I PROCES PLANSKE NABAVKE

1. Predvianje tranje (trendovi, serije)

Jednostavni zadatak regresiona prava

y 0 1 x

2. Planiranje projekta

Idejni projekat (cilj, dogaaj, aktivnost)

Mreno planiranje (oekivano vreme, kritini put, vremenska rezerva)
PERT (optimist, pesimistino, oekivano vreme)
CMM (obino i skraeno vreme i trokovi)

3. Investicije

Interna stopa rentabilnosti

Kupovina nove maine (godinji neto priliv, neto sadanja vrednost)
Zamena maine (CNP, NSV)

4.
Serija

Kapacitet

Razmetaj lokacija

Trokovi po komadu
Progresivni trokovi
koeficijent P
Degresivni trokovi
koeficijent D
Optimalna serija -

Rezerva kapaciteta
Prosena iskorienost
kapaciteta
Ukupni trokovi
kapaciteta

Ocena poveanja prihoda

Ocean za pojedine
lokacije
Transportna metoda (3
pogona, 4 magacina)

5. Pripremanje Plana realizacije

ZADACI
1.

Postupak predvianja tranje sa regresijom vremenske serije, u realizovanju prodaje nekog

proizvoda (postoje podaci o ranijoj prodaji u 8 tromeseja)
n
1
2
3
4
5
6
7
8

Xi
3
4
5
6
7
8
9
10
52

Yi
57,4
58,5
59,5
62,5
66,0
68,4
71,3
75,5
519,1

Xi2
9
16
25
36
49
64
81
100
380

XiYi
172,2
234,0
297,5
375,0
462,0
547,2
641,7
755,0
3484,6

y 0 1 x

X 2 Y X XY
0 =
2
n X 2 X

0=

1=

380 519,1 52 3484,6 16058,8

47,8
8 380 52 2
336

n XY X Y
2
n X 2 X

1=

8 3484,6 52 519,1 883,6

2,63
8 380 52 2
336

y = 47,8 + 2,63x
2.

Mreno planiranje projekta

Pripremiti postupak mrenog planiranja projekta ije su aktivnosti (1-2, 1-3, 2-3, 2-4, 3-4),
dogaaji (1, 2, 3, 4) i mogua procenjena vremena izvrenja aktivnosti T 12=3, T13=4, T23=2,
T24=2 dana.

Vreme najmanje pojave dogaaja

E1 = 0

unapred:

E2 = max (E1 + T12) = 0 + 3 = 3

E3 = max (E1 + T13 ; E2 + T23) = max (0 + 4 ; 3 + 2) = 5
E4 = max (E2 + T24 ; E3 + T34) = max (3 + 5 ; 5 + 2) = 8

Vreme najkasnije pojave dogaaja

unatrag:

L4 (E4) = 8 polazno
L3 = min (L4 T34) = min (8 2) = 6
L2 = min (L4 T24 ; L3 T23) = min (8 5 ; 6 2) = 3
L1 = min (L3 T13 ; L2 T12) = min (6 4 ; 3 3) = 0

Kritini put aktivnosti 1 2 4 (sa najveom sumom vremena = 8)

Vremenske rezerve
L1 E1 = 0 0 = 0
L2 E2 = 3 3 = 0

L3 E3 = 6 5 = 1
L4 E4 = 8 8 = 0

Dakle vreme nastupanja dogaaja broj 3 moe se pomeriti za 1 dan bez uticaja na vreme
zavretka projekta, to se moe koristiti ili za produenje aktivnosti 2 3 za 1 dan ili za
produenje aktivnosti 1 3 za 2 dana.
3.

PERT planiranje projekta

Treba primeniti postupak PERT planiranja projekta ije su aktivnosti (1-2, 1-3, 2-3, 2-4, 3-4),
dogaaji (1, 2, 3, 4) i mogua procenjena optimistika (O), verovatna (V) i pesimistika (P)
vremena izvrenja aktivnosti (O,V,P) = (2,4,8); (1,2,3); (3,4,8); (2,4,7); (1,3,5) radnih dana.
Za svaku aktivnost izraunava se oekivano vreme izvrenja:
2 44 8
4,33
6
2 44 7
4,17
E24 =
6

E12 =

1 4 2 3
2
6
1 43 5
3
E34 =
6

E13 =

E23 =

3 448
4,5
6

Izraunavaju se vremena najmanje pojave dogaaja (proraunom vremena projekta unapred):

E1 = 0
E2 = max (E1 + 4,33) = 4,33
E3 = max (E1 + 2 ; E2 + 4,5) = max (0 + 2 ; 4,33 + 4,5) = 8,83
E4 = max (E2 + 4,17 ; E3 + 3) = max (4,33 + 4,17 ; 8,83 + 3) = 11,83
Utvruje se kritini put 1 2 3 4 sa najveom duinom trajanja 11,83 dana.
Izraunava se varijansa odstupanja svih aktivnosti:
Pij Oij
ij =
6

8 2

72

122 =
242 =

3 1

5 1

=1

132 =

= 0,694

342 =

83

= 0,111

232 =

= 0,444

dana.

= 0,694

Izraunava se varijansa odstupanja ukupnog vremena projekta, kao suma varijansi na kritinom
putu:
122 + 232 + 342 = 1 + 0,694 + 0,444 = 2,138 dana.

4.

Procenjeno ukupno vreme projekta iznosi: 11,89 dana sa varijansom 2 = 2,138 dana ili
standardnom devijacijom = 1,462.

CPM planiranje
Treba primenom postupka CPM planiranja projekta ije su aktivnosti (1-2, 1-3,1-4, 2-4, 3-4) i
dogaaja (1, 2, 3, 4), dok su procenjena vremena i trokovi izvrenja aktivnosti projekta
prikazani u tabeli:
Aktivnost
ij
1-2
1-3
1-4

Vreme (dana)
TNij
TMij
3
1
2
1
6
4

Trokovi ($)
CNij
CMij
40
80
50
120
100
140

2-4
3-4
UKUPNO

4
3

2
1

TNij normalno vreme

TMij minimalno vreme

80
60
330

130
140
610

CNij trokovi za normalno vreme

CMij trokovi za minimalno vreme

Izraunava se vreme najmanje pojave dogaaja:

E1 = 0
E2 = E1 + 3 = 3
E3 = E1 + 2 = 2
E4 = max (E2 + 4 ; E3 + 3 ; E1 + 6) = max (3 + 4 ; 2 + 3 ; 0 + 6) = max (7 ; 5 ; 6) = 7
Utvren je niz aktivnosti 1 2 4 sa najveom sumom vremena E4 = 7 dana to je kritini put.
Procenjena minimalna vremena za aktivnosti na kritinom putu (1 2 4) ukazuju da se
normalno vreme za aktivnosti 1-2 moe skratiti na TN 12 = 1 dan ili da se normalno za aktivnosti
2-4 moe skratiti na TN24 = 2 dana.
Dnevni trokovi za ove aktivnosti iznose:
C12 =

80 40
20 $ na dan
3 1

C24 =

130 80
25 $ na dan
42

Prihvata se skraenje aktivnosti 1-2, zbog manjih trokova.

5.

Treba primeniti postupak utvrivanja interne stope rentabilnosti (povratka) uz planirano

investiciono ulaganje od 5000 $, uz dohodak od 3000 $ u 1. godini, 2000 $ u 2. godini i od 2.500
$ u 3. godini i uz interne stope od 20 % i od 30 %.
I = 5000 $,

C1 = 3000 $,

C2 = 2000 $,

C3 = 2500 $

Neka je PIRR = 20 %, moe se izraunati potrebna investicija:

I1 =

3000
2000
2500

5335,63$
2
1 0,2 1 0,2
1 0,2 3

Kako je dobijena vrednost vea od planiranog ulaganja mora se smanjiti vrednost na desnoj
strani jednaine, pa se posle nove pretpostavke, PIRR = 30 %, dobija:
I1 =

3000
2000
2500

4629,03$
2
1 0,3 1 0,3
1 0,3 3

Sada dobijena vrednost je manja od planirano ulaganja i to znai da je prava vrednost PIRR
izmeu 20 % i 30 %. Kolika je ta vrednost?
5335,63 5000

PIRR = 0,2 + 5335,6 4629,03 0,3 0,2 0,2475

6.

Treba primeniti postupak analiziranja investicije kupovine nove maine ija je cena 50.000 $,
vek trajanja 5 godina i likvidaciona vrednost 10.000 $ posle 5 godina uz internu stopu
rentabilnosti od 15 %. Sa mainom e se ostvariti godinji prihod od 11.000 $ pre oporezivanja.
Pretpostavlja se: procenat poreza na prihod od 50 %, linearna amortizacija od 8000 $ i procenat
dodatne povlastice zbog ulaganja nove investicije od 10 %.
Postavka:
I investicija = 50.000 $
L likvidaciona vrednost = 10.000 $
CG godinji prihod = 11.000 $
P1 porez na prihod = 50 %

N vek = 5 godina
PIRR stopa rentabilnosti = 15 %
A amortizacija = 8.000 $
P2 povlastice = 10 %.

Izraunava se godinji neto priliv u 1. godini, posle odliva novane vrednosti (plaanje
amortizacije A i godinjeg dodatnog poreza P1) i priliva novane vrednosti (godinji prihod CG,
dodatna povlastica zbog ulaganja nove investicije P2):
GNP1 = 11.000 (11.000 8.000)0,5 + 50.0000,1 = 14.500 $.
Izraunava se godinji neto priliv u 2., 3. i 4. godini:
GNP2,3,4 = 11.000 (11.000 8.000)0,5 = 9.500 $.
Izraunava se godinji neto priliv u poslednjoj (petoj) godini:
GNP2,3,4 = 11.000 (11.000 8.000)0,5 + 10.000 = 19.500 $.
Koristei dobijene novane vrednosti izraunata je neto sadanja vrednost uz zadatu internu
stopu rentabilnosti PIRR = 15 %.

NSV = - 50.000 +

14.500
9.500
9.500
9.500
19.500

8.834,95$
2
3
4
1 0,15 1 0,15
1 0,15 1 0,15 1 0,15 5

Kako je dobijena neto sadanja vrednost negativna zakljuuje se da investicija nije isplativa uz
zadatu stopu rentabilnosti PIRR, pa se ide na izraunavanje neto sadanje vrednosti uz manju
stopu rentabilnosti PIRR = 10 % (odnosno 0,1).
Napomena: ovo neka probaju studenti. Poto e se dobiti opet negativna neto sadanja vrednost,
ide se dalje sa internom stopom rentabilnosti od 5 % (PIRR = 0,05).
7.

Treba primeniti postupak analiziranja investicije, zamene automobila starog 5 godina sa

novijim automobilom starim samo dve godine. Ako se sada automobil ne zameni pretpostavlja se
da e se koristiti jo tri naredne godine.
Nov automobil kota 5.000 $, ali ako se zameni za stari automobil onda kota samo 2.000 $, dok
posle 3 godine bie vredan 3.000 $.
Stari automobil je sada vredan 3.000 $ a posle 3 godine bie vredan 1.400 $.
U sledeoj tabeli dat je pregled svih ostalih trokova:
Vrste
trokova
za
odravanje
za gume
za benzin i
ulje
za
registraciju

Godinji trokovi kod zadravanja Godinji trokovi kod kupovine

starog automobila
novog automobila
1. godina 2. godina 3. godina
1. godina
2. godina
3. godina
200
250
300
50
150
200
200
600

600

600

400

400

400

150

125

100

250

200

150

1150

975

1000

700

750

750

Investiciona zamena automobila I = 2.000 $.

Vek trajanja zamenjenog automobila N = 3 godine.
Likvidaciona vrednost zamenjenog automobila L1 = 3.000 $.
Likvidaciona vrednost starog automobila L2 = 1.400 $.
Interna stopa rentabilnosti PIRR = 15 %.
Izraunat je godinji neto priliv u 1. godini kao razlika ukupnoh trokova zadravanja starog
automobila i ukupnih trokova zamenjenog automobila:

1150 $ 700 $ = 450 $

Izraunat je godinji neto priliv u 2. godini:
975 $ 750 $ = 225 $
Izraunat je godinji neto priliv u 3. godini:
1000 $ 750 $ = 250 $ , uz
likvidacijsku vrednost zamenjenog automobila koja je vea od one za stari automobil
3000 $ 1400 $ = 1600 $
Koristei dobijene novane vrednosti izraunata je neto sadanja vrednost uz zadatu internu
stopu rentabilnosti PIRR = 0,15 (15 %).
NSV = - 2.000 +

450
225
250
1600

222,18$
2
3
1 0,15 1 0,15
1 0,15 1 0,15 4

Kako je dobijena negativna vrednost, zakljuak je da investicija nije isplativa sa zadataom

internom stopom renatabilnosti (PIRR = 0,15), pa se ide na niu stopu rentabilnosti (PIRR =
0,1).
Napomena: ovo neka probaju studenti. Iz raunice e se videti da vrednost interne stope
rentabilnosti lei izmeu 5 % i 10 %, pa se interpolacijom dolazi do tane vrednosti.
(za 5 % bie 230,74 $; za 10 % bie 15,04 $)
PIRR = 5 +

8.

230,74 0
10 5 9,69%
230,74 15,04

Treba odrediti veliinu serije proizvoda, primenom postupka izraunavanja optimalne

veliine serije, za sledee poznate vrednosti:
tA trokovi amortizacije osnovnih sredstava = 500 dinara po komadu (din/kom).
tM trokovi materijala za proizvod = 3000 din/kom.
tR trokovi angaovanih radnika u izradi = 20 din/h.
tP trokovi angaovanih radnika u pripremi proizvoda = 20 din/ser.
V vreme angaovanja radnika = 30 h/kom.
VP vreme pripreme izrade serije = 150 h/ser.
K godinja kamatna stopa banke na kredit = 7 %.
Izraunati su trokovi realizovanja primerka proizvoda:
tK = tA + tM + V tR = 500 + 3000 + 3020 = 4100 din/kom.

Izraunat je koeficijent progresivnih trokova realizovanja:

P=

K t M 0,07 3000

17,5din / kom / kom / ser

12
12

Izraunat je koeficijent degresivnih trokova realizovanja proizvoda:

D = VP tP = 15020 = 3000 din/ser.
Analitiko reenje daje optimalnu veliinu serije rezultata procesa:
Q

3000
13 kom/ser
17,5

Za grafiko prikazivanje rauna se:

tP = VPQ (din/kom); Q = 1, 2, ..., 14 (kom).
tD = D/Q
t = tP + tD (din/kom)
9.

Treba primeniti postupak prorauna pogodne veliine kapaciteta trgovine bojom koja
procenjuje da e prodati:
K1 = 100 hiljada litara sa verovatnoom 0,1 (p1)
K2 = 110 hiljada litara sa verovatnoom 0,2 (p2)
K3 = 120 hiljada litara sa verovatnoom 0,3 (p3)
K4 = 130 hiljada litara sa verovatnoom 0,3 (p4)
K5 = 140 hiljada litara sa verovatnoom 0,1 (p5)
Trgovina bojom je predviena za prodaju oko 130 hiljada (K) litara. Za svakih neprodatih 100
hiljada litara izgubljeni prihod iznosi 100.000 $ a za izgradnju kapaciteta za svakih 100 litara
treba izdvojiti po 5.000 $.
Broj procena je N = 5, trokovi izgradnje T1000 = 100.000 $ i gubici prihoda G100 = 5.000 $.
Izraunata je rezerva kapaciteta:
Rk = 130 [(0,1100) + (0,2110) + (0,3120) + (0,3130) + (0,1140)] = 9 hiljada litara.
Izraunata je verovatnoa neiskorienosti kapaciteta:
VNK = 0,1 +0,2 + 0,3 = 0,6 (za kapacitete koji su manji od zahtevanog).
Izraunata je prosena iskorienost kapaciteta:

PIK =

0,1 100 0,2110 0,3120 0,3130 0,1140

93,07%
130
130
130
130
130

Izraunati su ukupni trokovi kapaciteta od 100 hiljada:

UTK100 = (1005.000) + 100.000 [(00,1) + (100,2) + (200,3) + (300,3) + (400,1)] =
2.600.000 $.
Izraunati su ukupni trokovi kapaciteta od 110 hiljada:
UTK110 = (1105.000) + 100.000 [(00,1) + (00,2) + (100,3) + (200,3) + (300,1)] =
1.750.000 $.
Izraunati su ukupni trokovi kapaciteta od 120 hiljada:
UTK120 = (1205.000) + 100.000 [(00,1) + (00,2) + (00,3) + (100,3) + (200,1)] =
1.100.000 $.
Izraunati su ukupni trokovi kapaciteta od 130 hiljada:
UTK130 = (1305.000) + 100.000 [(00,1) + (00,2) + (00,3) + (00,3) + (100,1)] = 750.000
$.
Izraunati su ukupni trokovi kapaciteta od 140 hiljada:
UTK140 = (1405.000) + 100.000 [(00,1) + (00,2) + (00,3) + (00,3) + (00,1)] = 700.000$.
Dobijeno je da su najmanji ukupni trokovi od 700.000 $ za izgradnju pogodne veliine
kapaciteta od 140 hiljada litara.
10.

Treba pripremiti postupak planiranja lokacije jednog kioska blizu kole za ake na jednoj od
tri lokacije, koristei se dobijenim podacima procenjivanja (izvrsno 10, vrlo dobro 8, dobro
6, dovoljno 4 i nedovoljno 2).
Faktor
A
B
C
D
E
F
G

Opis faktora
ivotni standard
Primanja radnika
Podrka optine
Podrka kole
Udaljenost kupca
Udaljenost isporuioca
Poveanje prihoda

1
10
6
8
4
8
2
10.000$

Lokacije
2
6
2
6
10
2
6
15.000$

Izraunate su ocene za poveanje prihoda na pojedinim lokacijama:

Vrednost
3
2
10
2
6
10
8
20.000$

30
10
5
15
10
10
20

Formula: OPPi = 10

PPi
, i = 1, 2 i 3.
PPmax

10.000
7
15.000
15.000
10
OPP2 = 10
15.000
12.000
8
OPP3 = 10
15.000

OPP1 = 10

Izraunate su ocene za pojedine lokacije:

O1 = 1030 + 610 + 85 + 415 + 810 + 210 + 720 = 700
O2 = 630 + 210 + 65 + 1015 + 210 + 610 + 1020 = 680
O3 = 230 + 1010 + 25 + 615 + 1010 + 810 + 820 = 660
Ispada da je najpogodnija lokacija O1 (ocena 700).
11.

Treba primeniti postupak planiranja 3 lokacije proizvodnog pogona i 4 lokacije magacina

kako bi se postigao transport uz minimalne trokove. Podacu su dati u prvoj tabeli:

Pogoni
Treba
Razlika

1
2
3

Magacin
1
2
2
2
5
9
6
4
20 15

Ima
3
0
8
3
20

4
4
3
2
5

Razlika

25
25
10

Tij jedinani trokovi otpreme iz lokacije pogona u magacin.

II PROCES TEHNOLOKE PRIPREME

1. Donoenje odluke za planiranje tehnolokog procesa.
2. Planiranje operacije i uravnoteenje tehnolokih procesa:

uoava se zadati oblik i karakteristike proizvoda

identifikuje se potreban tehnoloki proces obrade (montae, itd)
vri se planiranje proizvodnih operacija tehnolokih procesa obrade (montae i sl.)

Postupak uravnoteenja operacija tehnolokog procesa:

uravnoteenje prema datim vremenima

projektuje se ema tehnolokog procesa sa operacijama
izraunava se vreme ciklusa prema vremenu najdue operacije
izraunava se najmanji broj radnih mesta prema formuli: Nmin = T/C
rasporeuju se operacije prema broju prethodnih operacija, poevi od operacije sa
najmanjim brojem prethodnika
vri se grupisanje moguih operacija po radnim mestima (N) uz dopunjavanje
vremena do izabranog vremenskog ciklusa (C)
izraunava se efekat uravnoteenja operacija tehnikog procesa prema formuli:
u=

T
100
NC

analizira se dobijeni efekat uravnoteenja operacija tehnolokog procesa u odnosu na

idealno uravnoteenje (100 %) i po potrebi vri se projektovanje nove eme
tehnolokog procesa sa operacijama

3. Planiranje rasporeda radnih sredstava

izraunavaju se trokovi putovanja i transporta izmeu pojedinih pogona

za izmenjeni raspored pogona izraunavaju se trokovi putovanja i transporta izmeu
pogona
utvruje se razlika u trokovima

4. Agregatno planiranje

planiranje potrebnih radnika, zaliha i trokova u realizovanju procesa proizvodnje

primenom strategije agregatnog planiranja sa taktikom:
-

zadovoljenje tranje
odravanje broja radnika

5. Pripremanje tehnolokog postupka sa tehnolokim operacijama (na obrascu)

ZADACI
12.

Treba uravnoteiti operacije tehnolokog procesa u realizovanju montae tricikla na liniji, sa

osnovnim vremenima (t0).
Operacija
Oznaka

Naziv operacije

010

priprema montae na liniji

020

montaa levog toka

u sklop okvira i kontrolisanje

030

montaa desnog toka

u sklop okvira i kontrolisanje

040

montaa prednjeg toka

u viljuku i kontrolisanje

050
060
070
080
090
100

montaa ruki na podsklop

volona i kontrolisanje
montaa sedita u sklop
okvira i kontrolisanje
kontrolisanje montae tricikla
odnoenje tricikla u magacin
magacioniranje tricikla
ekanje novog posla

Zahvat
Oznaka
21
22
23
24
25
31
32
33
34
35
41
42
43
44
51
52
61
62

Vreme (s)

Naziv zahvata
postavljanje zaptivaa na levu osovinu
postavljanje levog toka na osovinu
postavljanje zaptivaa na levi toak
umetanje i stezanje klina
umetanje i stezanje kape glavine
postavljanje zaptivaa na desnu osovinu
postavljanje desnog toka na osovinu
postavljanje zaptivaa na desni toak
umetanje i stezanje klina
umetanje i stezanje kape glavine
umetanje viljuke prednjeg toka u okvir
stezanje prstena na viljuki prednjeg
toka
umetanje ipke u viljuku
stezanje prstena prednjeg toka
stezanje desne ruke
stezanje leve ruke
umetanje sedita u okvir
stezanje zavrtnja za podeavanje sedita

Ukupno

Tpz

t0

3600
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0

10
18
10
15
17
10
18
10
15
17
18

11

0
0
0
0
0
0
120
300
180
60
4260

15
18
12
12
9
18
0
0
0
0
253

tp

td

Slika 5.12. Plan operacija i zahvat procesa montae tricikla na liniji

Prema datim vremenima uoena je potreba uravnoteenja u operacijama 020-060

tehnolokog procesa jer su operacije montae 010 i 070-100 ve fiksirane, pa se dobija
ukupno 5 operacija sa 18 zahvata koje treba uravnoteiti (slika 5.12).

Projektovana je ema montae tricikla na liniji, prema prioritetima montae zavretka

prethodnih pre narednih zahvata, uz dodavanje potrebnih praznih zahvata: poetnog 1,
srednje 12 i zavrnog 21.

ema montae tricikla na liniji prema prioritetima montae (21 zahvat)

Izraunato je ukupno vreme svih zahvata T = 253 s (dato na slici 5.13)

Oznaka

Naziv zahvata

t0

1
poetni zahvat
0
2
postavljanje zaptivaa na levu osovinu
10
3
postavljanje levog toka na osovinu
18
4
postavljanje zaptivaa na levi toak
10
5
umetanje i stezanje klina
15
6
umetanje i stezanje kape glavine
17
7
postavljanje zaptivaa na desnu osovinu
10
8
postavljanje desnog toka na osovinu
18
9
postavljanje zaptivaa na desni toak
10
10
umetanje i stezanje klina
15
11
umetanje i stezanje kape glavine
17
12
srednji zahvat
0
13
umetanje viljuke prednjeg toka u okvir
18
14
stezanje prstena na viljuki prednjeg toka
11
15
umetanje ipke u viljuku
15
16
stezanje prstena prednjeg toka
18
17
stezanje desne ruke
12
18
stezanje leve ruke
12
19
umetanje sedita u okvir
9
20
stezanje zavrtnja za podeavanje sedita
18
21
zavrni zahvat
0
Slika 5.13. Oznake zahvata za uravnoteenje operacija montae 020-060

Usvojeno je minimalno vreme ciklusa C = 20 s, prema vremenu od 18 s nadueg (3, 8,

13, 16 i 20) zahvata.
Izraunat je najmanji broj radnih mesta taaka
Nmin = T/C = 253/20 = 12,65 13.

Rasporeeni su zahvati i njihova vremena prema broju prethodnih zahvata poevi od

zahvata sa najmanjim brojem prethodnika (5.15 a).

Izvreno je grupisanje moguih zahvata po radnim mestima uz dopunjavanje vremena do

izabranog vremena ciklusa (C = 20 s) prema slici (5.15 b).
Oznaka
zahvata
1
2
7
3
8
4
9

Broj
prethodnika
0
1
1
2
2
3
3

t0 (s)
0
10
10
18
18
10
10

Radna
mesta
1
2
3
4
5
6
7

Grupa
zahvata
1,2,7
3
8
4,9
5
10
6

Vreme
zastoja (s)
20-20=0
20-18=2
20-18=2
20-20=0
20-15=5
20-15=5
20-17=3

5
10
6
11
12
13
19
14
20
15
16
17
18
21

4
4
5
5
11
12
12
13
13
14
15
16
16
20

15
15
17
17
0
18
9
11
18
15
18
12
12
0

a)

8
9
10
11
12
13
14
15

11
12,13
19,14
20
15
16
17
18,21

20-17=3
20-18=2
20-20=0
20-18=2
20-15=5
20-18=2
20-12=8
20-12=8

b)

Slika 5.15. Oznake zahvata za uravnoteenje operacija montae tricikla na liniji

Izraunat je efekat uravnoteenja zahvata tehnolokog procesa, prema formuli:

u=
Radna
mesta
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15

13.

T
253
100 =
100 84%
NC
15 20
Grupa zahvata

Levo/Desno

1 - poetni zahvat
2 - postavljanje zaptivaa na levu osovinu
7 - postavljanje zaptivaa na desnu osovinu
3 - postavljanje levog toka na osovinu
8 - postavljanje desnog toka na osovinu
4 - postavljanje zaptivaa na levi toak
9 - postavljanje zaptivaa na desni toak
5 - umetanje i stezanje klina
10 - umetanje i stezanje klina
6 - umetanje i stezanje kape glavine
11 - umetanje i stezanje kape glavine
12 - srednji zahvat
13 - umetanje viljuke prednjeg toka u okvir
19 - umetanje sedita u okvir
14 - stezanje prstena na viljuki prednjeg toka
20 - stezanje zavrtnja za podeavanje sedita
15 - umetanje ipke u viljuku
16 - stezanje prstena prednjeg toka
17 - stezanje desne ruke
18 - stezanje leve ruke
21 - zavrni zahvat

L
L
D
L
D
L
D
L
D
L
D
0
L
D
L
D
L
L
L
L
0

Vreme
zastoja (s)
20-20=0
20-18=2
20-18=2
20-20=0
20-15=5
20-15=5
20-17=3
20-17=3
20-18=2
20-20=0
20-18=2
20-15=5
20-18=2
20-12=8
20-12=8

Treba analitiki planirati raspored radnih prostorija, u realizaciji proizvodnje u rafineriji sa 5

pogona ije se povrine date na slici 5.19, a ostali podaci na slici 5.20. Uoena je mogunost

zamene pogona A i C uz trokove od 22.500 $ ako se trokovi preseljenja mogu nadoknaditi za

2 meseca.
POGON C

POGON B

POGON E

POGON D

POGON A

Slika 5.19. Postojei raspored pogona u rafineriji

Broj (Bij) putovanja i transporta
izmeu pogona
(i,j) A
B
C
D
E
A
100 200 100 400
B
200 500 300
C
100 100
D
200
E
-

Trokovi (Cij) ($) putovanja i

transporta izmeu pogona
(i,j) A B C D E
A
- 12 34 56 34
B
- 57 25 17
C
- 43 63
D
- 52
E
-

Rastojanja (Rij) (km) izmeu

pogona
(i,j) A B C D E
A
1
2
2
3
B
1
1
2
C
2
1
D
1
E
-

Slika 5.20. Podaci o postojeem rasporedu pogona u rafineriji

Izraunavaju se trokovi putovanja i transporta izmeu pojedinih pogona (iz tabele 5.21)
T i 1

n 1

T i 1

n 1

n
j 2
n
j 2

Bij Cij Rij

Tij

T = 1.200 + 25.000 + 32.300 + 67.700 = 126.200 $

Za izmenjeni raspored pogona u rafineriji, izraunati su svi trokovi putovanja i

transporta izmeu pogona
T' = 1.200 + 25.000 + 32.300 + 53.100 = 111.600 $

14.

Dobijena je razlika trokova T T' = 14.600 $ koja za 2 meseca iznosi 29.200 $, pa kako
je ona vea od trokova preseljenja (22.500 $) to ostvarena uteda iznosi 29.200 $ - 22.500 $
= 6.700 $, pa planiranu izmenu pogona A i C treba sprovesti.

Treba primeniti planiranje proizvodnje za naredne godine proizvodnje na osnovu sledeih

podataka:
Period
t (god)
1
2
3

Prethodna proizvodnja
Pt (kom)
18.000

Predviena proizvodnja
Ft (kom)
21.000
24.000

Primenjuje se strategija agregatnog planiranja sa taktikom: zadovoljenje tranje sa

koeficijentom A = 1, odravanja broja radnika sa koeficijentom A = 0 i srednja taktika sa
koeficijentom A = 0,5.

Planirana je proizvodnja u 2. godini:

P2' = 18.000 + [1(21.000 18.000)] = 21.000 kom.
P2'' = 18.000 + [0(21.000 18.000)] = 18.000 kom.
P2''' = 18.000 + [0,5(21.000 18.000)] = 19.500 kom.

Analiza dobijenih rezultata pokazuje da je u 2. godini najpovoljnije planiranje

proizvodnje sa srednjom taktikom P2'''= 19.500 kom, koje e u treoj godini omoguiti
sledee planiranje proizvodnje:
P3' = 19.500 + [1(24.000 19.500)] = 24.000 kom.
P3'' = 19.500 + [0(24.000 19.500)] = 19.500 kom.
P3''' = 19.500 + [0,5(24.000 19.500)] = 21.750 kom.

15.

Treba primeniti postupak planiranja potrebnih radnika, zaliha i trokova, u realizovanju

procesa proizvodnje, u malom preduzeu sa 10 radnika, koji mogu proizvesti po 50 proizvoda
meseno uz trokove radnika od 2.400 $. Poveanje ili smanjenje proizvodnje moe se postii
samo zapoljavanjem ili otputanjem radnika jer se ne primenjuje prekovremeni rad i
unajmljivanje usluga. Trokovi zapoljavanja ili otputanja jednog radnika iznose 5.000$.
U 1. mesecu je na zalihama ostalo 300 proizvoda a trokovi odravanja zaliha iznose 100 $ po
proizvodu. Izraunato predvianje tranje u narednih 6 meseci iznosi: 630, 520, 410, 270, 410,
520 proizvoda.

Uoene su izraunate ili zadate vrednosti:

-

predviene tranje Ft
broja radnika Rt
mogue proizvodnje Pt
preostale zalihe Zt
trokova radnika Tr(t)
trokova zapoljavanja otputanja radnika Tp(t)
trokova dranja zaliha Tz(t)

Primenjena je strategija agregatnog planiranja sa taktikom zadovoljavanja tranje, pa

se dobija rezultat:
Karakteristika

Formula

Tranja
Broj radnika
Proizvodnja
Zalihe
Trokovi radnika

Ft (kom)
Rt=Ft/50
Pt=Rt50 (kom)
Zt=Zt1+(Pt-Ft) (kom)
Tr=2400Rt ($)

Mesec
1

630
13
650
320
31.200

520
10
500
300
24.000

410
8
400
290
19.200

270
5
250
270
12.000

410
8
400
260
19.200

520
10
500
240
24.000

Trokovi promene radnika

Trokovi dranja zaliha
Meseni trokovi

Tp=5000Rt ($)
Tz=100Zt ($)
Tt=Tr+Tp+Tz ($)

15.000
32.000
78.200

15.000
30.000
69.000

10.000
29.000
58.200

UKUPNO ($)

16.

15.000
26.000
60.200

10.000
24.000
58.000

377.600

Zatim je primenjena strategija agregatnog planiranja sa taktikom odravanja broja

radnika. Prepostavke su da se proizvodi isti ukupni broj proizvoda
(650+500+400+250+400+500=2700 kom), odnosno ista mesena proizvodnja (2700/6 = 450
kom/meseno) i sa istim brojem radnika (450/50 = 9 radnika).
Dobie se sledei razultat:
Karakteristika

Formula

Tranja
Broj radnika
Proizvodnja
Zalihe
Trokovi radnika
Trokovi promene radnika
Trokovi dranja zaliha
Meseni trokovi

Ft (kom)
Rt=Ft/50
Pt=Rt50 (kom)
Zt=Zt1+(Pt-Ft) (kom)
Tr=2400Rt ($)
Tp=5000Rt ($)
Tz=100Zt ($)
Tt=Tr+Tp+Tz ($)

UKUPNO ($)

15.000
27.000
54.000

Mesec
1

630
9
450
120
21.600
5.000
12.000
38.600

520
9
450
50
21.600
5.000
26.600

410
9
450
90
21.600
9.000
30.600

270
9
450
270
21.600
27.000
48.600

410
9
450
310
21.600
31.000
52.600

520
9
450
240
21.600
24.000
45.600

242.600

Analiza dobijenih rezultata pokazuje da je povoljnije planiranje sa taktikom odravanja

broja radnika (nii su ukupni trokovi).

Pretpostavimo da se zalihe u toku procesa proizvodnje mogu smanjiti za 10 %, dok

iskorienost radnika istovremeno padne za 1 %. Da li se ovakva kompromisna odluka isplati?
Pretpostavimo da zalihe u toku proizvodnje iznose 2 miliona evra, da je zaposleno 200 ljudi po
ceni od 5 evra po satu, te da dranje zaliha kota 20 centa po 1 evru vrednosti zaliha godinje.

U ovom sluaju e godinji troak smanjenja iskorienosti radnika biti:

(0,01200) (4052) 5 evra = 20.800 evra.

Godinja uteda u zalihama je:

(0,10,20) 2.000.000 evra = 40.000 evra.

17.

Dakle, bilo bi isplativo smanjiti zalihe.

Treba analitiki planirati raspored radnih prostora, u realizovanju proizvodnje u rafineriji sa

5 pogona ije su povrine prikazane na slici 5.19 a ostali podacu su dati na slici 5.20. Uoena je
mogunost zamene pogona A i C uz trokove od 22.500 $ ako se trokovi preseljenja mogu
nadoknaditi za 2 meseca.

III PROCES OPERATIVNE PRIPREME

1.

Planiranje zaliha potrebnih materijala (montaa stola)

montiranje stolova prema predvienoj tranji
planiraju se zalihe za zadovoljenje tranje
Operativno planiranje tehnolokog procesa
planiranje redosleda tehnolokih procesa, izraunavanjem isteka zaliha (poetna
tabela, pa nastavak)
planiranje redosleda tehnolokih procesa analizom optereenja tehnolokih
podsistema (unapred i unazad)
planiranje redosleda tehnolokih procesa prema hitnosti
- MPRT najkrae vreme procesa
- MSOP najkrae preostalo vreme procesa
- FCFS proces koji je prvi dosao
- MIDD najkrai planirani rok zavretka
planiranje redosleda tehnolokih procesa, grafiki (Gantova karta vreme izrade
proizvoda 20 sati, ukupno vreme operacija 43 sata, nerad 17 sati)
Terminiranje tehnolokih procesa
Grantovo terminiranje (grubih radova izgradnje kue)
Mreno terminiranje (rani poetak i rani zavretak / kasni poetak i kasni zavretak)
PDM terminiranje
Unapreenja tehnolokih procesa
Poboljanja JIT
Radni nalog

2.

3.

4.
5.

ZADACI
18.

Treba primeniti postupak planiranja zaliha potrebnih materijala u realizovanju montae

stolova. Sto se montira od nabavljenih gotovih delova koji se montiraju u sklopove gornjih ploa
i u sklopove nogu. Sklop nogu se sastoji od 4 noge, 2 krae i 2 dugake preke.
Na zalihama se nalaze rasploive koliine 50 kom. stolova, 50 kom. gornjih ploa, 100 kom.
sklopova nogu, 100 kom. nogu i 50 kom. kratkih preki.
Za nabavku nogu potrebno je proseno vreme od 1 sedmice, a za nabavku gornje ploe potrebno
je proseno vreme od 2 sedmice.
Ako se nalaze na raspolaganju svi potrebni delovi onda montaa sklopova nogu traje proseno
1 sedmicu, a ako su na raspolaganju svi potrebni delovi onda montaa stola proseno traje
takoe 1 sedmicu, zbog mogueg preklapanja i ekanja.
Predviena tranja stolova iznosi: 200 kom u 4. sedmici, 150 kom u 5. sedmici i 100 kom u 6.
sedmici.

Treba montirati zadatu koliinu stolova prema predvienoj tranji

Uoen je zadati projekat stola (kao na slici)
Uoen je zadati projekat sklopa nogu
Planiraju se zalihe za zadovoljenje tranje sledeih potrebnih koliina (prikaz na slici
6.3.)

Proizvodi
Sklopovi
Delovi
Stolovi (komplet)

Sklop gornje ploe (1. sklop)

Sklop nogu (2. sklop)

Noge (po 4 za 2. sklop)

Kratke preke (po 2 za 2. sklop)

Sedmice
Koliine (kom)
traene
naruene (raspoloive)
potrebe
treba naruiti
traene
naruene (raspoloive)
potrebe
treba naruiti
traene
naruene (raspoloive)
potrebe
treba naruiti
traene
naruene (raspoloive)
potrebe
treba naruiti
traene
naruene (raspoloive)
potrebe

200

150

100

150
150
150

150
100
100

100

50
150
150
50

50
50
150 100
150

150

100

50

150

100

50
50 150
200 600

150
100
400

100

100 600
600 400
100 300

400

50

200

100

100
100

200

100
300

Duge preke (po 2 za 2. sklop)

19.

treba naruiti
traene
naruene (raspoloive)
potrebe
treba naruiti

50

100

300 200
100 300
100 300
300 200

200
200

Treba primeniti postupak planiranja redosleda tehnolokih procesa, u realizovanju

proizvodnje, izraunavanjem isteka zaliha proizvoda A, B, C, D i E. U svakom tehnolokom
procesu tokom 4 sedmica moe se izraivati samo po 1 proizvod. Podaci su dati u tabeli.
Proizvod i
A
B
C
D
E

Tranja Ti (kom/sed)
300
150
200
1500
500

Zalihe Zi (kom)
1000
400
100
6000
5000

Planirano Pi (kom/sed)
1500
1000
2400
5000
2500

Izraunava se vreme isteka zaliha proizvoda na poetku proizvodnje i poetni redosled

izrade:

Proizvod I

Tranja Ti (kom/sed)

Zalihe Zi (kom)

A
B
C
D
E

300
150
200
1500
500

1000
400
100
6000
5000

Vreme isteka zaliha

Vi = Zi/Ti (sec)
3,33
2,67
0,5
4,0
10,0

Poetna operacija
Vimin (sec)
C

Dakle, prvo treba primeniti tehnoloko proces za proizvod C, koji ima najkrae vreme
isteka zaliha (0,5 sedmica)

Izraunavaju se vrednosti preostalih zaliha i zaliha posle realizacije tehnologije (za

naredne 4 sedmice), kao i vreme isteka zaliha:

Proizvod
i

Sedmice j
0
ZA0=1000
VA0=3,33
ZB0=400
VB0=2,67
ZC0=100
VC0=0,5
ZD0=6000
VD0=4
ZE0=5000
VE0=10,0

A
B
C
D
E

1
ZA1=1000-300=700
VA1=700/300=2,33
ZB1=400-150=250
VB1=250/150=1,67
ZC1=2400+100-200=2300
VC1=2300/200=11,5
ZD1=6000-1500=4500
VD1=4500/1500=3
ZE1=5000-500=4500
VE1=4500/500=9

2
ZA2=700-300=400
VA2=400/300=1,33
ZB2=1000+250-150=1100
VB2=1100/150=7,33
ZC2=2300-2000=2100
VC2=2100/200=10,5
ZD2=4500-1500=3000
VD2=3000/1500=2
ZE2=4500-500=4000
VE2=4000/500=8

3
ZA3=1500+400-300=1600
VA3=1600/300=5,33
ZB3=1110-150=950
VB3=950/150=6,33
ZC3=2100-200=1900
VC3=1900/200=9,5
ZD3=3000-1500=1500
VD3=1500/1500=1
ZE3=4000-500=3500
VE3=3500/500=7

Uoava se dobijeni rezultat sa daljim redosledom tehnolokih procesa:

- U 1. sedmici treba primeniti tehnoloki proces B

4
ZA4=1600-300=1300
VA4=1300/300=4,33
ZB4=950-150=800
VB4=800/150=5,33
ZC4=1900-200=1700
VC4=1700/200=8,5
ZD4=5000+1500-1500=5000
VD4=5000/1500=3,33
ZE4=3500-500=3000
VE4=3000/500=6

- Zatim u 2. sedmici tehnoloki proces A

- Potom u 3. sedmici tehnoloki proces D
- Konano u 4. sedmici tehnoloki proces D (opet)
Ovo je prema najmanjim vremenima isteka zaliha.
20.
Treba primeniti postupak planiranja redosleda tehnolokih procesa analizom optereenja
tehnolokih podsistema, planiranjem redosleda unapred i unatrag, u realizovanju proizvodnje na
mainama A, B, C koje mogu da obavljaju 5 raznovrsnih tehnolokih procesa (1, 2, 3, 4, 5).
Premetanje procesa sa jedne na drugu mainu i mogue ekanje proseno traje 8 sati.
Predvieno je zavravanje:
- 1. tehnolokog procesa u 4. danu (2 sata rada na maini A, 3 sata rada na maini B i 4 sata
rada na maini C)
- 2. tehnolokog procesa u 3. danu (6 sati rada na maini C i 4 sata rada na maini A)
- 3. tehnolokog procesa u 3. danu (3 sata rada na maini B, 2 sata rada na maini C i 1 sat
rada na maini A)
- 4. tehnolokog procesa u 4. danu (4 sata rada na maini C, 3 sata rada na maini B i 3 sata
rada na maini A)
- 5. tehnolokog procesa u 2. danu (5 sati rada na maini A i 3 sata rada na maini B).

Planiranjem redosleda unapred projektovani su vremenski tokovi zadatih tehnolokih

procesa (uzeto je da svi tehnoloki procesi poinju prvog dana, a moraju se zadovoljiti
postavljeni rokovi zavretka).

Koristei dobijene vremenske tokove, planiranjem redosleda procesa unapred, dobija se

prikaz optereenja maina
S AT I

10
9
8
7
6
5
4

5
5

2
1

1
1

2
3
dani
MAINA A

4
3

2
4
4

3
4
dani
MAINA B

3
1

3
4
dani
MAINA C

Analiza ukazuje na neravnomernost optereena (maina A je vie optereena 1. dana,

maina B 2. dana (a zatim ne radi dva dana), a maina C 1. dana).

Kako nije postignuto potrebno ravnomerno optereenje maina, izvreno je planiranje

redosleda procesa unatrag, projektovanjem vremenskih tokova procesa.

Koristei dobijene vremenske tokove, planiranjem redosleda unatrag, dobija se prikaz

optereenosti maina:
S AT I

10
9
8
7

6
5
4
3

4
2

2
1

1
1

3
4

2
3
dani
MAINA A

3
1

dani
MAINA B

2
4

2
2

1
3

dani
MAINA C

Analiza optereenosti maina posle planiranja unapred i unazad, pokazuje da se ne moe

postii ravnomernost optereenja u planiranim rokovima, pa se poboljanje moe postii
samo uz sledee pomeranje:
-

21.

mainu C treba pomeriti u 3. procesu na 3. dan, i 4. procesu na 3. dan.

Analiza pokazuje da se to pomeranje moe ostvariti u 3. procesu ali ne i u 4. procesu.
mainu B treba pomeriti u 4. procesu na 4. dan i to je mogue, stim da se
itav proces pomeri dako da traje i 5. dan.
mainu A treba pomeriti u 3. procesu na 4. dan, i to je mogue, stim da se
proces produava na 4. dan.

Treba primeniti postupak planiranja redosleda tehnolokih procesa razvrstavanjem procesa

prema hitnosti, po pravilima:
-

MPRT najkraim vremenom procesa

MSOP najkraim preostalim vremenom procesa
FCFS procesom koji je prvi dosao
MIDD najkraim planiranim rokom zavretka

Procesi imaju karakteristike prikazane na slici, a svaki proces ima po dve operacije (B0i)
Procesi i Vreme VPi (dan) Planirani rokovi VRi (dan) Red dolazaka Ri (FCFS)
A
5
10
3.
B
7
18
1.
C
6
29
2.
D
2
12
5.
E
10
19
4.
Planirani redosled (Ri) tehnolokih operacija razvrstavanjem daje rezultate:
(1)

Po pravilu MPRT, sa najkraim vremenom procesa:

D (VPD = 2), A (VPA = 5), C (VPC = 6), B (VPB = 7), E (VPE = 10);

(2)

Po pravilu MSOP, sa najkraim preostalim vremenom procesa:

VRi VPi
; BOi broj planiranih operacija
BOi
A (PVA = 2,5), E (PVE = 4,5), D (PVD = 5,0), B (PVB = 5,5), C (PVC = 11,5);

PVi=

(3)

Po pravilu FCFS, sa procesom koji je prvi doao:

B (1.), C (2.), A (3.), E (4.), D (5.);

(4)

Po pravilu MIDD, sa najkraim planiranim rokom zavetka procesa:

A (VRA = 10), D (VRD = 12), B (VRB = 18), E (VRE = 19), C (VRC = 29);

22.

Treba primeniti postupak grafikog planiranja redosleda 5 raznovrsnih tehnolokih procesa

(1, 2, 3, 4, 5) u realizovanju izrade proizvoda na 3 maine (A, B, C) iz ranijeg primera. Predvia
se zavrenje:
- 1. procesa u 4. danu (2 sata rada na maini A, 3 sata rada na maini B i 4 sata rada na
maini C).
- 2. procesa u 3. danu (6 sati rada na maini C i 4 sata rada na maini A).
- 3. procesa u 3. danu (3 sata rada na maini B, 2 sata rada na maini C i 1 sat rada na
maini A).
- 4. procesa u 4. danu (4 sata rada na maini C, 3 sata rada maini B i 3 sata rada na maini
A).
- 5. procesa u 2. danu (5 sati rada na maini A i 3 sata rada na maini B).
Predpostavlja se sledei redosled operacija: 1, 4, 5, 2, 3.
Proseno vreme premetanja procesa sa jedne na drugu mainu i mogue ekanje je 8 sati.

R.
broj
1
2
3
4
5

Na Gantovoj karti planira se redosled tehnolokih procesa na sve tri maine, bez obzira
na preklapanja i ekanja zbog premetanja procesa.
Maina
A
B
C

1
1
4

5
5

4
1

10
4
5

SATI
11 12

13

14

15

16

17

18
2

19

20
3

3
2

Neradni
sati
5
8
4

Ukupno vreme izrade proizvoda je T = 20 sati.

Ukupno vreme operacija:
TP = (2+3+4) + (6+4) + (3+2+1) + (4+3+3) + (5+3) = 43 sati.
Ukupno vreme nerada:
TN = 5+8+4 = 17 sati.
Vreme ekanja zbog premetanja:
0 sati za 1. proces, 9 sati za 2. proces, 3 sata za 3. proces, 1 sat za 4. proces, 5 sati za 5.
proces.
Vreme zavretka:
9 sati za 1. proces, 19 sati za 2. proces, 20 sati za 3. proces, 11 sati za 4. proces, 11 sati za 5.
proces.

Izraunavaju se procenti nerada i iskorienosti maina:

T
T
43
17
100 71,6% ; PN P 100 ; PR =
100 28,3% ; PR N 100
PN =
3 20
3 20
B T
B T

Dalje poboljanje planiranja moe se ostvariti smanjenjem vremena ekanja, koje daje i
smanjenje ukupnog vremena izrade.

23.

Treba primeniti postupak Gantovog terminiranja grubih radova proces izgradnje kue u roku
od 6 sedmica. Utvrena su potrebna vremena:
-

za kopanje temelja 7 dana

za betoniranje: temelja 4 dana, podne ploe 7 dana i noseih stubova 8 dana
za zidanje prizemlja 9 dana
za postavljanje: spoljnih skela 7 dana, krova 7 dana i vrata i prozora 7 dana

Izvrena su samo prva dva rada.

24.

Utvreno je 8 grubih radova u koloni Gantove karte:

R. broj

Grubi radovi

1
2
3
4
5
6
7
8

Kopanje temelja
Betoniranje temelja
Betoniranje podne ploe
Betoniranje noseih stubova
Zidanje prizemlja
Postavljanje spoljnih skela
Postavljanje krova
Postavljanje vrata i prozora
Trenutno stanje

SEDMICA
3
4

Dana
7
4
7
8
9
7
7
7

Utvreno je ukupno vreme od 6 sedmica za izvrenje svih grubih radova, i izvreno

oznaavanje trenutnog stanja izvrenja prva dva gruba rada.

Treba primeniti postupak mrenog terminiranja u realizovanju tehnolokih procesa (1-2, 1-3,
2-3, 3-4), sa dogaajima (1, 2, 3, 4) i sa procenjenim vremenima izvrenja procesa T12 = 3, T13 =
4, T23 = 2, T24 = 5, T34 = 2 u satima.

radi se ema mree tehnolokog procesa

Proraunom vremena tehnolokih procesa unapred izraunavaju se vremena svih ranih

poetaka ESij i ranih zavretaka EFij procesa, a za vreme ranog poetka prvog procesa uzeto
je ES1,2 = 0 i ES1,3 = 0.
EF1,2 = ES1,2 + T12 = 0 + 3 = 3,
EF1,3 = ES1,3 + T13 = 0 + 4 = 4.

Zatim se raunaju vremena ranih poetaka ostalih tehnolokih procesa:

ES2,3 = max (EF1,2) = 3
ES2,4 = max (EF1,2) = 3
ES3,4 = max (EF1,3 i EF2,3) = max (4;5) = 5

EF2,3 = ES2,3 + T23 = 3 + 2 = 5

EF2,4 = ES2,4 + T24 = 3 + 5 = 8
EF3,4 = ES3,4 + T34 = 5 + 2 = 7

Utvren je niz tehnolokih procesa 1-2 i 2-4 sa najveim ranim zavretkom EF 24 = 8, koji
povezuje dogaaje1,2,4 i ukazuje na kritine dogaaje tehnolokog procesa i kritini put ili
najdue vreme na svim putevima od prvog do poslednjeg dogaaja procesa (LF24 = LF34 = 8).

Proraunom vremena unatrag izraunavaju se vremena svih kasnih poetaka

tehnookih procesa i kasnih zavretaka procesa.
LS34 = LF34-T34 = 8-2 = 6
LS24 = LF24-T24 = 8-5 = 3
LS23 = LF23-T23 = 6-2 = 3,
LS13 = LF13-T13 = 6-4 = 2,
LS12 = LF12-T12 = 3-3 = 0,

LF34 = 8
LF24 = 8
LF23 = min(LS3,4) = 6
LF13 = min(LS3,4) = 6
LF12 = min(LS2,3; LS2,4) = (4;3) = 3

To se prikazuje na sledeoj slici:

Tehnoloki
proces ij
1-2

Izvrenja
Tij
3

Ranog poetka
ESij
0

Vreme (sati)
Kasnog poetka Ranog zavretka
EFij
LSij
3
0

Kasnog zavretka
LFij
3

1-3
2-3
2-4
3-4

4
2
5
2

0
3
3
5

4
5
8
7

2
4
3
6

Izraunavaju se ukupne vremenske rezerve svih tehnolokih procesa ili vremena zbog
kojih se moe poveati duina procesa (svi procesi na kritinom putu imaju vremenske
rezerve jednake nuli):
UVR12=LS12-ES12=LF12-EF12=0-0=3-3=0 sati
UVR13=LS13-ES13=LF13-EF13=2-0=6-4=2 sata
UVR23=LS23-ES23=LF23-EF23=4-3=6-5=1 sat
UVR24=LS24-ES24=LF24-EF24=3-3=8-8=0 sati
UVR34=LS34-ES34=LF34-EF34=6-5=8-7=1 sat

6
6
8
8

Na kritinom putu

Izraunavaju se slobodne vremenske rezerve svih tehnolokih procesa ili vremena zbog
kojih se moe poveati duina procesa bez odgaanja narednog procesa:
SVR12 = min (ES23;ES24)-EF12 = min (3;3) 3 = 0 sati
SVR13 = min (ES34)-EF13 = min (5) 4 = 1 sat
SVR23 = min (ES34)-EF13 = min (5) 5 = 0 sati
SVR24 = min (ES23;ES24)-EF12 = min (3;3) 3 = 0 sati
SVR34 = min (LF34)-EF34 = min (8) 7 = 1 sat
Izraunate slobodne i ukupne vremenske rezerve date su na sledeoj slici:
Tehnoloki proces ij
1-2
1-3
2-3
2-4
3-4

Ukupna vremenska rezerva

UVRij (sati)
0
2
1
0
1

Slobodna vremenska rezerva

SVRij (sati)
0
1
0
0
1

Iz tabele se vidi da svi tehnoloki procesi na kritinom putu imaju: ukupne vremenske
rezerve jednake nuli UVR12= UVR24=0 i iste vrednosti LS12= ES12=0 i LF12=EF12=3 sata.

25.

Izraunate vrednosti pokazuju da proces 1-3 3-4 imaju slobodne vremenske rezerve po 1
sat, to znai da kanjenje od 1. sata u tim procesima nee odgoditi naredne procese 3-4 i 23, zato to proces 3-4 moe zapoeti najranije 5 sati, pa se proces 1-3 slobodno moe
produiti za 1 sat.

Treba primeniti postupak PDM terminiranja u realizovanju tehnolokih procesa (1-2, 1-3, 23, 2-4, 3-4) sa dogaajima (1, 2, 3, 4) is a procesnim vremenima izvrenja procesa T 12=3, T13=4,
T23=2, T24=5, T34=2 u radnim danima.

Radi se ema mree tehnolokog procesa sa voritima:

Iz dijagrama se vidi da tehnolokiproces 1-2 i 2-4 ine kritini put od 8 dana jer potpuno
ispunjavaju svo raspoloivo vreme.
PROCES 2-4
b
PROCES 1-2
a
PROCES 2-3
c
1

PROCES 1-3
2
3

PROCES 3-4
6
7

DANI
26.

Treba primeniti postupak realizovanja tehnologije upravo na vreme projektovanjem

prostornog rasporeda radnih sredstava za varijante maloserijske i velikoserijske proizvodnje.
Proizvodni pogon ima: 3 tehnoloka procesa (gruba obrada, fina obrada, montaa), 5 tehnolokih
podsistema i 2 isporuioca razliitih materijala.

Uoava se potreba eliminisanja magacina kao i razdvajanja procesa grube i fine obrade.
Primenom filozofije upravo na vreme dobijene su 2 eme:
a)

za maloserijsku proizvodnju:

b)

Za velikoserijsku proizvodnju sa 2 linije (fine i grube obrade):

27.

Treba primeniti postupak realiyovanja tehnologije primenom prateih kartica,

projektovanjem prostornog rasporeda radnih sredstava, za procese obrade delova Ai B. Koristie
se kontejneri sa kapacitetom od 100 delova sa tranjom od 7,5 dela u procesu B. U procesima su
poznata sledea vremena:
- pripremno zavrna
- obrade proizvoda
- transporta
- ekanja

4 i 3 minuta;
0,1 i 0,4 minuta;
2 i 6 minuta;
10 i 20 minuta.

Postoji mogunost poveanja broja proizvoda u procesu obrade dodavanjem jo 1. kontejnera.

Uoene su zadate vrednosti:

-

potrebna koliina delova u tehnolokom podsistemu D=7,5 kom/min.

izraunata su sledea vremena procesa obrade (pripremno-zavrno vreme,
vreme izrade, vreme transporta, vreme ekanja)
T=(4+3) min + 100 kom (0,1+0,4) min/kom + (2+6) min + (10+20) min = 95 min.
Broj rezultata procesa koji ulaze u kontejner (C=100kom).

Izraunava se potreban broj kontejnera

D kom / min T min
C kom
7,5 95
7,12 8kontejnera
n=
100

n=

Izraunavaju se najvee zalihe rezltata procesa, posle ije e izrade stati dalja obrada
delova zbog punih kontejnera:
nc=7,5100=750 delova

analizirana je mogunost poveanja broja proizvoda u procesu, dodavanjem jo jednog

kontejnera:
D

8 1 100 9,473kom / min

95

Dobijeni kontejneri rasporeuju se na odgovarajua mesta, prikazana na slici:

Primena prateih kartica procesa

Primena prateih kartica transporta

IV Priprema kadrova
ZADACI
28.

Planirano je da se napravi:
- 3200 mukih odela
- 2400 enskih kostima
Izraunava se ukupno potrebno norma vrema za planirani obim proizvodnje.
Proizvod
Radni profil
Krojai
ivai
Zavrni
Ukupno

Muko odelo

enski kostim

32004=12800 24004=9600
32005=16000 24005=12000
32003=9600 24004=9600
38400
31200

Ukupno
22400
28000
19200
69600

Na ovako ukupno potrebno norma vreme dodaje se rad u nedovrenoj proivodnji i dodaje
(oduzima) vreme zavisno od ostvarenog prebaaja odnosno podbaaja u pravljenju odela.
Proizvod
Radni profil
Krojai
ivai
Zavrni
Ukupno

Ukupno norma
vreme

Rad u nedovrenoj
proizvodnji

Svega

22400
28000
19200
69600

500
400
400
1300

22900
28400
19600
70900

Koeficijent
prebaaja podbaaja
1,1
0,9
1,0

Ukupno
25190
25560
19600
70350

Neka je:
- broj radnih dana u godini 270,
- rashodi po jednom radniku, kod sva tri profila 30 dana.
- efektivno radno vreme 7,5 sati dnevno.
Izraunava se potreban broj radnika:
25190

270 30 7,5
25560

N2(ivaa)=
270 30 7,5
19600

N3(zavrna obrada)=
270 30 7,5

N1(krojaa)=

29.

Rasporedi vie radnika na vie radnih mesta metodom optimalnog rasporeda, pri datim
brojnim stanjima:

a)

postoji sledei profil kadrova:

N1=80
N3=70

N2=110
N4=76

b)

postoje sledee potrebe za kadrovima:

M1=66
M3=94

M2=70
M4=106

Podobnost rasporeda kadrova i-tog profila na j-tom radnom zadatku (Cij).

1
N 6
1
1

4
1
1
1

M
5
2
3
1

6
9
5
8

trai se poetno reenje metodom maksimalnog elementa:

80
110
70
76

66
1
6
1
1

6
6

70
4
1
1
1

94
5
2
3
1

7
0

106
6 1
9 04
5 4
8 52

7
0

Dalja optimizacija postoji program

30.

Izraunavanje broja radnika normativnom metodom.

Dati su jedinani normative za pojedine faze.
Proizvod
Krojai
ivai
Zavrni

31.

Muko odelo
4
5
3

enski kostim
4
5
4

Izraunavanje potrebnog broja radnika u nekom buduem periodu na osnovu podataka o

broju radnika i ostvarenom obimu proizvodnje. Neka je
Xi broj radnika
Yi ostvareni obim proizvodnje (u tonama)
n godina
n
Xi
Yi
Xi2
Xi Yi
1
69
9
81
621

2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12

76
52
56
57
77
58
55
67
53
72
64
756

12
6
10
9
10
7
8
12
6
11
8
108

144
36
100
81
100
49
64
144
36
121
64
1020

912
312
560
513
770
406
440
804
318
792
512
6960

X Y X Y 1020 756 108 6960 33,75

12 1020 108
n X X
n XY X Y 12 6960 108 756

3,25
12 1020 108
n X X
2

0
1

Redni
broj

Uoene su sve karakteristike zainteresovanih kandidata (stepen strune spreme, radno

iskustvo, radne preporuke, specijalna znanja, znanje stranih jezika i radna sposobnost)
Bodovane su sve karakteristike zainteresovanih kandidata primenom usvojenog
kriterijuma rangovanja (najvie zadovoljava dobija sa 5 bodova, zadovoljava 3 boda, ne
zadovoljava 1 bod) na formularu Izbor kandidata.
Izvreno je rangovanje kandidata prema ukupnom broju bodova:
Naziv
radnog
mesta

Prezime i
ime
kandidata

Datum: 20.01.2000.
Predloio: B. Roci
Potpis:

Stepen
strune
spreme
5
5
5
5

Broj bodova po kriterijumu

Znanje
Radno
Radne
Specijalna
stranih
iskustvo preporuke
znanja
jezika
3
1
1
1
3
1
1
1
1
1
3
3
5
3
3
3

Datum: 20.01.2000. Direktor: M. Savi

Potpis:

Radna
sposobnost

Ukupno
bodova

1
3
3
3

12
14
16
22

18

RANG

Izrada rang liste kandidata za prijem na posao. Prijavilo se 5 kandidata koji su dostavili
podatke traene oglasom za zapoljavanje, za radno mesto tehnologa u tehnolokoj pripremi:

1
2
3
4

TEHNOLOKA PRIPREMA

32.

5
4
3
1
2

V Proces nabavke materijala

1. Predvianje potrebnih zaliha
Postupak Pareto Lorenza
(princip) (dijagram)

izraunava se procentualni udeo vrednosti svakog materijala u odnosu na ukupnu

vrednost svih materijala
to se iskazuje histogramom (redovnim i redoslednim, pa kumulativnim)
uzimaju se samo veoma uticajne vrste materijala.

2. Izraunavanje ekonomskih koliina narudbine

Konstantna tranja
EOQ =

2S D
K C

potpuna isporuka
trokovi naruivanja i trokovi odravanja zaliha

Godinji trokovi naruivanja zaliha obuhvataju: trokove pripreme svake narudbe

materijala (S), godinji koliine tranje materijala (D) i koliinu materijala Q (ekonomska
koliina narudbe):
SD

TN= Q

Godinji trokovi odravnja zaliha obuhvataju: kamatnu stopu godinjeg odravanja zaliha
(K), jedinanu cenu materijala (C) i prosenu koliinu zaliha materijala (Qsr=Q/2):
T0=

K C Q
2

Ukupni godinji trokovi, odnosno minimalni trokovi usluivanja sa zalihama:

T= TN + T0=

S D
K C Q
+
Q
2

Minimalna vrednost koliine materijala (sa njenim rastom rastu godinji trokovi odravanja
zaliha, a smanjuju se trokovi nabake) moe se izraunati uz potreban uslov izjednaavanja
prvog izvoda funkcije T sa nulom:
T=

S D K C

, iz toga se rauna
Q2
2

EOQ =

2S D
K C

Konstanta tranja i postepena isporuka:

Uvodi se postepeni ulaz (u) i izlaz (i)
potreban broj naruivanja

Konstatna tranja i promenljive cene

razliite cene za razliite koliine

3. Planiranje nadzora zaliha materijala:

Planiranje povremenog nadzora zaliha

Planiranje stalnog nadzora zaliha

4. Priprema zahteva za ponudu materijala

(na obrascu zahtev za ponudu)

ZADACI

33.

Treba primeniti predvianje potrebnih zaliha materijala postupkom Pareto-Lorenz-a, u

realizovanju tehnologije proizvodnje rezultata procesa, sa godinjim pregledom 10 razliitih
vrsta materijala ije su koliine i vrednosti prikazane na sledeoj tabeli:

Vrsta materijala
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J

Godinja koliina
(kom)
5000
1500
10000
6000
7500
6000
5000
4500
7000
3000

Jedinana cena
(/kom)
1,5
8,0
10,5
2,0
0,5
13,6
0,75
1,25
2,5
2,0
UKUPNO

Ukupna vrednost
()
75000
12000
105000
12000
3750
81600
3750
5625
17500
6000
254725

Procenat ukupne
vrednosti ()
2,9
4,7
41,2
4,7
1,5
32,0
1,5
2,2
6,9
2,4
100,0

Za svaku vrstu materijala utvreni su pojedinani uticaji, procentualno u odnosu na

njihovu ukupnu vrednost (podaci u poslednjoj koloni tabele).
To se iskazuje histogramom:

Zatim se pravi histogram u kome se materijali poreani po procentu uticaja:

Zatim se pravi kumulativni histogram:

Na dijagramu su povuene dve linije, za granicu veoma uticajnih vrsta materijala na

nivou V = 75% i za granicu neuticajnih vrsta materijala na nivou n 95 %, koje su razdvojile
sve vrste materijala na sledee 3 grupe:
a)
b)
c)

34.

grupa veoma uticajnih vrsta materijala C i F,

grupu uticajnih vrsta materijala I, B, D, A, J
grupu neuticajnih vrsta materijela H, E, G

Kao verovatno potrebne vrste materijala planiraju se samo veoma uticajne vrste
materijala C i F.

Treba primeniti analitiki i grafiki proraun ekonomske koliine narudbe za konstantnu

tranju i sa potpunom isporukom pri prodaji tepiha, sa sledeim podacima:
S trokovi pripreme narudbi 10
D koliina tranje tepiha 360 m/god
K kamatna stopa godinjeg odravanja zaliha tepiha 25%
C cena tepiha 8 /m

Izraunava se ekonomska koliina narudbe

EOQ =

2S D
=
K C

2 10 360
25
= 60 m.
8
100

Zatim se izraunava: prosean nivo zaliha, potreban broj naruivanja i najmanji ukupni
godinji trokovi (minimalni trokovi usluivanja sa zalihama tepiha):
Prosean nivo zaliha QSR = EOQ/2 = 60/2 = 30 m
Broj naruivanja N = D/EOQ = 360/60 = 6 naruivanja
Trokovi (minimalni) T = SD/Q + KCQ/2 = 10360/60 + 25/100860/2 = 120 /god.

35.

Treba primeniti analitiko izraunavanje ekonomske koliine narudbe, uz konstantnu

tranju i sa postepenom isporukom slavina, sa sledeim podacima:
S trokovi pripreme narudbi 1
D koliina tranje slavina 800 kom/god
K kamatna stopa godinjeg odravanja zaliha slavina 20%
C cena slavina 0,05 /kom
N koliina postepenog ulaza 100 kom sedmino
I koliina postepenog izlaza 60 kom sedmino

Izraunava se ekonomska koliina narudbe

EOQ =

2S D
N

=
K C N I

2 1 800
100

20
100 60 = 633 kom.
0,05
100

Zatim se izraunava: najvei i prosean nivo zaliha, potreban broj naruivanja, najmanji
ukupni godinji trokovi ili minimalni trokovi usluivanja sa zalihama i ritmovi ulaza i
izlaza slavina:
Qmax= (N-I)Q/N
QSR=(N-I)Q/2
Qmax=253,2
QSR=126,6 proseni nivo zaliha

Q=EOQ

Broj naruivanja N = D/EOQ = 2 naruivanja godinje

Trokovi T = SD/Q + KCQ/2 (N-I)/N = 2,529 /god.
Ritam ulaska Ru=EOQ/N=6,33 sedmica
Ritam izlaska Ri=EOQ/I=10,55 sedmica.
36.

Treba primeniti proraun ekonomske koliine narudbe uz konstantnu tranju sa

promenljivom cenom materijala, sa sledeiom podacima:
S trokovi pripreme narudbi 10
D koliina tranje proizvoda 1000 kom/god
K kamatna stopa godinjeg odravanja zaliha slavina 20%
C1 cena proizvoda 5 /kom za koliine od 0-199 kom
C2 cena proizvoda 4,5 /kom za koliine od 200-499 kom
C2 cena proizvoda 4,25 /kom za koliine od 500 kom

Izraunava se ekonomska koliina narudbe za sve cene

EOQ1=

2 S D
=
K C1

2 10 1000
20
= 141 kom.
5
100

EOQ2=

2S D
=
K C2

2 10 1000
20
= 149 kom.
4,5
100

EOQ3=

2S D
=
K C3

2 10 1000
20
= 153 kom.
4,25
100

Jedina koliina koja ulazi u koliinu 0-199 je ona od 141, pa se ona uzima za dalji roraun
(kao EOQ = 141).

Izraunavaju se ukupni godinji trokovi i minimalni trokovi poslovanja za koliine od

141, 200 i 500:
T1 = SD/Q1 + KCQ1/2 = 101000/141 + 20/1005141/2 = 5141,4 /god.
T2 = SD/Q2 + KCQ2/2 = 101000/200 + 20/1005200/2 = 4640 /god.
T3 = SD/Q3 + KCQ3/2 = 101000/500 + 20/1005500/2 = 4482,5 /god.
Dakle, naruivae se koliina od 500 proizvoda sa najveim snienjem cena.

37.

Treba primeniti planiranje stalnog nadzora zaliha paketa hrane, sa sledeim podacima:
S trokovi primene narudbi paketa 20
d prosena dnevna koliina tranje paketa 200 kom/dan uz 250 dana godinje
(D=250200=50000 kom/god)
L vreme isporuke 4 dana
d standardna devijacija tranje paketa 150 kom/dan
P nivo poverenja usluivanja 95%
K kamatna stopa godinjeg podravanja zaliha 20%
C cena paketa 10 /kom
Na zalihama se nalazi samo 1100 paketa.

Koristei prosenu koliinu tranje paketa (D) i datu standardnu devijaciju tranje
paketa (d) generisane su sluajne tranje paketa u 2. koloni naredne tabele:
Dan
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

Tranja
111
217
334
124
0
371
135
208
315
0

11
12
13
14
15
16

Izraunata je ekonomska koliina narudbe:

EOQ=

440
127
315
114
241
140

2S D
=
K C

2 20 250 200
20
= 1000 kom.
10
100

Izraunata je prosena koliina tranje paketa za vreme isporuke narudbe od 4 dana:

m = 2004 = 800 kom.

Izraunata je standardna devijacija tranje paketa za vreme isporuke (L=4 dana):

= 150 4 = 300 kom

Iz tabele (sl 4.14) dobija se faktor sigurnosti:

z = 1,65 za (0,95)

Izraunava se koliina ponovnog naruivanja:

R = m + 1,65 = 800 + 1,65300 = 1295 kom

Stanje zaliha, prema kompletiranoj tabeli:

Dan
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

Tranja
111
217
334
124
0
371
135
208
315
0
440
127
315
114
241
140

Raspoloivo
1100
989
772
438
1314
3144
943
808
600
285
1285
845
718
1403
1289
1048

Dolazi
0
1000
1000
1000
0
0
0
1000
1000
1000
1000
1000
1000
0
0
1000

Stanje zaliha
1100
1989
1772
1438
1314
1314
943
1808
1600
1285
2285
1845
1718
1403
1289
2048

Narueno
1000

Ulaz

1000
1000
1000
1000
1000
1000

Proveravano je svakog dana kada se javlja tranja, a kada su (1, 7, 10 i 15 dana) zalihe pale
na koliinu ponovnog naruivanja (R=1295 kom) naruivane su ekonomske koliine
narudbi ( EOQ = 1000 kom).
38.

Treba primeniti planiranje povremenog nadzora zaliha paketa hrane iz prethonog zadatka, sa
podacima:
S trokovi primene narudbi paketa 20
d prosena dnevna koliina tranje paketa 200 kom/dan uz 250 dana godinje
(D=250200=50000 kom/god)
L vreme isporuke 4 dana
d standardna devijacija tranje paketa 150 kom/dan
P nivo poverenja usluivanja 95%
K kamatna stopa godinjeg podravanja zaliha 20%
C cena paketa 10 /kom

Izraunava se ekonomska koliina narudbe:

EOQ=

2S D
=
K C

2 20 250 200
20
= 1000 kom.
10
100

Izraunava se optimalni interval nadzora:

V = EOQ/d = 1000/200 = 5

Izraunava se prosena koliina tranje paketa za vreme isporuke narudbe:

m = d(V+L) = 200(5+4) = 1800 kom.

Izraunava se standardna devijacija tranje paketa za vreme isporuke:

d V L = 150 5 4 = 450 kom

Iz tabele (4.14.) dobija se factor sigurnosti z = 1,65 za (0,95)

Izraunava se koliina planskog nivoa zaliha:

Qp= m + z = 1800 + 1.65450 = 2542 kom

Stanje zaliha proveravano je svakih 5 dana (V=5), i to 1., 6., 11. i 16 dana, kada su
naruene koliine koje dopunjavaju planski nivo zaliha (Qp).

Dan
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

Tranja
111
217
334
124
0
371
135
208
315
0
440
127
315
114
241
140

Raspoloivo
1100
989
772
438
1756
1756
1385
1250
1042
1513
1513
1073
946
631
1546
1305

Dolazi
0
1442
1443
1442
0
0
786
786
786
0
0
1029
1029
1029
0
0

Stanje zaliha
1100
2431
2214
1880
1756
1756
2171
2036
1828
1513
1513
2102
1975
1660
1546
1305

Narueno
1442

Ulaz

1442
786

786
1029

1029
1237