Vladika Nikolaj Velimirovi - duhovnik, muenik,

mislilac i svetac :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija ~

Burek.mobi
forum.burek.com /vladika-nikolaj-velimirovic-duhovnik-mucenik-mislilac-i-svetact284956.135.wap2.html

IN - Vladika Nikolaj Velimirovi - duhovnik, muenik, mislilac i svetac

- >LO
<< < (28/46) > >> :: Odgovori!
Autor: Joca_jox :
Vladimir Dimitrijevi
Neto o knjizi Predraga Ilia nakon susreta sa njim
Ako nekom spali kuu i pobije mu porodicu, ne moe biti siguran da u toku veere s njim neete
doi i na tu temu.
Vudi Alen
Uvodna re
Citirajui starog cinika Vudija Alena, poinjem ponovo da piem o knjizi Predraga Ilia (Srpska
pravoslavna crkva i tajna Dahaua, izdanje pisca, Beograd 2006). O ovoj knjizi pisao sam u svojoj
studiji "Oklevetani svetac / Vladika Nikolaj i srbofobija", Lio, Gornji Milanovac 2007. U njoj sam,
pored primedbi na rezultate Ilievih istraivanja, upotrebio i niz otrih rei na raun samog autora,
koji je, po sopstvenom priznanju, bio dugogodinji pripadnik Slube dravne bezbednosti (SDB), da
bi, dolaskom na vlast DOS-a, izvesno vreme bio pomonik ministra policije Duana Mihajlovia. Ilia
sam nazvao "Titovim akom", "starim cinikom Titovog NKVD-a", "vernim slugom UDBE", itd. Ali tada
se desio susret u ulici Rige od Fere 4 u Beogradu... Ustvrdio sam, tom prilikom, da bi tu trebalo
postaviti spomen-plou jer su se, prvi put od smrti vladike Nikolaja, na istom mestu nali ljudi sa
potpuno suprotnim gleditima o Nikolaju od krajnjeg osporavanja, preko, uslovno govorei,
neutralnih pozicija, do onih koji ga, kao i otac Justin (Popovi), smatraju "najveim Srbinom posle
svetog Save". I to je delovalo izvanredno: na jednoj strani svetenik Velibor Domi, na drugoj
Zlatoje Martinov; na jednoj strani Budimir Aleksi, na drugoj Miodrag Zeevi... Da li se o tome
moglo i sanjati? Toliko se, u Srbiji umornoj od medijske buke i lai, govorilo o dijalogu i toleranciji i
tako je malo bilo pravog dijaloga i istinske trpeljivosti da se ve pomislilo da ih vie nikad nee ni biti.
Zahvalnost za ovaj susret, bez sumnje, treba iskazati gospodi edomiru upiu, Slobodanu
Antoniu i oru Vukadinoviu, koji su pokazali da je mogue razgovarati i sa krajnje
suprotstavljenih polazita.
Posle svega, uzeo sam da ponovo pogledam knjigu Predraga Ilia, podstaknut prvenstveno
njegovom izjavom da je zaprepaen tekim reima kojima je obasut od pojedinaca iz Srpske crkve.
Ili je prilikom susreta u Rige od Fere istakao da je svom istraivanju pristupio ozbiljno, s
potovanjem prema linostima patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja. Takoe, ukazalo se i na to da
se prvi sistematski pozabavio sudbinom srpskih svetenika u Dahau i da je otkrio tajnu tzv.
poasnog bunkera u konclogoru, u kome su bili i srpski velikodostojnici.
Kao hrianin, ne elim da vream bilo koga, a pogotovu ne oveka koji kae da ima dobre namere
kad se bavi crkvenom tematikom. Susret sa Iliem, kada sam njemu i prisutnima rekao nekoliko
bitnih stvari koje su mi, godinama, na umu i srcu, olakao mi je i pisanje ovih redova.
Dakle, nesporno je da je Ilieva knjiga ozbiljna. Obradio je stradanja srpskih svetenika u logoru

Dakle, nesporno je da je Ilieva knjiga ozbiljna. Obradio je stradanja srpskih svetenika u logoru
Dahau, podrobno se pozabavivi njihovim sudbinama. Takoe, delimino je pokazao i odnos nacista
prema hrianima-antinacistima (recimo, pastoru Martinu Nimeleru), kao i funkconisanje tzv.
poasnog bunkera, u koji su hitlerovci smetali svoje ugledne zatoenike.
Ali, bez obzira na to, moji osnovni stavovi zabeleeni u knjizi Oklevetani svetac ostali su
nepromenjeni. A oni su sledei:
I
Ilieva rekonstrukcija dogaaja oko odvoenja patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja u Dahau puna je
izraza tipa "moda je", "po svemu sudei", "izgleda", "mada nema dovoljno podataka, ipak"... Tako
Ili tvrdi da je gestapovac Fajstricer 14. septembra 1944. obavestio mitropolita Josifa i Sinod SPC o
tome da su Nemci sproveli Gavrila i Nikolaja u Vinervald kod Bea, gde e ovi imati punu slobodu i
moi da primaju lekara. To, po Iliu, nije bila lana informacija Gestapoa, nego precizna, kao i ranije
informacije o njima dvojici davane Sinodu. Pa ipak, Gavrilo i Nikolaj nisu ostali u Vinervaldu, nego su
otili u Dahau. Ili ovaj momenat tumai: "To to porunik Fajstricer narednih desetak dana nije
mogao da kae gde se nalaze dvojica velikodostojnika Srpske crkve posledica je banalne injenice
da oni danima nisu stizali do Bea. S druge strane, kad su ve stigli u Be, oigledno je da je neto
iskrslo to je Gestapo pokolebalo u nameri da ih tu zadri. ta je to moglo da bude, ne vidi se iz
sauvane nemake dokumentacije. Najverovatnija pretpostavka u vezi sa tim vezana je za
nepostojanje garancija vezanih za njihovu bezbednost u tom gradu, krajem septembra 1944. i
ubudue, s obzirom na teka bombardovanja kojima je Be u to vreme bio izloen."
Ako je tako, zato ih odvode u Dahau kad je i Nemaka neprestano pod bombama? Ako je tako,
zato ih u povratku iz Dahaua opet dovode u Be? To to Herman Nojbaher nije znao gde su Gavrilo
i Nikolaj, ne znai da Fajstricer nije znao gde su oni jer Nojbaher je bio inovnik Ministarstva
spoljnih poslova Nemake, a Fajstricer oficir Gestapoa, koji je, ne obavetavajui Ministarstvo
spoljnih poslova, obavio prebacivanje srpskih velikodostojnika. Iz Nojbaherovog protesta Ribentropu
i Ribentropovih daljih akcija vidi se da je Gestapo bio spreman da pree preko njihovih opaski i da
radi po svome, smatrajui da je to u optem interesu.
II
Ili veruje da je eneral Mihailovi bio saradnik Hitlera u vreme Drugog svetskog rata. Veliki deo
njegovih "rekonstrukcija" dogaaja iz ove epohe zasniva se na injenici da Ili osea netrpeljivost
prema Gavrilovom i Nikolajevom stavu o jugoslovenskoj vojsci u otadbini. On pokuava da nas
uveri, na jedan posredan nain, da su Nojbaher, Draa, Nedi, Ljoti, Gavrilo i Nikolaj u izvesnom
smislu bili povezani u borbi protiv NOV i POJ, koje je vodio mudri "maral" Josip Broz Tito. Istina je,
meutim, vrlo jasna: vrh SPC jeste bio uz Drau zato to je bio uz kralja Petra II. Ali vrh SPC nije bio
uz Hitlera. Predlaui da se patrijarh oslobodi neposredne nemake strae, da mu se omogui da
slui u srpskim hramovima u Austriji, da se ostavi suptilan nadzor ljudi s kojima se via, kao i da mu
se dopusti veza sa episkopatom SPC, Nojbaher kae da Gavrilo "tek mora da se oporavi od loeg
tretmana poslednjih godina". (Dakle, Nojbaher je svestan da je nemaki tretman prema srpskom
prvojerarhu bio lo; nasuprot tome, Mirko orevi, Jovan Bajford i Predrag Ili tvrde da je taj
tretman bio dobar, katkad odlian.) to se Drae tie, pokuaj Nojbahera da ga uvue u dalekosene
kombinacije nee uspeti. Draa e drati vezu s mnogima, ali e ostati veran zapadnim
"saveznicima". Na ijoj su strani bile i Gavrilove i Nikolajeve simpatije i te 1945, kao i 1941. godine,
jasno se vidi iz injenice da su patrijarh srpski i vladika iki poslali pismo Drai Mihailoviu
polovinom marta 1945. Draa se nalazio u Bosni. Tom prilikom, dobio je i jednu ikonu Majke Boje
na blagoslov od svetog Nikolaja ikog. Draa je 18. marta 1945. poslao poruku u kojoj je izrazio
elju da srpski arhijereji odu u SAD, gde bi se borili "za nau nacionalnu stvar". Nikolaj e tim putem
i krenuti, im bude mogao, dok e se Gavrilo vratiti u Srbiju da tamo ponese krst, skupa sa svojim
mnogostradalnim narodom.
Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj su, odmah po izlasku iz Dahaua, pokuali da stupe u vezu sa
eneralom Mihailoviem i ohrabre ga. Tako je vojvoda Jevevi od Gavrilovog sekretara, dr Mitra
Dakovia, primio poruku za Drau (17. decembra 1944) da e Gavrilo ostati "i u dobru i u zlu" sa
eneralom, kome estita nastupajue Hristove praznike.
U to vreme, Nojbaher je nastojao da patrijarha srpskog i vladiku ikog angauje za potrebe
Nemake. U telegramu upuenom januara 1945. ministru Ribentropu, Nojbaher kae: "Za nas je od
prevashodne vanosti da srpskog patrijarha pridobijemo za aktivno angaovanje protiv komunizma".
Nojbaher je eleo da Nedia, Ljotia i Drau povee sa patrijarhom radi "srpske nacionalne akcije
protiv sovjetske politike na Balkanu".

protiv sovjetske politike na Balkanu".

III
1. Ili tvrdi da patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj nisu odvedeni u Dahau da bi bili mueni i ubijeni,
nego da bi ih Nemci sklonili od sovjetskih trupa i Titovih partizana, koji bi mogli da ih oslobode i to
iskoriste u propagandne svrhe protiv nacista. Takoe, nacisti su se nadali da e patrijarha Gavrila
pridobiti za borbu protiv Titove NOV i Sovjetskog Saveza, kao i Nikolaja. Trudei se da to urade,
uzdali su se u to da e "naterati patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja poznate kao velike protivnike
komunizma na saradnju sa nacistikim Treim rajhom, odnosno sa kvislinkim i kolaborantskim
politikim snagama u Srbiji i Jugoslaviji".
ta bi se desilo s patrijarhom Gavrilom i vladikom Nikolajem kad bi ih oslobodili crvenoarmejci i
titovci veliko je pitanje. Pogotovu za vladiku Nikolaja, koji je komunistikim uzurpatorima bio "krv
na oima". Moe biti da bi utamanili, posle muenja, kao to su uinili sa mitropolitom crnogorskoprimorskim Joankijem; a moda bi ga opet utamniili, kao to su uinili sa svetenoispovednikom
Varnavom i kasnije mitropolitom crnogorsko-primorskim Arsenijem Bradvareviem. injenica da su
hitlerovci raunali na Gavrila i Nikolaja kada su eleli da ih iskoriste za antikomunistiku konferenciju
"evropskih crkava" nije nita manje injenica od fakta da su Gavrilo i Nikolaj to odluno odbili.
2, 3. Gestapo jeste izvrio deportaciju Gavrila i Nikolaja u Dahau, ne konsultujui Nojbahera, inae
prilino razumnog diplomatu Treeg rajha. Deportovanje staraca bilo je pravo muenje oni su
voeni do Dahaua pod tekim ratnim uslovima, vrlo naruenog zdravlja.
4. Patrijarh Gavrilo i sveti Nikolaj iki nisu bili dugo u Dahau, ali su bili, i to upravo u Dahau. Oni su,
pored pastora Martina Nimelera, najugledniji hriani antinacisti koji su u tom logoru bili. Greke u
ranim biografijama Nikolajevim uglavnom potiu iz nemogunosti da se doe do validne istorijske
grae i surove zabrane Titovog reima da se Nikolaj, kao "ratni zloinac", u javnosti uopte pominje
(godine 1978. zvanino je zabranjeno unoenje njegovih dela u SFRJ). Ove greke nisu posledice
zle namere, nego "istoriografije pod nadzorom" (Ljubodrag Dimi), gde su razne udbake kreature
na sebe uzimale ulogu sudija i delata znaajnim istorijskim linostima srpskog naroda. Manje
opravdanja ima za one koji su se, od poetka devedesetih godina 20. veka, bavili Nikolajevom
biografijom. Oni su morali da budu mnogo ozbiljniji jer su, zbog svoje povrnosti, dali povoda za
tvrdnje kako se o Nikolajevom muenitvu stvarao "mit".
5. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj nisu bili na smrt mueni u Dahau zato to nacistima nisu bili
potrebni mrtvi, nego ivi. Ali oni su doiveli stradanje, o emu se jasno vidi iz Nikolajevog teksta
"Patrijarh Gavrilo".
6. Gavrilo i Nikolaj su, na intervenciju Nojbahera, koga su podrali Nedi i Ljoti, puteni iz Dahau,
ali nisu osloboeni iz nemakog ropstva.
7. Oporavak Gavrila i Nikolaja u banji lirze bio je samo fiziki. Oni su i dalje bili izloeni psihikom
maltretiranju gestapovaca, koji su ih primoravali na saradnju.
8. Patrijarh Gavrilo i sveti Nikolaj iki nisu pristali ni na kakav nacistiki plan o "ujedinjenju
preostalih srpskih antikomunistikih, kvislinko-kolaboracionistikih snaga u Srbiji i van nje", nego su
otili da u Sloveniji blagoslove nacionalne trupe pod vrhovnom komandom enerala Mihailovia. Ove
trupe su htele da se ujedine sa slovenakim antikomunistima projugoslovenski orijentisanim radi
borbe protiv Titove okupacije Jugoslavije i pozivanja kralja Petra II na slobodnu teritoriju Slovenije,
odakle je trebalo da otpone, uz pomo zapadnih saveznika, restauracija Kraljevine Jugoslavije kao
slobodne drave. Plan nije uspeo jer su eril i Ruzvelt Jugoslaviju prepustili krvoloku Staljinu i
njegovom vernom slugi Josipu Brozu. Patrijarh i vladika iki su u Sloveniji pokazali krajnju
uzdranost; blagoslovili su trupe, a Nikolaj je odrao govor nad Ljotievim odrom iskazujui
zadovoljstvo zbog udruivanja srpskih nacionalnih trupa pod komandom enerala Drae i zahvalnost
Ljotiu zbog pomoi oko putanja iz Dahau (toliko im je bilo "lepo" u Dahau da Ili kae da su srpske
vladike "uivali redovnu zdravstvenu zatitu" i "relativno slobodno etali po dvoritima oko
Bunkera").
9. Boravak Gavrila i Nikolaja u hotelu "Grand" u Kicbilu za Ilia je opet "poasni tretman, koji su
uivali M. Nedi i drugi poznati srpski i balkanski saradnici nacistikog okupatora" (obratimo panju
na ton iskaza, i ko tu jo treba da bude pridruen spisku srpsko-balkanskih kolaboracionista Hitlera).
Nisu maltretirani, nego poasno tretirani, smatra Ili.
10. Patrijarh Gavrilo se u Srbiju vratio da se stavi na elo SPC, surovo gonjene pod Titom, kad je

10. Patrijarh Gavrilo se u Srbiju vratio da se stavi na elo SPC, surovo gonjene pod Titom, kad je
procenio da mu ivot nee biti neposredno ugroen; Nikolaj je bio svestan da bi ga Tito i njegova
OZNA zatoili ili ubili i zato je ostao u Americi, pomaui Srbima koji su stenjali pod brozomorom.
11. Ili tvrdi da su patrijarh Gavrilo i sveti Nikolaj iki lino krivi za mistifikacije vezane za njihov
boravak u Dahau jer nikad nisu pisali i govorili o tome. To nije istina: Nikolaj je napisao tekst o
uslovima njihovog ivota u Dahau, koji je u Srbiji bio nedostupan jer je objavljen u "etnikom",
"velikosrpskom", "Amerikanskom Srbobranu", a nedostupan je bio upravo zbog vernih slugu UDBE.
Gavrilo i Nikolaj nisu bili komunistiki narodni heroji koji se hvale svojim podvizima u stilu "Otpisanih"
i Bate ivojinovia; ali, ko je hteo, mogao je da doe do njihovih svedoenja o stradanju.
12-14. Najveu odgovornost za nesporazume oko Nikolajeve biografije snose Titove sluge i policajci,
koji su mu oduzeli dravljanstvo i proganjali ljude koji su izdavali njegova dela (poput episkopa
abako-valjevskog Lavrentija); oni, kao BIA, i dalje spreavaju pristup tajnim arhivama Titovih
reima i jo nisu dali uvid u dosije tajnog praenja svetog Nikolaja ikog. Crkveni i svetovni
istoriari pet decenija nisu mogli slobodno da se bave Nikolajem, a od poetka devedesetih godina
20. veka inercija prolog vremena i zaplitanje u povrnosti su ih takoe spreavali u tome.
Najvea Ilieva neistina je da "komunistiki reim u Jugoslaviji nije podsticao istraivanje ovog
pitanja da bi bio u dobrim odnosima sa SPC". Ne, nego je cilj komunistikog reima bio da se Nikolaj
zauvek oblati kao "hitlerovac" i "drainovac" (a Draa je, zna se, takoe "hitlerovac") koji je isto to i
Stepinac.
Otrina? Razlozi
Jedan od osnovnih razloga mojih otrih rei na raun Ilia (pre no to smo se sreli) jednostavan je:
Ili je radio u SDB, i to u odeljenju koje je pratilo verske zajednice... Ili je tu, kako sm ree na
skupu u Rige od Fere, bio od 1972. do 1980. godine, u najzloudnije vreme, pred Titovu smrt, kada
je borba komunistikog reima protiv "kleronacionalizma" i klerofaizma" bila najea mogua.
Komunistiki reim Josipa Broza bio je surovo bogoboraki: u svojoj prvoj fazi taj reim je ubijao
svetenike (sto dvadeset svetenih lica masakrirali su komunisti samo u Mitropoliji crnogorskoprimorskoj, skupa s mitropolitom Joanikijem Lipovcem); u drugoj fazi, episkopi i svetenici su gonjeni
i zatvarani (vladike Arsenije i Varnava surovo su, na robiji, mueni i poniavani, a svetenomuenik
Varnava, po svemu sudei, ubijen je.) Srpska crkva je uvek bila "unutranji neprijatelj" Titovog
reima. Jo je iv svetenik Savo Jovi (sada sekretar Sinoda SPC), koji je pet godina proveo u
zenikoj tamnici (zbog "neprijateljske propagande", koja se, izmeu ostalog, sastojala u pozivima
narodu da se krtava i venava). On je svoje stradanje od udbaa (SDB-ovaca, svejedno), opisao u
knjizi Aneli zverinje kue. Jo je iv svetenik Stepkovi, koji je dobio dve godine zatvora jer je u
vojsci hvalio vladiku Nikolaja. U manastiru Voljavi, u selu Bresnica kod aka, poiva prota Sava
Bankovi, koji je, u dva navrata, robijao devetnaest godina zbog svog odlunog srpskog
pravoslavnog dranja (njegova knjiga U predvorju pakla zasluuje svaku panju.) Jo ima ljudi koji
su tueni zato to pomau manastirima i koji su robijali jer su ili u zabranjene litije...
A posao UDBE (SDB) u izazivanju raskola SPC u Americi? A Rankovievo meanje u izbor srpskog
patrijarha? A uloga UDBE u ubijanju srpskih emigranata?
Jednom reju, Ili je pripadao organizaciji koja je Srpskoj crkvi i narodu nanela mnogo zla. To ne
znai da je on lino zloinac, nego da je bio zaposlen u organizaciji koja je inila zlo. I zato je
njegova odluka da se bavi izuavanjem sudbine Nikolaja u Drugom svetskom ratu neto to, kod
veine pravoslavnih, u najmanju ruku izaziva podozrenje. Pogotovo ako se zna (a to je obelodanio
svetenik Velibor Domi) da je dosije UDBE o Nikolaju negde nestao, a da ga je, u svom radu, pre
nestanka, koristio Ili.
Ilieva knjiga se, po svemu sudei, pojavila u "nezgodno" vreme, bar to se tie pravoslavnih
publicista koji se bave Nikolajevim ivotom: izala je posle niza kontinuiranih napada na njega kao
kriptohitlerovca i antisemitu (od "Pisma upozorenja" grupe intelektualaca 2002, preko izvetaja
Meunarodne krizne grupe, nastalog posle smrti premijera Zorana inia, do studije Jovana
Bajforda "Potiskivanje i poricanje antisemitizma"). I ona se, na svoj nain, uklopila u optu shemu:
Nikolaj antisemita, govorio pohvalno o Hitleru pre rata, i ak, primio Hitlerov orden, bio zatoen u
poasnom bunkeru u Dahau.
Ili je, na skupu u Rige od Fere, ostao pri svojoj tezi da su Nemci bili blagi prema Gavrilu i Nikolaju.
Koliko su Ilieve teze tane u odnosu na pravo stanje stvari, govori njegova tvrdnja da je "reim
zatoenikog boravka u Vojlovici bio vrlo liberalan", pri emu taj "liberalizam" podrazumeva da su
zatoenici mogli da se sastaju i razgovaraju meu sobom, itaju i piu i da se mole Bogu; uzimali su

zatoenici mogli da se sastaju i razgovaraju meu sobom, itaju i piu i da se mole Bogu; uzimali su
knjige iz biblioteka, imali su hartiju i pribor za pisanje. Nisu smeli ni s kim da se dopisuju, ali su to
ilegalno radili, a hranili su se "vie nego dobro, iz manastirske kuhinje".
Evo kako je to zaista izgledalo, po svedoenju jeromonaha Vasilija (kasnije episkopa banjalukog i
ikog), koji je s Gavrilom i Nikolajem bio u Vojlovici:
1. Nemci su od prvih dana okupacije sasluavali Nikolaja u vezi sa njegovim ueem u puu 27.
marta 1941. Sasluavali su ga ili u ikom konaku, ili u etnjama po ikoj porti, i sve vreme ga
drali pod straom;
2. Okupator je naterao Nikolaja da napusti iku katedru i bira mesto konfinacije. On je odabrao
Ljubostinju, odakle, po Kostiu, "nigde nije smeo da ide" i gde ga je esto "sasluavao ef Gestapoa
za Balkan, Tajhman". On nikad nije pristao da se preko radija obrati Srbima i pozove ih na pokornost
okupatoru.
3. Na Preobraenje 1941, nemaki vojnici upadaju u crkvu i vre pretres celog manastira, hapse
vladiku Nikolaja i odvode ga u Kruevac, gde ga jedan nemaki general sasluava do ponoi. Iako je
vladika bolestan, general mu ne nudi ni da sedne. Vladika je uhapen zbog pretpostavljene veze s
etnicima.
4. Od 9. do 14. oktobra 1941. vladika je, u pratnji oca Vasilija (Kostia), doao u Kraljevo da moli da
se njegov narod potedi streljanja. Major Alfonz Maucijevi je traio pritvor za vladiku, strogo se
odnosei prema njemu i pretei mu. Nikolaj mu je rekao da mu Bog nee ostati duan zbog takve
surovosti. Poto je Nikolaj hteo da moli etnike i partizane da prestanu da napadaju Kraljevo da
Nemci vie ne bi ubijali nevin narod, Maucijevi je, nakon razgovora sa pretpostavljenima, oterao
Nikolaja natrag u Ljubostinju, nazivajui ga "anglofilom i najveim germanofobom".
5. U sredu, 16. decembra 1942, nemaka vojska ulazi u Ljubostinju i hapsi Nikolaja. Uslovi ivota u
Vojlovici, gde je odveden, bili su skoro zatvorski sloboda kretanja mnogo manja nego u Ljubostinji i
stalni nadzor: "Vrata od naih soba morala su biti otvorena u toku noi. Tako je straa naredila radi
kontrole. Preko noi dvaput su obilazili sobe" (u poetku).
I jo: "Ne daje nam straa nigde iz sobe, te sve vreme provodimo u sobi. Tu vrimo i molitve jer se u
crkvu ne sme. Vladika esto plae. Pominje mati Saru i ostale sestre u Ljubostinji."
Kad idu u crkvu, prati ih straar pod orujem. Vladika eli da umre, gledajui stradanje svog naroda.
Nemake mere bezbednosti podrazumevale su uklanjanje svih mlaih monaha iz manastira i
spreavanje okolnog naroda da dolazi u hram na slube. Zabranjeno je da bilo ko od monaha bude
u oltaru kad slui jeromonah Vasilije da ne bi mogao da predaje poruke za spoljni svet.
6. Bilo im je i hladno; recimo, 9. januara 1943, na trei Boi, otac Vasilije belei: "Duva i jak vetar,
koji nanosi sneg kroz nesigurne prozore u nae sobe, naroito u vladiinu. Ona je najhladnija."
Sedelo se i u mraku, bez osvetljenja (14. april 1943).
7. Vaskrs 1943. doekan je ovako: "Sluimo najradosniju slubu, slubu Vaskrsenja, a vladika svojim
suzama kvasi antimine na prestolu. Cela eparhija i ceo srpski narod oekuju od njega danas
duhovne hrane, a on, stenjen i pritenjen ovde, nema s kim ni slubu ljudski da slui."
8. Odnos pojedinih agenata i straara prema zatoenicima: "Smenjen je danas i agent ivkovi.
Kinjio nas je skoro pet meseci. Ovakav neovek teko se moe nai u bilo kom narodu." (27. maj
1943)
9. U zatvoru je bilo stenica. (15. septembar 1943)
10. Zbog psihikih trauma koje je trpeo, vladiki Nikolaju su oslabili ivci. (23. novembar 1943)
11. Nedi i Joni su esto navraali kod patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja (oito, eleli su da ih
privole na saradnju, ali im to nije polazilo za rukom).
Reim zatoenja je katkad bio stroi, katkad blai (Nemci su donosili srpskim arhijerejima darove iz
manastira, pre svega hranu), ali oni nikad nisu mogli da izau van manastirske porte i da slobodno
opte sa spoljnim svetom. Jednom reju, bili su u kunom zatvoru, no nita manje u zatvoru.

to se Dahaua tie, Gavrilo i Nikolaj su u njemu iveli kao ljudi bez slobode, izloeni bombardovanju
saveznika i ikaniranju od strane nacista, koji su patrijarha Gavrila, obolelog od crvenog vetra,
primoravali da svaki as ustaje iz postelje i ide u sklonite (to je on odbijao), a Nikolaja, zbog jasnog
izraavanja otpora takvim postupcima prema Gavrilu, izmeu ostalog, zatvarali i u samicu. Oni nisu
imali nikakvu poslugu sastavljenu od obinih logoraa, kako insinuira Ili, nego je Nikolaj usluivao
Gavrila. (O tome pie Nikolaj u svom tekstu "Patrijarh Gavrilo", objavljenom 1952.) Uostalom, sami
nacisti, ije dokumente Ili citira, znali su kako su tretirali Gavrila i Nikolaja. Izvesni doktor Bobrik u
beleci od 7. novembra 1944, nainjenoj u nemakom ministarstvu inostranih poslova, citira policajca
Najhausa koji mu je rekao da "Gavrilo i Nikolaj nisu do skoro bili ba najbolje smeteni" (oito je da
Nemci svoj "poasni bunker" u Dahau nisu smatrali nekom poau).
Ako crkvi uini sva zla koja se mogu uiniti, od ubijanja svetenika do izazivanja raskola, ne moe
biti siguran da kao pripadnik ideologije koja je ta zla proglasila moralno opravdanim (komunistike) i
tajne slube koja je toj ideologiji sluila (SDB), prilikom razgovora sa ljudima koji ive u toj crkvi,
neete doi ni do takve teme. Pogotovo ako si ostao na istim ideolokim pozicijama i ako je eneral
Draa za tebe i dalje kvisling i kolaborater, a NOV i KPJ "pozitivci" Drugog svetskog rata na teritoriji
bive Jugoslavije.
Ipak, dijalog je poeo. Ulica Rige od Fere svedok je tog velikog poetka, a Predrag Ili zasluuje da
mu se oda priznanje na spremnosti da svoju knjigu prui kao povod za dijalog. Ako dijaloga ne bude,
uguiemo se u monologu. Ideolokom, svakako. A to je, na ovim prostorima, deja vu.
(Autor je pisac knjige Oklevetani svetac - vladika Nikolaj i srbofobija i uesnik okruglog stola
posveenom knjizi Srpska pravoslavna crkva i tajna Dahaua Predraga Ilia, koji su 09. juna 2007.
organizovali NSPM i Udruenje za politike nauke.)
Autor: Livingston :
,
, , , ku
.
Citat
to se Dahaua tie, Gavrilo i Nikolaj su u njemu iveli kao ljudi bez slobode, izloeni bombardovanju
saveznika i ikaniranju od strane nacista, koji su patrijarha Gavrila, obolelog od crvenog vetra,
primoravali da svaki as ustaje iz postelje i ide u sklonite (to je on odbijao), a Nikolaja, zbog jasnog
izraavanja otpora takvim postupcima prema Gavrilu, izmeu ostalog, zatvarali i u samicu.
,
, , , ?
,
.
Autor: Deki44 :
BESEDA U KATEDRALI
Jedan od najznaajnijih dogaaja u radu nae misije i dr Nikolaja u Engleskoj, bio je proslava
Vidovdana 1916. godine. Dua ove proslave bio je Nikolaj. To je bio prelomni trenutak kada je celo
englesko javno mnjenje stalo na stranu Srbije. "Dan Kosova", kako su ga Englezi nazivali, imao je za
cilj da ime Srbije raznese po celoj Engleskoj i da pokrene narod na dareljivost u korist napaenih i
izmuenih naih vojnika i naroda. Predsednik Odbora za proslavu bio je lord arhiepiskop
kenterberijski Randal, lini prijatelj Nikolajev. Po svim veim gradovima prodavan je "Vidovdanski
cvetak", a u svim engleskim crkvama prikupljan je prilog za Srbiju. Prikupljena je ogromna suma
novca.
U Londonu proslava je bila najsveanija. U najveoj londonskoj crkvi, znamenitoj katedrali Svetog
Pavla, odrana je sveana liturgija. Nikolaj je odrao besedu na temu "Dua Srbije". Bilo je to prvi
put da jedan stranac druge konfesije govori u ovom hramu. Beseda je impresionirala sve prisutne.
Priloge su davali i bogati i siromani. Mesecima posle vidovdanske proslave stizali su obilati prilozi,
a celom akcijom rukovodila je plemenita grofica Karington Vajld.

Kada je poglavar Anglikanske crkve lord Randal, arhiepiskop kenterberijski, pozvao Nikolaja da, na
Vidovdan, govori u katedrali svetog Pavla, pruena mu je prilika da ceo dan uoi Vidovdana razgleda
katedralu i da se upozna sa njenom istorijom i znamenitostima. Ovaj hram spada u red svetskih
arhitektonskih uda. Ceo dan, zahvaljujui ljubaznim domainima, Nikolaj je razgledao raskonu
crkvu i divio se njenoj lepoti.
Sutradan, na Vidovdan, ogromna crkva bila je puna do poslednjeg mesta. Bio je prisutan kraljevski
dom sa kraljem ordem Petim, na elu, i sva ugledna engleska aristokratija. U hram se moglo ui
samo sa specijalnim pozivnicama i propusnicama. Sa nestrpljenjem se ekao Nikolajev govor.
Nikolaj je izaao na predikaonicu (mesto za propoved) u najprostijoj monakoj rizi. Ceo jedan minut
fiksirao je svojim crnim oima okupljeni narod u hramu. Kada su se sve oi, srca i misli slile u jedno,
poeo je svoju znamenitu besedu "Dua Srbije".
"Gospodo i prijatelji! Ceo dan jue proveo sam razgledajui ovaj velianstveni hram, ponos Engleske
i hrianstva. Graen je od najskupocenijih materijala donoenih iz raznih krajeva imperije u kojoj
sunce ne zalazi. Granit i mermer od koga je graena ispirali su talasi stotine mora i okeana. Zlato i
drago kamenje kojim je ukraena doneti su iz najskupocenijih rudnika Evrope i drevne Azije. Sa
pravom se ovaj hram ubraja u arhitektonska cuda sveta.
No, gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje sa Balkana, u kojoj ima jedan hram, i vei, i
lepi, i vredniji, i svetiji od ovoga!"
Nastao je tajac. Gordi Englezi, gledali su zbunjeno u njega. Nastao je amor u vidu podsmeha. ta
ima lepe od ovog hrama? ta ovaj ovek pria? Koja je to zemlja? - lebdela su pitanja u vazduhu.
Pauza je trajala nekoliko minuta. Nikolaj je iroko mahnuo rukom. Nastao je ponovo tajac. Onda je iz
depa svoje monake mantije izvadio fotografiju i okrenuo je narodu. To je bila fotografija ele-kule
na egru.
"Evropo!", nastavio je glasom stranijim od grmljavine, "ovo je hram sazidan od lobanja i kostiju
moga naroda, koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru na junoj kapiji Evrope.
Kada bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podii hram trista metara visok, toliko irok i
dugaak. I svaki Srbin danas mogao bi dii ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca,
moga brata, moga komije, moga prijatelja. Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani
Evropu da bi ona ivela sreno.
Mi smo tupili naim kostima turske sablje i naim leevima sputavali i obarali horde, koje su srljale
kao planinski vihor na Evropu, i to ne za jednu deceniju, niti za jedno stolee, nego za sva ona
stolea koja lee izmedu Rafaela i ilera, za sva ona bela i crvena stolea, kada je Evropa vrila
reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog
ivota. Reju, kada je Evropa vrila smelo koregiranje i bogova i ljudi iz prolosti, i kada je prolazila
kroz jedno istilite, telesno i duhovno, mi, strpljivi robovi, klali smo se sa neprijateljima njenim na
kapijama branei ulaz u istilite. I drugom reju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili
ograda njena, iva i neprobojna ograda njena, divlje trnje oko pitome rue.

Na dananji dan srpski knez Lazar je 1389. godine, sa svojom hrabrom vojskom stao na Kosovu
polju na branik hrianske Evrope, i dao ivot za odbranu evropske kulture. U to vreme Srba je bilo
koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli branei Evropu. Danas Srbija
od Evrope oekuje da joj pomogne!"

Autor: Joca_jox :
Citat


. .

Citat
,
, , ?


. .
Citat
.
. .
_

. .
:
: , . .
: ,
?
: .
: ?
: , :
.
- ? .
: , . ,
.
" " .
- , , , ! . !
: , , , , .
.
:
.
:
,
, . , ,
.
. ,

.

 . ?
: , .
.
:
. .
, .
: , . ,
. , ,
, ,
, ,
?
: ?
: .
.
. - , ,
"" , , ?
: .
: , ?
: , ,
.
.
.
.
: ?
: , .
.
: ?
(
).
: , .
. ,
, , .
(): ! .
: ,
.
: .
. ,
.
, .
. .
?
: ,
. .

 :
- . .
, ,
.
: ,
, . ?
- .
, , .
: . 99
. .
: , ?
: ,
.
: .
: , . . .

. :
, !
.
: ,
. .
: , , .
: ,
. ,
. .
.
():
.
.
: , , . .
, ..., .
.
, .
:
?
:
.
, .
, , ,
. ,
. .
, - .
: , . ,
; , .

: .
, 300.000 ,
?
Autor: bannnnjac33 :
25 99.
@livingstone
nemoj tako njemu je bilo tesko jer su ga tjerali u skloniste!!! jadni nikolaj...

> Odgovori
^ Povratak na vii nivo
>> Sledea strana
Prethodna strana