Proraun i konstrukcija plitkih temelja

2.1.2. Dimenzionisanje temelja od nearmiranog betona

Kada je izabran materijal za temelj i odreena veliina kontaktne povrine, odreuje se visina temelja.

h t h t min
gde je htmin najmanja visina temelja koja obezbeuje prenoenje pritisaka kroz temelj, zavisno od
materijala temelja, pod odreenim uglom .

ku
, treba da bude
Raunski lokalni napon pritiska, na deo temelja od nearmiranog betona 0
l

s bs

manji od vrednosti lokalnog napona pritiska pri lomu date prema Pravilniku za BAB izrazom:

f 0 fB

A b1
1.6 fbk
A b0

fB raunska vrstoa betona pri pritisku u MPa

fbk odgovarajua karakteristina vrstoa - marka betona u MPa
Abo lokalno optereena povrina (Abo = ls . bs)
Ab1 povrina geometrijski slina lokalnoj sa istim teitem
Uloga jastuka je da smanji napon na kontaktu izmeu armiranog i nearmiranog betona i da omogui
sidrenje armature stuba.
Jastuk se izvodi od betona istog kvaliteta kao i stub. Njegova visina (hj) treba da je priblino jednaka

1
b s ls , ali ne manje od 30 cm niti vie od 50 cm. Duina
2
prepusta jastuka ( c ) ne treba da bude vea od njegove visine c h j .
kraoj stranici stuba (bs), tanije b s h j

tg

ht
h t min a tg a ctg
a

Prema Fuchssteiner-u je

tg ctg

ht
100 n
0. 9
1
a
fbk

fbk - marka betona (kN/m2)

n - reaktivni pritisak tla u kontaktnoj povrini sraunat bez uticaja teine temelja - neto(kN/m 2)
U literaturi je dato vie relacija kojima se izraava zavisnost veliina uglova i . Nemaki propisi DIN
1045 veliinu ugla daju u granicama definisanim na sledei nain:
1.0 tg 2.0
temelj od opeke i lomljenog kamena u krenom malteru
temelj od lomljenog kamena u cementnom malteru
temelj od otpornog obraenog kamena

tg = 2,0
tg = 1,0
tg = 1,0

Fundiranje I
Potrebna visina temelja se moe odrediti iz uslova da temeljna konzola, ukljetena u preseku uz zid,
ima graninu nosivost. Naponi zatezanja, koji nastaju pri savijanju, se poveravaju samo betonu pa je:

bz

Mu
fbzs
W

to u sreenom obliku daje:

h t a' nu

'

3
fbzs

B
B1

U prethodnim jednainama je:

Mu granina vrednost momenta savijanja u preseku uz stub
W otporni moment istog preseka ( W

B1 h 2t
)
6

fbzs - vrstoa betona na zatezanje pri savijanju (kN/m 2)

a duina konzole (prepusta)

nu reaktivni pritisak tla od graninog optereenja (kN/m 2)

B1 irina gornjeg stepenika temelja

vrstoa betona na zatezanje pri savijanju se mora odrediti prema Pravilniku za BAB u svakom
posebnom sluaju (zavisi od visine elementa).
Temelje od nearmiranog betona ne bi trebalo izvoditi od betona marke nie od 20.
2.1.3. Dimenzionisanje temelja od armiranog betona
Temelji samci od armiranog betona se koriste kada su optereenja nadtemeljne konstrukcije
znatna, kada je potrebna manja dubina fundiranja i kada je to ekonomski opravdano. Oblik poprenog
preseka temelja zavisi od njegove visine. Najee su armiranobetonski temelji u poprenom preseku
konstantne visine, ili promenljive visine sa trapezastim ili stepenastim proirenjima.

Armiranobetonski temelji se izvode preko podloge od nearmiranog betona ili podloge od

nearmiranog betona i tampon sloja ljunka.
Podloga ima ulogu da:

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

olaka montau armature temelja
sprei prljanje armature
obezbedi tano izvoenje temelja po projektovanim dimenzijama i
sprei u suvom tlu upijanje vode iz svee betonske mase.

Podloga od nearmiranog betona je marke MB 10 i debljine sloja 5 -10cm. Tampon sloja ljunka ne bi
trebalo da ima debljinu manju od 10 cm. Temelje ne treba direktno postavljati na podlogu samo od ljunka.
Radi utede visina temelja se smanjuje idui ka krajevima. Stepenasto smanjivanje visine je lake za
graenje, dok se smanjivanjem visine nagibom bolje prate trajektorije napona u samom telu temelja. Nagib
gornje povrine temelja treba da je manji od 1:4.
Oblik kontaktne povrine u osnovi zavisi od veliine i vrste optereenja i od oblika poprenog
preseka stuba.
Dimenzije gornje povrine temelja se odreuju kao i kod masivnih temelja, zavisno od dimenzija stuba
i veliine prepusta b.

Dimenzije temeljne povrine u osnovi se odreuju prema dozvoljenom optereenju tla, s tim to se
najpre odrede dimenzije na osnovu ivinih napona:
Za centrino optereenje, koristei poznati uslov

Nk G t Aq a
dobija se potrebna povrina osnove temelja:

Nk
qa SR D f

Za odnos strana temelja k=L/B > 1 dolazi se do dimenzija irine i duine temelja.
Za ekscentrino optereenje sa alternativnim uticajima, stopa je simetrina.

max

N k G t M

qa
A
W

Za poznati odnos strana stuba i temelja k=L/B > 1 dobija se u konanom obliku izraz:

k 2 (qa SR D f )B 3 kNk B 6M 0
odakle se odreuje irina temelja B, a potom i duina L.
Kada je optereenje ekscentrino sa stalnim smerom, vri se pomeranje poloaja teita kontaktne
povrine u odnosu na osovinu stuba - centrisanje temelja, koje obezbeuje ravnomerne pritiske na tlo.
Sleganje temelja u koherentnom tlu je dugotrajan proces, pa povremeno optereenje, koje je esto i
kratkotrajno, nema uticaja na sleganje (npr. stub kranske staze).

Fundiranje I
Zbog toga temelj koji je ekscentrino optereen od stalnog i povremenog optereenja a oslanja na
koherentno tlo, treba centrisati samo za stalno optereenje.

M g
Ng

Mg Hgh t
Ng

Posle centrisanja pritisci na tlo su ravnomerni, jer redukovano optereenje u teitu temeljne
povrine daje samo ukupnu vertikalnu silu Ng+Gt, gde je Gt teina temelja.
Dejstvo ukupnog optereenja daje neravnomerne pritiske na tlo, pa irinu temelja treba odrediti iz
uslova da maksimalni pritisak na tlo 1 bude u granicama dozvoljenog optereenja, a prema ranije
izvedenom izrazu:

k 2 (qa SR D f )B 3 kNk B 6M 0
Kada podlogu ini preteno nekoherentni materijal (nevezano tlo), sleganja se vrlo brzo deavaju,
dakle i pri povremenim, kratkotrajnim optereenjima. Centrisanje temelja treba sprovesti prema ukupnom
optereenju, ali tako da pri jednoznanom povremenom optereenju pritisci na tlo budu ravnomerni ili pri
dvoznanom (alternativnom) optereenju maksimalni ivini pritisci 1max i 2 max budu jednaki (sluaj
razliitih I jednakih alternativnih uticaja).

Kada je kontaktna povrina temelja u potpunosti odreena po veliini i poloaju u odnosu na stub,
potrebno je izvriti i kontrolu pritisaka na tlo.
Dimenzije temelja u poprenom preseku se odreuju prema merodavnim momentima savijanja i
transverzalnim silama uz kontrolu na probijanje temelja usled optereenja velikom koncentrisanom
silom.
Analiza stvarnog naponskog stanja u temeljnoj stopi je sloena, jer stopa predstavlja plou
oslonjenu na deformabilnu podlogu optereenu sa druge strane preko stuba. U praksi se najee
primenjuju pribline metode zasnovane na pretpostavci o linearnoj raspodeli kontaktnog pritiska.
Metoda Lsera - za centrino optereenje temelje

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Nk (L l s )
8

Nk (L l s )
2L

Nk (B b s )
8

Q v v

Nk (B b s )
2B

Prema odredbama Pravilnika za beton i armirani beton (BAB 87) za dimenzionisanje temelja se uvode
granini uticaji. Za stalno, promenljivo i ostala optereenja, granini uticaji su definisani odgovarajuim
izrazima uz odreene koeficijente sigurnosti. Konane vrednosti uticaja u ovom sluaju bie: MuI, MuII, QuIII,
QuIV. Momenti savijanja i transverzalne sile nisu ravnomerno rasporeeni po irini preseka, pa o tome
treba voditi rauna pri odreivanju statike visine i armature. U preseku I-I je:
statika visina temelja

statika visina temelja

A a

fB b1 h 0

v
100

h 0 k b
h 0 k b

Mu
fB b1

Mu
fB b l

potrebna armatura

potrebna armatura

A a

fB b1 h 0

v
100

Fundiranje I

fB raunska vrstoa betona na pritisak

kb koeficijent za dimenzionisanje
Mu granini moment u odgovarajuem armiranobetonskom preseku
b1 irina pritisnutog dela preseka (bII 3bs odnosno b1II 3ls)
mehaniki koeficijent armiranja

granica razvlaenja upotrebljenog elika.

Potrebno je jo proveriti glavne napone zatezanja usled transverzalnih sila u presecima III-III i IV-IV.

Q u
Q u

r
b1 z b1 0,9h 0

n v

Q u v
Q u v

r
b lv z b lv 0,9h 0v

r - raunska vrstoa betona pri smicanju.

Ovi izrazi se mogu koristiti i tako da se iz njih odredi potrebna statika visina temelja ako se unese
raunska vrstoa betona pri smicanju r .
Merodavni statiki uticaji M i Q za dimenzionisanje temelja se mogu sraunati preko reaktivnog
optereenja po tzv. teoriji ploa.

Reaktivno optereenje bez uticaja teine temelja (neto) iznosi:

Nk
BL

Transverzalne sile u presecima uz stub

Q n lB

Q v v n bL

Momenti savijanja u presecima u osovini temelja

M n

L L
B
2 4

MIIII n

B B
L
2 4

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Prema odredbama Pravilnika za beton i armirani beton (BAB 87) ovako sraunati statiki uticaji se
uveavaju propisanim koeficijentima sigurnosti. Tako se dobijaju njihove granine vrednosti MuI, MuII, QuIII i
QuIV prema kojima se temelj dimenzionie.
Armatura se moe rasporediti tako da se u sredinoj polovini irine B i duine L ugradi 80% armature,
a u krajnje etvrtine priblino po 10%.

Kada je prema momentima savijanja i transverzalnim silama odreena visina temelja, potrebno je
izvriti kontrolu temelja na probijanje. Kod armiranja temelja izbegava se povijanje armature. Armaturu
temelja obino ini mrea pravih ipki postavljenih u donjoj zategnutoj zoni temelja.
Armiranobetonski temelji pod optereenjem se ponaaju kao peurkaste ploe. Usled savijanja temelja
pod reaktivnim optereenjem tla pojavljuju se prsline koje se od donje zone prostiru ka bazi stuba, a obino
su pod uglom od 45o.
Probijanje temelja se ogleda u izdvajanju iz temelja tela iji se oblik kree izmeu zarubljene kupe i
zarubljene piramide. Beton se kida na bonim stranama formiranog tela, pa bi radi spreavanja probijanja
trebalo poveati visinu temelja ili ukupnu silu zatezanja poveriti armaturi.
Ako se pretpostavi formiranje zarubljene piramide sila probijanja iznosi

Np Nk A b n
Nk maksimalna eksploataciona sila koja se preko stuba prenosi na temelj

n pritisak na tlo od sile Nk

Ab povrina baze piramide u ravni armature

A b (b s 2h 0 ) (l s 2h 0 )

Fundiranje I
Glavni naponi zatezanja se javljaju po omotau zarubljene piramide ija se povrina moe
aproksimirati povrinom paralelopipeda ije su stranice (l s+ho) i (bs+ho). Za kontrolu temelja na probijanje
slui uporedni napon smicanja po omotau paralelopipeda ija je povrina:

A p 2(l s b s 2h o ) h m
a hm statika visina temelja u preseku na rastojanju ho/2 od stuba.
Uporedni napon smicanja iznosi:

Np
Ap

pa ako je njegova vrednost:

p 0 . 7 1 a
tada odgovara visina temelja i za prijem glavnih napona zatezanja nije potrebna armatura. Kada je:
p 2 b
tada se mora poveati statika visina temelja h o. U sluaju da se uporedni smiui napon p nae u
granicama:
0,7 1 a p 2 b
tada se ukupna sila zatezanja mora primiti koso povijenom armaturom.
Povrina potrebne armature iznosi:

A ak

Np
a

Dozvoljeni glavni napon zatezanja a i b navedeni su u tabeli 21. Pravilnika za beton i armirani
beton. Koeficijenti 1 i 2 prikazani su sledeim izrazima:

1 1,3 a
2 0,45 a
pri emu je:

a 1.0 za 240/360 i 340/500

a 1.3 za BR i BM

- srednja vrednost procenta armiranja po m, za presek obuhvaen donjom bazom paralelopipeda.

Srednja vrednost procenta armiranja iznosi

fa
2(l s b s 2h o )h m

fa povrina preseka ukupne armature po obimu paralelopipeda.

2.2. Temelji montanih armiranobetonskih stubova

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Temelji samci od armiranog betona esto slue za oslanjanje montanih armiranobetonskih
stubova. U cilju obezbeenja potrebne veze temelja i stuba i jednostavnije montae, gornji deo temelja ima
specijalni oblik u vidu aice.
I temelji mogu biti montani ali se najee izvode na licu mesta.

Po zavrenom graenju temelja pristupa se montai stubova. Za odravanje projektovanog

poloaja stubova koriste se pomona sredstva u vidu drvenih klinova ili raznih vrsta uloaka.
Za pogodnije centrisanje temelja, donji deo stuba se izvodi piramidalnog oblika, a na dnu aice se
ugrauje elina ploica ili deo eline cevi. Prostor izmeu zidova aice i stuba ispunjava se
sitnozrnim betonom. Najmanje rastojanje izmeu stuba i zidova aice treba da bude izmeu 5 i 10 cm,
kako bi beton mogao lake da se ugradi.
esto je neophodno to pre zavriti zemljane radove i otpoeti sa montaom nadzemnog dela
konstrukcije. Temelji se tada rade sa izdignutom ili visokopostavljenom aicom.

Meusobna veza stuba i aice moe biti izvedena kao monolitna ili nemonolitna, odnosno kao
hrapava ili glatka. ee se zahteva ostvarivanje monolitne veze koja odgovara ukljetenju, a postie se
uglavnom izradom hrapavih povrina na unutranjim zidovima aice i na noici stuba.
Dimenzije aice
Po istonoevropskoj literaturi (I.I.Ulicki), minimalna visina temelja odreena je visinom aice h i
visinom donjeg dela temelja hd koja se dobija iz uslova probijanja i mora biti najmanje 20 cm. Visina aice
iznosi:

h h st 5cm

gde je hst dubina zalaska stuba u aicu koju treba uzeti

h st l s

Fundiranje I
Pri tome je ls vea dimenzija porenog preseka stuba (duina stranice stuba). Najmanja debljina
zida aice uzima se pri vrhu i treba da bude

1
ls
5

ali ne manje od 20 cm. Radi lakeg centrisanja stuba i mogueg ugraivanja betona ispune,
unutranji zidovi aice se izvode sa nagibom 1:20 i zazorom koji u dnu aice, u odnosu na stub, iznosi 5
do 7 cm.
U domaoj literaturi razmatraju se posebno sluaj monolitne i nemonolitne veze stuba i aice. Za
monolitnu vezu potrebno je da debljina zida aice bude

10 cm d 0,5 l s
d 20 cm
Kada se radi o visini aice, potrebno je uzeti

M
< 0.15
N ls
M
2. 0
ako je
N ls

h 1.2 l s ako je
h 2 .0 l s

M moment u nivou gornje povrine aice

N poduna sila u stubu
ls duina stranice stuba u pravcu delovanja momenta M
Kada veza stuba i aice nije monolitna, a potrebno je postii odgovarajui stepen ukljetenja stuba
u temelj, dubina aice treba da bude

M
0.15 ls
N ls
M
2. 0
ako je
N ls

h 1.65 l s ako je
h 2.65 l s
Za meuvrednosti

M
visinu aice treba odrediti interpolacijom.
N ls

Proraun aice
Eksperimentalna ispitivanja, sprovedena na modelima u velikim institutima istono-evropskih zemalja i
Nemake esdesetih i sedamdesetih godina, pokazala su da karakter rada aicnog spoja stuba i temelja
uglavnom zavisi od veliine ekscentriciteta podune sile u stubu. Tako po Ulickom razlikujemo tri sluaja:

a)

Sluaj centrinog optereenja stuba (e0=0)

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Sila pritiska se preko betona ispune prenosi na zidove aice, pa pod predpostavkom da jedan
deo sile pritiska prima armatura a jedan deo beton, dobija se potrebna povrina podune armature u
zidovima aice.

Nu fB A b A a v
A b h1b1 h 2 b 2
Dobijena poduna armatura se rasporeuje ravnomerno po itavom obimu aice.
Poprena armatura se usvaja konstruktivno, a ine je zatvorene uzengije rasporeene na 1520 cm po visini aice. Ova horizontalna (poprena) armatura ima ulogu da primi zataue sile koje bi se
pojavile u zidovima aice u toku montae stubova (udar stuba u zid aice).
b)

Sluaj ekscentrino optereenog stuba (e0 < 0.3 h0)

U sluaju ekscentrinog optereenja sraunavaju se poduna i poprena armatura aice.

Povrina preseka podune armature dobija se iz momentne jednaine napisane u odnosu na teite
zategnute armature.

Nu e A a v h a A b fB 0.5 h 0 A b' fB 0.5 h a

odakle je

A a A 'a

N u e 0. 5 S f B
v ha

0.5 S A b 0.5h 0 A b' 0.5h a 0.5 (b1h 02 b 2h 2 h a )

e e 0 0.5h a
fB vrstoa betona pri pritisku
v - granica razvlaenja za odgovarajuu vrstu elika
c)

Sluaj ekscentrinog optereenja

Potrebna povrina podune armature i ovde se moe odrediti iz momentne jednaine napisane u
odnosu na teite zategnute armature.

Nu e A a v h a A b fB (h 0 d)
odakle je

A a A 'a

Nu (e h 0 d)
v ha

d rastojanje od spoljane pritisnute ivice preseka do teita pritisnute zone

Ab

Nu
- povrina pritisnute zone
fB

Za ekscentrino optereenje, naroito pri velikim ekscentricitetima, karakteristina je pojava prslina

u zidovima aice. Pored podune, ovde je neophodan proraun i poprene armature.

Fundiranje I

Iz momentne jednaine napisane u odnosu na uslovnu osu oko koje nastaje obrtanje stuba
(uslovna osa prolazi kroz take K1 i K2) sledi

Ax

Mu Hu h st Nu y
v z x

Ax povrina preseka svih ipki jedne mree koje su paralelne sa ravni savijanja (A x = 4ax)
y rastojanje od ose stuba do uslovne ose oko koje nastaje obrtanje stuba
y = 0.7 e0

y
z x
hst

ls
2

ls
l
e 0 s (taka K2)
6
2
l
pri e 0 s (taka K1)
2

pri

- zbir rastojanja od donje povrine stuba do poprenih mrea koje su postavljene po visini aice
dubina zalaska stuba u aicu

2.3. Temelji elinih stubova

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

iroka primena elinih konstrukcija u graevinarstvu nametnula je potrebu konstrukcije specijalnih
temelja ispod elinih stubova.
Ovi temelji se uglavnom izvode od armiranog betona, mada za manja optereenja mogu biti i od
nearmiranog betona.
Gornja povrina temelja treba da ima dimenzije koje e omoguiti postavljanje leine ploe
stuba, koja se za temelj privruje ankerima. Visina temelja, zavisno od duine ankera, treba da je
najmanje
min h t la

min 20

cm

Za ugraivanje ankera u temelju se ostavljaju anker kanali. Posle montae ankera oni se ispunjavaju
betonom ili drugim sintetikim vezivnim materijalom.
Preporuuje se da dimenzije anker kanala u poprenom preseku budu najmanje 20/20 cm, mada u
izvesnim sluajevima mogu biti i 10/10 cm.
Kada se sidrenje ankera predvia samo ispunjavanjem anker kanala betonom, zidove kanala treba
izvesti to hrapavije, radi bolje veza betona temelja i betona ispune. U tom cilju se moe koristiti oplata sa
lebovima.
Obezbeenje ankera od upanja moe se postii i ako se anker kanali izvedu u obliku zarubljene
piramide. Oplata za kanale se mora postaviti paljivo, tako da se kasnije lako moe izvaditi.

Sidrenje ankera se vri u betonu ili se za vee zateue sile ankeri vezuju za anker nosae.
Njihovom primenom smanjuje se duina ankera a time i visina temelja. Montiranje anker nosaa se mora
obaviti pre betoniranja temelja. Kao anker nosai koriste se ugaonici ili U profili.

Duina ankera la se odreuje na sledei nain:

Fundiranje I
1.
kada se za sidrenje koristi ispuna kanala betonom, tada je prema pravilniku za beton i armirani
beton

la

v
4 p u

prenik ankera
v minimalna granica razvlaenja elika
p dozvoljeni napon prianjanja
u koeficijent sigurnosti (u =1.8)
Za glatku armaturu, duina ankerovanja (l a) dobijena po predhodnoj formuli, poveava se za 2050% u
zavisnosti od vrste elika.
3. TRAKASTI TEMELJI ISPOD ZIDOVA
Kada je jedna dimenzija znatno vea od druge, imamo izduene temelje optereene po pravilu
linijskim optereenjem. To su temelji ispod zidova koje kratko nazivamo trakastim temeljima. Materijal za
izradu ovih temelja je armirani ili nearmirani beton, ree opeka i lomljeni kamen.
Trakasti temelji ispod zidova zajedno sa konstrukcijom zida ine jedinstvenu celinu tako da je mala
njihova savitljivost u podunom pravcu. To omoguava da se usvoji linearna raspodela kontaktnih
pritisaka.
Proraun trakastih temelja obuhvata: odreivanje potrebne irine i visine temelja, potrebne
armature, kontrolu pritisaka na tlo i kontrolu na klienje i preturanje ako je temelj optereen velikim
horizontalnim silama i momentima.

3.1. Odreivanje potrebne irine temelja

Za dimenzionisanje trakastih temelja izdvaja se lamela irine 1.0 m. Potrebne dimenzije osnove
temelja odreuju se iz uslova da maksimalni pritisak na tlo bude jednak dozvoljenom pritisku za
usvojenu dubinu fundiranja.

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Uslov ravnotee u vertikalnom pravcu glasi:

Nk G t A qa
G t - teina temelja i tla iznad njega
A - potrebna povrina osnove temelja ( B 1.0 )
Veliina G t nije poznata ali se moe napisati u obliku

G t AD f t AD f sr

t - zapreminska teina materijala temelja

- faktor prosene teine

sr - prosena zapreminska teina materijala temelja

Nk
qa sr D f

kako je A u stvari povrina lamele dimenzija B 1.0 to je potrebna irina temelja

Nk
qa sr D f

Ekscentrino optereenje raspodeljeno du trakastog temelja u optem sluaju moe biti dato kao

q (kN / m) Nk q 1.0 (kN)

m (kN / m) M m 1.0 (kNm )
h (kN / m) H h 1.0 (kN)

Maksimalni i minimalni ivini pritisak u kontaktnoj povrini temelja od datog optereenja iznose

V M Nk G t M H h t

A
W
A
W
V M Nk G t M H h t

A
W
A
W

max
min

Koristei uslov da najvei pritisak treba da bude jednak dozvoljenom optereenju tla ( max qa ) i
unosei

Fundiranje I

G t AD f sr

A B 1 .0
B 2 1. 0
W
6
Dobija se u konanom obliku jednaina

(qa sr D f )B 2 NkB 6M 0
Iz koje se direktno odeuje potrebna irina temelja.
3.2 Dimenzionisanje temelja
3.2.1 Temelji od nearmiranog betona
Trakasti temelji od nearmiranog betona mogu biti konstantne visine ili promenljive visine
stepenastog odnosno trapezastog oblika zbog utede betona.

Optereenje se od baze zida do donje povrine temelja prenosi pod uglom . Ugao je ugao
prenoenja pritisaka kroz materijal temelja.
Potrebna visina temelja se moe odrediti iz uslova da naponi zatezanja u betonu usled savijanja
temelja budu u odreenim granicama, odnosno da temeljna konzola duine (a) ima graninu nosivost. Poto
se naponi zatezanja poveravaju samo betonu, to je

bzs

Mu
fbzs
W

Mu - granina vrednost momenta savijanja za presek uz zid

1.0 h 2t
W
6 - otporni moment posmatranog preseka
fbzs vrstoa betona pri zatezanju savijanjem

tg ctg

ht

3
fbzs

nu nu

h t a nu

nu reaktivni pritisak tla od graninog optereenja (kN/m2)

fbzs (kN/m2) - vrstoa betona na zatezanje pri savijanju koja se mora odrediti prema BAB-u.
3.2.2 Temelji od armiranog betona
Trakasti temelji od armiranog betona imaju manju visinu pa zahtevaju manju dubinom fundiranja.
Zavisno od vrste tla raspodela kontaktnih pritisaka je nelinearna, ali se za praktine proraune
dozvoljava aproksimacija linearnom raspodelom.

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Ako je u optem sluaju optereenje trakastog temelja ekscentrino, reaktivni pritisci tla (bez
uticaja teine temelja) imaju neravnomernu raspodelu sa ordinatama 1n i 2n na ivicama. Usled
savijanja temeljne konzole nastaju momenti savijanja i transverzalne sile koje treba sraunati u preseku I-I
uz stub.

a2
(21n In )
6
a
P1 P2 ( 1n In )
2

MII P1e1 P2 e 2

QII

Prema odredbama pravilnika za BAB, za dimenzionisanje temelja prema teoriji graninih stanja
loma, uvode se granini uticaji MuI i QuI. Potrebna statika visina temelja je

h 0I k b

MuI
fB b I

pri emu je irina pritisnutog dela preseka bI=1.0 m.

Glavna, nosea, armatura trakastih temelja ispod zidova je poprena armatura. Potrebna povrina
armature se odreuje prema graninom momentu MuI preko poznatog izraza:

Aa

fB _ b1h 0

v 100

Poduna armatura se usvaja konstruktivno.

Za presek I-I uz zid potrebno izvriti i kontrolu glavnih napona zatezanja usled transverzalnih sila.

nI

QuI
QuI

r
bI z 1.0 0.9 h 0I

Fundiranje I

r raunska vrstoa betona pri smicanju.

Kontrola temelja na probijanje kod trakastih temelja se svodi na kontrolu glavnih napona
zatezanja, odnosno smiuih napona, u preseku na rastojanju h0/2 od zida.

Smiui napon u posmatranom preseku iznosi

Q'
Q'
p

0.7 1 a
b I z 1 . 0 0 .9 h m
Q _ umanjena transverzalna sila sraunata za eksploataciono optereenje

Q'

1
n (B b z 2h0 )
2

hm - statika visina temelja u preseku na rastojanju h 0/2 od zida

Armiranobetonski trakasti temelji se izvode od betona marke MB 20 do MB 30. Grade se na
predhodno pripremljenoj podlozi od nearmiranog betona ispod koje se u odreenim uslovima izvodi
tampon sloj ljunka.

Za temelj promenljive visine, najmanja visina u poprenom preseku temelja treba da bude 15 cm.
Nagib gornje povrine temelja ne treba da bude vei od priblino 1: 4. Ovako blagi nagib ne zahteva oplatu
jer se svea betonska masa dri u tom nagibu. Proirenja pored zida na gornjoj povrini temelja veliine 5
10cm treba da omogue projektovani poloaj zida u sluaju nastalih greaka u izvoenju temelja i
postavljanje oplate zida.

3.3 Kontrola stabilnosti temelja

Temelji pojedinih objekata kao to su: potporni zidovi, obalni mostovski stubovi i gravitacione
brane, treba da prenesu i znatne horizontalne sile.

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Posle odreivanja potrebnih dimenzija temelja treba prekontrolisati njihovu stabilnost na
preturanje i klienje. Kontrola stabilnosti se mora sprovesti za najnepovoljnije faze optereenja, bilo u toku
graenja ili eksploatacije.

Kontrola stabilnosti u pogledu preturanja podrazumeva sraunavanje faktora sigurnosti

Fsp

Ms
Mp

Ms - ukupan momenat stabilnosti

Mp - ukupan momenat preturanja
Kontrola stabilnosti u pogledu klienja podrazumeva sraunavanje faktora sigurnosti

Fsk

T
H

T - zbir svih sila trenja koje se javljaju u toku klienja, najee je T f V

H - zbir horizontalnih projekcija svih sila koje deluju na temelj
Koeficijent trenja na kontaktu temelja i tla zavisi od vrste tla i obino se uzima
f tg
Prema naim tehnikim normativima dobijena vrednost faktora sigurnosti treba da bude vea od 1,50.
TEMELJNI NOSAI (KONTRAGREDE)
Temeljni nosai su zajedniki temelji za vie stubova u nizu. To je ekonominije reenje od
pojedinanih temelja ispod stubova, koji bi se u sluaju slabo nosivog tla, a veeg optereenja i manjeg
razmaka izmeu stubova, dodirivali ili ak preklapali.
Zajedniki temelji imaju prednost nad temeljima samcima i u sluaju kada je objekat nad temeljima
osetljiv na neravnomerna sleganja. Ovakvi temelji imaju odgovarajuu podunu krutost, to poveava
krutost cele konstrukcije, pa se razlike u sleganjima smanjuju.
Za dimenzionisanje temelja potrebno je poznavanje unutranjih sila du samog temelja. Veliine tih
sila zavise od raspodele napona u kontaktnoj povrini, pri emu veliku ulogu igra krutost temelja.

Fundiranje I

a)linearna;

b)za savitljive (deformabilne) temeljne nosae;

b)za krute temeljne nosae

Za ocenu krutosti temelja koristi se koeficijent krutosti

Eb ht
K

12E s L

Temelj istih dimenzija i istog optereenja ima veu krutost ako se nalazi u tlu vee stiljivosti i ima
manju krutost ako se nalazi u tlu manje stiljivosti.
Temeljna konstrukcija se moe smatrati apsolutno krutom ako je koeficijent krutosti K > 0,4.
Deformacije temelja se u tom sluaju mogu zanemariti u odnosu na deformacije tla. U suprotnom, radi se o
savitljivim deformabilnim temeljima.
Temeljni nosai se mogu proraunavati na vie naina, zavisno od uvedenih pretpostavki o raspodeli
kontaktnih pritisaka i o osobinama i ponaanju tla pod optereenjem. Najee se u praksi koristi
jednostavan postupak prorauna sa linearnom raspodelom kontaktnog pritiska.
Uobiajeni redosled prorauna temeljnih nosaa sa ovakvom raspodelom kontaktnog pritiska polazi od
odreivanja potrebne kontaktne povrine, definisanja presenih sila du nosaa, a zavrava se izborom
odgovarajueg poprenog preseka i dimenzionisanjem nosaa.
Potrebne dimenzije osnove temelja
Temeljni nosa u osnovi ima duinu L i irinu B. Prepusti izvan krajnjih stubova treba da imaju duinu

a (0.25 0.3) l
gde je l najvee rastojanje izmeu stubova koji se oslanjaju na temelj.
Optereenje temelja u osnovi moe da bude centrino i ekscentrino. Ako je optereenje centrino,
tj. rezultanta ukupnog optereenja deluje u teitu temeljne povrine, tada je kontaktni pritisak

G t P
qa
B L

Koristei ve poznati izraz za teinu temelja G t B L D f sr , dobija se:

P
qa sr D f

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Centrino optereenje temelja se moe postii izborom prepusta temeljnog nosaa. Ako se usvoji
prepust a1 na levom kraju i srauna poloaj rezultante u odnosu na osu prvog stuba, dobie se:

R r Pi e i
Pi e i
r
R
R = Pi rezultanta sila koje deluju na temelj
Pi sile u stubovima
ei rastojanja sila Pi od ose u odnosu na koju se rauna poloaj rezultante

Da bi temeljni nosa bio centrino optereen, teite se mora nalaziti na rastojanju L/2 od levog kraja,
pa je:

L
a1 r
2
L 2(a1 r )

a 2 L (a1 l)
Kada je odreena duina L, lako je odrediti potrebnu irinu temelja B. Treba teiti da temeljni nosa
bude centrino optereen, a u sluaju stalnog optereenja taj uslov je obavezan.
Za ekscentrino optereenje pritisci na tlo su neravnomerni i iznose:

max/ min

G t Pi 6R e r

BL
BL2

pri emu treba da bude max q a i min 0 .

Gt teina temelja i tla iznad temelja
R = Pi ukupno spoljanje optereenje
er ekscentricitet spoljanjeg optereenja R u odnosu na teite kontaktne povrine temelja

max

Fundiranje I
Potrebna irina temeljnog nosaa za ekscentrino optereenje moe se odrediti iz uslova da je
qa , koji u sreenom obliku glasi

k 2 ( qa sr D f )B 3 kRB 6MT 0
L
k
M T R e r ;
R Pi
;
B
Temelj moe biti ekscentino optereen a onemoguena je izrada prepusta potrebne duine. U
takvim okolnostima, ako se zahteva da pritisci na tlo budu ravnomerni, osnova temelja je promenljive
irine, najee trapezastog ili stepenastog oblika. Na taj nain se postie da se teite osnove temelja
poklopi sa napadnom takom rezultante.

Potrebna povrina u osnovi se odreuje po izrazu za centrino pritisnutr temelje

A pot

Pi
qa sr D f

Za utvrenu duinu temelja L i sraunatu ukupnu povrinu osnove Apot, nepoznate irine B1 i B2 se
mogu odrediti iz sledeih uslova (dve jednaine sa dve nepoznate):
a)

za trapezni oblik
- poloaj teita

s a1 r
- povrina osnove

b)

L 2B 2 B1

3 B1 B 2

A A pot 0.5(B1 B 2 ) L

za stepenasti oblik
- poloaj teita

s a1 r
- povrina osnove

L21 (B1 B 2 ) B 2L2

L1(B1 B 2 ) B 2L

A A pot B1L1 B 2 (L L1 )

Da bi iz navedenih uslova mogle da budu odreene irine B1 i B2 treba da bude usvojena duina L1
proirenog dela osnove
Dimenzionisanje temeljnog nosaa

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Za dimenzionisanje temeljnog nosaa potrebno je sraunati statike uticaje i u podunom i u
poprenom pravcu. Statiki uticaji po duini temeljnog nosaa sraunavaju se u zavisnosti od izabranog
statikog sistema.
Kada su definisane sile koje deluju na temeljni nosa i njima odgovarajui otpori tla, temeljni
nosa je statiki odreen.

U posmatranom preseku , koji se nalazi na rastojanju x od levog kraja temeljnog nosaa,

transverzalne sile i momenti savijanja e iznositi:

Q x n x P1

Mx n x

x
P1( x a1 )
2

Pri tome je n reaktivno optereenje bez uticaja teine temeljnog nosaa ( n

Pi
).
L

U poprenom preseku temeljnog nosaa razlikuju se dva karakteristina elementa: rebro i temeljna
ploa. Ovakav oblik poprenog preseka odgovara najmanjem utroku materijala za izradu temeljnog
nosaa, a istovremeno obezbeuje potrebnu sigurnost temelja s obzirom na statike uticaje.

irina rebra je vea od irine stuba za 10 do 20 cm, tako da se pri konstruisanju temelja polazi od
poznate irine rebra bo. Visina temelja ht se odreuje prema merodavnom momentu savijanja i
trasverzalnoj sili, a konano usvaja vea dobijena vrednost. Statika visina temelja, koju direktno
odreujemo, iznosi

h0M k b

Mu
fB b 0

odnosno

h 0Q

Qu
0.9 b 0 r

Fundiranje I
Mu granina vrednost momenta savijanja iz dijagrama presenih sila uzeta ispod stuba
Qu granina vrednost transverzalne sile iz dijagrama presenih sila uzeta ispod stuba (uzeta vea po
apsolutnoj vrednosti)
r raunska vrstoa betona pri smicanju
fB raunska vrstoa betona pri pritisku
Visina temeljne ploe se odreuje prema momentu savijanja u najnepovoljnijem preseku. Za 1.0 m
duine, moment savijanja je:

MII

n (B b 0 ) 2
8

pa je statika visina temeljne ploe data izrazom:

h 0p k b

MuI
fB b1I

Jasno je da je MuI granina vrednost momenta savijanja za presek I-I a b1I = 1.0m. Transverzalna sila u
preseku I-I odreena je izrazom:

QII

n (B b 0 )
2

pri emu treba na osnovu njene granine vrednosti Q uI izvriti kontrolu smiueg napona:

nI

Q uI
r
0.9 h 0p b1I

U skladu sa statikim uticajima za poduni pravac odreuje se poduna armatura, dok se prema
momentu savijanja za presek I-I u poprenom pravcu, odreuje poprena aramatura.

Primer prorauna
Projektom je predvien zajedniki temelj za tri stuba ija je dispozicija data skicom. Stubovi su poprenog
preseka 45/45 cm optereeni silama:
P1 = 1200 kN, P2 = 900 kN i P3 = 1500
Temelj je od armiranog betona MB 30 fundiran na dubini D f = 2,3 m. Doputeni napon na tlo na
dubini fundiranja iznosi 180 kN/m2.
Potrebno je odrediti dimenzije temelja u osnovi tako da pritisci na tlo budu ravnomerni. Prema
dobijenim dimenzijama treba odrediti merodavne uticaje za dimenzionisanje temeljnog nosaa.

Potrebne dimenzije temelja u osnovi

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

Kako je duina temeljnog nosaa, kao i duina prepusta, ograniena susednim objektima, mora biti
usvojena promenljiva irina temeljnog nosaa, da bi kontaktni pritisci bili ravnomerni. Usvojeni oblik osnove
temelja prikazan je skicom.
a) potrebna povrina osnove temelja

A pot

Pi
1200 900 1500

26,86 m2
qa sr Df
180 20 2,30

b) veliina i poloaj rezultante:

3

R P1 1200 900 1500 3600 kN

i 1

R r P2 6,0 P3 10,5

900 6,0 1500 10,5

5,875 m
3600

s a1 r 1,0 5,875 6,875 m

c) potrebna irina temelja B1 i B2

Rezultanta ukupnog optereenja treba da deluje u teitu temeljne povrine. Za odreivanje irine
temeljnog nosaa B1 i B2 bie koriena dva uslova. Prvim uslovom izraena je povrina osnove temelja, a
drugim poloaj teita te povrine. Prema oznakama sa skice sledi:

A B1 L1 B2 L L1 26,86 m2

B1L1 0,5L1 B2 L L1 0,5 L1 L

6,875 m
B1L1 B2 L L1

Ako se unesu vrednostii L1 = 6,00 m i L=12,50 m dobie se:B1 = 1,70 m i B2 = 2,55 m

Odreivanje merodavnih statikih uticaja za dimenzionisanje temelja
c) kontaktni ptritisci na tlo

A B1L1 B2 L L1 26,775 m2

Fundiranje I

R GT 3600 26,775 20 2,3

180,45 kN / m2
A
26,775

180,45 kN / m2 qa 180 kN / m2
e) reaktivno optereenje tla
R
3600
q

134,45 kN / m 2
A 26,775

q1 134,45 1,70 228,565 kN / m'

q 2 134,45 2,55 342,848 kN / m'

f) transverzalne sile u karakteristinim takama

To 0

T1L 228,565 1,0 228,565 kN

T1D 228,565 1,0 1200 971,435 kN
TS 228,565 6,0 1200 171,390 kN

T2L 228,565 6,0 342,848 1,0 1200 514,238 kN

T2D 514,238 900 385,762 kN
T3L 385,762 342,848 4,5 1157 ,05 kN
T3D 342,848 kN

Tk 0 kN
g) momentii savijanja u karakteristinim takama

Mo 0

M1 228,565 1,0 0,5 114,28 kNm

M2 228,565 6,0 4,0 1200 6,0 342,848 1,0 0,5 1543.02kNm
M3 342,848 1,0 0,5 171,424 kNm
U polju izmeu stubova 1 i 2

Tx1 0 228,5651,0 x 1200 0 x 4,25 m

Mmax 12 228,565 5,25 0,5 5,25 1200 4,25

Mmax 12 1950,09 kNm

U polju izmeu stubova 2 i 3

Tx 2 0

Proraun i konstrukcija plitkih temelja

228,565 6,0 342,848 x 5 1200 900 0

x 7,125 m

Mmax 2 3 228,565 6,0 5,125 342,848 2,125

0,5 2,125 1200 7,125 900 1,125

Mmax 2 3 1760,04 kNm

h) dijagrami transverzalnih sila, i momenata savijanja po duini nosaa

i) merodavni statiki uticaji za dimenzionisanje

Za odreivanje statike visine temeljnog nosaa merodavni statiki uticaji sa dijagrama M i T su:

M M3 171,424 kNm
T T3L 1157 ,05 kNm
Za kontrolu temeljnog nosaa na uticaj momenata savijanja u rasponu izmeu stubova merodavna
vrednost je:

M 1950,09 kNm
U poprenom pravcu, merodavne vrednosti momenata savijanja i transverzalnih sila za odreivanje
visine temeljne ploe i potrebne armature se odreuju u preseku

Q 134,45 1,0
Q 134,45 kN / m'

Fundiranje I

M 134,45 1,00 0,5 1,00

M 67,225 kNm / m'