DUBOKI TEMELJI

Duboki temelji se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

temelji sa ipovima i
duboki masivni temelji
TEMELJI SA IPOVIMA
1. UVOD
Temelji sa ipovima se koriste od najstarijih vremena za graenje objekata na loem tlu (tlo male nosivosti).
Jo su sojenice u praistorijsko doba bile postavljene na ipovima zabijenim u tlo. Najee su bili korieni drveni
stubovi-ipovi koji su bili u upotrebi sve do kraja XIX veka. Razvoj tehnike i graevinarstva je zatim, u narednim
decenijama, doveo do usavravanja vie razliitih postupaka ekonomine i sigurne izrade ipova u razliitim
uslovima graenja.
Kada tlo u dostupnoj dubini nema dovoljnu nosivost ili je njegova stiljivost velika, oslanjanje graevine
(objekta) mora se izvriti na dublje slojeve. Pri tome se to oslanjanje vri preko ipova.
ipom se naziva element koji se nalazi u tlu (ili delimino u tlu) u vertikalnom ili kosom poloaju sa zadatkom da
prenese optereenje sa objekta na dublje, dobro nosive slojeve.
Temelj sa ipovima se sastoji od sistema ipova iji su gornji krajevi (glave) povezani masivnim blokom ili
ploom u jedinstvenu celinu.
Povezivanje ipova i temeljne stope moe biti ispod povrine terena, pa su to nisko postavljene stope, ili visoko
iznad terena pa su to visoko postavljene stope sa ipovima.

nisko postavljena stopa

Slika 1. Temelj sa ipovima

visoko postavljena stopa

Osnovni zahtevi koji se postavlaju u sluaju primene ipova:

- odreena nosivost
- dovoljna trajnost
- ekonomina izrada
- lako zabijanje (utiskivanje)
2. KLASIFIKACIJA IPOVA
Postoji preko stotinu vrsta ipova, pa to zahteva njihovo klasifikovanje radi lakeg prouavanja.
ipovi se mogu klasifikovati prema sledeim parametrima:
a) prema vrsti materijala:
- drveni
- betonski
- armirano betonski
- elini
- kombinovani
b) prema nainu izrade:
- gotovi ipovi
- ipovi raeni u tlu (na licu mesta)
Gotovi ipovi se mogu zabijati udarima ili udarima sa vibracijama ili se mogu utiskivati odnosno uvrtati.
ipovi koji se izrauju u tlu se nazivaju bueni ipovi i mogu se se izvoditi tako da se okolno tlo zbija ili ne zbija
(samo se proseca).
1

c) prema svojoj konstrukciji i obliku:

prema obliku poprenog preseka:

prema obliku vrha ipa:

- bez proirenog vrha

- sa proirenim vrhom

ipovi krunog preseka

ipovi kvadratnog preseka
ipovi pravougaonog preseka
ipovi specijalnog oblika

d) prema nainu oslanjanja vrhova ipova:

- dubei (stojei) ipovi
- lebdei ipovi

Slika 2. Oslanjanje temelja sa ipovima: dubei i lebdei ipovi

Dubei ipovi su oni ipovi iji se vrh oslanja na stenu ili praktino nestiljiv sloj. Optereenje prenose uglavnom
preko vrha.
Lebdei ipovi ne doseu do nestiljive podloge jer se nestiljiva podloga nalazi na velikoj dubini. Optereenje
uglavnom prenose preko omotaa ipa.
3. OSNOVNE VRSTE IPOVA
3.1. Zabijeni ipovi
U ovu grupu spadaju svi ipovi koji su kao gotovi elementi dopremljeni na mesto ugradnje. Mogu biti
izraeni na gradilitu, ili dalje, u specijalnim pogonima i dopremani na gradilite.
Drveni ipovi
Drvo za ipove mora biti zdravo, pravo, bez vorova, raspuklina ili buotina od insekata. Pre ugraivanja
drvo se mora oistiti od kore i mora se zatititi premazima izraenim od derivata nafte.
ipovi se izrauju i od etinara i listopadnog drvea. Postoje razliita miljenja o tome koje je drvo najbolje
ali se uglavnom od etinara preporuuju bor, smreka i jela a od obinog listopadnog drvea tvrdo drvo hrast,
bagrem, kesten itd.
ipovi od etinara: 20 45cm; L do 25m (obino 8 12m)
Hrastovi ipovi: do 60cm; L do 20m
Drveni ipovi se danas uglavnom koriste za privremene objekte. U sklopu stalnih objekata potiskuju ih
betonski ipovi. Drveni ipovi u stalnoj konstrukciji treba da su celom duinom ispod nivoa podzemne vode i
tada imaju zagarantovanu trajnost (dugotrajni su, skoro veni). Inae brzo trule na kontaktu vode i vazduha.
Pre zabijanja drveni ipovi moraju biti obraeni. Specijalno se obrauje donji kraj vrh ipa i gornji kraj
glava ipa.
Donji kraj treba obraditi u obliku trostrane ili etvorostrane piramide na duini (1.5 2.0)d gde je d prenik
ipa. Ako se predvia zabijanje ipa u ljunkovito zemljite ili zemljite gde ima vrstih proslojaka, vrh ipa treba
ojaati elinom papuom. elina papua se privruje za vrh ipa ekserima.
Gornji kraj ipa-glava ipa se mora osigurati elinim prstenom da ne bi dolo do razdvajanja vlakana
(rascvetavanja glave). Prsten se navlai u usijanom stanju, a posle hlaenja dolazi do utezanja vlakana u glavi
ipa.

Slika 4. Nastavljanje ipova

elinim trakama
drvenim obraznim elementima

Slika 3. Obrada glave i vrha ipa

vrh ipa prolazi kroz meki zemljani materijal
vrh ipa u peskovito ljunkovitom materijalu

Slika 5. Sloeni ip

Ukoliko je potrebna vea duina ipova od duine grae

kojom se raspolae moe se izvriti nastavljanje ipova. Za
nastavljanje ipova se najee koriste eline trake, limovi ili
drvene gredice (obrazni elementi).
Kada je to neophodno koriste se i ipovi sloenog
preseka. Obino je jedan ip sastavljen od tri ili etiri elemenata
a moe se raditi i ip od dasaka.

Slika 6. Lepljeni ili kovani ip od dasaka

Armiranobetonski ipovi
Pod ovim pojmom podrazumevaju se najee gotovi armiranobetonski ipovi. Njihovu iroku primenu
uslovilo je sve rea primena drvenih ipova zbog visoke cene drvene grae a i niz prednosti nad drvenim ipovima.
Dobre strane ovih ipova su:
- mogunost primene nezavisno od nivoa podzemne vode
- velika nosivost u poreenju sa drvenim ipovima
- izbor oblika i dimenzija poprenog preseka i duine ipova.
Nedostaci armiranobetonskih ipova su:
- velika sopstvena teina to oteava manipulaciju
- potrebna teka oprema za njihovo zabijanje
- komplikovana i dugotrajna izrada
- osetljivost prema uticaju agresivne podzemne vode.
3

Gotove armiranobetonske ipove treba obezbediti armaturom od uticaja koji se u ipu javljaju pri transportu i
zabijanju.

a) pri dizanju i transportu

Slika 7. Mesta za prihvatanje ipa

b) pri podizanju ipa radi zabijanja

Za prihvatanje ipa se postavljaju kuke u vidu savijene armature. Ta mesta se tretiraju kao oslonci u
statikom proraunu. Najvei momenti savijanja iznose: (a) 0,021gl 2 i (b) 0,043gl 2 gde je g teina ipa

po dunom metru. Ove momente treba mnoiti faktorom F=1,2 1,4 jer se pri transportu ipa javljaju dodatni
uticaji (potresi) a i pri podizanju od podloge (ip se pri izradi zalepi za podlogu).
Pored podune armature za prijem momenata savijanja ip treba obezbediti od uticaja koji nastaju pri
zabijanju. Pri udaru malja u glavu ipa dolazi do koncentracije napona, to moe dovesti do razaranja glave ipa.
Koncentracija napona (ali u manjoj meri) javlja se i na donjem kraju tapa. Poduna armatura se zato ne zavrava
kukama, vec pravo i sve ipke treba zavriti na istom odstojanju od gornje ivice ipa( ( 15cm) . Glavu ipa treba
armirati sa 3-4 mree od tankih elinih profila sa meusobnim razmakom od 5 cm.
Podunu armaturu na donjem kraju treba skupiti u cvast oko posebnog elinog uloka. Konini deo donjeg
kraja ipa treba obezbediti spiralnom armaturom sa hodom od 5 cm. Pored toga, ip po celoj duini treba
obezbediti uzengijama ili spiralnom armaturom sa razmakom, odnosno hodom koji se od 5 cm na krajevima
poveava prema sredini ipa.
Za zabijanje gotovih armiranobetonskih ipova se ranije koristio parni malj (danas vie vrsta maljeva sa
razliitim pogonima) koji pada sa visine 0,5 1,0m a njegova optimalna teina je jednaka desetostrukoj teini
ipa, po dunom metru.

Slika 8. Detalji armiranja betonskog ipa

Za vreme zabijanja glavu ipa treba zatititi specijalnom kapom od livenog gvoa ili elika.

Slika 9. Osiguranje glave armirano betonskog ipa pri zabijanju

Gotovi armiranobetonski ipovi su preseka 25/25 cm do 45/45 cm i duine obino do 15m a najvie do 32m.
Popreni preseci ovih ipova su obino kruni, kvadratni ili pravougaoni. Ree se koriste ipovi drugih
poprenih preseka.
U ovu grupu gotovih ipova spadaju i ipovi od prednapregnutog betona. Sila prednaprezanja (sila pritiska)
spreava pojavu zateuih napona koji izazivaju prsline pa nema ni korozije armature. Preseci od prednapregnutog
betona su manji u odnosu na obine armiranobetonske pa su ovi ipovi laki to omoguuje pogodniju manipulaciju
i zabijanje. Manje su osetljivi na udare i vibracije pri zabijanju. Za njih se moe upotrebiti dizalica manjeg kapaciteta
i makare (maina za zabijanje) sa lakim maljevima.
Prednapregnuti ipovi se mogu raditi celi-monolitni ili iz pojedinanih elemenata.
elini ipovi
5

elini ipovi se izrauju u dva posebna oblika:

- elini cevni ipovi
- elini ipovi od valjanih profila koji se po potrebi spajaju zavarivanjem.
Zbog velike vrstoe, velikog modula elastinosti i velikog momenta inercije su znatno laki u odnosu na
betonske i jednostavnije se i lake zabijaju.
elini cevni ipovi su obino prenika 30-50 cm. Mogu biti sa otvorenim i zatvorenim vrhom. Znai zemljani
materijal se ili vadi ili sabija ispod vrha ipa pa se zatim cev ispunjava betonom. Dobijeni ip je betonski ip sa
elinom oblogom. Betonska ispuna titi cev sa unutranje strane od korozije.
Otvoreni elini ipovi se lake zabijaju, mogu postii znatne dubine i veliku nosivost ali brzo propadaju zbog
korozije.
elini ipovi se mogu nastavljati i to po potrebi na mestu zabijanja. Vrhovi elinih ipova mogu zai i u
stenu ako se posebno ojaaju. Nosivost im se moe poveati izradom bonih zavarenih krila. Duina elinih
ipova je najvie 30-35 m.
Dobre strane su im: lako transportovanje, lako zabijanje i kroz zbijene slojeve, velike duine, zalaze i u
stenu.
Nedostaci: veliki je utroak elika a on je kao materijal skup i podloan koroziji.

Slika 10. Preseci elinih ipova

a) cevni elini ip
b) valjani otvoreni profil
c) zatvoreni elini ip od valjanih profila
3.2. ipovi koji se izrauju u tlu
ipovi koji se izrauju u tlu su ipovi specijalne izrade. To su ipovi izuzetnih dimenzija namenjeni
prenoenju velikih optereenja do dobro nosivih slojeva na velikoj dubini.
Za njihovu izradu se koriste specijalni postupci, specijalna oprema i naroiti materijali.
Prema nainu izrade ovi ipovi se dele u dve grupe:
a) u toku izrade ipa sabija se tlo da bi se dobio prostor za ip (nabijeni ipovi)
b) u toku izrade ipa vri se iskop zemljanog materijala (bueni ipovi)
U grupu a) spadaju: Raymond, Franki, Simplex, Stern-Express a u grupu b) spadaju: Benoto,
Hochstrasser-Weise (HW), Salzittem (odnosno Failing) itd.
U naoj zemlji se uglavnom koriste ipovi HW i Franki. Tehnologija je nabavljena u inostranstvu i plaena
po visokoj ceni. (HW-Mostogradnja; Franki-Jugofund)
Franki ipovi
Ovi ipovi su nali veliku primenu u naoj zemlji. Izvode se po tehnologiji koju je predloio Belgijanac Franki.
Faze izrade ipa se sastoje od sledeih operacija:
1. Postavljanje makare i zatitne cevi na mestu izrade ipa
2. Formiranje epa u donjem delu zatitne cevi od suve betonske mase, visine 0,80 do 1,0 m.
3. Sputanje zatitne cevi potiskivanjem betonskog epa udarima malja. ep vue za sobom cev potiskujui
zemljite ispred sebe. Kada se dodje do dobro nosivog sloja ili se kontrolom otpora tla doe do otkaza (otkaz je
trenutak kada prodiranje epa za seriju od 10 udara malja bude manje od 1 mm) prestaje se sa sputanjem cevi.
4. Formiranje baze ipa. Posle zavrenog sputanja cevi, cev se privrsti za makaru, dodaje se nova koliina
betona i udarcima malja poveanom energijom udara izbija se betonski ep iz cevi. Ispod cevi se formira betonska
masa krukastog oblika-baza ipa i ona je priblino prenika 1,7 do 2,0 prenika cevi.
5. Posle formiranja baze ipa dodaju se nove koliine betona suvlje konsistencije. Betonska masa se u cevi
nabija udarima malja i to sa 5 do 6 udara po jednoj dozi betona zapremine 0,2 m 3 . Istovremeno se izvlai cev
pomou uadi kojima je cev vezana ali vodei rauna da pri izvlaenju u zatitnoj cevi bude uvek obezbeen ep
od betona visine 10-15cm. Ovi ipovi mogu biti armirani celom duinom ili samo u gornjem delu. Ako se ip armira
6

celom duinom, onda se unapred pripremljena armatura sputa odmah po formiranju baze ipa. Prostor izmedju
podunih ipki mora biti toliki da rad malja bude nesmetan.
6. Potpuno formiran Franki ip. Zatitna cev je potpuno izvuena a spoljanje strane ipa su neravne.
Proirenja stabla ipa nastaju na raun stiljivosti okolnog zemljita. Prenik stabla ipa je za 20% vei od prenika
cevi ( d 1.2d c ). Iz ipa je ostavljena u potrebnoj duini poduna armatura za vezu sa temeljnom stopom.
Za Franki ipove se koriste cevi 406 mm; 520 mm; 600 mm. Maksimalne duine ovih ipova su 2025m pa se cevi u toku rada moraju nastavljati. ipovi su obino vertikalni ali mogu biti i kosi sa nagibom do 20
prema vertikali.
Teina malja kojim se nabija beton iznosi od 20 40kN pa se u toku rada u tlu javljaju jake vibracije i
potresi. Poseban problem je izvoenje ovih ipova u grupi. Poto beton pojedinih ipova ne stigne da vee,
moe doi do oteenja pri izradi susednih ipova usled jakih potresa. Jedna maina (makara) moe zabiti do
deset ipova dnevno.
Nosivost Franki ipova, zavisno od prenika, iznosi od 500kN do 1200kN . Na poveanje nosivosti ipova
utie zbijanje tla oko zidova cevi a takoe i upijanje vode iz tla jer je betonska masa ipa suvlje konsistencije.

Slika 11. Faze izrade Franki ipova

ipovi sistema ,,Hochstrasses Weise (HW)
Osnovni princip izvoenja ovih ipova je slian principima veine drugih ipova. Bitna razlika u odnosu na
ostale je u opremi i ureajima za izvoenje. U svetu se HW ipovi koriste due a u naoj zemlji zadnje 2 do 3
decenije. Graevinsko preduzee ,,Mostogradnja izvelo je veliki broj ovih ipova prenika od 80 150 cm. Duine
ipova su preko 15 m, obino 20 m a najvie do 40 m.
Iskop zemlje se obavlja pod zatitom radne eline cevi koja se u zemljite utiskuje uz istovremeni pritisak i
rotiranje. Potrebna oprema je mehanika i hidraulika i relativno teka pa zahteva vrstu podlogu. U slobodni
prostor se ubacuje pripremljeni ko armature i vri ispunjavanje betonom a zatim sledi vaenje cevi specijalnim
postupkom.
Bitna razlika u odnosu na ostale sisteme je to se oprema za rotiranje i utiskivanje zatitnih cevi nalazi na
samoj cevi. Ovakav nain izvoenja ipova je omoguio izvoenje ipova na svakom mestu pa i u vodi.
Redosled operacija pri izvoenju ovih ipova je sledei:
- Prvo se u zemljite na mestu izrade ipa, zabije pomona cev duine 2.0 4.0m koja slui za obezbeenje
poloaja glavne cevi. Grajferom se iz nje ukloni zemlja.
- U ovako pripremljenu buotinu sputa se cev koja obezbeuje dalji iskop. Duina ove zatitne cevi jednaka
je duini ipa. Za vee duine ipova cevi se nastavljaju mehanikim spojnicama koje moraju osigurati aksijalnu
silu i torzionu krutost i vodonepropustljivost. Na gornjem kraju cevi se montira oprema za utiskivanje cevi uz
istovremeno rotiranje da bi cev lake prodirala kroz zemljite.
- Iskop zemlje iz zatitne cevi se, zavisno od osobina zemljita, obavlja specijalnim bagerom grajferom ili
specijalnim refulerom. Kada se naie na neku vrstu prepreku, umesto grajferne kaike se koristi specijalno dleto
teine oko 20kN. Njime se razbija vrst materijal i kasnije vadi grajfernom kaikom.
- Kada se sa sputanjem cevi stigne do potrebne dubine i zavri iskop zemlje, u zatitnu cev se sputa
armatura.
- Betoniranje ipova se izvodi pomou kontraktorske cevi. Ova cev se sputa do najvee dubine i kako
napreduje betoniranje ova cev se povlai gore. Betoniranje se obavlja kontinuirano. Voda, koja se nae u cevi,
pliva iznad betonske mase i preliva se preko zidova cevi.
- Izvlaenje zatitnih cevi kod kraih ipova se vri poto se obavi betoniranje po celoj duini ipa. Kod dugih
ipova sa mehanikim spojnicama izvlaenje cevi se vri u vie etapa. Da bi cev mogla da se izvue, na njen gornji
kraj se postavlja poklopac koji se hermetiki zatvara. Za poklopac se zakai kuka i ubaci vazduh pod pritiskom a
istovremeno pusti u rad i ureaj za oscilovanje.

Slika 12. Faze izrade HW ipova

Vuna sila dizalice preko kuke, potisak vazduha i rotiranje omoguuju relativno lako izvlaenje cevi iz
zemljita. Beton treba da sadri dodatak koji deluje da se vezivanje uspori.
(U uputstvu Mostogradnje pie: kada je ubaen beton za prvi odsek prema planu betoniranja, postavlja se
poklopac, ubacuje vazduh pod pritiskom, cev rotira i povue. Zatim se betonira sledei odsek)
Vazduh pod pritiskom uzatitnoj cevi ima ulogu da:
- olaka izvlaenje cevi
- beton ugraen podpritiskom stvori kompaktnu masu
- beton ugraen pod pritiskom ispuni upljine koje ostaju posle izvlaenja cevi na kontaktu sa tlom

oji se utiskuju u zemljite

ipovi koji se utiskuju u zemljite su gotovi ipovi izraeni od pojedinih elemenata ili u celosti. U zemljite se
mogu utiskivati:
- uvrtanjem
- pomou hidraulikih presa
ipovi koji se u zemljite utiskuju uvrtanjem
Uvrtanjem se utiskuju elini ipovi koji se sastoje od tela ipa i vrha snabdevenog lopaticama, odnosno
vrha u obliku svrdla. Mogu biti od cevi ili punih elinih profila. U tlo se utiskuju mirnim putem, bez udara.

Slika 13. Tipovi svrdlastih ipova

a)
armiranobetonski ip sa elinim svrdlastim vrhom
b)
elini svrdlast ip
Prenik lopatica iznosi (3 4.5) prenika tela ipa i najee je 1.0 1.5m. Zbog velike povrine lopatica
ovi ipovi mogu preneti znaajno optereenje na tlo. Takoe se mogu primeniti i za prenoenje zateuih sila.
Nedostatak ovi ipova je to se tee uvru u tlo na veim dubinama, to su podloni koroziji i to je
kvalitetan elik skup kao materijal.
ipovi koji se utiskuju hidraulikim presama (MEGA ipovi)

Ako se temelji izvedenog objekta previe sleu a pogotovu ako se pojave znatna diferencijalna
sleganja koja ugroavaju normalno korienje objekata ili ak dolazi u pitanje njegova sigurnost, mogu se uspeno
primeniti ipovi utisnuti u tlo.
Ovi ipovi se rade od pojedinanih betonskih elemenata kvadratnog ili krunog preseka stranice odnosno
prenika od 30 do 40cm i visine 60cm. Betonski elementi se sukcesivno utiskuju u tlo ispod temelja pomou
hidraulinih presa koje se odupiru o postojei temelj.
Na mestu izrade ipa se iskopa lic potrebne irine za nesmetani rad. Namesti se prvi (poetni) element a
iznad njega hidraulina presa pomou koje se utisne u tlo. Na utisnuti element se postavi drugi i tako redom dok se
ne postigne predviena nosivost.
Svi elementi se rade u jednakim metalnim kalupima i armiraju se podunom armaturom sa horizontalnim
(poprenim) uzengijama.
Za vezu izmeu pojedinih elemenata ugrauju se na jedan kraj elementa modanici (30 50mm duine
15cm slobodno) ili ispupenja a na drugom kraju ostavljaju udubljenja.
Nosivost MEGA ipova se kree od 350 - 450kN.

Slika 14. Utiskivanje Mega ipova

4. SREDSTVA ZA ZABIJANJE I UTISKIVANJE IPOVA
Danas je u primeni preko stotinu vrsta ipova od ega su 80 vrsta gotovi ipovi. Znatan deo trokova
ipnog temelja ine izdaci za zabijanje ili utiskivanje ipova. ipovi su razliiti, razliitog materijala, razliitih
mehanikih osobina, razliite teine i duine i zabijaju se u razliite vrste tla. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pri
izboru ovih sredstava su:
- da izdaci za zabijanje i utiskivanje ipova budu to manji i
- da se ista sredstva, sa malim izmenama mogu primeniti za to vei broj razliitih ipova u razliitim
vrstama tla.
4.1 Sredstva za zabijanje ipova
Za zabijanje ipova se koriste specijalne maine-makare koje se mogu kretati po inama postavljenim na
gradilitu ili su snabdevene gumenim tokovima, samohodne su i vrlo pokretljive. Mogu se postavljati na
plovnim objektima.
Osnovni delovi makare su: postolje, konstrukcija tornja koja nosi voice i malj, voice za kretanje
malja i za postizanje odreenog pravca zabijanja, malj za zabijanje i na kraju sredstva za pokretanje
odnosno rukovanje.
Makare mogu biti elektrine, na dizel pogon ili pneumatski pogon (zbijeni vazduh).
Maljevi su najvaniji delovi makare i po konstrukciji mogu biti veoma razliiti. Najea podela maljeva je na:
- mehanike maljeve (maljevi sa slobodnim padom)
- parne maljeve
-eksplozivne maljeve
-hidrauline maljeve
Mehaniki maljevi, odnosno maljevi sa slobodnim padom se sve manje upotrebljavaju a naputeno je i
njihovo usavravanje. Teina malja je od 0,5 3,0t a imaju mali broj snanih udara u minuti.

Parni maljevi mogu biti prostog i dvostrukog dejstva. Maljevi prostog dejstva imaju jedan prazan hod na gore
i radni hod, kada udarni deo malja pada. Maljevi dvostrukog dejstva su bolji. Mogu sluiti i za zabijanje i za
izvlaenje ipova.
Eksplozivni maljevi (dizel maljevi) su sve vie u upotrebi. Mogu biti po konstrukciji i tapni i cevni. Broj udara
u minuti je 50 60 pa i preko 100.
Hidraulini maljevi su najsavreniji maljevi, jo uvek u fazi usavravanja. Najpoznatiji su hidraulini maljevi
Tejvud.

Maina za zabijanje ipova u radu

Konstrukcija maine za zabijanje ipova

Zabijanje ipova sa platforme izdignute iznad nivoa

slobodne vode

Zabijanje ipova sa ukotvljenog plovnog objekta

4.2 Sredstva za utiskivanje ipova (informativno)

Kod zabijanja ipova preovlauju uglavnom udari a kod utiskivanja ipova udari skoro ne postoje. Sva
sredstva za utuskivanje moemo podeliti na:
-mirna, statika i
-vibraciona
Mirna statika sredstva obuhvataju prese i sredstva za uvrtanje posebne grupe elinih svrdlastih ipova.
Vibraciona sredstva za zabijanje ipova daju uinak koji je 2,0 do 2,5 puta vei u odnosu na ostala sredstva
a trokovi se smanjuju 1,5 do 2,0 puta. Vibracioni zabijai, odnosno vibratori se postavljaju direktno na glavu ipa.
Vibratori stvaraju vibracije odreene uestalosti (frekvencije) i amplitude usled rotiranja ekscentrinih masa
koje se kreu u suprotnim smerovima ugaonom brzinom . Nastale centrifugalne sile F daju komponente F 2 koje
se sabiraju i predstavljaju silu pritiska na glavu ipa. Vibratori imaju najbolji efekat u nekoherentnim i u mekim
koherentnim materijalima. Vibracije koje se preko ipa prenose na tlo utiu na naruavanje veze izmeu estica tla:
smanjuje se trenje izmeu estica i opada ukupna otpornost tla pa ip lake prodire pod uticajem sopstvene teine
i dinamike sile vibratora.
5. NAIN I REDOSLED ZABIJANJA IPOVA I PONAANJE TLA OKO IPA PRI NJEGOVOM
ZABIJANJU

10

Zabijanje vee grupe ipova u temeljnim jamama treba uvek izvoditi od sredine prema spoljanjim
(perifernim) delovima grupe. Ako bi se radilo obrnuto, srednje ipove bi bilo teko zabiti do predviene
dubine zbog poveanog otpora usled zbijanja tla.
Za razne vrste tla preporuuje se sledei nain zabijanja:
- u nekoherentnim materijalima bolje je primeniti lake maljeve sa nizom brzih udara to izaziva
vibracije, smanjuje otpor prodiranju i time olakava zabijanje
- u koherentnim materijalima bolje je primeniti maljeve sa manjim brojem jaih udara.
Za efikasno zabijanje ipova daju se i sledee preporuke:
- za drvene i eline ipove treba koristiti maljeve teine do 30 kN sa visinom pada do 6m. Teina
malja treba da bude priblino jednaka teini ipa
- za armiranobetonske i prednapregnute ipove maljevi treba da budu teine do 60 kN i visine pada do
2,5 m. Teina malja treba da bude priblino jednaka polovini teine ipa.

Redosled zabijanja vee grupe ipova

Pri zabijanju ipa, u zemljitu oko ipa se formiraju etiri karakteristine zone deformisanog zemljita.
Prva zona predstavlja kouljicu debljine 2 do 10 mm od deformisanog i potpuno zgusnutog zemljita.
Druga zona je zona zbijenog tla. Oko ipa ona ima debljinu (0.7 3.0)d i krukastog je oblika. Slojevi tla u
ovoj zoni su deformisani u pravcu zabijanja ipova. Gustina tla je poveana i javlja se potpuno naruena struktura
tla na granici sa prvom zonom. Na kontaktu sa treom zonom je potpuno ouvana prvobitna struktura.
Trea zona je cilindrinog oblika i na donjem kraju se stapa sa drugom zonom. Debljina ove zone je (5.0
6.0)d oko ipa. Struktura tla je ouvana ali je smanjena gustina tla i poveana vlanost.
etvrta zona je ograniena radijusom (5.0 12.0)m i karakterie se veoma malom promenom prvobitnih
osobina zemljita.
Kada se ip zabija u vezano tlo proces konsolidacije razorene
strukture tla oko ipa moe biti dug. Vezano tlo u svojim sitnim porama
ima vodu koja se teko istiskuje. Treba dosta vremena da se
uravnotei poremeeni porni pritisak vode u tlu. Neka vezana tla u toku
zabijanja ipa lako otputaju vodu koja se skuplja oko ipa pa kaemo
da dolazi do sapunjanja ipa. Tako se smanjuje trenje izmeu ipa i
tla. Takve ipove treba zabijati maljem manje teine sa veim brojem
udara u minuti. Posle zavrenog zabijanja ipa voda se vremenom
povlai, otie u okolno tlo i stvara se dobra veza, odnosno sila trenja i
athezije izmeu ipa i tla.
Ona vezana tla, koja u toku zabijanja ipa otputaju vodu,
stvaraju ispred baze ipa zonu sa poveanim pornim pritiskim. To je
tzv. vodeni jastuk koji prividno poveava otpornost tla ispred baze
ipa. U ovakvom tlu ip treba zabijati teim maljem sa malim brojem
udara u minuti.
Zone deformisanog tla oko ipa
6. PRORAUN TEMELJA SA IPOVIMA
11

Proraun temelja sa ipovima obuhvata:

-

definisanje optereenja koje deluje na temelj (stalno i povremeno)

prouavanje svojstava tla
izbor stope, njenog oblika i pribline veliine (pravougaona, kruna, prstenasta itd.)
izbor vrste i dimenzija ipa
sraunavanje nosivosti ipa
proraun temelja kao celine
konano odreivanje dimenzija stope
kontrola sleganja temelja kao celine
6.1. Nosivost ipova

Granina nosivost ipa je ona sila usled koje dolazi do sloma tla oko omotaa i ispod baze ipa .
Ukupna granina nosivost je jednaka zbiru nosivosti baze (vrha) i omotaa ipa.
N f N vf N of
Dozvoljeno optereenje tla je ono optereenje sa kojim se ip rauna, a koje uzima u obzir sve nepovoljne
uticaje koji se mogu javiti.
Zbog velike dubine na kojoj se nalazi vrh ipa, ravni po kojima nastaje lom ne izbijaju na povrinu terena.
Kod Meyerhof-a one se uvidu logaritamske spirale savijaju prema ipu.
Dozvoljeno optereenje se dobija preko granine nosivosti korienjem faktora sigurnosti tj.

Nd

Nf
Fs

N f - granina nosivost ipa

N d - dozvoljeno optereenje ipa

Pretpostavljeni mehanizam loma u podruju vrha ipa

Nosivost ipa (granina ili dozvoljena) moe se odrediti na vie naina:
a)
b)
c)
d)
e)

prema raunskim statikim obrascima s obzirom na stepen mobilizacije otpornosti tla

prema obrascima s obzirom na otpornost pri pobijanju ipova (dinamike metode)
prema rezultatima ispitivanja tla in situ penetraciono sondiranje
na osnovu iskustva na ve izvedenim ipovima u slinom tlu
probnim optereenjem ipa

Prema naem Pravilniku dozvoljeno optereenje ipa se mora dokazati najmanje na dva od gore
navedenih naina.
a)

Proraun nosivosti ipa prema raunskim statikim obrascima

Niz autora (Dr, Berezancev, Meyerhof) dali su reenja i izraze za granino i dozvoljeno optereenje ipova.
Sva ta reenja su dobijena uz razne pretpostavke mehanizma prenosa sila na tlo. Kao posledica razliitih pristupa
problemu, dobijaju se i razliite vrednosti nosivosti ipova.
Dozvoljeno optereenje prema naem Pravilniku
12

Naim propisima za fundiranje predvien je izraz za sraunavanje dozvoljenog optereenja ipa u kome se
koriste parametri vrstoe na smicanje (kohezija c i ugao unutranjeg trenja ) i to sa svojim
mobilisanim vrednostima. Taj izraz glasi:
N d qAq pAp

(kN)

qAq - nosivost vrha ipa

pAp - nosivost omotaa ipa

Aq ( m 2 )

- povrina poprenog preseka u nivou vrha ipa

2

q( kN / m ) - specifino dozvoljeno optereenje tla u nivou vrha ipa

Ap (m 2 )

- povrina omotaa ipa

2

p( kN / m ) - specifino dozvoljeno optereenje trenjem noseih slojeva uz omota sraunato u sredini sloja
(proseno).
q r N r d K s N qr Cm N cr
(kN/m2)

- zapreminska teina tla u nivo vrha (kN/m 3)

- poluprenik ili polustranica baze (m)
d - vertikalni pritisak od sopstvene teine tla (kN/m 2)

K s 1 sin m - koeficijenat zemljanog

pritiska u

stanju mirovanja
m - mobilisani ugao unutranjeg trenja

tg m

tg
F

F 1,2 1,8 (najee F 1,5) - faktor sigurnosti za

ugao unutranjeg preseka

C m - mobilisana kohezija (kN/m2)

C m

C
; Fc 2 3 (najee 2,5) faktor sigurnosti za koheziju
Fc

N cr , N qr , N r - faktori nosivosti zavisni od m (oitavanje sa dijagrama)

Specifino dozvoljeno optereenje na trenje se rauna u sredini sloja koji moe da prenosi optereenje
trenjem, odnosno rauna se proseno trenje. Veliina specifinog trenja je data izrazom:

p C m o K s tg m

(kN/m2)

C m - mobilisana kohezija za odgovarajui sloj

m - mobilisani ugao unutranjeg trenja za odgovarajui sloj

o ( kN/m2) - pritisak od sopstvene teine tla u sredini odgovarajueg sloja
Ako ima vie razliitih geomehanikih slojeva za svaki se mora sraunati trenje po omotau pa je konano:
m

p Ap pi Api p1 Ap1 p2 Ap 2 ..... pn Apn (kN)

i 1

Baza (vrh) ipa moe biti bez proirenja, proirena ili suena povrina poprenog preseka Aq (m2). Rauna se na
sledei nain:

13

baza bez proirenja

proirena baza

suena baza

Negativno trenje
Poseban oblik vertikalnog dodatnog optereenja ipa predstavlja
negativno trenje po omotau ipa. Naime, ako je ip zabijen u
vieslojno tlo gde neki od slojeva nije konsolidovan, moe doi usled
naknadno nanetog optereenja do sleganja takvog sloja. Pri sleganju tlo
trenjem povlai ip za sobom i to naroito ako je hrapava povrina
omotaa ipa. Veliina negativnog trenja se moe odrediti po postupku
datom za pozitivno trenje.
Negativno trenje je karakteristino za gornji deo ipa, dakle tamo
gde su povrinski nedovoljno konsolidovani slojevi (prainasta tla,
rastresiti slojevi, jae stiljivi slojevi itd.)

N d qAq pA p p n A pn

(kN)

Negativno trenje po omotau ipa

b)

Proraun nosivosti ipa dinamikim metodama

Pri odreivanju dozvoljenog optereenja ipa uzima se u obzir otpornost koja se registruje pri zabijanju
ipova. U nastojanju da se izbegne vei broj skupih i dugotrajnih probnih optereenja, istarivai su nastojali
da dou do odgovarajueg izraza za dozvoljeno optereenje ipa merenjima u toku zabijanja ipa.
Prilikom zabijanja gotovih ipova (drveni, elini, armirano-betonski) moe se meriti energija zabijanja i
veliina prodiranja ipa u tlo.
Izjednaavanjem utroene energije zabijanja i obavljenog rada otporne sile N f na putu koji je jednak
prodiranju ipa u tlo moe se odrediti nosivost ipa N f . Dakle:
W H N f s Ku
gde je:

W - teina malja

H - visina padanja malja

N f - granina nosivost (otporna sila)

- pomeranje ipa pri jednom udaru

K u - koeficijent zavisan od faktora

Wp
W

W H L
A Ep s2

W p - teina ipa sa zatitnom kapom

L - duina ipa
Skica uz proraun dozvoljenog optereenja
dinamikim metodama

A - popreni presek ipa

E p - modul elastinosti ipa
( K u se oitava sa dijagrama u lanu 153. propisa za
Fundiranje)

Naim Pravilnikom je dat izraz za graninu nosivost i dozvoljeno optereenje ipa po Janbu-u:
14

Nf

Nd

Nf

W H
s Ku
( Fs 2 3 )

Fs

e) Proraun nosivosti ipa probnim optereenjem

Probnim optereenjem ipa meri se sila N f koja izaziva potpun slom tla oko ipa i ispod njegove
baze. Sila se nanosi na ip dobro centrisanom hidraulikom presom koja se odupire o odgovarajuu konstrukciju
iznad ipa. Ta konstrukcija iznad ipa moe biti sanduk sa teretom, teki betonski blokovi i sl. Umesto te
konstrukcije mogu se koristiti ve zabijeni ipovi preko kojih se uvrsti greda o koju se odupire hidraulina
presa (ovi ipovi su sad optereeni na upanje).
Odgovarajuom mernom tehnikom prati se pomeranje ipa, njegovo skraenje i raspodela sile na deo
koji se prenosi po omotau i deo koji se prenosi preko baze ipa.
ipovi se mogu optereivati na vie naina:
1. optereenje delovima (intervalima) sile koji se odravaju do konsolidacije
2. optereenje se poveava kontinualno uz konstantnu brzinu sleganja
3. optereenje jednako delovima sile u jednakim vremenskim razmacima od 60min.
6.2. Nosivost ipova u grupi
Temelj sa ipovima ini temeljna stopa ispod koje se obino nalazi grupa ipova. Ukupna sila koju grupa ipova
moe da primi trebalo bi da bude jednaka proizvodu broja ipova i doputenog optereenja jednog ipa. Meutim,
ispitivanja su pokazala da je ukupna nosivost grupe ipova manja od navedenog proizvoda. Razlozi za to su
sledei:
1. Sila koja deluje na ip prenosi se jednim delom trenjem do ravni baza ipova a drugim delom preko same baze.
Intezitet i polje napona ispod jednog ipa manji su nego ispod cele grupe, jer se polja napona pojedinih ipova u
grupi superponiraju. Uz podjednako optereenje svakog ipa vie se slee cela grupa nego samo jedan ip.
2. Kod grupe ipova se dobija relativno velika zbijenost tla izmeu ipova. ipovi zajedno sa zbijenim
zemljitem ine jednu celinu. Optereenje od konstrukcije se prenosi trenjem po omotau grupe (omota
grupe je povrina koja obuhvata grupu ipova kao celinu). Nosivost po tom omotau je manja nego nosivost
dobijena mnoenjem broja ipova sa nosivou po omotau jednog ipa.

Raspodela napona u ravni baza ipova za grupu ipova

Ispitivanja su pokazala da umanjenje nosivosti zavisi od oblika i dimenzija grupe, od vrste tla i duine ipa.
Postoji vie metoda preko kojih se moe sraunati koeficijent umanjenja nosivosti ipova.
Po Konvers Labaru (Converse Labare) je:

e 1

( n 1 )m ( m 1 )n
90mn

gde je:

n - broj redova u grupi

m - broj ipova u redu

- ugao u stepenima gde je tg =d/s

15

(d prenik ipa; s rastojanje izmeu teita poprenih preseka ipova)

Druga metoda je metoda Los Aneles kod koje je:

e 1

d
m n 1 n m 1 2 m 1 n 1
smn

Nosivost ipa u grupi je

N dg e N d
pri emu je N d nosivost pojedinanog ipa. Sraunata vrednost

je manja od 1.

Do superpozicije polja napona nee doi ako je osovinsko rastojanje ipova s 2 R gde je
povrine ispod baze ipa na koji se prenosi pritisak.

R radijus

d H 0 tg
2

gde je:

d - prenik ipa

H 0 - duina ipa

- ugao prenoenja optereenja kroz zemljite

6.3. Potreban broj ipova

Odreivanje broja ipova je vezano, u prvom redu, sa izborom vrste ipova i pravilnom procenom osobina
slojeva zemljita u kome su predvieni ipovi:
Ako se dobro nosivi sloj (stena) nalazi na dubini 15 20m najbolje je primeniti stojee ipove . U tom
sluaju treba teiti to manjem broju ipova na raun poveanja dimenzija poprenog preseka. Pri
odreivanju broja lebdeih ipova nema posebnih uslova. Ekonomski je uvek povoljniji temelj sa manjim
brojem duih ipova nego temelj sa veim brojem kraih ipova.
Pre odreivanja broja ipova mora biti usvojena dubina na kojoj e biti donja povrina stope, izabrana vrsta
ipova i njihove dimenzije i sraunata nosivost ipova.

- centrino optereenje
Centrinim optereenjem smatra se optereenje kod koga
rezultanta deluje u teitu grupe ipova. Broj ipova se tada odreuje
prema izrazu:

Nd

N Gt
- broj ipova
Nd

V N Gt - ukupno vertikalno optereenje svedeno do donje povrine

temelja

N d - dozvoljeno optereenje ipa

- ekscentrino optereenje

16

Kada je optereenje ekscentrino rezultanta optereenja

moe imati stalan ili promenljiv ekscentricitet. Za temelje sa
stalnim ekscentricitetom, broj ipova se moe odrediti kao za
centrino optereene temelje, pod uslovom da se ipovi tako
rasporede da rezultanta deluje u teitu sistema ipova.
V

Nd

N Gt
Nd

Najmanje rastojanje izmeu ipova mora iznositi 3d.

Kada nije mogue ostvariti centrino optereenje bilo da je u

pitanju stalan ili promenljiv ekscentricitet broj ipova je:

Nd

- koeficijent uveanja broja ipova kojim se obuhvata uticaj

nejednakih pritisaka na ivicama temelja i promenljivost poloaja
rezultante.
(najee

= 1.1 1.5)

6.4. Raspored ipova

Kada je odreen potreban broj ipova treba ih rasporediti u osnovi temelja. Raspored ipova zavisi od oblika
temelja u osnovi i od prirode optereenja:
ipovi se mogu rasporediti zavisno od oblika temelja u osnovi u redovima u ahovskom rasporedu ili po
koncentrinim krugovima. Pri tome treba teiti smanjivanju dimenzija temeljne stope do konstruktivnog
minimuma kako bi smanjili zemljane radove i koliinu betona za temeljnu stopu. Znai, razmak izmeu
ipova treba da bude minimalan. Meutim, ako su dimenzije stope vee iz konstruktivnih razloga, izmeu ipova
moe biti i vee rastojanje.

Raspored ipova u redovima

Radijalni raspored po koncentrinim

krugovima
3d - osovinsko najmanje rastojanje izmeu dva ipa u redu.
Najmanje dozvoljeno rastojanje od osovine ipa do ivice stope je:

k 1,5d - za nearmirane stopa

k 0 ,7 d - za armirane stopa
6.5. Veza ipa i stope
17

Sile se sa konstrukcije obino prenose na vie ipova. Njihovo zajedniko sudelovanje u primanju i prenosu
sila osigurae se preko naglavne ploe (naglavnice).
Dubina zalaska ipa u stopu zavisi od vrste materijala ipa i od sila koje preuzima.

Drveni pritisnut ip

Drveni zategnut ip

Armiranobetonski zategnut i pritisnut ip

Betonski i arm.betonski pritisnuti ipovi

Povezivanje AB ipova i AB naglavne ploe

ipovi betonirani u zemljitu

Veza elinih ipova i stope
Kada je naglavna ploa od armiranog betona, oslobaa se armatura ipa razbijanjem glave i sidri u nagavnicu. Pri
tome betonski, nerazbijeni deo mora zai bar 10cm u naglavnicu. Kod pritisnutih ipova osloboena armatura
ostaje ravna a kod zategnutih se povija.
6.6. Izraunavanje sila u ipovima analitikim postupkom
Temelji sa vertikalnim ipovima
ipovi su na gornjem kraju povezani naglavnom ploom naglavnicom koja moe biti kruta ili savitljiva
(deformabilna). Dovoljno kruta naglavnica ravnomernije raspodeljuje optereenje na sve ipove dok se kod
savitljive naglavnice optereenje preraspodeljuje na ipove zavisno od pomerljivosti dela temelja na kome se ipovi
nalaze.
Proraunavajui sile u ipovima usvajamo da svo optereenje prenose samo ipovi. Naglavna ploa
na tlo ne prenosi nikakvo optereenje pa ni svoju sopstvenu teinu. Naime, postoji mogunost sleganja tla pod
naglavnicom, pa se teina same naglavnice i nasipa nad njom prenosi na ipove.
Na temelj u optem sluaju mogu delovati vertikalna i horizontalna sila. Ako je horizontalna sila manja
(ugao nagiba rezultante manji od 5 0) ipovi mogu biti vertikalni. Kada je horizontalna sila znatna primenjuju
se kosi ipovi. Postupak sraunavanja sila u ipovima se sastoji u:
-

odreivanju teita sistema ipova Ts

svoenju optereenja u teite sistema
odreivanju sila u ipovima
Simetrian raspored ipova (vertikalni ipovi)

- pri sraunavanju sila u ipovima optereenje se svodi u teite sistema ipova

- za simetrian raspored ipova teite osnove stope i teite sistema ipova se poklapaju
- za vertikalne ipove sile pritiska u glavama ipova su ujedno i sile u ipovima

Svedeno u teite sitema ipova optereenje je:

18

N Gt N k L B D fs sr
M x H y hst

Mx

M y H x hst

normalni napon u poprenom preseku ipa je:

M y
V Mx

y
x / F
Ix
Iy
F
F

F My
F V F M x

y
x
nF
Ix
Iy

F nF
n - broj ipova
F - povrina poprenog preseka jednog ipa
F - vertikalna sila pritiska u glavi ipa
n

I Ii

- moment inercije grupe ipova jednak je zbiru momenata inercije svih ipova u odnosu na odgovarajuu

i 1

osu koja prolazi kroz teite sistema ipova

I ix I i0 F y i2 - moment inercije za i -ti ip u odnosu na x osu

I i0 - sopstveni moment inercije za i -ti ip (zanemaruje se u odnosu na poloajni zbog male vrednosti)
F yi2 - poloajni moment inercije za i -ti ip
I iy I i0 F xi2 - moment inercije za i -ti ip u odnosu na y osu
I i0 - sopstveni moment inercije za i -ti ip (zanemaruje se u odnosu na poloajni zbog male vrednosti)
F xi2 - poloajni moment inercije za i -ti ip
Tako dobijamo da su momenti inercija svih ipova u odnosu na x, odnosno y osu:
n

i 1

i 1

I x I ix F yi2

i 1

i 1

I y I iy F xi2

pa je konano sila u glavi i-tog ipa:

S i Pi

V M x y M y x
i
i
n
n
n
2
2
yi
xi
i 1

(kN)

i 1

(Za vertikalne ipove je sila pritiska u glavi ipa jednaka sili u ipu)

19

maksimalna sila -

S max

V M x y M y x N
max
max
d
n
n
n
yi2
xi2
i 1

minimalna sila -

S min

i 1

V M x y M y x
max
max
n
yi2
xi2

Ukoliko je S min sila pritiska onda mora biti ispunjen uslov S min N d , a ukoliko je sila zatezanja onda mora biti
ispunjen uslov S min S dozvoljeno .
U predhodnim izrazima je:
zatezanje

n - ukupan broj ipova

yi - rastojanje i - tog ipa mereno po y osi od x ose koja prolazi kroz teite sistema
xi - rastojnje po x osi za i -ti ip mereno od y ose koja prolazi kroz teite sistema
n

i 1

i 1

yi2 , xi2 - zbir kvadrata rastojnja po svim ipovima

Za centrino optereenje:

V N G st N L B D fs sr
S

V
n

( KN ) svi ipovi primaju istu silu

S N d

(Ako je S N d mora se poveati broj ipova ili se mora poveati nosivost ipa
promenom njegove duine ili poprenog preseka)
Manju horizontalnu komponentu mogu da prime vertikalni ipovi. Ukupna horizontalna komponenta se
podjednako deli na sve ipove:

S H

RH
n

(kN)

Sa horizontalnom silom do 20kN moe se opteretiti vertikalni ip ako je ugraen najmanje 4m u nevezano
tlo male zbijenosti ili vezano tlo plastine konsistencije. Sa horizontalnom silom do 40kN moe se opteretiti
vertikalni ip ako je ugraen najmanje 2.5m u nevezano tlo velike zbijenosti ili vezano vre konzistencije.
U sluaju da se moraju primeniti kosi ipovi (znatna horizontalna komponenta) sila u ipu iznosi:

S i Pi

cos( )
cos

- ugao nagiba rezultante prema vertikali

- ugao nagiba ipa prema vertikali

Izvoenje kosih ipova je tee i komplikovanije. U sluaju neophodne primene kosi ipovi se mogu
izvoditi sa najveim nagibom (18 20) prema vertikali.
Nesimetrian raspored ipova (vertikalni ipovi)
20

U sluaju nesimetrinog rasporeda ipova pojavljuje se vei broj ipova na onoj strani stope koja je vie
optereena. Potrebno je prvo odrediti teite sistema ipova i ukupno optereenje dovesti u teite sistema ipova.
Nesimetrian raspored ipova moe biti po jednoj ili po obe ose. Ovde e biti dat nesimetrian raspored
ipova po jednoj osi.
Teite sistema ipova se vie ne poklapa sa teitem osnove stope.
Poloaj teita sistema ipova se mora odmah odrediti jer se i ovde optereenje svodi u tu taku.

s - poloaj teita sistema ipova u odnosu na prvi red ipova (ili u odnosu na ivicu stope)
s

F1 e1 F2 e2 .... Fn en
F1 F2 ... Fn

Fi - popreni presek i - tog ipa

F1 F2 ...Fn F
n

F ei
i 1

nF

e
i 1

n - ukupan broj ipova

ei - rastojanje svakog ipa od prvog reda u odnosu na koji se rauna teite sistema
U teitu sistema ipova Ts ukupno optereenje je:

V N G
M M H h N e
M O ili M 0
t

st

S i

V M
n
y
n

2
i

i 1

yi

M
x
n

i 1

2
i

xi

S max N d

S min sila pritiska onda mora biti

ispunjen uslov S min N d , a ukoliko je sila
zatezanja onda mora biti ispunjen uslov S min
Ukoliko je

S zatezanje
dozvoljeno .

Simetrian raspored ipova (nesimetrina stopa)

V N G
M M H h N e
M O ili M 0
t

st

S i

V M
n
y
n

i 1

2
i

yi

M
x
n

i 1

2
i

xi

S max N d
Stopa krunog oblika

21

N Gt

M - ukupni moment

Si

V 2M r
i
n
n
2
ri
i 1

ri

n1 r12

n 2 r22

n1 - broj ipova u prvom redu

n 2 - broj ipova u drugom redu

22