ZATO

BOG
DOPUTA
ZLO?
dr A. E. Wilder Smith

Sadraj
Predgovor.............................................................................................1
PRIGOVORI JEDNOG PROFESORA...................................................2
KATEDRALA U KELNU I POREKLO ZLA...........................................7
ZASTO TO BOG DOPUSTA?.............................................................11
PORESKA OBAVEZA I DOBROVOLJNO DAVANJE.......................15
LJUBAV KAKVOM JE ZAMISLJA BOG............................................17
KADA STARI SVET PRODE...............................................................24
Nekoliko reci o piscu.........................................................................26

Predgovor

Mnogi smatraju da je ovekov problem patnje i bola jedan od najveih

dokaza postojanja Boga. Nije li ovaj problem vei nego ikad ranije, ili
nam se takvim barem ini biti? Danas, se uasno stanje sveta, putem
televizije, svako vee "donosi" pred oi miliona ljudi. Dananji svet se
suoava sa pretnjom modernog rata, sa orujem koje moe unititi
celokupnu batinu prolih civilizacija, razoriti sadanju delikatnu
ekoloku ravnoteu biosfere i putem radijacije unititi sav genetski
potencijal budunosti. Zbog ovih i mnogih drugih razloga, pitanje zla u
svetu je postalo jedno od najaktuelnijih.
Dok hriani citiraju Psalme o nebesima koja pokazuju slavu Boju, o
zemlji koja je delo Njegovih prstiju i oveku kao kruni Njegovog
stvaranja. Dotle se savremeni ovek mui sam sa sobom i svaa sa
Bogom zbog ovog i ovakvog sveta, koji za Njega, ne moe skoro nita
rei u prilog slavi Bojoj. Dananji ovek, zapravo, poziva Boga na
odgovornost; trai od Boga, ako ga uopte ima, da opravda sebe zbog
stanja u kome se nalazi Njegov svet. Oni koji su otvoreniji razmiljaju:
"Ako postoji Bog i ako je dobar, On bi sigurno uinio svoja stvorenja
savreno srenima; a ako je taj Bog svemogu, On moe onda uraditi
sve to hoe. Ali, Njegova stvorenja nisu sretna. Dakle, Bogu
nedostaje dobrota ili mo, ili i jedno i drugo, ili ga, na kraju, uopte
nema."
Autor ove knjige razmilja upravo o ovim pitanjima. Pristupa im sa
namerom, ne da bi zadovoljio neke struno teoloke principe, ve da
prosenom oveku pred kojim stoje ovakva pitanja, pokae kako i
pored toliko zla ipak ima nekoliko dobrih razloga za verovanje da iza
ovog i ovakvog sveta postoji dobar i svemoan Bog.

PRIGOVORI JEDNOG PROFESORA

PRIGOVORI JEDNOG PROFESORA

"udim se", ree profesor svom kolegi, "kako razuman ovek moe
verovati u dobrog, sveznajueg i svemonog Boga i jo ga smatrati
osobnim?" Tako mnogi ljudi reaguju, na veru iskrenog hrianina. I
dalje bi verovatno nastavili:
"Jo bi nekako mogao razumeti njihovo oduevljenje Bogom dok
gledam prelep izlazak sunca u brdima, cvee dok cveta ili razdragane
mladie i devojke. Ali, postoji i druga strana medalje, stvarno su veoma
ogranieni. ta rei o maki koja ulovi mia, igra se sa njim, mui ga i
na kraju pojede? ta rei o mladoj majci koja umire od raka, ije telo
ima miris raspadanja pre smrti?
ta rei o smrtnoj borbi oca koji ostavlja nezbrinutu decu? Zar je i to
mudrost i dobrota njihovog Boga koji 'sve vidi i sve zna?' ta rei o
starahotama rata, pogotovo modernog? Milioni ljudi mueni u
koncentracionim logorima, otrovani u gasnim komorama, a mnogi od
njih su bili Jevreji, Boji izabrani narod. Takve zloine bi zabranili ak i
bezboni ljudi, da su mogli; a njihov svemogui Bog je to godinama
dozvoljavao. Reci mi ta misli?"
Nastavio je profesor dalje: "O stalnim munim situacijama koje vrebaju
svuda u prirodi? Evo, na primer, prenoenje malarije. Zar to nije
izmiljeno samo zato da se mui ivotinja koja hrani parazita? Iz svega
ovoga se moe zakljuiti da je Bog Stvoritelj, ako uopte postoji,
istovremeno i dobar i lo, a to je besmisleno. U takve gluposti ne mogu
verovati! Kad bi Bog bio svemogu, i dobar, ne bi dozvolio toliko
dobrote i lepote, a istovremeno toliko proraunatog zla na zemlji. To
podriva temelje vere.
2

Jo manje je verovatna stara bajka o Sotoni, i o tome da je on,

navodno, izvor svakog zla. Svemoni Bog bi sklonio Sotonu na samom
poetku. Ako ga ne moemo spreiti, onda je i avo nekakav bog.
Tako dolazimo do jednostavnog zakljuka da bogovi u nebu ratuju
meusobno. Ove ideje su odavno prevaziene, zbog stalnog
napredovanja ljudske misli."
"Pre sam esto govorio", nastavio je posebno istiui, "da sam
agnostik i ne znam nita o natprirodnim pojavama. Poto sam sada
stariji, uverio sam se da sam ustvari ateista. Ja uopte ne verujem u
Boga, bio on dobar ili lo. Verovanje u Boga donosi samo nove
tekoe a ne reava stare. Od danas se ne elim time uopte
optereivati. Osim toga, ne mogu razumeti kako inteligentan i poten
ovek moe misliti drugaije od mene."
Zar ne postavljaju danas sasvim ista pitanja mnogi ludi koji razmiljaju
o problemu zla? Zato je tako ako je Bog svemogu? Ako je zaista
Bog, Zato ne zaustavi ratove, Zato ne sprei la, nepravdu, bedu i
bolest u svetu? Pre nekoliko godina rekao mi je jedan student:
"Verovao bi u vaeg boga kada bi stvorio neki bolji svet". Ako On voli
ljude kao to Biblija kae, zato ne skloni svu ovu bedu, zato ne
uspostavi ravnoteu? Da je svemogu, sve bi u trenutku promenio. Ako
nije svemogu, onda neto nije u redu, onda nije Bog. Zato bi smo se
mi brinuli o Njemu, ako se On ne brine za nas.
Ba zato to Bog doputa da pored dobra postoji i zlo, mnogi postaju
ateisti, kao moj prijatelj, gore spomenuti profesor.
Ovakva pitanja nisu nova. To isto su se pitali Adam i Eva, kada im je,
nakon pada u greh, poeo iz zemlje rasti korov. Zato to Bog doputa?
Zar nas vie ne voli? Jov je imao isto pitanje kada su ga snale sve
one nesree.
On je Bog. Da je hteo mogao je spreiti. Sigurno. On je svemogu
3

zato to je Bog. Da li nas On jo uvek eli? Hoe li se jo brinuti za one

poput Jova? Ako ne, zato bi se Jov brinuo za Njega i sluio Mu?
Moda je bilo jo mnogo znakova, u ivotu Adama i Jova, koji su
ukazivali na to da se Bog za njih brine, iako im je iz zemlje raslo trnje i
korov, iako su imali katastrofalan porodini ivot. Vie nije bilo ni jedne
jasne slike; samo dokazi za i protiv Boje ljubavi.
Tako se davno pojavilo pitanje koje se i danas postavlja: "Zato
verovati u dobrog Boga i pouzdati se u Njega iako je pun
protivrenosti?" Jedan fiziar postavio mi je to pitanje ovako:
"Zato je Bogu toliko stalo do nae vere u Njega, da je ini najvanijim
uslovom za ulazak u Njegovo kraljevstvo? Vera nije nita drugo nego
posledica uveravanja samog sebe da se neto prihvati kao istina, iako
je to ve dokazano kao neistina. Izgleda, dakle, da Bog veoma ceni to
to se kosi sa ljudskom pameu i razumom. On, naime, ograniava
jednu od naih najveih sposobnosti: mogunost izvoenja dokaza i
postupanja prema njima. Vera se pouzdaje u neto nevidljivo, dokazuje
to to se ne moe dokazati."
Drugaije formulisano, pitanje ovog fiziara bi glasilo: "Zato Bog trai
kao uslov za milost ovekovu veru, iako je puno dokaza o Njegovom
nepostojanju?"
Vratimo se naoj prvoj misli koja glasi: Kada jedno te isto bie
dozvoljava i planira dobro i zlo, isto tako i lepo i runo, onda je ozbiljno
razmiljanje o tom biu nemogue sposobnostima koje su nam date.
Pre nego to nastavimo, evo ta Biblija odgovara na to. Prvo poglavlje
poslanice Rimljanima kae potpuno jasno i beskompromisno da u
Bojem stvorenju nema nikakvih suprotnosti. Ono nam prua
jedinstvenu predstavu o Bogu. On je velianstven, svemogui Bog
Stvoritelj i ceo svemir govori samo o Njegovoj slavi:

"Jer to se moe doznati za Boga, poznato je njima, jer im je Bog

dao da to poznaju. Posle stvorenja sveta, nevidljiva savrenstva
Boja, vena mo njegova i boanstvo njegovo, vide se zaista u
delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati." (Rimljanima
1,1920)
Prema tome, Biblija ui da ovek koji posmatra svemir nema
opravdanja, ako odbacuje istovremeno da iza toga primeti divnu mo
venog Boanstva. Jer dok posmatra vidljivo on ne zakljuuje nita o
nevidljivom. Biblija ide jo korak dalje kad u istom poglavlju
(Rimljanima 1,21) ui da ovek koji vidi Boga u Njegovim tako slavnim
delima, a ne zahvali Mu i ne slavi Ga, i ne osea se nadvladan udima
koja govore o mudrosti Stvoritelja. Onda, takav ovek okree svoje
misli prema nitavilu i njegovo nerazumno srce biva potamnelo. To
znai da, ako se neki ovek posmatrajui svemir, ne ispuni
zahvalnou prema Bogu i ne postane Mu veran, postae nesposoban
svojim razumom otkriti bilo ta u svetu, tj. poludee. Osim toga
potamnee njegovo srce, tj. otupee njegov moral. Ako neko ne
postane veran Bogu, moe se smatrati da je zloupotrebio svoju
sposobnost razmiljanja; a svaka zloupotreba umanjuje tu sposobnost.
Moglo bi se zakljuiti da Sveto pismo ne pokazuje mnogo simpatije za
ljude koje vlastiti razum spreava da veruju u Boga, kao to je gore
spomenuto. Prema Bibliji, pogled na svemir bi trebao biti dovoljan
svakom proseno inteligentnom oveku da se uveri u Boje postojanje
i uzveruje.
Ostaje pitanje zato Biblija zastupa to gledite, iako je oigledno da
pametni ljudi u svetu ne postaju vernici pogledom na nebo, nego imaju
najrazliitijih tekoa i odvraanja od Boga.
Istraivanje vidljivog (Rimljanima1,19): "... to se moe doznati za
Boga" nije im otkrilo nevidljivo, nego ih je navelo da vie uopte ne
veruju u nevidljivo, i zato odustaju od potovanja nekog bia u
5

nevidljivom. Razloge za neverovanje nalaze u vidljivom svetu, koji

pokazuje mnoge suprotnosti i greke, oni nevidljivo prosuuju po
vidljivom, tako da je onda smeno i nepotrebno dalje ozbiljno
razmiljanje. U mnogim sredinama, zato, biti hrianin, znai biti ovek
manje vredan. Pretpostavlja se da je hrianin nesposoban shvatiti
suprotnosti i greke koje sadri njegova, prilino naivna vera.

KATEDRALA U KELNU I POREKLO ZLA

KATEDRALA U
KELNU I POREKLO ZLA

Odgovaraju li gore navedene tekoe injenicama? Stoje li na putu

vere u biblijskog Boga zaista nesavladive tekoe? Moda e moj lini
doivljaj najbolje odgovoriti na ova pitanja.
Pre drugog svetskog rata esto sam posmatrao katedralu u Kelnu. Bio
sam zadivljen tom gotskom graevinom. Ponekad sam satima
posmatrao te divne stubove, prelepi krov sa visokim svodovima,
srednjevekovne arene prozore i orgulje. to sam vie posmatrao tu
graevinu, tim sam se vie divio arhitektima i zidarima koji su tokom
jednog veka projektovali i izgradili ovu lepu graevinu. Oigledno je da
su sve te skladne i prelepe linije zamislili strunjaci koji su, ne samo
stvorili geometrijsku strukturu te graevine, nego su imali i smisao za
lepotu. Ne samo da je katedrala bila prelepa, nego je i kvalitet
izgradnje bio prvoklasan. Divio sam se naim precima dok sam
posmatrao delo njihovih ruku. Ako znamo da nisu svoj rad mogli
olakati modernim graevinskim mainama, onda je njihov rad pravo
udo.
Lepota ove katedrale, bez sumnje govori neto i o duhu njenog
projektanta. Besmisleno je pretpostavljati da je tako dobro smiljena
graevina mogla izrasti sama od sebe, a da nije najpre nastala u duhu
projektanta.
U drugom svetskom ratu Keln je bio meta estokih vazdunih napada,
vie nego bilo koji grad U Zapadnoj Evropi. Katedrala se nalazila
neposredno pored teretne eleznike stanice, koja je redovno
bombardovana, pa je i ona mnogo puta bila pogoena i teko
7

oteena.
Jo i danas se seam razoarenja koje sam doiveo u jesen 1946.
Kada sam posle rata video katedralu. Oba tornja su stajala, ali je zato
sve oko njih bila velika gomila ruevina. Sve oko katedrale je bilo
sravnjeno sa zemljom. Iz daleka tornjevi su jo dobro izgledali, ali iz
blizine su se na njima videle ogromne rupe. Masu betona i gomilu cigli
je trebalo uzidati u samo jednu jedinu rupu, a bilo ih je mnogo. Krov je
bio razruen, orgulje unitene, prozori po ispadali, a svuda unaokolo je
bilo graevinskog materijala pretvorenog u bezlinu prainu, ogromni
kameni blokovi su delimino pokrivali rupe nastale od bombi. Ova slika
razaranja ostavila je na mene dubok utisak, jer sam se seao
preanje predivne lepote i sklada.
Dok su mi misli prolazile kroz glavu, nikako nisam mogao povezati
ruevinu ove, nekada tako lepe graevine, sa sposobnou arhitekte ili
graditelja koji su je gradili. Takoe nisam posumnjao u njihovo
postojanje, zato to je sada njihovo delo predamnom lealo u
ruevinama. Ostaci graevine su ak mnogo jasnije pokazivali kako je
ona bila dobro zamiljena. Jo uvek su stajali moni visoki stubovi,
prelepi lukovi raeni u gotskom stilu; ak su i rupe od bombi otkrivale
kako su arhitekti dobro zamislili, a graditelji struno sagradili. O tome
su svedoili ak i unutranji delovi ove ruevine, koji su bili sakriveni
ljudskom oku vekovima. Moglo bi se rei da je razorena graevina jo
bolje govorila o genijalnom planiranju i konstrukciji. Na njoj nije bilo
ukrasa od gipsa koji spolja izgledaju lepo a iznutra su runi, kao to se
to moe videti na drugim zgradama.
Verovatno niko ne bi optuio graditelje da su sagradili ruevinu.
Sasvim je jasno da katedrala nikad nije bila zamiljena ovakvom, u
ruevinama. Nije teko razlikovati ono to je planirano od ovih
ruevina.
Iako je katedrala, u ovakvom stanju, istovremeno prikazivala
8

savrenstvo i nered, ta injenica nas ne moe navesti na ovakve

zakljuke: (1) To to je katedrala razruena govori da ne postoji njen
graditelj i stvaralaki duh. (2) Poto je katedrala sada ruevina, vie se
ne mogu prepoznati karakteristine oznake stvaraoca koji ju je
zamislio.
Bombardovana katedrala podsea me esto na stanje u kome se
nalazi dananji ovek. Zbrka reda i haosa, lepote i runoe, ljubavi i
mrnje, sve je pomeano i nerazmrsivo povezano. elim da vas
podsetim kako bi bilo nelogino zakljuiti da, zbog takvog stanja sveta,
ovek nije delo nikakvog Stvoritelja. To je zakljuak naeg ateiste.
Setimo se kako je rekao da u svetu ne vidi nita osim suprotnosti, i
zato sasvim iskljuuje iz svojih misli pojam o Bogu.
Dakle, mogue je u takvom neredu prepoznati karakteristine oznake
Duha koji je stvorio prirodu. Prilino je lako razlikovati planirani red od
nereda koji je nastao u svetu. U ruevinama je esto jasnija stvarna
namera graditelja nego li na neoteenoj zgradi. Naprimer, istraivanje
kancerogenih elija otkrilo je mnoge nesluene tajne o izgradnji i
strukturi zdravih elija, koje se inae najverovatnije ne bi otkrile.
Dakle, iako je ovek proet i dobrom i zlom, ipak moramo zakljuiti da
postoji njegov Stvoritelj, i da su u oveku vidljiva svojstva Njegovog
Duha.
Ateisti i agnostici tvrde da se pogledom u svemir ne moe nita saznati
o Stvoritelju, a navode kao razlog za to istovremeno postojanje i dobra
i zla u svemiru. Oigledno je da je takva tvrdnja nelogina. O tome
govori i prvo poglavlje poslanice Rimljanima, gde se govori da su
bolest, smrt, mrnja itd. Spoljanji znaci stanja "nereda" i da se vrlo
lako razlikuju od zdravlja, ivota, ljubavi, lepote itd. Koje su
karakteristike prvobitnog, nenaruenog stanja.
Ovo poglavlje poslanice Rimljanima govori da Boje stvorenje, pa ak i
9

"palo" ili "razoreno" sasvim dovoljno govori o Bogu, da bi svakog

potenog oveka, koji misli svojom glavom, navelo na zahvalnost i
oboavanje, koje je logino i zasniva se na prihvatanju injenica.

10

ZASTO TO BOG DOPUSTA?

ZATO TO BOG DOPUTA?

Nesavrenost naeg uporeenja sa katedralom je u tome to su njeni

graditelji odavno mrtvi i zato nisu mogli spreiti bombardovanje svog
majstorskog dela. Bog nije mrtav. Zato se sa pravom postavlja pitanje
zato svemogui Bog koji, kako verujemo ljubi svoja stvorenja, ne
sprei "bombardovanje", t.j. unitavanje svog dela?
Pitanja ove vrste postavljaju oni koji ne ele paljivo razmisliti o tome
kako se pojavljuje ljubav ili bilo koja druga vrednost. Razmiljanje o
tome pomoi e nam da veoma lako i brzo reimo problem pitanje.
Zato emo kao uvod u razmatranje postaviti pitanje: ta je sadraj
ljubavi i vrednosti uopte? Naravno, ne moemo ovde sve rei o Bojoj
ljubavi, jer je ona beskonana i neizreciva. Zato emo o njoj govoriti
samo ako se tie naeg glavnog problema.
Zbog svoje ogranienosti mi i ne moemo u potpunosti razumeti Boju
ljubav koja ne poznaje granice. Zato nem je Bog objavio svoju ljubav u
obliku koji moemo razumeti, dao nam je primer ljudske ljubavi
verenika i verenice. Ljubav Isusa Hrista prema ljudima se esto
uporeuje sa ljubavlju mladia prema devojci. Hrist je u Bibliji vie puta
prikazan kao enik a Crkva kao Njegova nevesta.
Kako se raa ljubav izmeu mladia i devojke? Jednog lepog dana
ugleda mladi devojku i oseti naklonost prema njoj. Ona to u poetku
ne primeuje sve dok joj se on ne pone udvarati.
Pre nego udvaranje pone, ljubav je obino jednostrana, i mladia
obino interesuje hoe li devojka odgovoriti na njegovu panju. Kada
11

devojka primeti njegovu naklonost, mora da odlui da li e je prihvatiti

ili ne. Ona e o tome vrlo paljivo razmisliti i moda se posavetovati sa
roditeljima ili drugaricama. Ako shvati da moe odgovoriti na njegovu
naklonost i da ga moe voleti, uskoro e se oboje sastati i bie to
velika radost dva srca koja su se u ljubavi predala jedno drugom.
Pogledajmo, na ovom primeru, ta je sve bilo potrebno da bi se rodila
uzajamna ljubav:
(1) Mladi se morao udvarati devojci. Ako bi se umesto toga pojavilo
nasilje, prestala bi sva radost i ljubav, i umesto toga doli bi bol i
mrnja u srce. Po svemu sudei ljubav poiva na slobodnom
uzajamnom pristanku, i ona apsolutno potuje slobodnu volju obe
strane. Uslov za istinsku obostranu ljubav je sloboda i uzajamna
odluka obadve strane.
Kad je Elijezer, sluga Avramov, dobio pristanak Rebekinih roaka da
ona postane Isakovom enom (1. Mojsijeva 24), hteo ju je
jednostavno povesti sa sobom. Ali njeni roaci su znali da njihov
pristanak nije dovoljan za enidbu, i zato su zahtevali da se Rebeka
sama izjasni pred itavom porodicom hoe li Isaka za mua ili ne. Tek
kad je ona sama odluila da pristaje i njeni roaci su pristali na
enidbu.
Taj isti uslov postavlja se i u civilizovanim zemljama. I mladi i devojka
moraju javno potvrditi da su se slobodno odluili na brak svojim "DA".
(2) Ako se zanemari ova jednostavna injenica, doi e do tekih
posledica koje su oigledne u ljubavnoj prii o Amnonu i Tamari (2.
Samilova 13). Amnon se zaljubio u lepu princezu Tamaru, ali mu je
nedostajalo strpljenja da joj se udvara i tako pridobije njenu ljubav.
Pretvarao se da je bolestan i tako lukavstvom uspeo ostati sa njom
nasamo, i tada ju je prisilio. Ljubav koja ne zna ekati i nije ljubav nego
strast. Posledica takvog ponaanja bila je da se njegova vatrena
12

"ljubav" u trenutku promenila u estoku mrnju (2. Samuilova 13,15).

Tamarino srce bilo je utueno i "ona je ostala usamljena u kui
svoga brata Avesaloma" (2. Samuilova 13,20). Mlada devojka u
takvim sluajevima obino mnogo vie trpi nego mladi. Zato je vrlo
vano vaspitavati decu i omladinu toleranciji i potovanju, a takoe i
tome da ene i devojke nisu igrake, nego linosti koje treba potovati.
Zakljuujemo iz ovoga daje za ljubav potrebna potpuna sloboda. Kad
kaemo ljubav, ne mislimo samo na fiziko sjedinjenje koje moe biti
posledica strasti, nego na sjedinjenje tela, due i duha. Samo fiziko
sjedinjenje bez sjedinjenja due i duha je greh, koji je esto uzrok
mnogih duevnih bolesti. Ako jedan od partnera primeni silu, ubrzo
prestaje iskrena ljubav i umesto nje se javlja mrnja. Moe se rei da je
uslov za pravu ljubav potpuna sloboda koja doputa slobodan izbor.
(3) Biblija ui da je sam Bog ljubav. Zato to je On ljubav, trai za
uzvrat istu i iskrenu ljubav sa nae strane. Samo tako moe biti ljubav
zadovoljena ako je uzajamna. Govorei slikovito, Bog kao enik se
udvara nama jer eli zadobiti ljubav svoje neveste, Crkve. On nam ne
moe nametnuti ljubav, ne moe nas prisiliti na ljubav, jer je to
protivreno samoj prirodi ljubavi. Kao na pravi prijatelj Bog je uinio
sve da nam posvedoi o iskrenosti svoje ljubavi. U tom nastojanju
poslao je svoga sina, Isusa Hrista, na zemlju, koji je postao ovekom i
uzeo na sebe dobrovoljno smrt da bi nas oslobodio krivice i lanaca
greha. Nema vee ljubavi od te da se poloi svoj ivot za prijatelja. Isus
Hrist u svojoj ljubavi prema oveku ini jo i vie. On je poloio svoj
ivot za svoje neprijatelje i tako nam pokazao ljubav za koju ovek
uopte nije sposoban.
(4) Evo sada jo jednog veoma vanog pitanja: ta bi se dogodilo da je
Bog stvorio oveka tako da on nema moralnih obaveza, nego da samo
automatski ini Boju volju, kao to se vrata otvaraju kada se upotrebi
pravi klju? Da je ovek tako stvoren da Bogu uzvraa ljubav na
pritisak dugmeta da li bi to uopte bila ljubav?
13

Pretpostavimo da nam je Bog oduzeo slobodu, da se odluimo za

ljubav i time osigurao nau ljubav. Pritisnuo bi dugme i mi bi smo mu
iskazivali "ljubav" kao automati. Da li bi to zaista bila ljubav? Da bi bio
sasvim siguran da ga volimo, Bog nam je dao mogunost da se
slobodno odluimo na ljubav. Isto vai i za svaku drugu vrednost. Iako
je Bog ljubav, on ipak ostavlja oveku mogunost da mu je ne uzvrati.
Bog i danas eli uiniti kraljevstvo ljubavi na zemlji i na nebu, ali pri
tome uzima mogunost odbijanja ljubavi. Za ljubav je potrebna
hrabrost, jer onaj koji prvi voli mora uzeti u obzir i mogunost
neuzvraene ljubavi. Ljudi koji nisu ovako razmiljali o sutini ljubavi
govore o Bogu kao diktatoru i misle da e On upotrebiti silu.

14

PORESKA OBAVEZA I DOBROVOLJNO DAVANJE

PORESKA OBAVEZA
I DOBROVOLJNO DAVANJE

Razmotrimo jo jednu vrlinu davanje milostinje. Ako me siromah

zamoli da mu dam novac za ruak i ja mu ga dam, inim neto dobro.
Ako se odredi da plaam porez za zbrinjavanje siromaha i onih koji su
u potrebi, i ja platim obavezni doprinos, tada to nije vie nikakva vrlina,
ak ako siromah i dobije isti novani iznos posredno od mog
doprinosa. U prvom sluaju dajem mu dobrovoljno tako da je to in
milosra. U drugom sluaju plaam svoju poresku obavezu i to vie
nije nikakva vrlina, jer to moram uraditi.
Ako na primer, prisilim dete da bude "dobro" dok smo negde u poseti,
ono e biti dobro, ali takva dobrota je povrna.
Silom se ne moe nikoga uiniti dobrim ili ga dovesti do vrline. Sila kao
kazna za prestupnike je nuna i moe koristiti, ali sama po sebi ne
donosi nita dobro.
U socijalizovanom svetu su sva "dobra dela" i dela ljubavi
organizovana. Samim tim to prestaju biti dobroinstva, jer vie nisu
dobrovoljna. Treba jo spomenuti da dobrovoljni davalac novca ili
dobara dobija blagoslov. Sam Isus je rekao: "blaenije je davati nego
uzimati".
Vebanje u krotkosti i poslunosti oplemenjuje i obogauje karakter i
daje onome ko se u tome veba, pravu radost i zadovoljstvo. Naprotiv,
poreski obveznik plaa svoj porez jer mora a esto to radi nerado i ne
osea nikakvu radost zbog toga, niti to oplemenjuje njegov karakter.

15

Domovi za siroad Dorda Milera izdravani su dobrovoljnim

prilozima, a osoblje je tamo radilo dobrovoljno. Bila su to utoita puna
ljubavi, radosti i mira za hiljade naputene dece. To je bila privatna
ustanova. Poto su danas sirotita uglavnom izdravana od poreza, i u
njima radi zaposleno struno osoblje, u njima se osea hladnoa.
Drava koja se brine za dobro svoga stanovnitva, esto gui
dobroinstvo koje je ranije pokretalo ljude da osnuju privatne ustanove.
Kada izostanu dobrovoljni prilozi i dobrovoljna sluba, postoji opasnost
da na takvim mestima izostane i ljubav.

16

LJUBAV KAKVOM JE ZAMISLJA BOG

LJUBAV KAKVOM JE
ZAMILJA BOG

Kada je Bog stvarao nebeski svet i anele, hteo je stvoriti najbolje i

osnovati kraljevstvo ljubavi. Uslov za takav svet je bio da se osigura
njegovim stanovnicima puna sloboda. Aneli i njihov poglavar Lucifer
su imali mogunost voleti svog Stvoritelja kao i druga nebeska
stvorenja, ali su isto tako, se mogli odluiti za suprotno odbaciti
ljubav i ne ljubiti. Biblija nas izvetava da je veliki deo anela poao za
svojim poglavicom Luciferom, kada se ovaj odluio, po svojoj slobodnoj
volji, da ne ljubi svoga Stvoritelja. Aneli su odbacili ljubav svoga
Stvoritelja; postali su zli i doli pod osudu.
Postojanje zla u svetu svedoi o tome da su vrlina i dobro stvarno
istiniti i da je ljubav zaista ljubav a ne, kako se esto kae, "skriveni
oblik sebinosti". Postojanje zla u svetu koji je stvorio svemogui Bog
dakle svedoi da je Bog zaista ljubav.
Kada se Lucifer, poglavar anela, u sebi odluio na zlo, trudio se da i
druge ubedi da pou istim putem. Zato se pribliio Adamu i Evi koji su
takoe imali slobodan izbor ljubavi. Desilo se da su i oni pogreili u
izboru, i okrenuli lea Bogu. Postali su zli i uneli u svet greh i bol.
Zar sve ovo ne govori koliko Bog oveka voli i ceni? Bog eli pridobiti
nau ljubav i zato ozbiljno shvata nau odluku, nas same i nau ljubav.
Prava ljubav uvek potuje onoga iju ljubav eli pridobiti. Za to Bog
koristi najprirodnije sredstvo: poziva ljude "priprostim propovedanjem",
bez velikih govora i umetnikog izraavanja. Bog govori jezikom koji je
razumljiv i oveku sa najmanjim obrazovanjem. Poto je Boji cilj da
zadobije nae pouzdanje i nau ljubav, ostavlja nam potpunu slobodu
17

da se sami odluimo, i nee nas zaplaiti upotrebom sile koju koriste

diktatori. Ne eli od nas uiniti mone anele, niti nas alje kao
duhovne pojave u druge svetove ija bi nas natprirodna sila i slava
samo preplaila. Bog nas ne eli niim prisiliti da prihvatimo Njegovu
ljubav. Slino postupa i Isus kada ini uda.
Moglo bi se zakljuiti da Bog doputa "bombardovanje" ljudi jer istinska
ljubav podrazumeva ovu opasnost koja proizilazi iz potpune slobode
odluivanja.
ta Bog radi kada ovek poe pogrenim putem i jedinom Dobru
okrene lea?
ovek se odvojio od Boga. ta sada? Pismo kae da je Bog u svom
sveznanju, i pre nego to su aneli i ovek pogreno izabrali, za taj
sluaj preduzeo briljive preventivne mere. Ova injenica da je Bog
unapred video pad u greh mnogima je kamen spoticanja. Ustvari to i
nije teko razumeti ako se paljivo razmisli i uzmu u obzir sledei
razlozi:
Posmatrajui oveka lako se mogu uoiti neke osobine. Naprimer pre
nego izgovori neku vanu stvar uvek kae "Ah...". Ili, pre nego ispria
neku doskoicu, on nabira obrve. Posle nekog vremena moe se
predvideti, s' obzirom na ranija zapaanja, ta e ovek uraditi jo pre
nego to uini.
Moja sposobnost da predvidim neije postupke ne ini me nikako
odgovornim za njih. injenica je, isto tako, da je Bog mogao predvideti
ta e Adam i Eva, kao i sav ljudski rod, uiniti, ali ga ne moemo
smatrati odgovornim za njihove postupke, naroito zbog toga to im je
dao slobodnu volju. Bog je unapred video pad oveka i anela u greh, i
bio je ve pre stvaranja sveta spreman poslati im svog Sina kao rtvu
za greh.

18

Mnogi misle da je upravo to, to je Bog unapred znao za sve ovo,

razlog da ga okrivimo za ovekov pad u greh. Videli smo da ga, uprkos
tome, ne moemo smatrati odgovornim za stanje greha u kome se celo
oveanstvo nalazi. Naprotiv, mogunost da se slobodno odluimo
ljubiti i vebati se u pobonosti, govori o tome da je ovek kriv a
Stvoritelj neduan.
Mnogi e se ovde upitati zato je uopte Bog stvorio anele, oveka i
svet kada je unapred video haos, mrnju, bedu i nevolju koja e nastati
zbog slobode odluivanja? Nije li to bilo zlonamerno, obzirom da je
Bog znao kakve e biti posledice takvog ina? Zar ne bi bilo bolje da
sve to uopte nije bilo stvoreno? Ta ista pitanja se pojavljuju u ivotu
svakog oveka. Naprimer u braku. Ve na venanju znamo da emo
doiveti bol, razdvajanja kroz smrt, zato se kae kod obreda crkvenog
venanja: "dok vas smrt ne razdvoji" (ako ne doe Isus pre nae smrti).
Mi, iako to unapred znamo, preuzimamo tu bol na sebe jer verujemo
da je takav ivot u ljubavi, pa makar i jedan dan (a etrdeset ili pedeset
godina prou kao jedan dan), bolji i radosniji nego li ivot bez ljubavi.
Ljubav koja je od Boga obogauje karakter, oplemenjuje duu i
nagrauje nas preobilno za kunje kojima smo izloeni u budunosti i
sadanjosti. Postavlja se pitanje: TA VIE VREDI? Oni koji su okusili
ljubav, odgovorie da se brige i nevolje koje prate ljubav ne mogu sa
njom meriti.
Oigledno Stvoritelj, koji je ljubav, misli isto tako, jer nas je stvorio
uprkos svemu. Odluio se na rizik jer je bio uveren da toplina ljubavi
nadvisuje gorinu trpljenja. Vredniji je samo jedan dan ljubavi nego li
apsolutna odsutnost ljubavi, a gde ima ivota ima i mogunosti za
ljubav. Osim toga, kunje i bol traju na zemlji samo kratko vreme, dok
oplemenjivanje karaktera onih koji su kroz stradanje postali savrenima
traje veno. Kako god pogledali, moramo priznati da je ovek, zbog
ljubavi, dragocen.

19

ta se dogaa posle pada u greh, kada je greh uao u svet? ta radi

Bog koji je ljubav? Postavimo ta pitanja drugaije. ta radi onaj koji
ljubi, kada nije shvaen i nije mu uzvraena ljubav? Sveto pismo kae:
"Ljubav je strpljiva, puna dobrote... ne razdrauje se, nije
zloslutna; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve podnosi,
uvek veruje, svaku nadu uva, sve snosi... Ljubav nikad ne
prestaje" (1. Korinanima 13,48)
Od prave ljubavi se oekuje strpljenje, dobrostivost, da sve podnosi, u
nadi da e biti krunisana pobedom.
Bog je unapred video greh i propast u koju e svet upasti. Kada se to i
dogodilo, nije planuo gnevom i sve unitio, kako bi to mnogi oekivali
koji i sami tako postupaju kad im se dogodi neto neugodno ili
nepravedno. On je pokuao svojom ljubavlju i strpljivou spasiti ono
to se moe, od strahovite propasti. On je verno i ozbiljno upozorio
ljude i anele na posledice njihove pogrene odluke, ali nije sebi
zatvorio put do naeg srca dok je pokuavao da nas vrati sa
pogrenog puta. Samim tim bi mogunost za pravu ljubav bila zauvek
izgubljena. Strpljivou nas je pokuao dovesti razumu i ljubavi. Taj
pokuaj je doiveo svoj vrhunac kada je poslao svoga Sina, koji je
dobrovoljno poloio ivot za sve nas. Sin je dobrovoljno i po vlastitoj
odluci otiao u smrt. Nije ni pokuao da se brani, jer je, kako je rekao,
doao umreti za grehe mnogih.
Sada On eka i eli da svi dou do spoznaje istine: "koji hoe da se
svi ljudi spasu i dou do potpune spoznaje istine" (1. Timoteju
2,4); "Ne odustaje Gospod od izvrenja obeanja, kako to neki
misle, nego vas strplivo podnosi jer nee da se iko izgubi, nego
da svi pristupe ograenju" (2. Petrova 3,9). Tako je Bog zamislio da
se svi ljudi spasu, iako im je ostavio slobodu da mu se i ne obrate u
pokajanju. Ipak, Bog je spreman i voljan primiti sve koji mu se obrate.
To to Bog toliko dugo eka pre nego to pone suditi prestupnicima
20

koji su upropastili Njegovo delo, samo dokazuje da je on Bog ljubavi,

pun dobrote i strpljenja, i ne moe se tako lako iznervirati kao mi ljudi.
Jedino se tako moe objasniti injenica da Bog nije ve odavno izrekao
svoj sud nad grenicima, tj. nad svim ljudima (svi smo mi grenici, iako
smo za sebe i za nae sugraane poteni ljudi), i uspostavio na zemlji i
na nebu "marionetsku dravu", koja bi izvravala Njegovu volju. Tako
bi sigurno postupio svaki diktator i nasilnik, kada bi se oveanstvo
suprotstavljalo njegovoj volji koliko se ovek suprotstavlja Bojoj volji.
(Onima koji sumnjaju u to da se ovek moe suprotstaviti Bojoj volji u
svom ivotu ili ivotu drugih, moe se ovako objasniti: zapitaj se da li je
Bog planirao konkretno sadistiko delo za koje ti zna i jesi li njime
pogoen? Da li je Boja volja bila da se hladnokrvno i na najstranije
naine ubija gasom est ili sedam miliona Jevreja meu kojima su bile
ene, deca, starci? Tvrditi da to nije protiv Boje volje znailo bi
umanjiti ovako gnusan greh. To isto vai i za primenu nuklearnog
oruja na nezatiene gradove sa svim posledicama koje nosi). Jo
vie bi bilo protiv Boje volje kada bi On uspostavio "marionetsku
dravu", jer bi to znailo da on nasilno eli nametnuti svoju volju. Time
bi bila iskljuena i onemoguena i najmanja mera ljubavi za koju smo
sposobni. Ve i malo ljubavi i malo onih koji se obraaju Bogu, i hrane
se Njegovom ljubavlju, vredi daleko vie nego da takva mogunost
uopte ne postoji.
Da je Gospod odmah sudio, mnogi koji su mu se u meuvremenu
obratili pokajani, bili bi zauvek izgubljeni za Njega i Njegovo
kraljevstvo.
O britanskom kralju Dordu VI i njegovoj eni Elizabeti pria se
sledee: kao mladi zaljubio se budui engleski kralj u lepu Elizabetu iz
kotske. Ubrzo je otiao kod nje i zaprosio je, ali ga je ona odbila.
Govorilo se da princ nije privlaan enama. Bio je, naime, malo
nespretan u govoru i ponaanju. Mladi princ je bio jako nesrean to
ga je Elizabeta odbila. Otiao je kod svoje majke da se posavetuje.
21

Majka ga je sasluala sa puno razumevanja. Kad je mladi zavrio

svoju priu, postavila mu je samo jedno pitanje, da li on stvarno voli
Elizabetu, ili bi se mogao odluiti i za neku drugu. Mladi princ je
odgovorio da eli za enu samo Elizabetu, i ni jednu drugu na itavom
svetu. Majka mu je rekla: "Onda moe uraditi samo jednu stvar. Idi
ponovo k njoj i zaprosi je jo jednom."
Princ je nadvlado svoj ponos i zaprosio mladu kotlananku jo
jednom. Ponovo je bio odbijen. Kad se malo pribrao, ponovo je pitao
majku za savet. Ona ga je strpljivo sasluala, pokazala mu da saosea
sa njim i pitala ga da li je i posle drugog odbijanja voli. Njemu je bilo
sasvim jasno da samo nju eli i voli izmeu svih devojaka koje je
mogao birati. "U tom sluaju", rekla je majka, "ne prostaje ti nita drugo
nego da opet ode kod nje i zaprosi je ponovo". Posle nekog vremena
otiao je, dakle, mladi princ po trei put kod lepe kotlananke. Mlada
princeza je uvidela da je princ uporan i da mu ona znai sve. I ne samo
to; osetila je da njegova ljubav budi u njenom srcu isto oseanje.
Priznala mu je da ga voli i da eli biti njegovom enom. Tako je nastao
veoma sretan familijarni ivot, koji je trajao sve do kraljeve smrti.
U ljubavi esto treba biti strpljiv, sve dok se ona ne pojavi u srcu
budueg partnera; a kada se jednom pojavi obostrana ljubav, treba je
negovati da bi se ta ljubav i odrala onako kako ju je Bog zamislio, na
radost i sreu oba suprunika.
Kod svake ljubavi doe vreme kada onom koji eka treba dati konaan
odgovor "da" ili "ne". Onaj od koga se oekuje odgovor moe odbiti
ljubav, isto tako i druga strana moe slobodno odluiti koliko dugo e
ekati. Ako ona kojoj se udvara poe za drugog, to pitanje je reeno.
Sveto pismo kae da se isto dogaa i u duhovnom svetu, kada se Boji
Duh vie ne trudi oko oveka.
Mi ljudi moemo samo ponekad primetiti da Boji Duh naputa oveka
i ne pokazuje vie brigu za njega. Tako neto se dogaa, ali uglavnom
22

skriveno od pogleda smrtnika. Bog se trudi oko nas kao pravi udvara.
Isus je pravi prijatelj naih dua i naeg srca, ali postoji trenutak u
kojem mi moemo odluiti i "poi za drugog" i ograditi se od delovanja
Duha Svetoga. Moemo okrenuti svoje srce materijalnim stvarima, i
grehu, i ne dopustiti da nas neko savetuje. Takvom odlukom se sasvim
udaljavamo od Boga. Tada moemo rei da su proli dani "udvaranja".
Poslanica Jevrejima na vie mesta govori o tome, nar. 3,11; 6,46;
10,2630. Ako oseamo i najmanju sklonost da zanemarimo Boju
ponudu ljubavi, trebalo bi da nas takvo stanje ozbiljno zabrine.

23

KADA STARI SVET PRODE

KADA STARI SVET PROE

Posle kratkog razmiljanja o sutini Boga i zla, na nain kako su

opisani u Svetom pismu (kome nije cilj takmienje sa teologijom, nego
promena razmiljanja oveka koji je izvan toga, jezikom, koji svako
razume), izgleda da, nije suprotno zdravoj pameti verovati u
savrenog, svemogueg Boga, koji je savrena ljubav. Ako je Bog
zaista ljubav, i ako se kao savren ovek objavio kroz Isusa Hrista (ta
nam Isus jasno potvruje), trebalo bi da sadanje stanje sveta
prihvatimo ovakvim kakvo jeste, sve dok Bog ne izbavi iz propasti sve
one koji se kaju i ele se obratiti Njemu. Tako ljudi primaju oprotenje
greha i dobijaju mir koji "prevazilazi svaki razum".
Ako je, dakle, delo spasenja takvo da se svi mogu spasiti sa starog,
tonueg, torpedovanog broda i dovesti se u sigurnost (apostol Pavle
opominje:"spasite se od ovog pokvarenog narataja" Dela 2,40),
onda e Bog obnoviti, kao to je obeao, itavu graevinu, sve svoje
stvaranje i ta vie, uiniti jo boljim nego u vreme Adamovo. On e
stvoriti novo nebo i novu zemlju gde e vladati apsolutna pravda.
Pa, zar je mogue verovati da e On svoje vlastito stvorenje zauvek
ostaviti u neredu? Obeao je da to nee uiniti. Bog sa svojom rei
potvruje da e u obnovljenom kraljevstvu vladati oni koji su kroz
pokajanje obnovljeni i proieni, zagrejani ljubavlju Bojeg Duha, koji
vie ne ljube sadanje stanje zla u svetu.
Lako je prepoznati mudrost u planu da tako obnovljeni ljudi uestvuju u
vladavini nad tim savrenim kraljevstvom. Oni su ve okusili gorinu
pogrenog izbora i udaljenost od jedinog Boga. Takvo iskustvo
iskljuuje mogunost da ovi opet padnu u isti greh i ponovo unesu jad
24

u svet. Kau da se opeeno dete boji vatre, isto tako se spaeni

grenik plai greha. Ovim spaenim ljudima napunie Bog svoje
kraljevstvo zato to jo uvek eli pridobiti za to ljude, ali to vai samo
za sadanjost.
Novim stvorenjem vladae Onaj koji se ve dokazao kao najpodesniji
za tako visoku slubu. Moe li biti jaeg dokaza Njegove sposobnosti
da vlada od injenice da On toliko ljubi svoje podanike da je umro za
njih? Veina kraljeva zahteva od svojih podanika da svoju vernost
dokau spremnou da umru za njega.
Kod Hrista je to suprotno. On je umro po Svojoj vlastitoj volji, da bi
mogli iveti njegovi podanici: "... upoznajui nas sa tajnom volje
svoje, po milostivoj nameri, koju je u sebi imao, da je izvi kad se
ispune vremena, pa da se sve ispuni u Hristu, i ono to je na
nebesima i ono to je na zemlji." (Efeanima 1,910)
Ispunjenje punine vremena se odnosi na vladavinu obeanog Bojeg
kraljevstva. Sve e u tom kraljevstvu biti sjedinjeno u Hristu. ovek
uestvuje u dolazeem Bojem kraljevstvu time to se eli spasiti od
sadanje propasti i svedoi da veruje Isusu Kristu, koji ga je zauvek
izbavio iz greha. "Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo
nebo i prva zemlja prooe, i mora vie ne bee. I videh sveti
grad, novi Jerusalim, silaziti od Boga sa neba, opremljen kao
nevesta ukraena za svog zarunika. I uh silan glas sa neba da
govori: Evo atora Bojeg meu ljudima! On e prebivati sa njima,
i oni e biti narod njegov, i sam Bog bie sa njima. On e otrti
svaku suzu sa oiju njihovih i smrti vie nee biti, ni alosti, ni
vike, ni bolesti nee vie biti, jer prvih stvari nestade." (Otkrivenje
21,14)

25

Nekoliko reci o piscu

Nekoliko rei o piscu

Doktor Vajlder Smit roen je 1915. godine. Studirao je

prirodne nauke na univerzitetu u Oksfordu. Prvi doktorat iz
podruja organske hemije stekao je na univerzitetu Riding
(Reading) u Engleskoj. Na univerzitetu u enevi je
doktorirao po drugi put iz iste oblasti. Svoj trei doktorat dobio je 1964.
godine na E.T.H. univerzitetu u Cirihu. Kao profesor farmakologije i
kimoterapije bio je redovni gost i predava na mnogim univerzitetima
irom Evrope, Azije i Amerike.
Doktor Smit nije poznat samo kao naunik, ve i kao vernik. Njega kao
vernika i naunika posebno zanima odnos izmeu vere i nauke. S tim u
vezi je napisao vei broj knjiga na pitanja iz biologije, hemije,
sociologije i ekonomije.

26

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

27