Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

UDK 323.272:321.74(=163.41)

KOMUNIZAM I RAZARANJE SRPSKOG

NARODA
Doc. dr Zoran Jerotijevi144
Neboja Giji
Fakultet za obrazovanje rukovodeih kadrova u privredi Novi Sad
Rezime: Komunizam je ideologija preko koje su atlantisti ostvarivali svoje
geopolitike ciljeve. Komunisti su posle Drugog svetskog rata nainili veliku nepravdu
srpskom narodu po pitanju teritorija, a uz to su amnestirali i nagraivali one koji su
inili najvee zloine prema Srbima. SFRJ je bila pod presudnom kontrolom
atlantizma, koji je ulagao ogromna materijalna sredstva za podrku Titu. Titoizam je
obezglavio srpsku naciju, pa smo u najtee razdoblje nacionalne istorije stupili sa
politiarima bez istorijskog uma i vizije, bez znanja i razumevanja sveta koji nastaje
nakon ruenja Berlinskog zida i sloma Sovjetskog Saveza. Glavni uzrok poraza nae
nacionalne politike u jugoslovenskoj krizi je nespremnost za radikalno raskidanje sa
titoizmom i nespremnost za prilagoavanje savremenom svetu i civilizaciji koja nastaje.
A bez energija i inteligencije za prilagoavanje svetskim uslovnostima uz ouvanje
nacionalnog identiteta, mali i nerazvijen narod kakav je na, biva potinjen i poraen.
Kljune rei: komunizam, socijalizam, atlantizam, Tito, SAD, Srbija.
COMMUNISM AND DESTRUCTION OF THE SERBIAN PEOPLE
Abstract: Communism is an ideology through which atlantists exercised its
geopolitical goals. The Communists after The second world war made a great injustice
to the Serbian people in terms of territory, in addition to the amnesty and rewarding
those who committed the greatest crimes against Serbs. Yugoslavia was under the
critical control by atlanticists, which is investing huge funds to support Tito. Titoism
was beheaded the Serbian nation, so in the most difficult period of national history
connect with politicians without historical mind and vision, without the knowledge and
understanding of the world resulting from the fall of the Berlin Wall and the collapse of
the Soviet Union. The main cause of the defeat of our national policy in the Yugoslav
crisis, is the unwillingness to radically break with Titoism and unwillingness to adapt
the world and the civilization that created. But without energy and intelligence to adapt
the world while preserving the restrictions of national identity, a small and
underdeveloped nation such as our own, is subordinate to and defeated.
Keywords: communism, socialism, atlanticism, Tito, USA, Serbia.

Uvod
Napadno i brzo oslobaanje geopolitike od navodnog nacistikog
greha u posthladnoratovskom periodu, najbolji je dokaz da je re o
disciplini, koja je tajno izuavana u stratekim centrima odluivanja dve
supersile, Sjedinjenim Amerikim Dravama i Sovjetskom Savezu. Procesi
irenja atlantizma na Istok, raspad Varavskog pakta i Sovjetskog Saveza,
razaranje nekadanje Jugoslavije, nemaju nikakvo ideoloko ve iskljuivo
geopolitiko znaenje, koje je ve odavno opisano u delima klasika
anglosaksonske geostrategije Makindera, Mehena i Spajkmana.
144

Doktor pravnih nauka

243

Svarog 2/2011

Transformacija geopolitike posledica je fenomenalnog razvoja

nauke i tehnologije. Pod uticajem tih procesa, pojam teritorijalnog i
dravnog suvereniteta je relativizovan. Promenjene su i uobiajene
predstave o politici i ekonomiji. Nastale su nove forme povezivanja ljudi,
socijalni i kulturoloki fenomeni, do tada potpuno nepoznati. Promenio se i
odnos oveka prema prirodi. Sve to neminovno menja i sam predmet
izuavanja geopolitike kao odnosa prostornog i politikog. Geopolitika
velikih sila, sve vie se okree tzv. mekim iniocima moi, kulturi,
obrazovanju, delovanju u sferi informisanja, odnosno sve vie tei
modeliranju drutvene svesti, u skladu sa konkretnim geopolitikim
ciljevima. Naravno to nikako ne znai da su velike sile naprasno odustale,
od tzv. tvrdih inilaca moi , odnosno fizikog ovladavanja prostorima i
njihovim resursima, to najpotpunije potvruje aktuelna amerika
geostrategija na Balkanu, Iraku i drugim delovima sveta. Pre bi se moglo
konstatovati da su meki inioci moi prethodnica tvrdih inilaca moi
kojih se amerika politika i geopolitika u celini, nikada nee odrei.
Deavanja posle Drugog svetskog rata na naem prostoru, moraju se
analizirati u jednom irem kontekstu, hladnoratovski podeljene Evrope.
Titov meki komunizam bio je izmiljotina atlantista, o emu svedoe
dogaaji iz 1948. godine. Naime, Tito je tada podstaknut da napravi
breu u Istonom bloku. Danas, sa ove vremenske distance, veoma je
zanimljivo itati Rezoluciju Informbiroa i ptube na raun jugoslovenskih
komunista. Nema sumnje da je njihov revizionizam sa aspekta opte
geopolitike bio otvorena izdaja stare Evrope, u korist amerikog okupatora.

1. Dvadeseti vek srpska katastrofa

Srbi spadaju u retke evropske narode koji nisu reili svoje
nacionalno pitanje. Na narod nikada nije integrisao teritorije koje
nastanjuje i nije stvorio nacionalnu dravu u ijim bi okvirima svi, ili bar
vei deo nacije iveo.145 U prelomnim dogaajima od balkanskih ratova, u
itavom 20. veku, otkazao nam je istorijski um. Nacionalnu politiku nismo
zasnivali na realnostima i dobrim procenama. Nismo bili dorasli
iskuenjima u koje nas je uvela istorija, niti smo znali, imali politike vizije
i moralne snage da iskoristimo mogunosti za povoljnije ishode u
jugoslovenskoj krizi. Za to istorijsko razdoblje, srpski narod nije imao
ljude - predvodnike i politiare dorasle sloenosti i teini politikog
poloaja srpske nacije u Evropi i svetu. Vrlo vana specifinost naeg
istorijskog razvoja jeste nepostojanje dravnog koninuiteta.146 Srbi spadaju
u red malobrojnih nacija koje nisu imale uslova da do kraja i ive feudalni
sistem, da prou sve faze njegovog razvoja.

1.1. Najvee greke Srba

145

Luanski Tei Duan, 2004. Magija ponavljanja istog, Beograd, Prkos, 7.

Kresti Vasilije 1998. asopis Srpsko naslee, br.2, lanak ''Srbi izmeu raskola
i novih podela'', Beograd, Glas, 8
146

244

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

Ruski panslavizam je delovao sa pozicija ruskih aspiracija na

Balkanu, dok je onaj zapadni austroslavizam imao za funkciju da vee Srbe
za Hrvate i Slovence, kako bi ih odvojio od ruskog uticaja, ali i pretenzija
da stvore samostalnu dravu i vode nezavisnu spoljnu politiku. Iz tog
razloga bilo je neophodno na kraju Prvog svetskog rata spreiti trijumf
Srba na Balkanu. Ovo se moglo postii stvaranjem multikulturalne
jugoslovenske zajednice u kojoj bi Srbi i srpski nacionalizam bili
neutralisani i kontrolisani. Preko jugoslovenske ideologije Srbija se
pretopila u Jugoslaviju, koja je bila geopolitiki tampon prema
germanskim i ruskim aspiracijama na balkanski region i Bliski istok.147 Po
sadraju je taj tip jugoslovenstva bio mnogo blii austroslavizmu (pa i
ilirstvu), te je znaio odvajanje od drugih neslovenskih i pravoslavnih
naroda, dok je, s druge strane, bio suprotstavljen germanskom faktoru. Sve
je ovo odgovaralo Francuskoj i Anglosaksoncima. Iako je jugoslovenstvo
bilo proizvod i domaeg idejnog toka srpske i hrvatske politikointelektualne scene, ono je i posluilo interesima pojedinih zemalja.
Pred povlaenje srpske vojske 1915. godine, velike sile nudile su
Srbiji proirenje za Bosnu i Hercegovinu i deo austrijskih teritorija, gde su
veinom iveli Srbi, da proiri Kraljevinu Srbiju, da Slovenija i sever
Hrvatske pripadnu Italiji, a da se istoni deo vardarske oblasti pripoji
Bugarskoj. Zauzvrat Bugari nas ne bi napali sa lea, ve bi uli u rat na
naoj strani, Rumunija bi ula u rat, dobili bi oruje i municiju, kao i
pojaanje od Engleza i Francuza. Iako je premijer Pai bio za stvaranje
Ujedinjene Srbije, kao i vei deo parlamenta, regent Aleksandar, odbija
ponudu i osuuje Srbiju na propast? Mora se posebno istai da je engleska
vlada bila protiv ove varijante, koju je sa druge strane snano podravala
Rusija. Srbi su napravili katastrofalnu istorijsku greku to su uli u
zajedniku dravu sa Hrvatima i Slovencima, koja ih je kao narod
jednostavno upropastila.148 Pored toga to je jugoslovenstvo bioloki
iscrpljivalo i slabilo Srpstvo, ono je delovalo kao moan dezintegracioni
inilac. Ulaskom u ovu dravnu zajednicu, Srbi postaju dezorijentisani,
ravnoduni prema svojoj naciji. Mnogo rtvovali, nita dobro dobili. Bilans
katastrofalan za Srbe, a svi ostali dobili dravnost i profitirali.
Kasnije, tokom svoje vladavine, suoen sa krizom u dravi, oko
1928. godine, kada su Slovenci i Hrvati traili nezavisnost, kralj
Aleksandar uvodi diktaturu za narednih 4 godina. Svi ga savetuju
(Francuska, roaci i sam kralj Engleske), da Slovencima i Hrvatima da
nezavisnost, ali da zadri teritorije u Hrvatskoj i da granica bude na liniji
Zadar - Biha - Sisak - Virovitica, koji danas pripadaju Hrvatskoj.149 Da je
to uradio jo 1932. godine sigurno bi izbegao smrt u Marseju i svi bi bili
sreni i zadovoljni. Hrvati tih godina nisu imali ta da trae na tim
147

Mitrovi K. Aleksandar, www.jungbookbeograd, Geopolitika (Trei svetski rat).

eelj Vojislav 2002. Ideologija srpskog nacionalizma, Beograd, Srpska
radikalna stranka, 579.
149
www.gradnis.net, Najvea istorijska greka u Srba.
148

245

Svarog 2/2011

prostorima, jer je tu iveo veinski srpki ivalj. Tek posle II svetskog rata
Hrvati naseljavaju taj prostor, tzv. Vojnu krajinu (odnosno zapadni deo).
Na poetku II svetskog rata Nemaka je pokuala da neutralizuje
bedem Jugoslavije traei od Jugoslavije da bude neutralna. Tadanja
jugoslovenska vlada pod namesnitvom kneza Pavla je potpisala ne pakt,
kako se obino misli, ve protokol kojim se obavezala na neutralnost.150
On je doputao mogunost transporta nemake logistike preko teritorije
Jugoslavije uz prethodno odobrenje jugoslovenske vlade. Za tu uslugu je
Jugoslavija trebalo da dobije luku Solun pod uslovom da Sile Osovine
pobede u ratu. Kao to je poznato, neutralnost je odbaena vojnim puem
od 27. marta 1941. godine, koji su izveli anglofilski generali i politiari.
Ambasador Britanije Kembel u tadanjoj Jugoslaviji izneo je realniju
procenu kada je 1940. godine izvestio svoje ministarstvo da je knez Pavle
svim srcem za pobedu Britanije u ratu sa Silama Osovine, ali da smatra da
bi ulazak Jugoslavije u rat protiv tih sila bio ravan samoubistvu, jer
Jugoslavija ne bi mogla da prui otpor due od 14 dana, a u ratu protiv
Nemake i Italije bi izgubila dva miliona ljudi.
Hitler bi verovatno u prolee 1941. godine ostavio Jugoslaviju na
miru, da nije bilo martovskih demonstracija. Bar za neko vreme, poto je
ve bio zauzet pripremama za napad na Sovjetski Savez. U tom sluaju ne
bi bilo vojnog poraza, ne bi bilo Nezavisne Drave Hrvatske, ne bi bilo
genocida nad srpskim narodom, pa ni deoba u kojima je jedan,
komunistiki pokret, bio suprotstavljen pokretu Drae Mihajlovia. Ne bi
bilo ni Titove Jugoslavije. Te 1941. godine Anglosaksoncima je bilo
potrebno da se otvori jo jedan front na Balkanu, a moda kao i 1914. da se
na taj nain u svetski rat uvue i Rusija (dodue, sada kao SSSR). Oni su
zato podravali pokrete otpora, da bi vezivali to vie nemakih divizija na
ovom prostoru. Istovremeno, nisu mnogo marili za genocid nad Srbima u
Hrvatskoj, jer im je Zagreb gotovo uvek bio simpatiniji od Beograda
(bombardovanje 1944).

1.2. Posledice atlantistike orijentacije Srba

Srbija se nikada nije potpuno oporavila od Prvog sv. rata, kada je
izgubila treinu stanovnitva. U Drugom sv. ratu smo izgubili 1,6 miliona
sunarodnika, najvie na teritoriji dananje Hrvatske (samo u Jasenovcu oko
700 hiljada). Svaka, pa makar kao i ova, povrna analiza, ne moe izbei
stradanje srpskog naroda na teritoriji sadanje Hrvatske. Inae, Hrvati nas
preziru jer smo mi vekovni svedok njihove nemoi, slabosti, greaka i
poraza.151 Srbi su kroz istoriju vie puta branili, spaavali i amnestirali
Hrvate, a kada je neko tako esto svedok neijih poraza i unienja, logino
je da se instalirao psiholoki mehanizam najpre zahvalnost, a potom
odvajanje i beg. Genocid nad Srbima (1941-1945) je zasigurno jedan od
najstranijih u istoriji oveanstva. To je ostavilo duboki trag u sferi
duhovnog i istorijskog pamenja Srba. Proterivanje oko 300 hiljada Srba iz
150
151

246

Mitrovi K. Aleksandar, www.jungbookbeograd, Geopolitika (Trei svetski rat).

Mari Jovan 1998. Kakvi smo mi Srbi?, Beograd, Bareks, 77.

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

Krajine i Slavonije u protekloj deceniji je najvee ponienje Srba u

njihovoj istoriji. Prema tome, Srbe u dvadesetom veku ubijaju i papa i
faisti i komunisti i zapadni demokrati, svaki na svoj nain, u svom
interesu, sa svojim razlozima, svaki u svoje vreme, a ponekad i u
kombinovanom vidu.
Smatra se da Srbi nikada nisu ni imali elitu koja je pokazivala
vidljiv uinak u stvaranju boljeg ivota nacije od onog u kome je
zateena.152 Dakle, nemamo drutvenu elitu ija bi se re sluala, nemamo
jedinstvena merila kakva postoje kod zapadnoevropskih naroda.
Nejedinstveni smo, razbijeni i meusobno zavaeni. Ne cenimo dovoljno
ivot, pa nas ni drugi ne cene. Nemamo privlane snage, ni otpornosti. Na
taj nain Srbi su lake, bre i u veem broju postajali Hrvati, Arnauti, i
muslimani, pre nego to su ovi postajali Srbi. Tri etvrtine sadanjih
Hrvata i muslimani u BiH i Srbiji, polovina kosovskih i makedonskih
Arbanasa, veina Makedonaca, svi Crnogorci, su srpskog porekla.153
Zbog okolnosti u kojima se naa zemlja nala, na stotine hiljada
najkolovanijih i najkreativnijih stanovnika je napustilo domovinu na due
rokove, ili zauvek. kolovanje visokih strunjaka se inae vri o troku
drave, a ovaj potencijal odlazi da slui drugim nacijama. Sve institucije u
Srbiji su zatajile, a sudbina naroda je preputena u ruke birokratije. Opti
pad morala u Srbiji je uslovio i:
1. nanoenje zla drugome zbog pakosti i zavisti,
2. rasplamsavanje gramzivosti i bogaenje po svaku cenu,
3. agresivnost,
4. konfliktnu i brutalnu bezdunost.

2. Zlo komunizma
Geopolitiki pristup nikada ne moe biti jednoznaan. Prema tome,
i period komunistike Jugoslavije mora se analizirati u skladu sa osnovnim
zakonom geopolitike atlantizamkontinentalizam. Nasilno presecanje
graanskog kapitalistikog razvoja i surov obraun sa tim drutvom,
posebno sa njegovim vodeim slojem, naneli su srpskom narodu teke
udarce. Potpun raskid sa starim vrednostima graenim na istoriji, kulturi,
religiji, tradiciji i stoletnom ivotnom iskustvu pokidao je sve dotad
postojee interaktivne spone srpskog naroda i doveo do njegovog
duhovnog rasula.154 U velikoj meri smo izgubili nacionalni identitet.
Komunistiki internacionalizam je dao znaajan doprinos razbijanju
srpskog naroda. U Srbiji je prividno nia svest nacionalna, bila
zamenjena prividno viom sveu internacionalnom.

152

Luanski Tei Duan 2004. Magija ponavljanja istog, Beograd, Prkos, 12.
Spasi Biljana 2005. Zato Srbi nestaju?, Uice, Grafiar, 250.
154
Kresti Vasilije 1998. asopis Srpsko naslee, br.2, lanak ''Srbi izmeu raskola
i novih podela'', Beograd, Glas, 8.
153

247

Svarog 2/2011

2.1. Dolazak komunistike filozofije (ideologije) na svetsku scenu

Tragini dogaaji iz Prvog svetskog rata, ogromna nepotrebna
stradanja ruskih vojnika na istonom frontu pod pritiskom zapadnih
saveznika doveli su do ljuljanja istone imperije i revolucionarnog talasa.
Pokazalo se i da je panslavistika ideologija mrtvo slovo na papiru, jer su
Sloveni ratovali protiv Slovena, i to, ini se, oni pod komandom Bea sa
velikim arom protiv svoje brae Srba i Rusa. Drava je propala, a
vakuum moi iskoristila je najorganizovanija i najfanatinija sekta
boljevici da se doepaju vlasti. Uz to, treba dodati da su nemaki
generaltab i ameriki bankari pomagali i finansirali Lenjina i njegov
revolucionarni eksperiment iz stratekih, geopolitikih i ekonomskih
razloga.155 Na taj nain su i Nemci i Anglosaksonci hteli da izbace iz igre
jedinog ozbiljnog konkurenta na ogromnim prostorima Evroazije. No, na
kraju se to i Nemcima vratilo kao bumerang, pa su za neko vreme van igre
bili i Berlin i Moskva. Dakle, potpuni trijumf atlantistike strategije
zavadi pa vladaj zavladao je Evropom.
Socijalizam je od poetka svog nastanka pokazivao pretenzije da se
nametne kao nova religija oveanstva. Obeava da uredi odnose u ovom
svetu, bez Boje pomoi.156 Socijalizam postavlja na prvi plan pitanje
socijalne strukture i podele ekonomskih dobara. U praksi predstavlja
sintetiku tenju drutvenih klasa, naroito potitenih i ugroenih u
suprotnosti prema drugim, vladajuim klasama.157 Osnovni motiv je borba
i samoodbrana, solidarnost unutar jedne grupe i borba protiv ostalih grupa.
Socijalistika baza i buroaskokapitalistika su jedna ista. Socijalizam u
potpunosti prihvata sve buroaske vrednosti i eli samo da ih razvije i na
nov nain raspodeli, uinivi ih svojinom itavog sveta.158 Socijalizam je
robovanje oveka prirodnoj nunosti, a ne vladavine oveka nad prirodom.
U klasinoj marksistikoj formi, socijalizam je neprijatelj ne samo
nacionalizmu, nego i nacionalnom, uopte. Povezan je sa
internacionalizmom. Kapitalizam je svojim socijalnim nepravdama
unitavao kod radnike klase patriotski nacionalni oseaj.159 Tako je
internacionalizam radnike klase objanjiv i razumljiv, kao i njen ateizam.
Ovo je bio revolt na interese vladajuih klasa, koji su esto prikrivani
patriotizmom i nacionalizmom, kao i religijom i crkvom. I nacionalizam i
socijalizam imaju kao ideje svoje psiholoko poreklo i istoriju. Obe ideje
su socijalne, jer ih je koncipirao ovek kao drutveno i politiko bie.
155

urevi M. Ratibor 2004. Adske protuve, Beograd, Ihtus, 28.

Berajev Nikolaj 2001. Nova religijska svest i drutvena stvarnost, Beograd,
Brimo, 138.
157
Dvornikovi Vladimir 1995. Borba ideja, Beograd, Tersit, 131.
158
Berajev Nikolaj 2001. Smisao stvaralatva, Beograd, Brimo, 226.
159
Berajev Nikolaj 1999. Sudbina oveka u savremenom svetu, Beograd, Logos,
50.
156

248

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

2.2. Delovanje komunista pre SFRJ

Komunistika partija Jugoslavije, im je stupila na istorijsku scenu,
zastupala je jugoslovensku ideju u tumaenju Kominterne. A u tom
tumaenju sadrala se srpska krivica" za stvaranje Versajske
Jugoslavije" i hegemonizam najvee nacije", oznaen kao velikosrpstvo
preuzeto od austrougarske dravne ideologije. Taj srpski praroditeljski
greh" postao je sindrom srpskih komunista koji e usloviti njihov
inferioran poloaj u politici komunistikog vostva i potom vazalan odnos
prema Titu i jugoslovenskim nacionalistikim partokratijama.
Kraljevina Jugoslavija ni nacionalno, ni politiki, ni vojno nije
izdrala egzistencijalno iskuenje u Drugom svetskom ratu. Brzo se raspala
ne samo pod udarima armije Nemake i njenih saveznika Italije, Maarske
i Bugarske, nego i destrukcijom unutranjih faktora - antijugoslovenstva i
antisrpstva, najizraenijeg u hrvatskom ustatvu koje je iskoristilo poraz
Kraljevine Jugoslavije za stvaranje Nezavisne Drave Hrvatske, odnosno
velike Hrvatske koja je obuhvatala i teritoriju Bosne i Hercegovine do
Drine i Srem sa Zemunom. Na teritoriji NDH, hrvatske i muslimanske
ustae izvrsile su genocid nad srpskim narodom, a Arbanasi kao italijanski
satrapi izvrili su genocid nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Na teritoriji
NDH ustaki genocid nad Srbima izazvao je srpski ustanak protiv NDH,
ijim je rukovoenjem ovladala Komunistika partija. Bio je to u novijoj
istoriji prvi meunacionalni rat Srba i Hrvata, iako je u partizanskom
ustanku 1941. bilo i Hrvata. Antifaistika borba, u kojoj je hrvatski narod
masovnije uestvovao posle kapitulacije Italije, i partizanska revolucija
pod vostvom KPJ, zamaskirali su pravu sutinu vekovnog srpskohrvatskog spora i rata u vremenu postojanja NDH.
Pred srpski narod 1941. godine nacionalno pitanje postavlja se kao
egzistencijalno i dravno pitanje. Rat protiv okupatora postao je
istovremeno i meunacionalni i graanski rat na jugoslovenskom prostoru.
U tom ratu srpski narod ne nastupa sa jedinstvenom nacionalnom
ideologijom, kako je nastupao u Prvom svetskom ratu. Srpsko nacionalno
pitanje u Drugom svetskom ratu instrumentalizovale su dve ideologije:
komunistiko-boljevika i antikomunistiko-monarhistika. Komunistiko
-boljevika ideologija, koju je zastupala Komunistika partija Jugoslavije,
reenje svih nacionalnih pitanja videla je u jugoslovenstvu kao obliku
socijalistikog internacionalizma i u dravnom federalizmu kojim se
uspostavlja nacionalna ravnopravnost. Antikomunistiko-monarhistika
ideologija, noena ravnogorskim pokretom Drae Mihailovia, kolebala se
izmeu srpskog i velikosrpskog nacionalizma i jugoslovenstva, konano
prihvaenog na poetku 1944. godine. Uprkos ustakom genocidu u
Drugom svetskom ratu, kao celina ponovo se opredelio za ideologiju
jugoslovenstva i zajedniku dravu sa jugoslovenskim narodima.
Da bi se razumela sadanja amerika strategija i sadanja amerika
pozicija prema Srbiji uopte, potrebno je ukazati na jo jedan bitan
249

Svarog 2/2011

dogaaj.160 Za vreme Drugog svetskog rata, godine 1942, Savet za spoljne

poslove SAD, koji je laboratorija njihove spoljne politike, poeo je izradu
grandioznog projekta pod nazivom Rat i mir, koji se bavio posleratnim
ureenjem Evrope. Ve je tada postalo jasno da e Evropa biti podeljena na
dva bloka i da je Amerika nastojala te 1942. godine, dakle usred Drugog
svetskog rata, da unapred odbrani uticaj Sovjetskog Saveza. U tom smislu,
ona je, u projekciji Rata i mira, osmislila strategiju prema kojoj bi zemlje
od Baltika do Balkana, ukljuujui i Jugoslaviju, trebalo da budu vezane
nekim bilateralnim sporazumima i da ine jednu konfederaciju kako bi se
zaustavio sovjetski prodor ka Zapadu, odnosno ka centralnoj Evropi.
Amerika je u julu 1942. godine potpisala, s tadanjim kraljem
Petrom Drugim Karaoreviem, tajni sporazum pod nazivom
Preliminarni ugovor, za koji nisu znali ak ni svi lanovi Kraljevske
vlade. Potpisivanje se zbilo u Vaingtonu, potpisnici su ameriki
predsednik Ruzvelt i kralj Petar Drugi. Sutina tog ugovora je da Amerika
sektor Morave i Vardara smatra koridorom od svog najveeg nacionalnog i
bezbednosnog interesa. Interesantno je da se ta projekcija Evrope iz studije
Rat i mir Saveta za spoljne poslove nije ostvarila. Dogodila se, 1945.
godine, Jalta. Dolo je do sporazuma Staljineril koji je kasnije Amerika
nevoljno prihvatila i ta projekcija se uruila. Meutim, 1948. godine, posle
bree koju je napravio u komunistikom bloku, Tito se (naravno) okree
Zapadu. Jedini uslov Amerike da mu prui ekonomsku i svu drugu pomo
jeste da se revitalizuje ugovor koji je Ruzvelt potpisao s kraljem Petrom
Drugim 1942. godine. Tito alje svog izaslanika Lea Matesa u Vaington,
bespogovorno pristaje da revitalizuje taj ugovor i dobija prvu pomo od 55
miliona dolara. Kasnije, naravno, i druge.

2.3. Socijalizam u Srbiji pod kontrolom atlantista

SFRJ je bila pod presudnom kontrolom atlantizma, koji je ulagao
ogromna materijalna sredstva za podrku Titu. Praktino, od 1948. godine
mi smo deo zapadne interesne sfere.161 Vhunac takve orijentacije
predstavlja Bledski sporazum iz 1954. i 1955. godine, kojim je Josip Broz,
potpisujui bilateralne sporazume sa Grkom i Turskom, praktino
Jugoslaviju pridruio lanstvu NATO pakta. Vrlo je zanimljivo da je
Jugoslavija ve 1960. godine sa Grkom dopunila bilateralni sporazum.
Tito je doslovno pristao na to da e u sluaju nekog velikog rata u Evropi,
a to je mogao biti sukob izmeu Amerike i Sovjetskog Saveza, Jugoslavija
u potpunosti biti spremna da svoju teritoriju i baze prepusti NATO paktu.
Posle raskida sa Sovjetskim Savezom uraena je analiza koja potvruje da
je Jugoslavija sa preko 170 ugovora bila vezana za SAD. To su uglavnom
bili ugovori tajnog karaktera, ali je danas vie nego jasno: mi smo s
160
161

250

Vukainovi Milorad, www.koreni.net, 2. deo - Otadbina je zbirka dunosti.

Vidi, isto.

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

Amerikom bili vorno vezani. Sporazum iz 1960. godine ostao je na snazi i

posle Titove smrti, 1980. godine, to Grka tajnom depeom obavetava
savezno Predsednitvo o tome da taj ugovor smatra i dalje validnim.
Pojavni agensi svih jugoslovenskih nacionalizama u drugoj polovini
prolog veka, poprimili su ideoloku motivaciju Titovim otporom Staljinu i
Informbirou Komunistikih partija 1948. godine. Energije nacionalnog
nezadovoljstva jugoslovenskih naroda Komunistika partija Jugoslavije
pretvorila je u osnovnu revolucionarnu energiju za ruenje buroaskomonarhistikog poretka. Taj revolucionarni nacionalizam postaje
ideoloki rezidum Hrvatske, Slovenake, Makedonske i Crnogorske
komunistike partije, koji e se, posle Hruovljeve kanoe 1956. godine,
ispoljiti kao nacionalistiki etatizam.
Posle 2. svetskog rata u Srbiji se desio radikalni raskid sa tradicijom
i nacionalnom sveu. Posebno otar pritisak je pretrpela SPC. Po
okonanju ratnih dejstava stanje je bilo sledee: Veliki broj pobijenih
svetenika u ratu, mnoge crkve i manastiri uniteni, a ni meu postojeim
svetenstvom SPC nije bilo sloge iz politikih razloga. Od 1942. godine pa
neko vreme po preuzimanju vlasti, komunisti su negovali idiline odnose
sa verskim zajednicama. Meutim, ubrzo poinje fizika likvidacija
svetenika, napadi, ometanja u slubi, otimanje imovine, ukidanje obeleja
i sl. Komunisti su razbijali SPC: Sproveli su odvajanje makedonske
pravoslavne crkve proglasom iz 1958. godine, a zatim i zvaninom
autokefalnou 1961. godine. Obrazovanje crnogorske narodnosti je za cilj
imalo deljenje i slabljenje srpstva, a prvi su to sprovodili komunisti.162
Otpor komunistikog vostva Jugoslavije Staljinovom i sovjetskom
hegemonizmu, predstavlja u svetskom komunistikom pokretu prvu
radikalnu reviziju doktrine socijalistikog internacionalizma. Tim otporom,
praenim uasnim terorom nad pristalicama Rezolucije Informbiroa,
ideoloki se zasniva socijalistiki patriotizam, odnosno socijalistiki
nacionalizam, kao negacija sovjetskog imperijalizma. Jugoslovenske
komuniste sledice Poljaci i Maari 1956. godine pa ce antistaljinistiki i
demokratski nacionalizam postati generator sloma staljinistikog poretka u
Istonoj Evropi i samog Sovjetskog Saveza.
Antistaljinizam u praksi titoizma postaje podsticaj i alibi za
legalizaciju nacionalizma komunistike birokratije i inteligencije Hrvatske,
Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, posle Osmog
kongresa Saveza komunista 1964. godine formulisan i ostvarivan kao
samoupravni socijalizam. Taj samoupravni nacionalizam sledbeniki
prihvata i vostvo srpskih komunista, ne shvatajui i nemajui hrabrost da
shvati da je ta doktrina suprotstavljena celini srpskog naroda i tragina po
Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Samoupravni nacionalizam
predstavlja negaciju jugoslovenstva koje je proglaeno velikodravnim
162

eelj Vojislav 2002. Ideologija srpskog nacionalizma, Beograd, Srpska

radikalna stranka, 461.

251

Svarog 2/2011

centralizmom i zamenilo upljim pojmom - zajednitvo, u kome su se

republike legalno pretvarale u drave, a Jugoslavija u konfederaciju. Za
ciljeve i ishode tog procesa srpska politika je bila slepa. Rezidualne
energije ustatva narastale su u titoizmu u ezdesetim godinama, da bi se
1970. i 1971. godine izrazile u masovnom antijugoslovenskom i
srbofobskom pokretu, a 1990. i 1991. godine potvrdile u separatistikoj
volji itavog hrvatskog naroda i njegovoj oruanoj secesiji.

2.4. Upliv kontinentalistikog impusla u Srbiji

ezdesetih godina prolog veka, jaaju unitarne tendencije i
institucije savezne drave, to je veoma uznemirilo zapadne slube, koje su
strahovale da e jugoslovenstvo postepeno evoluirati u kontinentalni
geopolitiki projekat, blizak ruskim interesima. Po svemu sudei, zapadne
slube stoje iza politike likvidacije jedinog srpskog kadra od autoriteta u
narodu, Aleksandra Rankovia, ija orijentacija je sadrala potencijalno
kontinentalistiki impuls. Zanimljivo je da je pre nekoliko godina
nekadanji britanski ambasador Kroford, na jednom skupu o Kosmetu u
Varavi, pominjao represalije iz Rankovievog perioda kao navodni
istorijski dokaz kontinuiteta velikosrpske politike, govorei u prilog
nezavisnom Kosovu. Zaista, posle pada Rankovia, nestale su unutranje
prepreke za razaranje jugoslovenske drave. Vrhunac je predstavljalo
donoenje Ustava iz 1974. godine, kojim su stvorene pravne i
institucionalne pretpostavke za razaranje ne samo Jugoslavije, ve i Srbije,
iji je ustavno pravni poloaj bio poraavajui, sa dve pokrajine Kosovom i
Vojvodinom, koje su imale prerogative drava. Svaka tenja za nacionalnu
ravnopravnost srpskog naroda u socijalistikoj samoupravnoj Jugoslaviji,
svaka tenja za integritetom srpske nacionalne kulture i jeziko jedinstvo
Srba, Hrvata i muslimana, svaki zahtev za potovanje nacionalnog
identiteta Srba u Hrvatskoj s pravom na svoje pismo i duhovne tradicije,
svaka kritika slovenake i hrvatske hegemonije i eksploatacije srpske
privrede - sirovina i energije, od vostva Saveza komunista Jugoslavije i
saveza komunista republika, uz punu politiku podrku Saveza komunista
Srbije, proglaavana je i proganjana kao srpski i velikosrpski nacionalizam.
Donoenju ovog Ustava, prethodili su mnogi znaajni dogaaji.
Najpre, albanska pobuna iz 1968. godine i prvi zahtevi Kosovo
Republika, zatim masovna nacionalistika histerija u Hrvatskoj nazvana
Maspok, gde su obnovljeni slogani iz perioda zloglasne Nezavisne
Drave Hrvatske, odnosno pre toga izjave iz Slovenije o Jugoslaviji kao
prolaznoj stanici. Svim tim dogaajima, upravljao je lino Josip Broz, po
nalozima amerike CIA-e i Vatikana, iji je agent bio do kraja ivota.
Naravno, ovi procesi su doprineli izvesnom oslobaanju Srba od iluzije
jugoslovenstva i postepenom, mada stihijskom, povratku nacionalnom
naelu. Upravo ta okolnost posebno je zasmetala atlantistima.
Atlantistima je veoma smetao kritiki odnos Srba prema
ustavnopravnim reenjima iz komunistikog Ustava iz 1974. godine, koji
je donet u izrazito nedemokratskim uslovima. Naime, ovaj ustav je po
252

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

svemu sudei pisan pod presudnim uticajem SAD. Tito je do poslednjeg

dana bio posluni izvrilac vaingtonskih naloga, odnosno za vreme
njegove vladavine, projektovan je raspad Jugoslavije na tetu srpskih
interesa. Realizacija tog plana ostvarena je u posthladnoratovskoj epohi,
uporedo sa raspadom Sovjetskog Saveza .
Prema tome, svako protivljenje srpskih politiara i intelektualne
javnosti Titovom testamentu iz 74. godine, sutinski je bilo
suprostavljeno interesima SAD i NATO pakta, i to je politika koja se
primenjuje na ovom prostoru do danas. Njihov interes ovde nije bilo samo
razaranje Jugoslavije, ve u irem smislu razaranje svake geopolitike ideje
koja bi potencijalno vodila emancipaciji Evrope i obnovi Rusije.
Eventualno stvaranje proirene srpske drave, bilo bi zakonomerno
suprotstavljeno tim strategijskim planovima. Pored toga za SAD je bilo
veoma vano da NATO kao instrument zatite njihovih interesa u Evroaziji
opstane, sada kada komunizma nema, pod novim izgovorima radi tobonje
zatite Evrope od nacionalizama.

3. Razbijanje Jugoslavije i Srbije

Ustav od 1974. godine postao je legitimna osnova svih
jugoslovenskih separatizama i secesija i samim tim uzrok
meunacionalnog i graanskog rata na jugoslovenskom tlu 1991-1995.
godine. Ustav donesen na Brionima 1974, koji Pokrajinu Vojvodina i
Pokrajinu Kosovo uspostavlja kao dravne subjekte u konfederaciji
jugoslovenskih republika, stvorie politike uslove za legalnu albanizaciju
Kosova i Metohije i izgon Srba, na ta je u ime socijalizma murelo srpsko
rukovodstvo. Albanski separatizam permanentno je tinjao u
komunistikom pokretu kosovsko-metohijskih Albanaca, da bi se posle
1966. i 1968. pretvorio u ovinistiki teror nad srpskim stanovnitvom, na
ta politika srpskog komunistikog vostva nije odgovorila odbranom
nacioinalnih interesa.

3.1. Implikacije Ustava iz 1974. godine163

Srpska zvanina politika, sagledana u trajanju titoistikog poretka,
najdue je imala poziciju bezuslovnog jugoslovenstva po Titovom
tumaenju te dravne ideologije. Od ideoloke revizije jugoslovenstva i
naputanja federalizma krajem ezdesetih godina, nacionalna politika
komunistikog vostva Srbije, ivotne interese svog naroda podreuje
samoupravnom socijalizmu po Kardeljevom tumaenju te ideologije. Ali,
to je i vreme ideoloke krize srpskog vostva i likvidacije antidogmatskih i
za modernizaciju orijentisanih kadrova u Srbiji. To je i vreme politikog
uvrenja nosilaca vazalne politike u komunistikom vostvu Srbije.
163

www.sr.wikisource.org, Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije

(1974).

253

Svarog 2/2011

Ustavom 1974. godine jugoslovenska federacija pretvorena je u

konfederaciju i srpski narod stavljen u neravnopravan ustavno-pravni
poloaj. Dravnim granicama i samoupravnim etatizmom dezintegrisan je
srpski narod, a Republika Srbija pretvorena je u uu Srbiju" pod
tutorstvom Kosova i Vojvodine. Srpsko komunistiko vostvo je, u ime
samoupravnog socijalizma i vernosti Titu, prihvatilo radikalno odbacivanje
jugoslovenstva i stupilo u vazalan odnos prema nacionalistikoseparatistikim partokratijama Hrvatske i Slovenije, koje e posle Titove
smrti sa Makedoncima i muslimanima zasnovati antisrpsku koaliciju.
Slovenaka komunistika partokratija je sa teoretskim autoritetom
Borisa Kidria i osobito Edvarda Kardelja, od Prvog privrednog
petogodinjeg plana zasnovala ekonomsku hegemoniju u Jugoslaviji. Sa
uvoenjem samoupravljanja, Slovenija je legalizovala svoj evolutivni
etatizam i separatizam koji je podsticao razbuktavanje svih jugoslovenskih
nacionalizama, pa i srpskog. Svojom pragmatinom i beskrupuloznom
politikom Slovenija je postala najvei dobitnik i profiter stvaranja i
postojanja Jugoslavije i prva se oruano otcepila. Srpsko komunistiko
vostvo prema slovenakoj hegemoniji i antijugoslovenstvu, dugo se
ponaalo inferiorno i na kraju reaktivno, kratkovido, neadekvatno.
Odbacivanje jugoslovenstva kao integrativne ideologije i federalizma kao
dravnog ustrojstva, sa aktiviranjem albanskog, slovenakog i hrvatskog
ovinizma i separatizma, izazvalo je aktiviranje i srpskog nacionalizma
koji e iz odbrambene pozicije u raspadu Jugoslavije i meunacionalnom i
graanskom ratu poprimiti i ekstremistike vidove u paravojnim i
dobrovoljakim formacijama. A jedna politika stranka proglasila je
Veliku Srbiju kao nacionalan cilj, to je borbi srpskog naroda za
nacionalna i demokratska prava nanelo ozbiljne politike tete.
Srpska demokratska opozicija, nastala krajem ezdesetih godina, u
narednim godinama i do kraha Jugoslavije suprotstavljala se
antijugoslovenstvu i svim nacionalizmima. Demokratska opozicija u Srbiji
formulisala je alternativu nacionalnoj politici Saveza komunista
Jugoslavije i Srbije. Ona nije prihvatila Ustav 1974. godine i naputanje
dravnog federalizma. Zalagala se za nacionalnu i graansku
ravnopravnost, ustavnu i drutvenu reformu, a srpsko pitanje je poistovetila
sa demokratskim pitanjem. U borbi za nacionalnu i graansku
ravnopravnost, samim tim i za ouvanje Jugoslavije, srpska demokratska
opozicija nije imala podrku antititoistike i antisocijalistike opozicije u
Sloveniji i Hrvatskoj, koje su bile izrazito antijugoslovenski orijentisane,
pa su paktirale sa svojim nacionalnim birokratijama i od poetka
sedamdesetih godina borile se za stvaranje svojih samostalnih drava.

3.2. Socijalizam nakon Tita

Pod
pritiskom albanskog separatizma i intenziviranja
secesionistikih procesa u Sloveniji i Hrvatskoj, ija birokratija posle
Titove smrti njegovu autokratiju zamenjuje antisrpskom koalicijom koja
254

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

podrava albanski separatizam, ali i pod pritiskom srpske javnosti

nezadovoljne neravnopravnim poloajem srpskog naroda u Jugoslaviji,
vladajui reim u Srbiji 1989. godine vri reviziju Ustava iz 1974. godine i
menja ustave pokrajina, podreujuci ih Ustavu Republike Srbije. Srpska
zvanina politika nastoji da ukine suprematiju antisrpske koalicije,
suprotstavlja se secesionistikom opredeljenju Slovenije i Hrvatske,
zalaui se za opstanak Jugoslavije kao federativne drzave. Na nesreu
srpskog naroda, politika vladajueg reima ne usaglaava se sa epohalnim
promenama koje su zahvatile svet, ne uvia posledice ujedinjenja Nemake
i raspad Sovjetskog Saveza, ne sledi prevratniki proces demokratizacije i
antikomunizma koji su zahvatili drave Istone Evrope.
Od radikalne obnove ustatva u Hrvatskoj izraene masovnim
terorom i genocidnim pretnjama Srbima, od secesionistikih politikih
akata Slovenije koji su Jugoslaviju uveli u politiku agoniju, srpska
politika u celini postaje reaktivna politika. Na oruano otcepljenje
Slovenije i oruano otcepljenje Hrvatske, potom i Bosne i Hercegovine,
koje su iskoristile pravo na samoopredeljenje, pravo koje su Evropska
zajednica i Amerika uskratile samo Srbima, zvanina Srbija i deo opozicije
sa srpskim demokratskim strankama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,
odgovaraju zahtevom za pravo na samoopredeljenje srpskog naroda najpre
za Jugoslaviju. I tek kad je zapoeo graanski rat, koji su izazvali Hrvati
svojim ovinistikim terorom, Srbi u Hrvatskoj, posle odbijanja da im se
prizna autonomija, referendumom proglaavaju Republiku Srpsku Krajinu,
na teritorijama na kojima su bili etnika veina. I Srbi u Bosni najpre su se
politiki borili za Jugoslaviju, i tek posle odluke muslimana i Hrvata za
secesiju, posle hrvatske agresije na Bosnu i pokolja Srba, posle
muslimanskog zapoinjanja graanskog rata u Sarajevu, Srbi stupaju u
odbrambeni rat i na svojim etnikim teritorijama zasnivaju Republiku
Srpsku Bosne i Hercegovine. A to nije bilo stvaranje Velike Srbije.

3.2.1. Doba Slobodana Miloevia

Zato su SAD bile toliko protiv pokreta koji je u Srbiji nastao
posle Titove smrti u drugoj polovini osamdesetih godina, a koji je
personifikovao Miloevi? Re je o veoma zanimljivom pitanju, koje
najee zbunjuje tzv. spoljne istraivae jugoslovenske krize. Odgovor
mora uvaavati strogo geopolitike kriterijume. Najpre treba naglasiti, da
poetkom osamdesetih, Amerikanci nisu bili protiv srpskog nacionalizma,
jer je prema njihovoj tadanjoj proceni i on bio u funkciji destrukcije
SFRJ. Veoma je interesantno da su anglosaksonci tada podrali i
Memorandum SANU164, koji su kasnije toliko medijski demonizovali, kao
nekakav akt koji je pokrenuo rat na prostoru nekadanje Jugoslavije. Zapad
je tih godina podravao i disidente antikomuniste u Srbiji, u irokom
164

Mihailovi Kosta, Kresti Vasilije 1995. Memorandum Srpske akademije nauka

i umetnosti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Kultura, Beograd.

255

Svarog 2/2011

ideolokom spektru od tvrdokornih nacionalista do ekstremnih liberala.

Dakle, sve to je bilo u funkciji razaranja Jugoslavije, atlantisti su
podravali. Do promene u njihovim stavovima dolo je onog trenutka kada
je srpsko nezadovoljstvo odnosima u bivoj dravi, poelo da dobija
institucionalne karakteristike i da se kree u pravcu zahteva za ouvanjem
Jugoslavije, u kojoj bi Srbija bila ravnopravna sa drugim republikama. To
je ono to su angloamerikanci prepoznali kao kontinentalistiki
geopolitiki impuls u srpskoj politici, odnosno kao ispoljavanje
geopolitikog principa tla iznad krvi165, koji je personifikovao Miloevi.
Promene koje je pokrenuo Miloevi zaprepastile su atlantiste. Ovde
se ne radi samo u povratku pokrajina Vojvodine i Kosmeta u
ustavnopravni okvir Srbije, ve i o jednom modelu reforme socijalizma,
koji je bio u interesu veine i koji je kao takav bio zakonomerno
suprotstavljen modelu pljakake tranzicije po recepturi MMF, a i
Svetske Banke, a koji je u vidu gotovih reenja nametnut ostalim
socijalistikim dravama i Rusiji. Zbog toga je Zapad bio toliko protiv
Miloevia i politike vlasti u Srbiji. O tome je opirno u svojim knjigama
pisao i zamenik dravnog sekretara SAD iz Klintonovog perioda Talbot,
tvrdei kako je stvarni povod za bombardovanje Srbije 1999. godine, bilo
odbijanje Miloevia da sprovede neoliberalne mere MMF-a i Svetske
banke, koji nisu smeli da dopuste postojanje takvog presedana u Evropi.
Pre svega re je o politiaru, koji pripada centrima moi atlantizma, tako
da se njegovo priznanje, o stvarnim razlozima agresije NATO na SRJ,
mora veoma ozbiljno analizirati.
Izgleda da je ovde re o neemu to je slavni ruski profesor Panarin
nazvao svetskom ekonomskom kontrarevolucijom. On je govorei o
simbolizmu kraja hladnog rata isticao njegov klasno socijalni kontekst.
Globalizacija je planetarni trijumf bogatih u odnosu na siromane. Zaista,
Sovjetski Savez je bio planetarni zatitnik svih siromanih u svetu, pa i
onih na Zapadu. Ako analiziramo sadanji poloaj radnitva, studenata,
nezaposlenih, primalaca socijalne pomoi na Zapadu, uvideemo drastino
pogoranje njihovog statusa, u odnosu na vreme hladnog rata.
3.2.2. Globalizacija i komunisti
Zavretkom hladnog rata, procesi razaranja socijalne drave,
neverovatno su ubrzani ne samo na nekadanjem Istoku, ve i na Zapadu,
pod izgovorima globalizacije.166 Sutinski na delu je sveobuhvatni socijalni
prevrat globalnih razmera, koji se sprovodi nasilno i ne doputa
uspostavljanje bilo kakvog alternativnog ekonomsko socijalnog modela,
osim neoliberalnog. Sve to prouzrokuje dramatine promene unutar
svakog drutva pojedinano. Globalizacija je postala sinonim drutvenih
podela, ali i koncentracije bogatstva i moi, u rukama veoma malog broja
ljudi. Upravo, manjini super bogatih nije potrebna nikakva demokratija,
165
166

256

Leontjev Konstantin 1994, Vizantizam i slovenstvo, Beograd, Logos.

Dugin Aleksandar 2009, Geopolitika postmoderne, Beograd, Nikola Pai.

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

ve stalni izgovori za njeno faktiko ukidanje. Oigledno je da u

postojeim drutvenim okolnostima, bogati nemaju vie nikakav interes da
finansiraju i odravaju ustanove socijalne drave. Ovaj proces naroito je
vidljiv u Evropi. Nije sluajna izjava francuskog predsednika Sarkozija, da
Francuska vie nee biti drava socijalnih ustanova, ve drava vlasnika.
Na isti nain razmilja i evropska birokratija iz Brisela.
Dananji komunisti su se znaajno promenili i prilagodili novom
vremenu. Osim spremnosti na saradnju sa vladajuim strukturama u
zemlji, podrazumevalo se prihvatljivost i dominantnim silama na Balkanu,
pre svega SAD-u i EU. A to nije moglo da se dogodi da socijalisti nisu
revidirali stavove, i da od patriota miloevievskog tipa nisu postali
proevropska socijaldemokratska stranka. Jednom reju, da nisu zavezali
stranakog konja tamo gde im je globalni gazda rekao. Danas se pod
pritiskom novih okolnosti i dominantne evroamerike paradigme, SPS opet
vraa na pozicije meke socijaldemokratske linije. Evropski politiki trend
proteklih decenija bio je da se leviarske, socijalistike i radnike partije
transformiu u politiki korektne socijaldemokrate nove levice. Ona se
umesto tvrdog zastupanja interesa siromanih i sveta rada, uklanja sa puta
svetu kapitala i vie voli da se bavi pomodnim temama (manjinske grupe,
ekologija, salonski antifaizam, koji, zapravo, vie i ne postoji u svetu).

Zakljuak
Komunisti su posle Drugog svetskog rata nainili veliku nepravdu
srpskom narodu po pitanju teritorija, a uz to su amnestirali i nagraivali
one koji su inili najvee zloine prema Srbima. Besomuna ateistika
propaganda kao osnovno obeleje tadanje dravne politike, predstavljala
je jedan od najstranijih udaraca slobodi i savesti. Viedecenijska
komunistika netrpeljivost i mrnja prema svemu religijskom u srpskom
narodu, kao i neopravdano guenje svega nacionalnog kod Srba,
nesumnjivo su doprineli eksploziji iste takve netrpeljivosti i mrnje, kao
izraza dugo potiskivane agresivne energije u narodu, ovoga puta ispoljene
ne prema sebi, ve prema drugim narodima i njihovom verskom
opredeljenju. Ovih opijuma se nismo oslobodili, a ve nam je stigla nova
droga oliena u mondijalizmu. Kao to je komunistiki internacionalizam
proglaavan za progresivnu i elitnu misao, tako se i danas mondijalistike
ideje predstavljaju kao ideje budunosti najnaprednijeg i najcivilizovanijeg
dela oveanstva. Upravo zbog toga, proizveden je rat na tlu bive
Jugoslavije, kao izgovor za vojnu intervenciju NATO-a i kasnije
pretvaranje Jugoslavije u gigantsku vojnu bazu alijanse.
Najvea je tragedija kada narod ostane bez svoje drave. Graani
Srbije su sada izgleda na tom putu. Srbija se nalazi na dramatinoj
istorijskoj raskrsnici i posle 5. oktobra i smene Miloevia. Srpska
tranzicija iz socijalizma u kapitalizam, odvijala se uglavnom kao i u
ostalim nekadanjim socijalistikim dravama. U najkraem, bila je to
tranzicija iz neega u nita, po recepturi eksperata MMF-a i Svetske banke.
257

Svarog 2/2011

Jednostavno, ono to priznaje Stroub Talbot, da nije bilo mogue sprovesti

u vreme vladavine socijalista i Miloevia, sprovedeno je posle dravnog
udara 5. oktobra. Posledice tih deavanja danas su dramatine. Razorena je
ekonomija, ne postoji proizvodnja, drava je vraena u predindustrijsko
doba, izvrena je divlja privatizacija profitabilnih preduzea, korupcija i
kriminal su amnestirani od svakog pokuaja utvrivanja krivine
odgovornosti, enormno je poveana nezaposlenost, koja stvara
mnogobrojne oblike sociopatolokog ponaanja. Najvei broj ljudi
doveden je u stanje potpune egzistencijalne neizvesnosti.
Razlika izmeu prave velike sile i samo ekonomske sile je to se
prava velika sila uopte ne libi da ratuje za svoje interese. Za SAD itav
svet je njena interesna sfera. Danas u svetu i ratuje jedino SAD.
Amerikanci su u odbrani svojih interesa nemilosrdni i nita nisu bolje
raspoloeni prema EU nego prema Rusiji. A EU nije sila koja bi sada
ratovala za svoje interese, iako sada ima i svoju vojsku. Ali, EU ima i
meki trbuh, a to je Balkan i zemlje koje su bile decenijama pod
sovjetskom dominacijom. A no u meki trbuh moe biti Turska.
Sjedinjene drave nastoje i vre pritisak na Evropsku uniju da primi u
punopravno lanstvo Tursku, ne bi li Tursku iskoristili kao trojanskog
konja u planiranoj islamizaciji Evrope, kojom bi se izmenila demografska
i civilizacijska slika Evrope.
Za mnoge se postavlja i pitanje samog opstanka EU u duem
vremenskom periodu, ukoliko ne doe do nekih drugaijih politikih
odreenja. Jer, EU sada jeste ekonomski din, koja ima drutveni proizvod
vei od SAD, ali je politiki patuljak. To obino ne ide zajedno, jer ko ima
ekonomsku silu, eli i politiku mo. Zato je pitanje hoe li ona postati
znaajan politiki faktor. Tako je i EU poela da razmilja o tome ta je
njena interesna sfera. Zato EU mora da kontrolie Panonski bazen, Dunav i
Moravsko-vardarski koridor. U meuvremenu SAD pravi transverzalu:
Albanija-Kosovo-jug Srbije-Bugarska-Turska i faktiki na taj nain hoe
da ostvare kontrolu nad najvanijim koridorom za protok sirovina i
energenata iz Azije. Mi se nalazimo sada u tom sukobu interesa Evrope i
SAD. Tek kada sfere interesa budu na neki nain podeljene, to e za nas
biti jedna data okolnost koju moramo uzeti u obzir pri pravljenju nae
strategije razvoja. Za EU je mnogo vanije da ovaj prostor bude pod
njihovom kontrolom, bez obzira kako se on privredno razvijao.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.

258

Berajev Nikolaj, 2001. Nova religijska svest i drutvena stvarnost, Beograd,

Brimo.
Berajev Nikolaj, 2001. Smisao stvaralatva, Beograd, Brimo.
Berajev Nikolaj, 1999. Sudbina oveka u savremenom svetu, Beograd,
Logos.
Dugin Aleksandar, 2009., Geopolitika postmoderne, Beograd, Nikola Pai.
Dvornikovi Vladimir, 1995. Borba ideja, Beograd, Tersit.