Madame Bovary

Bili smo u sobi za učenje... (tačka gledišta) kad uđe direktor i za njim jedan novajlija

Kosa mu je bila podšišana na čelu, kao u seoskog pojca, a lice razborito i veoma zbunjeno. Kaput
uzak oko pazuha, na razrezima od rukava videli su se crveni zglavci navikli da budu goli. Na nogama
je imao jake, rđavo očišćene cipele okovane klincima.

Poče ispitivanje lekcija. On ih je napregnuto slušao, pažljiv kao na propovedi, ne usuđujući se ni da

prekrsti noge.

Šarlova kapa – nečeg od šubare, šapke, šešira, kožnog kačketa, pamučne kape – jedna od onih
bednih stvari čija je ružnoća izražajna poput lica kakvog maloumnika. Valjkasti, romboidni,
višeugaoni oblici materijala. Groteska

Novajlija sa krajnjom odlučnošću otvori prekomerno usta i iz punih grudi kao da nekog doziva
izbaci reč Šarbovari.

U razredu graja koja je prerasla u crescendo

Pet stotina stihova celom razredu! – ove ljutite reči ljutitim glasom zaustaviše, kao Quos ego novi
urnebes. Quos ego (Eneida, Neprunova pretnja razbesnelim vetrovima)

Šarl marljivo radi, mnogo se trudi.

Šarl-Bovari-Bartolome Bovari – bivši pomoćnik vojnog lekara, kompromitovan 1812.u nekim

poslovima oko regrutacije. Kćer trgovca galanterijskom robom se zaljubila u njegovo držanje.
Naočit, razmetljivac, zvecka mamuzama, sa zaliscima koji su se spajali sa brkovima, prsti ukrašeni
prstenjem. Ostavljao je utisak junaka sa okretnošću trgovačkog putnika. Kada je potrošio ženin
miraz, našao poljsko imanje sa kućicom na granici Koa i Pikardije za 200 franaka godišnje, i tu,
nagrizan kajanjem, kivan na nebo, zavideći svakome, u svojoj 45, rešio da živi u miru sa suprugom.

Ž ena je ludovala za njim i bila mu bezgranično pokorna. Probudio joj se ponos kada je videla da trči
za svakom seoskom devojčurom i kada je videla da se vraća kući sa svakakvih sumnjivih mesta,
presit svega i bazdeći na vino. Ona se starala o meničnim rokovima i njihovim produženjima,
odlazila advokatima i radila sve u kući.

Odnos roditelja prema Šarlu:

Ocu je ideal bio detinjstvo puno muškosti, trudio se da ga vaspitava surovo, na spartanski način.
Slao ga je da spava u hladnoj sobi, učio ga da pije rum i da se smeje procesijama.
Majka ga je vukla sa sobom, izrezivala mu sličice od kartona, pričala priče, držala beskrajne
monologe pune melanholične veselosti i brbljivog tepanja. Usamljena u životu, ona na tu detinju
glavu prebaci sve svoje neostvarene, osujećene taštine.

Šarlovo vaspitanje: od 12e, časovi kod župnika, između jednog krštenja i nekog pogreba. Ili u sobi:
toplo, dečak bi zaspao, a čičica bi utonuo u san sa rukama na trbuhu i ubrzo zahrkao.

Gimnazija u Ruanu. Uz veliki napor, uspeo je da se održi među srednjim učenicima u razredu. Po
završetku trećeg razreda, dali ga na medicinu. Raspored časova: imena čiju etimologiju nije znao i
baš kao dveri dvetilišta bila prepuna uzvišenih tmina.

Ništa nije razumeo, uzalud je slušao, ništa nije shvatao.

Prirodno, iz nemarnosti, odustajao polako od obaveza koje je sebi nametnuo. Jednom bi propustio
obilazak bolesnika, drugi put predavanje...

Krčme, domine – dragoceni čin slobode koji mu je ulivao samopoštovanje. Prodor u svet, pristup
zabranjenim zadovoljstvima. Spuštao šaku na vrata gotovo sa čulnom radošću. Oduševljavao se
Beranžeom, umeo da spravlja punč, spoznao ljubav.

Propao na ispitu za lekara pa seo i marljivo radio. Naučio napamet. Položio. Majka – nameštenje u
Tost. Iako stari lekar još nije bio umro, majka ga je smestila prekoputa u stan. Našla mu je udovicu
Dibik za ženu. Gđa Dibik je imala prosilaca na biranje. Gđa Bovari je morala da osujeti spletke
jednog kobasičara koji je imao podršku popova i još mnogo toga 

Šarl – žena: pred svetom je morao da se ponaša kako ona kaže, odeva se po njenom ukusu, posti
petkom, otvarala mu je pisma, pratila njegove korake, prisluškivala kada bi u ordinaciji bila neka
žena.

Patetične tirade kako je ne voli kako je bolesna koje je završavala time što bi mu zatražila kakav
sirup o malo više ljubavi.

Kada bi Šarl došao kući, ona bi izvlačila svoje duge mršave ruke i grlila ga oko vrata.

Pismo sa plavim voskom, da pođe na imanje Berto i namesti jednu slomljenu nogu.

Ema u plavoj vunenoj haljini sa tri volana, još je ne vidimo kroz Šarlovu perspektivu, samo je
označena.

Ema je ocu šila jastučić za slomljenu nogu i dok je šila sve vreme je ubadala prste koje je potom
prinosila ustima da sisa.

Šarla je iznenadila belina njenih noktiju. Sjajni, lepo zaobljeni, čistiji od dijepske slonovače,
bademastog oblika.

U trpezariji visio o klinu crtež Minervine glave u crnoj olovci, u pozlaćenom okviru, na kojoj je pri
dnu gotskim slovima ispisano Mom tati.
Kako je rpezarija bila hladna ona je cvokotala dok je jela, pri čemu su se videle njene punačke
usnice, koje je obično grizla dok je ćutala.

Kosa, čije su dve pole bile toliko glatke da su izgledale kao da su iz jednog komada, bila je na sredini
glave odvojena jednim razdeljkom. Između dva dugmeta na pojasu nosila je, kao muškarac, lornjon
od kornjačine kore.

Scena sa traženjem korbača. On se nagnuo nad njom da podigne korbač koji je zapao između zida i
džakva. Pogled. Ema zajapurena.

Smatran Šar čovekom velikih sposobnosti.

Pre nego što bi ulazio na imanje, šarl bi navlačio crne rukavice. Nije se pitao zašto tako revnosno
posećuje bolesnika.

Ona ga je uvek ispraćala do prvog basamaka na ulaznom stepeništu. Pošto bi se oprostili ne bi više
razgovarali; oko nje je pirkao vetrić lelujajući sitne maljice na njenom potiljku ili joj je na bokovima
odizao vrpce na kecelji, koje su se lepršale kao zastavice. Jedno prilikom, kad je ojužilo, s kore
drveća u dvorištu cedila se voda i sneg se topio na krovovima zgrada. Ona je bila na pragu; ode da
potraži svoj suncobran i otvori ga. Suncobran od ljubičasto zelenkaste svile, kroz koju je prodiralo
sunce, bacao je titraveodsjaje na belu kožu njenog lica. Osmehivala se ispod suncobrana toj mlakoj
toploti; čulo se kako vodene kapi, jedna za drugom, dobuju po zategnutoj svili.

Ema se vaspitavala kod usurlinki – crtanje, klavir, pisanje, vez i tkanje, geografija.

Gđa Bovari izludela, sada razume zašto Šarl oblači novi prsluk ne plašeći se da ga uprlja, sav ozaren.

Otvorena prebacivanja na koja on nije umeo da odgovori.

Iz neke vrste naivnog licemerja, poče da veruje kako mu ženina zabrana da viđa Emu daje pravo da
je voli.

Ž ena: mršava, veliki zubi, crni šal i leti i zimi, čiji joj se kraj spuštao niz leđa. Između plećaka. Suviše
kratke haljine otkrivali gležnjeve i vrpce na cipelama.

Lagala je za nasledstvo, napali je Š arlovi roditelji: otac optužuje majku da je uvalila sina u nesreću
vezujući ga za jednu takvu ragu čija oprema ne vredi ni koliko njena koža. Osmi dan ispljuvala krv,
sutradan umre.

Šarl utonuo u bolno sanjarenje posle sahrane. ipak ga je volela.

Posle pet meseci opet odlazi na imanje. Nepoznato zadovoljstvo što je nezavisan sada učiniše da
usamljenost postane snošljivija.

Nejasna sreća, besciljna nada, ustanovio četkajući zaliske pred ogledalom da mu je lice prijatnije.
(love)
Ema II put kroz Šarla: sedi između ognjišta i prozora, kroz kapke sunce baca dugačke tanke pruge
koji podrhtavaju na tavanici. Ema je šila, nije imala maramu, tako da su joj se na golim ramenima
videle graške znoja. Liker od kirasoa(narandžine kore) . ona podiže glavu da je popije i tako
zabačene glave, ispruženih usana, iudužena vrata, smejala se da ništa ne oseća dok je vrškom jezika
lizala dno čaše.

Prozor. Ne može Š arl da spava jer mu u šima brujalo kao jednolični udari čigre: A da se ti oženiš?.
Napolju topli vetar, lavež pasa. Gleda ka Bertou.

Širom otvoren prozorski kapak – znak da je Ema pristala da se uda za Šarla. Posel devet minuta,
kapak tresnu o zid, samo se reza još klatila.

Ema je želela da se venčaju u ponoć, uz buktinje.

Povorka sa imanja u opštinu na venčanje cf.pogrebna povorka na kraju:

Povorka, u početku kao šarena traka koja se talasala u polju, na uskom puteljku koji je krivudao
među zelenom pšenicom, uskoro se izduži i razbi u izdvojene grupe koje su zastajkivale u
razgovoru. Svirač je išao napred sa svojom violinom čija je glava bila ukrašena perjanicom od
traka ... emina haljina, odveć dugačka, vukla se malo po zemlji; s vremena na vreme ona bi zastala
da je povuče i tada bi brižljivo, s rukama u rukavicama, skidala oštre travčivce sa čičkom, dok je
Šarl, praznih ruku, čekao dok ona to završi. Cigu-ligu svirača koji je neumorno svirao po polju. Dugo
bi glačao žice kolofonijumom da bi mu više škripale. Na zvuk instrumenta, ptice bi se izdaleka
razletale.

Svadbeni kolač – podloga od plavog četvrtastog kartona, koji je predstavljao hram sa portalima,
kolonadama i gipsanim statuama postavljenim okolo, a unutra su bile okačene zvezdice od zlataste
hartije. II sprat – kula od savojskog kolača a oko nje utvrđenja od šećerlema, badema, suvog grožđa,
kriški pomorandže. III – terasa: zelena dolina, stena sa jezercima, lađice od orahove ljuske, mali
Amor koji se njiše na ljuljašci od čokolade.

Šarl, koji nije bio nimalo duhovit čovek, nije se pokazao ni za vreme svadbe. Nevešto je odgovarao
na peckanja, na igre rečima, na dvosmislena značenja reči. On je ujutro izgledao kao novi čovek, pre
bi se reklo da je on bio dojučerašnja devica, na mladi se ništa nije poznavalo.

Dolaze u Tost. Vrt u Tostu: duži nego širi, između dva zida od naboja nad kojima se nadnosilo granje
drvoreda od kajsijevih stabala, pružao se sve do bodljikave živice koja ga je odvajala od polja.
Sunčani sat od škriljaca, četiri leje divljih i kržljavih ruža. One su simetrično okružavale jedan
korisniji kvadrat sa povrćem. U samom dnu, ispod jela, sveštenik od gipsa čitao je brevijar.

Našla u sobi na radnom stočiću kiticu pomorandžina cveta uvezanu trakama belim od svile. To je
bio mladin buket, buket one druge! Sedeći u naslonjači, Ema je mislila na svoj svadbeni buket,
odložen u kartonskoj kutiji, i zamišljeno se pitala šta bi učinili s njimkada bi ona umrla. Pravi
razmeštaj po kući. zamišlja kako bi bilo da je tu jedan bazen sa vodoskokom i ribicama i da ima
jedan tilbiri.

Za Šarla se svet završavao sa svilenim rubom njene podsuknje.

Pre nego što se udala, verovala je da je zadobila svoju ljubav; ali kako sreća koja je trebalo da bude
kruna te ljubavi, nije dolazila, mora biti da se ona prevarila, mislila je. I Ema je nastojala da spozna
šta zapravo u živote znače reči blaženstvo, ljubav i zanos, koje su joj se u knjigama činile tako lepe.

Ona je čitala Pavla i Firdžiniju i snevala o kućici od bambusovog drveta, o crncu Domingu, psu
Fidelu, a naročito o dragom prijateljstvu kakvog bratića koji će ti brati crveno voće sa gorostasnog
drveća, višeg i od seoskog zvonika i koji će bosonog juriti po pesku da ti donese kakvo ptičje gnezdo.

Vaspitavala se kod Ursulinki. Umesto da prati propoved, ona je u svom molitveniku gledala
pobožne, plavim oivičene sličice. Tonula u laganu mističnu čežnju kojom odišu mirisi sa oltara,
miris voštanica, svežina krstionica. Izmišljala sitne grehe ne bi li se duže zadržala u ispovedaonici sa
sklopljenim rukama, licem priljubljenim uz rešetke, slušajući nad sobom šapat sveštenika.

More je volela samo zbog njegovih bura a zelenilo samo ako bi se pružalo tu i tamo između
ruševina. Budući da je više bila osećajne nego umetničke prirode, to je pre tražila uzbuđenja a ne
predele slika.

Tu je nedeljno u manastir dolazila žena koja je prala veš. Pitomice su se tajno iskradale da je vide jer
ona je znala napamet pesme prohujalih vekova, koje je pevala poluglasno ne ispuštajući iglu iz ruke.

Ema i romani: bile su to sve same ljubavi, ljubavnici/e, progonjene gospe koje padaju u nesvest u
usamljenim letnjikovcima, poštanski kočijaši koje ubijaju na svim linijama, mračne šume, uzbuđena
srca, zaveti, grcanja, suze, barke na mesečini, slavuji u šumama, lavovski hrabra gospoda, blagi kao
jaganjci , puni vrlina, lepo odeveni, koji liju suze potokom. Kasnije, Valter Skota čita. Stari zamkovi
, vlastelinke duga struka, vitez sa belom perjanicom koji juri na konju, to je opsedalo.

Majka joj umrla. Onda se pustila u lamartinovske meandre: slušala je harfe na jezerima, pesme
labudova na izdisaju,kapanje lišća ujesen, čiste device koje se penju u visine, glas Svevišnjeg.

Dobre opatice primetile da im Ema izmiče brizi. Njen duh, zdrav i pored svih zanosa, koji je crkvu
voleo zbog cveća, muziku zbog reči u romansama, a književnost zbog strasnih uzbuđenja, pobuni se
protiv tajnovitosti vere.

A sada, nije mogla da veruje da je ovaj mir (sa Šarlom) ona sreća o kojoj je nekad snevala.

Njoj se činilo da su neka mestašca na zemlji predodređena za sreću, baš kao posebna biljka za
određeno zemljište i koja nigde drugde dobro ne uspeva. Zašto ona nije mogla da se nalakti na
balkon kakve švajcarske planinske kućice ili da svoju tugu zatvori među zidove škotske kućice..

nije htela nikome da se poveri. Neuhvatljiva razboljenost

da je u jednom trenutku Šarl to naslutio, onda bi se neko obilje izručilo iz njenog srca. Ali kako su se
u životu prisnije sjedinjavali, to je njena ravnodunost prema njemu sve više udaljavala.

Šarlovi razgovori su bili jednolični kao pločnik na ulici, najjednostavnije misli u svakodnevnom ruhu,
nisu izazivale ni smeh ni uzbuđenje, ni sanjarenje.
Gospođa majka Bovari – snaha: Š arlova majka je smatrala da žive na odveć visokoj nozi:drva, šećer i
sveće trošili su se kao u kakvoj bogataškoj kući a ugljen koji ona izgori u svojoj kuhinji bio bi
dovoljan da se pripremi 25 ručova! Ema je prihvatala savete a reči kćeri moja i majko moja
smenjivake su se tokom celog dana, propraćene sitnim podrhtavanjem usana, jer su ove slatke reči
obe izgovarale glasom koji je treperio od srdžbe. Starica je osećala da Šarlova ljubav prema Emi je
udaljuje od njega, kao da je otimala nešto što njoj pripada i zato je sreću svoga sina posmatrala sa
tihom tugom kao (Floberova metafora mnogo kuđena) kakav propali čovek koji gleda lude za stolom
u svojoj nekadašnjoj kući.

Ema je htela da doživi ljubav. U vrtu, na mesečini, govorila je sve ljubavne stihove koje je znala
napamet, i sa uzdisajima pevala Šarlu setne stihove ali posle toga ona bi ostajala mirna kao i ranije a
Šarl nije bio ni zaljubljeniji ni uzbuđeniji.

Njen život hladan kao prozorčić tavana okrenut ka severu

Krajem septembra, poziv na bal u Vobjesar

Za večerom, markižev tast. Buran i strasan život, opklade, dvoboji, otmice žena, proćerdao imanje,
ojadio porodicu, ljubavnik kraljice Marije Antoanete. Sada ko dete, sa punim tanjirom i saletom,
sluga mu govori na uvo reči jer ne čuje. ALI Emin pogleda se vraćao tom starcu otromboljenih usana
kao nečemu uzvišenom i neobičnom! Onje živeo na dvoru i spavao u posteljama kraljica!

Ema se doterivala za bal sa savesnošću glumice pred prvi nastup na sceni.

Kosa razdeljena u dve pole sa razdeljkom na sredini svetlucala je plavičastim sjajem. Bila je u haljini
boje šafrana ukrašenoj sa tri buketića sitnoh ružica pomešanih sa zelenilom.

Bal. Ž ene: mahale naslikanim lepezama, buketićima cveća skrivale osmeh, bočice parfema sa
zlatnim zatvaračima, bele rukavice ispod kojih se nazirao oblik noktiu, zategnute do zglavaka.
Narukvice sa medaljonima, čipka, dijamantski broševi.

Emino srce zaigra kad ju je kavaljer uhvatio za vršak prstiju. Posle je uzbuđenja nestalo kada se
prepustila ritmu i igri.

Simultano, pripovedač govori kako je neka dama pričala sa kavaljerom o Italiji, kako su hvalili
stubove crkve Sv.Petra, đenovske ruže, Koloseum na mesečini. Ema je slušala razgovor pun reči koje
ona nije razumela. Krug se stvorio oko sasvim mladog čoveka koji je zaradio 2000 fr.preskačući
jedan jarak u Engleskoj.

Epizoda sa lepezom i kavaljerom koji je podiže. Ona mu u šešir baca pisamce. Ema to vidi i uči.

Muzičari su jezikom hladili vrhove svojih prstiju. Već krenuli da se razilaze. Šarl dremao u
naslonjači.

Valcer sa vikontom. Vrtelo se oko njih i nameštaj i svetiljke i parket. Emina haljina se na donjem
kraju omotavala oko njegovih pantalona, noge im se ukrstiše, on spusti pogled prema njoj, ona
klonu od omamljenosti.
Jutro. Šarl se dovuče do izlaza, više nije osećao svoja kolena. Proveo je dugih pet časova oko stolova a
da ništa od toga nije razumeo.

Ema prebaci šal oko vrata i nalakti se na prozor. Muzika i dalje u ušima, pogađala čiji je koji prozor
od posetilaca bala, mučila se da ostane budna kako bi produžila varku tog raskošnog života koji će za
koji trenutak morati da napusti.

Putovanje u Tost, poniženje za poniženjem: Šarl raširenih ruku vozi, konjić kasaka u rakunicama
koje nisu bile taman za njega, olabavljene uzde, kutija privezana pozadi boka treskom udarala.
Jahači. Zatim kutijica opšivena zelenom svilom sa grbom. Večera još nije gotova, Ema planu. Za
večeru čorba od luka sa teletinom u kiseljaku.

Sećanje na bala za Emu postadeneka vrsta zanimanja. Ah, pre 8, pre 15 dana...

Kupila je kartu Pariza, vrhom kažiprsta kružila po mapi, čitala Sand i Balzaka.

Sve što ju je neposredno okruživalo, dosadno selo, malograđani, osrednji život, činilo joj se kao
izuzetak u svetu, dok su se oko nje pružale zemlje blažensta i strasti.

Umesto Nastazije, uzela za slugu siroče od 14 god. Htela je od nje da napravi svoju sobaricu.

Što je Šarl manje shvatao njene otmenosti to je više podlegao njenim čarima.

Sve više se ljutila na njega. Srče supu, seče zapušače isptražnjenih boca, posle jela čisti zube
jezikom. Ema je brunula o njemu i kući, Šarl je mslio da je to zbog njega, ustvari Ema je to radila
zbog sve veće sebičnosti i razdraženih živaca.

Na proleće dobi gušenje.

Od jula je na prste brojala koliko je ostalo sedmica do oktobra. Ali ove god izostane poziv na bal.

Onda krenuše jednolični dani. Napusti muziku, ostavi šivenje i vez. Sve vreme joj proticalu u
zagrevanju mašica i gledanju kako pada kiša.

Zima hladna. Za lepih dana je izlazila u vrt. Loza slična kakvoj bolesnoj zmiji.

Najteže joj je bilo za vreme obeda, peć je pušila, vrata škripala, zidovi se znojili, vlažan od. Sva
gorčina njenog života kao da joj je bila izneta na sto. Ponavljala je kako treba štedeti, da je srećna,
zadovoljna, da joj je lepo u Tostu. Postala je nesnosna, ćudljiva, bledi, dobila lupanje srca.
Grozničava brbljanja sa preteranim oduševljenjem i onda prelaz do potpune otupljenosti. Sitni suvi
kašalj, oslabila.

Šarlu je bilo žao da napusti Tost posle 4 god karijere, kad se već tu dobro snašao.

Spremaju se za Jonvil. Ema sređuje fioku, nečim ubode prst. Njen bidemajer. Narandžini cvetovi
požuteli, svila se iskrzala na krajevima. Baci ga u vatru. Gori kao slama. Gledala ga kako gori.

Kad umesecu martu otptovaše iz tosta, gđa B beše već zanela.

Jonvil

Izdaleka ga možete videti rasuto duž reke, oblikom nalik kravaru koji se odmara na obali posle
ručka.

Ome, apotekar – zlatnim slovima celom dužinom radnje

Lestibudoa- grobar, čuvar groblja, crkvenjak – iskoristio je prazno zemljište groblja da posadi
krompir. Iz godine u godinu njegova mala njiva sa krompirima se smanjivala i on prosto nije znao
da li da se raduje ili ne kad vlada neka zaraza. Ž upnik: Vi se hranite mrtvima, Lestibudoa!

Od događaja o kojima će ovde biti reč ništa se nije promenilo u Jonvilu. Zlatni lav iznad velikih vrata
gostionice i dalje pokazuje prolaznicima svoju grivu izbledelu od kiše nalik na pudlicu.

Bovarijevi dolaze u Zlatnog lava.

Lik Omea: lice mu je izražavalo potpuno samozadovoljstvo i izgledao je smiren kao štiglic koji je u
kavezu od vrbvog pruća visio iznad njegove glave (opet Floberova poređenja)

Biijar gospođe Lefransoa – način da se izraze Omeova britka shvatanja već napočetku; treba ići u
korak sa vremenom. Omeov credo: moj Bog je, za mene, Bog Sokratov, Franklinov, Beranžeov i
Volterov! Ja sam za Ispovedanje vere savojskog vikara i za besmrtna načela iz 89e!
Ema je izgubila hrticu. Trgovac Lere je pokušavao da je uteši apsurdnim pričama o psima koji su
pronašli svoje gospodare iz fantastičnih daljina posle mnogo godina.

Čim je ušla u gostionicu, Ema je prišla vatri. Vatra prodirala sve više kroz tkanje njene haljine ,
glatke pore bele puti. Silna rumena svetlost ozarila bi je svu kad god bi dunuo vetar koji je dolazio
kroz oškrinuta vrata.

Jedan mladić ju j eposmatrao a to je bio pisar kod beležnika Gijomena, Leon Dipi. To je, pored Binea
poreznika, bio drugi stalni gost Zlatnog lava. Često odlagao vreme večere čekajući Lastu ne naišao
kakav zanimljiv putnik da se s njim porazgovara.

Paralelno teče razgovor Eme i Leona o tome kako vole sunčeve zalaske, da menjaju mesta, more,
čitanje knjige i zalazak sunca, džinovske glečere. Leon voli nemačku muziku jer podstiče na
sanjarenje. Takođe, više poeziju od proze jer oni lakše izmame suze. Ema najzad mrzi osrednje
junake i osećanja, kakvih ima u životu i obožava priče koje se čitaju u jednom dahu i izazivaju strah.
Za to vreme, Š arl i Ome pričaju o bolesnicima, Ome mu kazuje ko su imućniji u selu, da se mora
boriti protiv ukorenjenih predrasuda etc.

Ome je dopisnik Ruanske buktinje.

Kuća. Ema se od predsoblja oseti kao da joj se na ramena, kao kakav vlažan pokrivač, spusti studen
maltera.
Sutradan kad se probudila, zapazila pisara. Pozdravila ga i zatvorila prozor. Za njega je sinoćni
susret bio značajan. Nikada nije dva sata razgovara sa nekom gospođom.

Omeova preterana ljubaznost prema Bovarijevima: računica: upražnjavao lekarski poziv iako nije
imao diplomu za to, pozvan u Ruan pred kraljevskog tužioca. Preplašio se, video apoteku razrušenu
i porodicu uplakanu. Kasnije se sve završilo sa ukorom.

Ema je želela sina, kao nadoknadu za njenu sadašnju nemoć. Muškarac je slobodan; može da iskusi
žudnje, savlada prepreke, okusi najnedostižniju sreću.

Kći! Na to okrenu glavu i onesvesti se.

Imena: prvo tražila imena sa ital nastavkom. Ome predloži popularno ime Magdalena ali majka
Bovari strogo ustade protiv imena jedne grešnice. Najzad se Ema seti da je u Vobjesaru čula
markizu kako jednu mladu ženu zove Berta. Beše rešeno. Otac Bovari: ismevanje svete tajne
krštenja (Bertino) citatom iz Rata bogova.

Ema odlazi do tetke Ruo, dojkinje male Berte i sreće Leona. Zajedno se vraćaju ruku pod ruku. Već
iste večeri se znalo o tome u celom Jonvilu. Gospođa Tivaš, žena prdsednika opštine, izkjavila je
pred sluškinjom da gđa Bovari ruši svoj ugled.

Kaktusi. Oboje su imali viseći vrt na svojim prozorima. Zalivali ih u isto vreme. Među prozorima u
selu, koji je isto bio počešće zauzet, bio je tavanski prozorčić Binea. Jednolično brundanje struga i
mršav i uzak profil Binea.

Profil Leona: kidao se da pronađe način kako Emi da izjavi ljubav. Strah da je ne uvredi i stid što je
malodušan. Plakao zbog manjka hrabrosti i svojih žudnja. Cepao pisma, odlagao rokove kada će joj
saopštiti. A Ema se nije ni zapitala da li ga voli. Ljubav mora doći munjevito i gromoglasnopoput
nebeskog uragana koji se strovaljuje na ljudsku dušu.

Šetnja do predionice lana. Izlet svih. Ema gleda u Šarlova mirna leđa, u kačket natučen do samih
očiju, u otromboljena usta. Nosi nožić kako kakav seljak.

Sutradan joj u posetu dođe Lere, trgovac. Učtiv do udvorništva, njegova su leđa uvek bila
polupovijena, u stavu čoveka koji se klanja ili nekog poziva.

Nudi joj alžirske pojaseve, engleske igle, slamne papuče. Ema ga odbija. On laska kako nema robu za
tako otmenu gospođu.

Ema i Leon. Ema svaki čas prekidala razgovor, plete, on zbunjen, pita se šta joj se to ne sviđa na
njemu, a ona priča kkao ima kuću, muža da se o njima stara, ostavlja muziku etc. Ema se sada
promenila. Ide u crkvu, strože se ophodi prema sluškinji, uzela Bertu od dojkinje, papuče kraj
ognjišta kad Š arl dolazi, sve zakrpljeno i sa dugmadima. Prem detetu: izlivi ljubavi, koji bi sve, sem
Jonvilaca, podsetili na Sašetu iz Bogorodičine crkve u Parizu.
A u njoj je biko toliko pohlepe, gneva mržnje. Bila je očajna što Šarl ničim nije pokazivao da
naslućuje njene muke.njegovu uverenost da ju je usrećio smatrala je glupom uvredom, a njegovu
sigurnost da je to tako, nezahvalnošću.

Scena župnik Burnizjen – Ema:

Ema na pitanje kako je: rđavo. Pati.

B: i on takođe. Rane vrućine neverovatno omitave. Rođeni smo za patnju, kao što kaže sveti Pavle. A
šta na to kaže gdin Bovari?

E: prezrivo odmahne glavom.

B: šta, zar vam nije nešto prepisao?

E: meni nisu potrebni zemaljski lekovi.

Sveštenik bi s vremena na vreme pogledao u crkvu, gde su se mališani gurkali.

E: volela bih da znam...

B: čekaj, samo ti, Ribude, uši ću ti iščupati...

B: kako je Šarl?

E: kao da ga nije čula.

B: Šarl i ja imamo najviše posla. On je lekar tela a ja sam lekar duša.

E je sveštenika pogledom preklinjala.

B u jednom skoku stušti se u crkvu. Iznenadi ih i sve ih našamara.

B: zemljoradnike zaista treba žaliti, radnike u gradovima, siromašne majke, veoma čestite...

E: ali one (a uglovi usana počeše da joj se grče dok je govorila) one koje imaju hleba a nemaju...

B: ogreva za zimu

E:Bože moj, Bože moj, uzdiše.

B: vi ste loše? To je vrvtno od probave. Treba da odete kući i popijete malo čaja...

Ema je izgledala kao da se budi iz sna. Njen pogled luta i na kraju se spusti na župnika. Pogledali se
bez jedne reči.

B: a sada me izvinite, ali dužnost pre svega. Sprema decu za prvu pričest.

Pada u naslonjaču. Nameštaj kao da postade nepomičniji na svojim mestima, tonući u senku kao u
kakvom mračnom okeanu. Ema se zbunjeno iščuđavala tom mirovanju stvari dok je nju razdiralo
silno uznemirenje. Berta pokušavala da se približi majci, da uhvati krajeve vrpca na njenoj kecelji.
Kada ju je Ema drugi put odgurnula, mala pade i raseče obraz na bakarni okov.

Bdi nad njenom kolevkom dok spava. Samilost i nežnost je oprhvale. ALI, stra Ema: samoj sebi je
izgledala glupa i odveć dobra što se malopre toliko uzrujala zbog te beznačajne sitnice. Čudno, kako
je ovo dete ružno!
Šarl traži od Leona da pita koliko staje izrada fotografije. Ž eli da pokloni Emi svoju, u crnom fraku.

Oproštaj Eme i Leona. On je trčao do vrha stepenica, stao da uzme dah. Ema se ugrize za usnu i talas
krvi joj oboji lice do okovratnika. Ona je stajala naslanjući se na drvenu oblogu

Misli im se prisno zagrliše, sjedinjene istom strepnjom. Leon ljubi malu i odlazi.

Kao i posle Vobjesara, paala je u tupo očajanje odkada je Leon otišao. Sebe je proklinjala što sa
leonom nije ostvarila sreću... međutim, ljubav se vremenom ugasila, svetlost požara koja beše
rumenilom ozarila njeno nebo, sada zamenila tama. Uspavane savesti, ona je čak i odbojnost prema
mužu shvatila kao čežnju za ljubavnikom, a razbuktalost mržnje kao rasplamsavanje ljubavi.

Kod Lerea je izabrala najlepši pojas, vezivala ga je oko struka preko domaće haljine i tako doterana
sa zatvorenim kapcima ležala bi ispružena sa knjigom u ruci. (kasnije isto, dekadentizam s kraja
19.v, samo različita motivacija)

Izraz jovilskih građanki: Ema je vetropirasta

Dolazi majka Bovari. Odlučuju da Emi zabrane da čita romane  jer je počela da govori o starosti,
bleda kao platno, nesvestice.

Ema se naaktila na prozoru (ona je tu često boravila: u unutrašnjosti, prozor zamenjuje pozorište i
šetalište) i zanimala se metežom kad spazi gospodina odevenog u zeleni baršunasti redengot.
Rudolf Bulanže de la Išet.

Upoznaju se E i R ispred lavora punog krvi. Ema se, malo sagnuta, rašireih ruku povodila, tkanina
njene duge letnje haljine sa četiri volana se nadimala, prema gibaju njenog struka. (erotski detalj)

Rudolf (34) – grube naravi i pronicljivog uma, održavao mnoge veze sa ženama i dobro ih poznavao.
Ema mu se učinila lepa. Razmišlja o Šarlu kao o glupom, zapuštenom čoveku. Ta čezne za ljubavlju
kao kakav šaran na kuhinjskom stolu. Ah, imaću ja nju! I smrska svojim štapom grumuljicu zemlje
pred sobom!

Sabor poljoprivrednika

Pune krčme, graja od ujutro. Gomila sa oba kraja sela pristizala u glavnu ulicu. Mesna četa iz Bišija
došla je da se pridruži četi vatrogasaca iz Jonvila koju je Bine predvodio. On je u krutoj uniformi i
visokom okovratniku tako da je onako ukrućen i nepomičan izgledao kao da mu je sva snaga sišla u
noge. One su se dizale i marširale u taktu, odsečnim korakom.

Na svakom od četiri stuba na opštini bila je podignuta zastavica od zelenog platna a na svakoj
zlatnim slovima: Trgovini! Poljoprivredi! Industriji! Umetnostima!
Francuska kafana, konkurentkinja Zlatnom lavu, propala. Lere je vlasnika uništio menicama i te
sedmice mu popisuju stvari.

Gospodin Ome je imao prikladnu reč za svaku priliku. Peševi crnog fraka za njim lepršaju na vetru.

Ema i Rodolf šetaju, požurili da ih ne bi stigao Ome i Lere.

Bele rade kao povod da jo se udvara. Ona ga pita: a zar ste vi zaljubljeni?

Predsednik takmičenja ocenjuje životinje. Rodolf se podsmeva saboru. Vode razgovor o palanačkoj
osrednjosti u kojoj se guši život i gube iluzije. Koliko je puta samo pomislio, gledajući groblje na
mesečini, da bi bilo bolje da se pridruži onima koji tu počivaju.

Ema: oh, a vaši prijatelji? R: zar ih ja imam, ko mari za mene? Prigušen zvižuk.

Onda ih je razdvojila hrpa stolica koju je nosio Lestibudoa. On je kroz svetinu nosio crkvene stolice
koje su mirisale na tamjan. Našao načina i za sabor da zaradi.

Ema uhvati Rodolfa za ruku. On nastavlja tugaljivu tiradu: oh, da sam barem imao kakav cilj u
životu, da sam sreo ljubav, o, tu bi uložio svu snagu.

Pucanj iz topa, svi jurnuše ka selu. Lažna uzbuna da dolazi gospodin načelnik.

Najzad na dnu trga iznajmljene kočije sa dva mršava kljuseta.

Lere i Ome komenarišu nedostatak estetike kod Tivaša, predsednika opštine, koji je uzeo na sebe
ukrašavanje.

Za to vreme Rodolf i Ema su se popeli na prvi sprat opštine , u dvoranu za većanje, da bi bolje
uživali u prizoru.

Savetnik Livijen kreće sa govorom sa dosta poštapalica, predugačkim rečenicama (glumljenje

intelekualca u provinciji)punim opštih mesta. Pohvala kralju koji brine za sve grane ličnog i opšteg
napretka, mudrom i čvrstom rukom upravlja kormilo države.

Rodolf: ja bih morao malo da se povučem.

Savetnik nastavlja: prošlo je vreme građanskih krvavih razdora i požara kada su radnik, trgovac i
vlasnik (ciljna grupa)strepeli. Najbanalnija retorika bez retoričkih ukrasa.

Rodolf: zato što bi neko odozdo mogao da me vidi.

Savetnik: svuda cveta trgovina i umetnost. Poverenje se ponovo vraća i Francuska ponovo diše..

Rodolf: možda je svet u pravu što sam na rđavom glasu. Jer postoje nemirne duše a njegova je takva.
Ema ga gleda kao putnika koji je obišao neobične zemlje.

Na njeno pitanje da li se sreća može naći Rodolf kaže: da, sretne se jednoga dana.
Savetnik: Vi, poljoprivrednici i ratari, vi ljudi napretka i morala, shvatili ste da da su političke bure
mnogo opasnije od atmosferskih neprilika.

Rodolf: opet tirada, rukom pređe preko lica kao omamljen čovek i spusti ruku na njenu. Ona je
povuče.

Savetnik:gde ćete naći više rodoljublja nego na selu, više odanosti zajedničkoj stvari, jednom rečju:
više mudrosti?

Rodolf: dužnost! Dužnost znači osećati ono što je uzvišeno, voleti lepo a ne prihvatati sva pravila
društva sa onim gnusobama koje nam nameće. Zašto dizati glas protiv ljubavi? Jer to je izvor
junaštva, oduševljenja, umetnosti

Ema: ali bi svakako valjalo voditi računa o mišljenju sveta i povinovati se njegovom moralu.

Rodlf je opominje da ima dva morala: jedan uobičajen, moral ljudi, koji se stalno menja, kao što je
ovaj skup zvekana koji tu vidite i onaj drugi koji je večan, on je svuda oko nas i iznad svega.

Savetnik nabraja koristi od poljoprivrednih dobara.

Sva usta u gomili ostala su otvorena, Tivaš je bio razrogačenih očiju, Ome je držso šaku na uhu da
mu ne bi promakao nijedan slog. Ž iri, klatio bradom u znak odobravanja.

Rodolf se primakao Emi. Zar se u njoj ništa ne buni protiv te zavere sveta? Progone se
najplemenitija osećanja a kad se sretnu dve duše, sve se udružuje da se one ne mogu sjediniti. Duše
će se na kraju sjediniti jer ih je sudbina namenila jedno za drugo. Mlak platonizam

Ema omamljena mirisom kreme limuna i vanile na Rodolfovoj kosi. Slična omamljenost kao u
Vobjesaru, setila se vikontove pomade. Ona zatvori oči i nesvesno vide Lastu kako se spušta niz
obronke vukući za sobom perjanicu prašine. Te kočije kjima joj je dolazio k njoj Leon a sad tim
putem zauvek otišao! Zatim oseti kao da se vrti u vikontovom zagrljaju a stalno je osećala Rodolfovu
glavu pored sebe.

Savetnik: nastavite! Budite uporni! Posebnu pažnju posvetite poboljšanju zemljišta, dobrom
đubrivu, dobroj pasmini konja. Poziva dobitnike da prihvate nagrade i obećava da će država uvek
bdeti nad njima i da će olakšavati teret njihovih žrtava!
govor Dorozreja sada. Manje kitnjast ali prilaz sa stručnijim znanjem i uzvišenijim opaskama.
Rodolf je sa Emom govorio o snoviđenjima, magnetizmu, predosećanjima.

On je uhvati za ruku. Ona je ne odmače. Za uspeh celokupne poljoprivrede? Povika govornik.

I onda se brzo menjaju sekvence razgovora, on joj govori o srodnosti i o tome kako su se pronašli,
ona brzo odgovara sa odobravanjem, i te sekvence se smenjuju sa dodeljvanjem nagrada za merino-
ovna, đubrivo. Rodolf više nije govorio, usne su im podrhtavale od silne žudnje. Najzad im se prsti
spletoše.

Ketrin Leru dobila srebrnu medalju za 54 god službe i nagradu od 25 franaka. Ona se boji da priđe.
Najzad dolazi. Bojažljiva, zgučena u sirotinjskoj odeći. Drvene cipele, dugačka plava kecelja.
Dugačke ruke sa čvornatim zglavcima. Šake od dugog služenja ostale poluotvorene. Monaška
strogost davala njenom licu uzvišeni izraz. Poprimila krotkost od životinja. Pred tim zadriglim
buržujima stajalo je poluvekovno slugovanje.

Vatromet zatajio jer je dinamit ovlažio u podrumu Tivaša. I glavna raketa u obliku zmije koja jede
svoj rep takođe. Ome je poslao dopis o svečanosti i nahvalio i ulepšao događaj.

Zdravica na svečanom ručku. Gospodin Ome nazdravlja industriji i umetnostima, tim dvema
sestrama. Oksimoron

Rodolf se pojavio posle 6 nedelja.

Rodolf: gospođa Bovari, tako vas svi zovu. To uostalom nije vaše ime: to je ime nekog drugog.

Ema kreće na jahanje. Ema- Berta: Ćerka joj šalje poljubac kroz prozor a Ema samo mahnula
drškom svog korbača.

Ema- dugi plavi veo.

Ema posmatra Jonvil. Bitno zbog perspektive kad joj selo izgleda ogromno posle posete Rodolfu na
kraju romana.

Ema je žmirkala ne bi li prepoznala svoju kuću i nikad joj se to jadno seoce nije učinilo tako maleno.

Sa visine na kojoj su se nalazili, dolina je sva podsećala na bledo jezero koje se isparava. Gorostasno
drveće je mestimice štrčalo poput tamnih stena.

Konji su dahtali. Koža na sedištima je škripala. (rafinirana erotika, naslediće je Nabokov)

Ema hoda po mahovini. Podigla malo haljinu jer joj smetala pri hodu. Emine bele čarape ljupke,
učinile se Rodolfu kao deo njene nagote.

Šetaju i šetaju. On je uhvati oko pasa i tako nastavljju.

Sukno njene haljine se zakači za baršun fraka. Sa dugim drhtajem i krijući lice rukama ona mu se
predade.

Spuštaju se večernje senke. Sunce, prolazeći vodoravno kroz granje, zasenjivalo joj je oči. Svuda oko
nje, na lišću i na zelji treperile mrlje. Ona je osećala svoje srce koje je opet počelo da kuca i svoju krv
koja je zastrujala njenim telom kao kakva mlečna reka. Tada je sasvim u daljini, sa one strane šume,
na drugim brežuljcima, začula neki neodređen krik, neki otegnut glas, koji je ćutke slušala dok se
kao muzika slivao s poslednjim treptajima njenih napetih živaca. Rodolf je, s cigarom među zubima,
nožičem popravljao pokidanu uzdu. Memento mori

Kući je ponavljala u sebi Imam ljubavnika! Od sada će sve biti blaženstvo, zanos, strast, okruživalo
ju je neki plavičasti beskraj. Tada se seti junakinja iz knjiga koje j epročitala, čitava lirska povorka
žena preljubnica poče da peva u njenom sećanju sestrinskim glasovima koji su je opčinjavali.
Kada bi Šarl pre zore otišao bolesnicima ona bi se iskradala i pored reke išla Rodolfu. Stizala je sva
zadihana, rumenih obraza a celo joj je biće odisalo lakim miriskom bujnosti, zelenila i svežeg
vazduha. Rodolg bi u to vreme spavao. Bilo mu je kao da proleće ulazi u sobu. Naposle, R poče da
negoduje na te iznenadne dolaske. Ozbiljna lica, on joj naposletku izjavi da njene posete postaju
nesmotrene i da ona time ruši svoj ugled.

Jednoga jutra srela Binea sa puškom, rekla da je bila kod dojkinje, a Berta već velika. Motiv
zabranjenog – Ema brakolomka, Bine prekršaj – lovi patke iako zabranjeno.

Noći se su sretali kod nje u vrtu a kada je bilo kišno, u ordinaciji. Tada bi Rodolf zbijao šale na Š arlov
račun, pogled na celu prostoriji izazivao je u R veselost, Emi su te šale bile neprijatne. Ž elela je da on
u tim okolnostima bude ozbiljniji pa čak i dramatičniji. Kada im se jedanput učinilo da neko dolazi
ona ga prestrašeno upita ima li pištolje  R: zašto? E: da se braniš.

Romantizam: Ona je postajala preosetljiva. Tražila je njegov pramen kose, da razmene slike u
minijaturi, pravi venčani prsten. Često mu je govorila o večernjem zvonu i o glasovima prirode,
tešila ga maznim rečima iako je majku izgubio pre 20 god.

Ema - Rodofl: kod Eme mu se sviđalo jer mu je pružala ljubav bez raskalašnosti, istovremeno
godila njegovoj čulnosti i njegovom ponosu. Emin zanos. Emina čednost. Siguran da je voljen,
nesvesno promenio ponašanje prema njoj.

Ema je udvostručila svoju nežnost a R je sve manje skrivao svoju ravnodušnost. Poniženje što se
osećala slabom pretvaralo se u osvetoljubivost koju su blažili izivi strasti. To nije bila odanost već
stalno osvajanje. On je nju potčinjavao. Ona ga se gotovo bojala.

Ruo šalje ćurku i pismo gde se vidi da je osiromašio. Slugu otpustio jer je imao dobar zalogaj.
Sledeće godine možda dobiju petla umesto ćurke

Ema se pita ko ju je tako unesrećio? I ona podiže glavu, pogleda oko sebe, kao da tu traži uzroke
koje su joj naneli toliko patnje. (samo ne misli da je ona kriva)

Ema – Berta: Berta se valja po sveže pokošenoj travi na plastu u dvorištu. Ema naređuje da je
dovedu, ljubi je i priča kako te volim, jadno moje dete! Kako te volim.

Primeti da je prljava. Opere je. Instant majčinska briga. Instant izlivi nežnosti posle kojih je opet
predaje sluškinji.

Operacija sakatih stopala. Omeova ideja, rodoljubiva zamisao da jonvil proslavi, u cilju napretka i da
izleči ono što je tada bilo neizlečivo. Strefopodija

Ema nije imala dokaza da je Šarl nije sposoban a kakvo bi za nju zadovoljstvo bilo da ga nagovori na
taj poduhvat koji će da mu uveća slavu i bogatstvo!

Posle operacije, ona sa iznenađenjem primeti da Šarlu zubi nisu nimalo ružni.

Ome u Ruanskoj buktinji hvali Bovarija ,,jedan od naših najistaknutijih lekara opšte prakse“. Ipolit će
igrati u bahovskim igrama, u horu veselih momaka...
Ipolita sve više i više razdiru bolovi. Bovari sve jače pritiska mašinu i steže nogu. Na kraju su ga
zbog jauka premestili u sobu za bilijar. Tu su seljaci iz okolnih sela pored njega igrali bilijar,
mačevali se takovima, pušili, pevali i galamili.

Ironija: lekar je odlazio preporučujući mu da drži dijetu.

Ž upnik Burnizjen: izrazio žaljenje zbog njegove nesreće i potom da bi zbog toga trebalo da se
raduje, pošto je to volja gospodnja, i da brzo iskoristi priliku da se pomiri sa Bogom.

Lefransoa – zdrav razum. Na kraju, apotekara nije htela ni da sluša. Pozvala lekara Kanivea koji je
važio kao čuven lekar. Ovde je on kompetentan ali će biti degradiran pred Eminom samrtničkom
posteljom.

Noga se mora seći. Ome pogružen i ulizivački se smeje. Napuštajući načela on je žrtvovao
dostojanstvo ozbiljnijim interesima svoje trgovine.

Ema sedeći naspram njega nije saosećala sa njim u njegovom poniženju: ona je sama osećala
poniženje što je verovala da jedan takav čovek može nešto da vredi. Šarl iznenada raznežen i
malodušan i moli je da ga poljubi. Ona, crvena od srdžbe, gnuša ga se.

Opet se pomirila sa Rodolfom i čak je i preko dana sada slala pisamca preko Ž istena. Kada je trebalo
on da dođe, sebe je doterivala kao kakva kurtizana koja dočekuje princa.

Ž isten se motao oko Emine sobarice. Da bi bio u Felisitinoj blizini, nudi se da čisti Emine cipele.
Blato sa ljubavnih sastanaka

Lere joj donosi korbač za Rodolfa a sutradan se pojavi sa računom. Oni već duguju, Lere se žali da
mu je sav kapital kod dužnika i da će morati da joj oduzme robu. Samo mu je žao što će od Bovarija
morati tražiti natrag lep korbač. Na to se Ema štrecnu, reče da će platiti i on pomisli kako je ima u
šaci.

Traži od pacijenta novac i sakriva ga da Šarl ne vidi. Lere zadovoljen i uzima za Rodolfa pečat Amor
mel cor ( Ljubav u srcu, on će njime i zapečatiti pismo raskida)

Rodolf - Ema: (ja sam tvoja sluškinja, tvoja naložnica, ti si moj kralj, moj idol, ti si dobar, ti si lep,
mudar, jak) Ema je sada ličila na sve ljubavnice, spala je draž novine. Od nje je stvorio ponizno i
pokvareno biće. Prema njoj se ponašao bez mnogo obzirnosti, mislio d aje svaka stidljivost
neumesna. Pod uticajem ljubavnih navika, Ema je promenila držanje. Pogledi sada smeliji, reči
slobodnije, bila je toliko nepristojna da je sa Rodolfom šetala sa cigarom u ustima, kao da je htela
time da prkosi svetu. Svi koji su do sada sumnjali prstadoše da sumnjaju. Izlazi iz Laste u kaputu
muškog kroja i utegnutog struka.

Govori Rodolfu kako već četiri godine pati i kako njihova veza treba da se ozakoni pred Bogom.

Ema od Lerea naručuje dugi veliki ogrtač sa dugačkim okovratnikom, putni kovčeg i ručnu torbu.
Sve to da ostane kod njega i da jedno jutro, kad ona krene, to pošalje na Lastu. Plaća to svojim
satom.
Rodolf – zadovoljstva utabala njegovo srce da tu nešto novo više nije raslo. Ne ume Emi da napiše
oproštajno pismo nego poseže za kutijom za pisma od ljubavnica. Pogled na njih – kakva gomila
laži. On ne želi da je sramoti i propasti život. On sebe kažnjava izgnanstvom za sva zla koja jeoj je
naneo. Kuda ide, ne zna ni sam. Pomisao na nju nosi kao amajliju. Hrabro, Ema! Jadna ženica. Amor
mel cor

Korpa sa kajsijama stiže za Emu. Ona nalazi pismo na dnu. Prosipa korpu. Otvara pismo i kao da je
iz nje buknuo požar. Prneražena šeta po sobi. Penje se na tavan da dovrši pismo. Pratimo njene
rakcije a tekst pisma znamo.

Pokušaj samoubistva. Ona pređe pogledom na sve oko sebe sa žarkom željom da zemlja
nestane.blistavi sunčev zrak koji je dolazio pravo odozdo, vukao ju je u ponor. Učinilo joj se da se tlo
na trgu ljulja kao brod koji se njiše. Stajala na samoj ivici, nebesko plavetnilo ju je prožimalo.
Preostalo je samo da se preda a kloparanje Bineovog struga nije se prekidalo kao kakav jarosni glas
koji ju je dozivao. Š arl je doziva na ručak. Prozaično. Za ručkom duševni zamor. Plašila se Šarla jer je
mislila da sve zna. Rodolf otputovao, kaže Šarl. Šarl jede kajsije, kaže da su odlične. U nekom času,
plave dvokolice pojuriše i Ema kriknu i pade onesvešćena. Doveli joj kćer koja je pružala prema
majci ručice, Ema: Ne, ne... nikoga!

43 dana boluje, obamrla, niti je govorila, niti je šta čula.

Troškovi u kući, pogotovo kad je kuvarica preuzela domaćinstvo, preveliki. Nasrtali nabavljači, Lere.
Šarl mu na krau potpisa menicu na šest meseci. I na to, zatraži 1000 fr.u zajam.

Ema- razgovor sa Burnizjeom o veri je okrepljivao. Priviđenje da sleću anđeli plamenih krila na
znak Boga i da je uznose u svom naručju ostalo joj dugo u sećanju. Sveštenik se divio Eminom
raspoloženju iako je smatrao da tolika pobožnost može da se izrodi u jeres ili nastranost. Obratio se
nadbiskupovom knjižaru da mu pošalje knjige za žensku osobu punu duha.

Knjižar, ravnodušan kao da šalej gvožđuriju Crncima, smota i posla popularno štivo. Naslovi tipa
Dobro razmisli o ovome, Volterove zablude, za omladinu etc.

Uspomenu na Rodolfa je spustila na dnu srca i on je ostao tu svečaniji i nepomičniji od kakve

kraljevske mumije u podzemnoj grobnici.

Ema je imala gotsku klupicu za molenje. Ema se molila istim onim ljubavnim rečima koje je nekad,
zaneta preljubom, šaputala ljubavniku. I kako sa neba nije padalo nikakvo blaženstvo, ona se
umornih nogu dizala misleći da je u pitanju velika prevara.

Zatim se odaje preteranom milosrđu.

Ž isten zaljubljen u Emu. Posmatra je dok se češlja, E kosa pada ispod kolena. Nije primećivala
njegovu tihu naklonost i snebivanje.

Lučija od Lamermura... Lagardi... Opera. Strahujući da ne budu smešni, Ema je htela da se pre
predstave malo prošetaju po pristaništu. Šarl je u đžepu pritiskao karte uz trbuh (plaši se da ne
ispadnu)
Ona se opet našla u svetu mladosti. Svet Valtera Skota. Lagardi južnjak. Pričalo se da se poljska
princeza zaljubila u njega čuvši ga kako peva na obali dok je popravljao čamce. A on je nju
upropastio menjajući je za druge žene. Lep glas, nepokolebljiva samouverenost, više odglumljene
nego stvarne osećajnosti, sve je doprinelo usponu tog divnog prevarantskog bića u kojem je bilo
nešto i od brice i od toreadora.

Ema se nagnu da ga vidi zagrebavši baršun na loži. Zvučne jadikovke, prepoznala sva pijanstva i
strahovanja zbog kojih umalo nije umrla. Ali nju niko nije voleo takvom ljubavi. Niko nije plakao za
njom kao Edgar- Legardi. Š arl nije ništa razumevao, zbog muzike, koja mu je smetala da prati reči.

Katarza: ema je sad u tom vernom predstavljanju njenih jada htela da vidi samo igrariju.

Ema pala na čaroliju Legardijeve ličnosti. Oni bi se upoznali i zavoleli.dobila silnu želju da mu padne
u naručje, da nađe pribežište u njegovoj snazi. Na pauzi, Šarl sreće Leona. Leon dolazi kod njih u
ložu. Nagnuo se blizu nje tako da joj je brkovima dodirnuo obraz. Od tada, Emu ne zanima opera,
igra pevačice joj se učini izveštačena i pritom užasno viče. Šarl nagovara Emu da ostane dan više i
opet ode na operu jer je čuo da je Legardi u poslednjem činu izvandredan.

III DEO

Leon, studira pravo, ima uspeh kod lakih žena koje su smatrale da ima otmeno držanje. Jedan od
najpristojnijih studenata: (apstrahovanje ni ni):kosa ni odveć duga ni odveć kratka, nije još prvog u
mesecu trošio tromesečje, sa profesorima u dobrim odnosima. Bio je uzdžan koliko iz nedostatka
hraborosti, toliko iz neke urođene plašljivosti.

Sad je vide posle tri godine odsustvovanja. Opet zaljubljen. Pred ličnošću sa odlikovanjima i kolima,
pisar bi drhtao kao dete. Ovako, na pristaništu, pred ženom tog malog lekara osećao se potpuno
slobodan da je zaseni.

Kako ju je našao sutradan? Tvrdio je kako ga je nešto nagonski vuklo njoj. Ema se nasmejala a on je
ispravio glupost tako što je rekao da je obilazio hotele. Povedoše razgovor pun filozofskih
razmišljanja. Ema se raspriča o bedi zemaljske ljubavi i o večnoj usamljenosti srca.

hotelska soba – zatvorena, kao naročito stvorena da još više zatvori njihovu usamljenost. Predložak
za ljubavničku sobu Leona i Eme.

Zavođenje: ema obuzeta čarima zavođenja i potrebom da se od njih brani.

Dogovor za sutra u 11 u katedrali.

Sutradan Leon kupuje buket za Emu. Prvi put kupuje ženi cveće. Grudi mu se nadimaju od ponosa.

Crkveni čuvar ga poziva u obilazak crkve. Stoji pred freskom Razigrane Marije. Čuvar veličanstveniji
od kardinala i svetao kao putir

Crkva za Leona kao džinovska ljubavna odaja

Ema Leonu predaje pismo i odlazi u Bogorodičinu kapelu da se moli. Leona naljuti to pobožno
prenemaganje. Onda to za njega dobi draž jer je ona tako usnula u molitvu usled ljubavnog
sastanka.

Ema se molila ili se trudila da se moli nadajući se da će joj sa neba pasti odluka. I da bi izmolila
božju pomoć udisala je miris rascvetalih jorgovana i osluškivala tišinu crkve koja je povećavala
uzburkanost njenog srca. Ironija

Ema hoće da razgleda crkvu. Sada se sa svojom pokolebanom vrlinom hvatala za Bogorodicu,
kipove, za grobove, za svaku stvar.

Čuvar pokazuje grobove grofova i barona. Nemoguće je videti savršeniju sliku ništavila, zar ne?

Čuvar ode da donese knjigu o katedrali i Leon za to vreme iskoristi i posla dečaka da pozove kočiju.
Ona se skanjerala. L: to se radi u Parizu! Ona se na to odobrovolji i oni krenuše. Crkvenjak za njima i
kaže im da makar pogledaju Strašni sud, Raj, cara Davida i Grešnike u paklenom ognju. Memento
mori

I teška kola pođoše.

Građani su zabezeknuto piljili u to čudo tako neobično za palanku, u ta kola sa navučenim zavesama,
koja su se svaki čas pomaljala, zatvorenija od kakvog groba, ljuljajući se kao lađa.

Jedna obnažena ruka se promolila kroz žute platnene zavesice i baci komadiće iscepane hartije, koji
se raspršiše na vetru i kao beli leptiri popadaše dalje, na jedno polje obraslo procvetalom crvenom
detelinom.

Vraća se u Lasti za Jonvil. Kuvarica joj tajanstveno reče da ide pravo Omeu a ne kući. vest da je
Bovari otac umro. Ome se dere na Ž istena jer je nesmotren. Ključ od kapernauma gde su otrovi. Ema
zapamti iz razgovora njih dvojice da se na trećoj polici u plavom stakliću nalazi prah na kom piše
Opasno!

Iver dolazi da donese gospođin prtljag. Tup idar štapom o pod. To je noga. Bovari traži sitninu. Iver
pred njim. Iver- poniženje Bovarija, oličenje prekora njegovoj nepokolebljivoj nesposobnosti.

Ema opet odlazi u Ruan po izgovoru da traži punomoćje na imanje posle smrti Bovarija st.

Leon – EMA, soba u Bolunjskom hotelu. Pravi medeni mesec. Vraćanje na Rodolfa: ema u čamcu sa
Leonom pronađe svilenu traku boje turčinka. Čamdžija priča o veselom društvu, kolači, šampanjac,
gospođe, džumbus.

Ema mu obećava novi susret. Sada računa i na novac od punomoćja. Poručila žute zavese, ćilim,
sada tetka Roel svaki dan ruča kod njih (nosi Leonu pisma)

Četvrtkom u Ruan. Zaustavila bi se na ulazu u grad, Ema bi skinula drvene kaljače, navukla bi druge
rukavic i popravila šal.
Ona je koračala pogleda uprta u zemlju, tarući se o zidove, sa zadovoljnim smeškom ispod svog
spuštenog vela.

Odsedali su u četvrti pozorišta, krčmi i bludnica.

Leon uživao uEminom držanju poput usnule golubice. Ona je za njega prava ljubavnica jer je otmena
gospa i udata žena.

Slepac. Tu na vrhu obronka stajao je jedan nesrećni lutalica, koji je sa štapom u ruci bauljao među
kočijama. Ramen amu je pokrivala gomila tralja, a lice mu je bilo sakriveno ispod jednog starog
probušenog šešira od dabrovine, okruglog kao lavor; a kad bi ga skinuo umesto kapaka ukazale bi
se dve potpuno krvave razapljene duplje. Meso mu se raspadalo u crvene dronjke; a iz njih je curila
neka tečnost koja se zgrušavala u zelene kraste sve do nosa, čije su crne nozdrve grčevito šmrkale.
Kad je hteo da vam nešto kaže, on je glavu zabacivao unazad uz suludo cerekanje – tada bi mu se
plavičaste zenice, neprekidno kolutajući, povlačile prema slepoočnicama, do same ivice te žive rane.

Souvent la chaleur d'un beau jour

Fait rever fillet a l'amour ( Često kad je topao i lep dan devojče sneva ljubavni san)

A u ostalom delu se govorilo o pricama, suncu, i o lišću.

Ema- slepac: njegov glas, u početku slab i piskav, postajao bi kreštav. On se razlegao u noći kao
nerazumljiva tužbalica o nekoj golemoj nedaći; bilo je nečeg u njemu dalekog što je potresalo Emu.
To se survavalo sve do dna njene duše kao kovitlac u ponor, prenoseći je u neke prostore
bezgranične sete. Oprhvana smrću

Iver kad bi primetio da mu kola pretežu na jednu stranu, silovito bi zamahnuo bičem na slepca. Vrh
biča bi ga ošinuo po ranama a on bi urličući padao u blato.

Ema govori Leonu kako je imala mornaričkog kapetana, ali se ništa nije desilo 

Računi za klavir kod gđe Lamperer. Ema život pretvorila u gomilu laži u koje je ona kao u velove
obavijala svoju ljubav.

To je postala kao potreba, bolest, zadovoljstvo.

Lere dolazi da traži svoj novac. Ona nema. Lere: ali imate imanje. Proda u bescenje. Polovinu iznosa
htede da mu da ali on neće. Dade joj da potpiše 4 menice. Ona se obradova, u mašti je sabirala
koliko putovanja u Ruan može da preduzme za tih 2000 fr.

Starica Bovari oduzima Emino punomoćje. Ema pada u oštar, piskav, otegnut smeh: dobila je nervni
napad.

Bovari sad prvi put otvoreno stao na stranu žene. Majka sutradan otputuje. Šarl je dugo preklinjao
dok je prisala na novo punomoćje kod Gijomena beležnika.

Ema – Leon: učinila mu se nastrana, plakala, pevala, igrala, tražila šerbet, pušila.
On nije znao kakva je to unutarnja težnja otiskuje u uživanja života. Nadala se da će nekad sresti
Rodolfa jer se nije potpuno oslobodila zavisnosti od njega.

Ema je tražila ljubavni sastav od Leona. On je prepisao jedan sonet iz zbornika.

Celo njegovo biće je bilo opčinjeno njenim nežnim rečima i njenim poljupcima. Gde li je samo
naučila tu pokvarenost, gotovo nestvarnu, toliko je bila duboka i pritvorna?

Ome dolazi u Ruanu isti dan kad i Ema, provodi dan sa Leonom. Emina srdžba dok je u sobi, Omeova
brbljivost i idenje od jedne do druge kafane. Kukavičluk, glupost, pusti da ga Ome vodi i vodi.

Ema ga je sada mrzela. Naneta joj uvreda. Tražila razloge da ga mrzi: kukavica, slab, običan,
nesposoban za hrabra dela. Počela je da mu piše pisma o stvarima koje se nisu ticale njihove ljubavi.

Ona bi volela kad bi mogla da nadzire njegov život, pa dođe joj na um da unajmi nekog da ga prati.

Seda kraj yidine samostana. Kako je bila spokojna u ono vreme! Kako je za neizrecivim ljubavnim
osećanjima koja je nastojala da zamisli prema knjigama.

Ema je živela zaokupljena svojim strastima i zbog novca se uznemiravala manje nego kakva
vojvotkina.

Menica od Vensara, koju je Lere, uprkos svim obećanjima preneo na V. Ona nema para. Ali zato
čičica posla hartiju sud.izvršitelju.

Lere: popis stvari, nema druge, šta ja tu mogu, V.je krvožedniji od zveri. Ona mu nudi ostatk novca
od imanja. On se odobrovolji i kae ok.

Da bi došla do novca, počela je da prodaje svoje stare rukavice, stare šešire, stare šerpe, a cenkala
se sa nekom gramzivošću – njena seljačka krv gonila ju je na zaradu. Ona je sebi kupovala nojeva
perja, kineski porculan... a pozajmljivala od gđe Lefranosao, kuvarice, od celog sveta. Platila dve
menice a ostaljih 1500 fr ode ni u šta. I opet zaduživanje.

Zalaže pozlaćenu srebrninu koju je dao otac za svadbu da bi uživala sa Leonom.

Ananonino pismo njegovoj majci kako Leon srlja sa udatom ženom. Obeća da neće viđati Emu više.

Ema- Leon: oni su se suviše dobro poznavali da bi u njihovim telesnim odnosima bilo zanosa koji
stostruko uvećavaju nasladu. Ema je u preljubi otkrivala ponovo otužnosti braka.

Iako se osećala poniženom zbog niskosti takve sreće, ona je vezu održavala iz navike ili iz
pokvarenosti.

Piše i dalje pisam, jer nije mogla da zamisli da se ne piše ljubavniku. Ali zamišljala nekog drugog koji
boravi u plavičastom predelu. Klonulost. Ž elela je da je nema ili da neprekidno spava.

Bal pod maskama sa Leonom i još pet-šest maskiranih u obalske radnike ili lađare. Muškarci su se u
uglu sašaptavali oko računa. Ema ubrzo uvide po boji glasa da su gotovo sve žene sa njima bile
najnižeg reda. Jedu svi. Ona dobi nesvesticu. Sviće. Misli na Bertu u sobi svoje sluškinje kako spava.
Metalno čegrtanje šipki o zid u kolima. Vraća se u Bulonjski hotel. Sve joj je, i ona sama, postalo
nepodnošljivo. Ž elja da se poput ptice vine i podmladi sasvim daleko u neokaljanim predelima.

Uveče. Dođe u Jonvil. Plakati sa sudskom objavom: U ime kračlja, zakon ai pravde, naređuje se
gospođi Bovari...

Ide Lereu. Napravila mu ogroman kapital menicama i zaduživanjem. Pojavljuje se pred njim
slobodnog držanja. Preklinje ga, i svoju lepu ruku spustila na trgovčeva kolena.

Sudski izvršitelj sa dvojicom pomoćnika na popis stvari. Zagledali su njen život sve do najskrivenijih
kutaka, kao kakav leš na autopsiji.

Gledaju pisma. Gnev što se mlohave ruke poput puževa spustaju nad stranice nad kojima je lupalo
njeno srce.

Ema – Šarl. Strah od njega, gleda na stvari koje su ublažavale gorčinu njenog života, Šarl mirno
podstiče vatru u kaminu.

Ide Leonu. Kaže m da je kukavica. Da traži u kancelariji novac. On joj obeća sutra do tri časa čeka
novac.

Vraća se uplakana, ošamućena, povodeći se. Gospodin u samurovini u tilberiu joj kaže Čuvaj. Ona
misli da je videla vikonta.

Slepac kao obično, pojavi se ispod obronka. Pruža šešir koji se presavijao preko ivice prozorčića kao
kakav komad odlepljenog tapeta. Ome: škrofulozna afekcija. Slepac igra i trlja stomak kao izgladneli
pas. Ema mu daje petofranak.

Ž uta objava da je celo pokućstvo na prodaju.

Odlazi Gijomenu beležniku. On priča sa njom ne prekidajući jelo. Ona govori o svojim potrebama,
neprilikama.. on se prem anjoj potpuno okrenuo, tako da joj je kolenom doticao cipelu, čiji se đon
savijao pušeći se pored peći. Njegove ruke se zavukoše u Emin rukav da joj dotaknu mišicu. Uze
njenu ruku ispusti strasan poljubac. Ona kae: čeka. Moli za novac. On se pod naletima jake žudnje
dovuče na kolenima do nje. On je obujmi oko struka. Ona užasnuta viče.

Kod Binea. Kao nemi film. Gospođa Tivaš i još jedna vide da ona govori nežno, preklinjući. Naposel
mu samo prišla blizu, grudi joj se nadimale. Bine crven do ušiju. Ona ga uhvati za ruke. Tivaš:
trebalo bi bičevati ovakve žene!

Odlazi kod tetka Role. Ona je otkopčava jer se Ema guši. Felisita dolazi da javi emi da Bovari plače i
da je doziva. I tako se ona zaputi ka imanju Rodolfa a ni na kraj pameti joj nije bilo da to vodi u
prostituciju.

Rodolf je ,,u neprilici“ sa novcem. Stajala je u otupelosti, svesna da postoji samo po otkucajima
damara koji su se činili kao da izbijaju iz nje i poput zaglušne muzike odzvanjaju poljem. Sada se
vraća u Jonvil, promena perspektive: brazde joj se učiniše kao ogromni tamni valovi koji se
obrušavaju na obalu. Sve njene misli raspršiše se za tili čas. Kao hiljade varnica vatrometa- nije
mogla da se seti uzroka svog užasnog položaja, samo je patila zbog svoje ljubavi i osećala kako je
duša napušta jedino kroz tu uspomenu, kao što ranjenici, na izdisaju, osećaju da ih život napušta
kroz ranu koja im krvari.

Odlazi kod Omea i koristi priliku što večeraju da uzme od Ž ilijena ključ od kapernauma. Guta prah.
Kaže mu da ćut jer će se u protivnom sve sručiti na Omea.

Šarl jasno video srušen svoj ugled, imovinu opustošenu, Bertinu budućnost uništenu.

Ema je samo legla. Napisala oproštajno pismo koje treba sutra da otvore.

Ema: odvratan ukus mastila u ustima, žedna, povraća beli prah. Počinje, mrmljala je. Bolno kriknu
kad joj Šarl pređe rukom preko trbuha. Kapi znoja orosiše njeno plavičasto lice koje se beše
stvrdnulo od isparenja metalne pare.

Sad ju je gledao sa toliko nežnosti u očima, kakvog ga još nikad nije videla!!!!!!!!!! (na samrti počela
da ga gleda neostrašćeno, pitomo, kao muža)

Pismo otvara. Arsenik. Ne optužujte nikoga...

Da... istina je... dobar si ti. Ema Š arlu. Lagano mu prešla rukom preko kose. Sav blažen zbog ove
nežnosti on se još više rastuži, njegovo biće se kidalo od bola pri pomisli da će je izgubiti u trenutku
kada je njemu pokazivala više ljubavi nego ikada ranije.

Svršeno je, mislila je, sa svim gadostima, izdajstvima i mnogobrojnim žudnjama koje su je mučile.
Ema je samo čula beskrajno jadikovanje svoga ojađenog srca kao poslednji odjek neke simfonije
koja se gubi u daljini.

Naređuje da joj se dovede mala. Berta je se boji. Oči velike, bleda, znoji se Ema.

Povraća krv. Telo prekriše tamene mrlje. Puls kao zategnuta žica na harvi koja samo što nije pukla.
Larivjer, hirurška škola i klasa čuvenog Bišaa. Za Flobera ideal lekara. Prezire ordenje, akademije,
gostoljubiv, slobodouman, očinski brižan za siromahe, živi vrli život iako u vrlinu nije verovao.

Ž upnik ustade da uzme krst, tada Ema izduži vrat kao neko ko je žedan, i priljubivši usne na telo
Bogočoveka, ona na njega, svom snagom na izdisaju, položi najstrasniji ljubavni poljubac koji je
ikada dala. Sveštenik izgovara Misereatur i počinje pomazanje: najpre na oči koje su toliko čeznule
za zemaljskim raskošem; zatim na nozdrve, žudne toplih povetaraca i ljubavnih miomirisa; zatim na
njena usta, koja su se otvarala na laž, koja su cvilela od oholosti i klicala na naslade; onda na ruke,
koje su uživale u slatkim dodirima, i najzad na stopala, tako brza nekada, kad su jurila da utole
njene žudnje, i koja sad više neće hodati.

Grudi joj se brzo nadimaju, jezik joj sav ispao iz usta, oči, sve brže se kolutajući, postajale sve svetlije
kao kugle koje se gase.

Odjednom na pločniku kloparanje grube drvene obuće i sipljiv glas:

Često, kad vreo i topao je dan,/devijče sneva ljubavni san/ Ema se podiže kao leš koji veštački vraćaju
u život, raspletene kose, ukočenih očiju, sva blažena. Pa pođe vredno da skupi/klasje što požnje
kosa,/Naneta moja stupi/plodnim brazdama bosa.

Slepac!-ema. Potresa je dubok, divlji, neizdržljiv, očajnički osmeh . jer vetar dunu tog dana/diže se
kratka suknja lagana.

Grč je oborio na dušek. Nje više nije bilo.

Bovarijeva romantična želja da je sahrane u venčanoj haljini, belim cipelama, sa vencem na glavi. Tri
kovčega, jedan od hrastovine, drugi od mahagonija, treći od olova. Preko pokrivač od zelenog
baršuna.

Ome i Burnizjen kod Emine postelje. Prosvetitelj i pop. Padali u vatru, govorili u isti mah, crveneli,
Burnizjen se čudio tolikoj smelosti a Ome tolikoj gluposti. Čitajte Voltera, Enciklopediju! Čitajte
Smisao hrišćanstva!

Najzad zaspali. Pomireni u toj ljudskoj slabosti.

Čitavo poglavlje posvećeno čiča Ruou, Eminom ocu: nisu mu rekli da je umrla, on polazi na put.
Ujutro vidi tri crne kokoške kako spavaju na jednom drvetu. Prikaza na drumu, ispružena na leđa,
mrtva. On naposle ugleda selo, videše ga kako juri na konjiću sav polegao na njemu, šibao ga, sa
kaiševa kapala krv. Nesvest.

Ipolit je došao sa gvozdenom nogom. I Bovari, kao nekad Ema slepcu, baca crkvenjaku petofranak.

Pogrebna povorka: sveštenici i pojci pevali De profundis, razlegala se poljem u nejednakim

prelivima, veliki srebrni krst visoko štčao iznad drveća. Ž ene u crnim ogrtačima sa debelim
voštanicama. Svež povetarac, raž i uljana repica se zeleneli. Prostor ispunjen veselim šumovima.

Šarl – zadužio se na ogromene sume jer nije mogao da pristane da proda ijedan predmet iz kuće..
dražila ga Bertina dečja veselost. Bovari majka zbog toga očajna. Svađe. Ona naposle ode.

Felisita sa Teodorom o Uskrsu pobeže iz Jonvila i ponese većinu Eminih haljina. Jedan dan se popeo
na tavan. Video R pismo. Sav ukočen stao kao Ema nekad. Š: možda su se voleli platonski.
Nepotvrđena ljuomora se utopi u neizmernoj tuzi. Da bi joj se svideo, kao da je još bila živa, on
prihvati njene poglede, njene ideje; kupio je lakovane čizme i bele kravate. Potpisivao menice.
Kvarila ga je odonud iz groba. Berta išla pocepana.

Ome u Ruanskoj buktinji protiv slepca. Najzad je zatvoren u bolnicu za siromašne doživotno 

Ovaj uspeh ga ohrabri i nije bilo pregaženog psa, udarene žene, zapaljenog ambara a da on o tome
nije pisao, sve u ime napretka i pred mržnjom popova. Sastavio Opštu statistiku jonvilskog okruga
propraćenu klimatološkom statistikom.

Spomenik za Emu u Ruanu: Šarl se odlučio za dva anđela sa strane koji nose po ugašenu buktinju
Ome žudi za odlikovanjem. Čak je i vladaru uputio peticiju da bude prema njemu pravičan i zvao ga
je dobri kralj i da liči na Anrija IV.

Travnjak u vrtu dao da mu se napravi u obliku zvezde Legie časti.

Lere osnovao Ljubimce trgovine, nešto kao Lefransoina Lasta.

Susret sa Rodolfom – obojica prebledeše. Očaranost, učinilo mu se da vidi deo Eme u R. hteo je da
bude taj čovek.

Šarl je umro na klupi ispod venjaka gde su bili Emini ljubavni susereti. Zvala ga Berta na ručak.
Kada je bilo sve rasprodato ostalo je još 12 fr za put Berte kod bake. Iste godine i baka Bovari umre,
Ruo oduzet, Berta kod siromašne tetka i mala je zarađivala z aživot u predionici pamuka.

Posel Šarla izmenilo se tri doktora. Ome ih sve tukao. Pridobio vlast, javno mnjenje, on pregleda i
daje recepte. Nedavno je dobio krst Legije časti.

ENDE