Akcionarsko drutvo

ta je akcionarsko drutvo?
Akcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je privredno drutvo sa
osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim
iznosima.
Akcionarsko drutvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo
svojom imovinom. Nastaje udruivanjem kapitala vie lica osnivaa, a na
osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva
jedan lan odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i
mora se sainiti u pisanom obliku.
Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora
(ital. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi, dok neki pak
smatraju da prva akcionarska drutva nastaju jo u 17 veku.

Kako nastaju akcionarska drutva?

U trinim ekonomijama akcionarska drutva nastaju zato to odreeni
preduzetniki poduhvat zahteva izvore finansiranja koji prevazilaze sopstvena
sredstva vlasnika i mogunosti kreditiranja. Ove kompanije koje se inicijalno
nalaze u vlasnitvu jednog oveka ili nekolicine ljudi emituju akcije koje
kupuje iroki sloj investitora (pojedinanih i institucionalnih), dok kompanija
postaje javna odnosno njenim akcijama se otpoinje trgovati na berzi.
Epitet javna znai da e kompanija ubudue biti maksimalno transparentna
odnosno da e sve javne informacije po pitanju poslovanja biti dostupne. U
planskim privredama, koje su sprovele proces tranzicije ka trinoj ekonomiji,
akcionarska drutva nastaju transformacijom postojeih dravnih i drutvenih
preduzea.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se
sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na bilo koji nain, ukljuujui
naroito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje zalonog prava i
hipoteke, zakljuenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i
preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za drutvo. Jednim
sticanjem e se smatrati i vie povezanih sticanja izvrenih u periodu od godinu
dana.

Vrste akcionarskih drutva?

U pogledu osnivanja akcionarska drutva mogu biti:
sukcesivna koja nastaju tako to osnivai preuzmu samo deo akcija, a
ostatak prve emisije se ili javno plasira na tritu ili se postepeno uvodi na
trite kapitala
simultana kada osnivai preuzmu sve akcije prve (osnivake) emisije,
akcije se kod ovakvog naina osnivanja obezbeuju privatnim plasiranjem.
Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je
preduzee otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima
obavezu da javno prikazuje finansijske izvetaje. Vlasnici preduzea su
akcionari. Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana
zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na
tritu kapitala:
- na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija;
uesnici na ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija
i finansijski posrednici (najee su to banke investicione i poslovne);
- na sekundarnom tritu (berza akcija; engl. Stock exchange, ital. Bursa) se
kupuju i prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i
dileri;
- na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju
regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su
manje vie meusobno nezavisna. Akcionarska (deoniarska) drutva u nazivu
preduzea imaju sufiks a. d. ili d. d.

Ko su organi u akcionarskom drutvu?

Osnovni organi akcionarskog drutva su:
Skuptina akcionara (organ vlasnika)
Upravni odbor (organ upravljanja)
Direktor (poslovodni organ)
Nadzorni odbor (organ kontrole).

Kako se upravlja akcionarskim drutvom?

Jednim akcionarskim drutvom se moe upravljati na dva naina: postoji
Jednodomno i Dvodomno upravljanje.
Jednodomno upravljanje Zakon propisuje uslove i ogranienja za

obavljanje dunosti direktora. Direktora imenuje Skuptina. U Javnom

akcionarskom drutvu predlog kandidata za direktora mogu dati Komisija za
imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice
skuptine. Mandat direktora ne moe biti dui od 4 godine. Ako drutvo ima
manje od 3 direktora, svaki je izvrni, dok Javno akcionarsko drutvo mora
imati neizvrne direktore iji broj mora biti vei od broja izvrnih direktora.
Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za
zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Javno akcionarsko drutvo
ima najmanje jednog neizvrnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od
drutva (nezavisni direktor). Ako drutvo ima odbor direktora, direktori biraju
jednog od direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom drutvu
Predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvrnih direktora. Odbor
direktora Javnog akcionarskog drutva mora na prvoj sednici doneti Poslovnik
o radu Odbora direktora.
Dvodomno upravljanje - Drutvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja
ima jednog ili vie izvrnih direktora i Nadzorni odbor. Ako drutvo ima tri ili
vie izvrnih direktora, oni ine Izvrni odbor. Javno akcionarsko drutvo ima
najmanje tri izvrna direktora. Nadzorni odbor moe imenovati jednog od
izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za Generalnog direktora
drutva, a u Javnim drutvima mora imenovati Generalnog direktora. Generalni
direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva.
Izvrni odbor u voenju poslova drutva postupa samostalno. Ako ne postoji
saglasnost izvrnih direktora po odreenom pitanju, Generalni direktor moe
sazvati sednicu Izvrnog odbora. Na uslove i ogranienja za lanstvo u
nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na uslove
koje mora da ispunjava direktor, uz dodatni uslov da ovo lice ne sme biti
zaposleno u drutvu. Nadzorni odbor ima najmanje tri lana.

Koje su prednosti akcionarskih drutava?

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja
preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih
uloga. Vlasnici akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea
imaju tri grupe prava:
pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima)
pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea)
pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea
Postoje i druge prednosti akcionarskih drutava zbog kojih ona i predstavljaju
dominantan oblik organizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea

raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena

odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za
rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost
je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro. Akcionari ne
odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea,
ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i
profesionalni menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i
odgovara akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

Beogradska Berza
1886 - Donet zakon o javnim berzama prvo je krenula sa poslovanjem u Kini,
pa u Japanu
Prvi sastanci su podrazumevali trgovanje valutama efektivnom robom
produktna i valutna berza
1934 - Prelazi u novu zgradu
1953 Ukida se jer nije bilo prelaska na trini sistem cene su se formirale
dogovorom
pre se zvala Jugoslovensko trzite kapitala
1992 - Menja naziv u Beogradska berza
OTC - Over the counter -Van berzansko trziste (tokovi finansijskih sredstava)
Direktan kanal je preko berze na berzi se pojavljujemo sa brokerima zavrsava
naloge u svoje ime za tudji racun, diler radi u svoje ime i za svoj racun , broker
zaradjuje na razlici izmedju provizije a diler na razlici u ceni
Berza - organizovano trziste za trgovinu hov
OTC - je isto uredjeno trziste cini ga mreza dilera, koji su bilo gde u svetu i
medjusobno su povezani telefonima faksom, internetom, svaki je specijalizovan
za nesto mora da istakne cenu po kojij je spreman da kupi i cenu po kojoj je
spreman da proda (kupoprodajni spread) sto je likvidnije konkurentnije trziste
to su spreadovi uzi, najbolje je da pogledamo spreadove da vidimo kakvo je
trziste. Ovo trziste uvek radi uvek je neki diler aktivan po prometu je mnogo
vece tu se nalaze neke akcije koje nisu na berzi (van berzansko trziste na t o se
misli)

Trziste kapitala u Srbiji

Ministarstvo finansija (oni su zadrzeni za segment davanja akcija)
Centralni registar
Centralna Banka (kontrolise poslovne banke fondove)
Komisija za hov (zakon o trzisnim vrednostima) ona regulise samu berzu daje

dozvolu za rad i nadzire rad investicionih fondova)

Investitori Bg Berza Emitenti
Aktivnosti berze
- prijem na berzu
- trgovanje
- kontrola
- izvetaj i distribucija informacija
- Berzansko trziste najkvalitetnije hartije deli se listing A i listing B
- Prime market najkvalitetnije A (tu imamo simbol, datum prvog trgovanja