Programski prevodioci:

1 tip: kompajler formira program ekvivalentan izvornom programu. Tek nakon

uspesnog prevodjenja u celini, moze se preci na njegovo izvrsavanje.
2 tip: interpretator analizira iskaz po iskaz izvornog programa i ako se ustanovi da
je iskaz sintaksno ispravan on se odmah izvrsava.

KONSTANTE
su podaci cije vrednosti ne mogu da se promene i predstavljene su upravo tim
vrednostima.

a)Konstante celobrojnih tipova:

1)byte 0-255
2)short +- 2^15
3)integer +- 2^31
4)long +- 2^63
b)konstante realnih tipova:
1)single i 2)double
- Pozicioni zapis-celobrojni i razlomljeni deo su razlomljeni decimalnom
tackom
- Eksponencijalni zapis ima oblik mEk, gde je m-mantisa-realni broj u
pozicionom zapisu, a k je eksponent broja, ceo najvise trocifren.

c)Logicke konstante: True i False

d)Znakovne konstante su niske proizvoljnog broja karaktera od 0-2 000 000 000,
koje se nalaze izmedju znakova navoda.
e)simbolicke konstante su podaci cije vrednosti ne mogu da se promene ali su
reprezentovane simbolickim imenima,a ne vrednostima.

PROMENLJIVE
su privremena skladista za podatke u program. Najava da cemo neku promenljivu
koristiti u programu naziva se DEKLARACIJA i po svom tipu moze biti: Eksplicitna i
Implicitna.
Ako se ime promenljive zavrsava karakteristicnim znakom tada taj znak odredjuje tip
promenljive-IMPLICITNA DEKLARACIJA.
Nedostaci: Implicitna deklaracija obicno prikazuje promenljivoj slozeniji tip od stvarno
potrebnog, cime se nepotrebno zauzima memorijski prostor, smanjuje se efikasnost
programa.
Zahtev da se svaka promenljiva obavezno eksplicitno deklarise naziva se
FORSIRANJE EKSPLICITNE DEKLARACIJE.
Naredba OPTION EXPLICIT u odeljku deklaracija nekog modula u VB izrazava
zahtev da se svaka prom. koja se jalja u tom modulu explicitno deklarise.U VB NET
je OPTION EXPLICIT ON i OFF.
Na koje vrednosti se inicijalizuju razliciti tipovi promenljivih deklarisanjem?
Deklarisanjem sve promenljive automatski dobijaju pocetne vrednosti.

Numericke promenljive se inicijalizuju na 0.

Znakovne na praznu znakovnu konstantu
Logicke na FALSE.
Promenljive mogu biti LOKALNE(def. se unutar procedura i to pomocu DIM ili
STATIC) i GLOBALNE(def. se posle zaglavlja klase, a pre 1.procedure. Moze se
definisati sa DIM, PRIVATE ili PUBLIC)
DOSEG i VEK trajanja promenljive.
Unutar procedure promenljive mogu biti deklarisane koriscenjem Dim ili STATIC .
Promenljiva deklarisana DIM podrazumeva da je njen vek trajanja ogranicen na
izvrsavanje procedure, a kada se ona okonca promenljiva se uklanja iz memorije i
vise joj se ne moze pristupiti. STATIC promenljiva ostaje ziva i izmedju 2 poziva
procedure u kojoj je deklarisana tacka dakle, ponovljeni poziv procedure startuje sa
onom vrednoscu staticke promenljive sa kojom se prethodni zavrsio.
Promenljive deklarisane u odeljku deklaracija standardnog modula su vidljive unutar
datog modula ako su deklarisane DIM ili PRIVATE. Tj kroz ceo VB projekat ako su
deklarisane PUBLIC.

Izraz je zapis postupka za dobijanje jednog rezultujuceg podatka na osnovu jednog ili
vise zadataka podataka. Osnovni elementi su: OPERANDI i OPERATORI.
NUMERICKI OPERATORI ( po prioritetu)
1) stepenovanje( ^)
2) promena znaka (-)
3) mnozenje i deljenje ( * /)
4) celobrojno deljenje ( \ )
5) ostatak celobrojnog deljenja ( mod )
6) sabiranje i oduzimanje ( + - )
ZNAKOVNI OPERATOR (string ) 1)konkatenacija u oznaci (&, + ).
Znakovni izrazi su izrazi cija je vrednost tipa STRING
LOGICKI OPERATORI ( Boolean ) ( po prioritetu )
NOT- negacija
AND konjukcija
OR disjunkcija
XOR ekskluzivna disjunkcija
RELACIJSKI OPERATORI kao rezultat daju vrednosti logickog tipa, zahtevaju da
oba operatora budu istog tipa. ( Tip : = , < , > )
ASCII kod AMERICAN STANDARD CODE FOR INFORMATION INTERCHANGE,
je jedan od standardnih racunarskih KODNIH sistema, koji svakom velikom, malom
slovu, cifri, specijalnom znaku pridruzuje osmobitni binarni kod.
Svaki znak na tastaturi ima svoj ASCII kod. To je broj od 0 -255.
OPERANDI U IZRAZIMA :

1)konstanta 2) simbolicka ili ugradjena konst. 3)promenljiva 4) izraz

stavljen unutar malih zgrada 5) standardna ili uvedena funkcija 6)svojstvo
nekog objekta
ZNAKOVNE FUNKCIJE na osnovu zadatog znakovnog podatka , po nekom
modelu dobija se novi znakovni podatak
TRIM- brise prazna mesta sa krajeva stringa
MID- izvlaci zadati znakovni podatak
UCASE menja sva slova u stringu u velika
LCASE menja sva slova u stringu u mala
RIGHT vraca n krajnjih desnih znakova stringa
LEFT - vraca n krajnjih levih znakova stringa
FUNKCIJE KONVERZIJE : na osnovu zadatog argumenta jednog tipa izracunavaju
rezultat drugog tipa :
STR konvertuje vrednost arimetickog izraza u string
VAL konvertuje string u broj
LEN duzina stringa u znakovima
CHR rezultat je znak koji odgovara ASCII KODU
ASC - vraca ASCII KOD
IN STR - rezultat je lokacija prvog sadrzavanja stringa u string
STANDARDNE FUNKCIJE : MSGBOX i INPUTBOX
INPUTBOX(S1,S2) - vrednost funkcije je string koji je korisnik uneo u okvir za
text u prozoru cija je poruka S1 a naziv S2
MSGBOX(s1, s2) vrednost f-je je ceo broj koji ukazuje na koje dugme je
korisnik kliknuo u prozoru cija je poruka s1 a naziv s2 .
EOF vraca vrednost TRUE ako se stiglo do kraja SENKVECIJALNE
datoteke ciji je logicki broj K , u suprotnom vraca vrednost FALSE.

NAREDBE i UPRAVLJACKE strukture

PROSTE naredbe:
1) naredba za trenutni prekid izvrsavanja aplikacije ( END )
2) naredba za fizicki kraj procedure ili f-je ( END SUB i END FUNCTION )
3) naredba dodeljivanja
4 ) naredbe za skokove
5) naredba za poziv procedure
6) naredba za ulazno- izlaznu komunikaciju

NAREDBA DODELJIVANJA ova naredba izracunava vrednost izraza i

dodeljuje izracunatu vrednost nekoj promenljivoj. TRI KORAKA :
1) izracunava se vrednost izraza
2) izracunata vrednost se konvertuje u tip promenljive na levoj strain
3) izracunata vrednost se dodeljuje kao tekuca vrednost promenljive
sa leve strane znaka dodeljivanja
Ako vrednost izracunatog izraza i tip promenljive na levoj strani ne budu isti,
VB automatski konvertuje vrednost izraza u tip promenljive.
*Naredba INKREMENTIRANJA : i = i+1
*Naredba DEKREMENTIRANJA : i = i-1
*Naredbe INICIJALIZACIJE su naredbe dodeljivanja kojima neke promenljive
dobijaju pocetne vrednosti. Npr. S=0 ili P=1 ili d=

NAREDBE GRANANJA
Dvojno grananje (Grananje po vrednosti logickog izraza)
IF logicki izraz THEN
blok naredbi 1
ELSE
blok naredbi 2
END IF
Viestruko grananje ( grananje po vrednosti proizvoljnog izraza )
Select Case <izraz>
Case v1 : blok naredbi1
Case v2 : blok naredbi2
...
Case Else : blok naredbi n
End Select
Ovo grananje se vrsi u 3 koraka:
1) izracunava se vrednost izraza
2) izracunata vrednost se poredi sa vrednostima v1, v2 pa ako je jednaka
nekoj od vrednosti izvrsava se taj blok naredbi. Ako nije jednaka ni jednoj a
postoji CASE-ELSE blok, izvrsava se blok naredbi n, a ako ne postoji CASEELSE blok ne izracunava se nista.
3) upravljanje se prenosi na prvu naredbu iza END SELECT.

NAREDBE CIKLUSA-za realizaiju ciklicnih algoritamskih struktura.

-brojacki ciklus FOR i = 1 to 10
( i je promenljiva = pocetna vrednost to krajnja vrednost)
DOLOOP naredbe za realizaciju ciklusa kod kojih nije unapred poznat broj
izvrsavanja tela ciklusa.
Mogu se pisati na 4 nacina:
Do
Naredbe
Loop
While(uslov)

Do While
(uslov)
Naredbe
Loop

Do

Do Until (uslov)

Naredbe

Naredbe

Loop
Until(uslov)

Loop

1) ciklusi sa izlazom na vrhu pruzaju mogucnost da se telo ciklusa ne izvrsi na

jednom
DOLOOP kod kojih je uslov na vrhu

a) DO WHILE logicki izraz telo ciklusa LOOP telo ciklusa se izracunava dok
je uslov ispunjen , ako je netacan prilikom prvog testiranja ciklus se nece
izvrsiti nijednom \
b) DO UNTIL logicki izraz telo ciklusa LOOP telo ciklusa se izvrsava dok se
uslov ne ispuni, a ako je tacan prilikom prvog testiranja, telo ciklusa se nece
izvrsiti nijednom.
2) ciklusi sa izlazom na dnu , telo ciklusa se mora izvrsiti barem jednom
DOLOOP kod kojih je usov na dnu
a) DO telo ciklusa LOOP WHILE logicki izraz telo ciklusa se izvrsava dok je
uslov ispunjen ali bar jednom
b) DO telo ciklusa LOOP UNTIL logicki izraz telo ciklusa se izvrsava dok se
usov ne ispuni ali bar jednom
SKOKOVI- za prenosenje upravljanja na neku odredjenu tacku programa
1)iskakanje iz ciklusa
EXIT FOR iskakanje iz FOR ciklusa i prenosenje upravljanja na prvu
naredbu iza ogranicavanja
EXIT DO napusta se DO ciklus i upravljanje prenosi na prvu naredbu iza
LOOP
INDIKATOR IND , koji pre ulaska u petlju treba da bude postavljne na
FALSE , sluzi da sacuva informaciju na koji nacin je petlja okoncana.
GO TO naredba- naredba bezuslovnog prelaska , omogucava skok na proizvoljno
odrediste

NIZOVI niz je kolekcija podataka istog tipa sa zajednickim imenom i mogu biti
jednodimenzijonalni i visedimenzijonalni.
Podrazumevana donja i zadata gornja granica indexa daju mogucnost da se lako
izracuna broj clanova niza.Takvi nizovi su fiksne duzibe i nazivaju se STATICKIM
NIZOVIMA. Primer: Dim a(10) as Integer
Sintaksa dopusta da se izostavi gornja granica indexa i tada se radi o nizovima
promenljive duzine koji se nazivaju DINAMICKIM nizovima i oni imaju promenljiv br
elemenata. Primer: Dim a(,) as Integer, pa se kasnije u REDIM dopise broj broj
elemenata, npr. ReDim a(m,n)
Nakon sto se uspostavi koliko ce elemenata imati niz vrsi se redimenzionisanje
(redim ) niza.
Naredba za deklarisanje niza:
DIM ,PRIVATE , PUBLIC ,STATIC lista nizova AS - tip
Naredba za REDIMENZIONISANJE : REDIM lista nizova

POTPROGRAMI

procedure opste namene

Prednosti: kraci zapis olaksano testiranje i odrzvanje, brzi razvoj novih aplikacija i
timski rad
Dve vrste potprograma :
1) funkcijske procedure, pozivaju se po imenu uz navodjenje stvarnih argumenata,
vracaju tacno 1 vrednost. Vrednost f-je se vraca u imenu f-je.
2) potprogramske procedure kada program treba da vrati 0,1 ili vise vrednosti.
Za razliku od funkcijske procedure nikakva vrednost se ne pridruzuje njegovom
imenu. Koristi se za obradu ulaznih podataka, za prikazivanje rezultata.

PRIVATE ako se funkcijska procedura definise u standarnom modulu ona ce uvek

biti globalna , osim ako je koriscena sluzbena rec PRIVATE.
*BYVAL prenos argumenata po vrednosti. procedura dobija kopiju argumenata
na drugoj memorijskoj lokaciji.
*BYREF- prenos argumenata po referenci u proceduri se prenosi adresa, lokacija
na kojoj se nalazi argument.
PROMENA VREDNOSTI neke globalne promenljive tokom izvrsavanja tela f-je
naziva se BOCNI EFEKAT ne preporucuje se.
POTPROGRAMSKA PROCEDURA
PUBLIC /PRIVATE SUB IMEPP-a ( lista stvarnih argumenata)
telo procedure
END SUB
** POZIV PP-a **
IME procedure( lista stvarnih argumenata )
EXIT SUB / EXIT FUNCTION prevremen izlazak iz procedure/fje
ALGORITAM JE specifikacija nekog izracunavanja

SEKVENCIJALNE textualne datoteke to je linearno uredjen

skup linija na medijumu externe memorije. Ako se svaki red sastoji samo od slova
,cifara i spec. znakova i zavrsava se oznakom za kraj reda, radi se o
SEKVENCIJALNOJ TEXTUALNOJ DATOTECI
OSOBINE : 1) mali memorijski prostor 2 ) omogucena medjusobna komunikacija
aplikacija preko datoteka podataka. 3)moraju se formirati ili azurirati u NOTEPADU.
Otvaranje SEKVENCIJALNE TEXTUALNE ** DATOTEKE *
FILE OPEN ( logicki br datoteke , putanja/fajl.txt, OPENMODE. NAMENA )
CITANJE sadrzaja iz sekvencijalne text datoteke
LINEINPUT ( logicki br datoteke)
UPIS sadrzaja u sekvencijalnu text datoteku :
PRINTLINE( logicki br datoteke, izlazna lista)
Zatvaranje datoteke:
FILECLOSE ( logicki br datoteke)
Funkcija EOF ( logicki br datoteke) End Of File vraca vrednost TRUE ako je
stiglo do kraja datoteke, , u suprotnom vraca vrednost FALSE.