Ema Cunc

etrnaestog januara 1922, na povratku iz tekstilne fabrike Tarbuh i Lovental, Ema

Cunc jc u dnu ulaznog trema zatekla jedno pismo sa peatom iz Brazila, po kojem
jc odmah znala da joj je otac umro. U prvi mah zbunie jc markica i koverat; polom
ju jc zabrinuo nepoznati rukopis. Desetak neitko napisanih redova ispunilo jc celu
stranicu; Ema proita da je gospodin Majcr zabunom popio prejaku dozu veronala i
da je preminuo u bolnici u Baheu treega ovog meseca. Vest jc potpisao jedan oev
poznanik iz pansiona, neki Fcjn ili Fajn, rodom iz Rio Grandca, koji nije mogao
znati da se obraa pokojnikovoj keri.
Emi papir ispade iz ruke. Najpre je obuze munina u stomaku, kolena joj
poklecnue; onda je ophrva oseanje zaslepljene krivice, nestvarnosti, jeze, straha;
nakon toga, poele da je sutranji dan ve svanuo. U nastavku shvati da je takva
elja uzaludna, budui da jc oeva smrt ono jedino to se na svetu dogodilo i da e
se odsad dogaati do u beskraj. Podie papir i ode u svoju sobu.
Kriom ga odloi u fioku, kao da na izvestan nain unapred zna ta e uslediti. Ili je
to moda ve poela nasluivati; ve je bila ona koja e bili.
U nastupajuoj tami, Ema je do kraja toga dana oplakivala samoubistvo Manucla
Majcra, koji se za srenih dana zvao Emanuel Cunc. Prisetila se lelovanja na
jednom imanju blizu Gualcguaja, pri-setila se (pokuala je da se priseti) svoje
majke, prisetila se kuice u Lanusu prodane na licitaciji, priselila se utih rombova
na jednom prozoru, selila se naloga za hapenje, nanete sramote, prisetila se
anonimnih pisama sa umetnutim lankom o blagajnikovoj proneveri", sctila se
(niti bi to ikada mogla zaboraviti) da joj se otac, one posle -dnje noi, zakleo da je
lopov bio, zapravo, Lovental. Lovental Aron, nekadanji poslovoa u fabrici a sada
njen suvlasnik. Ema jc od 1916. uvala tajnu. Nikome je nije otkrila, ak ni svojoj
najboljoj prijateljici, Elsi Urstajn. Moda se klonila drske neverice; moda je
vcrovala da je tom tajnom povezana sa odsutnim ocem. Lovental nije znao da ona
zna; Ema Cunc jc iz te beznaajne okolnosti crpila oseaj nadmoi.
Te noi nije oka sklopila, a kada su prvi jutarnji zraci opertali etvorougaonik
prozora, ve jc skovala svoj plan. Postarala se da taj dan, koji joj se uinio
beskrajno dug, bude kao i svaki drugi. U fabrici se zuckalo o trajku; Ema se, kao i
uvek, izjasnila protiv bilo kakvog nasilja. U est sati, kad jc zavrila posao, otila jc
sa Elsom u jedan enski klub sa gimnastikom dvoranom i bazenom. Obe su se
ulanile; morala jc da ponavlja i srie svoje ime i prezime, i da istrpi neumesne
upisivaeve ale. Sa Elsom i mladom od sestara Kronfus dogovorila se u koji e
kinematograf ii u nedelju popodne. Zatim se poveo razgovor o momcima, o emu
niko nije oekivao da Ema bilo ta kae. U aprilu e napuniti devetnaest godina, ali
je od mukaraca jo uvek maltene patoloki zazirala... Na povratku je sebi skuvala
supu od tapiokc i povra, rano veerala, legla u krevet i prisilila sebe da zaspi. Tako
jc, ispunjen obavezama i ni po emu poseban, protekao petak, petnaesti u mesecu,
dan koji je prethodio izvrenju plana.
U subotu jc probudi nestrpljenje. Ne uznemirenost, nego ba nestrpljenje, i
neobino olakanje to jc taj dan najzad osvanuo. Sada vie nije morala ni da
planira ni da zamilja; za nekoliko sati dosegnue jednostavnost injenica. Proitala
jc u La prensi da e te noi vedski brod Nordstjernan isplovili sa gata br. 3; preko
telefona jc pozvala Lovenlala, nagoveslila da eli da mu saopti, mimo svojih
drugarica, neto vezano za trajk i obeala da e predvee svratiti do njegove
kancelarije. Glas joj je podrhtavao; drhtavost je bila primere-na potkazivau. Toga
jutra nije sc dogodilo nita vredno pomena. Ema je radila do dvanaest i sa Elsom i
Perlom Kronfus utanaila pojedinosti oko nedeljnog izlaska. Nakon ruka je
prilcgla i zatvorenih oiju ponovo razmotrila skovani plan. Uini joj se da e
njegov zavrni deo biti manje straan od poetnog, ali da e joj svakako doneti slast
pobede i zadovoljenje pravde. Najednom, uzbunjena, ustade i otra do komode.
Otvori fioku; ispod portreta Miltona Silsa, gde ga je spustila prethodne veeri,
stajalo je Fajnovo pismo. Niko ga nije mogao videti; stade ga itati a onda ga
pocepa.
Opisali verodostojno sve to se dogodilo tog popodneva bilo bi teko, moda ak i
neumesno. Pakao se, izmeu ostalog, odlikuje i nestvarnou, i ta odlika kao da
ublaava njegove uase, a moda ih i pojaava. Kako verodostojno predstaviti, in u
koji bezmalo da nije verovao ni njegov izvrilac, kako vasposkiviti onaj
kratkotrajni haos kojega se danas uspomena na Emu Cunc gnua i odrie? Ema
jc ivela blizu Almagra, u ulici Linijcr; znamo da je tog popodneva otila u luku.
Moda joj sc na ozloglaenom etalitu Hulio uinilo da je ogledala umnoavaju,
svcllost prokazuje a pohotne oi razgoliuju, no loginije jc pretpostaviti da u
poetku neprimeeno eta pod ravnodunim svodovima vaarita... Kroila je u
dve-tri kalane, zapamtila dranje i trikove drugih ena. Na kraju jc pronala mornare
sa Nordstjenana. Uplaila sc da joj jedan mladi ne izmami kakvo neno oseanje te
izabra jednog drugog, po svoj prilici rastom nieg od sebe, prostainu, sve u nameri
da istola uasa ne bude okaljana. Mukarac je provede kroz neka vrata, zatim kroz
jedan sumnjiv hodnik, pa uz zavojite stepenice i onda kroz neko predvorje (u kojem
je videla okno sa rombovima istim kao u kui u Lanusu), pa onda kroz hodnik i
najzad kroz vrata koja sc zatvoric. Vani dogaaji izmeleni su iz vremena, bilo
zato to u njima neposredna prolost kao da je odseena od budunosti, bilo zato
to njihovi sastavni delovi kao da nisu uzastopni.
Da li je u tom vanvremenom vremenu, u lom zbrkanom kovitlacu nepovezanih i
surovih oseaja, Ema Cunc makar jednom pomislila na pokojnika zbog kojeg se
rtvuje? Meni sc ini da jeste, jedan jedini put, i da ba u tom trenutku njen
oajniki naum zamalo da propadne. Pomislila je (nije mogla da ne pomisli) da jc
njen otac njenoj majci uradio upravo onu strahotu koju su njoj sada inili. Uvidela
je to sa tupim zaprepaenjem i odmah se sakrila u vrtoglavicu. Mu-karac,
Sveanini ili Finac, nije govorio panski; on Emi bec alatka isto koliko i ona
njemu, samo to je ona posluila za uivanje, a on za isterivanje pravde.
Kad je ostala sama, Ema ne otvori oi odmah. Na nonom ormariu leao je novac
koji je ostavio mukarac: Ema se pridie i pocepa ga kao to je prethodno pocepala
pismo. Poccpati novac je svetogre, ba kao i bacanje hleba; Ema se pokaja, skoro
istog trenutka. Tako oholi postupak, na takav dan... Strah joj se utopio u ojaenost
njenog tela, u odvratnost. Sapeta odvratnou i tugom, Ema ipak polako ustade i
stade da se oblai. U sobi vie nije bilo ivih boja; ileo je suton. Emi poe za
rukom da izie neopazice; na uglu se popela u tramvaj koji je vozio na zapad. U
skladu sa svojim planom, izabrala je jedno od prednjih sedita, da joj ne vide lice.
Moda ju je, dok je pratila promicanja bezlinih ulica, ohrabrilo uvercnje da ono to
se dogodilo nije zatrovalo poredak stvari. Vozila se proreenim sivim etvrtima,
gledala i u isti mah zaboravljala, i sila u jednu od naporednih ulica oko etalita
Varnes. Nasuprot oekivanom, umor joj je davao snage, primoravajui je da se
usredsredi na pojedinosti poduhvata, i u drugi plan stavljao pozadinu i krajnji cilj.
Arona Lovcntala svi su smatrali ozbiljnim ovekom; u oima malobrojnih
prijatelja, bio je krlica. Ziveo je na gornjem spralu fabrike, sam. Kako je ivco na
pustoj periferiji, bojao se lopova; u fabrikom dvoritu drao je velikog psa, a u
fioci svoga radnog stola revolver, to je svakome bilo poznato. Godinu dana prc
toga dolino je oplakao iznenadnu smrt svoje ene - iz porodice Gaus, koja mu je
donela bogat miraz! - no njegova istinska strast bio je novac. Na sopstvenu
sramotu, patio je to novac lake uva negoli zarauje. Bio je veoma poboan;
verovao je da je sa Gospodom sklopio tajni dogovor, kojim su mu u zamenu za
molitve i bogougodna dela, oproteni gresi. elav, krupan, u crnini, sa tamnim
cvikerima i rie brade, stajao je kraj prozora i ekao povcrljivi izvetaj radnice
Cunc.
Vide je kako odgurujc gvozdenu kapiju (koju je on namerno odkrinuo) i prelazi
mrano dvorite. Vide kako zaobilazi vezanog psa kad je ovaj zalajao. Ema jc
micala usnama kao neko ko se ispotiha moli; sricala je, umorno, presudu koju e
gospodin Lovcntal uti prc no to umre.
Stvari se nisu odigrale onako kako je Ema Cunc predvidela. Od prethodne zore, ona
je sebe esto zamiljala kako odluno revolverom cilja u hulju terajui ga da prizna
svoju gnusnu krivicu, i kako izvodi smeli plan koji e Bojoj Pravinosti omoguiti
da nadvlada ljudsku pravdu. (Ne iz straha, ve kako bi delovala kao orue te
Pravde, nije elela da jc stigne kazna.) Posle toga, jedan hitac u grudi je trebalo da
zapeati sudbinu Loventalu. Ali, stvari se nisu tako odigrale.
Kad se nala pred Aronom Lovenlalom, Ema ne oseti toliko poriv da osveti svog
oca koliko da smesta naplati gadosti koje je zbog toga morala da otrpi. Posle onako
temeljnog obeaenja, nije mogla da ga ne ubije. Nije imala vremena ni za
dramska prenemaganja. Sela je, srameljivo se izvinila Loventalu, pozvala se
(poput pravog potkazivaa) na dunu odanost, izgovorila nekoliko imena,
nagovestila neka druga i zautala, lobo savladana strahom. Uspela je da privoli
Lovcntala da izie po au vode. Kada se ovaj, sumnjiav zbog tolikog
prenemaganja ali i blagonaklon, vratio u trpezariju, Ema je iz fioke ve izvadila
teki revolver. Dvaput jc pritisla obara. Pozamano telo stropotalo se kao da su ga
raskinuli pucnji i dim, razbi se aa s vodom, njegovo lice jc zapanjeno i besno
pogleda, iz usta mu suknuc psovke na panskom i hebrejskom. Jednako jc sipao
kletve; Ema morade da opali jo jednom. U dvoritu, vezani pas poe da laje a iz
psovakih usta iznenada kuljnu krv i umrlja bradu i odeu. Ema slade izricati
pripremljenu optubu (Osvetila sam oca i nee me moi kazniti..."), ali je ne
dovri, jer je gospodin Lovcntal izdahnuo. Nikada nije saznala da li ju je razumeo.
Besomuni lave podseti jc da jo uvek nije sve gotovo. Razbaca stvari na divanu,
otkopa sako na lesu, skinu mu okrvavljene cvikere i ostavi ih na kartoteci. Onda
podie slualicu i ponovi ono to je toliko puta ponavljala, tim ili nekim drugim
recima: Dogodilo se neto neverovatno... Gospodin Lovental me je pozvao
izgovarajui se da je re o trajku... Silovao me je, ubila sam ga...
Pria je uistinu bila neverovatna, ali su je svi prihvatili, budui da je u sutini bila
istinita. Istinit jc bio ton Emc Cunc, istinit njen stid, istinita mrnja. Takoe je
istinito bilo ponienje koje je pretrpela; jedino su lane bile okolnosti, vreme i jedno
ili dva imena.