MIKROPROCESOR

Mikroprocesor (CPU) je mozak raunara.Smeten je na

osnovnoj ploi unutar kuita raunara.Upravlja radom
celog sistema.Zaduen je za izvravanje aritmetikih i
logikih operacija.Procesor definie tip raunara.

MIKROPROCESOR

MIKROPROCESOR
Mikroprocesor se
ubacuje u donji
deo
plastinog
kuita a kontakti
se pomou
tankih iica
povezuju sa
noicama(pinovi
ma) kuita.

MIKROPROCESOR
Najvanija osobina procesora je brzina.Ona se meri jedinicom koja se
naziva MIPS i oznaava milion instrukcija u sekundi.Ona zavisi od vie
parametara kao to su:
interni ke,
duina procesorske rei,
uestalost asovnika,
irina magistrale.
PROCESORSKA RE je binarna re (zapisana kao niz 0 i 1) koja se jednovremeno
prenosi i obradjuje u mikroprocesoru.Ona danas iznosi 32 ili 64 bita.
Svaki PC sadri interni asovnik (radni takt) koji radi odredjenom brzinom.
Inverzna vrednost vremenskog trajanja takta se naziva UESTALOST ili
frekvencija ASOVNIKA i izraava se u MHz (megaherc) i GHz (gigaherz).
to je frekvencija vea,poveava se brzina kojom mikroprocesor izvrava
naredbe kao i broj naredbi koji se mogu izvriti u istom vremenu.Danas ona iznosi
1.7GHz, 2.4 GHz,3.4GHz i vie.

STRUKTURA CENTRALNOG
PROCESORA

R E G IS T R I

OR BA DR NA AD N A
J E D IN IC A
UPRAVLJA CKA
J E D IN IC A

MIKROPROCESOR
Postupak izvravanja programa zapoinje uitavanjem programa i
potrebnih podataka iz sekundarne memorije ili periferijskih uredjaja
u primarnu memoriju.Kada se podaci i naredbe uitaju u memoriju
(RAM),procesor za svaku instrukciju obavlja sledee korake:
1. prihvata naredbu iz memorije i odredjuje njeno znaenje,
2. ita podatak,ako se to zahteva u naredbi;ovaj podatak se naziva
i OPERAND jer se nad njim obavlja aritmetika ili logika operacija,
3. izvrava naredbu,
4. upisuje rezultat obrade u memoriju ili u odgovarajuu perifernu
jedinicu.
UPRAVLJAKA (KONTROLNA JEDINICA CU)
- upravlja tokom izvravanja naredbi programa,
- uskladjuje rad svih delova raunara.

MIKROPROCESOR
OBRADNA JEDINICA (ALU)
- sadri elektronska kola koja mogu da realizuju sve mainske
naredbe obrade raunara.
REGISTRI
- interna memorija centarlnog procesora
Sadraj registra se naziva RE,a veliina rei je broj bitova koji mogu
da se istovremeno obradjuju.
Raunar zasnovan na mikroprocesoru naziva se MIKRORAUNAR.
Prvi mikroprocesor je napravljen 1971.godine u amerikoj firmi
INTEL.
Danas se najee koriste procesori AMD Athlon 64, INTEL Celeron
i INTEL Pentium 4.
Sve ee se danas u raunare ugradjuju i procesori sa dva jezgra,
gde se spajanjem dva ve postojea procesora dobijaju vee brzine.
Ti procesori nose oznaku DUAL CORE.