Vilijam Hart Umetnost Zivljenja

Vilijam Hart
UMETNOST IVLJENJA
Vipassana meditacija po uenju S. N. Goenke
Prevod
Boko Milisavljevi
www.geocities.com\budizam\bud27a.html
SADRAJ
Uvodna re
Predgovor za jugoslovensko izdanje
Predgovor
Uvod
Plivologija
I
Istraivanje
Put
II
Polazna taka
Buddha i naunik
III
Neposredni uzrok
Seme i plod
IV
Sutina problema
ljunak i maslo
V
Uvebavanje moralnog ponaanja
Doktorov recept
VI
Uvebavanje koncentracije
Iskrivljeni puding
VII
Razvijanje mudrosti
Dva prstena
VIII
Svesnost i smirenost
Nita sem vienja
IX
Cilj
Boca ulja
X
Umetnost ivljenja
Kucnuo je as
Dodatak A: Znaaj vedana u uenju Buddhe
Dodatak B: Odlomci iz sutta u vezi sa vedanama
Renik
Napomene
UVODNA RE
Veno sam zahvalan Vipassana meditaciji na promenama koje je unela u moj ivot.
Kada sam nauio ovu tehniku inilo mi se kao da sam do tada lutao lavirintom iz koga
nema izlaza i da sam najzad pronaao kraljevski put. Od tada godinama sledim taj put i sa
svakim novim korakom cilj postaje jasniji: osloboenje od svih patnji, puno
prosvetljenje. Ne mogu da tvrdim da sam postigao krajnji cilj, ali ni najmanje ne
sumnjam da ovaj put vodi pravo do njega.
Dugujem venu zahvalnost Sayagyi U Ba Khinu, koji mi je pokazao ovaj put, kao i
lancu uitelja koji su sauvali tehniku kroz milenijume, od vremena Buddhe do danas. U
ime svih njih ohrabrujem i druge da prihvate ovo uenje, tako da i oni nau put za
osloboenje od patnje.
Mada su ovu tehniku ve nauile hiljade ljudi iz zapadnih zema-lja, do sada se nije
pojavila knjiga koja daje precizan i celovit opis Vipassana meditacije. Zadovoljan sam
to je najzad ozbiljan meditant uinio napor da popuni ovu prazninu.
Neka ova knjiga produbi razumevanje onih koji upranjavaju Vipassana
meditaciju, a neka ohrabri i druge da probaju ovu tehniku, tako da i oni mogu doiveti
sreu osloboenja. Neka svaki italac naui umetnost ivljenja kako bi naao mir i
harmoniju u sebi i irio mir i harmoniju na druge.
Neka sva bia budu srena!
S.N.Goenka
Bombaj, april 1986.
PREDGOVOR ZA JUGOSLOVENSKO IZDANJE
Neka svi ljudi u Jugoslaviji uivaju u miru i harmoniji idui putem Vipassane.
Neka sva bia budu srena.
S.N.Goenka
juni 1993.
PREDGOVOR
Meu raznim vrstama meditacija, koje danas postoje u svetu, Vipassana meditacija,
po uenju S.N.Goenke, je jedinstvena. Ova tehnika je jednostavan, logian nain da
postignete stvarni mir uma i vodite srean i koristan ivot. Vipassana meditacija je dugo
uvana u budistikim zajednicama u Burmi. Nema u sebi sektakih elemenata i lako je
mogu prihvatiti i upranjavati ljudi bilo kog porekla.
S.N.Goenka je bivi biznismen, a ranije je vodio Indijsku zajednicu u Burmi.
Roen je u konzervativnoj hindu porodici. Od rane mladosti patio je od jakih napada
migrene. U potrazi za lekom, doao je 1955. godine u kontakt sa Sayagyi U Ba Khinom,
koji je radio kao stariji slubenik u vladi zemlje, a privatno je bio uitelj meditacije. U
Vipassana meditaciji, po uenju U Ba Khina, S.N.Goenka je otkrio disciplinu koja je
daleko dublja od uklanjanja simptoma telesnih bolesti i prevazilazi kulturne i religijske
barijere. U narednim godinama vebanja i uenja pod nadzorom uitelja, Vipassana je
postepeno preobrazila njegov ivot. Sayagyi U Ba Khin je S.N.Goenku 1969. godine
promovisao u uitelja Vipassana meditacije. Te godine gospodin Goenka je doao u
Indiju i poeo tamo da poduava Vipasssanu, ponovo uvodei ovu tehniku u zemlju
njenog porekla. U zemlji jo uvek otro podeljenoj kastama i religijom, kurseve
S.N.Goenke pohaale su hiljade ljudi razliitog porekla. Praktina priroda kurseva
Vipassane, privlaila je i veliki broj ljudi iz zapadnih zemalja.
Kvaliteti Vipassane vide se na primeru samog gospodina Goenke. On je
pragmatina linost i mada u svakodnevnom ivotu deluje veoma odreito i odluno, u
svakoj situaciji zadrava izvanrednu blagost uma. Pored blagosti uma prisutno je duboko
saoseanje za druge, kao i sposobnost da se uivi u probleme svakog ljudskog bia.
Meutim, nema nieg posebno svetog u vezi s'njim. On poseduje dopadljiv oseaj za
humor, koji proima njegovo uenje. Uesnici kurseva dugo pamte njegov osmeh i vedar
duh, kao i esto ponavljani moto "Budite sreni!". Jasno, Vipassana mu je donela sreu i
on eli tu sreu da podeli sa drugima, uei ih tehnici koja je njemu podarila toliko
dobrog.
Mada poseduje magnetsku privlanost, gospodin Goenka ne eli da bude guru koji
pretvara uenike u automate. Umesto toga on ih ui samoodgovornosti. Kako on kae,
prava provera Vipassane je njena primena u ivotu. Ohrabruje meditante da se ne vezuju
za njega ve da se osamostale i vode srean ivot. On izbegava sve izraze oboavanja
prema njemu i usmerava studente da budu odani tehnici i istini koju nalaze u sebi.
To je bio tradicionalni preduslov budistikih monaha u Burmi da bi poduavali
meditaciju. Meutim, gospodin Goenka je, kao i njegov uitelj, porodini ovek i glava
velike porodice. I pored toga, istoa njegovog uenja i efikasnost same tehnike dobili su
priznanja starijih monaha u Burmi, Indiji i ri Lanki, kao i velikog broja onih koji su
pohaali kurseve koje je vodio.
Gospodin Goenka insistira na tome da meditacija, kako bi sauvala istou, nikada
ne sme postati biznis. Svi kursevi i centri koje organizuje, rade na potpuno neprofitnoj
osnovi. Ni on, kao ni od njega promovisani uitelji, za rad ne primaju, posredno ili neposredno, bilo kakvu novanu nadoknadu. On iri tehniku Vipassane samo kao uslugu
oveanstvu, da pomogne onima kojima je ta pomo potrebna.
S.N.Goenka je jedan od svega nekoliko indijskih duhovnih voa koji su jednako
visoko potovani u Indiji kao i na Zapadu. Meutim, on nikada nije prieljkivao
publicitet. Uvek daje prednost ivoj rei u irenju Vipassane i podvlai znaaj i prednost
stvarne prakse meditacije nad pukim pisanjem o meditaciji. Iz tog razloga manje je
poznat nego to zasluuje. Ova knjiga je prva sveobuhvatna studija njegovog uenja,
pripremljena pod njegovim rukovodstvom i sa njegovim odobrenjem.
Glavni izvor za knjigu su diskusije gospodina Goenke za vreme desetodnevnog
kursa Vipassane i, u neto manjem obimu, njegovi lanci objavljeni na engleskom jeziku.
Ja sam slobodno koristio ovaj materijal, pozajmljujui ne samo argumente i organizaciju
odreenih delova, ve i primere date u diskusijama, originalne rei, esto i cele reenice.
Onima koji su pohaali kurseve Vipassana meditacije po uenju S.N.Goenke, vei deo
knjige bie sigurno blizak, i moi e da prepoznaju odreene diskusije ili lanke
korisene na nekim mestima u tekstu.
Za vreme kursa, teorija i praksa idu zajedno. Uiteljeva objanjenja prate, korak po
korak, iskustva koja uesnici imaju u meditaciji. Materijal je preureen kako bi se
prilagodio irokom auditorijumu, zbog ljudi koji su samo itali o meditaciji, a nisu je i
uprnjavali. Za takve itaoce uinjen je napor da se uenje prikae onako kako se ono
zaista doivljava: logian napredak koji tee bez prekida od prvog koraka do krajnjeg
cilja. Ova organska celovitost najoiglednija je meditantu, ali ova knjiga pokuava da i
nemedi-tantu prui kratak presek razvoja uenja kod oveka koji poinje da ga
upranjava.
Odreeni delovi namerno su dati u obliku ive rei da bi stvorili to realniji utisak
uenja na nain na koji to radi gospodin Goenka. Ti delovi su prie smetene izmeu
pojedinih glava, kao i pitanja i odgovori koji zakljuuju svaku glavu. Ovi dijalozi uzeti su
iz stvarnih diskusija sa studentima za vreme kursa ili iz linih razgovora studenata sa
uiteljem. Neke prie predstavljaju dogaaje iz Buddhinog ivota, druge su iz bogatog
naslea indijskih narodnih pria, a tree iz linog iskustva gospodina Goenke. Sve su
ispriane njegovim vlastitim reima, ne sa namerom improvizacije originala, ve
jednostavno da bi se prie prikazale na sve nain, naglaavajui njihov odnos sa
praksom u meditaciji. Ove prie ublaavaju ozbiljnu atmosferu kursa i nude inspiraciju,
ilustrujui centralne take uenja na nain koji se lako pamti. U knjizi je dat samo mali
broj pria koje su ispriane za vreme desetodnevnog kursa.
Tekstovi su iz najstarijih i najire prihvaenih beleki Buddhinih rei, Zbirke
govora (Sutta pitaka), onako kako su sauvani na drevnom pali jeziku u zemljama sa
Teravada budistikom tradicijom. Da bih odrao jedinstveni ton kroz celu knjigu, ponovo
sam preveo sve tekstove koji se u knjizi navode. U svom poslu rukovodio sam se
radovima vodeih savremenih prevodilaca. Meutim, obzirom da ovo nije nauni rad,
nisam nastojao da kod prevoda sa pali jezika postignem precizno znaenje svake rei.
Umesto toga, pokuao sam da sprovedem neposredan jezik i sauvam smisao svakog dela
kako ga doivljava Vipassana meditant u svetlu meditativne prakse. Moda prevoenje
odreenih rei i delova moe delovati slobodno, ali se nadam da engleski prevod sledi
sutinsko znaenje originalnog teksta.
Zbog konzistentnosti i preciznosti, budistiki termini korieni u tekstu dati su u
svojoj pali formi, iako je u nekim sluajevima sanskrit blii itaocima engleskog
govornog podruja. Na primer, pali re dhamma koristi se umesto sanskritske rei
dharma, kamma umesto karma, nibbana umesto nirvana, sankhara umesto samskara.
Da bi se tekst lake razumeo, mnoina pali rei gradi se kao u engleskom, dodavanjem
slova s na kraj rei. U celini gledano, pali izrazi u tekstu svedeni su na minimum, kako bi
se izbegle nepotrebne nejasnoe. Meutim, oni esto nude povoljno skraenje odreenih
pojmova, stranih zapadnoj misli, koji se ne mogu lako izraziti jednom engleskom reju.
Zbog toga, na nekim mestima bilo je pogodnije koristiti pali izraz nego due engleske
rei. Sve pali rei tampane su masno i prevedene su u reniku na kraju knjige.
Tehnika Vipassana meditacije nudi jednake koristi svima koji je upranjavaju, bez
razlike u pogledu rase, socijalnog statusa ili pola. Da bih ostao do kraja dosledan
univerzalnom pristupu, pokuao sam da u tekstu izbegnem iskljuivo izraavanje u
odnosu na pol. Na nekim mestima koristio sam zamenicu "on", mislei na meditanta
neodreenog pola. itaoci se umoljavaju da prihvate ovaj nain neodreenosti u odnosu
na pol. Ne postoji namera iskljuivanja ena ili nezasluenog isticanja mukaraca, jer
takav pristup bi bio u suprotnosti sa osnovama uenja i duha Vipassane.
Zahvalan sam mnogima koji su pomogli na ovom projektu. Posebno elim da
izrazim duboku zahvalnost S.N.Goenki, koji je, pored svih svojih poslova, naao
vremena da prati razvoj ovog rada i posebno mi pomogne u nekoliko poetnih koraka.
U dubljem smislu, pravi autor ovog dela je S.N.Goenka, jer moj cilj je samo da
jednostavno predstavim njegov nain prenoenja Buddhinog uenja. Koristi od ovog rada
pripadaju njemu, a za sve nedostatke preuzimam punu odgovornost.
UVOD
Pretpostavite da imate priliku da se oslobodite svih obaveza deset dana i da ivite

na tihom i usamljenom mestu zatieni od bilo kakvog uznemiravanja. Na tom mestu
obezbeeni su vam osnovni uslovi u pogledu smetaja i ishrane, a prisutni su pomagai
koji e nastojati da imate razumnu udobnost. Za uzvrat, od vas se oekuje samo da
izbegavate dodir sa drugima i da, osim neophodnih aktivnosti, sve budne asove
provedete zatvorenih oiju, drei um "vezan" za izabran objekat panje. Da li biste
prihvatili ovakvu ponudu?
Pretpostvimo da ste uli da takva prilika postoji i da ljudi poput vas, ne samo da bi
je prihvatili, nego da tako neto ak i prieljkuju. Kako bi opisali takvu aktivnost?
Mozete rei da ti ljudi blude ne mislei ni o emu ili kontempliraju; moete to oznaiti
kao beanje od ivota ili spiritualno povlaenje; samozagaivanje ili samoistraivanje;
introverzija ili introspekcija. Bez obzira da li je oznaavamo kao neto negativno ili
pozitivno, opti utisak o meditaciji je da je ona povlaenje iz sveta. Razume se da postoje
tehnike koje funkcioniu na ovaj nain, ali meditacija ne mora nuno predstavljati
beanje. Ona moe biti sredstvo za suoavanje sa svetom, da bi razumeli i svet i sebe.
Svako ljudsko bie je naueno da podrazumeva kako je stvarni svet spolja i da
ivot treba iveti kroz kontakt sa spoljnim svetom, prieljkujui spoljni ulaz, fiziki ili
mentalni. Veina od nas nikad nije razmatrala zaotravanje spoljnih odnosa u svetlu
onoga ta se deava u nama. Ideja da uradimo tako neto zvui isto kao da smo odluili
da posmatramo test sliku na televizijskom ekranu. Spremniji smo da prouavamo tamnu
stranu Meseca ili dno okeana nego skrivene dubine nas samih.
U stvari, za svakog od nas univerzum postoji samo ako ga doivljavamo preko tela
i uma. Svet se za nas ne nalazi bilo gde, doivljavamo ga uvek sad i ovde. Istraivanjem
sad-i-ovde nas samih, moemo istraivati svet. Ukoliko ne istraimo svet u sebi, nikada
ne moemo spoznati stvarnost imaemo samo sopstvena verovanja o svetu ili line
intelektualne predstave o njemu. Meutim, posmatranjem sebe dolazimo do neposredne
spoznaje stvarnosti i moemo nauiti da postupamo sa njom na pozitivan, stvaralaki

nain.
Vipassana meditacija, po uenju S.N.Goenke, predstavlja jedan metod istraivanja
sveta u nama. Ona je praktian nain da ispitamo stvarnost sopstvenog tela i uma, da
otkrijemo i reimo sve probleme koji lee duboko u nama, da aktiviramo neiskoriene
mogunosti i iskoristimo ih za sopstvenu dobrobit i za dobrobit drugih.
Na drevnom pali jeziku Indije Vipassana znai "uvid". Ona predstavlja sutinu
Buddhinog uenja, stvarno doivljavanje istina o kojima smo govorili. Buddha je sam
ostvario ta iskustva, kroz meditativnu praksu i zato je mediacija ono to je on
prvenstveno poduavao. Njegove rei predstavljaju njegovo iskustvo u meditaciji, a
ujedno i detaljno uputstvo kako treba meditirati da bi se ostvario cilj koji je on ostvario:
doivljaj krajnje istine.
Sve ovo je lako razumljivo i prihvatljivo, ali problem je u tome kako protumaiti i
slediti uputstva koja je Buddha dao. Iako su njegove rei sauvane u tekstovima za koje
se zna da su autentini, tumaenje Buddhinih uputstava za meditaciju je teko bez
prisustva stvarne prakse.
Ako postoji tehnika koja je sauvana kroz nebrojene narataje, koja nudi upravo
one rezultate koje je opisao Buddha, koja odgovara u potpunosti njegovim uputstvima i
razjanjava take u njima koje su dugo izgledale nejasne, onda se sigurno isplati tu
tehniku istraiti.
Vipassana je takav metod. To je tehnika izvanredna po svojoj jedno-stavnosti,
nedogmatskom pristupu i, pre svega, po rezultatima koje nudi. Vipassana meditacija se
ui na desetodnevnim kursevima koji su dostupni svima koji iskreno ele da naue
tehniku i koji su za to spremni fiziki i mentalno. Tokom deset dana uesnici ostaju na
mestu odravanja kursa i nemaju dodir sa spoljnim svetom. Uzdravaju se od itanja i
pisanja, izostavljaju sve religijske ili druge obrede i postupaju tano prema datim
uputstvima. Za vreme trajanja kursa oni slede osnovna moralna pravila, koja ukljuuju
celibat i uzdravanje od bilo kakvog zagaivanja u pogledu hrane ili pia. Takoe
odravaju tiinu izmeu sebe za prvih devet dana kursa, mada su slobodni da razgovaraju
sa uiteljem o problemima u vezi meditacije i sa organizatorima o materijalnim
pitanjima.
Za vreme prva tri i po dana uesnici kursa upranjavaju vebu mentalne

koncentracije. To je ispravna priprema za tehniku Vipassane koja se uvodi etvrtog dana
kursa. Dalji stepeni u okviru prakse uvode se svakog dana, tako da se do kraja kursa u
glavnim crtama izloi cela tehnika. Desetog dana prestaje tiina i vri se prelaz ka nainu
ivota koji vlada u spoljnjem svetu. Kurs se zavrava jedanestog dana ujutru.
U toku ovih deset dana, meditant se najee sree sa mnogim iznenaenjima. Prvo
je, da je meditacija teak posao! Uskoro se shvata da je popularna predstava o tome kako
je meditacija vrsta neaktivnosti ili relaksacije, veliki nesporazum. Potrebna je stalna
veba da bi svesno usmerili mentalni proces na odreeni nain. Uputstva su da se radi sa
punim naporom, a ipak bez bilo kakve napetosti. Dok se ovo ne naui, vebe mogu biti
razoaravajue ili ak iscrpljujue.
Drugo iznenaenje je da u poetku uvid, do koga se dolazi saoposmatranjem,
najee nije prijatan i pun blaenstva. Normalno, mi smo vrlo selektivni u sagledavanju
sebe. Kada se gledamo u ogledalu, pazimo da izaberemo najlaskaviju pozu i najprijatniji
izraz. Na isti nain svako od nas ima mentalnu predstavu o sebi koja naglaava nae
kvalitete, a minimizira mane i u potpunosti izostavlja neke strane naeg karaktera. Mi
vidimo sliku koju elimo da vidimo, a ne realnost sagledanu iz svih uglova. Umesto
briljivo pripremljene slike o sebi, meditant se suoava sa celom necenzurisanom
istinom. Odreene aspekte te istine sigurno je teko prihvatiti.
Povremeno izgleda da u meditaciji, umesto unutranjeg mira, nismo nali nita
drugo nego nemir. Sve u vezi sa kursom moe izgledati pogreno i neprihvatljivo: teak
dnevni raspored rada, smetaj, hrana, disciplina, uputstva i saveti uitelja, sama tehnika.
Meutim, sledee iznenaenje je da tekoe prolaze. Kod odreenih taaka meditanti ue
da ostvaruju nenaporne napore, da odravaju oputenu ivahnost, ukljuivanje bez
vezivanja. Umesto da se bore, postaju sve vetiji u praksi. Sada nedostaci u pogledu
smetaja i ishrane postaju nevani, a disciplina biva koristan oslonac. Sati prolaze brzo,
neprimetno. Um postaje tih kao planinsko jezero u zoru, savreno odslikavajui okolinu i
u isto vreme otvarajui svoje dubine za onog ko paljivije posmatra. Kada nastupi ta
jasnoa, svaki trenutak je pun potvrivanja teorije, lepote i mira.
Tako meditant otkriva da tehnika zaista deluje. Svaki dalji korak izgleda nam kao
ogroman skok, a ipak konstatujemo da ga moemo izvesti. Na kraju perioda od deset
dana postaje jasno koliko je dugako putovanje od poetka kursa. Meditant se podvrgava
procesu slinom hirurkoj intervenciji, kojom se isti rana puna gnoja. Otvaranje i
pritiskanje rane da bi izaao gnoj je bolno, ali dok se to ne uradi rana ne moe zaceliti.
Kada se gnoj odstrani, slobodni smo od njega i od bola koji on izaziva i moemo
uspostaviti puno zdravlje. Slino tome, prolazei desetodnevni kurs, meditant oslobaa
um od nekih napetosti i uiva u veem mentalnom zdravlju. Proces Vipassane stvara
duboke promene u nama, promene koje ostaju i posle zavretka kursa. Meditant shvata da
sva mentalna snaga koja je dobijena na kursu, sve to je naueno, moe da se primeni u
svakodnevnom ivotu za nae sopstveno dobro i za dobro drugih. ivot postaje skladniji,
plodonosniji i sreniji.
Tehniku koju poduava, S.N.Goenka je nauio od svog uitelja, pokojnog Sayagyi
U Ba Khina iz Burme, koji je Vipassanu nauio od Saya U Theta, poznatog uitelja
meditacije u Burmi u prvoj polovini ovog veka. Saya U Thet je bio uenik Ledi Sayadaw,
uvenog Burmanskog kolovanog monaha skraja devetnaestog i poetka dvadesetog
veka. Nema daljih podataka o imenima uitelja ove tehnike, ali se veruje da je Ledi
Sayadaw Vipassanu nauio od tradicionalnih uitelja, koji su je uvali kroz generacije, od
davnina, od vremena kada je Buddhino uenje prvi put dolo u Burmu.
Tehnika sigurno odgovara Buddhinim instrukcijama za meditacju, sa najjednostavnijim i najdoslovnijim znaenjem njegovih rei. A to je najvanije, ona daje rezultate
koji su dobri, lini, opipljivi i dolaze odmah.
Ova knjiga nije tipa uputstva "uradi sam" za Vipassana meditaciju i oni koji je tako
koriste to rade na sopstveni rizik. Tehnika treba da se ui iskljuivo na kursu gde je
obezbeena odreena podravajua okolina i pravilno uvebani uitelj. Meditacija je
ozbiljna stvar, posebno Vipassana meditacija, koja operie sa dubinama naeg uma.
Nikada joj ne treba pristupati olako i neobavezno. Ako vas itanje ove knjige inspirie da
probate Vipassanu, na kraju knjige imate niz adresa preko kojih moete saznati kada i
gde se odravaju kursevi.
Cilj knjige je da samo prui iseak o metodu Vipassane, kako je poduava
S.N.Goenka, sa nadom da e to proiriti razumevanje Buddhinog uenja i tehnike
meditacije koja je njegova sutina.
PLIVOLOGIJA
Jednom prilikom mladi profesor bio je na putovanju morem. Bio je visoko

obrazovan sa dugim nizom oznaka iza imena, ali sa vrlo malo ivotnog iskustva. U
posadi broda, kojim je putovao, bio je stari, nepismeni mornar. Svake veeri mornar je
navraao u profesorovu kabinu da bi sluao njegova izlaganja o mnogim razliitim
temama.
Kada se jedne veeri, posle nekoliko sati razgovora, mornar spremao da napusti
profesorovu kabinu, profesor ga upita:
Stari, da li si studirao geologiju?
ta je to, gospodine?
Nauka o zemlji.
Ne, gospodine, ja nikad nisam iao u bilo kakvu kolu. Nikad nisam nita
studirao.
Stari ti si proerdao etvrtinu ivota.
Stari mornar izae tuan.
Ako to kae tako uen profesor, to je onda sigurno istina, mislio je. Ja sam
proerdao etvrtinu ivota!
Kada se sledee veeri mornar spremao da napusti kabinu profesor ga upita:
Stari, da li si studirao okeanografiju?
ta je to gospodine?
Nauka o moru.
Ne, gospodine, nikada nisam nita studirao.
Stari, ti si proerdao polovinu svog ivota.
Stari mornar izae jo tuniji.
Proerdao sam pola ivota; ovaj ueni ovek tako kae.
Sledee veeri mladi profesor ponovo upita starog mornara:
Stari, da li si studirao meteorologiju?
ta je to, gospodine? Nikada nisam ak ni uo za to.
Kako to, to je nauka o vetru, kii, vremenu.

Ne, gospodine. Kao to sam vam rekao nikada nisam iao u bilo kakvu kolu.
Nikada nisam nita studirao.
Ti nisi studirao o zemlji na kojoj ivi; nisi studirao o moru od koga ivi; nisi
studirao o vremenu sa kojim ima posla svaki dan? Stari, ti si proerdao tri etvrtine
ivota.
Stari mornar je bio veoma nesrean.
Ovaj ueni ovek kae da sam proerdao tri etvrtine ivota! Sigurno da sam
proerdao tri etvrtine ivota.
Narednog dana doao je red na starog mornara. Dotrao je do kabine mladog
profesora viui:
Gospodine profesore, da li ste studirali plivologiju?
Plivologiju? ta hoe da kae?
Da li znate da plivate, gospodine?
Ne, ne znam da plivam.
Gospodine profesore, Vi ste proerdali ceo ivot! Brod je udario u stenu i tone.
Oni koji znaju da plivaju spasie se na oblinjoj obali, ali oni koji ne znaju udavie se.
Veoma mi je ao, gospodine profesore, ali Vi ete sigurno izgubiti ivot.
Moete studirati sve "logije" ovog sveta, ali ako ne nauite da plivate, sve vae
studije su beskorisne. Moete itati i pisati knjige o plivanju, moete raspravljati o
njegovim finim teorijskim aspektima, ali kako e vam to pomoi, ako odbijate da uete u
vodu? Morate praktino nauiti kako se pliva.
Glava I
ISTRAIVANJE
Svi elimo mir i harmoniju, jer to je ono to nam nedostaje u ivotu. Svi elimo da
budemo sreni; smatramo da imamo pravo na to. To je cilj kome esto teimo, ali retko
uspevamo da ga ostvarimo. Povremeno svi oseamo nezadovoljstvo u ivotu
uznemirenost, razdraenost, nesklad, patnju. Ako ovog asa i ne oseamo takvo
nezadovoljstvo, moemo se setiti takvih trenutaka u prolosti i moemo predvideti da se
tako neto moe ponovo dogoditi. U svakom sluaju svi se moramo suoiti sa patnjom
koju donosi smrt.
Nezadovoljstvo ne drimo u sebi; patnju delimo sa drugim ljudima. Atmosfera oko
nesrene osobe puna je napetosti, tako da svi koji se nau u blizini postaju uznemireni i
nesreni. Na taj nain individualne napetosti se udruuju i stvaraju napetost u drutvu.
Osnovni problem ivota je njegova nezadovoljavajua priroda. Deavaju se stvari koje ne
elimo, a stvari koje elimo ne dogaaju se. I niko od nas ne zna kako i zato se to
deava, isto kao to ne znamo svoj sopstveni poetak i kraj.
Pre dvadeset i pet vekova, u severnoj Indiji, jedan ovek odluio je da istrai ovaj
problem, problem ljudske patnje. Posle niza godina traenja i isprobavanja razliitih
metoda, otkrio je nain da ostvari uvid u stvarnost svoje sopstvene prirode i doivi pravo
osloboenje od patnje. Ostvarivi najvii cilj osloboenja, oslobodivi se patnje i sukoba,
posvetio je ostatak ivota pomaganju drugih da urade to to je on uradio, pokazujui im
nain kako da to ostvare.
Taj ovek Siddhattha Gotama, poznat kao Buddha, kao "prosvetljen" nikada
nije izjavljivao da je bilo ta drugo nego ovek. Kao i svi veliki uitelji postao je predmet
mnogih legendi. Bez obzira na velianstvene prie o njegovim prolim ivotima ili o
udesnoj moi, on nikada nije izjavljivao da je boanstvo ili da je nadahnut boanskim.
Sve odlike koje je posedovao bile su pre svega ljudske odlike, samo dovedene do
savrenstva. Prema tome, sve to je ostvario, dostupno je svakom ljudskom biu koje radi
kao to je on radio.
Buddha nije poduavao bilo kakvu religiju, filozofiju ili sistem verovanja. Svoje
uenje zvao je Dhamma, to znai "zakon", prirodni zakon. Nije bio zainteresovan za
dogme ili jalove spekulacije. Umesto toga ponudio je univerzalno, praktino reenje za
univerzalan problem. Sada kao i ranije, govorio je, ja poduavam o patnji i o
ukidanju patnje.1 ak je odbijao da raspravlja o bilo emu to ne vodi osloboenju od
patnje.
Insistirao je na tome da ovo uenje nije neto to je on pronaao ili to je njegov
boanski dar. To je jednostavno istina, stvarnost koju je otkrio sopstvenim naporom, kao
to su to uradili mnogi ljudi pre njega i kao to e mnogi ljudi posle njega to uiniti. Nije
polagao iskljuivo pravo na istinu.
Zbog poverenja koje su ljudi u njega imali i zbog vrlo logine prirode onoga to je
poduavao, nije titio posebnim autoritetom svoje uenje. Ba nasuprot, govorio je da je
sumnja ispravna i da treba proveravati sve to je van naeg iskustva: Ne prihvatajte
jednostavno ono to vam se kae, ili ono to je prenoeno kroz generacije, ili ono to vai
kao opteprihvaeno, ili bilo ta o emu piu stare knjige.
Ne prihvatajte neto samo kao dedukciju ili zakljuivanje, ili podrazumevajui spoljni izgled, ili delimino zbog odreenog pogleda, ili zbog njegove
verovatnosti ili zato to vam to va uitelj kae. Ali kad sami neposredno znate,
"ovi principi su nezdravi, sramni, zabranjeni od mudrih ljudi; kada se usvoje i
sprovode tete nam i izazivaju patnju," vi ete ih odbaciti. A kada sami neposredno
znate, "ovi principi su zdravi, nisu sramni, uvaavaju ih mudri ljudi; kada se usvoje
i sprovode, vode u dobrobit i sreu," onda ete ih prihvatiti i primenjivati.2
Najvii autoritet je nae sopstveno iskustvo istine. Nita ne treba prihvatiti samo na
osnovu verovanja. Treba da istraimo i vidimo da li je to logino, praktino i korisno. Da
bi prihvatili jedno uenje nije dovoljno ispitati ga samo intelektualno, razumom. Ako
emo imati koristi od neke istine, to treba neposredno da doivimo. Samo onda moemo
znati da li je to zaista istina. Buddha je uvek naglaavao da on naukuje samo ono to je
neposredno doiveo, i hrabri druge ljude da sami razviju isto takvo znanje, da budu sami
svoji autoriteti: "Svako od vas neka bude sam svoje ostrvo, neka bude sopstveni
oslonac."3
Jedini siguran oslonac u ivotu, jedino vrsto tle na koje moemo stati, jedini
autoritet koji e nas ispravno voditi i tititi je istina, Dhamma, prirodni zakon, koji smo
sami doiveli i proverili. Zato Buddha u svom uenju uvek pridaje najvei znaaj neposrednom doivljaju istine. Ono to je sam doiveo objanjava to je mogue jasnije tako
da drugi ljudi mogu imati putokaz prema kome e raditi kako bi i sami doli do istine.
Buddha je govorio: Uenje koje izlaem nema odvojenu spoljnu i unutranju verziju.
Uitelj nita ne dri skriveno u aci.4 On nije izlagao ezoterinu doktrinu samo za
nekoliko izabranih. Naprotiv, eleo je da prirodni zakon uini to dostupnijim, tako da to
vie ljudi ima koristi od njega.
Buddha nije bio zainteresovan za uspostavljnje sekte ili linog kulta u ijem centru
bi se sam nalazio. Smatrao je da je linost uitelja manje znaajna od samog uenja. Cilj
mu je bio da naui ljude kako da se oslobode, a ne da ih pretvori u slepe oboavaoce.
Sledbeniku, koji mu je ukazivao preterano potovanje rekao je: ta dobija gledajui
ovo telo podlono truljenju? Onaj ko vidi Dhammu, vidi mene; onaj ko vidi mene, vidi
Dhammu.5
Oboavanje nekoga, ma koliki svetac on bio, nije dovoljno da bilo koga oslobodi.
Ne moe biti osloboenja i spasenja bez neposrednog doivljaja stvarnosti. Zato istina
ima primat, a ne onaj ko je govori. Svako potovanje onom ko poduava istinu, ali
najbolji nain za ukazivanje tog potovanja je rad na sopstvenom ostvarenju istine. Kada
su mu pred kraj ivota ukazivali posebne poasti, Buddha je govorio: To nije nain
kako se nekom ko je prosvetljen ispravno ukazuje ast, potovanje, kako se oboava i
uvaava. Meutim, ako monah ili monahinja, svetovni sledbenik mukarac ili ena,
vrsto koraa putem Dhamme, od prvog koraka do krajnjeg cilja, upranjava Dhammu
radei na pravi nain, taj ispravno ukazuje ast, potovanje, oboavanje i uvaavanje
nekog prosvetljenog na najvii mogui nain.6
Buddhino uenje je put koji moe slediti svako ljudsko bie. On je taj put nazvao
Plemenitim osmostrukim putem, mislei na upranjavanje osam meusobno povezanih
delova. Plemenit je u smislu da svako ko sledi taj put, mora postati sveta osoba,
plemenitog srca, osloboena patnje.
To je put uvida u prirodu stvarnosti, put ostvarenja istine. Da bi reili probleme,
moramo sagledati svoju situaciju kakva ona zaista jeste. Moramo nauiti da prepozwww.geocities.com\budizam\bud27a.html
najemo povrnu, oiglednu stvarnost i da prodiremo iza nje, tako da posmatramo finije
istine, zatim krajnju istinu i konano da iskusimo istinu osloboenja od patnje. Kako
emo nazvati tu istinu osloboenja, nibbana, "nebo," ili nekako drugaije, uopte nije
vano. Vano je samo doiveti je.
Jedini nain da neposredno doivimo istinu je da pogledamo unutra, da
posmatramo sebe. Celog ivota bili smo naviknuti da gledamo napolje. Uvek nas je
zanimalo ta se deava spolja, ta drugi rade. Vrlo retko ili nikada nismo pokuali da
istraimo sebe, sopstvenu mentalnu i fiziku strukturu, vlastite reakcije, osobnu stvarnost.
Zato sebi ostajemo nepoznati. Ne shvatamo koliko je tetno to neznanje, koliko robujemo
silama unutar nas kojih uopte nismo svesni.
Da bi doli do istine, ta unutranja tama mora se ukloniti. Moramo ostvariti uvid u
svoju sopstvenu prirodu da bi razumeli prirodu postojanja. Zato je put koji je pokazao
Buddha, put introspekcije, put samoposmatranja. On je rekao: U okviru ovog
nemerljivo dubokog tela, koje sadri um sa svojim percepcijama, upoznajem univerzum,
njegovo poreklo, njegovo nestajanje i put koji vodi ka njegovom nestajanju.7 Ceo
univerzum i prirodne zakone koji njime upravljaju treba doiveti u okviru sebe. Njih i
moemo doiveti samo u okviru sebe.
Taj put je takoe put proienja. Istinu u okviru sebe ne istraujemo zbog jalove
intelektualne znatielje, ve zbog odreenog cilja. Posmatranjem sebe mi po prvi put
postajemo svesni uslovljenih reakcija, predrasuda koje zamagljuju nau mentalnu viziju,
skrivaju od nas stvarnost i izazivaju patnju. Prepoznajemo nagomilanu utranju napetost,
zbog koje smo uznemireni, jadni i shvatamo da se ona moe ukloniti. Postepeno uimo
kako da razbijemo tu napetost i da nai umovi postanu isti, mirni i sreni.
Taj put je proces koji zahteva stalnu primenu. Moe doi do iznenadnih proboja, ali
oni su rezultat neprekidnih napora. Neophodno je raditi korak po korak. Istovremeno sa
svakim korakom javljaju se dobrobiti. Ne sledimo put u nadi da emo ostvarene koristi
uivati tek u budunosti, da emo posle smrti doi u raj, o kome samo moemo nagaati.
Koristi moraju biti konkretne, ive i doivljene sada i ovde.
Pre svega, to je uenje koje treba primenjivati. Samo vera u Buddhu i njegovo
uenje nee nam pomoi da se oslobodimo patnje. Nee nam pomoi ni intelektualno
razumevanje puta. Obe stvari imaju vrednost samo ako e nas inspirisati da uenje
primenimo u praksi. Samo stvarna praksa onoga to je Buddha naukovao dae konkretne
rezultate i promeniti nae ivote na bolje. Buddha je rekao:
Neko moe recitovati mnogo tekstova, ali ako to ne primenjuje takav neozbiljan ovek lii na stoara koji samo broji krave drugih; on ne uiva kvalitet ivota
pravog istravaa istine.
Neko drugi je u stanju da recituje samo nekoliko rei iz nekog teksta, ali ako
on ivi Dhamma ivot, koraajui putem od njegovog poetka do kraja, taj uiva
ivot pravog istraivaa istine.8
Put se mora slediti, uenje se mora primenjivati. Inae, to je besmislena veba. Nije
neophodno da se neko zove budist da bi upranjavao ovo uenje.
Nazivi nisu bitni. Patnja ne pravi razlike, ve je zajednika svima. Zato i lek, da bi
bio koristan, mora biti jednako primenjiv za sve. Praksa nije rezervisana samo za
isposnike koji su se odrekli svetovnog ivota. Sigurno da moramo odreeno vreme
iskljuivo posvetiti uenju ove tehnike, ali kada smo to uradili, uenje se moe
primenjivati u svakodnevnom ivotu. Ako se neko odrekne kue i svetovnih
odgovornosti da bi sledio ovaj put, ima priliku da radi intenzivnije, da dublje usvoji
uenje i zbog toga bre napreduje. S druge strane, onaj ko je ukljuen u svetovni ivot, sa
mnogo razliitih odgovornosti, moe ovoj praksi posvetiti samo ogranieno vreme. Ali
bez obzira da li je isposnik ili svetovni ovek, svaki pojedinac treba da primenjuje
Dhammu.
Samo primenjena Dhamma daje rezultate. Poto je ovo zaista put od patnje ka miru,
kako napredujemo sa vebom, postajemo sreniji u svakodnevnom ivotu, usklaeniji i
sve vie u miru sami sa sobom. U isto vreme nai odnosi sa drugima postaju mirniji i
skladniji. Umesto da poveavamo napetost u drutvu, biemo u mogunosti da damo
pozitivan doprinos poveanju sree i dobrobiti svih ljudi. Da bi sledili ovaj put, moramo
iveti ivot Dhamme, istine i istote. To je ispravan nain primene uenja. Dhamma,
ispravno primenjena, predstavlja umetnost ivljenja.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Stalno se pozivate na Buddhu. Da li vi poduavate Budizam?
S.N.Goenka: Ja nemam posla sa "izmima". Ja poduavam Dhammu, tj. ono to je

uio Buddha. On nikad nije poduavao bilo kakav "izam" ili sektaku doktrinu. On je
uio neto od ega mogu imati koristi ljudi bilo kog porekla: umetnost ivljenja.
Ostajanje u neznanju tetno je za svakoga; razvijanje mudrosti za svakoga je dobro.
Znai, bilo ko moe upranjavati ovu tehniku i ostvariti dobrobit. Hrianin e postati
dobar hrianin, jevrejin e postati dobar jevrejin, musliman e postati dobar musliman,
hinduista e postati dobar hinduista, budist e postati dobar budist. Pojedinac treba da
postane dobro ljudsko bie. U protivnom pojedinac nikad nee biti dobar hrianin, dobar
jevrejin, dobar musliman, dobar hinduista, dobar budist. Najvanije je kako postati dobro
ljudsko bie.
Stalno govorite o uslovljavanju. Nije li ovo uvebavanje zaista vrsta uslovljavanja
uma, bez obzira to je pozitivna?
Ba nasuprot, ovo je proces razuslovljavanja. Umesto da nameemo bilo ta umu,
on automatski uklanja nezdrave osobine, tako da zdrave, pozitivne ostaju. Uklanjanjem
negativnosti, otkrivaju se pozitivni kvaliteti, koji su sutinska priroda istog uma.
Ali sedeti u odreenom poloaju i usmeravati panju na odreen nain, za odreen
period vremena, sigurno je uslovljavanje.
Ako to radite kao igru ili mehaniki ritual, onda da zaista uslovljavte svoj um.
Ali, to je pogrena primena Vipassane. Ako radite ispravno, moete doiveti istinu
neposredno, sami za sebe. I iz tog iskustva, prirodno se razvija razumevanje, koje ukida
sva prethodna uslovljavanja.
Nije li sebino zaboraviti na ceo svet i samo sedeti i meditirati ceo dan?
To bi bilo tako da je meditacija sama sebi cilj, ali ona je sredstvo za neto to
uopte nije sebino zdrav um. Kada nam je telo bolesno, idemo u bolnicu da se leimo.
Ne idemo u bolnicu za ceo ivot, ve samo da poboljamo zdravlje, koje e nam koristiti
u svakodnevnom ivotu. Isto tako, idemo na kurs meditacije da poboljamo mentalno
zdravlje, koje emo zatim koristiti za vlastito dobro i za dobro drugih.
Ostati srean i miran ak i kad se sreemo sa patnjom drugih nije li to ista

neosetljivost?
Biti osetljiv na patnju drugih ne znai da sami moramo postati tuni. Umesto toga,
ostajemo mirni i uravnoteeni, tako da moemo preduzeti neto da bi uklonili njihovu
patnju. Ako i sami postanemo tuni, poveavamo nesreu oko nas; ne pomaemo
drugima, ne pomaemo ni sebi.
Zato ne ivimo u miru?
Zato to nam nedostaje mudrost. ivot bez mudrosti je ivot u obmanama, to je
stanje uzbuenosti, jada. Naa najvea obaveza je da ivmo zdrav, harmonian ivot,
dobar za nas i za sve druge ljude. Da bi to ostvarili, moramo nauiti da koristimo svoju
sposobnost samoposmatranja, sposobnost posmatranja istine.
Zato je neophodno pohaati desetodnevni kurs da bi se nauila tehnika?
Pa, ako moete doi i na due to je jo bolje! Meutim, deset dana je minimalno
vreme u kome je mogue shvatiti osnovne postavke tehnike.
Zato moramo ostati na mestu odravanja kursa deset dana?
Zato to ste ovde da izvrite jednu operaciju na svom umu. Operacija se vri u
bolnici, u operacionoj sali, zatienoj od zagaivanja. Ovde u granicama kursa, moete
izvriti operaciju a da ne budete uznemireni bilo kakvim spoljnim uticajem. Kada se kurs
zavri i operacija je gotova, a vi ste spremni da se ponovo suoite sa svetom.
Da li ova tehnika lei i nae telo?
Da, kao nusprodukt. Mnoge psihosomatske bolesti prirodno nestaju kada se ukloni
mentalna napetost. Ako je um potresen, fizike bolesti e se sigurno razviti. Kada um
postane blag i ist, one e same od sebe nestati. Ali ako za svoj cilj postavimo leenje
telesnih bolesti, umesto proiavanja uma, neemo ostvariti ni jedno ni drugo.
Ustanovio sam da ljudi koji su doli na kurs da bi izleili telesne bolesti, veu panju na
bolest svo vreme trajanja kursa: Danas, da li je bolje? Ne, nije bolje....Ima li danas
poboljanja? Ne, nema poboljanja! Svih deset dana oni protrae na taj nain. Meutim,
ako je namera da jednostavno proistimo um onda, kao rezultat meditacije, mnoge bolesti
nestaju same od sebe.
Vi govorite da smo preplavljeni negativnostima. ta ako smo preplavljeni pozitivnostima, ljubavlju na primer?
Ono to vi zovete "pozitivnost" je prava priroda uma. Kada je um osloboen
uslovljenosti, on je uvek pun ljubavi iste ljubavi i oseamo se mirno i sreno. Ako
uklonimo negativnost, onda ostaje pozitivnost, ostaje istoa. Neka ceo svet bude
preplavljen tom pozitivnou!
SLEDITI PUT
U gradu Savatthi u severnoj Indiji, Buddha je imao veliki centar u koji su ljudi
dolazili da meditiraju i sluaju njegova predavanja o Dhammi. Jedan mladi je svako
vee dolazio da slua rasprave. Godinama je dolazio da slua Buddhu, ali nikada nije
praktino probao ni jedno Buddhino uenje.
Posle nekolkih godina, jedne veeri ovek je doao neto ranije i zatekao Buddhu
samog. Pristupio mu je, iskazao potovanje i rekao:
Gospodine, imam jedno pitanje koje se stalno javlja i izaziva sumnju.
O? Ne sme biti sumnje na putu Dhamme; hajde da to rasistimo! Koje je tvoje
pitanje?
Gospodine, ve godinama dolazim u va centar za meditaciju, i zapazio sam da je
tu veliki broj isposnika, monaha i monahinja i jo vie svetovnih ljudi, mukaraca i ena.
Neki od njih ve godinama dolaze kod Vas. Za neke od njih jasno se vidi da su dostigli
krajnji cilj; vrlo je oigledno da su oni potpuno osloboeni. Takoe sam primetio da su
drugi doiveli neke promene u ivotu. Oni su bolje nego to su bili ranije, mada ne mogu
da kaem da su potpuno osloboeni. Ali, gospodine, takoe vidim veliki broj ljudi,
ukljuujui i sebe, koji su isti kao to su i bili, a nekada su ak i gore. Oni se ili uopte
nisu promenili, ili se nisu promenili na bolje.
Zato je to tako, gospodine? Ljudi dolaze Vama, tako velikom oveku, potpuno
prosvetljenom, tako monom i saoseajnom. Zato ne upotrebite svoju mo i saoseajnost
da ih sve oslobodite?
Buddha se smeio i rekao: Mladiu, gde ti ivi? Gde si roen?
Gospodine, ja ivim ovde u Savatthiju, glavnom gradu drave Kosala.
Da, ali crte tvog lica pokazuju da nisi iz ovog dela zemlje. Odakle si rodom?
Gospodine, ja sam iz Rajagaha, glavnog grada drave Magadha. Doao sam i
nastanio se ovde u Savatthiju pre nekoliko godina.
Da li si raskinuo sve veze sa Rajagahom?
Ne, gospodine. Jo uvek imam roake tamo. Imam prijatelje tamo. Imam posao
tamo.
Onda sigurno ide od Savatthija do Rajagaha dosta esto?
Da, gospodine. Mnogo puta svake godine idem u Rajagah i vraam se u Savatthi.
Poto si mnogo puta iao odavde do Rajagaha i nazad, sigurno poznaje taj put
veoma dobro?
O da, gospodine, savreno ga poznajem. Skoro mogu rei da bih i vezanih oiju
naao put do Raagaha, toliko puta sam ga preao.
Tvoji prijatelji, oni koji te dobro poznaju, sigurno moraju znati da si ti iz
Rajagaha i da si se ovde nastanio? Oni moraju znati da esto poseuje Rajagah i da
savreno poznaje put odavde do Raagaha?
O da, gospodine. Svi oni koji su mi bliski znaju da esto idem u Raagah i da
savreno poznajem taj put.
Mora da se desilo da neki od njih dou kod tebe i trae da im objasni put odavde
do Rajagaha. Da li ti to krije, ili im jasno predoi put?
ta tu ima da se krije, gospodine? Objasnim onoliko jasno koliko mogu: prvo
krenete na istok, onda idete prema Banarasu, nastavite dalje dok ne doete do Gaya, a
potom do Rajagaha. Ja im to vrlo detaljno objasnim, gospodine.
Ti ljudi, kojima da tako jasno objanjenje, da li svi stignu do Rajagaha?
Kako to moe biti, gospodine? Oni koji preu ceo put do kraja, samo oni e stii
do Rajagaha.
To je ono to elim da ti objasnim, mladiu. Ljudi mi dolaze zato to znaju da
sam ja neko ko je proao put odavde do nibbane i da ga zato savreno poznajem. Oni
dolaze i pitaju me: 'Koji je put do nibbane, do osloboenja?' I ta tu ima da se krije? Ja
im jasno pokaem : 'Ovo je put.' Neko samo klima glavom i kae: 'Lepo reeno, lepo
reeno, vrlo dobar put, ali ja neu napraviti ni korak na tom putu; divan put, ali ja ne
mogu da se muim da bih ga sledio.' Kako onda takav ovek moe dostii krajnji cilj?
Nikoga ne nosim na leima, da bih ga doveo do krajnjeg cilja. Niko ne moe
nositi nekog drugog na leima do krajnjeg cilja. U najboljem sluaju, sa ljubavlju i
saoseanjem moemo rei: E, ovo je put, i evo kako sam ga ja preao. Ti takoe radi,
takoe sledi taj put i ostvarie krajnji cilj. Svaki ovek mora da ide sam, mora sam da
napravi svaki korak na putu. Onaj ko je napravio jedan korak, jedan korak blii je cilju.
Onaj ko je napravio sto koraka, sto koraka blii je cilju. Onaj ko je napravio sve korake
na putu, dostigao je krajnji cilj. Ti takoe treba sam da ide tim putem.9
Glava II
POLAZNA TAKA
Izvor patnje lei u svakom od nas. Kada budemo razumeli sopstvenu stvarnost, nai
emo reenje za problem patnje. Svi mudri ljudi oduvek su savetovali "spoznaj sebe".
Moramo poeti upoznavanjem sopstvene prirode, jer nikako drugaije ne moemo reiti
svoje ili svetske probleme.
U stvari, ta znamo o sebi? Svi smo uvereni u svoju vanost i jedinstvenost, ali nae
znanje o nama samima je samo povrno. Na dubljim nivoima, mi sebe uopte ne poznajemo.
Buddha je istraio fenomen ljudskog bia, istraujui sopstvenu prirodu. Ostavljajui po strani sva predznanja, istraio je stvarnost u sebi i shvatio da se svako ljudsko
bie sastoji iz pet procesa, etiri mentalna i jednog fizikog.
Materija
Ponimo sa fizikim aspektom. To je najoigledniji i najjasniji deo nas, lako
uoljiv svim ulima. A kako, zaista, malo znamo o njemu? Naizgled moemo upravljati
telom: ono se pokree i vri radnje prema naoj svesnoj volji. Ali sa druge strane, svi
unutranji organi funkcioniu van nae kontrole, bez naeg znanja. Na finijem nivou, mi
nemamo iskustveno znanje, o stalnim biohemijskim reakcijama koje se odigravaju u
svakoj eliji tela. Ali to jo uvek nije krajnja stvarnost materijalnog fenomena. Sagledano
do kraja, naizgled vrsto, telo se sastoji od subatomskih estica i praznog prostora. ta
vie, ak ni subatomske estice nemaju stvarnu vrstou. Njihov vek trajanja je manje od
trilionitog dela sekunde. estice neprekidno nastaju i isezavaju, kao tok vibracija. To je
krajnja stvarnost naeg tela, kao i celokupne materije, koju je Buddha pronaao pre 2500
godina.
Moderni naunici su svojim istraivanjima pronali i prihvatili tu krajnju stvarnost
materijalnog univerzuma. Meutim, ti naunici nisu postali osloboene i prosvetljene
linosti. Oni su prouavali prirodu univerzuma iz znatielje, oslanjajui se na instrumente

da bi proverili sopstvene teorije. Nasuprot tome, Buddha nije bio motivisan samo
znatieljom, ve eljom da nae izlaz iz patnje. U istraivanjima nije koristio nikakve
instrumente ve samo svoj um. Istina koju je pronaao, nije bila rezultat
intelektualiziranja ve neposrednog iskustva, i zato ga je i mogla osloboditi.
On je otkrio da se ceo materijalni univerzum sastoji od estica, koje se na paliju
zovu kalape ili "nedeljive jedinice." Te estice ispoljavaju u beskonanim varijacijama
osnovne kvalitete materije: masu, vrstinu, temperaturu i kretanje. One se kombinuju i
formiraju strukture koje su naizgled stalne. U stvari, te strukture se sastoje od majunih
kalapa koje stalno nastaju i isezavaju. To je krajnja stvarnost materije: stalni tok talasa
ili estica. To je telo koje svako od nas zove "ja".
Um
Zajedno sa fizikim procesom postoji i psihiki proces um. Mada ga ne moemo
dodirnuti ili videti, ini nam se da je on jo prisnije povezan sa nama nego nae telo.
Moemo pretpostaviti budue postojanje bez tela, ali ne moemo zamisliti bilo kakvo
postojanje bez uma. Meutim, koliko malo znamo o umu i koliko malo smo u stanju da
ga kontroliemo. Kako esto on odbija da uradi ono to mi elimo i radi ono to mi ne
elimo. Naa kontrola svesnog uma je jo kakva-takva, ali nam izgleda da je nesvesni um
potpuno van nae moi ili razumevanja i da njime vladaju sile kojima mi ne upravljamo i
nismo ih svesni.
Kao to je istraio telo, Buddha je istraio i um i pronaao da se on, u globalu,
sastoji iz etiri procesa: svesnost (viana), percepcija (saa), oseti (vedana), i reakcije
(sankhara).
Prvi proces, svesnost, je prijemni deo uma, in nerazluene svesnosti ili spoznaja.
On jednostavno belei dogaanje bilo koje pojave, prijem bilo kakvog ulaza, fizikog ili
mentalnog. Uzima sirove podatke doivljaja ne dodeljujui mu ime i ne donosei
vrednosni sud.
Drugi mentalni proces je zapaanje, in prepoznavanja. Ovaj deo uma identifikuje
sve ono to je svesnost primetila. On razlikuje, dodeljuje naziv, vri kategorizaciju
sirovih ulaznih podataka i procenjuje ih na pozitivne i negativne.
Sledei deo uma su oseti. U stvari, im doe do nekog prijema informacija, nastaju
oseti, znak da se neto dogaa. Sve dok se ne izvri procena ulaza, oseaji ostaju
neutralni. Ali, kada je pridodata vrednost ulaznim podacima, oseti postaju prijatni ili
neprijatni, u zavisnosti od date procene. Ako je oseaj prijatan, javlja se elja da se
doivljaj produi i pojaa.
Ako je oseaj neprijatan, javlja se elja da ga zaustavimo i odbacimo. Um reaguje
sa simpatijom ili antipatijom.1 Na primer, kada sluh normalno funkcionie i ujemo zvuk,
na delu je spoznavanje. Kada je zvuk prepoznat kao rei, sa pozitivnom ili negativnom
konotacijom, poelo je da funkcionie zapaanje. Tada u igru ulaze oseaji. Ako su rei
pohvalne, nastaju prijatni oseaji. Ako su rei pogrdne, nastaju neprijatni oseaji. Odmah
dolazi do reakcije. Ako su oseti prijatni, poinju da nam se dopadaju, elimo jo rei
pohvale. Ako su oseti neprijatni, poinju da nam se ne dopadaju, elimo da prekinemo
grdnju.
Iste stvari se dogaaju kada do ulaza doe preko bilo kog drugog ula: svesnost,
percepcija, oseaji, reakcija. Ove etiri mentalne funkcije traju jo krae nego nestalne
estice koje ine materijalnu stvarnost. Svakog momenta kada ula dou u kontakt sa bilo
kakvim objektom, etiri mentalna procesa se deavaju brzinom munje i ponavljaju
svakog sledeeg momenta, dok kontakt traje. To se dogaa tako brzo, da nismo ni svesni
ta se zbiva. Tek kada se odreena reakcija ponavlja kroz dui period vremena, i dobija
istaknut i pojaan oblik, postajemo je svesni.
Najznaajniji aspekt ovog opisa ljudskog bia nije u tome ta on ukljuuje, ve u
tome ta izostavlja. Bez obzira da li smo sa Zapada ili sa Istoka, da li smo hriani,
jevreji, muslimani, hinduisti, budisti, ateisti, ili bilo ta drugo, svako od nas ima uroeno
ubeenje da negde u nama postoji jedno "ja", identitet koji traje. Operiemo sa
nepromiljenom pretpostavkom da je osoba koja je postojala pre deset godina u sutini
ista osoba koja postoji i danas, koja e postojati deset godina od danas, koja e moda
postojati i u buduem ivotu posle smrti. Bez obzira kojih filozofija i teorija se drimo,
svi ivimo sa duboko usaenim ubeenjem, "Ja sam bio, ja jesam, ja u biti."
Buddha je uzdrmao tu instiktivnu odbranu identiteta. Time on nije izneo neki jo
sumnjiviji pogled, kojim bi se suprotstavio teorijama drugih. Stalno je naglaavao, da on
ne iznosi nikakvo miljenje, ve jednostavno opisuje istinu koju je doiveo i koju bilo
koji obian ovek moe doiveti. Ja kao prosvetljen, ostavio sam po strani sve teorije,
govorio je, jer sam video stvarnost materije, oseaja, percepcije, reakcije i svesnosti,
njihovo nastajanje i njihovo nestajanje.2 Nasuprot onome kako izgleda, on je ustanovio
da je svako ljudsko bie, u stvari serija odvojenih dogaaja, koji su u odreenom odnosu.
Svaki dogaaj je rezultat prethodnog i sledi ga bez ikakvog meuintervala. Neprekidan
niz, blisko povezanih dogaaja, stvara utisak kontinuiteta, identiteta. To je samo
oigledna stvarnost, ali ne i krajnja istina.
Reci moemo dati ime, ali u stvari ona je tok vode koji nikad ne staje na svom
putu. Svetlost svee moemo smatrati postojanom, ali ako bolje pogledamo videemo da
plamen nastaje od fitilja koji gori u tom trenutku i koji e odmah biti zamenjen novim
plamenom, iz asa u as. Dok govorimo o svetlosti elektrine sijalice, nikada ne mislimo
da je ona, kao i reka, stalan tok, u ovom sluaju tok energije koju proizvode oscilacije
vrlo visoke uestanosti u vlaknu sijalice. Svakog trenutka nastaje neto novo kao
proizvod prolosti, da bi bilo zamenjeno neim novim u sledeem trenutku. Sled
dogaaja je tako brz i neprekidan da je to teko primetiti. U odreenoj taki procesa ne
moemo rei da je to to se sada dogaa isto kao i ono to mu je prethodilo, niti da nije
isto. I pored te neodreenosti, proces se deava.
Na isti nain, Buddha je shvatio, ovek nije zavren, nepromenjiv entitet, ve
proces koji tee iz asa u as. Nema "stvarnog" bia, postoji samo odreeni tok,
neprekidni proces nastajanja. Razume se, u svakodnevnom ivotu moramo optiti izmeu
sebe kao sa linostima, manje vie odreene, nepromenjive prirode. Moramo prihvatiti
spoljnu, oiglednu stvarnost, jer inae ne bi mogli uopte delovti. Spoljna stvarnost jeste
stvarnost, ali samo povrna. Na dubljem nivou, stvarnost je da je ceo univerzum, ivi i
neivi, u stalnom stanju postajanja nastajanja i nestajanja. Svako od nas je, u stvari, tok
stalno promenjivih subatomskih estica, zajedno s kojima se menjaju procesi svesnosti,
percepcije, oseaja i reakcije, ak i bre nego fiziki proces.
To je krajnja stvarnost sopstva kojim je svako od nas toliko obuzet. To je tok
dogaaja u koji smo ukljueni. Ako to pravilno razumemo, putem neposrdnog iskustva,
nai emo nit koja e nas spasti od patnje.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Kada kaete "um", nisam siguran na ta mislite? Ja ne mogu da naem

um.
S.N.Goenka: On je svuda, u svakom atomu. Uvek kada neto oseate, tu je i um.
Um osea.
Znai pod umom ne podrazumevate mozak?
O ne, ne, ne. Ovde na Zapadu vi mislite da je um samo u glavi. To je pogreno
shvatanje.
Um je u celom telu?
Da, um je sadran u celom telu, u celom telu!
Govorite o doivljaju "Ja" samo u negativnom smislu. Ne postoji li i pozitivna
strana? Zar ne postoji doivljaj "Ja" koji nas ispunjava radou, mirom i ushienjem?
Kroz meditaciju ete saznati da su sva takva ulna zadovoljstva nestalna. Dou i
prou. Ako to "Ja" zaista uiva u njima, ako su to "moja" zadovoljstva, onda "Ja" moram
imati neku vlast nad njima. Ali ona nastaju i nestaju bez moje kontrole. Kakvo je to onda
"Ja"?
Ja ne govorim o ulnim zadovoljstvima ve o vrlo dubokom nivou.
Na tom nivou "Ja" vie uopte nije vano. Kada dostignete taj nivo, ego je
rastvoren. Postoji samo radost. Pitanje "Ja" se onda ne postavlja.
Pa dobro, umesto "Ja", recimo doivljaj linosti.
Oseaj osea, ne postoji niko drugi da osea. Stvari se samo dogaaju, to je sve.
Sada vam se ini da mora biti neko "Ja" koje osea, ali ako vebate, dostii ete nivo na
kome se ego rastvara. Onda e nestati i vae pitanje.
Doao sam ovde jer sam oseao da "Ja" treba da doe ovamo.
Da! Sasvim tano. Za konvencionalne svrhe, ne moemo pobei od "Ja" i "moje".

Ali hvatati se za njih, uzimajui ih kao stvarne u krajnjem smislu, moe doneti samo
patnju.
Pitam se da li postoje ljudi koji izazivaju nau patnju?
Niko ne izaziva nau patnju. Vi sami izazivate patnju stvaranjem napetosti u umu.
Ako znate kako da to ne radite, vrlo je lako ostati miran i srean u svakoj situaciji.
ta ako nam neko drugi uini neto loe?
Ne smete dozvoliti da vam ljudi rade loe stvari. Kad god neko uradi neto loe, on
teti drugima i u isto vreme teti samom sebi. Ako mu dozvoljavate da radi neto loe,
onda ga u tome ohrabrujete. Morate upotrebiti svu svoju snagu da ga zaustavite, ali samo
sa dobrom namerom, saoseanjem i samilou za njega. Ako nastupite mrnjom i
ljutnjom, samo oteavate situaciju. Meutim, ne moete biti dobronamerni sa takvom
osobom ukoliko va um nije blag i miran. Zato vebajte da razvijate mir u sebi, jer onda
moete reiti problem.
Ima li smisla traiti mir u sebi kad u svetu nema mira?
Svet e biti miran samo onda kada svi ljudi na svetu budu mirni i sreni. Promena
treba da pone sa svakim pojedincem. Ako je dungla uvenula i vi elite da je obnovite,
vi morate zalivati svako drvo u dungli. Ako elite svetski mir, treba da nauite kako da
sami budete mirni. Samo tako moete doneti mir svetu.
Razumem kako e meditacija pomoi bolesnim, nesrenim ljudima, ali ta je sa
onima koji su zadovoljni svojim ivotom, koji su ve sreni?
Neko ko je zadovoljan povrnim zadovoljstvima ivota ne zna za nemir koji lei
duboko u umu. On ivi u zabludi da je srean, ali njegova zadovoljstva nisu trajna i
napetosti nastale u podsvesti narastaju, da bi se, pre ili kasnije, pojavile na svesnom
nivou. Kad do toga doe, onda ta takozvana srena osoba postaje jadna. Zato ne bi
poeli sad i ovde sa spreavanjem takve situacije?
Da li je vae uenje Mahajana ili Hinajana?

Ni jedno ni drugo. Re jana u stvari znai vozilo koje e nas odvesti do krajnjeg
cilja, ali danas pogreno nosi sektako znaenje. Buddha nikada nije poduavao nita
sektako. On je poduavao Dhammu, koja je univerzalna. Ta univerzalnost je ono to me
je privuklo Buddhinom uenju, od koga imam dobrobiti i zato nudim svakom i svima
univerzalnu Dhammu, svom ljubavlju i saoseanjem. Za mene, Dhamma nije ni
Mahajana, ni Hinajana, niti bilo kakva sekta.
BUDDHA I NAUNIK
Fizika realnost se stalno menja, svakog trenutka. To je Buddha shvatio

prouavajui sebe. Svojim snano usredsreenim umom prodro je duboko u sopstvenu
prirodu i otkrio da se celokupna materijalna struktura sastoji od siunih subatomskih
estica koje neprekidno nastaju i isezavaju. Dok puknemo prstom ili trepnemo okom,
rekao je, svaka od tih estica nastane i nestane mnogo triliona puta.
"Neverovatno", mislie svako ko posmatra samo oiglednu stvarnost tela, koje
izgleda tako vrsto, tako nepromenjivo. Smatrao sam da je fraza "mnogo triliona puta"
idiomatski izraz i da je ne treba uzimati bukvalno. Meutim, moderna nauka je potvrdila
ovu izjavu.
Pre nekoliko godina, jedan ameriki naunik dobio je Nobelovu nagradu za fiziku.
Dugo vremena vrio je eksperimente sa subatomskim esticama, od kojih se sastoji
fiziki univerzum, i prouavao ih. Ve ranije bilo je poznato da ove estice nastaju i
nestaju velikom brzinom, uvek i uvek iznova. Taj naunik je odluio da razvije
instrument koji bi bio u stanju da izbroji koliko puta estica nastane i nestane u jednoj
sekundi. On je, vrlo korektno, instrument koji je pronaao, nazvao brujea komora i
pronaao da u jednoj sekundi subatomska estica nastane i nestane 1022 puta.
Istina koju je otkrio naunik ista je kao i ona koju je otkrio Buddha, ali koliko je
velika razlika izmeu njih dvojice! Neki od mojih amerikih studenata, koji su pohaali
kurseve u Indiji, kasnije su se vratili u svoju zemlju i posetili su tog naunika. Izvestili su
me da je on, i pored injenice to je otkrio ovu stvarnost, jedan obian ovek sa
uobiajenom gomilom problema, kakvu imaju svi ljudi. Ni sluajno nije potpuno
osloboen od patnje.
Taj naunik nije postao prosvetljen, nije osloboen od celokupne patnje, zato to
nije doiveo istinu neposredno. Ono to je on nauio jo uvek je samo intelektualna
mudrost. On veruje u tu istinu zato to ima poverenja u instrument koji je pronaao, ali on
nije sam doiveo tu istinu.
Nemam nita protiv tog oveka, kao ni protiv moderne nauke. Meutim, ne
moramo biti naunici samo za spoljni svet. Moemo, kao Buddha, takoe biti naunici za
unutranji svet, da bi neposredno doiveli istinu. Lino ostvarenje istine samo po sebi e
promeniti nain ponaanja uma, tako da emo poeti da ivimo u skladu sa istinom.
Svaka aktivnost postaje usmerena na vlastito dobro i za dobro drugih. Ako nedostaje taj
unutranji doivljaj, postoji mogunost zloupotrebe nauke u destruktivne svrhe. Ako
postanemo naunici unutranje stvarnosti, ispravno emo koristiti nauku za sreu svih
ljudi.
Glava III
NEPOSREDNI UZROK
Stvarni svet nema nikakve slinosti sa svetom iz bajki u kome svi ive sreno do
kraja ivota. Ne moemo zaobii istinu da je ivot nesavren, nepotpun, nezadovoljavajui istinu da postoji patnja.
Prema takvoj stvarnosti, za nas je bitno da znamo da li patnja ima uzrok, i ako ima,
da li se taj uzrok moe ukloniti, tako da se i patnja moe ukloniti. U sluaju da se uzrok
patnje javlja jednostavno sluajno i da na njega ne moemo uticati ili njime upravljati,
onda smo nemoni i moemo odustati od namere da naemo nain za oslobaanje od
patnje. Takoe ako je naa patnje predodreena od nekog svemonog bia koje je u ulozi
vrhovnog i neprikosnovenog sudije, onda treba da znamo kako da udovoljimo tom biu
da nam vie ne alje patnju.
Buddha je shvatio da naa patnja nije isto sluajna. Ona ima svoje uzroke, kao to
uzroke imaju i sve ostale pojave. Zakon uzroka i posledica kamma je univerzalan i od
sutinskog znaaja za postojanje. Uzroci patnje nisu van nae kontrole.
Kamma
Re kamma (ili karma u svom poznatijem prevodu na sanskrit) popularno se shvata
kao "sudbina". Na nesreu, ovo znaenje je upravo suprotno od onoga to je Buddha
podrazumevao pod reju kamma. Sudbina je neto van nae kontrole, odluka provienja
koja je unapred data za svakog od nas. Kamma, meutim, bukvalno znai "akcija". Nae
sopstvene akcije su uzrok svega to doivljavamo: Sva bia poseduju svoja dela,
nasleuju svoja dela, potiu iz svojih dela, vezana su za svoja dela; u svojim delima
nalaze utoite. Kao to su njihova dela niska ili plemenita, takvi e biti i njihovi ivoti.1
Sve to nam se deava u ivotu rezultat je naih sopstvenih akcija. Prema tome,
moemo postati gospodari svoje sudbine ako postanemo gospodari svojih akcija. Sami
smo odgovorni za akcije koje izazivaju nau patnju. Svako od nas ima sredstvo da ukine
patnju. To sredstvo su nae akcije. Buddha je rekao,
Sami ste svoji gospodari,

Sami stvarate svoju sopstvenu budunost.2
U stvari, svako od nas je kao ovek koji nikad nije uio da vozi, a sedi vezanih
oiju za upravljaem automobila na prometnom autoputu. Nemamo anse da bezbedno
stignemo na odredite. Moemo misliti da mi upravljamo kolima, ali u stvari kola
upravljaju (sa) nama. Ako elimo da izbegnemo nesreu, da i ne govorimo o stizanju na
cilj, potrebno je skinuti povez sa oiju, nauiti kako se upravlja i izvui se iz opasnosti,
to je mogue pre. Slino tome, moramo postati svesni onoga ta radimo i onda nauiti da
vrimo one radnje koje e nas odvesti tamo gde smo naumili.
Tri vrste akcija
Postoje tri vrste akcije: fizika, vokalna i mentalna. Mi normalno pridajemo najvie
vanosti fizikim akcijama, neto manje vokalnim i najmanje mentalnim. ini nam se da
je istui nekog loije nego mu rei neto uvredljivo, a i jedno i drugo izgleda ozbiljnije
nego neizreena loa namera. To je sigurno aspekt prema kome su napravljeni zakoni,
koji vae u svakoj zemlji. Ali prema Dhammi, prirodnom zakonu, najvanija je mentalna
akcija. Fizika i vokalna akcija poprimaju sasvim drugaija znaenja u zavisnosti od
namere sa kojom su preduzete.
Hirurg koristi skalpel prilikom hitne operacije, koja moe spasti ivot, a desi se da
operacija ne uspe i da pacijent umre. Ubica koristi no da bi ubio rtvu. Fiziki, njihove
akcije su sline, sa istim rezultatom, ali mentalno one su potpuno suprotne. Hirurg radi iz
saoseanja, ubica iz mrnje. Rezultati, kao posledica njihovih akcija, bie potpuno
razliiti, prema njihovim namerama.
Slino i u sluaju govora, najvanija je namera. ovek se svaa sa kolegom i vrea
ga nazivajui ga budalom. Govori iz ljutnje. Isti ovek vidi svoje dete, koje se igra u
blatu, i neno ga zove budalom. Sada govori iz ljubavi. U oba sluaja izgovorene su iste
rei izraavajui sasvim suprotna stanja uma. Namera naeg govora opredeljuje rezultat.
Rei i dela, ili njihovi spoljni efekti samo su posledice mentalnih akcija. O njima se
ispravno sudi prema prirodi namere, iji su oni izraz. Mentalna akcija je prava kamma,
uzrok koji e dati rezultat u budunosti. Shvatajui tu istinu, Buddha je rekao,
Razum je pretea svih stvari,

razum ih tvori i njima upravlja.
Ko sa zlim naumom govori il' radi,
toga sledi patnja k'o toak volovsku spregu
Razum je pretea svih stvari,
razum ih tvori i njima upravlja.
Ko s dobrim naumom govori il' radi,
toga sledi srea nerazdruiva k'o sena.3
Uzrok patnje
Koje mentalne akcije odreuju nau sudbinu? Ako se um ne sastoji ni od ega
drugog ve od svesnosti, opaanja, oseta i reakcije, ta od ovoga utie na stvaranje
patnje? Svaki od ovih delova uma je u odreenom stepenu ukljuen u proces patnje.
Meutim, prva tri dela su uglavnom pasivna. Svesnost samo prima sirove podatke
doivljaja, opaanje vri kategorizaciju podataka, oseti signaliziraju dogaanje prethodna
dva koraka. Zadatak ova tri dela je da samo obrade dolazee informacije. Ali kada um
pone da reaguje, pasivnost ustupa mesto privlaenju ili odbijanju, simpatiji ili antipatiji.
Ta reakcija stavlja u pokret nov lanac dogaaja. Na poetku lanca je reakcija, sankhara.
Zato je Buddha rekao,
Sva patnja koja nastaje
ima reakciju za svoj uzrok.
Ako sve reakcije prestanu da postoje
onda vie nee biti ni patnje.4
Prava kamma, pravi uzrok patnje je reakcija uma. Jedna kratka reakcija simpatije ili
antipatije ne mora biti jaka i ne mora dati veliki rezultat, ali moe imati kumulativni
efekat. Reakcija se ponavlja iz asa u as, pojaavajui se svakim ponavljanjem i
razvijajui se u udnju ili odvratnost. To je ono to je Buddha u prvoj propovedi nazvao
tanha, u bukvalnom prevodu "e": mentalna navika nezadovoljene enje za onim to
nije, to ukljuuje i isto tako nepopravljivo nezadovoljstvo sa onim to jeste.5 to enja i
nezadovoljstvo postaju jai, dublji je njihov uticaj na nae miljenje, na govor i nae
akcije i oni izazivaju veu patnju.
Buddha je rekao da su neke reakcje kao linije povuene na povrini mirne vode:
im se povuku, one i nestaju. Druge su kao linije nacrtane na peanoj plai: ako se
povuku ujutru nestaju preko noi, obrie ih plima ili vetar. Neke su kao linije duboko
urezane u stenu sa sekaem i ekiem. One e takoe vremenom, kako stena erodira, biti
izbrisane, ali protei e vekovi dok one nestanu.6
Tokom svakog dana, celog ivota, um stvara reakcije, ali ako na kraju dana
pokuamo da ih se setimo, biemo u stanju da izdvojimo jednu ili dve koje su ostavile
dubok utisak tog dana. Ponovo, ako na kraju meseca pokuamo da se setimo svih naih
reakcija, biemo u stanju da izdvojimo jednu ili dve, koje su ostavile najdublji utisak tog
meseca. Ponovo, na kraju godine, moi emo da se prisetimo samo jedne ili dve reakcije,
koje su ostavile najdublji utisak tokom cele godine. Tako duboke reakcije veoma su
opasne i vode u ogromnu patnju.
Prvi korak ka oslobaanju od takve patnje je da prihvatimo njenu realnost, ne kao
filozofski koncept ili kao in poverenja, ve kao injenicu postojanja koja u naim
ivotima pogaa svakog od nas. Prihvatanjem i razumevanjem ta je patnja i zato
patimo, moemo prestati da budemo upravljani i poeti sami da upravljamo. Kroz uenje
koje nam omoguava da neposredno shvatimo sopstvenu prirodu, moemo doi na put
koji vodi oslobaanju od patnje.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Nije li patnja prirodni deo ivota? Zato bi pokuali da je se oslobodimo?
S.N.Goenka: Toliko smo ogrezli u patnji da biti slobodan izgleda neprirodno. Ali,
kada doivite pravu sreu mentalne istoe, znaete da je to prirodno stanje uma.
Moe li doivljaj patnje oplemeniti ljude i pomoi im da jaaju svoj karakter?
Da. U stvari, ova tehnika namerno koristi patnju kao sredstvo da nekog oplemeni.
Ali, ona e biti efikasna, samo ako nauite da objektivno posmatrate patnju. Ako ste
vezani za sopstvenu patnju, doivljaj vas nee oplemeniti. Zauvek ete ostati jadni.
Nije li preuzimanje kontrole nad naim akcijama vrsta potiskivanja?

Ne. Vi samo uite da objktivno posmatrate sve to se dogaa. Ako je neko ljut i
pokua da sakrije ljutnju, da je proguta, onda da, to jeste potiskivanje. Ali posmatranjem
ljutnje videete da ona sama po sebi prolazi. Oslobodiete se ljutnje ako nauite kako
objektivno da je posmatrate.
Ako se stalno posmatramo kako moemo normalno iveti? Biemo toliko zauzeti
posmatranjem sebe da ne moemo iveti slobodno i spontano.
To nije ono ta ljudi nalaze posle zavrenog kursa meditacije. Ovde uite mentalne
vebe koje e vam omoguiti da se posmatrate u svakodnevnom ivotu, kad god vam je
to potrebno. Vi neete vebati zatvorenih oiju po ceo dan itavog ivota, ali isto kao to
vam u svakodnevnom ivotu pomae fizika snaga, dobijena fizikim vebanjem, tako e
vas takoe jaati i mentalne vebe. Ono to vi zovete "slobodna, spontana aktivnost" je, u
stvari, mentalna reakcija koja je uvek tetna. Kroz uenje da se posmatrate, videete da
kad god naie teka situacija u ivotu, moete zadrati ravnoteu svog uma. Mirnim
umom moete slobodno izabrati kako da delujete. Vi ete preduzeti pravu akciju, koja je
uvek dobra za vas a i za ostale ljude.
Postoji li bilo kakvo sluajno dogaanje, dogaanje bez uzroka?
Nita se ne dogaa bez uzroka. To nije mogue. Nekada ga naa ograniena ula i
intelekt ne mogu jasno uoiti, ali to ne znai da uzrok ne postoji.
Da li vi hoete da kaete da je sve u ivotu predodreeno?
Pa, nae prole akcije e sigurno dati plod, dobar ili lo. One e odrediti tip ivota
koji imamo, optu situaciju u kojoj emo se nai. Ali, to ne znai da je sve to nam se
dogaa predodreeno, opredeljeno naim prolim akcijama i da se nita drugo ne moe
dogoditi. To nije sluaj. Nae prole akcije utiu na tok naeg ivota, usmeravajui ga
prema prijatnim i neprijatnim doivljajima. Sadanje akcije su jednako vane. Priroda
nam je dala mogunost da postanemo gospodari svojih sadanjih akcija. Kroz to moemo
promeniti vlastitu budunost.
Ali sigurno da na nas utiu i akcije drugih?

Razume se. Na nas utiu ljudi iz nae okoline i nae okruenje, a mi takoe stalno
utiemo na njih. Ako je, na primer, veina ljudi sklona nasilju, dolazi do rata i razaranja,
to izaziva patnju mnogih. Ali, ako ljudi ponu da proiavaju svoj um, ne moe doi do
nasilja. Koren problema lei u umu svakog pojedinanog ljudskog bia, jer drutvo je
sastavljeno od pojedinaca. Ako svaki pojedinac pone da se menja, menjae se i drutvo i
rat i razaranje e se retko dogaati.
Kako moemo jedni drugima meusobno pomagati ako se svako mora suoiti sa
rezultatima sopstvenih akcija?
Nae mentalne akcije utiu na druge. Ako mi stalno stvaramo negativnost u umu, ta
negativnost tetno deluje na one koji dolaze u dodir sa nama. Ako um ispunimo
pozitivnou, dobrim eljama za druge, onda e to pomagati onima koji su oko nas. Ne
moemo upravljati akcijama, odnosno kammom drugih, ali moemo ovladati sobom, da
bi pozitivno uticali na okolinu.
Zato je biti bogat dobra karma? Ako je to tako, da li moemo rei da veina ljudi
na Zapadu ima dobru karmu a veina ljudi Treeg sveta lou?
Bogatstvo samo po sebi nije dobra karma. Ako postanemo bogati, a ostanemo
jadni, kakva je korist od bogatstva? Biti bogat i srean, stvarno srean to je dobra
karma. Najvanije je biti srean, bez obzira da li smo bogati ili ne.
Sigurno da je neprirodno nikad ne reagovati?
To tako izgleda ako imamo iskustva samo sa pogrenim nainom ponaanja
neistog uma. Ali za ist um je prirodno da ostane nevezan, pun ljubavi, saoseanja,
dobre namere, radosti, mirnoe. Nastojte to da doivite.
Kako moemo biti ukljueni u ivot ako ne reagujemo?
Umesto da reagujete, uite da preduzimate akcije i to izbalansiranim umom.
Vipassana meditanti ne postaju neaktivni, kao biljke. Oni ue kako da dejstvuju
pozitivno. Ako moete promeniti svoj model ponaanja, od reagovanja na ispravnu
akciju, onda ste postigli neto vrlo dragoceno. A moete ga promeniti praktikovanjem
Vipassane.
SEME I PLOD
Kakav je uzrok, takva e biti i posledica. Kakvo je seme, takav e biti i plod. Kakva
je akcija, takav e biti i njen rezultat.
U istu zemlju ratar posadi dva semena: jedno je seme eerne trske, drugo je seme
drveta nim, tropskog drveta koje je veoma gorko. Dva semena u istoj zemlji, dobijaju istu
vodu, isto sunce, isti vazduh. Priroda hrani na isti nain i jedno i drugo. Niknu dve male
biljice i ponu da rastu. I ta se desilo sa nim drvetom? Kada se razvije gorko mu je
svako vlakno, dok je kod eerne trske svako vlakno slatko. Zato je priroda, ili ako
hoete Bog, tako blagonaklon prema jednom, a tako surov prema drugom?
Ne, ne, priroda nije ni blagonaklona ni surova. Ona postupa prema vrsto odreenim zakonima. Priroda samo pomae kvalitetu semena da se manifestuje. Prehranjivanje samo pomae semenu da razvije latentne kvalitete koje poseduje. Seme eerne trske
ima kvalitet slatkoe; zato e i cela biljka biti slatka. Seme drveta nim ima kvalitet gorine; zato e cela biljka biti gorka. Kakvo je seme, takav e biti i plod.
Ratar ode do drveta nim, pokloni se tri puta, obie oko njega 108 puta, ponudi
cvee, miriljave tapie, svee, voe i slatkie. I onda pone da moli, O nim boe,
molim te daj mi slatki mango, ja elim slatki mango! Jadni nim bog, ne moe to da
ispuni, nema tu mo. Ako neko eli slatki mango, treba i da posadi seme mango drveta.
Onda ne treba da plae i moli za neiju pomo. On e upravo dobiti slatki mango. Kakvo
je seme, takav e biti i plod.
Na problem, nae neznanje je u tome to smo nepromiljeni dok sejemo seme. Mi
stalno sejemo seme drveta nim, a kad doe vreme ubiranja plodova mi smo spremni,
elimo slatki mango. Plaemo, molimo i nadamo se da emo dobiti mango. Meutim to
ne pomae.7
Glava IV
SUTINA PROBLEMA
Istina patnje mora se istraiti do kraja,1 rekao je Buddha. No pre nego to e

postati prosvetljen, seo je sa vrstom odlukom da nee ustati dok ne shvati kako patnja
nastaje i kako se moe ukloniti.
Definisanje patnje
Buddha je jasno video da patnja postoji. To je nezaobilazna injenica, bez obzira
koliko je neprijatna. Patnja poinje sa poetkom ivota. Nemamo svesnog pamenja o
svom postojanju u majinoj utrobi, ali je opte poznato da iz nje izlazimo plaui.
Roenje je velika trauma.
Poto smo poeli da ivimo, sigurno emo se sresti sa patnjom usled bolesti i
starosti. Meutim, bez obzira koliko smo bolesni, bez obzira koliko oronuli i iscrpljeni,
niko od nas ne eli da umre, zato to je smrt velika patnja.
Svako ivo bie se mora suoiti sa svim tim patnjama. I kako idemo kroz ivot,
moramo se sresti i sa drugim patnjama, razliitim vrstama fizikih i mentalnih bolova.
Dogaaju nam se neprijatne stvari, a odvojeni smo od prijatnih. Ne dobijamo ono to
elimo; umesto toga, dobijamo ono to ne elimo. Sve te situacije su patnja.
Ovi primeri patnje su oigledni onom ko o tome dublje razmilja. Ali budui
Buddha nije bio zadovoljan ogranienim objanjenjima intelekta. Nastavio je dublje da
ulazi u sebe kako bi doiveo pravu prirodu patnje i naao je "da je patnja vezivanje za pet
skupina."2 Na vrlo dubokom nivou patnja je preterano vezivanje, koje svako od nas
razvija prema sopstvenom telu i umu, sa njegovim spoznavanjem, opaanjem, osetima i
reakcijama. Ljudi snano prijanjaju za svoj identitet za mentalno i fiziko bie dok
uistinu postoji samo proces razvoja. Patnja je prijanjanje za nerealnu ideju sebe, za neto
to se, u stvari, stalno menja.
Vezivanje
Postoji nekoliko vrsta vezivanja. Prvo, vezivanje za naviku traenja ulnih
zadovoljstava. Narkomani uzimaju drogu zato to ele da imaju prijatne oseaje, koje
droga u njima izaziva, mada znaju da uzimanjem droge pojaavaju svoju naviku. Na isti
nain robujemo navici udnje. im se jedna elja zadovolji, stvaramo drugu. Objekat je
ovde sekundaran. injenica je da mi teimo da neprekidno odravamo stanje udnje, zato
to sama udnja u nama izaziva prijatne osete koje elimo da produimo. udnja postaje
navika koje se ne moemo otarasiti, pravo ropstvo. I kao to narkoman postepeno razvija
toleranciju prema drogi koju uzima i zahteva sve vee doze da bi postigao intoksikaciju,
naa udnja stalno se pojaava to vie elimo da je zadovoljimo. Na taj nain nikad
neemo iskoreniti udnju. A sve dok postoji udnja, ne moemo biti sreni.
Drugo veliko prijanjanje je za "Ja", ego, za sliku koju imamo o sebi. Za svakog od
nas "Ja" je najvanija linost na svetu. Ponaamo se kao magnet okruen gvozdenim
opiljcima: on e automatski urediti opiljke tako da su usmereni prema njemu, a mi emo
instiktivno, bez razmiljanja pokuati da uredimio svet onako kako nam se dopada, elei
da privuemo prijatno i odbijemo neprijatno. Ali niko od nas nije sam na svetu. Jedno
"Ja" e sigurno doi u sukob sa drugim. Model koji svako eli da napravi, poremeen je
magnetskim poljem drugih. I mi sami postajemo predmet privlaenja ili odbijanja.
Rezultat moe biti samo nezadovoljstvo, patnja.
Mi ne ograniavamo sopstveno vezivanje samo na "Ja". Proirujemo ga na "moje",
prema svemu to nam pripada. Svi razvijamo veliko vezivanje za ono to posedujemo,
zato to nam je to pridrueno, podrava sliku o "Ja". To prijanjanje ne bi stvaralo
probleme kada bi ono za ta kaemo "moje" bilo veno, a "Ja" bi moglo veno da ga
uiva. Ali, pre ili kasnije, "Ja" se odvaja od "moje". Vreme razdvajanja sigurno dolazi.
Kada doe, patnja e biti utoliko vea ukoliko je vea vezanost za "moje".
Prijanjanje se prua jo dalje na nae poglede i verovanja. Nije vaan njihov pravi
sadraj, kao ni da li su tani ili pogrni, ako smo vezani za njih, sigurno e nas uiniti
nesrenim. Svi smo ubeeni da su nai pogledi i tradicije najbolji i veoma se uznemirimo
kad ih neko kritikuje. Ako pokuamo da objasnimo nae poglede, a drugi ih ne
prihvataju, opet se uznemirimo. Ne shvatamo da svaki ovek ima sopstvena verovanja.
Besmisleno je raspravljati o tome koji pogled je ispravan. Korisnije bi bilo ostaviti po
strani sva predubeenja i pokuati sagledati stvarnost. Ali naa vezanost za line poglede
ne dozvoljava nam da tako i uradimo i dri nas nesrenim.
Napokon, postoji vezanost za religijske obrede i ceremonije. Mi teimo da
naglasimo spoljni izraz religije vie nego njenu sutinu. ini nam se da niko, ko ne
obavlja odreene ceremonije, ne moe biti zaista religiozan. Zaboravljamo da je formalan
aspekt religije, bez njene sutine, isti kao prazna koljka. Pobonost recitovanja molitvi
ili vrenja ceremonija je bez vrednosti ako um ostaje pun ljutnje, strasti i loih namera.
Da bi bili istinski religiozni, moramo razviti religiozan stav: istotu srca, ljubav i
saoseanje za sve. Naa vezanost za spoljne oblike religije dovodi do toga da pridajemo
vei znaaj slovu religije nego njenom duhu. Gubimo sutinu religije i zato ostajemo
jadni.
Sve nae patnje, kakve god bile, vezane su za jedno od navedenih prijanjanja.
Vezivanje i patnja uvek idu zajedno.
Uslovljeno nastajanje: lanac uzroka i posledica koji izaziva patnju
ta izaziva vezanost? Kako do nje dolazi? Analizirajui sopstvenu prirodu, budui
Buddha je otkrio da vezanost nastaje usled trenutne mentalne reakcije simpatije ili
antipatije. Kratka, nesvesna reakcija uma ponavlja se i pojaava, narastajui u mono
privlaenje ili odbijanje, koje stvara sva naa vezivanja. Vezivanje je samo razvijeni
oblik trenutne reakcije. To je neposredni uzrok patnje.
ta izaziva reakciju simpatije ili antipatije? Posmatrajui dublje, vidimo da ona
nastaje zbog oseta. Imamo prijatne osete i oni poinju da nam se dopadaju; imamo
neprijatne osete i oni poinju da nam se ne dopadaju.
Sada, odakle oseti? ta ih izaziva? Istraujui sebe jo dalje, video je da oni nastaju
zbog dodira: dodira oka sa onim to vidimo; dodira uha sa zvukom; dodira nosa sa
mirisom; dodira jezika sa ukusom; dodira tela sa neim opipljivim; dodira uma sa nekom
milju, emocijom, idejom, zamiljanjem ili seanjem. Svet doivljavamo kroz pet ula i
putem uma. Kad god neki objekat ili pojava doe u dodir sa ovih est osnova doivljaja,
dolazi do oseta, prijatnog ili neprijatog.
A zato uopte dolazi do dodira? Budui Buddha je video da zbog postojanja est
ulnih osnova pet fizikih ula i uma mora doi do dodira. U svetu postoji bezbroj
pojava: prizora, zvukova, mirisa, ukusa, struktura, razliitih misli i emocija. Sve dok nai
prijemnici rade, dodir je neizbean. Zato onda postoje est ulnih osnova? Zato to su
oni sutinski aspekt toka uma i materije. A zato tok uma i materija? ta je njegov uzrok?
Budui Buddha je shvatio da proces nastaje zbog svesnosti, in spoznavanja koji deli svet
na spoznavaoca i spoznato, subjekt i objekt, "Ja" i "ostalo". Iz ovog odvajanja nastaje
identitet, "roenje". Svakog asa nastaje svesnost i dobija odreen fiziki i psihiki oblik.
U sledeem trenutku, ponovo, svesnost dobija malo drugaiji oblik. Kroz sveukupno nae
postojanje svesnost tee i menja se. Na kraju dolazi smrt, ali svesnost tu ne staje. Bez
ikakve pauze, u sledeem trenutku ona poprima novi oblik. Tok svesnosti se nastavlja, iz
jednog postojanja u drugo, ivot za ivotom.
ta onda izaziva ovaj tok svesnosti? On je video da tok svesnosti nastaje zbog
reakcije. Um stalno reaguje i svaka reakcija daje podsticaj toku svesnosti tako da on traje
do sledeeg trenutka. to je jaa reakcija vei je podsticaj koji ona daje. Mala reakcija u
jednom asu odrava tok svesnosti samo za trenutak. Ali, ako se ta trenutna reakcija,
dopadanja ili nedopadanja, pojaa u udnju ili odvratnost, ona dobija snagu i odrava tok
svesnosti kroz mnogo trenutaka, minutima, satima. Ako se reakcija udnje ili odbojnosti
dalje pojaava, ona odrava ovaj tok danima, mesecima, moda godinama. A ako kroz
ceo ivot ponavljamo i pojaavamo odreene reakcije, one razvijaju snagu dovoljnu da
odri tok svesnosti, ne samo od jednog trenutka do sledeeg, od jednog dana do sledeeg,
od jedne godine do sledee, nego i od jednog ivota do sledeeg.
A ta izaziva te reakcije? Posmatrajui na najdubljem nivou realnosti, shvatio je da
se reakcije dogaaju zbog neznanja. Nismo svesni injenice da reagujemo i nismo svesni
prave priroda onoga na ta reagujemo. Nismo svesni prolazne, bezline prirode svog
postojanja i da vezivanje za tu egzistenciju donosi samo patnju. Ne poznavajui svoju
pravu prirodu, mi slepo reagujemo. ak i ne znajui da smo reagovali, istrajavamo u
slepim reakcijama i dozvoljavamo im da se pojaavaju. Na taj nain, zbog neznanja,
postajemo zarobljenici navike reagovanja.
Evo kako Toak patnje poinje da se okree:
Ako raste neznanje, dolazi do reakcije;
ako reakcija raste, dolazi do svesnosti;
ako svesnost raste, dolazi do uma-i-materije;

ako um-i-materija rastu, dolazi do est ula;
ako est ula raste, dolazi do kontakta;
ako kontakt raste , dolazi do oseaja;
ako oseaji rastu dolazi do udnje i odvratnosti;
ako udnja i odvratnost rastu, dolazi do vezivanja;
ako vezivanje raste, dolazi do procesa nastajanja;
ako proces nastajanja raste, dolazi do roenja;
ako roenje raste, dolazi do propadanja i smrti, to izaziva tugu,
aljenje, fiziku i mentalnu patnju i jad.
Tako raste ukupna masa patnje.3
Ovim lancem uzroka i posledica uslovljenim nastajanjem dovedeni smo do
naeg sadanjeg postojanja i suoeni sa patnjom u budunosti.
Na kraju je istina Buddhi postala jasna: patnja poinje sa neznanjem o realnosti
nae prave prirode, o pojavi nazvanoj "Ja". A sledei uzrok patnje je sankhara, mentalna
navika reakcije. Zaslepljeni neznanjem, stvaramo reakcije udnje i odbojnosti, koje se
razvijaju u vezivanje, koje dalje vodi u sve vrste nesrea. Navika reagovanja je kamma, i
ona odreuje nau budunost. Reakcija nastaje samo zbog neznanja o naoj sopstvenoj
prirodi. Neznanje, udnja i odbojnost su tri korena iz kojih raste sva naa patnja u ivotu.
Oslobaanje od patnje
Poto je razumeo patnju i njen uzrok, budui Buddha suoio se sa sledeim
pitanjem: kako se patnja moe ukinuti? Prisetimo se zakona kamme, uzroka i posledica:
Ako ovo postoji, to se dogaa; to nastaje nastajanjem ovog. Ako ovo ne postoji, to se ne
dogaa; to nestaje nestajanjem ovog.4 Nita se ne deava bez uzroka. Ako se uzrok ukine,
nee biti ni posledice. Na taj nain proces nastajanja patnje moe se preokrenuti:
Ako se neznanje ukine i sasvim nestane, prestaje reakcija;
Ako prestane reakcija, svesnost prestaje;
Ako prestane svesnost, um-i-materija prestaju;
Ako pestanu um-i-materija, est ula prestaju;
Ako prestanu est ula, dodir prestaje;

Ako prestane dodir, oseaji prestaju;
Ako prestanu oseaji, udnja i odbojnost prestaju;
Ako prestanu udnja i odbojnost, vezivanje prestaje;
Ako prestane vezivanje, proces nastajanja prestaje;
Ako prestane proces nastajanja, roenje prestaje;
Ako prestane roenje, nestaju propadanje i smrt, zajedno
sa tugom, aljenjem, fizikom i mentalnom patnjom i jadom.
Tako nestaje celokupna masa patnje.5
Ako iskorenimo neznanje, onda nee biti ni slepe reakcije koja izaziva sve vrste
patnje. A ako vie ne bude patnje, doiveemo pravi mir, pravu sreu. Toak patnje moe
se preokrenuti u toak osloboenja. To je ono ta je uradio Siddhattha Gotama da bi
ostvario prosvetljenje.
To je ono to je on uio druge da rade. Rekao je,
Radei neto loe
prlajmo se.
Ne radei loe
proiavamo se.6
Sami smo odgovorni za reakcije koje izazivaju nau patnju. Prihvatajui odgovornost, moemo nauiti kako da eliminiemo patnju.
Tok uzastopnih postojanja
Tokom uslovljenog nastajanja Buddha je objasnio proces ponovnog roenja ili
samsaru. U Indiji njegovog vremena, taj koncept bio je opteprihvaen kao injenica.
Danas to mnogim ljudima moe izgledati kao strana, nepodesna doktrina. Pre nego to ga
prihvatimo ili odbacimo, treba da razumemo ta on jeste, a ta nije.
Samsara je proces uzastopnog nastajanja, nadovezivanje prolih i buduih ivota.
Naa dela su sila koja nas gura iz ivota u ivot. Svaki ivot e biti uzvien ili nizak, u
zavisnosti da li su naa dela bila plemenita ili niska. U tom pogledu koncept se sutinski
ne razlikuje od stanovita mnogih religija, koje ue o buduim postojanjima u kojima

emo biti kanjeni ili nagraeni za akcije u ovom ivotu. Buddha je, meutim, shvatio da
i u najviim oblicima ivota postoji patnja. Zbog toga ne treba da teimo srenom
roenju, jer tek neraanje je potpuna srea. Bolje da je na cilj osloboenje od celokupne
patnje. Kada se oslobodimo ciklusa patnje, doivljavamo jednu nepomuenu sreu veu
od svih zemaljskih zadovoljstava. Buddha je uio o putu da doivimo takvu sreu jo za
vreme ovog ivota.
Samsara nije popularna ideja o seobi due ili sopstva, koje zadrava nepromenjen
identitet kroz mnoge inkarnacije. To je, rekao je Buddha, upravo ono to se ne dogaa.
Insistirao je na tome da ne postoji nepromenjivi identitet koji prelazi iz ivota u ivot:
To je isto kao to od krave dobijamo mleko; od mleka pavlaku; od pavlake buter; od
sveeg butera proieni buter; od proienog butera krem. Kada imamo buter to onda
nije pavlaka, svei buter, preieni buter ili krem. Slino tome, samo trenutno postojanje
treba smatrati stvarnim, a ne neko prolo ili budue.7
Buddha nije smatrao da se fiksan ego-princip reinkarnira u sledeim ivotima, a ni
da ne postoje proli i budui ivoti. Umesto toga, on je shvatio i uio da traje samo
proces nastajanja iz ivota u ivot, sve dok nae akcije daju podsticaj tom procesu.
ak i ako neko ne veruje u druga postojanja osim sadanjeg, Toak uslovljenog
nastajanja jo uvek je vaei. Svakog trenutka, dok nismo svesni svojih slepih reakcija,
stvaramo patnju koju doivljavamo sad i ovde. Ako uklonimo neznanje i prestanemo
slepo reagovati, kao rezultat doiveemo mir, sad i ovde. Raj i pakao postoje sad i ovde.
Oni se mogu doiveti u ovom ivotu, sa ovim telom. Buddha je rekao: ak i (ako neko
smatra) da nema drugog sveta, da nema budue nagrade za dobra, ili kazne za zla dela,
jo uvek u ovom ivotu, moe se iveti sreno, ako uspemo da ivimo bez mrnje, zle
namere i napetosti.
Bez obzira da li verujemo ili ne verujemo u prole i budue ivo te, jo uvek se
suoavamo sa problemima u sadanjem ivotu; problemima koji su posledice naih
sopstvenih slepih reakcija. Najvanije je da te probleme reavamo sada, da preduzmemo
korake ka ukidanju patnje, ukidanjem nae navike reagovanja i da sada doivimo sreu
osloboenja.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Zar ne postoje zdrave udnje i odvratnosti na primer, da mrzimo
nepravdu, da elimo slobodu, da se plaimo fizike povrede?
S.N.Goenka: udnja i odbojnost nikad ne mogu biti zdrave. Uvek e vas uiniti
napetim i nesrenim. Ako radite sa udnjom i odbojnou, moete ostvariti vredan cilj,
ali koristite nezdravo sredstvo da doete do njega. Naravno da treba da se zatitite od
opasnosti. To moete uraditi preplavljeni strahom, ali ako tako radite, razvijate kompleks
straha, koji e vam tetiti, posmatrajui na due. Ili sa mrjom u umu moete se uspeno
boriti protiv nepravde, ali ta mrnja e postati tetan mentalni kompleks. Morate se boriti
protiv nepravde; morate se zatiti od opasnosti, ali to moete uraditi uravnoteenim
umom, bez napetosti. Na uravnoteeni nain, iz ljubavi prema drugima, moete raditi da
bi postigli neto dobro. Ravnotea uma uvek pomae i dae najbolje rezultate.
ta ima loe u tome ako elimo materijalne stvari, da bi uinili ivot ugodnijim?
Ako je to stvarno potrebno, nema nita loe u tome, pod uslovom da se za to ne
veemo. Na primer, edni ste i elite vodu. Nema nita nezdravo u tome. Treba vam
voda, krenete, uzmete je i ugasite e. Ali, ako to postane opsesija, to onda ne pomae.
To vam teti. Za sve ta vam je potrebno radite i pribavite ga. Ako ne uspete neto da
dobijete, nasmejte se i pokuajte ponovo na drugi nain. Ako uspete, onda uivajte u
tome, ali bez vezivanja.
ta je sa planiranjem budunosti? Hoete li i to nazvati udnjom?
Ponovo, kriterijum je da li ste vezani za svoj plan. Svako mora da obezbedi
budunost. Ako va plan ne uspe i ponete da plaete, onda znate da ste bili vezani za
njega. Meutim, ako nemate uspeha, a ipak se smekate, razmiljajui: U redu, uradio
sam sve to sam mogao. Pa ta ako nisam uspeo? Pokuau ponovo! onda radite tako da
niste vezani i ostajete sreni.
Zaustavljanje Toka uslovljenog nastajanja zvui kao samoubstvo, samoponitenje.
Zato bi to eleli?
eleti ponitenje sopstvenog ivota je sigurno tetno, ba kao to je tetna i udnja

da nastavimo ivljenje. Ali umesto toga uimo da dozvolimo prirodi da radi svoj posao,
bez udnje za bilo im, ak ni za osloboenjem.
Ali rekli ste da kada se lanac sankhara jednom konano prekine, tada prestaje i
ponovno raanje.
Da, ali to je duga pria. Pozabavite se ovim ivotom. Ne brinite za budunost!
Uinite da sadanjost bude dobra i budunost e automatski biti dobra. Sigurno da kada
se eliminiu sve sankhare, odgovorne za novo roenje, prestaje proces raanja i
umiranja.
Zar to onda nije ponitenje, istrebljenje?
Ponitenje iluzije o "Ja"; istrebljenje patnje. To je znaenje rei nibbana: gaenje
vatre. Stalno gorimo u udnji, averziji, neznanju. Kada vatra prestane, jad prestaje. Ono
to preostaje, onda je samo pozitivno. Ali to se ne moe opisati reima, jer to je neto van
podruja ula. To mora da se doivi u ovom ivotu; onda ete znati ta je to. Onda e
nestati strah od ponitenja.
ta se tada deava sa svesnou?
Zato brinuti o tome? Ne pomae ako spekuliemo o neemu to se samo moe
doiveti, ne i opisati. To e vas samo omesti u pravoj nameri da radite i to ostvarite. Kada
postignete taj nivo, uivaete u njemu, a sva pitanja e nestati. Neete imati nikakvih
pitanja! Radite da postignete to stanje.
Kako svet moe funkcionisati bez vezivanja? Da su roditelji odvojeni, oni ne bi ak
ni brinuli o deci. Kako je mogue bez vezivanja voleti i biti ukljuen u ivot?
Nevezivanje
ne
znai
ravnodunost.
Ono
se
ispravno
zove
"uzviena
ravnodunost". Kao roditelji morate odgovorno brinuti o svojoj deci, svom svojom
ljubavlju, ali bez prijanjanja. Obavljajte svoju dunost iz ljubavi. Pretpostavite da
negujete bolesnu osobu koja se, pored sve vae nege, ne oporavlja. Vi neete poeti da
plaete. To ne bi koristilo. Uravnoteenim umom potraiete drugi nain da joj
pomognete. To je uzviena ravndunost: to nije neaktivnost, a nije ni reakcija. To je

prava pozitivna akcija uravnoteenim umom.
Vrlo teko!
Da, ali to je ono to treba da nauite!
LJUNAK I MASLO
Jednog dana kod Buddhe je doao mladi ovek gorko plaui. Nije mogao prestati
da plae. Buddha ga je upitao: ta nije u redu mladiu?
Gospodine, jue je umro moj stari otac.
Pa, ta da se radi? Ako je umro, plakanje ga nee vratiti.
Da, gospodine, ja to znam. Plakanje nee vratiti mog oca. Ali ja sam doao kod
vas, gospodine, sa posebnom molbom: molim vas uinite neto za mog mrtvog oca!
O? ta bih ja mogao da uradim za tvog mrtvog oca?
Gospodine, molim vas uradite neto. Vi ste tako moni, sigurno neto moete
uraditi. Gledajte, ovi svetenici, ispovednici i skupljai darova rade sve vrste obreda i
rituala da bi pomogli mrtvima. im se takvi rituali obave, otvaraju se vrata nebeskog
carstva i proputaju unutra onog ko je umro. On dobija ulaznu vizu. Gospodine, vi ste
tako moni! Ako vi obavite obred za mog oca, ne samo da e dobiti ulaznu vizu, bie mu
odobren stalni boravak, dobie Zeleni karton! Molim vas gospodine, uinite neto za
njega!
Jadni ovek bio je toliko zaslepljen tugom da nije bio u stanju racionalno da
razmilja. Buddha je morao da upotrebi poseban nain da bi ga urazumio. Zato mu je
rekao: U redu. Idi na pijac i kupi dva zemljana upa. Mladi je bio veoma srean,
mislei da je Buddha reio da obavi ritual za njegovog oca. Otrao je do pijace i vratio se
sa dva upa. Dobro, rekao je Buddha, napuni jedan maslom, buterom. Mladi to uradi.
Napuni drugi ljunkom. Mladi i to uradi. Sada zatvori njihove otvore. Dobro ih
zapeati. On to uradi. Sada ih spusti u ovaj ribnjak. Mladi to uradi i oba upa potonue
na dno. Sada, ree Buddha, donesi veliku motku i razbij upove. Mladi je bio
veoma srean, mislei da Buddha vri divan ritual za njegovog oca.
Prema starom indijskom obiaju, kada ovek umre, njegov sin odnese mrtvo telo na
lomau i zapali ga. Kada telo do pola izgori, sin uzme debelu motku i razbije lobanju.
Prema starom verovanju, im se lobanja otvori na ovom svetu, otvaraju se vrata carstva
nebeskog gore. Sada je mladi razmiljao ovako: Telo mog oca jue je spaljeno u
pepeo. Kao simbol, Buddha sada eli da razbijem ove upove! Bio je veoma zadovoljan
ritualom.
Kao to je Buddha rekao, mladi uze motku i jakim udarcima razbi oba upa. Buter
iz jednog upa odmah izae na povrinu i poe da pliva po vodi. ljunak iz drugog upa
prosu se po dnu i tamo ostade. Onda Buddha ree: Dobro, mladiu, ja sam obavio svoj
posao. Sada zovi sve tvoje svetenike i arobnjake i kai im da ponu da pevaju i mole:
Molim te kamenje, isplivaj, isplivaj! O, buteru, potoni, potoni! Ba da vidim kako e se
to dogoditi.
O, gospodine, vi ste poeli da se alite! Kako je to mogue, gospodine? ljunak je
tei od vode i on mora ostati na dnu. Ne moe isplivati, gospodine. To je prirodni zakon!
Buter je laki od vode i mora ostati na povrini. Ne moe potonuti, gospodine. To je
prirodni zakon!
Mladiu, ti zna tako mnogo o zakonima prirode, ali nisi razumeo ovaj prirodni
zakon: ako je ovek tokom ivota inio dela teka kao ljunak, mora potonuti. Ko ga
moe podii? A ako su sve njegove akcije bile lake kao buter, mora isplivati. Ko ga moe
gurnuti na dno? to pre shvatimo zakon prirode i ponemo da ivimo u skladu sa njim,
pre emo se osloboditi sopstvenih jada.8
Glava V
UVEBAVANJE MORALNOG PONAANJA
Na zadatak je da ukinemo patnju ukidanjem njenih uzroka: neznanja, udnje i

odbojnosti. Da bi ostvario taj cilj Buddha je otkrio, sledio i poduavao praktian nain da
se to postigne. Nazvao ga je Plemeniti osmostruki put.1
Kada su ga jedanput zamolili da objasni put jednostavnim reima, Buddha je rekao,
Uzdrite se od nezdravih dela,
radite samo zdrava,
proiavajte svoj um
to je uenje prosvetljenih.2
Ovo je jasno gledite, svima prihvatljivo. Svi se slau da treba da izbegavamo
tetne akcije i da izvravamo samo dobre. Ali kako da definiemo ta je dobro ili loe, ta
je zdravo ili nezdravo? Kada to pokuamo da uradimo, oslanjamo se na svoje poglede,
tradicionalna verovanja, naklonosti i predrasude i, u skladu s tim, izgraujemo uske,
sektake definicije koje su za neke prihvatljive, a za druge nisu. Umesto takve uske
interpretacije, Buddha je ponudio univerzalnu definicju ta je zdravo, a ta nezdravo, ta
moralna uzvienost, a ta greh. Svaka akcija koja povreuje druge ljude i remeti njihov
mir i harmoniju je grena, nezdrava akcija. Svaka akcija koja pomae drugima, koja
doprinosi njihovom miru i harmoniji je moralno uzviena, zdrava akcija. Dalje, um se
istinski proiava, ne kroz religiozne ceremonije ili intelektualne vebe, ve
neposrednim doivljajem sopstvene stvarnosti i sistematskim radom na otklanjanju
zavisnosti usled koje nastaje patnja.
Plemeniti osmostruki put se moe podeliti na tri stepena uvebavanja: sila, samadhi
i paa. Sila je izgraivanje morala, uzdravanje od nezdravih akcija tela i govora.
Samadhi je veba koncentracije, razvijanjem sposobnosti svesnog usmeravanja i
upravljanja mentalnim procesom. Paa je mudrost, razvijanje proiavajueg uvida u

sopstvenu prirodu.
Vrednost moralne prakse
Svako ko eli da upranjava Dhammu, mora poeti sa upranjavanjem sile. To je
prvi stepen, bez koga se ne moe napredovati. Moramo odustati od svih akcija, rei i dela
koja su tetna za druge ljude. To je lako razumeti drutvo zahteva takvo ponaanje da bi
spreilo dezorganizaciju. Ali, u stvari, mi ne odustajemo od takvih akcija samo zato to
su one tetne za druge ljude, ve zato to su one tetne i za nas. Nemogue je izvriti
neku nezdravu akciju uvrediti, ubiti, ukrasti ili silovati a da pri tome ne doe do
velike pobuenosti uma, velike udnje i odbojnosti. Taj trenutak udnje ili odbojnosti
donosi zlo sada i donee ga u budunosti. Buddha je rekao,
Gorei sada, gorei kasnije,
loe delo dvostruko se ispata...
Srean sada, srean kasnije,
vrli ovek dvostruko uiva.3
Ne treba da ekamo, da tek posle smrti doivimo raj ili pakao; moemo ih doiveti
u ovom ivotu, u sopstvenoj koi. Kada izvrimo nezdravu akciju, doivljavamo vatru
pakla udnje i odbojnosti. Kada izvrimo zdravu akciju, doivljavamo raj unutranjeg
mira. Zato, treba da odustanemo od nezdravih rei i dela, ne samo za dobro drugih, ve i
za vlastito dobro, da ne bi povreivali sebe.
Postoji drugi razlog upranjavanja sile. elimo da istraimo sebe, da ostvarimo
uvid u dubinu sopstvene stvarnosti. Da bi to uradili, potreban je vrlo blag i tih um.
Nemogue je videti dno bazena ako je voda uzburkana. Samoposmatranje zahteva blagi,
nepobueni um. Kada izvrimo nezdravu akciju, um je preplavljen nemirom. Kada
odustanemo od svih nezdravih akcija tela ili govora, samo tada um ima priliku da postane
dovoljno miran da se samoposmatranje moe nastaviti.
Postoji jo jedan razlog zato je sila od sutinskog znaaja: onaj ko upranjava
Dhammu ide ka krajnjem cilju osloboenja od sveukupne patnje. Dok izvrava taj
zadatak ne moe vriti akcije koje snae ba onu mentalnu naviku koju on eli da izbrie.
Svaka akcija koja teti drugima, obavezno je izazvana i praena udnjom, odbojnou i
neznanjem. Vrenje takve radnje predstavlja dva koraka nazad, za svaki korak napred i
osujeuje napredovanje ka cilju.
Sila je znai neophodna ne samo za dobro drutva, ve za dobro svakog njegovog
lana. I ne samo za svakodnevno dobro oveka, ve i za njegov napredak na putu
Dhamme.
Tri dela Plemenitog osmostrukog puta spadaju u uvebavanje sile: ispravan govor,
ispravna akcija i ispravno sticanje sredstava za ivot.
Ispravan govor
Govor mora biti ist i zdrav. istoa se ostvaruje uklanjanjem neistoe. Zato
moramo shvatiti ta se podrazumeva pod nezdravim govorom. Nezdrav govor ukljuuje:
laganje, tj. preuveliavanje ili umanjivanje istine; prenoenje glasina koje dovode do
svae meu prijateljima; ogovaranje i klevetanje; grube rei koje unose nemir i niemu
ne koriste; jalovo naklapanje; besmisleno eretanje koje trai i nae i tue vreme. Ako
odustanemo od ovakvih nezdravih vrsta govora, ono to ostaje je ispravan govor.
Postoji i pozitivan koncept. Onaj ko upranjava ispravan govor, objasnio je
Buddha:
Govori istinu i vrst je i postojan u istinoljubivosti, vredan poverenja,
pouzdan, otvoren u nastupu. On miri posvaane i ohrabruje ujedinjene. Uiva u
harmoniji, eli harmoniju, raduje joj se i stvara je svojim reima. Njegov govor je
nean, prijatan za uho, ljubazan, srdaan, uljudan; mnogi se sa njim slau i u
njemu uivaju. On govori u pravo vreme, prema injenicama, prema onome ta je
od koristi, prema Dhammi, prema Kodu ponaanja. Njegove rei vredno je pamtiti,
govori pravovremeno, dobro sagledano, dobro izabrano i konstruktivno.4
Ispravna akcija
Akcija takoe mora biti ista. Kao i kod govora, treba da znamo ta podrazumeva
neista akcija tako da takve akcije ne vrimo. Neista akcija ukljuuje: ubijanje ivih
bia; krau; zloupotrebu seksa, na primer silovanje i preljuba; trovanje, gubljenje razuma,
tako da ne znamo ta govorimo ili radimo. Ako izbegavamo ove etiri neiste radnje, ono
to preostaje je ispravna, zdrava akcija.
I ovde negativan koncept nije jedini. Opisujui nekog ko vri ispravnu akciju,
Buddha je rekao: Ostavljajui po strani motku i ma, on je paljiv da nikog ne povredi,
ljubazan, eli dobro svim ivim biima. Slobodan od skrivanja, on ivi kao isto bie.1
Pravila
Obini ljudi u svakodnevnom ivotu, pridravae se ispravnog govora i ispravne
akcije ako potuju sledeih pet pravila:
1. da odustanu od ubijanja bilo kog ivog bia;
2. da odustanu od krae;
3. da odustanu od zloupotrebe seksa;
4. da odustanu od loeg govora;
5. da odustanu od trovanja.
Ovih pet pravila predstavljaju neophodan minimum za moralno ponaanje. Njih
moraju slediti svi koji ele da praktikuju Dhammu.
Meutim, povremeno tokom ivota moemo doi u priliku da privremeno ostavimo
svakodnevne probleme moda za nekoliko dana, moda samo za jedan da bi proistili
um, da bi radili na sopstvenom oslobaanju. Takvi periodi su vreme za ozbiljno
praktikovanje Dhamme i zato nae ponaanje mora biti paljivije nego u svakodnevnom
ivotu. Vano je izbegavati akcije koje mogu ometati ili se meati u na posao
samoproiavanja. Zato u tim periodima potujemo osam pravila. To ukljuuje pet
osnovnih pravila sa jednom modifikacijom: umesto da odustanemo od zloupotrebe seksa,
odustajemo od svih seksualnih aktivnosti. Dodatno odustajemo od nepravovremenog
uzimanja jela (tj. uzimanja jela posle 12 asova); odustajemo od svih ulnih zabava i
ukraavanja tela; i odustajemo od korienja luksuznih kreveta. Zahtev za celibatom i
dodatna pravila stimuliu blagost i ivahnost uma, koji su neophodni za rad na
introspekciji, i pomau da oslobodimo um od spoljnih smetnji. Osam pravila se potuju
samo za vreme intenzivnog upranjavanja Dhamme. Kada taj period proe, svetovni
ovek moe se vratiti na pet pravila koja ine osnovu moralnog ponaanja.
Na kraju, postoji deset pravila za one koji su izabrali beskuni ivot isposnika,
monaha ili monahinje. Ovih deset pravila ukljuuju prvih osam, sa sedmim podeljenim
na dva dela i jo jednim dodatnim: odustajanje od primanja novca. Isposnici se moraju
izdravati iskljuivo od milostinje, tako da se mogu slobono, do kraja posvetiti
proiavanju uma, za svoje dobro i za dobro drugih.
Pravila, bez obzira da li pet, osam ili deset, nisu prazne formalnosti udovoljavanja
tradiciji. Ona su bukvalno "koraci ka primeni prakse," vrlo praktino sredstvo da se
obezbedi da na govor i akcije ne tete ni drugima, ni nama samim.
Ispravno sticanje sredstava za ivot
Svaki ovek mora se na ispravan nain izdravati u ivotu. Postoje dva kriterijuma
ispravnog nain izdravanja. Prvo, kroz svoj posao ne smemo kriti pet pravila
ponaanja, jer u suprotnom, oteujemo druge ljude. Ali, dalje, ne smemo raditi neto to
bi ohrabrilo druge ljude da kre pravila, jer to takoe izaziva zlo. Na posao ne sme
neposredno ili posredno ukljuivati povreivanje drugih bia. Zato je svaki posao koji
ukljuuje ubijanje ljudi ili ivotinja pogrean nain izdravanja. ak ako mi sami ne
ubijamo ivotinje, ve radimo sa delovima ubijenih ivotinja, njihovom koom, mesom,
kostima i slino, to ipak nije ispravan nain izdravanja, jer zavisimo od pogrenih akcija
drugih. Prodaja pia, droga moe biti vrlo unosna, ali ak ako ih sami i ne uzimamo,
njihova prodaja ohrabruje druge ljude da se truju i tako sebi nanose tetu. Voenje
kockarnica moe biti vrlo unosno, ali svi koji dolaze tamo da se kockaju, tete sebi.
Prodaja otrova i oruja naoruanje, municija, bombe, projektili je dobar biznis, ali
remeti mir i harmoniju mnogih. Nijedna od ovih stvari nije ispravan nain izdravanja.
Ako sam posao i nije tetan za druge ljude, ali ga radimo sa namerom da naudimo
drugim ljudima, to nije ispravan nain izdravanja. Doktor koji prieljkuje epidemiju i
trgovac koji prieljkuje glad oekuju neispravan nain izdravanja.
Svaki ovek je lan drutva. Mi ispunjavamo obaveze prema drutvu sluei druge
na razne naine. Za uzvrat, dobijamo sredstva kojima se izdravamo. ak i monah,
isposnik, ima ispravan posao kojim zasluuje milostinju koju prima: proiavanje uma
za vlastito dobro i za dobrobit svih. Ako on iskoritava ljude varajui ih, izvodei uda ili
se lano prikazuje duhovno razvijenijim nego to jeste, onda on nema ispravan nain
izdravanja.
Celokupnu nadoknadu koju dobijamo za svoj posao treba da koristimo za
sopstveno izdravanje i izdravanje onih koji od nas zavise. Ako postoji neki viak, bar
jedan njegov deo treba vratiti drutvu i upotrebiti ga za dobro drugih. Ako nam je namera
da igramo korisnu ulogu u drutvu, da bi izdravali sebe i pomagali druge, onda je to
ispravan nain izdravanja.
Upranjavanje Sile na kursu Vipassana meditacije
Treba se pridravati ispravnog govora, ispravne akcije i ispravnog naina
izdravanja, jer to je dobro za nas i za druge. Kurs Vipassana meditacije je prilika da se
primene svi ovi aspekti sile. To je period intenzivnog praktikovanja Dhamme i za vreme
njegovog trajanja pridravamo se osam pravila. Meutim, dozvoljeni su izuzeci za one
koji prvi put pohaaju kurs, ili za one koji imaju zdravstvenih problema: Njima se
dozvoljava lagani obrok uvee. Ti ljudi zato formalno potuju samo pet pravila, mada u
svim ostalim aspektima potuju u stvari osam pravila.
Pored ovih pravila, svi uesnici kursa moraju potovati plemenitu tiinu do
poslednjeg celovitog dana kursa. Oni mogu razgovarati sa uiteljem ili organizatrima
kursa, ali ne i sa drugim meditantima. Na taj nain sve smetnje se dre na minimumu:
ljudima je omogueno da ive i rade u zatvorenim prostorijama i da pri tome ne ometaju
jedni druge. U tako blagoj, tihoj i mirnoj atmosferi mogue je sprovoditi delikatan posao
samoposmatranja.
Za svoj posao samoposmatranja meditanti dobijaju stan i hranu, to se finansira od
donacija. Na taj nain za vreme kursa, oni ive manje ili vie kao pravi isposnici,
izdravajui se od milosti drugih. Radei svoj posao na najbolji nain, prema sopstvenim
mogunostima, meditanti upranjavaju ispravan nain izdravanja za vreme trajanja
Vipassana kursa.
Upranjavanje sile je integralni deo Dhamma puta. Bez nje ne moe biti napretka
na putu, jer um e ostati previe pobuen da bi istraivao unutranju realnost. Postoje i
oni koji ue da je duhovni napredak mogu i bez sile. ta god da rade, ti ljudi ne slede
Buddhino uenje. Bez upranjavanja sile mogue je doiveti razna stanja ekstaze, ali je
velika greka ta stanja smatrati duhovnim ostvarenjem. Sigurno je da bez sile ne moemo
osloboditi um od patnje i doiveti krajnju istinu.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Nije li vrenje ispravne akcije vrsta vezivanja?
S.N.Goenka: Ne. Mi radimo najbolje to moemo, shvatajui da su rezultati van
nae kontrole. Radimo na posao i preputamo rezultate prirodi, Dhammi: Rezultati e
doi sami.
Dakle u pitanju je prihvatanje mogunosti da pravimo greke?
Ako napravite greku, prihvatite to i pokuajte da je ne ponovite sledei put. Ako
ponovo doivite neuspeh, nasmejte se i probajte na drugi nain. Ako se moete smejati
svom neuspehu, ne postoji vezanost. Ali, ako vas neuspeh oneraspoloi i uspeh
oduevljava, sigurno je da postoji vezanost.
Ispravna akcija je, znai, napor koji ulaemo, bez obzira na rezultat?
Bez obzira na rezultat. Rezultat e sam po sebi biti dobar ako je akcija dobra. O
tome brine Dhamma. Mi nemamo mo da biramo rezultat, ali mi biramo akciju. Treba
samo da radimo najbolje to moemo.
Da li je loa akcija ako sluajno nekog povredimo?
Nije. Mora postojati namera da povredimo odreeno bie i moramo u tome uspeti.
Samo tada loa akcija je kompletna. Sila se ne sme svesti na apsurd, to ne bi bilo ni
praktino ni korisno. S druge strane, jednako je opasno biti bezobziran u svojim
akcijama, stalno povreivati druge i onda se izvinjavati sa opravdanjem da to nije bilo
namerno. Dhamma nas ui da budemo promiljeni.
U emu je razlika izmeu ispravnog i neispavnog ponaanja u seksu? Da li je to
pitanje namere?
Ne. Seks ima svoje mesto u ivotu svetovnih ljudi. Ne treba ga nasilno potiskivati,
jer prisilni celibat stvara napetost, to izaziva jo vie problema i tekoa. Meutim, ako
damo punu slobodu seksualnoj potrebi i dozvolimo sebi da imamo seksualne odnose sa
bilo kim, kad nas obuzme strast, onda nikad neemo osloboditi um od strasti.
Izbegavajui obe opasne krajnosti, Dhamma nudi srednji put, zdrav izraz seksualnosti
koji jo uvek dozvoljava duhovni napredak, a to je seksualni odnos izmeu oveka i ene,
koji su se predali jedno drugom. Ako je va partner Vipassana meditant, kad god naie
strast oboje je posmatrajte. To nije ni potiskivanje ni davanje pune slobode.
Posmatranjem se moete lako osloboditi strasti. Parovi e jo povremeno imati seksualne
odnose, ali postepeno oni se razvijaju prema stanju u kome seks nema nikakav znaaj. To
je stanje pravog, prirodnog celibata, gde se u umu ne pojavljuje ak ni misao o strasti. Taj
celibat daje radost koja daleko nadmauje bilo kakvo seksualno zadovoljenje. Uvek se
oseamo tako ispunjeni i harmonini. Treba da nastojimo da doivimo tu pravu sreu.
Na Zapadu se smatra da je dozvoljen seksualni odnos izmeu osoba koje na njega
dobrovoljno pristaju.
To stanovite je daleko od Dhamme. Neko ko ima seksualne odnose danas sa
jednom osobom, sutra sa drugom, zatim sa nekom treom, umnoava svoju strast, svoju
patnju. Treba biti ili samo sa jednom osobom ili iveti u celibatu.
Kako stoji stvar sa korienjem droga da bi doiveli druga stanja svesti, druge
realnosti?
Neki studenti su mi priali da su upotrebom psihodelinih droga proli kroz
iskustva slina onima koja se ostvaruju meditacijom. Bez obzira da li je to tano, iskustva
ostvarena drogama su oblik zavisnosti od spoljnih sredstava. Meutim, Dhamma nas ui
da budemo sami svoji gospodari, tako da moemo doiveti realnost po potrebi, kad god
to zaelimo. A druga vrlo vaana razlika je to upotreba droge dovodi kod mnogih ljudi
do remeenja mentalne ravnotee i do samopovreivanja, dok doivljaj istine upranjavanjem Dhamme utie da meditanti postanu uravnoteeniji, bez povreivanja sebe ili bilo
koga drugog.
Da li peto pravilo znai odustajanje od sredstava koja nas truju ili odustajanje od
toga da se trujemo? Na kraju, umereno piti, ne opijati se, ne izgleda tetno. Da li vi
smatrate da ak i jedna aica alkohola prdstavlja krenje sile?
ak ako pijemo i malu koliinu, tokom vremena razvijamo udnju za alkoholom.
Iako ne shvatamo, mi tako inimo prvi korak ka zavisnosti od alkohola, koja je sigurno
tetna i za nas i za druge. Svaka zavisnost poinje uzimanjem ba samo jedne aice.
Zato initi prvi korak ka patnji? Ako se ozbiljno bavite meditacijom i jednog dana
popijete au vina iz nesmotrenosti ili zbog odreene situacije, videete da vam je
meditacija tog dana slaba. Dhamma ne ide zajedno sa upotrebom zagaivaa. Ako
stvarno elite da se razvijate u Dhammi, uvajte se svih oblika zagaivanja. To je
iskustvo hiljada meditanata.
Ljudi iz zapadnih zemalja posebno treba da shvate dva pravila: zloupotrebu seksa i
korieje sredstava kojima se zagaujemo.
Ljudi ovde esto kau: Ako nam neto prija, onda je to za nas dobro.
To je zato to oni ne vide realnost. Kada neto radimo zbog odbojnosti, automatski
smo svesni pobuenosti uma. Kada neto radimo zbog udnje, onda na povrinskom delu
uma to izgleda prijatno, ali postoji pobuenost na dubljem nivou. Dobro se oseamo
samo zbog neznanja. Kada shvatimo koliko tetimo sebi takvim radnjama, prirodno emo
sa njima prestati.
Da li krimo silu ako jedemo meso?
Ne, osim ako smo sami ubili ivotinju. Ako nam je ponueno meso i u njemu
uivamo kao i u bilo kojoj drugoj hrani, onda ne krimo ni jedno pravilo. Ali naravno ako
jedemo meso ohrabrujemo nekog drugog da kri pravila, jer ubija ivotinju. I takoe, na
finijem nivou, tetimo sebi ako jedemo meso. Svakog momenta ivotinja stvara udnju i
odbojnost. Ona nije u mogunosti da se posmatra, da proiava svoj um. Svako vlakno
njenog tela postaje ispunjeno udnjom i odbojnou. Sve to unosimo u sebe ako jedemo
nevegetarijansku hranu. Meditanti pokuavaju da se oslobode udnje i gaenja i zato e
shvatiti da je za njih dobro da izbegavaju takvu hranu.
Da li se zbog toga na kursu jede samo vegetarijanska hrana?

Da, jer ona je najbolja za Vipassana meditciju.
Da li preporuujete vegetarijansku ishranu u svakodnenom ivotu?
To je takoe korisno.
Kako moe zaraivanje novca biti ispravno ponaanje za meditnta?
Ako upranjavate Dhammu, biete sreni ak i ako ne zaraujete novac. Ali ako
zaraujete novac i ne upranjavate Dhammu, ostaete nesreni. Dhamma je vanija.
Poto ivite u svetu, morate se izdravati. Morate zaraivati novac potenim, tekim
radom. U tome nema nita loe. Ali radite to sa Dhammom.
Ako posledica naeg rada moe imati negativan efekat, ako se na rad zloupotrebi,
da li je to negativan nain sticanja sredstava za ivot?
Zavisi od nae namere. Ako smo obuzeti samo gomilanjem novca, ako mislimo:
Neka drugi budu oteeni, to me ne brine sve dok dobijam svoj novac, to je pogrean
nain izdravanja. Ako je naa namera da sluimo, ak i ako je neko oteen, ne treba da
se oseamo krivim.
Moja firma proizvodi instrument koji, izmeu ostalog, slui za prikupljajnje
podataka kod atomske eksplozije. Traili su od mene da radim na tom projektu i to mi se
nekako nije dopalo.
Ako e se neto koristiti samo da povreuje druge ljude, sigurno da ne treba u tome
uestvovati. Ali ako se neto moe koristiti za pozitivne i za negativne svrhe, vi niste
odgovorni za nain korienja. Vi radite svoj posao sa namerom da e se ta stvar
dobronamerno koristiti. U tome nema nita loe.
ta mislite o pacifizmu?
Ako pod pacifizmom podrazumevate neaktivnost pred agresijom, to je sigurno
pogreno. Dhamma nas ui da vrimo aktivnost na pozitivan nain, da budemo praktini.
Kako stoji stvar sa pasivnim otporom, to su uili Mahatma Gandhi ili Martin
Luther King?
Zavisi od situacije. Ako agresor ne razume drugi jezik osim sile, moramo upotrebiti
fiziku snagu, uvek odravajui ravnoteu. Inae moemo koristiti pasivan otpor, ne zbog
straha ve kao in moralne hrabrosti. To je nain Dhamme, i to je ono to je Gandhi uio
ljude da rade. Potrebna je hrabrost da bi se goloruki suoili sa naoruanim protivnikom.
Da bi to radili, moramo biti spremni da umremo. Smrt e sigurno doi pre ili kasnije;
moemo umreti u strahu ili hrabro. Dhamma smrt ne moe biti u strahu. Gandhi je esto
govorio sledbenicima, koji su se suoavali sa agresivnim protivnikom: Neka vae rane
budu na grudima, ne na leima. On je uspeo zbog Dhamme u sebi.
Sami kaete da ljudi mogu imati divne meditativne doivljaje i bez pridravanja
pravila. Nije li onda dogmatski i kruto toliko naglaavati moralno ponaanje?
Video sam na brojnim primerima studenata, da ljudi koji ne pridaju vanost sili ne
mogu napredovati na putu. Ti ljudi mogu godinama pohaati kurseve i imati divne
doivljaje u meditaciji, ali u njihovom svakodnevnom ivotu nema promena. Oni ostaju
uznemireni i jadni zato to se samo igraju sa Vipassanom, kao to su igrali i mnoge druge
igre. Ti ljudi su pravi gubitnici. Oni koji stvarno ele da promene svoje ivote uz pomo
Dhamme, moraju upranjavati silu to je mogue paljivije.
DOKTOROV RECEPT
ovek se razboleo i otiao kod lekara po pomo. Doktor ga je pregledao i napisao

mu recept za neki lek. ovek je vrsto verovao u svog doktora. Vratio se kui i u sobi za
molitvu postavio divnu doktorovu sliku: poklonio se tri puta, doneo cvee i miriljave
tapie. Onda je izvadio recept, koji je doktor napisao, i poeo vrlo pobono da recituje:
Dve pilule ujutro! Dve pilule popodne! Dve pilule uvee! Po ceo dan, recitovao je recept,
jer je vrsto verovao u doktora, ali ipak recept mu nije pomogao.
ovek je odluio da sazna neto vie o svom leku, i zato je odjurio kod doktora i
upitao ga: Zato ste mi prepisali ovaj lek? Kako e mi on pomoi? Poto je bio
inteligentan, doktor je objasnio: Pa, gledajte, ovo je vaa bolest, a ovo je osnovni uzrok
vae bolesti. Ako uzmete lek, koji sam prepisao, on e otkloniti uzrok vae bolesti. Kada
se otkloni uzrok, bolest e sama po sebi iseznuti. ovek misli: O, divno! Moj doktor je
tako pametan! Njegovi recepti su tako korisni! Ode kui i pone da se svaa sa susedima
i poznanicima, insistirajui: Moj doktor je najbolji doktor! Svi ostali doktori su
beskorisni! Ali ta on dobija sa takvim argumentima? Moe itavog ivota nastaviti da se
bori, ali to mu jo uvek nee ni malo pomoi. Samo ako uzme lek, samo tada e se
osloboditi patnje, bolesti. Samo tada e mu lek pomoi.
Svaki osloboeni ovek je kao lekar. Iz saoseanja daje recept, savetujui ljude
kako da se oslobode patnje. Ako ljudi razviju slepu veru u tog oveka, stavie recept u
knjige i poee da se bore protiv drugih, izjavljujui da je uenje osnivaa njihove
religije najbolje. Niko ne mari za to da upranjava uenje, da uzme prepisani lek da bi
uklonio bolest.
Vera u doktora je korisna, ako ohrabruje pacijenta da sledi njegov savet.
Razumevanje kako lek dejstvuje je korisno ako nas ohrabruje da uzmemo lek. Ali bez
samog uzimanja leka, ne moemo se izleiti od bolesti. Sami treba da uzmemo lek. Glava
VI VEBA KONCENTRACIJE
Upranjavanjem sile cilj nam je da kontroliemo svoj govor i fizike akcije.

Meutim, uzrok patnje lei u naim mentalnim akcijama. Obuzdavanje samo naih rei i
dela nije od koristi ako um nastavlja da kljua u udnji i odbojnosti, u nezdravim
mentalnim akcijama. Tako podvojeni, nikad ne moemo biti sreni. Pre ili kasnije, udnja
i odbojnost e izbiti na povrinu i prekriemo silu, nanosei zlo i drugima i sebi.
Intelektualno moemo shvatiti da nije dobro izvravati nezdrave akcije. Na kraju,
hiljadama godina sve religije propovedaju o znaaju morala. Ali kada se pojavi, enja
preplavi um i mi prekrimo silu. Alkoholiar moe savreno dobro znati da ne treba da
pije, jer alkohol mu teti, a ipak kada se pojavi udnja on posee za alkoholom i nastavlja
da se truje. Ne moe da se kontrolie jer ne vlada svojim umom. Meutim, kad nauimo
da ne vrimo nezdrave mentalne radnje, postaje lako uzdrati se od nezdravih rei i dela.
Poto problem nastaje u umu, moramo ga reavati na mentalnom nivou. Da bi to
uradili, treba da ponemo sa praksom bhavane doslovno, "mentalnog razvoja", ili,
uobiajenim renikom, meditacije. Jo od vremena Buddhe znaenje rei bhavana
postalo je nejasno kao to je i sama praksa poela da zastranjuje. U skoranje vreme ovaj
termin je korien da oznai neku vrstu mentalne kulture ili duhovnog rasta, ak i
aktivnosti kao to je itanje, prianje, sluanje ili razmiljanje o Dhammi. Najei
engleski prevod rei bhavana je "meditacija", i jo slobodnije se koristi za mnoge
aktivnosti, od mentalne relaksacije, sanjarenja, slobodnih asocijacija, do samohipnoze.
Sve je to veoma daleko od onoga to je Buddha podrazumevao pod reju bhavana. On je
taj termin koristio za specifinu mentalnu vebu, preciznu tehniku za izotravanje i
proiavanje uma.
Bhavana ukljuuje dve stvari: vebanje koncentracije (samadhi) i mudrosti
(paa). Praksa koncentracije se drugaije zove "razvijanje mirnoe" (samathabhavana), a praksa mudrosti se zove "razvijanje uvida" (vipassana-bhavana). Praksa
bhavane poinje koncentracijom, koja je drugi deo Plemenitog osmostrukog puta. To je
zdrava akcija uenja kontrole mentalnog procesa, ovladavanje sopstvenim umom. Ovo
uvebavanje sastoji se iz tri dela: ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna

koncentracija.
Ispravan napor
Ispravan napor je prvi korak u praksi bhavane. Neznanje lako preplavi um, udnja
ili odvratnost lako ga poljuljaju. Mi ga nekako moramo ojaati, da postane vrst i
stabilan, koristan alat za istraivanje nae prirode na najfinijem nivou, da bi otkrili i
zatim uklonili nae uslovljenosti.
Da bi ustanovio bolest pacijenta, doktor e uzeti uzorak krvi i stavie ga pod
mikroskop. Pre ispitivanja, doktor mora prvo ispravno da izotri mikroskop i uvrsti ga u
ii. Tek tada je mogue ispitati uzorak, nai uzrok bolesti i odrediti odgovarajui
tretman za leenje. Slino, moramo nauiti da izotrimo um, uvrstimo ga i drimo na
odreenom objektu panje. Na taj nain um postaje instrument za istraivanje nae
najfinije stvarnosti.
Buddha je davao razliite tehnike za koncentraciju uma, uvek najpogodniju za
dotinu linost. Najpovoljnija tehnika za istraivanje unutranje realnosti, tehnika koju je
i sam Buddha upranjavao, je anapana sati, "svesnost disanja".
Disanje je objekat panje koji je lako dostupan svima, jer svi diemo od kad smo se
rodili pa do smrti. To je univerzalno dostupan, univerzalno prihvatljiv objekat meditacije.
Da bi poeli vebu bhavane, meditanti sednu, zauzmu udoban poloaj, isprave lea i
zatvore oi. Treba da su u tihoj prostoriji, sa to manje mogunosti da budu ometani.
Okreui se od spoljnjeg sveta ka unutranjem, nalaze da je najistaknutija aktivnost
njihovo disanje. Zato obraaju panju na taj objekat: dah koji ulazi i izlazi kroz nozdrve.
To nije veba disanja, to je veba svesnosti. Cilj nije kontrolisati dah, ve umesto
toga ostati svestan daha, onakvog kakav je on prirodno: dug ili kratak, teak ili lak, grub
ili fin. Veemo panju za dah to je mogue due, ne dozvoljavajui da bilo ta prekine
na lanac svesnosti.
Kao meditanti, odjednom emo videti kako je to teko. Tek to pokuamo da
veemo panju za disanje, ponemo da brinemo zbog bola u nogama. im pokuamo da
potisnemo sve misli koje nas ometaju, hiljadu stvari uskoi u um: uspomene, planovi,
nade, strahovi. Jedna od tih stvari privue nau panju i posle nekog vremena shvatimo
da smo potpuno zaboravili na disanje. Ponemo ponovo, sa obnovljenom odlunou i

iznova posle kratkog vremena shvatimo da je um skliznuo a da to nismo ni primetili.
Ko upravlja umom? im ponemo ovu vebu, vrlo brzo postaje jasno da je um bez
kontrole. Kao razmaeno dete koje uzme jednu igraku, dosadi mu, uzme drugu, zatim
treu, tako i um stalno skae sa jedne misli, jednog objekta panje, na drugi, beei od
stvarnosti.
To je uroena navika uma. To radi itavog naeg ivota. Ali kada jednom reimo da
istraimo svoju pravu prirodu, beanje mora prestati. Moramo promeniti mentalni kalup i
nauiti da ostanemo u stvarnosti. Poinjemo, pokuavajui da veemo panju za dah.
Kada primetimo da je um odlutao, strpljivo i blago vratimo ga na dah. Ne uspevamo i
pokuavamo opet i opet. Sa smekom, bez napetosti, ne gubei samopouzdanje,
ponavljamo vebu. Najposle, navika stvarana celog ivota, ne moe se promeniti za par
minuta. Zadatak zahteva stalno ponavljanje prakse kao i strpljenje i blagost. Tako
razvijamo svesnost realnosti. To je ispravan napor.
Buddha je opisao etiri tipa ispravnog napora:
ne dozvoliti loim, nezdravim stanjima da nastanu;
odbaciti ih ako bi nastala;
stvarati zdrava stanja koja jo ne postoje;
odravati ih bez prekida, razvijajui ih do kraja, do savrenstva.
Vebanjem svesnosti disanja, primenjujemo sva etiri ispravna napora. Sednemo i
uvrstimo panju na dah, bez ometajuih misli. Radei tako, zapoinjemo i odravamo
zdravo stanje samosvesnosti. Spreavamo skretanje panje, odsutnost, gubljenje pogleda
na stvarnost. Ako se javi misao, ne sledimo je, ve ponovo vraamo panju na dah. Na taj
nain, razvijamo sposobnost uma da ostane izotren na odreeni objekat i da se
suprotstavi ometanju dva sutinska kvaliteta koncentracije.
Ispravna svesnost
Posmatranje disanja je i sredstvo za upranjavanje ispravne svesnosti. Naa patnja
potie od neznanja. Reagujemo jer ne znamo ta radimo, ne znamo sopstvenu stvarnost.
Um provodi najvei deo vremena izgubljen u fantazijama i obmanama, dajui oduke
prijatnim ili neprijatnim doivljajima, prihvatajui budunost sa eljom ili strahom. Dok
se gubimo u takvim udnjama i odbojnostima, nismo svesni ta se dogaa sada, ta
radimo ovog trenutka. Meutim, sigurno, taj trenutak, sada, najvaniji je za nas. Ne
moemo iveti u prolosti, prola je. Ne moemo iveti ni u budunosti. Ona je uvek van
naeg domaaja. Moemo iveti samo u sadanjosti.
Ako nismo svesni sadanjih akcija, osueni smo na ponavljanje greaka iz prolosti
i nikad neemo uspeti da ostvarimo snove o budunosti. Meutim, ako razvijemo
sposobnost da budemo svesni sadanjeg trenutka, moemo koristiti prolost za
usmeravanje buduih akcija, tako da moemo ostvariti cilj.
Dhamma je put za sad-i-ovde. Zato moramo razviti linu sposobnost da budemo
svesni sadanjeg trenutka. Potreban nam je metod za izotravanje nae panje na
stvarnost u ovom asu. Tehnika anapana-sati je takav metod. Ona razvija svesnost o sebi
sad-i-ovde: ovog trenutka udiemo, ovog asa izdiemo. Upranjavanjem svesnosti
disanja, postajemo svesni sadanjeg trenutka.
Drugi razlog razvijanja svesnosti disanja je to elimo da doivimo krajnju
stvarnost. Koncentrisanje na disanje moe pomoi da istraimo o nama sve to nam je
nepoznato, da postane svesno sve to je nesvesno. Disanje je kao most izmeu svesnog i
nesvesnog, jer disanje funkcionie i svesno i nesvesno. Moemo odluiti da diemo na
odreeni nain, da kontroliemo disanje. Moemo ak i zaustaviti dah za neko vreme. A
kada prestanemo da ga kontroliemo, disanje se i dalje nastavlja bez prekida.
Na primer, moemo namerno poeti da diemo malo jae, da bi lake uvrstili
panju. im svesnost disanja postane jasna i stabilna, dozvoljvamo dahu da postane
prirodan, teak ili mekan, dubok ili plitak, dug ili kratak, brz ili spor. Ne pokuavamo da
ga usklaujemo, nastojimo samo da ga budemo svesni. Odravanjem svesnosti prirodnog
daha, poeli smo posmatranje samostalnog funkcionisanja tela, aktivnosti koja je obino
nesvesna. Od posmatranja grube stvarnosti namerog disanja, napredovali smo ka
posmatranju finije stvarnosti prirodnog disanja. Poeli smo da se kreemo od povrne
stvarnosti prema svesnosti finije stvarnosti.
Jo jedan razlog razvijanja svesnosti disanja je da postanemo svesni udnje,
odbojnosti i neznanja, kako bi ih se oslobodili. Na tom poslu disanje moe pomoi jer je
ono odraz naeg mentalnog stanja. Kada je um miran i blag, dah je pravilan i nean. im
neka negativnost nastane u umu, ljutnja, mrnja, strah ili strast, disanje postaje grublje,
tee i bre. Na taj nain disanje nas upozorava na nae mentalno stanje i omoguava da
ga uzmemo u razmatranje.
Postoji jo jedan razlog za upranjavanje svesnosti disanja. Poto je na cilj um
osloboen negativnosti, moramo paziti da svaki korak, koji preduzmemo prema tom
cilju, bude ist i zdrav. ak i na poetnom stupnju razvijanja samadhija moramo koristiti
zdrav objekat panje. Dah je takav objekat. Ne moemo imati udnju ili odbojnost prema
dahu, jer on je stvarnost odvojena od bilo kakvih obmana. Zato je to odgovarajui objekat
panje.
U trenutku kad je um potpuno koncentrisan na disanje, slobodan je od udnje,
odbojnosti i neznanja. Koliko god da je kratak taj trenutak istoe, veoma je moan, jer
on pokree sve nae prole uslovljenosti. Sve nagomilane uslovljenosti su uskomeane i
poinju da se pojavljuju kao razliite tekoe, fizike kao i mentalne, koje ometaju nae
napore da razvijamo svesnost. Moemo postati nestrpljivi u elji za napredovanjem, to
je oblik udnje; ili moe nastupiti odbojnost u obliku ljutnje i razoaranja, jer napredak
izgleda spor. Nekada nas preplavi letargija i zadrememo im sednemo da meditiramo.
Nekada smo toliko uznemireni da se vrpoljimo i traimo izgovor da bi izbegli meditacju.
Ponekad skepticizam nadjaa volju za radom opsesivna nerazumna sumnja u uitelja,
ili uenje, ili nae sposobnosti da meditiramo. Kada se iznenada suoimo sa tim
tekoama, pada nam na pamet da potpuno odustanemo od meditacije.
U takvim trenucima moramo razumeti da ove smetnje dolaze kao reakcija na na
uspeh u upranjavanju svesnosti disanja. Ako istrajemo, one e postepeno iseznuti.
Kada nestanu, posao postaje laki jer ak i u tim ranim stepenima prakse, sa povrine
uma oieni su neki slojevi uslovljenosti. Na taj nain, iako upranjavamo svesnost
disanja, poinjemo da istimo um, da napredujemo prema osloboenju.
Ispravna koncentracija
Vezivanje panje za disanje razvija svesnost sadanjeg trenutka. Ispravna
koncentracija je odravanje te svesnosti, od trenutka do trenutka, to je mogue due.
U svakodnevnim radnjama u ivotu, koncentracija je takoe potrebna, ali ne ba
obavezno takva kao ispravna koncentrcija. Neko se moe koncentrisati na zadovoljenje
ulne elje ili na obuzdavanje straha. Maka eka svom panjom koncentrisana na miju
rupu, spremna da skoi im se mi pojavi. Deparo je usredsreen na neiji novanik,
ekajui priliku da ga ukrade. Dete nou u krevetu uplaeno bulji u najmraniji ugao
sobe, zamiljajui udovita sakrivena u senci. Nijedna od ovih nije ispravna
koncentracija, koncentracija koja moe posluiti za osloboenje. Samadhi mora biti
izotravanje na objekat koji je potpuno slobodan od udnje, odbojnosti, obmana.
Vebajui svesnost disanja vidimo koliko je teko odravati neprekidnu panju. I
pored vrstog opredeljenja da drimo panju vezanu za dah, nekako neprimetno ona
sklizne. Mi smo kao pijanac koji pokuavajui da ide pravo, stalno skree na jednu ili
drugu stranu. U stvari, jesmo opijeni sopstvenim neznanjem i iluzijama i zato stalno
skreemo u prolost ili budunost, udnju ili odbojnost. Ne uspevamo da ostanemo na
pravom putu neprekidne panje.
Kao meditanti, biemo mudri da ne postanemo depresivni ili obeshrabreni, kada se
suoimo sa ovim tekoama, ve da razumemo da je potrebno vreme da bi se uklonile
mentalne navike ukorenjene tokom godina. To se moe ostvariti samo ako radimo
neprekidno, posao ponavljamo, strpljivo i istrajno. Na posao je jednostavno da vratimo
panju na disanje, im primetimo da je odlutala. Ako u tome uspemo, preduzeli smo
vaan korak prema menjanju lutajue prirode uma. Stalnom vebom, u stanju smo da
panju vraamo sve bre i bre. Postepeno, periodi odsutnosti postaju krai, a periodi
neprekidne panje samadhi postaju dui.
Kako koncentracija jaa, poinjemo da se oseamo oputeni, sreni i puni energije.
Malo po malo, dah se menja, postajui mekan, ujednaen, lagan i plitak. U stvari, kako
dah postaje mirniji, telo se takoe smiruje i metabolizam se usporava, tako da nam je
potrebno manje kiseonika.
Na tom nivou, neki od onih koji vebaju svesnost disanja, mogu imati razne
neobine doivljaje: mogu videti svetlo ili slike, iako sede zatvorenih oiju. Mogu uti
posebne zvuke. Svi ti takozvani ekstrasenzorni doivljaji samo su znak da je um ostvario
poveani stepen koncentracije. Same za sebe te pojave nisu bitne i ne treba im pridavati
posebnu panju. Disanje ostaje objekat svesnosti. Sve ostalo je skretanje. Takve
doivljaje ne treba oekivati. U nekim sluajevima se deavaju, u drugim ne. Svi ti
ekstrasenzorni doivljaji samo su znaci progresa na putu. Nekada su skriveni, ili smo
moda toliko obuzeti putem da proemo pored njih ne primeujui ih. Ali, ako ih
uzmemo za krajnji cilj i "zalepimo" se za njih, tada potpuno prestajemo da napredujemo.
Najzad, ima bezbroj ekstrasenzornih doivljaja koje moemo imati. Oni koji praktikuju
Dhammu, ne prieljkuju takve doivljaje, ve uvid u svoju vlastitu prirodu, kako bi se
oslobodili patnje.
Zato nastavljamo obraanjem panje samo na disanje. Kako um postaje
koncentrisaniji, dah postaje sve finiji, tee ga je pratiti, i zato je potreban jo vei napor
da bi zadrali panju. Tako nastavljamo da poliramo um, da izotravamo koncentraciju,
da od nje pravimo alat kojim emo prodreti iza oigledne stvarnosti da bi posmatrali
najdublju unutranju stvarnost.
Postoje mnoge druge tehnike za razvijanje koncentracije. Moemo se koncentrisati
na re, ponavljajui je, ili na neku sliku, ili stalno ponavljati neku fiziku akciju. Na taj
nain bivamo apsorbovani u objektu panje i doivljavamo blaeno stanje transa. Iako je
to stanje veoma prijatno dok traje, kada proe naemo se ponovo u svakodnevnom ivotu
sa svim starim problemima. Ove tehnike razvijaju sloj mira i radosti na povrini uma, ali
uslovljenosti u njegovim dubinama ostaju nedirnute. Objekti koji se koriste u takvim
tehnikama nisu povezani sa naom stvarnou iz trena u tren. Blaenstvo koje se
ostvaruje nametnuto je, namerno ostvareno, ne dolazi spontano iz dubine proienog
uma. Ispravan samadhi ne sme biti duhovno zagaivanje. Mora biti osloboen svega
vetakog, svih obmana.
ak i u Buddhinom uenju ima raznih stanja transa jhana koja se mogu
ostvariti. Sam Buddha znao je osam stanja mentalne apsorpcije, pre nego to je postao
prosvetljen, i nastavio je da ih upranjava itavog ivota. Meutim, sama stanja transa ne
bi ga oslobodila. Zato kada je poduavao stanja apsorpcije, naglaavao je da ona slue
samo kao krajputai za obeleavanje stepena razvoja uvida. Meditanti ne razvijaju
sposobnost koncentracije da bi doiveli blaenstvo ili ekstazu, ve da bi iskovali um u
instrument kojim e ispitati sopstvenu stvarnost i ukloniti uslovljenosti koje izazivaju
patnju. To je ispravna koncentracija.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Zato uite studente da upranjavaju anapanu koncentriui se na

nozdrve, a ne na stomak?
S.N.Goenka: Zato to mi praktikujemo anapanu kao pripremu za Vipassanu, a za
ovu vrstu Vipassane potrebna je posebno jaka koncentracija. to je manja oblast panje,
koncentracija e biti jaa. Za razvijanje tog stepena koncentracije, stomak je previe
velik. Vie odgovara oblast nozdrva. Zato nas je Buddha usmeravao da radimo sa tom
oblau.
Da li je, za vreme upranjavanja svesnosti disanja, dozvoljeno brojanje daha ili da
kaemo "unutra", dok udiemo i "napolje", dok izdiemo?
Ne, ne treba stalno govoriti. Ako sve vreme dodajete re svesnosti disanja,
postepeno re postaje dominantna i potpuno ete zaboraviti na disanje. Bez obzira da li
udiete ili izdiete, rei ete "Unutra!" Bez obzira da li izdiete ili udiete, rei ete
"Napolje!" Re e postati mantra. Samo ostanite sa dahom, istim dahom, samim dahom.
Zato vebanje samadhija nije dovoljno za osloboenje?
Zato to je istota uma kroz samadhi postignuta uglavnom potiskivanjem, a ne
eliminisanjem uslovljenosti. To je kao kad neko isti rezervoar mutne vode dodavanjem
sredstva za taloenje, na primer aluminijumskog praha. Aluminijumski prah pokupi
neistoe iz vode, one se nataloe na dno i voda ostane kristalno ista. Slino, samadhi
proisti gornje slojeve uma, ali gomila neistoa ostane u podsvesti. Te latentne neistoe
moraju se ukloniti da bi ostvarili osloboenje. A da bi se uklonile neistoe sa dna uma,
mora se raditi Vipassana.
Nije li tetno potpuno zaboraviti na prolost i budunost i poklanjati panju samo
sadanjem trenutku? Najzad, zar ivotinje ne ive na taj nain? Ko god zaboravi na
prolost sigurno e je ponoviti.
Tehnika vas nee nauiti da potpuno zaboravite prolost i da uopte ne razmiljate
o budunosti. Sadanji mentalni model je da stalno ronimo u seanja ili udnje, planove
ili strahove za budunost i da ostanemo nesvesni sadanjosti. Ta nezdrava navika ini nas
nesrenim. Kroz meditaciju uite da vrsto stojite u sadanjosti. Sa tom solidnom

osnovom moete koristiti iskustva prolosti i ispravno planirati budunost.
Video sam da kada meditiram i um odluta,pojavi se udnja i onda razmiljam da ne
treba da udim i postajem uznemiren zato to udim. Kako da postupim u tom sluaju?
Zato bi se uznemirili zbog udnje? Samo prihvatite injenicu: Pazi, evo udnje i
to je sve. I izai ete iz toga. Kada ustanovite da je um odlutao, konstatujte: Pazi, um je
odlutao, i sam po sebi, on e se vratiti na disanje. Ne stvarajte napetost zbog toga to se
pojavila udnja ili zato to je um odlutao. Ako to radite, stvarate novu odbojnost. Samo to
prihvatite. To prihvatanje je dovoljno.
Sve budistike meditativne tehnike su ve poznate u jogi. ta je zaista novo u
meditaciji koju je poduavao Buddha?
Ono to se danas zove joga je, u stvari, nastalo kasnije. Patanali je iveo oko 500
godina posle Buddhe i prirodno je da u svojim Yoga sutrama pokazuje uticaj Buddhinog
uenja. Naravno, yoga je bila poznata u Indiji i pre Buddhe, a i on sam je sa njom
eksperimentisao pre nego to je postao prosvetljen. Meutim, sve te prakse bile su
ograniene na silu i samadhi, koncentracija do nivoa osme jhane, osmog stanja
apsorpcije, koje je jo u oblasti ulnih doivljaja. Buddha je otkrio devetu jhanu a to je
Vipassana, razvijanje uvida koji e meditanta odvesti do krajnjeg cilja van ulnih
doivljaja.
Znam da sam sklon omalovaavanju drugih. Koji je najbolji nain za reenje tog
problema?
Reavajte ga meditacijom. Ako je ego jak, pokuaemo da omalovaimo druge, da
umanjimo njihov znaaj i poveamo vlastiti. Ali meditacija prirodno rastvara ego. Kada
se ego rastvori, neete vie raditi nita to bi povreivalo druge. Meditirajte i problem e
se sam reiti.
Povremeno oseam krivicu za ono to sam uradio.
Oseanje krivice vam nee pomoi, samo e vam nakoditi. Krivici nema mesta na
putu Dhamme. Kada shvatite da ste pogreno postupili, jednostavno prihvatite injenice,
bez pokuaja da sudite ili to skrivate. Moete otii kod nekog koga potujete i rei: Pa,
pogreio sam. Paziu da to ubudue ne ponovim. Onda meditirajte i videete da ete se
osloboditi teine.
Zato stalno pojaavam ovaj ego? Zato stalno pokuavam da budem "Ja"?
To je ono to je um, iz neznanja, naviknut da radi. Ali Vipassana vas moe
osloboditi te tetne navike. Umesto da uvek misite o sebi, nauite da mislite o drugima.
Kako se to radi?
Prvi korak je da uvidimo koliko smo sebini i egocentrini. Dok ne shvatimo tu
istinu, ne moemo se osloboditi ludosti samoljublja. Sa vie prakse shvatiete da je ak i
ljubav prema drugima u stvari samoljublje. Razumeete: Koga ja volim? Volim nekoga
zato to oekujem neto od njega. Oekujem od njega da se ponaa na nain koji meni
odgovara. U trenutku kad pone da se ponaa na drugi nain, nestaje sva moja ljubav. Da
li onda zaista volim tu osobu ili sebe? Do odgovora ete doi, ne intelektualiziranjem,
ve kroz praksu Vipassana meditacije. Kada to jednom budete jasno razumeli, poeete
da se oslobaate sebinosti. Onda ete razvijati pravu ljubav za druge, nesebinu,
jednosmernu ljubav: davanje bez oekivanja da dobijemo bilo ta za uzvrat.
Radim u delu grada gde ima puno uliara koji dre pruenu ruku i kau: Udelite
neto?
Znai toga ima i na Zapadu. Mislio sam da proenje postoji samo u siromanim
zemljama!
Znam da se mnogi od tih uliara drogiraju. Ne znam da li ih, davanjem novca,
navodimo na to.
Zato morate voditi rauna da se svaka pomo koju date, pravilno upotrebi. Inae,
ona nikom ne pomae. Ako, umesto da im dajete novac, pomognete da se oslobode
sopstvene zavisnosti, onda im zaista inite uslugu. Svaka akcija koju preduzmete mora
biti mudra.
Kada kaete Budite sreni, druga strana toga mi lii na Budite tuni.
Zato biti tuan? Oslobodite se tuge!
U redu, ali mislio sam da teimo ravnotei.
Ravnotea vas ini srenim. Ako niste uravnoteeni, tuni ste. Budite uravnoteeni,
budite sreni!
Mislio sam da je Budite uravnoteeni, budite nita.
Ne, ne. Zbog ravnotee ste sreni, a ne nita. Postajete pozitivni kad vam je um
uravnoteen.
ISKRIVLJENI PUDING
Dva mala deaka, veoma siromana, ivela su prosei hranu od kue do kue, u
selu i u gradu. Jedan je bio slep od roenja, a drugi mu je pomagao. Tako su uvek ili
zajedno.
Jednog dana slepi deak se razboleo. Drug mu ree: Ostani ovde i odmaraj se. Ja
u prositi za obojicu i doneu ti hranu. I on ode da prosi.
Desilo se da je tog dana dobio vrlo ukusnu poslasticu: khir, puding na indijski
nain. To nikada ranije nije probao i veoma mu se dopalo. Poto, na alost, nije imao u
emu da ponese puding svom drugu, sam je sve pojeo.
Kada se vratio slepom drugu, ree: ao mi je, danas sam dobio divnu poslasticu,
puding, ali nisam mogao da ti je donesem.
Slepi deak ga upita: ta je to puding?
O, beo je, kao mleko.
Slep od roenja, njegov drug nije razumeo.
ta znai belo?
Zar ne zna ta je belo?
Ne, ne znam.
Belo je suprotno od crnog.
A ta je to crno? Nije znao ni ta znai crno.
O, probaj da razume, belo! Ali slepi deak nije mogao da razume. Njegov drug
pogleda okolo i ugleda belog drala. Uhvatio je pticu i doneo je slepom deaku govorei:
Belo je kao ova ptica.
Nemajui oi, slepi deak je poeo da ispituje pticu prstima. E sada razumem ta
je belo! To je mekano.
Ne, ne, to nema nikakve veze sa mekoom. Belo je belo! Pokuaj da shvati.
Ali ti si mi rekao da je to kao ovaj dral, ja sam ga ispitao i on je mekan. Znai
puding je mekan. Belo znai mekano.
Ne, nisi razumeo. Probaj ponovo.
Slepi deak ponovo je ispitivao drala, prelazei rukom od glave, preko vrata i tela
sve do repa. E, sad sam shvatio. On je iskrvljen! Puding je iskrivljen!
Ne moe da razume, jer nema sposobnost da iskusi ta je belo. Isto tako, ako
nemate sposobnost da doivite stvarnost onakvu kakva zaista jeste, ona e za vas uvek
biti iskrivljena.
Glava VII
RAZVIJANJE MUDROSTI
Ni sila ni samadhi nisu jedinstveni samo za Buddhino uenje. I jedno i drugo bilo
je dobro poznato pre njegovog prosvetljenja. U stvari, traei put za prosvetljenje, budui
Buddha vebao je samadhi kod dva uitelja. U davanju ovih vebi Buddha se nije
razlikovao od uitelja uobiajenih religija. Sve religije insistiraju na potrebnom
moralnom ponaanju i nude mogunost ostvarenja stanja blaenstva, kroz molitvu,
rituale, gladovanjem ili drugim odricanjima, ili kroz razliite oblike meditacije. Cilj tih
praksi je samo stanje duboke mentalne apsorpcije. To je "ekstaza" koju su doivljavali
religiozni mistici.
Takva koncentracija veoma je korisna, ak i ako nije razvijena do stanja transa.
Ona smiruje um, odvraajui panju od situacije u kojoj bi inae reagovali udnjom ili
odbojnou. Brojanje do deset, da bi spreili eksploziju ljutnje, predstavlja rudimentarni
oblik samadhija. Drugi, moda oigledniji oblici, su ponavljanje rei ili mantre, ili
koncentracija na vizuelni objekat. Sve ove prakse funkcioniu: kada se panja skrene na
drugi objekat, um postaje blag i miran.
Meutim, mir ostvaren na taj nain nije stvarno osloboenje. Sigurno da praksa
koncentracije donosi velike koristi, ali ona deluje samo na svesnom nivou uma. Skoro
dvadeset pet vekova pre postanka moderne psihologije, Buddha je otkrio postojanje
nesvesnog uma i nazvao ga anusaya. On je otkrio da skretanje panje efikasno utie na
udnju i odbojnost na svesnom nivou, ali ih ne eliminie. Umesto toga, gura ih duboko u
podsvest, gde ostaju opasne kao i uvek, iako su uspavane. Na povrinskom nivou uma
moe postojati sloj mira i harmonije, ali u dubinama je uspavani vulkan potisnutih
negativnosti, koji e se, pre ili kasnije, aktivirati stranom erupcijom. Buddha je rekao,
Ako korenje ostane nedirnuto i vrsto u zemlji,
oboreno drvo jos uvek e davati nove izdanke.
Ako se ne iskoreni osnovna navika udnje i odbojnosti,

patnja e uvek ponovo nastajati.2
Sve dok uslovljenost ostaje u nesvesnom umu, ona e, u prvoj prilici dati nove
izdanke, koji e izazvati patnju. Zbog toga, ak i kada je praksom koncentracije postigao
najvia mogua stanja, budui Buddha nije bio zadovoljan, oseajui da nije postigao
osloboenje. Odluio je da produi traenje puta za osloboenje od patnje i ostvarenje
sree.
Video je dve mogunosti. Prva je put samozadovoljstva, davanjem slobode
zadovoljenju svih naih elja. To je uobiajeni put koji sledi veina ljudi, bez obzira da li
su toga svesni ili ne. Jasno je video da to ne moe voditi srei. Nema nikoga na svetu ije
elje se uvek ispunjavaju, u ijem ivotu se dogaa sve to je poeleo, a nita od onog to
nije poeleo. Ljudi koji slede ovaj put, neizbeno pate kada ne uspeju da ispune elje;
pate zbog razoaranja i nezadovoljstva. Ali oni jednako pate i kad ostvare elje: pate
zbog straha da e eljeni objekat iseznuti, da e se trenutak zadovoljenja pokazati
prolaznim, kao to ustavari i jeste. Ti ljudi uvek su uznemireni, u prieljkivanju,
ostvarenju ili gubljenju eljenog objekta. Budui Buddha je iskusio taj put, pre nego to
je napustio svetovni ivot i postao isposnik, i znao je da to nije put ka miru.
Alternativa je put samoodricanja, namerno uzdravanje od zadovoljenja elja. U
Indiji, pre 2500 godina, taj put samoporicanja bio je doveden do krajnosti, spreavanjem
svih prijatnih i izazivanjem samo neprijatnih doivljaja.
Razlog ovog samokanjavanja bio je da nas izlei od udnje i odbojnosti i tako nam
poisti um. Praksu ovakvih odricanja vidimo irom sveta u raznim oblicima religijskog
ivota. Budui Buddha proao je i taj put u godinama posle prihvatanja ivota
beskunika. Probao je razne asketske prakse do stepena da se njegovo telo svodilo samo
na kost i kou, ali je video da ipak nije osloboen. Kanjavanje tela ne proiava um.
Meutim, ne mora se samoodricanje sprovoditi do takvih krajnosti. Moe se primenjivati u umerenijem obliku, odustajanjem od zadovoljenja elja koje ukljuuju nezdrave
akcije. Ova vrsta samokontrole izgleda prihvatljivija od uivanja u zadovoljstvima, jer na
taj nain emo izbei bar nemoralne akcije. Ali, ako se samoodricanje ostvaruje samo
kroz samopotiskivanje, poveae se mentalna napetost do opasnog stepena. Sve potisnute
elje akumulirae se kao voda poplave iza nasipa samoporicanja. Jednog dana nasip mora
popustiti i osloboditi unitavajuu bujicu.
Sve dok uslovljenost ostaje u umu, ne moemo biti sigurni i mirni. Sila, iako
korisna, ne moe se odravati iskljuivo snagom volje. Razvijanje samadhija e pomoi,
ali to je samo delimino reenje koje ne funkcionie u dubinama uma, gde lee koreni
problema, koreni neistota. Sve dok ti koreni ostaju u podsvesti, nema prave, trajne sree,
nema osloboenja.
Ali, ako se iz uma uklone sami koreni uslovljenosti, nestae opasnost preputanja
nezdravim akcijama, nee biti potrebe za samorepresijom jer e nestati sam impuls za
vrenje nezdravih radnji. Osloboeni napetosti prieljkivanja ili potiskivanja, najzad
emo iveti u miru.
Da bi otklonili korene, potreban je metod kojim moemo prodreti u dubinu uma, da
bi delovali na neistoe na mestu gde one nastaju. Taj metod je ono to je pronaao
Buddha: veba mudrosti, ili paa. To mu je omoguilo prosvetljenje. Zove se i
vipassana-bhavana, razvoj uvida u nau vlastitu prirodu, uvida sa kojim se moe nai i
eliminisati uzrok patnje. To je Buddhino otkrie ono to je praktikovao za vlastito
osloboenje i to je uio druge celog ivota. To je jedinstveno za njegovo uenje i
Buddha mu je pridavao najvei znaaj. Stalno je govorio: Koncentracija je vrlo korisna,
blagotvorna ako je podrana moralom. Mudrost je vrlo korisna, blagotvorna ako je
podrana koncentracijom. Um se oslobaa svih neistota, ako je podran mudrou.3
Moral i koncentracija, sila i samadhi ve su sami za sebe korisni, ali njihov pravi
znaaj je da vode mudrosti. Samo razvijanjem pae nalazimo pravi srednji put izmeu
krajnosti uivanja u zadovoljstvima i samorepresije. Vebanjem morala izbegavamo
najgrublje oblike mentalnog pobuivanja. Koncentracijom um dalje smirujemo i
oblikujemo u efikasan alat kojim emo preduzeti posao samoistraivanja. Meutim, samo
mudrou moemo prodreti u unutranju realnost i osloboditi se neznanja i vezanosti.
Dva dela Plemenitog osmostrukog puta ukljuena su u uvebavanje mudrosti:
ispravna misao i ispravno razumevanje.
Ispravna misao
Nije potrebno da prestanu sve misli pre nego to ponemo sa vipassana-bhavanom.
Misli mogu i dalje postojati. Meutim, da bi poeli sa radom, potrebno je da se

svesnost odrava iz asa u as. Misli mogu ostati, ali se menja njihova priroda. udnja i
odbojnost su smirene kroz svesnost disanja. Um je, bar na povrinskom nivou, postao
miran i poeo da misli o Dhammi, o nainu oslobaanja od patnje. Tekoe koje su se
javile na poetku svesnosti disanja, sada su prole ili su bar donekle prevladane.
Pripremljeni smo za sledei korak, ispravno razumevanje.
Ispravno razumevanje
Prava mudrost je tek ispravno razumevanje. Razmiljanje o istini nije dovoljno.
Moramo ostvariti istinu za sebe, moramo videti stvari onakve kakve one zaista jesu, ne
samo onakve kakve se ine da jesu. Oigledna istina jeste realnost, ali realnost koju
moramo prodreti da bi doiveli krajnju realnost nas samih i da bi eliminisali patnju.
Postoje tri vrste mudrosti: primljena mudrost (suta-maya paa), intelektualna
mudrost (cinta-maya paa) i doivljena mudrost (bhavana-maya paa). Bukvalno
znaenje fraze suta-maya paa je "mudrost za koju smo uli" mudrost nauena od
drugih, itanjem knjiga ili, na primer, sluanjem propovedi ili predavanja. To je mudrost
nekog drugog, za koju smo odluili da je prihvatimo kao svoju. Prihvatanje moe biti iz
neznanja. Na primer, ljudi koji su odrasli u drutvu sa odreenom ideologijom, sistemom
verovanja, religioznim ili nekim drugim, prihvatie bez razmiljanja ideologiju tog
drutva. Prihvatanje moe biti i zbog udnje. Voe drutva mogu izjaviti da prihvatanje
postojee ideologije, tradicionalnih verovanja garantuje divnu budunost; mogu rei da
e svi koji je prihvate posle smrti otii u raj. Naravno, blaenstvo raja vrlo je privlano, i
zato verovanje rado prihvatamo. Prihvatanje moe biti i iz straha. Voe mogu videti da
ljudi imaju sumnje i pitanja u vezi drutvene ideologije, i zato ih opominju da prihvate
opteprihvaena verovanja, plaei ih stranim kaznama koje e ih snai ako ih ne
prihvate; izjavljuju, moda, da e svi koji ne prihvataju ii posle smrti u pakao. Naravno,
ljudi ne ele da idu u pakao, prei e preko svojih sumnji i prihvatiti verovanje drutva.
Prihvaena iz slepog verovanja, iz udnje ili straha, primljena mudrost nije vlastita
mudrost, nije neto lino doivljeno. To je pozajmljena mudrost.
Druga vrsta mudrosti je intelektualno razumevanje. Poto smo proitali ili uli neko
uenje, razmatramo ga i ispitujemo da li je zaista racionalno , korisno i praktino. Ako
zadovoljava na intelektualnom nivou, prihvatamo ga kao istinito. To jo uvek nije na

vlastiti uvid, ve samo intelektualizacija mudrosti koju smo uli.
Trea vrsta mudrosti je ona koja nastaje iz linog iskustva, iz line realizacije
istine. To je mudrost koju ivimo, prava mudrost koja e doneti promenu u ivotu,
promenom same prirode uma.
U svetovnim stvarima, doivljena mudrost ne mora uvek biti potrebna ili
preporuljiva. Dovoljno je prihvatiti upozorenje drugih da je vatra opasna, ili potvrditi
injenicu deduktivnim razmiljanjem. Suludo je insistirati na bacanju u vatru da bi
prihvatili injenicu da emo se ispei. Meutim, u Dhammi, doivljena mudrost je od
sutinskog znaaja, jer nam omoguava da se oslobodimo uslovljenosti.
Mudrost ostvarena sluanjem drugih i intelektualnim istraivanjem korisna je ako
nas inspirie i vodi da idemo ka treem tipu mudrosti, pai, doivljenoj mudrosti. Ali,
ako se zadovoljimo jednostavnim prihvatanjem primljene mudrosti, bez postavljanja
pitanja, to postaje vrsta ogranienja, prepreka ostvarenju doivljenog razumevanja. Na
isti nain, ako smo zadovoljni samo kontemplacijom istine, da je istraimo i razumemo
intelektualno, ne inei napor da je neposredno doivimo, onda sve nae intelektualno
razumevanje za ostvarenje slobode postaje prepreka umesto pomo.
Svako od nas mora neposredno doiveti istinu, praksom bhavane; samo to
doivljeno iskustvo oslobodie um. Ostvarenje istine od strane nekog dugog, nee nas
osloboditi. ak i Buddhino prosvetljenje moglo je osloboditi samo jednog oveka,
Siddhatthu Gotamu. Ostvarenje nekog drugog, moe biti samo inspiracija, pokazani put
koji treba da sledimo, ali svoj posao moramo uraditi sami. Kao to je Buddha rekao,
Sami morate uraditi svoj posao;
oni koji su ostvarili cilj samo e pokazati put.3
Istinu moemo iveti, doiveti izravno, samo u okviru sebe. Sve to je spolja uvek
je udaljeno od nas. Samo u sebi moemo imati stvaran, neposredan, ivi doivljaj
stvarnosti.
Od tri vrste mudrosti, prve dve nisu specifine za Buddhino uenje. Obe su
postojale u Indiji i pre njega. ak i u njegovo vreme bilo je onih koji su izjavljivali da
ue sve to je i on uio.4 Buddhin jedinstven doprinos svetu je lino ostvarenje istine kroz
ostvarenje doivljene mudrosti, bhavana-maya paa. Taj nain postizanja neposredne

realizacije istine je tehnika vipassana-bhavana.
Vipassana-bhavana
Vipassana se esto opisuje kao bljesak uvida, iznenadna intuicija istine. Opis je
taan, ali u stvari postoji metod korak po korak, koji meditanti mogu koristiti, da bi
napredovali do take u kojoj je takva intuicija mogua. Taj metod je Vipassana-bhavana,
razvoj uvida, poznat pod nazivom Vipassana meditacija.
Re passana znai "vienje", obina vrsta gledanja otvorenim oima. Vipassana
oznaava posebnu vrstu gledanja: posmatranje realnosti u okviru sebe. To se ostvaruje
uzimanjem za objekat panje naih vlastitih fizikih oseta. Tehnika je sistematsko, bez
strasti, posmatranje oseaja u sebi. To posmatranje otkriva celokupnu stvarnost uma i
tela.
Zato oseaja? Prvo, zato to preko oseta neposredno doivljavamo realnost.
Ukoliko neto ne doe u kontakt sa pet ula ili sa umom, to za nas ne postoji. To su vrata
kroz koja doivljavamo svet, osnova celokupnog iskustva. Kad god neto doe u kontakt
sa est ulnih osnova, dolazi do oseta. Buddha je proces ovako opisao: Ako neko uzme
dva tapia i trlja jedan o drugi, zbog trenja se stvara toplota, stvara se varnica. Isto tako,
iz kontakta koji doivljavamo kao prijatan, nastaju prijatni oseti. Kao rezultat kontakta
koji doivljavamo kao neprijatan, nastaju neprijatni oseti. Iz kontakta koji doivljavamo
kao neutralan, nastaju neutralni oseti.5
Kontakt nekog objekta sa umom ili telom stvara varnicu oseta. Tako su oseaji
kanal kroz koji doivljavamo svet, sa svim njegovim pojavama, fizikim i mentalnim. Da
bi razvili doivljenu mudrost, moramo postati svesni ta stvarno doivljavamo; to jest,
moramo razviti svesnost oseaja.
Dalje, fiziki oseti blisko su povezani sa umom i, kao i dah, predstavljaju odraz trenutnog mentalnog stanja. Kad mentalni objekti misli, ideje, mata, emocije, uspomene,
nade, strahovi dou u kontakt sa umom, nastaju oseaji. Svaka misao, svaka emocija,
svaka mentalna radnja praena je odgovarajuim osetima u telu. Zato posmatranjem
fizikih oseta, mi takoe posmatramo um.
Oseti su nezamenjivi u istraivanju krajnje istine. Sve to u svetu doivimo

izazvae osete u telu. Oset je raskre na kome se sreu um i telo. Iako fiziki po prirodi,
oni su takoe jedan od etiri mentalna procesa (vidi glavu dva). Nastaju u telu a oseaju
se umom. U mrtvom telu i neivoj materiji ne moe biti oseta jer um nije pisutan. Ako
nismo svesni ovog doivljaja, nae istraivanje stvarnosti ostaje nekompletno i povrno.
Kao to ienjem vrta od korova moramo biti svesni skrivenog korenja i njegove vitalne
uloge, isto tako, ako hoemo da razumemo sopstvenu prirodu i sa njom pravilno
postupamo, moramo biti svesni oseta, od kojih veina ostaje skrivena od nas.
Oseti postoje stalno irom tela. Svaki kontakt, mentalni ili fiziki, stvara osete.
Svaka biohemijska reakcija proizvodi osete. U obinom ivotu svesni um nije dovoljno
izotren da bi bio svestan svih oseta, ve je svestan samo najintenzivnijih. Ali, kada
jednom izotrimo um kroz praksu anapana-sati i razvijemo kvalitet svesnosti, postajemo
sposobni da svesno doivimo stvarnost svakog oseta u nama.
U praksi svesnosti disanja nastojimo da posmatramo prirodno disanje, bez namere
da ga kontroliemo ili reguliemo. Slino u praksi vipassana-bhavana, jednostavno
posmatramo telesne osete. Sistematski pomeramo panju kroz celu fiziku strukturu, od
glave do nogu i od nogu do glave, od jednog ekstremiteta do drugog. Dok to radimo, ne
tragamo za odreenom vrstom oseta, niti pokuavamo da izbegnemo osete neke druge
vrste. Nastojimo samo da posmatramo objektivno, da smo svesni bilo kakvih oseta koji se
manifestuju u telu. Oni mogu biti bilo kakvi: toplota, hladnoa, teina, lakoa, svrab,
brujanje, skupljanje, irenje, pritisak, bol, trnjenje, pulsiranje, vibriranje, ili bilo ta
drugo. Meditant ne trai nita posebno, ve samo posmatra obine fizike osete, kako se
prirodno dogaaju.
Ne nastojimo da otkrijemo uzrok oseta. Oni mogu nastati usled atmosferskih
uslova, zbog poloaja u kome sedimo, kao posledica neke stare bolesti ili slabosti u telu,
ili ak zbog hrane koju smo jeli. Razlog nije vaan i ne razmatramo ga. Vano je biti
svestan oseta koji se dogaaju ovog trenutka u delu tela na koji smo usredsredili panju.
Kada prvi put ponemo sa ovom praksom, moda emo moi da pratimo osete u
nekim delovima tela, a u drugim ne. Sposobnost svesnosti jo nije potpuno razvijena,
tako da oseamo samo intenzivne osete, a finije i suptilnije ne. Meutim, u jednom
prolazu kroz telo, nastavljamo
da obraamo panju na svaki deo tela, sistematski
pomerajui svesnost, ne dozvoljavajui da nam panju privuku najjai oseti.

Uvebavanjem koncentracije, nauili smo da fiksiramo panju na jedan, svesno odabrani
objekat. Sada koristimo tu sposobnost da pomeramo panju kroz svaki deo tela,
odreenim redom, bez preskakanja delova gde su oseti nejasni, ili skakanja na delove gde
su istaknuti, ne oklevajui kod nekih oseta, ne pokuavajui da izbegnemo druge. Tako
postepeno dolazimo do situacije da zapaamo osete u svakom delu tela.
Kada ponemo sa praksom svesnosti disanja, disanje e obino biti dosta teko i
nepravilno. Zatim se postepeno smiruje i postaje lake, finije, suptilnije. Slino, kada
ponemo sa praksom vipassana bhavane, obino doivljavamo grube, intenzivne,
neprijatne osete za koje nam se ini da dugo traju. Istovremeno mogu nastati snane
emocije ili davno zaboravljene misli i uspomene, donosei sa sobom mentalne ili fizike
neugodnosti, ak i bol. Smetnje u vidu udnje, odbojnosti, tuposti, uzbuenja i sumnje,
koje su ometale na napredak za vreme prakse svesnosti disanja, mogu se sada opet
pojaviti i dobiti takvu snagu da uopte nije mogue odravati svesnost oseaja. Suoeni
sa tom situacijom moramo se vratiti na vebu svesnosti disanja da bi jo jedanput smirili i
izotrili um.
Kao meditanti, mi strpljivo, bez oseanja poraenosti, radimo na ponovnom
uspostavljanju koncentracije, shvatajui da su sve te tekoe u stvari rezultat naeg
poetnog uspeha. Neke duboko ukorenjene uslovljenosti su pokrenute i poele su da se
pojavljuju na svesnom nivou. Postepeno, neprekidnim naporom, ali bez napetosti, um
opet postaje miran i usmeren. Snane misli i emocije prolaze i moemo se vratiti
svesnosti oseaja. Stalnim ponavljanjem i kontinuitetom prakse, intenzivni oseti
rastvaraju se u ujednaenije i suptilnije, prelazei na kraju u vibracije, koje nastaju i
prolaze velikom brzinom.
Meutim, za meditaciju nije vano da li su oseaji prijatni ili neprijatni, snani ili
suptilni, uniformni ili raznoliki. Zadatak je jednostavno da objektivno posmatramo.
Koliko god da su neugodni neprijatni oseti, kojiko god da su privlani prijatni, mi radimo
svoj posao ne dozvoljavajui sebi da budemo ometeni ili uhvaeni bilo kakvim osetom.
Na posao je da samo posmatramo sebe bez vezivanja, kao to naunik posmatra
eksperiment u laboratoriji.
Prolaznost, nepostojanje ega i patnja

Kako nastavljamo sa meditacijom, uskoro shvatamo jednu sutinsku injenicu
nai oseti se stalno menjaju. Svakog trenutka, u svakom delu tela, nastaju oseti i svaki
oset je indikacija promene. Svakog asa dogaaju se promene u svakom delu tela, u vidu
elektromagnetskih i biohemijskih reakcija. Svakog trenutka, jo i veom brzinom, menja
se mentalni proces, to se manifestuje u fizikim promenama.
To je realnost uma i materije: menjaju se i nestalni su anicca. Svakog trenutka
subatomske estice, od kojih se telo sastoji, nastaju i nestaju. Svakog asa mentalne
funkcije se pojavljuju i iezavaju, jedna za drugom. Sve u nama, fiziko i mentalno, kao
i u spoljnjem svetu, menja se svakog trenutka. Ranije smo moda znali da je to tako,
moda smo to intelektualno razumeli. Sada, meutim, kroz praksu vipassana-bhavane,
doivljavamo realnost nestalnosti neposredno u okviru sopstvenog tela. Neposredan
doivljaj prolaznih oseta dokazuje nam nau prolaznu prirodu.
Svaki deli tela, svaki umni proces je u stanju stalnog protoka. Nema nieg to
izmie promenama koje se deavaju svakog trenutka, nema vrstog jezgra za koje se
moemo uhvatiti, nieg to bi mogli zvati "Ja", ili "moje". To "Ja" je zaista samo
kombinacija stalno promenjivih procesa.
Tako meditantu postaje jasna druga sutinska realnost: anatta nema stvarnog
"Ja", nema stalnog sopstva ili ega. Ego, kome smo toliko predani, je iluzija stvorena
kombinacijom mentalnih i fizikih procesa, procesa u stalnom menjanju. Istraivi telo i
um do najdubljeg nivoa, vidimo da ne postoji nepromenjivo jezgro, nema sutine koja je
nezavisna od procesa promene, nema nieg to ne podlee zakonu nestalnosti. Postoji
samo bezlina pojava, menjanje van nae kontrole.
Sada druga realnost postaje jasna. Svaki napor da zadrimo neto, govorei "To
sam ja, to je moje" sigurno e nas uiniti nesrenim, jer pre ili kasnije, to neto za ta se
vezujemo prolazi, ili taj "Ja" prolazi. Vezivanje za ono to je nestalno, prolazno, iluzorno
i van naeg uticaja je patnja, dukkha. To shvatamo ne zato to nam neko kae da je to
tako, ve zato to to neposredno doivljavamo, praenjem oseaja u telu.
Smirenost
Kako onda da sebe ne inimo nesrenim? Kako da ivimo bez patnje?

Jednostavnim posmatranjem bez reagovanja: umesto da pokuavamo da zadrimo jedan
doivljaj i da izbegavamo drugi, da ovo privlaimo, ono odbacujemo, samo objektivno
istraujemo svaku pojavu, staloeno, uravnoteenog uma.
To zvui dosta jednostavno, ali ta da radimo kada sednemo da meditiramo jedan
sat i posle deset minuta osetimo bol u kolenu? Odmah ponemo da mrzimo bol, elei da
to pre proe. Ali, on ne prolazi; umesto toga, to ga vie mrzimo, on postaje jai. Fiziki
bol postaje mentalni bol, stvarajui veliku nevolju.
Kad bi uspeli da za momenat samo posmatramo fiziki bol; kad bi se bar i
privremeno oslobodili zablude da je to na bol, da mi oseamo bol; ako moemo ispitati
oset objektivno, kao doktor koji ispituje bol nekog drugog, videemo da se sam bol
menja. Ne zadrava se veno; svakog trenutka on se menja, prolazi, ponovo nastaje, opet
se menja.
Kada to shvatimo kroz lini doivljaj, ustanoviemo da nas bol vie ne moe
preplaviti i nama vladati. Moda e nestati brzo, moda ne, to nije vano. Ne patimo vie
zbog bola, jer ga moemo posmatrati bez vezivanja.
Put ka slobodi
Razvijanjem svesnosti i smirenosti, moemo se osloboditi patnje. Patnja poinje
zbog nepoznavanja nae sopstvene stvarnosti. U mraku tog neznanja, um reaguje na svaki
oset dopadanjem ili nedopadanjem, udnjom ili odbojnou. Svaka takva reakcija stvara
patnju sada i stavlja u pogon lanac dogaaja koji e doneti patnju u budunosti.
Kako se moe prekinuti taj lanac uzroka i posledica? Na neki nain, zbog prolih
akcija uinjenih u neznanju, ivot je poeo, pokrenut je tok uma i materije. Da li da onda
izvrimo samoubistvo? Ne, to ne bi reilo problem. U trenutku samoubistva um je pun
jada, pun odbojnosti. Sve to bi nastupilo sledee bilo bi, takoe, puno patnje. Takva
akcija ne moe voditi ka srei.
ivot je poeo i od toga ne moemo pobei. Da li treba da unitimo est osnova
ulnog iskustva? Moemo iskopati oi, odsei jezik, unititi nos i ui. Ali, kako da
unitimo telo? Kako da unitimo um? To bi opet bilo samoubistvo, od koga nema koristi.
Da li da unitimo objekte svih est osnova, sve prizore, zvuke itd? To nije mogue.
Univerzum sadri bezbroj objekata; nikada ih ne moemo sve unititi. Kada jednom est
ulnih osnova postoje, nemogue je spreiti njihov kontakt sa odgovarajuim objektima.
im doe do kontakta, obavezno se javlja oset.
Ovo je taka u kojoj se lanac moe prekinuti. Glavna stvar se deava ba kod oseta.
Svaki oset izaziva dopadanje ili nedopadanje. Ova trenutna, nesvesna reakcija dopadanja
ili nedopadanja, odmah se umnoava i pojaava u veliku udnju ili odbojnost, u
vezivanje, stvarajui patnju sada i u budunosti. To postaje slepa navika koju mehaniki
ponavljamo.
Meutim, upranjavanjem vipassana-bhavane, razvijamo svesnost svakog oseta.
Razvijamo i staloenost. Ne reagujemo. Ispitujemo osete bez strasti, bez simpatije ili
antipatije, bez udnje, odbojnosti ili vezivanja. Svaki oset sada ne dovodi do reakcije, ve
do mudrosti, pae, uvida: Ovo je nestalno, mora se promeniti, nastalo je i nestae.
Lanac je prekinut, patnja je zaustavljena. Nema nove reakcije udnje ili odbojnosti,
i nema uzroka za nastajanje patnje. Uzrok patnje je kamma, mentalna akcija, to jest, slepa
reakcija udnje i odbojnosti, sankhara. Kada je um svestan oseta ali zadrava staloenost,
nema takvih reakcija, nema uzroka patnje.Prestali smo sami sebi da stvaramo patnju.
Buddha je rekao,
Sve sankhare su nestalne.
Kada to uoite sa pravim uvidom,
postajete odvojeni od patnje;
to je put proienja.6
Ovde re sankhara ima vrlo iroko znaenje. Slepa reakcija uma zove se sankhara,
ali i rezultat te reakcije, njen plod, takoe je poznat kao sankhara. Kakvo seme, takav
plod. Sve to doivljavamo u ivotu je, u krajnjem sluaju, rezultat naih sopstvenih
mentalnih akcija. Zato, u irem smislu, sankhara znai bilo ta u ovom uslovljenom
svetu, sve to je stvoreno, formirano, sainjeno. Stoga, "Sve stvorene stvari su prolazne,"
bilo mentalne ili fizike, sve u svemiru. Kada posmatramo tu istinu doivljenom
mudrou kroz praksu vipassana-bhavane, nestaje patnja jer uklanjamo njen uzrok; to
jest, odustajemo od navike udnje i odbojnosti. To je put ka slobodi.
Poenta je da nauimo da ne reagujemo, kako ne bi stvarali nove sankhare. Pojavi se

oset i poinje simpatija ili antipatija. Ako nismo svesni bljeska tog momenta, on se
ponavlja i pojaava u udnju ili odbojnost, postajui snana emocija koja e eventualno
nadvladati svesni um. Emocija nas je preplavila i gubimo sposobnost racionalnog
rasuivanja. Rezultat je da se naemo uvueni u nezdrav govor i akciju, tetei i sebi i
drugima. Sebi stvaramo jad, patei sada i u budunosti, a sve zbog jednog momenta slepe
reakcije.
Ali, ako smo svesni take u kojoj proces reagovanja poinje to jest, ako smo
svesni oseta moemo izabrati da ne dozvolimo bilo kakvu reakciju i njeno pojaavanje.
Pratimo oset bez reakcije, niti nam se dopada niti ne dopada. Sam oset nema anse da se
razvije u udnju ili odbojnost, u snanu emociju koja e nas preplaviti; on samo nastane i
proe. Um ostaje uravnoteen, miran. Sreni smo sada i moemo oekivati sreu u
budunosti, jer nismo reagovali.
Ta sposobnost da ne reagujemo veoma je vredna. Kada smo svesni oseta u telu i u
isto vreme smo staloeni, u tim momentima um je slobodan. Moda e to u poetku biti
samo nekoliko trenutaka u vreme meditacije, a svo ostalo vreme um je uvuen u staru
naviku reagovanja na osete, stari krug udnje, odbojnosti i bede. Ali stalnom praksom, tih
nekoliko trenutaka, postae sekunde, postae minuti, dok se konano ne razbije stara
navika reagovanja i um stalno ostane u miru. Tako se patnja moe zaustaviti. Tako
moemo prestati da sebi stvaramo jad i emer.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Zato moramo pomerati panju kroz telo odreenim redosledom?
S.N.Goenka: Zato to hoemo da istraimo celokupnu realnost uma i materije. Da
bi to uradili moramo razviti sposobnost da oseamo ta se deava u svakom delu tela;
nijedan deo ne treba da bude izostavljen. Takoe moramo razviti sposobnost da
posmatramo ceo opseg oseta. Evo kako je Buddha opisao praksu: Osete doivljavamo
svuda u granicama tela, svuda gde u telu postoji ivot. Ako panju pomeramo sluajno, iz
jednog dela u drugi, prirodno ona e uvek biti privuena u oblasti gde su oseti najjai.
Zanemariemo odreene delove tela i neemo nauiti da posmatramo suptilne osete.
Nae posmatranje e ostati parcijalno, nekompletno i povrno. Zato je od sutinskog

znaaja da pomeramo panju odreenim redom.
Kako da znamo da sami ne stvaramo osete?
Moete se testirati. Ako sumnjate da li su oseti koje imate realni, moete sebi zadati
dve, tri komande, autosugestije. Ako ustanovite da se oseti menjaju prema vaim
naredbama, znaete da nisu realni. U tom sluaju morate odbaciti ceo doivljaj i ponovo
poeti posmatranjem disanja za neko vreme. Ali, ako ustanovite da ne moete kontrolisati
osete, da se ne menjaju po vaoj elji, treba da odbacite sumnju i prihvatite da je iskustvo
realno.
Ako su ti oseti realni, zato ih ne oseamo u obinom ivotu?
Oseate ih, na nesvesnom nivou. Svesni um ih nije svestan, ali nesvesni um svakog
momenta prati osete i reaguje na njih. Taj proces se dogaa dvadeset i etiri asa na dan.
Upranjavanjem Vipassane, razbijate prepreku izmeu svesnog i nesvesnog. Postajete
svesni svega to se dogaa u mentalno-fizikoj strukutri, svega to doivljavate.
Da namerno oseamo fiziki bol to zvui kao mazohizam.
Tako bi i bilo da se od vas trai da samo doivljavate bol. Umesto toga, od vas se
trai da objektivno posmatrate bol. Kada posmatrate bez reakcije, um sam po sebi prodire
ispod oigledne realnosti bola do njegove suptilne prirode, koju predstavljaju vibracije,
nastajanje i nestajajanje svakog trenutka. Kada doivite tu finu realnost, bol vas ne moe
nadvladati. Sami ste svoj gospodar, slobodni ste od bola.
Ali bol moe biti i signal da je odseen krvotok za deo tela. Da li je mudro
ignorisati taj signal?
Pa, ustanovili smo da ova veba ne teti; u suprotnom, ne bi je preporuivali.
Hiljade ljudi upranjavalo je ovu tehniku. Nije mi poznat ni jedan jedini sluaj, da se
povredio neko ko je ispravno radio. Zajedniko iskustvo je da telo postaje elastino i
savitljivo. Bol nestaje kada nauimo da se sa njim suoimo uravnoteenog uma.
Da li je mogue praktikovati Vipassanu posmatranjem na bilo kojim od est ulnih

vrata, na primer, posmatranjem oka i vizije ili uha i zvuka?
Naravno. Pod uslovom da posmatranje ukljui svesnost oseta. Kada doe do
kontakta na bilo kojoj od est ulnih osnova oko, uho, nos, jezik, telo, um javlja se
oset. Ako ga nismo svesni, gubimo taku u kojoj poinje reakcija. Kod veine ula,
kontakt moe biti samo povremen. Povremeno ui mogu uti zvuk, povremeno ne.
Meutim, na dubljem nivou, postoji kontakt uma i materije u svakom trenutku, stvarajui
stalno osete. Iz tog razloga, posmatranje oseta je najpogodniji i najoigledniji nain da
doivimo injenicu nestalnosti. Morate ovim ovladati pre nego to nameravate da
posmatrate na drugim ulnim vratima.
Kako napredujemo, ako odluimo da posmatramo sve onako kako dolazi?
Napredak se meri time da li razvijate smirenost. U stvari i nemate neki pravi izbor
sem smirenosti, jer ne moete promeniti osete ili ih stvarati. to god doe, doe. Moe
biti prijatno ili neprijatno, ovog ili onog tipa, ali ako odravate smirenost, sigurno
napredujete. Razbijate staru naviku uma da reaguje.
To se odnosi na meditaciju, ali kako je u ivotu?
Kada u svakodnevnom ivotu iskrsne problem, nekoliko trenutaka posmatrajte
osete uravnoteenim umom. Kad je um blag i uravnoteen, kakvu god odluku da
donesete, bie dobra. Kada um nije uravnoteen, svaka odluka koju donesemo bie
reakcija. Morate uiti da menjate svoj nain ivota od negativnog reagovanja, ka
pozitivnoj akciji.
Ako niste ljuti ili kritiki raspoloeni, a vidite da se neto moe uraditi drugaije,
na bolji nain, onda to kaete?
Da. Morate dejstvovati. ivot je za akciju; ne treba da postanete neaktivni. Ali, u
akciju treba ii uravnoteenog uma.
Danas sam vebao da dobijem osete u delu tela koji je bio prazan i kad su se oseti
pojavili, um kao da me bocnuo; oseao sam se prepadnut. I uo sam sebe kako mentalno
urlam Bravo! A onda sam pomislio: O, ne, ne elim tako da reagujem. Ali pitam se
kako u u svakodnevnom ivotu, kako mogu da idem na utakmicu bezbola ili fudbala i da
ne reagujem?
Vi ete dejstvovati. ak i na fudbalskoj utakmici delovaete, a ne reagovati i
videete da stvarno uivate. Zadovoljstvo, zajedno sa napetou reakcije nije pravo
zadovoljstvo. Kada prestane reakcija, napetost isezava i stvarno moete poeti da
uivate u ivotu.
Znai mogu da skaem i da viem: Ura!?
Da, ali smireno. Skaite smireno.
ta da radim ako moj tim izgubi?
Nasmejte se i recite Budi srean! Budite sreni u bilo kojoj situaciji!
ini mi se da je to glavno.
Da!
DVA PRSTENA
Umro je stari bogata koji je imao dva sina. Neko vreme nastavili su da ive
zajedno, na tradicionalan indijski nain, u zajednikom domainstvu. Onda su se
posvaali i odluili da se razdvoje i podele celokupnu imovinu. Sve je podeljeno po pola
i tako su se smirili. Ali nakon toga, pronali su malu kutiju, koju je njihov otac briljivo
sakrio. Otvorili su je i nali dva prstena, jedan sa skupocenim dijamantom i drugi obian,
srebrni prsten, vredan samo par rupija.
Videvi dijamant, stariji brat postao je pohlepan i poeo da objanjava mlaem:
Meni se ini da ovaj prsten nije stekao na otac, ve da je to naslee naih predaka. Zato
ga je sklonio od drugih stvari. Poto je uvan kroz generacije u naoj porodici, treba ga
sauvati i za budue generacije. Zato u ga ja uzeti, jer sam stariji. Ti uzmi srebrni.
Mlai brat se nasmejao i rekao: U redu, budi srean sa dijamantskim prstenom, ja
u biti srean sa srebrnim. Svako je stavio svoj prsten na ruku i razili su se.
Mlai brat je razmiljao: Jasno je da je otac uvao dijamantski prsten; veoma je
skupocen. Ali zato je uvao obian srebrni prsten? Paljivo je pregledao prsten i video
da je na njemu ugravirano: Ovo e se takoe promeniti. O, to je mantra mog oca: Ovo
e se takoe promeniti! Vratio je prsten na prst.
Oba brata su se suoila sa usponima i padovima u ivotu. Kada bi dolo prolee,
stariji brat je bio jako ushien, izgubivi ravnoteu uma. Kada bi dola jesen ili zima,
padao je u depresiju, ponovo gubei mentalnu ravnoteu. Postao je napet, poveao mu se
krvni pritisak. Poto nou nije mogao da spava, poeo je da uzima pilule za spavanje, za
smirivanje, sve jae droge. Na kraju je doao do stanja da su mu bili potrebni
elektrookovi. To je bio brat sa dijamantskim prstenom.
to se tie mlaeg brata sa srebrnim prstenom, kada bi dolo prolee, on bi u njemu
uivao; nije pokuavao da pobegne od njega . Uivao je, ali gledajui svoj prsten imao je
na umu: Ovo e se takoe promeniti. I kada bi se stvarno promenilo, nasmejao bi se i
rekao: Pa, znao sam da e se to promeniti. Promenilo se, pa ta! Kada bi dola jesen ili
zima, opet bi pogledao prsten i setio se: Ovo e se takoe promeniti. Nije plakao, jer je
znao da e se to takoe promeniti. I naravno, promenilo se, prolo je. Za sve uspone i
padove, sve obrte u ivotu, znao je da nisu veni, da sve to doe mora i da proe. Nije
izgubio ravnoteu uma i iveo je mirnim, srenim ivotom.
To je bio brat sa srebrnim prstenom.
Glava VIII
SVESNOST I SMIRENOST
Svesnost i smirenost to je Vipassana meditacija. Kada se praktikuju zajedno,

vode osloboenju od patnje. Ako nedostaje jedan od ova dva kvaliteta, nemogu je
napredak prema krajnjem cilju. Obe stvari su od sutinske vanosti, isto kao to su ptici
potrebna dva krila da bi letela, ili dvokolici dva toka da bi se kretala. I moraju biti
podjednako jake. Ako ptica ima jedno krilo jako, a drugo slabo, ona ne moe pravilno
leteti. Ako dvokolica ima jedan veliki, a drugi mali toak, stalno e ii u krug. Meditant
mora jednako razviti i svesnost i smirenost, da bi napredovao na putu.
Moramo postati svesni celokupnosti uma i materije u njihovoj najfinijoj prirodi. Za
tu svrhu nije dovoljno samo biti svestan spoljnih aspekata tela i uma, kao to su fiziki
pokreti ili misli. Moramo razviti svesnost oseta u celom telu i odravati smirenost prema
njima.
Ako smo svesni, ali nedostaje smirenost, sa porastom svesnosti prema telesnim
osetima raste mogunost da reagujemo, poveavajui patnju. S druge strane, ako smo
smireni, ali ne znamo nita o osetima u nama, onda je ta smirenost vetaka, jer ne
primeujemo reakcije koje se stalno deavaju u dubinama naeg uma. Zato nastojimo da
razvijemo i svesnost i smirenost do najvieg stepena. Trudimo se da budemo svesni svega
to se deava u nama i istovremeno da na to ne reagujemo, shvatajui da e se to
promeniti.
To je prava mudrost: razumevanje sopstvene prirode, razumevanje na bazi
neposrednog iskustva istine duboko u nama. To je ono to je Buddha zvao yatha-bhutanana-dassana, mudrost ostvarena posmatranjem stvarnosti onakve kakva zaista jeste. Sa
tom mudrou moemo se osloboditi patnje. Svaki oset koji nastane, samo e doprineti
razumevanju prolaznosti. Istovremeno prestaju sve reakcije, sve sankhare udnje i
odbojnosti. Kada nauimo da posmatramo stvarnost objektivno, prestajemo sebi da
stvaramo novu patnju.
Zaliha prolih reakcija

Ako smo svesni i uravnoteeni prestaemo sa novim reakcijama, novim izvorima
patnje. Ali postoji jo jedan aspekt nae patnje koji moramo razmotriti. Ako od ovog
trenutka na dalje prestnemo sa reagovanjem, neemo stvarati nove uzroke patnje, ali
svako od nas poseduje zalihu uslovljenosti, ukupnu sumu svih prolih reakcija. ak iako
ne dodajemo nita novo postojeoj zalihi, stare nagomilane sankhare ipak e izazivati
patnju.
Re sankhara moe se prevest kao "tvorevina", podrazumevajui sam in
formiranja kao i to to je formirano. Svaka reakcija je posledjni korak, rezultat u nizu
mentalnih procesa, ali ona, takoe, moe biti i prvi korak, uzrok nove mentalne sekvence.
Svaka sankhara uslovljena je procesima koji su do nje doveli i istovremeno uslovljava
procese koji slede.
Uslovljenost utie na drugu mentalnu funkciju, percepciju (razmatrano u glavi
dva). Svesnost u osnovi ne diferencira, ne diskriminira. Njen zadatak je da samo
registruje da je dolo do kontakta uma i tela. Meutim, percepcija je diskriminativna. Ona
privlai zalihu prolih doivljaja da bi procenila i kategorizovala svaku novu pojavu.
Prole reakcije postaju referentne take pomou kojih pokuavamo da razumemo novi
doivljaj; ocenjujemo ga i klasifikujemo prema naim prolim sankharama.
Na taj nain stare reakcije udnje i odbojnosti utiu na nae zapaanje sadanjosti.
Umesto da vidimo realnost, mi kao da gledamo "kroz zatamnjeno staklo." Percepcija
spoljnjeg sveta i sveta u nama iskrivljena je i zamuena naim prolim uslovljenostima,
naim sklonostima i predrasudama. Zbog iskrivljene percepcije, jedan u sutini neutralan
oset odmah postaje prijatan ili neprijatan. Ponovo reagujemo na ovaj oset, stvarajui
sveu uslovljenjost koja dalje krivi nau percepciju. Na taj nain, svaka reakcija postaje
uzrok novih reakcija, pri emu je svaka uslovljena prolim reakcijama i uslovljava
budue reakcije.
Dvostruka funkcija sankhara pokazana je u lancu uslovljenog nastajanja (vidi
glavu IV). Druga karika u lancu je sankhara, koja je neposredan preduslov za nastajanje
svesnosti, prvog od etiri mentalna procesa. Meutim, sankhara je takoe poslednji u
seriji procesa, sledei svesnost, percepciju i osete. Tako se ona u lancu procesa ponovo
javlja posle oseta, kao reakcija udnje i odbojnosti. udnja ili odbojnost razvijaju se u
vezanost, koja postaje podsticaj za novu fazu mentalne i fizike aktivnosti. Tako proces
sam sebe hrani. Svaka sankhara pokree lanac dogaaja koji rezultira u novoj sankhari,
koja pokree nov lanac dogaaja, itd. To je beskrajno ponavljanje, zaarani krug. Svaki
put kada reagujemo, pojaavamo mentalnu naviku reagovanja. Svaki put kada razvijemo
udnju ili odbojnost, jaamo tendenciju uma da nastavi da ih stvara. Kada je mentalna
navika jednom uspostavljena, uhvaeni smo u njoj.
Na primer, ovek nas sprei da doemo do eljenog objekta. Smatramo da je ovek
veoma lo i oseamo antipatiju prema njemu. Na stav nije baziran na ovekovom
karakteru, ve na injenici da je osujeena naa elja. Miljenje se urezuje duboko u nau
podsvest. Svaki naredni kontakt sa tim ovekom obojen je stvorenim miljenjem i izaziva
neprijatne osete, koji dovode do nove odbojnosti, koja dalje jaa oblikovanu sliku. ak
ako se sretnemo i posle dvadeset godina, odmah emo stvoriti sliku da je taj ovek veoma
lo i oseamo antipatiju. ovek je mogao potpuno promeniti karakter za dvadeset godina,
ali mi sudimo na bazi prethodnog iskustva. Ne reagujemo na samog oveka, ve na nau
sliku o njemu, zasnovanu na prvoj slepoj reakciji i zato reagujemo pristrasno.
U drugom sluaju, neko nam pomogne da doemo do eljenog objekta. Verujemo
da je ovek veoma dobar i simpatiemo ga. Slika se zasniva samo na injenici da nam je
pomogao da zadovoljimo vlastitu elju, a ne na paljivom razmatranju njegovog
karaktera. Pozitivna slika se urezuje u podsvest i utie na sve naredne kontakte sa njim,
izazivajui prijatne osete, koji pojaavaju nae simpatije, to uvruje nau sliku. Bez
obzira koliko godina proe u meuvremenu, ista stvar ponavlja se kod svakog kontakta.
Ne reagujemo na samog oveka, ve na nau sliku o njemu, zasnovanu na prvobitnoj
slepoj reakciji.
Na taj nain sankhara moe dati novu reakciju, odmah i u budunosti. Svaka
naredna reakcija postaje uzrok novih reakcija, koje vode u dalju patnju. To je proces
ponavljanja reakcija, patnje. Smatramo da delujemo prema spoljnjoj realnosti, a u stvari
reagujemo na nae osete, uslovljene naim percepcijama, koje su uslovljene naim
reakcijama. ak ako od ovog momenta prestanemo da stvaramo nove sankhare, jo uvek
moramo raunati sa sankharama akumuliranim u prolosti. Zbog te stare zalihe, ostae
tendencija da reagujemo, koja se svakog trenutka moe potvrditi, stvarajui novu patnju.
Sve dok postoje stare uslovljenosti, nismo potpuno osloboeni patnje.
Kako moemo izbrisati stare reakcije? Da bi odgovorili na ovo pitanje, potrebno je
proces Vipassana meditacije shvatiti jo dublje.
Brisanje starih uslovljenosti
Dok upranjavamo Vipassanu, na zadatak je jednostavno posmatranje oseta u telu.
Ne zanimaju nas uzroci pojedinih oseta; dovoljno je razumeti da je svaki oset indikacija
neke unutranje promene. Po poreklu, promene mogu biti mentalne ili fizike. Um i telo
funkcioniu meuzavisno i esto se ne mogu odvajati. ta god da se dogodi na jednom
nivou, slino e se reflektovati i na drugom.
Na fizikom nivou, kao to je reeno u glavi 2, telo se sastoji iz subatomskih
estica kalapa koje svakog trenutka nastaju i nestaju velikom brzinom. Na taj nain
manifestuju se u beskonanoj raznolikosti osnovnih kvaliteta materije masi, koheziji,
temperaturi i kretanju stvarajui u nama ceo raspon oseta.
Postoje etiri mogua uzroka za nastajanje kalapa. Prvi je hrana koju jedemo; drugi
je okolina u kojoj ivimo. Meutim, sve to se dogaa u umu utie na telo i moe biti
uzrok nastajanja kalapa. Stoga estice mogu nastati zbog mentalne reakcije u sadajnjem
trenutku, ili zbog prolih reakcija koje utiu na sadanje mentalno stanje. Da bi
funkcionisalo, telu je potrebna hrana. Meutim, ako prestanemo da ga hranimo, telo nee
odmah kolabirati. Ako je potrebno, ono e sebe izdravati nedeljama, koristei energiju
uskladitenu u tkivima. Kada se potroi sva uskladitena energija, telo e kolabirati i
umreti: prestaje tok materije.
Na isti nain um zahteva aktivnost da bi odrao tok svesnosti. Ta mentalna
aktivnost je sankhara. Prema lancu uslovljenog nastajanja, svesnost nastaje zbog
reakcije. Svaka mentalna reakcija daje podsticaj toku svesnosti. Dok telo trai hranu
samo u odreenim intervalima tokom dana, um stalno trai nove stimulacije. Bez njih,
tok svesnosti ne moe postojati ni za trenutak. Na primer, u jednom trenutku u umu
generiemo odbojnost: svesnost koja nastaje u sledeem trenutku, proizvod je te
odbojnosti, i tako dalje, iz asa u as. Ponavljamo reakciju odbojnosti od jednog trenutka
do sledeeg, dajui novu hranu svom umu.
Meutim, upranjavajui Vipassanu, meditant ui da ne reaguje. U odreenom

trenutku, ne stvaramo sankhare, ne dajemo sveu stimulaciju umu. ta se onda deava sa
psihikim tokom? On ne prestaje odmah. Umesto toga, neka od prolih, nagomilanih
reakcija doi e na povrinu uma da bi odrala tok svesnosti. Nastaje proli uslovljeni
odgovor i na osnovu toga svesnost se produava za naredni trenutak. Uslovljenost se
pojavljuje na fizikom nivou, izazivajui nastanak odreene vrste kalapa, koje
doivljavamo kao osete u telu. Moda nastaje sankhara odbojnosti, manifestujui se kao
estice, koje doivljavamo kao neprijatan oset gorenja u telu. Ako na te osete reagujemo
odbojno, stvaramo novu odbojnost. Poeli smo da dajemo novu hranu toku svesnosti, i
neka druga stara reakcija nema priliku da se manifestuje na svesnom nivou.
Meutim, ako se javi neprijatan oset i mi ne reagujemo, ne stvara se nova
sankhara. Sankhara, koja je nastala iz stare zalihe uslovljenosti, prolazi. U sledeem
trenutku, druga prola sankhara pojavljuje se kao oset. Ponovo, ako ne reagujemo, ona
prolazi. Na taj nain, odravajui smirenost, dozvoljavamo nagomilanim prolim
reakcijama da se manifestuju na povrini uma, jedna za drugom, ispoljavajui se kao
oseti. Postepeno, odravajui svesnost i smirenost prema osetima, briemo prole
uslovljenosti. Sve dok postoji uslovljenost odbojnosti, tendencija podsvesti bie da
reaguje odbojno prilikom bilo kog neprijatnog doivljaja.
Sve dok postoji uslovljenost udnje, um e teiti da reaguje udnjom u bilo kojoj
prijatnoj situaciji. Vipassana meditacija radi na ruenju tih uslovljenih odgovora. Tokom
meditacije, doivljavamo prijatne i neprijatne osete. Smirenim posmatranjem bilo kog
oseta, postepeno slabimo i razbijamo tendencije udnje i odbojnosti. Kada se izbriu
uslovljeni odgovori odreene vrste, slobodni smo od te vrste patnje. A kada se, jedan za
drugim, izbriu svi uslovljeni odgovori, um je potpuno osloboen.
ovek, koji je dobro razumeo ovaj proces, rekao je,
Zaista su nestalne sve uslovljene stvari,
jer imaju prirodu nastajanja i nestajanja.
Ako nastanu i budu unitene,
njihovo brisanje donosi pravu sreu.
Svaka sankhara nastaje i prolazi, da bi u sledeem trenutku ponovo nastala u

beskrajnom ponavljanju. Ako razvijemo mudrost i ponemo objektivno da posmatramo,
ponavljanje prestaje i poinje brisanje. Pod uslovom da ne reagujemo, sloj za slojem,
stare sankhare e se pojavljivati i bie izbrisane. Koliko sankara izbriemo, toliko sree
doivljavamo, sree osloboenja od patnje. Ako izbriemo sve stare sankhare, uivamo
neogranienu sreu potpunog osloboenja.
Zato je Vipassana meditacija vrsta gladovanja duha da bi eliminisali prole
uslovljenosti. Svakog asa, celog svog ivota stvarali smo reakcije. Sada, ostajui svesni i
uravnoteeni, ostvarujemo nekoliko trenutaka u kojima ne reagujemo, ne stvaramo nove
sankhare. Tih par trenutaka, bez obzira koliko da su kratki, veoma su moni. Oni
stavljaju u pokret obrnuti proces, proces ienja.
Da bi pokrenuli taj proces, ne treba bukvalno nita da radimo; to jest, moramo se
uzdati od bilo kakve nove reakcije. Bez obzira na uzrok oseta koje posmatramo,
posmatramo ih uravnoteeno. Sam akt svesnosti i smirenosti, sam po sebi e izbrisati
stare reakcije, kao to paljenje svetla razbija tamu u sobi.
Buddha je jedanput ispriao priu o oveku, koji je davao velike priloge iz
milosra. Na kraju je rekao:
ak ako je uinio i najvee milosre, bie jo korisnije ako, otvorenog srca,
potrai zatitu u prosvetljenom oveku, u Dhammi i u svim svetim ljudima. Ako je
to uradio, bie jo korisnije da se, otvorenog srca, pridrava pet pravila ponaanja.
Ako je to uradio, bie jo korisnije da razvija dobre elje prema drugim ljudima,
makar toliko koliko treba da se pomuze krava. Ako je to sve uradio, bie jo
korisnije da razvija svesnost nestalnosti, makar toliko kolko je potrebno da
puknemo prstima.7
Moda je meditant svestan realnosti oseta u telu samo za trenutak, i ne reaguje jer
razume njihovu prolaznu prirodu. ak i taj mali trenutak imae mono dejstvo.
Strpljivim, neprekidnim ponavljanjem prakse, tih nekoliko trenutaka smirenosti
produie se, a trenuci reagovanja e se skratiti. Postepeno e se razbijati mentalna
navika reagovanja i brisae se stare uslovljenosti, sve dok ne doe vreme kada je um
slobodan od svih reakcija, prolih i sadanjih, osloboen celokupne patnje.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Danas popodne isprobao sam novi poloaj u kome je bilo lako due sedeti
ispravljenih lea, bez pomeranja, ali nisam imao puno oseta. Pitam se, da li e se oseti
eventualno pojaviti ili treba da se vratim u stari poloaj?
S.N.Goenka: Ne nastojte da stvarate osete namerno birajui neugodan poloaj. Da
je to ispravan nain prakse, traili bi od vas da sedite na dasci iz koje vire ekseri! Takve
krajnosti ne pomau. Zauzmite udoban poloaj u kome je telo uspravno, dozvolite
osetima da se prirodno pojave. Ne pokuavajte silom da ih stvorite. Dozvolite im da se
sami pojave. Oni e se pojaviti, jer oni su tu. Moe se desiti da traite osete odreene
vrste, kakve ste ranije imali, ali to je ve neto drugo.
Bilo je suptilnijih oseaja nego pre. U prvom poloaju bilo je teko sedeti due bez
pomeranja.
Dobro je da ste pronali udobniji poloaj. Sada prepustite osete prirodi. Moda su
proli neki grubi oseti i sada ete raditi sa finijim, ali um jo nije dovoljno otar da ih
oseti. Da bi ga izotrili, radite neko vreme sa svesnou disanja. To e popraviti vau
koncentraciju i olakati vam da prepoznajete fine osete.
Mislio sam da je bolje da su oseti grubi, jer to znai da neka stara sankhara izlazi
na povrinu.
Ne mora da znai. Neke neistote pojavljuju se kao vrlo fini oseti. Zato udeti za
grubim osetima? ta god da doe, grubo ili fino, va posao je da posmatrate.
Da li da pokuamo da ustanovimo koji oseti su pridrueni odreenim reakcijama?
To bi bilo besmisleno rasipanje energije. To bi bilo isto kao kad bi neko prao
prljavo rublje i zastajao da proveri usled ega je nastala svaka fleka. To mu ne bi
pomoglo da obavlja posao, koji je samo pranje rublja. Za tu svrhu vano je da imamo
komad sapuna i da ga upotrebimo na ispravan nain. Ako ispravno peremo, ukloniemo
svu prljavtinu. Na isti nain dobili ste sapun Vipassane; sada ga iskoristite da uklonite
sve neistote iz uma. Ako istraujete uzrok svakog pojedinog oseta, igrate intelektualnu
igru i zaboravljate na aniccu, na anattu. Takvo intelektualiziranje ne moe vam pomoi

da se oslobodite patnje.
Zbunjen sam oko toga ko posmatra a ko ili ta je posmatrano.
Intelektualni odgovor vas ne moe zadovoljiti. Morate sami istraiti: ta je ovo "Ja"
koje sve ovo radi? Ko je ovo "Ja"? Istraujte, analizirajte. Ustanovite da li se bilo kakvo
"Ja" pojavljuje; ako se pojavi, posmatrajte ga. Ako se nita ne pojavi, onda prihvatite: O,
to "Ja" je jedna obmana!
Zar nisu neke vrste mentalnih uslovljenosti pozitivne? Zato pokuavati da i njih
izbriemo?
Pozitivne uslovljenosti nas motiviu da radimo na osloboenju od patnje. Ali kad
ostvarimo cilj, naputamo sve uslovljenosti, pozitvne i negativne. To je isto kao kada
koristimo splav da bi preli reku. Kada preemo reku, ne nastavljamo put nosei splav na
glavi. Splav je posluio svrsi. Sada nam vie ne treba i ostavljamo ga. Isto tako, neko ko
je potpuno osloboen nema potrebe za uslovljenostima. Ne oslobaa nas pozitivna
uslovljenost, ve proiavanje uma.
Zato prvo doivljavamo neprijatne osete, kad ponemo da upranjavamo
Vipassanu, a prijatni oseti dolaze tek kasnije?
Vipassana brie prvo najvee neistote. Kada istite pod, prvo poistite sve ubre i
komade neistoe, i sa svakim narednim ienjem skupljate sve finiju prainu. Tako je i
u praksi Vipassane: prvo izbriemo velike neistote uma, a finije koje ostanu pojavljuju
se kao prijatni oseti. Ali postoji opasnost da razvijemo udnju prema tim prijatnim
osetima. Zato morate biti obazrivi da ne uzmete prijatne ulne doivljaje kao krajnji cilj.
Morate posmatrati svaki oset objektivno da bi izbrisali sve uslovljene reakcije.
Rekli ste da imamo prljavo rublje i sapun da ga operemo. Danas mi se ini kao da
sam skoro ostao bez sapuna! Jutros je moja praksa bila veoma jaka, ali popodne poeo
sam da se oseam zaista beznadeno i bio sam ljut. Poeo sam da mislim: O, emu sve
to! Kao da je, dok je meditacija bila jaka, neki neprijatelj u meni moda ego doao i
nokautirao me. Osetio sam da nemam snage da se borim sa njim. Postoji li neki sporedni
put, tako da ne moram tako jako da se borim, neki pametan nain da to izvedem?
Odravajte staloenost; to je najpametniji nain! To to ste doiveli potpuno je
prirodno. Kada vam se inilo da je meditacija dobra, um je bio uravnoteen i prodro je
duboko u podsvest. Kao rezultat te duboke operacije, stara reakcija je prodrmana, dola je
na povrinu uma, i kod sledee meditacije suoili ste se sa olujom negativnosti. U takvim
situacijama smirenost je od sutinskog znaaja, jer inae negativnost e vas nadvladati,
pa neete moi da radite. Ako vam se ini da smirenost nije dvoljna, ponite da radite
svesnost disanja. Kada naie velika oluja, morate se usidriti i saekati da proe. Dah je
vae sidro. Radite sa njim i oluja e proi. Dobro je to je ta negativnost dola na
povrinu, jer sada imate priliku da je oistite. Ako zadrite smirenost, negativnost e lako
proi.
Da li imam koristi od prakse iako nemam bolove?
Ako ste svesni i uravnoteeni, onda sa bolom ili bez njega sigurno napredujete.
Ne morate trpeti bolove da bi napredovali. Ako nema bola, prihvatite injenicu da nema
bola. Samo posmatrajte ono to jeste.
Jue sam imao doivljaj kao da se celo moje telo rastvorilo. Izgledalo je kao da
postoji svuda samo masa vibracija.
Da?
Kada se to desilo, setio sam se da sam kao dete imao slian doivljaj. Sve ove
godine traio sam nain da to ponovo doivim. I sada se to ponovilo.
Da?
Prirodno, eleo sam da doivljaj potraje, eleo sam da ga produim. Neto se
promenilo i on je proao. Radio sam samo da bih ga povratio, ali nije se ponovio.
Umesto njega, od jutros imam samo grube osete.
Da?
Onda sam shvatio koliko sam sebe oneraspoloio pokuavajui da vratim taj
doivljaj.
Da?
I onda sam shvatio da nismo ovde da bi imali bilo koji poseban doivljaj. Jel' tako?
Tako je.
Mi smo ovde da bi posmatrali sve doivljaje bez reagovanja. Jel' tako?
Tako je.
Dakle ova meditacija je u stvari razvijanje smirenosti. Jel' tako?
Tako je.
ini mi se da je potrebna venost da bi, jednu po jednu, eliminisali sve prole
sankhare.
To bi bilo tako da jedan momenat smirenosti znai oslobaanje tano jedne stare
sankhare. Ali svesnost oseaja vodi vas do najdubljeg nivoa uma i dozvoljava vam da
poseete korenje prolih uslovljenosti. Na taj nain, za relativno kratko vreme, moete
eliminisati ceo kompleks sankhara, pod uslovom da su vam svesnost i smirenost jaki.
Koliko e onda proces dugo trajati?
To zavisi od toga koliku zalihu sankhara imate da odstranite i koliko je vaa
meditacija jaka. Ne moete izmeriti svoju zalihu, ali moete biti sigurni da to ozbiljnije
meditirate, bre se primiete osloboenju. Radite uporno za ostvarenje tog cilja. Mora
doi vreme pre ili kasnije kada ete ga ostvariti.
NITA SEM VIENJA
Jedan isposnik, vrlo svet ovek, iveo je u blizini mesta gde se danas nalazi
Bombaj. Svi su mu ukazivali potovanje zbog istote njegovog uma, a mnogi su
izjavljivali da je on potpuno osloboen. uvi kako mu daju tako visoko priznanje,
prirodno, ovek je poeo da se pita: Moda sam stvarno potpuno osloboen. Poto je
bio poten, paljivo je sebe istraio i naao da jo ima tragova neistota u umu. Sigurno,
sve dok postoje neistote, nije jo dostigao stanje punog prosvetljenja. Zato je pitao one
koji su dolazili da mu izraze potovanje: Postoji li danas neko u svetu za koga se zna da
je potpuno osloboen?
O da, gospodine odgovorili su mu, postoji monah Gotama, zvani Buddha, koji
ivi u gradu Savatthi. Za njega se zna da je potpuno prosvetljen i on ui tehniku kojom se
moe ostvariti osloboenje.
Moram otii kod tog oveka, odluio je isposnik. Moram od njega nauiti kako
da se potpuno oslobodim. Tako je krenuo na put od Bombaja preko centralne Indije i
najzad doao do Savatthija, koji je danas u severnoj Indiji u dravi Uttar Pradesh. Kad je
doao u Savatthi, naao je Buddhin centar za meditaciju i raspitao se gde bi mogao da
nae Buddhu.
On je izaao, rekao mu je jedan monah. Otiao je u grad da prosi hranu.
Saekajte ga ovde i odmorite se od puta; on e se brzo vratiti.
O, ne, ne mogu da ekam. Nemam vremena za ekanje! Pokaite mi kojim putem
je otiao, poi u za njim.
Pa, ako insistirate, ovo je put kojim je otiao. Ako hoete, potraite ga na putu.
Ne gubei ni trenutka, isposnik poe i doe u centar grada. Tamo je video monaha,
koji je iao od kue do kue, prosei hranu. Divna atmosfera mira i harmonije, koja je
okruivala monaha ukazivala je isposniku da to mora da je Buddha, i pitajui prolaznika,
on utvrdi da je u pravu.
Nasred ulice, isposnik prie Buddhi, pokloni se i uhvati ga za stopala. Gospodine,

ree, rekli su mi da ste potpuno osloboeni i da uite tehniku za ostvarenje
osloboenja. Molim Vas, nauite me toj tehnici.
Buddha ree: Da, ja poduavam tu tehniku i mogu i tebe nauiti. Ali, ovo nije
odgovarajue vreme i mesto. Idi i saekaj me u mom centru za meditaciju. Uskoro u se
vratiti i pokazau ti tehniku.
O ne, gospodine, ja ne mogu ekati.
ta, ak ni pola sata?
Ne, gospodine, ne mogu ekati! Ko zna, za pola sata mogu umreti. Za pola sata
Vi moete umreti. Za pola sata moe nestati svo poverenje koje imam u vas i onda neu
moi da nauim tehniku. Gospodine, sada je pravi trenutak. Molim Vas, poduite me
sada!
Buddha pogleda oveka i primeti: Da, ovom oveku ostalo je jo malo vremena;
on e umreti za nekoliko minuta. Mora mu se dati Dhamma sad i ovde. A kako
poduavati Dhammu, stojei nasred ulice? On ree samo nekoliko rei, ali te rei
sadrale su celo uenje: U tvom gledanju, treba da je samo gledanje; u tvom sluanju
nita osim sluanja; u tvom mirisu, ukusu, dodiru nita osim mirisa, ukusa, dodira; u
tvom spoznavanju nita osim spoznavanja. Kada doe do kontakta sa bilo kojom od est
ulnih osnova, ne sme biti procenjivanja, uslovljene percepcije. im percepcija pone
vrednovati neki doivljaj kao dobar ili lo, svet vidimo na iskrivljeni nain, zbog naih
starih, slepih reakcija. Da bi oslobodili um svih uslovljenosti, moramo prestati da
procenjujemo na osnovu prolih reakcija i biti svesni, bez procenjivanja i bez reagovanja.
Isposnik je bio ovek veoma istog uma i tih par rei bilo mu je dovoljno. Tu,
pored puta, seo je i fiksirao paju na stvarnost u sebi. Bez procenjivanja, bez reagovanja;
samo je posmatrao proces menjanja u sebi. I za nekoliko minuta, koliko mu je jo
preostalo da ivi, ostvario je krajnji cilj, postao je potpuno osloboen.1
Glava IX
CILJ
Sve to ima prirodu nastajanja, takoe ima prirodu nestajanja.1 Doivljaj stvarnosti
je sutina Buddhinog uenja. Um i telo samo su skup procesa koji stalno nastaju i
prolaze. Naa patnja nastaje kada razvijemo vezanost za te procese, za ono to je
prolazno i nestvarno. Ako moemo neposredno shvatiti nestalnu prirodu ovih procesa,
prolazi naa vezanost za njih. To je zadatak koji preduzimaju meditanti: da shvate
sopstvenu prolaznu prirodu posmatranjem stalno promenjivih oseta u sebi. Kad god se
pojavi oset, oni ne reaguju, ve mu dozvole da nastane i da proe. Radei tako
dozvoljavaju starim uslovljenostima uma da dou na povrinu i prou. Kada nestanu
uslovljenosti i vezanost, nestaje patnja i doivljavamo osloboenje. To je dugoroan
zadatak koji zahteva neprekidan rad. Dobrobiti se javljaju pri svakom koraku na putu, ali
da bi ih ostvarili, potrebna je upornost. Meditant e napredovati ka cilju samo strpljivim,
upornim i neprekidnim radom.
Prodiranje do krajnje istine
U napredovanju na putu postoje tri stepena. Prvi je jednostavno upoznavanje
tehnike, kako se radi i zato. Drugi je njena praktina primena. Trei je prodor, uz pomo
tehnike, da bi doli do dubine svoje realnosti i tako napredovali ka krajnjem cilju.
Buddha nije poricao postojanje oiglednog sveta oblika i formi, boja, ukusa, mirisa,
patnji i zadovoljstava, misli i emocija, bia nas samih i drugih. On je samo govorio da
to nije krajnja realnost. Sa obinim vienjem vidimo samo velike stvari, sastavljene od
mnogo finijih pojava. Poto vidimo samo stvari, a ne i komponente koje ih ine, svesni
smo pre svega njihovih razliitosti, i zato pravimo razlike, pripisujemo imena, formiramo
naklonosti i predrasude, stvaramo simpatije i antipatije proces koji se razvija u udnju i
odbojnost.
Da bi se oslobodili navike udnje i odbojnosti nije dovoljno imati samo globalnu

viziju, ve treba videti i dubinu stvari, posmatrati osnovne pojave koje ine oiglednu
realnost. To je upravo ono ta nam omoguava Vipassana meditacija.
Svako samoistraivanje prirodno poinje najoiglednijim aspektima nas samih:
raznim delovima tela, razliitim udovima i organima. Paljivije posmatranje e pokazati
da su neki delovi tela vrsti, drugi teni, neki u pokretu, neki u miru. Moda uoavamo
da je temperatura tela razliita od temperature ambijenta. Sva ta posmatranja mogu
pomoi da razvijemo veu samosvest, ali ona su rezultat istraivanja oigledne realnosti
kompaktnih oblika i formi. Zato i dalje postoje razlike, naklonosti i predrasude, udnje i
odbojnosti.
Kao meditanti, upranjavanjem svesnosti oseta u sebi, dalje napredujemo. Tako
otkrivamo suptilniju realnost, koje ranije nismo bili svesni. Prvo postajemo svesni
razliitih vrsta oseta u raznim delovima tela, oseta za koje nam se ini da nastaju, traju
neko vreme i eventualno prolaze. Iako smo prevazili povrinski nivo, jo uvek
posmatramo integrisane delove oigledne realnosti. Zato jo nismo slobodni od
pravljenja razlika, od udnje i odbojnosti.
Ako marljivo radimo, pre ili kasnije dolazimo do stanja gde se menja priroda oseta.
Svesni smo uniformnih oseta u celom telu, koji nastaju i prolaze velikom brzinom.
Prodrli smo iza integrisanih delova da bi posmatrali osnovne pojave koje ih ine,
subatomske estice od kojih se sastoji celokupna materija. Neposredno doivljavamo
prolaznu prirodu tih estica, koje neprekidno nastaju i iezavaju. Sada bilo ta da
posmatramo, krv ili kost, vrsto, teno ili gasovito, runo ili lepo, uoavamo samo
gomilu vibracija koje ne moemo razlikovati. Konano proces pravljenja razlika i
dodeljivanja naziva prestaje. U okviru svog sopstvenog tela doiveli smo krajnju istinu
materije: ona je u stalnom kretanju, nastaje i prolazi.
Slino se moe prodreti u mentalni proces do finijeg nivoa. Na primer, dolazi do
simpatije ili antipatije, na osnovu naih prolih uslovljenosti. Sledeeg trenutka um
ponavlja reakciju simpatije i antipatije, pojaava je iz trenutka u trenutak, dok se ne
razvije u udnju ili odbojnost. Svesni smo tek pojaane reakcije. Sa tom povrnom
percepcijom poinjemo da identifikujemo i razlikujemo izmeu prijatnog i neprijatnog,
dobrog i loeg, eljenog i neeljenog. Ali kao i kod oigledne materijalne realnosti, tako
je i sa pojaanom emocijom: kada ponemo da je posmatramo, posmatrajui osete u sebi,

mora se rastvoriti. Kao to se materija sastoji od suptilnih vibracija subatomskih estica,
tako je i jaka emocija konsolidovani oblik trenutnih simpatija i antipatija, trenutna
reakcija na osete. Kada se snana emocija rastvori u svoj finiji oblik, nema vie snagu da
nas preplavi.
Od posmatranja razliitih konsolidovanih oseta u raznim delovima tela,
nastavljamo sa svesnou finijh ujednaenih oseaja, koji stalno nastaju i nestaju u celoj
fizikoj strukturi. Zbog velike brzine kojom se pojavljuju i iezavaju, mogu se doiveti
kao tok vibracija, struja koja se kree kroz telo. Gde god da fiksiramo panju u okviru
fizike strukture, svesni smo pridruenih fizikih oseaja koji nastaju i prolaze.
Oigledna vrstina tela i uma se rastvara i doivljavamo krajnju istinu materije, uma i
mentalnih formacija: samo vibracije, oscilacije, koje nastaju i nestaju velikom brzinom.
ovek koji je doiveo tu istinu rekao je,
Ceo svet je u plamenu,
ceo svet je u dimu.
Ceo svet gori,
ceo svet vibrira.2
Da bi dostigao stanje rastvorenosti (bhanga), meditant samo treba da razvija
svesnost i smirenost. Isto kao to naunik posmatra siune pojave, poveavajui
uvelianje mikroskopa, tako razvijanjem svesnosti i smirenosti poveavamo sposobnost
posmatranja suptilnijih realnosti u sebi.
Taj doivljaj, kada do njega doe, svakako je vrlo prijatan. Svi bolovi i tegobe su
rastvoreni, nestale su sve oblasti bez oseaja. Oseamo se mirno, sreno, blaeno.
Buddha je to ovako opisao:
Kada doivimo
nastajanje i prolaenje mentalno-fizikih procesa,
uivamo u blaenstvu i oduevljenju.
Prema shvatanju mudrih, doivljavamo besmrtnost.3
Napredovanjem na putu, ostvarujemo blaenstvo kada se rastvori oigledna

vrstina duha i materije. Uivajui u prijatnoj situaciji, pomisliemo da je to krajnji cilj.
Meutim, to je samo usputna stanica. Od te take nastavljamo dalje, da bi doiveli
krajnju istinu van uma i materije, da bi ostvarili potpunu slobodu od patnje.
Znaenje ovih Buddhinih rei postaje veoma jasno iz nae sopstvene meditativne
prakse. Prodirui od oigledne ka suptilnoj realnosti, poinjemo da uivamo u toku
vibracija kroz celo telo. Onda iznenada one nestaju. Ponovo doivljamo intenzivne,
neprijatne osaje u nekim delovima tela, dok su moda drugi delovi tela bez bilo kakvih
oseaja. Ponovo u umu doivljavamo snane emocije. Ako ponemo oseati odbojnost
prema novoj situaciji, i udnju za povratkom prijatnog toka, nismo razumeli Vipassanu.
Skrenuli smo u igru u kojoj je cilj ostvariti prijatne doivljaje i izbei ili prevazii
neprijatne. To je igra koju smo igrali celog ivota beskrajni krug vuenja i guranja,
privlaenja i odbijanja, koji nas vodi pravo u patnju.
Meutim, sa porastom mudrosti, shvatamo da ponovno javljanje grubih oseaja,
iako smo ve doiveli rastvaranje, ne znai nazadovanje ve progres. Ne praktikujemo
Vipassanu da bi doiveli neku posebnu vrstu oseaja, ve da bi oslobodili um svih
uslovljenosti. Ako reagujemo na bilo kakav oseaj, poveavamo svoju patnju. Ako
ostanemo uravnoteeni, dozvoljavamo nekim uslovljenostima da prou i oseaji postaju
sredstvo za oslobaanje od patnje. Posmatranjem neprijatnih oseaja bez reagovanja,
eliminiemo odbojnost. Posmatranjem prijatnih oseaja bez reagovanja, eliminiemo
udnju. Posmatranjem neutralnih oseaja bez reagovanja, eliminiemo neznanje. Zato ni
oseaji, ni doivljaji nisu sami po sebi dobri ili loi. Dobro je ako ostanemo uravnoteeni;
loe je ako izgubimo smirenost.
Sa tim razumevanjem koristimo svaki oseaj kao alat za brisanje uslovljenosti. To
stanje poznato je kao sankhara-upekkha, smirenost prema svim uslovljenostima, koje nas
vodi, korak po korak, prema krajnjoj istini osloboenja, prema nibbani.
Doivljaj osloboenja
Osloboenje je mogue. Moemo se osloboditi svih uslovljenosti, celokupne
patnje. Buddha je objasnio:
Postoji sfera doivljaja koja je izvan celokupnog polja materije, celokupnog

polja uma, koja nije ni ovaj svet, ni drugi, ni oba, ni Mesec ni Sunce. To nije ni
nastajanje, ni prolaenje, ni trajanje, ni umiranje, ni ponovno raanje. Ona je bez
podrke, bez razvoja, bez temelja. Ona je kraj patnje.4
Takoe je rekao:
Postoji neko neroen, nenastao, nestvoren, neuslovljen. Da nema nekog
neroenog, nenastalog, nestvorenog, neuslovljenog, osloboenje ne bi bilo poznato
roenima, nastalim, stvorenima, uslovljenim. Ali, poto postoji neko neroen,
nenastao, nestvoren, neuslovljen, osloboenje je poznato roenima, nastalim,
stvorenima i uslovljenim.5
Nibbana nije samo stanje u koje idemo posle smrti; to je neto to se moe doiveti
sad i ovde. Opisana je negativnim terminima, ne zato to je to negativan doivljaj, ve
zato to nemamo druge mogunosti da je opiemo. Svaki jezik ima rei za opisivanje
celog opsega fizikih i mentalnih pojava, ali nema rei da opie neto to je izvan
podruja uma i materije. Nadilazi sve kategorije, sve osobenosti. Moemo ga opisati
govorei samo ta nije.
U stvari, besmisleno je pokuati opisati nibbanu. Svaki opis bi nas samo zbunio.
Nije bitno diskutovati i raspravljati o njoj, vano je doiveti je. "Tu plemenitu istinu
ukidanja patnje moramo sami za sebe ostvariti," rekao je Buddha.6 Tek kad neko doivi
nibbanu, ona za njega postoji; tada svi argumenti o njoj postaju nevani.
Da bi doiveli krajnju istinu osloboenja, neophodno je da prvo prodremo u
oiglednu stvarnost i da doivimo rastvaranje tela i uma. to dublje prodremo u
oiglednu realnost, vie se uzdravamo od udnje i odbojnosti, vezivanja i blii smo
krajnjoj istini. Napredujui korak po korak, prirodno dolazimo do stanja kada je sledei
korak doivljaj nibbane. Nema smisla eznuti za tim, a ni razloga za sumnju da li emo je
ostvariti. Sigurno e je ostvariti svi koji ispravno praktikuju Dhammu. Kada e Nibbana
doi, to niko ne moe rei. To delimino zavisi od akumuliranih uslovljenosti u nama, a
delimino od napora koji ulaemo da te uslovljenosti izbriemo. Sve to moemo da
uradimo, sve to treba da uradimo, da bi ostvarili cilj, je da nastavimo sa posmatranjem

svakog oseaja bez reagovanja.
Ne moemo odrediti kada emo doiveti krajnju istinu nibbane, ali moemo biti
sigurni da napredujemo prema njoj. Moemo kontrolisati sadanje stanje uma.
Odravajui smirenost, bez obzira ta se deavalo spolja ili u nama, ostvarujemo slobodu
u tom trenutku. ovek koji je ostvario krajnji cilj, rekao je: "Unitenje udnje, unitenje
odbojnosti, unitenje neznanja to je nibbana."7 Doivljavamo onoliko slobode koliko
smo slobodni od udnje, odbojnosti i neznanja.
U svakom trenutku, kada ispravno praktikujemo Vipassanu, moemo doiveti ovo
osloboenje. Na kraju krajeva, Dhamma po definiciji daje rezultate sad i ovde, ne samo u
budunosti. Doivljavaemo njene dobrobiti na svakom koraku du puta i svaki korak
neposredno e voditi do cilja. Um koji je u ovom trenutku slobodan od uslovljenosti,
jeste um u miru. Svaki takav trenutak pribliava nas potpunom osloboenju.
Mi ne moemo teiti da razvijemo nibbanu jer nibbana se ne razvija; ona
jednostavno jeste. Ali, moemo teiti da razvijemo kvalitet koji e nas odvesti do
nibbane, kvalitet smirenosti. Svakog trenutka, kad posmatramo stvarnost bez reagovanja,
pribliavamo se krajnjoj istini. Najvii kvalitet uma je smirenost zasnovana na punoj
svesnosti realnosti.
Stvarna srea
Jedanput su od Buddhe traili da objasni stvarnu sreu. Nabrojao je razne zdrave
akcije koje donose sreu, koje su pravi blagoslovi. Svi ti blagoslovi spadaju u dve
kategorije: akcije koje doprinose dobrobiti drugih, ispunjenjem naih obaveza prema
porodici i drutvu, i akcije koje proiavaju um. Naa dobrobit neodvojiva je od
dobrobiti drugih. Na kraju je rekao,
Ako prilikom svih uspona i padova u ivotu,
na um ostane neuzdrman,
ne alei, ne stvarajui neistoe, oseajui se uvek sigurnim;
to je najvea srea.8
Bez obzira ta se desi, bilo u mikrokosmosu naeg uma i tela ili u spoljnjem svetu,
u stanju smo da se sa tim suoimo ne napetou, potisnutom udnjom i odbojnou
ve potpuno lako, osmehom koji dolazi iz dubine uma. Ni u jednoj situaciji, prijatnoj ili
neprijatnoj, eljenoj ili neeljenoj, nismo napeti ve potpuno sigurni, sigurni u
razumevanju prolaznosti. To je najvei blagoslov.
Znati da smo sami svoji gospodari, da nas nita ne moe nadvladati, da sa smekom
prihvatamo sve to ivot ima da nam ponudi to je savrena ravnotea uma, to je stvarno
osloboenje. To se moe ostvariti sad i ovde, kroz praksu Vipassana meditacije. Stvarna
smirenost nije puko negativno i pasivno uzdravanje. To nije slepo preputanje sudbini ili
apatija ime izbegavamo ivotne probleme i krijemo glavu u pesak. Prava mentalna
ravnotea bazirana je na punoj svesnosti problema, svesnosti svih nivoa realnosti.
Odsustvo udnje i odbojnosti ne podrazumeva bezoseajnu ravnodunost, pri emu
uivamo u sopstvenom osloboenju i ne obraamo panju na patnju drugih. Suprotno od
toga, stvarna smirenost se ispravno zove "uzviena ravnodunost". To je dinamiki
kvalitet, izraz istote uma. Kada je osloboen navike slepog reagovanja, um po prvi put
moe preduzeti pozitivnu akciju, koja je kreativna, produktivna i korisna za nas same i za
druge. Zajedno sa smirenou pojavie se i drugi kvaliteti istog uma: dobronamernost,
ljubav koja prieljkuje dobrobit drugih ne oekujui nita za uzvrat; saoseanje za druge
u njihovim neuspesima i patnji; saoseajna radost za njihove uspehe i dobru sreu. Ova
etiri kvaliteta nezaobilazni su rezultati prakse Vipassane.
Ranije smo uvek pokuavali da sve to je dobro zadrimo za sebe, preputajui sve
to je neeljeno drugima. Sada shvatamo da sopstvenu sreu ne moemo ostvariti na
raun drugih, da omoguavanje sree drugima donosi i nama sreu. Zbog toga elimo da
svako dobro podelimo sa drugima. Oslobodivi se patnje i ostvarivi mir osloboenja,
shvatamo da je to najvee dobro. Zato elimo da drugi takoe doive tu sreu i nau
nain da se oslobode patnje.
Ovo je logian zakljuni deo Vipassana meditacije: metta-bhavana, razvijanje
dobrih elja prema drugima. Ranije smo za takva oseanja bili samo na reima, dok se
duboko u umu nastavljao stari proces udnje i odbojnosti. Sada je proces reagovanja
donekle zaustavljen, nema vie stare navike egoizma i dobronamernost prirodno tee iz
dubine uma. Podravana celokupnom snagom istog uma, ova dobronamernost veoma je
mona u stvaranju mirne i harmonine atmosfere za dobrobit svih.
Ima onih koji misle da biti uvek uravnoteen znai da ne moemo vie uivati u
raznovrsnosti ivota, kao kada bi slikar kod pune palete boja odluio da koristi samo
sivu, ili kada bi neko na klaviru odluio da svira samo ton C. To je pogreno shvatanje
smirenosti. injenica je da je klavir ratimovan i da ne znamo na njemu da sviramo.
Jednostavno pritiskanje dirki u ime samoizraavanja samo e stvarati disharmoniju.
Meutim, ako nauimo kako da natimujemo instrument i da ga ispravno sviramo,
moemo muzicirati. Koristimo ceo opseg klavijature, od najnieg do najvieg tona, i
svaka nota koju odsviramo davae harmoniju, lepotu.
Buddha je rekao da u proiavanju uma, ostvarenju "mudrosti do perfekcije,"
doivljavamo "radost, blaenstvo, mir, svesnost, puno razumevanje, stvarnu sreu."9 Vie
moemo uivati u ivotu sa uravnoteenim umom. Kada doe do prijatne situacije,
uivaemo u njoj potpuno, imajui punu i neporemeenu svesnost sadanjeg trenutka.
Meutim kad doivljaj proe, neemo biti nesreni. Nastavljamo da se smeimo, znajui
da je morao proi. Isto tako, kada doe do neprijatne situacije, ne uzbuujemo se.
Umesto toga razumemo je, i kroz to emo moda nai nain da je promenimo. Ako nismo
u mogunosti da je promenimo, ipak emo ostati mirni, znajui savreno dobro da je taj
doivljaj privremen i da mora proi. Na taj nain, sa umom osloboenim napetosti,
imaemo prijatniji i produktivniji ivot.
Postoji pria da su ljudi u Burmi kritikovali studente Sayagyi U Ba Khina, govorei
da se ne ponaaju pristojno, kako dolikuje onima koji praktikuju Vipassana meditaciju.
Kritiari su priznavali da za vreme kursa studenti ozbiljno rade, onako kako treba, ali
posle kursa uvek su sreni i nasmejani. Kada je kritika dola do uiju Webu Sayadaw,
jednog od najuglednijih monaha u zemlji, on je rekao: Oni se smeju jer mogu da se
smeju. Njihov smeh nije zbog vezanosti ili neznanja, ve zbog Dhamme. Neko ko je
proien, nee ii namrgoen. Kada se patnja ukloni, prirodno se smejemo. Kada
naemo put koji vodi ka osloboenju, prirodno je da se oseamo sreni.
Taj smeh od srca izraava samo mir, smirenost i dobronamernost. Smeh koji je ist
u svakoj situaciji, stvarna je srea. To je cilj Dhamme.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Pitam se da li opsesivne misli moemo tretirati isto kao fiziki bol.
S.N.Goenka: Samo prihvatite injenicu da postoji opsesivna misao ili emocija u
umu. To je neto to je bilo duboko potisnuto i sada se pojavilo na svesnom nivou.
Nemojte ii u detalje. Samo prihvatite emociju kao emociju. A uz to kakve oseaje
imate? Ne moe postojati emocija bez oseaja na fizikom nivou. Ponite da posmatrate
oseaje.
Da li treba da traimo oseaje koji se odnose na odreene emocije?
Posmatrajte sve oseaje koji se pojave. Ne moete ustanoviti koji oseaj se odnosi
na emociju, zato to nikad i ne pokuavajte; to bi bio uzaludan napor. U trenutku kad
postoji emocija u umu, bilo koji fiziki oseaj je u vezi sa emocijom. Posmatrajte oseaj i
shvatite: Ovaj oseaj je anicca. Ova emocija takoe je anicca. Da vidim koliko dugo e
trajati. Videete da ste posekli korenje emocije i da ona prolazi.
Hoete da kaete da su emocija i oseaj jedno te isto?
Oni su dve strane istog novia. Emocija je mentalne a oseaj je fizike prirode i
meusobno su povezani. U stvari, svaka emocija, bilo ta to nastaje u umu, nastaje
zajedno sa oseajem u telu. To je prirodni zakon.
Ali sama emocija je stvar uma?
Stvar uma, sigurno.
Ali um je takoe celo telo?
On je usko povezan sa celim telom.
Svesnost je u svakom atomu tela?
Da. Zbog toga oseaj, koji se odnosi na odreenu emociju, moe nastati bilo gde u
telu. Ako posmatrate oseaje u celom telu, sigurno posmatrate oseaje koji se odnose na
tu emociju.
Ako meditiramo i nemamo ni jedan oseaj, ima li ipak koristi od takve prakse?
Ako meditirate i posmatrate disanje, to e ublaiti i koncentrisati um. Meutim, ako
nemate oseaje, proces ienja ne radi na dubljim nivoima. U dubinama uma, dolazi do
reakcije na oseaje, to se stalno deava.
Ako u svakodnevnom ivotu imamo nekoliko slobodnih trenutaka, da li je korisno
biti miran i posmatrati oseaje?
Da. ak i otvorenih oiju. Kad nemate drugog posla, treba da ste svesni oseaja u
sebi.
Kako uitelj zna da je student doiveo nibbanu?
Ima raznih naina da se proveri da li je neko stvarno doiveo nibbanu. Za to uitelj
mora biti pravilno obuen.
Kako to meditanti mogu sami znati?
Kroz promene do kojih dolazi u njihovim ivotima. Ljudi koji su stvarno doiveli
nibbanu postaju sveti i istog uma. Oni vie, uglavnom, znaajnije ne kre pet pravila, i
umesto skrivanja greke, otvoreno je priznaju i veoma se trude da je ne ponove. Prestaje
vezivanje za rituale i ceremonije, jer znaju da su to spoljne forme, prazne bez stvarnog
doivljaja. Imaju vrsto poverenje u put koji e ih dovesti do osloboenja; prestaju da
trae druge puteve. I najzad, u njima je razbijena iluzija ega. Ako ljudi izjavljuju da su
doiveli nibbanu, a njihovi umovi ostaju neisti i akcije nezdrave kao i pre, onda neto
nije u redu. Njihov nain ivota mora pokazati da li su je zaista doiveli.
Nije dobro da uitelj izdaje "sertifikate" studentima da bi objavio da su doiveli
nibbanu. To moe postati takmienje u jaanju ega za uitelja i studente. Studenti tee
samo da dobiju sertifikat, a to vie sertifikata uitelj da, njegov ugled je vei. Doivljaj
nibbane pada u drugi plan, sertifikat postaje najvaniji i sve postaje luda igra. ista
Dhamma treba samo da pomae ljudima, a najvea korist je da se vidi da je student zaista
doiveo nibbanu i postao osloboen. Cilj uitelja i uenja je da ljudima iskreno pomogne,
a ne da jaa njihov ego. To nije igra.
Kako bi uporedili psihoanalizu i Vipassanu?

U psihoanalizi pokuavate da vratite u svest prole dogaaje koji su imali snaan
uticaj na uslovljavanje uma. Sa druge strane, Vipassana e voditi meditanta do najdubljih
nivoa uma, gde uslovljenost u stvari poinje. Svaki dogaaj koga se moemo setiti u
psihoanalizi, prati odgovarajui oseaj na fizikom nivou. Smirenim posmatranjem
fizikih oseaja u celom telu, meditant dozvoljava nebrojenim slojevima uslovljenosti da
se pojave i da prou. On deluje na uslovljenosti u njihovom korenu i moe ih se
osloboditi brzo i lako.
ta je stvarno saoseanje?
To je elja da sluimo ljudima, da im pomognemo da se oslobode patnje. Ali to
mora biti bez vezivanja. Ako ponete plakati nad patnjom drugih, samo sebe inite
nesrenim. To nije put Dhamme. Ako ste iskreno saoseajni, onda ete svom svojom
ljubavlju nastojati da pomognete drugima na najbolji mogui nain. Ako ne uspete,
nasmejte se i probajte na drugi nain. Sluite bez zabrinutosti za rezultate vae usluge. To
je stvarno saoseanje, koje dolazi iz uravnoteenog uma.
Da li smatrate da je Vipassana jedini nain da se postigne prosvetljenje?
Prosvetljenje se postie istraivanjem sebe i uklanjanjem uslovljenosti. A raditi to
je Vipassana, bez obzira kako ga zovete. Neki ljudi nisu ni uli za Vipassanu, a ipak je
kod njih proces spontano poeo. Izgleda da se to desilo kod mnogih svetih ljudi u Indiji,
sudei po njihovim sopstvenim reima. Ali, poto nisu nauili proces korak po korak,
nisu mogli jasno da ga objasne drugima. Ovde imate priliku da, korak po korak, nauite
metod koji e vas odvesti do prosvetljenja.
Za Vipassanu kaete da je univerzalna umetnost ivljenja, ali nee li to zbuniti
ljude drugih religija koji je praktikuju?
Vipassana nije preruena religija koja se takmii sa drugim religijama. Od
meditanata se ne trai da slepo prihvate filozofsku doktrinu; umesto toga kae im se da
prihvate samo ono to doive kao istinito. Praksa je najvanija a ne teorija, a to znai
moralno ponaanje, koncentracija i proiavajui uvid. Koja religija moe imati
primedbe na to? Zato bi to ikoga zbunilo? Posvetite panju praksi i videete da e takve
sumnje automatski nestati.
BOCA ULJA
Majka je poslala sina sa praznom bocom i novanicom od deset rupija da kupi ulje
u oblinjoj radnji. Deak je otiao, napunio bocu, ali kad se vraao pao je i ispustio je.
Pre nego to je podigao bocu iscurilo je pola ulja. Videvi da je pola boce prazno, vratio
se majci plaui: O, izgubio sam pola ulja! Izgubio sam pola ulja! Bio je vrlo nesrean.
Majka je poslala drugog sina sa drugom bocom i drugom novanicom od deset
rupija. On je takoe napunio bocu i u povratku pao i ispustio je. Opet je iscurilo pola ulja.
Uzevi bocu, deak se vratio majci vrlo srean: O gledaj, sauvao sam pola ulja! Boca
je pala i mogla se razbiti. Ulje je poelo da istie; moglo je iscuriti celo. Meutim, ja sam
spasao pola ulja! Obojica su doli majci u istoj situaciji, sa bocom pola praznom, pola
punom. Jedan je plakao zbog izgubljene polovine, drugi je bio srean zbog sauvane
polovine.
Onda je majka poslala treeg sina sa jo jednom praznom bocom i novanicom od
deset rupija. On je takoe u povratku pao i ispustio bocu. Pola ulja je iscurilo. Podigao je
bocu, i kao drugi deak, doao majci vrlo srean: Mama, sauvao sam pola ulja! Ali taj
deak bio je Vipassana deak, pun ne samo optimizma ve i realizma. Razumeo je:
Dobro, pola ulja je sauvano, ali pola je izgubljeno. Zato je rekao majci: Sada idem na
pijac, radiu teko ceo dan, zaradiu pet rupija i napuniti ovu bocu. Do veeri e biti
napunjena. To je Vipassana. Ne pesimizam; umesto toga optimizam, realizam i
"vorkizam"! (engleski to work raditi ; prim.prev.)
Glava X
UMETNOST IVLJENJA
Od svih naih predstava o nama samima, najjaa je da postoji sopstvo. Sa tom

pretpostavkom, svi dajemo najveu vanost sopstvu, stavljajui ga u centar svog sveta.
To radimo, iako bez mnogo tekoa moemo videti da je ovaj svet samo jedan od bezroj
svetova, a mi smo, opet, samo jedno od bezbroj bia naeg sveta. Bez obzira koliko
laskamo sopstvu, ono ostaje zanemarivo u poreenju sa veliinom vremena i prostora.
Naa ideja o sopstvu oigledno je pogrena. I pored toga, posveujemo svoje ivote
prieljkivanju ispunjenja sopstva, smatrajui da je to put ka srei. Pomisao da ivimo na
drugi nain izgleda neprirodna, ak zastraujua.
Ali, svako ko je doiveo teror svesnosti sopstva, zna kakva je to patnja. Sve dok
smo zaokupljeni svojim eljama i strahovima, svojim identitetima, zarobljeni smo u
tesnom zatvoru sopstva, odseeni od sveta, od ivota. Oslobaanje te opsesije sopstvom
je stvarno oslobaanje ogranienja koje nam omoguuje da zakoraimo u svet, da se
otvorimo za ivot, za druge, da naemo stvarno ispunjenje. Potrebno je, ne poricanje ili
potiskivanje sopstva, ve oslobaanje od pogrene ideje o sopstvu. Put za to oslobaanje
je shvatanje da je ono to zovemo sopstvom u stvari prolazno, pojava u stalnom
menjanju.
Vipassana meditacija je nain da ostvarimo taj uvid. Sve dok lino ne doivimo
prolaznu prirodu tela i uma, moramo ostati zarobljeni u egoizmu i zbog toga patiti. Ali,
kada se jednom obmana nepromenljivosti razbije, sama po sebi isezava varka o "Ja", i
patnja se gubi. Za Vipasana meditanta, anicca, ostvarenje prolazne prirode sopstva i
sveta, klju je koji otvara vrata osloboenja.
Vanost razumevanja prolaznosti je tema koja se provlai kao zajednika nit kroz
celo Buddhino uenje. On je rekao,
Vie vredi jedan dan ivota

sa sagledavanjem realnosti nastajanja i prolaenja
nego sto godina postojanja
u stanju kada to ne vidimo.1
Buddha je uporedio svesnost o prolaznosti sa raonikom koji see korenje dok ore
polje; sa venanicom krova, viom od svih rogova koji je podupiru; sa monim vladarom
koji vlada zarobljenom princezom; sa mesecom ija svetlost zaklanja zvezde; sa
izlazeim suncem koje razbija tamu neba.2 Poslednje rei koje je izgovorio na kraju svog
ivota bile su, "Sve sankhare sve stvorene stvari podlone su propadanju. Radite
vredno da shvatite tu istinu."3
Istinu anicce nije dovoljno samo intelektualno prihvatiti. Ne treba je prihvatiti
samo iz oseanja ili oboavanja. Svako od nas treba da doivi stvarnost anicce u sebi.
Neposredno razumevanje nestalnosti i zajedno sa njim nestvarne prirode ega i patnje, ini
istinski uvid koji vodi ka osloboenju. To je ispravno razumevanje.
Meditant doivljava tu mudrost koja oslobaa kao kulminaciju prakse sile,
samadhija i pae. Ukoliko ne preduzmemo sve tri vebe, ukoliko ne proemo svaki
korak na putu, ne moemo doi do stvarnog uvida i osloboditi se patnje. Ali, ak i pre
poetka prakse moramo posedovati neku mudrost, moda samo intelektualnu predstavu
postojanja patnje. Bez takvog razumevanja, bez obzira koliko je povrno, pomisao da
radimo na sopstvenom osloboenju od patnje nikad nam ne bi pala na pamet. "Ispravno
razumevanje dolazi prvo," rekao je Buddha.4
Znai, prvi koraci Plemenitog osmostrukog puta su u stvari ispravno razumevanje i
ispravna misao. Moramo sagledati problem i odluiti da se njime bavimo. Tek onda je
mogue preduzeti stvarnu praksu Dhamme. Poinjemo da sledimo put uvebavanjem
morala, primenjujui pravila koja opredeljuju nae akcije. Kroz trening koncentracije
poinjemo da radimo sa umom, razvijajui samadhi kroz svesnost disanja. I
posmatranjem oseta u celom telu, razvijamo doivljenu mudrost koja oslobaa um od
uslovljenosti.
A onda, kada doe do stvarnog razumevenja na temelju linog iskustva, ponovo
ispravno razumevanje postaje prvi korak na putu. Shvatajui sopstvenu stalno
promenjivu prirodu kroz praksu Vipassane, meditant oslobaa um udnje, odbojnosti i

neznanja. Sa tako istim umom nemogue je ak i pomisliti da nekom naudimo. Umesto
toga, nae misli ispunjene su samo dobrim eljama i saoseanjem za sve. Po pitanju
govora, akcija i zaraivanja za ivot, ivimo ispravan, tih i miran ivot. A kroz mirnou,
koja proizilazi iz moralne prakse, lake je razviti koncentraciju. A to je koncentracija
jaa, prodornija e biti naa mudrost. Tako je put jedna uzlazna spirala koja vodi ka
osloboenju. Svaka od tri vebe podupire preostale dve, kao tri noge kod tronoca. Sve
noge moraju biti prisutne i jednako dugake da bi tronoac stajao stabilno. Slino tome,
meditant mora upranjavati silu, samadhi i pau zajedno da bi razvio sve aspekte puta.
Buddha je rekao:
Iz ispravnog razumevanja proizilazi ispravna misao;
iz ispravne misli proizilazi ispravan govor;
iz ispravnog govora proizilazi ispravna akcija;
iz ispravne akcije proizilazi ispravno izdravanje;
iz ispravnog izdravanja proizilazi ispravan napor;
iz ispravnog napora proizilazi ispravna svesnost;
iz ispravne svesnosti proizilazi ispravna koncentracija;
iz ispravne koncentracije proizilazi ispravan uvid;
iz ispravnog uvida proizilazi ispravno osloboenje.5
Vipassana meditacija takoe ima sutinsku praktinu vrednost sad i ovde. U
svakodnevnom ivotu dolazi do bezbroj situacija koje ugroavaju staloenost uma.
Dolazi do neoekivanih tekoa; neoekivano nam se neko suprotstavlja. Na kraju
krajeva, samo uenje Vipassana meditacije nije garancija da vie neemo imati problema,
isto kao to ako nauimo da upravljamo brodom ne znai da emo uvek imati samo mirno
more. Moraju se pojaviti oluje; moraju se pojaviti problemi. Pokuaj da ih izbegnemo je
uzaludan i sam sebe iskljuuje. Umesto toga, pravilno je koristiti svu umenost koju
imamo da bi izdrali oluju.
Da bi to i uradili, prvo moramo razumeti samu sutinu problema. Zbog neznanja
krivimo spoljanje dogaaje ili druge ljude da su oni uzrok tekoa i usmeravamo svu
svoju energiju ka menjanju spoljanje situacije. Meutim, praksa Vipassane e nam
omoguiti da shvatimo da smo mi sami odgovorni za sopstvenu sreu ili nesreu, a ne

neko drugi. Problem lei u navici slepog reagovanja. Zbog toga treba da obratimo paju
na unutranju oluju uslovljenih reakcija u umu. Jednostavna odluka da ne reagujemo nee
pomoi. Sve dok u podsvesti postoje uslovljenosti, pre ili kasnije, one e se pojaviti i
nadvladati um i pored svih odluka da do toga ne doe. Jedino pravo reenje je da
nauimo da posmatramo i menjamo sebe.
To se jo i moe razumeti, ali primeniti to u praksi mnogo je tee. Ostaje pitanje
kako da posmatramo sami sebe? Negativna reakcija poela je u umu ljutnja, strah ili
mrnja. Pre nego to se setimo da je posmatramo, ona nas preplavi i mi govorimo ili
postupamo negativno. Kasnije, kada je teta napravljena, shvatamo greku i alimo, ali
sledei put ponaamo se na isti nain.
Ili pretpostavimo shvatimo da je poela reakcija ljutnje stvarno pokuavamo da
je posmatramo. im to pokuamo, u um nam doe linost ili situacija zbog koje smo ljuti.
To jo pojaava ljutnju. Tako posmatranje oseaja, odvojenog od uzroka i okolnosti,
daleko prevazilazi mogunosti veine ljudi.
Istraivanjem krajnje istine uma i materije, Buddha je otkrio da kad god pone
reakcija u umu, dve vrste promena deavaju se na fizikom nivou. Jedna od njih je
oigledna: dah postaje neto grublji. Druga je finije prirode: biohemijska reakcija, oset,
dogaa se u telu. Ispravnom obukom, ovek prosene inteligencije moe lako razviti
sposobnost posmatranja disanja i oseta. To nam omoguava da nas promene u dahu i
oseti upozore na negativnu reakciju mnogo pre nego to ona dobije opasnu snagu. Ako
nastavimo posmatranje disanja i oseta, lako se oslobaamo negativnosti.
Naravno navika reagovanja duboko je ukorenjena i ne moe se odmah ukloniti.
Meutim, u svakodnevnom ivotu, kako usavravamo praksu Vipassana meditacije,
zapaamo bar nekoliko situacija kada smo umesto slepog reagovanja, jednostavno sebe
posmatrali. Postepeno trenuci posmatanja se produavaju, a trenuci reagovanja proreuju.
ak i ako reagujemo negativno, duina i intenzitet reakcije se smanjuju. ak i u
najprovokativnijim situacijama, u stanju smo da posmatramo disanje i osete i da
ostanemo uravnoteeni i mirni.
Sa tom uravnoteenou, tom smirenou najdubljeg nivoa uma, po prvi put
spremni smo za pravu akciju a prava akcija uvek je pozitivna i kreativna. Umesto da
automatski na negativnosti drugih odgovorimo na jednak nain, sada moemo izabrati

odgovor koji je najbolji. Kada se neznalica suprotstavi nekom ko gori u ljutnji, on i sam
postaje ljut i rezultat je svaa koja obojicu ini nesrenim. Ali ako ostanemo blagi i
uravnoteeni, moemo oveku pomoi da se oslobodi ljutnje i da konstruktivno reava
problem.
Posmatranje naih oseta pokazuje nam da patimo uvek kad nas negativnost
preplavi. Zbog toga, kad god vidimo druge da negativno reaguju, shvatiemo da oni pate.
Tim razumevanjem saoseamo sa njima i pokuaemo da im pomognemo da se oslobode
patnje, a ne da im jo vie naudimo. Sami ostajemo mirni i sreni i pomaemo drugima
da budu mirni i sreni.
Razvijajui svesnost i smirenost ne postajemo pasivni i inertni kao biljke,
dozvoljavajui svetu da sa nama radi ta hoe. Takoe ne postajemo nezainteresovani za
patnje drugih, dok smo zauzeti potragom za unutranjim mirom. Dhamma nas ui da
preuzmemo odgovornost za nae vlastito dobro kao i za dobro drugih. Preduzimamo sve
potrebne akcije da bi pomogli drugima, ali uvek odravamo ravnoteu uma. Videi dete
koje tone u ivi pesak, nerazuman ovek postaje uzbuen, skae za detetom i sam strada.
Mudar ovek, ostajui miran i uravnoteen, nalazi granu koju moe dodati detetu i izvlai
ga napolje. Skakanje za drugima u ivi pesak udnje i odbojnosti nee nikome pomoi.
Moramo dovesti druge na vrsto tle mentalne ravnotee.
Mnogo puta u ivotu neophodna je snana akcija. Na primer, moda smo nekom
pokuali na blag, uljudan nain da ukaemo da grei, ali on ignorie savete jer ne razume
nita osim vrstih rei i postupaka. Zato preduzimamo bilo koju vrstu akciju, koja je
potrebna. Meutim, pre akcije moramo sebe ispitati da vidimo da li nam je um
uravnoteen i da li imamo ljubav i saoseanje za osobu koja se pogreno ponaa. Ako je
tako akcija e koristiti; ako nije tako, akcija stvarno nee nikom pomoi. Ako delujemo iz
ljubavi i saoseanja, ne moemo pogreiti.
Kada vidimo da jai ovek napada slabijeg, odgovorni smo da pokuamo da
zaustavimo tu nezdravu akciju. Svako razuman pokuae tako da postupi, mada
verovatno oseajui saaljenje za rtvu i ljutnju prema agresoru. Vipassana meditanti e
imati jednako saoseanje za obojicu, znajui da rtva mora biti zatiena, ali takoe i
agresor od svoje nezdrave akcije.
Ispitivanje naeg uma pre nego to preduzmemo neku snanu akciju, izuzetno je
vano. Nije dovoljno samo proceniti akciju posle njenog izvrenja. Ako sami nismo mirni
i harmonini, ne moemo podsticati mir i harmoniju kod nekog drugog. Kao Vipassana
meditanti uimo da se ne vezujemo za svoje akcije, da budemo saoseajni ali bez strasti.
Radei na razvijanju svesnosti i smirenosti, radimo za dobro svih. Ako ne radimo nita
drugo sem to se uzdravamo od poveavanja ukupne sume napetosti u svetu, inimo
zdravo delo. U stvari in smirenosti glasan je samom vlastitom tiinom, dalekosenim
vibracijama koje e sigurno pozitivno uticati na mnoge.
Na kraju krajeva, mentalna negativnost naa i drugih ljudi jeste osnovni uzrok
patnje u svetu. Kad um postane ist, otvaraju nam se neograniene mogunosti ivota,
uivamo u stvarnoj srei i delimo je sa drugima.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Moemo li ljudima priati o meditaciji?
S.N.Goenka: Sigurno. U Dhammi nema tajnosti. Svima moete priati o tome ta
ste ovde radili. Ali upuivanje ljudi u praksu je neto drugo i to ne treba raditi na ovom
stupnju. Saekajte dok se dobro uvrstite u tehnici i dok se obuite za voenje drugih.
Ako je neko kome ste priali o Vipassani zainteresovan da je upranjava, savetujte ga da
doe na kurs. Bar prvo iskustvo Vipassane mora biti na organizovanom desetodnevnom
kursu, pod vostvom kvalifikovanog uitelja. Posle toga ovek moe raditi i sam.
Ja praktikujem yogu. Kako to mogu integrisati sa Vipassanom?
Ovde na kursu yoga nije dozvoljena jer bi to smetalo drugima, skreui im panju.
Ali, kad se vratite kui moete upranjavati i Vipassanu i yogu to jest, fizike vebe
yoga poloaja i kontrolu daha. Yoga je veoma korisna za fiziko zdravlje. ak je moete
kombinovati sa Vipassanom. Na primer, zauzmete neki poloaj i pratite osete u telu; to e
dati bolje rezultate od upranjavanja samo yoge. Ali yogistike meditacije korienjem
mantre i vizualizacije potpuno su suprotne Vipassani. Ne meajte ih sa ovom tehnikom.
ta je sa razliitim jogistikim vebama disanja?
One su korisne kao fizike vebe, ali ne meajte te tehike sa anapanom. U anapani
posmatrate prirodan dah, onakav kakav jeste, ne kontroliui ga. Radite kontrolu disanja
kao fiziku vebu, a anapanu upranjavajte za meditaciju.
Ja ili ovaj mehuri postajem vezan za prosvetljenje.
Ako je tako, idete u suprotnom pravcu od njega. Nikad ne moete doiveti
prosvetljenje, sve dok ste vezani. Jednostavno shvatite ta je prosvetljenje. Onda
posmatrajte stvarnost ovog trenutka i pustite prosvetljenje da doe. Ako ne dolazi, ne
uzbuujte se. Samo radite svoj posao i prepustite rezultat Dhammi. Ako tako radite, niste
vezani za prosvetljenje i ono e sigurno doi.
Onda je moj posao samo da meditiram?
Da. Vaa odgovornost je da proistite vlastiti um. Prihvatite to kao odgovornost, ali
sprovodite to bez vezivanja.
To ne znai postii bilo ta?
Ne. Sve to doe doi e samo po sebi. Pustite ga da se prirodno desi.
ta mislite o tome da deca ue Dhammu?
Najbolje vreme za to je jo pre roenja. Za vreme trudnoe majka treba da
upranjava Vipassanu, tako da je dete takoe primi i da se rodi kao Dhamma dete. Ali,
ako ve imate decu, jo uvek moete deliti Dhammu sa njima. Na primer, kao zakljuak
prakse Vipassane nauili ste tehniku metta-bhavane, deljenje vaeg mira i harmonije sa
drugima. Ako su vaa deca mala, usmerite na njih svoju mettu posle svake meditacije i
kada idu na spavanje; na taj nain ona takoe imaju koristi od vaeg upranjavajnja
Dhamme. Kada su starija, recite im neto o Dhammi na nain kako ona to mogu da
shvate i prihvate. Ako mogu da razumeju malo vie, nauite ih da rade anapanu nekoliko
minuta. Ne vrite pritisak na decu na bilo koji nain. Pustite ih da sednu sa vama,
posmatraju svoj dah par minuta i zatim odu da se igraju. Za njih meditacija e biti kao
igra; uivae u tome. Najvanije je da sami vodite zdrav Dhamma ivot, morate dati
dobar primer deci. U kui morate uspostaviti mirnu i harmoninu atmosferu koja e im
pomoi da izrastu u zdrave i srene ljude. To je najbolje to moete da uradite za decu.
Puno vam hvala za divnu Dhammu.
Hvala Dhammi! Dhamma je divna. Ja sam samo prenosnik. Takoe, hvala vama.
Radte vredno, tako ete usvojiti tehniku. Uitelj stalno govori, govori, ali ako vi sami ne
radite, nita ne dobijate. Budite sreni i radite marljivo, radite marljivo!
KUCNUO JE AS
Veoma sam srean to sam roen u Burmi, zemlji Dhamme, gde je ova divna
tehnika bila uvana kroz vekove u svom originalnom obliku. Pre oko sto godina moj deda
doao je iz Indije i smestio se ovde, tako da sam ja ovde roen. Veoma sam srean da
sam roen u porodici biznismena, i da sam od svojih ranih godina poeo da radim na
sticanju novca. to vie novca bio je moj glavni cilj u ivotu. Srean sam to sam od rane
mladosti imao uspeha u zaraivanju puno novca. Da sam nisam upoznao ivot bogatih,
ne bih lino znao koliko je takav ivot prazan. Da to nisam doiveo, moda bih uvek, u
nekom delu mog uma, bila misao da prava srea lei u bogatstvu. Kad ljudi postanu
bogati, dobijaju poseban status i poloaj u drutvu. Postaju lanovi mnogih udruenja. Od
svojih ranih dvadesetih poeo sam sa tom ludou prieljkivanja drutvenog prestia.
Prirodno, sve te napetosti u mom ivotu izazvale su psihosomatsku bolest, otre
migrenozne napade. Svake dve nedelje imao sam napade te bolesti, za koju nije bilo leka.
Veoma sam srean to sam dobio tu bolest.
ak ni najbolji doktori u Burmi nisu mogli da izlee moju bolest. Jedino to su
mogli da mi ponude bila je inekcija morfijuma da ublai napad. Svake dve nedelje
dobijao sam inekciju morfijuma i onda sam se suoio sa prateim efektima: muka,
povraanje, patnja.
Posle nekoliko godina tih napada doktori su poeli da me upozoravaju: Za sada
uzima morfijum da bi otklonio napade bolesti, ali ako nastavi, uskoro e stei naviku i
morae da uzima morfijum svaki dan. Bio sam okiran tom mogunou; ivot e biti
uasan. Doktori su me savetovali: esto slubeno putuje u inostranstvo; jednom
otputuj zbog vlastitog zdravlja. Mi nemamo lek za tvoju bolest, a znamo da nemaju ni
doktori u drugim zemljama. Meutim, moda oni imaju neka druga sredstva protiv
bolova, za ublaavanje tvojih napada, koja e te osloboditi opasnosti zavisnosti od
morfijuma. Uvaavajui njihov savet putovao sam u vajcarsku, Nemaku, Englesku,
Ameriku i Japan. Pregledali su me najbolji lekari tih zemalja. Veoma sam srean da
nijedan od njih nije uspeo da me izlei. Vratio sam se kui u loijem stanju nego to sam
otiao.
Po povratku sa tog neuspenog puta, jedan ljubazan prijatelj posetio me i predloo
mi: Zato ne proba sa jednim od tih desetodnevnih kurseva Vipassana meditacije?
Njih dri, U Ba Khin, vrlo svet ovek, slubenik u vladi i porodini ovek kao ti. Meni se
ini da je osnova tvoje bolesti u stvari mentalna, a to je tehnika za koju kau da oslobaa
um napetosti. Moda se, uz pomo te tehnike, moe osloboditi bolesti. Poto nigde
nisam uspeo, reio sam bar da odem i vidim tog uitelja meditacije. Na kraju krajeva,
nisam imao ta da izgubim.
Otiao sam u njegov meditacioni centar i razgovarao sa tim izvanrednim ovekom.
Duboko impresioniran blagou i mirom mesta i samog uitelja, rekao sam: Gospodine,
elim da pohaam jedan od vaih kurseva. Hoete li me, molim vas, primiti?
Sigurno, tehnika je za svakog i sve. Dobrodoli na kurs.
Nastavio sam: Godinama patim od jedne neizleive bolesti, otrih migrenoznih
glavobolja. Nadam se da e me ova tehnika izleiti od bolesti.
Ne, ree on iznenada, nemojte mi dolaziti. Ne moete pohaati kurs. Nisam
razumeo kako sam ga uvredio; veoma saoseajno on mi objasni: Cilj Dhamme nije
leenje fiziih bolesti. Ako je to ono to elite, bolje idite u bolnicu. Cilj Dhamme je
leenje svih patnji ivota. Ta vaa bolest samo je mali deo vae patnje. Ona e proi, ali
samo kao usputni proizvod procesa mentalnog proiavanja. Ako usputni proizvod
usvojite za glavni cilj, omalovaavate Dhammu. Doite ne zbog fizikog izleenja, ve
da oslobodite svoj um.
Ubedio me je. Da, gospodine, rekao sam, sada razumem. Doi u samo zbog
proienja svog uma. Bez obzira da li e moja bolest biti izleena, voleo bih da doivim
mir koji ovde oseam. Obeavi mu da u doi, vratio sam se kui.
Meutim, jo uvek sam oklevao da odem na kurs. Roen u nepokolebljivoj,
konzervativnoj indijskoj porodici, od detinjstva sam uio da recitujem stihove: Bolje je
umreti u svojoj religiji, vlastitoj dharmi, nego prihvatiti drugu religiju. Rekao sam sebi:
Vidi, to je druga religija, Budizam. Ti ljudi su ateisti, ne veruju u Boga ili u postojanje
due! (Kao da e samo verovanje u Boga ili duu reiti sve nae probleme!) Ako
postanem ateist, ta e biti sa mnom? O ne, radije u umreti u svojoj religiji, nikad im
neu prii.
Mesecima sam tako oklevao. Veoma sam srean da sam ipak odluio da probam tu
tehniku, da vidim ta e se desiti. Otiao sam na sledei kurs i izdrao deset dana. Veoma
sam srean da sam imao velike koristi. Sada mogu da razumem ovekovu linu dharmu,
ovekov lini put i dharmu drugih. Dharma ljudskog bia je ovekova lina dharma.
Samo ljudsko bie ima sposobnost da posmatra sebe da bi se oslobodilo patnje. Nia bia
nemaju tu sposobnost. Posmatrati realnost u sebi je dharma ljudskog bia. Ako ne
koristimo tu sposobnost, ivimo ivotom niih bia, traimo svoje ivote, to je sigurno
opasno.
Uvek sam smatrao da sam vrlo religiozan. Najzad, obavljao sam sve neophodne
religijske dunosti, sledio moralna pravila, davao puno iz milosra. Da stvarno nisam
religiozan, zato bih vodio tolike religijske organizacije? Sigurno, mislio sam, mora da
sam vrlo religiozan. Ali bez obzira koliko milosra i usluga sam davao, bez obzira koliko
sam bio paljiv u govoru i akcijama, kada sam poeo da posmatram tamnu komoru svog
uma, ustanovio sam da je puna zmija, korpija i stonoga, zbog kojih sam morao podnositi
tako mnogo patnje. Sada, kad su neistote krenulele postepeno da se briu, poeo sam da
uivam u stvarnom miru. Shvatio sam koliko sam bio srean to sam dobio tu divnu
tehniku, dragulj Dhamme.
etrnaest godina bio sam vrlo srean to sam bio u mogunosti da praktikujem ovu
tehniku u Burmi, pod bliskim vostvom svog uitelja. Razume se, izvravao sam
svakodnevne obaveze porodinog oveka, a u isto vreme, svakog jutra i veeri, redovno
sam meditirao, svakog vikenda odlazio sam u centar svog uitelja i svake godine
povlaio se u samou na deset dana ili due.
Poetkom 1969. godine trebalo je da putujem u Indiju. Moji roditelji otili su u
Indiju nekoliko godina ranije i majka se razbolela od nervne bolesti, za koju sam znao da
se moe izleiti praksom Vipassane. U Indiji nije bilo nikog ko bi je mogao poduiti.
Tehnika Vipassane ve dugo je bila izgubljena u toj zemlji, zemlji njenog porekla. ak je
i ime bilo zaboravljeno. Zahvalan sam vladi Burme to mi je dozvolila da idem u Indiju;
u to vreme nije bilo dozvoljeno graanima da putuju u inostranstvo. Zahvalan sam vladi
Indije to mi je dozvolila da doem u njihovu zemlju. U julu 1969. godine, odran je prvi
kurs u Bombaju, na kome su bili moji roditelji i jo dvanaest drugih ljudi. Srean sam to
sam bio u mogunosti da sluim roditeljima. Uei ih Dhammu, bio sam u mogunosti da
im vratim veliki dug zahvalnosti to su mi dali ivot.
Ispunivi cilj dolaska u Indiju, bio sam spreman da se vratim u Burmu. Meutim,
ljudi koji su bili na kursu, traili su od mene da odrim sledei, pa sledei. eleli su
kurseve za svoje oeve, majke, ene, mueve, decu i prijatelje. Tako je odran drugi kurs,
pa trei, etvrti i uenje Dhamme poelo je da se iri.
Kada sam 1971. godine davao kurs u Bodh Gaya, dobio sam telegram iz Ranguna
da je umro moj uitelj. Naravno, vest je bila okantna, tim pre to je bila neoekivana. Uz
pomo Dhamme, koju sam dobio od uitelja, zadrao sam uravnoteenost uma.
Trebalo je da odluim kako da vratim dug zahvalnosti tom svetom oveku, Sayagyi
U Ba Khinu. Roditelji su mi dali ivot ljudskog bia, ali ivot zatvoren u ljusci neznanja.
Samo uz pomo tog divnog oveka mogao sam da razbijem ljusku, da otkrijem istinu
posmatranjem unutranje stvarnosti. I ne samo to, etrnaest godina jaao me je i podizao
u Dhammi. Kako da vratim dug zahvalnosti svom Dhamma ocu? Jedini nain koji sam
video bilo je da upranjavam ono to je on uio, da ivim ivot Dhamme; to je pravi
nain da ga potujem. Sa svom istotom uma, sa svom ljubavlju i saoseanjem, odluio
sam da ostatak ivota posvetim sluenju drugih, jer je on eleo da to radim.
esto se pozivao na tradicionalno verovanje u Burmi, da e se dvadeset pet vekova
posle vremena Buddhe, Dhamma vratiti u zemlju svog porekla, da bi se odatle rairila po
svetu. Njegova elja je bila da pomogne ostvarenju tog predvianja, tako to e otii u
Indiju i tamo poduavati Vipassana meditaciju. Dvadeset pet vekova je prolo, znao je
da kae; kucnuo je as Vipassane! Naalost, politiki razlozi nisu mu dozvolili da u
svojim starijim godinama putuje u inostranstvo. Kada sam ja 1969. godine dobio dozvolu
da idem u Indiju, bio je veoma zadovoljan i rekao mi je: Goenka, ne ide ti; ja idem!
U poetku sam mislio da je to predskazanje samo sektako verovanje. Na kraju,
zato bi se neto specijalno desilo posle dvadeset pet vekova ako nije moglo da se desi
ranije? Meutim, doavi u Indiju, bio sam zapanjen kada sam video da, mada nisam
znao ni sto ljudi u toj velikoj zemlji, hiljade dolaze na kurseve, ljudi raznog porekla,
raznih religija, raznih sredina. I to ne samo Indijci, veliki broj ljudi poeo je da dolazi i iz
drugih zemalja.
Postalo je jasno da se nita ne dogaa bez uzroka. Niko ne dolazi na kurs sluajno.
Neki su moda vrili zdrave akcije u prolosti, i kao rezultat toga sada su u prilici da
dobiju seme Dhamme. Drugi su ve dobili seme, i sada su doli da mu pomognu da raste.
Bez obzira da li ste doli da dobijete seme ili da razvijate seme koje ve imate, rastite u
Dhammi za vlastito dobro, za vlastitu dobrobit, za sopstveno osloboenje i videete kako
e to takoe pomagati i drugima. Dhamma je blagorodna za svakog i sve.
Neka svi ljudi koji pate nau ovaj put mira.
Neka svi budu osloboeni jada, okova, veza.
Neka oslobode umove svih neistota, sve prljavtine.
Neka sva bia u svemiru budu srena.
Neka sva bia budu mirna.
Neka sva bia budu osloboena.
Dodatak A
ZNAAJ VEDANA U UENJU BUDDHE
Uenje Buddhe je sistem razvijanja samospoznaje kao sredstva za sopstvenu

transformaciju. Ostvarenjem doivljenog razumevanja stvarnosti nae sopstvene prirode,
moemo eliminisati pogrena shvatanja zbog kojih pogreno postupamo i postajemo
nesreni. Uimo da postupamo u skladu sa stvarnou i tako vodimo produktivne, korisne
i srene ivote.
U Satipatthana sutti, (Govor o uspostavljanju svesnosti), Buddha je izloio
praktian metod za razvoj samospoznaje kroz samoposmatranje. Ta tehnika je Vipassana
meditacija.
Svaka namera da posmatramo istinu o sebi odmah otkriva da ono to zovemo
"sopstvo" ima dva aspekta, fiziki i psihiki, telo i um. Moramo nauiti da posmatramo
oboje. Ali, kako zaista moemo doiveti stvarnost tela i uma? Prihvatanje objanjenja
drugih nije dovoljno, kao ni zavisnost od samo intelektualnog znanja. Obe stvari mogu
nas uvesti u posao samoistraivanja, ali svako od nas mora istraiti i doiveti stvarnost
neposredno u okviru sebe.
Svi doivljavamo stvarnost tela oseajui ga uz pomo fizikih oseta koji se u
njemu javljaju. I zatvorenih oiju znamo da imamo ruke, ili neke druge delove tela, jer ih
oseamo. Kao to knjiga ima spoljni oblik i unutranji sadraj, fizika struktura ima
spoljnu, objektivnu stvarnost telo (kaya) i unutranju, subjektivnu stvarnost oseta
(vedana). Knjigu upoznajemo itanjem svih rei u njoj; telo doivljavamo preko oseta.
Bez oseta nema neposrednog znanja o fizikoj strukturi. Oseti i fizika struktura su
neodvojivi.
Slino, psihika struktura moe se analizirati po formi i sadraju: um (citta) i sve
to se pojavi u umu (dhamma) bilo kakva misao, emocija, seanje, nada, strah, bilo
kakav mentalni doivljaj. Kako se telo i oseti ne mogu doivljavati odvojeno, isto tako ne
moemo posmatrati um odvojeno od njegovog sadraja. Ali, um i materija takoe su
blisko povezani. Sve to se desi u jednom, odraava se u drugom. To je bilo kljuno

Buddhino otkrie, od vrhunskog znaaja u njegovom uenju. Kako je on to objasnio:
Sve to nastaje u umu praeno je osetima.1 Zato posmatranje oseta predstavlja sredstvo za
istraivanje celokupnosti ovekovog bia, fizikog kao i mentalnog.
Ove etiri dimenzije stvarnosti zajednike su svakom ljudskom biu: fiziki aspekt
tela i oseta, psihiki aspekt uma i njegovog sadraja. Oni ine etiri dela Satipatthana
sutte, etiri avenije za uspostavljanje svesnosti, etiri pogodna pristupa za posmatranje
ljudskog fenomena. Da bi istraivanje bilo kompletno, svaki aspekt mora biti doivljen.
A sva etiri mogu se doiveti posmatranjem vedana.
Iz tog razloga Buddha je posebno naglasio znaaj svesnosti vedana. U Brahmajala
sutti, jednoj od njegovih najznaajnijih rasprava, rekao je: Prosvetljeni ovek postao je
osloboen i slobodan od svih vezivanja videvi da su ona u stvari nastajanje i prolaenje
oseta, osetivi njihov smisao, opasnost koja od njih preti, osloboenje od njih.2 Svesnost
vedana, kazao je, preduslov je za razumevanje etiri plemenite istine: "oveku koji
doivljava osete pokazujem nain kako da shvati ta je patnja, njen uzrok, njeno ukidanje
i put koji vodi ka njenom ukidanju."3
ta su zapravo vedana? Buddha je to opisao na razne naine. Ukljuio je vedane u
etiri procesa koji ine um (vidi glavu II). Meutim, kada ih preciznije definie, govori
da imaju i mentalni i fiziki aspekt.4 Sama materija ne moe nita oseati ako um nije
prisutan; na primer, u mrtvom telu nema oseta. Um je taj koji osea, ali ono ta osea,
ima jedan neodvojiv fiziki element.
Taj fiziki element od centralnog je znaaja u upranjavanju Buddhinog uenja.
Smisao prakse je da u nama razvije sposobnost da se nosimo sa svim usponima i
padovima ivota na uravnoteen nain. To uimo u meditaciji smirenim posmatranjem
svega to se u nama deava. Tom smirenou moemo razbiti naviku slepog reagovanja i
umesto toga odabrati najkorisniju akciju u bilo kojoj situaciji.
Sve to doivljavamo u ivotu dolazi kroz est vrata percepcije, pet fizikih ula i
um. Prema Lancu uslovljenog nastajanja, im naiemo na neku pojavu, fiziku ili
mentalnu, stvara se oset. Ako ne obraamo panju na ono to se dogaa u telu, ostajemo,
na nivou svesti, nesvesni oseta. U mraku neznanja poinje nesvesna reakcija na osete,
trenutno dopadanje ili nedopadanje, koje se razvija u udnju ili odbojnost. Ta reakcija se
ponavlja i pojaava nebrojeno puta dok ne izbije u svesni um. Ako pridajemo znaaj
samo onom to se deava u svesnom umu, postajemo svesni procesa tek kad se reakcija
odigrala i dobila opasnu snagu, dovoljnu da nas preplavi. Dozvoljavamo varnici oseta da
zapali besnu vatru pre nego to pokuamo da je ugasimo, nepotrebno stvarajui sebi
tekoe. Ali, ako nauimo da objektivno posmatramo osete, dozvoljavamo svakoj varnici
da izgori bez stvaranja velikog poara. Dajui znaaj fizikom aspektu, postajemo svesni
vedana im nastanu, i moemo spreiti bilo kakvu reakciju.
Fiziki aspekt vedana posebno je znaajan jer daje iv, opipljiv doivljaj
nestalnosti u nama. U nama se svakog trenutka deavaju promene, koje se manifestuju u
igri oseta. To je nivo na kome se nestalnost mora doiveti. Posmatranje stalno
promenjivih oseta omoguava shvatanje nae sopstvene promenjive prirode. To shvatanje
ini oiglednim jalovost vezivanja za neto to je prolazno. Na taj nain neposredno
iskustvo anicce automatski spreava vezivanje i kroz to ne samo to spreavamo nove
reakcije udnje i odbjnosti, ve takoe eliminie samu naviku reagovanja. Tako
postepeno oslobaamo um od patnje. Ako se ne ukljui njihov fiziki aspekt, svesnost
vedana ostaje parcijalna i nekompletna. Zato je Buddha stalno naglaavao znaaj
doivljaja nestalnosti kroz fizike osete. Rekao je,
Oni koji stalno ine napore
da usmere panju prema telu,
oni koji odustanu od nezdravih akcija
i tee da rade ono sto treba da se radi,
takvi ljudi, svesni, sa punim razumevanjem,
oslobaaju se svojih neistoa.5
Uzrok patnje je tanha, udnja i odbojnost. Obino se deava da reagujemo sa
udnjom i odbojnou prema raznim objektima koji do nas dolaze kroz fizika ula i um.
Meutim, Buddha je pronaao da izmeu objekta i reakcije postoji odreena veza:
vedana. Mi ne reagujemo na spoljnu stvarnost ve, na osete u nama. Kada nauimo da
posmatramo osete bez reagovanja udnjom i odbojnou, ne pojavljuje se uzrok patnje, i
patnja nestaje. Zato je posmatranje vedana od sutinskog znaaja za praktikovanje
Buddhinog uenja. Da bi svesnost vedana bila kompletna, posmatranje mora biti na
nivou fizikih oseta. Svesnou fizikih oseta, prodiremo do korena problema i

uklanjamo ga. Moemo posmatrati sopstvenu prirodu do najveih dubina i osloboditi se
patnje.
Shvatanjem centralnog znaaja posmatranja oseta u Buddhinom uenju, dobijamo
novi uvid u Satipatthana suttu.6 Diskusija poinje iznoenjem ciljeva satipatthane,
uspostavljanja svesnosti: "proienje bia; prevazilaenje tuge i aljenja; upranjavanje
puta istine; neposredan doivljaj krajnje realnosti, nibbane." Zatim je kratko dato kako da
se ostvare ti ciljevi: Meditant ivi marljivo sa potpunim razumevanjem i svesnou,
posmatrajui telo u telu, posmatrajui osete u osetima, posmatrajui um u umu,
posmatrajui sadraj uma u sadraju uma, odbacivi udnju i odbojnost prema svetu.7
ta se misli sa "posmatrajui telo u telu, osete u osetima," i tako dalje? Za
Vipassana meditanta izraz je kristalno jasan. Telo, oseti, um i sadraj uma etiri su
dimenzije ljudskog bia. Da bi ispravno shvatili pojavu oveka, svako od nas mora
doiveti vlastitu realnost neposredno. Da bi ostvario to neposredno iskustvo, meditant
mora razviti dva kvaliteta: svesnost (sati) i potpuno razumevanje (sampajanna).
Rasprava se zove "Uspostavljanje svesnosti", ali svesnost je nekompletna bez
razumevanja, uvida u dubinu nae sopstvene prirode, u nestalnost pojave koju zovemo
"Ja". Upranjavanje satipatthane omoguava meditantu da shvati svoju, u sutini
prolaznu, prirodu. Kada se ostvari to lino shvatanje, svesnost je vrsto uspostvljena
ispravna svesnost koja vodi osloboenju. Onda udnja i odbojnost same po sebi
iezavaju, ne samo prema spoljnjem svetu ve i prema unutranjem, u kome su udnja i
odbojnost najdublje ukorenjene, u nepromiljenom, instinktivnom vezivanju za telo i um.
Sve dok postoji to osnovno vezivanje, ne moemo se osloboditi patnje.
"Rasprava o uspostavljanju svesnosti" prvo razmatra posmatranje tela. To je
najoigledniji aspekt mentalno-fizike strukture i stoga pogodno polazite za poetak
posla na samoposmatranju. Odavde se prirodno razvija posmatranje oseta, uma i sadraja
uma. Rasprava objanjava nekoliko naina za poetak posmatranja tela. Prvi i
najuobiajeniji je svesnost disanja. Drugi nain je obraanje panje na telesne pokrete.
Meutim, bez obzira odakle zaponemo putovanje, postoje odreene faze koje moramo
proi na putu ka krajnjem cilju. One su opisane u paragrafu koji je u tekstu od kljunog
znaaja:
Na taj nain on boravi posmatrajui telo u telu interno ili eksterno, ili i
interno i eksterno. On boravi posmatrajui pojavu nastajanja u telu. On boravi
posmatrajui pojavu prolaenja u telu. On boravi posmatrajui pojavu nastajanja i
prolaenja u telu. Sada, javlja mu se svesnost: Ovo je telo. Ta svesnost razvija se
do te mere da ostaje samo razumevanje i posmatranje, i on boravi nevezan ne
prijanjajui ni za ta na svetu.8
Veliki znaaj ovog odlomka vidi se u tome to se on ponavlja ne samo na kraju
svakog dela razmatranja kod posmatranja tela, ve i u sledeim delovima diskusije koji se
odnose na posmatranje oseta, uma i sadraja uma. (U poslednja tri odeljka, re "telo"
zamenjena je reima "oseti," "um," i "sadraj uma" respektivno.) Odlomak tako opisuje
zajedniku osnovu prakse satipatthane. Zbog tekoa koje pokazuje, njegova
interpretacija iroko se menjala. Meutim, tekoe nestaju ako se shvati da se odlomak
odnosi na svesnost oseta. U praktikovanju satipatthane, meditanti moraju ostvariti
opsean uvid u vlastitu prirodu. Posmatranje oseta je sredstvo prodornog uvida, koje
ukljuuje posmatranje i ostale tri dimenzije ljudskog fenomena. Mada se prvi koraci
mogu razlikovati, posle odreene take praksa mora ukljuiti svesnost oseta.
Zato, objanjava odlomak, meditanti poinju posmatranjem oseta koji nastaju
unutar tela, ili spolja, na povrini tela, ili i jedno i drugo. To znai, od svesnosti oseta u
nekim delovima tela, a u drugim ne, postepeno razvijaju sposobnost da prate osete u
celom telu. Kada ponu sa praksom, mogu prvo doiveti osete intenzivne prirode koji
nastaju i izgleda kao da traju neko vreme. Meditanti su svesni njihovog nastajanja i, posle
nekog vremena, njihovog prolaenja. Na tom stepenu jo doivljavaju oiglednu realnost
tela i uma, njihovu integrisanu, naizgled vrstu i trajnu prirodu. Ali, nastave li sa
praksom, dolaze do stepena na kome se vrstoa spontano rastvara, i um i telo
dovljavaju se u svojoj pravoj prirodi, kao masa vibracija, koje nastaju i prolaze svakog
trenutka. Sa tim iskustvom meditant najzad razume ta su ustavari telo, oseti, um i sadraj
uma: neprekidan tok bezlinih, stalno promenjivih pojava.
Ovo neposredno poimanje krajnje stvarnosti uma i tela postepeno rui nae
obmane, pogrene predstave i predubeenja. ak i ispravne koncepcije koje su
prihvaene samo verovanjem ili intelektualnom dedukcijom, sada kada su doivljene,
poprimaju novo znaenje. Postupno, posmatranjem unutranje realnosti, eliminiu se sve

uslovljenosti koje iskrivljuju percepciju. Ostaju samo ista svesnost i mudrost.
Kako neznanje nestaje, osnovne tendencije udnje i odbojnosti se briu i meditant
se oslobaa svih vezivanja od ega je najdublje vezivanje za unutranji svet sopstvenog
tela i uma. Kada se to vezivanje ukloni, nestaje patnja i postajemo osloboeni.
Buddha je esto govorio: ta god da oseamo to je patnja.9 Zato su vedana idealno
sredstvo za istraivanje istine patnje. Neprijatni oseti oigledno su patnja, ali i
najprijatniji oseti takoe su oblik suptilne uzbuenosti. Nijedan oset nije trajan. Ako se
veemo za prijatne osete, kada prou ostaje patnja. Tako svaki oset sadri seme patnje.
Zato dok je govorio o putu za osloboenje od patnje, Buddha je govorio o putu za
nastajanje vedana i njihovo nestajanje.10 Sve dok ostajemo u polju uslovljenosti uma i
materije, postoje oseti i patnja. Oni nestaju samo kada transcendiramo tu ravan da bi
doiveli krajnju istinu nibbane.
Buddha je rekao:
ovek ne primenjuje Dhammu u ivotu
ako mnogo govori o njoj.
Meutim, mada je neko mogao uti malo o njoj,
ako on vidi Prirodni zakon uz pomo sopstvenog tela,
onda on zaista ivi u skladu sa njim,
i nikad ne moe zaboraviti Dhammu.11
Naa sopstvena tela nose svedoanstvo istine. Kad meditanti otkriju unutranju
istinu, ona za njih postaje stvarna i ive prema njoj. Svi moemo ostvariri tu istinu,
posmatranjem oseta u sebi, i na taj nain moemo se osloboditi patnje.
Dodatak B
ODLOMCI IZ SUTTA U VEZI VEDANA
U svojim raspravama Buddha se esto pozivao na vanost svesnosti oseta. Ovde je

mali izbor odlomaka o toj temi.
Nebom duvaju razliiti vetrovi, sa istoka i zapada, sa severa i juga, pranjavi i isti,
hladni i topli, estoke oluje ili neni povetarci mnogi vetrovi duvaju. Isto tako, u telu
nastaju oseti, prijatni, neprijatni ili neutralni. Kada meditant, koji marljivo veba, ne
zanemaruje vlastitu sposobnost potpunog razumevanja (sampa-janna), onda tako mudar
ovek potpuno shvata osete. Shvativi ih potpuno, on se oslobaa svih neistota jo u
ovom ivotu. Na kraju ivota, takav ovek, uvren u Dhammi i perfektno razumevajui
osete, postie neopisivo stanje izvan uslovljenog sveta.
Pathama akaa sutta
A kako meditant boravi posmatrajui telo u telu? U tom sluaju meditant ide u
umu, kod podnoja drveta, ili na usamljeno mesto. Tamo sedne prekrtenih nogu,
ispravljenog tela, i fiksira panju na predeo oko usta. Svestan on udie i izdie. Udiui
dug dah on tano zna: Udiem dug dah. Izdiui dug dah on tano zna: Izdem dug dah.
Udiui kratak dah on tano zna: Udiem kratak dah. Izdiui kratak dah on tano zna:
Izdiem kratak dah. Oseajui celo telo udahnuu; tako on veba. Oseajui celo telo
izdahnuu; tako on veba. Sa smirenim aktivnostima tela udahnuu; tako on veba.
Smirenim aktivnostima tela izdahnuu; tako on veba.
Satipatthana sutta, Anapana-pabbam
Kada se u meditantu pojavi oset, prijatan, neprijatan ili neutralan, on razume:
Prijatan, neprijatan ili neutralan oset pojavio se u meni. On se bazira na neemu, nije bez
osnove. Na emu se bazira? Na samom ovom telu.Tako on boravi posmatrajui
promenjivu prirodu oseta u telu.
Pathama Gelanna sutta
Meditant razume: U meni je nastao ovaj prijatan, neprijatan ili neutralan dovljaj.
On je nastao, grube prirode je, zavisi od uslovljenosti. Ali ono to stvarno postoji, to je
najvrednije, je smirenost. Bilo da je u njemu nastao prijatan, neprijatan ili neutralan
doivljaj, on nestaje, ali smirenost ostaje.
Indriya Bhavana sutta
Postoje tri vrste oseta: prijatni, neprijatni i neutralni. Sve tri vrste prolazne su,
stvorene, zavisne od uslovljenosti, podlone propadanju, smanjenju, bleenju, nestajanju.
Videvi ovu realnost, dobro instruirani sledbenik Plemenitog puta postaje smiren prema
prijatnim, neprijatnim i neutralnim osetima. Razvijajui smirenost, on postaje nevezan;
uklanjajui vezanost postaje osloboen.
Dighanaka sutta
Ako meditant boravi posmatrajui prolaznost prijatnih oseta u telu, njihovo
smanjivanje, bleenje i nestajanje, i takoe posmatrajui sopstveno naputanje vezivanja
za takve osete, onda je eliminisana njegova osnovna uslovljenost udnje za prijatnim
osetima u telu. Ako boravi posmatrajui prolaznost neprijatnih oseta u telu, onda je
eliminisana njegova osnovna uslovljenost odbojnosti prema neprijatnim osetima u telu.
Ako boravi posmatrajui prolaznost neutralnih oseta u telu, onda je eliminisana njegova
osnovna uslovljenjost neznanja prema neutralnim osetima u telu.
Pathama Gelanna sutta
Za meditanta se kae da je potpuno osloboen osnovnih uslovljenosti, kada je
izbrisana njegova osnovna uslovljenost udnje za prijatnim, odbojnosti prema
neprijatnim i neznanja prema neutralnim osetima, kae se da je sagledao istinu, da je
odbacio celokupnu udnju i odbojnost, raskinuo sve okove, potpuno razumeo iluzornu
prirodu ega, uinio kraj patnji.
Pahana sutta
Pogled na stvarnost kakva ona zaista jeste postaje njegov ispravan pogled. Misao o
stvarnosti kakva ona zaista jeste postaje njegova ispravna misao. Napor prema stvarnosti
kakva ona zaista jeste postaje njegov ispravan napor. Svesnost stvarnosti kakva ona
zaista jeste postaje njegova ispravna svesnost. Koncentracija na realnost kakva ona zaista
jeste postaje njegova ispravna koncentracija. Njegove akcije tela i govora i njegov nain
izdravanja u ivotu postaju istinski proieni. Na taj nain on napreduje Plemenitim
osmostrukim putem prema razvoju i ispunjejnju.
Maha-Salayatanika sutta
Vatreni sledbenik Plemenitog osmostrukog puta ini napore i istrajavajui u
naporima postaje svestan, ostajui svestan postaje koncentrisan, ostajui koncentrisan
razvija ispravno razumevanje, sa ispravnim razumevanjem razvija veru, imajui
poverenje u znanje: "U tim istinama, za koje sam ranije samo uo, sada boravim,
doivevi ih neposredno u telu, i posmatram ih prodornim uvidom."
Apana sutta (rekao Sariputta, glavni Buddhin uenik)
RENIK PALI TERMINA
Ovde su dati Pali termini koji se javljaju u tekstu, kao i neki drugi termini vani za
Buddhino uenje.
anapana Disanje; Anapana-sati svesnost disanja.
anatta Bez sopstva, bez ega, bez sutine, bez supstance. Jedna od tri osnovne
karakteristike pojava, zajedno sa aniccom i dukkhom.
anicca Nestalno, prolazno, promenjivo. Jedna od tri osnovne karakteristike
pojava, zajedno sa anattom i dukkhom.
anusaya Nesvesni um; latentna, osnovna uslovljenost; uspavane mentalne
neistoe (takoe anusaya-kilesa).
arahant/arahat Osloboeno bie. ovek koji je unitio sve neistoe u umu.
ariya Plemenit; sveti ovek. ovek koji je proistio um do nivoa da je doiveo
krajnju realnost (nibbana).
ariya atthangika magga Plemeniti osmostruki put koji vodi ka osloboenju od
patnje. On je podeljen u tri dela, naime
sila moral, istoa vokalnih i fizikih akcija:
samma-vaca ispravan govor,
samma-kammanta ispravne akcije,
samma-ajiva ispravan nain izdravanja;
samadhi koncentracija, vladanje sopstvenim umom:
samma-vayama ispravan napor,
samma-sati ispravna svesnost,
samma-samadhi ispravna koncentracija;
paa mudrost, uvid koji potpuno proiava um:
samma-sankappa ispravna misao,
samma-ditthi ispravno razumevanje.
ariya sacca Plemenita istina. etiri plemenite istine su (1) istina patnje; (2) istina
uzroka patnje; (3) istina ukidanja patnje; (4) istina puta koji vodi ukidanju patnje.
bhanga Rastvaranje. Vaan stepen u praksi Vipassane. Doivljaj rastvarnja

oigledne vrstoe tela u fine vibracije koje nepre-kidno nastaju i prolaze.
bhavana Mentalni razvoj, meditacija. Bhavana ima dva dela. Razvoj smirenosti
(samatha-bhavana), odgovara koncentraciji uma (samadhi), i razvoj uvida (vipassanabhavana), odgovara mudrosti (paa). Razvoj samathe vodi u stanja mentalne apsorpcije;
razvoj vipassane vodi ka osloboenju.
bhavana-maya paa Doivljena mudrost. Vidi paa.
bhikkhu monah; meditant. enski rod bhikkuni kaluerica.
Buddha Prosvetljen ovek. ovek koji je otkrio put za osloboenje, sledio ga, i
dostigao krajnji cilj svojim sopstenim naporom.
cinta-maya paa Intelektualna mudrost. Vidi paa.
citta Um. Citanupassana posmatranje uma. Vidi satipatthana.
dhamma Pojava; objekat uma; priroda; prirodni zakon; zakon osloboenja, tj.
uenje prosvetljenog oveka. Dhamma-nupassana posmatranje sadraja uma. Vidi
satipatthana. (Na Sanskritu dharma.)
dukkha Patnja, nezadovoljstvo. Jedna od tri osnovne karakteristike pojava,
zajedno sa annatom i aniccom.
Gotama Porodino ime istorijskog Buddhe. (Na Sanskritu Gautama.)
Hinayana Bukvalno, "manji toak". Termin korien za Theravada budizam od
strane drugih kola. Pogrdan naziv.
jhana Stanje mentalne apsorpcije ili transa. Postoji osam takvih stanja koja se
mogu ostvariti praktikovanjem samadhija, ili samatha-bhavane. Njihovo negovanje
donosi mir i blaenstvo ali ne brie duboko ukorenjene mentalne neistoe.
kalapa Najmanja nedeljiva estica materija.
kamma Akcija, posebno naa akcija koja e uticati na nau budunost. (Na
sanskritu karma.)
kaya Telo. Kayanupassana posmatranje tela. Vidi satipatthana.
Mahayana Bukvalno, "veliki toak". Vrsta budizma koja se razvila u Indiji
nekoliko vekova posle Buddhe i irila na sever u Tibet, Mongoliju, Kinu, Vijetnam,
Koreju i Japan.
metta Nesebina ljubav i dobre elje. Jedan od kvaliteta istog uma. Mettabhavana sistematsko negovanje mette tehnikom meditacije.
nibbana Izumiranje, utrnue; sloboda od patnje; krajnja realnost; neuslovljenost.
(Na sanskritu nirvana.)
Pali Linija; tekst. Tekstovi na kojima je zabeleeno Buddhino uenje; stoga jezik
tih tekstova. Istorijski, lingvistiki i arheoloki dokazi pokazuju da je pali zaista bio jezik
kojim se govorilo u Buddhino vreme.Kasnije su tekstovi prevedeni na sanskrit, koji je bio
iskljuivo knjievni jezik.
paa Mudrost. Trei deo Plemenitog osmostrukog puta (vidi ariya atthangika
magga). Postoje tri vrste mudrosti: suta-maya paa bukvalno, "mudrost dobijena
sluanjem drugih," tj., primljena mudrost; cinta-maya paa mudrost ostvarena
intelektualnom analizom; i bhavana-maya paa mudrost razvijena neposrednim,
linim doivljajem. Od ovih, samo poslednja moe potpuno proistiti um; ona se neguje
upranjavanjem vipassana-bhavane.
paticca-samuppada Lanac uslovljenog nastajanja; uzrono nastajanje. Proces,
koji poinje neznanjem, kojim ovek stvara ivot za ivotom ispunjen patnjom.
samadhi Koncentracija, vladanje sopstvenim umom. Drugi deo Plemenitog
osmostrukog puta (vidi ariya atthangika magga). Ako se neguje kao krajnji cilj, vodi
ostvarenju stanja mentalne apsorpcije (jhana), ali ne i potpunom osloboenju uma.
samma-sati Ispravna svesnost. Vidi sati.
sampajanna Razumevanje celine ljudskog fenomena, tj. uvid u nestalnost prirode
na nivou oseta.
samsara Ciklus ponovnog raanja; svet patnje.
sangha Skup; red ariya, tj. onih koji su doiveli nibbanu; red budistikih monaha
i kaluerica; lan reda ariya-sangha, bhikkhu-sangha ili bhikkhuni-sangha.
sankhara (Mentalna) tvorevina; voljna aktivnost; mentalna reakcija; mentalna
uslovljenost. Jedan od etiri inioca procesa uma, zajedno sa vianom, saom i
vedanom. (Na sanskritu samskhara.)
sankhara-upekkha/sankharaupekkha Bukvalno, smirenost prema sankharama.
Stanje u praksi Vipassane, koje dolazi posle doivljaja bhange, u kome stare uspavane
neistoe iz podsvesti izlaze na povrinski nivo uma, manifestujui se kao fiziki oseti.
Odravanjem smirenosti (upekha) prema tim osetima, meditant ne stvara nove sankhare i
dozvoljava starim da se izbriu. Tako proces postepeno vodi ka brisanju svih sankhara.
saa Percepcija, prepoznavanje. Jedan od etiri inioca mentalnog procesa,
zajedno sa vedanom, vianom i sankharom. Obino je uslovljen naim prolim
sankharama i stoga daje iskrivljenu sliku stvarnosti. U praksi Vipassane, saa se menja
u pau, razumevanje stvarnosti onakve kakva zaista jeste. Ona postaje anicca-saa,
dukkha-saa, anatta-saa, asubha-saa tj. percepcija nestalnosti, patnje, nepostojanja
ega i iluzorne prirode lepote.
sati Svesnost. Anapana-sati svesnost disanja. Samma-sati ispravna svesnost,
inilac Plemenitog osmostrukog puta (vidi ariya atthangika magga).
satipatthana Uspostavljena svesnost. Postoje etri meusobno povezana aspekta
satipatthane: (1) posmatranje tela (kayanupassana); (2) posmatranje oseta koji nastaju u
telu (vedananupassana); (3) posmatranje uma (cittanupassana); (4) posmatranje sadraja
uma (dhammanupassana). Sva etiri ukljuena su u posmatranje oseta, jer oseti se
neposredno odnose na telo i na um.
Siddhattha Bukvalno, "ovek koji je izvrio svoj zadatak". Lino ime istorijskog
Buddhe. (Na sanskritu Siddhartha.)
sila Moral, uzdravanje od fizikih i vokalnih akcija koje tete drugima i nama
samim. Prvi deo Plemenitog osmostrukog puta. (vidi ariya attangika magga).
suta-maya paa Primljena mudrost. Vidi paa.
sutta Diskusija Buddhe ili jednog od njegovih vodeih uenika. (Na sanskritu
sutra).
tanha Bukvalno, "e." Ukljuuje udnju i njenu suprtnost odbojnost. Buddha je
odredio tanhu kao uzrok patnje u svom prvom govoru, "Govor o pokretanju toka
Dhamme" (Dhamma-cakkappavattana sutta). U lancu uslovljenog nastajanja, objasnio je
da tanha nastaje kao reakcija na osete.
tathagata Bukvalno, "tako-otiao" ili "tako-doao." ovek koji je sledei put
realnosti dostigao krajnju realnost, tj. prosvetljen ovek. Termin kojim je Buddha esto
sebe oslovljavao.
Theravada Bukvalno, "uenje starijih." Buddhino uenje u obliku u kom je bilo

uvano u zemljama june Azije (Burma, Sri Lanka, Tajland, Laos, Kamboda). Opte
priznato kao najstariji oblik uenja.
Tipitaka Bukvalno, "tri korpe". Tri zbirke Buddhinog uenja, naime: (1) Vinayapitaka zbirka monastike discipline; (2) sutta-pitaka zbirka diskusija; (3)
Abhidhamma-pitaka "zbirka vieg uenja", tj. sistematsko filozofsko tumaenje
Dhamme. (Na sanskritu tripitaka.)
vedana Senzacija, oset, oseaj. Jedan od etiri inioca mentalnog procesa,
zajedno sa vianom, saom i sankharom. Buddha je rekao da ima i mentalni i fiziki
aspekt; zato vedana predstavlja sredstvo za istraivanje celokupnosti uma i tela. U Lancu
uslovljenog nastajanja, Buddha je objasnio da tanha, uzrok patnje, potie od reakcije na
vedannu. Uei da posmatra vedane objektivno, ovek moe izbei nove reakcije udnje
ili odbojnosti i neposredno u sebi moe doiveti realnost nestalnosti (anicca). Ovaj
doivljaj je od sutinske vanosti za oslobaanje od vezano-sti, to vodi ka osloboenju
uma. Vedannanupassana posmatranje oseta u telu. Vidi satipatthana.
viana Svesnost, spoznaja. Jedan od etiri inioca mentalnog procesa, zajedno
sa saom, vedanom i sankharom.
vipassana Introspekcija, uvid koji potpuno proiava um. Posebno uvid u
nestalnost prirode uma i tela. Vipassana-bhavana sistematski razvoj uvida kroz
meditativnu tehniku posmatranja unutranje realnosti, posmatranjem oseaja u telu.
yatha-bhuta Bukvalno, "kao to jeste"; Stvarnost.
yata-bhuta-nana-dassana Mudrost nastala sagledavanjem istine onakvom kakva
zaista jeste.
PRIMEDBE
Svi navodi su iz Sutta pitake, Zbirke rasprava Pali kanona. Pali tekst korien ovde
je onaj koji je objavljen u Napisu Devanagari univerziteta Nalanda, Bihar, Indija.
Korieni engleski prevodi su na osnovu prevoda od Pali Text Society iz Londona, kao i
na osnovu prevoda tampanih od strane Buddhist Publication Society iz Sri Lanke. Naao
sam da su posebno vredne antologije pripremljene od svetih Nanatiloke, Nanamolija i
Piyadassija. Njima i drugim savremenim prevodiocima Pali Kanona duboko sam
zahvalan.
Oznaavanje sutta u primedbama je isto kao u engleskim prevodima od Pali Text
Society. Globalno, naslovi sutta ostavljeni su u originalu.
Koriene su sledee skraenice:
A Anguttara nikaya
D Digha nikaya
M Majjhima nikaya
S Samyutta nikaya
Satip Satipatthana sutta (D.22,M.10)
Glava I
1. S.XLIV x 2, Anuradha sutta.
2. A.III vii 65, Kesamutti sutta (Kalama sutta), iii, ix.
3. D.16, Maha-Parinibbana suttanta.
4. Ibid.
5. S.XXII 87 (5), Vakkali sutta.
6. Maha-Parinibbana suttanta.
7. A.IV v 5 (45), Rohitassa sutta. Takoe se nalazi u S.II iii 6.
8. Dhammapada, I 19 & 20.
9. Na osnovu M.107, Ganaka-Mogallana sutta.
Glava II
1. Sankhara je jedan od najvanijih koncepata u Buddhinom uenju koji je teko
prevesti na engleski jezik. Re ima viestruko znaenje i nije uvek jednostavno utvrditi
koje znaenje se koristi u odreenom kontekstu. Ovde se sankhara koristi kao ekvivalent
za cetana/sancetana, to znai volja, htenje namera. Za ovu interpretaciju vidi A.IV xviii
1 (171), Cetana sutta; S.XXII 57 (5), Sattatthana sutta; S.XII iv 38 (8), Cetana sutta.
2. M.72, Aggi-Vacchagotta sutta.
Glava III
1. M.135, Cula Kamma Vibhanga sutta.
2. Dhammapada, XXV 21 (380).
3. Ibid, I 1 & 2.
4. sutta Nipata, III 12, Dvayatanupassana sutta.
5. S.LVI(XII) ii 1, Dhamma-cakkappavattana sutta.
6. A.III xiii 130, Lekha sutta.
7. Na osnovu A.I xvii, Eka Dhamma Pali (2).
Glava IV
2. Ibid.
3. M.38, Maha-tanhasankhaya sutta.
4. Ibid.
5. Ibid.
6. Dhammapada, XII 9 (165).
7. D.9, Potthapada suttanta.
8. A.III vii 65, Kesamutti sutta (Kalama sutta),xvi.
9. Na osnovu S.XLII viii 6, Asibandhakaputta sutta.
Glava V
1. Dhammapada, XIV 5 (183).
2. Ibid.,I 17 & 18.
3. M.27, Cula-hatthi-padopama sutta.

4. Ibid.
Glava VI
1. A.IV ii 3 (13), Padhana sutta.
Glava VII
1. Dhammapada, XXIV 5 (338).
3. Dhammapada, XXI 4 (276).
4. Vidi S.XLVI(II) vi 2, Pariyaya sutta.
5. S.XII vii 62 (2), Dutiya Asutava sutta; takoe S.XXXVI(II) i 10, Phassa Mulaka
sutta.
6. Dhammapada, XX 5 (277).
7. S.XXXVI(II) i 7, Pathama Gelanna sutta.
Glava VIII
1. D.16, Maha-Parinibbana suttanta. Stihove govori Sakka, kralj bogova, posle
Buddhinog odlaska. Pojavljuje se u neto razliitom obliku na drugim mestima. Vidi, na
primer, S.I.ii.1, Nandana sutta; takoe S.IX.6, Anuruddha sutta.
2. A.IX ii 10 (20), Velama sutta.
3. uveno poreenje sa splavom je uzeto iz M.22, Alagaddupama sutta.
4. Na osnovu Udana,I x, pria Bahiya Daruciriya. Takoe se nalazi u Dhammapada
Commentary, VIIII 2 (stih 101).
Glava IX
1. S.LVI(XII) ii 1, Dhamma-cakkappavattana sutta. Ova formula se koristi za opis
uvida ostvarenog kod prvih uenika kod prvog ostvarenja Dhamme.
2. S.v 7, Upacala sutta. Govornik je arahat monahinja Upacala.
3. Dhammapada, XXV 15 (374).
4. Udana, VIII 1.
5. Udana, VIII 3.
7. S.XXXVIII(IV) 1, Nibbana Panha sutta. Govornik je Sariputta, glavni Buddhin
uenik.
8. Sutta Nipata, II 4, Maha-Mangala sutta.
9. D.9, Potthapada suttanta.
Glava X
1. Dhammapada, VIII 14 (113).
2. S.XXII 102 (10), Anicca-saa sutta.
4. M.117, Maha-cattarisaka sutta.
5. Ibid.
Dodatak A: Vanost Vedana u Buddhinom uenju
1. A.VIII ix 3 (83), Mulaka sutta. Vidi takoe A.IX ii 4 (14), Samiddhi sutta.
2. D.1.
3. A.III vii 61 (ix), Titthayatana sutta.
4. S.XXXVI(II) III 22 (2), Atthasata sutta.
5. Dhammapada, XXI 4 (293).
6. Satipatthana sutta se pojavljuje dva puta u Sutta Pitaka, kod D.22 i kod M.10. U
D. verziji, deo koji obrazlae dhammanupassana je dui nego u M. verziji. Zato se D.
tekst oznaava kao Maha-Satipatthana suttanta, "vea". Inae dva teksta su identina.
Delovi koji se navode u ovoj knjizi su isti u oba teksta.
7. Satip.
8. Ibid.
9. Ibid.
10. S.XII iv 32 (2), Kalara sutta.
11. S.XXXVI(II) iii 23 (3), Annatara Bhikkhu sutta.
12. Dhammapada, XIX 4 (259).

Vilijam Hart Umetnost Zivljenja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vilijam Hart Umetnost Zivljenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vilijam Hart

PREDGOVOR ZA JUGOSLOVENSKO IZDANJE

Pretpostavite da imate priliku da se oslobodite svih obaveza deset dana i da ivite

spoznaje stvarnosti i moemo nauiti da postupamo sa njom na pozitivan, stvaralaki

Za vreme prva tri i po dana uesnici kursa upranjavaju vebu mentalne

Jednom prilikom mladi profesor bio je na putovanju morem. Bio je visoko

Kako to, to je nauka o vetru, kii, vremenu.

S.N.Goenka: Ja nemam posla sa "izmima". Ja poduavam Dhammu, tj. ono to je

Ostati srean i miran ak i kad se sreemo sa patnjom drugih nije li to ista

linosti. Oni su prouavali prirodu univerzuma iz znatielje, oslanjajui se na instrumente

Pitanje: Kada kaete "um", nisam siguran na ta mislite? Ja ne mogu da naem

Da! Sasvim tano. Za konvencionalne svrhe, ne moemo pobei od "Ja" i "moje".

Da li je vae uenje Mahajana ili Hinajana?

Fizika realnost se stalno menja, svakog trenutka. To je Buddha shvatio

Sami ste svoji gospodari,

Razum je pretea svih stvari,

Nije li preuzimanje kontrole nad naim akcijama vrsta potiskivanja?

Ali sigurno da na nas utiu i akcije drugih?

Istina patnje mora se istraiti do kraja,1 rekao je Buddha. No pre nego to e

ako svesnost raste, dolazi do uma-i-materije;

Ako prestanu est ula, dodir prestaje;

ne razlikuje od stanovita mnogih religija, koje ue o buduim postojanjima u kojima

eleti ponitenje sopstvenog ivota je sigurno tetno, ba kao to je tetna i udnja

pomognete. To je uzviena ravndunost: to nije neaktivnost, a nije ni reakcija. To je

Na zadatak je da ukinemo patnju ukidanjem njenih uzroka: neznanja, udnje i

upravljanja mentalnim procesom. Paa je mudrost, razvijanje proiavajueg uvida u

Da li se zbog toga na kursu jede samo vegetarijanska hrana?

ovek se razboleo i otiao kod lekara po pomo. Doktor ga je pregledao i napisao

Upranjavanjem sile cilj nam je da kontroliemo svoj govor i fizike akcije.

uvebavanje sastoji se iz tri dela: ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna

da smo potpuno zaboravili na disanje. Ponemo ponovo, sa obnovljenom odlunou i

Pitanje: Zato uite studente da upranjavaju anapanu koncentriui se na

nesrenim. Kroz meditaciju uite da vrsto stojite u sadanjosti. Sa tom solidnom

Ako se ne iskoreni osnovna navika udnje i odbojnosti,

Misli mogu i dalje postojati. Meutim, da bi poeli sa radom, potrebno je da se

zadovoljava na intelektualnom nivou, prihvatamo ga kao istinito. To jo uvek nije na

ostvarenje doivljene mudrosti, bhavana-maya paa. Taj nain postizanja neposredne

Oseti su nezamenjivi u istraivanju krajnje istine. Sve to u svetu doivimo

da obraamo panju na svaki deo tela, sistematski

pomerajui svesnost, ne dozvoljavajui da nam panju privuku najjai oseti.

Prolaznost, nepostojanje ega i patnja

Kako onda da sebe ne inimo nesrenim? Kako da ivimo bez patnje?

Poenta je da nauimo da ne reagujemo, kako ne bi stvarali nove sankhare. Pojavi se

Nae posmatranje e ostati parcijalno, nekompletno i povrno. Zato je od sutinskog

Da li je mogue praktikovati Vipassanu posmatranjem na bilo kojim od est ulnih

Svesnost i smirenost to je Vipassana meditacija. Kada se praktikuju zajedno,

Zaliha prolih reakcija

Meutim, upranjavajui Vipassanu, meditant ui da ne reaguje. U odreenom

Svaka sankhara nastaje i prolazi, da bi u sledeem trenutku ponovo nastala u

igru i zaboravljate na aniccu, na anattu. Takvo intelektualiziranje ne moe vam pomoi

NITA SEM VIENJA

Nasred ulice, isposnik prie Buddhi, pokloni se i uhvati ga za stopala. Gospodine,

Da bi se oslobodili navike udnje i odbojnosti nije dovoljno imati samo globalnu

je i sa pojaanom emocijom: kada ponemo da je posmatramo, posmatrajui osete u sebi,

Napredovanjem na putu, ostvarujemo blaenstvo kada se rastvori oigledna

Postoji sfera doivljaja koja je izvan celokupnog polja materije, celokupnog

uradimo, sve to treba da uradimo, da bi ostvarili cilj, je da nastavimo sa posmatranjem

Kako bi uporedili psihoanalizu i Vipassanu?

Od svih naih predstava o nama samima, najjaa je da postoji sopstvo. Sa tom

Vie vredi jedan dan ivota

promenjivu prirodu kroz praksu Vipassane, meditant oslobaa um udnje, odbojnosti i

omoguiti da shvatimo da smo mi sami odgovorni za sopstvenu sreu ili nesreu, a ne

automatski na negativnosti drugih odgovorimo na jednak nain, sada moemo izabrati

Uenje Buddhe je sistem razvijanja samospoznaje kao sredstva za sopstvenu