Vrata

Mokri postupak podrazumeva ugradnu dovratnika pre malterisanja zida I postavljanja podne obloge.
Stolarski dovratnik ili direktnim srafljenjem u zid.
Suvi postupak podrazumeva ugradnju dovratnika posle malterisanja I izvedenih molerskih radova. Slepi
dovratnik, umetak ili direktnim srafljenjem u zid.
Mere vrata: modularna, zidarska, proizvodna I svetla stolarska mera.
Modularna mera predstavlja rastojanje izrazeno u modulima izmedju dveju modularnih osa postavljenih
po sirini I visini. Modularna sirina je razmak izmedju dve pomocne modularne ravni koje prolaze
sredinom spojnice izmedju dovratnika I okvira za ugradnju(za suvi), odnosno kontaktnog zida(za mokri).
Modularna visina kod mokrog postupka ugradnje je razmak izmedju dve pomocne modularne ravni
koje prolaze sredinom spojnice izmedju nadvratnika I dovratnika(u gornjem delu vrata) I sredinom
spojnice izmedju slepog praga okvira vrata I gornje povrsine medjuspratne konstrukcije, sirina spojnice
je 1cm; - kod suvog postupka je razmak izmedju dve pomocne modularne ravni koje prolaze sredinom
spojnice izmedju slepog okvira za ugradnju I dovratnika(u gornjem delu vrata) I sredinom spojnice
izmedju slepog praga okvira vrata I gornje povrsine medjuspratne, sirina spojnice je 1cm. modularne
velicine unutrasnjih vrata: modularne sirine: 7,8,9,10,12-jednokrilna 13,18,21M-dvokrilna; modularna
visina: 21,24,27,30-uobicajna modularna visina unutrasnjih vrata u stanovima je 21M.
Proizvodna velicina podrazumeva proizvedenu sirinu/visinu vrata I od modularne je manja za 1cm.
proizvodna sirina podrazumeva udaljenje izmedju spoljnih ivica dovratnika. Proizvodna visina
podrazumeva udaljenje od gornje ivice dovratnika do spoljnje ivice letve koja spaja dovratnike u donjem
delu.
Zidarska velicina podrazumeva sirinu/visinu otvora za ugradnju vrata I od modularne je veca za 1cm.
Zidarska sirina podrazumeva sirinu otvora za ugradnju vrata I od modularne je veca za 1cm. kod mokrog
postupka to je sirina otvora u zidu, a kod suvog to je korisna velicina zidarskog okvira. Zidarska visina
podrazumeva visinu otvora za ugradnju vrata. Kod mokrog to je visina otvora u zidu(od medjuspratne do
nadvratnika), a kod suvog to je korisna velicina zidarskog okvira(od medjuspratne do slepog dovratnika).
Svetla stolarska sirina podrazumeva udaljenje izmedju unutrasnjih ivica dovratnika. Svetla stolarska
visina podrazumeva udaljenje od gotovog poda do donje ivice dovratnika. Minimalna svetla sirina za
ulazna vrata je 120cm(od dovratnika do dovratnika), 90-za ulazna vrata stana, 80-za sobe, 70-za
kupatilo,wc,sporedne prostorije, 60cm-minimalna sirina vrata za stan.

Prozori
Demit fasada-prozor u ravni zida, fasadna opeka-prozor u ravni termoizolacije. Modularne sirine:
6,8,9,10-jednodelni, 12,14,15-jednodelni ili dvodelni, 18,21,24-visedelni. Modularna visina: 6,8,12,13,14jednodelni, 15,18,21-dvodelni ili visedelni.
Visina prozora se uvecava ukoliko je zastora roletna: 1M za platnenu roletnu,2M za plasticnu ili
aluminijumsku roletnu, 3M za drvenu-eslinger roletnu.
Arhitektonska velicina podrazumeva sirinu/visinu zavrsno obradjenog otvora za prozor. Razlikuejmo
spoljasnju I unutrasnju arhitektonsku meru.
Mokri postupak podrazumeva ugradnju doprozornika pre malterisana zida-ugradnja preko celicnih kotvi.
Suvi postupak podrazumeva ugradnju doprozornika posle malterisanja zida: slepi dovratnik, umetak ili
direktnim srafljenjem u zid.
Prozor je konstruktivni sklop od drveta, metala, plastike ili kombinovanih materijala koji se ugradjuje u
prozorski otvor. Po svom konstruktivnom sklopu, prozor se sastoji od pokretnih I nepokretnih delova.
Nepokretni deo prozora je doprozornik I on je procvrscen za zid prozorskog otvora. Vertikalni stupci ili
horizontalne precage su sastavni deo doprozornika. Pokretni deo prozora je krilo. Podela prozora po
konstrukciji krila: jednostruki I dvostruki. Jednostruki mogu biti: sa jednim obicnim staklom 3-4mm ili sa
termoizolacionim staklom, dvostrukim ili trostrukim. Dvostruki mogu biti: sa razmaknutim krilima(siroki I
uzani razmak) I sa spojenim krilima. Podela prozora po sastavu: jednodelni, dvodelni, trodelni,
cetvorodelni I spojeni prozori. Podela po nacinu pokretanja krila: obrtni prozori(oko krajnje hor.i ver.ose
I oko srednje hor.i ver.ose), klizni prozori(hor.ili ver), otklopni, kombinovani(obrtno otklopni) I prozori
koji se ne otvaraju. Zastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji sluze zastiti prozora od raznih
uticaja. Senilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade koji sluze zastiti prozora od suncevog
zracenja.

Stepenice

Stepenice su jedan od funkcionalnih I konstruktivnih elemenata zgrade koje sluze za uspostavljanje

vertikalne komunikacije izmedju dva nivoa. Podela prema polozaju stepenica u prostoru I prema zgradi:
spoljne, ulazne I unutrasnje. U zavisnosti od toga koje nivoe u objektu povezuju, mogu biti: podrumske,
spratne, tavanske I krovne. Stepenisni krak je neprekinuti niz stepenika. U zavisnosti od toga sa koliko
takvih neprekinutih nizova se savladjuje spratna visina, mogu biti: jednokrake, dvokrake, trokrake,
cetvorokrake I visekrake. Prema smeru penjanja mogu biti: leve ili desne. Prema pravcu pruzanja
krakova u osnovi I medjusobnom odnosu: prave stepenice. Prelomne-kraci I linije hoda menjaju pravac
pod bilo kojim uglom, prave stepenice sa klinastim stepenicama(zabranjene), stepenice sa delovima
spiralnih, otvorene zavojne I zatvorene zavojne. Podela po konstrukciji: stepenice se oslanjaju na oba
kraja celom duzinom, na jednoj strain uzidane su u zid a drugi kraj je slobodan(konzolne), na dva oslonca
jedan je zid drugi greda, na jednom osloncu stepenisi krak oslonjen na gredu u sredini, na jednom
osloncu greda na strain, na dva oslonca dve grede, ploca s direktno oslanja(kolenasta).
Elementi stepenica
Stepenisni prostor proctor u kojem se smesta stepeniste; podest je ravna povrsina koja prekida
stepenisni krak, duzina se prilagodjava broju koraka da bi se uvek istom nogom kretalo; stepenisno oko
prostor izmedju krakova, uobicajno oko 20cm, moze biti vise ili manje; obrazi stepenista bocne
povrsine-zidne(prema zidu) ili slobodne (prema oku); sirina kraka izmedju dva obraza ili od zida do
unutrasnjeg obraza; linija hoda linija koja povezuje pravac penjanja, kod spiralnih I zavojnih stepenica
se crta 45-50cm od zida ili od slobodne povrsine; prilazni stepenik - prvi stepenik; izlazni stepenik je
poslednji koji je u ravni podesta; gaziste povrsina stepenika po kojoj se gazi; sirina gazista rastojanje
izmedju dva cela; visina stepenika visinsko rastojanje izmedju dva stepenika; duzina stepenika od
zida do spoljnjeg obraza; profil stepenika je njegov poprecni presek. Dimenzionisanje stepenista:
2h+b=61-65-za visine od 14 do 19cm; h+b=47-48cm za visine manje od 14cm; n*b=500cm za visine vece
od 19cm. izracunavanje duzine poesta:b+n*63. Dimenzionisanje krakova: sirina krakova se odredjuje na
osnovu namene objekta I njegove funkcije kao I mere coveka. Sirina kraka se odredjuje za 1 osobu do
100cm, za 2 osobe 110-130cm, za 3 osobe 180-190cm.