Teorija i politika cena

Poglavlje VIII:
Savreno konkurentna
trita

Klasifikacija trinih struktura

Stackelberg-ova klasifikacija
Broj
kupaca
Mnogo

Malo

Jedan

Broj
Prodavaca
Mnogo

Potpuna
konkurencija

Oligopson

Monopson

Malo

Oligopol

Bilateralni
oligopol

Kvazi monopson

Jedan

Monopol

Kvazi
monopol

Bilateralni
monopol

Klasifikacija trinih struktura

Waud-ova klasifikacija
Odlike

Savrena
konkurencija

Monopolistik
a
(ograniena)
konkurencija

Broj
preduzea na
tritu

Vrlo mnogo

Mnogo

Nekoliko

Jedan

Znatna

Oligopol

Monopol

Mogucnost
preduzeca da
kontrolie
cenu

Nema je

Ograniena

Zavisi od
ponaanja
drugih
preduzea, ali
velika u sluaju
sporazuma

Mogunost
ulaska novih
preduzea u
granu

Lako, bez
veih prepreka

Umereno lako

Teko, znaajne
prepreke

Nemogue

Diferencijacija
proizvoda

Nediferenciran

Diferenciran

Nediferenciran i
diferenciran

Proizvod
jednog tipa

Donekle

Promocija

Klasifikacija trinih struktura

Weintraub-ova klasifikacija
Trino
stanje

Broj
uesnik
a

Koeficijent
cenovne
elastinosti
tranje

Koeficijent
unakrsne
elastinosti
tranje

Potpuna
konkurencija

Veliki

Monopol

Jedan

Odreen
(mali) broj

Oligopol

Malo

Odreen broj

Ograniena
konkurencija

Veliki

Odreen
(veliki) broj

Odreen broj

Trite potpune konkurencije

Savrena konkurencija je najefikasniji trini model
Pretpostavke na kojima poiva model savrene
konkurencije su:
1. Veliki broj prodavaca i kupaca male ekonomske snage;
2. Homogenost proizvoda;
3. Data cena;
4. Slobodan ulazak na trite i izlazak iz njega;
5. Potpuna informisanost svih uesnika,
6. Savrena cenovna elastinost tranje i unakrsna
elastinost tranje koja je jednaka nuli.

Tranja i granini prihod preduzea

Trina cena je odreena krivama ponude grane i
tranje za proizvodima grane, tako da je za preduzee
data kategorija na koju ono nema uticaja.
Kako je cena data kategorija, kriva pojedinane tranje (d)
sa kojom se suoava preduzee prikazana je
horizontalnom krivom.
Kriva trine tranje (D) odgovara delovanju opteg
zakona tranje i negativnog je nagiba.

Tranja i granini prihod preduzea

P

5 n .j.

P=M R =A R

d
D

q
G ra fik 8 .1 . K riv a tr a n je k o n k u re n tn o g
p re d u z e a

Q
G ra fik 8 .1 . K riv a tr i n e tr a n je

Maksimizacija profita konkurentnog

preduzea
Cilj svakog preduzea pa i onog koje posluje u
uslovima savrene konkurencije je ostvarivanje
obima proizvodnje koji obezbeuje maksimalan
profit.
Obim proizvodnje koji obezbeuje maksimalna profit
jeste ravnoteni nivo proizvodnje. U ovom obimu
proizvodnje razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih
trokova je maksimalna.

Kratkorona kriva ponude

konkurentnog preduzea

Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea

je deo krive graninih trokova iznad prosenih
varijabilnih trokova.

Reakcija preduzea na promenu cene

inputa
Promena cene inputa utie na promenu ravnotenog

nivoa proizvodnje, odnosno nivoa koji donosi

maksimalan profit.
Porast cene inputa dovodi do smanjenja obima
proizvodnje, dok smanjenje cene inputa dovodi do
poveanja obima proizvodnje koji donosi maksimalan
profit.

Efikasnost konkurentnog trita

Efikasnost trita se odreuje preko blagostanja koje
ono donosi kupcima i prodavcima.

Blagostanje kupaca i prodavac se meri preko veliine

potroaevog i proizvoaevog vika, odnosno
koristi koje kupci i prodavci stiu od uea na
tritu.

Efikasnost konkurentnog trita

Potroaev viak je razlika izmeu vrednosti koju
kupci pripisuju nekom dobru i iznosa koji plaaju za
to dobro.
Proizvoaev viak je razlika izmeu iznosa koji
prodavci dobijaju za neko dobro i trokova stvaranja
tog dobra.
Ukupan viak jeste zbir potroaevog i
proizvoaevog vika, odnosno to je razlika izmeu
vrednosti koju potroai pripisuju nekom dobru i
trokova stvaranja tog dobra.

Maksimizacija profita konkurentnog

preduzea u dugom roku

Konkurentno preduzee maksimizira profit u dugom

roku pri onom obimu proizvodnje gde su dugoroni
granini trokovi (LRMC) jednaki ceni (P) i
dugoronim prosenim trokovima (LRAC) u taki
njihovog minimuma.

Maksimizacija profita konkurentnog

preduzea u dugom roku

L M C
SM C

LA C

SA C

E
B

C
G

Uspostavljanje dugorone ravnotee

konkurentnog preduzea i konkurentnog
trita

Nulti, pozitivan i negativan profit

konkurentnog preduzea u kratkom roku
a)

b)

c)

P
M C

M C

A C

A C

M C
A C

Nulti, pozitivan i negativan profit

konkurentnog preduzea u kratkom roku
P

Ravnotea grane u trenutnom i kratkom

roku
Trenutni rok je vremenski period koji u
sebi sadri samo aktivnost realizacije
(prodaje) i u njemu su svi faktori fiksni.
U ovom roku dominantan uticaj na
trinu cenu ima tranja.

Ravnotea grane u trenutnom i kratkom

roku
Kratak rok je vremenski period koji
sadri aktivnosti proizvodnje i
realizacije i u njemu postoji podela
faktora na fiksne i varijabilne.
Na ravnotenu cenu utiu i tranja i
ponuda s tim da je uticaj tranje vei.

Ravnotea grane u dugom roku

Dugi rok je vremenski period koji u sebi
sadri aktivnosti investiranja,
proizvodnje i realizacije i u njemu su
svi faktori varijabilni.
Na ravnotenu trinu cenu presudan
uticaj ima ponuda.

Kraj
Poglavlja VIII