Faktori organizacije preduzea

Komponovanje organizacione strukture preduzea je sloen proces ije uspeno

obavljanje zahteva da se strogo vodi rauna o ciljevima i stremljenjima organizacije,
karakteristikama okruenja i permanentnoj promeni okruenja preduzea.
Da bi efikasno poslovalo preduzee mora voditi rauna o sredini u kojoj posluje,
odnosno njenom okruenju i zahtevima okruenja. Razumevanje poslovnog okruenja
preduzea je od ogromnog znaaja za poslovanje preduzea, jer je preduzee:
Sloen sistem- sloenost preduzea je odreena njegovom strukturom (preduzee
sadri veliki broj raznovrsnih podsistema, a ti podsistemi se sastoje iz drugih
podsistema);
Otvoren sistem- preduzee funkcionie kao otvoren sistem, jer je uzajamno povezano
sa svojim okruenjem i njegovo poslovanje uveliko zavisi od ekterne (spoljne)
sredine;
Dinamian sistem- da bi preduzee funkcionisalo kao organizacioni sistem,
neophodno je da ima potpunu strukturu sa diferenciranim poslovnim funkcijama
(proizvodnja, nabavka, prodaja, finansije i dr.). Dinaminost preduzea se ispoljava
kroz stalne promene organizacione strukture preduzea, kroz kvalifikacionu strukturu
zaposlenih (usavravanje kadrova), usavravanjem tehnolokih procesa itd.
Usavravanje kadrova predstavlja njihovo pripremanje za tehnike, tehnoloke i
organizacione promene, ali u okviru zanimanja i poslova koje obavljaju.
Pored okruenja i zahteva okruenja, postoje i mnogi drugi momenti koji utiu na
organizaciju preduzea; oni su brojni i raznovrsni , a odnose se na inioce i aspekte njihovog
rada.
Faktori ili inioci organizacije preduzea se dele u dve osnovne grupe:
Spoljne faktore (eksterne faktore)- faktori okruenja,
Unutranje faktore (interne faktore).
Spoljni ili eksterni faktori organizacije preduzea
Ove faktore ine:
institucionalni uslovi,
trite,
nauno-tehniki razvoj.

u Institucionalni uslovi su odreeni karakterom drutveno-ekonomskog sistema,

kao i politikom i merama koje taj sistem preduzima. Ovaj faktor je uglavnom dat, a posebno
je vaan za nae privredne organizacije u periodu primene samoupravnog sistema, jer tada
nijedno preduzee nije moglo opstati da mu se nije prilagodilo.
Institucionalni uslovi se uglavnom zakonski reguliu; oni se propisuju i ine
obligatornim za sva preduzea kao organizacione oblike. Mnogobrojnim zakonskim
propisima reguliu se veliki broj pitanja koja se odnose na osnivanje, proirenje, integraciju,
sanaciju i likvidaciju preduzea.
U naoj zemlji se preteruje sa propisivanjem poslovne i organizacione materije
preduzea; propisi se esto menjaju.
Trite je od velikog znaaja za stvaranje organizacione strukture i poslovanje
preduzea. Ono determinie svojom irinom i zahtevima kvalitet, cene, vek trajanje
proizvoda, utie na vrstu programa proizvodnje robe ili pruanja usluga, na veliu serija, na
kapacitete, na stepen opremljenosti, na vrstu i irinu kanala distribucije, na inoviranje
proizvoda itd.
Preko svih ovih injenica na oblik organizacione strukture preduzea i na
poslovanje preduzea. Uticaj trita je toliko velik da se danas masovno naputa proizvodna
orijentacija, a uspostavlja trina orijentacija, to znai da se u centar poslovanja preduzea
stavlja kupac i njegove potrebe (zahtevi) umesto proizvoda.
Razvoj nauke i tehnike vri takoe znaajan uticaj na organizaciju preduzea i
njeno poslovanje. Proizvodno-tehnoloki procesi se stalno usavravaju; javljaju se nova
sredstva za proizvodnju i proizvodi, a sa njima i novi, savreniji oblici poslovanja preduzea.
Vreme koje je potrebno da se nauna otkria primene u industriji se kostantno
skrauje. Za primenu novih nauno-tehnikih dostignua potrebna je jasna poslovna politika
preduzea i stavovi prema tehnikom razvoju, kao i dobra organizacija.
Unutranji ili eksterni faktori
Ovi faktori su veoma brojni, a u njih svrstavamo:
vrsta proizvoda,
priroda i struktura sredstava za rad,
tehnologija,
organizacija oblik preduzea,
finansije,
marketing,
kadrovi,
informacioni sistemi,
veliina radne ogranizacije i drugi.

Vrsta proizvoda predstavlja najdominantniji unutranji faktor organizacije

preduzea i njenog poslovanja. Vrsta proizvoda opredeljuje vid organizacije proizvodnje: da li
e proizvodnja biti pojedinana, serijska, masovna itd. Vrsta proizvoda uslovljava i
centralizovanu i decentralizovanu pripremu rada, grupne i odvojene kanale distribucije,
ekonomsku propagandu (karakter i obim), oblike promocije i dr.
Sredstva za rad utiu na poslovanje i organizaciju proizvodnje svojim optim
karakteristikama. ona su za svaku radnu organizaciju data i imaju ogranien rok trajanja;
menjaju se sa razvojem tehnologije. Vreme trajanja sredstava za rad se smanjuje, a
automatizacija i poluautomatizacija utiu na radikalno menjanje procesa rada.
Kadrovi utiu na poslovanje i organizaciju preduzea, pre svega, svojim
kvalitetom, strunom i radnom sposobnou. Postoje stavovi da se preduzee ne treba
prilagoavati raspoloivim kadrovima, ali stav da je zadovoljenje kadrova i ispunjenje
njihovih elja i ambicija je najispravniji stav. Preduzea se stvaraju za ljude, a zadovoljni
kadrovi su osnova razvoja preduzea.
Veliina radne organizacije ima takoe veliki uticaj na poslovanje preduzea, jer
mala i srednja preduzea su sasvim drugaije posluju i organizuju se i pored injenice da su
im ciljevi isti kao kod velikih preduzea. Drugaiji problemi vezani za organizaciju velikih
preduzea nisu vezani samo za veliki broj zaposlenih ljudi, ve za koordinaciju i rukovoenje,
za drugaija ovlaenja i informacije. Velika preduzea organizuju mnogo vei broj
samostalnih funkcija nego mala preduzea npr. nauno-istraivaki rad, uvoz, izvoz itd.
Za mala preduzea odgovara vie funkcionalna organizaciona struktura (bazira se na
jedinstvenom rukovoenju svakom funkcijom), dok velika preduzea koriste divizionalnu ili
projektno-matrinu strukturu.
Lokacija utie na poslovanje i organizaciju preduzea samim tim to e preduzea
sa dislociranim pogonima morati drugaije da se organizuju od onih sa pogonima koji su
koncentrisani na jednom mestu. Pored toga, radne organizacije koje su locirane u velikim
gradovima i industrijskim centrima su u stanju da kooperiu sa mnogim drugim preduzeima,
sa kojima mogu obavljati zajednike poslove ili im prepustiti delove polova, to nije sluaj sa
malim i nedostupnim preduzeima. Velika preduzea imaju i druga preimustva koja se
ogledaju u mogunosti pribavljanja visoko strunih kadrova i time mogu osnovati vie
specijalizovanih organizacionih jedinica (istraivake grupe tj. ekspertni timovi.
Stepen diversifikacije proizvoda ima veliki uticaj na karakter i oblik poslovanja
preduzea. Diversifikovana proizvodnja zahteva elastinu, decentralizovanu organizaciju, sa
nizom autonomnih, relativno samostalnih organizacionih jedinica, koje su stanju da same
donose najvei broj odluka.
Preduzea koja nisu diversifikovala svoj asortiman, imaju znatno manje problema
sa koordinacijom, sa usklaivanjem i usmeravanjem rada svojih lanova i organizacionih

jedinica. Ona mogu funkcionisati i pri relativnim visokom stepenom centralizacije. Otuda
imaju manje problema sa rukovoenjem, a i mrea informacija i komunikacija.

Jedan od najznaajnijih doprinosa Fayola u klasinoj teoriji organizaciji je formulisanje

etrnaest principa administracije. Njihovu sutinu ine ljudi, a cilj njihovog uvoenje je u
poveanju efikasnosti ljudskog faktora. Samo djelimino navoenje sutine principa Fayolove
administracije upuuje nas na to da se radi o brojnim elementima savremene organizacije:
1) princip podjele rada
Fayol je utvrdio da je podjela rada prirodna stvar i jedan od nezaobilaznih elemenata u bilo
kojoj organizaciji. Kroz nju se radnici specijaliziraju za obavljanje pojedinih radnih aktivnosti
to poveava produktivnost, jer onaj koji stalno radi neki posao obavlja ga uspjenije, bolje i
efikasnije od onoga koji to radi povremeno.
Tu je Fayol vidio univerzalno sredstvo za poveanje produktivnosti rada.

2) autoritet
Pod autoritetom treba podrazumjevati skup prava i ovlatenja na osnovu kojih se moe
komandovati.
Prema Fajolu, razlikujemo dvije vrste autoriteta:
a) formalni i
b) stvarni.
Formalni autoritet podrazumjeva skup formalno-pravnih normi na osnovu kojih se neko moe
prinuditi da izvrava odreene naloge.
Pod stvarnim autoritetom se podrazumjeva skup linih osobina kojima raspolae formalni
autoritet.
3) disciplina
Pod disciplinom se u Fayolovoj teoriji podrazumeva odnos ljudi organizacije prema
propisanim konvencijama i standardima, praksi ili usvojenoj filozofiji ponaanja.
Da bi se u organizaciji uspostavila disciplina potrebno je da tri uslova budu zadovoljena:
a) da ima disciplinovane rukovodioce,
b) da ima jasnu i preciznu regulativu i
c) da ima poropisane sankcije za svaku vrstu nediscipline.
4) jedinstvo komandovanja

Prema Fayolu to je jedna od bitnih predpostavki za uspjeh organizacije. Njegova sutina je u

tome to se aktivnost i nareivanje rukovodioca moraju kretati u smjeru ostvarenja cilja.Da bi
se jedinstvo komandovanja obezbjedilo, Fayol je uveo princip jednostarjeinstva.
5 ) jedinstvo upravljanja ( usmjerenosti )
Svaka akcija u organizaciji mora biti u skladu sa jedinstvenim programom-govorio je
Fayol. Svako odstupanje pojedinih aktivnosti dovodi do naruavanja jedinstva upravljanja to
se kao posljedica javlja smanjena produktivnost organizacije.
6) podinjavanja pojedinanih interesa, optem interesu
Fayolov stav: interes organizacije su najvaniji i svi interesi pojedinaca moraju se
podinjavati interesima organizacije. Obrnuti smer nije mogu.

7) pravedno nagraivanje
Fayol istie da je plaanje jedan od najvanijih pokretaa aktivnosti tj. motivator rada. Pri
tome, ispred svog faktora jedino stavlja organizaciju i istie da ne postoji nijedan takav
motivator kao perfektan sistem.
Fayol je visinu plate povezivao sa:
a) trokovima ivota
b) naporom u radu
c) ekonomskom situacijom.
Fayol je popisivao i nain rada i to:

putem nadnica
putem komada i
prema akordu (sporazumu)
8) centralizacija

To je osnovni princip Fayolove organizacije tako da se u najuem vrhu hijerarhijske ljestvice

nalazi najvie vlasti i mo. Na najiroj osnovi ove piramide nalazi se najmanja vlast, ili je ista
u potpunosti eliminisana. Prednost centralizacije je bolje osiguranje jedinstvene volje,
jedinstvenog postupka, jaoj disciplini i dr.
9) hijerarhija autoriteta
Pod hijerarhijom se podrazumeva lanani sistem autoriteta u kome neko ima veu a neko
manju vlast. Fayol insistira na ouvanju hijerarhije uz mogua i direktna komuniciranja
izmeu istih nivoa, pod uslovom da je obezbjeena saglasnost njihovih predpostavljenih.
10) pravinost

Fayol insistira da se u voenju poslova mora kombinovati:

Prijatnost i pravednost u tretiranju slubenika.
Pravinost mora da proima:
- sve dijelove organizacije i
- sve pojedince u organizaciji.
11) stabilnost osoblja
Stabilnost, stalnost zaposlenja je znaajan faktor u poveanju efikasnosti funkcionisanja
organizacije. Savremene organizacije negiraju potrebu pretjerane stabilnosti zaposlenih. Zato
je Fayol po pitanju stabilnosti bio oprezan i insistirao na potovanju navedenog principa.

12) inicijativa
Sposobnost da se neto osmisli, a zatim operacionalizuje je inicijativa. To je snaga
organizacije Fayol je time ukazao na potrebu postojanja kreativne energije u organizaciji.
13) jedinstvo i sloga zaposlenih ( esprit de corps )
Navedeni princip esto se naziva duh tijela i podrazumjeva da svi zaposleni budu
jedinstveni i sloni u ostvarenju ciljeva organizacije. Ovaj princip je od bitne vanosti.
Najvei princip jedinstva i sloge se obavezuje ako organizacija kao zajedniki rad svih,
djeluje kao jedinka.
14) red ( poredak )
Fayol je ukazao da u svakoj organizaciji mora postojati:
-

materijalni i
socijalni red.

To znai da svaki radnik treba da bude na jednom, svom mjestu koje mu odgovara sa
definisanjem autoriteta.
Precizna analiza Fajolove studije pokazuje da je Fayol dao niz drugih principa administracije:
brzina, tanost, budunost, ekonominost itd.
Fayol kae da su svi principi univerzalni i da se manje-vie mogu primjeniti u svim
organizacijama, pri tome je ukazao da je njihova primjena ipak u ljudskim rukama: U
administrativnoj teoriji nema nieg krutog, ni apsolutnog, tu je sve pitanje mjere.
Iz Fayolovih principa i praktinog sagledavanja organizacije nastaje linijska organizacija kao
najstariji oblik klasine organizacije.
Linijska organizacija ima vie nivoa hijerarhije. U njoj su rukovodioci podjeljeni u dvije
grupe i to: na predpostavljene koji su nadreeni drugim rukovodiocima, i podinjene koji su
podreeni viim rukovodiocima.

Svi rukovodioci se nalaze u dvostrukoj ulozi i to: u ulozi predpostavljenog u odnosu na svoje
potinjene i u ulozi podinjenih u odnosu na svoje pretpostavljene
Linijska organizacija putem stratumiranja odreuje i drutveni status pojedinaca u
organizaciji.
U linijskoj organizaciji postoje jasno odvojeni stratumi, ali i pojedini delovi u okviru jednog
sratuma. Ona pokazuje izraziti oseaj za formalne linije komuniciranja i posveuje posebnu
panju formi i formalnoj organizaciji.
Hijerarhijska piramida odreuje i pravila komuniciranja i posveuje posebnu panju formi i
formalnoj organizaciji.
Hijerarhijska piramida odreuje i pravila komuniciranja tako to se naredba formulie na
najviem nivou tj. sa vrha piramide prema dnu idu naredbe, instrukcije, uputstva i sl. a sa dna,
izvetaji ili informacije o izvrenim nalozima ili funkcionisanju pojedinih stratuma.
Svako neformalno organizovanje, ili komuniciranje je, ne samo tetno, ve je i po linijskom
konceptu nedozvoljeno.