1. Definiite estetiku.

Estetika je filozofska, nauna i teorijska disciplina koja izuava ulno saznanje, odnosno lepo i umetnost, kao i
diskurse o umetnostima.
3. Definiite primenjenu estetiku.
Primenjena estetika nije pojedinano idealno podruje objektivnih interpretativnih diskursa, ve estetika na
delu, to oznaava pristup umetnosti i kulturi koji iznutra konstitutivno stvara samu kulturu i
umetnost, jer umetnosti i kulture nema bez interpretacije.
4. Objasnite uspostavljanje estetike kao "filozofske estetike".
Estetika kao filozofska estetika zasniva se kod Imanuela Kanta, koji je uspostavio zamisao filozofije kao
kritikog sistema miljenja. Estetiku je razvijao u okviru kritikih rasprava u vidu aistorijskog miljenja o
moima suenja. Njegova estetika je filozofska estetika jer predstavlja misaono predoavanje moi suenja
uopte, a ne moi suenja neke posebne umetnosti ili pojma umetnosti. Kantova estetika se bavi intenzionalnim
objektima, poimanjem apstraktnih objekata, filozofski stvorenim objekatima koji nemaju svoju realnu referencu
u spoljanjem svetu.
5. Objasnite uspostavljanje estetike kao "filozofije umetnosti".
Kod G. V. Fridriha Hegela estetika je reformulisana u filozofiju umetnosti. To znai da estetika poinje da
oznaava podruje filozofskog promiljanja i izuavanja umetnosti. Hegel se bavio umetnou odreenog
istorijskog perioda i pitanjem kako se umetnost menja kroz vreme. Zato je Hegelova estetika-estetika filozofije
istorije umetnosti jer ga interesuje razvoj umetnosti.
9. Zato je znaajna studija Eduarda Hanslika O muziki lepom (1854)?
U studiji O muziki lepom Hanslik je muziku formu ili oblik izdvojio i postavio kao idealizovani i optevaei
objekat estetikog izuavanja na taj nain to je lepo muzike locirao u muziku formu, u odnos "pokrenutih"
tonova.
10. Ko je i kada napisao delo O poetici i zato je ono vano?
Aristotel je napisao delo O poetici u IV veku p. n. e., i ono predstavlja prvu teoriju knjievnosti i prvi primer
poetike kao nauke o stvaranju i postojanju umetnikog dela. Aristotel u ovom delu raspravlja o pitanjima
pesnikih vrsta i o tome na koji nain postoje i bivaju ep i tragedija.
11. Navedite razlike izmeu nauke i filozofije.
Nauka se uvek zasniva na utvrenim naunim paradigmama koje je ustanovila odreena nauna zajednica. to
znai da nauka mora imati utvren i definisan "spoljanji" objekat izuavanja i metodologije kojima se tom
objektu pristupa, za razliku od filozofije koja predstavlja kritiko miljenje o samom miljenju. Filozofija ne
mora da eksperimentalno potvrdi svoje pretpostavke i interpretacije, dok nauka na osnovu utvrene naune
paradigme mora verifikovati rezultate svog istraivanja.
13. Objasnite razliku izmeu "starog" i "novog" pojma teorije.
Tokom 18. veka pojam teorija podrazumevao je teorije koje su nastajale unutar pojedinanih nauih disciplina i
svojom pojedinanou su potvrivale odreenu autonomnost tih disciplina u odnosu na druge discipline. Od
ezdesetih godina 20.veka ("doba teorije") teorija je ustanovljena kao praksa izvoenja pojedinaih teoretizacija
koje nemaju tendenciju da se integriu u diskurse drugih disciplina ve se iskazuju kao posebna, akademska
disciplina govora o umetnosti, pored nauke, filozofije, estetike.
14. Definiite pojam "teorije u umetnosti".
Teorije u umetnosti je svaki teorijski dikurs koji je na razliite naine upotrebljen u stvaranju umetnikog dela
ili konteksta umetnikog rada.
16. Definiite studije kulture.
Studije kulture su interdisciplinarno polje u kojem gledita iz razliitih disciplina mogu biti selektivno preuzeta
da bi se istraili odnosi kulture i moi i sama kultura kao vieznani, sloen i dinamian fenomen. U studijama
kulture se istauju odnosi izmeu oblika moi i kulture.
17. Gde su se studije kulture inicijalno razvile i kada?
Studije kulture razvile su se tokom ezdesetih godina dvadesetog veka u V.Britaniji. Birmingemski centar za
studije savremene kulture, sa kojima studije kulture doivljavaju akademsku institucionalizaciju, osnovan 1964.

19. Ko je definisao pojam "industrije kulture" i ta on podrazumeva?

Teodor Adorno i Maks Horkhajmer razvili su pojam "industrije kulture" prema kome se masovna kultura
posmatra kao integralni deo kapitalistike ekonomije i kapitalistikog poretka. Umetnost i kultura postaju
predmet proizvodnje i potronje, kao i sva ostala roba namenjena zadovoljavanju interesa vladajue klase.
Pretvarajui umetnost u robu "industrija kulture" standardizuje svoje proizvode, obraa se anonimnom
potroau i putem medija masovne komunikacije i industrije zabave vodi kontroli nad masovnom publikom.
21. Definiite masovnu i popularnu kulturu.
Masovna kultura je kultura zapadnih, kapitalistikih drutava, ostvarena razvojem industrije zabave (film,
spektakl, turizam) i masovnih medija (radio, TV, magazini,kompjuterske mree).
Popularna kultura se definie kao otpor masovnoj kulturi, koju stvara ovek a ne sistem. Ona radi sa taktikama
kojima se sile masovne kulture izbegavaju ili suzbijaju i proizvodi otpor sveprisutnoj vladajuoj ideologiji.
23. ta je identitet?
Identitet je konstruisana predstava ili skup konstruisanih referenci koje individua preuzima kao svoju realnost i
time se identifikuje kao subjekat u odnosu na odreeno drutvo i kulturu.
25. ta je metamedij i metamedijska umetnost?
Metamediji ili postmediji, po filozofu Levu Manoviu prestavljaju kompjuterske multimedije i kompjuterske
komunikacijske mree, koje upotrebljavaju stare medije kao svoj osnovni materijal. Metamedijska umetnost i
kultura zasnivaju se na digitalnom kompjuteru kao bitnoj tehnologiji za obradu informacija, zastupanje ili
simulaciju svih drugih medija.