i Lion poli k ulazu da ih

pozdrave, dok je Lori preuzimala kapute i pelerine i predavala dalje
sluinadi da ih odloe. Dok su ga predstavljali domainu i domaici,
Kejsi nesvesno brzo proui njihova lica kao da e ih slikati to je
vrsto odluio uiniti kad budu uvereni da su na tu misao nadoli
sami. Znajui dobro da je prvo i najpotrebnije postii naklonost
mukarca koji e mu platiti, nastojao je da u Lionu pobudi ugodan
dojam.
Kako je volio drutvo mukaraca i uivao u njemu, taj mu deo
posla nije bio teak, te on i Lion nisu razgovarali jo ni punih pet
minuta a ve je Lion pomislio da mora pogledati portrete Klejovih za
koje je uo, i ako budu u njemu pobudili dobar dojam o slikarevoj
sposobnosti, zamoliti Troja da njegovu obitelj uzme u obzir kao
budue modele. Troj je iz iskustva tano pogodio kad je njegov
domain donio takvu odluku pa se sad obratio domaici. Uinivi to
ustanovio je da mu je proitala misli ba kao to je on naslutio
Lionove.
Osmehnula mu se, ne tako kao da ga je zatekla, ve kao da je ta
spoznaja poetak prijateljstva. Uzvratio joj je smeak, isprva da
prikrije laku nepriliku, a zatim zato to je uoio njenu Ijepotu. To nije
bila obina ena bogatog zemljoposednika.
Muziari su zavrili melodiju i majstor plesa Midas Mott pljesne
rukama i objavi svojim najbiranijim reima da sudeonici prvog
slubenog plesa treba da zauzmu svoja mesta. Sarah se okrene Lionu.
Osmehnuli su se i kimnuli gostima oko sebe i zatim poli, ruku pod
ruku, da otvore ples.
Kako je Beulah otplatio svoje dugove i napredovao, udruenim
naporima Sare, Liona i Flojda i pridolim Feliksovim, Nelinim i
Penelopinim sredstvima, tako je i Rosko Elk napredovao i njegovi
poslovi se irili.
Stona farma se pod Turnipovim nadzorom razgranala. Sad je tamo
bilo stotinjak goveda, a osim Turnipa radila su tamo jo dva roba i
robinja Puddy, koja se udala za Turnipa kako bi odravala novu kuu
sagraenu oko dimnjaka, jedinog to je preostalo od starog Ralstonova
doma.
Osim stone farme proirene dokupljenim zemljitem, Rosko je sad

posedovao hiljadu akri dobre ume, tri duana u poslovnom delu

Hajboroa i kuu koja je pripadala Feliksu i Nel. Da bi je se domogao
bilo je potrebno vremena i opreza.
Poetkom marta 1838, dva meseca nakon velikog poara, Nel je
odluila da se odseli iz grada. Feliks se poeo oporavljati telesno i
duevno, ali je bilo oito da nikad vie nee biti dovoljno vrst da se i
dalje bavi advokaturom i poslovima. Sve je ee spominjao Beulah,
seajui se zgoda koje je tamo doivio s bratom Arnoldom i
prepriavao ih. Lion je uvek volio Feliksa te je sad nagovarao Nel da
napuste grad i dou iveti u Beulah. Mesta je bilo dovoljno, pa i
suvie, ak i nakon to je Penelope doselila k njima; a ee dolaenje
na imanje bilo je sad Nel i Feliksu oteano, a odlaenje u grad
neprikladno Lionu i Sari.
Uzimajui sa sobom samo ono to je cenila i razborito ostavljajui
preostali nametaj da se proda zajedno s kuom, Nel i Feliks odselie
sretan dan za oboje, jer iako se dobro drala u kritinim trenucima
mueve bolesti i drastinog udarca njihovu imetku, Nel se umorila.
Nije joj vie bilo stalo do vlastita kuanstva. Sa zadovoljstvom je
odustala od voenja kue, prodavi sve kune robove osim Bjanke
koja joj je tako dugo bila lina sluavka.
Sama kua stajala je na kraju vlastitog puta, zato to je Feliks, iz
ponosa, dokupio zemlje kad se oenio s Nel. Grad se proirio u
drugom smeru. Iako je banka oglasila kuu na prodaju, vie od godinu
dana nije se naao nedan kupac. inilo se da je niko nee, ili ako ju je
i hteo, da nema dovoljno novaca za takvu kupnju.
Zatim, jednog poslepodneva, posle dugog, sveanog savetovanja s
predsednikom banke Woodrowom Saksonom, Rosko se oprezno
izrazio da je spreman kupiti tu nekretninu. Sakson, koji je imao sve
jaih razloga da ceni Roskoa Elka kao muteriju, prenese tu novost
Lionu, Feliksu i Nel. Lion se energino usprotivio prodaji, ali Feliks
ree da to ini iz ponosa i zbog predrasuda, a Nel da ne mogu sebi
dopustiti da zanemare takvu ponudu. No bila je istina i to da ni Feliks
ni Nel nisu ba jako alili za tom kuom. Njihov je brak bio na svoj
nain uspean, ali nisu imali dece koja bi odrasla u toj kui i zbog
ega bi kua moda budila u njima toplije uspomene. Tako je prodata
zajedno s nametajem koji je Nel odluila ostaviti. Novac od prodaje,

ili bolje, vra kreditna osnova koju im je on stvorio u banci,

pomogao je da su se na Beulahu oseali sigurnije u drugoj godini onih
tekih vremena.
Iako je odluio da e zajedno s porodicom preseliti u novu kuu,
Rosko nije urio. Najpre je pustio da se grad navikne na injenicu da
je on vlasnik. Cak je nagovestio Saksonu da je spreman preprodati
kuu i zemljite ako se javi prikladan i novano pouzdan kupac. Takav
se nije javio iako je Sakson revno razglasio Roskovu ponudu, a to je
uostalom i bilo sve to je Rosko eleo.
Novi je vlasnik namerno zanemario kuu. Trava i korov zaguili su
vrt. Zavrtnji na arkama na dva prozora s proelja olabavili su, tako da
su kapci visili. Jedan je stup ograde istrunuo i ostao nezamenjen.
Cigleni puteljak od ulaza na ogradi do kunog stepenita poeo se
drobiti. Kad je propadanje postalo oito, deaci su se poeli provlaiti
kroz visoko velebilje igrajui se Indijanaca i razbijali iz prake
kamenicama prozore.
injenica da u kui niko nije stanovao i da ju je kupio crnac
umanjila joj je vrednost. Onome to niko nee cena pada. Upravo kad
je kua izgledala sasvim zaputena, Rosko je poe popravljati i preseli
u nju s porodicom iz nekadanje Andersonove farme. ak je i
preseljenje obavljeno s malim trikom koji je razoruao neodobravanje
ukoliko ga je bilo.
Kloris je uivala u ugledu koji joj je pripao kao eni Roskoa Elka,
ali kad ju je umorilo da poduava i grdi svoje robove a sad su ih imali
mnogo vie od onih petest s koliko su poeli priznala je da je
nespokojna. Kad je Rosko kupio duane u gradu, pomislila je da joj se
prua prilika za zanimljiv posao a istovremeno da postigne stanovitu
nezavisnost. Zamolila je Roskoa da joj prepusti jedan od praznih
duana da moe otvoriti krojaki salon. Odbio je, odmahnuvi
glavom, a da o tome nije porazgovarao, niti to izravno odgovorio. No
kad je odluio useliti u kuu u gradu, dao je naslikati plou koju je
vlastoruno pribio u prednjem dvoritu kraj popravljenog ciglenog
puteljka. Na njoj je pisalo: ENSKI KROJAKI SALON. Taj mali
trik opravdao je da crnci ive u toj kui. Nije bilo vano to niko nije
dolazio ka Kloris da narui haljinu. Nagoveteno je da je kua i
poslovni prostor, a ne samo za stanovanje. Kad su se graani navikli

na Elkove, Rosko je uklonio plou.

Njegovi sinovi bili su odrasli mukarci, mlaem dvadeset i dve, a
starijem dvadeset i tri godine. Junior, kako su zvali starijeg, prevladao
je ili izgubio onu lenjost koja se oitavala dok je bio momi i sad je
pomogao ocu u poslovima. No mlai sin, Alonzo, ostao je lentina i
Rosko je izjavljivao da ga je Kloris omekala i razmazila. Kad se
poeo iskradati s belim oloom i njegovo razuzdano ponaanje
prestalo biti samo povremeno mladenako ludovanje, a kanjavati ga
batinama vie nije mogao jer je mladi odrastao, Rosko ga je poslao
na Andersonovu farmu niko je nije hteo drugaije nazivati, ak je i
Rosko o njoj razmiljao pod starim imenom da tamo naui obraivati
zemlju. Alonzo se zato to mu je Rosko pruio iluziju slobode bacio
na posao i inilo se da je Roskova odluka bila dobra.
Kloris je odabrala jednu postariju robinju koju je ona izvebala, da
Alonzu vodi kuu. Maude je naoko bila majinska dua, ali je vie
priala nego radila i zapravo je bila neobino veta da prianje proda
pod rad. Kad ju je Kloris prepustila samoj sebi, Maude se poela tuiti
Alonzu da joj je potrebna pomo a on na to odabere najzgodniju od
robinja koje su radile na polju, devojku po imenu Deraldin. Staroj je
pomagala u kui, a Alonzu je bila ljubavnica. Nije mu bilo stalo do
nje, ali mu je bila pri ruci kad god je osetio potrebu za enom. S
robovima na farmi naizmence se odnosio najprijateljskije a zatim, kad
bi preterao u popustljivosti i gotovo ih razmazio poeo bi ih progoniti
i toliko zbunio ljude da su ga prezirali.
Kad god bi ga Rosko, zaokupljen drugim poslovima, zaboravio
goniti, zapadao je u dosadu. Alonzo je zavideo bratu to ivi u gradu i
bavi se poslovima. Traio je razonode, ali ju je u okolici nalazio malo.
Slobodnjaka crnaca s kojima bi se mogao sastajati kao sebi ravnima
nije bilo. Nedna ena koju je video, robinja ili slobodna, nije u njemu
budila elju da se oeni i osnuje obitelj. Obrazovan toliko da je umio
itati, pisati i raunati, ali ne dovoljno da nae interesa i utehe u
knjigama i mislima, izjedao se od besposlice a misli su mu i nesvesno
beale k Hrastovima i Beulahu ija su velika polja graniila s
njegovim manjim, podseajui ga da on nije vlasnik ak ni te krpice
zemIje ve jednostavno oev nadglednik, tako da se oseao
beznaajnim.

Brus Dejvis je bio ukoeno uljudan kad bi se susreli, kako se

ponekad dogaalo, jaui poljima ne pazei preterano jesu li
prekoraili susedske mee. Farmeri nisu nikad obraali panju na to.
Oseali su da mogu jahati kuda im se svidi, osobito gde nije bilo
plotova da ih zaustave; prolazili su i onuda gde je trebalo otvoriti i
zatvoriti ogradu, to niko nije zamerao dokle god su drvene reze bile
na mestu. Ponekad bi Alonzo susretao Dejvisovu decu, ali ne esto jer
ih je otac upozorio da ne prolaze Elkovim imanjem.
Meutim, Alonzo je ee susretao nekog s Beulaha, kako hoda ili
jae njegovim zemljitem, obino Liona ili Flojda, ili obojicu zajedno.
Pri takvim susretima Flojd i Lion drali su se hladno iskazujui mu
samo najoskudniju uljudnost. Od vremena do vremena Alonzo je
susretao Rejel, lepo i ponosno dete na pegastoj kobili koju su joj dali
za jahanje na osmi roendan pre godinu i pol. Prilino prijazno
doviknula bi pozdrav i brzo odjahala. I nju su oito upozorili da se ne
uputa ni u to s onima na farmi izmeu Hrastova i Beulaha.
Sluajni susreti koje je Alonzo pamtio i kasnije o njima razmiljao
bili su sa Sarah Kendrik. Ako su se sreli peice ili na konju, pogledala
bi ga i pozdravila vrsto i izravno, ne izbegavajui pogled i ne
obarajui oi niti joj je glas postajao neprirodno tanak.
Kako ste, Elk? upitala bi na nain koji uopte nije bio pitanje.
A on bi nesvesno je oponaajui odgovorio jednako slubeno:
Kako ste? eznuo je da ona kae neto vie, a znao je da nee. Znao
je vrlo malo, a i to vrlo maglovito, o onom to se zbilo izmeu Roskoa
Elka i vlasnika Beulaha. Znao je, naravno, da je roen tamo i da je
tamo ivio sve dok s majkom i bratom nije u novoj koiji odselio, uz
podrugljiv smeh robova koji su iz skrovita motrili njihov odlazak.
Znao je da ih ne vole, ali nije znao zato. Niko mu se nije usudio rei,
ili bar nagovestiti, to se zbilo izmeu njegove majke i Liona
Kendrika. Tako nije znao ni kakve je posebne ironije bilo u prisnosti
Romana i Sarah, Romana i Rejel.
Dok je Junior lukavim nagaanjem uspeo dopreti dovoljno blizu
istini, Alonzo nije ak ni razmiljao o tome.
Nije on bio lo mladi, samo neuk i usamljen i popustljiv prema
sebi kad god je mogao. Da se Sara uspela primorati da bude malo

manje slubena prilikom njihovih sluajnih susreta, moda bi mu bila

pomogla da postane bolji no to su ga uili da bude, ili bi moda sam
poeo shvatati. Ali ona to nije mogla, videi u njemu samo svog
neprijatelja Roskoa Elka.
Kako nije bila prijazna, poeo je o njoj razmiljati kao o nekom
koga mora svladati, nekome koga treba primorati da shvati da je on
mukarac i da se prema njemu tako treba odnositi.
Jednom zimi susreli su se svako na svom konju. On je pritegao
uzde, ali je ona svog konja podbola da to bre proe. U urbi da se
to pre udalji, riepanjom joj je ispala rukavica iz ruke kad je oputala
uzde svom konju. On sjae, dozivajui je da joj to kae, ali je ona
jahala dalje kao da ga nije ula.
Podigao je smeu konu rukavicu s grma boikovine o koji je
zapela u padu. Koa je bila meka poput enske dojke, a kad ju je
prislonio o lice, znao je da je to miris Sarah Kendrik. Stajao je tako
neko vreme gledajui za njom. Zatim je uzjahao i razdraen odjahao
kui. Naavi Deraldin u stranjem dvoritu gde je veala rublje,
epao ju je za zapee, odvukao u kuu i u spavaonicu, bacio na
postelju i zajahao je ne skinuvi sa sebe ni s nje ni komada odee.
Obavivi posao, zgadila mu se. Seo je na rub kreveta, a ona malo
zbunjena, okrenula se i sela s druge strane kreveta tako da su utke
sedeli leima okrenuti jedno drugom, dok nije izustio: Idi van.
Zaudara. Tvoje telo zaudara. Van odavde. Mee Hrastova i
Andersonove farme nisu bile ravne, ve su sledile topografske
varijacije, a na jednom je mestu uzak jezik zemlje Hrastova bio
gotovo okruen susedovim zemljitem. Bio je obrastao umom, a
grmlje i drvee nije oznaavalo mee unesene u okrune zemljine
knjige. Bio je to usek s potokom koji je vijugao kriljevcem i
gromadama kamenja. Leti, kad je drvee imalo gustu kronju, tamo je
bilo prohladno i mrano i kad je sunce bilo u zenitu. I zimi je zbog
obilja zimzelenog raslinja mesto bilo tajnovito i lepo. Na jednoj od
svojih samotnih etnji prve jeseni na Hrastovima, Driskol Proktor ga
je otkrio, a kad su se on i Roman sprijateljili, obiavali su se tamo
sastajati.
Nije bilo potrebno da se tajno sastaju, ali su to ponekad inili kako
bi bili nesmetani. Da bi doao tamo, Roman je morao prelaziti preko

Andersonova zemljita, ali kako je taj deo bio obrastao umom a on

oprezan, verovao je da ga nikad niko nije opazio. Kad su se jednog
toplog ranog poslepodneva u veljai tamo sastali, obojica su bila
zavrila s poduavanjem tog dana. Proktor je stigao malo ranije i
ekao naslonjen o kamen kraj potoka obasjan suncem. Skinuo je eir
i sklopio oi da ih zatiti od jakog sunca.
Vrio misaona, poetska slika, ree mu Roman izaavi iz gustia.
Proktor se osmehnu i tek tad otvori oi.
Nisu se rukovali a ni drugaije pozdravili. Tu bi trebala biti
ruevina i vinova loza, a moda i sova koja lepra slepo nad tvojom
glavom. O emu si razmiljao ili moda sanjario?
O tebi.
Lepo!
Kako je danas bilo u koli? upita Proktor.
Ve su gotovo sasvimma rastreseni. Uvek je tako pred kraj zime.
Cini se kao da klupe postaju tvre, mekolje se i zure, a kad nekog
prozovem da recitira a on ne uje ak ni svoje ime, ostali hihou i
bockaju se laktovima. Kako je bilo tebi?
Dejms je isti kao i tvoji aci. Pogled mu luta kroz prozor,
mislima je na svojoj farmi. Izmolio je oca akru zemlje i Dejvis mu je
dopustio da ove godine radi s njom to eli. Dejms e je poorati,
zasijati, obraivati i ponjeti. S dvanaest godina ve misli da je farmer
kao i otac. Proktor slegne ramenima, sagne se da pokupi komadi
kriljevca, prouivi ga pre nego e ga odbaciti u potok. Napokon je
zagrizao u aritmetiku ali samo ako su problemi zaodenuti u buele
kukuruza, galone mleka i funte pamuka. Adam pak radi s nekakvom
grozniavom radosti. Odluio je da se ne posrami kad doe na
sveuilite. A i nee u latinskom, algebri i povesti starih naroda. Ali
grki mu ne ide.
Ne spominji grki; oseam se neuk.
Adam nikad nee znati englesku gramatiku tako dobro kao ti. A
kako je gospoica Sarah?
Dobro. Romanov je glas odavao da je malo iznenaen.
A druge dame?
I one su dobro. Neto je bilo u tom ispitivanju to jo nije
shvatio.

Ima ih toliko. A Rejel?

Upravo u ovom trenutku ona e se vratiti kui iz dnevne kole ako
nije otila nekamo s Anabel i Doreen.
Kad doe kui, potraie mene. Poduava me u francuskom i kako
se plee valcer, i ume aljivo oponaati Midasa Motta kad recitira
Juliju.
Proktor je podue utke posmatrao prijateljevo lice. A ti? Kako si
ti? Dodirnuli su se, eljno i nespretno: tarui ruke, tapajui se. Zatim
su se naslonili jedan uz drugog na suncem obasjan kamen, ruku o
ruku, isprepletenih prstiju, dodirujui se butinama, spojeni i
razdvojeni slinim vunenim pantalonama koje su nosili.
Danas mi je stiglo pismo, ree Proktor, od prijatelja u
Filadelfiji. Gospoice Elize Truman. Roman se lagano namrtio to je
dakle bila mala tajna. Poznavao je Elizu Truman po imenu jer ju je
Proktor ve spominjao. Napokon je uspela da neke od svojih
imunijih znanaca zainteresira za svoju kolu. Odluila je da je otvori
u oktobru. Neki McLeod dopustio joj je da upotrebi gornje prostorije
jedne njegove konjunice u Chesnut Streetu, koje mogu posluiti i kao
uionice i kao spavaonica za ake bez konaita. Roman vre
stisne Proktorovu ruku. Priao si mi o njoj ve ranije.
Da, ali su sad njeni planovi sigurni.
To je ta dama koja eli pomoi jadnom crncu, zar ne, ree
Roman suvo.
Ne rugaj se.
Zato ne? to ona moe znati?
Ona zna poprilino mnogo, i ima dobro srce.
Hoe rei da je sluala predavanja zagovornika ukidanja ropstva i
da je bez sumnje pretplaena na Emancipatora.
Nemoj meni glumiti cinizam!
Ne glumim nita, ree Roman. Ta dama . . .
Eliza Truman, ree Proktor kratko. Zna njeno ime.
. . . namerava neto poduzeti s neukim crnjom s Juga kad on
pobegne od svog okrutnog gospodara i nae put do njenih vrata sav u
dronjcima i suzama.
Ona otvara kolu za slobodnjake, ree Proktor.
I za one kojima su noni prsti jo slepljeni glinom Georgije, koji

e nekako uspeti da dopuu do severa.

Nastoji me razbesniti?
Roman strese glavom. Ne treba mi ona. Proao sam taj stupanj,
zahvaljujui tebi.
Zar ne osea nita, nikakve samilosti, nikakvog suoseanja
za . . .
Dragi moj Proktore, ja sam s po jednom nogom u oba tabora,
moglo bi se rei. Moja mati, kakva jest da jest, bila je robinja.
Sad je slobodna.
A moj je otac gospodar jedne od onih plantaa s koje se gospoica
Truman tako svesrdno nada regrutirati uenike.
Priznaje li te taj otac svojim sinom?
Zna da to ne moe.
Znam da nee, ak ni u etiri zida. Da nije i nikad nee.
Oslobodio me.
Da zadovolji svoju tatinu i umiri savest. Zar je mogao dopustiti
da njegova krv ostane robom?
Mnogi to doputaju. Uostalom, oslobodila me Sarah, moja divna
Sarah.
To znam. A ti zna da je potujem zbog toga.
Ja je zbog toga ne samo potujem, ja je oboavam. Ona je najbolja
ena koja je ikad ivela, najljubaznija, najlepa najbolja. Umro bih za
nju.
Vrlo retka ena, slaem se.
A ona me nije oslobodila kad mi je darovala srebrne kope i
komad papira na moj dvadeset i prvi roendan.
Oslobodila me kad me prvi put dotaknula i obratila mi se. Bio sam
runo dete bez prijatelja. Niko nije mario ivim li ili u umreti jer sam
bio samo izoblieena neugodnost.
Oduio si joj se odanou i kolom.
Nikad joj se neu moi oduiti, Proktore.
Zar ne misli da su tebi neto dugovali, da je deo njene dobrote
prema tebi moda potekao iz oseaja krivice?
Ako je tako, onda samo u poetku. Ne moe poruiti ono to je
uinila.

I ne nastojim. To mi nije cilj. utali su neko vreme, ne dotiui

se. Pa lepo, ree Proktor, to e uiniti?
Uiniti? Ve inim. Radim i ivim. Ovde, sada.
Bi li mogao zamisliti da ode i ivi sa mnom negde drugde?
Roman paljivo pogleda prijatelja. Nee se vratiti kad odvede
Adama na sveuilite, zar ne? tProktor se nasmeje tugaljivo. Da
poduavam Dejmsa kako se obrauje zemlja?
Ima i drugih obitelji u okrugu. Tvoje sposobnosti su poznate. Ako
razglasi da e poduavati, mogao bi iveti u gradu i otvoriti vlastitu
kolu.
Dananje pismo Elize Truman samo je poslednja karika u dugom
razmiljanju koje sam obavio. Pozvala me da joj se pridruim u novoj
koli i zamolila da i tebe nagovorim da nam prie.
Mene!
Da.
Zato?
Pisao sam joj o tebi, naravno, i o tvom radu ovde. Hoe da nam
pomogne. Roman je utio, razmiljajui. Zatim mu se lice razvedri.
Ja bih trebao biti prvi izloak. Vidite, dame i gospodo, ne vise svi oni
objeeni o repu s drvea jedui banane; neki se mogu obrazovati.
Pazite! Ovaj ak zna zakopati odeu, nakloniti se i kazati hvala vam.
Romane, prestani. Prestani!
Zagledali su se ponovno jedan u drugog, Proktorov pogled
preklinjui, Romanov povreen njegovom izdajom.
Odluio si otii, izjavi Roman. Inae ne bi smesta odbio svaki
moj predlog da te sklonem da ostane.
Kakvu bih kolu mogao ovde otvoriti koja bi imala smisla? Zar mi
je ivotni cilj da uim gomilu nemirnih farmerskih sinova napamet
Cieera?
Roman epa prijatelja za ruku. Pst!
ta je? Proktor se osvrne.
uo sam nekog. Mislim da jesam. Roman potri u grmlje a kad
se as kasnije vratio, ree: Moj polubrat Alonzo. ko zna kako nas je
dugo posmatrao? Ne smemo vie dolaziti ovamo. Brusu nikad ne bi
palo na pamet da su mu potrebni portreti njegovih keri da one nisu
navalile na njega. Ali kad su njihove najdrae prijateljice Rejel je bila

i odvie mlaa od njih da bi je poastile nazivom najdraa

prijateljica i najsmrtnije suparnice u dnevnoj koli, gospoice
EnElizabet i MargaretEla Klej postale predmetom zasebnih portreta,
osim to su ovekoveene i na porodinome, te tako stekle
nepodnoljivu prednost da mogu usporeivati meusobnu slinost,
zato gospoice Anabel i Doreen Dejvis ne bi zahtevale od oca da
Kejsi Troj naslika i njihove portrete. Naravno, Anabel je uglavnom
bila ta koja je povela bitku.
Doreen, iako je mrzila sestre Klej gotovo toliko kao i Anabel,
zapravo je vie elela novog konja. Dosadila JOJ je polagana, dosadna
Genesis, koja je gutala vetar kao da je seno a bila je stara ve pre pet
godina kad joj ju je otac poklonio.
Ali Anabelina tatina bila je napasna i takmiarska, morala se
zadovoljiti, morala pobediti. Dokazivala je ocu da Adam dobiva
sveuilite u Virdiniji, a Dejms je dobio akru zemlje. Ona, zbog
toga, treba da dobije bar vlastiti portret da se utei, a ne takav na
kojem bi platno delila sa svojom sestrom. Zahtevala je da ih slikaju
zasebno tako da onaj ko se divi jednoj nee istovremeno morati
progutati i drugu.
Videi kako stvari stoje, Brus je popustio, ali je Doreen obeao
mlada konja za idui Boi. Moe ak, rekao je, poi s njim po okrugu
i pomoi mu da ga odaberu. Znao je da e Doreen za takvu nagradu
sedeti mirno kad doe vreme slikanju. Kejsi Troj je bio vian na
devojke kojima je bio drai konj od njihova vlastita naslikana lika i
ak ih je voleo, iako je dobro znao da Anabel zahvaljuje to e se u
njegovoj lisnici nai jo neto osim praine.
Anabel se uskoro pruila prilika na jednom sprovodu da saopti
svojim prijateljicama EnElizabet i MargaretEli Klej, i uz to svima
ostalima, da e biti naslikana na platnu. Stari lekar ester Porterfield,
koji je uz pomo brda kolaa, sira i brendija otpratio Deborah Kendrik
s ovog sveta a Rejel Kendrik u nj, umro je pre etiri godine. Danas je
bio red na njegovoj dobroj eni Mamie da u nju zure poslednji, a
verovatno i jedini put, i da se za nju pomole pre nego je poloe u
zemlju.
Dok su alobnici izlazili iz crkve na crkveni trem, Anabel isprsi

svoje grudi koje su se ve zaoblile i privue jo i vie panje zavitlavi

svojom vunenom maramom u zraku poput leptira koji veba krilima.
Cini mi se, poveri s uzdahom Anabel Lionu do kojeg se na izlazu
progurala, da nikamo ne odlazim osim na sprovode i venanja.
Lion se s razumevanjem osmehne, motrei oblinu njenih grudi.
Edna, koja se ve mesec dana nije mogla otresti tvrdoglava kalja,
prie rubu trema, zahraka i pljune u dvorite.
Anabel se osmehne s izrazom muenice. Bako draga, zar ba
mora?
Neka me vrag odnese ako progutam gnoj i trule kad postoji
dvorite u koje mogu pljunuti, odgovori Edna, ponovno zahrae i
ispljune da potvrdi svoju odlunost.
Lion se zbog Anabel pretvarao da nita nije video ni uo, a Anabel
se obrati Sari. Teta Sara, ree, danas izgleda velebno!
O, pa hvala ti, Anabel, odgovori Sara, polaskana i ozlojeena
istovremeno.
Velianstveni ples koji ste priredili prolog meseca jako te je
osveio, produi Anabel.
Mora da sam sebi dopustila velik pad kad se sad primeuje takva
razlika.
Moram rei da ovih dana izgleda savreno, doista odlino! Sara
kratko kimne i okrene se Lionu koji se trudio da obema okrene lea.
Sarah nije bila ljubomorna ena u obinom smislu te rei, ali nije
imala razloga niti koristi kao Lion da previdi Anabeline gluposti.
Gde je Rejel? upita.
Mislim da je pola napred na groblje, ree Nel. Ona voli
sprovode, ree Penelope stojei kraj Nel.
Osobito ukop.
Anabel lagano poloi ruku na Lionovu miicu kao da ga moli za
podrku. Zar smrt nije tuna stvar? ak i kad dolazi onima koji su
napunili toliko leta, koji su iskusili sve to ivot prua i ve odavno
bili prisiljeni da se odreknu svojih uitaka.
Lion se zagledao u mladu devojku jednako ozbiljno kao ona u
njega, iako mu misli nisu bile usredotoene na tu filozofiju. Sarah se
okrenula i nala licem u lice s Kejsijem Trojem kojeg u crkvi nije
primetila.

Troj!
Naklonio se. Gospoo Kendrik.
Nisam se nadala da u vas ovde sresti, ree ona.
Uzvratio joj je pogled naoko znaajan. Nadam se da to znai da
ste razmiljali kako me neete videti ovde danas posle podne.
Vrlo oseajno i plemenito od vas to uestvujete u tuzi naeg
okruga. Jeste li slikali preminulu?
Nisam. Ja jedino rado uestvujem u drutvenim prigodama svih
vrsta, naroito kad pri tom mogu videti one koji se retko pokazuju u
gradu jer ne eu svakog dana na promenadi.
Kakav ste vi savren udvara!
To je korisna dopuna mog zanata. Smekao se ali su njegove oi
gledale malko podrugljivo.
Naravno, rekla je oseajui da crveni i nastojei da to sprei.
Gospoica Anabel je upravo jutros proirila veselu vest da ete
naslikati njen portret, vest kojoj se svi moramo radovati, ini se. I ona
voli udvarati razume se, sasvim neduno i bezazleno.
Oima je sledio njen pogled na mua i devojku. Divim se deci
samo kao deci i tad samo ako su vredna divljenja.
Sara nije mogla a da ne oseti sklonost prema tom oveku, iako je
razabrala da je svesno ljubezan i laskav.
Reeno mi je da ete slikati i gospoicu Dorin Dejvis iako ona s
vie oduevljenja govori o konju kojeg joj je otac obeao nego o
buduem portretu.
ini mi se da je to trezno devoje. Volio bih slikati njihovu baku,
ali ona nee ni da uje za to. Ima zanimljivo lice, lepo na svojstven
nain.
To mi je najdraa prijateljica, izjavi Sara. Kako prefinjeno od
vas da ste uoili njenu lepotu. Kejsi Troj se lagano nakloni. Niste
spomenuli da u pre ili nakon to naslikam sestre Dejvis poeti slikati
dame s Beulaha, i da u naslikati vlasnikov portret.
Ne bih pristala da mene slikaju ako i on ne pristane. Veoma bih
volela imati portret svoga mua.
On je lep ovek, ree Kejsi.
Da, to jest, sloi se Sarah. Obesiu njegovu sliku iznad kamina

u dnevnoj sobi. iTo je mesto predvieno obino za gospodaricu

kue.
Oh, moj moe visiti bilo gde; nije mi stalo. Moda bi najbolje
odgovaralo da visi u uredu iznad pisaeg stola.
Zar toliko vremena troite na poslove plantae?
O, da. Posebice poslednjih nekoliko godina jer su cene pamuku i
dalje niske. Kendrik mnogo svog vremena sasvimuje naem poslu s
drvom.
Imate pilanu.
Kimnula je.
Proao sam mimo nje, jaui naokolo. Veoma mi se svia
ovdanji krajolik. Prekrasan kraj. Naravno, ne smem se suvie
pokazivati na svom konju u okolici jer e inae moji naruioci
smatrati da ne odraujem onoliko koliko raunam.
Kad doete na Beulah da slikate nas ali, molim, tek poto usreite
sestre Dejvis moi ete jahati koliko vas volja. to bre dovrite slike,
to e mi biti drae.
To zvui vrlo negostoljubivo!
Oh! Oprostite! Nisam tako mislila. Samo sam htela rei sigurna
sam da u biti nestrpljiva i lo model. Ja sam nemirno eljade, bojim
se. Ne nervozno, ali uvek ima toliko stvari koje hou obaviti, toliko
mesta gde mislim da moram biti istovremeno.
Onda u vas, kad mi budete pozirali, nastojati zadrati na mestu
zabavnim priama.
Moete govoriti i slikati?
Te se dve stvari upravljaju iz razliitih delova mozga, uveravam
vas.
Moram vas upozoriti da su moje tetke Penelope i Nel ljubomorne
jedna na drugu. Kad ih budete slikali, nadam se da ete uspeti
njihovom liku dati jednaku dra.
Hvala vam! Takvi su podaci od neprocenjive vrednosti. Vaa
urjakinja, gospoa Dejvis moete li mi savetovati kako da postupim u
njenom sluaju? Video sam je samo jednom, prilikom vaeg plesa.
Sara se nasmejala. Da, doista. One ve o tome raspravljaju. Njena
pratilja je crnkinja, a ona joj je odana.
Potie iz obitelji koja nam je vrlo bliska, zapravo. Moja urjakinja

tvrdi da e vas zamoliti da je naslikate zajedno s njom. Ne jednu uz

drugu, dodue, ve kao na igraoj karti. Ona eli da moe preokrenuti
sliku kad god to zaeli jednog dana jedno lice uspravno, a drugo
naglavce, drugog dana eto, vidite. Kejsi je suspregao smeh kad ga je
Sarin pogled podsetio da su iz crkve poli na ukop. Kakva originalna
ideja! Uiniu to.
Stigli smo, ree Sara.
Doli su do otvorenih vrata groblja i tamo stali. Sara je odjednom
shvatila kako je slobodno avrljala s Trojem jer je gotovo zaboravila
dogaaj povodom kojeg su se sreli. Zamirila je zbog popodnevnog
sunca dok je pogledom potraila i pronala Liona. Upravo se
pribliavao s Anabel, koja je izgledala dekorativno i prijazno.
Rejel je ve stajala uz otvoren grob. Posmatrala je ostale kako se
pribliavaju i udila se zato im uu na groblje koraaju tako oprezno
i jesu li se bojali da e mrtvi osetiti njihov korak?
Posle ukopa Edna pronae Saru i uze je pod ruku, vodei je
ubrzano prema izlazu i dalje prema umarku gde je ekala koija.
Dobili smo pismo od Bonarda, rekla je Edna im su prele
grobljanska vrata, kao da ne moe spomenuti Bonardovo ime unutar
toga svetog mesta.
Sara nije govorila, ali je gorela od znatielje.
Da, nastavi Edna. U Kaliforniji su. Nisi dobila vest od svoje
sestre?
Nisam ve vie od godinu dana, odvrati Sarah. Tad su jo bili u
Texasu.
Nae je pismo staro gotovo tri meseca. Kad ga je Bonard napisao,
bio je pun hvale za tu novu zemlju i rekao da e se sigurno odvojiti od
Meksika i pridruiti Sjedinjenim Dravama.
ta je pisao o Loreti?
Samo moja je ena dobro.
Sarin glas je gotovo ispriavao. Praktino govorei oni jesu mu i
ena.
Zakonski govorei nisu. Edna teko uzdahne. Nije spomenuo
neki redovni posao. Bojim se da se Bonard, otkako nas je napustio,
uzdrava pekulacijom, ako ne i ime gorim. Kao da je da bi postao

lopov morao proi celi put.

Misli li da emo ih ikad ponovno videti? Edna odmahne
glavom. Gotovo sigurno ne, rekla bih. Pogledala je prijateljicu u
lice da proita to ona misli. Nada li se da e se tvoja sestra ikad
vratiti?
Ne. Sarin je glas bio hladan kao i le koji su upravo predali
zemlji. Izazvala bi samo zlo i zabunu.
Rejel veruje da je tvoje dete, ree Edna napola kao pitanje, a
napola kao tvrdnju.
Ona je nae dete. Pre nego smo je okrstili Rejel Kendrik stric
Feliks je pokrenuopostupak za usvajanje.
Majka ju je napustila, kae zakon i govori istinu. Uostalom, naa
je!
Mislim da su ljudi zaboravili da je ti nisi rodila.
Mislim da sam to i ja zaboravila.
Rejel i Adam dooe u gaj. Smejali su se, a tad naglo prestali i
primakli glave uozbiljeni dok je Rejel progovarala rei koje Sara i
Edna nisu mogle uti.
Edna upita: Hoe li joj ikad rei istinu?
Sara nije odgovorila.
Usprkos tome to je Anabel Dejvis smatrala Sarah starijom
enom mukarci su se optenito divili Sarah.
Njena je privlanost bila dvostruka, privlanost kreposne ene koja
je istovremeno privlaila i telesno. Meu mukarcima koji su je
poznavali Lion je moda bio jedini neosetan na njenu putenost.
Kejsija Trova ona je jednostavno porazila, ma koliko Sara njegove
komplimente pripisivala preterano dobrom ponaanju i mudroj
poslovnoj taktici.
Brusa Dejvisa je ve odavno snano privlaila. Bio je od ljudi koji
se zaljubljuju samo jednom u ivotu. Taj jedinstveni objekt njegove
ljubavi bila je Trudy Coker, a on je bio istinski zaljubljen u nju samo u
prolee kad su se zaruili i zatim venali. Neki mukarci oseaju
potrebu da budu zaljubljeni celog svog ivota ma kako se esto
predmet njihove ljubavi menjao. Brusu to nije bilo potrebno da bi se
mogao usredotoiti na poslove blie njegovu srcu i dui no to je to
mogla biti jedna ena. Kao da ga je priroda prisvojila za sebe i samo

ga je kratko vreme putala od svojih poslova.

Pa i tako postojalo je pre osam godina razdoblje kad je otvorenih
oiju sanjao o Sari a da moda i nije bio istinski zaljubljen. U ljubavi
nita nije tako svesno kao elja. On se zaticao u razmiljanju bi li ona
prihvatila njegovu panju kad bi Lion, recimo, iznenada umro u
epidemiji groznice a on, Brus, poeo pomagati udovici u upravljanju
krupnim poslovima Beulaha. Jednog dana kad bi je pogledao a ona mu
uzvratila pogled bi li oboje shvatilo? Ba na tom mestu njegovo bi se
matanje uvek diskretno rasplinulo u neodreeno: ali kako je bio
poten, Brus je sebi priznavao ta radi. Matao je o tome da svog
suseda prevari s njegovom enom. Ta ga je spoznaja zgranjavala, ali i
uzbuivala. U to vreme Sara je naslutila neto od tog njegovog
spoznavanja vlastitih oseaja, jer ga je tad prestala nazivati nadimkom
iz detinjstva obraajui mu se s Brus. Edna je pogaala kako stvari
stoje s njenim sinom. Zbog toga nije bilo oveka s ijim bi se
sprovodom lake pomirila od Lionova, iako joj on ni najmanje nije bio
nepoudan. No izgled da bi joj Sarah postala snahom strano se sviao
Edni. Tako dobri krani ponekad u svom srcu poinjaju umorstva.
Zapretana vatra je ipak vatra, ali ljubav koju je Flojd oseao prema
Sarah bila je tako susprezana da se ak Lori mogla zavarati da je
dogorela u toku godina kad je njen sin bio daleko od Beulaha. Bio je
nesputan u Sarinoj prisutnosti. inilo se da ne pati videi Saru i
znajui da ne moe biti njegova. ak je i dobivao time to ju je viao.
Njegov se duh hranio njom, ako ve put nije mogla. On nije bio od
onih koji potiskuju elju. Bio je zdrav ovek, zdrava uma i tela kojima
se koristio. Kratkotrajno bi mu se svidela sad ova sad ona ena te je
uivao s njima dok su mu se sviale. Ipak se nije mogao prisliti da se
oeni.
Nije bio nesretan. Srea se ne sastoji u tome da ovek ima sve to
mu srce eli, ve u tome da najbolje ostvari ono to mu se prua. Ako
je istinita duga ljubav izvan dohvata, mukarac ipak moe uivati u
razgovoru, eni i svinjskom odresku.
Tako je bilo; tako jest, usprkos romantinim oseajima.
Anabel Dejvis, koja bi od svih njegovih modela najvie uivala da
dugotrajno pozira, u skiciranju i odbacivanju skica s uzdahom

zdvojnosti, dubokim raspravama o problemu kako da se uhvate njene

jedinstvene crte lica i osebujnosti due, bilo je, kako se pokazalo,
najlake naslikati; Kejsi Troj zavrio je njen portret za nepuna etiri
dana. ak i on se zaudio, i pitao se nee li slika biti nepovoljno
primljena zbog brzine kojom je naslikana.
Nije se morao bojati.
Anabeli nije bilo ni na trenutak doputeno da zaviri u rad dok nije
bio dovren. Kad ju je pozvao da pogleda zavren portret, zaplakala je
od sree, izjavivi da je to pljunuta ona, Anabel Dejvis, iva ivcata.
Ako se udila brzini njegova rada, sad je shvatila istinu: bio je
nadahnut. Zvala je oca i baku da smesta dou i uivaju s njom. Kako
je oboje bilo u tom asu u kui i nedaleko, oboje je dolo. Brus je
pogledao sliku i izjavio da je doista lepa, mirkajui snano da pokae
kako zna da gleda obino slikarsko delo i drei ruke na leima, kao
da se boji da ga portret ne ujede. Edna je sliku dobro razgledala a onda
rekla: Polepana si. Poslan je hitan poziv Kendrikovima s molbom
da dou jo istog dana na veeru, to su Sarah, Lion i Rejel prihvatili.
Razgledavanje portreta bilo je, naravno, najvaniji posao tog
iznenadnog domenka. Rejelini usklici bili su dolina nagrada, ali
Anabel je s nestrpljenjem ekala da sliku vide sestre Klej. Lion se,
nakon to je prouavao sliku u nekakvu ushienom transu, okrenuo
slikaru i rekao: Gospodine, to je vae remekdelo. Na trenutak
Anabel je izgubila svoju samosvest i vrisnula istinitim oduevljenjem
petnaestogodinjakinje. ak je poskoila nekoliko puta i nagradila
Liona poljupcem u obraz to u tom trenutku oduevljenja nije bilo
neprikladno.
Sjajna slinost, sloila se Sarah i znajui da je ne posmatraju
dopustila svojim oima da susretnu slikareve.
Kejsi Troj se glasno nasmejao to se moglo tumaiti kao zahvalnost
za oduevljenu ocenu njegova rada.
Zapravo, nasmejao se jer je iz Sarinih oiju proitao da je tono
shvatila to je uradio. Nesumnjivo je Anabelin lik naslikao vrlo
laskavo. Edna je to prva opazila i izjavila. No Kejsi je uradio i neto
vie. Budui da je toliko preterao Anabelinu Ijepotu, on joj se narugao
izraz u njenim oima bio je suto ogledalo tatine.
Ne udim se, rekla je Sarah Anabeli, to si zaplakala kad si ga

prvi put ugledala. ovek ne ugleda takvo otkrie svakog dana.

Oh, tetka Sarah, kako je to lepo reeno! povikala je Anabel i
poskoila nekim ritualnim skokom prema starijoj eni, iako im se ni
obrazi nisu sasvim dotakli i jedino je Anabelina ruka dotakla Sarinu, a
i to kratko.
Uverena sam da e Troj uspeti izraditi neto vrlo pohvalno od
tvog lika kad bude na tebi red! Ta drskost dopusti Sarah da se mirne
savesti otvoreno osmehne Kejsiju Troju.
Slikanje Doreeina portreta potrajalo je due nego Anabelina.
Doreen nije bila lak model, iako je sedela mirno, kao da bi, ako bi
progovorila ili se nasmejala, gotovo delo moglo odravati
pomanjkanje njene panje i otac odustati da joj pokloni obeanog
konja. Doreen nije bila ni devojica ni ena i to je oteavalo slikaru da
je naslika tako da za dve godine ne bude izgledala smeno. Crte lica
nisu joj jo bile izrazite; bile su jo utonule u deju debljinu, deju
neodreenost. Kejsi je s Doreen ozbiljno raspravljao o konjima i
zadobio njeno poverenje svojim znanjem i razumevanjem za njih. Kad
je portret bio gotov, a Kejsi ga je slikao gotovo tri nedelje, Doreen je
bila sretna to vie ne mora pozirati. Anabel je pratila napredak i tako
se ovaj put nije morala iznenaditi kad je slika bila gotova.
Tako mu je dugo trebalo, poverila je EnElizabet Klej. Mislim
da jednostavno nije znao to bi poeo s jadnicom.
En Elizabet odgovori: Isto je bilo s MargaretElom. Kako to mora
biti dosadno slikaru koji ima oi za lepotu a prisiljen je da slika bilo
koga.
EnElizabet i MargaretEla svojim su pohvalama portreta zadovoljile
Anabel i devojke su tako ponovno postale prijateljice, bar na tedandva
dok ih neko novo suparnitvo iznova ne razdvoji.
Brusu i Edni iskreno se svideo Doreenin portret i to su izjavili.
Kejsi je paljivo sluao njihove primedbe jer mu je ova slika vie
znaila od Anabeline. A Doreen, kad joj ga je pokazao, utke je tako
dugo posmatrala da je Kejsiju postalo malo nelagodno. No odjednom
se osmehnula a osmeh je rastao i rairio se celim dejedevojakim
licem. O, pa ja u sliiti baki, rekla je oduevljeno, kao da je tek sad
otkrila ko je. Kejsi je oseao da mu jo nikad niko nije tako pohvalno
ocenio rad.

Sarah se kasnije pitala nije li njeno krzmanje bilo posledica nekog

unutarnjeg upozorenja, iako je drala da se ono to se zbilo tog Ijeta
moglo odigrati, ako ne tad i na taj nain, onda u neko drugo vreme jer
je poetak tih dogaaja leao duboko u prolosti, a njihova je
inkubacija bila duga. Poto je Lion naruio portrete svakog lana
obitelji, Sarah je odgaala dolazak Kejsija Troja na Beulah. Nije bilo
prikladno vreme. Svi su bili zaposleni, tvrdila je, i ona se boji da e se
Troj dosaivati i nestrpljivo ekati da njegovi modeli nau vremena za
poziranje. Ali na Beulahu nikad nije bilo besposlenih trenutaka. Bilo
je samo pretrpanih i manje pretrpanih dana i godinjih doba. Svaki
farmer zna kako poslovi nadolaze naoko svi odjednom, bez obzira
kako ih paljivo unapred rasporedio, i da ih se mora smesta prihvatiti i
da nema mogunosti odgaanja i ak ni mnogo izgleda da neemu da
prednost. To je posledica beskrajne nepredvidljivost i prirode ne samo
vremena ve kakvoe semena i uveta tla koji se menjaju od asa do
asa i o tome se ne moe raspravljati.
Koliko se reda moglo postii u tako nepredvienim stvarima, toliko
ga je na Beulahu bilo. Flojd je upravljao svakodnevnim radom robova
na plantai i esto se savetovao o tome s Lionom i Sarah. Lion je
poblie nadzirao rad istionice pamuka i skladita u Hajborou, tri
milje od Beulaha, i radionicu za obradu graevnog drva to se pruala
oko pilane, pet milja od Beulaha u suprotnom smeru od Hajboroa. Da
bi stigao od jednog do drugog, to je esto bilo preko potrebno,
znaiio je jahati ili voziti se osam milja.
Raspored radova bio je promenjiv. Kad se uverio da je pilana
posebno optereena, Lion bi traio da Flojd prebaci nekoliko crnaca s
poljskih radova u pilanu, a ako je pilana mirovala, radnici s pilane
dodeljeni su Flojdu da ih rasporedi prema potrebi.
Sara je bolje od bilo kog na Beulahu poznavala poslove i ljude.
Vodila je raunske knjige plantae, pilane i istionice pamuka. Lori je
vrsto drala uzde kuanstva, no Sara je u najmanju ruku znala to se
tamo dogaa pa iako nikad nije traila neki slubeni sastanak s Lori,
Klaris ili Myrtis, esto su raspravljale u prolazu u sobi, hodniku ili
dvoritu, razmenjujui brzo pitanja i odgovore.
Svi izvanredni zahtevi i povremene pritube dolazile su k Sarah.

Iako blaga ena, Sarah je dala jasno na znanje da niko osim nje ne
izdaje zapovedi u njenu kuanstvu. Nednom sluzi, a svakako ne Lori,
ne treba dosaivati izravno. Iznimke tom optem pravilu bile su
Klaris, kojoj je bio posao da udovoljava Penelopinim eljama; Bjanka,
koja nije drugo radila do brinula o Neli; Stela koja je njegovala
Feliksa, i, naravno, Pauline koju uopte nisu smatrali slukinjom, ve
Selminom drubenicom, Huanita, Rejelina dadilja koja je sad bila
slobodna jer na dete vie nije trebalo paziti, ali je ona jo uvek
smatrala Rejel svojom brigom i brinula se o njenoj odei i sobi. Sara
nije imala line sluavke. Volela se sama brinuti o sebi ako nije bila
bolesna, a to gotovo nikad nije bila. Odgojili su je da se sama stara o
sebi i volela je da bar tada bude sama, jer je inae ivela s gotovo dve
stotine ljudi, koji su svi bilo izravno, bilo sa strane, gledali u nju.
Poto je dopustio da njegov dolazak na Beulah uvek iznova
odgaaju na, kako je priznao, najugodniji nain koji je budio najvie
nade, Kejsi Troj se naposletku nasmejao Sarinu zahtevu da ga jo
jednom odgode.
Rekao je da je zavrio sve narudbe u okolici osim onih na Beulahu
i da ih mora izvriti sad ili nikad, jer namerava najkasnije u septembru
poi u Savanah.
Pa dobro, rekla je, smejui se s njim. Doite sad i naslikajte
celu galeriju Kendrikovih portreta! Ali upozoravam vas, morate nas
hvatati kako budete znali i umeli, jer smo sad svi najvie zaposleni!
U koje doba dana bih vas najverovatnije mogao sve pohvatati?
Ne, pogreno ste me razumeli. Odmahnula je glavom. Htela
sam rei da morate doi i ostati, razume se.
Pobrinuu se da dobijete udobnu sobu koju moete pretvoriti u
atelje, ako elite, ili nas smestite da vam poziramo gde zaelite.
Moemo ugostiti bar jo dvanaestak ljudi mimo domaih, a da u kui
ne bude tesno, i nipoto ne bi bilo pametno da svakog dana jaete
amo-tamo izmeu Beulaha i svog svratita u gradu. Znate li kakva je
ovde leti pripeka? I sam pogled na polje kukuruza moe vam oduzeti
dah. Kejsi Troj se nakloni. Prihvatam vau ljubaznost bez
protivljenja. Ali vruina me nee smetati; uivau u svakom trenutku
svog boravka na Beulahu! Ponovno se naklonio, smekajui se, a i

ona se osmehne iako je osetila kuckanje jedne ilice u elu te je znala

da je to od toga to ju je prilika da ugosti ugodnog, sluajnog gosta
vie nego radovala.
I tako je Kejsi Troj doao i bio udobno smeten u sobu na
stranjem delu prvog kata. Bila je to velika, gotovo kvadratina soba s
tri prozora. Kroz jedan je mogao izii na mali balkon koji je pripadao
samo toj sobi a bio je obrastao i zasaen glicinijama. Balkon je bio
sagraen za uitak i upotrebu Lionovoj pratetki, Prudens, tetki
njegova oca Arnolda, koja se nije nikad udavala a imala je slaba plua,
govorilo se, i koja je stanovala u toj sobi sve do svoje smrti u 1793.
Sad kad je Kejsi bio tamo i spreman da zapone slikati, Nel i
Penelope, koje je obje potajno jadilo to je Sara odgaala dolazak
Troja, pobunile su se da ne ele biti prve. Svaka je izjavila o sebi da
je nemogue teak i nezahvalan model za slikara i nagovestila da Troj
mora otkriti sve to moe o posebnim igrama svetla i sene na Beulahu
jer e se tek tada oseati lagodno na postolju za poziranje. I tako su
Selma i Pauline prve sedele, a to su manje ili vie inile istovremeno.
On se nije koristio postoljem za model niti im je predloio kako da
se odenu, nadajui se da e tako stei bolji uvid u njihovu linost. Bilo
mu je drago kad ga je Selma pozvala da dolazi k njima u sobu umesto
da one dolaze k njemu. U prvom redu znao je da je Selma pomalo
osobenjakinja i u neku ruku pustinjakinja i nadao se da e se u svojoj
okolini oseati lagodnije nego to bi se oseala u njegovu neutralnom
ateljeu-sobi.
I njena je soba dobivala glavnu rasvetu sa severa te iako je tome
pridavao manje vanosti nego to bi to uinili drugi slikar, rado se
koristio severnim svetlom ako se pruila prilika, jer je u njemu mogao
bolje prosuivati nijanse boja.
Kad je video kako su se ene odenule, posumnjao je da mu se
podruguju ili ga bockaju jer je Selma bila sva u crnom, a Pauline sva u
belom. Nije nita rekao nego ih je odmah poseo na stolice okrenute
suelice. Kad je Selma prigovorila da jamano nee biti naslikane u
profilu, rekao joj je da ima drugih razloga to ih je tako smestio i ona
vie nije ispitivala.
Ti prvi crtei, za koje su one sedele nepomino po njegovoj
zapovedi dok se on kretao oko njih, nisu mu sluili samo da se

oslobodi u svom pristupu prema modelima otkrivajui crte, plohe i

mase njihovih lica i tela. Onog to je video u njihovim licima dok su
sedele zurei jedna u drugu nije bilo na crteima, ve se pokazalo tek
na zavrenim portretima i pomoglo da slike uspeju umesto da portreti
budu samo mudar trik, iako je u njima bilo i poneto toga, kao to je
pretpostavljao da su ene elele da bude.
Slikao ih je naizmence nakon to je priredio veliko napeto platno i
istisnuo boje na oienu paletu. Ona koja nije sedela stajala bi i
posmatrala ga kako radi; ali Kejsi je bio navikao na svakojake
situacije i to mu nije smetalo sve dok posmatra nije komentirao.
Dogodilo se da su obe ene brzo osetile ozbiljnost kojom je prilazio
svom poslu i u sobi je ubrzo zavladala skladna atmosfera i obostrano
postovanje. Nikom drugom nisu doputali da posmatra. Kejsi je poeo
raditi sredinom juna, a prola je treina jula kad je pogledao dvostruki
portret i izjavio da je dovren.
Boja puti u obje ene nije bila ni bela ni crna, tako da je konani
dojam bio daleko od one upadljive suprotnosti koju su, ini se, one
oekivale od njega nainom na koji su se odenule: crno na belom, belo
na crnom. Izmislio je bogatu pozadinu lebdeeg cvea oko oba lica.
Lica je zadrao gotovo ista; bila su tek neto vie od obojenih crtea.
Izraz na njima nije bio tajnovit ni zagonetan, ve namerno neotkriven.
Element koji je uinio dvostruki portret uspelim kao sliku bio je
neto to Kejsi nije znao objasniti, iako je to jamano namerno unio
dok je radio i osetio jo u poetku kad je pravio prve crtee. Nedno
lice nije moglo stajati samo za sebe, nego mu je ono drugo bilo
potrebno da ga upotpuni, tako da je posmatra dobivao elju da sliku
okrene kako bi u drugom licu potraio to mu je u prvom nedostajalo.
Selmi i Paulini se slika svidela i Selma ree da su dobile upravo
ono to su htele iako u poetku nisu znale ta ele. I ostali lanovi
obitelji dooe da pogledaju i svi su se divili, premda je neobinost
portreta uznemirivala posmatrae, nenavikle na ita drugo do
uobiajeni pristup slikarstvu. Nel je proaptala Troju da se nada da,
slikajui nju, nee nai njeno lice tako bledim kao to se inilo
Selmino, i upitala treba li naneti rumenila na obraze. Kejsi ju je
uveravao da to nee biti potrebno i da on svaki model slika drugaije.
Nakon portreta igraa karta slikao je Penelopu pa Nel, jer su one

zajedniki odluile da tako bude. Na svakom je radio tano osam

dana. Nel se odluila da odene plesnu haljinu, da je dokraja iskoristi i
da je se uvek moe setiti, ree. Penelope je obukla svoju staru sveanu
sivu haljinu, ali je Troj naslikao haljinu i model tako da su izgledale
sve drugo samo ne otrcane. Zapravo je Penelopin portret sadravao
neto mnogo nedunije devojako no edna od Dejvisovih sestara. Neli
je dao mnogo svetskiji izgled no to je doista izgledala, iako je u
njenim oima bilo traka sete koju je donekle priguilo bogatstvo
ukastih ipaka, zelene toalete i broa s kamejom. Dame su jedna
drugoj bezgranino hvalile slinost a tajno je svaka vie volela svoj
portret, uverena da je Troj na neki nain nju uspeo videti upravo
onakvom kakva jest.
Pronaavi malo zatije poetkom kolovoza, Lion se stavio na
rasploganje slikaru i Kejsi se brzo baci na posao. Znao je to eli i kad
je objasnio svoju zamisao Lionu, Lion je pristao. Kejsi je upotrebio
veliko platno i naslikao gospodara Beulaha u celom liku na poneto
stiliziranoj pozadini na kojoj se videla kua, nekoliko drveta i dva
pauna. Bila je to lepa slika i svako je to priznao. Sara je zahtevala da
se obesi iznad kamina u velikoj dnevnoj sobi ak i pre nego je bila
premazna firnisom i uokvirena. Mogu je skinuti da se to obavi, rekla
je.
Bio je sad kraj avgusta i premda je Kejsi zapoeo portret sad ve
gotovo desetogodinje Rejele, jo je preostala Sara koja ga je molila
da bude strpljiv, jer sad ima najvie posla, a on je tvrdio da mora
krenuti u Savanah ve u septembru.
U toku tog umetnikog leta na Beulahu su ostali poslovi, zbog
kojih je plantaa postojala, tekli svojim tokom. Pilana je gotovo
prestala raditi jer su svi ljudi bili potrebni za berbu kukuruza i
pamuka. istionica u Hajborou radila je sedamnaest sati na dan, i red
kola koja su ekala natovarena pamukom za ienje bio je jednako
dug i danju i nou. Lion je gotovo stalno boravio u istionici i
skladitu i esto spavao u svom uredu, u maloj drvenjari uza samu
istionicu. Uvek je govorio kako mu tamo treba prava kancelarija a
nikad nije nita oko toga poduzimao.
Vreme je bilo vrue i jasno, a ritam danu davao je rad rad koji je
iscrpljivao mukarce i ene. Toliko je toga trebalo uiniti da je malo

vremena preostajalo za odmor a nita za pritube. Sam rad postao je

nekom vrstom neizbene groznice koja je samu sebe hranila. ak je i
ivotinje zahvatilo opte raspoloenje. Mazge su prestale biti hirovite i
vukle su i teglile kad su im zapovedili. ivotinje za klanje stoka,
svinje, ivad jele su dok vie nisu mogle kao da su prigrlile svoju
sudbinu da se debljaju kako bi nahranile mukarce i ene koji su sad
hranili i tovili njih. Jele su, stajale tupo u hladu, ako su ga mogle nai,
i ekale.
Nije bilo vremena za ribolov, no zaudo, bilo je igara koje su
zametala veinom deca kao za ravnoteu grozniavom radu roditelja,
ali su se ponekad i odrasli na kratko vreme ukljuili u igre, ili bi se ko
iznenada pojavio s lubenicama hlaenim celog dana u bunaru, a neko
drugi uzeo bi gusle ili bendo i neto od besomune energije koja se
sama obnavljala potrolili bi u plesanje, pljeskanje i smeh i to Ijudi
koji su se trenutak ranije kleli da nemaju vie snage ni da se svuku,
operu noge i srue se u krevet da usnu do etiri sata idueg jutra.
Kuhinje su takoe bile zaposlene pripremanjem hrane za poljske
radnike. ene koje su obino kuvale hranu za mueve dok su oni radili
u polju, sada su radile rame uz rame s njima, a samo je nekoliko ena
dodano redovnoj kuhinjskoj posluzi u velikoj kui gde se kuvalo za
sve. Jo doruak od prene slanine, pogaa od kukuruznog brana i
sirupa nije bio pojeden, a kuvarice su ve poele spremati ruak. U
golemim loncima kuvali su svei graak s obilnim komadima slanine
koji e se kasnije sluiti s riom i pogaama pripripremljenim od
kukuruznog brana, vode i soli i zatim tanko razvaljanim, isprenim i
hrskavim, i mesnim umakom da se natopi pirina. Bilo je naseenog
luka po volji za zain.
I oni za stolom u velikoj kui jeli su kuvani graak i kukuruzne
pogae svakog dana, ali su tome dodavali raseeni paradajz, umak od
paradajza, boranija ili mladi pasulj, kukuruz na klipu pren u penici, i
uvek pirina. Isto tako je gotovo svakog dana bilo piletine: prene,
peene ili sjeckane pa ispeene u testu ili s valjucima. A nakon toga
jeli su pite od malina ili bresaka i ispijali vreve aja. Kao da
pripremanje sve te hrane za nedeljne obroke nije bilo dosta, kuvarice
su kuvale jo elatine i demove, ukuvavale kompote i paradajz, kisele

krastavce, ciklu i feferone i sve ono povre koje se na bilo koji nain
spremalo za zimu.
Sara je govorila istinu kad je rekla da je to najzaposlenije doba na
Beulahu. Bila je u pobjednikom sjaju ovde, onde, svugde, opijena
radovima sve dok nije oseala da se vrti kroz te vruee dane poput
dervia koji se okree i nikad nee prestati, jer je bilo lake nastaviti
nego zaustaviti se. A ipak je u tim grozniavim danima za kojih jedan
pokret kao da je raao jo vie pokreta, a snaga izvirala iz one iste
are koja bi ih sve poklopila u neko mirnije vreme, nalazila vremena
da dri na oku tetke Penelopu, Nel i strica Feliksa, da sazna kako se
oseaju Selma i Pauline i to rade, da provede deset minuta s
Romanom onde, s Rejelom ovde ili ee s oboje zajedno, jer su od
svih stanovnika Beulaha oni imali najmanje posla. Sara je takoe
nalazila vremena da bude domaica Kejsiju Troju, koji i sam nije imao
previe vremena, to liko je bio zatrpan narudbama.
Sarah i Lion, ako se on uspeo vratiti kui iz Hajboroa, viali su
Kejsija uglavnom na ruku ili za veerom.
No ponekad bi ga Sara opazila u neobino vreme. Iako se drao
kue, gde je morao biti zbog svog posla, od vremena do vremena bi se
iskrao i proetao poljima ili oko sua. Videla bi ga kako se vraa
raskopana ovratnika i koulje zalepljene o lea i miice, s gracima
znoja na brkovima, kosi i obrvama, ali se vraao veselo se smekajui.
Niko nije bolovao, niko nije umirao. Nije bilo vremena za to. Sva
osetila bila su u povienom stanju. Deje rei i smeh godili su uima.
Hrana je prijala i nije optereivala eludac. Ljudi su vie polno optili
nego u bilo koje drugo doba godine. Sve se iskoritavalo. Svako je
eo.
A sad vi, rekao je posle doruka Kejsi Sari. Ona je obino
dorukovala u kuhinji s Lori i Klaris pre nego to je bilo ko u velikoj
kui ustao, a ve sama injenica da je tog jutra jela u trpezariji s Nel,
Penelope, Rejel i Kejsijem Trojem bila je znak da je njen posao, iako
e jo neko vreme bez sumnje biti naporan, dovoljno popustio da
moe odahnuti i pobrinuti se za sebe.
Pa da, rekla je iznenadivi sebe i njega.
Eureka! kliknuo je poput deaka, i oboje se nasmejahu.
Najpre morate dovriti Rejel.

Zavreno je. Samo to nije. Ne mora mi vie pozirati. Mogu

zavriti bez nje. Kad ete vi biti spremni?
Vidim da me se elite otarasiti to pre, rekla je, i ukrcati se na
voz za Savanah.
A vi biste me s vaim odgaanjima ovde zadrali zauvek!
Razgovarali su neozbiljno kako se to ini radi drutva, ali su
njegove poslednje rei izazvale u oboje nelagodan osmeh, dok se
Sarah nije glasno nasmejala.
Kad smo spomenuli Savanah, setila sam se svoje sestre Lorete i
odjednom pomislila koliko biste se njoj svideli.
On uzdahne u podrugljivu oaju. Obeshrabruje kad jedna dama
kae da je neko podsea na njenu sestru.
Ne biste to govorili da ste je videli.
Je li tako lepa kao vi?
Mnogo lepa samo malo starija. Nasmejala se radosno. Vi ste
jedini ovek kojeg znam koji me tera da neljubazno govorim o drugim
enama.
To me ponovno osmelilo. Kad ete mi pozirati?
Namrtila se. Sutra, ree. Mislim da bismo doista o tome mogli
sutra porazgovoriti i utvrditi vreme kojeg u se, obeavam,
pridravati.
Nema vie odgaanja. Vi me uvek terate na alu, ali ja sam
ozbiljan momak.
Volim vae ale.
Danas u pola jedanaest? U senovitoj strani kue. Oh, rekla je
kao da joj je odlanulo, nameravate me slikati vani da slika bude par
slici mog mua?
Razmiljao sam o stotinu naina, ali danas u samo crtati.
Deset i trideset? Nastojau doi, iako . . .
Iako se Liona nije moglo smatrati pokvarenim, nikad se nije snano
opirao svojim eljama ako ih je mogao ispuniti, i neka od njegovih
lakih poputanja imala su ozbiljnih posledica, kao na primer kratki
odnos s Kloris i s Loretom.
Prevaljujui sad put od Beulaha do pilane ili do istionice pamuka
na konju ili dvokolicom, esto se znao zaustaviti na pola ili etvrt sata

u Hrastovima. U Hrastovima su bili jednako zaposleni kao na Beulahu

i Lion bi obino ustanovio da Brus Dejvis nije kod kue nego na polju
s crncima. I Edna je redovno odlazila na polja da prigleda radove o
kojima bi zatim s Brusom razgovarala za rukom ili veerom, jedinim
prilikama u toku etve kad bi se meu njima poveo bar nekakav
razgovor. Doreen bi pola s bakom kad god ju je uhvatila na odlasku i
stara ena se navikla da je pozove kad god je stavljala platnenu kapu
protiv sunca na glavu i spremala se da poe. Mladi Dejms tako se
prihvatio svoje akre kao da prehrana i odijevanje golog, gladnog sveta
ovisi o njoj. Adam je svakog dana do kasno radio s Driskolom
Proktorom.
Lion je tako jedino pouzdano znao da e u kui zatei Anabel,
obino na tremu obraslom glicinijama koji je obrubljivao kuu s dve
strane, a na jednome njegovu kraju jo je bila rampa poloena pre
mnogo godina nakon Bendaminovog prvog udara da bi se na trem
mogla uspeti njegova invalidska kolica. Anabeli je bilo prevrue za
etnju nikakva kapa ni suncobran nisu mogli zatiti tu sveu, belu
kou od Ijetne pripreke u Georgiji. Kako je itanje nije odvie
zabavljalo a rad u kui ili razmiljanje nimalo, Anabel je esto bila
sama i dosaivala se te bi doekala Liona s to veim oduevljenjem jer
je dobro znala kako se divi njenu licu i stasu.
Iako nikad nije proputala priliku da se Sari obraa s teta,
govorei s Lionom, Anabel je izostavljala ujae i dodavala
gospodine kao to se dama bilo koje dobi obraa entlmenu bilo
koje starosti.
Tako mi je drago to vas vidim! uskliknula bi Anabel svaki put
kad je Lion skoio s konja ili s kola i omotao uzde oko ograde
stepenica koje su vodile na trem jer u te poslene dane nije stajao na
raspolaganju gostima pomonik iz konjunice. Skakanje s konja ili s
kola bilo je neto to je Lion izvodio samo zbog Anabele. U
etrdesetoj, iako jo dovoljno krepak, ee se sputao sa sedla i
dizgina a iz kola oprezno zakoraio. Ali u Anabelinoj prisutnosti
oseao se mlaim no to jest i nadao se da e delovati tako.
Smeei se, uspeo bi se stepenicama i preao na trem, naklonivi se
i rekavi slubeno Gospoice Anabel, pre no to bi je priupitao je li
joj otac kod kue.

Verovatno je na nekom polju na desetom kraju imanja, obino bi

odgovorila. Treba li vam zbog kakve vane stvari? Ako je tako, rado
u poslati nekoga . . .
Ne, nita to bi se moglo nazvati vanim, samo sam hteo uti kako
ide etva.
Tad se, gospodine, morate zadovoljiti mojom osobom.
Ona je, mislio je, tako prijazna mlada devojka, spremna da
razgovara o svaemu, zadovoljna kad moe uti ma i neznatnu vest ili
anegdotu o znancima. Tako je bila zahvalna i eljna. Nikad nije
zapaao da je njena ivahnost posledica dosade koju je trpela pre nego
je doao; u njoj je video samo njen poseban interes za sebe.
Uvek je bio oboruan komplimentima. Spremno su navirali jer je
kad god bi je ugledao pomislio kako je lepa, kako neno mirie, kako
bi je bilo divno dotaknuti na nain koji pristojno ponaanje nije
doputalo.
Mogao je sluati njeno avrljanje o bilo emu, ili posmatrati je a ne
sluati osim to bi hvatao kljune rei, ako je bilo takvih, i promrmljati
kad god je zastala: Doista! ili Tako mi svega! Naravno, ponekad
je Edna bila kod kue a katkada ak i Brus, te bi tad razgovarao s
njima, samo tu i tamo pogledom preletevi s njih na Anabel koja je
sedela s tajnovitim smekom na usnama, uivajui u njegovoj glumi i
dajui mu smekom na znanje da zna kako bi volio da ju je zatekao
samu.
Anabel je napredovala od obinog flerta, u kom se oseala
sposobnom i potpuno sigurnom, do peckanja na prisan nain to se ne
bi usudila da je ko bio prisutan. Volela je oijukati; to joj je prualo
oseaj vanosti i ak moi. Nije mislila zlo; jednostavno joj je to
godilo. A on je bio nadohvat i raspoloen, prvi odrasli mukarac koji
je u njoj video i neto drugo, a ne samo dete. Od vremena do vremena
poverila bi mu kakvu sitnu kupovinu u gradu jer se u tim danima
sveopte zaposlenosti izmeu Hrastova i Hajboroa, odvijalo malo
prometa i ponekad kad bi joj, na primer, donio naruene konce za
vezenje, dodao bi mali dar da je iznenadi.
Tako joj je nedavno donio malenu boicu francuskog parfema, i
kad ju je ugledala, raskolaila je oi, uzviknuvi: Oh! kao u
najnenijoj strasti, a zatim je ispruila ruku vraajui mu je. Ne

smem. Trebali biste je pokloniti gospoici Sarah.

Lion pocrvenje. Uveren sam da ona sebi od takvih stvari kupuje
to eli, rekao je.
Znam da bi mi baka zabranila, ali ipak je zamamno.
Zadrite je i nemojte rei baki. Ionako joj ne poveravate sve, zar
ne?
Ne. Nasmejala se i vre prstima stisnula boicu. Uiniu kako
predlaete a otvarau je samo nasamo i istresti kapljicu pre nego
legnem na poinak da bih razmiljala o lepim stvarima i lepo sanjala.
Zamiljajui taj prizor, Lion se promekolji u stolcu.
Kad je idui put svratio u Hrastove, s Anabel je bila Doreen koja
smesta otri po baku u kuhinju gde je Edna nadgledavala ukuvavanje
kupina i ljutenje graka za veeru. Bilo je oko pet poslepodne.
Edna se obradovala Lionu kao to bi se bila obradovala svakom
gostu te ga stane potanko ispitivati to Sarah radi, na to je odgovarao
neodreeno jer je retko zapaao ime se Sarah bavila. Zatim su
razgovarali o urodu, usporeujui koliko je ko pobrao po akri
kukuruza i pamuka, poznavajui kakvou pojedinih zemljita svog
suseda jednako dobro kao i vlastitih. Doreen je eljno sluala baku i
gosta, ne meajui se jer je bila u dobi kad su devojice posebno plahe
prema mukarcima. Anabel se naslonila u stolcu s tajnovitim
smekom na usnama oseajui se nadmono i zabavljena situacijom,
jer je Lion oito ozlovoljen to je nije zatekao samu.
Doreen! ree Edna obraajui se mladoj devojci. ega sam se
ono sino za veerom nastojala setiti, a tvoj ni otac nije znao rei?
Znam. Okrenula se nazad Lionu. Kako se zvala ona crvenokosa
ena koja je, pre nego to je umrla, stanovala dvoja vrata dalje od
Upton Cookova duana? Imala je guu kao dve moje ake sigurno je
se sea?
Seam se, gospoice Edna, ali se ne mogu prisetiti njena imena.
Niti ja. Kimnula je kratko kao da ju je obodrilo to se ni on nije
mogao setiti. To e me muiti dok ne saznam zna kako se oveku
moe neto uvrteti u glavu i ne poputa dok se ne seti. Pitau Lori
kad je vidim idui put. Ona pamti sve i svakog. Bolja je od
porodinog stabla u bibliji. Sara se nee toga seati jer je to bilo pre

njena dolaska ovamo.

Anabel i Doreen na to umalo da nisu prasnule i sruile se od smeha
koji su suzdravale. Obje su bile u dobi kad im je baka bila smena,
iako je Doreen baku posmatrala s ljubavlju a Anabel s visoka.
Sto je? uskliknula je iznenaeno Edna. Lude! Lude! Lude!
Mirnijim glasom obratila se ponovno Lionu.
One misle da sve to se zbilo pre njihova roenja nije uopte
vano, i da svako ko je umro pre nego to su se one rodile nije ni
trebao iveti. Jedina mi je uteha to znam da e i one ostarjeti.
Devojke su uglas povikale: Bako! Doreen pomirIjivo, Anabel
prekorno.
Lion je bio dovoljno star da ceni starost te se sad mnogo vie
obraao stricu Feliksu nego ranije. Feliks je uvek bio prilagodljiv i
stoga kad ga je udarila kap, nije gubio vreme na aljenje nad sobom
ve je zahvalio bogu to je ostao sposoban bar za neke radosti, iako je
spoznao kakvo je razoaranje kad se ovek ne moe kretati po svojoj
elji i na svojim nogama. Odbio je da se poslui invalidskom
stolicom. I sam pogled na Benjamina Dejvisa u takvu stolcu bio mu je
mrzak i saalan. Zato je odluio ostati u sobi. Sa Stelinom pomoi
mogao se obui i pridii iz kreveta do stolice ako je hteo, ali je
najee radije ostajao u postelji. Ako nije mogao hodati i jahati kamo
je eleo, mogao je bar odabrati da udobno poiva.
Sara je navraala dva ili tri puta na dan. Rejel bi nebrojeno puta
dolazila ako su vrata sobe bila otvorena.
Penelope nije esto ulazila, ali bi stala na vratima kad bi primetila
da su otvorena i raspitivala se kako mu je i eli li neto. On je prilino
volio Penelopu, ali nikad nije znao to bi s njom razgovarao. Ne, ne,
draga sestrino, obino bi odgovorio iako ona nije bila njegovva
sestrina; ali tako su Junjaci obiavali oslovljavati roaki onog ko
im je blizak, ali ne pravi rod. Nel ga je obilazila u odreene sate na
emu joj je bio zahvalan jer je tako prilino pouzdano znao kad nee
svratiti.
No sad su odjednom uestali ti Lionovi pomalo uznemiravajui
poseti. Feliks je oduvek volio deaka, i prilino dugo bili su dobri
drugovi, obojica meusobno i obojica s Bonardom. Sa zadovoljnim
uzda hom setio bi se vremena koja su provodili zajedno, ne sva

ugodna, ali sva vredna da se pamte. No sad je Lion dolazio, sedeo,

razgovarao i gledao u strica kao da je od Feliksa oeekivao odgovore
na pitanja koja nikad nije odreeno postavljao. Feliks je pokuavao
pogoditi to se u Lionovim mislima krije i radije bi odgovorio na
pitanja koja nisu postavljena nego na ona nedoreena. U pitanjima u
vezi sa zakonom ili trgovinom Feliks je bio odreen i koristan.
Njegova telesna slabost nije pomutila sposobnost mozga da proceni
poslovna pitanja.
Kad se jednog dana inilo da Lion okleva i da je nesiguran u sebe
budei u Feliksu oseaj da eli znati bi li sluao zakone konvencije ili
linu sklonost, on je, pretpostavljajui da mu je na umu neka ena,
rekao:
Dragi mladiu, tako dugo dok nisam nikome inio naao ili
vreao javni moral, uvek sam radio ono to sam hteo. Mislim da mi
nije ao ni za to to sam uradio, nego sad kad ne mogu biti nemoralan
u nekom doista poduzetnom opsegu, ponekad alim za nekom
nepodoptinom koju sam eleo iskuati a nisam zbog plahosti,
pretpostavljam. Nemoj to raditi. Imaj zaboga hrabrosti u svojim ili,
moda bih trebao rei, vrajim eljama. Drugi put, odgovarajui na
nejasno i nepotpuno pitanje, Feliks ree mrzovoljno jer mu se nije
sviala uloga savetnika: Odluke koje donosimo obino su sluajne, a
onda ostatak ivota provodimo pretvarajui ih u uspeh ili neuspeh.
Osmehnuo se da ublai oporost koju je osetio u svom glasu. Pogledaj
svoj ivot. Jesi li ga tako zamislio?
Drugim reima, ree Lion, kae da nita nije vano.
Naprotiv. Bez obzira to to bilo, uvek je prokleto vano. A sad,
umorio sam se za danas u ulozi strica i odgovaranju na pitanja koja
ionako ne razumem. Je li lepa, hm? Bez uvrede, samo se alim,
mladiu. Stela!
Gde si? Bila je u blizini, naravno. Bila je gotovo uvek u blizini, ali
ju je njegova svest opa ala ili uklanjala ve prema tome je li je trebao
ili ne. Okrenuvi se opet Lionu, Feliks je sad nejasno nagovestio.
Ako ne zamera, mislim da bih . . .
Ba sam poao, strie. Otiao je, a Stela zatvori vrata za njim.
Feliks se ve dugo sluio time da na takav nain nagovesti da je

umoran, ili da eli obaviti neku potrebu ako bi mu jednostavno neki

posetilac dosaivao i on zaeleo da ga ostave u miru. Sve je vie volio
biti sam ili sa Stelom nego bilo s kim drugim. Zahvaljivao je bogu na
nesrei koja ga je zbliila sa Stelom.
Kad je sledei put Lion svratio u Hrastove, bio je u dvokolici i
dolazei izravno iz pilane nije jo bio odluio da li da produi u
Hajboro do istionice ili da poe kui i ostavi poslove u istionici da
se sami srede, znajui da e tako biti ako ne bude tamo. Bilo je rano
posle podne poetkom rujna. Zatekao je Anabel samu na tremu u lepoj
novoj haljni kao da je oekivala njega ili kog drugog.
Gospoice Anabel, izgledate kao dama koja odlazi na zabavu.
Oekujete drutvo?
Da bar ekam, poalila se tugaljivo. Nisam bila na zabavi ko
zna otkad. To leto nee nikad proi, zar ne?
Brae pamuk i suiti seno i slamu zauvek a ja u umreti od puste
dosade! Lion se tiho nasmeje. Ako vas ja mogu bilo kako
razonoditi, stavljam vam se na raspolaganje. Naklonivi se osetio je
njen parfem. Upotrebili ste parfem. Zar ste pogodili da u danas
doi?
Naravno da nisam! Zabacila je glavu onako kako je to videla u
odraslih devojaka kad su u razgovoru s mukarcima naoko drsko
odbacivale tobonje prekore. Zatim se zavereniki osmehnula.
Uistinu mi se stavljate na raspolaganje?
Potpuno.
Povezite me u svojoj dvokolici!
Sad?
Da!
Samo nas dvoje, sami?
Zato ne?
Zato ne, naravno, ali . . .
Vidim da je vaa ponuda bila samo na reima, gospodine!
Nipoto . . . no je li vaa baka kod kue? Moda biste trebali
skoiti u kuu i rei joj da se ne bi pitala gde ste.
Svi su na tim prokletim poljima!
Onda poite!
Znai hoete?

Svakako.
Oh! Skoila je iz stolice i zaleprala suknjom preko trema,
poskakujui niza stepenice. Pobrzao je za njom i stao uz kola da joj
pridri ruku pomaui joj da se popne dok je ona slobodnom rukom
vrsto prikupila suknju da se ne bi uprljala na kotaima koje nije
dospio okrenuti u stranu. Otputajui uzde skoio je na vozaevo
sedite do nje i zatim krenue.
Nisu progovorili dok nisu dobro odmaknuli od kue.
Oh! povikala je tad s onim istim sretnim uzdahom s kojim je
primila boicu parfema. Oseam kao da beim od kue!
Lion se nasmeje, gledajui pred sebe i terajui konja u bri kas.
Nije ni opazio da je rekla ja umesto mi.
Hajdemo dalje, sve dalje! Hou se voziti zauvek! Ne marim
kamo! Idui trenutak kad je konj iz sve breg kasa preao u propanj,
povikala je pobijajui samu sebe. Molim! Ne tako brzo! Kamo
idemo?
Hoe li Kiptei izvori biti dobri za poetak?
Oh, da, oboavam ih!
Kiptei izvori bili su umovito izletite koje je dobilo ime po
jednom neobino jakom izvoru iz kojeg je pod tlakom izvirala voda
stvarajui malo jezerce. Ponekad su se gospoda kupala u njemu iako
su ga drali opasnim za dame koje su smele samo moiti prste u vodi i
diviti se njenoj hladnoi.
Lion je ponovno smirio konja u kas i za malo vie od etvrt sata
stigli su na odredite. Korakom su uli u gaj.
ak i kotaima izrovana staza bila je posuta mirisavim, tek otpalim
borovim iglicama iznad starih, posmejelih. Zaustavivi kola Lion je
omotao uzde oko stupia kod nogostupa, skoio dole, pa pourio oko
kola da pomogne Anabeli sii.
Drei njegovu ruku sila je s kola kao princeza koja dolazi na bal.
Ah . . . Udahnula je zrak namirisan borovinom. Kako je tu
prohladno. Kako je lepo. Tako mi je drago to ste doli. Upravo sam
htela umreti jer nisam znala to da ponem ili mislim! Udaljila se
nekoliko koraka i zatim se okrenula i klecnula. Hvala vam, sir, to
ste izbavili ovu devu od demona dosade!

to biste uinili da nisam upravo naiao? Pre nego je naiao

nameravala je zapravo poi u svoju sobu i pregledati vrpce, eire i
haljine to bi je uvek zabavilo bez obzira na to koliko ih je dobro ve
poznavala.
Umreti! O, da, sigurno bih bila umrla. Spasili ste mi ivot.
To mi daje pravo na njega, zar ne mislite? Odjednom je postala
svesna da su sami, zajedno i sami onako kako nikad jo nije ni s kim
bila. Odetala je od kola do malog jezera nastalog od izvora, a on poe
za njom udiui neznatni trag darovanog parfema stopljen s njenim
mirisom i mirisom borovine. Dok je stajala na obali gledajui dole u
vodu samo stopu dalje od svoje cipele, priao joj je s lea. Oaran
njenom mladou obuhvatio je rukama njen struk, okrenuo je k sebi,
grlei je i pritisnuvi svoja usta na njena pre nego to je uspela viknuti
ili uzmaknuti.
Poto se naas okamenila, Anabel se istrgnula s vie snage nego to
je dosad ikad pokazala, gotovo upavi zbog toga u jezero. On je
ispusti jednako zateen njenim potpunim i grubim odbijanjem kao to
je i ona bila njegovim iznenadnim napadom.
to radi, ujae Lion? Pa ti si straan! To vie nisu bile rei ni
prenemaganje mlade ene koja koketira kakvu je malopre video, ve
bes zaprepatenog deteta.
Uspeo je samo promumljati: Nisam nameravao . . . ali ti si me
navela da mislim . . . Ona brizne u pla i spustivi se na panj, besno
je plakala. Pustio ju je malo, a onda ree: Hajde, Anabel, ne sme
tako.
Utihnuvi u pola jecaja, podigla je pogled. to je to? upitala je
iznenaeno i zainteresirano.
To, mogao joj je rei bio je tvrd obris ispupen u njegovim
iroko krojenim pantalonama, ali nije morao objanjavati jer je dokaz
njegove elje za njom naglo splasnuo pod vatrom njene suzne
nedunosti.
Hajde, dobro, rekao je neuverljivo. ao mi je ako sam te
zaplaio. Nisam to hteo. Ustala je. Kako si me smio dotaknuti tako
grubo?
Nije mogao drugaije; osmehnuo se shvativi odjednom apsurd
celog dogaaja. ao mi je, ponovi.

Drei po njegovu smeku da mu je smena, instinktivno je postala

osvetljiva. to bi tetka Sarah rekla da joj kaem?
Oh, boe.
Bez straha, gospodine! rekla je prezirno. Vidim da ste u srcu
kukavica.
Svaki je mukarac u srcu kukavica. No mislim ipak da bih tvojoj
baki morao u poverenju saoptiti to se dogodilo i ispriati se njoj kao
to sam se upravo tebi.
Vi to ne smete uiniti! Preklinjem vas! Ona bi za to okrivila
mene! Njen besni glas preao je u plaljivo optuivanje. Kako si
mogao, ujae Lion? Samo zato to sam razgovarala s tobom zato to
nikog nije bilo zato to si mi donosio male darove. Moe ih sve uzeti
nazad. to si samo pomislio? Mislim, pogledaj se.
Odea ti je sva prekrivena pilovinom iz pilane . . .
Poeo je uurbano otresati i praiti svoju odeu. Sagnuvi se
dlanom je meo krupnije komadie pilovine koji su se prihvatili o
nogavice.
A jo si i star!
Prestao je otresati nogavice i polagano je digao glavu i uspravio se.
Zaeleo je da je pljusne. Umesto toga posle nekoliko trenutaka uspeo
je podii ruke i pokazati na kola. Izvoli, odvesu te sad kui.
Obeava da nee nita rei baki?
Kimnuo je.
Ako potera konja, vratiemo se pre svih ostalih. Ako su ve
stigli, izmisliu neto. Kad su prili kolima, konj podigne rep i s
oitim zadovoljstvom izbaci izmet. Opet je briznula u pla a njega od
njegova besa spasi smeh. Oh, dete popni se, i daj da te odvezem
kui. Ula je u kola bez pomoi, a on se s gunanjem popne na
koijako sedalo. Bez rei su izili iz gaja i krenuli putem. Ali kad su
zaokrenuli na put koji vodi do kue na Hrastovima, ona ree:
Oseam se toliko starijom nego na odlasku.
I ja, pridoda on.
Roman i Proktor nisu od svoje svae u rano prolee pokuali reiti
meusobne razmirice, ali im je uspelo da ih dre nevanima.

Pronalazili su priliku ili je iskoristili ako se pruila da se telesno

zblie, a da nisu postigli sklad misli. Um je mnogo istananiji i manje
realistian od tela. Jedan je drugome bio drag; i ni s kim drugim nisu
bili tako prisni. Ali ponos i ono to su nazivali principima budili su pri
susretima oprez i preili da priznaju makar samo u sebi, a kamoli
jedan drugome, da je ono to im njihova Ijubav prua vee od njihova
razmimoilaenja. Da je iskrsla kakya hitna nuda, bili bi odbacili ili
pomirili ponos i principe, ali Proktorovi dani bili su ispunjeni
pripremanjem Adama za sveuilite u Virdiniji; a Roman je imao
Rejel. On je tog Ijeta jedini od trojice njenih najmilijih uvek bio na
raspolaganju, a razlika u godinama bila je tako velika da uopte nije
bila bitna.
Na susednoj farmi Alonzo je i dalje nadgledao svo^ ja polja vie na
silu nego sa srcem i duom. Ustajao je rano ujutro da probudi svoje
robove i rasporedi ih na posao satdva pre nego Maude i Deraldin
pripreme doruak za njih. Pozvani eznutljivim cinkanjem zvona,
doli bi s polja i okupili se oko stranjih stepenica da jedu iz limenih
tanjira, bosih nogu jo mokrih od jutarnje rose, s peanom zemljom
zalepljenom o tabane i zglobove.
Dok su se oni hranili iza kue, Alonzo je jeo za kuhinjskim stolom.
Uvek je pojeo pre njih i ekao da se vrate na posao. Njegova upornost
ponikla je od dosade koja trai oduak u bilo kakvoj aktivnosti.
Dosada je u njemu pobudila i nestrpljivost prema staroj brundavoj
Maude i njenu loem kuvanju i jo gorem voenju ktie. Kad mu je
mati jednom dola na farmu, poalio se i, nakon to je izgrdila enu
koja je odgovorila samo licemernim blebetanjem, Kloris je odluila da
ostane na farmi i brine se za Alonza dok traje etva.
Rosko nije prigovorio kad mu je to saoptila; bilo mu je drago to
je se reio. Njeno mu je telo ve odavno prestalo pruati bilo kakav
uitak traio ga je i nalazio drugde a bio bi se nasmejao da mu je ko
rekao da Kloris ili bilo koja ena ima pameti. U poslednje dve godine
pila je vie nego je smela, i on ju je nekoliko puta, vrativi se s
obilaska svojih zemljita i poslova, zatekao pijanu i svadljivu, ili
plaljivu ili gde pijano hre na podu. Istukao ju je, ali nije pomoglo.
Nije pokuao razgovarati s njom, ali to ionako nikad nije radio.
I tako bilo mu je drago to je otila a njoj takoe. to znai kua u

gradu ako joj drugo ne preostaje no da u njoj sedi sama?

Kloris je bila energina; volela je neto obavljati. Upravo ju je to
to nije imala nikog i to je niko nije trebao nateralo na pie.
Posmatrala je Maude jedan celi dan i sluala njeno zanovijetanje, a
naveer ju je udarila i oterala da se brine o robovskim kolibama i
dvoritima. Kloris je znala da Deraldin spava s njenim sinom kad se
njemu prohte, ali je to nije zanimalo. Meutim, smatrala je da to
Deraldini ne daje pravo ni na kakve povlastice. Rekla je mladoj eni
koje e kune poslove raditi i pokazala joj kako se obavljaju. Kad je
Deraldin naizmence izbegavala da shvati ili glumila glupavost,
Kloris ju je bubnula po glavi i pokazala joj ponovno. Pri kraju drugog
dana Kloris i Deraldin su se nagodile i nisu bile nezadovoljne jedna
drugom. Kloris je i dalje pila, ali sad umereno i radi uitka. Njeni dani
bili su sad ispunjeni poslovima.
Bila je roena na farmi i sad joj se postepeno vratilo pravo
zadovoljstvo prvi put otkako je bila devojka. Grad nije za nju,
zakljuila je. Ovde je mogla biti Kloris, a ne samo supruga Roskoa
Elka.
Alonzu je to odgovaralo. Razgovarao je s majkom i spavao sam, ne
doputajui Deraldini da ostane u njegovoj postelji kad se zadovoljio.
Ona je bila ia; kua razborito voena; obroci bolje pripremljeni a
osim toga nije morao sluati glupu, samouverenu staru Maude. Nije to
rekao, ali bio je zahvalan Kloris za red koji je unela u njegov ivot.
Uvek ju je malo osuivao i pribojavao je se jer je verovao da vie voli
njegova brata Roskoa. Ali otkako je Rosko, zvan Junior, postao slian
ocu pretpostavljajui u drskoj samouverenosti da su svi ostali, i
njegova mati i brat glupi, slabi ili oboje, Kloris je poela u svom
mlaem sinu traiti ono porodine utehe koje se nadala nai.
Alonzo nije zaboravio to je video ni razgovor svog brata Romana i
belca koji je poduavao Dejvisove deake. Zapravo je redovno
navraao u usek da vidi hoe li ih ponovno zatei tamo. No oni vie
nisu doli, koliko je znao, ali se on naviknuo da tamo svraa te, mu se
inilo da je usek njegov. Umesto da odlazi tamo uhoditi poeo je
dolaziti da bude sam i nesmetan kad mu je dosadila farma i
razmiljanja o vremenu, korovu i urodu.
Nije zaboravio ni Sarah Kendrik, iako je sad nije viao. Ali znao je

da sad svi na Beulahu imaju pune ruke posla, kao i on, i da nemaju
vremena za besposleno jahanje ili etanje okolicom. Kad ponovno do
e vreme odmora, on e nastaviti s posmatranjem i presretanjem. Bio
je odgojen da mrzi Kendrikove, ali se nije mogao setiti razloga. Sad je
dobar deo njegove mrnje nadomestila znatielja. Ponekad bi stojei
na mei najblioj Beulahu opazio Flojda kako hoda meu robovima.
Toliko ih je bilo te se inilo da im rad nije teak ni hitan. A ponekad
bi, na njegovo iznenaenje, zapevali, inilo se bez nekog posebnog
razloga, poevi bez ikakva znaka koji bi opazio ili uo. Poput jata
ptica poeli bi svi odjednom i pevali dok jednako tako nisu prestali.
Video je kako Flojd slobodno razgovara s mukarcima i enama, a i
oni s njim. Bilo je veselog smeha i ala, ili bi svi odjednom naas
prestali raditi i stali bi odmarajui se i gledajui oko sebe, dok su
njegovi robovi, bar kad je on bio s njima, radili poniknuta pogleda.
Iako mu je farmerski posao bio jednolian, Alonzo je ipak bio
zadovoljan to ima zemlju. Oseao ju je svojom usprkos tome to su
otac i Junior redovito dolazili da vide kako stvari stoje, prigovarajui i
zanovijetajui i kad je dobro radio, uvek bez smeka ili pohvale. Ali
pravi ivot, dobar ivot bio je tamo preko, na Beulahu, verovao je.
Tamo s druge strane nevidljive i nesavladive granice koja je
opkoljavala veliku plantau jednako delotvorno kao da je Veliki
kineski zid. Tamo preko ljudi su bili sretni, ili su tako bar izgledali.
Ovde na Andersonovoj farmi nisu bili.
Alonzo je svoj pamuk slao u Kendrikovu istionicu. Mrnja prema
toj obitelji nije spreavala Roskoa da iskoristi to je prikladno i
najeftinije usprkos tome to je time svojim starim neprijateljima
pridonosio neku dobit. Kad se kukuruz osuio, Alonzo ga je slao u
mlin da ga samelju u brano koje su upotrebljavali za kruh vie od
drugog brana. Ovog leta Alonzo je sam odvezao prva kola s vreama
okrunjenog kukuruza u mlin jer je i to bila promena ako bi s farme
otiao ma i na kratko vreme. Vratio se prekriven finom prainom od
kukuruznog brana tako da je, kako mu je Kloris rekla kad se pojavio
na vratima, izgledao kao utvara. etva se sad svela na prikupljanje
poslednjeg rasutog kukuruza i pamuka, i Alonzo je ponovno od
vremena do vremena svraao u usek, ne nadajui se da e tamo toga
zatei, ali ipak u zamiljenom, znatieljnom raspoloenju. Jednog

dana kad se naslonio o isti kamen na kojem je prvi put ugledao

Driskola Proktora, uo je da se neko pribliava i brzo se povukao u
gusti, ali im se sakrio, stao je da vidi ko dolazi.
ovek mu je bio nepoznat. Zurei u njega kroz lie Alonzo ga je
naposletku uspeo smestiti: video ga je dva ili tri puta na kolniku ispred
stare pote i stanice potanske koije. Taj je ovek slikao portrete.
Alonzo je uo da je naslikao obitelj Dejvis i da sad na Beulahu slika
Kendrikove. Malo ga je posmatrao, ali ovek nije radio nita drugo
osim to je seo uz potok i zagledao se u vodu, i tako ga Alonzo
prepusti tome malko ozlojeen jer je ovaj usek poeo smatrati svojim.
Prilazei svojoj farmi poeli se vratiti i rei tom oveku ko je i
pozvati ga da doe u njegovu kuu kad zavri svoje obaveze na
Beulahu. Mogao bi naslikati pijanu mamu, neurednu Maude,
Deraldinu ak i njega, gospodara farme, upravo kao to je Lion
Kendrik bio gospodar Beulaha. Najpre ga je ta misao zabavljala, ali
kad je doao do kue, bio je Ijut, a nije znao zato.
Glavna eleznika pruga koja je povezivala Savanah i Macon
zavrena je 1843. Fiuk voza i klopot teretnih vagona odjekivali su
nadaleko mirnim krajolikom, a dugaka perjanica dima iz lokomotive
jo je predstavljala prizor zbog kojeg su ljudi podizali glave od svog
posla i udili se.
Hajboro je imao dobru sreu da bude izravno na pruzi i ve vie
godina Lion je slao svoj pamuk i drvo u Savanah eleznicom.
Nenadano olakano putovanje nije, meutim, ba jako poticalo one na
Beulahu da putuju u Savanah ee nego pre. Njihovo drutvo,
ako i nije bilo samo sebi dovoljno, bilo je ogranieno otprilike
granicama okruga.
Penelope se dopisivala s prijateljima u Savanahu, ali se tamo vratila
samo jednom, pre tri godine. Kad je doputovala nazad, izjavila je da
stari grad propada, i da se iri prenaglo za njen ukus, te da su je
uistinu upoznavali s ljudima o kojima nije nita ula pre nego je dola
da ivi na Beulah.
Obiaj je bio da svako ko iz Hajboroa poe u Savanah obavi tamo
sitne usluge prijateljima i roacima. U jesen, meutim, niz mukaraca
i nekoliko ena polo bi vlozom u Savanah da proda svoj urod i

nakupuje proizvoda koje sami nisu proizvodili a nisu ih mogli nai u

svom gradiu. Lion je bio jedan od tih. Otputovao je nekoliko dana
nakon vonje s Anabel Dejvis do Kipteih izvora, zadovoljan to
moe taj doivljaj vremenski i prostorno odeliti od budunosti.
Oekivao je da e se u Savanahu zadrati dva ili tri nedelje, a nosio je
popise poslova i nabavki od svakog enskog stvora u obitelji, ak i
Selme koja je, iako tako povuena od sveta, eznula za nekim
predmetima koji se nisu mogli nabaviti u duanima Hajboroa.
Usprkos obeanjima Kejsiju Troju, Sarah nije bila spremna da mu
odstupi mnogo od svog vremena sve dok Lion nije otputovao. Tad je
izjavila da mu stoji na raspolaganju. Dva poslepodneva Kejsi je samo
crtao skice.
Na njen predlog crtao ju je u svakodnevnoj haljini za pisaim
stolom. Na njegov nagovor odenula je ruiastu i zlatnu brokatnu
haljinu u kojoj ju je prvi put video. Nedan mu se crte nije svideo niti
pobudio neku posebnu ideju za njen portret.
Dok je ona pozirala a on radio, u njoj se razvilo novo potovanje za
slikara kao to se ponekad dogaa kad neko vidi drugog udubljenog u
njegov rad. Dotad su njihovi susreti bili ugodni, aU svi u onom istom
drutvenom, aljivom tonu. Sad ga je videla uozbiljena, nije se trudio
da je zabavi, usredotoen na rad svog uma i ruku. Istina, sad je ona
bila sredite tog rada, ali je upravo to u njoj prvi put u njegovoj
prisutnosti pobuivalo oseaj bezimenog. Prouavao ju je, nastojei
otkriti kakav put do njene unutranjosti i njena lika, a jednako je i ona
njega prouavala.
Znala je da je lep, ali lepe crte nisu uvek i ugodne. Sad je razabrala
i reagirala na neto to je bilo ispod te povrine, i poelela da dopre do
toga. Uznemirena zagledala se iznad njega, preko njegovog ramena a
zatim u jednu taku izmeu njegovih oiju to je bilo isto kao da ga
uopte ne vidi. Ali uvek se ponovno vraala na njega, gledajui kako
je izboen kotani luk iznad oiju; na levom obrazu, samo palac od
vrha brka, bubuljica koja kao da se dala na zlo od neoprezna brijanja;
crven, vlaan vrh jezika izmeu zubi da uvrsti usredotoenost; crna,
kovrava dlaka na zapeu.
Spustio je ugljen i crtai blok i rekao tiho: To je loe. Nikako ne
ispada kako bi trebalo.

Hoete rei da sam lo model, upitala je poprimajui ponovno

aljiv ton kakvim mu se inae obraala.
Nisam mislio nita slino, rekao je. To nema veze s vama.
Sedeo je ne rekavi nita vie, mrtei se, razmiljajui o problemu.
Videi da je vie ne posmatra, odlanulo joj je.
Ostali su tako nekih pet minuta. Mrtio se sve jae, i sve
zadubljenije: naposletku mu se pogled poeo bistriti a miii na licu
malko poputati. Pogledao ju je. Hoete li uiniti neto pokuati
neto, hteo sam rei?
Moda ni to nee pomoi, ali moram posluati slutnju kad inae ne
napredujem; a ovde sam zapeo.
Naravno, rekla je. Krivica je na meni, rekla bih. Toliko sam
puta odgaala da su se ideje koje ste moda imali do sada rasprile.
Otkrio sam jedno mesto . . . Prekinuo se da se ispravi. Znam
jedno mesto. Pronaao sam ga prilikom etnje kad sam bio u
Hrastovima. Kuni uitelj, Proktor? ljubazan ovek, poveo me tamo
jednog dana i rekao da tamo niko ne dolazi osim njega, a da ni on nee
neko vreme jer ima mnogo posla s mladim . . . Kad je ponovno stao,
ona nadoda: Adamom.
Kimnuo je. I da se ne moram bojati da e edna od mladih dama
doi tamo jer gospoica Anabel ne ee, a gospoica Dorin eta samo
po poljima i suama s bakom i bratom Dejmsom. Sad se ona
namrtila pitajui se kamo vode njegove misli. Videi njeno
kolebanje, osmehnuo se i slegnuo ramenima. To je samo jedno
mesto. umovito. Kamenje i mali potok. Ali ima atmosferu i onde vas
mogu videti.
ini se prilino komplikovano da idemo na Hrastove. I ovde
imamo dovoljno ume i potok. Ako elite . . .
Ne, ne. Neemo morati na Hrastove. Nauio sam kako se odavde
moe doi tamo. Prole nedelje kad sam ekao, poao sam u etnju i
ponovno pronaao to mesto. Volio bih da ga vidite. To je sve.
Osmehnula se. Dakle vam neu pozirati u svojoj brokatnoj dugoj
haljini.
Ne. Poite sa mnom sutra tamo. Moda grijeim. Ali da vidimo
ta e biti. Iako je etva bila spremljena, Kloris se nije vraala u grad.

Rosko je nije zvao kui, niti ju je Alonzo zadravao na farmi. Ipak je

ostala. Otila je u Hajboro samo jednom da kupi tkanine za dve
zimske haljine i platna za tucet koulja za Alonza. Uvek je rado ila i
sad je provodila dane krojei krojeve od papira i tad reui tkaninu po
krojevima koje je pribola i obrezala. Znala je kako treba spojiti rukav i
kako priiti ovratnik da lepo i uredno prilegnu.
Pod njenim nadzorom Deraldin je postala podnoljiva kuvariea a
Kloris se pitala bi li bilo dobro da je Alonzo uzme za enu. Nije ona
bila loa devojka, samo neuka i trebala joj je vrsta ruka. Kloris se
pomalo nadala da e Deraldin zaneti i udila se kako to da ve nije.
Alonzo se nikad nije poveravao drugima, ali videi Deraldinu u
kuhinji i udiui mirise jela koja je spremala za njih, uoio je da je
majin nadzor u devojci pobudio stanovit ponos na sebe samu i njen
posao. To mu je istovremeno bilo drago i zabrinjavalo ga. Ugodnije je
bilo jesti ukusnu hranu nego lou, doticati istu enu nego takvu koja
zaudara; ali inilo se da promene u Deraldini njemu nameu
odgovornosti prema njoj a to nije hteo. Ali stvar nije bila hitna.
Mnogo se slobodnije i nesputano radovao majinoj novoj ivosti,
ne rekavi joj ni re o tome. Kloris je bila zaposlena, vedra i, njemu se
inilo, gotovo ponovno lepa. Oi joj nisu vie bile mutne i prazne ve
bistre i ivahne. Cak i kad je pila, a to je jo radila, nije zaplitala
jezikom i brkala misli i rei. aa viskija sad bi je raspoloila, umesto
da izazove gorinu i pogrde.
Pevala je ne sasvim, ali gotovo je pevala. Nikad je nije uo da peva.
No sad kad je radila, udobno pognutih ramena nad velom u krilu,
oiju usredotoenih, mumljala je nejasne delove melodija koje nisu
bile pesme to ih je poznavao nego izraz smirena duha.
Poeo se aliti s njom ne istinskim alama kojima bi se ko drugi
nasmejao ve primedbama koje bi izazvale kakvu vragoljastu re ili
misao, a ona se nije dodue smejala, ali bi prekinula posao i oi i usta
zadobili bi prijazniji i blai izgled koji ga je poticao da joj se ee
obraa.
Tad, upravo kad bi poeo oseati zadovoljstvo, ak neto slino
srei, svratili bi otac i brat puni sumnjiavih pitanja i mranim,
nemilosrdnim pogledom ocenjivali posao koji je obavio na farmi.
Nita im nikad nije bilo dobro. Nita dobro nee ni biti. Mora raditi

marljivije, terati robove da bolje prionu. Previe jedu. Cena pamuku

jo je niska. Farma se ne isplauje. Isuse Hriste!
Posle takva poseta Alonzo je bio pun mrnje i besa jer se nije
usudio uzvratiti Roskou i Junioru a vie nije bio sklon da se istrese na
Deraldin ili majku. Grizao se u dui, krvario od ono ponosa to mu je
preostalo; nestalo bi zadovoljstva, a i ono malo volje koja je poela
nicati bilo je ugueno. Nakon razgovora s jednim ili obojicom, Alonzo
nije vie hteo gledati ni uti majku ili Deraldin. Vikao bi, ak je osuo
kletve na njih kad su, znajui ili nagaajui to je oseao, nastojale to
primedbama ublaiti ili ispraviti.
Sve ih je tad mrzeo; sve odbacivao. Misli bi mu odlutale preko na
Beulah gde su ljudi bili lepi i pristojni ak i kad su ga gledali popreko,
gde su robovi hodali kao ljudi a njihove ene pevale od radosti ili
tuge. Tad bi se vraao u usek na zemljitu Hrastova neposredno s
druge strane svojih mea kao da samo tamo moe biti prijazniji,
sretniji svet od onoga u kojem je on ivio.
U takvu nemonom besu i jadu otiao je jednog dana tamo i
zatekao Sarah Kendrik i Kejsija Trova. Zamalo nije istupio na istinu
koja je vodila do potoka jer su bili sasvim tihi. Alonzo je stao,
zaustavio dah dok se nije povukao nazad u tamni zaklon drvea.
ena se oslonila na veliki kamen uz potok, smirena lica, kao da e
se osmehnuti ili namrtiti, kao zateena u nedovrenoj misli. Ruke je
drala na krilu, dlan u dlanu. Koa na vratu i iji svetlucala je vlano.
Kosa joj nije bila ni oeljana ni raupana, ve u slobodnim i ivim
pramenovima; kovrice oko njena lica nene kao deja kosa, treperile
su na blagu povetarcu.
ovek je stajao est ili sedam stopa dalje od nje. Telo mu je bilo
napeto to je odavao miiav stav raskoraenih nogu. Jednom rukom
vrsto je obuhvatio veliki crtai blok a drugom zamahivao slobodno i
precizno po papiru crnim ugljenom koji kao da je takoe oivio. ija
mu je bila zategnuta od napetosti. Oi su mu brzo pogledavale sad
enu sad papir.
Alonzo je posmatrao etvrt sata a nita se nije izmenilo. ovek je
stajao ukoena tela ali ivahnih pokretnih oiju i ruke koja je crtala,
ena je sedela mirno, samo su joj se grudi ravnomerno dizale i

sputale kako je disala.

Tad se ovek opustio i bacio jo jedan kratak pogled na svoj crte
pre nego je prestao crtati odloivi blok i ugljen na panj jednako
nesputano kao to bi ih odloio na neki stoli u kui. Kad se pribliio
eni, nije se pomakla sve dok nije priao sasvim blizu. Trenutak ga je
gledala iznenaeno, tad shvatajui, prihvaajui, traei.
Nije bilo protuslovljenja, ni lanog iznenaenja, odbijanja. Uzeo ju
je za ruku, zadrao je kratko u svojoj, zatim prislonio njen isprueni
dlan na svoj obraz. Priklonila se k njemu da doeka njegove usne.
Zagrlili su se i poljubili vre.
Alonzo je zapanjeno zurio u njih. Zar je to ona ena koja je sedela
na konju i gledala ga hladno obrativi mu se smiljenom pristojnou
ispustila rukavicu na odlasku, ne obzirui se na njegov povik? Pripila
se o oveka kao da je ona mukarac, a on ena koju e uzeti.
Alonzo je zadravao dah u neverici. Morao bi otii mora ostati.
Morao je ostati i videti. Posmatrao je kako se ljube, pritiu i odmiu;
kako skidaju i otkopavaju odeu da se dodirnu. Video je ugrijanu
kou na koi i uo njihove uzdahe. Tek tad, videi i uvi radost
njihova spajanja, otiao je pun mrnje. Kad se udaljio da ih vie nije
mogao uti, na tlu koje je nazivao svojim, zaplakao je. Oseao je kao
da ga je ena izneverila. Prezirao ju je zbog njene pretvornosti iako je
likovao zbog nje. Nije bila bolja od Deraldin! Usprkos svojem
otmenom dranju, nije bila ni lepa ni dobra; podala se tako voljno kao
krmaa kad se tera.
Ali ta se to njega ticalo?
Sve!
Dan za danom Alonzo se vraao u usek, ali ljubavnici nikad vie
nisu doli. Poloio bi ruku na topao, suncem obasjan kamen na koji se
naslanjala. Stajao je gde je stajao mukarac crtajui nju i pokuao za
misliti da ju je on prvi ugledao. Kleao je na liu gde su leali spojeni
u ljubavi, kao da se nadao nai neki dokaz ili pobijanje onog to je
video svojim oima.
U toku dana kad je pozirala dok je stajao iza stalka , i slikao; kad su
se susretali kod stola; ak i kad su utali zajedno za kratkih odmora od
rada na portretu njihovo ponaanje i dranje bilo je tako savreno kao
da su uloge koje su igrali bile istinite. Njihova diskrecija nije bila

toliko prevara koliko obzir. U sebi su likovali od ljubavi, ali ih nije

muilo mladenako iskuenje da je pokau drugima. Njihovi dani
pripadali su drugima i bili takvi. Ali nou, kad je Sara ocenila da su
svi u kui pozaspali, i svi pouzdano u svojim sobama, izila bi iz svoje
i pola u Kejsievu.
Nije se uljala i nije oseala krivicu. Nije nosila sveu jer joj nije
trebala. Videla je i u mraku, ali bi bila nala put i slepa, tako su njena
druga osetila dobro poznavala svaki kutak kue. I Saru je njena ljubav
usreila, iako je znala da mora svriti kad Kejsi ode iz Beulaha. Sve o
emu je nagaala i to je oekivala kao devojka, sve to je propustila
kao ena, otkrilo joj se u noima s Kejsiem. Nedno nije osealo
potrebu da mnogo govori. Snaga njihova susreta bila je takva da joj
nisu trebale rei, a svakako ne uveravanje reima. Niko ko je gledao
oveka kako je gutao bogatu gozbu ne mora pitati je li utaio glad ili
je jo gladan.
U noi Sara nije razmiljala, ali danju kad je obavljala razne
poslove, udila se to Kejsijeva ljubav, ljubav prema Kejsiju moe biti
to je bila a da to ona , nije htela tako zaseban i osoban deo njena
iskustva. Nije imala prethodnika, nee imati budunosti. Mora je
doiveti sad, do kraja, i to je upravo inila i tako ju je doivljavala.
Kejsi je bio taj koji je izrazio aljenje kad se pribliio kraj. No
nakon dana kad je dovrio portret bila je njihova poslednja; a ako se
inila najboljom od svih dotadanjih, bilo je to stoga to je oboje znalo
da je poslednja.
Njihova tela nikad nisu bila tako prisna, draga i podatna; prekidi da
se odmore ili da samo uhvate dah nikad skladniji, njihov uitak nikad
ustreptalije razapet izmeu roenja i smrti. Kad su pred svitanje jedva
naposletku zasitili jedno drugo, on je upalio sveu. Leei jedno uz
drugo na njegovoj postelji kao prijatelji, razgovarali su.
Hoee li provesti celu zimu u Savanahu?
Verovatno. Imam privlanih narudbi . . .
. . . koje e ti jamano pribaviti druge. Osmehnula se. Ti e
sve ovo ponoviti, zar ne?
Da, rekao je.
I ovo e se ponovno dogoditi, rekla je bez koketerije.

Da. Ne ovo, ali neto slino. Ovo mi se nije jo dogodilo, ali neto
slino, a neto poput toga e se jamano ponovno zbiti.
Poutala je malo. Hoe li se ikad oeniti?
Supruga mi nije potrebna, a nemam ni doma da ga kome
ponudim.
Ne eli ni decu?
Moja deca su moje slike. Tako slikari kau. U mom sluaju to je
istina. Hteo bih slikati tako dugo dok budem mogao. A kad vie ne
budem mogao, nadam se da u umreti na neki brzi, laki, bezbolan
nain, naravno.
Ja nemam dece, rekla je.
Prvi put otkako ju je znao, Kejsi joj se nasmejao. Ti si udata za
Beulah. Ima dve stotine dece dve stotine hiljada. Ne samo ljude ve
svakog cvrka, punoglavca, pelu; svaki leptir, svaki tobolac pamuka i
klip kukuruza, svaka stabljika eerne trstike i mahuna okre Sarino je
dete.
Da mi nisi ljubavnik, zamolila bih te da ostane i bude moj
prijatelj.
Da ti nisi moja ljubavnica, rekao je, zamolio bih te da poe sa
mnom i bude moja.
Kejsi! Ti si drag, dobar ovek!
Izmenili su kratak, prijateljski poljubac. Sarah je ustala i navukla
spavaicu. eer ili Plumbov e te na vreme odvesti u grad do
stanice da doeka voz.
Ustao je i go je otpratio do vrata.
Smean si, rekla je. Ne pristaje uz alosno lice.
Hladno mi je.
Hajde nazad u postelju.
Ne za dugo. Ve je gotovo svanulo.
Laku no, rekla je.
Zbogom.
Njen mu je smeak govorio o Ijubavi i zahvaljivao mu to je
omoguio da se tako oproste. Neka Bog bude s tobom.
Zatvorila je vrata ne kriom. Bila je gospodarica Beulaha i mogla
ii kamo zaeli, u bilo koje doba. Kejsi je rekao da je udata za Beulah.
Mislei o tome osmehnula se, idui dugakim hodnikom prema svojoj

sobi.
Driskol Proktor je rekao: Odlazimo u ponedeljak.
Ponedeljak je prikladan dan za poetak putovanja, ree Roman.
Ponovo sam primio pismo Elize Truman. Moli me da te jo
jednom upitam . . .
Poaen sam, odvrati Roman hladno, ali nije mi potrebno
zatitnitvo gospoice Elize.
Prestani biti arogantan i nadmen prema meni! Ne pozivam te kao
jedan od onih sentimentalnih pobornika ukidanja ropstva koje, kako
kae, mrzi, ve kao tvoj prijatelj! Proktor uuti da se pribere. Nije
se hteo razljutiti.
A ja ti zahvaljujem. Hou li te videti pre nego otputuje?
Poi sa mnom, molim te. Molim.
Roman je utao, ali kad se Proktor zagledao u njega pogledom koji
je odavao nadu da Roman odvaguje svoju raniju odluku, Roman ree:
Ne, Proktore. Ne razmiljam o tome. Imam svoju kolu. Moja kola
me treba.
Da, tamo je neko potreban, ali to ne mora biti ba ti, odgovori
Proktor.
Hou li te jo jednom videti? upita Roman s manje nadmenosti
nego pre.
Roman se odvezao u Hajboro sa eerom koji je dopremio Kejsija
Troja i njegovu prtljagu na voz za Savanah. Roman je znao da e tog
dana Proktor u gradu obavljati poslove i tako je izmislio i neke svoje.
Sastali su se na izgled sluajno, u potanskom uredu nakon to je
voz ve otiao i upravo se razvrstavala pota.
Ne znam, odgovori Proktor. Hteo bih biti s tobom zauvek, ali
mislim da te ne elim videti ponovno na pola sata.
Iako je toplo vreme trebalo jo potrajati est do osam nedelja, Nel i
Penelope, a ak i Selma i Pauline razgovarale su o zimskoj odei koju
e Lion kupiti za njih u Savanahu. Meu narudbama bio je toaletni
pribor kojeg u Hajborou nije bilo, darovi to e ih pokloniti za Boi i
tkanine za haljine. Lion je za ovo poslednje dobio potanke upute i
pazio je da ih se vrsto pridrava jer to mukarac zna o uzorku i
materijalu?

Ako bude apsolutno potrebno da od njih odstupi, rekle su, mora

zatraiti savet neke pristojne starije ene ako se takva zatekne u
duanu kad on bude tamo; no ni u kojem sluaju ne sme posluati
savet prodavaa jer e se ovaj pokuati okoristiti time to je Lion
mukarac i to se ne razume u takvu kupovinu.
Celo vreme za Lionove odsutnosti Nel i Penelope, a ponekad ak i
Sara ako joj je preostao trenutak vremena da sedne, raspravljale su
neumorno o tome njiui se u svojim stolicamalju-ljakama na
prohladnom, stupovima ograenom prednjem tremu. Obe starije ene
strastveno su zavolele ljuljanje, a pre dve godine Lion im je poklonio
jednake stolice-ljuljake koje su smesta oznaile da bi se razlikovale.
Nel je svoju ispunila jastukom za sedalo i lea i malim jastuiima
lepih boja. Penelope se zadovoljila skerletnocrvenim vrpcama
zavezanim za stranje podupirae i jednim tankim proivenim
jastukom na sedalu.
Svaka je dodatak druge ocenila ljubaznim a prezrivim smekom.
Posebno je Penelope nauila da ljuljakom izraava promene u svom
raspoloenju. Kad je bila zadovoljna, sedela bi njihajui se samo
neznatno, ili nekoliko minuta mirovala. Ako je bila raspoloena,
ljuljala se u slobodnim zamasima naprednazad, odgurujui se malim
dejim stopalima kad su dodirnula tlo u priklonu. Razljuena ili samo
oneraspoloena, obino zbog Nel, jer je veinom svoju zlovolju
usmeravala na nju besno se ljuljala napred-nazad drei ruke stolice
mrko i gledajui ravno preda se stisnutih usana dok se ko nije potrudio
da je raspoloi. U stolici je itala, dremala, ila, ali je najvema sedela
i iznosila primedbe o svetu i njegovim stanovnicima. Stolica je bila
njen forum, njena crkvena klupa, njeno nebo, njeno jedino, poslednje,
potpuno vlasnitvo. Niko drugi, ak ni maka, nije se usuivao sesti u
njega.
Tek dva dana nakon odlaska Kejsia Troja Sarah je nala pola
mirnih sata da prvi put mirno pogleda svoj portret. Videla ga je, i
sluala primedbe ostalih ukuana. Iako to niko nije otvoreno priznao,
nikom se nije svideo; pobuivao je nelagodnost i ljutnju u njima. Kad
je sad prouavala sliku, poela je shvatati zato.
Kejsi ju je naslikao u useku, iako su tamo bili samo jednom; tako
su priroda i jednostavna haljina koju je nosila davale portretu neusiljen

dojam. Nel je izrazila opte miljenje kad je rekla da liku nedostaje

strogosti i dostojanstva koje znaju da ona ima, a to bi trebalo biti
oito na slici gospodarice Beulaha. To je, pretpostavila je, bilo
najblie onom to su oseali.
To odista nije bio portret gospodarice Beulaha, ve slika Sarah.
Odavala je o njoj vie no to su bili navikli videti i jedan njen vid koji
je Kejsi mogao poznavati, a oni ne. Kao to dete ne moe zamisliti
roditeljsku seksualnost, tako je Sarina obitelj bila sklona da nijee
njenu i tumaila slikarev nagovetaj njegovim pogrenim shvatanjem
modela. Nita nije bilo oito, razume se, ali na usnama i u oima bio
je sjaj, malo nakrivljena glava nagovetavala je poziv a poloaj ruku
putenu eznutljivost.
Sara se osmehnula. Naslikao je portret za nju, tako da uvek kao da
joj je za to trebala slika pamti vreme koje su proveli zajedno. Podsetila
se sad i prvi put osetila tugu to je Kejsi otiao; odlui da ode do useka
gde moe o njemu po volji razmiljati a da je niko ne omete u
sanjarenju.
Kazaljke sata bile su blie etiri nego tri. Bilo je zapravo prekasno
za takvu etnju, jer su dani sad bili krai.
Ali odluila je da poe tamo sad, dok je mislila o tome, jer ako
odgodi, uinie JOJ se kasnije previe sraunatim a da bi uivala u
tome. Uzela je maramu s naslona stolice u kancelariji gde je sedela
razgledavajui portret. Nije joj jo trebala pa ju je prebacila preko ruke
i tad se neopazice izvukla iz kue kroz stranji izlaz, nadajui se da je
niko, ak ni Rejel ni Roman, nee opaziti i zatraiti da pou s njom
jer tad ne bi bilo pravo da ode tamo. Kad se uverila da je umaknula
neopaeno, nasmejala se, oseajui se slobodnom kao devojica.
Rosko i Junior bili su tog poslepodneva na farmi i ostavili Alonza
razbesnjelog izjavom da je ak i Klarens Anderson pobirao vie bala
pamuka po akri od njega. To nikako nisu smeli tvrditi jer o tome nisu
imali podataka, ali Alonzo nije nikad osporavao ono to su iznosili
kao injenicu. Prigovorili su izgledu krava.
Vime jedne bilo je plavo i smeurano; dlaka druge ukoena. Da bi
pojaao uvredu, Junior je na odlasku dodao: Vidim da jo nisi stigao
nadomestiti arku na ovim obeenim vratima. Grubo je ritnuo nogom
vrata sue i popeo se na konja.

Sedei ve na konju, Rosko je pogledao dole svog mlaeg sina i

rekao: Vreme je da prestane prodavati zjake i postane neto.
Gledao je za njim dok se nisu udaljili, a zatim uao u kuu.
Zakoraivi iz stranjeg trema u kuhinju, zatekao je u njoj majku i
Deraldin; jedna je prosijavala brano za veernje pogae, a druga
prala mlado repino lie.
Kad su ga ugledale, prekinule su razgovor. Otili su? upita
Kloris. Kimnuo je.
Ona uzdahne s olakanjem. Hvala Bogu. Alonzo prie okruglom
stolu i uzme hladan slatki krompir koji je preostao od ruka. Polagano
je ogulio koru, poevi s kraja i zagrizao.
Kloris se ponovno okrene Deraldini. Zavri priu o kolau.
Dodala je mlaenice u zdelu prosijana brana.
Deraldin se olakano nasmeje. E, pa dok je jo bilo vidno, mama
me poslala da nacijepam malo debljeg drva tako da sutradan moe
zaloiti poret. To je bilo u staroj kui gospoe Considine, seate se.
Kloris kimne. Prola sam mimo stola na kom je stajao okoladni
kola. Na njemu se upravo stezao preliv od eera. Divno je izgledao i
ja rekla: Mama, zar ne bih mogla dobiti komadi? Ona ree ne i da
emo posle veere videti hoe li gospodari to ostaviti. inilo mi se da
nikad nisam neto tako jako elela kao taj kola tog trenutka, ali izila
sam kako mi je rekla, do hrpe drva gde sam poela cepati.
Morala sam prestati da iupam tresku iz ruke znate kako je puno
treica drvo za potpalu ali dlan nije jako krvario jer se zabola u tvrdi
deo, nauljan od motike. O, da, gospoo, ak i tako malena ve sam
kopala na polju.
Odjednom sam namirisala dim. Okrenuh se i opazih da kua gori.
Za tren oka cela je planula i izgorela.
Nije bio spaen ni komad nametaja, ali svi su se izvukli . . .
Hvala Bogu! promrmlja Kloris.
Da, gospoo. ak i stari maak Abraham. Ali ja nisam ni na to
drugo mislila nego na kola; kako je stajao na stolu, ja elela komadi,
a sad je izgorio sa svim ostalim. Obe se ene zamislie. ega se
ovek sve ne sea! ree Kloris i strese glavom.
Kad je pojeo krompir, Alonzo ispusti njegovu mrtvu, lepljivu koru

na stol i izae.
Kamo e? viknula je Kloris za njim.
Tu okolo, ree Alonzo.
Nemoj predaleko, da ne zaboravi veeru.
Alonzo poe u dvorite i do sue. Lako je ritnuo vrata i onda im
priao blie da pregleda arke. Jednu e morati izmeniti. U drugu je
trebalo samo ukucati jedan ili dva velika eksera i presaviti ih. Uinie
to sutra moda. Nakesio se, osetivi da ponovno dolazi k sebi. Uavi
u suu, prekopao je kutiju s ekserima i starim udicama i arkama dok
se nije uverio da ima to mu treba i da nee zbog toga morati posebno
u grad. Zatim izie iz sue, isprui ruke uvis i pogleda naokolo.
Jednim delom mozga i oiju, koji su uvek bili naotreni na deo
zemljita kojim se ilo prema useku, opazio je da neki enski lik ide
rubom polja i smesta znao da je to Sara Kendrik. Sara Kendrik, sama.
uo je u potanskom uredu da je umetnik otputovao vozom u
Savanah. Dok ju je pratio pogledom, ona je zamakla u umu. Ila je na
mesto gde ju je video sa slikarom a ranije Romana s kunim uiteljem
s Hrastova.
Ne odluivi to svesno, krenuo je za njom. Postao je oprezan tek
kad se pribliio useku htijui samo da vidi ta je ena naumila. Moda
ovek s kojim ju je video nije otputovao, ve samo poao da slika
neku obitelj u okolici pa su se dogovorili da se ovde danas sastanu.
Trebalo mu je pet minuta da se doulja do mesta odakle je imao
pogled nad usekom. Sara ga ne bi ula i da se nije prikrao jer se nije
nikom nadala. Njegovo lukavstvo nije posluilo niemu drugom do da
u njemu povea napetost i naotri mu panju. Dok je razmicao
poslednju lisnatu granu da bi otkrio pogled na usek, stajao je u gotovo
mranoj seni drvea, a ona u senci tako da je morao stisnuti oi da je
nae i zatim proita ta joj je na licu.
Naslonila se na velik kamen upravo kao i onog dana kad je slikar
stajao malo podalje od nje, crtajui je brzo.
Sad je bila zamiljena; sklopila je oi, a na usnama lebdio joj je
smeak.
Prouavao ju je i ekao, ali nita se nije zbilo; niko nije doao.
Postepeno je shvatio da ona i ne oekuje slikara. Vratila se ovamo
samo da uradi ta je inila. Prignuo se i pronaavi na zemlji

kameni, bacio ga do njenih nogu, pogodivi i s boka veliki kamen.

Nije otvorila oi, a jamano bi to uinila da je koga oekivala.
Pustio je da proe duga minuta a onda pronaao suvi eer do
svojih nogu na zemlji i bacio ga. eer udari u njene cipele i odskoi.
Namrtivi se, otvorila je oi i pogledala gore kao da je pomislila
da je eer pao s drvea kojeg su se grane rairile visoko iznad njene
glave i zasenile usek sad kad je sunce zapadalo. Onda je polagano
pogledala oko sebe, ne oekujui nita i ne shvatajui. Ali pobijajui
svoj pouzdani izgled, poela je drhtati. Stresavi maramu da je isprui,
prebacila je oko ramena i svezala vorna prsima. Presloivi ruke da
se zgreje jer je osetila prvu veernju studen, polagano je duboko
udahnula.
Spremala se na odlazak, shvatio je. Nee je pustiti da ode a da joj
pre ne oda da je ovde i da joj ne pokae, setio se da je ovo mesto isto
toliko njegovo kao i njeno, jer nije pripadalo ni jednom; i da on ovde
ima isto toliko prava kao i ona; i da je dolazio ovamo ne samo pre nje,
i posle, nego da ju je ovde ve video.
Istupio je iz sene na istinu. Godio mu je njen iznenaeni uzvik.
Ko . . .?
Poklonio se duboko, podrugljivo oponaajui nain otmenih
posednika. Kad se uspravio telom i glavom i ponovno je pogledao, na
licu joj je bio sluben izraz kakvim ga je uvek doekivala kad ju je
susretao na konju ili u hodu.
Vi ste Roskoa Elka . . .
Ja sam Alonzo Elk, rekao je glasom koji je podrugljivo oponaao
njen slubeni ton.
To nije vaa zemlja . . . Ili moda jest? Rekli su mi . . .
Nije ni vaa! ree on. Bio je iznenaen otrinom svog glasa, ali
nekako i obodren njime.
Ne, potvrdi ona. Pripada Hrastovima, mislim.
Zakoraio je dva koraka prema njoj, ali ga njen glas zaustavi. ta
radite ovde? Zurio je u nju iznenaen to vidi strah na njenu licu. I
ja svraam ovamo ponekad, ree znajui da mu je glas sad bio
preblag. Ona e pomisliti da je se on boji.
Kaete da i vi dolazite ovamo.

Video sam vas ovde.

Bila sam tu samo jednom pre.
Da. Osmehnuo se i kako se strah na njenu licu poveao, tako se
pojaala i dvoznanost njegova smeka.
Video sam vas tad. Ponovno je zakoraio.
Stanite! Molim . . .
Smekao se i dalje, oseajui se snanijim svakim korakom.
Video sam vas s onim ovekom. Ovde, na zemlji.
Ne prilazite!
To to je rekla dalo mu je poticaj za sledei potez. Nije imao
nikakvih svesnih namera, dok mu ih ono to je rekla nije usadilo u
glavu. Bio je prisiljen da postupi upravo obrnuto od svega to je
govorila, vie iz potrebe da sebe potvrdi nego iz prkosa, zato to su
Rosko i Junior njegov ponos tako vreali govorei mu to mora a to
ne sme, kako je nitavan. Ne dirajte me . . .
epao ju je za zapee a kad se pokuala istrgnuti, zgrabio je i
drugo. Ritala ga je nogama a on je privue da ga ne moe udariti.
Otimajui se, viknula je: Vi ste zli kao i va otac!
On odmahne glavom kao da je eli razbistriti. Ne.
Pustite me! Pokuavajui se oteti, ispustila je maramu a haljina
joj prsne od vrata do desnog ramena.
Zurio je u nju, jo uvek bez neke namere dok mu je ona sama nije
dala. Poela je vritati a on je privue jednom rukom da bi joj drugom
mogao zaepiti usta.
Divlje se otimala i dok se trudio da je zadri, tela su se ugrejala i on
postao svestan njena dodira i mirisa. Jo joj se jedan komad haljine
rasparao od uvijanja. Oslobodila je glavu i viknula: Ne! Ne! kao da
ju je pozledio, a on to nije, ili bar nije hteo. Poela je jecati i moliti.
Molim vas, nemojte . . . Nemojte mi uiniti naao! . . . Smilujte se,
molim! . . . Oh, smilujte se!
Njena slabost dala mu je snage. Nije ga uzbudilo to se otimala,
nego vlastito nastojanje da je zadri. Otkrio je da se moe opreti. Ne
mora popustiti kad mu to neko naredi. Nije bio ni oev ni bratov
sluga; nije on pas ove ene da mu zapoveda. Svladae je . . . a zatim i
sve one koji misle da je slabi.

Stisnuo ju je rukama tako da je mogla samo cvileti i moliti:

Smilujte se! Smilujte mi se! Tad iznenada, na njegovo
zaprepatenje, nije vie bila slaba nego se poela boriti i inilo se da
e ga nadvladati. Proklet bio! vikala je. Proklet bio, Rosko Elk!
Udario ju je akom, pala je. On se sruio na nju; a kad se poela
trzati, potisnuo ju je o zemlju i udarao je po licu dok se nije
onesvestila. Onda se podigao s nje i epavi porub njene suknje
rasparao je do grudi.
Poduprevi se o laktove, neno se spustio na nju. Bila je tako
mekana, tako ista. Ono to je razorualo ar njena mua podjarilo je
Alonzovu elju. Tad, kao da je lutka u nekoj davno napisanoj igri za
koju nije znao i o kojoj nije odluivao, uzeo ju je kao nagradu iako u
tome nije bilo radosti jer je leala kao mrtva. Dok se gurao u nju,
ustima je pokrio njene mlohave, usnule usne i moio suzama poude i
uasa njeno lice.
Kad se osvestila, zaula je lave pasa.
Bilo joj je hladno.
Leala je na zemlji.
Zato je leala na zemlji?
Nesvesno je posegnula za odeom da se pokrije i tako je otkrila da
je sva u krpama. Dok je sedala i nastojala se pribrati i prikupiti odeu,
poela se priseati to se dogodilo i tad je vrisnula.
Pronaao ju je Roman. uvi je, dotrao je na istinu, klatei
svetiljkom u jednoj ruci, a drugom zatitivi oi od svetla koje je
obasjavalo put i branilo mu da je pronae. Kleala je, iznenada
zanijemela.
Odloena svetiljka na zemlji uz nju otkrila mu je u kakvu je stanju
njena odea. Ogrnuo ju je proivenim pokrivaem koji je ponio a ona
ga tesno omota oko sebe pre nego je podigla pogled i prepoznala ga.
Romane.
Traimo te ve satima posvuda! Ispruila je ruke prema njemu
tako da se pokriva razmotao, a on padne na kolena i zagrli je. Jesi li
ozleena, Sarah moja?
Isprekidano i zbrkano ispriala mu je to se dogodilo. Lave pasa
postao je glasniji i uskoro su ih okruili ljudi s Hrastova i Beulaha.
Flojd je bio s njima, a trenutak kasnije stigli su Brus i Driskol Proktor.

Proktor pokua smiriti pse. Brus povie da mu dovedu konja a kad su

ga priveli, uzjaha, i Flojd podigne Sarah na sedlo. Zatim je Flojd
korakom izveo konja iz istine i poveo ga prema Beulahu. Sarah,
kojoj su dali veliku au brendija, leala je oslonjena mrtvo o Brusa i
konja, ne trudei se da govori.
Roman je iao uz Flojda i aptom mu ispriao to mu je rekla Sarah
u ono nekoliko trenutaka dok ostali nisu stigli.
Flojd je kimnuo, zatim ponovno; jae smrknut ree: im je
smestimo u kuu, idem u grad.
U grad! ree Roman.
Da dovedem erifa Birna i Roskoa Elka na farmu da uhapse
Alonza . . .
Da uhapse Alonza! Svi e saznati . . .
Ti se ne meaj, upozori ga Flojd. Liona nema. Uiniu to je
najbolje.
Misli na nju! Ako ikad doe do suenja . . .
Ti miruj! odvrati ljutito Flojd, a Roman poslua ne shvativi,
iako je dobro poznavao Flojda, da prijateljev bes nije usmeren protiv
njega ve onog to se dogodilo.
Kako su se pribliavali Beulahu, sve se vie i vie ljudi
prikljuivalo povorci tako da je, nadomak kue u pratnji bila gomila.
Ugledavi majku, Rejel vrisnu, a Edna Dejvis, koja je ekla na tremu,
zgrabi je i preda Huaniti naredivi joj da Rejel odvede u Feliksovu
sobu. Zatim su Edna i Lori krenule prve u kuu i gore u Sarinu sobu.
Edna na elu, a Lori iza nje izdajui naredbe i pretei levo i desno.
Flojd i Brus ostali su u kancelariji, a Driskol Proktor pred kuom s
ljudima da ih smiri. Gospodaricu su nali. ini se da nije pretrpela
neku teu ozledu, ali e ipak poslati po lekara. Svi neka se raziu
kolibama i legnu spavati. Uzbuna je prola.
U kancelariji su Brus i Flojd brzo doneli plan. ene e se pobrinuti
za Saru, a oni e zajedno odjahati u grad i poslati na Beulah lekara
Theodorea Platta koji je zamenio dra Porterfielda kad je taj mirni,
prodrljivi ovek umro. Zatim e poi erifu Birnu i kad ga upoznaju
sa Sarinom nesreom, sva trojica e pozvati Roskoa Elka da odjae s
njima na Andersonovu farmu, da uhapse Alonza i otpreme ga u zatvor
radi njegove sigurnosti, kao i da bude na raspolaganju zakonu i pravdi.

Uinie to to neprimetnije, ali se glavni sadraj dogaaja nee moi

zatakati, i bolje je da uutkaju nagaanja time to e rei toliko od
istine koliko bude potrebno.
Zajedno su poli gore i zatekli Nel na strai ispred Sarinih vrata.
Terala je svakog ko nije bio potreban. Dotad je ve na svoje znatno
zadovoljstvo uspela uvrediti Penelopu i Selmu rekavi im da je
najpametnije ako pou u svoje sobe i ostanu tamo. Pre nego je stala
ispred vrata Sarine sobe zala je naas u Feliksovu sobu da njemu i
Rejel saopti sr dogaaja. Ma kako se inae u obina vremena Nel
inila troma, kad su to traile okolnosti mozak joj je radio brzo i
delotvorno.
Nel saopti Brusu i Flojdu da se Edna upravo bavi oko Sare i da je
ne moe pozvati, stoga joj oni objasnie svoje namere a ona obea da
e ih preneti Edni i Lori. Kako e, pitala je, to saoptiti Lionu? Brus
ree da e iduim vozom poi u Savanah i dovesti Liona kui.
Kad su sili i kroz natkriven hodnik izali pred kuu, zatekli su
tamo Driskola Proktora jo uvek u razgovoru s Ijudima, jer se veina
nije htela udaljiti. Driskol upita: Gde je Roman? Stresli su glavom i
poli prema stajama po konje.
ta te mui? upitala je Kloris osorno, uniavi u sobu gde je
Alonzo sedeo sam ispred ugaena kamina.
Dovue se kui kad smo svi ve veerali, nee jesti ni rei gde si
bio . . .
Rekao sam ti da nisam gladan.
Nije ti dobro?
Ne.
udno izgleda. Gde si bio?
Nije vano.
Onaj slatki krompir ti je nakodio. Rekla sam Deraldini da su
previe nezreli i konasti a da bi se dobro ispekli; moraju najpre
odstajati. iNo ona ree da ih ti voli peene i da e ih dobivati peene
dokle god ona kuva za tebe.
Mama, ima li viskija?
Pogledala ga je paljivije; na licu joj se videlo da joj je odlanulo.
To e biti najbolje za tebe. Pokvario si eludac i ivce. Donijeu ga.

Otila je u svoju spavaonicu.

Kad se vratila s vrem, zatekla ga je kako ga je i ostavila, ali je kraj
njega stajala Deraldin drei preko ruke maramu. Vidite to sam
nala, ree Deraldin. Alonzo je zurio u ugaeni kamin, ali Kloris
pogleda i ugleda crvenu maramu s plavim opavom, u dobru stanju,
samo prljavu. Nije moja, ree.
Pa ija je onda? upita Deraldin. Ja nikad nisam imala neto
tako lepo.
Donela si pie, mama? upita Alonzo.
Evo. Ispruila je vr i au. On otepi vr i natoi viski u au.
Kad je ispio pola od onog to je natoio, pogleda u maramu.
Gde si to nala? upita.
U dvoritu kad sam pola po vedro vode. Mislila sam da je ima
dovoljno, ali kad sam pogledala, videla sam da nema. Izala sam na
dvorite, u mrak. Prvo sam pomislila da je uginula ptica, ali bilo je
ovo. On pogleda maramu. Daj je meni.
Ti zna ija je? upita Kloris.
Ja sam je ispustio, ree on uzimajui maramu u ruke, prinese je
licu da je omirie pa je ispusti u krilo slegnuvi bespomono
ramenima.
Gde si to uzeo? grubo upita Kloris da prikrije strah koji se u njoj
poeo dizati poput munine.
Alonzo ponovno otpije iz ae, polovinu od onog to je ostalo.
Neko ide. Deraldin je naklonila glavu, oslukujui.
ta? ree Kloris.
Uinilo mi se da sam nekog ula.
Moda neki od naih robova, primeti Kloris.
Oni ne dolaze pred kuu.
Alonza kao da taj razgovor nije zanimao.
Zatim su zaule korake na tremu i tad se vrata otvorie bez kucanja.
Sve troje u sobi zagleda se jednako zaueno u doljaka.
ta trai tu? upita ljutito Kloris.
Roman ne odgovori uprevi oi u Alonza koji je sedeo ispred crnog
kamina sa enskom maramom u krilu.
To je njena, ree Roman, posegne pod kaput i izvue veliki

pitolj. Deraldin vrisne, ali se ne pomae.

Alonzo pritisne maramu na lice kao da se u njoj hoe sakriti, ali
Roman, podravajui s obe ruke pitolj da ne dre, nacilja u brata i
opali.
Dva dana kasnije u malom zatvoru koji je imao samo jednu retko
koritenu eliju nala su se etiri oveka.
To su bili Lion Kendrik, Rosko Elk, erif arls Birn i sudac Fulton
Mavnard iz okrunog grada.
erif Birn i sudac Mejnard ve su na Beulahu razgovarali
nadugako i odvojeno sa Sarom Kendrik i Romanom Elkom. Bili su i
na Andersonovoj farmi i ispitali Kloris Elk. Sastali su se i razgovarali
s Roskoom Flkom i Lionom Kendrikom, s Brusom i Ednom Dejvis, i s
lekarom Theodoreom Plattom. Svi su znali kako e se sluaj reiti;
preostalo je jedino da se to provede.
Sudac Mejnard je predsedavao. Upitao je: Sumnja li ko u
injenicu da se silovanje odigralo? Rosko je namerno okrenuo glavu i
zagledao se u Liona. Iz lekarova izvetaja, u koji ne sumnjam. oito
je da je moj sin Alonzo silovao gospou Kendrik. No to ga je navelo
da to uini . . . Lion ne ree nita; lice mu je bilo kao od kamena.
Jednako tako, nastavi sudac strogo pogledavi Roskoa, ini se
da nema sumnje da je Roman Elk, odan gospoi Kendrik jer mu je
bila prijatelj, uzeo iz stola Liona Kendrika pitolj i poao na imanje
poznato kao Andersonova farma i ubio svog brata Alonza Elka jer mu
je gospoa Kendrik poverila ime oveka koji ju je napao.
Niko ne potvrdi i ne poree.
Ubijeni je pokopan. Zlo je osveeno. Da je sluaj prijavljen sudu,
za mene bi kao suca, uz injenice koje sam uo, sluaj bio reen. Da je
suenje ipak odrano, presuda bi najverovatnije glasila da je ubistvo
bilo opravdano. Romanu Elku se nee suditi, i nee mu biti donesena
presuda do sudnjeg dana. Svako daljnje kopkanje po dogaajima ne bi
sluilo pravdi i samo bi zadalo bol gospoi koja je ve mnogo
pretrpela i zasluuje sve nae obzire. Ima li prigovora ovom reenju,
bilo kakvih primedaba, ili se svi slaemo?
Slaemo se, ree Lion.
Ostali pogledae Roskoa Elka, a on, drei ih u napetosti jednom
od svojih dugih stanki, naposletku ree:

Ma koliko me rastuila morate mi dopustiti da to kaem glavna

rtva ovih okolnosti, moj sin Alonzo Elk, uzdam se da e mu Jehova
oprostiti i shvatiti ga. Tri belca zurila su dole u svoje ruke, mrtei se.
to se tie sina moje ene, Romana, smatram, predlaem, zahtevam s
obzirom na injenicu da nisam obini osloboeni crnac, ve ovek
prilinog imetka i da zasluujem obzir zakona traim da taj ovek koji
nosi ime Roman Elk bude prognan dokle god ivi ne samo s plantae
nazvane Beulah i grada Hajboroa, ve i iz drave Dordije.
Sudac i Lion se zagledae, zbunjeni tim predlogom. No sudac je
imao poprilino iskustva u itanju ljudskog lica; proitavi sad
Lionove misli i elei dokrajiti sluaj i poi kui, upitao je: Imate li
kakav prigovor? Prvi put u ivotu Lion je osetio zahvalnost prema
Roskou. Nikakav, ree.
Proktor Driskol ekao je s Brusom i Adamom Dejvisom ispred
zatvora da od Liona uju to se unutra odigralo. Proktor tad objavi
poziv koji je njegova prijateljica gospoica Eliza Truman iz Filadelfije
uputila Romanu. Svi su ga primili kao odlino reenje situacije.
I tako su nakon to su obavljene sve pripreme, Romanu saoptili da
mora napustiti Beulah i otii s Proktorom Driskolom u Filadelfiju da
tamo okua sreu. U ponedeljak e poi vozom s Proktorom i drugim
njegovim tienikom Adamom Dejvisom najpre u Savanah, zatim
obalnim parobrodom do Norfolka. Tamo e priekati Proktora dok on
ne smesti Adama na virdinijsko sveuilite u arlotnvilu i me vrati se
u Savanah. On i Proktor e tad nastaviti put, opet brodom, u
Filadelfiju. Lion mu je kupio kofer i putne torbe i dao Proktoru
Driskolu u pohranu pet stotina dolara. Od toga e troiti koliko bude
trebalo za putovanje i ostatak dati Romanu, a to e verovatno biti vei
deo, da pone ivot u tuem gradu.
Roman je bio smeten. Nije oseao krivicu ili kajanje zbog ubistva,
iako je ubijeni bio njegov polubrat.
Njihovo srodstvo poticalo je od ene koja njega nije volela; druga
polovica Alonza poticala je od oveka kojeg je Roman mrzio, a i on
njega. Romanu je jedino vano bilo: Sara je bila silovana. Nije besnio
zbog posebne seksualne prirode tog ina; jednako bi oseao da ju je
napada samo dotaknuo u silovitoj nameri.
Ubio bi ga hiljadu puta, a da ne bi osetio kajanja. to se ticalo

odlaska prvobitnu nelagodnost zbog prisile brzo je uklonio izgled na

putovanje i promenu, na drutvo njegova starog idola Adama Dejvisa
u jednom delu puta i zatim to odlazi tamo gde je znao da e biti
dobrodoao s prijateljem ija se ljubav, nadao se, nikad nee iscrpsti.
Lori je spakirala njegovu odeu i knjige u kofer i torbe koje je Lion
kupio. Prvi put od Romanova roenja Lori se prema njemu odnosila s
potovanjem i obzirom: jednim inom opravdao je svoje nesretno
zaee i to to je ivio, kako je ona smatrala, beskorisnim,
razmaenim ivotom.
Sara je ostala u svojoj sobi samo jedan dan. Nije htela da robovi
apuu i zabrinuto nagaaju. Kad se pojavila meu njima, videli su
ogrebotine i modrice, ali su se nakon prvobitne zgranutosti, saaljenja
i Ijutnje, priviknuli na njen izgled kao i ona. Ali nije se usudila udaljiti
iz dvorita. Kad je shvatila da se boji, naterala se da proeta umom.
eui razmiljala je o Kloris Elk. Nikad joj ta ena nije bila
simpatina, zamerila joj je i zavidela to je rodila Lionovo dete, a njoj
je to bilo uskraeno. No prvi put je shvatila i smesta se postidela to
joj to ranije nije palo na pamet, da je Kloris jamano Alonza volela i
da sigurno za njim ali. Setila se onog davnog dana kad je zatekla
Kloris s njena dva mlaa sina, i njene oigledne ljubavi prema njima
ak i kad je nastojala da bude osorna sa Sarom.
Potaknuta time okrenula se, izala iz ume i uputila ravno prema
Andersonovoj kui. Alonza su pokopali pre dva dana, no ula je u
kuhinji govorkanja da se Kloris nije vratila u grad. Hodajui odluno
stigla je do kue za etvrt sata. Zatekla je Kloris samu na nisku stolcu
na prednjem tremu. Obima akama drala je na krilu napola ispunjenu
au a kraj stolice na podu stajao je vr. Oi su joj bile otvorene, ali je
po svemu mogla i spavati, tako je mirno sedela i tako joj je lice bilo
bezizraajno. Sarah se nije uspela na trem ve stala u dvoritu uz
njegov rub ba ispred Kloris.
ao mi je zbog vas, rekla je. ao mi je to se sve to dogodilo.
Ve je pomislila da je ena nije ula kad Kloris prigueno izusti:
Odlazi s mog zemljita. Onog dana kad je Roman odlazio Proktor je
doao po njega s Hrastova s vozaem i kolima koja e sve njih, putne
torbe i kofere odvesti na stanicu. Adama e otac odvesti koijom a
pratie ga sestre i baka. Kola su bila polagana; krenula su mnogo

ranije s Hrastova nego koija a ona e ih prestii pre nego stignu u

Hajboro.
Oprostivi se s Flojdom, Roman je poslednji sat proveo sa Sarah.
Nisu razgovarali o prolosti nego o Romanovoj budunosti na severu.
Obeao joj je da e esto pisati, a ona ree, iako nedno u to nije
uistinu verovalo, da e jednog dana doi u Filadelfiju i da e joj tad on
i Proktor pokazati grad. Rekao joj je da je zabrinut za kolu, ali ga je
ona umirila obeanjem da e je i dalje odravati i da je odluila ne
upitati nego zahtevati da Selma postane glavnom uiteljicom. Upravo
to je Selmi bilo potrebno da due ne trati svoj ivot.
Roman ree: A Paulina moe odravati red breskvinom
granicom. Nasmejali su se prizoru kakav bi dve druice
predstavljale.
U tom trenutku Lori ue i izvesti da su kola pred kuom. Sve troje
izae i ustanovi da je eer utovario Romanove torbe i kofer. Lori je
ostala na tremu i to je ve bio dovoljan kompliment toj prigodi; no
Sara je sila stepenicama do kola i pozdravila Proktora. Iznenada,
istog trenutka, Sara i Roman shvatie da je to poslednji zbogom i
okrenue se jedno drugom u panici i oaju. Sara zagrli Romana i tako
su stajali zagrljeni drui od jecaja. Kad su se rastali, poljubila ga je.
Slepo se okrenuo kolima, podigao nogu na preku kotaa i popeo se.
Proktor izda brze upute vozau i kola krenu. Sara poe nekoliko
koraka za njima i tad stane.
Mahala je visoko podignutom rukom sve dok Roman, stojei u
stranjem delu kola i maui nije nestao iz vida tamo gde je put kroz
vonjak zavijao u glavnu cestu. Na malom balkonu u koji se ulazilo s
hodnika na katu, Rejel, koja je izjavila da nee prisustvovati
ispraaju sedela je nema od tuge i posmatrala.
Poetkom novembra Sara je pouzdano znala da je zanela. Dan
nakon to je utvrdila da je tako osetila je radost, ushit due kakav jo
nikad nije iskusila. No drugog dana primorala se da stvar razmotri
praktino i smesta je poela sumnjati i nagaati. Zakljuila je da s
nekim mora o tome razgovarati, s nekim kome moe verovati i
zatraiti od njega saveta. No ko bi to bio? Edna joj je bila najbolja
prijateljica, ali o tome s njom ne bi mogla razgovarati. Druge ene nije
bilo. udno, pomislila je da bi je Loreta sasluala i savetovala. Nakon

prvog oduevljenja zbog dramatinosti dileme, Loreta bi se dala u

razmilanje i pruila joj razborit savet.
Uprkos romantinoj prirodi umela je praktino i jasno razmiljati o
svakom osim o sebi. Neli se nije mogla poveriti, a svakako ne Selmi,
ni Lori.
Znai, ne eni.
Dakle to mora biti Feliks. Mislio je svojom glavom: nije razmiljao
u urednim, zatvorenim kutijama, ni govorio klieje. Sutradan je
priekala da proe doruak. Opravi, nahranivi i udobno namestivi
Feliksa, Stela je silazila sa suem i prljavom vodom i obino ostajala
u kuhinji sat ili vie da probrblja s kuvaricama i pomonicama.
Sara je zatekla vrata otvorena, pokucala je ulazei i zatim ih za
sobom zatvorila.
Feliks je sklopio knjigu. Dobro jutro, draga moja.
Dobro jutro, ujae. Prila je i poljubila ga u obraz.
Bacivi pogled preko njenih ramena na zatvorena vrata upitao je:
Zar emo poveravati tajne? Da, ako ti je po volji.
Sedni. Privukla je stolac krevetu. Polaskan sam to si dola k
meni.
Samo ti mi moe savetovati.
Izbacio je ruke uvis. Draga moja Sarah! Molim te, nemoj. Dola si
pogrenoj osobi. Nisam spreman da bilo koga savetujem a jamano ne
nekog tako dobrog i pametnog kao to si ti.
Mora, ujae.
Uzdahnuo je i paljivo je pogledao.
Dobiu dete.
Poutao je malo. Mislim da ne greim to sam uvek verovao da si
eznula za vlastitom decom?
Ne grei.
Pa onda! Oh, Boe. Da moda nije Lionovo To si htela rei,
naravno.
Nije moda. Ne moe biti njegovo.
Polagano je rekao: Zamiljam da niste u tom smislu bliski.
Ne po mojoj elji.
Oh?
Ne tuim se na Liona . . .

Feliks se umorno osmehnuo i uzeo je za ruku. Ni ja na tvoju tetku.

Neki Ijudi eh, to im ne polazi od ruke.
Ne znam zato, ali ne smemo kriviti njih. Nakon kratke utnje
energino je kimnuo glavom. Onda je to delo onog crnca i zato
mora smesta pozvati lekara. Niko ne mora saznati, ak ni Lion, ako
mu sama ne eli rei. Svaki lekar e to shvatiti. Nijedna bela ena ne
smije roditi crno dete. Ti to jamano zna?
Ujae, ne verujem da bi bilo crno. Kako bi taj jedini nasilni
in . . .? Sigurna sam da e biti belo. Zinuo je iznenaeno.
Umetnik? Nije odgovorila. Hajde, smiri se, nemoj sad uzmicati.
Zar se neto aputalo kad je bio ovde? htela je znati.
Ja nita nisam uo. No kad sam ugledao portret, draga moja, na
trenutak sam posumnjao. Imam pokvarenu matu, ili bar nisam tako
neduan kao ostali u ovom domainstvu.
Nisi uasnut?
Ne. Namrtio se.
Ali me osuuje.
Promislio je pre nego to je odgovorio. Mislim da ne ne lino,
hou rei. Ako me ta injenica uznemiruje, mislim da je pre u vezi s
Beulahom nego s tobom lino. Ali pusti to. Bez obzira na to ko je
otac, mora postupiti kako ti savetujem. Pozovi lekara i rei se toga.
Smesta, i vie o tome ne razmiljaj. Poela je nemo plakati. elim
svoje dete.
Stisnuo je obe njene ruke uz svoje telo da je utei. Ne, Sara.
Bie moje, samo moje.
Bie naslednik Beulaha, a nee biti Kendrik. Ti nisi ena prostog
farmera koja moe umeati malo tue krvi u svoj porod a da je zato
niko ne prezre. Ma kakvo dete rodila, ono e jednog dana naslediti
ovu zemlju. Ja sam ovde roen. Ovde sam odrastao. Ovde u umreti.
To je dom, i vie nego dom. Razlog zbog kojeg sam te uvek volio,
Sarah, jest to sam od samog poetka, pre nego si se udala i dola
ovamo iveti znao da osea jednako kao ja prema toj zemlji. Ti nisi
privatna osoba koja pripada samoj sebi. Ti pripada Beulahu. Prestala
je plakati i sedela je mirno. Suze su se same suile na licu, nije ih
utirala. Nisu se gledali i dugo nedno nije progovorilo. Naposletku je
ustala. Poslau po doktora Platta, rekla je i krenula prema vratima

hodom ostarele ene.

ESTI DEO
1853.
Jednog hladnog januarskog jutra pre svitanja Lion ustane i brzo
odene grubu, debelu odeu koju mu je Sarah pripremila. Ne marei da
pripali sveu oduljao se dole u kancelariju. Tamo je u ormariu gde
je drao sve svoje oruje leala puka koju je prolo vee oistio.
Proavi irokim predvorjem i natkrivenim hodnikom, zatekao je u
kuhinji Flojda. Puku je oslonio na naslon stolice.
Nisu progovorili, samo kimnuli u pozdrav. Flojd poloi na sto dve
aice i natoi iz vra od kamenine koji je uzeo s donje police ormara
za namirnice tri prsta viskija u svaku. Podigli su ae i popili.
Aah, rekoe istovremeno osetivi isti ugodni val.
To e nas grejati, ree Flojd.
Lion podie platno kojim su pokrili tiganj hladnih lepinja na
poretu. Jednim ugrizom odgrize polovicu komada a drugu prui
Flojdu. Kad su provakali i progutali, ugurali su preostale komade pod
koulju da se tamo ugreju i omekaju. Popili su svoje viskije, pokupili
puke i izali na stranja vrata, gde ih je pod starom smokvom ekao
Do Tom s dva najbolja lovaka psa, Brutom i Moly.
Do Tom bio je mrav etrnaestogodinji deak, sin Selou, koja je
sa eron i Lotus jo u kuhinji pomagala Myrtis. Deak je strastveno
volio pse i lov. Niko ga nije uio tom poslu. Svoje sklonosti je
pretvorio u zanimanje kao to se esto na plantai dogaalo. Brinuo se
o svim psima, vebajui ih odmalena i preporuujui Lionu i Flojdu,
prema tome to su nameravali loviti, najbolje. Flojd i Lion bili su
jedini lovci na plantai. Nedan nije mario za lov kao sport, ali voleli
su zajedno lutati umama i poljima kao u detinjstvu.
Od vremena do vremena neko bi se u velikoj kui prituio na
jednolino meso veinom se pripremala svinjetina i perad, ponekad
govedina ili jednostavno izjavio da ezne za okusom divljai; tad bi

Lion i Flojd poli u lov, kao ovog jutra.

Zdravo, Do Tom, ree Flojd.
Zdravo! otpozdravi deak vedro. ekao ih je a nije bio tako
dobro odeven kao oni. Nosio je pantalone prekratke za svoj uzrast,
debelu vunenu koulju i arapastu kapu. Nikad se nije deblje odijevao
kako god hladno bilo, jer je vie volio slobodno kretanje od udobnosti.
Ruke su mu bile studene, trljao ih je, a da ih nije uspeo zagrejati.
Ugrejae se kad krenu; samo mu ekanje nije prijalo.
Zdravo, Do Tom, ree i Lion.
Zdravo!
Jesu li psi spremni?
Da, gospodine!
Opazivi mukarce i puke Moly mahne repom jer je to znailo da
e na posao koji je volela, a Lion se prigne da je protrlja iza uiju.
Brut podie nogu da zalije korijen smokve. Iz mokrae se podie para
na studeni.
Onda, moemo? upita Flojd segnuvi pod koulju, izvukavi
lepinju i pruivi je deaku.
Da, gospodine! Do Toma je sad vie zanimao lov od hrane, no
pojeo je pola, a drugu polovicu podelio u dva dela te ih bacio Moly i
Brutu koji ih uhvatie i progutae automatski i tad otkasae napred
dvoritem, mimo mesta gde se pralo rublje, mimo stolova i kaca, i
crnih lonaca, i jame na kojoj se udaranjem isterivala prljavtina kad se
rublje dovoljno namoilo.
Uvek su kretali istim smerom, ma koliko kasnije menjali staze.
Prvo svetlo dana pokazalo se kad su prelazili poljima pokrivenim
debelim mrazom. Zamrznuta zemlja kripala je pod nogama. Psi su
kruili ispred njih.
Do Tom ih je sledio. Putao je da ga psi vode, a za deakom su ili
Flojd i Lion putajui da ih vode deak i psi.
Za sat i po skinuli su tucet veverica, dovoljno za velik lonac
pirjanog mesa za ruak i za juhu koja e zainiti kau za Feliksa ako je
bude mogao jesti. Feliksa je na sam Boi zahvatio laki udar i iako se
inilo da se oporavlja od nove uzetosti, juer mu se stanje pogoralo.
No na to sad nisu mislili sedei na umskoj istini, psi na zemlji, a
mukarci jedan uz drugog na oborenom deblu, deak na niskom panju.

Podelili su preostale lepinje, a psi otkasae u grmlje s nesmanjenom

lovakom groznicom.
Do Tom je pevuio neto samom sebi kad se Flojd okrene k njemu
i ree ozbiljno: Do Tom, ta ja to ujem da ume urlikati kao divlji
uran?
Deak se nakesi. Lov je uvek tako zavravao. ekali su i uskoro je
zaurlikao kao uran, tako verno da su psi dotrali da onjue gde je
ptica.
Mukarci se nasmejahu a psi zbunjeno posedae.
Ozbiljna lica Flojd ponovno upita: Do Tom, moe li oponaati
jo neke ptice? Do Tom im udovolji pomaui si ponekad prstima,
ee samo usnama, zubima i jezikom. Psi su stajali maui repom,
shvativi sad alu, lajui radosno i protestirajui.
Kad je Do Tom zavrio svoj repertoar, svi su se nasmejali. Lion se
pljesne po butinama, ustane i protegne se. Hajdemo kui da
dorukujemo!
Lion i Flojd krenue brzim korakom, zatim nagnae u trk, utrkujui
se kao nekad u detinjstvu bez posebna znaka za poetak ili kraj. Deak
natovaren pukama i lovinom sledio ih je polaganije, a psi su takoe
zaostajali da mu budu drutvo. Kad su stigli pred kuhinjska vrata gde
ih je doekala Lori, jo su bili izvrsno raspoloeni.
ula sam pucnjavu. ta ste ulovili?
Gomilu veverica, ree Lion.
Reite Do Tomu da ih odnese u suu, oguli i oisti. Neu da se
Myrtis s njima petlja po ovoj kuhinji. Flojd odgovori. On to zna,
mama.
Namrgodila se dvojici veselih mukaraca. Ne okrenuvi se rekla je:
Myrtis! Stigli su. Ponite. Mukarcima je naloila: Ostruite
onove pre nego uete. Posluali su i uli u kuhinju gde je Myrtis
razbijala jaja u tiganj. Tiganj s prenom slaninom grijao se na poretu
a kaa je bila ve skuvana i spremna u loncu. Jest eete ovde, ree
Lori, pokazavi okrugli sto za kojim su ona, Flojd i Klaris uvek jeli.
eron natoi tople vode u limeni lavor. Oprali su ruke. Selou poloi
tanjire i jedai pribor na sto i zatim iznese staklenke pekmeza od ljiva
i smokava jer je znala da ih obojica posebno vole. Ubrzo je sve bilo

pripremljeno i oni se bacie na jelo, izmenjujui po re ili reenicu.

Tako su se dobro poznavali da je retko kad bila potrebna cela
reenica; esto je potvrda glavom ili pogled mnogo potpunije izrekao
ono za to su drugima trebale rei.
Zavrili su s kaom, slaninom i umakom i pokupljali ostatke
razlivenih jaja s tanjira kad je ula Sara.
Izgledala je umorna i zamiljena. Lice joj je omravelo a brada i
nos postali uglastiji nego kad je bila mlaa.
Iako joj podbradak nije visio na vratu je bilo mreki, a i oko oiju i
usta.
Dobro jutro, ree Lion.
Tek tad je primetila mukarce. Oh, dobro jutro. Bili ste u lovu?
Lion kimne i ree: Nalovili smo veverica.
Sara nije saekala odgovor; obratila se Lori.
Reci Otisu da osedla konja i da zatim doe u kancelariju. Hou da
smesta odjae u grad.
Kako je ikau Feliksu? upita Lion.
Rekla je: Hou da Otis dovede dra Platta.
Lion ustane. ta mogu uiniti?
Jo nije dovrio reenicu, a Sara je otila.
Flojd je ustao od stola. Pozvau Otisa, inama. Izaao je.
Gde su ostali? upita Lion Lori.
Gospoica Nel je gore s gospodinom Feliksom. Gospoica Pea i
gospoica Selma zavravaju doruak u trpezariji. Gospodin Adam je
dojahao malopre, jer je, kae, prolazio ovuda, i zamolio gospoicu
Rejel da izjae s njim. Zamrmljala je. To su dogovorili, ako mene
pitate. Otila je bez doruka. Ludost. Kad je priao stranjim vratima,
upitala ga je. A kamo e sad ti?
U suu.
Mraz se topio a s resa ledenih siga koje su se uhvatile na uetu
bunara najblieg kui, kapale su kapi gotovo neprekidno. Lion zatee
Do Toma ispred kravlje staje. Pomogao je deaku da oguli veverice i
okuao alu, dve, ali je nestalo preanje vedrine tog jutra. Kad je iz
tela jedne veverice izvukao creva i bacio ih preko ograde u
kokoinjac, krupan crveni petao dotri svojatajui ih za sebe a
kokoke se razbeae pred njim kokodakajui u lanoj panici.

Dojahali su na onaj isti proplanak gde su se jednom Proktor i

Roman tajno sastali, gde su Sara i Kejsi Troj postali ljubavnici i Sarah
napao Alonzo Elk koji je sad ve vie od sedam godina leao u grobu.
Oni, razume se, nisu znali to se sve ovde odigralo i bili su Uvereni da
su prvi otkrili tu istinu. Sjahali su i etali rukom u ruci, Rejel vrsto
isprepletenih prstiju drei Adamovu.
Zar doista moe ekati do oktobra dok mi ne bude osamnaest?
pitala ga je, ni prvi, ni deseti ni poslednji put.
Pa . . . Namrtio se kao da ocenjuje. Moram, zar ne? Rekli su da
mora navriti osamnaest da bismo se mogli venati.
Ne znam zato! povie Rejel. Mnoge se devojke udaju s
petnaest i esnaest. Anabel je bila navrila tek sedamnaest kad se
udala za Blera Saksona.
Rekli su da je Anabel iznimno zrela za svoju dob.
Priznajem samo da je bila jednako neozbiljna i tata sa
sedamnaest kao to je i danas. Adam se guio od smeha. Rei u joj
to si rekla!
Ne trudi se. Sama u joj to saoptiti jednog dana, ali ne pre nego
to se udam i ne budemo napokon jednake.
To te nee izravnati s njom, ti to zna. Ona je ve dvostruka
majka.
To u i ja biti i jo vie puta.
Njena e deca uvek biti starija od tvoje.
Naa e biti pametnija i lepa. Osmehnuo s.e. Jesi li uo to sam
rekla? Rekla sam naa. Naa deca! Zar to ne izaziva jeenje koe?
Slegnuo je ramenima i nastojao da se ne nasmeje, iako je sve to je
govorila i inila bilo ugodno. Svako ima dece, pa pretpostavljam da
emo ih i mi imati.
Izvukla je svoju ruku iz njegove. Ti si odvratan! Nema oseaja
koliko buha!
Zar si tako sigurna da i buhe ne mui strast?
Misli li da ih mui?
Oboje se nasmeje svojoj budalatini.
Volela bih samo, rekla je sad ponovno uozbiljena, volela bih
samo da nisi tako staloen i trezan.
Odvetnici moraju biti trezni. Ne bi valjalo da briznemo u pla ili

prasnemo u smeh usred obrane ili optube.

Niko nas ne bi tovao ni verovao nam.
Mahnula je zapovedno rukom. Hou da izgara za mnom i da se
zakune da ne moe ekati do oktobra!
Oh, rekao je suvo. Izgaram za tobom.
Uistinu? rekla je sumnjiavo. Reci mi kako.
Izgaram. To je sve.
Uzela mu je ruku i poljubila je. I ja za tobom.
To je nepravilno. Devojke moraju biti suzdrljive i neprobuene.
Eh, ja sam potpuno probuena i sretna sam to ti to mogu rei.
Poljubi me, Adame! Njegove usne dotaknu lagano njene, ali je
nednim drugim delom tela nije dodirnuo.
Videla sam te kako tetku Ednu ljubi s mnogo vie ara.
Nasmejao se. Eh, zna, ona mi je baka, a to nije protiv pravila.
Ti se previe pridrava pravila! izjavila je.
Tako mi svega! Kae da sam odvratan i usiljen, bezoseajan i
hladan. Cudim se to uopte hoe poi za mene.
Mislim da je to zato to ne poznajem nikog drugog.
Poznaje svakog u okrugu.
Onda moda zato to sam tebe prvog tigledala i vrlo rano se
pomirila s milju da si savren. Nisi savren.
Gadno si pun greaka.
Naravno, a i ti.
Kako moe takvo to rei! Mora misliti da sam olienje svih
vrlina!
Ali nisi. Ti si razmaeno devoje.
Zar jesam? alila se.
Nisi, dodao je brzo. Ti si olienje svake druge vrline. To te
mora zadovoljiti a sad moram nazad.
Ne jo, molim.
Moram biti u sudu u deset sati.
Pa do tada jo ima mnogo sati.
Nema, a osim toga moram jo jednom promisliti o sluaju.
to je posredi?
Zar te doista zanima?
Da!

Moj klijent Orin Swerdlow tvrdi da Peter Constable doputa

svojoj stoci da prelazi njegovim, Orin Swerdlowim, zemljitem i
da . . .
Ne, nemoj mi rei.
Vidi? Otiao je do konja koji su se premetali s noge na nogu i
udarali kopitom zemlju, nestrpljivi to stoje na hladnoi. Potrala je za
njim i epavi ga odostrag poela kakljati po rebrima. Smijui se,
istrgnuo se. Prestani! Milost! Prestani!
Poljubi me. Posluao je. Ne. Poljubi me estito pa u te pustiti.
Poljubio ju je jo jednom. Provukla je ruke oko njegova struka i drala
ga vrsto. Adame, sladak si. Samo nemoj biti tako trezan sa mnom.
Poljubio ju je ponovno, polagano, i stajali su zagrljeni dok se naglo
nije pokuao odvojiti. Ne! rekla je priIjubljena uz njega.
epao ju je za ruke i primorao je da ga pusti.
Prividno se pokorila, no im joj je oslobodio ruke, jedna poput
munje klizne nazad i opipa ga. Tvrd si! proaptala je pobjedonosno.
Ah, Adame! Ti doista izgara za mnom, zar ne?
Ti si smeno stvorenje, izjavio je pocrvenjevi i odvrativi se od
nje, prebacujui ukruene uzde preko glave svog konja.
Pa dobro, rekla je kratko. Ponaau se kako treba. Olienje
svake vrline ali, oh, teko mi je! Prebacio je i uzde njena konja i tad
skupio ake da joj pomogne uzjahati. Naglo se nagnula i poljubila ga u
elo. Vidi, rekla je, gledajui dole s konja. Mogu biti suzdrljiva
koliko god eli. Uzjahao je i na to korakom izvedoe konje iz
proplanka.
Kako je lepo to mesto, rekla je kad su se udaIjili. utke su kasali
kroz umu i rubom polja. Uskoro Rejel ree: Pogledaj, eno je
tamo.
Kloris Elk?
Ona nas vidi!
To je u redu, odgovorio je.
Namerno su okrenuli glavu od ene koja je stajala u daljini kraj
ograenog svinjca, blizu sue. Ruke je skrstila i zurila prema njima.
Drem ve i kad je ugledam, ree Rejel. Kao vetica je.
Mama kae da nikad ne prelazimo njenim zemljitem.
Mi smo na samom rubu, ree Adam trezno. To nam ne moe

zameriti, zar ne?

Mrzi nas zbog onog to se dogodilo, ree Rejel. Bojim se kad
pomislim da nas ko mrzi. Poterala je konja u propanj a on je
galopirao za njom. Nekoliko minuta kasnije ugledali su veliku kuu
Beulaha.
Spavao je celi dan ili je tako izgledalo, oiju sklopljenih, prsni ko
se nepravilno dizao i sputao, dah zvidao u duniku i pluima a zatim
udno egrtao popiiit suvog semenja u tikvi. Nije nita okusio a popio
je samo gutljaj vode iz kaike, od ega se veina prolila s usana na
nonu koulju visokog ovratnika. Zatim je sasvim iznenada, kad su svi
ukuani na prstima tiho uli u bolesniku sobu da ga u zebnji obiu,
otvorio oi, zagledao se u njih i inilo se na trenutak da je priseban
kao nekad. Pogledom je prelazio sa Sare na Liona, Penelopu, Rejel i
Selmu nekom vrstom Ijutita uenja i stao na Nelinu licu. Pokuao se
pridii u postelji dok Stela nije priskoila da ga podupre i onda je
rekao protestirajui: Doli ste posmatrati kako umirem!
Odlazite! Zaboga, Nelie, neka odu!
Sruio se nazad na Stelu koja ga polagano poloi na jastuke i
navue preko njegovih ruku pokriva uvrstivi ga oko vrata. Oi je
sklopio; moglo se pretpostaviti da je ponovno usnuo da se pod
kapcima nisu nakupile suze i navirale iz kutova njegovih oiju.
Tiho, ne gledajui jedan drugog, izaoe svi osim Nel i Stele. Sarah
je bila poslednja te tiho za sobom zatvori vrata; no on je osetio da su
ostali sami i odahnuo, ili bolje, svu snagu koja mu je preostala
sasvimtio muci jednostavnog disanja.
Feliks je imao upalu plua i umirao je. Niko to nije rekao, ali svi su
mislili na to. Dr Platt je ve dva puta tog dana obiao bolesnika iako
nije mogao uiniti nita osim da mrana pogleda poloi uho na
starake grudi i slua. U takvim prilikama dolazi trenutak kad se svako
miri s prisutnou i neizbenosti smrti. Svest da je tako ponukala je
Feliksa da se pobuni; a sad kad je ostao sam s Nel i Stelom nastavio je
kako je najbolje mogao tuan posao umiranja.
Nel i Stela prosedele su uz njega celu prolu no i dananji dan.
Pile su kafu i od vremena do vremenu malo brendija, no nisu mogle
jesti. Penelope je tuno klimajui rekla za rukom: Jadna Nel a tako

voli ukusni ujuak od veverica. Lori i Pauline ulazile su i izlazile iz

bolesnikove sobe, no nita se nije dalo uiniti iako se Pauline nastojala
ozbiljno i uzalud prisetiti Ezrinih lekova za bolesna plua.
Sarah je ula neto pre ponoi sa svee skuvanom kafom i zamolila
Nel: Molim te poi u krevet. Daj da ja bdijem. Probudiu te bude li
ikakvih promena.
Nel nije odgovorila i Sarah, postajavi malo bez rei i videi kako
se kafa koju je unela hladi, otie. Stela i Nel sedele su svaka s jedne
strane postelje, utke ali ne neprijateljski. U rane sate svladao ih je
poseban umor te su obje svaka za sebe sebino poeIjele da umre i
pusti ih da odu. U takvo vreme pojavljuju se o onima koje volimo
jednostavne a neovene misli.
Tad je dolo doba noi kad su obje ene tako eznule za danom da
su mogle zamisliti kako svetlo prodire ispod rubova zavesa, a no je i
dalje trajala i Feliks nekako disao iako mu se sad telo trzalo od napora.
Svea na kaminu samo to nije dogorela. Vatra u ognjitu
svetlucala je mutnim crvenilom ispod sivog sloja pepela. Mogle su je
oiveti u tren oka araem i cepanicom, ali obje su ene sedele
nepomino, usredotoene na umirueg. Iznenada je trgnuo rukama
uvis odbacivi pokrivae i epao jednom rukom Nelinu, drugom
Stelinu. Tako spojeni, sve troje se ukoilo od stranog napora njegova
umiranja.
Nisam zaspala, rekla je Nel sebi, ali kao da se probudila iz
obamrlosti uvi Steline rei: Otiao je. Jo je drala njegovu desnu
a Stela lijevu ruku. Bila je suva i nekako zgrena, ali topla ili je to
njena toplina izazivala taj dojam. Otiao je, ponovi Stela.
Poznajem tog oveka, napustio nas je. Nel nije znala to ee s
njegovom rukom te je uskoro oprezno poloi pod pokriva i tek tad ga
je pogledala u lice. Usta su mu bila malko otvorena; oi, na sreu,
nisu. On sam nije se inio toliko beivotan kao kosa na glavi i ekinje
na licu.
Nel tad oseti da je Stela oborila glavu na krevet kraj Feliksova tela.
Jadna ena bila je iscrpljena, naravno.
Brinula se o njemu od dana kad su doselili na Beulah, ubrzo nakon
njegovog prvog udara; negovala ga je s Ijubavlju i inila mu ivot
snoljivijim.

Prisnost rasteruje uas i tako su dve ene prosedele kraj pokojnika

jo sat pre nego je Nel opazila da svetlo pravo, a ne zamiljeno danje
svetlo proviruje oko zavesa na prozorima. ula je i nejasne glasove iz
stranjeg dela kue. Myrtis, ili eron, Selou ili Lotus, zapalile su vatru
u poretu. Ubrzo e se kuhinja ugrijati i ispuniti mirisom jela.
Nel ustade sa stolice na kojoj je tako dugo prosedela i obie krevet.
Potpuno budna Stela podie glavu i ree:
Neu da itko osim mene dotakne tog oveka. Ja u ga oprati i
obui. Obeala sam mu to. Kad siete, recite nekom u kuhinji da mi
donese kotli vrue vode.
Nel kimne i izae iz sobe. Zatekla je Selou i Lotus u kuhinji i rekla
da ugriju kotao vode i odnesu ga gore Steli u sobu njena mua. Lotus
je pourila da izvri zapoved. Nel se okrenula Selou. Gladna sam,
ree.
Jue niste okusili ni zalogaj, gospoice Nel, ree Selou.
Je li preostalo neto od veverijeg ujuka?
Nije, gospoo.
To sam i mislila. Pa dobro, ispri mi nekoliko jaja i ako je ostalo
hladnih lepinja od veere . . .
Da, gospoo, ostalo je.
Raseci ih i namai maslacem kako to Mirtis ponekad za mene radi
i gurni u penicu da se prigreju. Selou kimne. Uiniu tako.
Nel sedne za Lorijin stol da prieka. Kad pojedem, idem lei. Reci
im kad ustanu da je gospodin Feliks umro i neka obave sve to misle
da treba; samo nemojte mene buditi. Hou spavati i spavati. Kad
pojedem.
Da, gospoo.
Nel ustane i otvori stranja vrata kuhinje i pogleda napolje. I ovo
jutro bilo je mrazno. Sad sam udovica, rekla je bez samosaaljenja.
Da, gospoo, sloila se Selou nelagodno a Lotus uzela sa poreta
kotli i limeni lavor i pourila van.
Jesu li jaja peena? upita Nel.
Nisu, gospoo. Upravo . . .
Pouri, molim te. Umirem od gladi.
S obzirom na godinje doba pogreb je bio dobro poseen. Najvei

deo svojih zrelih godina Feliks se bavio trgovinom i pravom u

Hajborou i gotovo svaku obitelj zastupao je u crkvi bar jedan ili vie
lanova. Ali je Feliks osim u svojim poslovnim i profesionalnim
dunostima osvojio i inae naklonost mnogih ljudi jer je bio prijazan i
dareljiv. Bio je dobar ovek a da tako o sebi nikad nije mislio.
Nikom, bio crn ili bel, siromah i u neprilici sa zakonom ili njegov
blinji, nije odbio saveta i pomo. Kako nije imao vlastite dece, imao
je razumevanja za nevolje tue dece. Mnogi je ovek srednje dobi
mogao za svoje kvarne zube okriviti bombone koje je Feliks kupovao
i obilno delio deci na putu od kue u kancelariju ili sudnicu ili u potu;
a mnogobrojne sada sredovene matrone, neugledne ili jo lepe, seale
su se sa setnom zahvalnou njegovih laskavih pogleda i
komplimenata kad su bile rune devojice. Tako su doli, svaki
mukarac, ena i dete uvereni da su upravo oni delili posebnu, linu
ljubav s ovekom ije je telo lealo u koferu na odru ispred oltara.
Na Beulahu je ve ranije tog dana odrana misa na kojoj su svi
crnci stari su Feliksa poznavali celog njegovog ivota, mladi pak
celog svog odali poslednju poast ne iz oseaja dunosti ve od srca.
Za herojima retko se kad ali tako iskreno kao za ljudima koji imaju
slabosti.
Oprotaj kraj otvorenog groba sluala je samo obitelj: Nel, Lion,
Sarah, Penelope, Selma, Rejel, Lori i Stela.
Feliks je poslednjom voljom i oporukom poklonio Steli slobodu i
hiljadu dolara. Otkako je umro stanovala je s Lori i Klaris u maloj
kolibi koju su delile. Klarisina kerka Risi udala se pre pet godina, na
golemo olakanje svoje matere, za kotlokrpu i kovaa na Hrastovima i
odselila tamo. Lion je ponudio Steli dom na Beulahu zauvek ili dokle
god zaeli ostati, ali njoj nije bilo mnogo vie od etrdeset, a bila je
zdrava i preduzetna i tako je odluila da poe u Savanah. Penelope joj
je dala preporuke za prijatelje i znance ako odlui da potrai posao
kao negovateljica.
Zemlja e ispuniti rupe iskopane u njoj; zrak se mea sa zrakom i
odlazi, ne proputajui nita i nikoga ko je nestao s lica zemlje. No
nakon Feliksove smrti i pokopa u seanju Ijudi ostale su i trajale misli
o tom oveku.
Posebno je u Lionovu ivotu Feliksova smrt ostavila prazninu koja

se nije ispunila zemljom ni zrakom, prazninu koja e zauvek ostati

praznom i zbog koje e se oseati malko osamljen. Iako mu je Feliks
je bio ika, bio je i deo njegove mladosti i muevne dobi. Ako je Flojd
bio i ostao dobar prijatelj, tad su Feliks i Bonard bili zli prijatelji
moda potrebniji od prvog zato to su shvatali i delili njegove slabosti.
U pravom smislu obojicu je izgubio otkako je Bonard otiao s
Loretom a Feliks pretrpeo prvi udar kad je pre petnaest godina planulo
skladite pamuka. No iako nisu ve dugo vrili tu specijalnu funk ciju
zlih prijatelja, bili su ivi; sad su obojica bila mrtva.
Prolog oktobra Sara je primila Loretino pismo iz San Francisca. U
jednom delu Loreta je pisala:
Iznenadie se kad uje da nisam vie supruga Bonarda Dejvisa.
Zaboravila je, ili je namerno zaboravljala, da nikad nije ni mogla biti
zakonita gospoa Bonard Dejvis.
Jamano si ula za zlatnu groznicu kad su svi nagrnuli na ovu
obalu. Bonard, moj pokojni suprug, na alost, nije iskopao sreu na
zlatnim poljima. Imao je, meutim, znatne sree za kartakim
stolovima koji su bili, kako je uvek govorio, vie po njegovu ukusu od
magarca, pijuka i sita kopaa! Meutim, ini se da mu je srea pre
neto vie od mesec dana okrenula lea. Optuili su ga da vara na
kartama la, razume se! Bio je previe pametan i vet a da bi morao
varati u bilo kojoj igri. Ali to sad nije vano. Njegov protivnik, za kog
su kasnije tvrdili da je bio pijan, izaao je iz kartanice i ubrzo se
vratio s pukom. Ustrelio je Bonarda kroz srce. Umro je na mestu, s
kartama u ruci i to s takvim koje pobjeuju, rekli su mi no moda iz
suuti prema meni pavi licem na stol.
Bila sam, kao to moete zamisliti, neutena. Meutim, sudbina
ima udne puteve i nikad ne znamo to sledi!
Eh! Bonarda smo tek ukopali kad ali potedeu te napetih
potankosti! Da kaem odmah da jo nije protekao mesec, zapravo
samo pre pet dana, pristala sam da postanem suprugom Roba Quale
Tilva! ije je nekom zabavno ime steklo dostojanstva injenicom da je
bogata. On je, moja draga Saro, vrlo bogat i ja sam vrlo bogata! Zar
mi ne zavidi?
U pismu je stajalo mnogo, mnogo vie, ali je Lion proitavi ga

upamtio samo injenicu da je Bonard mrtav.

Sad je i Feliks umro. Razmiljao je o onim godinama za kojih je
ika shvatao i zabavljao se njegovim gresima, i setivi se jednog
prisetio bi se i onog preanjeg te je naposletku stigao do vremena
njihova prvog sauesnitva za koje Feliks ak nije ni znao! Zaalio je
to mu to nije ispriao u nekom od trenutaka kad su pili i smejali se; to
bi povealo njihovu zabavu. Bilo je leto 1820. kad su se on i Kloris on
i Flojd i Kloris prvi put sastali a kasnije on i Kloris sami. Traila je od
njega zalog a on joj je naposletku dao zlatnik koji mu je Feliks
poklonio o Boiu.
Kako je to bilo davno! Kako su tad svi ak i Feliks bili mladi!
Razmiljajui o Kloris mladoj, drskoj i usijanoj pomisli kakva li je
danas. Iako je jo ivela na Andersonovoj farmi, niko je nikad nije
spominjao, i retko ju je bilo ko viao osim robova s tamonje farme.
Nakon Alonzove smrti Rosko je doveo Turnipa i njegovu enu da
upravlja Andersonovim imanjem sa stone farme koju je dotad
nadzirao. Turnipovoj eni Puddy bilo je drago to je tako blizu grada;
poela je nositi cipele i leti i uivati u mrkanju duhana.
Rosko Elk bio je bogatiji i stoga moniji mo ikad. On i Junior bili
su uspena sprega. Kad je Junior nauio prosuivati i veto voditi
poslove, Rosko je bio dovoljno razborit da mu da vei zamah a u
nekim poslovima ak nezavisnost. Junior je pak dobro sluio
interesima svog oca a sam je bio toliko pametan da uvidi koliko toga
jo ne zna i da shvati kako mu je otac bolji uitelj od bilo kojeg
drugog da ga je traio. Junior je znao da put kojim napreduje
ambiciozni crnac nije isti kojim bi krenuo ambiciozni belac. Osim
toga, Roskou su bile ezdeset i tri; jednog e dana o svemu ionako
odluivati Junior. Budunost je pripadala njemu.
iveli su mirno ali dobro u trezno no bogato opremljenoj kui koju
je Rosko kupio od Feliksa Ken drika. Ubrzo nakon Alonzove smrti
Deraldinu su prebacili u grad. Rosko ju je primetio nakon to ju je
Kloris nauila ponaanju i istoi. Njen je poloaj u kui bio oprezno
nejasan. Nije bila kuvarica, ni slubeno domaica. Pomae odravati
kuu, govorili su. Jela je u kuhinji s kuvaricom i drugim kunim
robovima.
Dunost joj je bila da posluuje Roskoa kad god je u kui ukoliko

joj ne naredi da ga ostavi na miru i ode.

Neto od diskretne nejasnoe njena poloaja poticalo je i odatle to
je Rosko sebe smatrao odvie vanim ovekom a da bi se otvoreno
razmetao neukom ljubavnicomrobinjom; a delomino s obzirom na
Juniorovu enu Doroti.
U braku Juniora i Doroti bilo je primesa poslovnog aranmana radi
sticanja vlasti iako je mlada ena bila nesumnjivo pristala, gotovo
lepotica; a bila je i kolovana. Poticala je iz Savanaha. Majka joj je
bila tamne boje i udata za oveka tako crnog kako ovek samo moe
biti. Doroti je imala svetlu kou, boje bele kafe a znalo se da joj je
otac oenjeni beli bankar. Postarao se da joj se mati uda i da ni u emu
ne oskudijeva, i uredio je da se Doroti koluje. Jako je zavolio
devojicu dok je bila jo malena, ak se romantino zanosio namerom
da je poalje na sever da ivi i da se koluje tamo gde bi se jednog
dana mogla pametno i ugledno udati.
Ali devojka je bila nena ili tako se tumailo to je svaki
ambiciozniji plan za njeno kolovanje propao jer nije imala narav i
glavu da se razvija na intelektualni nain.
Rosko je poznavao njena oca jer je poslovao s njim u Savanahu
vie godina i znao je istinu o detetu. Ponekad ju je njena majka
dovodila ak i u banku da vidi pravog oca i zatekla se tamo jednom
kad je Rosko s bankarom poslovno razgovarao. Rosko je poeo
razmiljati o koristi koju bi mu donio brak Juniora i mlade devojke.
ekao je da to predloi ocu dok se on obeshrabri u svojim snovima o
kerkinoj budunosti i pomisli da bi moda sigurna i ugledna veza za
devojku bila najbolja. A tako se i pokazalo. Junior je brzo uvideo
prednosti takve veze za svoje budue poslove u Savanahu; a Doroti je
bila sklona popustljivosti. Venanju u Savanahu Kloris nije
prisustvovala. Junior je enu doveo kui. Rodila je dvoje dece u tri
godine, devojicu koja je umrla ne navrivi godinu dana, i deaka
kog su nazvali Rosko. Debelo, ozbiljno dete imalo je lukav djedov
pogled ve u kolijevci.
Kloris je bila preputena uglavnom sebi. Niko je nije ni za to pitao
u vezi s farmom jer je preesto bila omamljena i slaba od pia. Nakon
to ju je jednom uzalud pokuao opametiti batinama, Rosko ju je sad
putao u miru. Nije hteo da se vrati u grad. Davao joj je upravo toliko

novaca da moe piti. Pokuao joj je uskratiti i to, ali bi ona prodavala
ili trampila sve do ega je mogla doi da bi kupila sredstvo za
umirenje.
U Liona je razmiljanje o njoj pobudilo radoznalost da je vidi.
Nabacivao je primedbe, iznosio naoko sluajna nagaanja koja su
poticala odgovor, ali nije saznao nita vie od onog to se i optenito
znalo. Bez odreene namere jahao je nekoliko kinih dana u veljai
kad je bilo malo posla u pilani ili na plantai, u krugu oko
Andersonove farme, nadajui se da e je ugledati.
A onda je jednog dana jednostavno glasno rekao: Do sto avola!
i priznao da je eli videti. Oseajui se sad bolje jer je bio poten i
slobodan ako se ponaa prirodno poterao je konja po usku putu do
ulaznih vrata Andersonove kue. Nije sjahao, ni pokucao na vrata; nije
ni zvao. Nije opazio nikog, ali nije otiao. Znao je da e ga naposletku
neko ipak primetiti. Kia je samo rominjala, ali je bilo studeno. Ipak,
ekao je.
Naposletku jedna ena otvori vrata i istetura. Ne bi je prepoznao da
ga govorkanja nisu pripremila na njen pijani izgled. Kosa joj, izgleda,
danima nije bila oeljana; svaka vlas strala je na svoju stranu.
Haljina nije bila tako odvratna, ali umrljana od nemarnog pijenja i
jela. Maramu je, ini se, prebacila pre nego je izala u vlagu i studen
na tremu. Bila je Lion je s iznenaenjem prepozna ona ista koju je
Sarah nosila onog dana kad ju je Alonzo napao. Prema Romanovu
prianju, Alonzo je njom zaklonio lice kad je Roman podigao pitolj
da ga ubije.
Prila je rubu trema i pridrala se za drveni stup dok je stisnula oi
da razabere ko je posetilac. Kad ga je prepoznala, rekla je: Poznajem
te. Odlazi.
Nije odgovorio, a kad se konj, uznemiren eninim glasom i
izgledom, napeo Lion je osetio kako se miii ivotinje steu izmeu
njegovih butova nije se pomakao, stisnuvi uzde malo vre i
gledajui u enu da joj da na znanje da je sledei potez njen iako je
poslednja progovorila.
Rekla sam ti odlazi odavde!
Naposletku on izusti bojei se da ona jednostavno ne ode.

Kloris?
Pamti moje ime, je li?
Nije odgovorio.
Tvoj sin Roman, nastavila je posle stanke, doao je ovamo i
ubio mog sina Alonza! Razvukla je slogove poslednje rei da su
zvuale kao glasna kletva.
I dalje je sedeo ne odgovarajui.
Naglom kretnjom strgnula je maramu s plea. Vidi li ovo?
Ispruila je ruku. Na njoj je krv! Sad izgleda kao ra, ali bila je to
krv! Nisam dala da je operu. Zna li ija je? Okrenuo je konja i poeo
se udaljavati, no kad je zauo njen smeh, posprdan, detinjast,
pobjedniki, okrenuo je zauenog konja nazad i poveo ga korakom
do mesta gde je ranije stajao. Kloris? ree.
Prestala se smejati iznenaena njegovim povratkom. Pridravala se
za stup.
Kloris? ponovio je.
Oslonivi se o stup rekla je: Da. Mome?
Sedeo je i zurio u nju. Konj se nervozno premetao s noge na nogu.
Uzvratila mu je pogled. Kad je ponovno rekao: Kloris? posrnula je i
oteturala nazad u kuu.
Lion je ostao na mestu jo kratko vreme, dok nije jae zakiilo a tad
podie ovratnik svog kaputa, povue obod eira i odjaha oseajui da
ga ona s prozora prati pogledom uprtim u njegova lea poput uperene
puke.
Doao je ponovno, no ona ne izae na trem iako je sedeo na konju
ispred kue pola sata, svakog trenutka oseajui se besmislenije i
gluplje. Posmatrala ga je iz kue stojei u seni prozora. Kad je
naposletku pritisnuo pete o konjske slabine i okrenuo mu glavu uzdom
krenuvi uskim putem, osetila je da je pobedila u neem a zatim
smesta poalila to nije izala da razgovara s njim jer joj je ivot bio
tako dosadan da je ak i neobjanjiv dolazak tog oveka bio dogaaj
koji nije trebalo propustiti bolje nego sedeti a da se nita ne odvija.
Jednog dana ustanovila je da ga eka, ni iz kojeg drugog razloga
nego jer su prola gotovo etiri dana od njegova drugog dolaska a taj
je usledio etiri dana nakon prvog. Nije doao, a kako je dan odmicao,
poela je piti vie no obino. Nije jela, samo se opila do besvesti. Kad

se vratio s posla, Turnip ju je odvukao na postelju; Puddy se bojala

pijane Kloris i nije joj prilazila ako joj nisu zapovedili.
Kloris je spavala do ponoi. Probudila se u tekoj prehladi i
drhtavica ne presta dok nije popila pola ae viskija. Oporavivi se
pomalo, zapalila je vatru u dnevnoj sobi i ostatak noi polagano
ispijala viski kao i Klarens Anderson pre nje tu na istom mestu, u istoj
sobi. to je due pila i razmiljala o svemu, sve joj je postajalo jasnije.
Otkrila je da joj mozak radi vrlo brzo i bistro; objasnio joj je celu
prolost i pokazao kako je jedna stvar izazvala drugu sve dok se celi
njen ivot nije odmotao zasnovan ni na emu boljem do na pogrenim
poticajima njene mladosti. Zaspala je na stolcu. Probudivi se od
hladnoe otprilike sat kasnije, nije se potrudila da podjari vatru. Legla
je u krevet odevena, skinuvi samo cipele, hihoui dok je starom
Sarinom maramom omatala noge da ih utopli.
Probudila se pre podne, oseajui se jadno. U vru vie nije bilo
viskija, a to joj je bio poslednji. Prebrzo ga je popila. Namenila je da
joj potraje jo dva dana jer je najranije tad Rosko mogao dojahati i
dati joj neto novaca. Sad viskija vie nije bilo i ona e se morati tresti
i muiti. Otila je u kuhinju i sa zahvalnou ustanovila da je Puddy
nekamo otila. Prisilila se da pojede hladnu lepinju iako je oseala
kako je svaki zalogaj gui. Nala je komad prene slanine, utonule u
vlastitu mast. Otrla je belu mast o haljinu i zagrizla u slaninu. Njena
slana masnoa umalo je natera da povrati; a zatim, kad ju je progutala,
oseala se naprotiv bolje, vra. Pojela je ostatak s drugom hladnom
lepinjom. Puddy ue iz stranjeg dvorita s narujem drva za poret i
upita je eli li neto. Odbila je i otila u dnevnu sobu da se udaIji od te
ene i njena radoznalog, ustraenog zurenja.
Tad je ula konja i upitala se nije li to Rosko doao ranije.
Nekoliko dana nije kiilo i zemlja u prednjem dvoritu je otvrdnula
tako da su konjska kopita odjekivala glasno kao na glinenoj cesti.
Prila je prozoru i opazila da je to doao Lion Kendrik i stao na istom
mestu kao prvi i drugi put. Ne razmiljajui kako izgleda, a izgledala
je poput poludele vetice, izala je na trem.
Ugledavi je Lion kimne. Kloris, rekao je tako neusiljeno kako bi
izgovorio ime bilo kojeg sluajnog znanca pri susretu na stanici ili
poti.

Njena je potreba pobedila nesigurnost te mu je promuklo

doviknula: Ima li kakvog pia?
ta? Primaknuo je skupljenu aku uhu i naklonio se tom stranom
glave prema njoj.
Pitam ima li malo viskija uza se?
Stresao je glavom. Ne.
Oh. Jednu je ruku stisnula i akom pritisnula eludac. Boli me
eludac pa sam pomislila da bi ga malo pia smirilo.
Oh, rekao je i razmislio. Nemam nita uza se, ali ti mogu
doneti.
Eh . . . Neuvereno ali donekle uljudno, s nadom rekla je: Imala
sam i sama, ali ini se da ne znam gde se denuo.
Nee dugo potrajati da odem i vratim se, ree on.
Ne bih te htela optereivati . . .
Nije mi to teret. Nisam ni u kakvom poslu. Ti priekaj. Vratiu se
za pola sata. Lako je uzdama pljesnuo konja po iji i okrenuo ga.
Hej! povikala je. Priekaj malo . . .
Stao je, podigao se u stremenu i okrenuo glavu prema njoj.
Neu da svako zna moj posao. Ne vraaj se ovamo. Vidi li onaj
iprag tamo izmeu tvojih i mojih polja? Kimnuo je. Tamo u biti.
Odjahao je, najpre kasom a kad je siao s puta, u propanj preko
polja prema Beulahu.
Kad se dvadeset minuta kasnije vratio, ekala ga je u grmlju.
Zaogrnula se mukim kaputom, jednim od Alonzovih, da se utopli, ali
je ipak malo drhtala. Ustala je s natrulog panja na kom je sedela kad je
prilazio s konjem, ali je ponovno sela kad je sjahao i otepio vr koji
je donio. Ispruila je ruku i potegla iz samog vra, a on joj ga je
pridrao rukom da se ne trese. Kad je podigla glavu i duboko
uzdahnula, on odloi vr na zemlju do njenih nogu i iz pristojnosti
odstupi jedan korak.
Viski ju je ugrijao. Podigla je pogled i ispitivaki istraila njegovo
lice te ne naavi prekora, ni pobone zamerke, ni nespretnog
saaljenja, samo otvoren, miran pogled, opustila se. Crijeva kao da
mi kipe i kidaju se ako nemaju pia u sebi.
Kimnuo je. I meni je ponekad tako.
Skoila je na to kao na uljudnost. Ma nemoj!

O, da, potvrdi Lion.

Taknula je vr vrhom cipele. Ako hoe gutljaj, uzmi. Samo
nemam ae uza se. Moe estito obrisati grli.
Neu sad, odgovorio je nagovetavajui uljudno tonom da e
moda poeleti gutljaj kasnije.
Eh, rekla je, ja hou. Pokrenuo se da joj pomogne. Ne, sad
mogu sama. Kad je ispila, odloila je vr i naslonila glavu na golu
granu koja se ravala iz debla. Razmiljala sam o tome, rekla je.
Jesi? unuo je blizu nje tako da su im glave bile blie i u istoj
visini i ekao.
Razmiljala sam i razmiljala o tome i ini mi se da se sve vraa
na onaj jedan dan sea se? Kimnuo je.
Vru kao u samom paklu. Prala sam rublje. I sad vidim tebe i
Flojda kako pilite drva i zatim se iskradate na pecanje. A uskoro sam i
ja pola za vama. Brada joj se izboila; miii lica napeli se od
razmiljanja. ini mi se da se sve vraa nazad tom danu i onima to
su usledili. Sve. Razmisli o tome. Trepnuo je oima i ekao. Ipak,
ne krivim tebe: krivim Boga. Misli da ima Boga? Je li te ikad drao
za ruku ili potapao po ramenu? Mene nije, nikada. Ponovno je
naslonila glavu o granu, sklopivi oi. Trenutak kasnije je zahrkala.
etiri puta tiho, a peti glasno i promuklo. Lion prie i blago joj
potrese ruke. Probudivi se privukla je stari Alonzov kaput tenje, lica
bezizraajna, smirena.
Lion ree: Zar ne bi pola kui? Otpratiu te.
Odmahnula je glavom. Ne brini. Pusti me samo da se ovde
odmaram. Ne mora ostati. Sklopila je oi.
Gledao ju je minutu ili dve, no inilo se da joj je udobno i dosta
dobro tu gde je bila i stoga odlui da ode.
Zaepio je vr da se ne razlije ako ga u snu gurne nogom. Pogledao
je u nebo ne naavi znaka da e kia.
Tiho kao majka koja izlazi iz deje sobe poto je poloila dete u
postelju, udenuo je nogu u stremen i uspeo se na konja. Pogladivi
konja po iji da ga umiri, okrenu ga i izae iz ipraja.
Doreen je volela svog brata Dejmsa i stoga je znala a ona je bila
jedina koja je to osim njega znala da je zaljubljen u Rejel.

U dvadesetoj Dejms je bio jak mladi, lica i ruku pocrvenjelih od

vremena; ozbiljna dranja, ve pravi farmer. Retko je odlazio s
Hrastova osim po poslovima u vezi sa zemljom, stokom ili urodom.
Doreen je bila samo dve godine starija, ali se inilo kao da joj je
trideset. Bila je vrsta, neprivlana ena jakih crta lica i krupnih aka i
stopala. Dejms i Doreen bili su prava farmerska, a Anabel i Adam
gradska deca. Adam je stanovao kod kue, ali je jahao ili se vozio
svakog dana u Hajboro zbog svoje pravnike prakse i razmiljao o
tome da u gradu podigne kuu kad se oeni. No u tom pogledu nita
nije bilo utanaeno jer je Rejel volela ivot na imanju i on bi je
morao nagovoriti da poe iveti u grad.
Anabel se, naprotiv, oduevljeno priklonila gradskom ivotu. Sa
sedamnaest godina udala se za Blera, najstarijeg sina Woodrowa
Saksona, koji im je poklonio kuu. Prikladna je za poetak, rekla je
Anabel, bacivi ve oko na prostraniju i raskoniju kuu svog svekra i
svekrve. Bacila se na kupovanje nametaja, najskupljeg koji je Bler
odobrio, nateui se sa svojim starim prijateljicama EnElizabet i
MargaretElom ne vie Klej koje su se udale istog dana u dvostrukom
venanju o emu je Anabel izjavila da je otrcano i uinjeno radi
tednje nepun mesec dana pre Anabelina venanja.
Dosad je Anabel predvodila. Njeno je srebro bilo tee, a u salonu se
kooperio skupocen ilim. Imala je dvoje dece a one svaka samo po
jedno; njena su bili deaci, a njihove devojice. Bleru mlaem bilo je
est a Bonardu etiri. Bili su pretila i esto bolesna deca; naizmence
maena i kanjavana. Ve u toj dobi bili su savreni laovi i smioni
sitni lopovi. Anabel je svima i svakom objavljivala da ih voli do
ludila, dok su oni esto sanjali da ju je pojeo krokodil.
U jednoj od knjiga koje je otac poklonio Bleru mlaem ili malom
Bleru kako su ga zvali na njegovo gaenje o prolom Boiu bio je
crte jednog takvog stranog stvorenja. Bonard je zurei u ivotinju sa
stranim razjapljenim eljustima rekao: Oh, ta bi bilo kad bi pojeo
mamu! Oba deaia se veselo smejahu tome, a Anabel, uavi u
sobu upravo kad su leali na podu ispred kamina sa slikovnicama
razbacanim oko sebe, prignula se i pljusnula mlaeg tek tako da se
osigura. Da nadoknadi pljusku, dopustila mu je zatim da uz veeru
pojede dva velika komada vonog kolaa koje je kasnije povratio na

njen dragoceni ilim, izravnavi tako te veeri s njom raun. Nakon

napada histerije Anabel je legla u krevet i sutradan ne htede ustati sve
do kasnog poslepodneva kad je doula od slugu da su se EnElizabet i
MargaretEla vratile vozom iz kupovine u Savanahu gde su nabavile
nekoliko novih haljina i eira prikladnih za leto i po poslednjoj
modi. Blera Saksona su mnogo hvalili za portvovan rad u banci, a
njegov je otac esto izjavljivao: Moram ga terati da naveeer ode
kui!
Edna i Brus bili su zadovoljni Dejmsom i Doreen. Iako su se
navikli da se malo podruguju Doreen kako e ostati usedelicom, nije
im bilo ao to je ostala u kui. Oevoj tatini uvek pomalo godi kad
mu ki ostane pod porodinim krovom. Kejsi Troj pronicljivo je
naslikao Doreen; sve je vie i vie sliila baki. Obje su, mlada i stara,
ova sad u sedamdesetim godinama, bile mirne, dobre prijateljice.
Meu njima bilo je uzajamne Ijubavi i poverenja.
Malo se mladia potrudilo da upozna Doreen. Nije bila lepa. A kao
druga ki u obitelji sa dva sina, nee biti ni bogata. Ali najvei je
razlog to se nije udala bio: nije htela. Nije bila neprijazna, ali je njena
ravnodunost prema mladiima koji su joj prilazili u drutvenim
prilikama u gradu obeshrabrila njihovu revnost. Nije joj bio potreban
drugi mukarac osim oca i brae.
Dejms je bio njen ljubimac. Oseala je prema njemu majinsku i
supruansku ljubav, ponosila se i radovala vie nego sestra kad je
videla kako se predaje zemlji i stoci, dok je delila njegovu zabrinutost
za vreme i nasluivala njegove potrebe kad god je mogla. On joj je
odanost uzvraao odanou; ali nou je razmiljao o Rejel.
Doreen je elela da moe mrziti Rejel jer je zarobila srce obojice
njene brae, ali nije mogla jer Rejel je tako iskreno volela sve
Dejvisove, bila tako vesela i srdana i tako se razborito divila obojici
brae, iako je Adama oboavala. I Ednu je volela i tog su prolea ona i
Doreen prvi put pratile Ednu i Saru kad su one pole da urede
porodine grobove. Mlade su devojke obavile veinu grubih poslova
za kojih treba kleati, dok su Sara i Edna etale meu grobovima i
oivljavale porodine uspomene. Feliksov grob jo je imao sve i
ranjiv izgled i njemu su se sasvimtile s posebnom nenou. Kad su

njih dve bile zajedno, Doreen je prema mlaoj devojci oseala samo
ljubav. Kad su svi bili na okupu a ona u Dejmsovim oima primetila
eznutijivu ljubav dok je gledao Rejel i Adama, poelela bi mogue
stvari da njena ljubav bude Dejmsu dovoljna da i ne mari to nikad
nee moi zadobiti i Rejelinu.
Jednog dana su obje, iako su dovoljno odrasle da zauvek napuste
kolu, ali su izmolile da mogu ostati jer su neizmerno volele Selmu,
donele kitu ljubica to su ih upravo nabrale u umi. Selma je stavi u
au i drala ju je na svom stolu celi dan. Tako su svi znali da je
prolee.
Selma je postala predana uiteljica. Kao dete oseala je posebnu
sklonost prema crncima na plantai i sad, nakon godina prilino
povuenog ivota, ponovo ih je prigrlila i od toga upravo procvala.
Sarah je s pravom prorekla da e Selma biti dobra uiteljica. Prema
sebi ravnima bila je plaha ili ravnoduna, no kad su pred njom bila
deca robova, i sama plaljiva i isprva zastraena kolom, Selma bi
oivela. Trajno ju je rado valo da im pria, pokazuje, ui ih i gleda
kako shvataju. Volela je njihovu nedunost a njihovu je neznanju
pristupala tako obzirno da su najbistriji brzo napredovali, uei poput
ptia leteti u prvom pokuaju, a ono ime ih je ona vodila k znanju
otvaralo je i njoj cela nova podruja uma i srca.
Kao to je Sara pravo rekla za Selmu, tako je Roman pogodio to
e biti s Pauline: postala je odlina redua.
Imala je istanan pravedan um koji je uivao u odluivanju.
Kanjavala je, hvalila; a nikad nije kolebala to od toga da uini, niti
koliko. Volela je decu, ali nije bila sentimentalna prema njima kao
ponekad Selma.
Njena oprezna sumnjiavost izazivala je potovanje i veselje aka,
no nju nikad nisu zavoleli kao Selmu.
Roman se javljao Sari svakog meseca, ponekad ee. kola
gospoice Elize Truman u Filadelfiji je napredovala i sad je zauzimala
dve kue blizu luke. Roman i Proktor stanovali su u jednoj i nadzirali
u njoj uionice i spavaonice. Eliza i druga bela uiteljica, njena
tienica, neka gospoica Felicity Chapman, stanovale su u drugoj
kui i nadzirale devojake spavaonice. Deaci i devojice bili su u
zajednikim uionicama. Osim etvero kunih uitelja, zatitnici kole

upoljavali su razliite zanatlije da poduavaju zanatima one uenike

koji bi se kasnije time mogli izdravati.
Roman i Proktor bili su lanovi malog orkestra i tako su jo uivali
u muziciranju. Roman je opisivao Sarah pozorine predstave koje su
videli, javna predavanja i slao joj izreske iz novina i drugih asopisa
koji bi je, kako je mislio, mogli zanimati. Pisao je i Rejel, ali sve ree
kako su godine prolazile i naposletku je sasvim prestao. Njemu je Sara
bila Beulah. Rejel je bledila dok se nije stopila sa Sarom; a kako se
njen ivot ispunio drugim ljudima i Ijubavima, i ona je njega
napustila. Ponekad se Roman s mukom seao ljudi o kojima je Sara
pisala pretpostavljala je da zna svaku ivu duu, a on se nije seao, i
mora se pitati: Da vidim; to mora da je Pecorino dete. No itao je
svaku pa i najmanju njenu vest eljno. Sve je to bilo deo velikog
kvasca u kom se on rodio, iako tako posebno, i uvek e biti deo.
Nakon Ijubica cvalo je drugo cvee, trave i drvee. Polja su
zasijana. Zimska tiina i zatvorena vrata ustupie mesto proleu,
letnom otvorenom prostoru i buci. Nel i Penelope iznele su svoje
stolice za ljuljanje na prednji trem. Ljuljale su se, prepriavale i
smejale se, ponekad se prepirale i mrzile. Nisu imale drugog posla.
Dugaki trem sa stupovima nije leti bio senoviti zaklon samo
starim gospoama; bio je ivahno sastajalite kamo su esto svraali
sluajni posetioci kao i stanovnici Beulaha. Nel i Penelope bile su
starosedeoci; njihova prava nije niko osporavao. Jednog jutra Selma je
donela stolac i sela paljivo se udaljivi od starijih ena. Ubrzo je
pridola Pauline i izrasla jedanaestogodinja devojica, krupnih oiju,
nespretnih ruku i dugakih nogu. Zvali su je Jorgovan. Prole je zime
tako brzo uila pre nije odavala da tako brzo shvata da nisu mogle
dopustiti da joj glava lenari leti kad je kola zatvorena. Ponudile su
stoga da e je posebno poduavati u itanju i pisanju ako joj roditelji
dopuste da ne radi sat ili dva na dan.
Taj je trio postao redovna pojava svakog jutra od devet do blizu
podneva. Zavrivi s uenjem, Selma i Pauline obino su ostale i time
postepeno osvojile taj deo trema kao svoje mesto, ba kao to je svako
znao za drugi kraj pripada Penelopi i Nel. Ove se dve, uverivi se da
se njihovo pravo potuje, nisu protivile drutvu i prestale bi

razgovarati dok je poduka trajala.

Iako su se stanovita pravila i obiaji potovali, domainstvo nije
bilo ukoeno i na tremu su se esto odravala nedogovorena
savetovanja. Ako je Lori tamo zatekla Sarah kako se odmara ili
predahnjuje, a potreban joj je bio savet, zatraila bi ga. Ostale su slali
k Sarah na trem ili k Lori ako je privukla stolac k njenom i ostala tako
malko due.
Rejelina svadba, iako zakazana tek za sredinu oktobra, ve je
zasenila leto. Trebaio je reiti hiljadu pojedinosti a prednji je trem bio
najhladovitije mesto prikladno za takve poslove. Tu su Sara i Rejel
obavljale razgovore sa sveenikom i zborovoom, sa veljama i
svakovrsnim savetnicima, odavno poznatim ili do tada nepoznatim
koji kao da u takvim zgodama niodakle iskau da bi pruili savet to
je zvuio vie poput zakona.
U letu nije bilo mnogo pravnikog posla i tako je Adam esto sedeo
uz Rejel kad je bilo prevrue da trae osamu etnjom ili jahanjem do
useka. Poslovi i drutvena zabava nisu se otro delili; to stapanje bilo
je deo neukoenog ivota kakvim je Jug ivio u to vreme. Ako je ko
iznenada predloio, doneli bi lubenice iz ciglom ozidanih artekih
bunara i spustili ih na pod trema. Adam ili Lion taj je posao, iako nije
zahtevao ni snage ni posebne vetine, obino pripao mukarcu stao bi
u dvorite rabei trem kao stol i razrezao lubenicu u krike: za Rejel i
trgovca ipkom popularnog pevaa Ijubavnih pesama koji e pridoneti
prikladnom ugoaju nakon venanja kad jedni drugima budu estitali,
jeli i pili slastiara sveanih torti, i Nel, Penelopu, Sarah i Selmu,
Paulinu i svakog ko se tu zatekao.
Bilo je to neuurbano, veselo vreme kad su se sekle lubenice i
dodavale krike posoljene za one koji ih tako vole, a po vruu
vremenu neki su, ini se, voleli sol sa svime; no pola sata kasnije kad
su lubenice pojedene i kore sakupljene na hrpu na tremu, ali ih jo
nisu odneli svinjama, muhe bi se okupile na lepljivu soku, opijene
eerom. Ljudi su se povlaili u kuu, ako su bili domai, da operu
ruke ili da izbegnu muhama, ili se vraali u grad ako su doli poslom i
zatekli se na tremu kad je ponueno osveenje. U takvim trenucima
Adam i Rejel bi neopazice nestali i idui od senke do senke, to su
brzo nauili, uspevali su izbei najgoru poslepodnevnu pripeku i

pobei od sviju na svoj proplanak.

Prve nedelje u kolovozu pre nego to se etva razmahala na Beulah
su na celi dan pozvali u goste susede s Hrastova. Tog dana nije
dolazilo u obzir da se ode u crkvu u Hajboro; i sam prevoz do tamo
bilo bi preteko reiti. Obe su obitelji odluile da se ne umaraju.
Dejvisove su pozvali da dou kad zaele ali to ranije, to bolje i da
ostanu zauvek, izjavila je Rejel aljui im poziv.
Svako je u obje obitelji ustao u zoru da se okupa obrije, nakovra
kosu i izgladi lice, i da se pokua prisetiti svega to hoe rei drugima
a uvek zaboravi u uurbanim susretima zaposlenog leta. Tetka Pea,
molim te podseti me da kaem Edni to sam ono htela?
I iveti je ve dovoljno sloeno; a iveti i odnositi se prema drugom
bar donekle prijazno moe od oveka zahtevati sve, od prirodnog,
neusiljenog ponaanja do najveeg junatva. U naim snovima
progone nas, prete nam, vreaju i posramljuju slave, sve samo to nam
se ne rugaju. Upoznajemo prisno Ijude koje nikad nismo videli ili smo
za njih samo uli; postupamo, ini se, na nain suprotan svojoj prirodi.
U snu prihvaamo takve susrete koji bi u podne sliili najuasnijoj
mati. Sve je mogue i katkada se budimo a na povrinu izbija poneki
deli zaboravljenog sna da nas zapanji.
Nel od koje niko nita nije oekivao i koja se odjednom prestraila
shvativi da od nje niko nita vie i nee traiti za ivota, uspela se
sanjarski zaneti posmatrajui mladog Dejmsa i njegovu nedunu
mukost i osetila neodoljivu elju da poloi svoje ruke na njegove
crvene obraze i okusi njegove usne.
Selma kojoj je bilo etrdeset i pet i koju su razmazili njeni uenici
kao to je ona i njih, gledala je preko jedaeg stola na
uznemirenu,.jednostavnu Doreen, upola mlau od nje i prohtelo joj se
da prui ruku, takne je i kae: to god bilo to zbog ega dre i
mrgodi se, prestae. Ja shvatam. Sarah i Brus su uglavnom
razgovarali samo meusobno na jednom kraju stola, a Lion i Edna na
drugom.
Izmeu njih sedeli su Doreen, Dejms, Nel, Penelope, Selma,
Rejel i Adam.
Priali su i priali.
Sarah se na trenutak uinilo, iako joj je lice zadralo blag izraz:

Nikoga ne poznajem. Setila se Romana i gotovo zaplakala koliko

joj je nedostajao.
Nakon obilna ruka predloeno je da svi prilegnu a oni koji su
zaeleli poinuti u miru i nasamo odvukli su se stepenitem, dok su
ostali otumaraii na trem da tamo proljenare, s vremena na vreme
malko ivnu u razgovoru da bi ponovno naglo utonuli u utnju.
Adam i Rejel sili su na travnjak ispred kue i udaljivi se od nje
okrenuli se i stajali malo kao da je utke prouavaju, a onda opet
nastavie polagano etati amotamo. Samo Dejms ih je pratio
pogledom dok su se udaljavali prema vonjaku. Iako nisu bili gladni,
nisu mogli odoleti jarko crvenim i utim kasnim ljivama.
Adam je ubrao nekoliko a zatim ih trljajui ih meu dlanovima
osjajie i pojedoe.
Na tremu, Brus i Edna zaspali su u stolcima. Nel, Penelope i Selma
odmarale su se u sobama na katu. Sarah je sad ustala da poe u svoju
spavaonicu. Za njom je pola i Doreen koja je pratila Dejmsove oi
to su gledale za zaljubljenima. Bez rei ga u prolazu takne po ruci i
ue u kuu iza Sarah. Jedini je Dejms primiietio da su mladi
zaljubljenici obili kuu, ne priavi joj i krenuli u polja iza nje.
Za pola su sata bez urbe stigli do proplanka, zadovoljni da budu
gde bilo, samo zajedno, ali ih je ljubav terala na mesto gde su se uvek
oseali sami. Razgovarali su, zatim razgovarali i milovali se, i tad
usledie brzi poljupci, pa polagano Ijubljenje. Kad se Adam pokuao
otrgnuti, bilo je prekasno; Rejel na to vie nije htela pristati.
Predali su se i uzeli jedno drugo i oboje je jecalo od olakanja kad
je uitak doao. Leali su jedno uz drugo neko vreme mirni, zaueni.
Predahnuvi, tela su im se dodirnula i spojila vetije i s veim
poverenjem nego prvi put. Sunce se ve sputalo kad su se podsetili da
moraju kui. Ohladivi lice u potoku, hodali su neko vreme ne
dodirujui se. Naposletku kritiki odmerie jedno drugo da se uvere
kako nedno ne odaje znakove znaajnog dogaaja tog poslepodneva.
Bila je to njihova prva nesebina gesta prema drutvu. Sretni i sigurni
u sebe, nisu eleli uznemiriti staloenost onih koje su voleli. Kad je
oboje bilo zadovoljno izgledom drugog, napustie proplanak.
Uvek u se seati, ree Rejel. Tako mi je drago to ovo
zemljite pripada Hrastovima. Bie nae zauvek.

On primeti: Misli li da ga niko pre nas nije otkrio? Kunem se da

nije mogao!
Oh, rekla je namernom oholou, ta kog mi znamo ko bi mogao
poeleti da bude tako nesmetan kao mi?
Draga, mila Sarah!
Okrenuvi se iznenaeno od kamina gde je navijala sat kao i
svakog nedelje, Sarah ugleda Loretu. Ne razmiljajui pljusnula ju je
svom snagom, a na to obje briznue u pla.
Klaris koja je tiho pustila Latirettu u Sarinu sobu jer je Loreta
zahtevala da sama pokuca, pobegla je.
Zgrabivi sestru za ramena Sara uzviknu: Kako si me uplaila!
Htela sam te samo iznenaditi! plaui odgovori Loreta.
To i jesi! Ne verujem da sam se ikad u svom ivotu ugodno
iznenadila.
Kakav doek!
Eh, draga moja dola si bez ceremonija ba kao to si nas i
napustila. Nisi na tremu susrela Liona? I Brusa, Dejmsa?
Nije nikog bilo. Doputovala sam iz Savanaha vozom i unajmila
oveka i kola da me doveze ovamo. Koferi su mi jo na stanici.
No zato si dola? Hou rei odakle dolazi i gde je Rob Quale
Tily? Jesam li dobro upamtila?
Dobro si upamtila, a gde je neka brine avo, ja neu!
ta time hoe rei?
Loreta energino odmahne glavom. To moe ekati.
Sara jo nije svladala iznenaenje te promuca: Ne mogu verovati
da na tremu nije nikoga bilo. Ta neko je uvek tamo. A mi danas
imamo goste celog dana. Dejvisovi su ovde. Edna i Brus Doreen i
Adam i Dejms.
Dejvisova deca? Seam se. Bez sumnje se negde igraju.
Deca koje se ti sea ve su prilino odrasla. U stvari, jedno od
njih uzima za enu . . . Presekla se, ali Loreta nije ni primetila njen
iznenadni oprez.
Loreta ree: Dandanas se mlade prerano eni a da se dovoljno i
ne upozna. Sara se nervozno nasmeje. I to kae ti. Seam se
Molim te, nemoj se poeti priseati ili e nam to oduzeti celi dan i

preostale dane nedelje. Malo sam umorna. Moemo li sesti?

Oprosti! Sarah je povede sofi uz podnoje kreveta a za sebe
privue stolac. Loreta sedne, skine platneni eir i spusti ga na pod
kraj sofe. Hoe li to? aja? au vina? Neto za jelo? Loreta
odmahne glavom. Pusti me samo da malo posedim i priviknem se da
sam ovde.
Naravno, draga. Umorna ili ne, vrlo dobro izgleda.
Loreta uzdahne i zakoluta oima. Brinem se o svom izgledu ali
etrdeseta mi je i danas je oseam.
Tebi su etrdeset i etiri, Loreta, a meni etrdeset i dve. Loreta se
paljivo zagleda u Saru. Nisi pazila na sebe. Sva si uvenula, nimalo
lepa. Uvek sam te drala lepom. Delovala si tako svee i devojaki,
upravo razoruavajue, uveravam te.
Eh, ree Sarah jednostavno. Nisam vie devojka.
ivot je teak! usklikne Loreta. Oi joj se ispune suzama a usna
zadrhti. ivot nas je obe teko iskoristio, sestro!
Nipoto bar ne mene. Radim ta hou ali, vidi, toliko toga treba
uraditi!
Uverena sam da radi previe; vidim po borama na tvom licu.
Razgovarau o tome s Lionom.
Ne, nee. Zadovoljna sam.
Hoe rei, veruje da si zadovoljna? Loreta upita u neverici.
U najmanju ruku nisam nesretna. To je dovoljno.
Moda tebi. Nikad nisi mnogo traila. No ja htela sam celi svet!
Loreta ponovno brizne u pla, pokrivi lice rukama.
Sednuvi uz nju na sofu, Sara je jednom rukom ogrli oko ramena i
stane je blago njihati, ne govorei nita; ali kao da joj je govorila,
Loreta se odjednom uspravi, prestane plakati i obrie nos. Ima
pravo. Ne smem plakati. Izgledau uasno. Suze su rasko u koju se
ene moje dobi smeju uputati samo uz odreenu cenu! Ustala je sa
sofe i brzo prila Sarinu toaletnom stoliu, pogledavi se najpre
kritiki u ogledalu, zatim razvukavi kovre sa strane lica. Promerila
je predmete na stoliu, opipavi etku i ealj kao da su njeni.
Svakako nema mnogo, zar ne? Tanku kutiju pudera i siunu
boicu parfema. Nije udo to izgleda tako bezbojno. Posudiu ti
neke od svojih malih pomagaa. Jedna je od nevolja u Kaliforniji bila

to tamo zaista nema dobre boje za kosu.

Doi, sedni ponovno i priaj mi. Nisi mi jo nita rekla o sebi.
Loreta se okrenula i osmehnula vedro. Je li ti drago to me vidi?
Ne znam, ali svakako, dobro si dola. Doi sad.
Loreta se vratila i sela posluno na stolicu uz sofu na kojoj je Sara
sedela. Da se vratimo ovde si. Kimnula je a Loreta takoe potvrdi.
Dola si iz Savanaha.
Iz San Franciska me, naravno, dovezao jedan kliper. Kako mrzim
i prezirem ocean! Tako je neuraunIjiv.
Iako je kapetan Slocum izjavljivao ponovno i ponovno da smo
sretni u pogledu vremena, bilo mi je zlo veim delom putovanja.
Uopte se ne vidi na tebi, ree Sara. Izdrljiva sam.
To je svakako istina. Loreta zahihoe kao dete koje uspeno
pecka odraslu osobu. Kako to da si putovala sarna? U svom
poslednjem pismu pisala si da je Bonard umro . . .
Jadni, dragi Bonard! Nemoj me podseati . . . . . . i da si se
udala za bogatog Tilva? Je li ikad edna ena bila gore prevarena?!
Molim, objasni to govori, Loreta. Da, udala sam se za Roba
Qualea Tilyja.
Kakvo smeno ime! i da, bio je beskrajno bogat. Nismo bili
venani ni sedam nedelja kad jednog dana neka strana enetina
debela i bez stila ili lepote stie u San Francisko kliperom i bane ravno
u hotel gde smo stanovali. Nismo naime jo poeli graditi kuu, iako
je Rob svakog dana o tome govorio. U meuvremenu stanovali smo u
hotelu zbog udobnosti i jer je bilo prikladno. Ta otrovna goropadnica,
sposobna da igra bilo koju ili sve tri vetice u Magbetu, stigla je u
hotel i objavila meni da je ona, molim te lepo, supruga Roba Qualea
Tilva!
A ta je Tily rekao na to? upita Sarah. Rekao joj je: Nisam te
oekivao tako brzo, ljubavi. Tad ju je Ijubnuo u njen bradaviavi
obraz taj ovek s kojim sam ivela sedam nedelja verujui da sam
njegova supruga! a ona mu zalepi amar. Zatim se tu u javnom salonu
hotela odigrala doista odvratna scena. Ne znam koja je bila benja.
Jadni Rob proivio je gadnih pola sata.
Mogu zamisliti, ree Sarah. Zagledale su se i brzo odvratile

pogled, pa se ponovno pogledale, i prasnule u smeh. Ustavi, zagrlile

su se, smejui se, a kad su se malo pribrale, Sarah ree: Da, dobro
dola, Loreta, i uistinu mi je drago to te vidim! Ti si takva luda da se
ja oseam prilino razboritom. Ta te odlika spaava.
Eh, nadala sam se uljudnijem, oseajnijem doeku, poalila se
Loreta a onda slegnula ramenima i osmehnula se sestri. To ti je moja
romantina priroda. Verujem svakom, vidi, posebno mukarcima i
naroito onima koji mi govore da sam lepa. Ne znam ta u kad
ostarim. Zadrhtala je. Odurna misao! Sara odstupi i pogleda je
zadivljeno. Triput udana a nednom uistinu venana!
Ah, ta e, ree Loreta kao da prima kompliment. Usuujem se
rei da ima ena koje su ivele dosadnijim ivotom.
Usuujem se rei da je tako, potvrdi Sara. ta je bilo nakon
dramatinog prizora u hotelskom salonu?
Pola San Franciska mi se smejalo a druga polovica alila i
prezirala me. Pridola gospoa Tily uselila je u hotel a Rob je pola
dana trao od nje do mene i nazad dok nije postignut sporazum.
Zakonita gospoa Tily zahtevala je da napustim San Francisko a
priznajem da nisam ni eznula da ostanem nakon svega to se
dogodilo. Tako sam pristala da otplovim prvim kliperom na Istonu
obalu, s plaenom kartom i neto malo vie.
Sara strese glavom i osmehne se. Kao to kae izdrljiva si.
Mrzim prostotu i nauoila sam kad je pravi trenutak da se ovek
udalji iz drutva. Imam i ja tatine, ali samo bogati mogu sebi priutiti
ponos. Mi ostali moramo nastojati da uhvatimo mrvica koliko
moemo.
Sudei po raskonoj odei uhvatila si i neto vie od mrvica.
Loreta uze sestrinu ruku, ponovo sedne na sofu i povue Saru do sebe.
Tebi ivot nije bio tako romantian, zar ne?
Sarah ree oprezno: Ne bih volela da je bio vie nego to jest.
To je stoga to si dobra. Loreta uzdahne. A ja nisam. No takva
mi je priroda. Kako je Lion?
Dobro. ika Feliks je umro.
Oh?
Svi su doselili ovamo nakon velike nevolje koja nas je snala.
Pisala sam ti poar u skladitu u gradu o svemu.

Loreta je pogledala neodreeno. O, da. Pisala si mi, verujem.

Lionov ika i teta, i naa tetka Penelope.
Da nije bilo tetke Penelope, mogli smo izgubiti Beulah.
Zar je bilo tako zlo?
Sad je sve u redu, Sara je umiri da skrene razgovor s tog toka,
videoi da se Loreta niega ne sea i nimalo ne mari za ono to se
zbilo.
Oh, drago mi je. Mrzim oskudicu. No kad ih je toliko, ima li
mesta za mene? Naravno.
Ti si dobra. Stisnula je Sarinu ruku. Umorna sam. Volela bih
ostati kod vas neko vreme da povratim dah.
Ima li planova za budunost? upita Sara.
Ja? Loreta ree. Zna da nikad ne mislim unapred; stvari se
same dogaaju. Pomiljala sam o povratku na pozornicu. Nisam jo
prestara. ena moe biti bilo koje dobi da igra ekspirove dame osim
Julije, naravno; a videla sam neke koje su ak i tu ulogu tumaile a
bile su s onu stranu pedesete! Nasmejala se. Tu je bio onaj crni
deak koji te sledio posvuda oboavao te. Ima li ga jo?
Ne, on je sad odrastao i slobodan. ivi u Filadelfiji i poduava u
jednoj koli.
Boe moj! A ti, radi li jo u svojoj maloj koli?
Malo. Prigledam ponekad, ali kolu je preuzela Selma a Pauline
joj u tom pomae.
Selma? Loreta se namrti.
Lionova sestra, ree Sarah kao da nekog predstavlja. Bonardova
ena.
Nadam se da mi ne zamera.
Selma ivi u svom svetu i ne verujem da je marila to ste ti i
Bonard otili zajedno. Na neki nain to je raistilo njen poloaj.
Da, mislila sam da hoe, ree Loreta ustro. Moglo bi se ak
rei da bi mi trebala zahvaliti.
Da sam na tvom mestu, ne bih oekivala izraze zahvalnosti.
Pretpostavljam nikad nisi o tome pisala, ni jednu re. Ali mora da
si me mrzila zbog onog to sam ti saoptila Prekinula se, no Sara je
utala. Nismo govorili o, ak ni spomenuli Prvi put objema je

enama bilo neugodno i bile su na oprezu. Nikad nisi pisala o njoj.

Bila je devojica? Da, seam se, svakako je bila.
Prepustila sam tebi da joj da ime.
Rejel.
Je li iva?
Da.
Imam dete! Kako mi je to udno. Gde je ona? Reci nekom da je
dovedu ovamo!
Vani je, ee s Adamom Dejvisom. Venae se u oktobru kad
navri osamnaest.
Osamnaest godina! Zar je mogue?
Da, odgovori Sara. Ja sam ih proivela ovde.
Je li imalo nalik na mene? Sarah ne odgovori. Onda na oca? Je
li neugledna ili lepa, razborita kao ti ili romantina poput mene?
Sara neodluno progovori. Ja je ne uporeujem. Razmiljam o
njoj kao o njoj samoj.
Kae da e se udati za Adama Dejvisa. Koje je on dete po redu u
toj obitelji?
On je najstariji sin, dvadeset i etiri godine star, sposoban
advokat, kau. Polazio je virdinijsko sve uoilite u arlotsvilu. ini
se da je voli od detinjstva, no mislili smo da e se promeniti u etiri
godine koje je proveo daleko od nje. Ali nije.
Eh, bar on je, ini se, romantian! Je li nene grae ili vrst?
Adam je zdrav mladi, ree Sarah, iako moda ne tako krepak
kao otac i brat.
Moja e kerka biti gospodarica velike plantae!
Zanemarila si injenicu da je Adamov otac Brus gospodar
Hrastova i da e to verovatno biti jo dvadeset ili trideset godina a
Brusova je mati Adamova baka u svakom pogledu gospodarica
Hrastova.
Seam je se, opora ena. Mora da je strano stara. Oito nju ne
treba uzimati u obzir.
Ne bih volela da te uje.
I svi su oni ovde?
Sara kimne. Jesu.
Kakva srea to sam odmah dola umesto da se odmaram u

Savanahu! uzvikne Loreta. Oito mi je neto govorilo . . . Oh, kako

sam plakala ugledavi kuu tetke Penelope! Tui ljudi u njoj . . . Kako
im je mogla dopustiti? Nisam se usudila pokucati i rei im ko sam. Da
sam zavirila unutra, puklo bi mi srce.
Pa zna Loreta
Ali sve je to prolost. Ponovno u se sa svima upoznati za
veerom! Pretpostavljam da ostaju na veeri? Sara je oklevala.
Loreta, ti prebrzo kroi. Stani malo i razmisli, molim te. Loreta je
ekala upitno gledajui u sestru. Za poetak molim te, seti se da si
pre osamnaest godina na opte iznenaenje pobegla s Brusovim
bratom, Edninim sinom, Selminim muem. Ne moe uistinu, ne
moe jednostavno tako iskrsnuti i oekivati da svi kau kako ste kao
da se nita nije dogodilo.
Uveravam te da ne znam ta sam uinila da bi svi bili uvreeni!
Loreta ustane i preleti sobom do prozora, oseajui da je izgubila malo
od prednosti u razgovoru. Pogledavi van, uzviknula je: Eno jedne
devojke, ee s mladiem! Oh, znam, to su mladi zaljubljenici. Rejel
i njen budui mu, budui gospodar Hrastova! Sara brzo prie dok je
Loreta jo govorila, znajui da je sposobna viknuti s prozora dole
svakom ko god se tamo zatekao. Pogledala je van i odahnula. To su
Dejms Dejvis i njegova sestra Doreen, Brusova mlaa kerka. Starija
je udana za sina naeg mesnog bankara Saksona.
Lepo od nje, ree Loreta. Cini se da e se moja kerka udati u
pametnu obitelj.
Loreta Sara je uzme za ruku i odvue od prozora nazad do
stolice. Odluno ju je posela a sama je stajala gledajui je trenutak.
Stresavi glavom, privue tad drugi stolac do Loretina i spusti se na
njega. Ti doista premauje sve!
to sam uinila? zacvili Loreta, optuujui i branei se
istovremeno.
Ono to uvek ini skae naglavake ne mislei ni o kome osim o
sebi! Loreta zabaci glavu. Ako nisam dobrodola, naravno
Oh, umukni, umukni! Sara je ustala i uzetala se sobom
amotamo. Loreta ju je posmatrala nesigurno. Kad je stala ispred
Lorete, Sara ree: Sea li se onog pisma koje si mi ostavila kad si
otila?

Oh, Saro, zaboravi te stare ljubomore i zamerke!

uti, kaem ti! U tom pismu rekla si mi da je Rejel Lionova
kerka i da je stoga moe ostaviti. U tom pismu dala si dete meni.
Dala sam je tebi na uvanje naravno. ta sam drugo mogla
uiniti?
Dala si je meni. To je pismo bilo osnova da zakonito moemo
usvojiti Rejel. ika Feliks se za to pobrinuo.
Rejel je moje dete.
Loreta koja se pridizala, padne nazad na stolicu, prinesavi ruku
obrazu kao da ju je ko pljusnuo. Sklo pila je oi, istisnula suzu, dve i
ponovno ih otvorila. Kako je to to mi kae okrutno! Kako moe
biti tvoja kad je moja?
Ti si je se sama odrekla, Loreta.
A ta sam drugo mogla?
Ja sam je prihvatila i zahvalna sam ti na tom daru.
Loreta je poutala a zatim upita. to ona o svemu tome misli? Zar
nikad nije pitala za pravu majku?
Ona mene dri svojom majkom, ree Sara.
Loreta se nasmeje, ne zlobno, ali kao da je sve to neka porodina
ala.
Ako eli ostati, moe, ree Sarah, ali samo uz uvet da ostavi
Rejel u miru i da je ne uasava ni jednim od dramatinih otkria
koja, kako vidim, ak i sad skaeu po pozornici tvojih misli! Loreta se
uspravi. Zahteva da ostanem tuinac svom vlastitom detetu?
Prestani dramatizirati! Zar tebi nije nita stvarno? Zar ne moe
misliti ni na koga osim na sebe?
Ti si ogrubela i postala okrutna. Od toga si, bez sumnje, uvenula,
od toga bore na tvom licu i vratu
Loreta, moe ostati ili otii, ali ako ostane, mora obeati da e
utati o svom majinstvu. Loreta zatrepta oima, gledajui u Saru.
Ja sam osamljeno bie bez prijatelja, pretpostavljam da moram
utati.
Rekla sam, bez dramatiziranja.
Pa dobro, ree Loreta uvreeno. utau i biti dobra za sada. Da,
pristajem. Vidim da u svakom uiniti uslugu ako zadrim svoje misli
za sebe. Ali nezamislivo je da me moe okrivljavati nakon onog to

sam pretrpela.
Sara je malo prouavala njeno lice, zatim kimne. Obeala si. I
Loreta kimne, ali mlako kao da joj je ono o emu su upravo
razgovarale iznenada poelo dosaivati. Prila je kaminu i zagledala
se u portret iznad njega. Oh, pa to si ti! uskliknula je i okrenula se
Sari. Zatim, uprevi ponovno pogled u sliku, prouavala ga je pomno
sa sve veim uenjem. Sara! ree vie za sebe nego eni kraj sebe.
Bila si prekrasna, draga moja. to se zbilo? Otisa su poslali s kolima
u Hajboro da doveze Loretine kofere sa stanice. Sarah povede sestru u
sobu u kojoj e boraviti dok bude na Beulahu i ostavi je da se odmara
jer je Loreta izjavila da bi se volela malo sabrati pre nego sretne
ostale. U kuhinji Sara ree Klaris da za sat poalje sluavku s vruom
vodom pridoloj goi; a zatim izae na prednji trem gde su se rodbina
i prijatelji opet poeli prikupljati. S malo rei saopti im da je dola
Loreta.
Kad je ostala sama, Loreta lee na krevet ne marei da skine odeu.
Kako je do tada potpuno shvatila Sarinu opomenu da prestane
dramatizirati, odvagivala je kakvu taktiku da primeni. Kasno posle
podne Sarah pokuca na njena vrata; Loreta je pozove unutra; Sarah
ue i upita: Jesi li spremna da nam se pridrui? Loreta potvrdi.
Presvukla se u jednostavnu haljinu bez ukrasa i uklonila sve tragove
malih pomagaa s lica tako da je sad ona izgledala bezbojno. Glatko
je zaetkala kosu, svezala je u uzao na iji i skinula prstenje.
Zajedno su sile i zatekle ostale na tremu u oekivanju. Svi osim
Edne ustadoe kao po zapovedi. Penelope je poljubi, ali kratko, po
dunosti, bez topline. Nel i Edna samo kimnue, posmatrajui je kroz
suene kapke.
Brus, Dejms i Adam poklonie se, Lion se porukova, zacrvenjevi
se i rekavi da je na Beulahu dobrodola.
Doreen izvede neku brzu, nespretnu kretnju glavom; a tad, poto je,
ini se, shvatila da je to detinjasto, prui ruku. Rejel se susrela s
Loretinim pogledom mirno, iako je Sarah nazrela radoznalost iza
njena suspregnutog dranja, i zatim se porukovala.
Loreta kao da je oklevala, zatim je brzo ispruila vrat i poljubila
Rejel u obraz. Moram uiniti vie, rekla je, ne samo rukovati se s

detetom svoje sestre.

Selma istupi i nakloni se kao mukarac. Kad joj se Loreta okrenula,
blago je gledajui, Selma ree: Sara nam je rekla da ste se udali
nakon ubistva mog mua, ali da je i to sad prolost. Kako se sad
prezivate i kako emo vam se obraati, gospoo?
Krotkim glasom da pristaje uz izraz lica, Loreta odvrati: Nadam
se, moja draga, da e me zvati Loreta, a elim da me ljudi upoznaju
samo kao sestru Sare Kendrik koja je dola u poset nakon duga
izbivanja, tuna srca i s jedinom eljom da ubudue poivi mirno, ako
bude Boja volja. Selmino lice i lica mukaraca ublaie se na te rei,
no na licima ostalih ena itao se oprez.
Pa lepo! ree Sara raspoloeno. Hajde da posedamo.
Loreta krene prema stolici kraj Penelopine, ali Nel objavi: To je
moja stolica, a svaki prisutni mukarac kao da je na to podigao ili
povukao svoju stolicu prema mestu koje je Loreta odabrala da sedne.
Prihvatila je Adamovu ponudu, naoko sluajno, iako mu je dobacila
prisan, zahvalan smeak i promrmljala: Hvala vam, gospodine.
Dok ih nisu pozvali da posedaju za veeru, Loreta je zabavljala
sluateljstvo priajui o opasnostima svog dugog putovanja morem,
unapredivi kapetana Slocuma u neto veeg junaka nego as ranije u
izvetaju Sari. Svi su je sluali, niko nije razgovarao, a kad je s
vremena na vreme ko postavio pitanje, glas ispitivaa bio je jednako
trezan i priguen kao i onog ko je priao.
Edna upita, nakon to je dotad uporno utala: A to je s
Kalifornijom? Niste je ni reju spomenuli. Loreta prieka malo i tad
odgovori, tako tiho da su se ostali nagnuli prema njoj da uhvate re:
Tamo jednoj dami nije mesto, gospoo. Mogla bih vam nasamo
ispriati vie, ali su sad ovde prisutne nedune mlade ui. S
instinktom glumice tu je skromnu, izazovnu primedbu izrekla u
pravom trenutku. Nije jo uutala kad prie Lotus da objavi prostrt
stol i da e majka biti zahvalna ako uu smesta, dok su lepinje jo
tople.
Njih dvanaest je posedalo za sto. Loreta je jela s velikim tekom to
joj je u Nelinim oima pribavilo stanovito potovanje. Ostali, koji su
se nasitili obilnim rukom, posmatrajui je alili su je, opratali i
prihvaali kao to to ljudi obino ine prema nekom ko je u nevolji.

Niko te noi nije usnuo a da nije prijazno mislio o siroti koja se tog
dana vratila u njihovu sredinu.
U uurbanosti i poslovima oko etve koja je poela sutradan
Loretinu prisutnost ubrzo su svi prihvatili kao samu po sebi
razumljivu. Njeno dranje bilo je uzor pristojnosti i panje. Guei
uroenu sklonost da bude u svakoj prilici prva i sredite, postala je
pratnja, malo neodluna, uvek uljudna. Nikad se nije prikljuila tuem
razgovoru a da nije upitala smije li.
Laskala je Selmi i Paulini koje su sad bile besposlene kad je
Jorgovan bila potrebna na polju, postavljajui im hiljadu pitanja o
njihovoj zimskoj koli, i ak se inilo da slua njihove odgovore. Bila
je dobrodoao dodatak Nelinu i Penelopinu gunavom duetu,
zabavljajui ih laima o svom ivotu na Zapadu. Kad su Sara i Rejel
zametnule razgovore o venanju, to su gotovo neprestano inile na
Beulahu se sad razgovaralo samo o dve stvari: etvi i svadbi Loreta je
sedela uz njih utke, sa setnim smekom na usnama kao da se sea
vlastite mladosti a ne usuuje se priati o njoj. ak je bila paljiva
prema sluinadi, i nijemo smerna u Lorijinoj prisutnosti, to meutim
nije mnogo popravilo Lovevino miljenje o njoj.
Lori i Klaris prvi put su se gotovo posvaale. Nema sumnje,
promenila se, izjavila je Klaris. Poznajem je gotovo celog njena
ivota, promenila se, kaem ti. Nije nimalo slina devojci koja je znala
tresnuti nogom o pod i tvrditi da sam loe izglaala nabore.
Ostarela je, moda, ali je ista, tvrdila je Lori. Zmija presvlaoi
kouljicu, ali je ipak ispod nje ona ista zmija.
Nisu vie progovorile ni rei do kraja dana.
Rejel je bila hladno uljudna i ak u Loretinoj prisutnosti nije bila
tako prirodna kakva je inae bila s Ijudima. Sara je to uoila i odluila
o tome promisliti kad bude imala vremena, ali je uvek bila
prezaposlena da dalje istrauje. Lion je lako izbegavao Loretu, osim
za obroka, a u etvi je esto jeo sam, ranije ili kasnije od ostalih,
ponekad s kotla u pilani, eee s Flojdom za stolom u glavnoj kuhinji.
Ako je u njoj bilo prevrue, to se dogaalo kad su Myrtis i njene
pomonice ukuvavale voe i povre, uzeli bi tanjire i viljuke u ruke i
izali da jedu i razgovaraju u seni smokve.

Samo je Flojd znao da Lion svakih nekoliko dana odlazi na konju

ili peice preko na Andersonovu farmu da vidi Kloris. Lion mu to nije
rekao, a Flojd ga nije uhodio; no njih su se dvojica poznavali tako
dobro da se nisu morali poveravati ili posmatrati meusobno dranje.
Flojda su ti poseti zabrinjavali, pitao se to bi se zbilo da se Lion i
Rosko jednog dana tamo susretnu i udio se zato Lion odlazi, to si
on i Kloris mogu rei kad se sastanu.
Brus je, ako je uopte svraao u to tako zaposleno doba, obino
dojahao preko polja da vidi kako Lion sa svojim ljudima napreduje u
etvi. Jednog je dana ipak doao s glavne ceste vraajui se iz
potanskog ureda i istionice pamuka u Hajborou. Loreta je sedela
sama na tremu i Brus zaustavi konja htijui joj samo uputiti pristojnu
re pre nego obie kuu da nastavi put. No pola sata kasnije, ne
znajui ni sam kako se to dogodilo i ak nesvestan da se zbilo, sjahao
je i sedeo na rubu trema, drei uzde u rukama i okrenut Loreti s
kojom je razgovarao.
U tom trenutku Sarah je izala iz predvorja i smesta se
nakostrijeila a da nije ula ni re njihova razgovora jer su govorili
tiho. Ve i sam pogled na Brusa ju je ozlovoljio, moda neopravdano,
no nekada je eznuo za njom; ona je to znala i radovala se tome a da
ga nije poticala. Ali Loreta je bila sasvim drugaija. Nije se mogla
pohvaliti nedunou. Sarah se odjednom setila kako se Loreta onog
dana kad je dola oduevila uvi da e njena ki biti gospodarica
Hrastova i kako joj je ona saoptila da to jo dugo nee biti jer e Brus
Dejvis svakako jo dvadeset ili trideset godina biti gospodar Hrastova.
Da li je bilo mogue da je Loreta razmislila o toj primedbi te se sad
bavila milju da ona postane gospodaricom Hrastova?
Da, to je bilo mogue.
Meni je sedamdeset i osam, tebi sedamdeset i devet, rekla je
Posie Buttercup.
Ne, tebi je sedamdeset i devet. Meni sedamdeset i osam, tvrdila
je Buttercup Posie.
Obje starice nisu imale nikakva odreena posla. Hranile su
nekoliko kokoi i kopkale gredice oko kue; ali veinom su dremale u
senci kronjatog drva u dugakim, istim, jako ukrobljenim
haljinama i kapama od istog platna. Ako se ko zaustavio u prolazu,

trgnule bi se i razmetljivo priale kako je jedna bila dadilja gosdaru

Lionu a druga gospoci Selmi.
Lion i Selma svraali su da ih obiu i posede s njima, pitajui ih
kako su, to im treba, donosei sitne darove: eer, duhan za mrkanje
i slino. Njihova prepirka o godinama bila je jedina iskra sukoba, ak i
interesa, koja im je preostala, a one su se njom sluile koliko god su
mogle. zapravo se nedna nije mogla setiti koliko joj je godina, a mogle
su biti i blizankinje, tako su se malo razlikovale.
No jedne noi, nakon uobiajene prepirke, legle su u postelju ne
pomirivi se. Idueg jutra Posie je ustanovila da je Buttercup umrla i
kad je isteturala u dvorite da pozove pomo, jo u spavaici, i ona se
sruila mrtva.
Trideset hiljada noi delile su jedan krevet, jer se nisu udavale, i
sad su ih pokopali jednu uz drugu na malom seoskom groblju gde su
robovi iz okolice voleli da ih pokopaju, da tamo njihovi smrtni ostaci
mogu poivati, ili ne, celu venost.
Rosko je i dalje obilazio Andersonovu farmu jednom tedno da
nadgleda letinu i da Kloris neto novca, ali su i Lionovi esti darovi
viskija kad je svraao bili ne manje dobrodoli. Oni su jednostavno
znaili da Kloris moe piti koliko joj srce eli a to je vie pila, to joj
je trebalo vie da postigne eljenu omamu. Lion se nije pitao zato
poseuje Kloris; znao je samo da ga neto tera da to ini: moda
uspomena na zajedniko detinjstvo, ili jednostavno to ga je podseala
na njegovu mladost, moda oseaj ljubaznosti ili krivice, ili oboje.
Ponekad su razgovarali, uljudnim i slubenim reima, nikad prisno.
No jednog dana kad ju je zatekao u ipraju izmeu njihovih polja i
kad su se nasedeli na deblu i popili iz vra, otirui grli nakon gutljaja,
sklopila je oi. Nije se zaudio, jer je to esto inila. Moda je dremala
ili samo prouavala. Ali za pet minuta otvorila je oi i iv izraz u
njima odavao je da nije spavala nego razmiljala, i onda ree: Kladim
se da bi volio znati je li to uinio on.
Tko, to uinio? rekao je neodreeno, ne sasvim siguran da ju je
pravo uo.
Kimnula je, jo zauzeta svojim mislima. Eh, uinio je. Morao je
nekom rei. Rekao je meni, nikom drugom; to znam.
Tko?

Rosko, rekla je.

Rosko je to uinio? ponovio je iznenaenim glasom. to?
Napio uvara i podmetnuo poar.
Nije odgovorio. Sedeo je trepui i seajui se noi kad su on i
Flojd divlje jahali u Hajboro, oiju uprtih u strahovit sjaj na nebu.
Shvata? upitala je.
Da.
Nasmejala se, frknuvi. Ne moe dokazati.
Ne.
Izjavila bih da ti nisam nita rekla.
To je bilo davno, ree on.
Razmislila je o tome. Sve je bilo davno.
Kad je krenuo kui, pitao se da li je to to mu je rekla istina i
zakljuio da to ionako vie nije vano.
Loreta je jo bila lepa ena. Svoju krutu pojavu na dan dolaska
ublaila je postepeno eljajui kosu u meku frizuru i
upotrebljavajui neke od svojih profinjenijih varki da pobolja izgled i
da se ne primeti da je menjala delo bojih ruku. No privlanost kojom
je delovala na Brusa usprkos tome to je bio obuzet mislima o
vremenu i etvi, ustanovio je da esto misli na Loretu nije se
ograniila na mehanika pomagala. Ovladala je vetinom da sedi i
hoda skromno ali zavodljivo, da slua i govori vie od svega da govori
oima na nain koji je privukao i prikovao panju i mnogo svetskijih
mukaraca od Brusa Dejvisa.
Poeo je u svoj razgovor za rukom meati primedbe o njoj to se
njemu inilo sluajnim, ali ih je Edna uoila a ak su i slabo
sumnjiavu Doreen terale da se tajanstveno osmehuje Dejmsu. Zatim
su takve primedbe uestale i postajale sve udnije iako su ih
doekivali bez primedbi ili poticanja. Edna je suzdrano utala, drei
da je sinova zanesenost prolazna. No jednog dana za rukom osmelio
se da kae: Iako vie nije mlada, ipak izjavljujem da je zato mnogo
bolja. Bila bi odlina ena svakom mukarcu! Adam, Dejms i
Doreen bili su postieni to im otac na tako nezgodan nain otkriva
svoju naklonost, te brzo poee razgovarati meu sobom. Adam je
prekosutra trebao poi u Savanah zbog poslova plantae. Poput svog
ika Bonarda ni on se gotovo uopte nije bavio zemljom, ali je rado

obavljao u gradu poslove u vezi s plantaom.

Bila je polovica rujna. Urod je ve najveim delom bio spremljen
iako su Brus i Dejms, a i Edna i Doreen jo nalazili mnogo poslova i
bie ih sve do Adamove svadbe u oktobru. Tako su razgovarali o
Savanahu.
Doreen je podsetila brata na dve ili tri kupovine koje je obeao
obaviti. Malo kasnije braa i sestra se ispriae i ostavie Ednu i Brusa
nasamo.
Mati i sin uvek su se oseali neusiljeno jedno s drugim, ali sad Brus
zatee majku kako zuri u njega ljutito.
to je? upitao je.
Misli li ti ono to si rekao o toj eni?
Pretvarao se da ne shvata. Gospoici Loreti?
Kratko je kimnula. Da nije sestra Sarah Kendrik, ne bih sedela u
istoj sobi s njom.
Mama, iznenauje me!
A ti iznenauje mene!
Ta moj sin uzima za enu njenu kerku.
Ja smatram Rejel Sarinim detetom. Ona ju je odgojila i uinila
onom dragom devojkom koja nam je svima mila. Nju u radosno
primiti.
Onda mora uvideti da ne moe zaobii njenu majku.
Ona ne zna da joj je Loreta mati.
Sigurna si? upita Brus.
Toliko koliko mogu biti. Ali to i nije vano. Vanije je to ti o njoj
govori na nain koji bi bio apsurdan i u ustima nezrela mladia a ti to
nisi. Zar moe doista tvrditi da ceni tu enu? Brus se igrao aom,
utiskujui njenim vlanim dnom uzorak na stolnjaku. Meni je lepa a
njeno drutvo ugodno. Nisam rekao nita vie.
Nadam se da si njoj rekao manje.
Ona neosporno zna da joj se divim.
Onda od sada zadri za sebe svoje divljenje jer ti ga ja ne
doputam!
Mama! povikao je prosvedujui vie kao deak nego mukarac
koji je dobrano odmaknuo od etrdese te.
Ne, gospodine! rekla je krepko. Ne doputam!

Ona je raskalaeno stvorenje koje misli jedino na sebe. Kad je

vidim sa Sarah, teko mi je poverovati da je njen krvni rod.
Jako si nepravedna prema njoj, mama! Nepravedna ili ne, tako
oseam i to se nee izmeniti. Ako se bavi milju ak i najudaljenijom
pomisli da je uzme za enu, zaboravi to. Neu neu to dopustiti! Pre
bih zapalila ovu kuu nego njoj dopustila da prekorai prag kao
gospodarica.
Mama, ti si strana! i uzbuuje se ni za to. Rekao sam samo da
mislim da je ljupka. Ljupka? Ta Belzebubova bludnica! Mama,
molim te! Cue te u kuhinji. Nije me briga ako me uju na Beulahu,
to e najverovatnije i biti ako uini jo jedan korak prema tom
podmuklom, spletkarskom, pokvarenom stvorenju koje je napustilo
vlastito dete, koje je otrglo tvog brata a mog sina iz srca i doma, i
zbog kojeg su ga umorili u onom divljem naseljenikom gradu!
Brus se borio da odri dostojanstvo. Svakako nemam namere da
ozbiljno udvaram gospoici Loreti.
To mi je milo uti.
Iznenada je ogoreno pljesnuo dlanom o stol. Meutim, mama!
Ne doputam da mi u mojim linim stvarima odreuje to smem a to
ne!
Jesam li ikad pokuala? odgovori Edna povreeno i zaueno.
Ja, sine? Radije bih otila iz ove kue i proivela ostatak svojih dana,
kojih ne moe biti mnogo, u crnakoj kolibi nego da se upliem u
tvoje line stvari. Kad bi naao prikladnu enu i odluio da se
ponovno oeni, sigurna sam da se ije bih protivi la. Teko je
uzdahnula. Neu iveti veno i shvaam da ee hteti da se neko za
tebe brine. Naravno, Doreen jo ne pokazuje znakove da se eli udati a
moda i nee; a Rejel e doei uskoro k nama. Ne mogu zamisliti
bolju gospodaricu Hrastova od Rejel Kendrik kad bude Rejel
Dejvis.
Ne nameravam se ponovno oeniti, ree ukoeno Brus.
Eh, to ti stoji na volju, kao to sam jasno rekla.
Brus odgurne stolac od stola i ustane. Gore na zapanom polju
pobiru razasuti pamuk. Taj posao ne vole pa moram prigledati.
Kimnula je pa i ona odgurnula svoj stolac. A ja moram pomoi
Doreen. Ureujemo nekadanju Bonardovu sobu. Hteli bismo sve u

njoj obnoviti i iznenaditi mladi par kojem e to biti brana lonica. I

tako, premda to ona nije znala, Loretina nada da postane gospodarica
Hrastova potkresana je u korijenu.
Idueg dana Flojd je, priekavi da razvrstaju potu u potanskom
uredu u Hajborou poto je voz iz Savanaha stigao i krenuo dalje,
dojahao iz grada. Sat kasnije, Rejel je odgalopirala iz Beulaha u
Hrastove to je bre mogla. Stigavi tamo, zaustavila je konja i sletela
sa sedla kao ptica, potrala uza stepenite u kuu dozivajui: Adame!
Adame, ne sme otputovati! Gde si?
Iz bive Bonardove sobe gde je radila s bakom, Doreen je strala
stepenitem u predvorje. Buni Rejelin dolazak pobudio je Edninu
radoznalost pa se i ona uputila, polaganije, za Doreen niza stepenice
da uje to se zbiva.
Radi se o ovom pismu! povie Rejel, pokazujui list u svojoj
ruci u dokaz. U njemu pie o groznici u Savanahu!
Potraiu Adama, ree Doreen kad je stigla Edna. Edna uvede
Rejel u malu gostinjsku sobu kraj prostranijeg salona. Smiri se,
drago dete. to god ne valja moe se uvek ispraviti. Od uzbuenja
samo sve izgori i ostaje tvrdo ugljevlje. Kakvo je to pismo i ije?
Oh Rejel je sela na kratku sofu kraj stare ene. ao mi je ako
sam digla halabuku. Zapanjila sam i tetku Peu, to znam. To je njeno
pismo, znate, od jedne njene prijateljice koja stanuje u onoj istoj ulici
Broughton gde je mama ivela u detinjstvu. Pie da je uta groznica
gora nego u epidemiji 1820! ula sam mamu kako spominje tu
epidemiju iako je tad bila dete, a tetka Pea ih je sve odvela na ladanje
da tamo ekaju da proe!
Oh, vidite, zar ne? Ne smemo dopustiti Adamu da ode. Treba ga
uveriti da otkae ili bar odgodi svoj put. Adam ue, a za njim Doreen
koja ga je pronala u kancelariji sa Dejmsom gde su pregledavali
raune i raspravljali o njima. Rejel? ree i prie joj uzevi je za
ruke dok je ustajala sa sofe. Rejel isprva nije smogla rei. Njenim
mislima, koje su pojurile napred i ve videle nesreu, trebalo je
vremena da se vrate u sadanjost i prihvate ga onakva kakav je bio
zdrav i itav.
Zabrinuta je, objasni Edna, a da nije dopustila da se dobije dojam
kao da se odnosi pokroviteljski prema devojinoj brizi, zbog pisma

koje je gospoica Penelopa primila od prijateljice iz Savanaha.

Je li to sve, nasmeje se Adam s olakanjem. Koliko ste se
uskomeale i kako me Doreen hitno pozvala pomislio sam da u ovde
zatei neku tragediju.
Rejel mu prui pismo.
Trai da itam tua pisma? upita on.
Ona ga uze nazad i rasklopi papir. Ja u ti ga proitati i tad nee
misliti da sam budalasta. Izgladila je izguvani deo papira i pridigla
ga da uhvati dnevno svetlo od prozora iza sebe. Proitati u samo
stupac o groznici. Tetka Pea ga je itala za sebe, a kad je naila na te
retke, uskliknula je i poela itati naglas, znajui za tvoju nameru.
Rejel preleti redove da nae to je htela. Zatim je poela itati naglas,
trudei se da joj glas ne dre.
Zaraza je jaka. Ljudi kau da gore nije bilo sve od 1820. Pria se
da je vie nego polovica od 15000 graana iz straha pobegla na
ladanje, da izbegnu teskobno rasploenje u gradu. Prole nedelje ni
jedno jedino zvono nije se oglasilo iz crkve, jer su svi koji su ostali
bili zauzeti bolesnima, umiruima i mrtvima Rejel se prekine s
jecajem i prui pismo. Vidi, Adame, ne sme otii.
Moje drago dete! Edna uze devojku u naruaj da je utei, dok je
Adam uzeo pismo iz Rejeline ruke i preletio ga. Malo kasnije i on se
pridruio Edninu teenju. Doreen, oseajui se suvinom i malo
ljubomornom zbog Dejmsa izila je u predsoblje i vratila se u
kancelariju da bude s njim.
No kad je ula i rekla to je Adama otrgnulo od posla u koji su se
braa zadubila, Dejms se ozbiljno namrtio i zaklopio knjigu rauna.
Iziao je iz sobe i preao predsoblje, Doreen za njim, i stigao na
otvorena prednja vrata jo na vreme da vidi Adama i Rejel kako
silaze stepenicama i odlaze u vonjak. Dejms ih je pratio pogledom,
jo jae namrten, a Doreen je posmatrala Dejmsa. Grlo i oi pekle su
je od suza a znala je da ih ne smije pokazati.
No, no, no, no, no
Rejel iz priguenog jecanja prasne u glasan smeh.
Prestani! oh, prestani! To zvui kao da ko doziva krave.
Iskoristio je njen smeh da od tog svesno napravi alu, ponovivi:
No, no, no, no Uutkala ga je rukom i dok je on podigao lisnatu

vreu na ulazu senice do koje su doli i tad uli u nju, usnama je uzeo
njen srednjak i stao ga sisati. U senci loze ona se stisne uz njega,
snano udahne i zadri dah.
Ne diui, naslonila se telom o njega. Njegovi zubi ispustie vrh
njena prsta; usne potraie njene i susretoe ih na pola puta. Grlili su
se i ljubili kao izgladnjeli. Kad su morali prekinuti jer bi se inae
zaguili, nasmejali su se. Adam se smejao i kad je ona ve stajala
mirno, gledajui ga.
Kako da se venamo i ivimo zajedno? upita on. elim te drati
i ljubiti svaki trenutak! Zaboraviemo na jelo i umreti od gladi, uguiti
se od poljubaca i zaboraviti disati!
Adame nee otii?
Netko mora. Da zahtevam od oca ili brata da odu umesto mene?
Oni ne trae da obavljam njihov posao.
Jamano moe poekati
Ne, draga. To nije stvar hira ili kad kome odgovara. To je posao,
ivot i dah Hrastova i Beulaha. Na ovom putu zastupam u prodaji
pamuka i tvog oca.
Rei u mu da te ne pusti!
Drao ju je za oba zapea. Rejel! Ja te volim!
Volim te, volim te! Ali nemoj to nikad zloupotrebljavati da
postigne to hoe, uje li?
Ne radi se o tome da bude po mojem. Citao si pismo.
Da, i itao druge izvetaje i uo glasine. Ima ih na hiljade.
Ovo nije glasina, to je ravno iz Broughton Streeta!
Oni u sreditu oluje ne mogu videti kad ona prolazi. Sad doi,
ljubim te to toliko brine zbog mene, ali odlazim samo na dandva,
najvie tri, i uo sam da je groznica popustila. Obaviu to moram.
Izbegavau opasnost, ako je jo ima. I vratiu se, i zajedno emo se ti i
ja smejati tom strahu.
U pismu pie oh, to zvui tako strano, Adame da je hurikan
otetio plinske cijevi i da je grad u mraku.
Nemoj mi se rugati
To ne inim i nikad neu. Rejel, ne mislim da si budalica,
najdraa samo da malo previe brine zato to sam ti ja najvea ljubav.
Ali, otii u.

Adame! Ja hou, ja hou

Privukao ju je i svojim ustima zatvorio njena.
Sedei na tremu izmeu Nel i Penelope koje su zaspale u svojim
ljuljakama, Loreta je besnila nad komadom veza. Bio je najgori deo
dana: rano poslepodne. Zemlja je vapila za kiom. Drvee i trava
oteali i mutni od praine, a zrak gust od zrnaca praine. Napuivi
usta Loreta je posmatrala svoj vez i zakljuila da je za perje na ptijim
grudima uzela konac pogrene boje. Otkopala je drvene obrue koji
su napinjali sliku i uspela ispustiti jedan koji odskoi lagano od poda i
zatim se otkotrlja s trema u dvorite. Bila bi proklela, ali nije htela
probuditi svoje drubenice. Meutim nije bila paljiva zbog njih;
mislila je na sebe. Nije znala to bi im rekla, nije se mogla smekati da
ih ugrije u hladnoi dosade. Tiho je ustala sa stolice i na prstima sila
u dvorite. Lako je nala odlutali obru i navukla ga na ruku. Bio je
poput narukvice, samo prevelik. Gurnula ga je na rukav haljine gde se
trenutak zadrao a onda skliznuo dole. Nisu je mogli videti s trema te
zavitla budalasti obru pratei zadovoljno pogledom kako pada u
ruin grm, stresavi latice s jedne ocvale rue.
Neka ga tu neko pronae i upita se to bi to, do vraga, moglo biti!
Dva drvena obrua lako se raspoznaju jer lepo pristaju jedan u drugi.
No jedan obru treba objasniti, jedan sam predstavlja zagonetku.
De, de, de, dededum, pevuila je, zatim stala i osvmula se s
mrnjom na pranjavu travu i lie hrastova, suv, uvenuli vonjak u
daljini niz put; onda je okrenula glavu prema kui mrzila je i nju, tu
veliku, runu, udobnu kuu koja je sve drala u samodopadnom
zadovoljstvu, koja je veno vonjala na kuvanu hranu i crnce, tu kuu u
koju je neprestano neko ulazio i izlazio, a nita od toga nije bilo s
njom u vezi.
Okrenula se celi krug i ruke pritisnula na bok dok je popreko
gledala kuu, kao protivnik u protivnika. Kua je bila srce Beulaha,
raala je ljude ija je volja, amfaicija i savest znaila njen nastavak.
Od besa je zgrila ake. Podboena, raskoraena stava, stajala je kao
podrugljiva ciganka dok joj misli nisu razvezale vor besa u srcu a to
je olabavilo miie, opustilo ake, spustilo ruke da se sklope udobno
jedna u drugoj, opustilo noge i zaoblilo ramena.
Odjednom je znala to joj je, jer joj je bes zbog dosade nagovestio

to bi je nje oslobodilo: dolazak oboavatelja Brusa Dejvisa u ijoj je

vlasti bilo da skrene njen ivot novim pravcem. Bio je on, sam bog to
zna, dosadan ovek, no ona je bila ne ve stara, ali u dobi kad se cene
mirnije struje sigurnosti i naputaju neizvesnosti brzica.
Bio se zainteresirao vie nego povrno; bio je gotovo njen. Tad se
neto dogodilo oh, slutila je to iako nije znala to. Kad je juer svratio
s prvim vestima iz Savanaha gde je Adam ugovarao prodaju i
isporuku pamuka s Hrastova i Beulaha i kad je zavrio s poslovnim
delom izvetaja, pogledala ga je; prisnim, naklonim smekom a u
njegovim se oima pojavio strah zeca u begu. Hopcuphop! Ode zeja
peenka!
Jo dok je razmiljala o njemu, opazila ga je. UdaIjavala se od kue
pod kutom iz kojeg je delomino videla stranja dvorita. Tamo ga je
ugledala. Stajao je blizu stranjeg ulaza, jo drei uzde mora da je
upravo stigao govorei neto Rejel. Loreta je bila predaleko da uje
ak i amor njihovih glasova, a oni je nisu mogli videti jer je bila u
seni hrastova. A nije se ni inilo da je trae!
Loreta odlui da doeta tamo kao da je lutala bez cilja i tako ih
iznenada otkrila. Bie to sjajna prilika da pocrveni, a to je uvek
oaravalo mukarce i prualo im oseaj snage i zatitnitva. Oh, da je
samo jo mogla crvenjeti! Eh, pokuae. Usredotoivi pokuala se
prisetiti najneugodnijh doivljaja iz svog ivota ali, jao, pomisao na
njih, a bilo ih je mnogo, samo ju je naterala u smeh. Moda e smeh
jednako posluiti. Smeh je gotovo uvek mogla izazvati jer joj se svet
obino inio apsurdnim. A mukarci vole smeh gotovo koliko i
crvenjenje. Veruju, sasvim pogreno, da on svedoi o dobroj udi.
Odmarao ih je, ukoliko nije upuivao na izrugivanje.
Kad si je ponovno dopustila da pogleda ono dvoje, primetila je da
se Brus sprema uzjahati konja. Dakle je doao stranjim putem da bi
izbegao nju pretpostavivi da e biti u kui ili na tremu, ali nikako sa
stranje strane kue. Videvi ga sad na sedlu ponovno se razbesnila.
Zanemario ju je; zapustio; preko nje se prelazilo; bilo JOJ je
doputeno samo da bude pratilja starih gospoa!
Bila je predobra; to je bilo pogreno. ak i Sarah, kad ju je ula da
prda neto to je zapravo bila la, priznala je da svima pravi veliku
uslugu da su svi, i te kako, njeni dunici.

Naklonivi se sa sedla, Brus okrene konja koji najpre poe

korakom a zatim kasom i ubrzo nestane s vidika.
Ako je gospodar Hrastova izmakao, ostala je jo devojka koja ju je
poniavala svojom ravnodunou. Kako bi se brzo ta nemarna
mirnoa rasplinula da je znala istinu o njihovu srodstvu!
Drei se sene Loreta pouri iako nije trebalo jer devojka nije ula
u kuu nego je mirno stajala kao da razmilja o tome zbog ega ju je
posetio Brus Dejvis. Tako se duboko zanela da se nije iznenadila kad
joj je Loreta prila i upitala je: Je li to na dobri sused Brus Dejvis
upravo odjahao?
Da, potvrdi Rejel.
Moda se raspitivao za mene? Zamolila sam ga neto to nije jako
vano
Ne, gospoo, nije spominjao nita, ni vas.
A je li ti donio vesti iz Savanaha?
Nita novo to ve nisam proitala u pismu.
Vraja devojka zar nee nita odati? A ja se nadam da vesti
najavljuju skori povratak stanovite osobe koja nedostaje!
Priavi vornatoj smokvi blizu stranjih vrata, Rejel ne odgovori
ve dodirne jedan zapraeni list, zatim tvrdu granu pipajui je prstima
poput slepca ija ruka pretrauje neije lice da bi ga videla. Zatim
se okrene Loreti. Ovo drvo tako je dugo ovde te mi se ini da predaje
neto od svog ivota kad ga dodimem.
Zbunjena Loreta pokua izmamiti smeak razumevanja, ali sa
slabim uspehom. Lepa mata, svakako.
Ponekad poelim togod kad ga dodirnem. Rejel krene dalje u
dvorite, a Loreta poe uz nju kao da su odluile zajedno proetati.
Zatekavi se tako u drutvu, Rejel uljudno upita to joj je prvo palo
na pamet. Je li vam ikad ko priao o tom drvu, gospoo?
Zato, to ima da se pria?
Lori kae da je oca i Flojda, kad su bili deca, istovremeno hranila
jednog s jedne, a drugog s druge strane.
Odvratno! Verovatno niko nije dovoljno star da to opovrgne.
A kad su se nasitili, umotavala ih je u jastunice a ika Ezra
obesio bi jastunice o vrstu smokvinu granu i tako su se ljuljali
amotamo kad je vetar duvao.

Stari sluge priaju takve prie. To ih tei i zabavlja.

Oh, znam da je tako bilo! Samo drim da je jako teko zamisliti
tatu i ika Flojda kao dojenad!
Da, verovatno ti je to teko, ljubazno se sloi Loreta i uze
devojku pod ruku tako da se Sarah, ako sluajno gleda kroz koji
prozor, moe zauditi prisnom prizoru.
No Rejel upita: Jeste li umorni, gospoo?
Eh, doista sam ve neko vreme etala pre nego sam tebe susrela.
Nisam umorna, samo sklona da se malo ovde odmorim ako ostane sa
mnom. Dole su do klupe sagraene uokrug hrastova debla. Loreta
sedne i neno povue devojku do sebe. Kad je Rejel oslobodila ruku,
odluno ali ne nepristojno, Loreta ree:
Uistinu! Kako je ovde mirno. Jako mi je godio ovaj boravak sa
svima vama nakon mog munog puta iz Kalifornije. Bili ste tako
ljubazni i gostoljubivi.
Sigurna sam da ste dobrodoli, gospoo.
Lepo je od tebe to to kae. Loreti se inilo da vrlo slabo
napreduju. Posle stanke osmelila se malo dalje.
Ja sam ve bila ovde, naravno, pre mnogo godina.
Tako sam ula.
Zapravo bila sam ovde pre osamnaest godina kad si se ti rodila.
Rejel ne odgovori i ne primeti nita, a Loreta, zurei u nju ozbiljno,
ree: Zar ne osea posebnu prisnost kad smo zajedno?
Ne mogu rei da oseam, gospoo.
Loreti je trebalo samo trenutak da dozove odgovarajue uzbuenje.
Rejel ti si moje dete! uskliknula je i briznula u pla, oekujui da
e je ona neno zagrliti i ispitivati. Kad se nita slino nije zbilo,
Loreta obustavi suze, ali postepeno, uspostavljajui svesnim naporom
pribranost, ne usuujui se jo pogledati u svoju pratilju. Kad je
osetila da moe donekle dostojanstveno prozboriti, rekla je: Moda
nisi shvatila to sam rekla. Nadam se da nisi. Odala sam se. Nikako mi
nije namera da drugi budu nesretni. Mora mi, molim te, oprostiti. Ja
sam oseajna ena i bojim se da sam na trenutak popustila
majinskom oseaju. Oh, ne bih to smela rei! Molim te da zaboravi
sve to se meu nama upravo odigralo.
Kako elite, gospoo.

Loreta nije mogla odoleti da je ne pogleda u oi. Eto, rekla je i

obrisala ponovno nos, ovaj put s nekom obzirnom konanou. Tako
mi je drago to nikom nije naneseno zlo i to nisi slutila moju tajnu.
Oh, ja sam savreno svesna da ste me vi rodili, gospoo.
Suze ponovno grunue, ruke poletee. Dete moje!
Rejel se neupadljivo izmakne.
Loreta suspregne dah i pusti da joj usna zadre i sa zadovoljstvom
oseti da joj suze kaplju s trepavica na obraz. Uskrauje Ijubaznu re,
zagrljaj, svojoj majci?
Prihvaam da ste me rodili, gospoo, ali ne i da ste mi majka.
Mama je moja majka. Loreta, ne znajui kako da nastavi, iznenada
okrenu: Svi veruju da si tako neduna!
Ljudi zamiljaju da deca nita ne zameuju, a nije tako. Bilo je
toliko sitnih znakova i gurkanja. Jednog dana upitala sam tetku Selmu
i ona mi je sve ispriala. Ona i tetka Pauline zajedno su mi to poverile.
Rekle su da su uverene da bih to trebala znati. Bilo mi je jako drago
to su mi objasnile moju tajnu. To je bilo pre nekoliko godina.
Ali nikad nisi odala Sarah da zna?
Ne, gospoo. Nisam. Buduoi da mi nije sama poverila, smatrala
sam da moda za to ima svojih razloga moda iz ponosa, to je
razumljivo.
Ponosa? to time misli?
Zar bi joj bilo lako priznati da su je njen mu i njena sestra
prevarili? Jamano uviate to je oseala? Loreta je uzdahnula i
pokuala obnoviti ono besciljno rasploenje. Bila sam u arlstonu, u
Junoj Kaliforniji. arlstone je tako lep, romantian grad, zna. Tamo
sam nastupala u jednom Shakespeareovu komadu. Lion i ja bili smo
svladani neodoljivom strau.
Jadni tata.
Kako se usuuje!
Ne elim vas vreati, gospoo. Samo tata mora da je bio jako
zbunjen i nesretan zbog svega. Loreta se ironino nasmeja. A ja ja
koja sam ti mati zar mene ne treba uopte aliti?
Nastojala sam o tome tako razmiljati: vi i mama ste sestre. Ista
krv, tako rei. Pomirila sam se s tim da ste me vi rodili kad ona nije
mogla.

To je bilo vrlo usluno od mene! izjavi Loreta besno.

Usuujem se rei da je tako, gospoo. A kad ste ispurjili tu
sestrinsku zadau, vi ste a ja vas ne prekoravam napustili dete koje ste
rodili.
Okrutno je to tako govori!
ao mi je to vam se to tako ini, gospoo, ali to me se zapravo ne
tie.
Bi li ti bilo drae da sam te ponela sa sobom?
Kad ste pobegli s ikaom Bonardom, elite reoi?
Zaboga, prestani svakog nazivati ikaom i tetkom! Taj junjaki
obiaj je nemogu! ika Flojd! Tetka Pauline! ika Ezra!
Ne moe se porei, gospoo, da je ika Bonard bio moj ika
dvostruk, mogli biste rei, jer je bio oenjen oevom sestrom pre nego
je postao navodni mu majine sestre. Ako ga to ne ini mojim
ikaom, tad nita nee. A vi ste moja tetka Loreta.
Zar ti nisam time to sam te ostavila ovde s tvojim ocem uinila
bolju uslugu nego da sam te uzela sa sobom?
To to ste me ostavili ovde jamano je bilo vea usluga, potvrdila
je Rejel. No nemojte tvrditi da vas je na to ponukala briga za moje
dobro. Dreavo derite u naruju jamano oduzima begu neto od
romantike. Loreta se sad borila da se svlada i zadri makar malo
dostojanstva. Tvoje dobro i moje potrebe sluajno su se podudarili.
To je dakle bilo korisno za nas obje, Rejel ustane.I to nas
jamano poravnava. Ostaviu vas sad, gospoo, s vaim oseajima a
ja u se pobrinuti za svoje koji se u ovom trenutku bave donekle
drugaijim predmetom.
Ti nee, poe Loreta s nadom, nee spomenuti svojoj rei
Sarah o ovom razgovoru?
Mislim da e najbolje biti ako joj ne kaem, a vi? upita Rejel.
Loreta ne odgovori.
Rejel se nedaleko od kue uputi u polja i odatle u umu, bavei se
svojim mislima. Kad se kasno posle podne vratila, zatekla je Sarah
samu za pisaim stolom u kancelariji. Prila joj je s lea i ogrlila je.
Sarah se iznenaeno okrenula, Njen namrekani vrat jo se dublje
nabrao, ali brazde lica izgladie se od smeka kad je ugledala Rejel.

Spustivi se na kolena Rejel je uspela izrei samo: Mama, volim

te! i tad je briznula u pla naslonivi glavu na Sarina kolena. Sarah ju
je gladila po glavi, grliia i zibala, a njene vlastite suze, kad su pale na
devojaku glavu, bile su poput sretnog blagoslova. Dete moje, drago
moje dete!
Idi u usek, idi u usek
Iznova i iznova Rejelin unutranji glas ponavljao je te rei iako je
oseala da njime upravlja neka sila jaa od nje. Zapoved je dsprva bila
slaba i ona je odbaci kao romantinu muicu. No kako je dan odmicao
bivala je sve jaa.
Idi u usek
Za rukom je sedela s ostalima jedui malo, svesna opteg
razgovora oko nje, ali ne uestvujui u njemu osim ako joj se ko nije
obratio. im se uspela ispriati a da ne bude nepristojna ili da ne
izazove pitanja o zdravlju ili raspoloenju, izila je iz kue,
zaustavivi se samo da pokupi maramu koju je tog jutra ostavila u
kancelariji. Iako je dan bio topao, u useku e biti hladovito.
Uspela je zamaknuti neprimeeno to nije bilo lako u tako brojnom
kuanstvu s tolikim razliitim navikama; a to joj se inilo vanim jer
joj je jedan sitniji glas, mimo onog zapovednog, nalagao tajnovitost i
samou.
Poslednjih nekoliko stotina metara je protrala, toliko je elela to
pre stii tamo, a kad je naposletku stigla, bila je potpuno bez daha.
Osvrnuvi se kratko naokolo naslonila se na veiiki kamen uz potok i
odmarala se podmetnuvi skupljenu maramu pod glavu. Sklopila je
oi i oslukivala dobro poznate glasove. uo se lagan ugodan ubor
vode preko kamenja, trepet i uanj lia kad ga je vetar potresao, a
negde daleko zalajao je pas i zatim utihnuo.
Jo jedna unutarnja zapoved: otvorila je oi. Jo jedna: okrenula
glavu. Stajao je tu.
Upravo je stupio na istinu. Doao je tako tiho a izraz lica bio mu
je tako stran da ju je oinula misao da to nije Adam ve njegov duh.
Vrisnula je i nastavila vriskati dok joj nije pritrao, uhvatio je i zagrlio
tepajui:
Rejel! Draga!
Tada je znala da nije duh i zajecala od olakanja i radosti. Stigao

si! Ovde si!

. Sve je u redu. Sve je dobro, draga. uti
Bila sam izgubljena! Jesi li to ti?
Nasmejao se i ispruenim je rukama udaljio od sebe tako da mogu
pogledati jedno drugo.
Da, ti si to!
Jesam!
Ti si!
uti
Kod kue!
Da!
I dobro si?
Hvala Bogu.
Oh, dragi Boe, hvala ti, hvala ti Naizmence uverena i iznova u
sumnji, dodirivala ga je, grlila, ljubila, drala za ruke, za ramena,
doticala usne i obraze, zagledala u oi, jecala i smejala se i izgovorila
stotinu i vie puta da ga voli.
Kad su se malo priuili na to da su ponovno zajedno, ispriala mu
je svoje neobino iskustvo, kako joj je unutarnji glas zapovedio da
doe u usek. On ree da se vratio vozom tog jutra i budui da ga u
Hajborou niko nije doekao jer nije javio da dolazi, povezao se jednim
kolima s neke farme dalje do Hrastova, koja su dola po potu i zalihe.
Kad je stigao kui, gotovo se smesta ponovno otputio jer je hteo biti s
njom. Nije ekao da mu osedlaju konja nego je poao peice kraim
prekim putem koji vodi kroz usek.
Oboje ree da je to neobino zakljuivi da ih je njihova Ijubav
blagoslovila posebnom spoznajom o onom to se odigrava u njihovim
srcima.
Kasno posle podne Adam otprati Rejel do kue, rastavi se od nje
ispred kunog ulaza, da se vrati na Hrastove. Nije ulazio da bi se
pozdravio s obitelji jer je, kako je rekao, poeo oseati umor od
putovanja, sad kad je zavrilo.
Kad je stigao na Hrastove, tresla ga je groznica, u pono je bio u
bunilu, a oko podne idueg dana mrtav.
To to je i Rejel pala u postelju u groznici nije bila samo nesrea;
jer bolest je bar odgodila da sazna za Adamovu smrt. Pokopali su ga

uurbano, a dolo je malo ljudi. Praznoverje i leniki savet traili su

da se rtve groznice to pre pokopaju. Lion je doao; Sarah ne. Bdela
je uz Rejelinu postelju dan i no sve dok je dr Platt nije uverio da
devojka nije vie u smrtnoj opasnosti. Tad je i Sarah legla i prospavala
celu no i dobar deo idueg jutra.
Probudivi se u jedanaest, odenula se i popila kafu s Lori koja je
dola da je kratko izvesti o kunim poslovima. Odatle je Sarah otila u
Rejelinu sobu i zatekla Huanitu kako joj etka kosu koliko je bolje
mogla jer je devojina glava poivala na jastuku.
Rejeline prve rei bile su: to se zbilo, mama? Niko mi nee
reoi. Sarah je uzme za ruku a Huanita se povue u kut. Obolela si,
ali ti je sad bolje.
Od ega? Znam da nisam bila pri svesti.
Od groznice, odgovori Sarah.
Je li i Adam imao groznicu? Reci mi!
Da, najdraa; imao je.
To kao da ju je umirilo. Onda je to razlog to nije doao. Sarah
kimne i opipa njeno elo bilo je hladno i suvo.
Hoe li mu rei da sam pitala za njega?
Nakon kratka oklevanja Sarah ponovno kimne.
Kakav nam je dar donio iz Savanaha! Prekoiiu ga.
Ne sme se umarati s tohko rei.
Rejelino se hce ublai. Hoe li ostati uza me?
Hou, ree Sarah i poljubi je u obraz. A ako zaspi, biu ovde
kad se probudi. Obeavam. Rejel sklopi oi.
Sutradan je bila jaa i ponovno pitala za Adama.
Sea se: rekla sam ti da je bio bolestan, odgovorila je Sarah.
Ali Adam je tako snaan, prigovori Sarah. Jamano prizdravlja
bar tako brzo kao ja. Htela bih da mi pie.
Jedna re bi dostajala. Hoe li mu rei, mama? Sarah nije mogla
odgovoriti. Mama, donesi mi papir i pero da mu napiem nekoliko
rei.
Ne sad, draga. Nisi jo dosta jaka. Odmaraj se.
Molim te, mama.
Moda malo kasnije.
Rejel je neko vreme utala, ali su joj oi bile otvorene a briga je

zasekla brazde meu njima. Sarah se priinjala da sreuje stvarice na

malom stolu uz krevet; no to joj se inilo nemilosrdnim i kukavikim
te se ubrzo vratila k postelji, privukavi stolac. Rejel je nije gledala,
ali je znala da se vratila jer je rekla: Mama, ti si mi uvek govorila
istinu. Sarah je ekala u nijemom uasu. Je li Adam iv? Sarah
klee uz krevet, uze bez rei Rejeline ruke i pritisne ih uza svoje
usne. Kad se odvaila da pogleda Rejelino lice, vide da je
bezizraajno. Rejel se onesvestila. Sarah je prizove svesti parama
amonijaka, dok je Huanita rukom trljala njeno elo navlaeno
kamfornom vodom.
Rejel nije pogledala nednu, ali kako je razmiljala, tako joj lice
poprimi odluniji izraz i ona ree: iv je.
Znam to. Sarah odlui da privremeno ostane tako.
U svojoj slabosti Rejel je prospavala veinu od nekoliko iduih
dana. Dr Platt je sad dolazio jednom umesto dva puta na dan, a zatim
je prestao dolaziti,
rekavi da ga pozovu samo ako se bolesnicino stanje pogora.
Verovao je da nee.
Loreta je odabrala taj trenutak da ode. Sad kad znam da je aneo
smrti odletio, proaptala je Sarahi sa znaajnim podrhtavanjem glasa.
Njeni su koferi bili spakirani i ona ode u smeru Atlante. Nije se jasno
izraavala o svojim namerama. Meni se stvari same dogaaju, ti to
zna. Rejel je uzimala hranu. Nije govorila esto, a kad jest, nije
spominjala Adamovo ime. Isprva joj je Sarah na tome bila zahvalna,
ali se zatim zabrinula jer je Rejel, kad nije spavala, tonula u duboko
razmiljanje. Nikad nije traila hranu, no kad su joj je doneli, pojela bi
neto; kad su joj ponudili vode, popila bi gutIjajdva. Ako su joj
podmetnuli jastuke, sedela je u krevetu. Smekala se lanovima
obitelji kad bi im Sarah dopustila da naas uu u sobu. No inilo se da
joj je uistinu drago samo kad vidi Sarah ili Liona, a njima nije imala
to rei.
Jednog jutra bila je sredina oktobra Sarah ue u Rejelinu sobu i
ustanovi da je Huanita oprala Rejel, pomogla joj se odenuti i da
Rejel sedi u stolcu kraj prozora gledajui van.
Dobro jutro, mama, pozdravi je Rejel.
Sarah se prigne i poljubi je. Dobro jutro, Rejel. Jesi li se dobro

naspavala?
Da. Danas je poseban dan, zar ne?
Setila si se? ree Sarah radosno.
O, da, potvrdi Rejel. Zamolila sam Huanitu da mi donese moj
dnevnik i ree mi koliko je dana prolo.
Danas mi je osamnaest. Sad se mogu udati!
Rejel!
Devojka pogleda kroz prozor. Govori tako otro, mama. to je?
Vreme je da razgovaramo o Adamu.
Rejel je i dalje gledala kroz prozor.
Sarah primakne stolac devojinom i sedne, davi Huaniti glavom
znak da ode. eznula je da dotakne Rejel, da je uzme za ruku ili
pomiluje po obrazu, ali se bojala da e je ona odbiti. Zato je sedela
mirno i nastojala se sabrati pre nego je rekla: Dr Platt kae da si
gotovo zdrava. Vreme je da shvati i pokua se pomiriti s time da je
Adam mrtav. Umro je od groznice.
Rejel se lagano namrti, no pogled joj je ostao uprt u neto u
daljini.
Sarah nastavi: Adam se vratio iz Savanaha uveren da je zdrav, ali
nije bio. Nakon sastanka s tobom poao je kui i stigao tamo bolestan.
Dok je jo bio pri svesti, ispriao je ocu i baki kako je u Savanahu
susreo nau Stelu. Njegovala je jednu obitelj u kojoj su svi oboleli od
groznice i izila je na ulicu tek da nabavi limuna i kalomela. Adam joj
je pomogao u kupovini i zatim se rastao s njom. Ona je bila potpuno
zdrava, rekao je. No on se zarazio groznicom. Ti si je dobila od njega
a da on nije ni znao da je obolio. Njegova je bolest bila teka i on je
umro.
Rejel je i dalje gledala kroz prozor, blaga izraza lica, bez tragike.
Znam da ti tako misli, mama.
To je istina, Rejel!
Ne, mama. Ja to ne prihvaam.
Mora!
Ne.
Rejel! Sarin glas bio je otar kao nikad dotad. Ti e to
prihvatiti pa makar morala upregnuti konja i odvesti te na groblje u
Hajboro i pokazati ti njegov grob. Mora se pomiriti s tim to se

dogodilo ili e ponovno oboleti.

Rejel odmahne glavom. Mogla bi mi pokazati tucet grobova, ali
ja bih ipak znala da je Adam iv.
Kako moe tako govoriti? upitala je Sarah ljutito i zabrinuto.
Rejel se osmehnula. Zato to nosim u sebi njegovo dete. Dakle je
iv, vidi.
Veruje li da je istina? upita Edna.
Verujem, potvrdi Sarah. Ispitala sam je. I dr Platt je s njom
razgovarao, te je i on uveren u to. Ona nije poremeena kao to sam se
isprva bojala. Bili su zajedno, rekla je, prvi put na dan izleta, pre
etve.
To je bilo poetkom kolovoza. Dakle, to da ponemo? to da
poduzmemo? Doreen?
Da, bako? Sarah je gotovo zaboravila na nju, tako je tiho mlada
ena sedela dok su Sarah i Edna razgovarale. Reci Violet da nam
donese kafe i komad onog laganog vonog kolaa koji je ispekla za
probu pre Dana zahvalnosti.
Da, bako.
Doreen izie iz male primae sobe i poe ravno u kancelariju gde
je Dejms radio. Ispria mu to je ula.
Ona se mora udati za mene, ree Dejms.
Nevolja u zamisli da se Rejel uda za Dejmsa bila je u tome to su
je smesta svi prihvatili. Njeni pristae nisu znali za Dejmsove prave
oseaje a Rejeline su zaboravili, razmatrajui praktine strane reenja
problema to se jo malopre inio nereivim.
Dejms i Adam bili su braa, stoga e Adamovo dete biti praVi
Dejvis.
Susedne plantae jednog e se dana spojiti. Ako se Dejms i Rejel
uzmu, njihovo e nasledstvo kasnije prei na njihove sinove.
Rejel nee ostati neudata udovica; njeno dete nee biti siroe.
Vlasnitvo, tako esto rtvovano strastima obitelji Kendrik,
naposletku e biti potovano.
Sve je bilo tako savreno logino. ko bi se tome mogao protiviti?
Rejel.
Buduoi da je pogreno poela, zamisao se tako i nastavljala.
Naveer onog dana kad je Sarah posetila Hrastove s vestima o

Rejelinoj trudnoi, Doreen je postupajui, kako je verovala, u

najboljoj nameri suspregnuto poverila Dejmsovu izjavu baki koja je
pretrese s Brusom. Sat nakon veere Edna i Brus odvezoe se
dvokolicom na Beulah gde su se jedan sat ozbiljno, ali s radosnim
zakljukom, u kancelariji savetovali sa Sarah i Lionom kako ih ne bi
ometale ostale dame iz obitelji. Sarah su, naravno, poverili da predloi
reenje Rejeli to je ona sutradan uinila na najblai nain. No jo
dok je govorila, oseala je kako ta zamisao zvui grubo i praktino.
Kad je naposletku Rejel, lica bela od uasa a ne od nedavne
bolesti, smogla rei, rekla je: Nikad nisam ula neto tako
nemilosrdno. Ne, ja u tome neu uestvovati. Moj je ivot svren.
Neu upropastiti i Dejmsov.
Rodiu svoje dete i iveti povueno ovde, ako mi dopustite, u
nemilosti kakvu god ljudi ovog okruga odrede.
Nije mi stalo to ostali govore, samo mi je ao ako sam tebe
pozledila, mama. Ali ne kajem se to smo se Adam i ja voleli. To
nikad neu poaliti; mogu samo zahvaliti Bogu za to. Obje su malo
poutale, sedei jedna uz drugu, svaka zadubljena u svoje misli.
Zna, mama kad si ula i poela spominjati jedan plan, pobojala
sam se da e traiti da se nekako oslobodim deteta uz pomo dra
Platta.
Sarah prie devojoi, uze je za ruke i povue je sa stolice u svoj
naruaj. Nikad ne bih od tebe to traila! I tako je Dejmsu, a da mu
nije bilo doputeno da govori u svoje ime, kasnije tog dana saopteno
da je njegova ponuda odbijena. Kad su mu to Brus i Edna rekli, taj
obino blagi i trezveni mladi bio je kao gromom oinut.
Kakvog ste prava imali da govorite u moje ime a da mi uopte
niste rekli to poduzimate?
Pa Doreen nam je rekla da ti
Ja sam joj to rekao u poverenju. Tata, kako si se usudio! Bako, sve
si pokvarila! Besno je iziao iz sobe, istrao iz kue u staju, osedlao
konja i u propanj odjahao na Beulah.
Kad je Dejms stigao, Sarah je upravo u stranjem dvoritu neto
govorila Otisu. Sjahujui jo dok je obilazio kuu, dobacio je uzde
Otisu. Tetka Sarah, gde je Rejel?
Pa u svojoj sobi. Dejms!

Uao je u kuu i prolazio nadsvoenim hodnikom kad ga je Sarah

sustigla. Dejms! Ne moe k njoj! Nije joj dobro! to hoe? Ne
smije se uznemiravati!
Na podnoju stepenita okrenuo se. Tetka Sarah, ini mi se da ne
mogu gore zamutiti stvari nego to ste vi svi ve uinili. Nameravam
razgovarati s Rejel nasamo i biu vam zahvalan da se ne umeate dok
ne izreem to hou!
Dok se penjao stepenitem grabei po dve i tri stepenice odjednom,
Sarah je zurila za njim, ne znajui to da pone i ne zaustavljajui ga
vie. No kad ga je ula kako akom lupa o vrata i vie Rejel!,
uspela se i ekala na odmoritu da vidi to e biti.
Iza zatvorenih vrata da kogod ne ue Rejel je prosedela to
poslepodne kraj prozora. Na krilu je drala otvorenu Hawthorneovu
knjigu Kua sa sedam zabata, koja je pripadala Feliksu, a Nel ju je
ponudila da skrati bolesnici besposlene sate. Iako je ve dobrano zala
u tivo, Rejel je ustanovila da ga danas ne uspeva pratiti dobro jer bi
joj misli odjednom zadrhtale setivi se Sarina predloga.
Ne oekujui posetioce, ak nikoga od svojih roaka, trgnula se
uvi Dejmsov glas pred vratima. Nije videla Dejmsa od Adamova
odlaska u Savanah a to se inilo tako davno. Bez razmiljanja ree:
Ui. Dejms naglo otvori vrata i ue uputivi se ravno k njoj a ona
od iznenaenja ispusti knjigu na pod i ostavi je tamo, rukama tenje
privukavi maramu oko ramena kao da se titi od napada.
Gledaj, Rejel, ree Dejms. ao mi je to su tako loe
postupili. Doao sam da ti se ispriam!
Ti nisi znao za tu ponudu? rekla je udei se.
Doista nisam. Doreen je naula neto to sam rekao samom sebi,
to je sve, i odatle se sve razvilo bez mog znanja. Bio sam jako ljut kad
sam saznao to su uinili.
Potpuno mi je jasno da si morao biti! izjavi Rejel.
Misle da mogu odluivati u moje ime. Jo postupaju sa mnom kao
s deakom kom su dali akru zemlje da se s njom zabavi. Ja to nisam;
ja sam mukarac, zna. Ne doputam da se prema meni odnose kao
prema balavcu neu da me vie zaobilaze i ignoriraju zato to sam se
rodio kao drugi sin! Zurila je u njega a njegove energine rei i snaga

potakle su je da ga gleda u novom svetlu. Bilo je grubo i bezoseajno

od njih to su doli k tebi onako i zato sam lino doao da ti kaem da
usprkos njihovoj grubosti mora poi za mene.
Stisnula se u stolcu. Ne mogu!
Zato?
Progutala je slinu i borila se da nae rei. Ja ja tebe ne volim
onako kako moram voleti da bih bila ena.
Pih! povikao je. Ti misli samo na sebe.
Ne, ne mislim
O tome nema zbora! Zbog svoje tvrdoglavosti odluila si da se
dete, koje ima sva prava da bude zakonito, rodi vanbrano!
Oi joj zaiskrie prekorno. Ti misli da je to dovoljan razlog da se
udam?
Mislim da jest, ali to see i dalje. to je s detetovim pravom na
Hrastove? Mora ga zatititi. to je s nasleem Beulaha?
Razumem, rekla je tiho. Ti misli na imetak.
Verovao sam da mari za Beulah kao to je meni stalo do
Hrastova
Ne na isti nain, ini se.
A to time hoe rei? hteo je znati.
Samo to da se mojim oseajima i idealima asti ne moe trgovati
kao balom pamuka ili hrpom dasaka!
A to se tebe tie oudim se da sebe tako malo ceni te se moe
oeniti bez Ijubavi.
Ne mogu oekivati da me sad zavoli; prerano je. Ali jednog dana
hoe; znam to.
Zato? Zato to je to prikladno za Hrastove i Beulah?
Ne! Zato to te tako volim. Uutio je, videi da su joj na ooi
navrle suze. Oprosti mi. Bio sam nepaljiv i nespretan kao i oni. Ti
e, razume se, postupiti kako zaeli i kako ti srce nalae. Samo
oduvek sam te volio, Rejel. Cak znajui da je beznadno, da si
obeana Adamu. Nisam te mogao prestati voleti. Zbog toga me muila
savest jer se to inilo nelojalnim a ja sam i Adama volio. Ne samo
zato to mi je brat ve zato to je bio Adam. Odbijam to to ti ini,
zbog Adama, i zbog sebe. Nema pravo odluiti da se Adamovo dete
rodi vanbrano kad ti ja koji volim vas oboje, nudim svoje srce i ruku!

oh, Rejel ne mora se priinjati da me voli. Samo mi reci da me ne

mrzi zbog toga to predlaem, i budi mi ena jer bez tebe za mene u
budunosti nema niega osim osame.
Kae da me voh zbog mene same? Glas joj je drhtao dok je to
izgovarala.
Da, do vraga! Zar nisam bio dosta jasan?
Gotovo se osmehnula. Da, govorio si jasno. Ako misli sve to
kae
Kako moe sumnjati u to?
Onda u poi za tebe.
Hvala Bogu! Ti to ozbiljno misli?
Da, ozbiljno.
Sad su se u njegovim oima pojavile suze. Oh, najdraa moja
Rejel! Kako sam eznuo da te tako mogu nazvati, i zvao sam te tako
u svojim snovima. Ona isprui ruke; on ih uzme i podigne je sa
stolice na noge.
Previe sam opor i nespretan. Ali ja te volim, Rejel, ti to zna.
Poljubio joj je ruke. Ona je oklevala i zatim ga neno poljubila u
obraz. Kad je odmaknula glavu da ga pogleda ozbiljno, odjednom se
osmehnula prvim istinskim smekom otkako je obolela. Dejms,
nadam se da to nikad vie nee biti potrebno, no ako bi se dogodilo da
ponovno mora zaprostiti, uini to upravo tako.
to za ime sveta time roisli rei? I tako se ipak na Beulahu
odrala svadba iako se jedno od glavnih lica izmenilo i premda se nije
odrala tako brzo kako su oekivali. Ljudi iz okruga koje je Rejel
bila spremna uvrediti bili su zadovoljni dogaajem iako im nije bilo
doputeno da mu prisustvuju.
Na Dan zahvalnosti Stewart Throckmorton, novi rektor sv. Tome
koji je nasledio pastora Curtisa Lamonta nakon smrti toga vrednoga
oveka, doao je iz Hajboroa da obavi venanje. Bila je to tiha
porodina sveanost. Jedina indiskretna, podla primedba zbog koje je
Bler Sakson pocrvenio, bila je Anabelina:
Doista, nikad nisam videla sretnije devojke uhvatila je oba moja
brata! Bler Junior! Bonard! Ako me volite, ne jurite naokolo tako ovo
je sveana prilika. Zar vam majka nije rekla da smo doli da se
pristojno ponaamo?

Nakon obavljenog venanja u podne, Dejms i Rejel seli su za

ruak s celom obitelji. Mladenci se zatim sami odvezoe na Hrastove
u Dejmsovoj dvokolici. Proveli su ostatak poslepodneva dok je bilo
vidno, u dugoj, polaganoj etnji zemljitem Hrastova, razgovarajui
mirno, Rejel gledajui sve u novom svetlu, znajui da e jednog dana
postati gospodaricom svega. Veerali su udvoje uza sveu a dvorila ih
je samo Violeta, a zatim se povukli u sobu koju su Edna i Doreen
pripremile za Rejelu i Adama.
Kad su Brus, Edna i Doreen nakon kasne veere krenuli prema
Hrastovima, poelo je kiiti. U noi kia je ojaala. Rejel i Dejms
leali su na prostranom krevetu u nekadanjoj Bonardovoj i Selminoj
branoj sobi ne dotiui se. Nedno nije spavalo. Nisu progovorili ni
rei otkako su legli ve su leei sluali bubnjanje kie.
Nakon nekog vremena Dejms se priinio da spava, diui
jednolino, nadajui se da e tako umiriti Rache linu zebnju ma kakva
bila. No kad je poela plakati, uo ju je, iako je plakala tiho ne htijui
ga uznemiriti.
Pretpostavljao je da plae za branom noei koju joj je Adamova
smrt otela. Grlo ga je peklo od ljubavi i saaljenja, ali nije se usudio
okrenuti i ponuditi joj utehu.
Osim Rejel i Dejmsa bilo je i drugih koji su te noi bdeli i sluali
kiu.
Selma se seala svoje prve brane noi pre dvadeset i pet godina i
okrenula se prijateljici, koja je pogodila tok njenih misli i ekala da je
utei.
Nel je mislila na Feliksa; to je inila nou uvek kad je kiilo nije
znala zato. U mislima videla je groblje s hrastovima i vrbama sjajnim
od kie, jadne grobove koji upijaju kiu to se cedi do bespomonih
leeva u pljesnivoj adei i ozeblih kostiju. Ve utonula u san, ali s
delom mozga jo budnim od uma kie, razmiljala je: Kad bih mu
samo mogla navui na noge suve arape budei se s tom milju i
zadrhtavi od olakanja to je iva i to joj je toplo u njenoj postelji.
Naposletku je utonula u vrst san, sa umom kie u uima ali sad
slabijim, sanjajui da e Myrtis sutradan pasti na pamet da za doruak
ispee lepinje od slatkog krompira i time razvedri kino jutro.
Edni je godila kia i saznanje da Dejms i Rejel lee jedno uz

drugo. Za nju je kia znaila klijanje semenja; s vremenom e iz

Dejmsova i Rejelina zajednikog kreveta ponii sinovi i keri da
ispune kuu i brinu o zemlji. Edna nikad nije pomiljala na grobije
ako je nou kiilo. Mrtvi su bili mrtvi. Kad doe dan, moda e se
pdkrenuti da pomete suvo lie s Benjaminova groba i izravna ogradu
od cigle koju je oluja poremetila.
No sad se odmarala i udobno podrignula ispustivi plin od bunice,
te zatim mirno usnula.
Doreen je u svojoj postelji dugo leala ukoeno kao le, dok nije
uzviknula: Oh, Boe, da sam to bar bila ja! A kad se malo naplakala
da joj lakne, zamolila je Boga da joj oprosti i blagoslovi vezu
sklopljenu tog dana.
Umorna, Sarah je olakana srca sluala kiu i tad se postidela to
joj je odlanulo, jer zar to nije bila jeka i varijacija uspomene na Kejsia
Troja? Gde li je sad? pitala se. Kojeg je zemljoposednika suprugu
noas teio?
S nelagodnim marcima bacala se po postelji i okretala, odbacujui
pokrivae, zatim drhtala i navlaila ih nazad.
Lion jo nije zadrijemao kad je uo Sarino mekoljenje u postelji.
Leao je mirno ne htijui razgovarati s njom. Ponekad je, kad je znala
da on ne spava, pitala neto ili primetila o neem to se dogodilo tog
dana pa bi u mranoj sobi leali u svojim krevetima razgovarajui
prijateljski. No danas, iako je dan proveo s roacima i prijateljima, bio
je gospodar Beulaha, njihov Lion Kendrik, ni trenutka samo svoj, i
oseao je potrebu da noas bude sa svojim mislima. Podsetio se na
Loretu, ne namazano, nameteno stvorenje koje vene kakvo je
nedavno stiglo na Beulah, ve na nezavisnu, nasmejanu, privlano
poudnu enu koju je volio jednu ili dve noi u arlstonu pre toliko
godina, iz ega se rodilo dete, sadanja Rejel. Od tuda su mu misli
kliznule dalje na Flojda i njihovo deatvo, na vrue letne dane,
visoke suncokrete tekih cvetova i obalu potoka svesno je odbio bilo
kakvo seanje na Romana, s vragoljastom, pohotnom Kloris kakva je
bila tada.
Ujutro je jo kiilo. Da li sama od sebe ili zbog prenosa misli,
Myrtis je zamijesila lepinje od slatkih krompira koje su jeli sa tek

izbukanim maslacem i sveim trskinim sirupom. Dok je Nel obilno

jela, Penelope je upkala nakvaen komad mlenog prenca
mrmljajui neto o Bogu i prodrljivosti, ali niko nije na nju obraao
panju.
Nakon doruka Lion navue izme i provede ostatak jutra u suama
s Flojdom, zavirujui u koeve kukuruza, na senik i u staje. Flojd je
nekim od robova dao da otre motike i plugove. Radili su prilino
raspoloeno nakon jueranjeg obilnog jela govorei napola u ali da
su siti puretine i: Ne bi li bilo dobro zaklati svinje ako dovoljno
zahladi?
Posle ruka veina stanovnika Beulaha nala je vremena da
prilegne i malo prospava, no Lion je bio nemiran.
Kia je prela u sitno rominjanje kad je osedlao konja i poterao ga
prema Andersonovoj farmi. Nije video Kloris celi tedan. Kad je stigao
tamo, uinilo mu se jednako kao prvi put. Sedeo je na konju u
prednjem dvoritu ekajui da ga primete. Uskoro zaeuje lave psa i
tren kasnije izmili Kloris iz kue i vikne mu:
Sjai i ui.
Nikad ga dotad nije pozvala da ue u kuu. Uvek su se nalazili u
ipraju ili kakvom drugom udaljenom mestu na zemljitu, ali je danas
Kloris zbog kie ostala u kui. Je li to u redu? upitao je.
Bio je ovde prekjuer. U ovo doba godine nee svratiti do idueg
nedelje. Lion skoi s konja, povede ga do trema, rahlo obavije uzde
oko ogradnog stupa na vrhu stepenita i poe za Kloris u kuu. U
dnevnoj sobi plamsala je vatra u kaminu a pred njim stajao
stolacljuljaka u kom je sedela.
Odrasli lovaki pas leao je potrbuke kraj stolice.
Sedni i ugrij se, rekla je i izila iz sobe. Kad je Lion priao vatri i
ispruio dlanove okreui ih, pas die glavu s poda i pogleda ga
ozbiljno. Hej, staro mome, dobaci mu Lion. Pas lijeno ustane,
istegnuvi stranje noge, zijevajui. Polagano mahne repom i prie
oveku. Lion uze oba psea uha u ruke, povue ih i protrlja a pas
pokae da mu to godi. to je to? upita Lion. Otkrio je da nedostaje
komadi jednog uha.
Kloris se vratila s aama i vrem. Odloi ih na okrugli stol,
uklonivi s njega stolnjak koji je ila. Vidim da ste se sprijateljili,

ree toei viski u ae. Jedino bie u ovoj kui koje podnosim.
Jedino koje podnosi mene. Pas ostavi Liona i prie Kloris, gurkajui
glavom njeno bedro.
to se dogodilo njegovu uhu? upita Lion.
Taj Turnip je li to bilo prole zime ili one ranije? Ne znam. Nije
vano. Dve ili tri moje svinje pobegle su iz svinjca u onu tamo, otraga,
umu. U rano prolee Turnip je poao u potragu i poveo Sunupa da ih
pronae.
To su i uspeli, ali pri tom je jedna podivljala krmaa odgrizla
komad njegova uha i ugrizla ga za lijevu stranju nogu. Samo to nije
iskrvario, taj Sunup. Evo. Pruila je au Lionu a on je uze i ispije
gutljaj. Sela je drei svoju au u ruci i pridodala: Primakni stolac
vatri. Pronaao je drugi stolacljuljaku i odnio ga do kamina
postavivi ga u kutu prema njenom tako da se mogu pogledati ispod
oka po volji a da ne sede suelice. Od tada, nastavila je a stari je pas
poloio glavu na njeno koleno, Sunup se proglasio kunim psom. Ne
izlazi osim zbog potreba. Boji se. Lakim pokretom protrljala je psa
po njuci i glavi. Nita zato, Sunupe, sad smo ovde ti i ja.
Sedeli su ispred vatre pijuckajui viski, razgovarajui malo, ali
najvie uteei drugarski. Kad je Lion ustao da poe kui, ve se
gotovo smrailo. Kloris i Sunup otprate ga do vrata. Dok je Lion
uzjahivao, Kloris zakilji u nebo da oceni kakvo e vreme. Jo
rominja? doviknula je vie zato da neto kae nego da dobije
odgovor.
Gotovo je stala, ree Lion. Okrenuo je konja i kad je odmakao do
pola dvorita, okrenuo se na sedlu da mahne. Ona i pas stajali su jo
na pragu a sjaj vatre iza njih osjajio je njihove obrise. Lion je sve do
kue jahao korakom, miran i staloen.
Turnip i Puddy esto su razgovarali o Lionovim posetima i
prepirali se bi li o njima izvestili Roskoa ili ne.
Ako to ne uine a on sazna, okrivie njih i dati ih izbatinati, moda
i prodati; a njima je bilo drae da ostane po starom nego da se izloe
ivotnoj neizvesnosti s nekim drugim gospodarom. Ipak, znali su da
e, ako mu kau, biti za neto okrivljeni. Na kraju su zakljuili da niko
nije oteen ako preute i da se uvek mogu priinjati da nita ne vide i
ne znaju da se Kloris i Lion sastaju daleko od kue. Ali dananji

Lionov dolazak u kuu izmenio je sve. Dok su se Kloris i Lion ljuljali

ispred vatre, a pas leao na podu izmeu njih, Turnip se uputio u grad
Roskou.
Tek je izmucao uvod u svoju priu kad Rosko bez rei izie i
uzjae konja na kojem je Turnip dojahao u grad. U panici, sumnjajui
da li je postupio pravo, Turnip izmoli u Juniora mazgu i nekoliko
minuta kasnije odjae za Roskoom na neosedlanoj ivotinji koju je
samo zaulario.
Roskou nije bilo potrebno da uje od Turnipove prie vie nego:
Gospodar Beulaha, gospodin Lion gospoica Kloris piju zajedno pa
da se pokrene. Oseao je vie hladan bes nego uzbuenje. Ljubomora
svakako nije bila posredi. Nije mu nimalo bilo stalo do Kloris kakva je
bila, a ako je oseao kakvu Ijubomoru, onda se ona odnosila na davnu
prolost, na injenicu da je Lion imao Kloris pre od njega i zaeo
kopile Romana koje je odraslo i ubilo njegova sina Alonza.
Kad je stigao na farmu, usporio je konja i odabrao put kroz mrak,
poavi oko kue k sui. Konj je bio vlasnitvo na koje treba paziti.
Jedan rob iz sue izie pred Roskoa. Rosko mu preda konja, ne
obraajui panju na nervozno ovekovo klepetanje.
Kad je otvorio stranja kuhinjska vrata, Puddy je stajala uz poret
kuvajui kukuruznu kau. Ispustila je kuvau i unula iza sanduka za
drva uza poret. Kao da je nije ni video Rosko prosledi u jedau sobu
a odatle u dnevnu. Kloris je sedela u svojoj Ijuljaki sa velom u krilu,
leima okrenuta vratima, ljuljajui se polagano. Nije primetila Roskoa
dok se Sunup nije zgurio uz pod i zareao. Okrenuvi se u stolcu
ugledala ga je i uzviknula: to si se douljao ovako?! Ustala je,
pripalila slamku na vatri u kaminu i njome sveu na stolu.
Ohrabren njenim tonom i kretnjom i pas je ustao te ponovno
zareao, nakostrijeenih dlaka. Rosko bez urbe prie psu i ritne ga u
slabinu. Sunup zaskvii i pobee iz sobe.
Dri svoju nogu dalje od mog psa! ree Kloris.
Ti zavei dok ti ne kaem da zine. Rosko je stajao leima
okrenut vatri, gledajui je. Sela je ponovno i malo prtljala oko svog
vela da ga ponovno uzme u krilo, privukavi sveu blie kao da
namerava dalje iti.
Vidim da si pila, ree on.

Pijem godinama, odgovori ona.

Otmena si jer upotrebljava dve ae.
Namrtila se nad vezom, primakla ga svetlu i nakubila usne kao da
ocenjuje neku malu pojedinost.
Nisam znao da asti goste mojim piem. Moda ga zato treba
tako mnogo. Paljivo je ubadala sitne bodove u porub izvezenog
stolnjaka.
Otvarao je i stezao ake iza lea znak besa koji nije mogla videti.
Tko je bio tu? ila je i dalje ak i kad je poao prema njoj. Njegova
pljuska zavrtela je stolac i gotovo je izbacila iz njega.
Pokuala je ustati. Pritisnuo ju je nazad. Pitao sam te neto.
Rekao si mi da utim.
Dok ti nisam rekao da otvori usta. Otvori ih i govori, eno. ko je
bio tu? Naslonila se u stolcu i planula prividnom smionou koju
zapravo nije oseala. Kako si se dugo uljao tu naokolo uhodei
me?
Ne moram uhoditi.
Drugi to rade za tebe?
Pitao sam te neto.
Zar ti tvoji uhode nisu dali odgovor?
Nemoj me izazivati, eno. Odgovori.
Kloris oprezno ustane sa stolice a on je nije preio u tome. Prila je
stolu, izvukla ep iz vra i natoila au dopola viskijem. ekao je
dok nije otpila gutljaj.
Tko? upitao je.
Ona se lano nakesila, ne njemu, ve praznom delu sobe kao da je
sama. Zar je to vetar duvnuo? Drugi udarac njegove ruke odbaci
au da je tresnula o kamin. Pogledala je u vatru koja je inula i tad
polagano, izazovno natoi viskija iz vra u drugu au, napunivi je do
ruba. Povukla je iz nje ne prolivi ni kap, da mu pokae kako joj je
sigurna ruka i da ga se ne boji. Tad odloi au na stol i ree: Lion
Kendrik je bio ovde. I to onda? Ja ovde ivim. Ti ivi u gradu.
Moda si vaan, ali ne toliko da sprei Liona Kendrika da doe
ovamo ako zaeli a ja mu dopustim. Ja i on smo susedi.
O emu razgovarate o Alonzu? Pijete moj viski i prepriavate
kako je tvoje belo kopile ubilo Alonza?

Ne!
Pustio ju je da ponovno podigne au, ispije i odloi je. Prestara si
i previe runa da te povali. Zato dakle dolazi?
to te briga? rekla je prigueno. Nije ni u kakvoj vezi s tobom.
Ti ima Deraldin. Njoj treba vie nego to joj ti moe dati u svojim
godinama.
Pitao sam te zato dolazi. 0 emu razgovarate?
Moda razgovaramo o mladosti kad smo se evili!
Ne budi drska i ne bockaj me, kujo jedna!
epala je naslon stolice da se podupre. Umorna sam. Ne elim da
si ovde. Idi kui. Vrati se u grad.
Sedete ovde u ova dva stolice ili moda on sedi a ti ga dvori kao
da si jo robinja njegove matere?
Sam Bog zna da bih volela da jesam.
Rosko strese glavom. Ne seam se da sam ikad sedeo u njegovoj
prisutnosti. On je uvek sedeo na svojoj stranjici dok sam ja stajao. On
je pitao, ja odgovarao.
Da, okladila bih se! naruga se ona. Nemoj se prikazivati nekim
skruenim crncem koji pred belcima kima glavom. Ne spominje to
si mu sve ukrao.
Ja sam stajao, a ti sedi. Ti i on sedete. Zajedno, kao da ste oboje
beli ili oboje crni. Je li tako?
to ti zna o tome? ree ona.
Nastojim saznati, ree Rosko.
Idi kui. Pusti me u miru.
Rekla si da nisam dosta vaan da ga spreim da dolazi ovamo tako
dugo dok hoe a ti mu dopusti?
Nije vano to ja kaem. Idi kui.
Moda razgovarate o drugim stvarima, ti i on? Kloris izie iz
dnevne sobe u jedau, i pree u kuhinju. Nije poao za njom. Nije
mogla nikamo pobei gde je on ne bi pronaao, ako hoe.
U kuhinji Kloris vide da su Turnip i Puddy u njoj, ali nije pokazala
da ih je opazila. Prila je ormaru, povukla ladicu i iz nje izvadila dug
no. Puddy i Turnip okamenie se na mestu a Kloris se vrati u dnevnu
sobu.
Drei no u podignutoj i ispruenoj ruci prilazila je kaminu gde je

Rosko stajao, ali je stala nekoliko koraka ispred njega. Izlazi.

Pazi. Mogla bi se posei.
Ide li?
Rosko uzdahne. O emu ti i on razgovarate?
Spustila je ruku s noem, ali ga je drala uperena prema njemu.
Suspreui se tako da je govorila jednako mirno kao i on, rekla je:
Razgovaramo o ovom i onom. Kako si spalio skladita i pokuao
potpaliti i istionicu nakon to si ubio onu budalu nonog straara.
Zatim razgovaramo kako e, ako ikad podigne glas na mene ili na
njega, tvoja stranjica trunuti u zatvoru do kraja tvog ivota ako te
umesto toga ne odlui ubiti.
Eto, o tome razgovaramo.
U kuhinji su iza vrata Turnip i Puddy priljubljenih glava,
prislukivali. uli su kako je Kloris podigla glas a zatim njen vrisak.
Rvanje, lom i mukli pad, laki cvile kao od psa i zatim nita vie.
Stajali su kao okamenjeni. Kad se Turnip uspeo pomai, uzeo je
Puddy za miicu i odvukao je u najudaljeniji kut kuhinje prema
stranjim vratima. Kad je Rosko uao iz trpezarije, tamo su stajali,
iskolaenih oiju i otvorenih usta.
Pogledao ih je a oni suspregnue dah. Priao je avlu na zidu, s
njega skinuo kuhinjsku krpu i obrisao o nju krv s ruku. Zurili su u
njega. Vaa je gospodarica u pijanstvu prerezala vrat, ree im.
Pretila je da e to uiniti i zato si ti odjahao u grad po mene. Upamti
to, Turnip. Rob uspe kimnuti. Dojurio sam ovamo I pokuao je
smiriti, ali bez uspeha. Videla si je kako je utrala ovamo i uzela
mesarski no, je li, Puddy, Puddy vrisne jer joj se izravno obratio,
zatim poklopi akom usta i nijemo kimne. Rosko ponovno svrne
pogled na Turnipa. Idi u grad i reci Junioru to se dogodilo. Reci mu
da poe po erifa i doe ovamo. Je li ti jasno to e rei?
Da, gosdaru.
Onda idi. Ja u ostati ovde.
Turnip pouri na stranja vrata i kad je ubrzo zatim Rosko uo
konjski kas, zapovedi Puddy: Saberi se, i poe iz kuhinje nazad u
dnevnu sobu. Paljivo je pregledao sobu pre nego je seo u jednu od
ljuljaki i zagledao se u vatru, ne osvrui se na mrtvu enu do svojih

nogu ije su oi staklasto zurile a vrat jo krvario. erifu Byrneu se

nova nesrea inila nastavkom prokletstva to je zapoelo
samoubistvom Klarensa Andersona. Pria Roskoa Elka bila je
uglavnom prihvaena kao istina, a nervoza Puddyjina i Turnipova
smetenost samo je potvrivala iskaz. Kloris je umrla u petak a
pokopana je u subotu s neznatnom formalnou i kratkom misom.
Tvrdnja da je posredi samoubistvo opravdavala je takvu uurbanost i
kratak postupak. Od onih koji su mogli posumnjati u slubeni izvetaj
o dogaaju samo je Lion bio siguran da je Kloris umorena, ali nije
mogao nita poduzeti. Nije mogao istupiti i rei da je sat pre njene
smrti sedeo i razgovarao s njom i da je bila za nju, bar prilino dobro
raspoloena. Nije mogao izjaviti da ju je esto poseivao i da ju je
jamano poznavao dobro kao i bilo ko drugi, a da ne oivi staru
sablazan zbog njihova mladenakog odnosa.
utio je, i samo je o tome progovorio s Flojdom kad je u subotu
ujutro saznao za njenu smrt. Flojd je ponudio da e prisustvovati
pokopu videi da bi to Lion eleo i znajui da on ne bi mogao otii
bez objanjenja koje nije hteo dati. Lori poe s Flojdom. Kad su se
vratili, uli su zajedno u kancelariju gde su zatekli Sarah i Liona i
ispriali im kako je bilo. Kloris uopte nisu uneli u crkvu. Bibliju su
proitali nad njenim posmrtnim ostacima kod otvorenog groba.
Prisustvovalo je samo tucet ljudi ukljuivi i njih dvoje. Rosko i
Junior bili su tamo, ali ne i Juniorova ena i dete. Elkovi nisu ni na
koji nain pokazali da su primetili prisutnost Lori i Flojda.
Lori doda: Pokopao ju je u najeftinijem lijesu koji je uspeo
kupiti. Sarah ree: Jadnica.
Lion doda: Ne bi joj bilo stalo.
Ljut i ojaen, a kako nije imao s kime o tome razgovarati, Lion je u
nedelju ujutro odetao sam u umu. Nije mogao rei da je volio Kloris
na nain koji bi blo ko shvatio, ali ima raznih vrsta i stupnjeva ljubavi.
U proloj godini on i ona uspostavili su vezu koja se temeljila na
davnoj pogreci, ako je to bila greka, i razoaranju sa ivotom koje
snae oveka u sredovenoj dobi. Ma to bilo, oseao je bes i alost.
Zahladilo je i Lion je hodao brzim ukoenim koracima. Nad
potokom nadvila se magla a Lionov dah puio se na studeni. S
obzirom na to o emu je razmiljao bilo je prirodno da ode na obalu

potoka, na mesto gde su, kako je pamtio, Flojd i on prvi put susreli
Kloris onog dana pre trideset i tri godine. Dok je stajao, uo je u
suvom grmlju iza lea uanj i okrenuvi se opazio psa koji je izlazio
iz zaklona u umi. Zacvilio je kao da ga je prepoznao ili da ga treba;
Lion prepozna psa. ivotinja je izgledala zaputeno i izgubljeno dok je
teturala na istinu. Kad je Lion zakoraio prema njemu, pas je prvo
stao pa onda produio s naporom. Lion ga opipa po glavi, pronae
nagrieno uho i ree: Sunup? Pas zacvili i padne iscrpljen na
zemlju. Lion klekne i pregleda ga. Koa mu se na nekoliko mesta
rasparala, dlaka puna iaka i osuena blata, ali inae itava. Pas je
olakano zacvilio kad ga je Lion podigao na ruke.
Drhtao je, ali se vie nije bojao, jer je podigao pogled da vidi
ovekovo lice. Lion ga je nosio vrsto prigrljena uza se celim putem
do Beulaha.
Za dva dana uz redovno hranjenje, toplo mesto za spavanje i poto
je Pauline namazala raspukline na koi posebnom masti napravljenom
prema jednom od Ezrinih recepata, Sunup se oporavio. Lion ga preda
na uvanje Do Tomu, ali se pas nije dao od Liona. Kako ga isprva
nisu putali u veliku kuu, ekao je pred vratima da se Lion pojavi a
kad je iziao, pratio ga je svuda. Postepeno su se svi pomirili s time da
ulazi u kuu s Lionom i prati ga po kui. Bio je miran, nije u kui
skakao ili se igrao, ali se nije dao udaljiti od Liona; ak je i spavao na
podu uz njegov krevet. Lion nikad nije rekao odakle je doao.
Pribliavao se Boi i kao to Ijudi obiavaju na zavretku godine,
tako su i na Beulahu, posebno starije ene, odvagivali kakva je bila
godina. Penelope je moda progovorila u ime sviju rekavi da je to
doista bila godina u kojoj je aneo smrti lebdio nad njima.
Nije bilo dana da Rejel nije svratila. U poetku polaskana, Sarah
se naposletku poela pitati nije li to loe i ne pokazuje li to da se
devojka nije pomirila sa ivotom na Hrastovima, a tako je i bilo. Kad
su ona i Dejms bili s drugima, bili su uljudni i utljivi jedno prema
drugom, ali reitost kojom je ponukao Rejel da poe za njega
napustila je Dejmsa kad je zapoeo svakodnevni ivot. Iako se na
izgled inio otvorenim, Dejms je zapravo bio plah ovek, nesiguran u
sebe u prisnim odnosima a s Rejel jo vie znajui da ona i dalje
tuguje za Adamom.

Sredinom decembra poli su na veliku zabavu u Anabelinu kuu u

Hajborou, no raspoloenje je bilo prilino ukoeno jer Anabel nije
imala dara da u ljudima izazove oseaj dobrodolice i uitka. Traila
je samo da se dive njoj i svemu to poseduje a jadnoga Blera su ona i
njena deca naterali svojim prigovorima u nekakvu uljudnu utnju koju
ljudi nazivaju ozbiljnou, a koja je bila prikladna u mlada bankara.
Bilo je drugih zabava i drutvenih prigoda koje nisu nazivali
zabavama. Sarah i Flojd pooe jednog dana u umu i odsekoe mladu
jelu. Flojd je ponese na ramenu kui a Sarah zakiti uz pomo Selme i
Pauline a po savetima Nel i Penelope. Ali Sarah je sve vie brinulo to
Rejel i Dejms usprkos svim drutvenim okupljanjima oigledno jo
nisu jedno drugo prihvatili kao mu i ena.
Rejel je bila savreno svesna kako stvari stoje. Iako su spavali u
istoj postelji, ona i Dejms se nisu nikad doticali nakon to su legli u
nju. Onog dana kad joj je ponudio brak osetila je najpre iskru interesa
za njega kao mukarca, poto ga je uvek poznavala kao suseda,
prijatelja i gotovo brata. No kad se udala, neto iskrivljeno u njoj
teralo ju je da ga kanjava. Bilo je to kao da je udovoljivi konvenciji i
objema obiteljima odbijala to to je uinila, zbog Adama.
Znala je da je Dejms eli i ta spoznaja izazivala je u njoj blagi
prezir prema njemu, dajui joj oseaj neeljene nadmoi. Adamu je
htela ugoditi; kad se radilo o Dejmsu, nije marila. Mislila je na
Adama i na njegovo dete koje e roditi; to joj je bilo dovoljno i
poticalo ju je na neku sebinost, ili povuenost u sebe kakvu trudne
ene esto pokazuju.
Nikad se nisu prepirali, no ponekad ju je gledao nesretno i
razoarano. Kad je to inio, bilo joj je drago, a taj ju je oseaj
istovremeno uasavao i ispunjao ponosom, jer joj se inilo da tako u
njoj Adam ostaje iv.
Ukratko, govorila je Adamu: Verna sam ti. A tad bi primetila
Dejmsovu nesigurnost koja ga je inila nespretnim i osetila saaljenje
prema njemu, ali ne dovoljno jako da bi izmenila svoje dranje.
Doreen je celo to vreme bila izvan sebe jer dok se jednim svojim
delom radovala to Rejel nije Dejmsu ena vie no to mu je bila
ona ak ni toliko jer se Doreen svojski trudila da mu ivot uini
lepim i udobnijim ipak je drugim delom tugovala kao svedok njegova

nezadovoljstva i neispunjena braka.

Edna je mozgala, ali je bila svesna da ovaj put mora utati.
Na Badnjak su se obje obitelji koijama odvezle u Hajboro u crkvu
sv. Tome. Dok su se vernici okupljali u cr^kvi, osvetljenoj stotinama
svea, vladao je priguen ugoaj pun oekivanja. Lion je sedeo u klupi
sa Sarah, Nel i Penelope. Selma gore na koru s Paulinom. U klupi
Dejvisovih, ispred Kendrikovih, sedeo je Brus s Ednom zdesna, a do
nje Doreen. Kraj Doreen sedeli su Rejel i Dejms. Rejelino lice
imalo je smiren crkveni izraz, radila je to se od nje oekivalo, ali
kao da je bila duhom odsutna.
No kad je kor zapevao, panja JOJ se vratila iz izbeglitva u
sadanjost. Osetila je miris borovih grana, zapaljenih svea i
prisutnost Ijudi oko sebe. Kao da je dugo izbivala i sad se vratila kui.
Tu su bili, kraj nje, iza nje, oni koje je volela. Cekali su je. Kor je
pevao:
Tiha no, sveta no . . .
Dok je zvonki, ljupki zvuk pesme ispunjao njeno bie, Rejel se
oprosti od Adama. Nije se izrazila reima, ali suze navree u njene oi
i ona slepo posegne za Dejmsom. A Dejms je spremno ekao.

SEDMI DEO
1861.
Te zime vreme je bilo kiovito i mnogi su patili od prehlada i gorih
bolesti, no Sarah i Edna odlue da jednog blagog dana poetkom
sijenja oiste i urede porodine grobove.
U osamdeset i prvoj Edna je priznavala da je oi vie ne slue tako
dobro kao nekad, te je odustala da upravlja svojim kolima; no dananji
pohod ionako je zahtevao prostranija kola pa je Doreen koijaila
novom lakom koijom sa est sedala. Kraj nje je sedeo Rejelin sin
Benjamin Brus, s nadimkom BI BI On i Doreen bili su posebno prisni
gotovo od njegova roenja u travnju 1854. Rejel i Dejms takoe su
ga voleli i ponosili se njime, ali Dejms je ludovao za svojom
kerkom Deborah Dejn, zvanom Dejn, koja se rodila u lipnju 1855.
Tako su na vozaevu seditu sedeli BI BI i Doreen koja je
povremeno poputala deakovim molbama doputajui mu da pridri
uzde iako je, to ga je ogoravalo, zahtevala da ga istovremeno dri
ogrljena kako bi mogla preuzeti uzde od njega ako bi iznenada
zatrebalo. Na stranjem seditu okrenutom u smeru vonje sedele su
Edna i Rejel, a Dejn vaui vrpce svoje platnene kape preko puta
njih jer je izjavila da se voli voziti natrake i sama, iako je pravi razlog
bio da je htela sedeti kraj Sarah, koju je nazivala Drugamama umesto
baka.
Pljeskajuei uzdama Doreen je terala konje u brzu kasu i brzo
prevalila put do Beulaha kamo ih je dovezla oko kue u stranja
dvorita. Tamo su pralje, takoe iskoristivi lepo vreme, prionule uza
svoje kotlove i korita.
Jo koija nije ni stala a Dejn se iskoprca iz nje i potri prema
kuhinjskim vratima na kojima se Sarah pojavila, pa stala i doekala
dete da ga digne u zrak i poljubi. Kad se uputila prema koiji da
pozdravi ostale, Rejel je sila. Poljubivi Sarah i, kao po impulsu,

Dejn takoe, pogledala je otro Sarah i prigovorila: Ti i Dejms

neizbeno ete je razmaziti.
To ti kae nakon to smo te tvoj otac i ja Sarah se nasmeje i
pusti da dete koje se vrpoljilo sklizne po njenu boku na zemlju.
Okrenuvi se koiji nazove dobro jutro Edni i Doreen, a zagrli BI BIa
koji je skoio s koijaeva sedala.
Vozio sam koiju, bako! hvalio se BI BI.
Doista! Edni je rekla: Moje korpe s rukom su spremne. Ne
morate uopte silaziti. Edna, to je?
Volela bih da mi kae, odgovori Edna, to to za ime svega
tamo preko rade? Sarah poe za Edninim pogledom i videi to ju je
zaudilo, nasmeje se. Selma i Pauline ue kolsku decu stupati.
Uzimaju odmor kad se umore od sedenja i umesto da tre naokolo
stupaju.
Jesu li to prave puke to ih one nose? upita Edna zapanjeno.
Ne! Sarah se opet nasmeje. Flojd ih je ispilio od starih dasaka, a
deca nose samo palice ali zahtevaju da neto nose!
Ne volim o svemu tome ni misliti, ree Edna. Hajde, popni se.
Uite svi i krenimo.
Jesi li to zaboravila? zlovoljno upita Edna dok je Sarah
prebrajala orue na podu koije. Grablje, motika, kare . . . sve je tu.
Edna ree: Mislim da je to presmiono od Selme! da bi sebi
ugodila, epuri se naokolo poput kakvog Zuava ako mene pita.
Jane! BI BI! Vratite se ili emo vas ostaviti! viknula je Doreen,
ali deca su se prikljuila eti koja je stupala i pretvarala se da ne ouju.
Ne brini, ree Sarah Edni. Evo Lotus s korpama. Mislila sam da
poe danas s nama ako ima mesta. Lotus, sad snana, spretna ena
koja je postepeno u kuhinji preuzimala vladavinu svoje majke Myrtis,
izila je na stranja vrata, zalupivi ih za sobom nogom. U svakoj ruci
nosila je po veliku korpu; i mada je bila snana, ramena su joj se
povila pod teinom tereta. i Doreen i Sarah odgurnue orue u stranu
da na prave mesta za korpe s hranom. Kad doviknute pretnje nisu
koristile, Rejel potri da dovede decu. Neto se vremena potroilo na
razmetanje putnika. Edna i Sarah sedele su na stranjem sedalu
okrenutom u smeru vonje a Dejn je sad traila da sedne meu njih,
zaboravivi raniju tvrdnju da se voli voziti natrake. Rejel i Lotus

zauzele su sedalo njima nasuprot. Doreen i BI BI su ponovno delili

koijaev kozli.
Kad je Doreen okrenula koiju u velikom luku, odreit zvuk
Selminih zapovedi dopre do njih: Lijeva, desna, gore, dole! S
pravom su obesili Johna Browna!
Edna se odmarala na kamenoj klupi bez naslona izmeu grobnica
Dejvisovih i Kendrikovih, dok su ostali radili. Sunce je neko vreme
zubato sjalo a zatim su ga postepeno prekrili sve gui oblaci. Sarah
se, otirui znoj s lica rukavom haljine, prikljui Edni, rekavi: Ne
mogu vie toliko uraditi kao pre. Zbog prigibanja.
Oh, mogu se dobro prignuti, ali se teko uspravljam! Nasmejala se
sebi i ispruila lea dok kosti nisu zapucale.
Dok ja sedim ovde ne radei nita, primeti Edna zamiljeno.
Ti si u svom ivotu odradila vie nego to emo ikad svi mi
zajedno, nemoj zaboraviti.
Sve da je i istina to me ne ispriava to sad ne mogu raditi.
Uutala je, razmiljajui, a lice joj poprimi iznenaen izraz. Ja to ne
razumem, asna re. U svojoj glavi oseam da mogu raditi koliko bilo
ko od vas; a kad ponem, zaujem straan zvuk i onda shvatim da to ja
diem.
Ti prebrzo radi, ree Sarah mirno.
Teko je priznati da je ovek ostario i da nije nizato.
Prestani sama sebe aliti, prekori je Sarah blago, i pomozi mi
oko jela. Lotus! Povedi tu prljavu decu do bunara iza crkve i operi im
ruke. Onda donesi korpe i pomozi nam, uje?
Ako ustanem s klupe, moemo na nju rasprostrti jelo. Edna
poloi ruke na kolena i ukoeno ustane.
Ubrzo se Lotus vratila s decom. Svako joj je s jedne strane
pomagalo nositi korpu. Rejel i Doreen obavile su vei deo
prepodnevnog posla i sad su odetale do bunara da operu lice i ruke.
Kad su se vratile, Doreen, koja se u poslednje vreme prihvatila javne
molitve, izgovori kratak blagoslov nad hranom. Svi su stajali i jeli,
raspoloeni iako im nije bilo udobno. Zatim Lotus odvede decu u
koiju da prilegnu i da na njih pripazi, ali bila su preraspojasana da
usnu jer je Dejn iznova BI BIa rashihotala kad god se smirio.

Rejel i Doreen ponovno prionu na posao, veinom na rukama i

kolenima, kakav inae nedna nije obavljala, ali su ga tu vrile iz
pobonosti i potovanja prema precima. Bile su premlade da
razmiljaju kako e i njih jednog dana poloiti ovamo na poslednji
poinak i da e moda Dejn obavljati posao koji je sad njih zaokupio.
No Sarah, poto je pospremila prazno sue u korpe, sela je na klupu
kraj Bdne i razmiljala o vremenu koje e sigurno doi kad bude ovde
zauvek. Samo, molim te, Boe, ne prebrzo! zamolila je u sebi.
Edna ree: Volela bih da sam mrtva.
A ja sam upravo u sebi rekla da hoeu iveti zauvek.
To itreba govoriti u tvojim godinama.
Svako ko moe gutati voni kola i kuvanu unku onako kao to si
ti malopre jamano ne pomilja kako bi ivio na oblaku svirajui
harfu. utale su malo dok Sarah ne ree: Ne mogu zamisliti tebe ni
sebe kako na krilima letimo nebom, moe li ti?
Morala bi to biti vea krila no to sam ikad videla u neke ptice, da
bi odrala moju staru stranjicu u zraku! Smijui se, Sarah se okrene,
zagrli i stisne Ednu. Ti si dobra prema meni, ree Edna.
Ne znam to bih bila poela bez tebe. Sarah strese glavom. Bilo
je trenutaka kad sam oseala da si mi ti jedini prijatelj.
Edna je utke razmiljala. Nisam se alila. Bie rata, Sarah.
Nakon kratka oklevanja Sarah ree: Iskreno se nadam da nee!
Edna kimne. Juna Karolina je povela. Piter kae da emo se i mi
ostali ubrzo otcijepiti.
To tvrdi i Lion, prizna Sarah. Ipak
Nema tu vie ipak. Doi e. Volela bih da sam otila i da leim
ovde kraj svog Benjamina. Ja sam svoje proivela. Ne elim biti ni na
koji nain upletena u to to svi kau da e doi. Jedni kau da e nas
Unija mirno pustiti da se otcijepimo. Drugi kau da e nas silom
zadrati. Zato nas jednostavno ne ostave u miru?
To to mi radimo ne tie se njih. Mi nismo vie Unija, mi smo
drugaiji ljudi. A taj runi Linkoln i njegova prosta ena! Crni
republikanci! Edna pljune na zemlju, onda zadre i primakne se
blie Sarah. Nikad nisam ni pomislila da u ikad pljunuti na
groblju!
Mnogi na Severu, a i ovde neki, kau da je ropstvo pogreno.

Edna se razbesni. Nisu tako govorili kad su plovili do Afrike i nazad

prodajui nama robove! Sad govore o moralu! Oh, nema nita nie od
jednog Jenkija, ti to zna. Sve vie i vie su protiv nas a sve za novac,
moe se okladiti, bez obzira na ono to priaju. No Piter kae da im
nikad neemo dopustiti da nas prisile na bilo to!
Sarah prieka malo i onda odgovori: Edna, oni isto tako veruju da
su u pravu, kao i mi. Roman mi redovno pie i on kae
On je crnac, i to severnjaki crnac sada.
On je Roman i deo nas bez obzira na to gde je, a u svom srcu on
pati kao i mi. On voli ovaj Jug, ali ne moe kui, ti to zna. Tako dugo
dok ovde ivi Elkova obitelj, a ini se da ona jaa k godine u godinu.
Roman kae da su glasine u Filadelfiji jednako besmislene, ali da
mnogo neupuenih ljudi, i neki koji nisu tako neupueni, veruju u
njih. Pobornici ukidanja ropstva kau da
Laljivi licemeri!
Tvrde da su tajno opskrbili nae Ijude arsenom i strihninom da nas
potruju kad doe as!
One koji to govore trebalo bi namoiti u katran i uvaljati u perje!
Svui do gola i umoiti u kipui katran i uvaljati u perje, kaem! Kad
pomislim na svoje ljude. Moe li zamisliti da bi te Lori otrovala?
Roman kae da su to besmislice, ali oni u to veruju jer ele. Takve
sad sluaju i pristojni ljudi.
Ako takvih uopte ima severno od MasonDixona
A oni poinju o nama ovde dole misliti kao o izdajicama i
neprirodnim udovitima!
Za sve su krive te ideje o kojima raspravljaju, ree Edna. Ja ne
mogu raspravljati; jednostavno se razbesnim. Svako me moe
napraviti budalom ako raspravlja o idejama. Ipak, znam to je pravo a
to krivo.
Oni upotrebljavaju rei koje nisu ni u kakvoj vezi s naim stvarnim
ivotom i postupcima. Nemoj samo njih sluati i dati se zbuniti
njihovim idejama. Piter kae da oni ele upravo to: okrenuti nas jedne
protiv drugih.
Doreen, Rejel!
Obje mlae ene zavrile su s poslom i stajale zamiljeno jedna uz

drugu, obuhvativi se oko pasa dok su zurile u Benjaminov spomenik,

ve pocrnio od vremena, i razmiljale o mrtvima oko sebe; onima koje
su poznavale i onima o kojima su im samo priali.
uvi Ednu, okrenule su glavu.
Umorna sam a sprema se i kia, ree Edna. Pokupimo stvari i
hajdemo kui. Kia je pala i u prekidima nastavila padati celi tedan,
ali to nije spreilo da obje obitelji u nedelju odu na misu u Hajboro.
Neizvesno vreme i budunost nukali su ih da trae drutvo ostalih
obitelji iz okruga, da izmene novosti i glasine, da se meusobno uvere
kako e, to god dolo, drati zajedno.
Na kraju pripovedi sveenik Stewart Throckmorton pozva pastvu
da moli s njim da svemogui nebeski Otac ipak odvrati taj
nepravedni rat koji nam je Sever odluio nametnuti. Kasnije, dok su
Anabel i Bler Sakson razgovarali s odraslim Kendrikovima i
Dejvisima, Bler Junior i njegov brat Bonard lovili su BI BI i Dejn
oko groblja, ciljajui kaiprstom u njih i dovikujui im: Vi ste
Jenkiji, mi emo vas ubiti! Bang! Bang! Bang! Bang!
Anabel prekine razgovor da kae kako su deaci mili i jako
rodoljubni, dok igru nije prekinula Dejn popevi se na jedan
nadgrobni kamen i tresnuvi to je jae mogla obojicu svojom
biblijom po glavi, na to oni cvilei dojurie k majci koja ih pljusne a
Rejeli ree da su JOJ deca divljaci.
Penelope je imala vesti od prijatelja u Savanahu. Rosalie Pernel
mi pie da se tamo svakog dana odravaju javne molitve. I da je, kad
se Georgija otcijepila, demonstracija bila skromnija od velike bakljade
kad je Juna Karolina smiono povela svojim primerom.
Ipak je bilo bakljade? upitala je Anabel.
Oh, da, mislim da jest, potvrdila je Penelope neodreeno.
Anabel se nasmejala. Eh, mislim da u prepustiti govore i
ratovanje mukarcima i uivati dok mogu.
Usprkos kii prolog utorka, EnElizabet, MargaretEla i ja uzele
smo moju koiju i pole na vebalite gde kapetan Buck Jordan veba
svoju etu. To je najzabavnija stvar na svetu, ti mukarci kako stupaju
amotamo.
I ti mora otii da vidi, tetka Sarah. Sarah strese glavom. Hoe
rei da ne namerava? Oh, sigurna sam da bi te to rastreslo i nasmejalo

kao to je i nas!
Edna ree: Ti si bila luckasto dete, a sad si luckasta ena.
Nedaleko od njih razgovarali su mukarci: Brus i Lion, Dejms i Bler.
Bacivi pogled prema eni, Bler ree:
Ako doe do rata, a svakako hoe, neu ekati da me pozovu.
Javiu se istog trena, a ti Dejms? Dejms ree: Otii ou kad budem
morao.
Bler pocrvenje. To e biti lo primer ostalima, zna. Gledaju nas
da vide to emo mi, zbog svog poloaja.
Pretpostavio sam da e u tome biti istog miIjenja kao i ja.
Dejms strese glavom. Otii u samo ako ne bude drugog izlaza.
Bler se ukoeno okrene Lionu i Brusu. U vaim godinama nee od
vas oekivati da stupate na elu kolone, ali jamano Dejms nije tako
potreban na plantai.
Gledajui znaajno u Anabel koja je veselo hihotala zato to nije
mogla rasklopiti svoj kiobran, Dejms ree: Ja nemam tako jak
poticaj kao ti da beim u rat.
Krajem sijenja Louisiana, Misisipi, Alabama, Florida i Georgija
glasale su da e slediti Junu Karolinu i istupiti iz Unije. Nel i
Penelope odvezoe se jednog dana sa Selmom i Paulinom na
vebalite i sve etiri vratie se na Beulah pune uzbuenja. Da sam
bar mukarac! uskliknula je Selma a Pauline se ustrim klimanjem
glave prikljuila. Nakon toga su i stare ene Nel si je sad pomagala u
hodu tapom prisustvovale Selminu i Paulininu vebanju dece. Kad se
njihovo oduevljenje za ratniki duh prelilo i za obrocima i one
nastojale uvui u razgovor Sarah, ona im ree: Sve je to uzalud jer se
ovde nita nee dogoditi. Mi nismo dosta veliki, hvala Bogu. Mi smo
samo toka na karti izmeu Atlante i Savanaha. Nastojau da ivim
onako kako smo uvek iveli na Beulahu. Kad je pogledala na elo
stola gde je sedeo Lion, uzvratio joj je jednim od svojih retkih
radosnih osmeha.
Celog ivota Lion je bio sklon stanovitoj melankoliji a poslednjih
se nekoliko godina poeo jo i udno tuiti od ljudi. Obilazio je
plantau kao obino, znajui da to nije potrebno jer je Flojd upravljao
vrsto, pouzdano a i pravedno. U pilani je Lion razgovarao s ljudima,
posmatrajui ih kako rade, ali pilanu je vodio predradnik koji je znao

svoj posao i ljude bolje od Liona.

Na Beulahu je Sarah pazila na kuu, ali su se Lori i Klaris dobro
dopunjavale i nije ih trebalo nadgledati.
Iako ve ostarelu, Lori su svi kuni sluge potovali i gotovo pred
njom strahovali, vie zbog ugleda koji je uivala nego to je otro
postupala. Otkad je Sarah bila gospodarica, kuanstvo je uvek bilo
sreeno i mirno; posluga se malo meusobno svaala a nikad s onima
koji su ih nadgledali. Kako su joj njene roake brzo dosadile, Sarah je
mnogo svog vremena provodila u kancelariji nad knjigama i raunima
to je nauila raditi estito u tekim godinama nakon velikog poara.
I tako je Lion koji nije bio lijen ali ni suvie oran za rad, esto bio
besposlen; a nije mu preostalo drugova da dele njegovu besposlicu.
Flojd je bio zaposlen. Cak su i na pecanje i u lov polazili izuzetno;
Lionovi preanji drugovi u besposliarenju, Bonard i Feliks a
naposletku Kloris pomrli su. Lion je bio premlad da se pomiri s
injenicom da stari a prestar da se nada da e mu ivot jo pruiti bilo
to novo i divno.
Tu su zatim bili ustri razgovori o predstojeem ratu, ratu ije
razloge Lion nije shvatao. Ali je shvatao dovoljno da zna da e, ako
doe. nain ivota kojim je ivio biti osuen na propast, bez obzira na
ishod rata.
Na konvenciji koja se okupila u Montgomervu 4. veljae stvorena
je Konfederacija amerikih drava na elu s predsednikom
Jeffersonom Dejvisom. Sedokosi stari Buchanan probijao se kroz
poslednje tedne svog predsednikovanja Sedinjenim Dravama a
Linkoln je putovao naokolo drei govore pre svoje inauguracije 4.
oujka. Jedna od dosetaka koja je Lionu dola do uiju na stanici bila
je: Ako USA zovu ika Sam, hoe li CSA nazivati ika Samba?
Lion nikad nije bio sklon politici. Ako je uglavnom malo znao o
poslovima vlade, bilo je to stoga to ga to nije zanimalo. Njegovo je
zanimanje uvek bilo lino. Jednako kao Edna nije mario za rasprave i
ideje. Bilo mu je stalo do obitelji i Beulaha. Izgubio je Rejel kad se
udala za Dejmsa. Odavno se pomirio s time da se Sarah udala za
Beulah, a ne za njega. Da je bio drugaiji, mogla je pripasti oboma, ali
on je bio Lion.
Svoje najsretnije sate provodio je sad sa Dejn. Od samog poetka

joj se udvarao, a ona, iako okruena ljudima koji su je voleli,

ukljuujui i vlastita oca koji ju je oboavao, nije bila zasiena i
zadovoljna. U Lionovoj Ijubavi naslutila je neko posebno, neiscrpivo
obilje. Ve kao beba malo je marila za druge ene osim za Sarah.
Prema majci, Dejn je bila manjevie ravnoduna, i Rejel je bila
svesna svoje Ijubomore kad ju je videla sa Dejmsom i Lionom. Oh,
znala je da oni vole i nju, i da su prvo nju voleli; ali je shvatala da za
njih vie nije ono divno iznenaenje kakvo im je bila Dejn. I Dejn je
to znala. U petoj godini bila je ve mudra kao Lilit.
Sarah je bila Drugamama, Lion Drugitata; ali nain na koji je Dejn
upotrebljavala te izraze izgovarajui ih kao jednu re, kao da su ime, a
ne oznaka, nikad nije sadravao u sebi neto od drugog po redu.
Lion je svakog dana odlazio na Hrastove da je vidi, i onda kad je znao
da e je ionako tog dana videti u nekoj drugoj prilici. esto joj je
donosio darove, ali nije ga volela zbog toga. Vodio ju je sa sobom u
grad, u dvokolici ili na konju drei je ispred sebe u sedlu. Niko nije
bio sretniji od njih kad su bili zajedno.
Jednog od tih dana ostavio je konja privezana o motku iza
potanskog ureda a oni preoe tranice da na eleznikoj stanici
doekaju voz iz Savanaha s dnevnom potom. Lion je stajao u skupini
mukaraca koji su vakali duhan, pljuvali i raspravljali kao obino o
Dejvisu, Linkolnu i ratu. Dejn je trala za crnobelom makom koja je
izazovno stupila iz sobe telegrafista na platformu i zurila u nju hladno
pre nego je skoila s platforme i okrenula se da vidi da li je jo motri.
Takvom izazovu Dejn nije mogla odoleti.
Muki razgovori trajali su sve dok se iz daljine nije zaulo soptanje
i fiuk jo nevidljivog voza. uvi to, mukarci prekinu razgovor. I
Dejn je ula i prekinula poteru za makom, popevi se drvenim
stepenicama na platformu i potravi svom snagom k Lionu koji je
spazi i doeka, te podigne uvis jo pre nego je mogla zapovediti, kao
to je uvek inila: Podigni me visoko da vidim! I tad se dogodilo:
udo dolaska voza. Ne vie slab i dalek zvuk, ve zagluan klopot
eleza i itanje pare, lomljava vagona i udarci o spojeve kad je
lokomotiva stala. Mukarci zadovoljno odahnue. Dejn se okrene u
Lionovim rukama i oni se zagledae s uzbuenjem koje nikad nije
jenjalo ma kako esto doekivali voz.

Glavom ga je gurkala u bradu i on je baci u zrak, viui: Jane,

leti! hvatajui je ponovno dok je vriskala od ushita i sputajui je na
platformu. Uzela ga je za ruku i povukla prema lokomotivi. A tu Lion
ugleda Roskoa s njegovim unukom; i oni su doli gledati dolazak
voza. Deaku Roskou bilo je devet godina; vrst crni momi
otvorena dranja zurio je u lokomotivu. Dejn neto dovikne strojaru,
koji je prepozna, skine kapu i mahne joj. Lion i Rosko se pogledae u
oi, ali samo na trenutak da bi se smesta svaki obratio svojem unuetu.
Prvi put Lion pomisli da je i Rosko smrtan; izgledao je tako staro i
bolesno.
Jednog poslepodneva ubrzo nakon Linkolnove inauguracije o kojoj
se mnogo raspravljalo s jedinom posledicom da su se sad svi sloili
kako je rat neizbean, Lion se povukao u kancelariju na Beulahu
znajui da ga tamo niko nee slediti osim Sarah a ona je otila u jednu
od koliba da lei neku robinju od jake zubobolje. Sedeo je besposlen
za svojim stolom, iako je pred njim leala otvorena knjiga rauna, kad
neko zakuca. Otvorivi ih na poziv Lori najavi iznenaeno: Rosko
Elk je ovde, to je jednako iznenadilo i Liona.
to hoe? To ime uspevalo je jo u Lionu izazvati paniku kakvu
je pri njegovu spomenu oseao u detinjstvu.
Kae da eli s vama razgovarati nasamo.
Pa, uvedi ga.
Kad je Rosko uao, Lion je stajao kraj svoje stolice. Lori je
zatvorila vrata za njim ostavljajui dvojicu mukaraca same. Gledali
su se bez pozdrava dok Rosko ree: Doao sam da dovrsim.
Posmatrajui Roskoa Lion izrauna da mu sad mora biti vie od
sedamdeset godina. Ravna kosa koja je, izgleda, poduprla prie o
njegovoj indijanskoj krvi bila je crna kao i pre, a dranje uspravno kao
uvek; no inilo se da je ono sad namerno takvo a ne vie odraz
arogancije kao u njegovim mlaim godinama. Lice mu je bilo
mravije no to ga je Lion pamtio, ali se Lion u tome moda varao jer
ovek retko kad paljivo zagleda u lice koje mrzi.
Mi smo jedan s drugim odavno zavrili, ree Lion.
Ne, to se nastavlja. Roskoov glas bio je tanak i suvoparan ali
vrst, a oi prodorne.
Lion sedne u stolac uz pisai stol u kom je ranije sedeo i mahne

rukom. Sednite ako elite.

Ne elim. Uvek sam u ovoj sobi stajao pa u i sada.
Lion slegnu ramenima i ekae. Rosko se polagano osvrne sobom
kao da neto trai. Kad je ugledao Sarin portret iznad kamina,
neprimetno rastegne usne, iako mu je pogled ostao isti. Gospodarica
Beulaha.
Naslikana pre niz godina, ree Lion.
Da, potvrdi Rosko. Orie godine kad je ubijen moj sin Alonzo.
Lion ga otro pogleda. To je tada bilo reeno.
Rosko nastavi razgledati sobu ne pokreui uopte telo a glavu
samo neznatno. Ovo je soba u kojoj se mnogo raspravljalo o novcu i
novcem rukovalo. Lion uljudno kimne. Tu sam kupio i platio svog
prvog roba: Kloris.
Lion se nije micao.
Vi je se seate, razume se! Rosko ree neoekivano snano jedva
prikrivajui oiti bes.
Seam je se razume se, ree Lion.
Poastili ste je svojim posetima, verujem, poslednje godine njena
ivota kad je stanovala na farmi do vae.
Je li vam ona to rekla?
Znao sam, odgovori Rosko ne odgovarajui na pitanje. To je
bilo vae kasno poznanstvo. Vae ranije poznanstvo, ako ga tako
mogu nazvati, zavrilo je roenjem bogalja po imenu Roman, koji se
vaoj eni jako svideo i kojeg je drala kao kunog ljubimca. Zbog
njegova zaea zapravo sam se oenio s Kloris. Vaa majka nije trpela
vanbranih veza i ja sam u toj prilici uinio uslugu svima, moglo bi se
rei. Vaa majka bila je zahvalna. Tad mi je, u ovoj sobi, dala naslov
nadglednika. inio mi se vanim, ali sve je to bilo tako davno.
Lion je sluao Roskoa lagano namrten. Znam sve to, ali ne znam
zato to spominjete. Rosko podie obje ruke kao da trai strpljenja, i
tad ih spusti. Samo malo. Zastao je da promisli.
Saznaete uskoro. Gotovo neprimetno premestio je teinu s jedne
noge na drugu i Lion pomisli kako ne izgleda samo star ve i krhak,
iako je mrana snaga njegovih oiju nijekala bilo kakav znak slabosti.
Niste doli na njen sprovod.
Nae obitelji, ree oprezno Lion, nisu u takvim odnosima.

Rosko kimne s vidljivom ironijom. Tako je. Podruja intimnosti i

formalnosti izmeu crnih i belih zamrena su, to je sigurno; a
samoubistvo nedvojbeno izaziva uzrujavanje i nelagodnost. Ljudi ne
vole biti u bilo kakvoj vezi s tim, zato shvatam zato ste izbegavali
celu stvar. A ipak bio sam uz nju kad je umrla i as pre spominjala je
vas; vidite, bili ste u njenim mislima.
Dugo ste ekali da mi predate njenu poruku. to je rekla?
Rekla mi je da ste je poseivali i da ne bih mogao nita uiniti da
vas u tom spreim. Lion se pomae u stolcu, zatim se odluno nagne
napred sklopivi s pljeskom ruke a laktove oslonivi na kolena.
Nisam va balavac da me uznemirujete svojom sugestivnom
govorljivou. Obojica smo prestari da se igramo make i mia. Ja
sam, mogu uostalom rei, odavno uveren da ste je vi ubili. I ja sam bio
s njom onog dana kad je umrla. Razgovarali smo kako smo ponekad
obiavali tih dana, i znam da se nije nameravala ubiti.
Ako ste, kao to kaete, bili sigurni da je posredi ubistvo, a ne
samoubistvo, zato me niste optuili? Lion se nagne u stolcu da
proui Roskoovo lice. Ne bih to bio mogao dokazati. Rosko kimne s
razumevanjem. Druenje s crncima esto se zataji pred zakonom.
Ponovno je kimnuo kao da odobrava Lionovu diskreciju. Njen je
ivot bio beskoristan, osim to je meni rodila dva sina, od kojih je
jedan iv i koji e, u najmanju ruku, nastaviti iveti.
uo sam, ree Lion, da ste imali uspeha u razliitim poslovnim
pothvatima.
To je istina. Ali ono to sam najvie eleo, nisam dobio. Vi znate
to je to.
Hteli ste Beulah, ree Lion.
Hteo sam Beulah, potvrdi Rosko. Ja ga nisam dobio, ali moj sin
hoe. Lion proguta uzvik i svlada svoj bes pre nego je progovorio.
Bolje e biti da odete, jer bih vas mogao ubiti.
Vi to neete uiniti a ja neu otii dok ne kaem sve to sam
naumio rei.
Dau vas izbaciti, ma kako stari bili, ako ne odete sada.
Vi biste to uinili, ali ne biste prljali ruke. Dodue, druge delove
tela niste uvali da se ne uprljaju dodirom s crnom koom.
Premda mu je lice gorelo od neugodnosti i besa, Lion je ipak uspeo

progovoriti gotovo prirodnim glasom:

Recite brzo zbog ega ste doli i otiite.
Rosko uuti da razmisli. Nismo svrili s Kloris. Pitam se je li ono
to je izjavila, istina? Lion je ekao.
Rekla je da vam je poverila kako sam ja kriv za poar koji vas
umalo nije unitio.
Rekla mi je to. I da ste ubili straara.
On nije vaan.
Ipak, njegova vas smrt ini dvostrukim ubojicom, u najmanju
ruku.
Ali samo crnaca, a oni nisu vani zar ne? Sarkazam njegova
glasa bio je nameran i izazovan.
Vi se, vidim, u pitanjima savesti kreete s vremenom. Niste uvek,
verujem, bili protiv ropstva.
Ja se kreem samo sa svojim vremenom, odgovori Rosko. Nije
me uopte briga to su crnci robovi i nameravam drati robove koje
posedujem dokle god zakon bude doputao. Meutim, ja sam ovek
koji uoava prednost. Doi e rat i Sever e pobediti jer e blokirati
nae luke. Vi neete moi prodati svoj pamuk ni drvo a ne moete
proizvesti oruje potrebno za rat. Rosko zamiljeno uuti. Vidim da
mi se ne suprotstavljate hrabrim reima i sveoptom tvrdnjom kako
jedan konfederacijski vojnik vredi koliko deset vojnika Unije!
Ne umiljam sebi da znam kako e se stvari razviti, ree Lion.
Razvie se kako sam rekao. Moda brzo, moda sporo. No kad
zavri, moj sin i njegovi sinovi uzdii e se u ovom okrugu i dravi na
nain o kojem vi i ne sanjate. Kad to bude, dobie Beulah. Nee ga
ak morati ni kupiti.
Ili ukrasti? ree Lion. Kao to ste vi potkradali Beulah i njegove
robove da biste mogli dalje osvajati novac i vlast?
Dobie ga na dar, ree Rosko. A ko god ovde preivi bie
izbaen da prosi i gladuje, jer e i svi ostali poput njih prosjaiti.
Kad bih u gradu ispriao pola od onog to ste izrekli ovde, imali
biste sreu ako biste ostali ivi do sumraka ma kako bili stari i moni,
kao to verujete da jeste.
Ali vi to neete ispriati, ree Rosko.

Zato ne bih?
Zbog jedne stvari koju znam a nisam je nikom odao, ali u sad
vama.
Jo gore? upita Lion ironino.
Mislim da ete to smatrati gorim. Da. Rosko ponovno premesti
teinu tela i okrene glavu prema Sarinu portretu. Lepa slika, ree,
kimnuvi. Ne razumem se u umetnost, ali vidim da to nije obino
delo ve pre slikano s Ijubavlju. Nikad nisam video gospodaricu da
tako gleda, i pitam se Rosko premesti pogled sa slike na Lionovo
lice. Pitam se jeste li vi
Ne doputam da upleete gospou Kendrik!
Rosko se priini smeten. Ali upravo zbog toga sam i doao.
U kakvoj su vezi slika ili gda Kendrik s vama?
Roskoov glas ojaa, ne zadirkujui vie, i ne nagovetajui.
Poznajem mesto koje je upotrebljeno kao pozadina ovoj slici. Svako
ko ga je video lako e ga prepoznati. To je mesto gde su pronali vau
enu nakon to ju je moj sin silovao.
U utnji meu njima uo se ritam udaraca srca.
Verovatno niste nikad uli za enu po imenu Deraldin.
Lion ne odgovori; i dalje je gledao zapanjeno.
Ona ivi u mojoj kui i posluuje me. Isto je radila i za mog sina
Alonza. Bila je tamo one noi kad je vae hromo kopile banulo s
pitoljem i ubilo ga. I Kloris je bila tamo, no bila je pijana i jo se jae
opila, i samo je Deraldin ula i upamtila rei. Opalivi, ubojica je
otiao. Moj sin ivio je jo toliko da oda kako je video gospodaricu
Beulaha i slikara Kejsia Trova sparene poput pasa na tom samotnom
mestu. Lion je sedeo na stolcu tako nepomino kao da je mrtav, osim
to je poeo drhtati i zatim se tresti. Glava i telo su mu se tresli kao u
malarinoj groznici tako da se morao pridravati za ruke stolice.
Rosko produi. Prola je gotovo godina od Alonzove smrti kad mi
je to Deraldin poverila pa i tad se bojala rei sve dok je nisam
primorao. Kasnije sam se raspitao o oveku koji je neko vreme ivio
pod vaim krovom kao gost i umetnik. To to se odigralo izmeu
njega i vae ene nije neobino. Robovi vide i priaju a moe ih se
prisiliti da kau i kad nee ma kako im malo njihovi gospodari
pripisuju sposobnost da vide i shvataju ono emu su bili svedoci.

Alonzo je doista povaljao vau enu, ali tek nakon to ju je svojom

sluzi namastio drugi, a ne vi!
Lion se prestao tresti, ali nije ustao sa stolice.
To sam vam doao rei. To jo nije bilo zavreno meu nama.
Rosko se lako nakloni kao to je uvek inio.
Zatim se okrene i poe k vratima, ali kad im je priao, Lionu se
vrati glas.
Zato ste odluili da mi sve to kaete?
Ne okrenuvi se, Rosko ree jednolinim glasom kojim bi se moglo
izrei neto tako nevano kao koliko je sati: Umirem od tuberkuloze.
Ve due vreme to znam. Kad sam vas neki dan video na stanici,
zakljuio sam da ne bih mogao umreti a da vam ne saoptim to znam.
A na odlasku mogu vam rei da moj unuk vau unuku dri lepom
malom.
Rosko otvori vrata i izie.
Anabel nikad nije bila radosnija nego sad kad su joj pripreme za rat
dale toliko mogunosti. Bila je plitka, tata, energina, savreno
opremljena za ulogu koju je sad preuzela. uvi od Penelope da su se
dame u Savanahu poeele organizirati za rodoljubne poslove, pljesnula
je rukama i smesta pola k EnElizabet i MargaretEli. Iako se poslednja
iza njenih lea alila na njen zapovedni nain, zadovoljile su se da
budu pomonice u upravljanju odborima ena koje su uskoro krojile i
pripremale zavoje, ivale flanelske koulje i naposletku a to je Anabeli
bio najuzbudljiviji posao pripremale naboje za mukete i topove.
Toliko je toga trebalo uiniti! Napokon se bavila poslom koji je nje
dostojan! Drei visoko zastavu rodoljublja mogla je zapovedati
onima oko sebe koliko je htela. Meutim, nije se sve sastojalo od rada.
Bilo je zabava i plesova.
Zapravo, i najmanji dogaaj pruao je ispriku za svetkovinu.
Dejms je ispisao BI BIa iz gradske kole kad je saznao da ak i
mali deaci vebaju s pukom i stupaju.
Zapravo, oni su to rado inili, kao to deaci uivaju u svemu to
im omoguuje da oponaaju odrasle.
Anabel ree da je BI BIovo ispisivanje sablazan i da se stidi
priznati kako mu je ona tetka. Zahvaljivala je bogu to njena dva

deaka rado vebaju. Ponosila se svojim malim konfederacijskim

vojnicima i izjavljivala da nee, ako rat potraje, ustuknuti od najtee
majinske rtve na bojnom polju za nau plemenitu stvar.
Penelope i Nel ponudie svoju pomo, ali Anabel ree da su one u
osamdeset i prvoj i sedamdeset i devetoj godini prestare da budu od
velike koristi. Traila je umesto njih Selmu. Selma prepusti kolu na
plantai Paulini a ona je svakog dana odlazila u Hajboro da uestvuje
u radu ena. ak im je i Doreen pomagala dva puta na tedan, toliko joj
je Anabel prigovarala. Samo Sarah, Edna i Rejel odolele su njenu
dosaivanju.
Izjavile su da imaju posla na Hrastovima i Beulahu; i imale su.
Toliko je toga trebalo uraditi i prigledati tog prolea. Sarah se nije
mnogo osvrtala na to to se Lion jo vie povlai od sviju. Zatekla ga
je jednog jutra u kancelariji kako zuri u njen portret, ali kad je ula,
smesta je iziao. Niko nije govorio o tome to je k ruku i veeri
dolazi vonjajui na viski. Uvek je volio popiti jednu ili dve ae; samo
je sad pio mnogo vie i inilo se da u piu uopte ne uiva. Nije pravio
nikakvih scena, ali oi su mu esto bile vlane i mutne. Kad su drugi
govorili, on je utio. Prestao je s Flojdom obilaziti polja da nadgleda
rad ljudi.
Jane je vie od bilo kog drugog opazila da se promenio, no ona je
bila dete za koje nije da raspravlja o ponaanju odraslih, ak ni
Drugogtate. Nije vie odlazio da je vidi svakog dana; ali kad je doao,
nastojala ga je zabaviti na stari nain. tavie, jae se trudila oko njega
i jo vie nego pre pokazivala da se raduje njegovim dolascima. No
jednom, kad je otiao, pala je u tako grevit pla kao jo nikad dotad.
Uznemirena, Rejel uze dete na krilo i pokua je umiriti molei je da
joj kae to je mui.
Naposletku Dejn zavriti: Zato je Drugitata tuan! ?
Nije tuan, drago dete samo je malo zabrinut zbog toga to stvari
tako teku.
Zato? jadikovala je Dejn.
Zato to moe doi rat i vremena nisu dobra, zna.
Zato?
Prestani sad. Prestani plakati. To nije dobro za tebe i neu da
plae. Dete presta plakati, ali se oslobodi, klizne s majina krila i

pobee. Jane, vrati se! vikne Rejel, ali ne poe za njom. Imala je
sad drugih briga i bojazni zbog Dejmsa.
Od mladenke koja je, ako ne ba protivna, bila svakako vie nego
ravnoduna, Rejel se razvila u suprugu punu ljubavi. Njena je priroda
bila tako topla i strastvena da se nije mogla odupreti Dejmsovoj
Ijubavi. Kad god je sa pomislila na Adama, mislila je na njega kao na
onog dragog deka, ali njena zrela Iju bav pripala je Dejmsu. A
Dejms ee, usprkos tome to je tvrdoglavo odbijao da uvidi kako se
rat pribliava, kad doe, poi. Znala je da hoe i kad je mislila o tome,
inilo JOJ se da to nee moi podneti. Pomisao da bi morala iveti bez
Dejmsa izazivala je nijeme krikove u njenu mozgu, a u telu muninu
od uasa.
A tad se ono o emu su svi tako dugo govorili obistinilo. Jedine
vee tvrave u dravama Konfederacije u kojima je jo bilo snaga
Unije bile su Sumter u luci arlston i Pickens u zaljevu Pensacola.
Linkoln je odluio da ih ne preda. Konfederacijski ministar rata u
Montgomeryju posla generala Beauregarda iz arlstona da preuzme
Sumter. Zapovednik tvrave major Robert Anderson odgovori da e
povui svoje vojnike ako ne primi zalihe i nove naredbe. Linkoln
posla opskrbu i objavi odluku da tvravu nee izruiti Junjacima. 12.
travnja u 4.30 ujutro vojnici generala Beauregarda otvorie vatru na
tvravu Sumter. Rat je poeo.
uvi vesti, Lion izie iz kue i poe sam u umu koju je poznavao
i volio celog ivota. Kad se vratio, uao je u najveu suu i obesio se.
Do Tom naao ga je kasnije tog dana Lion je odabrao pregradak koji
se retko upotrebljavao i otrao da nae Flojda. Flojd se vratio s Do
Tomom i, ne mogavi poverovati, presekao ue, oslobodivi prijatelja.
Pre nego je otiao da javi Sarah, oslonio je Liona neno o hrpu sena i
tad, drei ga u naruju, gorko zajecao.
Krajem travnja Dejms se javio u okruni dobrovoIjaki streljaki
puk i odlazio svakog dana na vebalite.
Mesec dana kasnije puk je upuen u Savanah odakle e na poloaje
za obranu obale. Savanah je ve blokirao ratni brod Unije Harriet
Lane.
Tog dana kad je puk primio naredbu vratio se u Hrastove i saoptio
to Rejel.

I tako, ti e otii, rekla je. Uvek sam znala da hoe.

Protiv volje, Raehel. elim jedino tebe i nau decu i da radim na
zemlji. Za sve ostalo ne dajem nita. Ali moram ii. Kad bi ratovali
samo mukarci koji vole borbu, ko bi se borio? Poela je plakati i
odmahivati glavom a kad ju je privukao, kao da se odjednom zgrila.
Celu ju je opkolio svojim rukama i telom kad je rekla: Trudiu se
koliko budem mogla, samo nemoj oekivati da budem hrabra, jer
nisam. Ne mogu te pustiti da ode kao Anabel Blera, smijuei se i
maui. Verovatno u vriskati do neba i morae me otrgnuti od voza
kad ti u nj ue!
Uostalom, to se nije dogodilo.
Edna nije htela poi u grad; prestara je da se u javnosti pokazuje,
rekla je, i traila da decu ostave s njom. BI BI nije hteo ostati dok nije
i Doren potvrdila da e ostati. Sarah je tog dana dola na Hrastove te
ona i Brus odlue da sednu na koijaevo sedite a Dejmsa i Rejel
ostave same u kolima. Tako je bilo zamiljeno. No kad se Dejms
oprostio s ukuanima, Dejn se nije dala otkinuti od njega, iako je
obeala da e ostati s ostalima. Odluili su da je povezu jer je tako
bilo najednostavnije. Vozila se sedei na oevu krilu prilino mirno.
Dejms i Rejel drali su se za ruke i utali celim putem do Hajboroa.
Brus nae mesto za koiju blizu stanice. Dejms se tad brzo
pozdravi s njima i ukijui u etu koja se svrstavala ispred potanskog
ureda. Celi se grad okupio a kad se u daljini oglasio zviduk
dolazeeg voza, glazba zasvira Dixie i puk pree u neredu kratku
udaIjenost do stanice, praen svetinom. Deca su plesala i poskakivala
po taktu glazbe, vriskajui uzbueno; psi su lajali i trali s njima.
Najpre jedan vojnik, a zatim drugi, istri iz redova da poslednji put
poljubi enu ili majku, da jo jednom pridri dete. Svaka je ena
donela sa sobom kitu cvea koju je utisnula u ruke vojnika kojeg je
volela ili samo poznavala; i tako je veina vojnika nosila cvee u
jednoj a puku u drugoj ruci.
Brus i Sarah ostali su u koiji, Sarah silom zadravajui Dejn tako
da se Rejel i Dejms mogu oprostiti nasamo.
Nastoj da ne brine zbog mene, draga. Bie sve u redu, kunem se.
Biu najmanje hrabar vojnik u ovoj vojsci.

Rejel se usiljeno nasmeje. Obeaj mi, rekla je. Obeaj mi da

e biti kukavica!
Ne sumnjaj u to i ne boj se. Jer ja u se vratiti, i to uskoro, i
iveemo kao dosad. Nita nas ne moe u tome spreiti, milo moje, s
ove strane samog Boga.
Kad se Dejms popeo u voz, Rejel je izgledala tako izgubljeno da
je Sarah popustila Dejninu zahtevu i pustila je da potri k majci.
Malo kasnije, bojei se da e Dejn smetati Rejeli, Sarah ostavi
Brusa u koiji i poe na platformu. Zviduk, zvonjava zvona i veliki
kotai lokomotive se pokrenue. Voz je krenuo polagano, zatim bre i
ubrzo nestade.
Unaokolo su se ene meusobno teile, neke zaplakane, druge ne.
Postepeno se ljudi poee razilaziti, ostavljajui Rejel koja je odbila
Sarin zagrljaj, samu. Sarah i Dejn stajale su jedna malo podalje od
druge.
Sve tri, jo u crnini za Lionom, oklevale su sve dok na platformi
nije vie bilo nikoga. Tad se Rejel pomaknula i sve tri se skupie i
krenue nazad do koije, kui.
Posle veere Sarah i Flojd zabrinuto su sredvali u kancelariji
raune. Ve se bliilo deset sati i Sarah je ve odavno ula kad su se
ostali lanovi obitelji razili po svojim sobama. Sedela je za pisaim
stolom a Flojd za stolom koji je primaknuo njenom. Svako je svetlio
jednom lojanicom; vosak i ulje postali su prava rasko.
Sarah je duboko i polagano udahnula nastojei da se smiri; nije
uspela pa glasno zastenje i odgurne knjigu rauna. Hajde da
prestanemo. Previe sam umorna a da bih mogla noas dalje raunati,
rekla je.
Flojd je pogleda, s mislima jo u brojevima koje je proveravao.
Kad su je njegove oi razabrale, lice mu se opusti. Poi u krevet,
ree. Ujutro situacija nee izgledati tako zlo.
Izgledae jednako zlo ujutro, rekla je razdraeno. I neu lei jer
ionako neu moi usnuti. Ustala je i prila ormariu u kom su stajale
ae, dva glinena vra i nekoliko staklenih boca. Popij sa mnom au
vina ako ne eli otii. Znam da si i ti umoran, i s vie razloga nego ja,
jer si celog dana bio na poljima.
Popiu au, odvrati on.

Natoila je clareta u dve ae i pruila jednu Flojdu a drugu

poloila pred sebe na stol. Bacila je jo pogled na knjigu i sklopila je.
Dolar za tri funte rie! kafe nema, a brana nigde! A rat traje tek dva
meseca. to emo poeti ako potraje godinu?
Priuiemo se da uza sve jedemo kukuruzni kruh. Mrvi se i ne
upija sirup tako dobro kao lepinje! Ali puni eludac.
Koga si to oponaao? pitala ga je otro.
Sve njih. Otpio je gutljaj iz ae.
Ljudi to ne shvataju. Slegnula je ramenima. Ni ja. Brodovi i
mimo blokade stiu u Savanah svakog dana, ali najobinijih namirnica
nema i kad ih i nae, preskupe su. Flojd izvue iz depa no na
sklapanje, otvori malo sjeivo i poe iljiti puranovo pero. Izvui
emo se.
Upamti, Engleska hoe na pamuk i zato e drati luke otvorenim.
Uzdahnula je i otpila malo iz svoje ae. Volela bih da sam sad tamo
ili bilo gde, samo ne ovde! Nasmejao se. Ne, ne bi. Da moe birati
celi svet, odabrala bi ba ovu malu bradavicu na njemu. Opustila se u
stolici, udobno prebacila nogu preko noge i mahala slobodnim
stopalom. Godi ovako razgovarati. Tek tako razgovarati, mislim. Ne
o tome to nam treba a ne moemo si priutiti, ni o svim drugim
nedaama. Ti si jedini s kim razgovaram, osim Edne. Cak se i tvoja
mati ali kako je bilo i kako bi trebalo biti. Kimnuo je. S drugima ne
razgovaram; nastojim ih samo umiriti kad ih ono to radim potrese.
Okrenula je glavu i zagledavi se u njega, iznenadila se. Pa ti stari,
Flojde! Stresla je glavom. Ne mislim tako, uistinu. Samo, mi se
uopte ne gledamo, tako smo se priviknuli da se vidimo. A sad sam te
dobro pogledala i podsetila se da vie nisi mlad.
Pedeset i pet mi je, ree on suvo.
Uvek mislim o tebi kao o onom mladiu kakav si bio kad sam
dola na Beulah Lion je upravljao koijom koja nas je dovezla iz
grada sea se?
Kimnuo je.
A ti si pojahao uz nas; prasnuo si u smeh i jaui u propanj pred
nama kroz vonjak, vikao: Drutvo dolazi!
Oh, seam se. Osmehnuo se.
To su bila dobra vremena, rekla je.

Bilo ih je mnogo.
Da, priznala je. Trenutak su utali otpijajui gutljaje. Odjednom
se nasmejala samoj sebi. Rekla sam da nisi vie mlad, a pogledaj
mene. Prolog nedelje, zaboravila sam kojeg dana, razmiljala sam o
neem drugom i odjednom stala, upitavi se: ko je ta oronula stara
ena? Naravno, bila sam to ja. Gledala sam u ogledalo gore u hodniku
ne znajui gde sam, ni ko sam.
Nasmejao se i rekao je: Ja uvek mislim o tebi kao o mladoj
devojci iz koije onog dana kad si dola. Seam se koliko smo svi
eleli da ostane.
Eh, pa jesam a to je ugodno uti, Flojde. Ustala je i prila
ormaru. Popila bih jo jednu a ovu u ispijati polaganije ili u dobiti
tucavicu. Hoe li i ti? Kimnuo je. Napunila je obje ae iz staklene
boce, a kad se vratila i sela, rekla je: alim sebe a trebala bih
obilaziti naokolo strpljiva, slatka lica kako kau da trebamo initi. Ali
ja nisam takva ena.
Hvala Bogu, rekao je. Moj je posao dovoljno teak i ovako.
Nije ga ula; bila je zauzeta drugom misli. Jedina misao koja me
plai kad se ponekad nou probudim jest: to e biti ako Flojd ode?
Ne boj se toga, rekao je.
Prouavala mu je lice. Beulah jednako toliko znai tebi koliko i
meni.
Meni je due bio dom, podsetio ju je.
I zato si se vratio nakon to si otiao.
Razmislio je o tome. Moglo bi se rei.
Znam da si se vratio zbog Lori i Ezre, no zar hoe rei da je
postojao i drugi razlog? Bilo mi je tako drago to te vidim da nikad
nisam razmiljala o tome.
Vratio sam se, rekao je oprezno, iz istog razloga zbog kojeg
sam i otiao.
To zvui kao zagonetka.
Ne, samo je istina. utala je, odvagujui to je rekao. Hoe li
mi rei?
Popio je jo gutljaj vina i tako gotovo ispraznio au. Progovorio je
polagano. Bilo mu je vano da upotrebi prave rei. Otiao sam jer

sam ustanovio mama je slutila, uostalom, ionako smo o tome samo tad
kratko razgovarali ustanovio sam da mi je stalo do tebe na nain na
koji nije smelo biti. Gledala ga je netremice. Vratio sam se jer se
oseaj nije izmenio. Kimnuo je. Uinio sam pravo. ivei ovde,
radei na zemlji, videi da ivi svoj ivot a ja ivei svoj, oseaj se
promenio. Ili ne; razvio se drugaije.
Malopre sam rekao da mislim o tebi kao o onoj mladoj devojci koja
je dola koijom. Da, istina je, ali vidim te i drugaiju. uo sam te
kako proklinje i video kako ti znoj tee niz lice a kosa ti je raupana
i ruke ispucane i prljave. Ti jednostavno nee upamtiti da si dama!
Sakrila je jednu ruku u krilu a drugom je podigla kosu. Video sam te
uplakanu i okamenjena lica kao u tunog anela na groblju. Ti si
gospodarica Beulaha. Udovica mog prijatelja. Ali da je sve bilo
drugaije, nastojao bih da bude moja. Kako izgleda, nikad neu
napustiti Beulah. Zbog tebe, i Liona i sebe. Sve je to postalo jedno.
Misli li da moemo popiti jo po au, pitala je malo kasnije.
Zato ne? rekao je. Zar nisi gospodarica ove plantae?
Jesam, naravno! Smijui se, ustala je i, oponaajui kaiperan
hod lepotice, donela bocu i natoila vina u ae, prolivi malo preko
ruba njegove. Oprosti.
Obliznuo je mokre prste. To je od velikodunosti.
Nisam pijana. Samo umorna i godi mi razgovor.
Sklopila je oi i sedeli su utke. Jo sklopljenih oiju rekla je:
Sea li se ? Pa naravno, ne sea se, nisi bio ovde. Bilo je to dan
nakon tvog odlaska, sutradan nakon Dana zahvalnosti. Izila sam u
stranje dvorite i zatekla tamo ika Feliksa. On mi je rekao da si
otiao.
On mi je pomogao, to je tono.
Upravo je bio rekao Lori i Ezri. Nisam mu verovala. Jako sam se
uzrujala. To ga je iznenadilo. Tad smo otkrili da je moja sestra Loreta
pobegla s Bonardom Dejvisom i sve se izmealo, i ja nikad nisam
razmiljala zato me tvoj odlazak uzrujao. Nedostajao si nam, ali si se
vratio. A kad sam te ugledala, znala sam da si mi najdrai od obitelji.
Ti i Lion i Rejel i Roman. Namrtila se u au. Nisam dobivala
vesti od Romana otkad su u travnju presekli potanske veze. I neu,
izgleda, dok to ne svri. Htela bih da se vrati, ali to je sebino od

mene. Bolje mu je tamo gde jest. Samo mi je teko to nema njegovih

pisama. Flojd je utio. Zatim upita: Je li Lion ikad ita spomenuo o
Rosooeovu dolasku onog dana? Stresla je glavom. Ni rei, a kad
sam ga pitala, samo je zurio u mene. Nikad neemo saznati to je bilo,
osim da je donekle u vezi ne sasvim, ali jamano donekle s njegovom
smrti.
U gradu priaju da Rosko nee poiveti ni mesec dana.
Jesi li ga video?
Flojd zanijee. Ne izlazi vie iz kue.
Da popijemo jo au za Roskoovu smrt! vrstim hodom prila je
ormaru po bocu i natoila vino u ae. Tad je, podignuvi svoju, rekla:
Za smrt Roskoa Elka! Ispili su. tucnula je. Ne smem gutati kad
mislim o runim stvarima. Drago mi je to umire, ali zlo je radovati se
bilo ijoj smrti.
Zadri dah i broji do deset.
Pokuala je, ali uskoro ponovno tucne. Stresla je glavom,
ozlovoljena sobom i tad posegnula za svojom aom. Ispila je malo i
ekala. Kad je bila sigurna, rekla je: Prola je. A ovo malo to sam
popila preko mere, otreznilo me umesto omamilo.
Iskapio je svoju au. Mene je malko omamilo. Ako ne napilo, a
ono umirilo da mogu spavati.
Idi, lezi i ostavi me ovde. Kad se namrtio, dodala je: Meni je
dobro. Ustala je, zakoraila i stala oslukujui. Ova velika kua koja
je toliko toga i tolike videla sad je samo ognjite naputenih ena!
Istina je, razmisli o tome. Na Beulahu nema mukaraca; ak ni deaka.
Mi smo gomila starih ena koje brbljaju u vetar i otresaju se jedna na
drugu. Pogledao ju je umorno i zabrinuto. Osmehnula se. Razmazio
me razgovor s prijateljem. Otpratiu te do vrata. Ugasila je svoju
sveu. Ponio je svoju u svenjaku da osvetli put, titei plamen od
produva skupljenom akom. Proli su predvorjem i natkrivenim
hodnikom do stranjih vrata. Tamo joj preda svenjak. Uzela ga je i
duvnula u sveu. Vonj izgorelog loja neko je vreme lebdio u toplom,
vlanom zraku i onda se raziao. Nai u put u mraku. Znam svaku
dasku u ovoj kui.
Sarah?

Zadrhtala je, ispustivi svenjak i ne marei da ga pokupi. Video je

njenu ispruenu ruku. Zagrlio ju je; i ona njega. Drali su se tako i
plakali za onim to je prolo i to se nije dogodilo, i to nikad nee
biti. Rastajui se govorili su aptom iako nije bilo nikoga da ih uje.
Videt ou te ujutro, ree on.
Dokle god tako govori, moj svijee iveti. Ti i ja smo jedini
preiveli, Flojde!
Mi smo samo sluge i robovi Beulaha. Laku no, Sarah.
Nel se trgnula iza sna i povikala: Tipecanoe i Tyler takoe!
Penelope, u stolculjuljaki kraj nje, namrti se i nakubi usta.
Sklopivi lepezu od slonovae ubola je njom Nelin debeli but koji je
izvirivao kroz otvorenu stranu ljuljake. Stara ludo, rekla je. To je
bilo davno. Sad se kae: Ne diraj me! Noli me tangere!
Oh, znam to. Sanjala sam.
Da nisi toliko jela, ne bi toliko spavala, ree Penelope. Ujak
Joshua je obiavao govoriti: Dosta je mnogo.
Ti nisi ba zabavno drutvo. Da ne isputa plinove, ponekad ne bih
ni znala da si iva. Bio je ponedeljak, 29. srpnja i dve su starice
sedele zajedno od ruka, njiui se u stolcima, prekoravajui jedna
drugu. Malo podalje od njih na tremu Selma i Pauline ivale su
flanelske koulje za vojnike.
Zar jo sanjam? ree Nel. Tko to dolazi? Je li to ?
Penelope sumnjiavo pogleda za Nelinim oima i ugleda osamljenu
ensku priliku, oborenih ramena, kako polagano prilazi kui kroz
voenjak iscrpljeno, ako izgled nije varao. Penelope ustane kao da e
tako bolje videti. Oh, dragi Boe nad nama, to je ona! uzviknula je.
To je Loreta!
Vidi! izjavila je pobjedniki Nel kao da je osveena zbog neke
sumnje ili klevete. Uz pomo tapa i ona se pridigla.
Penelope dovikne: Selma, hoe li pogledati ko to dolazi putem!
Selma ustane a za njom i Pauline tako da su sve etiri ene stojei
zurile u enu koja im se pribliavala oborene glave. Nije pokazala da
ih je opazila sve dok nije dola do niskog ciglenog zida ispred trema.
Pokrivena prainom, drui od umora, ili uzbuenja, ili moda
obojeg, podigla je glavu i pogledala ih.
Da, to sam ja, ree i nastavi zuriti. Begunica sa Severa.

Proterana odande. Bez novia i gotova da se Nije dovrila jer se

onesvestila. U svakom sluaiu sklopila je oi i sruila se, a Selma i
Pauline odbacivi velo koje su jo drale u rukama kad su ustale sa
stolaca, potrae da je podignu i pomognu joj uza stepenice na trem. U
tom asu Sarah je izila iz predvorja i ugledala sestru. Blagi Boe!
uksliknula je i prasnula u smeh.
Zaglaena perja, bez haljine, steznika i cipela, opranih ruku i lica,
Loreta je leala na sofi u Sarinoj sobi.
Snaga joj se malo vratila nakon tri ae vina i tanjira hladne piletine
i konzerviranih bresaka to je Myrtis kad su naruili hranu sama
donela gore iz znatielje. Dosad je Loreta samo isprekidano ispriala
kako je dospela ovamo, a Sarah je nije pourivala. Ali sad, uverena da
Loreta nije bolesna, kad se najela i nije izgledala preumorna, Sarah
privue stolac sofi i sedne.
Loreta okrene glavu i susretne sestrin pogled. Pokorno ree: Ti si
dobra prema meni. A kakvog sam se jada i patnji nagledala otkako
smo se rastali! Ba juer kad sam stigla u Savanah prolazio je sprovod
zbog kojeg je, ini se, celi grad izaao na ulice. Pitala sam koga
pokapaju i reeno mi je pukovnika Bartowa, junak Manasasa. Jeste li
uli za njega? Sarah kimne. Ej, Loreta nastavi, bila je to velika
sveanost. U povorci je bilo crnih i belih lica. A zatim sam danas
stigla ovamo i stajala na platformi ekajui da moj kofer, imam sad
samo jedan; hoe li poslati nekog po njega? unesu unutra; i pitajui
se to sad, jer nisam imala novca da unajmim dvokolicu da me doveze
ovamo, kad pred mojim oima proe drugi sprovod. Izgledao je
nekako sveano i premda ne velik ali znaajan dogaaj te sam upitala
ko je mrtvac i reeno mi je Eh, tako mu! Namrtila se i slegnula
ljutito jer je zaboravila ime.
Sarah ga spomene. Rosko Elk.
Da! No zar on nije bio crnac?
Vrlo uvaen slobodnjak obojene koe, ree Sarah polagano.
A zar nije on bio
Sarah kimne. On je taj.
To sam i mislila! usklikne Loreta kao da se potvrdila neka njena
pametna misao. No dva sprovoda u dva grada u dva dana mora

shvatiti kako me to potitilo. Oseala sam se kao da mi je guska prela

preko groba.
A tad? Jamano nisi iz grada dopeaila ovamo; pa to je gotovo tri
milje.
Ne sasvim, prizna Loreta. Samo od glavne ceste. Zamolila sam
da me prime na jedna kola koja su vozila na Hrastove. Kako su oni
tamo?
Dosta dobro. Rejel se udala za Dejmsa.
Pa on je umro
To je bio Adam. Dejms mu je brat.
Dobri Boe! Da si mi bar pisala.
Nikad nisi poslala adresu.
Putovala sam naokolo, zna. Ali ja sam ti pisala.
Jesi; tri puta u osam godina. Rejel ima dvoje dece, deaka i
devojicu.
Ja sam baka! ustvrdi Loreta. A moja ki je gospodarica velike
plantae!
Ne jo, ree Sarah. Brus je jo gospodar Hrastova.
Zar se ponovno oenio?
Ne, ali ima kerku
Keri se ne broje.
A i njegova se majka jo dobro dri.
Doista? ree Loreta kao da je uvreena tom vijeu. Ta je stara
ena, izgleda, odluila veno iveti!
Volela bih da moe, odgovori Sarah.
Kako je dragi Brus? Moda nisi znala, ali s razlogom verujem da
me hteo zaprositi kad sam odlazila s Beulaha
Zatomivi smeak Sarah ree: Dejms nije kod kue. Poao je u
rat sa svojim pukom.
Nisi mi rekla kako je Lion?
Posle kratka oklevanja Sarah ree: Lion je mrtav i pokopan tri i
pol meseca.
Ah! Loreta zakuka oajno. Trebalo je da pogodim! Ti si u
crnini; ali sam to nekako povezala s ra tom. A i na tremu su sve u
crnom. Oh, kakvo tuno, okrutno vreme. Jadni moj Lion! Loreta
zaplae.

Ne osvrui se na njene suze Sarah ree mirno: A to je s tobom,

draga? Nisi mi rekla kako to da si dola? Loreta jo jae zaplae a
Sarah je ekala to je strpljivije mogla. Kad se Loreta pribrala, rekla je
prilino mirno: Kad sam otila odavde, gotovo pre osam godina
Sarah je prekine. Moja draga Loreta, dole mi kipi deset galona
krastavaca za kiseljenje. Ako ponemo osam godina unazad, trebae
nam celi dan i dobar deo noi. Poni negde malo blie sadanjici,
hajde.
Jamano Myrtis zna kako se kisele krastavci! prosvedovala je
Loreta otro.
Ona voli da ih ja kuam. Nastavi, ako eli; inae te moram
ostaviti na trenutak.
Vratila sam se glumi i nastupala s raznim druinama pod svojim
starim imenom, gospoe Lorete Savage.
Morala sam odustati od Shakespearea, jer nisam mogla tono
popamtiti sve replike kako ih je on napisao a Ijudi u gledalitu znaju te
komade tako dobro da se ak usuuju ispravljati glumca na pozornici
Videvi nestrpljivost na Sarinu licu, ona brzo produi. Glumila
sam, i to s mnogo uspeha, u suvremenim komedijama, amerikim i
engleskim. Bilo je vrlo lepih uloga za mene otkako sam se odrekla
dramskih rola.
Dakle, kad je poeo rat i sad uviam da je to bilo vie meseci pre
toga bilo je tekoa. Ja sam Junjakinja, glas mi ima, kako kau,
junjaki naglasak. Zastala je, razmiljajui. Naravno, pripisivala
sam dobar deo onog to se odigralo u Filadelfiji ljubomori druge
glumice u druini iji mi je mu poeo poklanjati vie nego sluajnu
panju nepoeljnu i od svoje voIje, uveravam te. No ovek ne voli biti
okrutan ili grub. E, pa, jedne noi pre deset dana nastupali smo u
pozoritu u Walnut Streetu u komadu Ene Movvatt nazvanom Moda.
Nisam bila na pozornici ni dve minute i izgovorila svoje replike na
odreenom mestu kad s balkona neko povie: Ona je junjaki
pijun! ona ena o kojoj sam ti govorila najmila je nekog da to uini,
naravno! Pokuali smo nastaviti s predstavom. Ali usred mog sledeeg
dijaloga ponovno zaori isti glas s balkona: Junjaki pijun! Stala
sam ne znajui da li da ponem iznova ili . . . Tad neko drugi prihivati
povik pa jo neko dok nije cela galerija italaiurlala: Junjaki

pijun! pijun! pijun! pijun! Nismo mogli dalje. Spustili su zavesu,

a gledalite se tad ve pretvorilo u divlju svetinu. Policajci su je jedva
zadrali da ne bane iza pozornice. Tek to sam stigla u garderobu,
smesta ue ravnatelj druine i ree mi da sam otputena.
udovino! Uasno!
Pa, ne znam, ree Loreta odjednom trezno. Ne mogu sasvim
okriviti njega. Strasti su bile raspaljene i ve je bilo mrmljanja i pre
nego smo nastupali u Filadelfiji. to je s tvojim krastavcima?
Ne brini, ree Sarah. Myrtis e ih sama ukuvati ako ja ne
doem. Loreta nastavi. Sedela sam sama kad neko pokuca. Prvo
sam pomislila da mi se to ona ena dola narugati, ali kad sam upitala
ko je, jedan glas ree: Roman Kendrik!
Roman!
Da, Roman Kendrik, ree on. Naravno, oni uzimaju gospodarevo
ime kad se oslobode, zar ne?
Roman ima sva prava na ime Kendrik, ree Sarah. On je Lionov
sin.
Pa on je crn.
Zar te uasava saznanje da nisi bila Lionova prva stranputica?
upita Sarah.
Ali s jednom crnkinjom! To smatram odvratnim! Doista, Sarah, ti
si se pomirila s naj
Oh, umukni i ispriaj mi o mom dragom Romanu! Pota vie ne
dolazi i ve tri meseca nemam od njega vesti!
On je savren dentlmen, ako crnca moe tako nazvati, moj
spasilac u tom tekom asu. Kad sam ga pozvala unutra, objasnio je
ko je. Bio je vrlo dobro odeven, lepa ponaanja; da, pravi dentlmen.
ak lep, ako crnac moe . . . Bio je u gledalitu i sve video. Prepoznao
me, iako nije video mog imena na plakatima.
Razgovarali smo celi sat dok nisu zakljuali pozorite. Ponudio mi
je pomo. Nisam htela nita do da odem sa Severa i vratim se k svojim
ljudima. Priao mi je kratko o koli koju e ostaviti
Ostaviti kolu! uklikne Sarah.
Da, odluio je da uestvuje u ratu, ne u borbama, i zato je
prepustio kolu prijateljima i naumio otii u Vaington da radi u
vojnikoj bolnici ako im bude potreban. Ponudio mi je sklonite u

koli nisam se usudila spavati u svratitu s ostalim glumcima dok

nisam bila spremna za polazak, dva dana kasnije. Na putu u Vaington
otpratio me do Baltimorea i uredio putovanje za mene na jednom
jedrenjaku koji se probijao mimo blokade u Norfolk, u Virdiniji. A
odatle sam produila do arlstona i dalje do Savanaha, i ovamo.
Imam pismo za tebe od Romana Kendrika, samo ako se uspem
setiti kamo sam ga gurnula.
Pismo od Romana!
Dao mi ga je trenutak pre nego to smo isplovili iz Baltimorea.
Tresui glavom rekla je sebi: Kamo sam ga samo zaturila?
Molim te potrai ga! pourivala ju je Sara.
Pa, dobro, nije mi drago sii s ovog blagoslovljenog odmorita.
Meutim Loreta se pridigne u sedei poloaj i prigne da protrlja
ukoen mii u desnom listu. Kad ti je tako stalo, potraiu. U
sredini sobe zastala je da razmisli. Svakako ga nisam stavila u
kofer. Pola je k Sarinu toaletnom stolu, pronala svoju torbicu i
otvorila je. Hokus-pokus i evo ga! rekla je pobedonosno.
Sara samo to joj ga nije istrgnula iz ruke, a onda je stala
oklevajui, ne htijui ga itati pred svojom sestrom.
Moda bi htela malo prodremati?
Ne, potpuno sam se razbudila, hvala.
Doista moram dole u kuhinju. eli li bilo to pre nego odem?
Loreta uze Saru za ruku i trenutak ju je vrsto stegnula. Ima neto to
jako zdvojno elim! rekla je.
ta je to, moja draga Loreta? upita Sara uznemirena sestrinom
estinom.
Tvoje obeanje da mogu ostati ovde.
Svakako moe ostati koliko eli.
Ne, nisam mislila na privremeni poset; nisam uopte to mislila.
Htela sam rei da sam Okrenula je lice.
Uvek sam verovala da sam dosta jaka da odskoim od jedne
smene nesree do druge, izvlaei mnogo zabave iz apsurda ivota a
ponekad ak neto dobiti. Ali sad sam zbunjena. Ne znam kako da
ivim u tom novom zaraenom svetu. Svi su tako smrtno ozbiljni. Ne
shvatam da ljudi mogu mrziti nekog kog ak i ne poznaju. Kako to
moe biti? Ljutila sam se na mnoge pet minuta ili jednom ak pet dana

ali nikad nisam nikog mrzila. Tvoj je Roman sa mnom mnogo

razgovarao i lepo. No on me doista ozbiljno shvatao kao osobu, a to
mi se retko dogaalo. I tako kad smo se rastali, nastavila sam ozbiljno
razmiljati o sebi. I, nije mi se svidelo! Moda jesam plitka, ali nisam
budala. Stajala sam kao izvan svoje koe i uvidela da u svetu, koji bi
danas moda bio oduevljen jednom mladom i lepom Loretom, nema
mesta za Loretu koja stari i boji se.
Molim te nebo. Ako ima naina da budem porisna, od pomoei,
molim te, podui me. Samo nemoj zaklinjem te: nemoj me terati da
odem!
Sara neno zagrli sestru i dugo je zadri tako. Dobro si dola i
verovatno emo nai neki posao za tebe! A to se tie neba ima ga
ovde dokle bude htela i dokle ga Beulah bude pruao svakom od
nas.
Hvala ti, sestro!
Sad moram na posao! ree Sara. Ali ako nisi preumorna, zato
ne prebaci haljinu preko glave, zaboravi steznik, i ne sie da
porazgovara s ostalima? Svi bez daha ekaju da uju tvoje doivljaje,
znam to.
Misli li da e ih iskreno zanimati?
Sigurna sam u to. Usamljene su. Ne mogu im pokloniti mnogo
vremena. Treba im tvoj duh i ivost. I rei u ti to poslau preko u
Hrastove i pozvati Brusa i Rejel da dou k nama na veeru. Edna
vie nou ne izlazi, a Doreen ostaje uz nju
Oh, to bi bila lepa mala zabava! Loreta pljesne rukama. Samo,
molim te: priekaj do sutra dok se odmorim i izvuem jednu lepu
haljinu i moda umetnem kovru u tu svoju jadnu staru obojenu
kosu! Nasmejale su se drei se za ruke. Pa dobro, pristane Sarah,
ali poi dole i umiri njihovu radoznalost! Poljubila je Loretu u
obraz i otila.
Sara podie peatni vosak noktima palca dok je silazila
stepenitem, ue u kancelariju i zatvori za sobom vrata da u miru
proita pismo. Bilo je kratko, napisano u urbi; ali kad ga je doitala,
osetila je pravu bol od enje da doista vidi svog voljenog Romana.
Pisao je u odlomcima i ovaj je ponovno proitala:
Moram ti ispriati kakav sam udnovat san usnio. Veruje li u

snove? Ja ne, ukoliko mi ne kau neto u to hou verovati. Eh, Saro!

U tom se snu pojavio Lion. Ne onakav kakvoga sam ga znao, ve
mlad, nasmejan i sretan kakvog ga nikad nisam video. Ipak,
prepoznao sam ga. Smejao se. Pozvao me po imenu na vedar mogao
bih ak rei oseajan nain i rekao: Reci Sari da je volim. Zar to nije
udno i zanimljivo? S obzirom na moju dob etrdeset, zna! moda je
neobino to to kaem ali prvi put u svom ivotu osetio sam da imam
oca. Moram zapeatiti ovo pismo i dati ga tvojoj sestri, jer je spremna
na odlazak. Znam da e biti dobra prema njoj jer te ona treba. Volim
te uvek, moja Lepoto! Roman. Sara je neko vreme sedela drei
pismo u krilu dok zvukovi kue nisu doprli do nje i svest da ima
obaveza izvan sobe podseti je da ustane i izie, pokae se i govori
trezveno. Sutra ili prekosutra poee brati pamuk i slati ga u Hajboro
na ienje.
Odjednom, kao da je mogla uti, zamislila je kako lopate pune
zemlje zasipaju upljine oko lijesa Roskoa Elka. Rosko je bio mrtav,
ali njegov sin i unuk su ivi i jaki. Eh, i ona je; a Beulah nikad nije bio
lepi u bogatstvu letine koja je dozrevala. Mora potraiti Flojda, gde
god bio, u suama ili poljima, i proitati mu onaj deo Romanova
pisma o Lionu i snu.
Kad je izala iz kancelarije, zaustavi je zvuk Loretina glasa s trema.
Loreta je zaodevala u napeto ruho svoj beg iz Filadelfije. Sara izie na
vrata ne odajui se.
Tamo su bile, red starih ena u svojim stolicama-ljuljakama,
ljuljali se naprednazad; Selma i Pauline, Penelope i Nel a sad i Loreta
koja je na tren prekinula svoju priou. Ratnikog pogleda i grabei
ruke stolice, Nel je povikala: Noli me tangere! Ostale kimnue
glavama i prihvatie povik.
Noli me tangere!
Noli me tangere!
Okrenuvi im lea Sara proe kroz iroko predvorje i nadsvoen
hodnik. Kad je izila u dvorite, potra zovui: Flojde! Flojde! Gde
si?
KRAJ