1

Zvonica & neky

Edicija
VELIKE SPISATELJICE
Dejn Ostin (1775-1817) je roena u malom mestu Stiventon
u Hempiru, u mnogobrojnoj porodici parohijskog svetenika.
Poela je da pie u ranoj mladosti, uporedo stiui obrazovanje,
najpre u raznovrsnoj biblioteci svoga oca, a potom i u prestinim
kolama za devojke u Oksfordu i Sauthemptonu. Uz pomo brata
Henrija objavljuje prvi roman, Razum i oseajnost, koji umnogome
nagovetava teme i ideje prisutne i u kasnijim njenim romanima Gordost i predrasuda, Mensfild park i Ema: svakodnevni ivot
srednje i vie klase, naroito ena; uloga ljubavi u savremenom
drutvu; suprotstavljenost emocija i razuma, gde esto oseanja
predstavljaju smetnju branoj srei, zbog ega su je kritikovali
arlota Bronte i Mark Tven nalazei je lienom emocionalnosti.
Teko obolela, zapoela je dva romana, Nortangerska opatija i Pod
tuim uticajem, koji su u nedovrenom obliku objavljeni nakon
njene smrti. Uprkos tome to je svoja dela objavljivala anonimno,
izoptena iz kruga velikih knjievnih savremenika, njihova slava
ne bledi ni pred kritikim sudom savremenog itaoca.

Zvonica & neky

Dejn Ostin

Pod tuim
uticajem
Prevod Branislava Maodu

Zvonica & neky

Glava 1

Zvonica & neky

novembra, 1789. godine; Meri, roenu 20. novembra, 1791.

godine.
Upravo je tako u ovom paragrafu pisalo kada je on izaao iz
tamparevih ruku; ali ga je ser Volter dopunio dodavi iza datuma
Merinog roenja, kao obavetenje sebi i svojoj porodici, sledee
rei: - U brak stupila 16. decembra, 1810. godine, sa arlsom,
sinom i naslednikom plemenitog arlsa Mazgrouva iz Aperkrosa u
Samersetskoj grofoviji - i upisao je i taan dan i mesec kada je
ostao bez supruge.
Zatim je usledila istorija uspona ove drevne i uvaene
porodice izneta uobiajenim recima; kako su se prvi put nastanili
u eirskoj grofoviji; kako su navedeni u Dagdejlovoj 1 knjizi, kako
su obavljali slubu velikog erifa2 i predstavljali varo u tri
uzastopna saziva parlamenta, kako su se pokazali kao odani kruni
i kako im je ukazana ast dodelom titule baroneta u prvoj godini
vladavine arlsa II, a bile su tu pobrojane i sve one Elizabete i
Meri kojima su se enili; i sve je to zajedno inilo sasvim lepe dve
strane duodecim formata 3 a zavravalo se grbom i motom: Glavno sedite, Kelin hol u Samersetskoj grofoviji - i ser
Volterovim rukopisom:
- Zakoniti naslednik, plemeniti Vilijam Volter Eliot, praunuk
ser Voltera II.
Tatina je bila poetak i kraj karaktera ser Voltera; lina
tatina, kao i tatina zbog drutvenog poloaja. U mladosti je bio
izvanredno naoit; i u pedeset etvrtoj je i dalje bio sasvim oku
ugodan. Malo je ena koje su o svojoj spoljanjosti vodile rauna
kao to je to on inio, niti je lakej ma kog novoproglaenog lorda
mogao biti ushieniji svojim poloajem u drutvu4. Smatrao je da
1

Genealog i autor koji je prvi beleio plemstvo u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)
Slubenik grofovije, plemi; ceremonijalan i neplaen poloaj, ali deavalo se da ima ulogu i
glavnog sudije u grofoviji. Sluba je trajala godinu dana i donosila je veliki ugled. (Prim. prev.)
3
Format knjige u kojem je tampani tabak podeljen na dvanaest listova. (Prim. prev.)
4
Drutveni poloaj slugu odgovara drutvenom poloaju gospodara. (Prim. prev.)
2

Zvonica & neky

blagoslov lepote prevazilazi samo blagoslov baronetstva; a

upravo je onaj ser Volter Eliot u kome su se ove vrline sjedinile
bio neprestani predmet njegovog najtoplijeg oboavanja i
najdubljeg potovanja.
A lepoj spoljanjosti i poloaju mogao je da zahvali i za svoj
brak; zahvaljujui njima stekao je enu iji je karakter daleko
prevazilazio sve ono to je on svojim mogao da zaslui. Ledi Eliot
je bila izvrsna ena, razborita i prijatna, ijem sudu i karakteru,
ako se izuzme mladalaka zanesenost kojoj je podlegla kada je
postala ledi Eliot, nikada nakon toga nije mogla da se pripie
nikakva slabost. Ona je umanjivala, ili ublaavala, ili skrivala
njegove slabosti, i sedamnaest godina uzdizala njegov ugled; i
premda sama nije bila najsrenije stvorenje na svetu, pronala je
dovoljno razloga u svojim obavezama, prijateljima i svojoj deci da
zavoli ivot i da se sa nemalom tugom rastane od njega kada je
kucnuo njen as. Tri keri, a dve najstarije su imale esnaest i
etrnaest godina, bile su potovanja vredan amanet jedne majke,
ali i prilino teko breme ostavljeno na poverenje i staranje
tatom i budalastom ocu. Imala je ona, dodue, jednu blisku
prijateljicu, razboritu, valjanu enu, koja se iz velike ljubavi prema
njoj nastanila u blizini, u selu Kelin; i upravo se na njenu dobrotu
i savete ledi Eliot u najveoj meri oslanjala nadajui se da e ona
nastaviti sa usaivanjem stabilnih naela i obrazovanjem koje je
ona sa takvim arom pruala svojim kerima.
Ova prijateljica i ser Volter se nisu uzeli, ma kakva bila
oekivanja njihovih poznanika u tom pogeldu. Trinaest godina je
prolo od smrti ledi Eliot, a oni su ostali bliski susedi i prijatelji, ali
je on i dalje bio udovac, a ona udovica.
Ovu odluku ledi Rasel, ene stabilnog karaktera i zrelih
godina, i izvanredno imune, nema potrebe pravdati svetu koji je
skloniji da nerazumno osudi enu kada se ona ponovo uda nego
kada to ne uini; ali ser Volterova odluka da nastavi samaki ivot
zahteva objanjenje. Neka se, dakle, zna da se ser Volter, kako i
6

Zvonica & neky

dolikuje dobrom ocu (nakon to je u privatnosti doiveo neuspeh

ili dva u nekim veoma nerazboritim prosidbama), diio svojom
odlukom da zarad svojih keri ostane samac. Za jednu ker,
najstariju, on bi odista sve rtvovao, ali nije imao mnogo prilike da
to i uini. Elizabet je, u esnaestoj godini, koliko je to bilo mogue,
nasledila sva majina prava i ugled; a kako je bila veoma naoita, i
veoma nalik njemu, ona je na njega imala velikog uticaja, i njih
dvoje su se zaista lepo slagali. Za drugo dvoje dece mario je manje.
Meri je stekla malo na ugledu postavi gospoa arlsa Mazgrouva;
ali En, prefinjena duha i mile naravi zbog kojih bi je istinski
razboriti ljudi visoko cenili, ni ocu ni sestri nije bila vana; njena
re nije imala teinu, od nje se oekivalo da uvek rtvuje svoju
udobnost i potini je tuoj - ona je bila samo En.
Ali ledi Rasel je nju najvie cenila, ona joj je bila najvoljenije
kume, miljenica i prijateljica. Ledi Rasel ih je sve volela; ali samo
je u En videla dostojnu naslednicu njene majke.
Nekoliko godina ranije, En Eliot je bila veoma lepa devojka, ali
joj je lepota svenula; a kako je njen otac, ak i u punom cvatu
njene lepote nalazio malo ega emu bi se kod nje mogao diviti
(toliko su razliite bile njene nene crte lica i blage tamne oi od
njegovih), sada, kada je i ta lepota izbledela i kada je omravila, u
njenom izgledu nije bilo niega to bi probudilo njegovo divljenje.
Nikada on nije gajio velike nade, ali sada nikakvih nada vie nije
imao da e njeno ime proitati na ma kojoj strani svoje omiljene
knjige. Mora se uzdati da e Elizabet sklopiti brani savez
dostojan njenog poloaja, jer se Meri udajom prosto vezala za
staru uglednu porodicu, koja raspolae velikim bogatstvom, pa je
time ukazala svu ast porodici, ali je nije primila zauzvrat:
Elizabet e se, danas-sutra, udati spram sebe.
Desi se ponekad da je ena naoitija u dvadeset devetoj nego
to je bila deset godina ranije; i uopteno govorei, ako nije bilo
bolesti ili strepnje, to je ivotno doba kada ena nije izgubila nita
od svoje privlanosti. Bio je to sluaj sa Elizabet, ona je i dalje bila
7

Zvonica & neky

ista ona naoita gospoica Eliot kao i pre trinaest godina, stoga se
ser Eliotu moglo oprostiti to je zaboravio koliko joj je godina, ili
se bar moe smatrati samo delimino budalastim to je smatrao
da su on i Elizabet ostali u cvetu lepote, meu naruenom lepotom
svih ostalih; jer je on jasno video koliko su ostarili ostali lanovi
njegove porodice i njegovi prijatelji. Odavno je njega ve
onespokojavala svenula Enina lepota, Merina zaputenost, tragovi
vremena na svakom licu u susedstvu, i sve naglaenije bore u
uglovima oiju ledi Rasel.
Elizabet nije ba u potpunosti mogla da se meri s ocem u
pogledu linog samozadovoljstva. Trinaest je godina bila
gospodarica Kelin hola, i vladala je i upravljala njime sa takvim
samopouzdanjem i odlunou da niko ne bi ni pomislio da je
mlaa nego to je bila. Trinaest je godina ona bila domaica, i ona
je odreivala pravila vladanja u kui, i ona je prva ulazila u koiju,
i odmah iza ledi Rasel izlazila iz salona i trpezarija u okolini.
Trinaest ju je zima videlo kako otvara sve istaknute balove koje je
malobrojno susedstvo prireivalo, i trinaest ju je prolea ispratilo
kada je odlazila sa ocem u London da na nekoliko nedelja uiva u
velikom svetu. Svega se ona ovoga seala. A svest da joj je
dvadeset i deveta izazivala je u njoj i alost i strepnju; veoma je
zadovoljna bila to je i dalje lepa kao i uvek, ali je oseala da se
blii opasnim godinama, i radovala bi se kada bi bila sigurna da e
u narednoj godini ili dve, kako je i red, njenu ruku zatraiti neko
baronetske krvi. Tada bi opet mogla uzeti knjigu nad knjigama sa
jednakim uitkom sa kojom ju je uzimala u ranoj mladosti, ali koju
sada nije volela. Knjigu je omrzla jer bi joj pogled svaki put pao na
sopstveni datum roenja, nakon kog nije sledila zabeleka
o braku, ve o braku mlae sestre; i vie nego jednom ju je, kada je
njen otac knjigu ostavio otvorenu na stolu u njenoj blizini,
okreui glavu od nje zatvorila i odgurnula od sebe.
Povrh toga, doivela je i razoaranje na koje su je ta knjiga, i
naroito istorija njene porodice, podseali. Njena oekivanja
8

Zvonica & neky

izneverio je upravo zakoniti naslednik, isti onaj plemeniti Vilijara

Volter Eliot ija je prava njen otac tako velikoduno potvrdio.
Dok je jo bila veoma mlada, im je saznala da e on, u sluaju
da ne dobije brata, biti budui baronet, namerila je da se za njega
uda, a njen otac je oduvek smatrao da bi ona to trebalo da uradi.
Nisu ga kao dete poznavali; ali uskoro nakon smrti ledi Eliot, ser
Volter je nastojao da se s njim upozna, i premda njegova
nastojanja nisu naila na srdaan doek, on je nastavio da se trudi
pravdajui sve to skromnom mladalakom povuenou; i jednog
prolea se, prilikom njihovog boravka u Londonu, kada je Elizabet
bila u prvom cvatu lepote, gospodin Eliot naao prinuen da s
njima sklopi poznanstvo.
U to vreme je on bio veoma mlad, tek to je upisao studije
prava; Elizabet ga je smatrala za veoma prijatnog, i potvrene su
sve njene namere njemu u prilog. Pozvali su ga u Kelin hol; o
njemu su govorili i oekivali ga ostatak godine; ali on nikada nije
doao. Narednog prolea su ga ponovo videli u gradu, i pronali su
da je jednako prijatan, i ponovo su ga ohrabrivali, pozivali i
iekivali, i on opet nije doao; naredna vest koju su o njemu
dobili bila je da se oenio. Umesto da svoju sreu potrai onako
kako se oekivalo od naslednika kue Eliot, on je svoju
nezavisnost pazario vezavi se za bogatu enu niskog porekla.
Ser Volter mu je to silno zamerio. Smatrao je da je trebalo da
se posavetuje sa njim, kao sa glavom porodice, naroito to je on
mladia tako javno primio pod okrilje. - Jer mora da su vieni
zajedno - primetio je - jednom na aukcijskoj prodaji konja, i dva
puta u Donjem domu. - On je svoje negodovanje jasno izrazio, ali
ono po svoj prilici nije uvaeno. Gospodin Eliot nije ni pokuao da
se izvini, i pokazao je da nije eljan dalje panje porodice u onoj
meri u kojoj ga je ser Volter smatrao nedostojnim iste; svaka veza
meu njima je prekinuta.
Elizabet se ovog neprijatnog dogaaja i nakon nekoliko godina
seala sa srdbom jer se on njoj bio mnogo dopao, a jo vie joj se
9

Zvonica & neky

dopadalo to je oev naslednik, i njen naglaeni porodini ponos

je u njemu video sasvim primerenog para za najstariju ker ser
Voltera Eliota. Nije bilo nijednog baroneta u knjizi koga bi ona
tako rado bila spremna da prizna za sebi jednakog. Ali se on toliko
bedno poneo, da ona nije nikako mogla, iako je u ovom trenutku
(leto 1814. godine) bila u alosti zbog smrti njegove ene, da
prizna da je on dostojan njene panje. Preko sramote njegovog
prvog braka moda se i moglo prei, kako nije bilo razloga
verovati da postoji potomstvo koje bi je ovekoveilo, da nije on
uinio neto jo i gore; kako su im, kako to obino i biva, preneli
dobronamerni prijatelji, on je sa najveim nepotovanjem govorio
o svima njima, nadasve uvredljivo i prezrivo se izrazio o svom
rodu i krvi i poloaju koji je trebalo da nasledi. Ovo mu se nije
moglo oprostiti.
Takva su bila oseanja i misli Elizabet Eliot; takve su je brige
muile, i takvi su joj nemiri unosili raznovrsnost u jednolinost i
otmenost, sreu i nitavnost njenog svakodnevnog ivota; takvim
se oseanjima zanimala prilikom dugog, ispraznog obitavanja u
jednom drutvenom krugu u seoskoj sredini, i popunjavala pustu
dokolicu koju nije mogla da ispuni ni korisnim zanimanjima van
kue, niti talentima i postignuima u njoj.
Ali sada je svemu ovome pridodalo novo jedno zanimanje i
duevna teskoba. Njen otac je zapao u novane neprilike. Znala je
da on sada uzimajui Baronetstva u ruke, eli da skrene misli sa
velikih rauna trgovaca i neprijatnih nagovetaja gospodina
eparda, njegovog zastupnika. Posed Kelin je imao dobre
prihode, ali oni nisu mogli da zadovolje ser Volterovo poimanje
poloaja kakav dolikuje njegovom posedniku. Dok je ledi Eliot bila
iva, postojao je red, umerenost i tedljivost koji su ih drali u
granicama njihovih prihoda; ali sa njom je nestalo i ove
ispravnosti u rasuivanju, i otad je on neprestano premaivao
svoja primanja. Njemu nije bilo mogue troiti manje; on nije inio
nita do ono to je ser Volter Eliot morao neizostavno da ini; ali
ma koliko neduan bio, ne samo da je sve dublje tonuo u
10

Zvonica & neky

dugovanja, ve je o tome sada toliko esto sluao da je postalo

uzaludno i pokuavati da to dalje prikriva, pa makar i delimino,
od svoje keri. Prolog prolea u gradu joj je uputio nekoliko
nagovetaja; ak je otiao toliko daleko i rekao: - Moemo li
smanjiti izdatke? Smatra li da postoji neto na emu moemo
tedeti? - a Elizabet je, mora joj se odati priznanje, u prvom naletu
straha ozbiljno sela da razmisli ta se moe uiniti, i konano je
predloila dva mogua izlaza; da prestanu da daju nepotrebnu
milostinju, i da se uzdre od kupovine novog nametaja za salon; a
ovim umesnim merama tednje je kasnije sva srena dodala i
pomisao da ove godine izostave poklon koji su svake godine
kupovali En. Ali ove mere, ma koliko same po sebi bile valjane,
nisu bile dovoljne da poprave prave razmere zla koje ih je
zadesilo, a koje je ser Volter uskoro bio prinuen da prizna.
Elizabet nije imala da predloi nikakve dublje mere. Smatrala je
da su se o nju silno ogreili i da je nesrena, a tako se isto oseao i
njen otac; i nijedno nije moglo da se doseti naina da umanji
trokove a da time ne dovedu u pitanje svoje dostojanstvo, i ne
odreknu se udobnosti u takvoj meri kakva ne moe da se podnese.
Ser Volter je mogao da raspolae samo jednim delom svog
poseda; ali i da je mogao da otui svako jutro koje je posedovao to
mu nita ne bi pomoglo. Pristao je da pod hipoteku stavi ono to je
bilo u njegovoj moi, ali nije mogao da se unizi toliko da neto
proda. Ne; nikada nee na takav nain ukaljati svoje ime. Posed
Kelin bi trebalo da nasledniku pree u ruke u celini i netaknut,
kakvog ga je i on primio.
Za savet su se obratili svojim dvoma bliskim prijateljima,
gospodinu epardu, koji je iveo u oblinjem trgovitu, i ledi
Rasel; i inilo se da i otac i ki oekuju da e jedno od njih dvoje
skovati neto to bi moglo otkloniti njihovu sramotu i umanjiti
trokove, a da oni pri tom ne moraju da se lie svog ukusa i
ponosa.
11

Zvonica & neky

Glava 2

12

Zvonica & neky

razborita i postojana; ali gajila je predrasude u korist naslea;

cenila je poloaj i ugled zbog ega je pomalo bila slepa za mane

onih koji su imali vii poloaj i uivali ugled.
Kako je sama bila udovica jednog obinog viteza ukazivala je
dostojanstvu baronetstva duno potovanje; a Volter je, nezavisno
od toga to joj je bio stari prijatelj, paljiv sused, obazriv domain,
suprug njene mile prijateljice, otac En i njenih sestara, bio ser
Volter, pa je prema njenim poimanjima polagao pravo na mnogo
saoseanja i uviavnosti s ozbirom na svoje sadanje tekoe.
Moraju smanjiti trokove; tu nije bilo mesta sumnji. Ali je ona
vrlo eljna bila da se to uini tako da on i Elizabet to je manje
mogue zbog toga trpe. Sastavila je plan tednje, sve precizno
proraunala, i uinila ono to nikome na pamet nije palo: potraila
je savet od En koju izgleda niko drugi nije smatrao
zainteresovanom za ovu stvar. Posavetovala se s njom i u izvesnoj
meri je pod njenim uticajem i sastavila plan smanjenja trokova
koji je naposletku iznela pred ser Voltera. Sve to je En predloila
bilo je na strani potenja, a ne ugleda. elela je ozbiljnije mere,
ozbiljniju promenu, bre oslobaanje od duga, sa mnogo
naglaenijom ravnodunou prema svemu osim prema potenju
i pravinosti.
- Ako bismo uspeli uticati na vaeg oca da na sve ovo pristane
- rekla je ledi Rasel pregledajui list hartije - mnogo toga bi se
moglo uiniti. Ako pristane na ove mere, za sedam godina e se
osloboditi svih dugovanja; i nadam se da emo uspeti da ubedimo
njega i Elizabet da Kelin hol sam po sebi ima dostojanstvo kome
ove mere tednje ne mogu nakoditi; i da ast ser Voltera Eliota u
oima razboritih ljudi nikako nee biti umanjena ako se ponese
kao principijelan ovek. ta e on to uiniti to nisu i najuglednije
porodice uinile ili bi trebalo da uine? On se ne izdvaja od drugih
u ovom pogledu; a upravo je to izdvajanje ono to nam najvie
patnje zadaje; i to nas ponajvie tera na ravo ponaanje. Velike
nade gajim u to da e nae miljenje odneti pobedu. Moramo biti
13

Zvonica & neky

odlune i ozbiljne; jer je ipak red da dug plati onaj koji ga je i

napravio; i premda se u velikoj meri mora imati obzira prema
oseanjima jednog gospodina, i glave porodice, kao to je va otac,
ipak se jo vie obzira i potovanja mora imati prema karakteru
potenog oveka.
Ovo je bilo naelo prema kojem je En elela da njen otac
postupi, i elela je da ga prijatelji podstaknu da ga se pridrava.
Smatrala je neophodnim i dunou da podmiri potraivanja
poverilaca sa svom hitrinom koju mogu da obezbede obimne
mere tednje, i smatrala je da je jedino takvo delanje
dostojanstveno. elela je da to bude obaveza i da se razume kao
dunost. Smatrala je da ledi Rasel ima velikog uticaja; ali je u
pogledu strogog samoodricanja koje je njena savest
preporuivala, verovala da e se oni jednako teko dati ubediti na
potpunu izmenu navika kao i na deliminu. Kako je poznavala oca
i Elizabet sklona je bila verovanju da e za njih rtvovanje jednog
para konja biti jedva manje bolno nego rtvovanje oba, i tako
dalje, kroz itav spisak isuvie blagih mera ledi Rasel.
Od veoma je malog znaaja kako bi Enini stroi zahtevi bili
prihvaeni. Predlozi ledi Rasel nisu imali nikakvog uspeha: nije se
to moglo dozvoliti, nije se to moglo podneti. - ta! Da se odrekne
svih ivotnih udobnosti! Putovanja, Londona, slugu, konja, bogatih
rukova... da se na sve strane stee i ustee! Da ne ivi ni onako
kako ive obina gospoda koja ne pripadaju plemstvu! Ne, radije
e tog asa napustiti Kelin hol nego u njemu ostati pod tako
sramnim uslovima.
- Napustiti Kelin hol. - Za ovo se odmah uhvatio gospodin
epard kome je u interesu bilo da ser Volter smanji trokove i koji
je bio savreno uveren da se nita nee moi uiniti ukoliko ne
promene mesto stanovanja. Kako je ideja potekla upravo od
onoga koji bi trebalo da donosi odluke, on se nee ni malo
ustezati, rekao je, da prizna da njegov sud naginje toj strani. Nije
smatrao da ser Volter moe materijalno izmeniti svoj stil ivota u
14

Zvonica & neky

kui koja je prosto nametala takvo gostoprimstvo i generacijsko

dostojanstvo. Na ma kom drugom mestu ser Volter bi sam mogao
da nesmetano gospodari svojim ivotom i na njega bi se ugledali,
a on bi diktirao stil ivota, za bilo koji nain ureenja svog
domainstva da se odlui.
Ser Volter je pristao da napusti Kelin hol; i nakon kratkog
perioda sumnje i neodlunosti, reeno je veliko pitanje kuda da
ode, i napravljen je prvi plan sprovoenja ove velike promene.
Na raspolaganju su mu bile tri mogunosti, London, Bat, ili
neka druga seoska kua. En je najvie elela ovo poslednje. Ona se
nadala nekoj manjoj kui u susedstvu gde bi i dalje mogla da uiva
u drutvu ledi Rasel, i dalje da bude blizu Meri, i da i dalje ima to
zadovoljstvo da ponekad vidi travnjake i umarke Kelina. Ali En
je snala njena uobiajena sudbina, i odluka je pala na neto
upravo suprotno njenim sklonostima. Nije volela Bat, i smatrala je
da joj Bat ne prija; a Bat je trebalo da joj postane dom.
Ser Volter je u prvi mah bio naklonjeniji Londonu; ali je
gospodin epard smatrao da mu se ne moe verovati da e on u
Londonu tedljivo iveti, i bio je dovoljno vet da ga od te namere
odgovori i prikae mu Bat kao poeljnije mesto. Bilo je to mnogo
bezbednije mesto za gospodina u njegovim prilikama; tamo moe
biti vaan uz srazmerno manje trokove. Dvema znaajnim
prednostima Bata u odnosu na London je naravno data sva
mogua teina; na mnogo je zgodnijoj udaljenosti od Kelina,
svega osamdesetak kilometara, a ledi Rasel u Bat odlazi svake
zime; i na veliko zadovoljstvo ledi Rasel koja je odmah pomislila
na Bat kada je predloena promena mesta boravka, ser Voltera i
Elizabet su konano ubedili da poveruju da boravkom u Batu nee
ugroziti ni svoje dostojanstvo ni svoju udobnost.
Ledi Rasel je osetila potrebu da se usprotivi poznatim joj
eljama njene mile En. Bilo bi previe oekivati od ser Voltera da
se unizi boravkom u manjoj kui u sopstvenom susedstvu. I samoj
En bi to tee palo nego to moe i da predvidi, a za ser Voltera bi
15

Zvonica & neky

to bilo strano. A to se tie Enine netrpeljivosti prema Batu,

smatrala ju je za predrasudu i pogreno miljenje nastalo, na
prvom mestu, zbog toga to je nakon majine smrti provela tamo
tri godine na kolovanju; a drugi razlog ove netrpeljivosti je
traila u Eninom potitenom stanju duha one jedne zime koju je
posle toga sa njom tamo provela.
Ledi Rasel je volela Bat i mislila je, ukratko, da im svima mora
goditi; a to se zdravlja njene mlade prijateljice ticalo, svaka e se
opasnost izbei time to e sve tople mesece provesti sa njom u
letnjikovcu u Kelinu; i bila je to, zapravo, promena koja mora
goditi i zdravlju i stanju duha. En je veoma retko odlazila od kue,
suvie je malo sveta videla. Nije bila naroito vedra duha. Vee
drutvo e to popraviti. elela je da je predstavi svetu.
Na nepoeljnost ma koje druge kue u istom susedstvu je kod
ser Voltera svakako u velikoj meri uticala jedna okolnost koja je
bila znaajan deo plana, a koja je sreno bila umetnuta jo na
samom poetku. Ne samo da je morao da ode iz svog doma, ve je
morao da ga preda u ruke drugima; to je ozbiljno na probu
stavljalo moralnu vrstinu i mnogim bi snanijim glavama od ser
Volterove ova kunja teko pala. Kelin hol je morao da se izdaje.
Ovo je, dodue, bila duboka tajna koju nije trebalo rei nikome
van njihovog kruga.
Ser Volter ne bi podneo ponienje kada bi se saznalo da je
iznajmio kuu drugome. Gospodin epard je jednom prilikom
spomenuo re oglasiti, ali se nikada vie nije usudio da ponovo
nane tu temu. Ser Volter je odbacio pomisao da se kua na ma
koji nain nudi; zabranio je i davanje i najmanjeg nagovetaja da
mu je to namera; i bio je voljan da pristane da je izda samo pod
pretpostavkom da se za nju spontano zainteresuje neki
najizvanredniji molilac, i to samo pod njegovim uslovima i samo
tako da mu se da na znanje da mu time ini veliku milost.
Kako samo brzo pronalazimo razloge da odobrimo ono to
nam se dopadal A ledi Rasel je imala jo jedan izvanredan razlog
16

Zvonica & neky

to je elela da se ser Volter i njegova porodica sklone sa sela.

Elizabet je u poslednje vreme poela da razvija blisko prijateljsvo,
koje je ona rada bila da osujeti. Bilo je to prijateljstvo sa kerkom
gospodina eparda, koja se sa dvoje dece vratila ocu nakon
nesrenog braka. Bila je od onih pametnih mladih ena koje se
razumeju u vetinu dodvoravanja - u najmanju ruku vetinu
dodvoravanja stanarima Kelin hola; toliko se umilila gospoici
Eliot da je ve odsedala kod njih vise nego jednom, uprkos svemu
to je ledi Rasel, koja je smatrala da je to sasvim neprimereno
prijateljstvo, mogla da nagovesti o opreznosti i uzdranosti.
Ledi Rasel, zaista, nije imala nikakvog uticaja na Elizabet, i
inilo se da je voli jer je elela da je voli, a ne zato to je Elizabet to
zasluila. Nikada joj Elizabet nije ukazala vie od povrne panje,
nita vie do uobiajenih ljubaznosti; nikada nije uspela da
sprovede nijednu nameru koja se kosila sa ve utvrenim
sklonostima. Nekoliko je puta vrlo arko nastojala da zainteresuje
En da poseti London, i veoma je duboko oseala svu nepravinost
i sramotu sebinih udeavanja zbog kojih je svaki put bivala
izostavljena, i mnogo je puta pokuala da pomogne Elizabet
svojim razboritim sudom i iskustvom; ali uvek uzalud: Elizabet je
sve terala po svom; i nikada se nije odlunije usprotivila ledi Rasel
nego u izboru gospoe Klej; okreui se od drutva jedne tako
zaslune sestre poklonila je naklonost i poverenje onoj kojoj je
trebalo da ukae samo uzdranu ljubaznost.
Ledi Rasel je smatrala da je gospoa Klej po poloaju sasvim
nepodesna drubenica, a po naravi ak i opasna; i stoga je odlazak
koji bi za posledicu imao rastanak od gospoe Klej, i koji bi
gospoici Eliot omoguio da izabere podesnije prijatelje, bio od
prvorazrednog znaaja.

17

Zvonica & neky

Glava 3

18

Zvonica & neky

Stoga bih, ser Voltere, uzeo sebi slobodu da predloim da bih,

u sluaju da se proire neke glasine o vaim namerama, to se
mora uzeti u obzir kao mogua stvar, jer znamo koliko je teko
jednom delu sveta da svoje postupke i namere sakrije od drugog,
a ugled ima svoju cenu; ja, Don epard mogao da prikrijem sve
porodine stvari koje poelim, jer nikome nee biti zanimljivo da
prati moje postupke; a ser Voltera Eliota prate mnoge oi kojima
bi teko bilo umai; i stoga u se ovoliko usuditi da kaem, da me
ne bi iznenadilo da je, i pored sveg naeg opreza, neki apat istine
umakao u svet; a u tom sluaju e, kao to sam eleo da primetim,
bez sumnje uslediti zahtevi, i moje je miljenje da bi trebalo da
naroitu panju posvetimo ponudama naih imunih pomorskih
zapovednika; i molim vas jo da mi dozvolite dodati da u doi
kod vas za dva sata, u svako doba, da vas potedim neprijatnosti
da sami odgovorite na ponudu.
Ser Volter je samo klimnuo glavom. Ali je uskoro nakon toga,
ustao i poeo da koraa preko sobe i sarkastino dodao;
- Malo je gospode u mornarici, rekao bih, koji se ne bi
iznenadili da se nau u ovakvoj jednoj kui.
- Bez sumnje e se osvrtati oko sebe i blagosiljati svoju sreu rekla je gospoa Klej, jer je i gospoa Klej bila prisutna: njen ju je
otac doveo, jer nita nije toliko godilo njenom zdravlju koliko
vonja do Kelina - ali sasvim se slaem s ocem u miljenju da je
pomorac veoma poeljan zakupac. Poznavala sam mnogo ljudi iz
te brane; i ne samo da su liberalnih naela ve su i veoma uredni
i u svakom pogledu veoma paljivi! Ove vae dragotene slike e,
ser Voltere, reite li da ih ostavite, ostati u savreno bezbednim
rukama. O svemu u kui i van nje izvanredno e se voditi rauna!
Bate i umarci e se odravati u savrenom redu gotovo kao to
se odravaju i sada. Ne morate strahovati, gospoice Eliot, da e
vae cvetne bate biti zaputene.
- to se toga tie - ledeno je odbrusio ser Volter - ako i
pretpostavimo da sam i reio da dam kuu u zakup, nipoto jo
19

Zvonica & neky

nisam reio kakve u im jo ustupke uiniti. Nisam naroito sklon

da udovoljavam zakupcu. Park e mu naravno biti otvoren, a malo
je pomorskih oficira, ili mukaraca nekog drugog zanimanja, koji
su imali takvo etalite; ali kako u ograniiti upotrebu umaraka
i ostalih delova imanja sasvim je druga stvar. Ne prija mi pomisao
da svako moe da ue u moje umarke; i preporuio bih gospoici
Eliot da bude veoma oprezna u pogledu svojih cvetnih bati.
Nisam mnogo rad davati ma kakve povlastice zakupcu Kelin
hola, u to vas uveravam, pa bio on vojnik ili pomorac.
Nakon krae pauze, gospodine epard je uzeo sebi za slobodu
da kae:
- U svim ovim sluajevima postoje ve utvreni obiaji koji
uproavaju i olakavaju sve dogovore izmeu zakupca i vlasnika
imanja. Vai interesi, ser Voltere, su u prilino bezbednim rukama.
Oslonite se na mene da nijedan zakupac nee dobiti vie nego to
je njegovo pravo. Usuujem se nagovestiti da ser Volter Eliot ne
moe ni upola toliko ljubomorno uvati ono to je njegovo, koliko
e to za njega uiniti Don epard. Sada je En progovorila:
- ini mi se da mornarica, koja je toliko za nas uinila, ima, u
najmanju ruku, jednaka prava kao ma koja druga brana, na svu
udobnost i povlastice koje ma koji dom moe da im prui.
Moramo se svi sloiti da pomorci tekom mukom zarauju svoje
pravo na udobnost.
- Istina, istina. Gospoica En istinu kae - brzo je odgovorio. O! Razume se - rekla je njegova ki; ali je ser Volter uskoro nakon
toga rekao:
- Ovo zanimanje ima svojih koristi, ali bi meni bilo silno ao
kada bi se ma koji od mojih prijatelja njime bavio.
- Odista! - glasio je odgovor praen iznenaenim pogledom.
- Tako je; dva su razloga iz kojih mi je ono odbojno; imam dva
vrsta osnova na kojima temeljim svoje zamerke. Prvi je da je ono
sredstvo koje omoguava osobama nepoznatog porekla da steknu
ugled na koji nemaju pravo i uzdie ljude do takvih poasti o
20

Zvonica & neky

kakvima njihovi oevi i dedovi nisu mogli ni da sanjaju; a drugi je

da ono strano naruava oveku mladost i krepkost; mornar bre
stari od ma kog drugog oveka. Primeivao sam to itavog svog
ivota. U mornarici se ovek, vie nego ma u kojoj drugoj brani,
izlae velikoj opasnosti da istrpi uvredu u vidu napredovanja
oveka ijeg oca bi njegov otac smatrao nedostojnim i da mu se
obrati, i da suvie rano i sam postane predmet prezira. Jednog
sam se dana, prolog prolea, naao u gradu u drutvu dvojice
ljudi koji su upravo veoma reiti primeri onoga o emu govorim:
lord Sent Ajvs, iji je otac, svi to znamo, bio seoski paroh, hleba
nije imao; trebalo je da dam prvenstvo lordu Sent Ajvsu i
izvesnom admiralu Boldvinu, osobi najalosnijeg izgleda kakvu
moete da zamislite; lice mu je bilo boje mahagonija, grubo i
opustoeno preko svake mere; sve same bore i brazde, po devet je
sedih imao na svakoj slepoonici i samo je malo kosu
napuderisao. Za ime boga ko je taj starac?, upitao sam prijatelja
koji se naao u blizini, (ser Bazila Morlija). Stari drue!, povikao
je ser Bazil, pa to je admiral Boldvin. ta mislite koliko mu je
godina?
ezdeset, rekao sam ja, ili moda i ezdeset dve.
etrdeset, odgovorio je ser Bazil, etrdeset, ni godine vie.
Zamislite samo moga zaprepaenja; neu lako zaboraviti
admirala Boldvina. Nikada nisam video tako aljenja vredan
primer onoga to pomorski ivot uini oveku; ali znam da je, u
izvesnoj meri, to sluaj sa svima njima; svi se oni potucaju od
nemila do nedraga, i izloeni su svakakvim vremenskim prilikama
i raznovrsnim uslovima, dok ih oni toliko ne nagrde da ih ovek
ne moe pogledati. teta je to ih neto ne dokusuri pre nego to
zau u godine admirala Boldvina.
- Ne, ser Voltere - povikala je gospoda Klej - odista strogo
sudite. Imajte milosti prema sirotim ljudima. Nismo svi roeni
naoiti. More svakako nikoga nije ulepalo, i mornari stare pre
vremena, to sam i ja primetila; vrlo brzo gube mladalaki izgled. A
21

Zvonica & neky

opet, nije li to sluaj i u drugim zanimanjima, moda u veini

drugih zanimanja? Vojnici u aktivnoj slubi nisu u mnogo boljem
poloaju: a ak i u nekim mirnijim zanimanjima tu su napor i
teak umni posao, ako ve ne telesni, koji retko kada dozvoljava
da godine prirodno izmene spoljanjost oveka. Pravnik se izlae
prekomernom naporu, i sav je izmuen brigama; lekar je budan u
svako doba i putuje po svakakvim vremenskim prilikama; a ak i
sveteno lice... - zastala je na trenutak da razmisli ta da kae za
svetena lica - ...a ak je i sveteno lice, znate, obavezno da ulazi u
prostorije pune bolesti i izlae svoje zdravlje i spoljanjost
kunim isparenjima. Zapravo, odavno sam ve uverena da je,
premda je svako zanimanje neophodno i asno na svoj nain,
samo sudbina onih koji ne moraju niim da se bave i koji mogu
mirno da ive na selu, raspolau svojim vremenom, ine ono to
im godi, i ive na svom posedu, i koji se ne mue da steknu vie;
samo je njih sudbina u najveoj meri obdarila, kaem i
blagoslovila zdravljem i lepom spoljanjou: svaki drugi soj ljudi
koje poznajem gubi neto od svoje naoitosti im proe prva
mladost.
inilo se da je gospodin epard, u svojoj elji da odobrovolji
ser Voltera prema pomorskom oficiru kao moguem zakupcu,
pokazao mo predskazivanja budunosti, jer je prvi upit za kuu
stigao od admirala Krofta, sa kojim se kratko nakon toga naao u
drutvu na jednom ozbiljnom suenju u Tontonu; i odista, vest o
admiralu primio je preko jednog londonskog referenta. Prema
izvetaju koji je pourio da prenese u Kelin, admiral Kroft je
poreklom iz Somersetira i elja mu je, sada kada je stekao
poprilian imetak, da se nastani u svom rodnom kraju i doao je u
Tonton da pogleda neke oglaene kue u njegovom neposrednom
susedstvu koje mu, meutim, nisu bile po volji; i pukim je
sluajem uo -(ba kao to je predvideo, primetio je gospodin
epard, nevolja ser Voltera nije se mogla dugo tajiti) - ba pukim
je sluajem uo za mogunost uzimanja u najam Kelin hola, a
kako je znao da je on (gospodin epard) blizak poznanik vlasnika,
22

Zvonica & neky

predstavio mu se sa namerom da se podrobnije raspita i u toku

tog prilino dugakog razgovora je izrazio veoma snanu
naklonost prema tom mestu, koliko je to bilo mogue oveku koji
ga je poznavao samo iz opisa; i dao je gospodinu epardu, u
veoma podrobnom izvetaju o sebi, svaki dokaz da je on veoma
odgovoran i poeljan zakupac.
- A koje admiral Kroft? - upitao je ser Volter hladno i
sumnjiavo.
Gospodin epard je rekao da je on iz jedne ugledne plemenite
porodice, pa je spomenuo i mesto iz kogje ta porodica; a En je,
nakon kratke stanke koja je usledila dodala:
- On je kontraadmiral belih. Uestvovao je u akciji kod
Trafalgara, i otada je u Istonoindijskoj oblasti; verujem da je
nekoliko godina bio stacioniran tamo.
- Onda smatram zasigurno - primetio je ser Volter - da lice
mora da mu je crveno koliko i manetne i ogrtai moje livreje.
Gospodin epard je pourio da ga uveri da je admiral Kroft
veoma zdrav, krepak, naoit ovek, pomalo, razume se, oronuo od
izloenosti vremenskim prilikama, ali ne mnogo, i da je pravi
gospodin u naelima i vladanju; i da je malo verovatno da e on
praviti pitanje oko uslova zakupa, da on samo eli udoban dom u
koji moe da se useli to je pre mogue; da zna da mora da plati za
svaku udobnost: i zna koliku cenu mogu da postignu nametene
kue takvog ugleda; da ga ne bi iznenadilo i da je ser Volter traio
vie; raspitivao se o vlastelinskom imanju; voleo bi da se na njega
prenese pravo da lovi, razume se, ali nije od toga pravio nikakav
problem; rekao je da ponekad ponese sa sobom puku, ali da
nikada ne ubija; sve u svemu pravi gospodin.
Gospodin epard je bio veoma reit o ovoj stvari; i ukazao je
na sve okolnosti admiralovog porodinog ivota koje su ga inile
naroito pogodnim zakupcem. Bio je oenjen i nije imao dece; to
je upravo bilo vrlo poeljno. O kui se nikada ne vodi rauna na
pravi nain ako u njoj ne boravi dama; nije mogao da kae da li
23

Zvonica & neky

nametaj vie strada kada u kui nema dame ili kada u njoj borave
deca. Dama bez dece je neko ko e se najbolje na svetu starati o
nametaju. I gospodu Kroft je video; bila je u Tontonu sa
admiralom, i bila je sa njima gotovo sve vreme razgovora o ovoj
stvari.
- I inilo se da je ba veoma utiva, otmena, pronicljiva
gospoa - nastavio je - vie se raspitivala o samoj kui, i uslovima i
porezima, od samog admirala, i inilo se da je dobro upuena u
poslovanje; i tavie, ser Voltere, saznao sam da ni ona nije bez
porodinih veza u ovom delu zemlje, nita manje od samog
admirala; odnosno, ona je sestra gospodinu koji je nekada iveo
meu nama; to mi je ona sama rekla: sestra je gospodina koji je
pre nekoliko godina iveo u Monkfordu. Boe mili! Kako mu ono
bee ime? U ovom se trenutku ne mogu setiti njegovog imena,
premda sam ga ba skoro uo. Penelopi, mila, moe li mi pomoi
da se setim imena gospodina koji je iveo u Monkfordu: brata
gospode Kroft?
Ali gospoa Klej je toliko ivo razgovarala sa gospoicom Eliot
da se inilo da nije ula njegovu molbu.
- Nemam ni najmanju predstavu na koga mislite, eparde; ne
seam se da je ikada neki gospodin boravio u Monkfordu jo
otkako je na vlasti stari guverner Trent.
- Boe mili! Kako je to neobino! Uskoro u i svoje ime
zaboraviti, rekao bih. Ime koje toliko dobro poznajem; dobro sam
poznavao tog gospodina iz vienja; video sam ga stotinu puta;
jednom je prilikom ak doao i da se posavetuje sa mnom, seam
se, o nedozvoljenom ulasku na posed; radnik sa farme mu je uao
u vonjak; sruio zid; pokrao jabuke; uhvatio ga je na delu; a
kasnije je, suprotno mom savetu, pristao na prijateljsko
poravnanje. Odista veoma neobino!
Nakon to je jo jedan trenutak saekala...
- Mislite na gospodina Ventvorta, pretpostavljam? -rekla je En.
Gospodin epard joj je neizmerno bio zahvalan.
24

Zvonica & neky

- Tako je, Ventvort mu je bilo ime! Upravo je to taj ovek. On je

bio paroh u Monkfordu, znate, ser Voltere, pre izvesnog vremena,
dve ili tri godine. Stigao je godine - 5, rekao bih. Uveren sam da ga
se seate.
- Ventvort? O! Seam se - gospodin Ventvort, paroh
Monkforda. Doveli ste me u zabludu kada ste rekli da je u pitanju
gospodin. Mislio sam da govorite o nekom posedniku imanja:
gospodin Ventvort je bio niko i nita, toga se seam; nije imao
nikakve ugledne roake; nikakve veze nije imao sa porodicom iz
Straforda. Zapita se ovek kako li je samo ime mnogih naih
plemia postalo tako uobiajeno.
Kako je gospodin epard primetio da ova porodina veza
Kroftovima ne ide u prilog kada je ser Volter u pitanju, vie je nije
spominjao; pa se sa arom ponovo pozabavio okolnostima koje su
im neosporno ile u prilog; godine, i broj, i imetak; visoko
miljenje koje su o Kelin holu stekli i izvanredno zauzimanje za
prednost da ga uzmu u najam; predstavljajui stvar tako kao da je
njima najvea elja bila da im se ukae ast da u najam uzmu kuu
ser Voltera Eliota; to je svakako bio izvanredan ukus, sudei
prema ser Volterovim privatnim pogledima na dunosti jednog
zakupca.
U svakom sluaju je donelo ploda; i premda e ser Volter uvek
ispod oka gledati na svakoga ko namerava da se nastani u toj kui,
i smatrati da su neizmerno sreni jer im je dozvoljeno da je
iznajme po najvioj ceni, dao se nagovoriti da dozvoli gospodinu
epardu da nastavi sa sklapanjem ugovora, i ovlastio ga je da
poseti admirala Krofta, koji je i dalje boravio u Tontonu, i da
ugovori dan za obilazak kue.
Ser Volter nije bio naroito mudar; ali je imao dovoljno
svetskog iskustva da oseti da se besprekorniji zakupac, kao to se
inilo da je to admiral Kroft u svakom pogledu, teko moe
pronai. Toliko je i njemu bilo jasno, a njegova je tatina pronala
jo i jednu dodatnu utehu u admiralovom drutvenom poloaju
25

Zvonica & neky

koji je bio taman dovoljno visok, ali ne i previsok. - Dao sam kuu
u najam admiralu Kroftu - e zvuati odista odlino; mnogo bolje
nego obinom gospodinu...; uz to gospodin (osim moda u sluaju
nekih pola tuceta ljudi u itavoj zemlji) uvek je potrebno dodatno
objanjenje. Re admiral sa sobom nosi sopstveni ugled i, u isti
mah, pored njega baronetska titula ne moe da deluje beznaajno.
U svim njihovim poslovanjima i drutvenim susretima, ser Volter
Eliot e uvek imati prednost.
Nita se nije moglo uiniti bez Elizabetinog pristanka: ali ona
je bila sve sklonija odlasku iz kue pa je bila srena to se naao
zakupac koji je konano omoguio da se to i sprovede u delo: i nije
rekla ni re kojom bi mogla da dovede odluku o zakupu u pitanje.
Gospodin epard je dobio neograniena ovlaenja delanja u
ovoj stvari; i im je ovakav ishod dogovoren, En, koja je sve vreme
veoma paljivo sluala, napusti prostoriju da rashladi zaarene
obraze na sveem vazduhu; i dok je etala svojim najmilijim
umarkom, neno je uzdahnula i rekla: - Za nekoliko meseci e,
moda, on etati ovim stazama.

26

Zvonica & neky

Glava 4

27

Zvonica & neky

odgovorio s velikom zapanjenou, s velikom hladnoom i

velikom tiinom, i vrlo je odluno bio reen da za svoju ker ne

uini nita. Smatrao je ovu vezu poniavajuom; a ledi Rasel ju je,
premda sa mnogo umerenijim i oprostivijim ponosom, smatrala
veoma nesrenom.
Da se En Eliot, sa takvim poreklom, lepotom i pameu, u
devetnaestoj godini tako upropasti; da se u devetnaestoj godini
upusti u veridbu sa mladiem koji je imao samo svoj dobar glas i
nikakve izglede za sticanje bogatstva osim onoga to je mogao
stei u svojoj veoma nesigurnoj profesiji, i koji nije imao nikakvih
veza da mu obezbede dalje napredovanje, odista bi znailo da se
upropastila, na staju je i sama pomisao alostila! Da En Eliot, tako
mladu, i jo nepoznatu svetu, ugrabi neznanac bez ikakvih veza i
imetka; ili jo gore, mogla bi zbog njega potonuti u stanje mune,
teskobne zavisnosti koja bi u njoj ubila svaku krepkost! To se ne
sme desiti, ako se to ikako moe spreiti kakvim prijateljskim
uplivom, ili predoavanjem od strane one koja ju je volela gotovo
majinskom ljubavlju i koja je gotovo imala sva majinska prava.
Kapetan Ventvort nije imao novca. Imao je sree u profesiji; ali
troei slobodno ono to je lako stekao, naposletku nije imao
nita. Ali bio je uveren da e uskoro biti bogat: pun ivota i ara,
znao je da e uskoro dobiti brod, i da e uskoro ostvariti sve svoje
elje. Oduvek je imao sree; znao je, znao je da bi tako i dalje
trebalo da bude. Takvo samopouzdanje, silovito u svojoj toplini, i
oaravajue zbog duhovitog naina na koji je bilo izraeno, za En
mora da je bilo dovoljno; alt ledi Rasel je na to drugaije gledala.
Njegova vatrena narav i neustraiv duh na nju su drugaije
delovali. Ona je u njima videla samo jo vee zlo. Samo su davali
opasnu crtu njegovom karakteru. Bio je sjajan, bio je tvrdoglav.
Ledi Rasel nije mnogo cenila duhovitost, i uasavala se svega to
je makar i izdaleka liilo na nepromiljenost. Ona je na ovu vezu
nepovoljno gledala u svakom svetlu.
28

Zvonica & neky

Takvo protivljenje koje su ova oseanja izazvala bilo je vie

nego to je En mogla da podnese. Mlada i nena kakva je bila,
moda je i mogla podneti oevu zlovolju, premda je njena sestra
nijednom ljubaznom reju niti pogledom nije ublaila; ali saveti
ledi Rasel, koju je ona oduvek volela i na koju se uvek oslanjala, i
koja je bila ena stabilnih naela i nenog vladanja, nisu mogli biti
uzalud. Uspeli su da je ubede da je ova veridba pogrena:
nerazborita, neprimerena, sa slabim izgledima za uspeh i
nedostojna. Ali nije ona veridbu raskinula iz sebinog opreza.
Teko da bi se odrekla verenika da nije razmislila i o njegovoj
koristi, ak i vie nego svojoj. Najvea uteha u oajanju rastanka,
konanog rastanka, bila joj je vera da je postupila razborito i da je
u najveoj meri svoja oseanja rtvovala za njegovo dobro; a
svaka uteha joj je bila potrebna, jer je morala da podnese i
dodatni bol zbog njegovih ubeenja, u potpunosti nepokolebljivih
i uvreenih, i zbog toga to je on smatrao da se ona, odbijajui ga
tako pod prisilom, ogreila o njega. Posledica svega bila je da je on
napustio taj kraj.
U nekoliko meseci su se i upoznali i rastali; ali Enina patnja se
nije okonala nakon nekoliko meseci. Njena oseanja i kajanje su
joj, jo dugo, pomraivali svaki mladalaki uitak, i ona je veoma
rano svenula i izgubila svaku vedrinu.
Vie od sedam godina je prolo otkako se ova njihova tuna
pria zavrila; i vreme je u velikoj meri ublailo, moda ak i u
potpunosti ugasilo svaku naklonost prema njemu, ali ona se
suvie oslanjala na samo vreme; nikakve pomoi nije bilo u
promeni sredine (osim jedne posete Batu uskoro nakon raskida
veridbe), nikakve novine nije bilo u njenom ivotu i nikakvog
proirenja drutva. Niko se nikada nije ni pribliio krugu Kelin
hola a ko bi mogao podneti poreenje sa Frederikom Ventvortom,
kakvog ga je ona pamtila. Druga ljubav, jedini istinski prirodan,
srean i delotvoran lek u njenoj ivotnoj dobi, nije bila mogua
niti u njenom prefinjenom umu, niti po njenom probirljivom
ukusu u njihovom uskom drutvenom krugu. Kada je imala
29

Zvonica & neky

dvadeset dve godine, jedan mladi je zatraio njenu ruku, ali je on

nedugo zatim kod njene mlae sestre naiao na mnogo topliji
prijem; a ledi Rasel je alila to je ona njega odbila; jer je arls
Mazgrouv bio najstariji sin oveka iji su posedi i opti znaaj
dolazili odmah iza poseda i znaaja ser Voltera, i bio je dobrog
karaktera i prijatne spoljanjosti; i ma koliko da je ledi Rasel
elela neto vie kada je En bilo devetnaest godina, ona bi se silno
radovala da je mogla da je vidi da se na jedan tako potovanja
vredan nain skloni od pristrasnosti i nepravinosti u kui svoga
oca, i tako trajno nastani blizu nje same. Ali u ovom sluaju,
nikakav savet nije mogao da navede En da promeni miljenje; i
premda je ledi Rasel bila zadovoljna svojom obazrivou i nikada
nije poelela da izmeni prolost, poela je da strepi, gotovo do
beznaa da En nijedan imuan i sposoban mukarac nee dovesti
u iskuenje da preuzme na sebe one obaveze za koje ju je ona
smatrala naroito pogodnom zbog njenih toplih oseanja i
domaih navika.
Nisu poznavale miljenje one druge ujednoj stvari, da li se
izmenilo ili ostalo neizmenjeno u jednom kljunom pogledu kojim
se En rukovodila, jer tu temu nikada ni u nagovetaju nisu
nainjale; ali En je, u dvadeset i sedmoj, sasvim drugaije
miljenje imala od onoga koje su joj nametnuli kada je imala
devetnaest. Nije zamerala ledi Rasel, nije zamerala ni sebi to je
dozvolila da potpadne pod njen uticaj; ali je smatrala da ona
nikada, nijednu mladu osobu u slinoj situaciji koja bi se njoj
obratila za savet, ne bi dovela u stanje takvog sigurnog i
pouzdanog oajanja zarad tako nesigurnog budueg blagostanje.
Bila je uverena da bi, i pored svake neprijatne osude kod kue, i
svake strepnje u vezi sa njegovom profesijom, i svih moguih
strahova, odlaganja i razoaranja, bila srenija da je veridbu
nastavila nego to je bila nakon to ju je rtvovala; i u potpunosti
je verovala da bi ona, ak i da im je sudbina dodelila uobiajenu
meru strepnje i neizvesnosti, pa i mnogo veu meru od
uobiajene, ne uzimajui pri tom u obzir konkretne posledice
30

Zvonica & neky

njihovog sluaja; mnogo ranije doekala s njim blagostanje nego

to se trezveno dalo predvideti. Sva njegova vatrena oekivanja, i
sve njegovo samopouzdanje bili su opravdani. On kao da je
svojom otroumnou i sranou predvideo i prokrio sebi put
ka uspehu. Uskoro nakon raskida veridbe dobio je novo
nametenje; i usledilo je sve ono o emu joj je govorio, sve se
obistinilo. Istakao se, i rano je unapreen, i sada mora da je, usled
brojnog ratnog plena, stekao pozamano bogatstvo. Ona se u
ovome mogla rukovoditi samo pomorskim spiskovima i
novinama, ali nije mogla da sumnja da se obogatio; i, u prilog
njegovoj vernosti, nije imala razloga da veruje da se oenio.
Kako je reita En Eliot mogla biti! Kako je samo reita mogla
biti, da su njene elje podrale ranu toplu naklonost i vedro
pouzdanje u buduu sreu, nasuprot preteranom oprezu koji je
vreao trud i sumnjao u Provienje! U mladosti su je primorali na
oprez; ljubav je upoznala kako je sazrevala; bio je to prirodan sled
neprirodnog poetka.
Pored svih ovih okolnosti, seanja i oseanja, ona nije mogla
uti da e sestra kapetana Ventvorta najverovatnije iveti u
Kelinu, a da se u njenoj dui ne probudi stari bol; i mnogo je
etnji i mnogo uzdaha bilo potrebno da se odagna nemir koji je
ova pomisao izazvala. esto je sebi govorila da je to ludost, pre
nego to bi dovoljno umirila nerve da na neprestane rasprave o
Kroftovima i njihovom poslu ne gleda kao na neto zlo. U ovome
joj je, dodue, pomogla savrena ravnodunost i oigledna
nesvesnost jedina njena tri priljatelja koji su bili upueni u tajne
prolosti, to gotovo da je poricalo svako seanje na nju. Bila je
kadra da, u ovoj stvari, oda duno potovanje plemenitim
pobudama ledi Rasel koje su bile daleko iznad onih njenog oca i
Elizabet; umela je da ceni njen spokoj; ali je uoptena atmosfera
zaborava meu njima bila veoma vana ma kakav bio njen izvor; i
u sluaju da admiral Kroft zaista uzme Kelin hol u zakup, nju je
radovalo uverenje, na emu je uvek bila zahvalna, da je prolost
poznata samo ovim troma od svih njenih prijatelja i roaka, i
31

Zvonica & neky

verovala je da oni nikada nee ni re o tome prozboriti, kao to ju

je radovala i vera da je od njegovih roaka samo onaj brat kod
koga je boravio znao za njihovu kratkotrajnu veridbu. Taj brat
odavno ve nije iveo u ovom kraju i bio je razborit ovek, a to je
jo vanije, u to vreme nije bio oenjen, pa je toplo raunala na to
da o toj stvari od njega nijedno ivo bie nita nije ulo.
Sestra, gospoa Kroft, je u to vreme bila izvan zemlje, pratila
je mua u neku stranu luku, a njena sestra Meri je dok se sve to
deavalo bila u koli; i nikada nita nije ni saznala, jer su se irenju
vesti ispreili ponos jednih i osetljivost drugih.
Uz svu ovu podrku nadala se da nee biti nikakve naroite
neprijatnosti u poznanstvu sa Kroftovima koje se, s obzirom da
ledi Rasel ostaje u Kelinu, i da Meri stanuje nekoliko kilometara
dalje, mora oekivati.

32

Zvonica & neky

Glava 5

33

Zvonica & neky

Ser Volter je bez oklevanja admirala proglasio za mornara

najlepe spoljanjosti koga je ikada sreo, i ak je toliko daleko
otiao da kae da ga ne bi bilo stid da bude vien s njim u drutvu
samo kada bi ga njegov momak oeljao: a admiral je, sa
blagonaklonom srdanou, rekao svojoj supruzi dok su se vozili
kroz park: - I mislio sam ja da emo uskoro postii sporazum, mila
moja, uprkos onome to su nam kazali u Tontonu. Baronet se
nikada nee istai nekim blistavim inom, ali ini se da nije rav
ovek. - Bile su to uzajamne pohvale otprilike iste teine.
Trebalo je da Kroftovi kuu preuzmu o Miholjdanu; a kako je
ser Volter predloio da se za Bat presele u mesecu koji mu
prethodi, nije se smelo gubiti vreme i morali su se odmah
pozabaviti svim za to vezanim pripremama.
Ledi Rasel, uverena da En nee biti dozvoljeno da bude od
koristi, ili znaaja, u odabiru kue koja e se uzeti u najam, je bila
vrlo nerada da se s njom tako brzo rastane i elela je da je zadri
dok ona sama ne bude u mogunosti da je povede posle Boia za
Bat; ali kako je imala obaveza zbog kojih je morala da ode iz
Kelina na nekoliko nedelja, nije mogla da joj uputi poziv da
ostane kod nje kako je elela, a En ipak, premda je strahovala od
septembarskih ega u uzavrelom Batu, i premda je alila to e
propustiti svu milinu i tugu jesenjih meseci u prirodi, nije, uzev
sve u obzir, elela da ostane. Najispravnije i najmudrije bi bilo, pa
prema tome i najmanje bolno, poi sa ostalima.
Meutim, desilo se neto to joj je nametnulo novu dunost.
Meri, koja je esto neto bila boleljiva, i koja je uvek svoje tegobe
vrlo ozbiljno shvatala i imala naviku da poziva En i za najmanju
sitnicu, nije se oseala sasvim zdravom; i predviajui da itave
jeseni nee proi dan a da se ne osea klonulo, molila je, bolje
reeno zahtevala, da ona, jer teko da se to moglo nazvati
molbom, umesto da poe u Bat, doe u letnjikovac u Aperkrosu i
pravi joj drutvo dokle god joj bude potrebna.
34

Zvonica & neky

- Prosto ne mogu bez En - pravdala se Meri; a Elizabet joj je

odgovorila: - Onda sam uverena da bi En bilo bolje da ostane, jer u
Batu nikome nee biti potrebna.
Bolje je kada oveka smatraju korisnim i trae ga, pa makar i
na neprimeren nain, nego kada ga odbacuju kao sasvim
beskorisnog; i En je, srena to moe biti od koristi, srena to ima
kakvu-takvu obavezu, i svakako nimalo alosna to e morati da
ostane na selu, i to jo u svom milom kraju, spremno pristala na
poziv.
Merin poziv rasterao je sve brige ledi Rasel, i uskoro nakon
toga je dogovoreno da En nee ii za Bat dok je ledi Rasel ne
povede sa sobom, i da e ona svoje vreme do tada rasporediti
izmeu Aperkrosa i Kelina.
Do sada je sve bilo u savrenom redu; ali ledi Rasel je ostala
gotovo zaprepaena jednom grekom u planu onih iz Kelin hola
kada je za nju saznala, poziv gospoi Klej da poe u Bat sa ser
Volterom i Elizabet, kao njena dragocena i znaajna pomonica u
svim poslovima koji su bili pred njom. Ledi Rasel je bila silno
razoarana to se pribeglo takvoj jednoj meri, udila se, alila i
strepela; i silno ju je pogodila uvreda koja je ovim naneta En, da se
gospoa Klej uvaava kao osoba od velike koristi, a da se smatra
da od En nikakve koristi biti ne moe.
Sama En je bila oguglala na takve uvrede; ali je uviala
neprimerenost ovakvog plana jednako otro kao i ledi Rasel.
Poto je u miru podrobno razmislila i poto je dobro poznavala
oev karakter, a esto je elela da ga manje poznaje, uvidela je da
je mogue da iz ovog prijateljstva proisteknu veoma ozbiljne
posledice po njenu porodicu. Nije smatrala da njenom ocu u ovom
trenutku tako neto pada na pamet. Gospoa Klej je bila pirgava, i
imala je jedan nepravilan zub, i veoma neugledan runi zglob, koji
je on esto otro kritikovao u njenom odsustvu; ali bila je mlada, i
sve u svemu veoma prijatna izgleda, ali beskrajno su privlaniji
bili njena otroumnost i usrdna sklonost ka udovoljavanju nego
35

Zvonica & neky

to bi prijatna vanjtina mogla ikada biti. Na En je opasnost u

kojoj su se nali ostavila takav utisak da bi bilo neoprostivo da
nije pokuala i sestri da za nju otvori oi. Nije gajila nade u uspeh:
ali pomislila je da Elizabet, koja bi u sluaju takvog obrta stvari
bila mnogo vie za aljenje nego ona sama, nikada ne bi smela
imati razloga da joj prebacuje to je nije na opasnost upozorila.
Ona je svoje rekla i samo joj, po svoj prilici, nanela uvredu.
Elizabet nije mogla ni da zamisli kako joj je jedna tako besmislena
sumnja mogla i pasti na pamet, i srdito je ustvrdila da svako od
njih savreno zna gde mu je mesto.
- Gospoa Klej - rekla je toplo - nikada ne zaboravlja ko je; i ja
mnogo bolje poznajem njena oseanja nego to je tebi mogue i
mogu te uveriti da su po pitanju braka ona naroito istanana i da
ona stroe osuuje svaku nejednakost poloaja ili imovinskog
stanja nego veina ljudi. A to se oca tie, odista ne bih pomislila
da postoji potreba da se sada sumnja u njega nakon to je tolike
godine, nas radi, ostao samac. Da je gospoa Klej lepotica, u tome
se slaem s tobom, moda bi i bilo neumesno da toliko vremena
provodi u naoj kui; i ak sam uverena da oca nita na svetu ne bi
moglo navesti da stupi u brak kojim bi se unizio, iako bi moda
zbog toga patio. Ali sirota gospoa Klej, koja se pored svih svojih
vrlina, nikako ne moe smatrati ak ni proseno lepom, odista
mislim da nikako ne predstavlja opasnost da ostane sa nama.
ovek bi pomislio da nikada nisi ula oca kako govori o nesrenim
nedostacima njene spoljanjosti, premda znam da mora da si ga
pedeset puta ula. Onaj njen zub i pege. Meni one nisu toliko
odbojne koliko njemu. Poznavala sam ljude kojima one nisu
nagrdile lice, ali on ih se grozi. Mora da si ga ula kako govori o
pegama gospoe Klej.
- Teko da postoji neki lini nedostatak - odgovorila je En - na
koji se ovek nee postepeno navii pod uticajem prijatnog
ophoenja.
36

Zvonica & neky

- Ja imam sasvim drugaije miljenje - odgovorila je Elizabet

kratko - prijatno ophoenje moe da istakne naoite crte lica, ali
nikada ne moe da izmeni neugledne. Meutim, u svakom sluaju,
kako ja ovde mogu izgubiti vie od ma koga drugog, smatram da je
prilino bespotrebno da mi ti deli savete.
En je svoje uinila; bilo joj je milo to se i to svrilo i nije bila u
potpunosti bez nade da je ipak dobro uinila. Jer premda joj je
Elizabet zamerila na njenim sumnjama, moda e ipak zbog njih
biti na oprezu.
Poslednja dunost etveroprega bila je da preveze ser Voltera,
gospoicu Eliot i gospou Klej u Bat. Odvezli su se u dobrom
raspoloenju; ser Volter je bio spreman da se pokroviteljski
nakloni svim snudenim zakupcima i stanarima kueraka kojima
je nagoveteno da bi trebalo da se pokau, a En je u isto vreme
otila do letnjikovca ledi Rasel, gde je trebalo da provede prvu
nedelju.
Njena prijateljica nije bila nita boljeg raspoloenja od nje.
Ledi Rasel je strano patila zbog ovog razdvajanja porodice. Do
njihovog je ugleda drala koliko i do svog. I svakodnevno druenje
joj je postalo dragocena navika. Bolno joj je bilo posmatrati
naputen posed, a jo gore je bilo iekivati nove ruke u koje e on
prei; i da bi pobegla od usamljenosti i melanholije koju je ova
promena izazivala, i da bi se sklonila kada admiral i gospoa Kroft
stignu, odluila je da i sama odsustvuje od kue im bude morala
da se i sa En rastane. Pa su u skladu s tim otile u isto vreme, a
ledi Rasel ju je u prvoj etapi svog putovanja prevezla do
Aperkrosa.
Aperkros je bilo selo srednje veliine koje je do pre nekoliko
godina u potpunosti bilo ureeno u starom engleskom stilu i u
njemu su se nalazile samo dve kue koje su izgledom odskakale
od kua seljaka i zemljoradnika; vlastelinov dvor, sa visokim
zidovima, i velikim kapijama i starim drveem, postojan i
starovremenski, i vrsta, udobna svetenikova kua okruena
37

Zvonica & neky

urednom batom, oko ijih se prozora obavijala loza i pruale se

krukine grane; ali kada se mladi vlastelin oenio, selo je
proireno za jo jednu otmenu kuu, jer je seoska kua
preureena u letnjikovac da bi on u njoj iveo, pa je sada, sa
verandom i francuskim prozorima i ostalim svojim lepotama,
zapadala za oko jednako kao i postojaniji i mnogo prostraniji i
vei vlastelinski dvor koji se uzdizao oko etvrt milje dalje.
Ovde je En esto boravila. Poznavala je ona prilike u
Aperkrosu jednako koliko i prilike u Kelinu. Dve porodice su se
toliko esto sastajale i toliko im je u naviku prelo da su jedni
drugima u svako doba bili u kui da se ona prilino iznenadila to
je zatekla Meri samu; a kako je bila sama, gotovo se
podrazumevalo da e se oseati loe i da e biti klonula duhom.
Premda je bila bolje zbrinuta od starije sestre, Meri nije imala
Eninu razboritost niti njenu narav. Dok se oseala dobro i sreno i
dok joj se poklanjala sva panja koju je elela, bila je odlinog
raspoloenja i vedra duha, ali u potpunosti bi potonula na svaku i
najmanju nelagodnost. Nije umela da podnosi samou; a kako je
nasledila znaajan deo oholosti Eliotovih, sklona je bila da pored
svake druge neprijatnosti jo i uobraava da je zapostavljena i
zanemarena. Izgledom je bila neuglednija od obeju sestara, i ak i
u cvetu lepote smatrali su je samo za lepukastu devojku.
Sada je leala na izbledeloj sofi lepog malog salona iji se
nekada otmen nametaj postepeno, tokom etiri leta i pored dvoje
dece pohabao; a kada se En pojavila, doekala ju je reima:
- Najzad si stigla! Ve sam poela da mislim da te nikada neu
videti. Toliko sam bolesna da jedva mogu da govorim. itavo jutro
nisam videla nikog ivog!
- ao mi je to te zatiem tako rdava zdravlja - odgovorila je
En. - U etvrtak si mi poslala ba povoljan izvetaj o svom
zdravlju!
- Da, prikazala sam stvari u mnogo povoljnijem svetlu; uvek to
inim: ali daleko sam bila od toga da sam zdrava; i mislim da
38

Zvonica & neky

nikada u ivotu nisam bila toliko bolesna kao to sam od jutros:

nipoto me nisu smeli ostaviti samu, sigurna sam u to. ta bi bilo
da sam pretrpela neki straan napad, i da nisam mogla da
pozvonim! Dakle, ledi Rasel nije elela da izae. Mislim da nije bila
u ovoj kui ni tri puta ovog leta.
En je rekla ono to se od nje oekivalo, pa upitala za njenog
mua. - O! arls je u lovu. Nisam ga videla od sedam sati jutros.
Ba je namerio da ide, mada sam mu rekla koliko sam bolesna.
Rekao je da se nee zadrati; ali nije se vratio, a evo ve je skoro
jedan. Veruj mi da nisam ive due videla itavo jutro.
- Jesu li deaci bili s tobom?
- Jesu, dok sam mogla da trpim buku; ali toliko su neposluni
da ine vie tete nego koristi. Mali arls ne mari ni za ta to mu
kaem, a Volter je sve gori.
- Pa, uskoro e ti biti bolje - odgovorila je En vedro. - Zna da
te ja uvek izleim kad doem. Kako su tvoji susedi u vlastelinskom
dvoru?
- Ne mogu ti nita o njima rei. Nisam ih videla danas, osim
gospodina Mazgrouva, koji je samo svratio i obratio mi se kroz
prozor, a da ni s konja nije siao; i mada sam im rekla koliko sam
bolesna niko mi nije doao. Nije bilo zgodno gospoicama
Mazgrouv, rekla bih, a one se ne daju omesti u svojim namerama,
- Jo e ih moda videti pre nego se jutro zavri. Rano je jo.
- Uveravam te da ih nisam eljna. Suvie priaju i suvie se
smeju za moj ukus. O! En, strano se ravo oseam! Ba nije lepo
od tebe to nisi dola u etvrtak. Zvone.
- Mila Meri, seti se samo koliko si mi povoljan glas o sebi
poslala! Pisala si tako vedrim tonom, i rekla si da si savrenog
zdravlja, i da nema potrebe da urim; a mora biti svesna da je u
tom sluaju moja elja bila da ostanem sa ledi Rasel do samog
kraja; a ako ostavimo po strani elju da budem s njom, imala sam
39

Zvonica & neky

mnogo posla, toliko sam stvari imala da posvravam da bi mi

odista nepraktino bilo da ranije napustim Kelin.
- Zaboga! Kakvog si ti posla mogla imati?
- Mnogo toga, uveravam te. Vie nego to mogu da se setim u
ovom trenutku; ali nabrojau ti poneto. Prepisivala sam oev
katalog knjiga i slika. Nekoliko puta sam bila u vrtu sa
Makenzijem, pokuavajui da shvatim i pokuavajui da njemu
objasnim koje su Elizabetine biljke namenjene ledi Rasel. A imala
sam i svoje stvari da posvravam, da podelim knjige i muziku i da
prepakujem krinje, jer nisam blagovremeno razumela ta je
imalo da se alje eleznicom: i jednu sam stvar morala da uradim,
Meri, mnogo muniju: da obiem svaku kuu u parohiji, da se
oprostim. Reeno mi je da oni tako ele. Ali za sve mi je to trebalo
mnogo vremena.
- O! dobro! - a nakon krae stanke - ali ni re me nisi pitala o
ruku kod Pulovih jue.
- Znai li to da si ila? Nisam te nita pitala jer sam zakljuila
da mora da si bila prinuena da se odrekne izlaska u drutvo.
- O da! Ila sam. Juer sam se ba dobro oseala; nita mi nije
bilo sve do jutros. Bilo bi udno da nisam otila.
- Milo mi je to si se oseala dovoljno dobro i nadam se da ti je
bilo prijatno.
- Nita naroito. ovek uvek unapred zna kakav e ruak biti; i
ko e tamo biti; i strano je neprijatno nemati svoju koiju.
Gospodin i gospoda Mazgrouv su me povezli, i bilo je ba tesno!
Oboje su strano krupni, i mnogo mesta zauzimaju; a gospodin
Mazgrouv uvek sedi napred. I tako sam ja sedela stenjena pozadi
sa Henrijetom i Luizom; i mislim da je sva prilika da za svoju
bolest imam tome zahvaliti.
Malo dodatne Enine istrajnosti u trpeljivosti i usiljene vedrine
skoro da je izleilo Meri. Sada je ve sedela na sofi, i ona se nadala
da e do ruka moi i da ustane. A zatim je, zaboravivi se, otila
40

Zvonica & neky

na drugi kraj sobe da namesti cvee u vazi, pa pojela hladne

nareske; a zatim se oseala dovoljno oporavljenom da predloi
odlazak u etnju.
- Kuda emo ii? - upitala je kada su se spremile.
- Pretpostavljam da ne eli da svratimo u posetu u
vlastelinski dvor pre nego to oni dou da pozdrave tebe?
- Ni najmanje se tome ne protivim - odgovorila je En. - Nikada
mi na pamet ne bi palo da se slepo drim reda sa ljudima koje
toliko dobro poznajem kao gospou i gospoice Mazgrouv.
- O! Ali trebalo bi da ti dou u posetu to je pre mogue.
Trebalo bi da znaju kakvu su ti ast duni ukazati kao mojoj sestri.
U svakom sluaju, moemo ba otii da posedimo s njima malo, a
kada to obavimo, onda moemo da uivamo u etnji.
En je oduvek takav oblik optenja smatrala preko svake mere
neprimerenim; ali je digla ruke od pokuaja da neto promeni jer
je verovala da su se, premda je svaka strana onoj drugoj stalno
davala povoda da se vrea, obe porodice na to toliko ve svikle da
nisu vie bez toga mogle. I tako se one uputie u vlastelinski dvor,
da posede punih pola sata u staromodnom etvrtastom salonu sa
malim tepihom i uglaanim podom u kom su domainove kerke
postepeno stvarale pravu pometnju unevi u njega koncertni
klavir i harfu, i stalke za cvee i stoie za kafu koje su razbacale
na sve strane. O! Da su likovi sa portreta na zidnim oblogama, da
su gospoda u smeem barunu i dame u plavom satenu mogli
videti ta se deava, da su bili svesni takvog remeenja svakog
reda i urednosti! Sami portreti na zidovima bi zanemeli.
Mazgrouvovi su, kao i njihova kua, bili u stanju promene, moe
biti i napretka. Otac i majka su predstavljali stari engleski stil, a
mladi ljudi novi. Gospodin i gospoa Mazgrouv bili su veoma
dobri ljudi; srdani i gostoljubivi, nisu bili naroito obrazovani i
nimalo nisu bili otmeni. Njihova deca su imala modernija
shvatanja i manire. Bili su oni brojna porodica; ali jedino dvoje
odraslih, ako se izuzme arls, bile su Henrijeta i Luiza, gospoice
41

Zvonica & neky

od devetnaest i dvadeset godina, koje je kola u Ekseteru snabdela

uobiajenim zalihama vetina, i sada su bile poput hiljada drugih
gospoica i ivele su da bi bile otmene, srene i vesele. Haljine su
im bile po poslednjoj modi, lica sasvim lepa, narav izvanredno
vedra, a vladanje neusiljeno i prijatno; kod kue su bile cenjene, a
izvan kue miljenice svima. En ih je uvek smatrala za najsrenija
stvorenja koja poznaje; ali ipak nije, spreena kao i svi to smo
nekim ugodnim oseanjem nadmonosti nad eljom za
promenom, poelela da je na njihovom mestu; ne bi ona menjala
svoj otmeniji i obrazovaniji um za sva njihova uivanja; i nije im ni
na emu zavidela ve na tom naoko savrenom uzajamnom
razumevanju i slaganju, toj dobrodunoj uzajamnoj naklonosti
koju ona ni sa jednom svojom sestrom nije iskusila.
Primili su ih veoma srdano. Nita se nije moglo zameriti
stanovnicima vlastelinskog dvora, to je, znala je En, obino i
sluaj. Pola asa je prolo u prijatnom razgovoru; a ona se nipoto
nije iznenadila kada su im se nakon toga u etnji pridruile obe
gospoice Mazgrouv na naroiti Merin poziv.

42

Zvonica & neky

Glava 6

43

Zvonica & neky

Kvin Skverove! - ili u Merinoj brizi i strepnji: - asti mi, lepo e mi

biti kada svi odete u Bat da se veselite!
Mogla je samo da rei da u budunosti izbegava takvu
samoobmanu i da sa veom zahvalnou razmilja o izvanrednom
blagoslovu to ima jednu tako iskreno saoseajnu prijateljicu kao
to je ledi Rasel.
Gospoda Mazgrouv su imali svoja lovita da ih uvaju i svoju
divlja da je love, svoje konje, pse i novine da se njima zanimaju, i
ene su se zanimale svojim uobiajenim sitnicama voenja
domainstva, susedima, haljinama, igrankama i muzikom.
Priznala je da je sasvim primereno da svaka mala drutvena
zajednica ima svoje teme za razgovor, i nadala se da nee proi
dugo pre nego to i ona postane nimalo beznaajan lan ove u
kojoj se sada nala. Kako su izgledi bili da e u Aperkrosu provesti
dva meseca, oseala se dunom da svoju matu, seanja i sve svoje
pomisli to je vie mogue zaodene duhom Aperkrosa.
Nije strahovala od ovih meseci. Meri nije bila toliko odbojna i
liena svakog sestrinskog oseanja kao to je to bila Elizabet, niti
je bila toliko zatvorena za njen uticaj; niti je bilo ma ega drugog
meu ostalim stanarima doma to je moglo da ugrozi njenu
udobnost. Oduvek je bila u prijateljskim odnosima sa svojim
zetom; a deca, koja su je volela gotovo jednako kao i majku i
potovala je daleko vie, bila su izvor zanimanja, zabave i veoma
zdravog kretanja.
arls Mazgrouv je bio utiv i prijatan; po naravi i pameti
nesumnjivo je bio iznad svoje ene, ali nije imao njene
sposobnosti, niti njenu reitost i gracioznost, pa joj razmiljanje o
prolosti koja ih je vezivala ni najmanju opasnost nije
predstavljala; ali En se slagala sa sudom ledi Rasel da bi on velike
koristi imao od braka sa enom koja bi mu u svemu parirala; i da
bi odista razborita ena njegovom karakteru dala na postojanosti,
i veu svrsishodnost, racionalnost i otmenost njegovim navikama
i interesovanjima. Stoga se on ni sa im osim lovom nije arko
44

Zvonica & neky

zanimao; a preostalo svoje vreme je traio ne nalazei koristi u

knjigama ili ma emu drugom. Bio je veoma vedar duhom i inilo
se da ga mnogo ne dodiruje povremena potitenost njegove ene,
i sa njenom se nerazumnou nekada tako nosio da mu se En
divila, i sve u svemu, premda se poesto deavalo da se
sporekaju (u emu se deavalo da ona ima veeg udela nego to
je elela, jer su je obe strane pozivale daniznese svoj sud), mogli
su se smatrati srenim parom. Uvek su se savreno slagali u elji
da imaju vie novca, i naglaenoj potrebi da od njegovog oca
dobiju novac koji im je potreban; ali i ovde je, kao i u veini stvari,
on bio iznad nje: dok je Meri smatrala da je odista sramota to im
on novac ne da je, on je uvaavao injenicu da njegov otac svoj
novac moe mnogo korisnije da utroi i da ima pravo da ga troi
kako mu drago.
to se vaspitanja dece tie, njegov pristup je bio mnogo bolji
od pristupa njegove ene, a ni sprovodenje tog pristupa mu nije
bilo rdavo. - Sasvim bih ja njih lepo doveo u red da se Meri ne
mea - esto ga je En ula da govori, i poprilino je bila sklona da
mu poveruje; ali kada je sluala Merine prekore kako arls uvek
razmazi decu toliko da ih nikako posle ne mogu dovesti u red,
nikada nije pala ni u najmanje iskuenje da kae: - Sasvim si u
pravu.
Najmanje prijatna okolnost njenog boravka sa njima bilo je
preveliko poverenje koje su joj ukazivale sve strane, zbog ega je
isuvie dobro poznavala tajna nezadovoljstva obe kue. Kako su
znali da ona ima izvesnog uticaja na svoju sestru, stalno su je
molili ili joj u najmanju ruku upuivali nagovetaje da utie na nju
vie nego to je to bilo moguno. - Voleo bih kada bi mogla da
utie na Meri da ne uobraava toliko esto da je bolesna govorio je arls, a Meri je ovako govorila kada je bila nesrena: Odista sam uverena da arls ne bi, kada bi video da umirem,
pomislio da me je neka bolest snala. Uverena sam, En, da bi, kada
bi samo htela, mogla da ga ubedi da sam odista, veoma bolesna da mi je odista mnogo gore nego to priznajem.
45

Zvonica & neky

Meri je izjavljivala: - Ne volim da aljem decu u vlastelinski

dvor, jer im ona ugaa i povlauje u takvoj meri i daje im toliko
slatkia i svakakvih nezdravih akonija da mi se uvek vrate kui
bolesni i po itav dan su srditi.
- A gospoa Mazgrouv je iskoristila prvu priliku kada je ostala
nasamo s En da joj kae: - O! gospoice En, kada bi samo arlsova
gospoa imala malo od vaeg pristupa sa onom decom. Ne moe
ih ovek prepoznati kada su s vama! Ali istini za volju, oni su
uopte tako razmaeni! teta je to ne moete sestru poduiti
kako da ih obuzda. Jadna deica su dobra i zdrava kakvu svet nije
video! I nisam pristrasna; ali arslova gospoa ne zna kako s
njima da postupa! Boe mili! Kako su samo ponekad nesnosni.
Uveravam vas, gospoice En, da me to sputava da ih pozivam u
nau kuu koliko bih elela. I verujem da arlsovoj gospoi nije
milo to ih ne pozivam ee; ali znate i sami koliko je ravo kada
vam dou deca kojoj svaki as morate govoriti: nemoj ovo i
nemoj ono; ili koju moete koliko-toliko drati pod kontrolom
samo ako im date vie kolaa nego to je dobro za njih.
Meri joj je jo i ovo rekla: - Gospoa Mazgrouv misli da su sve
njene sluavke toliko pouzdane da se za izdaju smatra dovesti to u
pitanje; ali sigurna sam, bez preterivanja, da njena sobarica i
pralja, umesto da se bave svojim poslom, po vasceli dan tumaraju
selom. Sreem ih ma gde da poem; i kad god uem u deiju sobu
u njoj zateknem jednu od njih. Kad Demajma ne bi bila
najpouzdanije i najmarljivije stvorenje na svetu, one bi je oas
posla iskvarile; jer mi kae da je uvek pozivaju da poe s njima u
etnju. - A gospoa Mazgrouv je rekla: - Moje je pravilo da se ne
meam u poslove moje snahe, jer znam da to nije red; ali rei u
vam, gospoice En, jer ete vi moda moi da utiete da se stvari
poprave, da nemam lepo miljenje o dadilji arlsove gospoe:
svakakve udne glasine o njoj ujem, vazda je koje-kuda; a i sama
sam se uverila, u to budite sigurni, da je ona prava pomodarka, i
da je kadra upropastiti svakog dobrog slugu na kog naie. Znam ja
da se arlsova gospoa kune u nju; ali samo u vam ovaj
46

Zvonica & neky

nagovetaj dati, da budete na oprezu; jer ako primetite da togod

nije u redu, ne ustruavajte se da to spomenete.
Meri se opet alila da joj gospoa Mazgrouv ne daje prvenstvo
kakvo joj po pravu pripada kada su u vlastelinskom dvoru
ruavali sa drugim porodicama; i nije videla razloga da ona, zato
to je toliko smatraju za svoju, izgubi svoje mesto. A jednog dana
kada je En otila u etnju samo sa gospoicama Mazgrouv, jedna
od njih je, nakon razgovora o drutvenom rangu, ljudima vieg
ranga i ljubomori na rang, rekla: - Ne ustruavam se da pred
tobom primetim da se neki ljudi sasvim budalasto ponaaju u vezi
sa svojim mestom u drutvu, jer sav svet zna koliko si ti prema
tome ravnoduna; ali bih volela kada bi neko Meri dao na znanje
koliko bi bolje bilo kada ne bila toliko uporna, i naroito kada se
ne bi nametala da zauzme mamino mesto. Niko ne sumnja u njeno
pravo prvenstva u odnosu na mamu, ali primerenije bi bilo kada
ne bi stalno na tome insistirala. Nije da mama za to mari, ali znam
da su mnogi drugi to primetili.
Kako da En sve ovo dovede u red? Nije mogla da uradi mnogo
osim da ih sve strpljivo saslua, ublai svaku ljutnju i da pravda
jedne kod drugih; da im svima suptilno daje nagovetaje da je
meu tako bliskim susedima potrebna trpeljivost, i da one
nagovetaje kojima je elela da unapredi sestrinu dobrobit iznese
to uoptenije.
U svakom drugom pogledu njena poseta je zapoela i protekla
sasvim dobro. Njoj je raspoloenje popravila promena sredine i
predmeta razgovora, i odlaska itavih pet kilometara dalje od
Kelina; Meri je manje poboljevala sada kada je imala stalnu
drubenicu, a svakodnevno vianje sa drugom porodicom im je
ak i dobro dolo jer nije u letnjikovcu remetilo nikakvu preveliku
naklonost, poverenje niti obavljanje nekih vanih poslova. I
svakako su ta vianja koristili do krajnjih granica jer su se
sastajali svakog jutra, a retko su koje vee proveli odvojeno; ali
ona je verovala da im ni upola ne bi bilo toliko lepo da nisu pred
47

Zvonica & neky

sobom imali potovanja dostojne prilike gospodina i gospoe

Mazgrouv i da nije bilo prie, smeha i pesrae njihovih keri.
Ona je svirala mnogo bolje od obe gospoice Mazgrouv, ali
kako nije imala lep glas, kako nije umela da svira harfu, i kako nije
imala roditelje pune ljubavi da sede i sluaju je i uobraavaju kako
ih njena muzika oduevljava, njenom se sviranju nije posveivalo
mnogo panje, samo onoliko koliko je utivost nalagala, ili da bi se
ostali malo odmorili, i ona je to dobro znala. Znala je da samo svog
uitka radi svira; ali to njoj nije bilo nita novo. Izuzev jednog
kratkog perioda njenog ivota, nikada nije, otkako je ostala bez
majke u svojoj etrnaestoj godini, spoznala kakva je to srea imati
paljivog sluaoca ili dobiti zasluenu pohvalu osobe istananog
ukusa. U muzici je navikla da se osea sama na svetu; a
pristrasnost koju su gospodin i gospoa Mazgrouv, iz iste ljubavi,
pokazivali prema izvedbi svojih keri, i potpuna ravnodunost
koju su pokazivali prema izvedbi ma koje druge osobe, njoj je
priinjavala vie zadovoljstva njih radi, nego tuge sebe radi.
Drutvu iz vlastelinske kue ponekad bi se pridruio jo neko.
Susedstvo nije bilo veliko, ali Mazgrouvove su svi poseivali, i oni
su prireivali vie rukova i imali vie posetilaca i zvanica, to
zvanih to nezvanih, od ma koje druge porodice. Nesumnjivo, bili
su najpopularniji u susedstvu.
Devojke su ludo volele da igraju; pa su se veeri poneki put
zavravale neplaniranim malim balom. Na peakoj udaljenosti od
Aperkrosa nalazila se jedna porodica manje imunih roaka, koji
su se za sva svoja zadovoljstva oslanjali na Mazgrouvove: dolazili
su u svako doba i pomagali da se na svemu svira i da se ma gde
igra; a En im je, kako je mnogo vie volela ulogu muzikanta od
neke aktivnije uloge, satima svirala narodne melodije; a ova je
njena ljubaznost njene muzike vetine preporuila panji
gospodina i gospoe Mazgrouv vie od ma ega drugoga i esto im
mamila pohvale: - Divno, gospoice En! Odista ste to divno
odsvirali! Boe mili, kako samo ti vai prstii lete preko dirki!
48

Zvonica & neky

Tako su prole prve tri nedelje. Stigao je Miholjdan; pa je

Enino srce ponovo moralo da bude u Kelinu. Voljeni dom je
preputen drugima; sve one voljene sobe i nametaj, umarci i
staze sada su u drugim rukama i pred drugim oima! Ni o emu
drugom nije mogla razmiljati 29. septembra; a uvee je i Meri
izrazila saoseanje s njom jer je, primetivi datum, uzviknula: Boe mili, nije li danas dan kada bi Kroftovi trebalo da preuzmu
Kelin? Milo mi je to se toga nisam setila pre. Kako me to samo
rastuuje!
Kroftovi su preuzeli imanje sa istinskom pomorskom
hitrinom, i valjalo ih je posetiti. Meri je samu sebe saaljevala.
Niko ne zna koliko e ona da pati. I odlagae tu posetu koliko je
god to mogue; ali nije imala mira dok nije nagovorila arlsa da je
odveze u posetu neposredno nakon to su se oni doselili, i bila je u
veoma ivom i prijatnom stanju uobraene duevne pometnje
kada se vratila. En se iskreno radovala to za nju nije bilo mesta u
dvokolicama. Meutim, elela je da upozna Kroftove i bilo joj je
milo to se zatekla kod kue kada su im oni posetu uzvratili. Doli
su, domain nije bio kod kue, ali su dve sestre bile tu; i desilo se
da je gospoa Kroft zapala u staranje En, a admiral je seo pored
Meri i veoma joj se umilio dobroudno se posvetivi njenim
dvama deaiima, pa je mogla da potrai slinost, ako ne u
crtama lica, a onda u glasu, ili u izraavanju.
Gospoa Kroft je, premda nije bila ni visoka ni punaka, bila
stamena, uspravna dranja i puna ivota, to je njenoj pojavi
davalo na znaaju. Imala je blistave tamne oi, zdrave zube i sve u
svemu prijatno lice; premda je njeno pocrvenelo i ogrubelo lice,
posledica toga to je na moru provela gotovo jednako vremena
koliko i njen mu, inilo da izgleda kao da je na ovom svetu
proivela vie od onih trideset osam godina koliko je imala.
Dranje joj je bilo otvoreno i neusiljeno i odluno, drala se kao
ena koja ne sumnja u sebe i ne koleba se oko onoga to ini; ali
pri tom ni izdaleka ne bi mogla da se nazove grubom, niti
zlovoljnom. A En joj je odala i duno potovanje za veliku
49

Zvonica & neky

uviavnost koju joj je ukazala u vezi sa svim to se odnosilo na

Kelin, i bilo joj je to po volji; naroito joj je bilo po volji to se u
prvih pola minuta uverila, u samom asu upoznavanja, da
gospoda Kroft ne odaje ni najmanji nagovetaj znanja ili
podozrenja koje bi je mogle ispuniti predrasudama. U tom
pogledu se bila sasvim uspokojila, pa se i osnaila i ohrabrila, sve
dok je u jednom trenutku nisu potresle rei gospoe Kroft:
- Smatram da je vas, a ne vau sestru, moj brat imao ast
poznavati kada je boravio u ovom kraju.
En se nadala da je prerasla devojaku sklonost naletima
rumenila, ali sklonost da podlegne oseanjima sasvim sigurno nije
prerasla.
- Moda niste uli da se oenio? - dodala je gospoa Kroft.
Sada je mogla da joj kako dolikuje odgovori; i obradovala ju je
spoznaja, kada je gospoda Kroft svojim narednim reima objasnila
da to ona govori o drugom gospodinu Ventvortu, da nije rekla
nita to ne bi moglo na oba brata da se odnosi. Odmah je shvatila
koliko je za oekivati da gospoa Kroft misli i govori o Edvardu, a
ne o Frederiku; i postiena zbog svoje zaboravnosti, sa dolinim
interesovanjem se posvetila upoznavanju prilika njihovog
nekadanjeg suseda.
Ostatak posete je protekao u miru: sve do trenutka kada su
posetioci krenuli kui i kada je admiral rekao Meri:
- Oekujemo da nam se uskoro pridrui brat gospoe Kroft;
rekao bih da ga znate po imenu.
Presekao ga je ustri nalet deaka koji su se veali o njega kao
o starog prijatelja i rekli mu da ne moe da ide; a kako je on u tom
asu bio suvie zaokupljen predloi ma da ih ponese sa sobom u
depovima kaputa da bi odvojio trenutak da se seti i dovri ono
to je zapoeo, En je ostala da ubeuje samu sebe, to je bolje
umela, da se i dalje o istom bratu govori. Nije, meutim, mogla biti
u tolikoj meri sigurna u to da ne poeli da to pre uje da li je
50

Zvonica & neky

neto o tome reeno u drugoj kui koju su Kroftovi posetili pre

nego to su do njih svratili.
Stanari vlastelinskog dvora je trebalo da provedu vee tog
dana u letnjikovcu; a kako je sada bilo suvie pozno doba godine
da bi se u takve posete ilo peice, poeli su da oslukuju ne bi li
zauli zvuk koije kada je u kuu ula najmlaa gospoica
Mazgrouv. Prva crna pomisao bila je da je dola da ih izvini i kae
im da e vee morati da provedu sami; i Meri je ve bila sasvim
spremna da se oseti uvreenom kada ih je Luiza sve umirila
rekavi da je ona sama dola peice da bi u koiji bilo vie mesta
za harfu koju su reili da ponesu.
- A rei u vam i razlog tome - dodala je - i sve u vezi s njim.
Dola sam pre svih da vas upozorim da su mama i tata veeras ba
klonuli duhom, naroito mama; na pameti joj je samo siroti
Riard! Pa smo se sloili da bi bilo najbolje poneti harfu jer se ini
da je ona kadra razvedriti je vie nego klavir. Rei u vam zato je
klonula duhom. Kada su Kroftovi doli u posetu jutros (ovde su
svratili u povratku, nije li tako?), rekli su da se njen brat, kapetan
Ventvort, upravo vratio u Englesku, ili je na dopustu, ili tako neto
i da dolazi pravo kod njih; a mama je, na nesreu, uvrtela sebi u
glavu, kada su oni otili, da je Ventvort, ili tako nekako, bilo ime
jednom od kapetana sirotog Riarda; ne znam ni kada ni gde, ali
mnogo pre nego to je umro, sirotan! I nakon to je pregledala sva
njegova pisma i stvari, otkrila je da je odista to bio sluaj, i
savreno je uverena da to mora da je upravo taj ovek, i samo joj
je to na pameti, i siroti Riard! Zato moramo biti to veseliji, da se
ne bi previe bavila sumornim mislima.
Prave okolnosti ove potresne porodine prie bile su sledee:
Mazgrouvove je zadesila nesrea da im jedan sin izraste u jednog
nepokornog i beskorisnog oveka; ali imali su i sreu da ostanu
bez njega pre nego to je napunio dvadesetu; na more su ga
poslali jer je bio budalast i neobuzdan na obali; i u to je vreme
njegova porodica za njega malo marila premda ne vie nego to je
51

Zvonica & neky

zasluio; retko su o njemu primali vesti, a gotovo da niko za njim i

nije alio kada je pre dve godine vest o njegovoj smrti u
inostranstvu stigla do Aperkrosa.
Bio je on zapravo, mada su njegove sestre sada za njega inile
sve to su mogle nazivajui ga siroti Riard nita drugo do
tvrdoglavi, bezoseajni i beskorisni Dik Mazgrouv, koji nikada nije
uinio nita da zaslui, bilo iv, bilo mrtav, da ga ma kako
drugaije nazivaju osim skraenim oblikom imena.
Nekoliko je godina proveo na moru, a u toku onih prekomandi
kojima su podloni svi pomorski kadeti, a naroito oni kojih svaki
kapetan eli da se otarasi, proveo je est meseci na fregati
kapetana Frederika Ventvorta, Lakoniji; i sa Lakonije je, pod
uticajem svog kapetana, napisao jedina dva pisma koja su njegovi
otac i mati ikada od njega primili za sve vreme njegovog odsustva;
bolje reeno jedina dva nesebina pisma jer je u svim ostalim
pismima od njih samo novac traio.
U svakom je pismu hvalio svog kapetana; ali oni nisu imali
naviku da obraaju panju na te stvari, toliko su nepaljivi i
nezainteresovani bili za imena ljudi ili brodova, da u to vreme to
na njih nije ostavilo nikakav utisak; a to to je gospodi Mazgrouv
iznenada, ba toga dana, sinulo u glavi seanje na ime Ventvort u
vezi sa njenim sinom, bilo je samo jedno od onih neobjanjivih
povremenih naleta seanja.
Otila je po pisma i pronala u njima sve to je i pretpostavila;
a ponovno itanje tih pisama je, nakon toliko vremena, pored
svesti da ih je njen siroti sin zauvek napustio, pri emu je
ozbiljnost njegovih nedostataka u potpunosti zaboravljena, nju
silno pogodilo i bacilo je u veu alost nego to je osetila kada je
dobila vest da je mrtav. I gospodina Mazgrouva je ovo pogodilo,
dodue u manjoj meri; pa im je kada su stigli do letnjikovca
oigledno bilo potrebno, na prvom mestu, da svi oni ponovo
sasluaju njihovu priu, a kasnije i da im prue olakanje kakvo
samo veselo drutvo moe da prui.
52

Zvonica & neky

Sluati ih da toliko govore o kapetanu Ventvortu, toliko esto

ponavljaju njegovo ime, prebiraju po prolosti, i naposletku
utvruju da bi se moglo ispostaviti, i da e po svoj prilici tako i
biti, da je to ba onaj kapetan Ventvort koga se seaju da su sreli
jednom ili dva puta nakon to su se vratili iz Kliftona - veoma
dobar mladi - ali nisu mogli da se sete da li je to bilo pre sedam ili
osam godina, predstavljalo je sasvim novo muenje za En. Ali ona
je spoznala da je to muenje za koje se mora pripremiti. Poto su
oekivali njegov dolazak, mora nauiti sebe da postane neosetljiva
po ovim pitanjima. I ne samo da se inilo da ga oekuju, i to
uskoro, ve su Mazgrouvovi, iz tople zahvalnosti za ljubaznost
koju je ukazao sirotom Diku, i iz velikog uvaavanja prema
njegovom karakteru, koje je uvreno time to je siroti Dik
proveo est meseci pod njegovom komandom i to mu je uputio
snanu, premda ne preterano sreno sroenu pohvalu rekavi da
je on dobar, odvaan momak, samo malice presitniav u
poduavanju bili odluni da mu se predstave i upoznaju se s njim,
im dobiju vest da je stigao.
Odluka da tako uine pomogla im je da prijatno provedu vee.

53

Zvonica & neky

Glava 7

54

Zvonica & neky

Ustanovili su da mu je kljuna kost iaena, i da je zadobio

takvu povredu lea koja je odmah probudila najcrnje slutnje.
itavo to poslepodne bilo je ispunjeno brigama, i En je morala sve
da radi odjednom; da poalje po apotekara, da pronae i obavesti
oca, da prui oslonac majci i sprei je da ne zapadne u histeriju, da
nadzire sluge, da skloni mlae dete i da neguje i tei jadno
nastradalo dete; i osim toga je, im se malo pribrala, poslala
obavetenje u drugu kuu, to im je dovelo mnotvo zabrinutih i
uplaenih posetilaca i nijednog korisnog pomonika.
Zetovljev povratak joj je bio prva uteha; on je najbolje umeo
da se stara o svojoj eni; a drugi blagoslov bio je dolazak
apotekara. Dok on nije doao i pregledao dete, njihove strepnje su
bile tim gore to su bile neodreene; sumnjali su na stranu
povredu, ali nisu znali gde; ali uskoro je kljuna kost nametena, i
premda je gospodin Robinson opipavao i opipavao, i trljao i
izgledao ozbiljno, i govorio tihim glasom i sa ocem i sa tetkom, i
dalje su imali nadati se najboljem; i mogli su da se rastanu i u
kolikom-tolikom miru ruaju; i tada su, pre nego to su se rastali,
dve mlade tetke bile dovoljno kadre da zaborave na stanje svog
bratanca i prue joj podatke o poseti kapetana Ventvorta; ostale
su pet minuta iza oca i majke da bi pokuale da izraze koliko su
bile oduevljene njime, koliko su ga smatrale naoitijim, koliko
beskrajno prijatnijim od svih mukaraca koje poznaju, a koji su im
ranije bili miljenici. Kako im je bilo milo kada su ule da ga je tata
pozvao da ostane na ruku i kako im je bilo ao kada je rekao da
to nikako nije u njegovoj moi, i kako im je opet bilo milo kada je,
na tatino i mamino dalje navaljivanje da na ruak doe sutra - ni
manje ni vie nego sutra; obeao da e tako i uiniti i to toliko
prijatno kao da je razumeo pravi razlog njihove tako velike panje
ba onako kako je i trebalo. I ukratko, izgledao je tako otmeno i
sve to je rekao je zvualo otmeno da su mogle sve da ih uvere da
im je obema pamet zavrteo; pa su odjurile pune radosti kao i
ljubavi, i po svemu sudei u mislima im je vie bio kapetan
Ventvort nego mali arls.
55

Zvonica & neky

Ista pria se ponovo zaula kada su dve devojke dole s ocem

kroz veernju tamu, da se raspitaju za deaka; a gospodin
Mazgrouv je, kako ga vie nije drao prvobitni strah za
naslednika, potvrdio njihovu priu i njoj dodao i svoju hvalu i
nadu da sada nee morati da odlau posetu kapetana Ventvorta, i
samo mu je bilo ao jer je mislio da oni iz letnjikovca nee eleti
da ostave deaka samog da bi se s njim upoznali. - O, nipoto ne
mogu da ostave deaka. - I otac i majka su jo uvek bili pod
snanim utiskom skoranjeg straha pa nisu mogli da podnesu
pomisao na to; a En nije, od sree to je uspela da izbegne susret,
odolela da se toplo ne pobuni i protiv svog dolaska.
arls Mazgrouv je, dodue, kasnije pokazao veu sklonost
izjavivi da se dete tako lepo oporavlja, a on je silno eleo da
upozna kapetana Ventvorta pa je ba i mogao da im se pridrui
uvee: nee ruati izvan kue, ali mogao bi da svrati do njih na
pola sata. Ali ovome se njegova supruga arko usprotivila rekavi:
- O! Ne, arlse, ne mogu da podnesem da ti ode. ta ako se neto
desi?
Dete je mirno provelo no i narednog dana se lepo
oporavljalo. Samo e vreme pokazati da li je i kima povreena;
ali gospodin Robinson nije pronaao nita to bi davalo povoda za
brigu, pa arls Mazgrouv stoga nije smatrao da je potrebno dalje
se zadravati u kui. Dete je imalo da ostane u postelji i bilo ga je
potrebno zabavljati neim ali to je mirnije mogue; a ta tu otac
da radi? Ovo je bio zadatak za ene, i bilo bi krajnje besmisleno da
ostane zatvoren u kui ako ve ne moe biti ni od kakve koristi.
Njegov otac je veoma eleo da on upozna kapetana Ventvorta i
kako nije bilo nikakvih razloga da on to ne uini, reio je da bi
trebalo da ide; i ovo se zavrilo tako to je on odvano i glasno
objavio, nakon to se vratio iz lova, da namerava da promeni
odeu i odmah ode na ruak u drugu kuu.
- Dete se oporavlja da ne moe bolje - rekao je - pa sam upravo
rekao ocu da u doi, a on je smatrao da sam ba dobro odluio.
56

Zvonica & neky

Kako je s tobom, ljubavi, tvoja sestra, ja se nimalo ne ustruavam.

Ti ga sama ne bi elela napustiti, ali vidi da ja nisam ovde ni od
kakve koristi. En e poslati po mene ako se neto desi.
Muevi i ene obino osete kada je svako protivljenje
uzaludno. Meri je znala, prema nainu na koji je arls govorio, da
je on sasvim reen da ide, i da ne bi vredelo raspravljati se s njim.
Stoga nita nije rekla dok on nije izaao iz sobe, ali im je ostala
nasamo s En:
- Znai ostavie tebe i mene da se same borimo sa sirotim
bolesnim detetom; i da itave veeri ne vidimo ni ive due! Znala
sam ja kako e to biti. Uvek sam ja takve sree. Ako se ma ta
neprijatno desi, mukarci e se uvek iz toga izvui, a arls nije
nita bolji. Kako je to bezduno! Moram rei da je on veoma tvrda
srca kada tako bei od svog sirotog deteta. Govori o tome kako se
tako lepo oporavlja! Otkud on zna da se lepo oporavlja, i da mu se
nee sloiti za pola sata? Nisam mislila da e arls biti toliko tvrda
srca. Znai on e otii da se zabavlja, a ja, samo zato to sam sirota
majka, nemam prava ni da mrdnem; a meni se ini da sam ja
najmanje sposobna da se staram o detetu. Upravo zato to sam
majka moja oseanja ne bi trebalo stavljati na ispit. Ja to ne mogu
izdrati. Videla si kako sam jue zapala u histeriju,
- Ali bilo je to samo usled nenadanog straha - usled oka.
Nee ponovo zapasti u histeriju. Rekla bih da nam nita vie nee
uneti nemir. Savreno sam razumela uputstva gospodina
Robinsona i nimalo ne strepim; i odista, Meri, ne udim se ja
tvome muu. Nega bolesnika nije za mukarca; nije to njihova
oblast. Bolesno dete uvek pripada majci: njena oseanja to nalau.
- Nadam se da svoje dete volim koliko i svaka majka, ali nisam
sigurna da mogu biti od mnogo vee koristi od arlsa u
bolesnikoj sobi, jer ne mogu da grdim i korim siroto dete kada je
bolesno; a videla si jutros kako je poeo da se bacaka po krevetu
kada sam mu rekla da bude miran. Moji nervi to ne mogu da
podnesu.
57

Zvonica & neky

- Ali da li bi se ti mogla prijatno oseati kada bi vee provela

razdvojena od sirotog deteta?
- Da; vidi, kad moe njegov tata, to ne bih mogla i ja?
Demajma je veoma briljiva; i mogla bi nam slati izvetaj svakog
sata. Odista mislim da je arls ba mogao ocu rei da emo svi
doi. Nita se ja vie od njega sada ne brinem za malog arlsa. Jue
sam se strano uplaila, ali danas je sluaj sasvim drugaiji.
- Pa, ako smatra da nije kasno da poalje glas da e i ti doi
zajedno sa svojim muem, ostavi malog arlsa meni na staranje.
Gospodin i gospoda Mazgrouv nee imati nita da zamere ako ja
ostanem s njim.
- Jesi li ozbiljna? - povikala je Meri a oi joj zasjae. - Boe mili!
To je ba odlina pomisao, odista odlina. Ba bih mogla i da odem
na ruak, jer kod kue nisam ni od kakve koristi - zar ne? Mene
sve to samo mui. Ti, koja nema materinska oseanja, si mnogo
pogodnija. Ti moe malog arlsa na sve nagovoriti; tebe uvek
odmah poslua. Bie to mnogo bolje nego da ga ostavim samo sa
Demajmom. O! svakako u ii; uverena sam da bi trebalo da
odem ako ve mogu, jednako kao i arls, jer silno ele da se i ja
upoznam sa kapetanom Ventvortom, a znam da se ti nee ljutiti
ako ostane sama. Odista ti je to sjajna zamisao, En. Idem da
kaem arlsu i odmah da se spremim. Moe poslati po nas, zna,
u svakom asu, ako se neto desi; ali uverena sam da se nee
desiti nita to bi te uznemirilo. Budi uverena da ja ne bih ila da
nisam sasvim spokojna u pogledu svog milog deteta.
U narednom trenutku je ve kucala na vrata muevljeve
garderobe, a kako je En pola za njom na sprat, stigla je ba na
vreme da uje itav razgovor, koji je zapoeo tako to je Meri
rekla, tonom u kom se osealo veliko ushienje:
- Nameravam da poem s tobom, arlse, jer nita vie od tebe
nisam od koristi kod kue. Ako bih se zatvorila sa detetom u etiri
zida ne bih uspela da ga privolim da uradi nita to ne eli. En e
ostati; En je preuzela na sebe da ostane kod kue i stara se o
58

Zvonica & neky

njemu. En mi je to sama predloila, pa u poi s tobom, to e biti

mnogo bolje, jer nisam u drugoj kui ruala jo od utorka.
- To je veoma ljubazno od En - odgovorio je njen mu - i ba bi
mi bilo milo da i ti poe; ali ini mi se da je neuviavno ostaviti je
samu kod kue da neguje nae bolesno dete.
En je sada pristigla da se zauzme za sebe, i iskrenost u njenom
dranju sasvim ga je uverila, a on se u ovom sluaju lako dao
uveriti, da nema razloga ustezati se da je ostave da sama rua,
premda je i dalje eleo da im se ona uvee, kada dete zaspi,
pridrui, i ljubazno ju je nagovarao da mu dozvoli da doe po nju,
ali ona se nikako nije dala nagovoriti; i s obzirom na ovo ona je
uskoro imala to zadovoljstvo da ih oboje, veoma dobro
raspoloene, isprati. Otili su, nadala se, da se lepo provedu ma
koliko neobino se to moglo initi; a to se nje same tie, ona je
ostala sa onakvim oseajem olakanja kakvo je bilo mogue
osetiti. Znala je da je ona od najvee koristi detetu; i ta je ona
marila to je Frederik Ventvort udaljen samo par stotina metara i
ljubazno opti sa drugima?
Volela bi da je mogla znati ta je on oseao u vezi sa njihovim
susretom. Moda je bio ravnoduan, ako je ravnodunost mogua
u takvim okolnostima. Mora da je ili ravnoduan ili nevoljan da se
s njom sastane. Da je eleo da je ponovo vidi, nije bilo razloga da
ovoliko eka; uinio bi ono to ona nije mogla, a to bi, da je na
njegovom mestu, odavno uinila, jo onda kada su okolnosti bile
takve da su mu omoguile nezavisnost koja im je jedina
nedostajala.
Njeni sestra i zet vratili su se ushieni svojim novim
poznanikom, i posetom u celini. Bilo je muzike, pesme, prie i
smeha, i svega prijatnog; kapetan Ventvort imao je divne manire,
ni trunke stidljivosti ili uzdranosti nije kod njega bilo; kao da se
oduvek poznaju, i ve sledeeg jutra e ii u lov sa arlsom.
Dogovorili su se da doe na doruak, ali ne u letnjikovac, premda
je najpre to predloeno, ve su ga nagovorili da doe u
59

Zvonica & neky

vlastelinski dvor, a i inilo se da se plai da se ne namee

arlsovoj gospoi, zbog deteta, i stoga je, nekako, nisu ni sami
znali kako, reeno da e se arls s njim sastati na doruku kod
svog oca.
En je razumela. eleo je da izbegne da se s njom sretne.
Raspitivao se za nju, saznala je, onako uzgred, kao to i prilii
ranijem povrnom poznanstvu, priznajui ga, kao i ona to ga je
priznala, moda voden istom namerom da izbegne predstavljanje
kada se prvi put sretnu.
Buenje u letnjikovcu je uvek bilo kasnije nego u drugoj kui,
a sutradan ujutro je ta razlika bila tolika da Meri i En tek to su
sele da dorukuju kada je uao arls i rekao da kreu, da je doao
po pse, i da njegove sestre dolaze za njim u pratnji kapetana
Ventvorta; njegove sestre su elele da posete Meri i dete, a
kapetan Ventvort je takoe predloio da je poseti na nekoliko
trenutaka ako joj nije to suvie nezgodno; i premda ga je arls
uverio da detetovo zdravlje nipoto nije u takvom stanju da bi ma
kakva poseta bila nezgodna, kapetan Ventvort nije bio zadovoljan
sve dok on nije pourio da ga najavi.
Meri ga je, polaskana ovakvom panjom, sva radosna primila,
a En je preplavilo hiljadu oseanja, od kojih je ovo bilo najutenije,
da e se sve uskoro svriti. I uskoro se i jeste svrilo. Za dva
minuta su se, nakon arlsove najave, pojavili i ostali; nalazili su se
u salonu. Njen pogled je letimino susreo pogled kapetana
Ventvorta, on se naklonio, ona nainila kniks; ula mu je glas;
razgovarao je sa Meri, rekao sve kako je i red, zatim je rekao neto
gospoicama Mazgrouv, dovoljno da pokae neusiljenost u
ophoenju; inilo joj se da je prostorija puna, puna ljudi i glasova,
ali sve se to za nekoliko minuta okonalo. arls je stao na prozor,
sve je bilo spremno, njihov se posetilac naklonio i otiao, a otile
su i gospoice Mazgrouv, iznenada reivi da odu na drugi kraj
sela sa lovcima: prostorija se ispraznila, i En je mogla da dovri
doruak kako je umela.
60

Zvonica & neky

- Prolo je! Prolo je! - ponavljala je sebi neprestano u

nervoznoj zahvalnosti. - Najgore je prolo!
Meri je neto govorila, ali nije mogla da je prati. Videla ga je.
Sreli su se. Ponovo su se nali u istoj prostoriji.
Uskoro je, meutim, poela trezvenije da razmilja, i pokuala
je da ublai svoja oseanja. Osam godina, gotovo je osam godina
prolo otkako se sve okonalo. Kako je samo besmisleno sada
dovoditi sebe u takvo duevno stanje kakvo su sve te godine
odagnale u zaborav i zamaglile! ta se sve za osam godina moe
desiti? Raznovrsni dogaaji, promene, otuenja, odlasci - sve, sve
mora stati u tih osam godina, i zaborav prolosti - kako je to samo
prirodno, i kako izvesno! Tih osam godina inile su skoro treinu
njenog ivota.
Ali avaj! I pored sve trezvenosti, otkrila je, da je za postojana
oseanja, osam godina nita.
E sad, kako da dokui njegova oseanja? Da li bi doao da je
eleo da izbegne susret s njom? A ve je u narednom trenutku
mrzela sebe zbog ludosti da se uopte tako neto upita.
Po jednom drugom pitanju, koje je moda ni njena velika
mudrost ne bi mogla spreiti da postavi, uskoro je poteena
svake neizvesnosti; jer je, kada su se gospoice Mazgrouv vratile
da dovre posetu, od Meri ula ovu spontanu obavest:
- Kapetan Ventvort nije bio naroito blagonaklon prema tebi,
En, premda je meni ukazao svaku panju. Henrijeta ga je, kada su
izali, pitala kako si mu se uinila, a on je odgovorio da si se toliko
izmenila da te ne bi poznao.
Meri nije bila nimalo uviavna i nije umela potovati sestrina
oseanja, uopte govorei, ali ona ni slutila nije da joj sada nanosi
duboku ranu.
- Da si se izmenila toliko da te ne bi mogao poznati. - En se u
potpunosti predala nemom, dubokom jadu. Bez sumnje je tako
bilo, a ona nije mogla da mu uzvrati istom merom, jer se on nije
61

Zvonica & neky

izmenio, ili bar ne na gore. Ve je to sebi priznala, i nije mogla

drugaije misliti, a on neka misli to mu drago. Ne: godine koje su
unitile njenu mladost i lepotu njemu su dale muevniji,
otvoreniji, prijatniji izgled, i ni u kom mu sluaju nisu nakodile. I
dalje je on bio isti onaj Frederik Ventvort.
- Toliko se izmenila da je ne bi poznao! - Ove rei su joj stalno
bile na pameti. Ali uskoro je poela da se raduje to ih je ula.
Otreznile su je; ublaile joj nemir; umirile je i prema tome morale
da je uine srenijom.
Frederik Ventvort je izgovorio te rei, ili rei veoma nalik
njima, i ne znajui da e ih neko preneti njoj. Smatrao je da se
strano izmenila i u prvi mah je rekao ono to je oseao. Nije
oprostio En Eliot. Ogreila se o njega, napustila ga i razoarala ga;
i jo i gore, inei to pokazala je slabost karaktera koju njegova
odluna i samouverena narav nije mogla trpeti. Odrekla ga se da
bi udovoljila drugima. Potinila se tuem uticaju. Bila je slaba i
plaljiva.
On je nju mnogo voleo, i otada nije sreo enu za koju je
smatrao da moe da se meri s njom; ali osim iz sasvim prirodnog
oseanja radoznalosti, on nije imao elje da se s njom ponovo
sastane. Njena mo nad njim je zauvek nestala.
Odluio je da se oeni. Bio je bogat i sada, kada se vratio na
kopno, vrsto je bio reio da se skrasi im prvi put padne u
iskuenje; zapravo je traio enu i bio spreman da se zaljubi
koliko to bude mogue pored bistre glave i urnog odabira.
Spremanje bio dati srce ma kojoj gospoici Mazgrouv koja je bila
voljna da ga prihvati; srce je, ukratko, bio spreman dati ma kojoj
prijatnoj mladoj eni koja bi mu prela put, osim En Eliot. Ovo je
bio njegov jedini potajni izuzetak, kada je odgovorio sestri na
pitanje:
- Tako je, evo me, Sofija, spreman sam da sklopim
nepromiljen brak. Svaka me devojka izmeu petnaeste i
tridesete moe imati. Malo lepote, nekoliko osmeha i pokoja lepa
62

Zvonica & neky

re o mornarici i ja sam izgubljen. Zar to ne bi trebalo da je

dovoljno mornaru koji nije imao poznanstva meu enama da bi
bio probirljiv?
Znala je ona da je on to rekao da bi mu se usprotivila. Njegovo
blistavo gordo oko joj je reklo da je probirljiv; a nije mu En Eliot
bila daleko od misli kada je ozbiljnije opisao enu koju bi eleo da
sretne. - Dobre pameti i prijatne naravi - bio je poetak i kraj
njegovog opisa.
- Takvu enu elim - rekao je. - Pristao bih i da bude malo
ispod toga, ali ne mnogo. Ako me to ini budalom, neka tako bude,
ali ja sam o toj stvari razmiljao vie od drugih.

63

Zvonica & neky

Glava 8

64

Zvonica & neky

Nikakvog razgovora nije bilo meu njima, i nikakve drutvene

razmene osim onoga to je osnovna utivost nalagala.
Nekada su jedno drugom bili sve! A sada nita! Nekada bi
njima, od svih tih ljudi koji su sada ispunjavali salon Aperkrosa,
bilo najtee da prestanu da razgovaraju jedno s drugim. Sa
izuzetkom, moda, admirala i gospoe Kroft, koji su izgledali kao
da su jedno drugom vrlo skloni i sreni (En nije videla nijedan
drugi izuzetak ak ni meu branim parovima), nisu se mogla nai
dva otvorenija srca, niti dva tako srodna ukusa, niti oseanja tako
saglasna, niti dva milija lica. A sada su jedno drugom bili stani; ne,
i gore od toga jer se nikada vie nisu mogli upoznati. Bila je to
vena otuenost.
Kada je govorio, onaje ula isti glas, i razaznavala isti um.
Vladala je u drutvu opta neupuenost u sva pomorska posla; pa
su ga mnogo propitivali, a ponajvie su se dve gospoice
Mazgrouv, koje kao da nikoga osim njega nisu videle, raspitivale o
ivotu na brodu, dnevnim pravilima, hrani, satnici itd., a njihovo
mu je iznenaenje kada su iz njegovih izvetaja doznale o
udobnostima i rasporedu koji su na brodu bili mogui, mamilo
prijatan podsmeh koji je En podsetio na rane dane kada je i ona
bila jednako neobavetena, i kada je i nju optuio da pretpostavlja
da svi mornari ive na brodu bez hrane, ili kuvara da im je spremi
ukoliko bi je i pronali, ili bez ijednog sluge ili noa i viljuke.
Iz ovog sluanja i razmiljanja trgao ju je apat gospoe
Mazgrouv koja, savladana alou, nije mogla da ne kae:
- Ah! Gospoice En, da je nebesima bilo po volji da potede
mog sirotog sina, rekla bih da bi i on sada bio ovakav ovek.
En je prikrila osmeh i ljubazno sluala gospou Mazgrouv
kako jo malo olakava teret sa srca; pa nekoliko trenutaka nije
mogla da prati razgovor ostalih.
Kada je ponovo bila slobodna da panju posveti onome to je
okruuje videla je kako gospoice Mazgrouv donose Pomorski
pregled (njihov, prvi koji je ikada postojao u Aperkrosu) i sedaju
65

Zvonica & neky

da ga zajedno listaju, tvrdei da trae brodove kojima je kapetan

Ventvort komandovao.
Va prvi brod bila je Aspida, seam se; potraiemo Aspidu.
- Neete nju tu pronai. Sasvim je istroena i dotrajala. Ja sam
bio poslednji zapovednik na njoj. I tada ve jedva da je bila za
plovidbu. Izvetaj je glasio da je sposobna za jo godinu ili dve
slube, pa su me poslali na Zapadnoindijska ostrva.
Devojke su ostale zauene.
- Admiralitet se - nastavio je - povremeno zabavlja slanjem
kojih stotinjak ljudi na more u brodu koji nije sposoban za
plovidbu. Ali imaju oni mnogo brodova o kojima se staraju; i
meu hiljadama brodova koji bi lako mogli potonuti, nemogue
im je prepoznati ba one koji e im najmanje nedostajati.
- Hajdete! Hajdete! - povikao je admiral - ta sve nee ovi
mladii kazati! U njeno doba nije bilo bolje alupe od Aspide. Meu
starim alupama nije joj bilo ravne. Srean je onaj koji je nju
dobio! Znao je on da je dvadeset boljih ljudi od njega zatrailo
komandu na njoj. Srean je ovek koji tako brzo dobije ma koje
nametenje, a pogotovo kada, kao on, nema nikakvih veza.
- Uveravam vas, admirale, da sam svoje sree bio svestan odgovorio je kapetan Ventvort ozbiljno. - Bio sam zadovoljan
svojim nametenjem koliko se to samo poeleti moe. U to vreme
mi je veoma vano bilo da budem na moru; izvanredno vano,
eleo sam neto da radim.
- Jeste, bogami. ta bi mladi poput vas pola godine radio na
kopnu? Kada ovek nema enu, on se uskoro zaeli mora.
Ali, kapetane Ventvorte - povikala je Luiza - mora da ste se
nasekirali kada ste dospeli na Aspidu i videli kakvu su vam staru
olupinu dali.
- Znao sam ja i pre toga u kakvom je stanju brod - odgovorio je
smeei se. - Nisam se mogao iznanaditi nita vie nego to biste
se vi mogli iznenaditi u pogledu kroja i izrade jedne stare
66

Zvonica & neky

kabanice, koju ste videli kako ide od ruke do ruke meu

polovinom vaih prijateljica dok, naposletku, jednog kinog dana,
nije dospela u vae ruke. Ah! Bila je ona za mene, mila, stara
Aspida. inila je sve to sam eleo. Znao sam da hoe. Znao sam da
emo ili zajedno potonuti, ili da u se zahvaljujui njoj istai; i dok
sam na njoj bio na moru nisu me zadesila ni dva uzastopna rava
dana; i nakon to sam zarobio taman dovoljno korsarskih 5
brodova da se razonodim, imao sam sree da na povratku kui
naiem na upravo onu francusku fregatu koju sam prieljkivao. S
njom sam doao do Plimuta; i tu me je zadesila nova srea. Ni est
sati nismo bili u Plimutskom zalivu kada je udarila oluja koja je
trajala etiri dana i etiri noi, i koja bi za upola toliko potopila
sirotu staru Aspida; jer naa arka sa Velikom Nacijom nije
povoljno uticala na stanje broda. Da smo samo dvadeset etiri
sata zakasnili, mene bi u nekom skrajnutom novinskom paragrafu
spomenuli kao hrabrog kapetana Ventvorta, i niko za mene ne bi
mario jer bih stradao u jednoj obinoj alupi. - En je u sebi
zadrhtala od jeze; ali gospoice Mazgrouv su mogle biti onoliko
otvorene koliko su bile iskrene pa je u njihovim uzvicima bilo i
straha i saaljenja.
- I onda je, drim - rekla je gospoda Mazgrouv tiho kao da
razmilja naglas - onda je preao na Lakoniju i tu se sreo sa naim
sirotim sinom. arlse, mili - (pozvavi ga sebi) - molim te, pitaj
kapetana Ventvorta gde je on ono prvi put sreo tvoga brata. Uvek
to zaboravim.
- Na Gibraltaru, majko, znam ja. Dika su bolesnog ostavili na
Gibraltaru, a njegov bivi kapetan je ostavio s njim i preporuku za
kapetana Ventvorta.
- O! Ali, arlse, reci kapetanu Ventvort u da ne mora da se
ustee da preda mnom spominje sirotog Dika, jer e meni
Korsari - najee bivi gusari ili civili koji su posedovali brodove i pljakali za dravu, za
razliku od gusara, koji su pljakali za sebe. (Prim. red.)
5

67

Zvonica & neky

predstavljati zadovoljstvo da ujem da o njemu govori jedan tako

dobar prijatelj.
arls je, kako je daleko realistinije sagledavao takvu jednu
mogunost, samo klimnuo glavom u znak odgovora i udaljio se.
Devojke su sada traile Lakoniju; a kapetan Ventvort nije
mogao sebi da uskrati zadovoljstvo da uzme u ruke dragocenu
knjigu da ih potedi truda, i jo jednom naglas proita kratak
izvetaj o imenu broda i vrsti i o njegovoj trenutnoj povuenosti iz
borbenog stroja, primetivi da je to bio najbolji prijatelj kog je
ovek ikada imao.
- Ah! Bili su to divni dani kada sam komandovao Lakonijom!
Kako sam se samo brzo sa njom obogatio. Jedan moj prijatelj i ja
smo tako lepo plovili u blizini Zapadnih ostrva. Siroti Harvil,
sestro! Zna koliko mu je novac bio potreban: i vie nego meni.
Imao je enu. Sjajan momak. Nikada neu zaboraviti njegovu
sreu. Mnogo se radovao tom plenu, znajui da e ga itavog njoj
odneti. Poeleo sam da je on sa ranom narednog leta kada me je
ista srea zadesila na Sredozemlju.
- I uveren sam, gospodine - rekla je gospoda Mazgrouv - da je
po nas bio srean dan kada ste vi postali kapetan tog broda.
Nikada neemo zaboraviti ta ste za nas uinili.
Obuzela su je oseanja pa je govorila tihim glasom; a kapetan
Ventvort je, kako je samo delimino uo njene rei, i kako
verovatno na Dika Mazgrouva ni pomislio nije, izgledao zateeno,
kao da oekuje nastavak.
- Moj brat - proaputala je jedna od devojaka - to mama misli
na sirotog Riarda.
- Siroti moj sin! - nastavila je gospoa Mazgrouv; -dok je pod
vaom brigom bio tako nam je redovno i lepo pisao! I srea bi bila
da vas nikada nije napustio. Uveravam vas, kapetane Ventvort, da
mi mnogo alimo to vas je napustio.
68

Zvonica & neky

Licem kapetana Ventvorta preleteo je jedan naroit izraz dok

je ona ovo govorila, u bistrom oku se pojavio naroit pogled, a
naoite usne su mu se blago izvile, to je sve uverilo En da nije
delio lepe elje gospoe Mazgrouv u pogledu njenog sina, i
verovatno je imao poprilinih muka da ga se otarasi; ali ovaj izraz
i sloboda koju je sebi dozvolio na ove njene rei suvie su brzo
proli da bi ih primetio neko ko ga nije tako dobro poznavao kao
ona; ve u sledeem trenutku on se savreno pribrao i uozbiljio i
priavi sofi na kojoj su ona i gospoa Mazgrouv sedele, seo je
pored ove potonje i tihim se glasom upustio s njom u razgovor o
njenom sinu i uinio je to sa toliko saoseanja i prirodne
blagonaklonosti kojima je pokazao najtopliji obzir prema svakom
stvarnom i iskrenom roditeljskom oseanju.
Sedeli su na istoj sofi, jer se gospoa Mazgrouv spremno
pomerila da mu napravi mesta; pa ih je samo ona delila. Ali nije to
bila nimalo beznaajna pregrada. Gospoa Mazgrouv je bila ena
poprilinog i pozamanog stasa po prirodi daleko primerenijeg za
veselost i vedrinu nego za nenost i oseajnost; i dok je ona
svojim telom zaklanjala nemir Eninog sitnog tela i zamiljenog
lica, kapetanu Ventvortu se mora odati priznanje za
samosavladivanje sa kojim je sasluao njeno silno uzdisanje nad
sudbinom sina za koga niko za ivota nije mario.
ovekov stas i duevna patnja ne moraju nuno biti u
srazmeri. Krupno, masivno telo ima jednaka prava na duboki
duevni bol kao i ono najotmenije i najvitkije. Ali bilo to pravino
ili ne bilo, neke su smee u tolikoj meri nepodesne da razum
uzalud nalazi opravdanje za njih - jer ih dobar ukus ne trpi - i uvek
daju povoda podsmehu.
Admiral je, nakon to je , da se okrepi, dva ili tri puta obiao
sobu ruku sklopljenih na leima, a nakon to ga je supruga
podsetila na red, priao kapetanu Ventvortu i ne razmiljajui o
razgovoru koji moda prekida, i bavei se samo svojim mislima,
rekao:
69

Zvonica & neky

- Da ste se prolog prolea samo nedelju dana due zadrali u

Lisabonu, Frederie, zamolili bismo vas da prevezete ledi Meri
Grirson i njene keri.
- Zaista? Onda mi je milo to se nisam zadrao nedelju dana
due.
Admiral ga je ukorio zbog tako nekavaljerskih oseanja. On se
branio; premda je priznao da nikada ne bi dozvolio nijednoj eni
da kroi na palubu njegovog broda, osim ako je dola na bal, ili u
posetu, koja ne bi trajala due od nekoliko sati.
- Ali ako poznajem sebe - rekao je - nije to iz nekavaljerskih
oseanja prema njima. Ve to znam koliko je nemogue, i pored
svih rtvi i nastojanja, omoguiti na brodu komfor kakav ene
zasluuju. Nije nekavaljerski, admirale, to smatram da su enske
potrebe za komforom visoke, a ja na to iskreno tako gledam. Ne
volim ni da ujem da se na brodu nalazi ena i ne volim da vidim
enu na brodu; i nikada nijedan brod pod mojom komandom, ako
se ja neto budem pitao, nee nikuda prevesti enske lanove
neke porodice.
Na ove rei se njegova sestra okomila na njega.
- O! Frederie! Ne mogu da verujem ta govori. Sve su to puke
besmislice! enama na brodu moe biti sasvim udobno kao i u
najboljoj kui u Engleskoj. Verujem da sam ja na brodu ivela vie
od mnogih ena, i ne poznajem veu udobnost od smetaja na
ratnom brodu. Tvrdim da ak ni u Kelin holu (ljubazno se
naklonivi En) ne uivam u takvoj udobnosti i lepoti sa kojima
sam se susretala na veini brodova na kojima sam boravila; a bilo
ih je pet.
- To nita ne dokazuje - odgovorio je njen brat. - ivela si sa
svojim muem, i bila si jedina ena na brodu.
- Ali ti si sam doveo gospou Harvil, njenu sestru, njenu
roaku i troje dece iz Portsmuta do Plimuta. Gde ti je onda bilo to
tvoje izvanredno i nadmono kavaljerstvo?
70

Zvonica & neky

- Stopilo se sa prijateljstvom, Sofija. Ja bih se stavio na

raspolaganje ma kojoj eni svog kolege oficira ako je to u mojoj
moi i sve to je Harvilovo bih doveo sa samog kraja sveta ako bi
on to od mene zatraio. Ali nemoj misliti da sam na to
blagonaklono gledao.
- Veruj mi na re da im je bilo savreno udobno. - To ne znai
da sam ih ja radije primio na brod. Nemaju tolike ene i deca
pravo da im na brodu bude udobno.
- Dragi moj Frederie, govori prave besmislice. Moliu, ta bi
bilo s nama, enama pomoraca, koje esto elimo da nas prevezu
iz jedne luke u drugu za naim muevima, kada bi svi delili tvoje
miljenje?
- Vidi da me to miljenje nije spreilo da prevezem gospou
Harvil i itavu njenu porodicu do Plimuta.
- Ali ne volim da ujem kako govori kao kakav fini gospodin, i
kao da su sve ene fine dame, a ne razborita bia. Ne oekujemo
mi sve da itav ivot plovimo mirnim vodama.
- Ah! Mila moja - rekao je admiral - kada uzme enu, pevae on
drugu pesmu. Kada se oeni, budemo li imali sree da doivimo
jo jedan rat, videemo mi njega kako ini isto to smo inili ti i ja,
i mnogi drugi. Bie on zahvalan svakome ko mu dovede enu.
- Jeste, hoemo.
- Sada sam zavrio - povikao je kapetan Ventvort.
- Kada me oenjeni i udati ponu napadati sa: O! Promenie
ti miljenje kada se oeni. Mogu samo da im kaem: Neu ga
promeniti, a onda oni opet kau: Bogami, hoe, i tome nema
kraja.
Ustao je i udaljio se.
- Mora da ste vi, gospoo, bili veliki putnik - rekla je gospoa
Mazgrouv gospoi Kroft.
- Ja sam odista mnogo putovala, gospoo, za ovih petnaest
godina braka; premda je mnogo ena koje su putovale jo i vie.
71

Zvonica & neky

etiri puta sam prela Atlantik, i jednom sam bila na

Istonoindijskim ostrvima, i vratila se odatle, samo jednom; a i
bila sam u mnogim mestima kod kue: u Korku i Lisabonu, na
Gibraltaru. Ali nikada nisam ila dalje od Gibraltarskog moreuza, i
nikada nisam bila na Zapadnoindijskim ostrvima. Znate da
Bermude i Bahame ne smatramo za deo Zapadnoindijskih ostrva.
Gospoa Mazgrouv nije imala ni re protivljenja da kae; nije
mogla da optui sebe da ih je ikada ma kako drugaije zvala u
itavom svom ivotu.
- I uveravam vas, gospoo - nastavila je gospoa Kroft - da
nita ne prevazilazi udobnost ratne lae; znate, ja govorim o
udobnosti na veim laama. Kada doete, na primer, na fregatu,
prostor je mnogo skueniji; premda svaka razborita ena moe da
bude i na fregati savreno srena; i sasvim bezbedno mogu rei da
sam najsrenije godine provela na brodu. Dok smo bili zajedno,
znate, nisam se imala ega plaiti. Bogu hvala, oduvek sam bila
dobrog zdravlja, i svaka mi klima prija. Uvek mi je nelagodno prva
dvadeset etiri asa nakon to isplovimo, ali posle toga ne znam
ta je munina. Jedini put kada sam patila i duom i telom, jedini
put kada sam uobrazila da sam bolesna, i kada sam i pomislila na
opasnost, bilo je one zime koju sam sama provela u Dilu, kada je
admiral (u to vreme kapetan Kroft) bio u Severnom moru. U to
vreme sam sva ivela u strahu, i mnogo sam patila od brojnih
uobraenih tegoba jer nisam znala ta bih sa sobom, niti kada u
sledeu put uti glas od njega; ali kada smo bili zajedno, nikakva
me boljka nije muila niti me je i najmanja nevolja pritiskala.
- Jeste, zaista. Da, zaista, jeste! Delim vae miljenje gospodo
Kroft - glasio je srdaan odgovor gospode Mazgrouv. - Nema nieg
goreg od razdvajanja. Sasvim delim vae miljenje. Znam ja ta je
to, jer gospodin Mazgrouv uvek odlazi na zasedanja suda, i uvek
mi je milo kada se ona zavre i kada se on bezbedno vrati kui.
Vee se zavrilo igrankom. Kada je predlog iznet, En se
ponudila da svira, kao i obino; i premda su joj se oi ponekad
72

Zvonica & neky

punile suzama dok je sedela za instrumentom, bilo joj je

izvanredno milo to se neim zanima, i elela je samo da ostane
neprimeena.
Drutvo je bilo vedro i veselo, i inilo se da niko nije
raspoloeniji od kapetana Ventvorta. Oseala je da je njemu sve
davalo povoda za vedro raspoloenje jer je zadobio optu panju i
potovanje, a naroito panju mladih ena. Gospoice Hejter,
devojke iz porodice roaka koja je ranije pomenuta, su oigledno
smatrale za ast da se zagledaju u njega; a to se Henrijete i Luize
tie, one su obe izgledale toliko zaokupljene njime i samo je
njihovo uzajamno najsrdanije izraavanje naklonosti svedoilo
da nisu ljute suparnice. A ako je njega takvo sveopte i arko
divljenje malo i razmazilo, ko bi mu to mogao zameriti?
Ovo su, izmeu ostalih, bile misli koje su zaokupljale En dok
su joj prsti mehaniki preletali preko dirki, itavih pola asa, ne
inei nijedne greke, ali i ne razmiljajui o onom to radi.
Jednom je osetila da je gleda, moda posmatra njene izmenjene
crte lica, i pokuava da u njima razazna nagrenu lepotu lica koje
ga je jednom osvojilo; a jednom je bila sigurna da mora da je o njoj
govorio; nije toga ni bila svesna dok nije ula odgovor; a tada je
bila sigurna da je on upitao svoju partnerku da li gospoica Eliot
ikada igra? Odgovor je bio: - O, ne; nikada; sasvim je odustala od
igranja. Ona radije svira. Nikada se od sviranja ne umara. Jednom joj se ak i obratio. Ustala je od instrumenta jer se igranka
zavrila, a on je seo i pokuao da odsvira melodiju sa kojom je
eleo da upozna gospoice Mazgrouv. Ona se sasvim sluajno
vratila u taj deo prostorije; on ju je ugledao, i smesta ustavi
rekao, sa promiljenom utivou:
- Izvinite, gospoice, ovo je vae mesto - i premda se ona
smesta, uz odluno odbijanje, povukla, on se vie nije dao
nagovoriti da sedne.
En nije elela vie takvih pogleda i govora. Njegova hladna
utivost i sveana uglaenost bile su joj gore od svega.
73

Zvonica & neky

Glava 9

74

Zvonica & neky

uspostavili, kada se meu njih vratio izvesni arls Hejter, kome su

oni mnogo zasmetali i koji je smatrao da mu kapetan Ventvort
stoji na putu.
arls Hejter je bio najstariji od svih roaka, i veoma je bio
ljubazan i prijatan mladi i inilo se da je izmeu njega i Henrijete
postojalo neko razumevanje i naklonost pre nego to se pojavio
kapetan Ventvort. On je bio rukopoloen za svetenika i imao je
parohiju u susedstvu, i kako nije bilo obavezno da u njoj stanuje,
iveo je u oevoj kui, svega par kilometara od Aperkrosa. Zbog
kratkog odsustvovanja od kue ostavio je svoju lepoticu sasvim
bez nadzora i panje u ovom odsudnom trenutku, a kada se vratio
imao je da pretrpi bol zbog njenog izmenjenog vladanja i
prisustva kapetana Ventvorta.
Gospoa Mazgrouv i gospoa Hejter su bile sestre. Obe su bile
imune, ali su njihovi brakovi uneli znaajnu razliku u ugledu koji
su uivale. Gospodin Hejter je imao neto svog imanja, ali je ono
bilo beznaajno u poreenju sa imanjem gospodina Mazgrouva; i
dok su Mazgrouvovi bili u prvom drutvenom krugu u kraju,
mladi Hejterovi, zbog neuglednog, povuenog i neuglaenog
naina ivota njihovih roditelja i svog oskudnog obrazovanja,
teko da su mogli pripadati ma kojem drutvenom krugu da nije
bilo veza sa Aperkrosom; ali ovaj najstariji sin je, razume se, bio
izuzetak, jer je odabrao da bude uen i odluio da postane
gospodin, i po ugleenosti i manirima je bio u svakom pogledu
iznad ostalih.
Dve porodice su uvek bile u izvanrednim odnosima, jer sjedne
strane nije bilo gordosti, a s druge zavisti, a kod gospoica
Mazgrouv je postojala tek tolika svest o nadmoi da su bile rade
da pomognu svojim roakama da u svakom pogledu napreduju.
Na panju koju je arls ukazivao Henrijeti njeni otac i mati nisu
gledali sa neodobravanjem. - Ne bi to bila sjajna prilika za nju; ali
ako je on Henrijeti mio... - a inilo se da on Henrijeti jeste bio mio.
75

Zvonica & neky

Henrijeta je tako i sama mislila pre nego to je stigao kapetan

Ventvort; ali otkako je on stigao, ona je sasvim zaboravila na
roaka arlsa.
Koja je od sestara kapetanu Ventvortu bila zapala za oko jo je
sasvim bilo neizvesno, koliko je En uspevala da primeti. Henrijeta
je moda bila lepa, Luiza vedrije naravi; ali ona sada nije znala da
li bi njemu bila milija nenija ili ivlja priroda.
Gospodin i gospoa Mazgrouv su, da li zato to su malo videli,
ili iz velikog poverenja u dolino ponaanje obe svoje keri, i sve
mladie koji bi se zatekli u njihovoj blizini, inilo se reili da sve
ostave da ide svojim tokom. U vlastelinskom domu nije bilo ni
najmanje naznake teskobe ili prekora na njihov raun; ali u
letnjikovcu je bilo drugaije: mladi par u njoj je bio daleko skloniji
nagaanju i uenju; a kapetan Ventvort nije ni etiri ili pet puta
imao prilike da boravi u drutvu gospoica Mazgrouv, a arls
Hejter samo to se vratio, kada je En morala da saslua miljenja
svoje sestre i zeta o tome koja mu se od njih vie dopada. arls je
smatrao da je to Luiza, Meri da je Henrijeta, ali su se oboje slagali
da bi bilo ba divno kada bi on oenio ma koju od njih.
arls nikada u ivotu nije sreo prijatnijeg oveka; i sudei
prema onome to je jednom prilikom uo od samog kapetana
Ventvorta, bio je siguran da on u ratu nije stekao manje od
dvadeset hiljada funti. Bio je to lep imetak sam po sebi; a uvek je
postojala mogunost da se neto stekne i u nekom buduem ratu;
i bio je siguran da je kapetan Ventvort ovek koji e se u
mornarici istai kao i ma koji drugi. O! Bio bi on bogovska prilika
za ma koju od njegovih sestara.
- Na asnu re, bila bi - odgovorila je Meri. - Boe mili! Kada bi
se on uzdigao na visok poloaj! Kada bi ga samo proizveli u
baronetal Ledi Ventvort zvui veoma dobro. To bi odista bila
otmena prilika za Henrijetu! Tada bi zauzela moje mesto, a njoj to
ne bi bilo mrsko. Ser Frederik i ledi Ventvort! Ali bilo bi to novo
plemstvo, a ja nemam visoko miljenje o novom plemstvu.
76

Zvonica & neky

Meri je vie odgovaralo da Henrijetu smatra za njegovu

odabranicu i sve to zbog arlsa Hejtera ijimje namerama elela
da stane u kraj. Ona je s visine gledala na Hejterove i smatrala je
da bi bila prava nesrea kada bi se ve postojea veza meu
porodicama uvrstila - smatrala je da bi to odista bilo veoma
tuno za nju samu i njenu decu.
- Zna - rekla je - ne smatram ja njega nikako za dobru priliku
za Henrijetu; a s obzirom na veze koje su Mazgrouvovi uspostavili,
ona nema prava da se tako nisko udaje. Mislim da nijedna mlada
ena nema prava da donese odluku koja bi mogla biti neprijatna i
nezgodna vanijem delu njene porodice, i da tera one koji tako
neto nikada nisu inili, da se orode sasvim neprilino. I moliu,
ko je arls Hejter? Obian seoski paroh. Nije to prilika za
gospoicu Mazgrouv iz Aperkrosa.
Njen suprug se, meutim, nije hteo sloiti s njom u ovom
pogledu; jer je, osim to je uvaavao svog roaka, arls Hejter bio
najstariji sin, a on je stvari posmatrao iz ugla najstarijeg sina.
- Sada govori besmislice, Meri - glasio je njegov odgovor. - Ne
bi to bila dobra prilika za Henrijetu, ali arls
Hejter ima dobre izglede, preko Spajsera, da dobije neto od
biskupa za godinu ili dve; i budi ljubazna pa imaj na umu da je on
najstariji sin; kada moj tea umre, on e naslediti lep posed. Posed
u Vintropu nema manje od dvesta pedeset jutara, a tu je i ono
poljoprivredno dobro u Tontonu koje se smatra za najbolji komad
zemlje u kraju. Slaem se s tobom da bi ma ko od njih osim arlsa
bio zaista loa prilika za Henrijetu, i to i ne bi bilo mogue; on je
jedini mogu izbor; ali on je veoma prostoduan i dobar momak; i
kada Vintrop pree njemu u ruke, on e ga sasvim drugaije
udesiti, i on e sasvim drugaije iveti; a sa tim posedom on
nikada nee biti prezren - dobar je to posed i jo je bez uslova u
pogledu vlasnitva. Ne, ne; Henrijeta bi mogla i gore proi nego se
udati za arlsa Hejtera; i ja u biti veoma zadovoljan ako ona
dobije njega, a Luiza kapetana Ventvorta.
77

Zvonica & neky

- Moe arls govoriti ta mu volja - rekla je Meri im je on

izaao iz sobe - ali strano bi bilo da se Henrijeta uda za arlsa
Hejtera; bilo bi to ba ravo po nju, a za mene jo ravije; i stoga
ja silno elim da joj ga kapetan Ventvort izbije iz glave, a ne
sumnjam nimalo da je upravo to i uinio. Jue jedva da je i
primetila arlsa Hejtera, Volela bih da si bila tamo da vidi kako
se ponaala. A to se tie toga da se kapetanu Ventvortu Luiza
dopada jednako koliko i Henrijeta, budalatina je to rei; jer se
njemu Henrijeta svakako mnogo vie dopada. Ali arls se ne da
urazumiti! Volela bih da si bila jue s nama, jer bi ti tada mogla da
kae ko je od nas u pravu; i sigurna sam da bi se ti sloila sa
mnom, ukoliko ne bi bila reena da mi prkosi.
Ruak u kui gospodina Mazgrouva je bila prilika kada je En
trebalo sve ovo da vidi; ali je ostala kod kue izgovarajui se
glavoboljom i pozivajui se na blago pogoranje stanja malog
arlsa. Samo je elela da izbegne kapetana Ventvorta; ali je
prijatnosti veeri provedene u miru sada imala dodati i srenu
okolnost to je izbegla da bude sudija meu suprunicima.
to se tie miljenja kapetana Ventvorta, ona je smatrala da je
vanije da on to ranije spozna svoja oseanja da ne bi ugrozio
sreu ma koje od sestara, ili dovede u pitanje svoju ast, od odluke
da li mu je milija Henrijeta od Luize, ili Luiza od Henrijete. Sva je
verovatnoa bila da bi mu obe mogle biti odane supruge. to se
arlsa Hejtera tie, ona je bila osetljiva na bol usled svakog
povrnog ponaanja ma koje dobronamerne mlade dame; i svim
srcem je saoseala sa patnjama koje je ono izazvalo; ali ako
Henrijeta spozna da se prevarila u pogledu prirode svojih
oseanja, onda je najbolje da do te spoznaje to pre doe.
arls Hejter je u ponaanju svoje roake video mnogo toga to
ga je onespokojilo i uvredilo. Suvie je dugo ona njega volela da bi
dva susreta mogla sasvim da je navedu da se od njega otui i
ugue mu svaku nadu i ne ostave mu drugu mogunost nego da se
dri podalje od Aperkrosa; ali kod nje se videla takva promena
78

Zvonica & neky

koja je sada ve davala povoda za ozbiljnu brigu da bi kapetana

Ventvorta trebalo smatrati za razlog te promene. Nije ga bilo
svega dve nedelje, a kada su se rastali, ostavio ju je veoma
zainteresovanu, toliko koliko je samo poeleti mogao, za izglede
da on uskoro napusti svoje trenutno nametenje i preuzme
parohiju u Aperkrosu. Tada se inilo da je njena jedina elja da
doktor erli, svetenik koji je vie od etrdeset godina revnosno
obavljao sve dunosti koje mu je sluba nalagala, a koga je sada
zdravlje izdavalo pa mnoge od njih nije mogao vie da vri, rei da
uposli mladog paroha; da mu da to je mogue veu platu i da to
nametenje obea arlsu Hejteru. Mogunost da arls putuje
samo do Aperkrosa, umesto da ide desetinu kilometara na drugu
stranu, da ima bolje nametenje u svakom pogledu; da dospe pod
okrilje njihovom milom doktoru erliju, i odmeni milog, dobrog
doktora erlija u dunostima koje vie nije mogao da obavlja a da
se strano ne izmori, mnogo je zanimala ak i Luizu, ali je
Henrijeti znaila sve. Ali kada se vratio, avaj! Predanosti je
nestalo. Luiza uopte nije mogla da saslua razgovor koji je vodio
sa doktorom erlijem; stajala je na prozoru i pazila kada e naii
kapetan Ventvort; a ak mu je i Henrijeta, u najboljem sluaju,
samo deliminu panju poklanjala i inilo se da je zaboravila na
sve svoje ranije sumnje i brige u pogledu ovih pregovora.
- Pa, odista mi je vrlo milo: ah ja sam oduvek verovala da ete
vi to nametenje dobiti; uvek sam to smatrala za sigurno. Nije mi
se inilo da - znate, ukratko, doktoru erliju je potreban paroh, a
on je vama to nametenje obeao. Dolazi li, Luiza?
Jednog jutra je, ubrzo nakon ruka kod Mazgrouvovih, kome
En nije prisustvovala, kapetan Ventvort uao u salon letnjikovca, u
kom su se nalazili samo ona i mali, povredeni arls, koji je leao
na sofi.
Iznenaenje to se zatekao gotovo sasvim nasamo sa En Eliot,
liilo ga je njegove uobiajene pribranosti; trgao se i samo je
mogao da kae: - Mislio sam da su gospoice Mazgrouv ovde:
79

Zvonica & neky

gospoa Mazgrouv mi je rekla da bi trebalo ovde da ih pronaem pre nego to je priao prozoru da se pribere i povrati dranje
kakvo dolikuje.
- Na spratu su sa mojom sestrom: rekla bih da samo to nisu
dole - glasio je Enin odgovor u svoj toj smetenosti koja je bila
sasvim prirodna; i da je dete nije pozvalo da mu prie i uini
neto za njega, ona bi izala iz prostorije u narednom trenutku i
oslobodila nelagode i kapetana Ventvorta i samu sebe.
On je ostao pored prozora; i nakon to je smireno i spokojno
rekao: - Nadam se da je deaku bolje - uutao je.
Ona je morala da klekne pored sofe, i ostane tu da bi
udovoljila pacijentu; i tako su ostali nekoliko trenutaka kada je, na
svoje veliko zadovoljstvo, zaula kako neko prolazi malim
predsobljem. Nadala se da e kada okrene glavu ugledati
gospodara kue; ali pokazalo se da je to bio neko mnogo manje
nameran da ublai napetost - arls Hejter, kome verovatno nije
bilo nita milije videti Ventvorta nego to je kapetanu Ventvortu
bilo milo videti En.
Ona je uspela da kae: - Kako ste? Hoete li sesti? I ostali samo
to nam se nisu pridruili.
Kapetan Ventvort se, meutim, odmakao od prozora,
oigledno sklon da otpone razgovor; ali arls Hejter je uskoro
stavio taku na sve njegove pokuaje smestivi se za sto i uzevi
novine u ruke; pa se kapetan Ventvort vratio prozoru.
U narednom minutu stigla je jo jedna pridolica. Mlai deak,
izuzetno stameno, otvoreno dvogodinje dete je, nakon to mu je
neko spolja otvorio vrata, odluno uao meu njih i odmah priao
sofi da vidi ta se deava, i poloi pravo na kakve akonije koje su
se moda delile.
Kako nije pronaao nita da jede, mogao je samo da se igra, a
kako mu tetka nije dozvoljavala da zadirkuje bolesnog brata, on se
obesio o nju, kako je kleala, pa ga se nikako nije mogla osloboditi
jer je bila zauzeta oko arlsa. Govorila mu je, zapovedala, molila
80

Zvonica & neky

ga i nalagala mu, ali sve uzalud. Jednom joj je polo za rukom da se

oslobodi, ali joj se deak sa jo veim zadovoljstvom popeo na
lea.
- Voltere - rekla je - ovog asa da si siao. Strano si nevaljao.
Mnogo sam ljuta na tebe.
- Voltere - povikao je arls Hejter - zato ne uini kako ti je
reeno? Zar ne uje ta ti tetka kae? Doi meni, Voltere, doi
roaku Carlsu.
Ali Volter se nije ni pomerio.
U sledeem trenutku je, meutim, osetila kako se oslobodila
njegove teine; neko ga je svukao s njenih lea, premda joj je
glava bila toliko pognuta da su silom morali da mu sklone ruke i
odluno ga odnesu, pre nego to je shvatila da je to uinio kapetan
Ventvort.
Oseanja koja su je preplavila usled ovog otkria naprosto su
je naterala da zanemi. Nije ak mogla ni da mu se zahvali. Mogla je
samo da se nadvija nad malim arlsom sva u pometnji.
Uviavnost to je priao da joj pomogne, nain na koji je to uinio,
tiina u kojoj se sve odigralo, i sitne pojedinosti okolnosti pod
kojima se sve zbilo sa ubedenjem koje joj je uskoro nametnula
buka koju je on sa detetom podigao, da je on bio reen da ne uje
njenu zahvalnost i kojom je hteo da joj dokae da on nipoto nije
eleo da zapodene razgovor s njom, izazvali su takvu pometnju
brojnih, veoma bolnih nemira od kojih nije mogla da se oporavi
dok joj dolazak Meri i gospoica Mazgorouv nije omoguio da
svog malog pacijenta preda njima na staranje, i izae iz sobe. Nije
mogla ostati. Moda ovo i jeste bila prilika da posmatra ljubav i
ljubomoru ovih etvoro - jer su sada svi bili zajedno; ali nije mogla
ni zbog ega ostati. Oigledno je bilo da arls Hejter nije bio
preterano sklon kapetanu Ventvortu. Nije mogla da se odupre
utisku da ga je ula kako, srditim glasom, nakon uplitanja
kapetana Ventvorta, kae: - Trebalo je da me poslua, Voltere;
rekao sam ti da ne jedi tetku - i mogla je da shvati kako se on kaje
81

Zvonica & neky

to je kapetan Ventvort uinio ono to je on trebalo da uini. Ali

nisu nju zanimala ni oseanja arlsa Hejtera, niti ma koga drugog,
dok nije bolje ovladala svojima. Stidela se sebe, sasvim se
postidela to je bila nervozna, i to ju je jedna sitnica tako
savladala, i bili su joj potrebni samoa i duboko razmiljanje da bi
se oporavila.

82

Zvonica & neky

Glava 10

83

Zvonica & neky

inilo se, meutim, da se arls Hejter nakon krae borbe,

sasvim predao. Tri dana su prola a da on nijednom nije doao u
Aperkros; to je bila izvanredno odluna promena. ak je odbio i
jedan redovan poziv na ruak; a kako ga je tom prilikom gospodin
Mazgrouv zatekao povijenog nad nekim velikim knjigama,
gospodin i gospoa Mazgrouv su bili uvereni da ne moe sve biti
kako valja, i ozbiljnih lica su govorili kako e on sebe, bavei se
silnim knjigama i umovanjem, u smrt oterati. Meri se nadala i
verovala da je Henrijeta sasvim nedvosmisleno sa njim raskrstila,
a njen je mu iveo u neprestanoj veri da e on sutradan doi. En
je jedino mogla da zakljui da je arls Hejter mudar.
Jednog jutra, negde u ovo doba, kada su arls Mazgrouv i
kapetan Ventvort otili zajedno u lov, a sestre u kolibi tiho sedele
svaka u svom poslu, na prozor su stale sestre iz vlastelinskog
dvora.
Bio je lep novembarski dan, a gospoice Mazgrouv su stigle
preko male bate i zastale su samo da bi rekle da idu u dugaku
etnju i zakljuile da Meri ne bi bila rada poi s njima; a kada je
Meri smesta odgovorila, povreene sujete to su pretpostavile da
ona ne moe da podnese dugaku etnju: - O, da, silno bih volela
da vam se pridruim, ja ba volim dugake etnje - En je na
osnovu izraza dveju devojaka zakljuila da je to bilo upravo ono
to nisu elele uti, i ponovo se zaudila toj neobinoj potrebi koju
je izgleda stvarala porodina navika, da se sve saopti i da se sve
radi zajedniki ma koliko nepoeljno i nezgodno bilo. Pokuala je
da odgovori Meri od etnje, ali uzalud; a kada se uverila joj nita
ne vredi, pomislila je da je bolje da prihvati daleko srdaniji poziv
koji su gospoice Mazgrouv uputile njoj, jer je mogla da se vrati sa
sestrom i sprei da se ona suvie mea u namere devojaka.
- Ne mogu da zamislim zato su pretpostavile da mi nee
goditi dugaka etnja - rekla je Meri dok su se penjale na sprat. Svi uvek misle kako ja ne mogu daleko da etam; a ipak im ne bi
84

Zvonica & neky

bilo milo da smo odbile da im se pridruimo. Kada ljudi dou

ovako s namerom da nas pozovu, kako da ih odbijemo?
Gospoda su se vratila ba kada su kretale. Poveli su mladog
psa koji im je pokvario lov pa su morali ranije da se vrate. I stoga
su ba imali vremena, a i bili su odlino raspoloeni za ovu etnju,
i sa zadovoljstvom su s njima krenuli. Da je En mogla da predvidi
ovaj susret, ostala bi kod kue; ali oseajui izvesno zanimanje i
radoznalost, ona je sada zakljuila da je prekasno da se povue, pa
su sve estoro krenuli zajedno u pravcu koji su odabrale
gospoice Mazgrouv, koje su oigledno smatrale da su one vodii
u ovoj etnji.
En je odluila da nikome ne bude na smetnji; pa je kada su ih
uske staze preko polja primorale da se esto razdvajaju, ona
ostajala sa sestrom i zetom. Zadovoljstvo e morati pronai u
kretanju i lepoti dana, u pogledu na poslednje osmehe sunca,
mrkoutom liu i svenulom ipraju, i u tome to je u mislima
ponavljala neke od hiljada pesnikih slika jeseni, tog godinjeg
doba koje ima naroit i neiscrpan uticaj na osetljiv i nean um,
godinjeg doba koje je iz svakog pesnika koga vredi itati
izmamilo neki pokuaj da ga opie, ili pokoji oseajan stih.
Zaokupila je svoj um to je vie bilo mogue takvim
razmiljanjima i stihovima; ali nije bilo mogue da se, kada se
pribliila dovoljno da uje razgovor kapetana Ventvorta i
gospoica Mazgrouv, u njega ne pokua udubiti; meutim, veoma
je malo uspela uti. Bio je to obian neobavezan razgovor kakav
meu sobom vode prisne mlade osobe. Vie je razgovarao sa
Luizom nego sa Henrijetom. Luiza se svakako vie od sestre
nametala njegovoj panji. inilo se da to postaje sve oiglednije, a
nlaroito joj je skrenulo panju neto to je Luiza rekla, Nakon
jednog od mnogobrojnih hvalospeva lepom danu koji su se svima
otimali, kapetan Ventvort je rekao: - Kakvo divno vreme za
admirala i moju sestru! Nameravali su da jutros izau u dugaku
vonju koijom; moda emo jo i naii na njih iza nekog brda.
Govorili su da e zai ba u ovaj kraj. Pitam se gde li e se danas
85

Zvonica & neky

izvrnuti. O! esto se to deava, uveravam vas; ali moja sestra za to

ne mari; njoj je svejedno hoe li iz kola ispasti ili nee. - Ah! Znam
da se vi sada trudite da tome ne pridate znaaj - povikala je Luiza
- ali ako je to odista tako i ja bih na njenom mestu isto postupila.
Kada bih ja volela nekog mukarca kao to ona voli admirala, uvek
bih bila s njim, nita nas nikada ne bi moglo razdvojiti, i radije bih
se s njim i izvrnula iz kola nego se bezbedno s nekim drugim
vozila.
Ovo je ona rekla sa velikim arom.
- Odista biste tako uinili? - povikao je i on sa arom.
- Odajem vam svako priznanje! - Zatim je meu njima na neko
vreme zavladala tiina.
En nije odmah nakon toga bila kadra da se ponovo pozabavi
stihovima. Lepi jesenji prizori su na trenutak bili sasvim potisnuti,
osim ako joj misli nije pohodio neki setni sonet bremenit
prigodnom slinou izmeu umiranja godine i gubitka sree, i
slikama istovremenog gubljenja i svenua i mladosti, i nade i
prolea. Trgla se i rekla, kada su po zapovesti skrenuli na drugu
stazu: - Nije li ovo jedan od puteva za Vintrop? - Ali niko je nije
uo, ili joj bar niko nije odgovorio.
Vintrop je, meutim, ili bar njegove mee - jer su se mladii
ponekad mogli sresti kako etaju u blizini kue - bio njihovo
odredite; i oni su se, nakon jo polovine milje postepenog uspona
kroz velika ograena polja na kojima su vredni plugovi i svee
utabane staze svedoili o nastojanjima zemljoradnika da se
suprotstave pesnikoj milini i ponovo probude prolee, popeli na
vrh jednog velikog brda koje je delilo Aperkros od Vintropa, i
uskoro se pred njima pruio nesmetan pogled na ovaj potonji
posed u podnoju brda s druge strane.
Vintrop se, bez lepote i dostojanstva, pruao pred njima. Samo
jedna neugledna kua u dolini pritenjena ambarima i pomonim
zgradama.
86

Zvonica & neky

Meri je uzviknula: - Boe moj! Evo Vintropa. Kunem se da

nisam znala! Dobro, sada mislim da bi najbolje bilo da se vratimo;
silno sam se umorila.
Henrijeta je, postiena i svesna svega, i kako nije videla
roaka arlsa kako eta nekom stazom niti se naslanja ne neku
ogradu, bila spremna da poslua Meri, ali: Ne!, povikao je arls
Mazgrouv, i Ne, ne! povikala je Luiza jo ivlje, i povela sestru u
stranu i inilo se da se sa njom neto ivo prepire.
arls je u meuvremenu odluno rekao da namerava da svrati
u posetu tetki, sada kada je ve tako blizu njene kue; i veoma je
oigledno, premda sa izvesnim strahom pokuavao da nagovori
svoju enu da i ona poe s njim. Ali bila je ovo jedna od stvari u
kojima je ova dama pokazivala kakvog je kova; pa je, kada je on
istakao kao prednost priliku da etvrt sata odmori u Vintropu, s
obzirom da je rekla da se silno umorila, ona odluno odgovorila: O! Ne, nikako! Ponovno penjaje uz to brdo e joj vie koditi nego
to e joj ma kakvo sedenje koristiti - i ukratko, i njen izgled i
njeno dranje su jasno govorili da ona nee pristati da poe s
njim.
Nakon niza ovih malih rasprava i savetovanja, arls i njegove
sestre su reili da on i Henrijeta na nekoliko minuta siu da se
jave tetki i roacima, a da ih ostali saekaju na brdu. inilo se da
je Luiza ovaj plan u potpunosti sama osmislila; dok je ona kratko
ila s njima niz brdo sve neto govorei Henrijeti, Meri je
iskoristila priliku da se prezrivo osvrne oko sebe i kae kapetanu
Ventvort u: - Veoma je neprijatno imati takav rod! Ali vas
uveravam da u toj kui nisam bile vie od dva puta u ivotu. Nije u
odgovor dobila nita drugo do izvetaenog osmeha u znak
slaganja i prezrivog pogleda koji joj je uputio dok se okretao od
nje, a ije je znaenje En savreno razumela.
Vrh brda na kom su ostali bilo je vedro mesto: Luiza se vratila;
a Meri je, pronaavi veoma udobno mesto za sedenje na jednom
stepeniku prelaza izmeu dva polja, bila sasvim zadovoljna dokle
87

Zvonica & neky

god su ostali stajali pored nje; ali kada je Luiza odvukla kapetana
Ventvorta u stranu, da potrae lenike u ipraju susednog polja,
nakon ega su se postepeno toliko udaljili da ih vie nisu mogli ni
videti ni uti, Meri nije vie bila srena; mesto na kom je sedela joj
nije odgovaralo, bila je uverena da je Luiza negde drugde pronala
neko udobnije mesto za sedenje, i nita je nije moglo spreiti da
poe i sama potrai bolje mesto. Prola je kroz istu onu kapiju ali
ih nije videla. En joj je pronala lepo mesto za sedenje na suvoj
osunanoj padini, ispod ive ograde pored koje je verovala da se
nalaze i ostalo dvoje. Meri je na trenutak sela, ali nije to bilo
dovoljno dobro mesto; bila je uverena da je Luiza pronala mnogo
bolje mesto negde drugde, pa je i dalje elela da poe da je
potrai.
En je, odista i sama veoma umorna, bila srena to moe malo
da sedne; i uskoro je ula kapetana Ventvorta i Luizu iza ivice
sebi iza lea, kako se vraaju du grubog, iprajem obraslog
kanala koji je vodio sredinom izmeu dve ive ograde. Pribliavali
su se i razgovarali. Najpre je razaznala Luizin glas. inilo se da je
usred ivog govora. I ula je:
- I tako sam je naterala da ode. Nisam mogla podneti da se
plai posete zbog takve budalatine. Molim! Da li bih ja dozvolila
da me od moje namere za koju znam da je ispravna odvrati
dranje i meanje takve jedne osobe, ili neto to bi neko mogao
da kae, ma ko to bio? Nikako, ja ne potpadam tako lako pod tui
uticaj. Kada se odluim na neto, tako mora da bude; a inilo se da
je Henrijeta sasvim bila odluila da danas svrati u posetu u
Vintrop; a ipak, umalo da odustane, iz budalaste popustljivosti!
- Znai da bi se ona vratila, da vas nije bilo?
- Odista bi to uinila. Gotovo me je stid to priznati.
- Srea je njena to ima duh kao to je va da joj pritekne u
pomo! Nakon vaih nagovetaja, koji su samo potvrdili moja
opaanja poslednji put kada sam bio s njim u drutvu, nema
potrebe da se pravim da ne razumem ta se deava. Jasno mi je da
88

Zvonica & neky

je u pitanju bilo vie od uobiajene posete koju je duna da naini

tetki; i teko njemu, a i njoj, kada doe do vanih odluka, kada se
nau u situaciji koja zahteva vrstinu i snagu karaktera ako ona
nema dovoljno odlunosti da se odupre jednom takvom
neumesnom uticaju u jednoj ovakvoj triariji. Vaa sestra je milo
stvorenje; ali vidim da je va karakter odluan i vrst. Ako vam je
stalo da njeno vladanje uvek bude umesno i ako vam je stalo da
bude srena, prenesite joj to je mogue vie od vaeg duha. Ali to
ste, bez sumnje, vi oduvek radili. Upravo je to najvee zlo
preterano popustljivog i neodlunog karaktera, ne moete se
uzdati u uticaj koji se na njega vri. Nikada ne moete biti sigurni
da e se dobar uticaj zadrati; jer ga svako moe pokolebati. Oni
koji ele biti sreni moraju biti nepokolebljivi. Uzmimo ovaj lenik
- rekao je uzimajui jedan sa gornje grane - za primer; prelep,
sjajan lenik, koji je blagosloven snagom preiveo sve jesenje
oluje. Nema na njemu nijedne pukotine, nijednog slabog mesta.
Ovaj je lenik - nastavio je aljivo ozbiljan - a mnoga su njegova
braa pala pod noge i bila zgaena, sauvao svu sreu za koju je
jedan lenik kadar. - Zatim je svojim ranijim, usrdnim glasom
nastavio: - Moja je prva elja da svi oni do kojih mi je stalo budu
nepokolebljivi. Ako Luiza Mazgrouv eli biti lepa i srena i u jeseni
svog ivota, ona e uvati svu sadanju nepokolebljivost svog
karaktera.
Zavio je, ali odgovor nije dobio. En bi se odista iznenadila
kada bi Luiza umela spremno da odgovori na takav jedan govor:
tako znaajne rei i izgovorene sa takvim arom! Mogla je da
zamisli ta Luiza osea. to se nje same tie, ona se plaila i da se
pomeri da je ne bi videli. Tu gde je sedela zaklanjaojuje jedan
niski bun boikovine, a oni su se udaljavali. Pre nego to su se
udaljili toliko da vie nije mogla da ih uje, Luiza je ponovo
progovorila: - Meri je u mnogo emu sasvim dobra dua - rekla je ali me ponekad preko svake mere srdi, svojim budalastim
ponaanjem i gordou - gordou Eliotovih. Suvie ona ima
89

Zvonica & neky

gordosti Eliotovih. Iskreno alimo to arls nije za enu uzeo En.

Pretpostavljam da znate da je on eleo da uzme En?
Nakon trenutka tiine, kapetan Ventvort je rekao:
- Hoete rei da ga je odbila? - O! Jeste, svakako.
- Kada se to desilo?
- Ne znam kada se tano desilo, jer smo Henrijeta i ja bile u
koli u to vreme; ali verujem da je to bilo godinu dana pre nego
to je uzeo Meri. alim to ga nije prihvatila. Svi bismo mnogo vie
voleli da je nju uzeo; a tata i mama misle da je za to kriva njena
prisna prijateljica ledi Rasel, da ona zbog nje nije pristala. Misle da
arls nije bio dovoljno uen i naitan da bude po volji ledi Rasel, i
da je ona stoga uticala na En da ga odbije.
Zvui su se gubili, i En dalje nita nije ula. Njena oseanja su
je drala prikovanu za mesto. Imala je od mnogo ega da se
oporavi pre nego to uzmogne da se pomeri. Ona poslovina
sudbina svakog ko prislukuje nije nju zadesila, nije ona o sebi
ula nita ravo, ali je ula mnogo ta drugo to ju je zabolelo.
Videla je kako kapetan Ventvort gleda na njen karakter, a u
njegovom interesovanju za nju bilo je taman dovoljno oseanja i
radoznalosti da u njoj izazove straan nemir.
im je uzmogla, otila je da pronae Meri, i nakon to ju je
pronala i s njom se vratila do njihovog mesta pored stepenica,
pronala je utehu u tome to se itavo drutvo uskoro skupilo i to
su svi zajedno uskoro krenuli dalje. Bile su joj potrebne samoa i
tiina kakve samo veliko drutvo moe da prui.
arls i Henrijeta su se vratili i sa sobom doveli, kao to se
moglo i pretpostaviti, arlsa Hejtera. Pojedinosti ove situacije En
nije mogla da razume; a inilo se da ak ni kapetan Ventvort nije
uivao puno poverenje u ovom pogledu; ali nije bilo sumnje u to
da se gospodin malo povukao, a gospoica malo popustila, i da su
sada bili veoma sreni to su ponovo zajedno. Henrijeta je
izgledala malice postieno, ali veoma zadovoljno; arls
90

Zvonica & neky

Hejter je delovao nadasve sreno; i oni su se sa svom panjom

posvetili jedno drugom gotovo u taj as kada su svi krenuli za
Aperkros.
Sve je sada ukazivalo da je Luiza namenjena kapetanu
Ventvortu; nita nije moglo biti jasnije; i gde god je bilo potrebno
da se drutvo zbog uske staze deli, ali i gde nije, oni su ili jedno
pored drugog gotovo jednako esto kao i drugo dvoje. Na jednoj
dugakoj poljani na kojoj je bilo obilje prostora za sve, oni su se
tako i podelili u tri zasebne grupe; a upravo je onoj grupi koja se
imala pohvaliti najmanjom ivou i prijatnou, En morala
pripasti. Pridruila se arlsu i Meri i bila je toliko umorna da je
bila srena to joj je arls ponudio drugu ruku; ali arls je,
premda je prema njoj bio prijatan, bio veoma srdit na svoju enu.
Meri se pokazala neuviavnom prema njemu i doao je trenutak
da za to snosi posledice, a posledica je bila ta da je svakog asa
oslobaao ruku na koju se ona oslanjala da biem pokosi glave
kopriva koje su virile iz ivih ograda; a kada je Meri poela da se
zbog toga ali i da jadikuje kako su prema njoj namerno
neuviavni, kao po obiaju, i da zbog toga ona ide pored ivice,
dok En ne mora da trpi ni najmanju neprijatnost sa druge strane,
on je oslobodio obe svoje ruke i pojurio da ulovi lasicu koju je na
trenutak ugledao i one jedva da su mogle da ga sustignu.
Ova dugaka livada graniila se sa putem sa kojim se njihova
staza na kraju ukrtala, i ba kada je drutvo stiglo do kapije i
htelo da izae na put, videe kako njime nailazi koija koju su ve
neko vreme uli i ide u njihovom smeru, i zadesilo se da su to bile
eze admirala Krofta. On i njegova ena su se bili izvezli kako su i
nameravali, i sada su se vraali kui. Kada su uli u kakvu su
dugaku etnju mladi ili, ljubazno su ponudili mesto dami koja se
naroito umorila; tako e joj utedeti par kilometara, a oni su
svakako nameravali da idu pored
Aperkrosa. Poziv je bio uopten pa je i odbijanje bilo opte.
Gospoice Mazgrouv se nipoto nisu umorile, a Meri je ili bila
91

Zvonica & neky

uvreena to nisu njoj ponudili mesto pre nego ostalima, ili ono
to je Luiza nazvala ponos Eliotovih nije moglo da istrpi da bude
trea osoba u ezama koje vue samo jedan konj.
Drutvo koje je bilo u etnji je sada prelo put i ba je prelo
preko prelaza u ivoj ogradi s druge strane, a admiral je ba
poterao konja, kada je kapetan Ventvort na trenutak razmakao
ivicu da kae neto sestri. A ta je to bilo moglo se pretpostaviti
po onome to je usledilo.
- Gospoice Eliot, sigurna sam da ste umorni - povikala je
gospoa Kroft. - Molim vas da mi pruite zadovoljstvo da vas
odvezem kui. Uveravam vas da ovde ima sasvim dovoljno mesta
za troje. Da smo svi kao vi, mislim da bi nas stalo i etvoro.
Morate, odista, morate.
En je i dalje stajala na putu; i premda je instinktivno krenula
da odbija, nisu joj dozvolili da odbije. Admiral je svojim ljubaznim
navaljivanjem podrao navaljivanje svoje ene; nije ih bilo
mogue odbiti; stisnuli su se to su vie mogli da bi ona mogla da
se smesti u jedan ugao, a kapetan Ventvort se, bez rei, okrenuo
prema njoj i utke je primorao da prihvati njegovu pomo i popne
se u eze.
Jeste; uinio je to. Nala se u ezama, i oseala je da ju je on tu
smestio, da je to uinio svojom voljom i svojom rukom, da je
dugovala zahvalnost tome to je primetio da je umorna, i to je
odluio da joj omogui da se odmori. Dirnula ju je ova njegova
briga za nju koja je iz svega ovoga bila oigledna. Ovaj dogaaj kao
da je zaokruio sve to se desilo pre. Razumela ga je. Nije mogao
da joj oprosti, ali nije mogao ni biti ravnoduan. Premda ju je
osuivao zbog prolosti, i premda je na sve to se u prolosti
desilo on gledao sa snanim i neopravdanim prezirom, i premda
nimalo nije mario za nju i premda je poeo da osea naklonost
prema drugoj, ipak nije mogao da je gleda kako pati bez elje da
joj prui olakanje. Bio je to podsetnik na davnanje oseanje; bio
je to poriv istog, iako nepriznatog prijateljstva; bio je to dokaz
92

Zvonica & neky

njegovog toplog i plemenitog srca, o kome nije mogla razmiljati a

da ne oseti i zadovoljstvo i bol, u tolikoj meri izmeane da nije
znala koje od ovih oseanja preovladava.
U poetku je na ljubaznosti i primedbe svojih pratilaca
odgovarala nesvesno. Preli su polovinu neravnog puta pre nego
to je sasvim shvatila ta govore. Shvatila je da govore o
Frederiku.
- On svakako namerava da osvoji jednu ili drugu od tih
devojaka, Sofi - rekao je admiral - ali ne moe da proceni koju.
ovek bi pomislio da ih juri ve dovoljno dugo da bi se mogao i
odluiti. Jeste, to ti je mir. Da je rat, odavno bi on odluku doneo. Mi
pomorci, gospoice Eliot, ne moemo sebi da dozvolimo dugo
udvaranje u ratno vreme. Koliko je dana prolo, mila, otkako sam
te prvi put ugledao pa do dana kada smo sedeli zajedno u naem
stanu u Severnom Jarmutu?
- Bolje da o tome ne govorimo, mili - odgovorila je gospoa
Kroft prijatno - jer ako gospoica Eliot uje koliko smo se brzo
sporazumeli nikada je neemo ubediti da je mogue da budemo
sreni. Ali ti si meni, po karakteru, bio poznat od ranije.
- A, i ja sam uo da si ti veoma lepa devojka i ta smo dalje
imali da ekamo? Ne volim ja da se u takvim stvarima otee. Voleo
bih da Frederik malo rairi jedra i dovede kui u Kelin jednu od
ovih mladih gospoica. Tu bi one uvek imale drutva. A i obe su
veoma dobre devojke; jedva ih razaznajem jednu od druge.
- Odista su one veoma vedre i neizvetaene devojke pohvalila ih je gospoa Kroft umerenije, pa je En posumnjala da
njen otriji razum ne smatra nijednu od njih sasvim dostojnom
njenog brata - i iz veoma su ugledne porodice. Ne moe se ovek
oroditi sa boljim ljudima. Dragi moj admirale, stub! Sigurna sam
da emo udariti u stub. Zvonica&neky.
Ali nakon to je sama hladnokrvno povukla uzde i poterala
konje u drugom pravcu, sreno su izbegli opasnost; a nakon to je
jo jednom uinila to isto, nisu upali u kolotrag, niti se sudarili sa
93

Zvonica & neky

kolima koja su prevozila gnojivo; a En se, sa zanimanjem

posmatrajui kako upravljaju koijom i smatrajui to dobrim
primerom naina na koji oni svravaju sve svoje poslove, obrela
bezbedna pred sestrinom kuom.

94

Zvonica & neky

Glava 11
Pribliio se sada trenutak za povratak ledi Rasel: ak je i dan
odreen; i En se, kako je dogovor bio da joj se pridrui im se ona
vrati, radovala ranom povratku za Kelin, ali je poela i da
razmilja kako e to uticati na njeno spokojstvo.
Boravie u istom selu kao i kapetan Ventvort, nekoliko stotina
metara od njega; morae ii u istu crkvu, a dve porodice e morati
da dolaze u dodir. Ovo joj nije ilo u prilog; ali s druge strane, on je
toliko vremena provodio u Aperkrosu da se moglo smatrati da e
se ona, kada ode odatle, od njega udaljiti a ne pribliiti mu se; i,
sve u svemu, verovala je da ona mora, po ovom zanimljivom
pitanju, biti na dobitku, kao to je gotovo izvesno bilo da e u
pogledu drutva kod kue biti na dobitku im sirotu Meri zameni
sa ledi Rasel.
elela je da moe potpuno da izbegne da vidi kapetana
Ventvorta u Holu: te sobe svedoile su i ranijim njihovim
susretima i suvie bi za nju bilo bolno seanje na njih; a ipak je
najvie strepela od mogunosti susreta kapetana Ventvorta i ledi
Rasel. Oni nisu voleli jedno drugo; i nikakva obnova poznanstva
sada ne bi bila ni od kakve koristi, i ako bi ih ledi Rasel videla
zajedno, pomislila bi kako je on suvie hladnokrvan, a ona suvie
povuena.
Ove su je brige najvie muile dokje iekivala odlazak iz
Aperkrosa, u kom je, verovala je, sasvim dovoljno boravila. Svest
da je malom arlsu bila od koristi, uvek e seanju na njen
dvomeseni boravak tamo davati posebnu dragost, ali njemu se
snaga brzo vraala, a ona nije via imala razloga da ostane.
Meutim, kraj njene posete je bio toliko drugaiji da ga ona ni
zamisliti nije mogla. Kapetan Ventvort se, nakon to ga itava dva
dana u Aperkrosu niko nije ni video ni uo, vratio meu njih da se
opravda i kae im ta ga je zadralo.
95

Zvonica & neky

Konano je do njega stiglo pismo njegovog prijatelja kapetana

Harvila iz koga je saznao da se on sa porodicom za tu zimu
nastanio u Lajmu; i da su se, i ne znajui to, nalazili svega
tridesetak kilometara jedan od drugog. Kapetan Harvil nikada nije
u potpunosti povratio zdravlje nakon ozbiljne rane koju je
zadobio dve godine ranije, a kako je kapetan Ventvort silno eleo
da ga vidi, on je reio da smesta ode za Lajm. Proveo je tamo
dvadeset i etiri asa. Odsustvo mu je oproteno, njegovu
prijateljsku naklonost svi su toplo pohvalili i svi su se ivo
zainteresovali za njegovog prijatelja, a njegov opis okoline Lajma
je itavo drutvo sa toliko oseanja ispratilo da su svi arko
poeleli da i sami vide Lajm pa poee da kuju planove da tamo i
odu.
Mladi su izgarali od elje da vide Lajm. Kapetan Ventvort je
govorio da e on tamo opet ii, kako je njegova udaljenost od
Aperkrosa zanemarljiva; i kako, premda je novembar, vreme nije
nimalo ravo; i ukratko, Luiza se, a ona je bila ustrija i od
najustrijih, i sasvim reena da ide, i osim to joj je priinjavalo
zadovoljstvo da tera po svome, sada jo i bila naoruana idejom
da je takva svojeglavost vrlina, potpuno ogluila o elje majke i
oca da odlazak odloi do leta; pa je reeno da e svi poi u Lajm arls, Meri, En, Henrijeta, Luiza i kapetan Ventvort.
Prvobitni nesmotreni plan bio je da odu ujutro i vrate se
uvee; ali na ovo gospodin Mazgrouv, zarad svojih konja, nije
elelo da pristane; a kada su ovu zamisao racionalnije razmotrili,
zakljuili su da im dan usred novembra nee ostaviti mnogo
vremena da razgledaju to mesto, kada se odbije sedam sati za
odlazak i povratak, zbog stanja puteva u to doba godine. Stoga su
odluili da tamo prenoe, i da ih ne bi trebalo oekivati da se vrate
do ruka narednog dana. Smatralo se da je ovo mnogo bolji plan; i
premda su se svi sastali u vlastelinskom dvoru na doruku u
prilino rani as, i premda su krenuli na vreme, daleko je prolo
podne kada su se dve koije, velika zatvorena koija gospodina
Mazgrouva, u kojoj su se nalazile etiri dame, i arlsova dvokolica,
96

Zvonica & neky

u kojoj je on vozio kapetana Ventvorta, spustile dugakom

padinom brda do Lajma, a kada su se spustili u jo strmiju ulicu
same varoi postalo je sasvim jasno da nee imati mnogo vremena
za razgledanje pre nego to svetlosti i topline dana potpuno
nestane.
Nakon to su u jednoj krmi pronali prenoite i poruili da
im se spremi jelo, sledee to su imali da urade, nesumnjivo je bilo
da se spuste do mora. Suvie su u pozno doba godine stigli za ma
kakvu zabavu i raznovrsnost kakvu bi im Lajm kao mesto na
kome se svet okuplja, mogao ponuditi. Balske dvorane i prostorije
za javna okupljanja su bile zatvorene, posetilaca vie nije bilo,
jedva da je u varoi jo ostala koja porodica koja tu nije bila stalno
nastanjena; i ni graevine nisu bile dostojne panje ve je oko
posetioca trailo da vidi neobian poloaj same varoi, i glavnu
ulicu koja se gotovo obruavala u more, stazu do Koba6, koji
okruuje prijatni mali zaliv koji u sezoni oivi od kabina za
kupanje i sveta; i sam Kob, njegova stara uda i moderne dodatke;
i veoma lepu liniju litica koje su se pruale prema istonom delu
varoi; i veoma bi to bio neobian posetilac koji bi video drai
neposredne okoline Lajma i koji ne bi poeleo da ih poblie
upozna. Prirodne lepote u okolini, armut sa svojim strmim
padinama i irokim prostranstvima, i jo sa onim svojim, lepim,
uvuenim zalivom nad kojim se nadvijaju tamne hridi, i gde se iz
peska izdiu niske stene inei to mesto nadasve povoljnim za
posmatranje igre plime, i za neumorno bavljenje mislima; i ume
oko vedrog seoceta Gornji Lajm; i, iznad svega, Pini, sa zelenim
provalijama izmeu bajkovitih stena, gde ratrkane ume i bogati
vonjaci govore da je mnogo generacija moralo proi otkako je
ono prvobitno survavanje litice pripremilo teren za ovakav jedan
pejza, iji su prizori tako udesni i lepi da se mogu smatrati i vie
nego ravnima ma kom prizoru sa uvenog ostrva Vajt; sva se ova
6

Lukobran u Lajmu. (Prim. prev.)

97

Zvonica & neky

mesta moraju posetiti i nekoliko puta, da bi se razumela vrednost

Lajma.
Drutvo iz Aperkrosa se, prolazei pored sada opustelih i
turobnih prostorija za javna okupljanja i spustivi se jo malo
dalje, obrelo na obali mora; i ostali su tako da stoje, kao to svako
ko zasluuje da vidi more zastane i zagleda se u njega kada ga vidi
prvi put nakon dugo vremena, pa nastavili prema Kobu koga su
jednako eleli da vide, kako zbog njega samog, tako i zbog
izvetaja kapetana Ventvorta; jer su se Harvilovi bili smestili u
jednoj kuici blizu podnoja starog pristanita izgraenog
neznano kada. Kapetan Ventvort je svratio da poseti prijatelja;
ostali su nastavili dalje, a on je trebalo da im se pridrui na Kobu.
Ni najmanje se nisu umorili lutajui i divei se; a ak se ni
Luizi nije inilo da je dugo prolo otkako su se rastali sa
kapetanom Ventvortom, kada su ga ugledali kako dolazi za njima
sa tri pratioca, koje su, prema njegovom opisu, prepoznali kao
kapetana i gospou Harvil i kapetana Benvika koji je kod njih
boravio.
Kapetan Benvik je pre nekog vremena bio porunik na
Lakoniji; a izvetaj koji je kapetan Ventvort o njemu dao, po svom
prvom povratku iz Lajma, i topla hvala kojom ga je istakao kao
izvrsnog mladog oveka i oficira koga je oduvek visoko cenio, a
koje su ga morale uzdii u oima svih koji su ga sluali, je
prethodila istoriji njegovog privatnog ivota zbog koje je on
odmah u oima svih dama postao izvanredno zanimljiv. Bio je
veren sa sestrom kapetana Harvila, i sada je bio u alosti za njom.
Godinu ili dve su ekali da on stekne bogatstvo ili da dobije
unapreenje. Bogatstvo je stiglo, kako je poruniki plen bio
veliki; a naposletku je stiglo i unapreenje, ali Fani Harvil to nije
doivela. Preminula je prolog leta dok je on bio na moru. Kapetan
Ventvort je smatrao da nije mogue da mukarac voli neku enu
kao to je siroti Benvik voleo Fani Harvil, niti da bude dublje
pogoen ovim stranim preokretom. Smatrao je njegovu prirodu
98

Zvonica & neky

upravo onakvom kakva mora najvie patiti, jer je ona u sebi

objedinjavala snana oseanja i mirno, ozbiljno i povueno
dranje i snanu sklonost ka itanju i drugim smirenijim
zanimanjima. Da bi ova pria bila jo zanimljivija, inilo se da je
njegovo i Harvilovo prijateljstvo, ako je to ikako mogue, ovaj
dogaaj koji je ugasio sve njihove nade da e se oroditi, samo jo
dodatno osnaio, pa je kapetan Benvik sada iveo kod njih.
Kapetan Harvil je svoju sadanju kuu uzeo u najam na pola
godine; njegov ukus i zdravlje i prihodi su ga upravljali da
pronae neku pristupaniju kuu pored mora; a lepota okoline i
mir koji je u Lajmu vladao tokom zime inili su se ba po meri
duevnog stanja kapetana Benvika. Saoseanje i naklonost koju su
prema njemu oseali bili su veliki.
- Pa ipak - pomislila je En, dok su ili njima u susret - moda
njegovo srce nije nita manje ucveljeno nego moje. Ne verujem da
su mu svi izgledi na srean ivot zauvek uniteni. Mladi je od
mene; mlai po oseanjima ako ne po godinama; mlai je jer je
mukarac. Oporavie se on i biti srean s drugom.
Sreli su se i predstavili jedni drugima. Kapetan Harvil je bio
visok, tamnokos mukarac razumnog i dobroudnog lica; malo
hrom, a zbog otrih crta lica i slabog zdravlja izgledao je mnogo
starije od kapetana Ventvorta. Kapetan Benvik je izgledao, i bio je,
najmlai od sve trojice, i u poreenju sa obojicom je bio sitan
mukarac. Imao je prijatno lice i setno dranje, ba kao to i prilii
i povlaio se iz svakog razgovora.
Kapetan Harvil je, premda po vladanju nije bio ravan
kapetanu Ventvortu, bio savren gospodin, prirodan, srdaan i
ljubazan. Gospoa Harvil se, za dlaku manje uglaena od svoga
mua, inila jednako dobra kao i on; i nita nije moglo biti
prijatnije od njihove elje da itavo drutvo smatraju za svoje
prijatelje jer su prijatelji kapetana Ventvorta, i nita nije moglo
biti gostoljubivije od njihovog navaljivanja da im oni svi obeaju
da e s njima ruati. Ruak koji je ve poruen u krmi je
99

Zvonica & neky

naposletku, premda nevoljno, ipak prihvaen kao opravdano

izvinjenje; ali izgledali su gotovo povreeni to je kapetan
Ventvort doveo takvo jedno drutvo u Lajm ne razmiljajui da bi
red bio da oni ruaju kod njih.
Toliko je naklonosti u svemu ovome bilo prema kapetanu
Ventvortu, i takve je oaravajue drai bilo u gostoljubivosti,
toliko neuobiajenoj i toliko razliitoj od onih pozivanja i
prihvatanja poziva i zvaninih i sveanih rukova na koje je bila
navikla da je osetila da njenom duevnom staniu nee koristiti
poblie upoznavanje sa njegovim kolegama oficirima. - Svi bi oni
bili moji prijatelji - bila je njena misao; i morala je da se bori
protiv velike potitenosti koja ju je pritisla.
Kada su napustili lukobran, svi su uli u kuu svojih novih
prijatelja i videli da je ona tako mala da niko osim onaj ko od srca
poziva ne bi ni pomislio da u nju moe da smesti toliko ljudi. En se
na trenutak i sama ovome zaudila; ali uskoro su uenje
zamenila prijatnija oseanja koja su proizala iz pogleda na sva
ona domiljata reenja i lep raspored kojim je kapetan Harvil na
najbolji mogui nain iskoristio mali prostor, i nadomestio
nedostatak nametaja u kui i zatitio prozore i vrata od zimskih
oluja koje je valjalo oekivati. Raznovrsnost nametaja u sobama,
u kojima je uobiajenim i sasvim obinim i neuglednim stvarima
koje je obezbedio vlasnik kue suprotstavljen pokoji komad
nametaja od retkog drveta i izvanredne izrade, i poneto
neobino i dragoceno iz svih onih udaljenih zemalja koje je
kapetan Harvil posetio, nadasve je En bila zanimljiva; i sve je to
ukazivalo na njegovo zanimanje, na plod njegovog rada i truda i
kakav je ono uticaj imalo na njegove navike, i ova slika mira i
domae sree koju je sve ovo predstavljalo u njoj je u isti mah
budila oprena oseanja zadovoljstva i tuge.
Kapetan Harvil nije mnogo voleo da ita; ali je pronaao
odlino mesto i upriliio veoma lepe police za sasvim prilinu
zbirku lepo uvezanih knjiga, vlasnitvo kapetana Benvika.
100

Zvonica & neky

Hromost mu je ograniavala kretanje; ali je on sebi, usled

dosetljivog duha koji je stremio korisnosti pronalazio mnogo
posla i u kui. Crtao je, farbao, tesao i lepio; pravio je igrake za
decu; pravio je nove, bolje, igle za pletenje i pribadae; i kada bi
sve ostalo posvravao, seo bi da radi na velikoj ribarskoj mrei u
jednom uglu sobe.
En je pomislila kako je za sobom ostavila veliku sreu kada je
izala iz kue; a Luiza pored koje je ila je ushieno i oduevljeno
poela da govori o karakteru pomoraca; njihovoj drueljubivosti,
bratskoj privrenosti, estitosti, i kako je uverena da su pomorci
vredniji i topliji od ma kog drugog soja ljudi u Engleskoj; da samo
oni znaju kako se ivi, i da samo oni zasluuju potovanje i ljubav.
Vratili su se da se presvuku i ruaju; i toliko im je sve do sada
bilo po volji da nisu imali nikakvih primedbi; premda su im se
vlasnici krme silno izvinjavali to se sezona odavno zavrila i
to je Lajm toliko skrajnut s glavnog puta i kako se nisu nadali
gostima.
En je sada shvatila da se navikla na drutvo kapetana
Ventvorta koliko se u poetku nije mogla ni nadati, da za nju sada
sedanje za sto s njim, i razmena uoptenih utivosti koje uz to idu
(nikada nisu zalazili dublje u razgovor) nije predstavljalo nita.
Noi su bile suvie mrane da bi dame ile napolje, pa su
vianje morale da ostave za sutra, ali im je kapetan Harvil obeao
da e ih posetiti uvee; i doao je i poveo svog prijatelja to je bilo
vie nego to su se nadali, jer su se svi sloili da im se ini da
kapetanu Benviku nije godilo prisustvo tolikih neznanaca.
Meutim, on je ponovo zaao meu njih, premda njegovo duevno
stanje svakako nije delovalo u skladu sa vedrinom tog drutva u
celini.
Dok su kapetani Ventvort i Harvil razgovarali na jednoj strani
prostorije, i priseali se prolih dana i mnotvom anegdota
zaokupljali panju drugima i zabavljali ih, desilo se da je En sa
kapetanom Benvikom ostala malo po strani; i dobrota njene
101

Zvonica & neky

prirode ju je nagnala da zapodene razgovor s njim. Bio je stidljiv i

sklon apstraktnim razmiljanjima; ali prijatna blagost njenog lica i
nenost u ophoenju uskoro su uinili svoje; i En je nagraena za
svoj trud. Oigledno je bilo da je on mladi koji se mogao pohvaliti
izvrsnim knjievnim ukusom, premda ponajvie po pitanju
poezije; i osim to je bila uverena da mu je barem za to vee
pruila zadovoljstvo da razgovara o temama za koje se njegovo
uobiajeno drutvo nije zanimalo, ona se nadala da mu je bila od
koristi i nekim nagovetajima o dunosti i koristima
prevazilaenja patnje koji su sasvim prirodno proizali iz njihovog
razgovora. Jer premda je bio stidljiv, nije bio uzdran; i inilo se
da mu je milo bilo da oslobodi sputana oseanja; i dok su govorili
o poeziji, bogatstvu poezije u njihovo doba, i zadrali se na
poreenju miljenja po pitanju vrhunskih pesnika, pokuavali da
utvrde da lije bolji Marmion ili Gospa od jezera7, i kakvo miljenje
imaju o auru i Abidoskoj nevesti8; i dalje kako bi re our trebalo
izgovarati, on je pokazao koliko je blisko upoznat sa svim
najnenijim pesmama jednog pesnika i strastvenim opisima
beznadene patnje drugog; citirao je, tako ustreptalih oseanja,
brojne stihove koji su govorili o slomljenom srcu, ili duhu naisto
razorenom patnjom i izgledao je zaista kao da eli da ga ona
razume da se ona usudila da izrazi nadu da ne ita samo on
poeziju i da kae da smatra da nesrea poezije lei u tome to u
njoj retko kada bez patnje u dui mogu da uivaju oni koji je
najbolje razumeju; i da u njoj mogu da uivaju samo oni ija su
oseanja snana, ali upravo bi takvi trebalo da joj se preputaju
vrlo umereno.
Nije izgledalo kao da ga boli ova aluzija na njegovo trenutno
stanje, ak je izgledao kao da je time i zadovoljan, pa se ona
ohrabrila da nastavi dalje; i oseajui da se moe pozvati na svoje
pravo starijeg, odvaila se da mu predloi da uvrsti vie proze u
7
8

Pesme ser Valtera Skota. (Prim. prev.)

Pesme lorda Bajrona. (Prim. prev.)

102

Zvonica & neky

svoje svakodnevno itanje; a kada ju je zamolio za pojedinosti,

ona mu je preporuila takva dela naih najboljih mislilaca, i takve
zbirke najboljih pisama, takve memoare potovanja vrednih
karaktera koji su upoznali veliku patnju, kakva su joj u tom asu
pala na pamet, a za koja je smatrala da e mu osnaiti i obodriti
duh najuzvienijim uenjem i najsnanijim primerima moralne i
verske trpeljivosti.
Kapetan Benvik ju je paljivo sluao i inilo se da joj je
zahvalan na interesovanju koje mu je pokazala; i premda je
odmahnuo glavom i uzdahnuo pokazujui time da nema mnogo
vere da ma koja knjiga moe da ublai tugu kao to je njegova, on
je ipak pribeleio dela koja mu je preporuila i obeao da e ih
pronai i proitati.
Kada se vee zavrilo, En nije mogla da ne primeti koliko je
zanimljivo to je dola u Lajm da propoveda strpljenje i mirenje sa
sudbinom mladiu koga nikada pre nije videla; niti je mogla da
obuzda strah, kada je ozbiljnije o svemu razmislila, da je kao i
mnogi drugi veliki moralisti i propovednici, ona sama bila veoma
reita o stvari u vezi sa kojom njeno lino ponaanje nikako ne bi
moglo da se uzme za primer.

103

Zvonica & neky

Glava 12
Kako narednog jutra uvidee da su od sveg drutva najranije
ustale, En i Henrijeta se sloie da se pre doruka spuste do mora.
Otile su na plau da posmatraju zapljuskivanje talasa koje je na
obalu nanosio neni jugoistoni povetarac sa svom raskoi kakvu
je jedna tako glatka obala doputala. Divile su se jutru, ushieno
se predale lepoti mora; uivale u lakom dodiru sveeg povetarca pa se predale tiini; dok Henrijeta iznenada nije rekla: - O! Da sasvim sam uverena da morski vazduh, osim u veoma retkim
sluajevima, uvek godi. Nema sumnje da je on od velike blagodeti
bio doktoru erliju nakon to je oboleo u prolee prole godine.
On sam tvrdi da mu je jednomeseni boravak u Lajmu koristio
vie u oporavku nego svi lekovi to ih je uzimao; i da se svaki put
kada je pored mora opet osea mladim. E sad, ne mogu a da ne
pomislim kako je prava teta to on ne ivi pored mora. Odista
mislim da bi mu najbolje bilo da sasvim ode iz Aperkrosa, i da se
preseli u Lajm. Ne misli li i ti, En, tako? Slae li se, da je to
najbolje to moe da uradi i za sebe i za gospou erli? Ona u
Lajmu ima rodbine, zna, i mnoga poznanstva, pa bi nju boravak
ovde silno razonodio, a i miljenja sam da bi rada bila da se
nastani negde gde joj je uvek lekar pri ruci, u sluaju da on doivi
jo jedan napad. Odista me pritisne seta kada pomislim da dvoje
tako izvanrednih ljudi kao to su gospoa i doktor erli, koji su
itavog ivota samo dobro inili, svoje poslednje dane u
monotoniji provode u mestu kao to je Aperkros, odseeni od
itavog sveta, ako izuzmemo nau porodicu. Volela bih da mu to
njegovi prijatelji predloe. Zaista mislim da bi red bio da to uine.
A to se tie biskupske dozvole o razreenju dunosti, nee u tom
pogledu biti nikakvih potekoa s obzirom na njegove godine i
narav. Ja sam samo u nedoumici hoe li se on dati nagovoriti da
napusti parohiju. Njegova su poimanja veoma stroga i veoma je
savestan, moram ak rei da je savestan preko svake mere. Zar ne
misli i ti, En, da je on savestan preko svake mere? Zar ne misli
104

Zvonica & neky

da je takva savesnost koja tera sveteno lice da i zdravlje reskira

zarad dunosti koju lako moe da obavi i neko drugi, grena? A u
Lajmu bi bio, svega tridesetak kilometara udaljen, to je dovoljno
blizu da do njega doe glas bude li svet smatrao da ima razloga da
se ali.
En se vie nego jednom u sebi nasmeila sluajui ovaj govor, i
pozabavila se ovim problemom, spremna da pomogne
razumevanjem i saoseanjem i sa mladom damom i sa mladim
gospodinom, premda njena pomo u ovom sluaju nije bila od
velike vrednosti jer je jedino mogla uopteno da se sloi sa onim
to je reeno. Svaka njena re o ovoj stvari bila je razborita i
primerena; sloila se, kako je i bio red, da doktor erli ima pravo
da uiva u mirovini; uvidela je koliko je poeljno da na mesto
paroha doe krepak, ugledan mladi, i ak je bila i toliko uviavna
da nagovesti da bi velika prednost bila kada bi taj paroh imao
enu.
- Volela bih - rekla je Henrijeta zadovoljna ponaanjem svoje
pratilje - volela bih da ledi Rasel ivi u Aperkrosu, i da je bliska
prijateljica doktora erlija. Za nju kau da na svakoga moe uticati
da promeni miljenje. Nju smatram za enu koja moe oveka da
nagovori na sve! Ja se nje plaim, kao to sam ti ve rekla, veoma
je se plaim, jer je neobino otroumna, ali je i silno potujem i
ba bih volela da i mi u Aperkrosu imamo takvu susedu.
En je ova Henrijetina zahvalnost zabavljala, a zabavljalo ju je i
to to je njena prijateljica sticajem okolnosti, kao i ovim novim
Henrijetinim zanimanjem, dospela u milost nekog lana porodice
Mazgrouv; ali imala je vremena samo neto uopteno da joj
odgovori i sloi se u elji da takva jedna ena ivi u Aperkrosu, pre
nego to naglo prekinue razgovor na svaku temu jer videe da im
prilaze Luiza i kapetan Ventvort. I oni su izali da protetaju pre
doruka; ali ih je Luiza, u taj as se setivi da mora neto da
pazari, pozvala da se s njom vrate u grad. Svi su joj se stavili na
raspolaganje.
105

Zvonica & neky

Kada su stigli do stepenica to vode prema plai, jedan se

gospodin spremao da se njima spusti i utivo se povukao da ih
propusti. Popeli su se i proli pored njega; i u tom prolaenju
njemu za oko zape En, i on joj uputi pogled iskrenog divljenja, koji
ona ne mogae da ne primeti. Odista je izvanredno lepo izgledala;
njenim izuzetno pravilnim, izuzetno lepim crtama lica neni je
povetarac to joj je milovao obraze povratio rumenilo i sveinu
mladosti i vratio ivost njenom oku. Jasno je bilo da joj se ovaj
gospodin (jer mu je vladanje bilo sasvim gospodstveno)
neizmerno divio. Kapetan Ventvort je tog asa pogleda ime
pokaza da mu ovo nije promaklo. Uputio joj je letimian pogled,
vedar pogled, kojim kao da je rekao: - Ovog oveka si zanela, a ak
i ja u ovom trenutku ponovo u tebi vidim neto od En Eliot,
Poto saekae da Luiza obavi kupovinu i poto su jo malo
tumarali naokolo, vratie se u gostionicu; a En je idui urno od
svoje sobe do trpezarije, opet naila na onog istog gospodina koji
je u tom asu izlazio iz sobe do njene, i ranije je pretpostavila da je
stranac ovde kao i oni to su, i zakljuila je da je momak ugledne
spoljanjosti, to ga je videla da ide izmeu dveju gostionica kada
su se vraali, njegov sluga. Ovu njenu pretpostavku podrala je i
injenica da su i sluga i gospodar nosili crninu. Sada se pokazalo
da su odseli u istoj gostionici; a prilikom ovog drugog susreta,
premda kratkog, gospodin je opet svojim dranjem jasno pokazao
da se on njenoj lepoti divi, a spremnim i primerenim isprikama da
je ovek izvanrednih manira. Izgledao je kao da mu je trideset, i
bio je veoma prijatne spoljanjosti, ali nije bio naoit. En je osetila
da bi rada bila da sazna ko je.
Gotovo su bili obavili doruak, kada je zvuk koije (koji su
zauli gotovo prvi put otkako su stigli u Lajm) privukao polovinu
drutva prozoru. Bila je to gospodska koija, dvokolice, i izlazila je
iz kolskog dvorita; mora da neki gost odlazi. Konje je terao sluga
u crnini.
106

Zvonica & neky

Sam pomen dvokolica natera arlsa Mazgrouva da skoi da ih

uporedi sa svojima; sluga u crnini pobudio je Enino zanimanje, pa
su se sve estoro okupili pored prozora ba u pravom trenutku da
vide kako vlasnik dvokolica izlazi praen naklonima i izrazima
potovanja osoblja gostionice, seda u dvokolice i odvozi se.
- Ah! - povika kapetan Ventvort u tom trenutku i okrznu
pogledom En - pa to je onaj ovek sa kojim smo se mimoili.
Gospoice Mazgrouv su se sloile sa ovom tvrdnjom; i nakon
to su ga ljubazno pogledom ispratili dok im se na vrhu brda nije
izgubio iz vida, vratili su se doruku. Uskoro je i konobar uao u
trpezariju.
- Da li biste bili ljubazni - rekao je kapetan Ventvort im ga je
ugledao - rei nam ime gospodina koji je upravo otiao?
- Bih, gospodine, to vam je izvesni gospodin Eliot, veoma
imuan gospodin, sino je doao iz Sidmuta. Rekao bih da ste
sino za veerom uli njegovu koiju, gospodine; a sada je
namerio da na putu za Bat i London svrati do Krukerna.
- Eliot! - Neki od njih su razmenili poglede, a neki ponovili ime
koje su uli, ak i pre nego to je konobar i stigao da dovri svoje
pronicljivo i brzo kazivanje.
- Boe! - povika Meri - bie da je to na roak; mora da je na
gospodin Eliot, odista mora da je to on! arlse, En, zar ne mislite i
vi da to mora biti on? U crnini je, vidite, ba kao to bi na
gospodin Eliot trebalo da bude. Kako je to samo neobino! I ba da
se zadesi u gostionici u kojoj smo i mi odseli! En, zar ne misli i ti
da to mora biti na gospodin Eliot? Oev naslednik? Budite
ljubazni, gospodine - obratila se konobaru - da niste uli, da vam
nije njegov sluga rekao da je on rod porodici iz Kelina?

107

Zvonica & neky

- Nije, gospoo, nijednu porodicu nije imenom spomenuo; ali

je rekao da je njegov gospodar veoma imuan gospodin, i da e
jednog dana biti ser baronet 9.
- Eto! Vidite li! - povikala je Meri ushieno - ba kako sam i
rekla! Naslednik ser Voltera Eliota! Bila sam uverena da e se to i
pokazati ako je istina. Pazite ta vam kaem, to se njegove sluge
staraju da objave ma gde da poe. Ali, En, pomisli samo kako je to
neobino! Kajem se to ga nisam bolje pogledala. teta to nismo
na vreme saznali ko je, mogli smo traiti da nam ga predstave.
Silna je teta to se nismo upoznali! Zar ti se ne ini da je imao
dranje Eliotovih? Nisam ga poteno ni pogledala, gledala sam
konje, ali ini mi se da je u njegovom dranju bilo neeg od
dranja Eliotovih, kako nisam grb primetila! O! Kaput ga je
prekrio, da nije, uverena sam da bih ga primetila, a primetila bih i
livreju; da nije sluga bio u crnini odmah bismo ga poznali po
livreji.
- Kada se sve ove neobine okolnosti zbroje - rekao je kapetan
Ventvort - moramo pomisliti kako je to samo provienje udesilo
da se ne upoznate sa roakom.
Kada je uspela da zadobije Merinu panju, En je tiho pokuala
da je uveri da su njihov otac i gospodin Eliot ve godinama u
takvim ravim odnosima kakvi ne dozvoljavaju i nepoeljnim ine
svaki pokuaj zbliavanja.
Meutim, ona je oseala potajno zadovoljstvo to je videla
roaka, i to se uverila da je budui vlasnik Kelina bez ikakve
sumnje pravi gospodin, i da se doima veoma razboritim. Nije
htela, ni po koju cenu, spomenuti da se i po drugi put susrela s
njim; Meri, na sreu, nije naroitu panju obratila na njihov susret
u etnji ranije tog jutra, ali bi smatrala da joj je nainjena
nepravda kada bi saznala da je En naletela na njega u hodniku, i
Baronight u originalu, konobar je u jednoj rei spojio i re baronet i vitez, pokazujui time da ga
razlike u drutvenom rangu ne zanimaju. (Prim. prev.)
9

108

Zvonica & neky

da joj se on utivo izvinio kada se ona sama nije nala u njegovoj

blizini; da, ta mala utiva roaka razmena mora ostati skrivena.
- Razume se - rekla je Meri - da e u narednom pismu koje
bude slala u Bat spomenuti da smo videli gospodina Eliota.
Mislim da otac mora to znati; molim te, spomeni sve u vezi s njim.
En je izbegla da joj odgovori jer je smatrala da ne samo da
nema potrebe da ovaj susret spominje, ve i da mora da krije da je
do njega dolo. Znala je za uvredu nanetu njenom ocu pre mnogo
godina; i sumnjala je da je Elizabet u tome imala udela; i nije bilo
nikakve sumnje da je u njima oboma sama pomisao na gospodina
Eliota izazivala srdbu. Meri nikada nije pisala u Bat; sva muka
odravanja spore i nezadovoljavajue prepiske sa Elizabet pala je
na En.
Nedugo nakon doruka pridruie im se kapetan i gospoa
Harvil i kapetan Benvik; sa kojim su se dogovorili da poslednji put
proetaju Lajmom. Pre jedan je trebalo da krenu za Aperkros, i do
tada je trebalo da, to je due mogue, provedu zajedno na
vazduhu.
En je primetila da joj se kapetan Benvik pribliava im su
izali na ulicu. Razgovor koji su vodili prethodne veeri nije ga
pokolebao u nameri da ponovo potrai njeno drutvo; pa su neko
vreme ili zajedno i kao i prethodnog puta razgovarali o Skotu i
lordu Bajronu, i kao i prethodnog puta nisu bili kadri, kao to
nikada dva ljubitelja knjige nisu kadra, da se usaglase u pogledu
vrlina ovih dvaju pisaca, dok neto nije izazvalo uoptenu
promenu raspoloenja itavog drutva, pa se umesto kapetana
Benvika, pored nje naao kapetan Harvil.
- Gospoice Eliot - rekao je prilino tiho - dobro ste delo
uinili to ste naveli sirotana da u ovolikoj meri razgovara. Voleo
bih kada bi on ee imao ovakvo drutvo. Znam, znate da je po
njega ravo da se toliko povlai u sebe; ali ta se tu moe? Ne
moemo se rastati s njim.
109

Zvonica & neky

- Ne - rekla je En - lako mi je poverovati da je to nemogue; ali

moda e vremenom i to doi - znamo koliko znaajnu ulogu igra
vreme kada nas pogodi velika nesrea, i morate imati na umu,
kapetane Harvile, da se patnja vaeg prijatelja jo uvek moe
smatrati sveom - koliko sam razumela, nesrea ga je zadesila tek
prolog leta.
- Jeste, istina je - rekao je (uz dubok uzdah) - tek prolog juna.
- A on je za nju kako mi se ini, jo i kasnije saznao.
- Tek u prvoj nedelji avgusta, kada se vratio kui s Rta dobre
nade, tek to je postao kapetan Graplera. Ja sam bio u Plimutu
strahujui od vesti o njemu; slao je on pisma, ali je Grapler imao
nareenje da plovi za Portsmut. I vesti je trebalo tamo da ga slede,
ali ko da mu ih prenese? Ne ja. Radije bih da me okae o katarku.
Niko nije bio kadar da to uini, osim onog dobrog oveka (pokazao je glavom kapetana Ventvorta). - Lakonija je uplovila u
Plimut sedmicu ranije; i nije bilo opasnosti da je opet poalju na
more. Ostalo je reskirao; pisao je molbu i traio odsustvo, pa je i
ne ekajui odgovor putovao i danju i nou dok nije stigao u
Portsmut, i amcem otiao na Grapler onog asa kada je stigao i
itave sedmice se od sirotana nije odvajao. To je uinio, niko drugi
ne bi mogao spasti sirotog Dejmsa. Moete samo zamisliti,
gospoice Eliot, koliko nam je drag!
En je to mogla zamisliti i savreno je takvo oseanje razumela,
i tako mu je u odgovor i rekla pazei da je oseanja ne izdaju, ali i
da njega njegova ne savladajujer ga je ovaj razgovor toliko
potresao da nije bio kadar nastaviti, pa je naeo sasvim novu temu
kada je ponovo progovorio.
Gospoa Harvil je izrazivi kao svoje miljenje da e se njen
suprug sasvim dovoljno napeaiti dok stignu kui, odluila kojim
e putem drutvo krenuti u poslednju zajedniku etnju; otpratie
ih do kue, a zatim se vratiti, pa i sami krenuti na put. Prema svim
njihovim proraunima taman su dovoljno vremena imali, ali kada
su se pribliili lukobranu, zavlada opte miljenje da bi trebalo jo
110

Zvonica & neky

jedanput da njime proetaju i svi su bili za to raspoloeni, a Luiza

je bila toliko reena, da uskoro dooe do zakljuka da odlaganje
puta od etvrt sata i nije preterano; i tako su se uz sve utive rei
oprotaja i srdanu razmenu poziva i obeanja kakva se samo
mogu zamisliti, rastali od kapetana i gospoe Harvil na njihovom
pragu, pa su, i dalje u pratnji kapetana Benvika, koji je, inilo se,
reio da do poslednjeg asa ostane s njima, otili da se oproste od
lukobrana.
En je opet u svojoj blizini opazila kapetana Benvika. Pogled
pred njima neizbeno je opet razgovor naveo na mrana, plava
mora lorda Bajrona i ona mu je rado posvetila svu svoju panju
dokle je god to bilo mogue. Jer ju je neto drugo uskoro silom
privuklo.
Vetar je bio suvie snaan pa damama ne bee prijatno na
gornjem delu lukobrana, te se sloie da stepenicama siu na
donji deo, i sve one se zadovoljie time da se u miru i paljivo
spuste strmim stepenicama, osim Luize; ona je elela da uz pomo
kapetana Ventvorta skoi sa stepenica. U svim njihovim etnjama
morao je da joj pomae da skoi sa stepenika; njoj je to bio divan
oseaj. U ovoj prilici on nije bio voljan da to uini jer je kamen bio
suvie tvrd da ona na njega doskoi; ali je ipak to uinio.
Bezbedno se doekala i odmah je, da pokae koliko uiva, ustrala
uz stepenice da je on opet spusti. Savetovao ju je da to ne ini,
smatrao da je udarac suvie snaan; ali ne, uzalud je govorio i
ubeivao je, samo se nasmeila i rekla: - Namerena sam da to
uinim. - Pruio je ruke, ali je ona za deli sekunde pourila i
strmoglavila se na kamen donjeg dela lukobrana sa kog je
podigoe beivotnu! Na njoj nije bilo ni rane, ni krvi, ni vidljive
modrice; ali oi je sklopila, i nije disala i lice joj je bilo poput smrti.
Trenutak uasa za sve koji stajae tu! Kapetan Ventvort se u
munoj tiini spustio na kolena drei je u naruju i gledajui je
lica bledog kao njeno to je bilo. - Mrtva je! Mrtva je! - vrisnula je
Meri, pa zgrabila mua uveavi tako njegov ionako silan strah
koji ga je sasvim paralisao; a u sledeem trenutku je i Henrijeta,
111

Zvonica & neky

podlegla pod teinom ove njene izjave izgubila svest i sruila bi se

na stepenice da je nisu kapetan Benvik i En uhvatili i podigli.
- Zar mi niko nee pomoi? - bile su prve rei koje su provalile
iz kapetana Ventvorta, i toliko su bile pune oajanja kao da ga je
sva snaga napustila.
- Pomozite mu, pomozite mu - povikala je En - za ime boga,
pomozite mu. Mogu ja i sama da je pridravam. Ostavite mene,
idite njemu. Trljajte joj ruke, trljajte joj slepoonice; evo vam soli;
uzmite ih, uzmite ih.
Kapetan Benvik ju je posluao, a u tom asu se i arls
oslobodio stiska svoje supruge pa su mu obojica pritekli u pomo,
i podigli Luizu i vrsto je meu sobom drali, i uinili su sve kako
ih je En uputila, ali uzalud; a kapetan Ventvort se sav drhtei
naslonio na zid da ga noge ne izdaju i u najdubljem oajanju
povikao:
- O, Boe! Njeni otac i mati!
- Hirurga zovite! - rekla je En.
uo je njene rei; kao da su ga u taj mah protresle, i samo je
rekao: - Istina, istina, hirurga valja zvati ovog asa - i ve pojurio,
kada En urno predloi:
- Kapetan Benvik, ne bi li bolje bilo da kapetan Benvik poe?
On zna gde da ga pronae.
Svi koji su bili kadri da razmiljaju uvideli su prednost ove
zamisli, i zaas je (a sve se deavalo u svega nekoliko trenutaka)
kapetan Benvik predao beivotno telo na staranje bratu i u
najveoj hitnji pourio u varo.
to se tie drutva koje je ostavio za sobom sveg u oajanju,
teko se moglo rei ko je od ono troje prisebnih patio najvie:
kapetan Ventvort, En ili arls, koji se, kako je odista mnogo voleo
sestru, nadvijao nad Luizom jecajui neuteno, i mogao je samo da
as gleda jednu sestru, as drugu i vidi da je i ona u potpuno
besvesnom stanju, ili je mogao da posmatra histerinu pometnju
112

Zvonica & neky

svoje supruge koja je vapila da joj on pomogne, a on to nije bio

kadar da uini.
En je, starajui se za Henrijetu, svom snagom i revnou i
pribranou koje joj je instinkt nalagao, i dalje na mahove
pokuavala da ohrabri druge, da umiri Meri, da obodri arlsa i
stia oseanja kapetana Ventvorta. A inilo se da i jedan i drugi u
nju gledaju da im da dalja uputstva.
- En, En - vikao je arls - ta nam je dalje initi? ta nam je, za
ime nebesa, dalje initi?
I kapetan Ventvort je pogled upravio prema njoj,
- Zar ne bi bilo bolje da je odnesemo u gostionicu? Da, sigurna
sam: odnesite je polako u gostionicu.
- Tako je, tako je, u gostionicu - ponovio je kapetan Ventvort,
koliko-toliko pribran i eljan da neto ini.
- Ja u je odneti. Mazgrouve, postarajte se za ostale.
Sada se ve vest o nesrenom dogaaju rairila meu
radnicima i ribarima na lukobranu, i mnogi su se okupili oko njih,
da se nau pri ruci ukae li se potreba, a u svakom sluaju da se
nauivaju pogleda na mrtvu mladu gospoicu, ne, na dve mrtve
mlade gospoice, jer se pokazalo da je istina dvostruko bolja od
prvog glasa. Henrijetu su predali na staranje nekima od ovih
dobrih ljudi iji je izgled ulivao najvie poverenja, jer je, premda je
povratila prisebnost, bila sasvim slaba; i tako su, dok je En ila
pored nje, a arls pomagao svojoj eni, krenuli, sa neizrecivim
oseanjima gazei tlo kojim su ne tako davno, odista tek nedavno,
i tako vedro ve jednom proli.
Nisu jo ni sili sa lukobrana kada su ih presreli Harvilovi.
Videli su kapetana Benvika kada je proleteo pored njihove kue, a
njegov izgled im je kazao da se neto ravo desilo; pa su tog asa
krenuli, a svet im je na svakom koraku davao obavetenja i
upuivao ih do tog mesta. Premda potresen, kapetan Harvil im je
svojom razboritou i pribranou bio od velike koristi; a
113

Zvonica & neky

dovoljno je bilo da samo jednom pogleda svoju enu, pa da odlue

ta im ja dalje initi. Moraju je odneti u njihovu kuu; svi oni
moraju poi kod njih i tamo saekati da hirurg doe. Ustruavanja
i snebivanja nisu eleli ni da uju: posluati su ga; i svi su uli pod
njegov krov; i dok su Luizu prema uputstvima gospoe Harvil
nosili na sprat, i smestili je u gospoin krevet, njen mu se starao
da prui pomo, okrepljenje i osveenje svima kojima su bili
potrebni.
Luiza je jednom otvorila oi, ali ih je uskoro ponovo sklopila
ne dajui nikakvog znaka da je svest povratila. Ovo je, meutim,
bio znak ivota i od velike koristi njenoj sestri; i Henrijetu je,
premda sasvim nesposobnu da boravi u istoj prostoriji sa Luizom,
previranje nade i straha dralo da se opet i sama ne obeznani. A i
Meri se polako smirivala.
Hirurg je doao skoro i pre nego to su smatrali da je mogue.
Obuzeo ih je muan strah dok ju je pregledao; ali on nije bio
sasvim bez nade. Ozbiljno je udarila glavom, ali video je da se ljudi
oporavljaju i od teih ozleda: nipoto nije bio bez nade; i govorio
je vedro.
To to nije smatrao da je sluaj beznadean, to to nije rekao
da e se sve okonati za koji sat u prvi mah se inilo da prevazilazi
i najsmelija nadanja veine; i samo se moe zamisliti ushienje
koje ih je obuzelo usled ovog srenog obrta, i radost, duboka i
nema koja se spustila nakon nekoliko arkih izraza zahvalnosti
nebesima.
En je uverena bila da nikada nee zaboraviti ton i izgled
kapetana Ventvorta kojima je propratio svoje Hvala Bogu!; kao
ni pogled na njega kasnije dok je sedeo kraj stola, pognut nad njim
skrtenih ruku i skrivenog lica, kao da su mu duu pritisla teka
oseanja pa pokuava da ih molitvom i razmiljanjem umiri.
Luizini udovi nisu bili povreeni. Samo je glavu povredila.
Doao je as da drutvo razmotri ta bi bilo najbolje initi s
obzirom na opte stanje. Sada su bili kadri razgovarati i savetovati
114

Zvonica & neky

se jedni s drugima. Nije bilo mesta sumnji da Luiza mora ostati

gde je, ma koliko da je njene prijatelje pogaalo to moraju
Harvilovima da nameu toliku brigu. Nisu je smeli pomerati.
Harvilovi su opet utiali svako ustruavanje; i koliko je bilo u
njihovoj moi, svako izraavanje zahvalnosti. Oni su unapred o
svemu razmislili i sve ve udesili pre nego to su drugi i poeli da
razmiljaju, Kapetan Benvik e morati da prepusti svoju sobu i
nae sebi prenoite na drugom mestu; i sve je bilo reeno. Njima
je samo bilo ao to u kuu ne mogu da prime jo koga; ali ako bi
moda decu smestili u sluavkinu sobu, ili negde sklonili
kolevku, jer im je teko bilo pomisliti da ne pronau mesta za jo
dvoje ili troje pod pretpostavkom da oni imaju elju da ostanu;
mada su gospoicu Mazgrouv sasvim mirne due i bez asa
kolebanja mogli da prepuste na brigu gospodi Harvil. Gospoa
Harvil je bila iskusna bolniarka, a i njena dadilja, koja je s njom
dugo ivela i svuda s njom ila, je takode to bila. Pored njih dveju
nikakva joj druga nega nee biti potrebna ni danju ni nou. I sve je
ovo reeno sa iskrenou i ubeenjem kojima se nije moglo
protivreiti.
arls, Henrijeta i kapetan Ventvort su se savetovali, i nakratko
je ta razmena bila satkana samo od smetenosti i straha. Aperkros, nunost odlaska u Aperkros; vest moraju dobiti; kako
da je saopte gospodinu i gospoi Mazgrouv; ve je odmaklo pre
podne; proao je itav sat otkako je trebalo da krenu na put;
nemogunost da se stigne na vreme. - U prvi mah nisu bili kadri ni
za ta osim da ovako uzvikuju, ali je kapetan Ventvort, koji je
nakon nekog vremena ovladao sobom, rekao:
- Moramo biti odluni i ne smemo vie ni asa asiti. Svaki
nam je trenutak dragocen. Neko e se morati ovog asa zaputiti za
Aperkros. Mazgrouve, ili ete poi vi ili u poi ja.
arls se sloio, ali je izjavio da je reen da nikuda ne ide.
Gledae da bude to je manje mogue na smetnji kapetanu i
gospoi Harvil, ali on niti sme niti hoe sestru napustiti u
115

Zvonica & neky

ovakvom stanju. To je bilo reeno; i Henrijeta je u prvi mah istu

odluku donela. Ali nju su, meutim, uskoro naterali da drugaije
misli. Ima li koristi da ona ostane! Ona, koja nije bila kadra da
boravi sa Luizom u sobi, niti da je pogleda, a da je ne savlada
patnja koja joj je oduzimala svaku snagu! Bila je primorana da
prizna da ne moe biti ni od kakve koristi, ali ipak nije bila voljna
da ode, dok nije, ganuta milju na oca i majku popustila; i pristala
je da poe kui sve jedva ekajui da kui i stigne.
Plan je doao do ove take kada se En, silazei iz Luizine sobe,
nala primorana da uje sledee rei jer su vrata salona bila
otvorena:
- Onda smo sve reili, Mazgrouve - rekao je kapetan Ventvort da vi ostanete, a da ja otpratim vau sestru kui. Ali to se ostalog
tie, to se drugih tie, ako neka od njih treba da ostane da
pomae gospoi Harvil, mislim da je za to podesna samo jedna
osoba. Gospoa arlsa Mazgrouva e, razume se, eleti da se vrati
svojoj deci, ali ako bi En bila voljna ostati, nema od nje nikog
primerenijeg i sposobnijeg.
Zastala je na trenutak da se oporavi od navale uzbuenja to
je ula da se o njoj ovako govori. Ostalo dvoje se od srca sloie sa
onim to je rekao, pa ona tada ue u sobu.
- Ostaete, uveren sam; ostaete i negovati je - povikao je
okreui se prema njoj i govorei sa arom, ali i nenou koja je u
taj as gotovo oivela prolost. Oblilo ju je tamno rumenilo, a on
se pribrao i udaljio. Izjavila je da je veoma voljna, pripravna i rada
ostati. O tome je ba i razmiljala, i elela je dajoj dozvole da
ostane. Njoj e sasvim odgovarati i postelja na podu Luizine sobe,
ako bi se gospoa Harvil s tim sloila.
Jo samo je jedna stvar ostala pa da sve udese. Odista je
poeljno bilo da gospodina i gospodu Mazgrouv u izvesnoj meri
zabrine kanjenje; ali bi im vreme koje bi njihovim konjima bilo
potrebno da ih vrate odista strano produilo neizvesnost; pa je
kapetan Ventvort predloio, a arls Mazgrouv se sloio, da bi bilo
116

Zvonica & neky

najbolje kada bi on uzeo potansku koiju iz gostionice, i ostavio

da se Mazgrouvova koija i konji poalju kui rano sledeeg jutra,
i jo bi dodatna korist bila to bi na ovaj nain mogli da poalju i
glas o tome kako je Luiza provela no.
Kapetan Ventvort je sada pourio da udesi sve to je do njega,
a uskoro je za njim trebalo da pou i dve dame. Meutim, kada su
izneli ovaj plan pred Meri, svakom je miru doao kraj. Bila je
toliko oajna i toliko kategorina, i jadikovala je da su se o nju
ogreili to su oekivali da ona ode kui, a En da ostane; En, koja
Luizi nije niko ni nita, a ona joj je snaha, i ima sva prava da
zauzme Henrijetino mesto! Zato ne bi i ona bila od jednake
koristi kao i En? I jo da ide kui bez arlsa, bez svoga mua! Ne,
previe je to neuviavno. Ukratko, rekla je vie nego to je njen
mu mogao da podnese, a kako se niko drugi nije mogao
usprotiviti kada je on popustio, nije bilo druge; neizbeno je bilo
da umesto En ostane Meri.
En nikada nije bila manje voljna da se povinuje Merinim
zavidnim i nepromiljenim zahtevima; ali tako je moralo biti, pa
su krenule za varo, arls je pratio sestru, a kapetan Benvik nju.
Na trenutak se setila, dok su urno prolazili pored lukobrana,
sitnih pojedinosti kojima je to isto mesto svedoilo ranije toga
jutra. Tu je sluala Henrijetine planove koji su se ticali odlaska
doktora erlija iz Aperkrosa; malo dalje je prvi put videla
gospodina Eliota; inilo se da se sada samo na trenutak panja
mogla posvetiti ma emu osim Luizi, i onima koji su se starali o
njenom zdravlju.
Kapetan Benvik je bio krajnje paljiv i uviavan prema njoj; a
kako se inilo da ih je sve ujedinio nemio dogaaj koji se tog dana
zbio, ona je osetila kako u njoj raste naklonost prema njemu, pa
ak i zadovoljstvo pri pomisli da bi ovo moda mogao biti povod
da se njihovo poznanstvo nastavi.
Kapetan Ventvort ih je ekao kao i potanska kola sa etiri
konja koja su, jer je njima tako najzgodnije bilo, stajala u dnu
117

Zvonica & neky

ulice; ali su njegovo oigledno iznenaenje i ljutnja to je jedna

sestra zamenila drugu, promene u izrazu lica, zapanjenost, rei
koje je zaustio da kae, pa uguio dok je sluao arlsa, za En
predstavljali strano ponienje; ili su bar u najmanju ruku sluili
da je uvere da je on nju cenio samo u pogledu pomoi koju je
mogla Luizi pruiti.
Nastojala je da ostane pribrana i pravina. Ona bi, njega radi,
ne trudei se da nadmai oseanja Eme prema njenom Henriju 10,
Luizu negovala revnosnije nego to to nalau osnovni red i obzir; i
nadala se da on nee dugo biti toliko nepravian da pretpostavi da
bi ona bez preke potrebe uskratila pomo prijateljici.
Za to vreme se smestila u koiju. On im je obema pomogao da
udu i smestio se izmeu njih; i ovako je En, pod ovakvim
okolnostima, za nju udnim i bremenitim oseanjima, napustila
Lajm. I nije mogla ni da zamisli kako li e ovo dugo putovanje
proi; kako e uticati na njihovo ponaanje; o emu li e
razgovarati? Sve je, meutim, ilo svojim tokom. Bio je paljiv
prema Henrijeti; uvek se okretao prema njoj; a kada bi ona neto
rekla trudio se da podri njene nade i obodri joj duh. I uopte glas
i dranje bili su mu sraunato mirni. inilo se da mu je prva briga
bila da potedi Henrijetu duevnog nemira. Samo je jedan put, dok
je ona jadikovala zbog te poslednje neprimiljene i kobne etnje
lukobranom, i gorko se alila to su uopte na to i pomislili, iz
njega provalilo, kao da su ga oseanja potpuno savladala...
- Ne govorite o tome, ne govorite o tome - povikao je. - O,
Boe! Da joj nisam u odsudnom asu popustio! Da sam postupio
kako je red nalagao! Kako je samo nestrpljiva i kako odluna bila!
Mila, slatka Luizal
En se zapitala da li mu je sada palo na pamet da dovede u
pitanje opravdanost svog ranijeg miljenja o sveoptoj blagodati i
10

Aluzija na pesmu Metjua Prajora, Henri i Ema, zasnovanoj na jednoj srednjevekovnoj baladi.
Pesma govori o Eminoj postojanosti, istrajnosti i volji da izdri sve nedae zarad voljenog. (Prim.
prev.)

118

Zvonica & neky

prednosti vrstine karaktera; i nije li shvatio da bi i ona, kao i sve

druge umne vrline, trebalo da ima meru i granice. Pomislila je
kako on sada nee moi a da ne pomisli kako ponekad i
popustljiva narav moe jemiti sreu koliko i nepokolebljiv
karakter.
Hitro su napredovali. En se iznenadila kada je veoma brzo
ugledala poznate breuljke i graevine. Zbog velike brzine koije
uveane neizvesnou i strahom od konanog ishoda, put im se
inio upola kraim nego prethodnog dana. Meutim, sumrak se
uveliko spustio kada su se obreli u susedstvu Aperkrosa, i tu je
meu njima na neko vreme zavladao potpuni muk. Henrijeta se
uurila u uglu lica pokrivenog alom budei nadu da se suzama
uspavala; kada je En, dok su se penjali uz poslednji breuljak,
iznenada shvatila da joj se kapetan Ventvort obraa. Tihim,
obazrivim glasom je rekao:
- Razmiljao sam ta bi nam bilo najbolje da uinimo. Ona ne
sme odmah da se pojavi. Ne bi to mogla podneti. Mislio sam da bi
moda najbolje bilo da vi ostanete s njom u koiji dok ja vest ne
saoptim gospodinu i gospoi Mazgrouv. Smatrate li da je ovo
dobar plan?
Smatrala je da jeste: bio je zadovoljan i vie nita nije rekao.
Ali seanje na ovo njegovo obraanje u njoj je probudilo
zadovoljstvo jer je bilo dokaz prijateljstva, i dokaz da on njen sud
uvaava - da, budilo je u njoj veliko zadovoljstvo; a vrednost mu
nimalo nije umanjio nagovetaj skoranjeg rastanka.
Kada su obavljena muna saoptenja u Aperkrosu, i kada je
video da su i otac i majka pribrani kao to se i nadao, a da je
kerka mnogo bolje samim tim to je sa njima, on ih je obavestio o
svojoj nameri da se istom koijom vrati za Lajm; pa je, kada su
namirili konje, otiao.

119

Zvonica & neky

Glava 13
Ostatak svog boravka u Aperkrosu, svega dva dana, En je
provela u vlastelinskom dvoru; i imala je zadovoljstvo da primeti
da je tu od velike koristi, jer je bila i drubenica i pomonik u svim
pripremama za blisku budunost koje bi za gospodina i gospodu
Mazgrouv, s obzirom na njihovo uznemireno stanje duha,
predstavljale potekoe.
Rano sledeeg jutra dobili su vest iz Lajma. Luizino stanje je
bilo uglavnom isto. Nije bilo novih znakova pogoranja. arls je
stigao nekoliko sati kasnije i doneo novije i podrobnije vesti. Bio
je prilino vedar. Ne mogu se nadati brzom izleenju, ali sve ide
onoliko dobro koliko to priroda sluaja dozvoljava. Nije imao rei
da njima izrazi ljubaznost Harvilovih, a naroito predanost
gospoe Harvil. Pored nje Meri odista nema ta da radi. Ubedili su
njega i Meri da se rano sino vrate u krmu. Meri je opet jutros
zapala u histeriju. Kada je kretao, spremala se da poe u etnju sa
kapetanom Benvikom, koja e joj, nadao se, dobro initi. Gotovo
da je eleo da su je prethodnog dana uspeli nagovoriti da ode
kui; ali istina je bila da pored gospoe Harvil ni za koga drugog
nije bilo posla.
arls je trebalo da se tog poslepodneva vrati u Lajm, i njegov
otac je gotovo bio reio da poe s njim, ali dame se s tim nisu
mogle sloiti. Samo bi svojim odlaskom zadao dodatnog posla
drugima, a on sam se jo vie uznemirio; pa je usledio jedan
mnogo bolji predlog koji je odmah i sproveden u delo. Poslali su
po potansku koiju iz Krukerna, i arls je poveo sa sobom jednu
daleko korisniju osobu, staru porodinu dadilju, koja je, nakon to
je podigla svu decu, i u kolu ispratila i poslednje dete,
razmaenog i preterano zatienog gospodara Harija, gde se
pridruio brai, ostala da sedi u naputenoj dejoj sobi i krpi
arape i vida promrzline i modrice koje bi joj pale pod ruku pa,
prema tome, njenoj srei nije bilo kraja to su joj dozvolili da poe
120

Zvonica & neky

i neguje milu gospoicu Luizu. I pre ovoga je gospoi Mazgrouv i

Henrijeti neodreeno padalo na pamet da tamo poalju Saru; ali
da nije bilo En, teko da bi se one na to odluile i teko bi se to
sprovelo u delo.
Narednog dana su zahvalnost za vesti o Luizi, koje je veoma
vano bilo dobijati na svaka dvadeset etiri asa, dugovali arlsu
Hejteru. On je sebi stavio u zadatak da ode u Lajm i njegov ih je
izvetaj dodatno ohrabrio. Verovalo se da su periodi prisebnosti i
svesti snaniji. A svaki izvetaj se slagao u tome da je, izgleda,
kapetan Ventvort reio da ostane u Lajmu.
En je sutradan trebalo da ih napusti, to je bio dogaaj od
koga su svi strahovali. ta e oni bez nje? alosni su oni teitelji
jedni drugima. I toliko se o ovome govorilo da je En pomislila
kako bi najbolje bilo da im prenese potajnu elju onih iz Lajma da
oni svi dou tamo i ubedi ih da tako i uine. Nije u ovome imala
nikakvih potekoa; uskoro su odluili da podu; i to koliko
sutradan, da pronau prenoite u nekoj krmi, ih da uzmu stan,
kako im ve bude odgovaralo, i ostanu tamo dok mila Luiza ne
bude kadra za premetaj kui. Moraju olakati malo dobrim
ljudima kod kojih je boravila; mogli bi bar da oslobode gospou
Harvil brige o njenoj deci; i ukratko toliko su sreni bili zbog ove
odluke da je En bila ushiena to se toga dosetila, i smatrala je da
ne bi mogla korisnije provesti poslednje jutro u Aperkrosu nego
pomaui njima da se spakuju i ispraajui ih rano ujutro, premda
je nakon njihovog odlaska ona ostala da samuje u pustoj kui.
Poslednja je, ako se izuzmu deaci, ostala u letnjikovcu;
poslednja od svih onih dua koje su boravile i ivotom ispunjavale
obe kue i svih onih koji su Aperkrosu davali vedrinu. Kakva je
samo promena nastala za nekoliko dana!
Ako se Luiza oporavi, sve e opet biti dobro. Zavladala bi i
vea srea nego ranije. Nije moglo biti sumnje, u njenom umu je
nije bilo, u ono to e uslediti po njenom oporavku. Za nekoliko
meseci moda e se ova soba, sada tako pusta, i u kojoj ona nema i
121

Zvonica & neky

zamiljena boravi, opet ispuniti svakom sreom i vedrinom i svim

sjajem i arom uzvraene ljubavi, svime to nimalo nije nalik na
En Eliot!
Jedan as dokolice ispunjen ovakvim razmiljanjima u jednom
sumornom novembarskom danu dok sitna kia magli, i ono malo
prizora koji su se mogli videti s prozora, bilo je dovoljno da se
neizmerno obraduje zvuku koije ledi Rasel; a ipak, ma koliko da
je elele da ode, ona se nije laka srca mogla rastati od
vlastelinskog dvora, niti se mogla pogledom oprostiti od
letnjikovca sa onom njegovom crnom, hladnom verandom to
prokinjava, niti je kroz zamagljene prozore koije mogla
pogledati poslednje skromne kuice u selu. Tu u Aperkrosu desile
su se stvari zbog kojih joj je on srcu prirastao. Svedoio je on
mnogom bolu, nekada silnom, a sada ublaenom; i pokojem
nenijem oseanju, daku prijateljstva i izmirenja kojima se
nikada vie nije mogla nadati, i koji e joj uvek biti mili. Sve je to
ostavila za sobom, sve osim seanja da su se te stvari desile.
En u Kelin nije kroila otkako je u septembru otila iz kue
ledi Rasel. Nije za tim bilo potrebe i u onih nekoliko prilika kada
joj se pruala prilika da ode u Hol ona je iznalazila naina da ih
izbegne i izvue se. Po povratku je zauzela svoje mesto u otmenim
i modernim sobama kue ledi Rasel, i ugodila oku njene
gospodarice.
U radosti ledi Rasel to je ponovo vidi bilo je i strepnje. Znala
je ona ko je esto svraao u Aperkros. Ali, na svu sreu, ili se En
odista malo popunila i prolepala ili se ledi Rasel tako inilo; a En
se, sasluavi ove njene pohvale na raun svog izgleda, sa
zadovoljstvom setila nemog divljenja svog roaka, i u njoj se
probudila nada da e biti blagoslovena jo jednim kasnim
cvetanjem mladosti i lepote.
Kada su zapodenule razgovor spoznala je da je i u njenoj dui
dolo do promene. Predmeti kojih je njeno srce bilo puno pre
nego to je napustila Keiin, i za koje je smatrala za nezanimljive
122

Zvonica & neky

Mazgrouvovima pa ih je potiskivala dok je boravila meu njima,

sada su i za nju samu izgubili mnogo na znaaju. U poslednje
vreme je zaboravila ak i na oca i sestru i Bat. Njihove brige su
potisnule brige Aperkrosa; a kada je ledi Rasel spomenula njihove
ranije nade i strepnje i kada je sa zadovoljstvom govorila o kui u
Kamden Plejsu koju su uzeli i izrazila aljenje to je gospoa Klej i
dalje s njima, En bi se postidela da je ona saznala koliko joj je u
mislima vie bio Lajm i Luiza Mazgrouv i svi njeni tamonji
prijatelji; koliko je njoj vie bilo stalo do doma i prijateljstva
Harvilovih i kapetana Benvika nego do oeve kue u Kamden
Plejsu, ili sestrine bliskosti sa gospoom Klej. Morala je da uloi
napor da bi pred ledi Rasel pokazala makar i prividno zanimanje i
brigu za sve one teme koje su po prirodi stvari morale da joj budu
najvea briga.
U poetku je meu njima vladala izvesna nelagoda kada su
prele na razgovor o onoj drugoj stvari. Morao se povesti
razgovor o nesrei koja se dogodila u Lajmu. Na ledi Rasel se
prethodnog dana, ni pet minuta poto je stigla kui, sruila vest o
ovom dogaaju; ali ipak se o tome moralo razgovarati, morala je
ona postaviti pitanja, izraziti aljenje zbog nepromiljenosti,
jadikovati zbog posledica i obe su morale spomenuti ime
kapetana Ventvorta. En je bila svesna da joj to ne polazi toliko
dobro za rukom kao to polazi ledi Rasel. Nije mu mogla izgovoriti
ime i pogledati ledi Rasel u oi dok se nije dosetila da joj ukratko
ispria kako je ona videla naklonost izmeu njega i Luize. Kada joj
je ovo ispriala, njegovo joj ime vie nije priinjavalo bol.
Ledi Rasel je imala samo pribrano da je saslua i poeli im
sreu, ali je u srcu potajno likovala u srditom zadovoljstvu, i
zadovoljnom prezrenju to je mukarac za koga se u dvadeset
treoj inilo da razume poneto od vrednosti jedne En Eliot
dozvolio da ga osam godina kasnije opini jedna Luiza Mazgrouv.
Prva tri ili etiri dana su prola sasvim mirno, i nije se
dogodilo nita to bi ih obeleilo osim to su poruka ili dve iz
123

Zvonica & neky

Lajma pronale put do En, a da ona nije znala kako, i donele

sasvim povoljne vesti o Luizinom oporavku. Naposletku utivost
ledi Rasel vie nije mogla mirovati, pa je odlunijim tonom
ponovila nagovetaje koje je u prolosti u sebi guila: - Moram
posetiti gospou Kroft; odista joj uskoro moram otii u posetu. En,
imate li hrabrosti poi sa mnom i svratiti u posetu u tu kuu?
Obema e nam to predstavljati iskuenje.
En nije ovo elela da izbegne; upravo suprotno, istinski je
oseala ono to je i rekla kada je primetila: - Mislim da ete vi vie
od mene patiti tom prilikom; vaa se oseanja, za razliku od
mojih, jo nisu pomirila sa tom promenom. Ostavi u susedstvu, ja
sam se na nju navikla.
Mogla je ona rei i vie o ovoj stvari; imala je visoko miljenje
o Kroftovima i smatrala je da je njen otac imao sree u izboru
zakupca, i smatrala je da oni predstavljaju dobar primer parohiji i
da se sirotinji ukazuje najbolja panja i prua sva pomo, i da je,
ma koliko alila i stidela se zbog neophodnosti da napusti svoj
dom, ona po savesti morala priznati da su otili oni koji nisu ni
zasluili da ostanu, i da je Kelin hol preao u bolje ruke nego to
su bile ruke njegovih vlasnika. Ovakva uverenja su bez sumnje
morala da joj zadaju bol, i otar je taj bol bio; ali ju je on titio od
bola koji e ledi Rasel osetiti kada ponovo kroi u kuu i proe
poznatim sobama.
U takvim trenucima En nije imala mo da sebi kae: - Ove bi
sobe trebalo da su samo nae. O, kako li su samo uniene! Kakvi
nedostojni ljudi u njima obitavaju! Da jedna drevna porodica bude
tako istisnuta iz svog doma! Da neznanci zauzmu njihovo mesto! Ne, nija ona nijedan takav uzdah ispustila osim kada je razmiljala
o svojoj majci, i seala se gde je ona sedela i boravila.
Gospoa Kroft ju je uvek doekivala ljubazno, to joj je
prualo zadovoljstvo da pomisli kako joj je naroito sklona, a
ovom prilikom joj je, kako ju je u toj kui primila, ukazala naroitu
panju.
124

Zvonica & neky

Uskoro je prevladala tema o nemilom dogaaju u Lajmu, a

kada su uporedile najnovije vesti o bolesnici, otkrilo se da su one
obe vest dobile u istom asu jue ujutro; da je kapetan Ventvort
bio u Kelinu juer (prvi put od nesree), i da je doneo poslednju
poruku za En, kojoj ona nije znala tano poreklo; da je ostao
nekoliko sati a zatim se vratio u Lajm za sada nemajui nameru da
ga naputa. Pitao je za nju, saznala je, naroito se za nju
raspitivao; izrazio je nadu da gospoici Eliot napori kojima se
izloila nisu nakodili zdravlju, i rekao je da se ona zaista velikim
naporima izloila. Ovo je bilo veoma lepo od njega i priinilo joj je
vee zadovoljstvo od gotovo svega ostalog.
to se samog nemilog dogaaja tie, o njemu su dve razborite,
pouzdane ene koje su svoj sud imale zasnivati samo na
utvrenim injenicama, mogle samo na jedan nain govoriti; i one
su se sasvim sloile da je on posledica velike nepromiljenosti i
velike nepanje; da njegove posledice zadaju ozbiljan nemir i
brigu i da je strano i pomisliti koliko e jo vremena gospoica
Mazgrouv imati da se oporavlja, i koliko e jo nakon oporavka
imati da trpi posledice tog udarca u glavu! Admiral je izneo saet
zakljuak rekavi:
- Jeste, rava su to posla. Bie da je to neki novi nain da se
mladi udvara devojci tako to e joj glavu razbiti, zar ne,
gospoice Eliot? Bogami se moe rei da joj je pamet pomutio!
Maniri admirala Krofta nisu sasvim bili po volji ledi Rasel, ali
je En njima bila ushiena. Dobrota njegovog srca i jednostavnost
njegovog karaktera njoj su bili neodoljivi.
- Eto, mora da vam ovo nikako ne godi - rekao je iznenada se
trgavi iz misli - da nas ovde gledate. Nisam se ranije setio, due
mi, ali mora da vam ne godi. Hajdete, ne drite se formalnosti.
Ustanite i obidite sve sobe ako elite,
- Neki drugi put, gospodine, hvala vam, ali ne bih sada.
- Pa, kad god vam se prohte. Moete ui u kuu iz umarka u
bilo koje doba; i videete da mi nae kiobrane veamo kraj tih
125

Zvonica & neky

vrata. Zgodno je to mesto, zar ne? Ali -(prisetivi se) - vama se to

nee initi kao zgodno mesto jer ste vi vae drali u batlerovoj
sobi. Jeste, uvek je to tako, ini mi se. Navike jednog oveka su
jednako dobre kao i navike drugog, ali mi ipak svak svoje najvie
volimo. I zato morate sami prosuditi da li bi za vas bilo bolje da
obiete kuu ili ne.
En je, otkrivi da ponudu moe odbiti, to sa zahvalnou i
uinila.
- Veoma smo malo promena napravili - nastavio je admiral
nakon to se nakratko zamislio. - Vrlo malo. U Aperkrosu smo
vara rekli da srao promenili vrata na perionici. To je sada mnogo
bolje. udo je kako je ma koja porodica na kugli zemaljskoj tako
dugo mogla trpeti da se ona onako nezgodno otvaraju! Rei ete
ser Volteru ta smo uradili, i da gospodin Separd misli da je to
najbolja izmena koja je u kui izvrena. Odista nam moram odati
priznanje i rei da ove malobrojne izmene koje smo nainili
predstavljaju veliko poboljanje. Ali zasluge za to bi trebalo da
pripadnu mojoj eni. Ja nisam uinio nita osim to sam sklonio
neka od velikih ogledala iz moje garderobe, koja je nekada bila
garderoba vaeg oca. Dobar je on ovek i pravi gospodin uveren
sam: ali ovek bi pomislio, gospoice Eliot - (ozbiljno zamiljenog
izraza) - pomislio bi ovek da on mora biti veliki kico za svoje
godine. Tolika ogledala! Boe mili! Nisam mogao od sebe pobei.
Pa sam pozvao Sofi da mi pomogne i uskoro smo ih premestili; i
sada mi je ba lepo sa onim mojim ogledalcem za brijanje u uglu i
jo jednim velikim ogledalom koga se klonim.
En, koju je ovo i protiv njene volje zabavljalo, nala se u
neprilici ne znajui ta da mu odgovori, a admiral je, plaei se da
nije bio dovoljno utiv, ponovo naeo temu rekavi:
- Sledei put kada budete pisali vaem dobrom ocu, gospoice
Eliot, molim vas prenesite mu moje pozdrave i pozdrave gospoe
Kroft, i recite mu da smo se ovde sasvim lepo smestili i da nam je
sve po volji i da nemamo nikakvih zamerki. Kamin u jutarnjoj
126

Zvonica & neky

trpezariji malo adi, to priznajem, ali samo kada duva snaan

severac, a to se ne deava ni tri puta zimi. I uzev sve u obzir, sada
kada smo obili sve kue u susedstvu pa moemo da sudimo,
nema kue koja nam se vie od ove dopada. Molim vas da mu tako
prenesete uz moje pozdrave. Bie mu milo to uti.
Ledi Rasel i gospoa Kroft su se jedna drugoj veoma dopale:
ali poznanstvu koje je ovom posetom otpoelo nije bilo sueno da
se u tom trenutku nastavi; jer su Kroftovi, kada su uzvratili
posetu, rekli da odlaze na nekoliko nedelja da posete roake na
severu zemlje i da se verovatno nee vraati pre nego to ledi
Rasel poe za Bat.
I tako je prola svaka opasnost da e En sresti kapetana
Ventvorta u Kelin holu, ili ga videti u drutvu svoje prijateljice.
Sada je sve bilo bezbedno, i ona se smeila pomislivi koliko je
uzalud strepela.

127

Zvonica & neky

Glava 14
Iako su arls i Meri ostali u Lajmu mnogo due nakon dolaska
gospodina i gospoe Mazgrouv nego to je En mogla i da
pretpostavi da su bili potrebni, ipak su se oni od sve porodice prvi
vratili kui; i im pre je bilo mogue nakon povratka u Aperkros,
odvezli su se u posetu
Kelinu. Kada su otili, Luiza je ve poela polako da se pridie
i sedi; ali iako joj je u glavi bilo bistro, oseala je veliku slabost, i
nervi su joj bili izvanredno osetljivi i razdraljivi; i premda se
moglo rei da se ona sve u svemu lepo oporavlja, i dalje je bilo
nemogue rei kada e moi da podnese premetaj kui; a njeni se
otac i mati, koji se moraju vratiti da doekaju mlau decu za
Boine praznike, nisu smeli ni nadati da e smeti da je povedu sa
sobom kui.
Svi oni zajedno su uzeli stan u najam. Gospoa Mazgrouv je
to je vie mogla sa sobom vodila decu gospoe Harvil, a iz
Aperkrosa su dopremljene sve potreptine da se ublai svaka
nelagodnost Harvilovima, a ovi su opet eleli da im oni svakog
dana dolaze na ruak; ukratko, inilo se da se svaka strana svim
silama borila da ba ona bude nesebinija i gostoljubivija.
Meri se imala na razna zla aliti; ali je u celini, to se dalo
videti po tome to se toliko tamo zadrala, doivela vie
prijatnosti nego patnje. arls Hejter je u Lajmu boravio ee nego
to je njoj pasalo; a kada su ruavali kod Harvilovih posluivao ih
je samo jedan sluga, i u poetku je gospoa Harvil ukazivala
prvenstvo gospoi Mazgrouv; ali potom je ona od nje primila ba
lepu ispriku kada je ova saznala ija je ona ker, i toliko se toga
svakog dana deavalo, toliko su esto odlazili do Harvilovih, i
uzimala je i knjige iz biblioteke, i vrlo ih esto menjala, pa je sve u
svemu ona veoma povoljno mislila o Lajmu. Vodili su je i u armut
i kupala se u lekovitim vodama tamo i ila u crkvu, a u crkvi u
Lajmu je mogla da vidi mnogo vie sveta nego u Aperkrosu; i sve
128

Zvonica & neky

je ovo, udrueno sa oseanjem da je bila od velike koristi,

doprinelo da joj ovih etrnaest dana protekne veoma prijatno.
En je upitala za kapetana Benvika, Merino se lice odmah
smrailo. arls se nasmejao.
- O! Kapetan Benvik je vrlo dobro, verujem, ali on je veoma
neobian mladi. Ne znam ta je namerio. Kada smo ga pozvali da
poe s nama kui na dan ili dva, arls se ponudio da ga povede u
lov, i on se inio ba ushienim, ija sam, sa svoje strane, mislila
kako je sve reeno; kad vidi uda! U utorak vee je izneo neko
sasvim nespretno izvinjenje; on ne lovi i da smo ga mi sasvim
pogreno razumeli, i da je obeao ovo i obeao ono, a svrha svega
toga bila je, kako sam otkrila, da nije nameravao poi s nama.
Pretpostavljam da se plaio da mu ne bude dosadno; ali na asnu
re, mislila sam da smo mi u letnjikovcu sasvim dovoljno vedri za
oveka tako slomljenog srca kao to je kapetan Benvik.
arls se ponovo nasmejao i rekao. - De, de, Meri, zna ti dobro
kako stvari zapravo stoje. Sve je to vae maslo - (okrenuvi se En).
- On je mislio da e, ako poe s nama, vas zatei u naoj kui;
mislio je da svi mi ivimo u Aperkrosu; a kada je otkrio da ledi
Rasel ivi nekoliko kilometara dalje, srce ga je izdalo, i nije imao
hrabrosti da doe. To je istina, asti mi, Meri zna da je tako.
Ali Meri se s ovim nije spremno sloila, mora ostati da se
nagaa da li je to bilo zato to ona nije smatrala da kapetan
Benvik bilo roenjem bilo poloajem polae pravo na to da se
zaljubi u jednu Eliotovu, ili zato to nije elela da je Aperkros
njemu zbog En privlaniji, a ne zbog nje. Eninu vedrina, meutim,
nije umanjilo ovo to je ula. Odvano je priznala da je polaskana i
nastavila dalje da se raspituje.
- O! On pria o vama - povikao je arls - i to tako...
- Meri ga je prekinula. - Na asnu re, arlse, nisam ga ula da
je preda mnom spominje ni dva puta. Tvrdim ti, En, on tebe
nikada ne spominje.
129

Zvonica & neky

- Istina - priznao je arls - ni ja ga nisam uo da vas spominje,

onako u govoru; ali jasna je stvar da se on vama neizmerno divi.
Glava mu je puna nekih knjiga koje je itao po vaoj preporuci, i
eli da s vama razgovara o njima; pronaao je neto u nekoj od
njih zbog ega smatra... O! ne mogu se pretvarati da se seam, ali
bilo je to neto ba domiljato - uo sam ga kada je Henrijeti o
tome govorio; a onda se o gospoici Eliot govorilo samo ono
najpohvalnije! E sad Meri, tvrdim da je tako bilo, sam sam ga uo,
a ti si bila u drugoj sobi. Otmenost, ljupkost, lepota. Ma nije bilo
kraja draima gospoice Eliot.
- A ja sam uverena - povikala je Meri vatreno - da mu to, i da
jeste tako rekao, ne slui nimalo na ast. Gospoica Harvil se
upokojila tek prolog juna. Takvo srce nije vredno osvajanja; nije
li tako ledi Rasel? Uverena sam da ete se vi sloiti sa mnom.
- Moram upoznati kapetana Benvika pre nego to donesem
sud - rekla je ledi Rasel smeei se.
- Za to e vam se, ini mi se, uskoro i pruiti prilika, to vam
mogu rei, gospoo - rekao je arls. - Iako ga je hrabrost izdala
kada je trebalo da poe s nama, i da se kasnije uputi ovamo u
zvaninu posetu, on e ve pronai put do Kelina jednog dana i
sam, u to se uzdajte. Rekao sam mu kolika je udaljenost i kojim se
putem ide, i rekao sam mu da crkvu ba vredi videti; jer sam
mislio da e to biti dobar izgovor kako on takve stvari voli, i uneo
se u sluanje sa itavom duom i panjom; i sudei po njegovom
dranju, miljenja sam e vam on uskoro doi u posetu. Ja vam
samo na to skreem panju, ledi Rasel.
- Ja u uvek dobrodolicom doekati ma kog Eninog poznanika
- glasio je ljubazni odgovor ledi Rasel.
- O! Nisam sigurna da je on Enin poznanik - rekla je Meri miljenja sam da je on vie moj poznanik, jer sam ga ja viala
svakog dana u poslednjih etrnaest dana.
- Pa, u tom sluaju u kapetana Benvika smatrati za vaeg
zajednikog poznanika, i drage u ga volje upoznati.
130

Zvonica & neky

- Neete u njemu nai nita naroito prijatno, uveravam vas,

gospoo. On je jedan od najdosadnijih ljudi koji su ikada iveli.
Deavalo se da pree sa mnom plau s kraja na kraj a da re ne
izusti. Nije on nipoto lepo odgojen mladi. Uverena sam da vam
se nee dopasti.
- Tu se razlikujemo, Meri - rekla je En. - Mislim da e se on ledi
Rasel dopasti. Mislim da e njoj njegov um toliko biti po volji da
uskoro nee videti nikakve mane u njegovom vladanju.
- I ja tako mislim, En - rekao je arls. - Uveren sam da e se on
ledi Rasel dopasti. On je upravo od one vrste koja se njoj dopada.
Dajte mu knjigu i on e po vasceli dan itati.
- To vala hoe! - povikala je Meri prezrivo. - Sedee zadubljen
u knjigu i nee ni primetiti kada mu se ovek obrati, niti kada
ispusti makazice, ili ma ta drugo ta se deava. Misli li da e se
to dopasti ledi Rasel?
Ledi Rasel nije mogla da se ne nasmeje. - Na asnu re - rekla
je - nikada ne bih pretpostavila, ma koliko sebe smatrala
postojanom i razboritom, da e moje miljenje o ma kome izazvati
takva razmimoilaenja u pretpostavkama. Odista sam radoznala
da vidim osobu koja izaziva takva suprotstavljena miljenja.
Nadam se da e se on dati nagovoriti da doe u posetu. A kada to
uini, Meri, verujte mi na re da ete uti moje miljenje; ali
odluna sam da sud o njemu ne donosim pre vremena.
- Nee vam se dopasti, to vam tvrdim.
Ledi Rasel je zapoela razgovor na drugu temu. Meri je ivo
govorila o tome kako je neobian bio njihov susret sa gospodinom
Eliotom, ili radije, njihovo mimoilaenje s njim.
- On je ovek - rekla je ledi Rasel - kog nemam elju da vidim.
Njegovo odbijanje da ostane u srdanim odnosima sa glavom
svoje porodice je kod mene ostavilo toliko snaan utisak koji mu
nimalo ne ide u prilog.
131

Zvonica & neky

Ovaj zakljuak je obuzdao Merino oduevljenje i zaustavio je

usred opisa njegovih Eliotovskih crta.
U pogledu kapetana Ventvorta bilo je, premda se En nije
usudila za njega pitati, sasvim dovoljno dobrovoljnih saoptenja.
Stanje duha mu se u poslednje vreme mnogo popravilo, kao to se
moglo i oekivati. Kako se Luiza oporavljala, tako se i on
oporavljao, i sada je bio sasvim drugaiji ovek od onoga kakav je
bio prve nedelje. Nije video Luizu; i toliko je silno strahovao od
rdavih posledica razgovora da nije ni zahtevao da razgovara s
njom; i, upravo suprotno, inilo se da je reio da otputuje na
nedelju ili deset dana, dok joj glava ne ojaa. Govorio je da e otii
u Plimut na jednu sedmicu, i eleo je da ubedi kapetana Benvika
da pode s njim; ali arls nije odstupao od svoje tvrdnje, inilo se
da je kapetan Benvik skloniji dolasku u Kelin.
Nije bilo sumnje da su od ovog trenutka i En i ledi Rasel
povremeno mislile na kapetana Benvika. Ledi Rasel nije mogla
uti zvono na vratima da ne pomisli da bi to mogao biti neki glas
od njega; niti je En mogla da se vrati iz neke od samotnih etnji po
oevom imanju u kojima je uivala, ili iz posete sirotinji u selu, a
da se ne zapita hoe li ga videti ili neto o njemu uti. Ali, kapetan
Benvik nije doao. On je bio ili manje sklon ovoj poseti nego to je
arls zamiljao, ili je bio suvie stidljiv; i nakon to ga je nedelju
dana oekivala, ledi Rasel je zakljuila da on nije vredan tolikog
interesovanja koje je poeo da pobuuje.
Mazgrouvovi su se vratili da doekaju povratak svojih srenih
deaka i devojica iz kole i poveli su sa sobom deicu gospoe
Harvil, da doprinesu larmi u Aperkrosu i umanje je u Lajmu.
Henrijeta je ostala sa Luizom; ali svi ostali lanovi porodice vratili
su se u svoje odaje.
Ledi Rasel i En su ih jedanput posetile i En je tada osetila da je
Aperkros opet sasvim oiveo. Premda ni
Henrijeta, ni Luiza, ni arls Hejter ni kapetan Ventvort nisu
bili tu, prostorija je predstavljala onoliko snanu suprotnost
132

Zvonica & neky

koliko se to moglo poeleti stanju u kom ju je ona poslednji put

videla.
Oko gospode Harvil su se okupili mali Harvilovi, koje je ona
neumorno uvala od tiranije dvaju deaka iz letnjikovca, koji su
urno stigli da ih zabavljaju. Sjedne strane je stajao sto za kojim su
bile brbljive devojice, koje su sekle svilu i zlatnu hartiju; a s
druge strane stolovi i posluavnici koji su se ugibali pod teinom
mesa od divljai i hladnih narezaka, za kojima su razuzdani deaci
uz nesnosnu buku lumpovali; a sve je ovo upotpunjavala
razbuktala boina vatra u kaminu, koja kao da je bila reena da i
nju uju uprkos svoj buci koju su drugi nadizali. Za vreme njihove
posete su, razume se, doli i arls i Meri, a gospodin Mazgrouv je
naroito eleo da ukae panju ledi Rasel i posedeo je pored nje
desetak minuta i razgovarao s njom veoma povienim glasom, ali
zbog larme dece na njegovim kolenima, to je bilo sasvim uzalud.
Bio je ovo izvanredan porodini prizor.
En je, sudei prema svom temperamentu bila sklona smatrati
takav jedan uragan u kui ravim lekom za nerve koje mora da je
njeno stanje ozbiljno potreslo. Ali gospoda Mazgrouv, koja je
prila En s namerom da joj najsrdanije, po ko zna koji put,
zahvali za svu panju koju im je ukazala, zakljuila je kratki
pregled svojih patnji primetivi, i sreno se osvrnuvi po
prostoriji, da joj nakon svega to je propatila nita nee toliko
dobra initi kao malo veselog amora kod kue.
Luizin oporavak je sada tekao brzo. Njena majka se ak nadala
da e ona moi da se vrati kui pre nego to joj braa i sestre
ponovo odu u kolu. Harvilovi su obeali da e doi s njom i ostati
u Aperkrosu kada se ona vrati. Kapetan Ventvort je otiao, za
sada, svome bratu u ropir.
- Nadam se da u se setiti da ubudue - rekla je ledi Rasel, im
su se smestile u koiju - ne idem u posetu u Aperkros o Boiu.
Kao i u drugim stvarima, svima nam se ukus kada je buka u
pitanju razlikuje; i zvuci su, vie po svojoj prirodi nego po snazi, ili
133

Zvonica & neky

sasvim nekodljivi, ili nadasve uznemiravajui. Kada je ledi Rasel

nedugo zatim jednog kinog poslepodneva ula u Bat, i vozila se
dugakim nizom ulica od Starog mosta do Kamden Plejsa, usred
jurnjave drugih koija, teke grmljavine teretnih kola i taljiga,
dreke prodavaca novina, prodavaca pogaica i mlekara, i
beskrajnog zveketa drvenih i metalnih onova kaljaa, ona se
nijednom reju nije poalila. Ne, bili su ovo zvui koji su pripadali
zimskim zadovoljstvima; kada bi ih ula, raspoloenje joj se
popravljalo; i kao i gospoa Mazgrouv, i ona je oseala, premda to
nije govorila, da joj, nakon dugog boravka na selu, nita ne moe
toliko dobra initi kao malo veselog amora.
En nije delila ova njena oseanja. Ona je istrajavala u svojoj
veoma odlunoj, mada nemoj odbojnosti prema Batu; nejasno je
videla prvi niz dugakih zgrada kako se dime na kii, ali nije
poelela da ih bolje vidi; oseala je da je njihov prolazak ulicama,
ma koliko neprijatan bio, ipak suvie brz; jer ko e se njoj
obradovati kada stigne? I sa nenou i alou se seala
uskomeanosti u Aperkrosu i samoe u Kelinu.
U Elizabetinom poslednjem pismu nalazila se vest koja je
pobudila izvesno interesovanje. Gospodin Eliot je doao u Bat.
Svratio je u Kamden Plejs; svratio je i drugi put, pa i trei; naroitu
im je panju ukazivao. I ako se Elizabet i njen otac nisu varali, on
je silni trud ulagao da pokae koliko mu je ova rodbinska veza
vana i ulagao je onoliko truda u ponovno uspostavljanje
prijateljskih odnosa koliko ga je ranije ulagao da bi pokazao
nemar. Bilo je ovo odista divno, ako je bilo iskreno; a ledi Rasel je
bila u stanju veoma prijatne radoznalosti i preneraenosti u vezi
sa gospodinom Eliotom, i ve je poinjala da se odrie miljenja
koje je nedavno izrazila pred Meri da je on ovek koga ona nema
elju videti. Silno je elela da ga vidi. Ukoliko je on iskreno eleo
da se s njima izmiri, kao to je i dunost svakog ogranka porodice,
mora mu se oprostiti to se otcepio od roditeljskog drveta.
134

Zvonica & neky

En ova okolnost nije u jednakoj meri oraspoloila, ali nije

imala nita protiv da ponovo vidi gospodina Eliota, to je bilo vie
nego to je mogla rei za mnoge druge ljude u Batu.
Koija ju je ostavila pred vratima kue u Kamden Plejsu;
nakon ega se ledi Rasel odvezla u svoj stan u u Ulici Rivers.

135

Zvonica & neky

Glava 15
Ser Volter je uzeo veoma dobru kuu u Kamden Plejsu, na
otmenom, dostojanstvenom mestu kakvo i dolikuje uglednom
oveku; i on i Elizabet su se u njoj nastanili na svoje veliko
zadovoljstvo.
En je u nju kroila teka srca, slutei viemeseno
zatoenitvo, i sa strepnjom govorei u sebi: - O! Kada li u te
ponovo napustiti? - Meutim, izvesna neoekivana srdanost sa
kojom su je doekali njoj je vrlo godila. Njenom ocu i sestri je bilo
milo to je vide, pa su je ljubazno doekali jer su mogli da joj
pokau kuu i nametaj. A za prednost su smatrali to je ona za
stolom bila etvrta kada su seli da ruaju.
Gospoa Klej je bila veoma prijatna, i sva od osmeha, ali njeni
su se nakloni i osmesi mogli oekivati. En je oduvek oseala da e
ona prikazati privid svega onoga to je red kada En stigne, ali se
obziru drugo dvoje nije nadala. Jasno je bilo da su bili sjajnog
raspoloenja, i uskoro je imala da uje i zato. Nisu imali elje da
nju sluaju. Nakon to su pokuali da izmame komplimente kako
u starom susedstvu za njima duboko ale, u emu im En nije
mogla udovoljiti, imali su svega pokoje povrno pitanje pre nego
to su u potpunosti razgovor preusmerili na sebe. Za Aperkros se
nisu zanimali, a nisu pokazali ni neko posebno zanimanje ni za
Kelin; sve se vrtelo oko Bata.
Sa zadovoljstvom su je uverili da je Bat i vie nego zadovoljio
sva njihova oekivanja, u svakom pogledu. Njihova je kua bez
sumnje bila najbolja u Kamden Plejsu; njihovi saloni imali su
brojne prednosti nad svim ostalim salonima koje su videli ili za
koje su uli, i ta preimustva ogledala su se i u nainu opremanja
salona i ukusu prilikom izbora nametaja. Poznanstvo s njima je
bilo nadasve traeno. Svi su eleli da ih posete. Izbegli su mnoga
predstavljanja, ali su im ljudi o kojima nita nisu znali i dalje
neprestano ostavljali posetnice.
136

Zvonica & neky

Ovo su bili izvori njihovog zadovoljstva. Zar se En mogla uditi

to su njeni otac i sestra sreni? Moda se i nije udila, ali je
morala uzdisati to njen otac ne osea nikakvo unienje u ovoj
promeni, to smatra da nema razloga da ali za dunostima i
dostojanstvom velikog zemljoposednika, to pronalazi toliko
razloga da bude sujetan u varokoj beznaajnosti; i morala je
uzdisati i smeiti se, ali se i uditi kada je Elizabet irom otvorila
vrata i ushieno krenula iz jedne sobe u drugu razmeui se ovim
prostorom; to se ova ena koja je bila gospodarica Kelin hola,
sada gordi prostorom izmeu dva zida u kome nema ni trideset
stopa.
Ali nije ovo bio jedini razlog njihove sree. Imali su oni i
gospodina Eliota. En je imala mnogo toga uti o gospodinu Eliotu.
Ne samo da mu je sve bilo oproteno, ve su njime bili ushieni. U
Batu je ve nekih etrnaest dana;
(proao je kroz Bat u novembru, na putu ka Londonu, kada je
do njega, naravno, stigla vest da se ser Volter tu nastanio, premda
u varoi nije bio ni dvadeset etiri asa, ali on tada nije bio u
mogunosti da taj trenutak iskoristi); ali sada je ve etrnaest
dana u Batu, i prvo to je uinio po dolasku bilo je da ostavi
posetnicu u Kamden Plejsu, nakon ega je tako usrdno nastojao da
se sretne s njima, a kada su se sreli, pokazao je takvu neizmernu
otvorenost u vladanju, i takvu spremnost da se izvini zbog
prolosti, i takvu brigu da ga opet prime kao rod da su se njihovi
raniji dobri odnosi iznova uspostavili.
Nisu mu nalazili zamerke. On je opravdao svaki privid nemara
sa svoje strane. On je potekao iz sasvim pogrenog razumevanja.
Nikada on nije eleo da raskrsti odnose s njima; plaio se da su
oni njega odbacili, ali nije znao razlog, a utao je samo iz
nenametljivosti. Kada mu je nagoveteno da je o porodici i
porodinoj asti govorio sa nipodatavanjem i nemarom, on se
pokazao ogoren. On, koji se oduvek diio time to je Eliot, i ija su
oseanja u pogledu ove rodbinske veze bila moda i suvie rigidna
137

Zvonica & neky

za ova moderna, nefeudalna vremena. Bio je zaprepaen, odista

jeste, ali njegov karakter i njegovo vladanje uopte moraju to
osporiti. On moe uputiti ser Voltera na sve koji ga poznaju; i
naravno, napori koje je ulagao i ova prva prilika za pomirenje koju
je pourio da iskoristi, i da ponovo zauzme mesto srodnika kako
dolikuje pravnom nasledniku, moraju biti snaan dokaz njegovog
miljenja o ovoj stvari.
I u okolnostima pod kojima je njegov brak sklopljen morale su
se priznati mnoge olakice. Ovo je bila stvar u koju on sam nije
zalazio; ali je jedan njegov vrlo blizak prijatelj, izvesni pukovnik
Volis, izvanredno ugledan ovek, savren gospodin (i nipoto
neugledne spoljanjosti, dodao je ser Volter), koji je iveo na
veoma visokoj nozi u Marlboro zgradama, i koji je, na svoj naroiti
zahtev, sklopio s njima poznanstvo preko gospodina Eliota,
spomenuo jednu ili dve pojedinosti koje su se ticale toga braka, a
koje su bile od kljunog znaaja da ga oni sagledaju sasvim
drugim oima.
Pukovnik Volis je gospodina Eliota dugo poznavao, a
poznavao je i njegovu enu, i savreno je bio upoznat sa itavom
priom. Ona svakako nije bila ena iz ugledne porodice, ali je bila
obrazovana, prefinjena, bogata i silno zaljubljena u njegovog
prijatelja. U tome je leala sva dra. Ona je njega elela. Da toga
nije bilo, ni sav njen novac ne bi Eliota doveo u iskuenje, a jo su
ser Voltera i ubedili da je ona bila izvanredno lepa ena. Ovo je u
velikoj meri ublailo utisak koji je taj brak ostavio. Veoma lepa
ena i imuna, i jo zaljubljena u njega! inilo se da ga je ovo kod
ser Voltera u potpunosti opravdalo: i mada Elizabet nije mogla
sve to da sagleda u tako povoljnom svetlu, saglasila se da je to
zaista velika olakavajua okolnost.
Gospodin Eliot je esto svraao, jednom je ruao s njima,
oigledno ushien to su mu ukazali ast i pozvali ga, jer oni nisu
pozivali na rukove; bio je on, ukratko, ushien svakim dokazom
138

Zvonica & neky

roake panje i svu je svoju sreu zasnivao na intimnosti sa

stanarima Kamden Plejsa.
En je sluala, ali nije sasvim razumela. Rezerva, velika je doza
rezerve, znala je, potrebna kada je u pitanju razumevanje onih
koji su ovo govorili. Sve to je ula bilo je ulepano. Svemu onome
to je zvualo preterano ili nerazumno u ovom izmirenju moda je
jedini izvor bio jezik onih koji su sve ovo pripovedali. Ipak je,
meutim, imala oseaj da u elji gospodina Eliota da ga oni, nakon
toliko godina, lepo prime ima jo neeg osim onoga to se na prvi
pogled ini, U drutvenom pogledu nije imao ta dobiti dobrim
odnosima sa ser Volterom; nita nije bilo dovedeno u pitanje
ukoliko se zavada meu njima ne izmiri. Sva je verovatnoa bila
da je on ve bio bogatiji od njih dvojice, a Kelin e mu svakako
pripasti, kao i titula. Zato bi razboritom oveku, a delovao je kao
razborit ovek, tako neto bilo u interesu? Mogla je da ponudi
samo jedno reenje; moda je to bilo Elizabet radi. Moda je ranije
i postojala neka naklonost, premda su ga povoljna prilika i sluaj
odveli na drugu stranu; pa on sada, kada moe da ugaa sebi,
moda namerava da joj se udvara. Elizabet je svakako bila veoma
lepa, i lepo odgojena, sa lepim manirima, a njen karakter gospodin
Eliot nikada ne bi mogao da prozre jer ju je imao prilike sretati
samo u javnosti i jo kada je i sam bio veoma mlad. Kako e njena
narav i pamet podneti ispitivanje ovog sadanjeg, otrijeg
ivotnog doba sasvim je drugo pitanje i prilino zastraujue. Ona
je najusrdnije elela da on ne bude suvie dobar, niti suvie
pronicljiv ako mu je Elizabet zapala za oko; a da je sama Elizabet
bila sklona tako misliti, i da je njena prijateljica gospoa Klej tu
ideju pothranjivala, inilo se oiglednim na osnovu pogleda koji su
razmenile dok se govorilo o estim posetama gospodina Eliota.
En je spomenula da ga je srela u Lajmu, ali na njene rei niko
nije obratio naroitu panju. - O! Da, moda je to bio gospodin
Eliot. Nisu znali. Moe biti da to i jeste bio on. - Nisu mogli da
sasluaju njen opis. Sami su poeli da ga opisuju; naroito ser
Volter. On je odao priznanje njegovoj gospodstvenoj pojavi,
139

Zvonica & neky

njegovom otmenom dranju i lepo krojenoj odei, njegovom lepo

oblikovanom licu; ali u isti mah je morao da ali to on ima
veoma naglaenu bradu, to je bila mana koju je vreme samo jo
dodatno istaklo; niti se mogao pretvarati i tvrditi da deset godina
nije izmenilo gotovo svaku njegovu crtu lica na gore. Gospodin
Eliot je izgleda mislio da on (ser Volter) izgleda jednako kao to je
izgledao kada su se razili - ali ser Volter nije mogao da mu
uzvrati ljubaznost u potpunosti, to ga je dovelo u nezavidan
poloaj. Nije se on, meutim, alio. Gospodin Eliot je izgledao
bolje od veine mukaraca, i nije imao nikakvih primedbi da ga
svet vidi sa njim u drutvu.
itave veeri se govorilo o gospodinu Eliotu i njegovim
prijateljima u Marlboro zgradama - Pukovnik Volis je toliko bio
nestrpljiv da ga predstave! A gospodin Eliot je silno eleo da to
uini! - a bila je tu i gospoa Volis, koju su za sada poznavali samo
prema opisu jer je oekivala svaki as da se porodi; ali je gospodin
Eliot o njoj govorio kao o nadasve draesnoj eni, sasvim
dostojnoj da se predstavi u Kamden Plejsu, i imali su da se s njom
upoznaju im se ona oporavi od poroaja. Ser Volter je mnogo
razmiljao o gospoi Volis; za nju se govorilo da je izvanredno
lepa ena, prelepa. - eznuo je da je vidi. Nadao se da e ona
koliko-toliko nadomestiti brojna sasvim neugledna lica koja su
neprestano prolazila ulicama Bata. Najgore u Batu bio je broj
neuglednih ena koje su u njemu obitavale. Nije on hteo da kae
da nije u Batu bilo lepih ena, ali je broj neuglednih ena bio
preko svake mere vei. esto je primeivao, dok su etali, da za
jednim lepim licem, sledi trideset ili trideset pet rugoba; a jednom
prilikom je, dok je stajao u prodavnici u Ulici Bond, izbrojao da je,
jedna za drugom, prolo osamdeset sedam ena, a da meu njima
nije bila nijedna ak ni podnoljivo lepog lica. Bilo je to ledeno
jutro, mora se naglasiti, otar je mraz bio kakav samo jedna u
hiljadu ena moe da podnese. Ali ipak, u Batu je ipak ivelo
strano mnotvo runih ena; a to se mukaraca tie! Oni su bili
beskrajno gori. Kakvih li su samo straila ulice pune! Po utisku
140

Zvonica & neky

koji je jedan mukarac pristojne spoljanjosti ostavljao, oigledno

je bilo koliko su malo ene bile svikle na ma ta podnoljivo.
Nikada nije nekuda poao ruku pod ruku sa pukovnikom Volisom
(koji je imao lepu vojniku spoljanjost i dranje, premda je imao
svetlu kosu), a da ne primeti da se pogled svake ene na njemu
zadrava; pogled svake ene je bez izuzetka padao na pukovnika
Volisa. - Kako je samo skroman ser Volter! Ali nije mu bilo
dozvoljeno da se tek tako izvue. Njegova ker i gospoda Klej
udrueno su dale nagovestiti da bi i pratilac pukovnika Volisa
mogao imati jednako privlanu spoljanjost i da on svakako nema
svetlu kosu,
- Kako izgleda Meri? - upitao je ser Volter, sasvim na vrhuncu
dobrog raspoloenja. - Kada sam je poslednji put video nos joj se
crveneo, ali se nadam da joj se to ne deava svakog dana.
- O! Ne, mora da je to bilo sasvim sluajno. Uopteno je bila
dobrog zdravlja i sasvim je lepo izgledala jo od Miholjdana.
- Kada bih znao da je to nee navesti da se izloi otrom vetru
koji e joj ogrubeti kou, poslao bih joj novi eir i krznenu bundu,
En je razmiljala da li da se usudi da iznese da se jedna haljina
ili kapa ne bi mogle na takav nain zloupotrebiti, kada je kucanje
na vratima prekinulo svaki dalji razgovor. Posetilac na vratima! I
jo tako kasno! Bilo je deset sati. Da li bi to mogao biti gospodin
Eliot? Znali su da je trebalo da rua u Lensdaun kresentu. Mogue
je da je zastao na putu kui da ih pita kako su. Nikoga drugog nisu
mogli da se sete. Gospoa Klej je sasvim sigurna bila da to
gospodin Eliot kuca. Gospoa Klej je bila u pravu. Gospodina
Eliota su u sobu uveli sa svim dostojanstvom koje batler i lakej
mogu da prue.
Bio je to isti onaj, ba isti onaj ovek, a jedino je razliita na
njemu bila odea. En se malo povukla, dok je on ostalima
upuivao pozdrave, a njenoj sestri izvinjenje to svraa u tako
neuobiajen as, ali nije mogao proi tako blizu njihovog doma a
da ne poeli da se uveri da ni ona ni njena prijateljica nisu
141

Zvonica & neky

prethodnog dana nazeble, itd., itd.; to je sve reeno i primljeno

to je utivije mogue, ali tada je morala da usledi njena uloga. Ser
Volter je govorio o svojoj najmlaoj keri; Gospodin Eliot mu
mora dozvoliti da mu predstavi svoju najmlau ker (nije bilo
prilike da se seti Meri); i En je, smeei se i rumenei to joj je ba
lepo pristajalo, pokazala gospodinu Eliotu lepe crte lica koje on
nipoto nije zaboravio, i odmah je sa zadovoljstvom primetila da
se on malo trgao od iznenaenja, i da odranije nije znao ko je ona.
Izgledao je potpuno zateeno, ali je isto toliko bio i zadovoljan; oi
su mu zasjale! I on je izvanredno pripravno pozdravio to srodstvo,
pomenuo prolost i zamolio da ga ona odmah primi kao prijatelja.
Bio je jednako naoit kao to se inio u Lajmu, a njegov izraz lica
je dok je govorio tome jo vie doprinosio, a dranje mu je bilo ba
onakvo kakvo bi trebalo da bude, tako uglaeno, neusiljeno, tako
naroito prijatno, da je po izvrsnosti mogla da ga poredi sa
dranjem samo jedne osobe. Nije bilo jednako, ali je moda bilo
jednako dobro.
Seo je s njima, i umnogome doprineo njihovom razgovoru.
Nije bilo sumnje da je bio razborit ovek. Deset minuta je bilo
dovoljno da se u to uveri. Njegov ton, izrazi, izbor tema, imanje
mere; sve je to ukazivalo na razborit i pronicljiv um. im mu se
ukazala prilika zapodenuo je s njom razgovor o Lajmu, elei da
uporedi miljenja u pogledu tog mesta, ali je naroito eleo da
govori o sluajnosti da su oboje bili gosti u istoj krmi u isto
vreme; da pria o svom putovanju i da sazna kakvo je bilo njeno, i
izrazi aljenje to mu je promakla takva jedna prilika da joj ukae
potovanje. Ona mu je ukratko ispriala ta je radila u Lajmu i u
kakvom je drutvu bila. Njegovo je aljenje kako je sluao bivalo
sve vee. itavo je vee proveo sam u sobi do njihove; uo je
njihove glasove i smeh i mislio kako su to zaelo divni ljudi,
eznuo da bude s njima, ali nije mu ni izdaleka na pamet palo da
polae i senku prava na to da im se predstavi. Da je samo pitao ko
su ti ljudi! Ime Mazgrouvovih bi mu reklo dovoljno. - Pa, to e ga
izleiti od te njegove besmislene navike da nikada ne postavlja
142

Zvonica & neky

pitanja u krmama, koju je stekao jo kao mladi rukovodei se

time da je nametljivo biti radoznao. - Verujem da su poimanja
mladia od dvadeset jedne ili dve godine - rekao je - u pogledu
toga kakvi bi trebalo da mu budu maniri da bi on sam bio pravi
gospodin, smeniji od manira ma kog drugog soja ljudi na svetu.
Ludost onoga ime se slue moe samo da se uporedi ludou
njihovih zamisli.
Ali nije smeo da se obraa samo En: znao je to; i uskoro se
obraao svima, i samo se povremeno vraao na Lajm.
Meutim, njegova su je pitanja naposletku navela da ispria
emu je tamo svedoila nakon njegovog odlaska. Nakon to je
nagovestila da se desio nesrean sluaj, on je poeleo da uje sve
o tome. A njegovo interesovanje, pobudilo je i interesovanje ser
Voltera i Elizabet, ali ona nije mogla da ne primeti razliku u
nainu ispoljavanja tog interesovanja. elja gospodina Eliota da u
potpunosti razume ta se desilo i briga koju je pokazao zbog
onoga to mora da je propatila svedoei takvom jednom
dogaaju, mogla je da se pored i samo sa eljom i brigom ledi
Rasel.
Ostao je s njima jedan sat. Otmeni mali sat na polici iznad
kamina je otkucao jedanaest svojim srebrnim zvoncem, a u
daljini su uli i straara kako poinje da pria istu priu pre nego
to je gospodin Eliot ili ma ko od njih osetio da je on sedeo
dovoljno dugo.
En nije mogla ni da zamisli da je mogue da njeno prvo vee u
Kamden Plejsu protekne tako prijatno!

143

Zvonica & neky

Glava 16
U jednu bi se stvar En po povratku porodici rada bila uveriti
ak i vie nego u injenicu da je gospodin Eliot zaljubljen u
Elizabet: da njen otac nije zaljubljen u gospou Klej; i nimalo nije
bila spokojna u tom pogledu, nakon to je kod kue provela
nekoliko sati. Kada je narednog jutra sila na doruak, otkrila je
da je gospoa upriliila sasvim lepo pretvaranje kako namerava
da ih napusti. Mogla je zamisliti kako je gospoa Klej rekla da
sada kada se gospoica En vratila, ona ne moe dalje
pretpostavljati da je njeno prisustvo neophodno; jer joj je
Elizabet apatom govorila: - To nipoto ne sme biti razlog, odista.
Uveravam vas da ja to ne smatram za razlog. Ona meni u
poreenju s vama nita ne znai - i stigla je ba na vreme da uje
oca kako govori: - Draga moja gospoo, to ne sme biti. Jo nita od
Bata niste videli. Ovde ste bili samo da biste bili od koristi. Ne
smete sada od nas pobei. Morate ostati da se upoznate sa
gospodom Volis, prelepom gospoom Volis. Znam ja da je vaem
istananom ukusu pogled na lepotu pravo zadovoljstvo.
Govorio je i izgledao toliko ozbiljno da se En nije iznenadila
kada je videla kako gospoa Klej kriom gleda Elizabet i nju. Njen
je izraz moda i odavao izvesni oprez; ali je pohvala njenom
istananom ukusu kod njene sestre prola neopaeno. Dama nije
imala izbora nego da se povinuje takvim udruenim molbama i
obea da e ostati.
Istog tog jutra se desilo da su En i njen otac ostali nasamo i on
joj je odmah uputio pohvalu da sada bolje izgleda; nalazio je da je
ona manje mrava u pojavi i obrazima; da su joj se koa i ten
umnogome popravili; da su sveiji, istiji. Da li je koristila neki
naroiti preparat?
Nije, nita.
Samo Goulandov losion, pretpostavio je. Ne, ba nita.
144

Zvonica & neky

- Ha! - Iznenadio se na ovo - i dodao: - Razume se da je

najbolje to moe uraditi nastaviti kao i do sada; nema potrebe
da se trai bolje od toga; inae bih ti preporuio Goulandov losion,
da ga koristi u prolenim mesecima. Gospoa Klej ga koristi po
mojoj preporuci, i vidi li kako je njoj koristio. Vidi li kako su joj
pege nestale.
Da je Elizabet mogla ovo uti! Ovakva hvala bi je moda
otreznila, naroito poto se En inilo da gospoa Klej nema nita
manje pega. Ali sve se mora prepustiti sudbini. Zlo tog braka bi
bilo daleko manje kada bi se i Elizabet udala. to se nje tie, ona e
uvek imati dom kod ledi Rasel.
Pribranost ledi Rasel i njena uljudnost u ovom su pogledu
stavljeni na kunju prilikom poseta Kamden Plejsu. Neprestano ju
je razdraivala milost koju je uivala gospoa Klej i nemar sa
kojim su se odnosili prema En; i sekiralo ju je ovo i kada je bila
odsutna, koliko neko ko boravi u Batu i pije lekovite vode, dobija
sva nova tampana izdanja i ima mnotvo poznanika i vremena da
se sekira.
Kada je upoznala gospodina Eliota, postala je blagonaklonija,
ili ravnodunija prema ostalima. Njegovo joj ga je vladanje smesta
preporuilo; a nakon to je porazgovarala s njim otkrila je da kod
njega sutinski kvalitet toliko podrava ono to se spolja videlo da
je najpre, kako je rekla En, bila gotovo spremna povikati: - Moe li
ovo biti gospodin Eliot? - i nije mogla, bez ikakvog preterivanja,
zamisliti prijatnijeg niti potovanja dostojnijeg oveka. Sve se u
njemu sjedinilo; razum, ispravna naela, poznavanje sveta i toplo
srce. Imao je snana oseanja porodine naklonosti i asti, bez
gordosti ili slabosti; iveo je lagodnim ivotom imunog oveka,
ali se nije bogatstvom razmetao; u svim je presudnim stvarima
donosio svoj sud, ali nije prkosio javnom mnjenju ni u jednoj
stvari koja se ticala uljudnosti. Bio je pouzdan, pronicljiv, umeren,
otvoren; nikada nije dozvoljavao da njime ovlada trenutno stanje
duha ili sebinost koja se smatrala za snano oseanje; ve se
145

Zvonica & neky

upravljao oseajem prema svemu to je ljupko i lepo i cenio je svu

sreu porodinog ivota ime se retko kada odlikuju udljivi,
neiskreni i preki karakteri. Bila je uverena da u braku nije bio
srean, pukovnik Volis je tako rekao, a ledi Rasel je to i sama
videla; ali nikakva gorina nije zagadila njegov duh, niti ga (poela
je ubrzo da podozreva) spreila da pone da razmilja o drugoj
prilici. Njeno zadovoljstvo gospodinom Eliotom je odnelo prevagu
nad svim nevoljama koje je izazivala gospoa Klej.
Sada je ve prolo nekoliko godina otkako je En poela da
shvata da ona i njena izuzetna prijateljica mogu ponekad imati
sasvim razliito miljenje; i stoga je nije iznenadilo to ledi Rasel u
velikoj elji gospodina Eliota za izmirenjem nije videla nita
sumnjivo niti nedosledno, i nita to bi zahtevalo da se dublje
preispitaju objanjenja i porivi koje im je on ponudio. Miljenje
ledi Rasel je bilo da je savreno prirodno to gospodin Eliot u
svojim zrelijim godinama smatra da je za njega od velike vanosti
da bude u dobrim odnosima sa glavom svoje porodice i da je to
neto to ga mora preporuiti svakom razboritom oveku; da je to
to se desilo najbolji primer kako vreme utie na pamet inae
bistrog oveka koji je greio iz iste mladalake nesmotrenosti. En
je, meutim, dala sebi za pravo da se nasmei svemu ovome i
naposletku kae: - Elizabet. - Ledi Rasel ju je sluala i gledala i
samo je oprezno odgovorila: - Elizabet! U redu; vreme e pokazati.
Bilo je to pozivanje na budunost i En je nakon to se kratko
zamislila osetila da se tome mora povinovati. Sada se nita nije
moglo utvrditi. U toj kui Elizabet mora biti prva; i na nju je svako
mislio kada bi se spomenula gospoica Eliot, pa se nemoguim
inilo da se njoj ne upuuje sva naroita panja. A mora se na umu
imati i da gospodin Eliot nije bio udovac ni itavih sedam meseci.
Malo oklevanje s njegove strane sasvim je bilo razumljivo, istini za
volju, En nije mogla pogledati crnu traku oko njegovog eira a da
ne oseti strah da je neoprostivo to mu pripisuje takve pomisli; jer
je njegov brak, premda nije bio srean, ipak tolike godine opstajao
146

Zvonica & neky

i ona nije mogla zamisliti mogunost brzog oporavka od stranog

utiska da se on naposletku okonao.
Ma kako se ovo zavrilo, on je bez sumnje bio njihov
najprijatniji poznanik u Batu; nije mu videla ravnog; i veliko joj je
zadovoljstvo priinjavalo da povremeno razgovara s njim o Lajmu
koji je i on, kao i ona, ivo eleo ponovo da vidi i poblie upozna.
Proli su kroz pojedinosti prvog svog susreta mnogo puta. Stavio
joj je na znanje da ju je gledao sa izvesnim divljenjem. Ona je to
dobro znala; a setila se i pogleda jedne druge osobe.
Nisu uvek jednako mislili. On je vie od nje cenio poloaj i
rodbinske veze. Nije njega puka ljubaznost ve iskreno
interesovanje teralo da se sa arom uputa u brige njenog oca i
sestre u stvarima koje je ona smatrala nedostojnim takve panje.
Novine su jednog dana objavile da je u Bat stigla udova vikontesa
Dalrimpl, i njena ki, blagorodna gospoica Karteret; i na due
vreme je nestalo sveg mira u kui u Kamden Plejsu broj...; jer su
Dalrimplovi (na Eninu neizmernu alost) bili rod Eliotovima; pa
su se sada nali na muci kako da im se dolino predstave.
En nikada nije imala prilike da vidi sestru i oca u drutvu
plemstva, i morala je sebi priznati da se razoarala. Nadala se
neem boljem s obzirom na njihovo visoko miljenje o svom
poloaju, i naposletku je poelela neto emu se nikada ne bi
nadala; poelela je da imaju vie ponosa; jer joj je nae roake
ledi Dalrimpl i gospoica Karteret i nae roake, Dalrimplove
po itav dan odjekivalo u uima.
Ser Volter je jednom prilikom bio u drutvu pokojnog vikonta,
ali nikada nije video nikoga drugog iz njegove porodice; a
potekoe su u ovom sluaju proistekle iz injenice da je
obustavljena sva zvanina prepiska nakon upokojenja pomenutog
vikonta usled veoma zlosrenog previda u Kelinu, jer se i ser
Volter ba u to vreme ozbiljno razboleo pa u Irsku nisu poslali
pismo sauea.
147

Zvonica & neky

Ovaj propust obio se o glavu greniku; jer nakon smrti ledi

Eliot ni u Kelin nije stiglo pismo sauea nakon ega su imali
isuvie razloga da naslute da Dalrimplovi smatraju svako
poznanstvo prekinutim. Pitanje je bilo kako sada ispraviti tu
neprijatnu stvar i ponovo uspostaviti rodbinske odnose: i bilo je
to pitanje koje ni ledi Rasel ni gospodin Eliot, premda daleko
racionalniji, nisu smatrali za nevano. Porodine veze uvek valja
odravati, dobro drutvo uvek valja traiti; ledi Dalrimpl je uzela
kuu u najam, na tri meseca, u Lora Plejsu, i ivee tamo na
visokoj nozi. Bila je ona u Batu i prethodne godine, a ledi Rasel je
ula da o njoj govore kao o veoma prijatnoj eni. Vrlo je poeljno
bilo da se rodbinske veze obnove, ako je mogue, a da Eliotovi ne
moraju da ine ustupke po pitanju uljudnosti.
Ser Volter je, meutim, eleo poto-poto sam da bira nain
izmirenja, i naposletku je svojoj blagorodnoj roaki poslao veoma
lepo pismo koje je obilovalo objanjenjima, kajanjem i usrdnim
molbama. Ni ledi Rasel ni gospodin Eliot nisu se mogli o pismu
povoljno izraziti; ali je ono postiglo sve to su eleli i izmamilo je
tri neitka retka od udove vikontese. - Silno je poastvovana, i
rado e se s njima upoznati. - Teak posao je obavljen, sada je
doao red da se uiva u plodovima. Posetili su Lora Plejs, imali su
posetnice udove vikontese Dalrimpl i blagorodne gospoice
Karteret i stavljali su ih na svako vidljivo mesto: i svakome su
spominjali samo nae roake u Lora Plejsu... Nae roake, ledi
Dalrimpl i gospoica Karteret.
En se stidela. ak i da su ledi Dalrimpl i njena ki bile veoma
prijatne ene, ona bi se i dalje stidela nemira koji su izazvale, ali
one se niim nisu imale podiiti. Nisu imale nikakve izvanredne
manire, obrazovanje niti pamet. Ledi Dalrimpl je bila poznata kao
draga ena, jer je za svakoga imala osmeh i uljudan odgovor.
Gospoica Karteret, koja je imala jo i manje od nje da kae, je bila
toliko neugledna i toliko nezgrapna da je u Kamden Plejsu nikada
ne bi trpeli da nije bilo njenog porekla.
148

Zvonica & neky

Ledi Rasel je priznala da je oekivala neto bolje; ali ipak bilo

je to poznanstvo koje je valjalo odravati; a kada se En odvaila
da iznese svoje miljenje o njima pred gospodinom Eliotom, on se
sloio da one same nisu nita, ali je i dalje tvrdio da one imaju
veliku vrednost kao rod, i neko ko se smatra za dobro drutvo i
neko ko e oko sebe okupljati dobro drutvo. En se nasmeila i
rekla:
- Dobro drutvo je za mene, gospodine Eliote, drutvo umnih,
dobro obavetenih ljudi koji imaju mnogo toga da kau; to ja
nazivam dobrim drutvom.
- Varate se - rekao je neno - to nije dobro drutvo, to je
najbolje drutvo. Za dobro drutvo vam je potrebno samo dobro
poreklo, obrazovanje i maniri, a to se obrazovanja tie, ono i nije
neophodno. Dobro poreklo i maniri su od sutinskog znaaja; ali
malo znanja ni u kom sluaju nije opasno u dobrom drutvu;
upravo suprotno, moe biti od koristi. Moja roaka En odmahuje
glavom. Nije zadovoljna. Ona je probirljiva. Draga moja roako (sedajui pored nje) - imate vie prava na probirljivost od ma koje
druge ene koju poznajem; ali da li vam je to zaista potrebno?
Hoe li vas to usreiti? Zar ne bi bilo mudrije prihvatiti drutvo
ovih dobrih dama iz Lora Plejsa i iskoristiti sve prednosti te
rodbinske veze to je vie mogue? Moete se uzdati u to da e se
one kretati najviim drutvenim krugovima ove zime, a kako je
poloaj ipak poloaj, i kako se zna da ste s njima u rodu, to e
doprineti da vaa porodica (dozvolite da kaem naa porodica)
stekne ugled kakav svi samo poeleti moemo.
- Jeste - uzdahnula je En - odista e se znati da smo s njima u
rodu! - zatim je pribravi se i ne elei da dobije odgovor, rekla: Svakako sam miljenja da je sasvim dovoljno truda uloeno u
sticanje tog poznanstva. Pretpostavljam - (smeei se) - da ja
imam vie ponosa od ma koga od vas; ali priznajem da me to srdi,
to se mi toliko staramo da se nae srodstvo prizna kada moemo
biti veoma sigurni da je to njima sasvim nevano.
149

Zvonica & neky

- Oprostite mi, draga moja roako, nepravini ste prema

sopstvenom ugledu. Moda bi i bilo tako kako vi kaete da ste u
Londonu i da vodite ovako miran ivot: ali e u Batu poznanstvo
sa ser Volterom i njegovom porodicom uvek biti od velikog
znaaja: oni e uvek biti dragoceni poznanici.
- Dobro - rekla je En - ja sam svakako ponosna, suvie
ponosna da uivam u dobrodolici koja u tolikoj meri zavisi od
poloaja.
- Meni se dopada vaa ogorenost - rekao je - ona je sasvim
prirodna. Ali vi ste u Batu, a namera je da se porodica ovde
nastani sa svim ugledom i dostojanstvom koji po pravu pripadaju
ser Volteru Eliotu. Govorite o ponosu; mene nazivaju ponosnim i
ja to znam, i ne bih ni eleo da je drugaije; jer na ponos, ako
bismo se paljivije u njega udubili uveren sam, poiva na istoj
osnovi, mada se moda ini da se po svojoj prirodi malo razlikuje.
U jednoj stvari se moramo, uveren sam, draga roako - (nastavio
je govorei tiim glasom premda u sobi nije bilo nikog drugog) - u
jednoj stvari se, uveren sam, moramo sloiti. Moramo se sloiti da
je svako novo poznanstvo vaeg oca meu njemu jednakima ili
onima na viem drutvenom poloaju od njega, korisno jer e mu
skrenuti misli sa onih koji su ispod njega.
Dok je govorio pogledao je mesto na komje donedavno sedela
gospoa Klej: to je bilo sasvim dovoljno obrazloenje onoga to
mu je bilo na umu; i premda En nije mogla da veruje da je kod njih
ista vrsta ponosa u pitanju, bilo joj je milo to njemu gospoa Klej
nije po volji; i njena je savest priznala da je njegova elja da
podstakne njenog oca da stekne vana poznanstva i vie nego
dobro opravdanje kada se uzme u obzir da mu je svrha da pobedi
nju.

150

Zvonica & neky

Glava 17
Dok su ser Volter i Elizabet usrdno grabili svoju sreu u Lora
Plejsu, En je obnavljala prijateljstvo sasvim drugaije vrste.
Posetila je svoju staru uiteljicu, i od nje ula da se u Batu
nalazi jedna njena stara kolska drugarica koja je imala dva
snana razloga da polae pravo na njenu panju; prvi je bio
dobrota koju joj je ukazala u prolosti, a drugi nesrea koja ju je
sada zadesila. Gospoica Hamilton, sada gospoa Smit, joj je
ukazala ljubaznost u jednom od onih trenutaka u njenom ivotu
kada joj je ona bila najdragocenija. En je u kolu otila nesrena,
alei zbog gubitka majke koju je mnogo volela, snano ju je
pogodio i odlazak od kue i patila je onako kako mora u takvim
trenucima
patiti
svaka
preterano
osetljiva
etrnaestogodinjakinja koja nije preterano vedra duha; a
gospoica Hamilton, koja je bila tri godine starija od nje, ali koja
nije imala bliske roake niti sreene porodine prilike, pa je
ostala u koli jo jednu godinu, joj je bila od koristi i bila je dobra
prema njoj na nain koji joj je znatno ublaio tugu i ona joj tu
ljubaznost nikada nije mogla zaboraviti.
Gospoica Hamilton je otila iz kole, i nedugo nakon toga se
udala, i prialo se da se udala za imunog oveka, i to je bilo sve
to je En o njoj znala dok iz prie njihove uiteljice nije saznala
njenu situaciju koja je bila umnogome drugaija od onoga to je
ula.
Bila je udovica i pri tom siromana. Njen suprug je bio
rasipnik; i u trenutku smrti, pre neke dve godine, on je bio u
stranim dugovima. Morala je da se suoi sa mnogobrojnim
potekoama, a pored svih ovih nevolja pogodila ju je i reumatska
groznica koja ju je, kako joj se konano spustila na noge, ostavila
za sada sasvim obogaljenu. Zbog toga je i dola u Bat, i sada je
boravila u stanu blizu termalnih banja, i ivela je veoma skromno,
151

Zvonica & neky

nemona da sebi olaka ak ni toliko da uzme sluavku i bila je,

razume se, gotovo sasvim iskljuena iz drutva.
Njihova joj je zajednika prijateljica rekla kakvo bi
zadovoljstvo poseta gospoice Eliot priinila gospodi Smit, pa En
nije ni asa asila. Kod kue nije spomenula nita od onoga to je
ula niti od onoga to je nameravala da uradi. Jer je znala da to
tamo nee pobuditi dolino interesovanje. Posavetovala se sa ledi
Rasel, koja je sasvim razumela njena oseanja i bila i vie nego
srena da je odveze onoliko blizu stana gospoe Smit u Vestgejt
zgradama koliko En bude smatrala za zgodno.
Poseta je nainjena, prijateljstvo obnovljeno, a njihovo
uzajamno interesovanje i vie nego ponovo probueno. Prvih
deset minuta proteklo je u nelagodi i izlivima oseanja. Dvanaest
je godina prolo otkako su se rastale, i nijedna od njih nije bila
onakva kakvu ju je ona druga zamiljala. Dvanaest godina je od
En, rumene, tihe i jo nerazvijene petnaestogodinje devojice
nainilo otmenu mladu enu od dvadeset i sedam godina, koju je
krasila svaka lepota osim te rumeni i sjaja, i dranja onoliko
svesno dolinog koliko je bez izuzetka bilo blago; tih dvanaest
godina je preobrazilo naoitu, lepo razvijenu gospoicu Hamilton,
rumenu od zdravlja i uverenu u svoju nadmo, u siromanu, slabu
i bespomonu udovicu koja posetu svoje nekadanje tienice
prima kao milost; ali svaka neprijatnost je uskoro prola i ostala
je samo zanimljiva dra seanja na ranije privrenosti u
razgovorima o starim vremenima.
En je otkrila da je gospoda Smit i dalje vrlo zdravog razuma i
prijatnog ophoenja, na ta se ona ranije u velikoj meri oslanjala, i
da je bila sklona razgovoru i vedra i vie nego to je oekivala.
inilo se da ni rasipnitvo iz prolosti - a ona se mnogo kretala
meu svetom ni oskudica u sadanjosti, ni bolest ni alost nisu
zatvorili njeno srce niti joj pokorili duh.
Za vreme druge posete je veoma otvoreno govorila o svemu,
pa je Enino zaprepaenje poraslo. Teko je mogla zamisliti
152

Zvonica & neky

neveselije okolnosti od onih koje su zadesile gospou Smit.

Veoma je volela svog mua; sahranila ga je. Navikla se na
bogatstvo: nestalo ga je. Nije imala deteta da je ponovo vrati u
ivot i povrati joj sreu, nije imala roake da joj pomognu u
reavanju zapletenih poslova, niti je imala zdravlja da joj
pomogne da se sa svim tim nosi. Njen stanje bio ogranien na
buni salon i mrani sobiak koji se nalazio iza njega, a ona iz
jedne sobe u drugu nije mogla da pree bez tue pomoi koju je
mogla da joj prui samo jedna sluavka, a ona je bila zaduena za
itavu kuu, i nikada nije izlazila osim kada su je nosili u toplu
kupku. A ipak je, uprkos svemu, En imala razloga verovati da je
ona samo pokoji trenutak provodila u letargiji i malodunosti u
asovima koje je inae ispunjavala poslom i lepim raspoloenjem.
Kako to moe biti? Posmatrala je, opaala i razmiljala, i
naposletku zakljuila da ovde nije u pitanju samo hrabrost i
mirenje sa sudbinom. Slab duh je sklon trpljenju, snana pamet
iznalaenju reenja, ali bilo je ovde jo neega; bilo je ovde one
prilagodljivosti uma, one sposobnosti da se pronae uteha, one
moi da se svako zlo spremno pretvori u dobro, i vetine da se
pronae zanimanje koje e joj pomoi da na samu sebe zaboravi,
koji su mogli samo iz prirode proisticati. Bio je to najdragoceniji
dar nebeski; i En je posmatrala svoju priajteljicu kao jedan od
onih sluajeva kojimaje, prema nekom milostivom naimenovanju,
ini se, sueno da prevaziu gotovo svaku nedau.
U jednom trenutku ju je, rekla joj je gospoa Smit, njen duh
umalo izdao. Nije mogla sebe da nazove invalidom kada svoje
sadanje stanje uporedi sa stanjem u kom je bila kada je prvi put
stigla u Bat. Tada je, odista, bila vredna svakog aljenja; jer je u
putu nazebla, i jedva da je stigla u stan kada ju je za postelju
prikovao snaan i neprestan bol; i sve ju je to zadesilo meu
neznancima, i morala je da se osloni na stalnu negovateljicu, a
njene su finansije bile u takvom stanju da nije bilo prostora ni za
kakav izvanredan izdatak. Meutim, prebrodila je to, i iskreno
moe rei da joj je to dobro uinilo. Oseala se prijatnije jer je
153

Zvonica & neky

osetila da je u dobrim rukama. Suvie je ona sveta videla da

oekuje da se neko iznenada i nesebino njoj posveti, ali njena
bolest joj je dokazala da je njena stanodavka bila potena i da je
nije elela iskoristiti; a naroito je imala sree u pogledu
negovateljice koja je bila sestra njene stanodavke i koja je bila po
zanimanju bolniarka, i koja je uvek imala dom u toj kui kad god
nije imala posla i ba se zadesilo da je bila slobodna u to vreme da
nju neguje. - A ona se - rekla je gospoa Smit - pored toga to me
je hvale dostojno negovala, pokazala kao neprocenjiva prijateljica.
im sam bila kadra koristiti ruke, nauila me je da pletem, ime
sam se mnogo zanimala; i pokazala mi je kako da pravim ove male
kutije za konac, i jastuie za igle i kutijice za karte kojima me
stalno zatiete da se bavim i koji mi omoguavaju da pomognem
jednoj ili dvema veoma siromanim porodicama u ovom
susedstvu. Stekla je brojna poznanstva, naravno preko posla,
meu onima koji mogu da priute sebi da kupuju takve stvari, pa
ona prodaje moju robu. Uvek odabere pravi trenutak da robu
ponudi. Znate, svakome je srce otvoreno ko je prebrodio veliki bol
ili povratio blagoslov zdravlja, a sestra Ruk odlino ume da
proceni kada je trenutak da im se obrati. Otroumna je, pametna i
razborita ena. Ona ume da razume ljudsku prirodu; a ima i
dovoljno zdravog razuma i pronicljivosti to je ini beskrajno
boljom drubenicom od hiljada onih koji su samo primili najbolje
obrazovanje na svetu i ne znaju nita vredno pomena. Nazovite
to traem ako vam je po volji, ali kada sestra Ruk ima pola asa
vremena da mi posveti, sigurno je da e mi preneti neto zabavno
i korisno; neto to pomae oveku da bolje upozna svoje blinje.
ovek voli da uje ta se deava, da bude u korak sa najnovijim
nainima da se bude isprazan i budalast. Uveravam vas da je
meni, koja ivim tako povueno, razgovor s njom prava poslastica.
En je, ne elei da joj zamera ovo zadovoljstvo, odgovorila: Lako mi je u to poverovati. ene njene profesije se sa mnogo ime
susreu pa jo ako su i pametne, onda ih vredi sluati. Kakvu
raznovrsnost ljudske prirode imaju one priliku videti! I ne
154

Zvonica & neky

susreu samo ljudske ludosti; vide one ljudsku prirodu u

svakakvim okolnostima i zanimljivim i dirljivim. Kakve li su samo
primere strastvene, nesebine ljubavi i samoodricanja, junatva,
trpeljivosti i predaje videle njihove oi: kakve samo primere svih
onih sukoba i rtava koje nas najvie oplemenjuju. Bolesnika
soba bila bi kadra pruiti materijal za itave tomove knjiga.
- Tako je - rekla je gospoa Smit sumnjiavije - ponekad jeste
tako, premda strahujem da lekcije koje ona prua nisu tako
plemenite prirode kakvu vi opisujete. Ovde-onde ljudska priroda
ume biti velika u trenucima iskuenja; ali uopteno govorei, u
bolesnikoj se sobi ispoljava njena slabost, ne njena snaga: ovek
slua o sebinosti i nestrpljivosti pre nego o velikodunosti i
trpeljivosti. Tako je malo pravog prijateljstva u svetu! I naalost (tihim i drhtavim glasom) - mnogo je onih koji zaboravljaju da
ozbiljno razmiljaju dok ne postane skoro sasvim kasno.
En je razumela jad takvih oseanja. Mu nije bio onakav kakav
je trebalo, a ena se obrela meu takvima od ljudskog roda koji su
je naveli da ravije misli o svetu nego to se nadala da on
zasluuje. Ali kod gospoe Smit je to bilo samo prolazno oseanje;
otresla ga se i uskoro sasvim drugaijim tonom dodala:
- Mislim da mi zaposlenje koje moja prijateljica gospoda Ruk
sada ima nee obezbediti mnogo toga to bi me moglo zanimati ili
me pouiti. Neguje samo gospodu Volis iz Marlboro zgrada; rekla
bih da je ona jedna obina lepa, budalasta i rasipna ena i prava
pomodarka; i naravno nee mi imati ta preneti osim razgovora o
ipki i ukrasima. Ali nameravam da zaradim na gospoi Volis. Ona
ima mnogo novca, i meni je namera da je navedem da kupi sve
one skuplje stvari koje sam do sada napravila.
En je prijateljicu posetila nekoliko puta pre nego to se za
postojanje takve jedne osobe saznalo u Kamden Plejsu.
Naposletku je morala da je spomene. Ser Volter, Elizabet i
gospoda Klej su se jednogjutra vratili iz Lora Plejsa sa iznenadnim
pozivom ledi Dalrimpl za to vee, a En je ve dala re da e to vee
155

Zvonica & neky

provesti u Vestgejt zgradama. Nije joj bilo ao to ve ima izgovor.

Bila je uverena da su poziv dobili samo zato to je ledi Dalrimpl
morala ostati kod kue zbog gadnog nazeba i to joj je bilo po volji
da iskoristi prijateljstvo koje joj je tako nametnuto; pa je vrlo ivo
poziv odbila. Ve je dala re da e vee provesti sa starom
kolskom drugaricom. Nije ih mnogo zanimalo nita u vezi sa En;
ali su ipak postavili dovoljno pitanja da shvate poloaj te stare
kolske prijateljice; pa se Elizabet izrazila prezrivo, a ser Volter
vrlo otro.
- Vestgejt zgrade! - rekao je - a koga to gospoica En Eliot ima
da poseuje u Vestgejt zgradama? Neku gospou Smit. Udovicu
gospou Smit; a ko je bio njen mu? jedan od pet hiljada ljudi sa
imenom Smit koji se mogu sresti ma gde da ovek poe. I koje su
njene drai? To to je stara i bolesna. Na asnu re, gospoice En
Eliot, ba ima neobian ukus! Sve to je drugim ljudima odbojno,
nii slojevi, bedne prostorije, kuan vazduh i jezivi prijatelji, tebi
je privlano. Ali mora da je mogue da odloi posetu ovoj gospoi
do sutradan: pretpostavljam da nije ba na umoru i da se moemo
nadati da e doekati da vidi jo jedan dan. Koliko joj je godina?
etrdeset?
- Ne, gospodine, nema jo ni trideset jednu; ali mislim da ne
mogu da odloim tu posetu, jer je to jedino vee koje, za izvesno
vreme, pogoduje i meni i njoj. Ona sutra odlazi u termalnu banju, a
znate da smo zauzeti itavu ovu nedelju.
- Ali ta ledi Rasel misli o ovom poznanstvu? - upitala je
Elizabet.
- Ona u tome ne vidi nita emu bi nala zamerku - odgovorila
je En. - Upravo suprotno, ona ga sasvim odobrava i ona me je
svojom koijom i vozila u posete gospoi Smit.
- Vestgejt zgrade mora da su ostale prilino zateene kada su
videle da pored trotoara ispred njih staje koija - primetio je ser
Volter. - Udovica ser Henrija Rasela nema nikakve poasti koje
istiu njen grb, ali su to ipak sasvim lepa kola i bez sumnje se zna
156

Zvonica & neky

da se u njima vozi gospoica En Eliot. Udovica gospoa Smit sa

stanom u Vestgejt zgradama! Siromana udovica izmeu tridesete
i etrdesete koja jedva sastavlja kraj s krajem; obina gospoa
Smit, svakodnevna gospoa Smit, od svih ljudi i svih imena na
svetu, da bude odabrana za prijateljicu gospoici En Eliot, i jo da
joj bude milija od porodinih veza njene roene porodice sa
plemstvom Engleske i Irske! Gospoa Smit! Kakvo ime!
Gospoa Klej, prisutna dok se sve ovo deavalo, pomislila je
kako bi sada bilo mudro da izae iz prostorije, a En je mogla rei
mnogo toga i eznula je da kae bar malo u odbranu ne tako
razliitih prava njene prijateljice, ali ju je u tome spreio oseaj
linog potovanja prema ocu. Nije nita odgovorila. Ostavila je
njemu da se seti da gospoa Smit nije bila jedina udovica u Batu
izmeu tridesete i etrdesete, sa malim prihodima i prezimenom
koje nije ukazivalo na plemenito poreklo.
En je odrala svoju re; ostali su otili da odre svoju i
naravno, naredno jutro je ula da su divno proveli vee.
Ona je jedina od njihovog drutva bila odsutna, jer ne samo da
su se ser Volter i Elizabet sasvim stavili na raspolaganje njenom
gospodstvu, ve su rado doveli i druge i potrudili su se da pozovu
i ledi Rasel i gospodina Eliota; i gospodin Eliot se postarao da se
ranije rastane od pukovnika Volisa, ledi Rasel je morala da iznova
prerasporedi sve svoje veernje obaveze da bi mogla da ode njoj u
posetu. En je itavu priu svega to je takvo jedno vee moglo da
prui ula od ledi Rasel. Njoj je najzanimljivije moralo biti to su o
njoj mnogo razgovarali njena prijateljica i gospodin Eliot; to su
eleli da je sa njima, alili to nije i u isto vreme joj odavali poast
to je izostala zbog takvog jednog sluaja. inilo se da su se njene
ljubazne, saoseajne posete ovoj staroj kolskoj drugarici, oboleloj
i unienoj naroito dopadale gospodinu Eliotu. Smatrao ju je za
najneobiniju mladu enu; i po naravi, vladanju i pameti za
primer enskog savrenstva. Mogao je ak i ledi Rasel da parira u
nabrajanju njenih vrlina; i En nije mogla da slua sve ovo to joj je
157

Zvonica & neky

prijateljica govorila, nije mogla da spozna da je u tolikoj meri

vrednuje jedan razborit mukarac a da ne oseti sva prijatna
oseanja koja je njena prijateljica elela u njoj da probudi.
Ledi Rasel je sada sasvim odluila kakvo je njeno miljenje o
gospodinu Eliotu. Bila je jednako uverena u to da on vremenom
namerava da osvoji En, koliko i u to da je on sasvim zasluuje, i
poela je da broji koliko jo nedalja mora da proe da bi se on
oslobodio svih preostalih stega koje drutvo namee udovcu, i
prui mu slobodu da vrlo otvoreno pokua da joj se dopadne. Nije
pred En htela da govori ni upola onako sigurno kako se oseala u
ovoj stvari, usuivala se samo da joj uputi pokoji otvoreniji
nagovetaj o onome to bi moglo da usledi, o moguoj naklonosti
s njegove strane, o tome koliko bi taj brak bio poeljan, pod
pretpostavkom da je naklonost stvarna i uzvraena. En ju je
sluala, i nijednom se nije estoko usprotivila; samo se smeila,
rumenela i neno odmahivala glavom.
- Nisam ja nikakav provodadija, kao to i sami znate - rekla je
ledi Rasel - jer sam isuvie svesna koliko su svi ljudski planovi i
prorauni nesigurni. Samo hou da kaem da mislim da, ukoliko
bi vas gospodin Eliot u bliskoj budunosti zaprosio, i ukoliko bi vi
bili radi da njegovu ruku prihvatite, postoji svaka mogunost da
zajedno budete sreni. Svako bi to morao smatrati sasvim
primerenom vezom, ali ja sam miljenja da bi to bila veoma
srena veza.
- Gospodin Eliot je izvanredno prijatan ovek, i u mnogo emu
ja o njemu imam visoko miljenje - rekla je En - ali mi ne bismo
jedno drugom odgovarali.
Ledi Rasel je prela preko ovoga, i samo je dodala: - Meni bi
najvee zadovoljstvo priinilo kada bih vas mogla videti kao
buduu gospodaricu Kelina, buduu ledi Eliot, kada bih se mogla
nadati da ete zauzeti mesto svoje mile majke, da ete biti
dostojna naslednica svih njenih prava i ugleda, kao i svih njenih
vrlina. Vi ste slika i prilika svoje majke po liku i naravi; i ako bih
158

Zvonica & neky

smela da vas zamislim onakvu kakva je ona bila, po poloaju i

imenu i u istom domu, kako upravljate i blagosiljate sa istog
mesta, prevazilazei je samo u injenici da ste vie cenjeni!
Najmilija moja En, to bi mi pruilo vie zadovoljstva nego to se to
obino moe oekivati u mom ivotnom dobu!
En je morala da se okrene, da ustane i prie jednom
udaljenom stolu i pokua da, naslanjajui se na njega i
pretvarajui se da ima nekog posla, ovlada oseanjima koja je ova
slika probudila. Na nekoliko trenutaka su njena mata i njeno srce
bili opinjeni. Pomisao na to da postane ono to je njena majka
bila; da ona prva nakon nje ponese dragocenu titulu ledi Eliot; da
se vrati u Kelin, ponovo ga nazove domom, da ga naziva domom
zauvek, imala je drai kojima nije u prvi mah mogla odoleti. Ledi
Rasel nije vie ni re rekla, bila je voljna da pusti da se stvar
razvija svojim tokom; i verovala je, samo da je gospodin Eliot u
tom trenutku mogao govoriti u svoje ime! - ukratko, verovala je u
ono u ta En nije, I upravo je ta slika gospodina Eliota koji govori u
svoje ime naterala En da se pribere. Privlanost Kelina i ledi Eliot
je izbledela. Nikada ne bi mogla da prihvati njegovu ruku. I nije to
bilo zato to ona oseanja nije mogla da pokloni nikome osim
jednom oveku; njen se razum, kada je ozbiljno razmislila o ovoj
mogunosti protivio gospodinu Eliotu.
Premda su se poznavali ve mesec dana, ona nije mogla tvrditi
da odista poznaje njegov karakter. Jasno je bilo da je on razborit
ovek i prijatan, da je umeo lepo da se izraava, da je imao
ispravna naela, i da se inilo da rasuuje kako dolikuje i da je
ovek koji se dri svojih naela. Svakako je znao ta je pravo, i ona
nije mogla da pronae nijedan primer kada se on ogreio o neku
moralnu dunost; ali ipak ne bi bila voljna da jemi za njegovo
vladanje. Nije imala poverenja u njegovu prolost, ako ne i
sadanjost. Imena nekadanjih prijatelja koja je povremeno
spominjao, nagovetaji ranijih navika i sklonosti, budili su
podozrenje u vezi sa tim ta je on bio, koje mu nije ilo u prilog.
159

Zvonica & neky

Videla je da je imao rave navike; da je za njega bilo sasvim

uobiajeno da putuje nedeljom; da je postojao jedan period
njegovog ivota (koji verovatno nije bio kratak) kada je bio, u
najmanju ruku, nemaran prema svim ozbiljnim stvarima; i
premda on moda sada misli sasvim drugaije, ko moe jemiti za
iskrenost oseanja jednog pametnog, opreznog oveka koji je
dovoljno dugo poiveo da ceni ispravan karakter? Kako da se
utvrdi da je njegov duh zaista oien?
Gospodin Eliot je bio razborit, paljiv, uglaen, ali nije bio
otvoren. Nikada se njemu nije desilo da naglo izrazi svoja
oseanja, nikada nije ispoljio nikakvu arku ljutnju ili ushienje
neim zlim ili dobrim kod drugih. Ovo je za En bila vrlo ozbiljna
mana. Njeni prvi utisci se nisu mogli izmeniti. Ona je najvie cenila
iskren, otvoren i vatren karakter. Oseala je da se moe mnogo
vie uzdati u iskrenost oseanja onih koji su ponekad pokazivali
ili govorili pokoju nemarnu ili ishitrenu stvar, nego u oseanja
onih koji nikada nisu gubili prisebnost i kojima se reci nisu
otimale.
Gospodin Eliot je bio suvie prijatan. Ma koliko razliite bile
naravi u kui njenog oca, on im je svima bio po volji. On je sve
suvie dobro podnosio, suvie se sa svakim dobro slagao. Govorio
je sa njom sa izvesnom dozom iskrenosti o gospoi Klej; inilo se
da vrlo dobro vidi ta gospoa Klej smera, i inilo se da je prezire;
a ipak ga je ona smatrala za jednako prijatnog kao i svi ostali.
Ledi Rasel je ili videla vie ili manje od svoje mlade
prijateljice, jer ona nije videla nita to bi moglo probuditi
podozrenje. Nije mogla da zamisli mukarca koji bi vie od
gospodina Eliota bio slika i prilika savrenog gospodina; niti je
ikada osetila neto lepe od oseanja nade da e ga videti kako
prima ruku njene voljene En u crkvi u Kelinu, koliko ve naredne
jeseni.
160

Zvonica & neky

Glava 18
Bio je poetak februara i En je, kako je ve itav mesec bila u
Batu, postala veoma nestrpljiva da uje vesti iz Aperkrosa i Lajma.
elela je da sazna mnogo vie od onoga to joj je Meri prenosila.
Prole su tri nedelje otkako je poslednje vesti ula. Znala je samo
da se Henrijeta vratila kui; i da je Luiza, mada su verovali da se
brzo oporavlja, ostala u Lajmu; i jedne veeri je ba mnogo mislila
o svima njima, kada joj je od Meri stiglo deblje pismo nego to je
bilo uobiajeno; a zadovoljstvo i iznenaenje joj je bilo tim vee
jer su s njim stigli i pozdravi od admirala i gospoe Kroft.
Kroftovi mora da su u Batu! to je bila okolnost koja ju je
zanimala. Oni su bili ljudi kojima se njeno srce sasvim prirodno
okretalo.
- ta je to? - povikao je ser Volter. - Kroftovi su stigli u Bat? Oni
Kroftovi to su uzeli Kelin u najam? ta su ti doneli?
- Pismo iz Aperkrosa, gospodine.
- O! Ta pisma su ba zgodni pasoi. Ona obezbeuju prijem. Ali
ja sam u svakom sluaju nameravao da posetim admirala Krofta.
Znam kakvo sam potovanje duan svom zakupcu.
En nije mogla dalje sluati; nije ak mogla ni da kae kako je
propao ten sirotog admirala; pismo ju je sasvim obuzelo. Zapoeto
je nekoliko dana ranije:
- Prvi februar...
Mila moja En, ne izvinjavam ti se to ti nisam pisala jer znam
koliko su pisma nevana u mestu kao to je Bat. Mora da si suvie
srena da bi marila za Aperkros koji, kao to i sama zna, ne prua
mnogo toga o emu bi se moglo pisati. Boi nam je protekao u
velikoj dosadi; gospodin i gospoa Mazgrouv nisu priredili
nijedan ruak za itavo vreme praznika. Ne smatram Hejterove za
nekoga vanog. Najzad su i praznici proli: verujem da deca
nikada due nisu ostajala na raspustu. Sigurna sam da ja nisam.
161

Zvonica & neky

Jue su sva deca osim malih Harvilovih otila; iznenadie se kada

uje da oni kui nisu ni ili. Gospoa Harvil mora da je odista
neobina majka kada se moe rastati s njima na toliko dugo. Ne
razumem to. Moje je miljenje da oni nikako nisu dobra deca; ali
se ini da ih gospoa Mazgrouv voli bar jednako koliko i svoju
unuad, ako ne i vie. Kakvo smo samo runo vreme imali! Moda
ga niste u Batu osetili, s obzirom na one vae lepe trotoare, ali na
selu se ono bogami dobro osetilo. Nisam imala ive due u poseti
od druge nedelje januara, osim arlsa Hejtera, koji je svraao
mnogo ee nego to mi je prijalo. Meu nama reeno, mislim da
je velika teta to i Henrijeta nije ostala u Lajmu onoliko dugo
koliko je Luiza ostala; tako bi se koliko-toliko sklonila od njega.
Danas je koija otila po Luizu i Harvilove, trebalo bi da stignu
sutra. Meutim, nisu nas pozvali na ruak sutra, ve prekosutra,
jer se gospoa Mazgrouv silno plai da e Luiza biti izmorena od
puta, to je malo verovatno s obzirom na to koliku e joj svi
panju ukazivati; a i meni bi bilo mnogo zgodnije da sutra ruam
tamo. Milo mi je to nalazi da je gospodin Eliot prijatan i volela
bih da se i ja s njim upoznam; ali takve sam ti ja sree: ja sam uvek
u nekom zapeku kada se deavaju prijatne stvari; mene od sve
porodice uvek poslednju zapaze. Koliko je samo dugo gospoa
Klej ostala u gostima kod Elizabet! Zar ona ne spominje da bi ila?
Ali ako bi ona otila, a soba ostala prazna, moda biste nas
pozvali. Javi mi kako ti se to ini. Zna da ne oekujem da
pozovete i moju decu. Mogu ih ba i ostaviti u velikoj kui na
mesec dana ili est nedelja. Upravo sam ula da Kroftovi gotovo
ovog asa kreu za Bat; misle da admiral pati od kostobolje, arls
je to sasvim sluajno uo; nisu imali ni toliko obzira da me
obaveste ili se ponude da neto ponesu. Kao susedi nam ba i ne
rastu u oima. Uopte ih ne viamo, a ovo je odista primer strane
neuviavnosti. arls ti alje pozdrave i sve ostalo to je red. Voli te
tvoja, Meri M...
- alim to moram da te izvestim da sam daleko od toga da se
oseam dobro; a Demajma mi je upravo rekla da joj je kasapin
162

Zvonica & neky

rekao da vlada gadna guobolja. Sve mi se ini da u je i ja dobiti; a

moje guobolje su, zna to i sama, uvek stranije nego ma ije.
Tako se zavrio prvi deo pisma koje je kasnije stavljeno u
kovertu u kojoj se nalazilo jo jedno gotovo jednako toliko.
- Pismo nisam zapeatila da bih ti mogla poslati glas o tome
kako je Luiza podnela putovanje, i sada mi je ba milo to sam
tako uinila, jer imam mnogo toga da dodam. Prvo, jue sam
dobila pisamce od gospode Kroft, u kom mi je ponudila da ti
ponese ukoliko imam neto da ti poaljem; veoma lepo, srdano
pisamce odista, naslovljeno na mene, ba kao to je i red; stoga ti
mogu poslati onoliko dugako pismo koliko mi je volja. Admiral
ne izgleda kao da je mnogo bolestan i moja je iskrena nada da e
mu Bat dobro initi. Ba u im se obradovati kada se vrate. Ne
moe nae susedstvo dugo bez jedne takve prijatne porodice. Ali
sada o Luizi. Imam ti rei neto to e te nemalo iznenaditi. Ona i
Harvilovi su vrlo lepo doputovali u utorak, a mi smo uvee otili
da pitamo kako joj je, i prilino smo se iznenadili saznavi da
kapetan Benvik nije doao s njima, jer je i on primio poziv jednako
kao i Harvilovi; i ta misli da je tome bio uzrok? Ni manje ni vie
nego to to se zaljubio u Luizu, i nije eleo da doe u Aperkros dok
ne dobije odgovor gospodina Mazgrouva; jer su se njih dvoje sve
dogovorili pre nego to je ona pola nazad, a on je njenom ocu
poslao pismo po kapetanu Harvilu. Istina je, na asnu re! Nisi li i
ti zateena? Silno u se zauditi ako si ma ta od toga naslutila, jer
ja nisam. Gospoda Mazgrouv sveano tvrdi da nita nije znala o toj
stvari. Ali svi smo vrlo zadovoljni, jer premda to nije isto to i
udati se za kapetana Ventvorta, daleko je bolje od udaje za arlsa
Hejtera; i gospodin Mazgrouv mu je poslao svoj pristanak, pa
danas oekuju kapetana Benvika. Gospoa Harvil kae da njen
mu mnogo pati zbog svoje sestre; ali Luiza im je oboma velika
miljenica. I odista, gospoa Harvil i ja se slaemo da je volimo vie
otkako smo je negovale. arls se pita ta e kapetan Ventvort
imati da kae; ali ako se sea, ja nikada nisam verovala da se on
zagledao u Luizu; nikada ja nita od toga nisam primetila. I ovo je
163

Zvonica & neky

kraj, kao to vidi, uverenja da je kapetan Benvik tvoj oboavalac.

Meni je uvek bilo potpuno nerazumljivo kako je arls mogao da to
sebi uvrti u glavu. Nadam se da e sada biti prijatniji. Svakako nije
ba najbolji par za Luizu Mazgrouv, ali je milion puta i to bolje od
udaje za ikoga od Hejterovih.
Meri nije morala da strahuje da je njena sestra u bilo kojoj
meri bila spremna za ovakvu vest. Nikada se u ivotu nije toliko
iznenadila. Kapetan Benvik i Luiza Mazgrouv! Bilo je gotovo
suvie udesno da bi bilo istinito, i samo je uz silan napor volje
mogla ostati u sobi i zadrati mir i odgovarati na uobiajena
pitanja u takvim prilikama. Na njenu sreu nije ih bilo mnogo. Ser
Volter je eleo da zna da li su Kraftovi putovali u koiji u koju je
bilo upregnuto etiri konja, i da li je verovatno da e pronai stan
u takvom delu Bata koji bi bio prilian da ga on i gospoica Eliot
posete; ali nita ga osim toga nije zanimalo.
- Kako je Meri? - upitala je Elizabet, a zatim je, i ne saekavi
odgovor, rekla: - Moliu, ta Kroftove dovodi u Bat?
- Dolaze radi admiralovog zdravlja, Veruju da ga mui
kostobolja.
- Kostobolja i starost! - rekao je ser Volter, - Siroti stari
gospodin.
- Imaju li ovde poznanika? - upitala je Elizabet.
- Ne znam; ali pretpostavljam da je teko da on, s obzirom na
njegove godine i zanimanje, ima poznanika u mestu kao to je ovo.
- Drim - rekao je ser Volter hladno - da e admiral Kroft u
Batu najpoznatiji biti kao zakupac Kelin hola. Elizabet, da li
bismo se smeli odvaiti da njega i njegovu suprugu predstavimo u
Lora Plejsu?
- O, nel Mislim da ne bismo to smeli. S obzirom da smo roaci
ledi Dalrimpl moramo dobro paziti da je ne postidimo
poznanstvima koja ona moda ne bi odobrila. Da nismo u rodu, ne
bi to bilo od tolikog znaaja; ali s obzirom da smo roaci, ona bi
164

Zvonica & neky

oseala kako mora da ima obzira prema svakom naem predlogu.

Bolje bi bilo da ostavimo Kroftove da nau sebi ravne. Videla sam
na ulicama nekoliko mukaraca vrlo udnovatog izgleda za koje
mi kau da su mornari. Kroftovi e se s njima druiti.
Toliko su se ser Volter i Elizabet interesovali za pismo koje je
stiglo; nakon to je gospoa Klej dala svoj mnogo pristojniji
doprinos razgovoru upitavi za gospou arlsa Mazgrouva i njene
deake, En je bila slobodna otii iz sobe.
U svojoj sobi je sve ovo pokuala da shvati. S pravom se
moda arls pitao kako e se kapetan Ventvort oseati! Moda je
on dobrovoljno otiao, odustao od Luize, prestao da je voli, otkrio
da je ne voli. Nije mogla podneti pomisao na izdaju ili
bezobzirnost, ili ma kakvu podlost izmeu njega i njegovog
prijatelja. Nije mogla podneti pomisao da se prijateljstvo kao to
je njihovo prekine neasno.
Kapetan Benvik i Luiza Mazgrouv! Vesela, brbljiva i nemirna
Luiza Mazgrouv i potieni, zamiljeni, oseajni, poetini kapetan
Benvik inili su se kao upravo ono to onom drugom ne bi pasalo.
Sasvim su razliito razmiljali! U emu li je mogla biti privlanost?
Odgovor joj se uskoro sam ukazao. Privlanost se nalazila u
samim okolnostima. Nekoliko nedelja su silom prilika proveli
zajedno; iveli su u istom malom porodinom krugu: otkako je
Henrijeta otila, mora da su se gotovo u potpunosti oslanjali jedno
na drugo, a kako se Luiza oporavljala od bolesti nalazila se u
zanimljivom duevnom stanju, a kapetan Benvik nije bio
neutean. To je bio utisak kome se En nije mogla otrgnuti ranije; i
umesto da iz trenutnog razvoja dogaaja izvue isti zakljuak kao
Meri, oni su njoj posluili samo da joj uvrste uverenje da se u
njemu poela raati izvesna nenost prema njoj. Ali Meri je tu bila
u pravu, nije ona imala tu veliko zadovoljenje svoje tatine. Bila je
uverena da bi on istu zahvalnost pokazao prema svakoj
podnoljivo dopadljivoj mladoj eni koja bi ga sluala i izgledala
165

Zvonica & neky

kao da saosea s njim. Njegovo je srce bilo puno ljubavi. Morao je

voleti nekoga.
Nije videla razlog da ne budu sreni. Luiza je od samog
poetka gajila veliku strast prema pomorcima, i ubrzo e oni
pronai jo mnogo toga zajednikog. On e postati vedriji, a ona e
nauiti da ceni Skota i lorda Bajrona; ne, to je verovatno ve
nauila; naravno da su se jedno u drugo zaljubili zbog poezije.
Pomisao da se Luiza Mazgrouv preobratila u osobu sa ukusom za
knjievnost sklonu dubokim razmiljanjima je bila zabavna, ali
ona nije sumnjala da se upravo to desilo. Onaj dan u Lajmu, pad sa
lukobrana mogao bi ostaviti venog traga na njenom zdravlju,
nervima, hrabrosti i karakteru, jednako dubokog kao to se inilo
da je ostavio traga na njenoj sudbini.
Sveukupan zakljuak je bio da nema nieg neobinog u toj
veridbi to bi moglo da izazove trajno uenje ako je mogue da
ena koja je bila svesna vrlina kapetana Ventvorta zavoli drugog;
a ako kapetan Ventvort nije pri tom izgubio prijatelja, onda tu
zaista nije bilo niega za im se imalo aliti. Ne, nije to aljenje
teralo Enino srce da bre zakuca, uprkos svem obuzdavanju, i
natera joj krv u obraze kada je pomislila na kapetana Ventvorta
osloboenog stega i obaveza. U njoj se javilo oseanje koje se
stidela podrobnije da ispita. Suvie je ono bilo nalik na radost,
budalastu radosti
eznula je da vidi Kroftove; ali kada su se konano videli,
oigledno je bilo da do njih jo nije stigao nikakav glas o ovoj
vesti. Formalna poseta je nainjena i uzvraena; i Luiza Mazgrouv
je spomenuta, i kapetan Benvik, ali bez i traga osmeha.
Kroftovi su pronali stan u Ulici Gej, to je ser Volteru bilo
savreno po volji. Nije se ni najmanje stideo ovog poznanstva, i on
je, istini za volju, razmiljao i govorio o admiralu vie nego to je
admiral ikada razmiljao ili govorio o njemu.
Kroftovi su poznavali onoliko ljudi u Batu koliko se moglo
poeleti, i smatrali su odnos sa Eliotovima samo zadovoljenjem
166

Zvonica & neky

forme i ni najmanje nisu oekivali da im on priuti ma kakvo

zadovoljstvo. Poneli su sa sobom svoju palanaku naviku da
gotovo uvek svuda idu zajedno. Njemu je izgleda bilo naloeno da
peai da bi se oslobodio napada bolesti, a inilo se da je ona s
njim sve u tolikoj meri morala da deli, pa i da peai kao da joj
ivot od toga zavisi da bi njemu bilo dobro. En ih je sretala ma gde
da je pola. Ledi Rasel ju je gotovo svakog jutra izvodila u svojoj
koiji, i nikada joj se nije desilo da ne pomisli na njih ili da ih ne
sretne. A kako je ona dobro poznavala njihova oseanja, oni su u
njenim oima predstavljali najprivlaniji prizor sree. Uvek ih je
pratila pogledom koliko je god to bilo mogue, i uivala to moe
da zamisli o emu razgovaraju dok etaju tako sreni i sasvim
nezavisni, ili bi isto tako uivala posmatrajui kako se admiral
srdano rukuje sa nekim starim prijateljem koga bi sreo, ili kako
ivo razgovaraju kada bi se s vremena na vreme nali sa grupom
pomoraca u kojoj bi gospoa Kroft izgledala jednako inteligentno
i otroumno kao i bilo koji od oficira oko nje.
En je imala suvie obaveza sa ledi Rasel da bi esto mogla da
izlazi sama; ali desilo se da joj je jednog jutra, nedelju ili desetak
dana nakon dolaska Kroftovih, ba odgovaralo da ostavi svoju
prijateljicu i njenu koiju u donjem delu grada, i sama se vrati u
Kamden Plejs, i imala je sreu, dok je ila Ulicom Milsom, da se
sretne sa admiralom. On je sm stajao ispred izloga jedne
tamparije sa rukama na leima, udubljen u posmatranje neke
reprodukcije, i ne samo da je mogla pored njega proi a da je on
ne primeti nego je jo i morala da ga dodirne i obrati mu se pre
nego to ju je primetio. Kada ju je primetio i prepoznao, uinio je
to sa svom svojom uobiajenom otvorenou i dobrodunou Ha! Pa to ste vi? Hvala vam, hvala vam. Poneli ste se kao pravi
prijatelj. Vidite, evo stojim ovde i gledam ovu sliku. Ne mogu proi
ovuda a da ne zastanem. Vidite li vi ovo udo koje neko naziva
brodom! Molim vas da ga pogledate. Jeste li ikada videli neto
slino? Kakvi samo udni prikani moraju biti ti veliki slikari kada
misle da bi neko stavio svoj ivot na kocku i isplovio u ovakvoj
167

Zvonica & neky

bezoblinoj staroj olupini? A ipak, na palubi se nalaze dva

savreno spokojna gospodina i osvru se i gledaju stene i planine,
kao da se svaki as nee na neto nasukati, a to se neizbeno mora
desiti. Pitam se gde li je taj brod sagraen! - (nasmejao se od
srca); - ja se ne bih usudio ni pojilo za konje u tome da preem.
Nego - (okreui se) - recite vi meni kuda ste krenuli? Mogu li vam
neto uiniti ili vas nekuda otpratiti? Mogu li vam uiniti kakvu
uslugu?
- Nikakvu, hvala vam, osim ako mi ne biste pruili
zadovoljstvo da mi pravite drutvo dok nam se putevi ne raziu.
Ja sam krenula kui.
- Hou, od sveg srca, i jo i dalje. Da, da, lepo emo zajedno
proetati, a ja vam imam neto rei usput. Evo, oslonite se na moju
ruku; tako je; ne oseam se prijatno ako mi se ena ne oslanja na
ruku. Gospode! Kakav brod! - rekao je pogledavi sliku poslednji
put pre nego to su krenuli.
- Da li ste rekli da mi imate neto rei, gospodine?
- Da, imam, evo odmah. Ali evo prijatelja, kapetana Brigdena;
samo u ga pozdraviti u prolazu. Neu se zaustavljati. Zdravi mi
bili, Bridgden je zgranut to sa mnom nije moja ena. Ona je,
sirota dua, ostala kod kue zbog noge. Iskoio joj je ulj na peti,
velik koliko i kovanica od tri ilinga. Ako pogledate preko puta
videete admirala Branda kako ide sa svojim bratom. Neugledni
momci, obojica! Milo mi je to ne idu s ove strane ulice. Sofi ne
moe oima da ih vidi. Vrlo su me bedno nasamarili jednom: uzeli
mi najbolje ljude. Drugom u vam prilikom ispriati itavu priu.
Eno starog ser Aribalda Drua i njegovog unuka. Pogledajte, video
nas je; ljubi vara ruku; misli da ste moja ena. Ah! Za tog mladca je
mir stigao suvie rano. Siroti stari ser Aribald! Kako vam se
dopada Bat, gospoice Eliot? Nama mnogo godi. Neprestano se
viamo sa starim prijateljima; ulice su ih jutrom pune; ne moramo
strahovati da neemo imati s kim prozboriti; a onda pobegnemo
od svih i zatvorimo se u svoj stan, pa sednemo svako u svoju
168

Zvonica & neky

fotelju i lepo nam je kao da smo u Kelinu, jeste, ili kao to nam je
bilo lepo ak i u Severnom Jarmutu i Dilu. Verujte mi da mi na
stan ovde nita manje ne volimo zato to nas podsea na stan u
kom smo iveli u Severnom Jarmutu. Vetar produvava ba kao i
tamo to je .
Kada su otili malo dalje, En se usudila da ga ponovo podseti
na to da je neto eleo da joj kae. Nadala se da e joj zadovoljiti
radoznalost im izau iz Ulice Milsom; ali je ipak morala da
saeka jer je admiral reio da ne zapoinje priu dok nisu stigli u
prostraniju i tiu ulicu Belmont; a kako ona zaista nije bila
gospoa Kroft, morala je da mu uini po volji. im su poeli da se
penju uz ulicu Belmont, on je poeo:
- Bogami ete sada uti neto to e vas iznenaditi. Ali mi
najpre morate rei ime mlade dame o kojoj se spremam govoriti.
One mlade dame, znate, za koju smo se svi onoliko brinuli. One
gospoice Mazgrouv kojoj se sve ovo deava. Njeno krteno ime:
uvek zaboravim njeno krteno ime.
En se stidela da mu odmah pokae da je shvatila na koga misli,
ali je sada sasvim bezbedno mogla da kae: - Luiza.
- Jeste, jeste, gospoica Luiza Mazgrouv, to joj je ime. Voleo
bih da mlade dame nemaju takvo mnotvo lepih krtenih imena.
Nikada im ne bih imena zaboravljao kada bi se sve zvale Sofi, ili
tako nekako. Eto, ta Luiza Mazgrouv je trebalo, svi smo tako
mislili, da se uda za
Frederika. Udvarao joj se nedeljama. Jedino smo se svi udili
ta ekaju, sve dok se nije desilo ono u Lajmu; zatim je bilo sasvim
jasno da moraju saekati da joj se pamet vrati. Ali ak je i tada bilo
neeg udnog u njihovom odnosu. Umesto da ostane u Lajmu, on
je otiao u Plimut, a zatim je otiao da vidi Edvarda. Kada smo se
mi vratili iz Majnheda otiao je Edvardu i kod njega je sve otada.
Nismo ga videli od novembra. ak ni Sofi to nije mogla razumeti.
Ali sada se stvar okrenula nadasve neobino; jer umesto da se ova
169

Zvonica & neky

mlada dama, ista ta gospoica Mazgrouv, uda za Frederika, ona se

sprema udati za Dejmsa Benvika. Poznajete Dejmsa Benvika.
- Povrno. Povrno poznajem ejmsa Benvika.
- Pa, za njega e se udati. Ne, sva je verovatnoa da su se ve
venali, jer ne znam ta imaju ekati.
- Kapetan Benvik mi se uinio kao veoma prijatan mladi rekla je En - i koliko sam razumela njegov karakter je za svaku
pohvalu.
- O! Jeste, jeste, ne moe se re rei protiv Dejmsa Benvika.
On je dodue obian porunik, istina je, unapreen tek prolog
leta, a ovo nisu dobra vremena da se napreduje, ali nema nijednu
drugu manu da ja za nju znam. Odlian je to, dobroduan momak,
uveravam vas; veoma aktivan, i revnostan oficir, to moda ne
biste pomislili na osnovu onog njegovog blagog naina ophoenja
koje mu ne prilii.
- U tome se varate, gospodine; nikada ne bih na osnovu
njegovog vladanja zakljuila da kapetanu Benviku nedostaje
ivosti. Meni se njegovo vladanje uinilo veoma dopadljivim, i
dajem vam re da je ono zaista dopadljivo svima.
- Dobro, dobro, dame su najbolje sudije; ali Dejms Benvik je
suvie miran za moj ukus; i premda je tu verovatno naa
pristrasnost u pitanju, Sofi i ja ne moemo da ne smatramo
Frederikovo vladanje za bolje od njegovog. Ima u Frederiku
neega to nam je vie po volji.
En se nala u zamci. Ona je samo htela da se suprotstavi suvie
uvreenoj ideji da ivost i nenost ne idu zajedno, nije joj namera
bila da predstavi vladanje kapetana Benvika kao najbolje mogue;
pa je nakon kraeg oklevanja zaustila da kae: - Nije mi namera
bila da poredim ovu dvojicu prijatelja - ali ju je admiral prekinuo
rekavi:
- I sve je to zasigurno istina. Nije u pitanju puki tra. Sam
Frederik nam je to rekao. Njegova sestra je jue od njega dobila
170

Zvonica & neky

pismo u kom nam je sve ovo rekao, a on je sve to upravo bio

saznao iz pisma koje mu je Harvil poslao iz Aperkrosa. ini mi se
da su oni svi u Aperkrosu,
Ovo je bila prilika kojoj En nije mogla odoleti; stoga je rekla: Nadam se, admirale, nadam se da nema niega u pismu kapetana
Ventvorta to bi moglo vama i gospodi Kroft da izazove nelagodu.
Prole se jeseni odista inilo kao da izmeu njega i Luize
Mazgrouv postoji naklonost; ali se nadam se ona s obe strane
ugasila u jednakoj meri i sasvim mirno. Nadam se da se on u tom
pismu ne izraava kao ovek o koga su se ogreili.
- Nipoto, nipoto; nema u tom pismu nijedne kletve niti rei
prigovora, od poetka do kraja.
En je spustila glavu da sakrije osmeh.
- Ne, ne; Frederik nije ovek koji e se aliti i jadikovati; suvie
je u njemu vatre za tako neto. Ako se nekoj devojci vie dopada
drugi mukarac, onda je red i da ga dobije.
- Razume se. Ali htela sam da kaem da se nadam da nema u
njegovom pismu niega to bi vas navelo da pomislite da on
smatra da se njegov prijatelj ogreio o njega, a to bi se moglo
osetiti, znate, a da on to ne mora otvoreno da kae. Silno bi mi bilo
ao kada bi takvo jedno prijateljstvo kakvo postoji izmeu njega i
kapetana Benvika bilo uniteno, ili ak i narueno, ovakvim
jednim dogaajem.
- Da, da, razumem vas. Ali nema niega takvog u njegovom
pismu. Ne srdi se on ni najmanje na Benvika; ak nijednom nije
rekao: udim se njegovom postupku, jer imam svojih razloga
uditi se. Ne bi ovek mogao pretpostaviti, na osnovu njegovog
pisma, da je on ikada eleo ovu gospoicu (kako se ono bee
zove?) za sebe. On se veoma plemenito nada da e oni biti sreni
zajedno; a u tome nema nikakvih neprijateljskih oseanja, ini mi
se.
En nije saznala ono to je elela, premda se admiral trudio da
je u to uveri, ali bilo bi bespredmetno da ga dalje zapitkuje. Pa se
171

Zvonica & neky

stoga zadovoljila iznoenjem uobiajenih primedbi i paljivim

sluanjem i povlaivanjem admiralu.
- Siroti Frederik! - rekao je naposletku. - Sada mora da krene
ispoetka s nekom drugom. Mislim da ga moramo naterati da
doe u Bat. Ima ovde sasvim dovoljno lepih devojaka, u to sam
siguran. Nema svrhe da dalje odlazi u Aperkros, jer ujem da je
ona druga gospoica Mazgrouv verena za svog mladog roaka.
Zar ne mislite, gospoice Eliot da bi bolje bilo da ga nateramo da
doe u Bat?

172

Zvonica & neky

Glava 19
Dok je admiral Kroft ovako etao s En, i izraavao elju da vidi
kapetana Ventvorta u Batu, kapetan Ventvort je ve bio na putu.
Pre nego to je gospoa Kroft i stigla da mu pie, on je stigao, i En
ga je, ve pri sledeem izlasku videla.
Gospodin Eliot je pratio svoje dve roake i gospou Klej.
Nalazili su se u Ulici Milsom. Poela je da pada kia, ne jako, ali
dovoljno da ene poele da se sklone i sasvim dovoljno da
gospoica Eliot poeli da iskoristi priliku i odveze se kui u koiji
ledi Dalrimpl, koju je videla da eka na maloj udaljenosti; ona, En i
gospoa Klej su stoga ule u Molandovu poslastiarnicu, a
gospodin Eliot se uputio do ledi Dalrimpl da je zamoli za
ljubaznost. Uskoro im se ponovo pridruio donosei im, razume
se, povoljne vesti; ledi Dalrimpl e ih drage volje povesti kui, i
pozvae ih za nekoliko minuta.
Njeno gospodstvo je imalo fijaker u koji nije moglo udobno da
se smesti vie od etvoro. Gospoica Karteret je bila sa svojom
majkom; i stoga nije bilo razumno oekivati da ona poveze sve tri
dame iz Kamden Plejsa. Nije bilo sumnje da za gospoicu Eliot
mora da se pronae mesto. Ako e neko i trpeti neugodnost, to
nikako ne sme biti ona, ali je bilo potrebno izvesno vreme da se
preostale dve dame dogovore. Kia En nije smetala i ona je
iskrena bila kada je rekla da je sasvim rada da proeta sa
gospodinom Eliotom. Ali kia ni gospoi Klej nije smetala; ona je
smatrala da jedva da je i koja kap pala, a i obula je vrste izme!
Mnogo vre od izama gospoice En; i ukratko, ona je iz
utivosti jednako koliko i En elela da se peke vrati sa
gospodinom Eliotom, i one su u svojoj raspravi pokazale takvu
utivost, velikodunost i odlunost, da su ostali bili primorani da
umesto njih donesu odluku; gospoica Eliot je tvrdila da je
gospoa Klej ve malo nazebla, a gospodin Eliot je kada su od
173

Zvonica & neky

njega zatraili miljenje, zakljuio da su ipak izme njegove

roake En najizdrljivije.
Stoga je reeno da e gospoa Klej ii koijom; i upravo su se
tako dogovorili kada je En, kako je sedela pored prozora, opazila,
sasvim jasno i bez sumnje, kapetana Ventvorta kako ide ulicom.
Njen trzaj je samo ona mogla da primeti; ali je smesta
pomislila kako je najvei glupak na svetu, najneodgovornija i da
nema ni zrno pameti. Nekoliko trenutaka nita pred sobom nije
videla; sva je bila zbunjena. Sasvim se izgubila, a kada je uspela da
prisili sebe da se pribere, videla je kako drugi i dalje ekaju koiju,
a gospodin Eliot je (uvek na usluzi) upravo kretao prema Ulici
Junion da obavi neki nalog gospoe Klej.
Osetila je veliku elju da ode do ulaznih vrata; elela je da
proveri pada li kia. Zato da podozreva da je posredi neki drugi
razlog? Kapetan Ventvort mora da se ve izgubio iz vida. Ustala je,
htela da poe; jedna njena polovina ne bi trebalo da je uvek toliko
mudrija od one druge, niti bi uvek trebalo da sumnja da je ta
druga gora nego to jeste. Proverie da li pada kia. Ali uskoro ju
je na mesto vratio ulazak samog kapetana Ventvorta u drutvu
druge gospode i dama, oigledno njegovih poznanika, sa kojima
mora da se sreo malo nie u Ulici Milsom. On je bio oiglednije
pogoen kada je nju video nego to je to ona ikada pre primetila;
sasvim je bio crven u licu. Po prvi put otkako su obnovili
poznanstvo, osetilaje da je, od njih dvoje, ona pokazala manje
oseanja. Imala je prednost u odnosu na njega i imala je ovih
poslednjih nekoliko trenutaka da se pripremi. Nju je ve proao
onaj snaan, zaslepljujui i zbunjujui prvi nalet iznenaenja. Ali
ipak je imala jo mnogo da oseti! Nemir, bol, zadovoljstvo, i neto
izmeu krajnje sree i najveegjada.
Obratio joj se, a zatim se okrenuo. Njegovo vladanje govorilo
joj je da je postien. Nije mogla njegovo dranje okarakterisati ni
kao hladno ni kao prijateljsko, niti bilo kakvo sa tolikom
sigurnou kao postieno.
174

Zvonica & neky

Ipak joj se nakon jednog trenutka pribliio, i ponovo

progovorio. Razmenili su pitanja na teme koje su im bile
zajednike: nijedno od njih, verovatno, nije upamtilo ono to je
ulo, a En je nastavila potpuno svesna da je njemu jo nelagodnije
nego pre. Kako su esto imali prilike biti zajedno, oni su stekli
naviku da se jedno drugom obraaju sa znaajnom dozom
prividne ravnodunosti i spokoja; ali on to sada nije mogao da
uini. Vreme ga je promenilo, ili ga je Luiza promenila. U svakom
sluaju mu je neto bilo na pameti. Izgledao je lepo, nije se inilo
da je patio bilo duom bilo telom, i govorio je o Aperkrosu, i
Mazgrouvovima, ak i Luizi i ak mu je na trenutak licem preao
onaj njegov vragolasti izraz kada ju je spomenuo; ali ipak, kapetan
Ventvort se oseao nelagodno, nemirno i nije to bio kadar prikriti.
Nije En iznenadilo, ali ju je raalostilo to je primetila da ga
Elizabet nee pozdraviti. Videla je da je on video Elizabet, da je
Elizabet videla njega, da su oboje jedno drugo prepoznali; bila je
uverena da je on bio spreman da ga ona prizna za poznanika, da
to oekuje, i zabolelo ju je kada je videla kako se njena sestra
okree i dalje nepopravljivo ledeno.
Koija ledi Dalrimpl, koju je gospoica Eliot sada ve sa
nestrpljenjem oekivala je konano stala pred vratima; sluga je
uao i najavio je. Ponovo je poinjala da pada kia, i sve u svemu
dolo je do odlaganja, metea i razgovora koji je morao svima u
poslastiarnici dati na znanje da je to ledi Dalrimpl dola da
poveze gospoicu Eliot. Naposletku su gospoica Eliot i njena
prijateljica izale, a pratio ih je samo sluga (jer se roak jo nije
bio vratio); a kapetan Ventvort se, nakon to ih je ispratio
pogledom, okrenuo prema En i svojim dranjem, vie nego
reima, joj ponudio da joj bude na usluzi.
- Neizmerno sam vam zahvalna - odgovorila je - ali ne idem s
njima. U koiji nema mesta za sve. Ja u ii peke. Vie volim ii
peke.
- Ali pada kia.
175

Zvonica & neky

- O! Neznatno. Ne smatram ja to za smetnju. Nakon jednog

trenutka je rekao: - Premda sam tek jue stigao, sasvim sam se
propisno opremio za Bat, vidite - (pokazao joj je svoj novi
kiobran). - Voleo bih da ga iskoristim ako ste ve reeni da
peaite; premda mislim da bi bilo razboritije da mi dozvolite da
vam pronaem nosiljku.
Bila mu je veoma zahvalna, ali je sve odbila ponovivi svoje
uverenje da e kia stati i dodala: - ekam gospodine Eliota.
Uverena sam da e svakog asa stii.
Tek to je izgovorila ove rei kada je gospodin Eliot uao na
vrata. Kapetan Ventvort ga se savreno seao. Nije bilo razlike
izmeu njega i oveka koji je stajao na stepenicama lukobrana u
Lajmu i divio se En dok je prolazila pored njega, osim u dranja i
izgleda i vladanja koji su govorili da je on sada privilegovani
roak i prijatelj. Uao je ustro, inilo se da vidi samo nju i da
samo na nju misli, izvinio se to se zadrao, alio to je morala da
ga eka, i bio je nestrpljiv da krenu da ne gube dalje vreme da ne
bi kia poela snanije da pada; i u sledeem trenutku su zajedno
izali, drala ga je pod ruku, i nean je i postien pogled uputila i
samo je imala vremena da kae Dobro vam jutro!, pre nego to
je izala.
im su izali, dame iz drutva kapetana Ventvorta poele su
da govore o njima.
- ini mi se da gospodinu Eliotu njegova roaka nije mrska?
- O! Nipoto, to je jasno. ovek moe sasvim lepo da
pretpostavi kako e stvar tu dalje tei. Uvek je s njima; praktino
ivi sa porodicom, rekla bih. Kako je on samo naoit mukarac!
- Jeste, a gospoica Atkinson koja je jednom prilikom ruala s
njim u drutvu kae da je on najprijatniji mukarac sa kojim je
imala prilike biti u drutvu.
- Mislim da je i ona lepa; En Eliot; veoma lepa, kada je ovek
paljivije zagleda. Nije moderno tako tvrditi, ali priznajem da je
smatram lepom od njene sestre.
176

Zvonica & neky

- O! Slaem se.
- I ja se slaem. Ne mogu se porediti. Ali mukarci su svi
opinjeni gospoicom Eliot. En je za njih suvie nena.
En bi bila veoma zahvalna svom roaku da je mogao da je
isprati sve do Kamden Plejsa a da ne izgovori ni re. Nikada joj
nije bilo toliko teko da ga slua, premda on nije mogao biti
briniji i paljiviji i premda je govorio o stvarima koje su njoj uvek
bile zanimljive: toplo je i pravino i opravdano pohvalio ledi
Rasel, i izneo sasvim razboritu kritiku na raun gospoe Klej. Ali
ona je sada mogla samo na kapetana Ventvorta misliti. Nije mogla
da razume njegova trenutna oseanja, da li je patio usled
razoarenja ili nije; i dok to ne sazna, ne moe biti sasvim svoja.
Nadala se da e vremenom postati mudra i razborita; ali avaj!
Avaj! Mora priznati sebi da jo nije mudra.
Druga okolnost koju joj je bilo vano znati bila je koliko on
namerava ostati u Batu; nije to spomenuo, ili ona nije mogla da se
seti. Moda je samo u prolazu. Ali verovatnije je bilo da je doao
da ostane. U tom sluaju, kako se u Batu svako obavezno mora
sresti sa svakim, ledi Rasel e ga, sva je prilika, negde sresti. Hoe
li ga se setiti? Na ta li e to sve izai?
Ve je morala da kae ledi Rasel da e se Luiza Mazgrouv udati
za kapetana Benvika. Kotalo ju je izvesnog napora da izdri njeno
iznenaenje; a sada, ako bi se kojim sluajem nala u drutvu
kapetana Ventvorta ona bi, kako nije u potpunosti upoznata sa
okolnostima, mogla stei jo jednu predrasudu protiv njega,
En je narednog jutra izala sa svojom prijateljicom i prvih sat
vremena je bila na neprestanom oprezu i puna strepnje je pazila
hoe li ga ugledati; i najzad ga je, vraajui se niz Ulicu Paltni,
primetila s desne strane na takvoj udaljenosti da joj je bio pred
oima veim delom ulice. Oko njega je bilo mnogo drugih ljudi,
mnoge su grupice ile istim putem, ali njega nije mogla ni sa kim
zameniti. Instinktivno je pogledala u ledi Rasel; ali ne zato to joj
se javila sumanuta pomisao da e ga prepoznati iz takve daljine
177

Zvonica & neky

kao ona sama. Ne, nije bilo razloga da pomisli da e ga ona

primetiti pre nego to se nae tano naspram nje. Ali ipak je s
vremena na vreme sa strepnjom bacala pogled na nju; a kada se
pribliio trenutak kada je morala da ga primeti, premda se nije
usudila da je ponovo pogleda (jer je znala da njeno lice nije bilo ni
za ije oi), bila je savreno svesna da je ledi Rasel gledala u
njegovom pravcu - da ga je, ukratko, pomno posmatrala. Mogla je
savreno da pojmi kakvu je pogled na njega pometnju izazvao u
njenim mislima, i koliko joj je bilo teko da skloni pogled s njega,
uz zaprepaenje koje mora da je osetila to je osam ili devet
godina preturio preko glave i jo u stranim zemljama i drugaijim
klimatskim uslovima i u aktivnoj slubi, a da ga to nije liilo
telesne privlanosti!
Naposletku je ledi Rasel okrenula glavu. Kako li e sada
govoriti o njemu?
- Pitaete se - rekla je - ta mi je tako dugo zaokupilo panju;
gledala sam zavese o kojima su mi ledi Alisija i gospoa Frenkland
sino govorile. Opisale su mi zavese na salonu jedne od kua na
ovoj strani i u ovom delu ulice, kao najlepe i najbolje nametene
u Batu, ali nisam mogla da se setim tanog broja kue, pa sam
pokuavala da prepoznam koja bi to kua mogla biti; meutim,
priznajem da ne vidim nigde ovde zavese koje odgovaraju tom
opisu.
En je uzdahnula i porumenela i nasmeila se, sa aljenjem i
prezirom, bilo prema sebi ili prema svojoj prijateljici. A najvie ju
je naljutilo to je u svem ovom oprezu i pripremama propustila
priliku da vidi da li je on video njih.
Proao je dan ili dva a da se nita nije desilo. Pozorita i
dvorane za prijeme u kojima je najverovatnije bilo da e ga sresti
nisu bili dovoljno otmeni za Eliotove, ije su se veernje zabave
svodile iskljuivo na otmene budalatine privatnih prijema na
koje su ih sve vie pozivali; a En je, umorna od ovog mrtvila, sita
neobavetenosti, i ubeena da je snanija jer nije svoju snagu
178

Zvonica & neky

iskuavala, sa nestrepljenjem oekivala koncertno vee. Bio je to

koncert u korist osobe koju je proteirala ledi Dalrimpl. Razume
se da oni moraju da mu prisustvuju. Oekivalo se da koncert bude
izvrstan, a kapetan Ventvort je veoma voleo muziku. Samo kada bi
ponovo mogla da razgovara s njim, samo na trenutak, uobrazila je
da bi je to zadovoljilo; a to se ticalo sposobnosti da mu se obrati,
oseala je hrabrost da to uini samo kada bi joj se ukazala prilika.
Elizabet je okrenula glavu od njega, ledi Rasel ga nije videla; ove
okolnosti su joj osnaile nerve; oseala je da mu je duna
pokloniti panju.
Unekoliko je obeala gospodi Smit da e to vee provesti s
njom; ali je samo nakratko i urno svratila da joj se izvini i obea
joj da e se due zadrati u poseti sutradan. Gospoa Smit je
sasvim dobroduno pristala na to.
- Naravno - rekla je - samo mi ispriajte sve o koncertu kada
doete. S kim idete?
En ih je sve navela. Gospoa Smit joj nije nita odgovorila; ali
kada je En odlazila, rekla je, napola u zbilji, a napola vragolasto. Dobro, od srca vam elim da vam koncert godi; i nemojte me
izneveriti sutra ako uzmognete doi; jer poinjem da slutim da me
vi vie neete poseivati.
En je bila zateena i zbunjena; ali je, nakon to je jedan
trenutak tako u nedoumici stajala, morala, i nije joj bilo ao to je
tako bilo, urno da ode.

179

Zvonica & neky

Glava 20
Ser Volter, njegove dve keri i gospoa Klej su meu prvima
od sveg drutva stigli u salone te veeri; i kako je trebalo ekati na
ledi Dalrimpl, zauzeli su mesto pored jednog od kamina u
Osmougaonoj sobi. Ali tek to su se smestili, vrata su se ponovo
otvorila i kapetan Ventvort je uao sam. En mu je bila najblia, i
jo je zakoraila prema njemu i odmah poela da pria. On je bio
spreman samo da se nakloni i proe, ali njeno neno Dobro vee
ga je navelo da skrene s puta i stane pored nje, i uputi joj nekoliko
pitanja uprkos tome to su iza nje stajali njeni strani otac i sestra.
En je godilo to joj oni to je za leima; nije videla njihove
poglede, i oseala je da je kadra za sve to je verovala da je
ispravno da se uradi.
Dok su razgovarali, ona je ula apat koji su razmenili njen
otac i Elizabet. Nije mogla da razazna rei, ali je mogla da
pretpostavi ta im je predmet razgovora; a nakon to se kapetan
Ventvort utivo naklonio, shvatila je da je njen otac ipak toliko
dobro rasuivao da ga pozdravi kao poznanika, a taman je na
vreme pogledala ispod oka prema njima da uhvati i samu Elizabet
kako se blago sputa u kniks. Ova utivost, premda okasnela i
nevoljna i nametnuta ipak je bila bolja nego nikakva pa se njoj
raspoloenja popravilo.
Meutim, nakon razgovora o vremenu i Batu i koncertu,
njihov razgovor je poeo da jenjava, i toliko je malo na kraju
reeno da je ona oekivala da on svakog asa ode, ali on to nije
uinio; inilo se da mu se ne uri da ode od nje; i uskoro je,
vedrijeg duha i uz mali osmeh, i rumenilo rekao:
- Jedva da sam vas video od onog dana u Lajmu. Strahujem da
mora da ste pretrpeli ok, i da je on bio tim gori jer mu niste
odmah podlegli. Uverila ga je da nije.
- Bio je to straan as - rekao je - straan dan! - pa rukama
pokrio oi, kao da je seanje na njega suvie bolno, ali mu se za
180

Zvonica & neky

trenutak poluosmeh ponovo vratio na lice i on je dodao: - Taj dan

je, meutim, ipak imao izvesne posledice; posledice koje se
moraju smatrati sasvim suprotnim od stranih. Kada ste vi,
zadravi prisebnost, predloili kapetana Benvika kao najboljeg
oveka da ode po hirurga, niste ni slutili da e upravo njemu njen
oporavak najvie znaiti.
- Svakako nisam ni slutila. Ali ini se... nadam se da je veoma
srean spoj. Oni oboje imaju ispravna naela i dobru narav.
- Tako je - rekao je ne gledajui pravo preda se - ali tu se,
mislim zavrava sva slinost meu njima. Od sveg srca im elim
sreu, radujem se svakoj okolnosti koja joj ide u prilog. Ne moraju
da se nose ni sa kakvim potekoama kod kue, nema protivljenja,
hirova niti odlaganja. Mazgrouvovi se dre ba onakvi kakvi su,
nadasve asno i ljubazno, i samo od sveg srca ele, kao i svaki
roditelj, da doprinesu lagodnosti svoje keri. Sve ovo veoma ide u
prilog njihovoj srei; moda ak i vie nego da...
Zastao je. Iznenada kao da se pojavilo seanje i probudilo u
njemu neto od onog oseanja koje je zarumenelo njene obraze i
navelo je da obori pogled. Nakon to je proistio grlo on je,
meutim, nastavio ovako:
- Priznajem da smatram da tu postoji izvesna nejednakost,
suvie velika nejednakost, i u stvari nita manje sutinska od
nejednakosti u pameti. Luizu Mazgrouv smatram za veoma ljupku,
veselu devojku kojoj razuma ne manjka, ali Benvik je mnogo vie,
Onje pametan ovek, naitan; i priznajem da sam doiveo izvesno
iznenaenje kada sam saznao da se on u nju zagledao. Da je to
posledica zahvalnosti, da je on na nju obratio panju jer je
verovao da je on njoj miliji od svih ostalih, to bi bila sasvim druga
stvar. Ali nemam razloga pretpostavljati da je tako. ini se da je to,
upravo suprotno, s njegove strane bilo sasvim spontano niim
iznueno oseanje, i to me udi. ovek kao to je on, pa jo u
njegovoj situaciji! Sa srcem punim alosti, ranjen, gotovo
slomljen! Fani Harvil je bila izvanredno bie, a njegova ljubav
181

Zvonica & neky

prema njoj je bila istinska. Ne oporavlja se ovek od takve istinske

naklonosti prema takvoj jednoj eni. Ne bi smeo da se oporavi; i
ne oporavlja se!
Meutim, da li zbog svesti to se njegov prijatelj jeste
oporavio, ili zato to se u njemu javila neka druga svest, on nije
nastavio dalje; a En je, uprkos nemiru u glasu sa kojim je ovo
poslednje izgovorio, i uprkos raznim zvukovima u prostoriji,
gotovo neprestanom treskanju vrata, i amoru sveta koji je
prolazio pored njih, razabrala svaku re i bila pogoena i
polaskana i zbunjena i poela je ubrzano da die i osea stotinu
stvari u istom trenutku. Nemogue je bilo za nju da nane tu temu;
a ipak, nakon krae tiine, oseajui potrebu da progovori, i
nemajui ni najmanje elje da u potpunosti promeni temu, ona je
samo malo skrenula rekavi:
- ini mi se da ste se vi prilino zadrali u Lajmu?
- Oko etrnaest dana. Nisam mogao da odem dok se sasvim ne
uverim u Luizin oporavak. Suvie sam bio upleten u tu nesreu da
bi mi se savest ranije smirila. Ja sam je skrivio, niko drugi do ja. Ne
bi ona bila tako tvrdoglava da ja nisam bio slab. Okolina oko
Lajma je veoma lepa. I ja sam mnogo peaio i jahao; i to sam vie
video, to sam nalazio vie stvari kojima bih se divio.
- Mnogo bih volela da ponovo vidim Lajm - rekla je En.
- Odista! Nikada ne bih pomislio da biste vi u Lajmu mogli
pronai ma ta to bi izazvalo takvo oseanje. Strah i patnja koje
ste tamo pretrpeli, umni napor i duevna iscrpljenost! Pomislio
bih da su ti poslednji utisci o Lajmu u vama probudili snano
gnuanje prema tom mestu.
- Poslednji asovi su svakako bili veoma bolni - odgovorila je
En - ali kada bol proe, seanje na njega esto postane
zadovoljstvo. ovek ne voli neko mesto manje samo zato to je tu
patio, ukoliko ga za njega ne vezuje samo patnja, i nita osim
patnje, to se ni u kom sluaju ne moe rei za Lajm. Pretpeli smo
strah i strepnju samo u poslednja dva asa, ali smo pre toga
182

Zvonica & neky

mnogo uivali. Toliko novina i takva lepota! Ja sam tako malo

putovala da bi meni svako novo mesto bilo zanimljivo; ali u Lajmu
ima istinske lepote; i ukratko - (blago porumenevi setivi se
neega) - sve u svemu moji utisci o tom mestu su vrlo prijatni.
Kada je zavrila, ulazna vrata su se ponovo otvorila i na njima
se pojavilo ba ono drutvo koje su oekivali. - Ledi Dalrimpl, ledi
Dalrimpl - zaulo se radosno; i ser Volter joj je radosno i ustro,
koliko mu je to dozvoljavala elja da se prikae otmenim, sa
svojim dvema damama poao u susret. Ledi Dalrimpl i gospoica
Karteret su ule u odaju, u pratnji gospodina Eliota i pukovnika
Volisa, koji su, zadesilo se, stigli ba u isti as. Ostali su im se
pridruili, i En je shvatila da su i nju neizbeno prikljuili svom
drutvu. Razdvojila se od kapetana Ventvorta. Njihov zanimljiv,
gotovo suvie zanimljiv razgovor mora se na neko vreme
prekinuti, ali suvie je malo imala trpeti u poreenju sa sreom
koja je to trpljenje izazvala! U poslednjih deset minuta je saznala
vie o njegovim oseanjima prema Luizi, i vie o svim njegovim
oseanjima nego to se usudila i nadati; pa se predala zahtevima
drutva, onim neophodnim utivostima koje je trenutak nalagao
sa izvanrednim, premda uzburkanim oseanjima. Bila je
blagonaklona prema svima. Ona je spoznala neto to ju je navelo
da prema svima bude paljiva i srdana, i da ih sve ali jer su
manje sreni od nje.
Ovo ushienje je malo splasnulo kada je, iskoraivi iz drutva
da bi se opet vratila kapetanu Ventvortu shvatila da je on otiao.
Taman se na vreme okrenula da ga vidi kako skree u koncertnu
dvoranu. Otiao je; nestao je, na trenutak je osetila aljenje. Ali
moraju se sresti ponovo. Potraie je, pronai e je ovde pre nego
to se vee zavri, i za sada je moda i bolje da su razdvojeni. Bio
joj je potreban trenutak da se pribere.
Kada se uskoro nakon toga pojavila ledi Rasel, itavo se
drutvo okupilo i sve to im je preostalo bilo je da se pokrenu i
smeste se u koncertnu dvoranu; i da izgledaju vano koliko im je
183

Zvonica & neky

to bilo u moi, da privuku brojne poglede, izazovu to vie

aputanja i uznemire to je vie ljudi mogue. Veoma, veoma su
srene bile i Elizabet i En Eliot dok su ulazile u salu. Elizabet je ila
pod ruku sa gospoicom Karteret, i gledala je u iroka lea udove
vikontese Dalrimpl pred sobom, nije imala nita poeleti to se
inilo da joj je izvan domaaja; a En - ali bila bi to uvreda prirodi
Enine sree uporediti je sa sreom njene sestre; jer je poreklo
jedne bilo sebina tatina, a poreklo druge sva velikodunost
ljubavi,
En nije videla nita, niti je razmiljala o sjaju dvorane. Njena
srea je dolazila iznutra. Oi su joj blistale, a obrazi sijali
rumenilom, ali ona nita od toga nije znala. Razmiljala je samo o
poslednjih pola sata, i njene misli su se, dok su ili prema svojim
seditima, njima bavile. Njegov izbor predmeta razgovora, njegovi
izrazi, i jo i vie njegovo dranje i izgled su bili takvi da je mogla
da ih vidi samo u jednom svetlu. Njegovo miljenje o manjoj
vrednosti Luize Mazgrouv, miljenje koje je, inilo se, bio brian
da izrazi, njegovo uenje kapetanu Benviku, njegova oseanja
prema prvoj, snanoj ljubavi; reenice koje je zapoeo a koje nije
mogao da zavri, njegove delimino oborene oi i vie nego
delimino izraajan pogled, sve je to, ba sve govorilo da se
njegovo srce konano vraa njoj; da nema vie jeda, srdbe ni
izbegavanja; i da ih je zamenilo ne samo prijateljsko oseanje
potovanje, ve i nekadanja nenost. Da, neto od nekadanje
nenosti. Nije mogla da misli kako ta promena u njemu ukazuje na
ita manje. Mora da je voli.
Takve su bile misli, i slike to su ih pratile, koje su je toliko
zaokupile i pomele da je sasvim izgubila sposobnost zapaanja: i
prola je dvoranom a da ga nije ni primetila, nije ak ni pokuala
da ga pogledom pronae. Kada su odabrali mesta i kada su se svi
smestili, osvrnula se da vidi da nije i on u istom delu dvorane, ali
nije bio; nije ga mogla videti; a kako je koncert poinjao, morala je
da se pomiri s tim da bude srena na jedan skromniji nain.
184

Zvonica & neky

Drutvo se bilo podelilo i smestilo u dva susedna reda: En je

sedela meu onima napred, a gospodin Eliot je sve tako veto
udesio, uz pomo svog prijatelja pukovnika Volisa, da se naao
pored nje; gospoica Eliot je, kako je bila okruena roakama, i
jedini predmet panje pukovnika Volisa, bila sasvim zadovoljna.
En je bila sasvim prijatnog raspoloenja i spremna da uiva u
veernjoj zabavi; bilo joj je to sasvim dovoljna zanimacija: imala je
oseanja za nene, duha za vesele, panje za uenjake i strpljenja
za umorne; i nikada joj se koncert nije vie dopao, bar za vreme
prvog dela. Pred kraj prvog dela, za vreme pauze posle koje je
sledila jedna italijanska pesma, ona je rastumaila rei pesme
gospodinu Eliotu. Zajedno su gledali koncertni program.
- Ovo je - rekla je - vrlo priblian smisao, ili moda pre
znaenje rei, jer svakako nije red razgovarati o smislu italijanske
ljubavne pesme, ali to je najblie znaenje koje mogu da vam dam;
jer se ne pretvaram da razumem taj jezik. Veoma sam slab
poznavalac italijanskog.
- Jeste, jeste, vidim da jeste. Vidim da ne znate nita o tome.
Samo jedva toliko poznajete jezik da na prvi pogled moete da
prevedete ove naopake, ispreturane, skraene italijanske stihove
na jasan, razumljiv i otmen engleski jezik. Ne morate vie ni re
rei o svom neznanju. Ovo je sasvim dovoljan dokaz.
- Neu se protiviti takvoj dobroti i ljubaznosti; ali bilo bi me
stid kada bi moje rei pogledao istinski poznavalac.
- Jo do sada nisam imao zadovoljstvo posetiti Kamden Plejs odgovorio je - a da ne saznam neto o gospoici En Eliot; i
smatram je osobom suvie skromnom da bi iri svet uopte
mogao da se upozna sa makar jednim delom njenih postignua, i
suvie obrazovanom i ostvarenom da bi takva skromnost bila
prirodna kod ma koje druge ene.
- Stidite se! Stidite se! Preterali ste sa laskanjem. Zaboravila
sam ta sledi. - Pogledala je program.
185

Zvonica & neky

- Moda sam ja - rekao je gospodin Eliot tiho - due upoznat sa

vaim karakterom nego to mislite.
- Odista! A kako to? Mogli ste ga upoznati tek nakon to sam
stigla u Bat, ako se izuzme mogunost da ste mogli uti moju
porodicu kako govori o meni.
- Poznavao sam vas iz prie mnogo pre nego to ste doli u
Bat. uo sam kako vas opisuju oni koji vas intimno poznaju.
Mnogo godina ja ve poznajem va karakter. Va izgled, vaa
narav, postignua i vladanje; sve mi je to ve bilo poznato.
Gospodin Eliot se nije razoarao interesovanjem koje se nadao
da e pobuditi. Niko ne moe da odoli drai takve tajanstvenosti.
Neodoljivo je saznati da su vas neki bezimeni ljudi davno jo
predstavili skoranjem poznaniku; i En je izgarala od znatielje.
udila se i udno ga ispitivala; ali uzalud. Uivao je u njenim
pitanjima, ali nije ni re eleo da joj kae.
- Ne, ne, neki drugi put, moda, ali ne sada. Sada nije eleo da
spominje imena; ali to je, uveravao ju je, bila istina. On je jo pre
mnogo godina uo opis gospoice En Eliot koji ga je nadahnuo
najuzvienijim mislima o njenim vrlinama, i pobudio najtopliju
elju da je upozna.
En nije mogla da se seti nikoga ko bi tako pristrasno o njoj
govorio pre mnogo godina osim gospodina Ventvorta iz
Monkforda, brata kapetana Ventvorta. On se moda naao u
drutvu gospodina Eliota, ali nije imala hrabrosti da postavi
pitanje.
- Ime En Eliot meni ve odavno ima naroit znaaj. Odavno
ono zaokuplja moju matu; i ako bih smeo, ja bih izrazio elju da
se to ime nikada ne promeni.
Verovala je da su to bile njegove rei, ali jedva da ih je ula
kada su joj panju privukli drugi glasovi neposredno iza nje, koji
su sve ostalo inili trivijalnim. Njen otac i ledi Dalrimpl su
razgovarali.
186

Zvonica & neky

- Naoit mukarac - rekao je ser Volter - odista naoit

mukarac.
- Istinski naoit mladi! - rekla je ledi Dalrimpl. - Ima to
dranje kakvo se u Batu retko vida. Usudila bih se rei da je Irac.
- Nije. Znam mu ime. Povran poznanik. Ventvort; kapetan
Ventvort iz mornarice. Njegova sestra je udata za zakupca mog
imanja u Somersetiru, Krofta, on je uzeo u najam Kelin.
Pre nego to je ser Volter ovo rekao, En je ispratila njegov
pogled i videla kapetana Ventvorta kako stoji na izvesnoj
udaljenosti u grupi drugih mukaraca. Kada je njen pogled pao na
njega on je svoj sklonio s nje. Takav se utisak stekao. inilo se kao
da je samo za jedan as okasnila; i dokle god se usuivala da ga
gleda, on je nije ponovo pogledao: ali koncert je ponovo poinjao, i
ona je morala da bar naoko posveti panju orkestru i gleda pravo
preda se.
Kada joj se pruila prilika da ponovo pogleda prema njemu,
videla je da se sklonio. Nije mogao da joj prie blie ni da je hteo,
bila je sasvim okruena i sa svih strana zatvorena: ali je elela da
mu uhvati pogled.
A i govor gospodina Eliota ju je uznemiravao. Nije vie bila
raspoloena da razgovara s njim. elela je da ne sedi tako blizu
nje.
Prvi deo koncerta se zavrio. Sada se nadala nekoj povoljnoj
promeni; i nakon to neko vreme niko u drutvu nita nije rekao,
neki od njih su odluili da potrae aj. En je bila jedna od
malobrojnih koja je reila da se ne pomera. Ostala je na svom
mestu, kao i ledi Rasel; ali je imala zadovoljstvo da se oslobodi
gospodina Eliota; i nije imala nameru, ma koliko obzira imala
prema ledi Rasel, da se uzdri od razgovora sa kapetanom
Ventvortom, ako joj on prui priliku. Dranje ledi Rasel joj je dalo
na znanje da ga je ona videla.
Ali on joj nije priao. En se ponekad inilo da ga nazire u
daljini, ali joj on nije priao. Pauza je prola a da se nita nije
187

Zvonica & neky

desilo. Ostali su se vratili, dvorana se napunila, a ljudi su ponovo

zauzeli svoja mesta, i imao je jo jedan sat sa uivanjem ili mukom
da se odsedi, jo jedan sat muzike trebalo je da prui zadovoljstvo
ili izazove zevanje kako je ve koji, stvaran ili laan, ukus nalagao.
Za En je on pretio da e biti as nemira. Nije mogla s mirom
napustiti dvoranu a da ne vidi kapetana Ventvorta jo jednom, da
ne razmeni s njim prijateljski pogled.
U ponovnom zauzimanju mesta dolo je do brojnih izmena
koje su po nju bile povoljne. Pukovnik Volis je odbio da ponovo
sedne, a Elizabet i gospoica Karteret su pozvale gospodina
Eliota, na takav nain da on taj poziv nije mogao odbiti, da sedne
izmeu njih; i zahvaljujui jo nekim pomeranjima ali i svojoj
maloj lukavtini, En je uspela da sedne mnogo blie kraju reda
nego to je ranije sedela, da bi bila mnogo blie domaaju
prolaznika. Nije mogla da uini tako a da sebe ne uporedi sa
gospoicom Larols, jedinstvenom gospoicom Larols; ali je to
ipak uinila, ali nije postigla eljeni rezultat; premda se moglo rei
da je postigla izvesni napredak jer se, poto su njeni najblii
susedi ranije otili, ona na kraju koncerta nala na samom kraju
reda.
Takav je bio njen poloaj, prazno mesto je bilo pored nje kada
je ponovo ugledala kapetana Ventvorta. Ugledala ga je nedaleko.
Video je i on nju; ali je izgledao ozbiljan, i inio se neodluan, i tek
je vrlo polako na posletku priao toliko da je mogao razgovarati s
njom. Oseala je da neto mora da je posredi. Promena je bila
neosporna. Razlika u njegovom sadanjem dranju i nje govom
dranju u Osmougaonoj prostoriji bila je zapanjujua. ta li je u
pitanju? Pomislila je na svog oca, na ledi Rasel. Da nije bilo nekih
neprijatnih pogleda? Zapoeo je time to je ozbiljno govorio o
koncertu, vie nalik na kapetana Ventvorta iz Aperkrosa; izrazio
je da se razoarao, da je oekivao bolje pevanje, i ukratko, mora
priznati da nee aliti kada se koncert zavri. En je odgovorila, i
toliko je lepo govorila u odbranu izvoenja, ali u isti mah i sa
toliko obzira prema njegovim oseanjima da se njegovo lice
188

Zvonica & neky

razvedrilo, i on joj je opet neto odgovorio gotovo uz osmeh.

Razgovarali su jo nekoliko trenutaka; on je i dalje bio bolje volje;
ak je i pogledao niz red, kao da je video mesto u njemu koje vredi
zauzeti; kada je jedan dodir rukom po ramenu primorao En da se
okrene. Bio je to gospodin Eliot. Izvinjavao se, ali mora da joj se
obrati za pomo, da mu ponovo objasni rei na italijanskom.
Gospoica Karteret je silno elela da stekne opti utisak o onome
to e se dalje pevati. En nije mogla da odbije; ali nikada nevoljnije
nije podnela rtvu zarad utivosti.
Neizbeno je bilo da joj proe nekoliko minuta, premda se ona
trudila da se zadri to je mogue krae; a kada je opet mogla da
raspolae svojom panjom, kada je mogla da se okrene i pogleda
kao to je uinila pre, suoila se sa rezervisanim, ali urnim
pozdravom kapetana Ventvorta. Mora joj poeleti laku no;
odlazi; trebalo bi da to pre stigne kui.
- Zar nije ova pesma vredna da se za nju rtvuje malo
vremena? - upitala je En iznenada se dosetivi neega to ju je
navelo da pokua jo vie da ga ohrabri.
- Nije! - odgovorio je on silovito - nema ovde niega zbog ega
bi vredelo ostati - i smesta je otiao. Ljubomora na gospodina
Eliota! Bio je to jedini razumljiv razlog. Kapetan Ventvort je
ljubomoran zbog njene naklonosti! Da li bi u to poverovala pre
nedelju dana; pre tri sata! Na trenutak je njeno zadovoljstvo bilo
neizmerno. Ali, avaj! Usledile su sasvim drugaije misli. Kako da
utia takvu ljubomoru? Kako da istina dopre do njega?
Kako li e on, pored svih ovih naroitih nezgoda u njihovim
uzajamnim odnosima, ikada saznati kakva su njena stvarna
oseanja? Pomisao na panju gospodina Eliota izazivala je jad. Zlo
koje je nanela bilo je neizmerno.

189

Zvonica & neky

Glava 21
En se narednog jutra sa zadovoljstvom setila svoga obeanja
da e posetiti gospou Smit, a i namera joj je bila da joj to prui
izgovor da izae iz kue u vreme kada je sva verovatnoa bila da
e ih gospodin Eliot posetiti; jer je njoj gotovo najvanije bilo
njega da izbegne.
Prilino mu je bila naklonjena. Uprkos teti koju joj je njegova
panja nanela, dugovala mu je zahvalnost i potovanje, moda i
saoseanje. Nije mogla da se uzdri da se ne bavi u mislima
neobinim okolnostima njihovog poznanstva, i time kako se ona
moda s pravom za njega zainteresovala s obzirom na sve u ovoj
situaciji, i njegova oseanja i njegove prvobitne predrasude. Sve je
ovo zajedno bilo veoma neobino; laskavo, ali bolno. Mnogo je
zbog ega imala da ali. Nije vredelo glavu razbijati razmiljanjima
kako bi se oseala da u ovom sluaju nije bilo kapetana
Ventvorta;jer ga je bilo; i bio ishod ovih sadanjih zbivanja dobar
ili rav, njena e ljubav njemu pripadati zauvek. Verovala je da je
ni njihova veridba ne bi mogla vie otuiti od drugih mukaraca
koliko njihov konani rastanak.
Nikada ulicama Bata nisu prola lepa sanjarenja o zanosnoj
ljubavi i venoj odanosti od onih koje je En pronela od Kamden
Plejsa do Vestgejt zgrada. Gotovo da su bila dovoljna da itavim
putem oko sebe iri istou i miris.
Bila je sigurna u srdaan prijem; a inilo se da joj je prijateljica
jutros naroito zahvalna na poseti, kao da joj se nije nadala, mada
su posetu ugovorile.
Odmah je zatraila da joj prenese svoje utiske sa koncerta; a
Enina seanja na njega bila su takva da joj se ozarilo lice i
razgovor o njemu joj je priinjavao zadovoljstvo. Drage joj je volje
kazala sve to je mogla, ali sve je to bilo malo onoj koja je bila
tamo, i nikako nije moglo da zadovolji radoznalu duu poput
gospoe Smit koja je ve bila saznala, od pralje i momka, mnogo
190

Zvonica & neky

vie o optem uspehu koncerta i prihodima od te veeri nego to

je En mogla da joj kae, i koja je sada uzalud traila da joj En kae
pokoju pojedinost o drutvu. Gospoa Smit je po imenu znala
svaku osobu od znaaja i ugleda u Batu.
- Dola sam do zakljuka da su tamo bili mali Djurandovi rekla je - irom otvorenih usta poput goludravih vrapia to
ekaju da ih roditelji nahrane. Oni nikada ne proputaju nijedan
koncert.
- Tako je; ja ih sama nisam videla, ali sam ula da gospodin
Eliot kae da ih je video u sali.
- I Ibotsonovi, zar ne? I dve nove lepotice, sa onim visokim
irskim oficirom za koga se pria da e jednu od njih uzeti.
- Ne znam. Mislim da nisu bili.
- I stara ledi Meri Maklin? Nema potrebe za nju ni da pitam.
Znam da ona nikada nita ne proputa; mora da ste nju videli. Ona
je morala biti u vaem drutvu; kako ste bili u drutvu iedi
Dalrimpl, sedeli ste na poasnim mestima, oko samog orkestra,
razume se.
- Ne, od toga sam i strahovala. To bi za mene u svakom
pogledu bilo neprijatno. Ali ledi Dalrimpl na svu sreu bira da sedi
malo dalje; pa smo imali izvanredna mesta, za sluanje, razume
se; ne smem rei za gledanje, jer se ini da nisam mnogo videla.
- O! Videli ste dovoljno da mene razonodite. Razumem vas.
ak je i u velikoj masi sveta mogue uivatu u nekoj vrsti domae
intime, a to ste vi imali. Bili ste vi sami po sebi veliko drutvo i nije
vam niko drugi bio potreban.
- Ali trebalo je da paljivije gledam oko sebe - rekla je En
svesna jo dok je ovo govorila da istini za volju nije bilo nude da
gleda oko sebe, jer je predmeta za interesovanje manjkalo.
- Ne, ne; imali ste se vi ime boljim zanimati. Nema potrebe da
mi kaete da ste prijatno proveli vee. U oku vam vidim. Savreno
191

Zvonica & neky

vidim kako su asovi proli: i da ste sve vreme neto prijatno

sluali. A u pauzama koncerta zanimali ste se razgovorom.
En se nasmeila i rekla. - Vidite li i to u mome oku?
- Vidim. Va me izraz lica savreno obavetava da ste sino bili
u drutvu osobe koju smatrate za najprijatniju na svetu, osobe
koja vas u ovom asu zanima vie od sveg ostalog sveta zajedno.
Enine obraze obojilo je rumenilo. Nije mogla nita da kae.
- A s obzirom da tako stvari stoje - nastavila je gospoda Smit
nakon krae stanke - nadam se da mi verujete kada vam kaem da
znam ceniti dobrotu koju ste mi ukazali doavi mi u ovu posetu.
Odista je od vas veoma ljubazno to ste doli da sa mnom jutros
posedite kada zaelo svoje vreme moete daleko prijatnije
provesti.
En nita od ovoga nije ula. Jo uvek je bila zauena i
pometena pronicljivou svoje prijateljice, i nikako nije mogla da
pojmi kako je do nje mogao da doe glas o kapetanu Ventvortu.
Nakon krae stanke:
- Budite ljubazni - rekla je gospoa Smit - pa mi recite zna li
gospodin Eliot da se poznajemo? Zna li da sam u Batu?
- Gospodin Eliot? - iznenadila se En. Nakon kraeg
razmiljanja uvidela je svoju zabludu. Odmah ju je primetila; i
povrativi hrabrost i oseajui se sigurnije, uskoro je mnogo
pribranije dodala: - Zar poznajete gospodina Eliota?
- Veoma sam ga dobro poznavala - odgovorila je gospoa Smit
sumorno - ali ini se da je nae poznanstvo izbledelo. Odavno se
nismo sreli.
- Ja za to nisam znala. Nikada mi to niste rekli. Da sam znala,
sa zadovoljstvom bih porazgovarala s njim o vama.
- Moram vam priznati - rekla je gospoa Smit ponovo se
razvedrivi - da bih upravo to zadovoljstvo htela da vam priutim.
Htela bih da sa gospodinom Eliotom povedete razgovor o meni.
192

Zvonica & neky

Htela bih da u njemu probudite interesovanje. On meni moe biti

od velike koristi;
- I ako biste bili dobri, mila moja gospoice Eliot, da to
preuzmete na sebe, onda u smatrati da je stvar reena.
- Rado u to uiniti; nadam se da ne sumnjate u moju
spremnost da vam stojim na raspolaganja do i najmanje sitnice odgovorila je En - ali podozrevam da ste vi ubeenja da ja imam
veeg uticaja na gospodina Eliota, da imam neko vee pravo da na
njega utiem, nego to je to odista sluaj. Uverena sam da vam je
taj utisak neko pogreno nametnuo. Morate me smatrati samo za
roaku gospodina Eliota. Ako u tom svetlu postoji neto to
smatrate da kao njegova roaka imam prava od njega zahtevati,
molim vas da se ne ustruavate da mi to kaete.
Gospoa Smit ju je prodorno pogledala, a zatim se nasmeila i
rekla:
- Uviam da sam ishitreno govorila. Molim vas da mi
oprostite. Trebalo je da saekam zvanino obavetenje, ali sada,
mila moja gospoice Eliot, kao stara prijateljica, nagovestite mi
kada mogu govoriti s vama. Idue nedelje? Verujem da u ve
idue nedelje moi da smatram tu stvar za reenu i da u moi da
kujem svoje sebine male planove na srei gospodina Eliota.
- Ne - odgovorila je En - ni idue nedelje, ni one posle nje, pa ni
one posle nje. Uveravam vas da stvar koju vi imate na umu nee
biti svrena ni u jednoj nedelji. Ne udajem se za gospodina Eliota.
Volela bih da znam zato vi mislite da se udajem za njega?
Gospoa Smit ju je ponovo pogledala, znaajno, nasmeila se,
zatresla glavom pa povikala: - E sad, kako bih samo volela da vas
razumem! Kako bih samo volela da znam kako kod vas stoje
stvari! Miljenja sam da neete biti svirepi kada kucne pravi as. A
dok ne kucne, znate, mi ene nikada nemamo nameru da nekog
mukarca uzmemo. Znate, meu nama budi reeno, mi
nameravamo da odbijemo svakog mukarca ali samo dok nas ne
zaprosi. Ali zato biste bili svirepi? Dozvolite da se zauzmem za
193

Zvonica & neky

svog - ne mogu rei prijatelja - ali za biveg prijatelja. Gde ete

pronai bolju priliku? Zar oekujete da ete pronai prijatnijeg i
plemenitijeg mukarca? Dozvolite da vam preporuim gospodina
Eliota. Uverena sam da ste od pukovnika Volisa o njemu uli samo
rei hvale, a ko ga poznaje bolje od pukovnika Volisa?
- Draga moja gospoo Smit, tek to je prolo pola godine od
smrti njegove supruge. Ne bi se smelo pretpostavljati kako on
panju poklanja ma kojoj eni.
- O! Ako vam je to jedina zamerka - povikala je gospoa Smit
vragolasto - gospodin Eliot je bezbedan, i ja se neu vie brinuti za
njega. Ne zaboravite me kada se udate, samo vas to molim. Dajte
mu na znanje da sam vam prijateljica, pa e mu odmah manja u
oima biti neprilika koja je posredi, a koju on, sasvim prirodno, s
obzirom na brojne poslove i obaveze izbegava i odbacuje na sve
mogue naine; moda sasvim prirodno. Devedeset devet od sto
mukaraca bi uinilo to isto. Razume se, on ne zna koliki to znaaj
za mene ima. Dobro, draga moja gospoice Eliot, nadam se i
uzdam da ete biti veoma sreni. Gospodin Eliot ima dovoljno
pameti da prepozna vrednost takve jedne ene. Va mir nee biti
razoren kao moj to je bio. Bezbedni ste u svim ovozemaljskim
stvarima, i moete se uzdati u njegov karakter. On nee dozvoliti
da ga navedu na stranputicu; njega drugi nee odvesti u propast.
- Nee - rekla je En - verujem da je sve to istina to kaete. ini
se da je on mirne ali odlune naravi koja nimalo nije podlona
opasnim uticajima. Veliko potovanje gajim prema njemu. Nemam
razloga, kada u obzir uzmem sve to sam do sada imala prilike da
s njim u vezi primetim, drugaije da mislim. Ali ne poznajem ga
dugo; a moje je miljenje da on nije ovek koga moete brzo
upoznati. Zar vas nee nain na koji govorim o njemu, gospoo
Smit, uveriti da mi on nita ne znai? Mora da o njemu govorim
dovoljno spokojno. Dajem vam re da on meni nita ne znai.
Ukoliko me ikada zaprosi (a nemam razloga misliti da se on
uopte takvom milju bavi), neu njegovu prosidbu prihvatiti.
194

Zvonica & neky

Uveravam vas da neu. Uveravam vas da gospodin Eliot nema

ulogu kakvu vi verujete da ima u ma kakvom zadovoljstvu koje je
sinoni koncert mogao da priuti: ne gospodin Eliot; nije gospodin
Eliot taj koji...
Uutala je i jarko porumenevi zaalila to je toliko otkrila; ali
da li bi bilo dovoljno da je manje rekla? Gospoa Smit bi teko
poverovala u neuspeh gospodina Eliota osim ako ne nasluti da je
posredi neko drugi. A kako je to bio sluaj, ona je odmah
popustila, naoko se vie ne zanimajui za tu stvar; a En je, eljna
da izbegne svako dalje otkrivanje, sa nestrpljenjem elela da
sazna zato je gospoa Smit umislila da e se ona udati za
gospodina
Eliota; gde je mogla doi na takvu pomisao, i od koga je tako
neto mogla uti.
- Molim vas recite mi kako vam je tako neto palo na pamet.
- Najpre mi je na pamet palo - odgovorila je - kada sam videla
koliko vremena provodite zajedno, i smatrala sam da je to
najprirodnija stvar koju bi svako ko vam dobro misli mogao
poeleti; i moete biti uvereni da su svi vai poznanici skloni
istom miljenju kakvog sam i ja bila. Ali nisam ula da se o tome
govori sve do pre dva dana.
- I odista se o tome govorilo? - Jeste li primetili enu koja vam
je otvorila vrata kada ste me jue posetili?
- Nisam. Zar nije to bila gospoa Spid, kao i obino, ili
sluavka? Nisam primetila nikoga naroitog.
- Bila je to moja prijateljica, gospoa Ruk; bolniarka Ruk; koja
je, uzgred budi reeno, gajilu silnu znatielju da vas vidi, i bila je
oduevljena to se zadesila tu da vam otvori vrata. U nedelju je
dola iz zgrada Marlboro; i ba mi je ona rekla da ete se udati za
gospodina Eliota. ula je to od same gospoe Volis koju nije
smatrala za rav izvor. Posedela je u ponedeljak uvee sa mnom
jedan sat i ispriala mi itavu priu.
195

Zvonica & neky

- itavu priu - ponovila je En smejui se. - Meni se ini da ta

pria nije mogla biti veoma dugaka s obzirom da se oslanja na
jednu tako neosnovanu vest.
Gospoa Smit nita nije rekla.
- Ali - odmah je nastavila En - premda nema istine u tvrdnji da
ja polaem pravo na gospodina Eliota, drage vam se volje stavljam
na raspolaganje, u svakom pogledu. Da li da mu kaem da ste u
Batu? Da mu prenesem neku poruku?
- Ne, hvala vam: ne, nipoto. U aru trenutka sam, i u
pogrenom uverenju, moda i htela da vas zainteresujem za
izvesne okolnosti; ali sada to vie ne elim. Ne, hvala vam, nemam
vas ime zamarati.
- Mislim da ste rekli da gospodina Eliota poznajete ve mnogo
godina?
- Tako je.
- I nije to bilo pre njegove enidbe?
- Jeste; nije bio oenjen kada sam ga upoznala.
- I... jeste li ga dobro poznavali?
- Intimno.
- Odista! Onda vas molim da mi kaete kakav je u to vreme
bio. Silno sam znatieljna da saznam kakav je gospodin Eliot bio
kao mladi. Da li je i tada bio kakvim se sada ini?
- Nisam gospodina Eliota videla u ove tri godine - odgovorila
je gospoda Smit, i to toliko sumorno da je nemogue bilo nastaviti
razgovor na ovu temu; a En je oseala kako nije postigla nita do
produbila svoju znatielju. Uutale su se; gospoda Smit se
zamislila. Naposletku je rekla:
- Molim vas da mi oprostite, gospoice Eliot - povikala je
svojim uobiajenim srdanim tonom - molim vas da mi oprostite
na turim odgovorima, ali kolebala sam se ta dalje da uinim.
Kolebala sam se i premiljala ta da vam kaem. Mnogo je stvari
koje se moraju uzeti u obzir. Ne voli ovek da se namee, da
196

Zvonica & neky

ostavlja pogrean utisak, da izaziva nevolju. ak i prividan sklad

porodice ponekad vredi sauvati, pa makar i da pod povrinom
nema niega trajnog. Meutim, odluila sam; mislim da sam u
pravu; mislim da morate otkriti pravo lice gospodina Eliota. I
premda sam u potpunosti uverena da vi u ovom trenutku nemate
ni najmanju nameru da se udajete za njega, ne moe se znati ta se
moe zbiti. Moda e se vaa oseanja prema njemu jednog dana
promeniti. Stoga posluajte istinu sada dok jo nemate
predrasuda. Gospodin Eliot je bez srca i savesti; prepredenje,
proraunat i hladnokrvan, i samo na sebe misli; i spreman je,
zarad svoga interesa i lagodnosti poiniti ma kakvu svirepost, i
ma kakvu izdaju, ali na takav nain da ne dovede u pitanje svoj
karakter. Nema on oseaja za druge. One iju je propast skrivio,
zanemaruje i naputa bez i trunke grie savesti. On je lien svakog
oseaja za pravdu i nije kadar za saoseanje. O! Njegova je dua
crna, prazna i crna!
Enina zapanjenost i povici uenja na trenutak su je primorali
da zastane, a zatim je, malo mirnija, rekla:
- Moje su vas rei prenerazile. Imajte na umu da je pred vama
ljutita ena o koju su se ogreili. Ali pokuau da ovladam sobom.
Neu ga vreati. Samo u vam rei ta sam o njemu otkrila.
injenice e govoriti. On je bio blizak prijatelj moga pokojnog
mua koji mu je verovao i voleo ga, i smatrao ga valjanim kakav je
i sam bio. Njihovo prijateljstvo je zapoelo pre naeg braka. Ja sam
ga upoznala kao dobrog prijatelja moga mua; i meni je gospodin
Eliot mnogo omilio i o njemu sam samo najbolje mislila. U
devetnaestoj, znate, ovek ne razmilja ozbiljno; a inilo se da je
gospodin Eliot dobar koliko i svako drugi, i da je mnogo prijatniji
od veine, i skoro smo neprestano bili zajedno. Najvie smo
vremena provodili u gradu i iveli lagodno. Tada su njegove
prilike bile nepovoljnije; on je tada bio siromaan; imao je sobu u
Templu 11, i to je bilo sve to je mogao da uini da se pred svetom
11

Jedna od etiri pravne komore u Londonu, gde su pravnici, uili i stanovali i radili. (Prim. prev.)

197

Zvonica & neky

prikae kao gospodin. Vrata naeg doma uvek su mu bila otvorena

i mogao je da doe kad god mu je bila volja; uvek je bio
dobrodoao; bio je poput brata. Moj siroti arls, koji je imao
zlatno srce i po prirodi bio toliko velikoduan da mu na svetu nije
bilo ravnog, sa njim bi podelio i poslednju paru; i znam da mu je i
arslova kesa bila irom otvorena; znam da ga je on esto
materijalno pomagao.
- Ovo mora da je upravo onaj period ivota gospodina Eliota rekla je En - koji je u meni oduvek budio naroitu znatielju. Mora
da je upravo negde u to vreme on sklopio poznanstvo sa mojim
ocem i sestrom. Ja ga nikada nisam upoznala; samo sam za njega
ula; bilo je tada neega u njegovom vladanju prema mom ocu i
sestri, a kasnije i u okolnostima pod kojima je sklopio brak, to
nikada nisam bila kadra izmiriti sa sadanjou. Sve to kao da je
oslikavalo sasvim drugaijeg oveka.
- Znam sve o tome, znam sve o tome - povikala je gospoda
Smit. - On se predstavio ser Volteru i vaoj sestri jo i pre nego to
sam ja upoznala njega, ali sam ga stalno sluala kako o njima
govori. Znam da su ga pozivali i podsticali, i znam da on nije eleo
da im ide. Moda vam mogu zadovoljiti znatielju u stvarima koje
i ne oekujete; a to se njegovog braka tie, o njemu sam u to
vreme sve znala. Ja sam znala za svako za i protiv; bila sam
prijatelj kome je poveravao svoja nadanja i namere; i premda
njegovu suprugu ranije nisam poznavala, jer je njen nizak
drutveni poloaj to onemoguavao, ipak sam je docnije
poznavala do kraja njenog ivota i mogu vam odgovoriti na svako
pitanje koje poelite da mi postavite.
- Ne - rekla je En - ne elim za nju nita da pitam. Kako sam
razumela, oni nisu bili sreni. Ali volela bih da znam zato je u to
vreme, on onako prezreo poznanstvo s mojim ocem. Moj otac je
svakako bio voljan da mu veoma ljubazno ukae svako duno
potovanje. Zato li se gospodin Eliot povukao?
198

Zvonica & neky

- Gospodin Eliot je - odgovorila je gospoa Smit - u to vreme

samo jedno eleo: da se obogati, i to bre nego to bi se obogatio
bavei se pravom. Bio je reen da bogatsvo stekne enidbom; i
znam da je bio uverenja (razume se da ne mogu da sudim da li je
to bilo opravdano) da su va otac i sestra svojom ljubaznou i
panjom eleli da naslednika uvuku u brak sa mladom
gospoicom, a i takav brak nikako ne bi zadovoljio njegova
poimanja o bogatstvu i nezavisnosti. To je bio razlog njegovom
povlaenju, u to vas uveravam. Sve mi je ispriao. Od mene on
nita nije krio. Zanimljivo je to je moje prvo znaajno poznanstvo
nakon to sam vas ostavila za sobom u Batu bilo poznanstvo sa
vaim roakom; i da sam preko njega neprestano sluala o vaem
ocu i sestri. On je opisivao jednu gospoicu Eliot, aja sam sa
velikom nenou mislila na drugu.
- Moda ste - povikala je En iznenada se dosetivi vi o meni
govorili gospodinu Eliotu?
- Budite uvereni da jesam; i to esto. esto sam se hvalisala
svojom En Eliot, i jemila sam da ste vi sasvim drugaije bie od...
Zaustavila se na vreme.
- Sada razumem neto to je gospodin Eliot sino rekao povikala je En. - Sada razumem. Otkrila sam da je on navikao da
slua o meni. Nisam mogla da razumem kako. Kako se samo mata
razbukti kada se sobom bavimo! Kako je lako prevariti se! Ali
oprostite mi; prekinula sam vas. Gospodin Eliot se, kaete, oenio
samo zarad novca? to je bila okolnost koja vas je verovatno po
prvi put naterala da otvorite oi.
Ovde je gospoa Smit malo oklevala. - O! Te stvari su isuvie
uobiajene. Kada ovek ivi u svetu, brak mukarca ili ene radi
novca je suvie uobiajena stvar i ne iznenauje oveka koliko bi
trebalo. Bila sam veoma mlada i u drutvu mladih, i bili smo
lakomisleno i veselo drutvo, i nismo se drali strogih pravila
ponaanja. iveli smo za uitak. Sada drugaije mislim; vreme i
199

Zvonica & neky

bolest i alost su me naterali da drugaije na sve gledam; ali u to

vreme, moram vam priznati, u ponaanju gospodina
Eliota nisam videla nita dostojno prekora. Uiniti najbolje za
sebe, smatralo se za dunost.
- Ali zar nije ona bila ena veoma niska roda?
- Jeste; to sam mu i prigovorila, ali on se nije obazirao. Novac,
samo je novac eleo. Njen je otac bio stoar, a deda kasapin, ali on
nije mario. Ona je bila dobra ena sasvim pristojnog obrazovanja,
u drutvo su je uveli neki roaci i pukim se sluajem nala u
blizini gospodina Eliota, i zaljubila se u njega; a on se nije kolebao
po pitanju njenog porekla, i nije u tome video nikakve smetnje.
Svu je svoju predostronost usmerio na to da osigura za sebe
celokupan iznos njenog bogatstva pre nego to se obavee. Budite
uvereni, ma koliko gospodin Eliot sada uvaavao svoj poloaj, kao
mladi ga ni najmanje nije cenio. Prilika da nasledi posed u
Kelinu bila je neto, ali porodinu ast nije cenio koliko ni prah
pod nogama. esto sam ga ula kako govori, da bi, kada bi
baronetstvo bilo na prodaju, on za pedeset funti bio rad prodati i
grb i moto i livreju i ime; ali neu sada da vam ponovim ni
polovinu od onoga ta sam ga ula da govori na tu temu. Ne bi bilo
pravino; a ipak bi trebalo da imate dokaz, jer za sve to sara
rekla imate samo moju re, pa u vam dokaz i pruiti.
- Zaboga, draga gospoo Smit, nije mi potreban - povikala je
En. - Vi niste ustvrdili nita protivreno onome kakvim se
gospodin Eliot inio pre nekoliko godina. Sve je ovo samo potvrda
izvetaja koje smo dobijali i onoga u ta smo i sami verovali. Ja bih
samo rada bila znati zato se sada toliko promenio.
- Ali, mog mira radi, da li biste mi uinili dobrotu i pozvonili
Meri; stanite: sigurna sam da ete mi uiniti jo veu dobrotu pa
sami otii u moju spavau sobu i doneti mi intarziranu kutijicu
koju ete pronai na gornjoj polici komode.
200

Zvonica & neky

En je, videvi koliko je njena prijateljica odluna, uinila kako

je ona od nje i traila. Donela je kutijicu i stavila je pred nju, a
gospoa Smit je, uzdiui dok ju je otkljuavala rekla:
- Ova je kutijica puna hartija moga mua; to je samo mali deo
onoga to sam morala da pregledam nakon to sam ga izgubila.
Pismo koje traim je pismo koje mu je gospodin Eliot napisao jo
pre naeg braka, i eto desilo se da ga je sauvao; oveku samo
ostaje da nagaa zato. Ali bio je on nemaran i neorganizovan
kakvi mukarci i jesu kada su ovakve stvari u pitanju; i eto,
pregledajui njegove hartije pronala sam rasute ovde-onde, ovo i
druga pisma beznaajnije prirode koja su mu pisali razni ljudi; da,
mnoga su druga pisma i beleke od velike vanosti bili uniteni.
Evo ga; nisam htela da ga spalim, jer sam ve tada bila
nezadovoljna gospodinom Eliotom i bila sam reena da sauvam
svaki dokaz ranije bliskosti. Sada mi je iz sasvim drugih razloga
milo to sam ga sauvala.
Ovako je glasilo pismo naslovljeno na plemenitog arlsa
Smita, iz Tanbrid Velsa, a datirano je bilo jo jula 1803. godine:
- Dragi Smite, primio sam vae pismo. Vaa me je dobrota
savladala. Srea bi bila da je prirodi po volji pa da se takva srca
ee sreu, ali na svetu sam evo ve dvadeset i tri godine i jo
nisam sreo nijedno nalik vaem. Verujte mi da u ovom trenutku
nemam potrebe za vaom pomoi jer sam opet pri novcu. Radujte
se sa mnom: ratosiljao sam se ser Voltera i gospoice. Vratili su se
u Kelin, i gotovo me naterali da se zakunem da u ih na leto
posetiti; ali moja e prva poseta Kelinu biti u pratnji procenitelja
koji e me posavetovati kako to bolje da ga prodam. Meutim,
ima izgleda da bi se baronet mogao ponovo oeniti, dovoljno je
budala da to uini, i ako tako uini onda e oni mene ostaviti na
miru to bi mi bilo i vie nego pristojno poravnanje za nasledstvo.
Gori je nego prole godine.
- Kamo sree da ne nosim ime Eliotovih. Sit sam ga. Bogu
hvala to ime Volter mogu da izostavim! I eleo bih vas zamoliti
201

Zvonica & neky

da me nikada vie ne uvredite pominjui ono moje drugo V, jer mi

je namera da do kraja ivota ostanem, iskreno va - Vm. Eliot.
Takvo jedno pismo se nije moglo proitati a da se En obrazi ne
za are; a gospoa Smit je primetivi ovo rumenilo rekla:
- On u tom pismu, znam, izraava krajnje nepotovanje. I
premda se ne seam njegovih izraza, odlino se seam opteg
utiska. Ali ono vam razotkriva oveka. Obratite panju na njegove
izjave mom muu. Mogu li ti biti snanije?
En nije mogla odmah da se oporavi od oka i ponienja zbog
rei koje su se odnosile na njenog oca. Bila je duna prisetiti se da
se itanjem ovog pisma ogreila o zakone asti, da se nikome ne
sme suditi niti bi ikoga trebalo upoznavati na osnovu takvih
iskaza, da nije red da tue oko gleda privatnu prepisku, pre nego
to se dovoljno pribrala da vrati pismo nad kojim se zamislila i
kae:
- Hvala vam. Ovo je bez sumnje istinski dokaz; dokaz svega to
ste mi rekli. Ali zato je sada reio da obnovi poznanstvo s nama?
- I to mogu da vam objasnim - povikala je gospoa Smit
smeei se.
- Moete li, zaista?
- Mogu. Pokazala sam vam gospodina Eliota kakav je bio pre
dvanaest godina, a pokazau vam ga i kakav je sada. Ne mogu vam
u ovom sluaju pruiti nikakav pisani dokaz, ali vam mogu dati
onoliko verodostojno usmeno svedoanstvo, o onome to on sada
eli, i to sada ini, kakvo samo moete poeleti. On sada nije
licemeran.
On istinski eli vas da oeni. Panja koju sada ukazuje vaoj
porodici je iskrena: sasvim od srca. A izvor na koji se u ovome
oslanjam je njegov prijatelj, pukovnik Volis.
- Pukovnik Volis! Zar ga poznajete?
- Ne. Nisam ovo svedoanstvo dobila iz prve ruke, moralo je
ono promeniti koju ruku pre nego to je do mene stiglo, ali to
202

Zvonica & neky

njegov znaaj ne umanjuje. I ne razlikuje se mnogo od onoga to je

prvobitno reeno, moda mu je svaka ruka neto malo dodala, ali
to se lako dade odstraniti. Gospodin Eliot, bez ustezanja i
otvoreno, govori o svojim oseanjima prema vama pred
pukovnikom Volisom, i verujem da je ovaj pukovnik Volis, ovek
razborit, obazriv i pametan; ali pukovnik Volis ima veoma lepu
budalastu enu, kojoj on govori sve ono to bi bolje bilo da zadri
za sebe, i sve joj prenosi. A ona, preplavljena oseanjima usled
ozdravljenja, sve to prenosi svojoj bolniarki; a kako bolniarka
zna da se vi i ja poznajemo, sasvim prirodno sve to uje prenosi
meni. U ponedeljak uvee me je moja dobra prijateljica gospoa
Ruk uputila u tajne Marlboro zgrada. Stoga vidite da nisam u
onolikoj meri romantizovala stvari kako ste vi to pomislili kada
sam spomenula itavu priu.
- Draga moja gospoo Smit, va izvor se vara. To nije mogue.
Ne moe naklonost gospodina Eliota prema meni opravdati
napore koje ini da se izmiri sa mojim ocem. Jer se to desilo
mnogo pre mog dolaska u Bat. Ta ja sam ih jo kada sam stigla
zatekla u prijateljskim odnosima.
- Znam da je tako; odlino to znam, ali...
- Odista, gospoo Smit, ne moemo oekivati da iz tree ruke
dobijemo pravu informaciju. Kada injenice i vesti prou kroz
tolike ruke, pa jo kada ih jedni pogreno shvate zbog svoje
ludosti, a drugi iz neupuenosti, teko da e se u njima zadrati i
zrno istine.
- Samo me sasluajte. Uskoro ete moi da sudite kakve se
zasluge kome mogu pripisati kada sasluate neke pojedinosti koje
i sami moete u ovaj as opovrgnuti ili potvrditi. Niko i ne misli da
je prvobitno s vaim ocem obnovio poznanstvo vas radi. On vas
jeste video, i pre nego to je doao u Bat, i zagledao se u vas, ali
nije znao ko ste. Tako bar kae moj izvor. Da li je to istina? Da li
vas je video prolog leta ili jeseni - negde dole na zapadu - da se
posluim njenim reima, ne znajui ko ste?
203

Zvonica & neky

- Zaista jeste. Do sada je sve istina. U Lajmu. Desilo se to u

Lajmu.
- Eto - nastavila je gospoa Smit pobedonosno - ukaite duno
poverenje mojoj prijateljici sada kada smo utvrdili da je sama
osnova prie istinita. Video vas je kada ste bili u Lajmu, i toliko ste
mu se dopali da mu je silno bilo milo kada vas je ponovo sreo u
Kamden Plejsu, kao gospoicu En Eliot, i od tog asa, ni najmanje
ne sumnjam, on je stekao i drugi razlog da vas poseuje. Ali
postojao je jo jedan razlog, raniji, koji u vam sada objasniti.
Zuastavite me ako u mojoj prii ujete neto za ta znate da je
neistinito ili malo verovatno. Prema izvetaju koji je do mene
stigao, izvesna prijateljica vae sestre, dama koja boravi kod vas u
ovom trenutku, i koju sam ula da pominjete, dola je u Bat sa
gospoicom Eliot i ser Volterom jo u septembru (ukratko, stigla
je kada i oni), i boravi sa njima jo otada; i ona je bistra, umiljata,
lepa ena, siromana i razumna, i sve u svemu, njene prilike i
ponaanje su takvi da meu poznanicima ser Eliota ostavlja opti
utisak da nemarava da postane ledi Eliot, i budi jednako opte
iznenaenje to je gospoica Eliot, sva je prilika, slepa za tu
opasnost.
Ovde je gospoa Smit na trenutak uutala; ali En ni re na sve
ovo nije rekla, pa je nastavila:
- U ovom se svetlu ta stvar prikazala onima koji su poznavali
porodicu, mnogo pre nego to ste se vi vratili; a pukovnik Volis je
dovoljno dugo drao vaeg oca na oku da to primeti, premda nije
u to vreme poseivao
Kamden Plejs; ali je iz obzira prema gospodinu Eliotu sa
zanimanjem motrio ta se tamo deava, i kada je gospodin Eliot
doao u Bat na dan ili dva, bie da je to bilo o Boiu, pukovnik
Volis mu je kazao kako se ini da stoje stvari, a preneo mu je i
glasine koje su poele da preovlauju. Morate imati na umu da je
vreme sutinski izmenilo miljenje gospodina Eliota u pogledu
vrednosti baronetstva. On je sada sasvim drugi ovek po svojim
204

Zvonica & neky

pogledima na poreklo i srodstvo. Kako ve dugo ima novca koliko

mu srce ite, i kako mu je svaka gramzivost i elja za rasipnitvom
ve zadovoljena, on je polako poeo da ui da svoju sreu vidi u
poloaju koji e naslediti. Uinilo mi se da cam u njemu
prepoznale naznake ovakve promene i pre nego to se nae
prijateljstvo okonalo, ali sada je to oseanje u njemu ve duboko
ukorenjeno. Ne moe da podnese da ne bude ser Vilijam. Stoga
moete pretpostaviti da vest koju je od prijatelja uo njemu nije
bila preterano prijatna, i moete pretpostaviti do ega je dovela;
reenosti da se im pre vrati u Bat, i da se tu na neko vreme
nastani s namerom da obnovi ranije poznanstvo i povrati takav
poloaj u porodici kakav bi mu mogao omoguiti da utvrdi kolika
je opasnost, i nadmudri damu o kojoj je re ukoliko se pokae da
je opasnost velika. Prijatelji su se sloili da je to jedino to se moe
uiniti; a pukovnik Volis je imao da mu pomae koliko je god to
mogue. Imao je on da se predstavi, i imao je pukovnik Volis da se
predstavi, i imali su svi da se predstave. Gospodin Eliot se vratio
kako je i dogovoreno; i kao to znate primio je oprotaj nakon to
ga je zatraio, pa je ponovo primljen u porodicu; i tu je stalni
predmet njegove panje, i jedini predmet njegove panje (dok mu
va dolazak nije dao novi razlog) bio da pazi na ser Voltera i
gospou Klej. Nije proputao priliku da bude s njima, nametao im
se, dolazio u svako doba; ali nema potrebe da vam iznosim sve
pojedinosti. Moete i sami da zamislite ta je prepreden ovek
kadar da uradi; i moda ete se, rukovodei se ovim, i sami setiti
ta ste ga videli da radi.
- Jeste - rekla je En - niste mi rekli nita to se kosi sa onim sa
im sam ve upoznata, ili to ne bih mogla da zamislim. Ima neeg
uvredljivog u lukavstvu. Sebini i licemerni postupci uvek
izazivaju gnuanje, ali mene nita od ovog to sam ula ne
iznenauje. Poznajem ljude koje bi ovakva slika o gospodinu
Eliotu prenerazila, i koji u nju ne bi poverovali; ali ja nikada nisam
bila zadovoljna. Uvek sam smatrala da on ima neke drugaije
razloge za svoje ponaanje. Volela bih znati kakvo mu je sada
205

Zvonica & neky

miljenje u pogledu verovatnoe da doe do onoga od ega

strahuje; smatra li da je opasnost sada manja.
- Koliko sam razumela, smatra da je opasnost manja odgovorila je gospoa Smit. - Misli da ga se gospoa Klej plai, da
je svesna da ju je prozreo, i da se ne usuuje da nastavi onako
kako bi to inila u njegovom odsustvu. Ali kako e on kad-tad
morati da ode, ne vidim kako on moe u ma ta biti siguran dok
god ona ima toliko uticaja. Bolniarka mi kae da je gospoa Volis
dola na zanimljivu pomisao da se kao jedan od uslova branog
ugovora izmeu vas i gospodina Eliota stavi da va otac ne sme da
za enu uzme gospou Klej. to je naum kakav u svakom pogledu
dolikuje pameti gospoe Volis; ali moja razborita bolniarka Ruk
uvia koliko je on besmislen.
- Zaboga, gospoo - rekla je - taj ga uslov nee spreiti da se
oeni nekom drugom enom. - I odista, istinu da priznam, mislim
da se bolniarka u dui ni najmanje ne protivi ser Volterovoj
ponovnoj enidbi. Njoj, znate, ne smete zameriti, ona je strastveni
zagovornik braka; a (lini interes uvek nae naina da se
nametne) ko e rei da ona ne gaji potajne nade da e jednog dana
sluiti novoj ledi Eliot zahvaljujui preporuci gospoe Volis?
- Milo mi je to sam sve to saznala - rekla je En nakon to se
kratko zamislila. - U jednu ruku e mi biti bolnije boraviti u
njegovom drutvu, ali u znati bolje ta mi je initi. Drau se
otvorenije. Jasno je da je gospodin Eliot neiskren, izvetaen,
koristoljubiv ovek koji se nikada nije rukovodio nekim
plemenitijim naelom osim sebinou.
Ali nije jo sve o njemu reeno. Gospoa Smit se zanela i
skrenula sa teme koju je naela, i En je zaboravila, preokupirana
porodinim brigama, koliko je zamerki na njegov raun bila u
poetku iznela; ali je njenu panju sada privuklo objanjenje onih
prvih nagovetaja, pa je sluala pripovest koja je, ako i nije
savreno pravdala prekomernu ogorenost gospoe Smit,
206

Zvonica & neky

pokazala da se on prema njoj poneo bezduno; i da je bio

nepravian i bezoseajan.
Saznala je da su (njihovo prijateljstvo se nesmetano nastavilo
i nakon enidbe gospodine Eliota) kao i ranije vreme provodili
zajedno, i da je gospodin Eliot svog prijatelja naveo da se upusti u
trokove koji su prevazilazili njegova primanja. Gospoa Smit nije
elela da preuzme krivicu na sebe, i veoma se brino pazila da ni
senku krivice ne baci na svoga mua; ali je En uspela da izmeu
redova nazre da oni nikada nisu iveli u skladu sa svojim
primanjima, i da su oni od samog poetka iveli rasipniki. Prema
izvetaju koji joj je o njemu dala njegova supruga, En je shvatila je
gospodin Smit bio ovek srdaan, blage naravi, sklon nemarnosti i
nevelike pameti; mnogo ljubazniji od svog prijatelja, i nimalo
nalik tom prijatelju za kojim se povodio, a koji ga je, sva je prilika,
prezirao. Uzdigavi se enidbom do velikog izobilja, i sklon da se
prepusti svakom zadovoljstvu i udovolji tatini, ali tako da se on
sam ni u ta ne uputa (jer je uprkos svem samoudovoljavanju
postao veoma obazriv), i poevi da se bogati, ba kada je njegov
prijatelj poeo da siromai, gospodin Eliot se izgleda nije obazirao
na nepovoljne novane prilike tog istog prijatelja ve ga je,
naprotiv, podsticao i hrabrio na izdatke koji su mogli samo da ga
odvedu u propast; i propast je zadesila Smitove.
Smrt je njenog supruga potedela potpune spoznaje propasti.
Ranije su doiveli neprijatnosti koje su na probu stavile odanost
njihovih prijatelja, i pokazale da je odanost gospodina Eliota bolje
ne iskuavati; ali tek se nakon njegove smrti u potpunosti
obelodanilo u koliko su alosnom stanju bile njegove prilike.
Uveren u odanost gospodin Eliota, to je vie na ast sluilo
njegovim oseanjima nego njegovom rasuivanju, gospodin Smit
ga je odredio za izvritelja svoje oporuke; ali gospodin Eliot nije
eleo da dela, i potekoe i oajanje koje joj je ovo njegovo
odbijanje prouzrokovalo, udrueni sa neizbenom tugom njenog
poloaja bili su takvi da se o njima nije moglo govoriti bez velike
207

Zvonica & neky

duevne patnje, niti se o njima moglo sluati a da se ne oseti

istinski gnev.
En je u vezi s ovim proitala i neka njegova pisma, odgovore
na oajnike molbe gospoe Smit, koja su sva odisala istom
neumoljivom reenou da se ne uputa u jalove napore, i, pod
maskom ledene utivosti, istom neosetljivom ravnodunou
prema svim nesreama koje bi je mogle snai. Bila je to strana
slika nezahvalnosti i neovenosti; i En je oseala, u nekim
trenucima, da nijedan sramni neskriveni zloin ne bi mogao biti
gori. Imala je mnogo da slua; sada se ona potanko bavila, sa
sasvim prirodnom slabou, svim taninama tunih dogaaja iz
prolosti i svakoj pojedinosti beskrajnog niza neprilika koje je u
njihovim ranijim razgovorima samo nagovetavala. En je savreno
mogla da razume ovo izvanredno duevno olakanje, i samo se jo
vie udila uoptenoj duevnoj pribranosti svoje prijateljice.
Zbog jedne okolnosti u itavom nizu nepravdi bila je naroito
ogorena. Imala je snane razloge da veruje da je jedan posed
njenog muza na Zapadnoindijskim ostrvima, koji je godinama bio
pod nekom vrstom plenidbenog naloga zarad otplate dugovanja,
mogao da se povrati ukoliko bi se preduzele prave mere; a ovaj
posed bi, premda ne naroito velik, mogao daje uini
prilino bogatom enom. Ali nije imala nikoga da se upusti u
reavanje ovog sluaja. Gospodin Eliot nije hteo nita da uradi, a
ona sama je bila bespomona, nesposobna da zbog telesne
slabosti uzme stvar u svoje ruke, i nemona, zbog nedostatka
sredstava, da unajmi druge da to uine u njeno ime. Nije imala
rodbine da joj pomognu savetom, a nije mogla da plati pravnu
pomo. Ovo je predstavljalo vrlo svirepo pogoranje njenih ve
ionako skuenih sredstava. Teko joj je bilo podneti oseaj da bi
njene okolnosti trebalo da su bolje, da bi se poboljati mogle kada
bi se samo malo napora uloilo na nadlenom mestu, i strahovati
da bi svako odlaganje moglo da oslabi njena prava.
208

Zvonica & neky

I ona se nadala da e se upravo zbog ove stvari En u njeno ime

zaloiti kod gospodina Eliota. Ranije je ona, iekujui njihov brak,
strepela da e zbog njega izgubiti prijateljicu; ali kada se uverila
da on nije nikakav korak u tom smeru preduzeo, i kako nije ak ni
znao da je ona u Batu, odmah se dosetila da bi ena koju voli
mogla da utie na njega u njenu korist, i urno se pripremala da
probudi Enina oseanja koliko je to poznavanje njegovog
karaktera dozvoljavalo, kada je njeno poricanje ove tobonje
veridbe u potpunosti izmenilo sve; i prerada joj je ugasilo tek
roenu nadu da e uspeti da rei svoju najveu brigu, bar joj je
pruilo utehu da na svoj nain ispria itavu priu.
Nakon to je sasluala potpun izveaj o gospodinu Eliotu, En
nije mogla da ne izrazi izvesno iznenaenje to je gospoa Smit
govorila toliko povoljno o njemu na poetku njihovog razgovora. inilo se da ga preporuuje i hvali!
- Draga moja - odgovorila joj je gospoa Smit - nita drugo mi
nije preostalo. Smatrala sam da je va brak reena stvar, i pored
toga to vas on jo moda nije zaprosio, i nisam vam mogla rei
istinu o njemu kao to je ne bih mogla rei ni da vam je ve bio
mu. Srce mi se kidalo zbog vas dok sam vam govorila o srei; a
ipak je on razborit, i prijatan je, i pored takve ene kao vi to ste,
nije taj brak bio potpuno bez nade. On je prema svojoj prvoj eni
bio veoma grub. Strano su nesreni bili. Ali ona je bila suvie
neuka i praznoglava da bi je mogao potovati, i nikada je nije
voleo. Bila sam voljna nadati se da ete vi proi bolje.
En je sebi priznala da je postojala mogunost da je tui uticaj
navede da se uda za njega, i zadrhtala je pri samoj pomisli na jad
koji mora da bi nakon toga usledio. Lako se moglo desiti da je ledi
Rasel ubedi da se odlui na taj korak! I pod pretpostavkom da se
tako odista i desilo, koja bi od njih bila nesrenija kada bi vreme,
prekasno, sve ovo iznelo na videlo?
Veoma je vano bilo pokazati ledi Rasel u kakvoj je zabludi
bila; i jedan od zakljunih dogovora ovog veoma vanog
209

Zvonica & neky

razgovora, koji im je ispunio vei deo jutra, dao je En odreene

ruke da prenese svojoj prijateljici sve ono to se ticalo gospode
Smit, a to je govorilo o njegovom vladanju u itavoj toj stvari.

210

Zvonica & neky

Glava 22
En je otila kui da porazmisli o svemu to je ula. U neku
ruku joj je laknulo to je saznala sve ovo o gospodinu Eliotu.
Prema njemu vie nije oseala nikakvu nenost. On je, u svoj
svojoj nepoeljnoj nametljivosti, predstavljao sutu suprotnost
gospodinu Ventvortu; i njegovu je sinonu panju i nepopravljivu
tetu koju je mogla da nanese sada bezuslovno i sasvim jasno
smatrala za zlo. Nestalo je svakog saaljenja. Ali ovo joj je bila
jedina uteha. U svakom drugom pogledu, bilo da se osvrtala oko
sebe ili gledala preda se, videla je samo jo vie razloga za
nepoverenje i strepnju. Strepela je da e se ledi Rasel razoarati i
da e je ova vest pogoditi; i strepela je od ponienja koje je pretilo
njenom ocu i sestri, i pritiskala ju je alost jer je predviala brojna
zla, a nijedno nije mogla da sprei. Neizmerno je zahvalna bila to
je sve ovo o njemu saznala. Nikada nije smatrala da je zaluila da
bude nagraena to nije prezrela staru prijateljicu kakva je
gospoa Smit, a eto, nagrada je stigla! Gospoa Smit joj je rekla
ono to niko ne bi mogao. Da li bi se ovo ikako moglo preneti
njenoj porodici? Bile su ovo uzaludne misli. Mora govoriti sa ledi
Rasel, rei joj, posavetovati se s njom, a kada uradi sve to je do
nje, saekati neizbeno sa to je vie mogue pribranosti; i
naposletku, njen najvei nemir poivao je upravo u onom deliu
due koji ledi Rasel nije mogla otkriti; u onoj bujici strepnji i
strahovanja koje mora da zadri za sebe.
Saznala je, kada je stigla kui, da joj je polo za rukom, to joj
je i bila namera, da izbegne susret s gospodinom Eliotom; on je
bio svratio u dugu prepodnevnu posetu; ali nije jo stigla ni da
estita sebi na domiljatosti i oseti se bezbednom, kada je ula da
e on uvee opet doi.
- Nisam imala ni najmanju nameru da ga pozivam - rekla je
Elizabet sa izvetaenom nemarnou - ali je on toliko
nagovetavao; bar tako kae gospoa Klej.
211

Zvonica & neky

- Odista, kaem tako. Nikada u ivotu nisam videla da se neko

toliko trudi da izmami poziv. Siroti ovek! Iskreno sam ga alila;
jer ini se da je vaa neumoljiva sestra, gospoice En, reila da
bude svirepa.
- O! - povikala je Elizabet - nisam ja od jue pa da podlegnem
nagovetajima gospode. Ali, kada sam videla koliko ali to se nije
jutros sreo s ocem, odmah sam popustila, jer nikada ne bih
propustila priliku da udesim susret izmeu njega i ser Voltera.
Toliko su naoiti kada su zajedno. I obojica se tako lepo vladaju. I
gospodin Eliot ga gleda sa toliko potovanja.
- Kako divno! - povikala je gospoa Klej, ali se nije usudila da
pogled skrene na En. - Ba kao otac i sin! Draga, gospoice Eliot,
smem li rei otac i sin?
- O! Nikome ja ne zabranjujem da koristi kakve god mu rei
drago. Kada ste ve sebi to uvrteli u glavu! Ali, due mi, ja ne
primeujem da se njegova panja iole razlikuje od panje drugih
mukaraca.
- Draga gospoice Eliot! - povikala je gospoa Klej i podigla
ruke i pogled i dozvolila da svaka njena dalja zapanjenost utone u
primerenu tiinu.
- Pa, draga Penelopi, nemate razloga da se toliko brinete za
njega. Znate da sam ga pozvala. Otiao je od mene sa osmehom.
Kada sam saznala da odlazi da provede itav dan sa svojim
prijateljima u Tornberi Parku, odmah sam se saalila na njega.
En se divila sjajnoj glumi sestrine prijateljice, to je kadra da
pokae takvu radost kakvu je ona pokazala, zbog dolaska upravo
one osobe ije joj prisustvo mora osujetiti najvei interes.
Nemogue je bilo da ona osea ma ta drugo do mrnju na samu
njegovu pojavu, a ipak je uspevala da zadri nadasve ljubazan i
smiren izraz, i prikae se kao da je sasvim zadovoljna to su joj
prilike da se posveti ser Volteru ograniene i to to moe da ini
upola ree nego to bi inae inila.
212

Zvonica & neky

En se strano uznemirila kada je videla gospodina Eliota da

ulazi u sobu; i prilino joj je muno bilo kada joj je priao da
porazgovaraju. Navikla je ona i ranije da osea da ne moe biti da
je on ba uvek iskren, ali sada je u svemu videla neiskrenost.
Njegovo briljivo potovanja prema njenom ocu bilo joj je
gnusno kada ga je uporedila sa reima kojima je o njemu ranije
govorio; a kada se setila kako se okrutno poneo prema gospodi
Smit, s mukom je trpela njegove osmehe i blagost, i izvetaene
izraze naklonosti.
Nameravala je da izbegava svaku promenu u dranju koja bi
mogla izazvati kakav prigovor s njegove strane. Snanu je elju
imala da izbegne svako zapitkivanje i privlaenje panje; ali joj je
namera bila da prema njemu bude izrazito hladna u onoj meri u
kojoj to njihovo poznanstvo dozvoljava; i da se vrati, to je
neprimetnije mogue, za onih nekoliko koraka to su je postepeno
naveli da naini u pravcu nepotrebne intimnosti. Pa je stoga bila
uzdranija i hladnija nego prethodne veeri.
On je eleo da ponovo probudi njenu znatielju o tome kako je
i gde ranije uo pohvale na njen raun; silno je eleo da mu ona
prui to zadovoljstvo i nadmee se za njegovu panju; ali magije je
nestalo: otkrio je da tatinu njegove skromne roake moe da
zapali samo vrelina i ivost balske dvorane; ako nita drugo,
shvatio je da se to nikako nee desiti u tom trenutku i da to nee
postii pokuajima koje je smeo da rizikuje meu ovim svetom
koji polae pravo na njegovu panju. Ni slutio nije da je u pitanju
stvar koja je u direktnoj suprotnosti sa njegovim interesima i da
se ona u mislima bavi onim primerima njegovog ponaanja za
koje je bilo najmanje opravdanja.
Osetila je koliko-toliko zadovoljstvo kada je otkrila da on
zaista narednog jutra odlazi iz Bata, da odlazi rano i da ga nee
biti itava dva dana. Pozvali su ga da svrati u Kamden Plejs iste
veeri kada se vrati s puta; ali sasvim je izvesno bilo da e biti
odsutan od etvrtka do subote uvee. Dovoljno je ravo bilo to
213

Zvonica & neky

joj je gospoa Klej neprestano pred oima; ali inilo joj se da bi

prisustvo jednog jo veeg licemera u njihovom drutvu
predstavljalo razaranje svakog mira i udobnosti. Strano je
ponienje oseala pri pomisli kako njenog oca i Elizabet
neprestano obmanjuju; kada bi se setila kakve im se uvrede sa
raznih strana spremajul Sebinost gospoe Klej nije bila toliko
komplikovana i odbojna kao njegova; i En bi drage volje tog asa
radila u korist tog braka, i pored svih njegovih zala, samo da se
oslobodi sitnih lukavtina kojima je gospodin Eliot pribegavao u
pokuaju da ga osujeti.
U petak je veoma rano nameravala da poseti ledi Rasel, i da joj
kae ono to joj se mora rei; i bila bi otila odmah nakon
doruka, ali ba je tada i gospoa Klej morala da izae da uini
ljubaznost njenoj sestri i potedi je truda, pa je reila da saeka da
ne bi morala da trpi njeno drutvo. Stoga je saekala da gospoa
Klej podobro odmakne pre nego to je poela govoriti o tome
kako namerava pre podne da provede u Ulici Rivers.
- Dobro - rekla je Elizabet - od mene joj nema ta poslati osim
pozdrava. O! I ponesi joj onu dosadnu knjigu to mi je poto-poto
htela pozajmiti i reci joj da sam je proitala. Zaista ne mogu sebe
terati da itam sve nove pesme i izvetaje o stanju nacije. Ledi
Rasel ba zamara oveka svim tim novim publikacijama. To joj
nemoj rei, ali mislim da je ona haljina to ju je sino nosila
uasna. Nekada sam mislila da ima ukusa u odevanju, ali na
koncertu sam je se stidela. Da se dri tako zvanino i izvetaeno!
I da sedi tako pravo! Razume se, prenee joj moje srdane
pozdrave.
- I moje - dodao je ser Volter. - Ljubazno je pozdravi. I moe
joj rei da mi je namera da je uskoro posetim. Ukazau joj
utivost; ali u samo svratiti da ostavim posetnicu. Jutarnje posete
nisu zgodne enama njene dobi koje se tako malo doteruju. Kada
bi samo htela staviti malo rumenila ne bi strahovala od pogleda;
214

Zvonica & neky

ali poslednji put kada sam je posetio, primetio sam da su odmah

navukli zastore.
Dok je njen otac govorio zaulo se kucanje na vratima. Ko bi to
mogao biti? En bi, setivi se poseta gospodina Eliota u svako doba,
oekivala njega da nije znala da ima ugovorene obaveze nekoliko
kilometara dalje. Nakon uobiajene neizvesnosti, zauli su
uobiajene zvuke koraka kako se pribliavaju i slugu kako
najavljuje gospodina arlsa Mazgrouva i njegovu gospou.
Njihova pojava izazvala je ponajvie iznenaenje; ali En je ba
bila radosna to ih vidi; a ni ostalima nije bilo ba toliko ao to su
doli da im ne poele sasvim pristojnu dobrodolicu; i im je
postalo jasno da ovaj njihov najblii rod ne namerava da odsedne
kod njih u kui, ser Volter i Elizabet odmah su bili kadri za veu
srdanost i pokazali se kao pristojni domaini. Doli su u Bat na
nekoliko dana sa gospoom Mazgrouv, i odseli su u Belom jelenu.
Toliko je uskoro postalo jasno; ali tek kada su Volter i Elizabet
poveli Meri u drugi salon da se naslauju njenim divljenjem, En je
mogla da zatrai od arlsa da joj iznese potpunu priu o njihovom
dolasku, i objasni osmehe i nagovetaje o nekom naroitom poslu
kojima se Meri razmetala, kao i da joj razjasni poprilino zbrkan
izvetaj o tome ko je sve s njima stigao u Bat.
Tada je saznala da su pored njih dvoje u Bat stigli gospoa
Mazgrouv, Henrijeta i kapetan Harvil. On joj je posve razumljivo i
jasno objasnio itavu stvar; a ona je iz tog njegovog objanjenja
shvatila da je u pitanju sasvim uobiajena pria. Plan se zaeo
kada je kapetan Harvil poeleo da poslom doe u Bat. Poeo je to
da spominje pre nedelju dana; a isto da bi imao ime da se
zanima, jer je prola sezona lova, arls je predloio da pode s
njim, a gospoi Harvil se ta zamisao mnogo dopala i smatrala je
da to ide u korist njenom muu; ali Meri nije mogla da podnese da
ostane kod kue, i ona je zbog toga bila silno nesrena pa je na dan
ili dva bilo neizvesno da li e se itav plan ostvariti, a i inilo se da
od njega nita nee biti. Ali tada su ga podrali njegovi otac i
215

Zvonica & neky

majka. Njena majka je elela da obie neke stare prijatelje u Batu;

i smatrali su da je to dobra prilika da Henrijeta doe i kupi
venanu spremu sebi i sestri; i, ukratko, naposletku je njegova
majka preuzela na sebe da organizuje dolazak da se kapetan
Harvil ne bi izlagao neprijatnostima i potekoama; a on i Meri su
joj se pridruili jer je tako svima bilo zgodno. Stigli su kasno
prethodne noi. Gospoa Harvil, njena deca i kapetan Benvik
ostali su sa gospodinom Mazgrouvom i Luizom u Aperkrosu.
En se samo zaudila da su stvari tako uznapredovale da se ve
govori o Henrijetinoj venanoj spremi. Mislila je da su izvesne
potekoe materijalne prirode najvea prepreka skorom
sklapanju njenog braka; ali je od arlsa saznala da je, skoro
(nedugo nakon to je primila poslednje Merino pismo), arlsa
Hejtera jedan prijatelj zamolio da priuva parohiju jednom
momku koji zasigurno jo mnogo godina nee moi da je
preuzme; pa su, oslanjajui se na njegov trenutni prihod, i imajui
vrsto uverenje da e se nai i neto trajnije mnogo pre isteka
ovog roka, porodice popustile eljama mladih i oni e za nekoliko
meseci stupiti u brak, gotovo u isto vreme kada i Luiza. - I dobro je
nametenje dobio - dodao je arls - svega je etrdesetak
kilometara udaljeno od Aperkrosa, i u lepom je kraju: u lepom
delu Dorsetira. Usred je najboljih lovita u kraljevstvu, okrueno
trima velikim posednicima od kojih se ne zna koji je oprezniji i
zavidniji: a bar e dvojici od te trojice arls Hejter biti naroito
preporuen. Premda on to nee umeti da ceni koliko bi trebalo primetio je. - arls je suvie nezainteresovan za lov. To je njegova
najvea mana.
- Ba mi je milo, zaista mi je milo - povikala je En - naroito mi
je milo to se ba tako desilo; i to ovim dvema sestrama, koje to
obe podjednako zasluuju, i koje su oduvek bile tako bliske,
izgledi za sreu jedne nee pomutiti sreu druge - i to e obe
uivati u jednakom blagostanju i srei. Nadam se da su vai otac i
mati veoma sreni zbog njih obe.
216

Zvonica & neky

- O! Jesu. Moj otac bi bio sreniji da su gospoda imunija, ali to

mu je jedina zamerka, druge im mane ne nalazi. Novac, znate,
mora pronai novac - dve keri udaje odjednom - to mu nikako ne
moe biti prijatno, i morae mnogo ega da se odrekne. Ali
namera mi nije da kaem da nemaju pravo na to. Red je da dobiju
ono to im sleduje kao kerima; a ja se nemam prava aliti jer je
on meni uvek bio dobar otac i iroke ruke. Meri nikako nije
zadovoljna Henrijetinom veridbom. Znate, nikada joj se taj mladi
i nije dopadao. Ali nepravina je prema njemu i ne razmilja
dovoljno o Vintropu. Ne mogu da je nateram da uvidi da je to
veoma vredno imanje. Dobro je odabrala i dobar je to brak; i
itavog ivota mi se arls Hejter dopada, i nemam nameru da sada
menjam miljenje.
- Takvi divni roditelji kao to su gospodin i gospoa Mazgrouv
- uzviknula je En - bi trebalo da se raduju brakovima svoje dece.
Uverena sam da oni ine sve to je u njihovoj moi da doprinesu
njihovoj srei. Kakav je samo blagoslov za mlade to su u takvim
rukama! Vai otac i mati se ine potpuno lieni onih ambicija koje
su uzrok brojnim ravim postupanjima i nesrei, i kod mladih i
kod starih. Nadam se da sada ve moete da se nadate da se Luiza
u potpunosti oporavila?
Odgovorio je uz poprilino oklevanje: - Da, verujem da se
mogu tome nadati; poprilino se oporavila; ali promenila se; ne
tri vie unaokolo i ne poskakuje, ne smeje se i ne igra; sada je
sasvim drugaija. Ako se ovek zanese pa snanije lupi vratima,
ona se odmah trza i uzvrpolji se poput mladog gnjurca u vodi; a
Benvik se ne odvaja od nje, po itav dan joj ita stihove i apue
joj na uvo.
En ne izdra da se ne nasmeje: - Znam da to vama nije ba po
volji - rekla je - ali verujem da je on zaista izvrstan mladi.
- I jeste. Niko u to ne sumnja; i nadam se da ne mislite da sam
toliko netrpeljiv pa da mislim da bi svaki mukarac trebalo da ima
ista zadovoljstva i zanimanja kakvaja imam. Ja mnogo cenim
217

Zvonica & neky

Benvika; i kada oveku poe za rukom da ga navede da razgovara,

on ima mnogo toga da kae. Ljubav prema knjizi nije mu
nakodila, jer on se i borio, a ne samo itao. Hrabar je on momak.
Prolog sam ga ponedeljka bolje upoznao. itavo jutro smo lovili
pacove u oevim velikim itnicama; a on je svoj zadatak toliko
dobro obavio da mi je otada jo miliji.
Ovde ih je prekinula neophodnost da se arls pridrui
ostalima i propisno se nadivi ogledalima i porcelanu; ali En je ula
dovoljno da se uputi u trenutno stanje stvari u Aperkrosu i da se
raduje njegovoj srei; i premda je uzdisala dok se radovala, u
njenim uzdasima nije bilo zlovolje zavisti. I ona bi rado uivala u
srei kakva je njihova kada bi mogla, ali nikako nije elela da
njihovu sreu umanji.
Poseta je, sve u svemu, prola u veoma dobrom raspoloenju.
Meri je bila vrlo vesela, i prepustila se radosti i uivala u promeni,
i toliko je bila zadovoljna putovanjem u svekrvinom etveropregu
i svojom potpunom nezavisnou od Kamden Plejsa da je bila ba
raspoloena da se svemu divi kako i dolikuje, i da vrlo spremno
uvidi sve prednosti kue koje su joj do tanina iznosili. Nije joj od
oca i sestre nita bilo potrebno, a njihovi bogato nameteni saloni
taman su dovoljno podizali i njen ugled.
Elizabet se, nakratko, nala u velikoj muci. Oseala je da bi
trebalo da gospou Mazgrouv i itavu njenu pratnju pozove na
ruak; ali nije mogla da podnese da oni koji su uvek bili nieg
poloaja od Eliotovih iz Kelina primete unienje njihovih prilika i
smanjen broj slugu to bi se tom prilikom svakako dalo primetiti. U
njoj su e to sukobili lepo vaspitanje i tatina; i tatina je pobedila,
pa je Elizabet opet bila srena. Ovako se ona sama sa sobom
ubeivala: - Staromodna naela; seoska gostoljubivost; mi ne
prireujemo rukove; malo ljudi u Batu to ini; ledi Misija ih
nikada ne prireuje; ak nije na ruak pozvala ni porodicu svoje
sestre, premda su se ovde zadrali itav mesec: a i usudila bih se
rei da bi to bilo vrlo nezgodno gospoi Mazgrouv; da bi je dovelo
218

Zvonica & neky

u nepriliku. Uverena sam da ona radije ne bi dola; ne moe se

oseati lagodno u naem drutvu. Sve u ih pozvati da dou uvee;
to e biti mnogo bolje; njima e to biti novina i pravi uitak.
Nikada pre nisu videli ovakva dva salona. Sa zadovoljstvom e
nam doi sutra uvee. Bie to uobiajen prijem, mali, ali otmen. - I
ovo je zadovoljilo Elizabet: a kada je poziv upuen dvoma
prisutnima i kada je obeano da e ga primiti i odsutni, Meri je
bila jednako zadovoljna kao i ona. Nju su naroito zamolili da
upozna gospodina Eliota i da se predstavi ledi Dalrimpl i
gospoici Karteret koje su, na svu sreu, ve pristale doi; pa nije
mogla biti zadovoljnija ukazanom panjom. Gospoica Eliot e
imati ast da poseti gospou Mazgrouv u toku prepodneva; a En je
odmah pola sa arlsom i Meri da poseti nju i Henrijetu,
Morala je da odustane od svoje namere da posedi sa ledi
Rasel. Sve troje su na nekoliko minuta svratili u ulicu Rivers; ali je
En ubedila sebe da nije od nekog velikog znaaja ako na jedan dan
odloi ovo svoje saoptenje pa je sa arom istinske naklonosti
kojoj su doprinela mnoga lepa seanja, pourila u Belog jelena da
ponovo vidi prijatelje i saputnike od prole jeseni.
Zatekli su gospou Mazgrouv i njenu ker u njihovim sobama,
i zatekli su ih same, a En su obe doekale sa istinskom toplinom.
Henrijeta je upravo bila u onom stanju koje je govorilo da su se
njeni izgledi nedavno popravili i da je njena srea jo svea, zbog
ega je bila puna obzira i zanimanja za svakoga koga je ikada
makar i malo volela; a ljubav gospode Mazgrouv je stekla time to
joj je bila od velike pomoi kada su bili u onoj velikoj brizi. I En je
upravo uivala u srdanosti i toplini i iskrenosti, i to tim vie, jer
na njenu veliku alost, ovi blagoslovi nisu krasili njen dom.
Zamolili su je da im posveti to je mogue vie svog vremena,
pozvali je da im doe svakog dana i ostane po itav dan, proglasili
je za lana porodice; a ona se, zauzvrat, sasvim prirodno, po
uobiajenoj svojoj navici odmah njima stavila na raspolaganje i
posvetila im svaku panju, pa je kada ih je arls ostavio, sasluala
izvetaj gospode Mazgrouv o Luizi, i Henrijetin izvetaj o sebi, i
219

Zvonica & neky

davala je miljenja o zanatlijama i preporuivala radnje; a

prekidala je samo da bi pruila Meri svaku pomo koja joj je bila
potrebna, od menjanja vrpce na eiru do sreivanja rauna; od
pronalaenja kljueva i sreivanja drangulija, do pokuaja da je
uveri da se niko nije prema njoj ravo poneo: to Meri nije mogla
a da povremeno ne uobrazi zabavljajui se kako je to obino
inila, stajanjem kraj prozora i gledanjem prema ulazu u sobu za
isprobavanje banjskih voda.
Trebalo je oekivati haotino prepodne. Kada se u hotelu
okupi veliko drutvo, moraju se oekivati iznenaenja i
neoekivana deavanja. U jednom trenutku stigla je poruka, u
narednom paket; a En nije bila kod njih ni pola sata, kada joj se
uinilo da je njihova trpezarija, premda prostrana, gotovo puna
sveta; nekoliko pouzdanih starih prijateljica sedelo je oko
gospoe Mazgrouv, a arls se vratio sa kapetanom Harvilom i
kapetanom Ventvortom. Njegova pojava samo ju je na trenutak
iznenadila. Nemogue joj je bilo da zaboravi da je zbog dolaska
zajednikih prijatelja njihov ponovni susret neminovan. Njihov
poslednji susret je za nju bio naroito znaajan jer joj je on otkrio
svoja oseanja; i ona je iz tog susreta izvukla najprijatniji zaljuak;
ali strahovala je, na osnovu njegovog izgleda, da ga jo uvek dri
isto ono nesreno uverenje koje ga je nateralo da urno napusti
koncertnu salu. inilo se da on ne eli da joj se priblii dovoljno
kako ne bi morao da s njom razgovara.
Pokuala je da ostane smirena i da pusti da se stvari odvijaju
svojim tokom, i pokuala je da se uzda u ovo razborito uverenje: Razume se da, ako sa obe strane postoji snana naklonost, nee
proi mnogo i naa e se srca razumeti, mora biti tako. Nismo mi
deca, pa da upadamo u zamku obmane i plahovitosti, da nas u
zabludu dovodi svaka trenutna nesmotrenost, i da se obesno
poigravamo sa sopstvenom sreom. - A ipak je, nekoliko
trenutaka kasnije pomislila kako ih boravak u drutvu onog
drugog, pod trenutnim okolnostima, moe samo izloiti
nesmotrenosti i nesporazumima najtetnije vrste.
220

Zvonica & neky

- En - povikala je Meri i dalje stojei pored prozora - eno

gospoe Klej, sigurna sam da je to ona, stoji pod kolonadom i sa
njom je neki gospodin. Videla sam ih kada su malo pre skrenuli iz
Ulice Bat. ini se da su udubljeni u razgovor. Ko je to? Doi, reci
mi. Zaboga! Seam se. Pa to je gospodin Eliot glavom.
- Nije - povikala je En urno - ne moe biti gospodin Eliot,
uveravam te. On je jutros u devet trebalo da ode iz Bata i tek bi
sutra trebalo da se vrati.
Dokje govorila, osetila je na sebi pogled kapetana Ventvorta,
pa se, postavi ga svesna, postidela i naljutila, i pokajala to je
toliko rekla, ma koliko to bilo beznaajno.
Meri je, uvreena pretpostavkom da ne poznaje svog roaka,
poela veoma toplo da se izraava o porodinim crtama i sa jo
veim uverenjem tvrdi da to jeste gospodin Eliot, i ponovo je
pozvala En da doe i sama se uveri, ali En nije nameravla da se
pomera, i trudila se da ostane pribrana i nezainteresovana. Ali
nemir je ponovo obuze kada je videla osmehe i poglede pune
razumevanja koje su razmenile dve ili tri gospoe koje su im dole
u posetu, kao da su verovale da i one znaju njenu tajnu. Jasno je
bilo da se glas koji se na nju odnosio rairio, i nastupila je kratka
stanka koja ju je uveravala da e se on sada rairiti jo i vie.
- Molim te da doe, En - povikala je Meri - doi i sama se
uveri. Zakasnie ako ne pouri. Rastaju se; rukuju se. On se
okree. Ja da ne prepoznam gospodina Eliota, zamisli, molim te!
ini se da si ti zaboravila na Lajm.
Da bi umirila Meri, a i moda prikrila svoju postienost, En se
u tiini primakla prozoru. Stigla je taman na vreme da potvrdi da
to jeste gospodin Eliot, u ta zaista nije verovala ranije, pre nego
to je nestao s jedne strane, dok se gospoa Klej urno udaljavala
s druge; i prikrivi iznenaenje koje nije mogla da ne oseti zbog
ovog oigledno prijateljskog razgovora dve osobe koje imaju
potpuno razliite interese, ona je mirno rekla: - Jeste, to je
zasigurno gospodin Eliot. Pretpostavljam da je promenio as
221

Zvonica & neky

polaska, to je sve, ili sam se moda ja prevarila, moda ga nisam

paljivo sluala - a zatim se vratila na mesto, ponovo spokojna i u
prijatnoj nadi da je uspela da se opravda.
Goe su se oprostile od njih; a arls je, nakon to ih je utivo
ispratio, a zatim sloio lice u grimasu za njima, i srdito se pobunio
to su uopte dolazile, ovako poeo:
- Pa, majko, uradio sam neto to e vam se dopasti. Bio sam u
pozoritu, i obezbedio nam lou za sutra vee. Nisam li dobar
deak? Znam da volite dobru predstavu; i ima mesta za sve nas. U
lou staje devetoro. Pozvao sam i kapetana Ventvorta. En nee
imati nita protiv da nam se pridrui, uveren sam. Svi mi volimo
dobru predstavu. Zar nisam dobro postupio, majko?
Gospoa Mazgrouv je vrlo vedro krenula da izraava savrenu
spremnost da pogleda predstavu ako su Henrijeta i ostali voljni,
kada ju je Meri otro prekinula povikavi:
- Za ime boga, arlse! Kako moe tako neto i pomisliti?
Iznajmiti lou sa sutra vee! Zar si zaboravio da smo za sutra vee
dogovorili posetu Kamden Plejsu? I da su nas pozvali ba sa
naroitom namerom da upoznamo ledi Dalrimpl i njenu ker, i
gospodina Eliota - nae najuvaenije roake? Kako moe biti
toliko zaboravan?
- Moe misliti! - odgovorio je arls - ta je veernji prijem?
Nita vredno pamenja. Tvoj nas je otac mogao pozvati na ruak,
rekao bih, ako je eleo da uiva u naem drutvu. Ti ini kako ti je
volja, a ja odoh u pozorite.
- O! arlse, tvrdim da e biti ba strano ako to uini kada si
im obeao da e doi.
- Ne, nisam ja nita obeao. Ja sam se samo usiljeno smekao i
klanjao se i jednom sam rekao drago, nikakvo ja obeanje nisam
dao.
- Ali mora poi, arlse. Neoprostivo bi bilo ne pojaviti se.
Pozvali su nas s namerom da nas predstave. Uvek smo bili tesno
222

Zvonica & neky

povezani sa Dalrimplovima. Nikada se nita ni sa jedne strane nije

desilo, a da to smesta ne bude objavljeno. A i blizak smo rod s
njima, zna; a i sa gospodinom Eliotom sa kojim se naroito mora
upoznati! Gospodinu Eliotu duni smo svaku panju. Pomisli
samo, on je naslednik moga oca: budui predstavnik porodice.
- Ne govori mi o naslednicima i predstavnicima - povikao je
arls. - Nisam ja od onih to okreu lea sili koja vlada da bi se
klanjali sili na pomolu. Ako ne idem radi tvoga oca, neuveno bi
bilo da odem radi njegovog naslednika. ta je gospodin Eliot
meni? - Ovaj izraz nemara je En vratio u ivot, jer je videla da se
kapetan Ventvort sav u uho pretvorio i da je sa svom panjom i
svom duom pratio ovaj razgovor; i da je na ove poslednje rei
upitno pogled skrenuo sa arlsa na nju.
arls i Meri su i dalje nastavili sve jednako; on se pola u ali, a
pola u zbilji bavio idejom da ode u pozorite, a ona se, bez
izuzetka ozbiljna, vatreno tome protivila i nije proputala da mu
stavi na znanje da e, ma koliko reena bila da ona sama ide u
Kamden Plejs, smatrati da su se vrlo rdavo prema njoj poneli ako
odu u pozorite bez nje. Gospoda Mazgrouv se umeala u
raspravu:
- Bolje bi bilo da to odloimo. arlse, ti se vrati i uzmi lou za
utorak. Bila bi prava teta da se razdvojimo, a i gopoica En ne bi
mogla poi s nama, kako je prijem u kui njenog oca; a uverena
sam da ni Henrijeta ni ja neemo mnogo mariti ni za kakvu
predstavu ako gospoice En ne bude s nama.
En joj je iskreno bila zahvalna na ovoj njenoj velikoj
ljubaznosti; a jo joj je vie bila zahvalnajer joj se pruila prilika
da odluno izjavi: - Gospoo, kada bi to zavisilo samo od moje
volje, prijem kod kue (osim Meri radi) ne bi predstavljao nikakvu
prepreku. Meni takva okupljanja ne priinjavaju zadovoljstvo, i
rado bih prijem zamenila za predstavu, i jo u vaem drutvu. Ali,
moda je bolje to ne pokuavati. - Rekla je; ali je sva drhtala kada
223

Zvonica & neky

je zavrila, svesna da je on njene rei uo, ali se nije usudila da

podigne pogled da vidi kakvog su uticaja imale.
Uskoro su se svi sloili da je utorak bolji dan za odlazak u
pozorite; jedino je arls zadrao pravo da zadirkuje svoju enu
uporno tvrdei da e on sutra ii u pozorite pa makar niko drugi
ne iao s njim.
Kapetan Ventvort je ustao i priao kaminu; verovatno samo
zato da prikrije nameru da sedne pored En, to je uskoro i uinio.
- Niste dovoljno dugo u Batu - rekao joj je - pa ne umete da
uivate u ovdanjim veernjim prijemima.
- O! Ne. Mene ne privlai priroda takvih okupljanja. I nisam
vam ja neki kartaro.
- Znam da to nikada niste bili. Niste voleli karte; ali vreme
menja oveka.
- Nisam se toliko izmenila - povikala je En pa zastala plaei se
kakvog nenadanog nesporazuma. Nakon to je nekoliko trenutaka
ekao, rekao je, kao da je tek tog asa shvatio: - Odista je to dugo
vremena! Osam i po godina je dugo vremena.
En je ostalo da u nekom spokojnijem trenutku razmilja da li
bi on jo neto rekao jer joj je, jo dok su joj njegove rei bile
svee u uima, panju na druge teme skrenula Henrijeta eljna da
iskoristi ovaj predah da izau u varo, pa je pozvala drutvo da ne
okleva i ne gubi vreme da im ne bi jo neko svratio u posetu.
Morali su da krenu. En je rekla da je potpuno spremna i
pokuavala je tako i da izgleda; ali je oseala da bi Henrijeta, da je
mogla znati koliko je teka srca i koliko nevoljno ustala sa svoga
mesta pripremajui se da izae iz sobe, zbog oseanja koja je ona
sama gajila prema svom roaku, i zbog samog pouzdanja u
njegovu naklonost, znala zbog ega da je ali.
Njihove su pripreme, meutim, uskoro prekinute. Zauo se
neki mete; dolazili su novi posetioci, i uskoro se vrata otvorie da
propuste ser Voltera i gospoicu Eliot, od ije pojave kao da ih je
224

Zvonica & neky

sve podila jeza. En se odmah osetila kao da je neto pritiska, i ma

koga da je pogledala videla je da i oni oseaju isto. Prijatnost,
sloboda i veselje koji su u prostoriji vladali u tiini su se utopili u
hladnoj pribranosti, upornom utanju i ispraznom razgovoru
kojima su doekali bezdunu otmenost njenog oca i sestre. Kako
se samo ona toga stidela!
Ali u jednom pogledu je njeno nepoverljivo oko pronalo
zadovoljenje. I njen otac i njena sestra su pozdravili kapetana
Ventvorta, a Elizabet ga je pozdravila mnogo blagonaklonije nego
pre. ak mu se jednom i obratila, i vie nego jednom ga je
pogledala. Elizabet se, istini za volju, naisto prema njemu bila
promenila. Ono to je usledilo objasnilo je ovu promenu. Nakon
to je nekoliko minuta protraeno na razmenu ispraznih rei,
uputila je poziv kojima je obuhvatila i sve ostale Mazgrouvove. Sutra uvee, da upoznate nekoliko naih prijatelja: nije zvanini
prijem. - Sve je ovo rekla vrlo ljupko, i na to je poloila pozivnice
koje je sa sobom ponela, a na kojima je pisalo Prijem kod
gospoice Eliot, ljubazno se i iroko osmehnuvi svima, a jedan je
osmeh ijednu pozivnicu naroito bila namenila kapetanu
Ventvortu. Istina je bila da je Elizabet dovoljno vremena boravila
u Batu da uvidi znaaj oveka takvog dranja i pojave kakvi su bili
njegovi. Prolost je bila nevana. Sadanjost je govorila da e on
svojom pojavom sasvim lepo pristajati u njenom salonu.
Pozivnicu mu je neposredno uruila, nakon ega su ona i ser
Volter ustali i otili.
Prekid je bio kratak, premda neprijatan, i veina prisutnih je
povratila raspoloenje i vedrinu im su se vrata za njima
zatvorila, ali ne i En. Ona je razmiljala samo o pozivu kome je sa
zaprepaenjem svedoila, i nainu na koji je on primljen; nainu
koji je mogao dvojako da se tumai, on je pre bio zateen nego
zahvalan, i pre je poziv utivo primio na znanje nego ga prihvatio.
Poznavala ga je: videla mu je prezir u oku, i nije se odvaila da
poveruje da je resio da prihvati ovaj poziv kao iskupljenje za
svaku bezobzirnost u prolosti. Duhom je potonula. Drao je
225

Zvonica & neky

posetnicu u ruci nakon to su otili kao da se duboko nad njom

zamislio.
- udi me je da je Elizabet svima uputila poziv! - proaputala
je Meri ujno. - Nije ni udo to je kapetan Ventvort oduevljen!
Vidi da ne da isputa pozivnicu iz ruke.
En je uhvatila njegov pogled, videla kako su mu se obrazi
zaarili, i kako je na trenutak prezrivo stisnuo usne, a zatim se
okrenula da vie ne vidi i ne uje nita to bi je dalje nasekiralo.
Drutvo se razilo. Gospoda su otila svojim poslom, dame
svojim, i nisu se vise sretali dok je En bila s njima. Toplo su je
zamolili da im se pridrui na ruku, i da s njima provede ostatak
dana, ali je bila toliko iscrpljena duhom da joj se inilo da ne moe
vie izdrati i da je kadra jo samo za to da ode kui gde e moi
boraviti u tiini do mile volje.
Obeavi im da e s njima provesti itavo naredno jutro ona je
zatim sav ovaj trenutni zamor okonala munom etnjom do
Kamden Plejsa, da tu provede vee, ponajvie sluajui kako se
Elizabet i gospoa Klej uurbano pripremaju za sutranje vee,
esto nabrajaju one kojima je upuen poziv i u beskraj se bave
ukrasima koji treba da doprinesu da to bude najotmeniji prijem u
Batu, a za sve to vreme nju je muilo veito pitanje hoe li kapetan
Ventvort doi? One su smatrale da je njegov dolazak sigurna stvar,
ali za nju je to bila briga koja ju je grizla i koju nije bila kadra da
umiri ni na celih pet minuta. Uopteno je mislila da e doi, jer je
uopteno smatrala da bi trebalo da doe; ali bio je to sluaj u
kojem se nije mogla uzdati u dunost ili obazrivost, koje bi
neizbeno prkosile nagovetajima sasvim suprotnih oseanja.
Trgla se iz ovih nemirnih razmiljanja i uzburkanih misli samo
da bi dala na znanje gospoi Klej da je viena u drutvu gospodina
Eliota tri sata nakon to je on trebalo da ode iz Bata, a nakon to je
uzalud pazila hoe li gospoa dati neko obavetenje o ovom
razgovoru. Resila je da ga sama spomene, i uinilo joj se da je
videla krivicu na licu gospoe Klej dok ju je sluala. Bila je
226

Zvonica & neky

prolazna; za tren je nestala; ali je En mogla da zamisli da je na

njenom licu proitala svest o tome da je, usled neke sloene
uzajamne lukavtine, ili neke njegove nadmene zapovesti, morala
da slua (moda ak i pola asa) njegove ukore i ogranienja u
pogledu njenih namera u vezi sa ser Volterom. Ona je, meutim,
uzviknula glasom sasvim pristojno nalik na njen prirodni:
- O! Zaboga! Istina je. Pomislite samo, gospoice Eliot, na svoje
veliko iznenaenje sam u Ulici Bat susrela gospodina Eliota.
Ostala sam naisto zateena. Okrenuo se i dopratio me do
banjskog dvorita. Neto je iskrslo pa ga spreilo da ode za
Tornberi, ali sam zaboravila ta je to bilo u pitanju; jer sam urila i
nisam ga paljivo sluala, i mogu samo da kaem da je bio veoma
reen da ne dozvoli da mu neto odloi povratak. eleo je da zna
koliko rano moete sutra da ga primite. Samo je o sutranjem
danu govorio, a izgleda da sam se i ja potpuno sutranjim danom
zanela otkako sam kroila u kuu i saznala za vae skoranje
planove i sve to se desilo, jer da nije tako bilo nipoto mi ne bi
susret s njim tako potpuno iz seanja iezao.

227

Zvonica & neky

Glava 23
Proao je samo jedan dan od Eninog razgovora s gospoom
Smit; ali je jedno snanije interesovanje istisnulo prethodno i
nju je sada toliko neznatno doticalo ponaanje gospodina Eliota,
osim zbog posledica koje je ono imalo u jednom pogledu, da se
narednog jutra prosto podrazumevalo da e do daljnjeg odloiti
posetu ulici Rivers kojom je imala sve da objasni. Obeala je da e
kod Mazgrouvovih ostati od doruka do ruka. Dala je re i
obavezala se, pa je karakter gospodina Eliota, kao i glava sultanije
eherezade, doekao jo jedan novi dan.
Na ugovoreno druenje je, meutim, stigla sa zakanjenjem;
jer je vreme bilo runo, i alila je zbog vremenskih prilika svoje
prijateljice radi, ali i sebe same radi, pre nego to se odvaila da
izae napolje. Kada je stigla do Belog jelena, i kada je pronala
odgovarajue odaje, shvatila je da nije stigla na vreme i da nije
stigla prva. Pred njom je stajala gospoa Mazgrouv u razgovoru sa
gospoom Kroft i kapetan Harvil sa kapetanom Ventvortom; i
odmah je saznala da su Meri i Henrijeta, suvie nestrpljive da
ekaju, izale u varo im se razvedrilo, ali da e se uskoro opet
vratiti i da su najstroe naloile gospoi Mazgrouv da je zadri
dok se ne vrate. Nije joj ostalo nita do da se povinuje i, naoko
spokojna sedne, i oseti kako u jedan mah ponire u sva ona
uzbuenja koja je slutila da e okusiti pre nego to se jutro zavri.
Nije bilo oklevanja, ni asa odlaganja. U tren oka je uronila
duboko u sreu ove bede, ili u bedu ove sree. Dva minuta poto je
ula u sobu, kapetan Ventvort je rekao;
- Sada emo, Harvile, napisati pismo o kome smo govorili,
Harvile, ako biste mi dali potreban pribor.
Pribor se nalazio na stolu, sasvim pri ruci; pa je seo za njega i
zaokupio se, gotovo im svima okrenuvi lea, pisanjem.
Gospoa Mazgrouv je gospoi Kroft prepriavala tok veridbe
svoje starije keri, i to ba onim nezgodnim glasom koji se
228

Zvonica & neky

savreno mogao uti i pored toga to se nazivao apatom. En je

smatrala da joj nije mesto u tom razgovoru, a ipak, kako se inilo
da se kapetan Harvil predao mislima i da nije raspoloen za
razgovor, ona nije mogla da ne uje mnoge nepoeljne
pojedinosti, kao to je: - kako su se gospodin Mazgrouv i moj brat
Hejter nekoliko puta sastajali da se o svemu dogovore; ta je moj
brat Hejter rekao jednog dana i ta je gospodin Mazgrouv
predloio narednog, i ta se desilo mojoj snaji Hejter, i ta su
mladi eleli, i za ta sam u prvi mah rekla da na to nikada neu
pristati, ali sam kasnije dozvolila da me ubede kako e to biti
sasvim primereno - i jo mnogo toga drugog izreenog ovako
slobodno i otvoreno; pojedinosti koje su se i pored svih prednosti
ukusa i uglaenosti kojima se dobra gospoa Mazgrouv nije
mogla pohvaliti, mogle istinski ticati samo glavnih uesnika ove
prie. Gospoa Kroft je sve ovo veoma ljubazno sluala i kad god
bi progovorila, rekla je neto veoma razborito. En se nadala da su
gospoda suvie preokupirana svojim poslovima da bi bilo ta od
ovoga ula.
- I tako, gospoo, uzev sve u obzir - rekla je gospoa Mazgrouv
svojim monim apatom - iako smo mi moda eleli drugaije,
ipak smo naposletku zakljuili da ne bi bilo pravino dalje
odugovlaiti jer je arls Hejter ve naisto bio poludeo, a ni
Henrijeta nije bila nita bolja; i tako smo pomislili da bi bolje bilo
da se oni odmah uzmu i da to to bolje iskoriste, kao i mnogi to
su uinili pre njih. Kako bilo, rekla sam im, bolje je i to od
dugotrajne veridbe.
- Upravo sam to htela primetiti - povikala je gospoa Kroft. Vie volim kada se mladi odmah priviknu na skromna primanja, i
kada moraju da se zajedno uhvate u kotac sa nedaama, nego da
se upuste u dugotrajnu veridbu. Uvek sam miljenja da nijedna
uzajamna...
- O! Draga gospoo Kroft - povikala je gospoa Mazgrouv, ne
mogavi da se uzdri da joj dozvoli da zavri - niega se ne grozim
229

Zvonica & neky

toliko kada je mlad svet u pitanju koliko dugotrajne veridbe. Uvek

sam se tome protivila kod moje dece. Lepo je to, govorila sam, da
se mladi vere ako imaju uslova da se uzmu za est meseci, ili za
godinu; ali dugotrajna veridba...
- Jeste, draga gospoo - rekla je gospoa Kroft - ili nesigurna
veridba, veridba koja bi se mogla otegnuti. Smatram da je veoma
nesigurno i da nipoto nije mudro upustiti se u veridbu ne znajui
hoe li biti mogunosti za brak, i smatram da je svaki roditelj
duan da to sprei koliko je god u njegovoj moi.
En se za ovo sasvim neoekivano zainteresovala. Osetila je
kako bi se ovo i na nju moglo odnositi, osetila je to po treperenju
koje ju je itavu obuzelo; i ba u onom trenutku kada je ona
pogled nagonski skrenula prema udaljenom stolu, pero kapetana
Ventvorta je prestalo da se kree preko hartije, i on je podigao
glavu, i zastao oslukujui, a zatim se okrenuo i uputio joj jedan
brz pronicljiv pogled.
Dve dame su nastavile da razgovaraju, nanovo uspostavljaju
iste one ve priznate istine, i potkrepljuju ih primerima koji su na
zlo izali kada se postupalo drugaije, a koje su one same imale
prilike da primete, ali En nije nita od toga jasno ula; samo amor
rei u uima jer joj je um bio u previranju.
Kapetan Harvil istini za volju nita od svega nije uo, i sada je
ustao sa stolice i priao prozoru i En je, a inilo se kao da ga prati
pogledom, premda je to bilo iz istog odsustva duhom, polako
poela da shvata da on to nju doziva da mu se pridrui. Gledao ju
je smeei se, i dozivao je blagim pokretom glavom kao da kae:
Doite k meni, imam vam neto rei; a neizvetaena srdanost i
prirodnost njegovog dranja koja je ukazivala na oseanja
svojstvenija mnogo dubljem poznanstvu nego to je njihovo
odista bilo, dala su dodatnu snagu njegovom pozivu. Ustala je i
prila mu. Prozor pored kog je stajao nalazio se na drugom kraju
prostorije od onog u kom su gospoe sedele, i premda blie stolu
za kojim je sedeo kapetan Ventvort, ipak ne preterano blizu. Kada
230

Zvonica & neky

mu se pribliila, na lice kapetana Harvila vratio se ozbiljan,

zamiljen izraz koji je, inilo se, bio svojstven njegovom
karakteru.
- Pogledajte - rekao je razmotavajui smotuljak u ruci i
prikazujui mali portret u minijaturi - znate li ko je ovo?
- Naravno, kapetan Benvik.
- Da, i moete i pretpostaviti za koga je. Ali - (dubljim glasom)
- nije za nju poruen. Gospoice Eliot, seate li se kako smo
zajedno etali u Lajmu i kako nam se srce kidalo zbog njega?
Nisam tada ni slutio - ali sada to nije vano. Ovo je naslikano na
Rtu dobre nade. Tamo je on upoznao jednog vetog mladog
umetnika Nemca kome je, da bi ispunio obeanje dato mojoj
sirotoj sestri, sedeo da naini ovaj portret za nju; a ja sam sada
dobio zaduenje da ga dam na uramljivanje za drugu! Taj zadatak
da meni poveri! Ali kome drugome da ga poveri? Nadam se da
mogu na njega da raunam. Iskren da budem, ne alim to to
preputam drugom. On je na sebe uzeo - (rekao je gledajui
kapetana Ventvorta) - sada o tome pie. - Dok mu je usna
podrhtavala itav je govor zavrio reima: - Sirota Fani! Ona njega
ne bi tako brzo zaboravila!
- Ne - odgovorila je En tihim, oseajnim glasom. - U to mi je
lako poverovati.
- Nije joj to bilo u prirodi. Ona je njega bezrezervno volela.
- Ne bi to bilo u prirodi nijednoj eni koja iskreno voli.
Kapetan Harvil se nasmeio dok je govorio: - Tvrdite li vi to za
itav enski rod? - A ona mu je odgovorila na pitanje takoe se
smeei: - Tvrdim. Mi zasigurno ne zaboravljamo vas onoliko brzo
koliko vi zaboravljate nas. Moda nam je to vie sudbina nego
vrlina. Mi nemamo izbora. Ostajemo u kui, u miru i povuene u
svoja etiri zida, preputene na milost i nemilost oseanjima. Vi
ste primorani da radite. Uvek vas eka neka dunost, zanimanje i
ovaj ili onaj posao koji vas odmah vraaju u svet, a stalna
zaokupljenost i promena brzo oslabe svaki utisak.
231

Zvonica & neky

- Pod pretpostavkom da je istinito vae uverenje da

svakodnevica odista mukarcima pomae da se tako brzo oporave
(sa ime mislim da se neu sloiti), ipak se njome Benvikovo
ponaanje ne moe opravdati. On nije bio primoran ni na kakav
rad. Mir ga je vratio na kopno, i otada ivi s nama, u krugu nae
porodice.
- Istina - rekla je En - istina je sve to; nisam se toga setila; ali
ta sada da kaemo, kapetane Harvile? Ako promena ne dolazi
spoljnjim uticajem, onda mora da doe iznutra; mora da je u
prirodi, u prirodi mukarca, i mora da je priroda odradila svoje u
sluaju kapetana Benvika.
- Ne, ne, nije to u prirodi mukarca. Ne dozvoljavam da je vie
u prirodi mukarcu nego eni da bude nedosledan i da zaboravlja
one koje voli, ili je voleo. Verujem da je istina upravo obratna.
Verujem u istinsku srazmeru naeg telesnog i duevnog sklopa;
da su i naa oseanja, kao i naa tela snanija; kadra da istrpe i
najgrublje postupanje, i pregrme i najvee nevolje.
- Vaa oseanja moda jesu snanija - odgovorila je En - ali u
vam ja u duhu te iste srazmere s pravom ustvrditi da su naa
oseanja nenija. Mukarac je snaniji od ene, ali ne ivi due; to
upravo precizno objanjava moje poglede na prirodu enskih
oseanja. Ne, suvie bi okrutno po vas bilo kada bi stvari stajale
drugaije. Imate vi dovoljno tekoa i muka i opasnosti sa kojima
vam valja izboriti se. Vi vazda radite i muite se, i izlaete se
svakom riziku i nedaama. Morate da napustite i dom i prijatelje i
domovinu. Ni svojim vremenom, ni zdravljem ni ivotom ne
raspolaete u potpunosti. Odista bi bilo okrutno - (rekla je
uzdrhtalim glasom) - kada bi se svemu ovome jo dodala i enska
oseanja.
- Nikada se neemo sloiti u ovom pogledu - zaustio je
kapetan Harvil kada im neka tiha buka skrenu panju na deo
prostorije u kom se nalazio kapetan Ventvort. To mu je samo pero
bilo palo; ali En se trgla kada je shvatila da joj je on blie nego to
232

Zvonica & neky

je pretpostavljala i jednim delom je bila sklona varovati da mu je

pero ispalo jer se zaneo njihovim razgovorom i trudio se da uje
njihove rei, koje nije verovala da je mogao razaznati.
- Jeste li zavrili pismo? - upitao je kapetan Harvil.
- Nisam jo, ostalo mi je jo nekoliko redaka. Zavriu ga za
pet minuta.
- to se mene tie nemate razloga za urbu. Ja se u potpunosti
ravnam prema vama. Ja sam se ovde lepo usidrio - (rekao je
smeei se En) - dobro sam snabdeven i sve mi je potaman. Nema
potrebe da urite. Pa, gospoice Eliot - (rekao je spustivi glas) kao to sam vam rekao, pretpostavljam da se nikada neemo
sloiti u ovoj stvari. Verovatno se mukarac i ena i ne mogu u
tome sloiti. Ali dozvolite da primetim da je istorija protiv vas sve prie, sva proza i poezija. Kada bih imao pamenje kakvo
Benvik ima, mogao bih vam za tren navesti pedeset citata u prilog
mom stanovitu, a mislim da nikada u ivotu nisam otvorio knjigu
koja nije imala neto da doda na temu enske prevrtljivosti.
Pesme i poslovice sve govore o nestalnosti ene. Ali moda ete vi
rei da je to zato to su ih sve pisali mukarci.
- Moda i hou. Da, da, ako biste bili ljubazni, nemojte se
pozivati na primere iz knjiga. Mukarci su uvek uivali svaku
prednost u odnosu na nas jer su mogli da iznesu svoju priu.
Obrazovanje je na njihovoj strani u mnogo veoj meri; pero je u
njihovim rukama. Ne dozvoljavam da se knjigama ita dokazuje.
- Ali kako emo onda bilo ta dokazati?
- Nikada i neemo. Ne moemo oekivati da emo ikada ma ta
u tom pogledu dokazati. To je razlika u miljenju koja ne priznaje
dokaze. Svako od nas je, verovatno, od samog poetka malo
pristrasan svom polu; i na toj pristrasnosti mi gradimo injenice
koje joj idu u prilog a koje su se desile u naem krugu, a mnoge od
tih injenica (moda upravo one koje nas najdublje pogaaju) su
ba takve da se ne mogu izneti na videlo a da se ne izda poverenje,
ili da se, u izvesnom pogledu, ne kae ono to ne bi smelo.
233

Zvonica & neky

- Ah! - povikao je kapetan Harvil glasom bremenitim

oseanjima - kada bih samo mogao da uinim da shvatite ta
mukarac osea kada poslednji put pogleda enu i decu i
posmatra brod kojim ih je poslao dok mu se ne izgubi iz vida, pa
se okrene i kae: Sam Bog zna hoemo li se opet sresti! A kada
bih zatim mogao da vam oslikam toplinu u njegovoj dui kada ih
opet vidi; kako, kada se nakon to je itavu godinu odsustvovao,
vrati primoran da pristane u neku drugu luku, preraunava koliko
e im biti potrebno da i oni tamo stignu i kako se pretvara i
obmanjuje sebe i govori: Ne mogu oni stii pre tog i tog dana, a
sve se vreme nada da su stigli pola dana ranije, i kakva je samo
radost kada ih vidi da naposletku stiu, kao da su im nebesa dala
krila, jo i mnogo asova ranije! Kada bih mogao sve ovo da vam
objasnim, i sve ono to mukarac moe da podnese i uini, i to se
dii initi zarad tog svog najveeg blaga! Ja govorim, znate, samo o
mukarcima koji imaju srca! - rekao je potiskujui snana
oseanja.
- O! - povikala je En ustro. - Nadam se da ukazujem duno
potovanje svemu to vi oseate, i to oseaju oni nalik vama. Ne
dao mi Bog da potcenim topla i iskrena oseanja ma kog ljudskog
bia! Bila bih vredna svakog prezira kada bih se drznula
pretpostaviti da su samo ene kadre za istinsku naklonost i
vernost. Ne, verujem da ste vi u branom ivotu kadri za sve ono
veliko i dobro. Verujem da ste kadri uloiti svaki napor i istrpeti
svaku domau nedau, dokle god - ako smem tako da se izrazim dokle god imate radi koga to initi. Hou da kaem, dok je iva
ena koju volite i dok ona ivi za vas. Jedina povlastica na koju
tvrdim da moj pol polae pravo (i nije to povlastica vredna da
nam na njoj zavidite; nije neto za im bi trebalo da udite) je da
mi volimo due i nastavljamo da volimo i kada nema vie ni ivota
ni nade.
Nije odmah mogla da kae nita vie; srce joj se prelivalo
oseanjima, a grlo se steglo.
234

Zvonica & neky

- Dobra ste vi dua - povikao je kapetan Harvil spustivi

sasvim neno dlan na njenu ruku. - Ne moe se ovek raspravljati
s vama. A kada se setim Benvika jezik mi se vee.
Panju su im privukli ostali. Gospoda Kroft se opratala.
- Izvoli, Frederie, verujem da nam se putevi sada razdvajaju rekla je. - Ja idem kui, a ti ima obavezu prema prijatelju. Veeras
emo moda imati zadovoljstvo da se ponovo sretnemo na vaem
prijemu - (ove je rei uputila En). - Jue smo dobili pozivnicu vae
sestre, a koliko sam razumela i Frederik ju je dobio, nije li tako,
jednako kao i mi?
Kapetan Ventvort je urno presavijao pismo pa ili nije mogao,
ili nije hteo da joj odgovori u celosti.
- Da - rekao je - istina je; ovde se rastajemo, ali Harvil i ja emo
uskoro za vama; to jest, ako ste vi, Harvile, spremni i sam u biti
za pola minuta. Znam da neete imati nita protiv da krenemo. Na
raspolaganju u vam biti za pola minuta.
Gospoa Kroft ih je napustila, a i kapetan Ventvort je, nakon
to je u velikoj urbi zapeatio pismo, odista bio spreman da poe,
i ak je i izgledao nemirno i uzbueno kao da jedva eka da krenu.
En nije znala kako da ovo tumai. Kapetan Harvil joj je uputio
najtoplije Prijatno vam jutro elim i Bog vas blagoslovio! a od
njega ni rei, niti pogleda! Izaao je iz prostorije a da je ni
pogledao nije!
Ona je, meutim, imala taman toliko vremena da se priblii
stolu za kojim je pisao kada je zaula korake kako se vraaju;
vrata su se otvorila, a na njima je stajao niko drugi do on. Izvinio
im se, ali zaboravio je da ponese rukavice, i odmah je priao stolu
i ispod rasute hartije izvukao jedno pismo i spustio ga pred En i
na trenutak je pogledao oima uarenim i moleivim pa urno
pokupio rukavice i ponovo izaao iz prostorije gotovo i pre nego
to je gospoa Mazgrouv shvatila da se vratio: sve se odigralo u
jednom trenu oka!
235

Zvonica & neky

Potpuni okret koji je taj jedan tren izazvao u En bio je takav da

se gotovo nije dao reima opisati. Pismo, na kom je jedva itko
stajalo za gospoicu A. E... je po svoj prilici bilo ono koje je on
onako urno savijao. Dok su mislili da on pie samo kapetanu
Benviku, on se i njoj obratio] Od sadraja tog pisma zavisilo je sve
to joj ovaj svet moe ponuditi. Sve je bilo mogue, i moglo se
svemu odoleti, osim neizvesnosti. Gospoa Mazgrouv je imala
neka svoja posla da obavi za svojim stolom; morala se uzdati u
njihovu zatitu, pa je utonula u stolicu na kojoj je sedeo, i zauzela
ba ono mesto na kom se naginjao nad stolom i pisao i gutala
oima sledee rei:
- Ne mogu vie u tiini sluati. Moram govoriti s vama na nain
koji mi je dostupan. Kidate mi duu. A tom duom sam jednim
delom u samrtnom ropcu, a drugim delom se sav predao nadi. Ne
recite mi da sam okasnio, da su sva ta dragocena oseanja zauvek
iezla. Nudim vam se ponovo srcem koje je jo i vie vae nego
to je bilo onomad kada ste ga pre osam i po godina slomili. Ne
usudite se da tvrdite da mukarac zaboravlja pre nego ena, da
njegova ljubav prva umire. Nikoga osim vas nisam voleo.
Nepravian sam moda i bio, i bio sam slab i osvetoljubiv, ali
nikada nestalan. Vi ste razlog mog dolaska u Bat. Samo vas radi ja
razmiljam i planiram. Zar to niste videli? Zar je mogue da niste
razumeli moje elje? Ne bih ekao ni ovih deset dana da sam
mogao da proniknem u vaa oseanja kao to slutim da ste vi
proniknuli u moja. S mukom vam piem. U svakom asu ujem
neto to me savladava. Utiavate glas, ali ja razaznajem zvuk tog
glasa i kada je on drugima neujan. Suvie ste vi dobro i suvie
izvanredno bie! Odista ste prema nama pravini. Verujete da i
meu mukarcima postoji istinska naklonost i postojanost.
Verujte da je ona nadasve arka i nepokolebljiva i kod F.V.
- Moram otii ne znajui svoju sudbinu; ali u se vratiti ovamo,
ili u poi za vama im uzmognem. Jedna re, jedan pogled bie
dovoljan da odlui hou li kroiti u kuu vaeg oca veeras ili joj
nikada neu prei prag.
236

Zvonica & neky

Od takvog se pisma nije moglo brzo oporaviti. Moda bi je

umirilo da je mogla pola sata provesti u samoi i razmiljanju; ali
ovih deset minuta koji su proli pre nego to su je prekinuli, uz
sva ogranienja njene trenutne situacije, nisu nikako mogli da joj
donesu spokoj. Svaki joj je trenutak donosio novi nemir. Bila je to
neizmerna srea. I pre nego to je u potpunosti postala svesna
ovog oseanja, vratie se arls, Meri i Henrijeta.
Apsolutna potreba da se pred njima ponaa prirodno odmah
je dovela do pokuaja da se pribere; ali nakon nekog vremena nije
vie mogla. Uhvatila je sebe kako ne razume ni re od onog to su
govorili, pa se nala primorana da se poali da je slaba i zamoli da
je izvine. Videli su da je bleda, i bili su iznenaeni i zabrinuti, i ni
za ta na svetu nisu bez nje hteli izai. Bilo je to strano. Lek bi joj
bio da su svi oni hteli otii i ostaviti je samu; a ovako ju je samo
zamaralo ovo njihovo stajanje ili dvorenje, pa je u trenutku
oajanja rekla da bi htela kui.
- Svakako, mila - povikala je gospoda Mazgrouv - odmah
poite kui i odmorite se da biste mogli da izdrite vee. Volela
bih da je Sara ovde da vas vida, ja nisam nikakav vidar. arlse,
pozovi i porui nosiljku. Ne sme hodati.
Ali nosiljka joj nikako nije odgovarala. To bi jo od svega bilo
najgore! Nipoto ne bi mogla podneti da propusti priliku da
progovori re dve sa kapetanom Ventvortom za vreme mirne,
usamljene etnje kroz varo (bila je gotovo potpuno sigurna da e
ga sresti). Toplo se pobunila protiv kola, a gospoa Mazgrouv,
koja je samo jedno smatrala za bolest se, nakon to se uverila, sa
izvesnom dozom strepnje, da u ovom sluaju nije bilo nikakvog
pada; da se En nije u skorije vreme okliznula i zadobila udarac u
glavu; i da se sa potpunom sigurnou moe tvrditi da nikakvog
pada nije bilo, veselo s njom rastala nadajui se da e joj dovee
biti bolje.
Strahujui da ne propusti neku meru predostronosti, En se
na trenutak kolebala, pa rekla:
237

Zvonica & neky

- Plaim se, gospoo, da me nisu ba najbolje razumeli. Molim

vas, budite dobri pa spomenite ostaloj gospodi da se nadamo da
emo itavo drutvo videti veeras na prijemu. Plaim se da je
dolo do neke omake; i elela bih da naroito naglasite kapetanu
Harvilu i kapetanu Ventvortu da se nadamo da emo ih obojicu
videti.
- O! Mila moja, sasvim je to jasno, na asnu re. Kapetan Harvil
ni ne pomilja da ne doe.
- Odista ste tog miljenja? Ali plaim se; i ba bi mi ao bilo.
Hoete li mi obeati da ete im to spomenuti kada ih ponovo
vidite? Rekla bih da ete ih obojicu videti jo ovog prepodneva.
Molim vas da mi to obeate.
- Hou, bogami, ako vi tako elite. arlse, ako vidi kapetana
Harvila negde, seti se da mu prenese poruku gospoice En. Ali
odista, mila, nemate razloga za nespokoj. Jamim vam da kapetan
Harvil smatra da se vrsto obavezao; a rekla bih da tako smatra i
kapetan Ventvort.
En nije vie nita mogla da uini; ali njeno srce je slutilo da bi
kakva nezgoda mogla da pomuti njenu savrenu sreu. Ali da to,
ipak, ne moe dugo potrajati. ak i ako on ne doe u Kamden
Plejs, moi e da mu poalje koju jasnu re po kapetanu Harvilu.
Jo jedna ju je trenutna briga snala. arls je, iz iskrene
zabrinutosti i iste svoje dobrote, po svaku cenu reio da je
otprati do kue; nije ga mogla spreiti. Ovo je bilo gotovo svirepo.
Ali nije mogla ni dugo biti nezahvalna; odrekao se neke obaveze
kod pukara samo da bi njoj bio na usluzi; pa je naoko veoma
zahvalno pola s njim.
Nalazili su se u Ulici Junion kada su joj jedan bri korak za
leima, i neki poznat zvuk dali trenutak dva vremena da se
pripremi za susret sa kapetanom Ventvortom. Pridruio im se; ali
je, kao da je neodluan da li da im se pridrui ili produi dalje,
utao, samo ju je pogledao. En je dovoljno vladala sobom da
sretne njegov pogled, ali ne odbojno. Obrazi koji su bili bledi sada
238

Zvonica & neky

se zarumenee, a oklevajuim pokretima vrati se sigurnost. Iao je

pored nje. I ba u tom asu, kao da se neega dosetio, arls ree:
- Kapetane Ventvorte, kojim putem idete? Idete li samo do
Ulice Gej ili dalje u varo?
- Ni sam ne znam - odgovorio je kapetan Ventvort iznenaeno.
- Idete li gore Belmontom? Prolazite li pored Kamden Plejsa?
Jer se u tom sluaju neu ustruavati da vas zamolim da me
odmenite, i da ponudite En ruku i otpratite je do vrata njenog oca.
Mislim da se jutros preterano umorila i ne sme ii tako daleko bez
pratnje, a mene eka onaj ovek na pijaci. Obeao mi je da e mi
pokazati jednu izvanrednu puku koju se sprema da poalje;
rekao je da e gledati da je ne zapakuje do poslednjeg trenutka da
bih mogao da je vidim; i ako se sada ne vratim, propustiu priliku
da je vidim. Ako je suditi po njegovim reima, u velikoj je meri
nalik na onu moju manju dvocevku iz koje ste pucali onomad u
Vintropu.
Nije se imalo ta prigovoriti. Mogao je samo pred svetom
pokazati najveu pripravnost, i najpredusretljivije se prihvatiti
dunosti; dok se u njemu dua osmehivala i poigravala od
ushienja. Za pola minuta se arls naao na kraju Ulice Junion, a
preostalo dvoje je zajedno nastavilo dalje; i uskoro su razmenili
dovoljno rei da se sloe i upute prema relativno mirnoj i
povuenoj poljunenoj stazi gde e razgovorom ovaj as
pretvoriti u pravi blagoslov, i udariti temelj besmrtnosti na
srenim matanjima o buduem njihovom zajednikom ivotu. Tu
su ponovo razmenili sva ona oseanja i obeanja za koja se inilo
da su ve jednom sve osigurala, a nakon ega su usledile mnoge,
mnoge godine razdvojenosti i otuenja. Tu su se ponovo vratili u
prolost, moda jo i sreniji u ovom ponovnom sjedinjenu nego
to su bili kada su se prvi put jedno drugom zavetovali; neniji,
kuaniji, sa veim pouzdanjem da dublje poznaju karakter onog
drugog, njegovu vernost i istinu; spremniji i dorasliji za delanje. i
tamo su, polako idui blagom uzbrdicom, nesvesni sveta oko sebe,
239

Zvonica & neky

ne videi ni politiare to su besciljno tumarali, ni uurbane

domaice, ni kokete, ni dadilje s decom, mogli da se predaju onim
osvrtima na prolost i priznanjima, a ponajvie objanjenjima
svega onoga to je neposredno prethodilo sadanjem trenutku,
koja su bila tako muna i budila beskrajno zanimanje. Proli su
kroz sve one sitne promene od prole nedelje; a razgovoru o
jueranjim i dananjim teko da je moglo biti kraja.
Nije se prevarila u sudu. Ljubomora na gospodina Eliota bila je
teret, sumnja i muka to ga je sputavala. Poela je da ga nagriza
jo u prvom asu boravka ovde u Batu; pa se vratila, posle krae
stanke da uniti koncert; i imala je uticaja na sve to je inio i
govorio, ili proputao da uini ili kae u posiednja dvadeset etiri
asa. Ona je korak po korak poela da ustupa pred nadama koje su
njeni pogledi, ili rei ili dela povremeno budili; a konano su je
zauvek uguila ona oseanja i ton njenog glasa koje je uo dok je
razgovarala sa kapetanom Harvilom; a pod njihovim je
neodoljivim uticajem zgrabio list hartije i izlio na njega sva svoja
oseanja.
Onome to je napisao nije se imalo ta oduzeti niti se ta imalo
pojasniti. On je uporno tvrdio da nije voleo nijednu osim nje.
Nikada nijedna nije zauzela njeno mesto. Nikada ak nije sebe ni
zavaravao da joj je pronaao ravnu. Ali ovo je ipak morao da
prizna: da joj je veran ostao nesvesno, ne, nenamerno; da je
njegova namera bila da je zaboravi, i da je on verovao da mu je to i
uspelo. Verovao je da je ravnoduan, a samo je bio srdit; da je
nepravian bio prema njenim vrlinama jer su one bile razlog
njegove patnje. Njen karakter je on sada smatrao za olienje
savrenstva, lepu ravnoteu nenosti i vrstine; ali morao je da
prizna da je tek u Aperkrosu nauio da joj odaje duno
potovanje, i da je tek u Lajmu poeo da spoznaje i razumeva
samog sebe. U Lajmu je nauio i vie od jedne lekcije. Divljenje
koje joj je gospodin Eliot pokazao prolazei pored nje u najmanju
ruku ga je trglo, a deavanja na lukobranu i kasnije u kui
240

Zvonica & neky

kapetana Harvila samo su jo vie uvrstila njenu nadmo nad

svim ostalim enama.
Tvrdio je da je, i dok je pokuavao da zavoli Luizu Mazgrouv
(a bili su to pokuaji rasrene gordosti), u dui oseao da to nije
mogue; da nije mario, da nije mogao da mari za Luizu; premda
sve do tog dana, sve do prilike da na miru razmisli, koja je nakon
njega usledila, nije razumeo savrenu nadmonost duha u
poreenju sa kojim se Luizin duh nije mogao povoljno posmatrati,
niti savrenu, neprikosnovenu vlast koju je ona nad njim imala. Tu
je nauio da razlikuje postojanost naela od tvrdoglavosti i
samovolje, odvanost nesmotrenosti i odlunost pribranog duha.
Tu je video sve to je u njegovim oima uzdiglo enu koju je
izgubio; i tu je poeo da se kaje zbog gordosti, ludosti i ludila svoje
srdbe koja ga je spreila da pokua da je ponovo osvoji kada ju je
sudbina nanela njemu na put.
Otada ga je muilo samo gorko kajanje. Tek to se oslobodio
straha i kajanja koji su ga drali nekoliko dana nakon Luizine
nesree, tek to je ponovo poeo da se osea ivim, a on je poeo
da osea da, premda iv, nije slobodan.
- Otkrio sam - rekao je - da me Harvil smatra verenim
ovekom! Da ni Harvil ni njegova ena nisu ni najmanje sumnjali u
naa uzajamna oseanja. Ostao sam iznenaen i zapanjen.
Donekle sam odmah mogao da mu protivreim; ali kada sam
pomislio kako njegovo miljenje mora da dele i ostali - njena
porodica, ne, moda i ona sama - nisam vie bio svoj gospodar. Bio
sam au vezan za nju ako je tako elela. Poneo sam se
nepaljivo. Nisam o tome ranije ozbiljno razmiljao. Nisam uzeo u
obzir da bi moja preterana prisnost morala na mnoge naine na
ravo izai: i da nisam imao nikakvog prava da iskuavam mogu li
zavoleti ma koju od devojaka, pa makar to nemalo nikakvih
drugih ravih posledica osim neprijatnih glasina. Grdno sam bio
pogreio i morao sam prihvatiti posledice.
241

Zvonica & neky

Ukratko, on je suvie kasno otkrio da se vezao; i da ba u

trenutku kada se sasvim jasno uverio da za Luizu ni najmanje ne
mari, mora sebe smatrati vezanim za nju, ukoliko se pokae da su
njena oseanja prema njemu onakva kakva je Harvil
pretpostavljao. Zbog toga je reio da napusti Lajm, i saeka njen
oporavak na nekom drugom mestu. Rado je bio spreman da ugui,
koristei se svim sredstvima koja mu je ast doputala, svako
oseanje ili nadu koju je ona u vezi s njim gajila; paje otiao svome
bratu nameravajui da se nakon nekog vremena vrati u Kelin, i
postupi onako kako to okolnosti od njega budu zahtevale.
- est nedelja sam proveo sa Edvardom - rekao je - i video da
je srean. Nije za mene bilo drugog zadovoljstva. Nisam ga ni
zasluio. On se naroito raspitivao za vas; pitao je ak jeste li se
izgledom izmenili, i ne slutei da vi u mojim oima nikako niste
mogli drugaiji biti.
En se nasmeila i outala na ovo. Bila je to suvie laskava
omaka da bi mu zamerila. Jednoj eni mnogo znai kada joj kau
da u dvadeset osmoj godini nije izgubila nimalo od mladalake
drai; ali vrednost ovakve pote je za En bila od neizrecive
vrednosti jer je, poredei je sa njegovim ranijim reima, osetila da
je ona posledica, a ne razlog ponovnog rasplamsavanja njegove
ljubavi.
Ostao je u ropajru oplakujui slepilo svoje gordosti, i svoje
pogrene procene, dok ga obaveze prema Luzi nije oslobodila
zapanjujua i srena vest da se ona verila sa Benvikom.
- Ovde su se - rekao je - okonale najgore moje muke; jer sam
bio slobodan da bar krenem putem sree; bio sam slobodan da
preduzmem neke korake, uinim neto. Ali bilo je strano to dugo
ekanje bez delanja u kojem sam se samo zlu mogao nadati. Pet
minuta nakon to sam primio vest, rekao sam: Biu u Batu u
sredu, i tako je i bilo. Da li je bilo neoprostivo to sam pomislio da
mi vredi dolaziti? I to sam stigao gajei izvesnu nadu? Bili ste
slobodni. Mogue je bilo da jo uvek, kao i ja, gajite nekadanja
242

Zvonica & neky

oseanja; a jedna stvar me je u svemu hrabrila. Nisam ni sumnjao

da su vas voleli i traili i drugi, ali sam zasigurno znao da ste
odbili bar jednog mukarca koji je imao mnogo bolje izglede od
mene; a nisam mogao da se esto ne zapitam: Da nije to zbog
mene?
O njihovom prvom susretu u Ulici Milsom imalo je mnogo da
se kae, ali o koncertu jo i vie. To vee kao da je bilo sainjeno
od odabranih trenutaka. Sa estinom se zadrao na trenutku kada
je ula u Osmougaonu sobu da govori s njim; trenutku kada se
pojavio gospodin Eliot i odveo je, i jo jednom ili dva trenutka koji
su usledili, a koji su bili obeleeni ponovnim buenjem nade ili
oajanja.
- Videti vas - povikao je - meu svima onima koji mi nikako
nisu dobro mogli eleti; videti vaeg roaka tako blizu vas, i videti
kako razgovarate i osmehujete se, i uvideti sve one uasne
prednosti i primerenosti toga braka! Smatrati da je on zasigurno
elja svakoga ko bi se mogao nadati da e moi na vas izvriti
uticaj! Pomisliti samo kakvu on monu podrku ima ak i da ste vi
sami nevoljni ili prema njemu ravnoduni! Nije li to dovoljno da
od mene naini ludu kakvom sam se i pokazao? Kako sam mogao
da vas gledam bez bola? Nije li sam pogled na prijateljicu koja je
sedela iza vas, seanje na ono to se desilo, svest o njenom uticaj
u, onaj neizbrisiv, trajan utisak o tome ta je tui uticaj u prolosti
uinio - nije li se sve to urotilo protiv mene?
- Trebalo je da spoznate razliku - odgovorila je En.
- Nije trebalo da sada sumnjate u mene; ovaj sluaj je potpuno
drugaiji, i u drugim sam godinama. Ako sam jednom pogreila
to sam potpala pod tui uticaj i povinovala se, setite se da je to
bilo radi bezbednosti, a ne rizika. Kada sam se povinovala, mislila
sam da inim svoju dunost, ali ovde se ni na kakvu dunost nije
moglo pozvati. Udajom za oveka za koga ne marim, ja bih se
izloila svakom riziku i ogreila se o svaku dunost.
243

Zvonica & neky

- Moda je trebalo da tako rasuujem - odgovorio je - ali nisam

mogao. Nisam se mogao okoristiti kasnom spoznajom vaeg
karaktera. Nisam to mogao uzeti u obzir; bilo je to preplavljeno,
pokopano i izgubljeno pod onim ranijim oseanjima koja su me
godinu za godinom kidala. Mogao sam o vama misliti samo kao o
onoj koja je popustila pod pritiskom, koja me se odrekla, koja je
dozvolila da na nju uticaj izvri svako osim mene. Video sam vas
upravo pored one osobe koja vas je savetovala one kobne godine.
Nisam imao razloga da verujem da je njen uticaj sada manji.
Morao sam uzeti u obzir snagu navike.
- A ja sam se nadala da vas je - rekla je En - moje ponaanje
prema vama u velikoj meri moglo potedeti svega ovoga.
- Ne, ne! Vae je ponaanje moglo biti samo oputenost usled
veridbe sa drugim. Ostavio sam vas sa ovim uverenjem; a ipak
sam bio reen da vas ponovo vidim. Do jutra mi se duh okrepio, i
oseao sam da i dalje imam razloga ostati ovde.
Konano se En nala kod kue i bila je srenija nego to je to
iko u kui mogao i da pojmi. Sve uenje i neizvesnost, i svaki
drugi bolan deo tog jutra ovaj je razgovor rasprio, i ona je u kuu
ula toliko srena da se osetila primorana da tu sreu umanji
slutnjom da ona ne moe potrajati. Trenutak udubljenosti u misli,
trenutak ozbiljnosti kojim se izraava zahvalnost, najbolja je mera
da se izbegne svaka opasnost tako snane sree; pa je otila u
svoju sobu i predala se nepokolebljivoj i neustraivoj zahvalnosti
za svoju sreu.
Dolo je vee, saloni su osvetljeni, drutvo se okupilo. Bilo je
to puko okupljanje za kartakim stolovima, a okupili su se ljudi
koji se nikada pre nisu sreli i oni koji su se isuvie esto susretali;
uobiajena posla, drutvo je suvie bilo brojno za intimnost, a
suvie malobrojno za raznovrsnost; ali En nikada vee nije krae
trajalo. Blistajui lepotom od sree i nenosti, i uivajui daleko
vee divljenje nego to je mislila ili marila, ona je prema svakome
bila vedra i trpeljiva. Gospodin Eliot je bio tu; izbegavala ga je, ali
244

Zvonica & neky

ga je i alila. Volisovi - zabavljao ju je razgovor s njima. Ledi

Dalrimpl i gospoica Karteret - one e uskoro postati njene
bezopasne roake. Nije marila za gospou Klej, i nije imala
razloga da rumeni zbog ponaanja svog oca i sestre u javnosti. Sa
Mazgrouvovima je veselo i savreno oputeno neobavezno
eretala; sa kapetanom Harvilom vodila je srdani razgovor kakav
bi vodila da su brat i sestra; sa ledi Rasel je pokuala da zapodene
razgovor ali ga je svaki put prekidala njena srena spoznaja;
prema admiralu i gospoi Kroft je iskazala naroitu srdanost i
arko interesovanje koje je ta ista srena spoznaja elela da
prikrije, a sa kapetanom Ventvortom je neprestano bilo prilike za
razgovor i uvek nade da e ih biti vie, uz uvek prisutnu svest da
je on tu.
Upravo je prilikom jednog od ovih kratkih sastanaka, dok su
oboje naoko bili zauzeti divljenjem cveu iz staklenika, ona rekla:
- Razmiljala sam o prolosti i pokuala sam nepristrasno da
sagledam svoje postupke, da procenim gde sam pravo, a gde krivo
postupila, i moram da verujem da sam postupila pravo, premda
sam zbog toga mnogo patila, da sam savreno pravo postupila to
sam posluala savet prijateljice koju ete voleti mnogo vie nego
to je volite sada. Meni je ona umesto majke. Ali nemojte me
pogreno shvatiti. Ne kaem da njen savet nije bio pogrean.
Moda je to jedan od onih sluajeva kada je savet dobar ili rav u
zavisnosti od toga na ta dogaaj izae; to se mene same tie, ja
nikada ne bih, ni pod kojim uslovima u sluaju makar i izdaleka
slinom ovome, dala takav savet. Ali mislim da sam dobro uinila
to sam je posluala i da bih, da sam drugaije postupila, patila
vie u nastavku veridbe nego to sam patila u njenom raskidu, jer
bih patila od grie savesti. Sada nemam sebi, koliko je tako neto
mogue ljudskoj prirodi, zbog ega prebacivati, a ako se ne
varama, nije loe u miraz doneti snano oseanje odgovornosti.
Pogledao juje, pogledao ledi Rasel, pajoj, pogledavi je ponovo,
odgovorio, kao da hladno vea:
245

Zvonica & neky

- Ne jo. Ali postoji nada da e joj vremenom biti oproteno.

Verujem da e ona uskoro biti u mojoj milosti. Ali i ja sam
razmiljao o prolosti, i jedno pitanje se samo nametnulo, da mi
nije jedna osoba bila ak i vei neprijatelj od te gospoe? Ja sm.
Recite mi, da sam kada sam se osme godine vratio u Englesku sa
nekoliko hiljada funti, i kada sam dobio slubu na Lakoniji, da sam
vam tada pisao, da li biste mi odgovorili na pismo? Da li biste,
ukratko, tada pristali na obnovu veridbe?
- Da li bih! - bio je sav odgovor; ali je njen glas bio dovoljno
odluan.
- Blagi boe! - povikao je. - Pristali biste! Nije da nisam na to
pomislio, ili da to nisam eleo, jer bi to bila kruna svih mojih
uspeha, ali bio sam gord, suvie gord da ponovo zatraim vau
ruku. Nisam vas razumeo. Sklopio sam oi i nisam eleo da vas
razumem, i prema vama budem pravian. Ovo je seanje koje bi
trebalo da me nagna da oprostim svakome pre nego sebi.
Potedeo bih nas est godina razdvojenosti i patnje. A to je za
mene sasvim nova vrsta patnje. Navikao sam na zadovoljstvo
iskrenog uverenja da sam zasluio sve ono ime sam blagosloven.
Svoju sam vrednost merio asnim radom i pravinim nagradama.
Kao i drugi veliki ljudi koje snae nesrea - dodao je uz osmeh. Moram nastojati da potinim svoj duh sudbini. Moram nauiti da
prihvatim da sam sreniji nego to zasluujem.

246

Zvonica & neky

Glava 24

247

Zvonica & neky

dati samo mali deo od onih deset hiljada koje joj jednog dana
moraju pripasti.

Premda nije iskreno mario za En i premda nita u ovoj stvari

nije laskalo njegovoj sujeti da bi bio dovoljno srean, ipak nije
smatrao ovaj brak ravim po En. Naprotiv, nakon to je malo bolje
pogledao kapetana Ventvorta, i nakon to ga je esto viao na
dnevnom svetlu, i dobro ga odmerio, veoma ga je dirnula njegova
vanjtina i smatrao je da je izvanrednost njegove pojave u
savrenoj ravnotei sa izvanrednou njenog poloaja; i sve ovo
je, potpomognuto njegovim tako zvunim imenom, navelo ser
Voltera da u najmanju ruku blagonaklono pripremi pero da
umetne taj brak u knjigu asti.
Jedina ije je protivljenje moglo da izazove ozbiljan duevni
nemir bila je ledi Rasel. En je znala da ona mora da pati zbog
spoznaje o karakteru gospodina Eliota i to je morala da odustane
od svake nade koju je gajila u vezi s njim, i da je morala da uloi
napor da zaista istinski upozna kapetana Ventvorta i bude
pravina prema njemu. A upravo je ovo ledi Rasel imala da uradi.
Morala je da naui da uvidi da se prevarila u pogledu obojice; da
je dozvolila da je u oba sluaja u zabludu dovede privid; da je,
samo zato to joj vladanje kapetana Ventvorta nije bilo po volji,
ishitreno prosudila da ono mora da ukazuje na opasno plahovitu
narav; i da je, zato to joj je vladanje gospodina Eliota ba bilo po
volji, primerenost i besprekornost njegovog ponaanja, kao i
njegovu optu utivost i uglaenost, suvie ishitreno protumaila
kao posledicu najispravnijih nazora i uravnoteenog duha. Ledi
Rasel nije ostalo nita do da prizna da se poprilino poteno
prevarila, i da se prihvati novih naela i nada.
Neke ljude odlikuje brzina poimanja, vetina tumaenja
karaktera, ukratko, prirodna pronicljivost sa kojom nikakvo
iskustvo ne moe da se meri, a ledi Rasel je u ovom pogledu bila
manje obdarena od svoje mlade prijateljice. Ali bila je veoma
248

Zvonica & neky

dobra ena, i ako sujoj razboritost i donoenje ispravnog suda bili

na drugom mestu, na prvom mestu joj je bila Enina srea. Vie je
marila za En nego za svoje sposobnosti; i kada je prola prvobitna
nelagodnost, njoj nije predstavljalo potekou da kao majka zavoli
oveka koji je obezbedio sreu njenom drugom detetu.
Meri je, po svoj prilici, od sve porodice bila jedina kojoj je ovaj
sticaj okolnosti odmah priinio veliko zadovoljstvo. Hvale je
vredno bilo imati udatu sestru, a i mogla je da laska sebi da je
upravo ona doprinela ovom braku time to je zadrala En kod
sebe prole jeseni; a kako, kao njena sestra, mora biti bolja od
muevljevih sestara, veoma joj je godilo to je kapetan Ventvort
imuniji i od kapetana Benvika i od arlsa Hejtera. Moda e
morati malo da pati kada se ponovo sastanu i kada vidi da je En
povratila prava starije sestre i dola u posed veoma lepe male
zatvorene koije; ali imala se nadati veoma utenoj budunosti. En
nije ekao Aperkros hol, nije imala veliki posed, niti poloaj
supruge glave porodice; i samo kada bi jo kako uspeli spreiti
kapetana Ventvorta da postane baronet, ona se nikako ne bi s En
menjala.
I za najstariju sestru bi bilo dobro kada bi i ona jednako bila
zadovoljna svojim poloajem, jer su mali izgledi bili da e tu doi
do neke promene. Uskoro je doivela to ponienje da vidi kako se
gospodin Eliot povlai, a nije se pojavio niko slinog poloaja da
probudi makar i neosnovane nade koje su joj s njim potonule.
Vest o veridbi njegove roake En sasvim je neoekivano
pogodila gospodina Eliota. Pokvarila mu je najbolji plan za
postizanje porodine sree i najveu nadu da e uspeti da
budnou na kakvu bi, kao zet, imao svako pravo, sprei ser
Voltera da se ponovo oeni. Ali on je, premda osujeen i
razoaran, i dalje mogao da uradi neto sebi u prilog i svog
zadovoljstva radi. Uskoro je napustio Bat; a kada ga je uskoro za
njim napustila i gospoa Klej, i kada se zatim ula vest da ona u
Londonu boravi pod njegovom zatitom, na videlo je izalo kakvu
249

Zvonica & neky

je dvostruku igru igrao, a u najmanju ruku, koliko je reen bio da

sprei jednu prepredenu enu da osujeti njegove namere.
Naklonost gospoe Klej prevladala je korist, i ona je tog
mladia radi rtvovala mogunost da dalje plete mreu oko ser
Voltera. Meutim, bila je lukava koliko i zaljubljena; i sada se
namee pitanje ija li e prepredenost prevagnuti; da li e ona,
nakon to ju je spreio da postane ena ser Volteru, uspeti da ga
nenostima i slatkim recima obrlati da je naini enom ser
Vilijama.
Nema mesta sumnji da su ser Volter i Elizabet bili
zaprepaeni usled gubitka drubenice i ponieni otkriem da su
se u njoj prevarili. Imali su oni svoje uvaene roake, razume se,
od kojih su mogli da potrae utehu; ali odavno su ve morali
uvideti da je samo polovino zadovoljstvo laskati i ulagivati se
drugima, a sam pri tom ne uivati u laskanju i ulagivanju.
Zadovoljivi se jo na samom poetku spoznajom da je ledi
Rasel bila reena da, kako dolikuje, zavoli kapetana Ventvorta,
vie niega nije bilo to bi En moglo da pomuti buduu sreu, osim
moda svesti da ona nema bliskih roaka kakve bi razuman ovek
mogao potovati. Veoma je snano oseala da je ona u tom
pogledu u nepovoljnijem poloaju. Razlika u imetku bila je
nitavna; nije se zbog toga ni najmanje kajala; ali nemati porodicu
da ga kako valja primi i potuje, ne moi uzvratiti potovanjem,
skladom i blagonaklonou na svu onu panju i spremnu
dobrodolicu koju su njoj ukazali njegovi braa i sestre, bio je
izvor onoliko otre patnje koliko je bilo mogue oseati u takvom
jednom stanju velike sree. Samo je dve prijateljice mogla da doda
ovom spisku, ledi Rasel i gospou Smit. Njima je on, meutim, bio
i vie nego voljan da ukae naklonost. Ledi Rasel je, uprkos svim
njenim ranijim ogreenjima o njega, sada mogao da ceni od srca. I
premda nije bio obavezan da kae kako veruje da je pravo
postupila kada ih je prvi put rastavila, bio je spreman da kae
250

Zvonica & neky

gotovo sve drugo njoj u prilog, a to se tie gospoe Smit, nju su

mu brzo i trajno preporuile raznovrsne njene vrline.
Usluga kojom je nedavno zaduila En bila je sama po sebi
dovoljna, a njihov joj je brak, umesto da je lii jednog prijatelja,
obezbedio dva. Ona ih je prva posetila u njihovom zajednikom
ivotu, a kapetan Ventvort joj je, pomogavi joj da povrati
muevljevo imanje na Zapadnoindijskim ostrvima, piui u njeno
ime, i zastupajui je, i pomogavi joj da prebrodi sve sitne
potekoe ovog sluaja ivou i nastojanjima neustraivog
oveka i odlunog prijatelja, u punoj meri uzvratio usluge koje je
uinila, ili koje je nameravala da uini njegovoj eni.
Uitku gospoe Smit nije naudilo poveanje prihoda, pa ni
malo poboljanje zdravlja, ni sticanje takvih prijatelja sa kojima je
mogla esto da boravi, jer je njena verdrina i duevna krepkost
nisu izneverile; i dok su joj ove prve zalihe dobra trajale, ona je
mogla prkositi ak i veim nasrtajima ovozemaljskog blagostanja.
Mogla je biti apsolutno bogata i savreno zdrava, a ipak srena.
Izvor njene sree bio je u vedrini njenog duha, kao to je izvor
sree njene prijateljice En bio u toplini njenog srca. En je bila
olienje nenosti, a njena je ljubav u ljubavi kapetana Ventvorta
pronala svoju punu meru. Njegovo je zanimanje bilo jedino zbog
ega su njeni prijatelji elei i da je ta naklonost manja, jer je
strepnja od budueg rata bila jedino to je moglo da pomrai
njenu sreu. Ponosila se to je ena pomorca, ali je otar strah bio
cena koju je morala platiti za pripadanje ovoj struci koja je, ako je
ikako mogue, jo cenjenija zbog svojih porodinih vrlina nego
zbog svog nacionalnog znaaja.

251

Zvonica & neky