FINANSIJSKA ANALIZA

PREDUZEĆA
 Pojam i predmet finansijske analize

 Ciljevi finansijske analize

 Vrste finansijske analize
 Pretpostavke finansijske analize
 Formalne pretpostavke fin. analize
 Materijalne pretpostavke fin.analize
 Racio analiza
- Pokazatelji likvidnosti, aktivnosti, finansijske strukture,
rentabilnosti, tržišne vrednosti
Pojam i predmet analize
 Pojam analiza potiče od grčke reči "analysis" koja
označava raščlanjavanje, rasklapanje ili rastavljanje
nekog složenog objekta na njegove konstitutivne
elemente.
 Pri tome, ovaj pojam se jednako koristi u prirodnim i
društvenim naukama u istom smislu - označava
postupak dekomponovanja neke celine na sastavne
delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava.
 Nakon raščlanjivanja celine na delove, uobičajno je da
sledi detaljno istraživanje radi identifikovanja odnosa
između konstitutivnih elemenata celine.
 Šire tumačenje pojma analiza nameće potrebu
isticanja dva osnovna postupka, to su:

1) postupak raščlanjivanja čiji je cilj identifikovanje

konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji
čini tzv. kvalitativni aspekt analize, i

2) postupak komparacije ili upoređivanja čiji je cilj

utvrđivanje odnosa ili relacija između identifikovanih
konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini
tzv. kvantitativni aspekt analize.
 Osnovni smisao svake analize sastoji se u tome da se
na bazi utvrđenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog
objekta pruže informacije o njegovom bonitetu ili
trendu razvoja.

 Takve informacije predstavljaju polaznu osnovu za

preduzimanje određenih korektivnih akcija usmerenih
na popravljanje boniteta i trenda razvoja analiziranog
objekta.

 Navedeni zaključak odnosi se na svaku analizu, pa

samim tim i na finansijsku.
 Da bi se razumela suština finansijske analize
neophodno je, pre svega, pravilno definisati pojam i
predmetnu problematiku finansijske analize, kao i
osnovne konstitutivne elemente finansijske analize.

 Analogno tome, najpre treba reći da je za uspešno

upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću
neophodna i aktivnost analize finansijskog poslovanja
ili tzv. finansijska analiza.

 Pri tome, kao što je finansijsko planiranje deo

integralnog planiranja, a finansijska kontrola deo
integralne kontrolne funkcije, tako je i finansijska
analiza sastavni deo kompleksne poslovne analize
preduzeća.
 Da bi se uspešno mogao definisati pravi predmet finansijske
analize neophodno je imati u vidu sledeće činjenice:

(a) Finansijska analiza omogućava da se izgrađuju i afirmišu

osnovne smernice finansijske politike preduzeća;
(b) Finansijska analiza služi upravljanju finansijskim
poslovanjem preduzeća;
(c) Finansijska analiza je permanentno povezana sa
finansijskom politikom preduzeća;
(d) Finansijska analiza obezbeđuje relevantne informacije za
potrebe menadžmenta preduzeća u cilju donošenja poslovnih
odluka, iz čega proizilazi direktna veza finansijske analize sa
finansijskom politikom.
 Opredeljujući se za likvidnost kao polaznu tačku finansijske
analize i držeći se ujedno opšteg principa da između likvidnosti i
ostalih elemenata finansijskog sistema preduzeća vladaju odnosi
uzajamnog uticaja i međusobne korelacije - proizilazi da se
predmet finansijske analize može oblikovati i ispuniti sledećim
sadržajem:

1. Analiza likvidnosti u širem i užem smislu, u cilju uspostavljanja

dinamičke ravnoteže na relaciji: naplata potraživanja - priliv
novčanih sredstava - isplata dospelih obaveza;

2. Analiza odnosa između finansijskog rezultata, prihoda i rashoda

u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: prihodi -
rashodi - finansijski rezultat;
3. Analiza odnosa između poslovnog zadatka i sredstava, kao i
između sredstava i izvora sredstava u cilju uspostavljanja
dinamičke ravnoteže na relaciji: zadatak - potrebna sredstva -
odgovarajući izvori;

4. Analiza odnosa između finansijske politike i drugih segmenata

poslovne politike u skladu sa dijalektičko-sistemskim
principom da se ni jedna kategorija, pa ni finansijska politika
ne sme analizirati sama za sebe, već samo u povezanosti sa
drugim međusobno zavisnim kategorijama.
 Prethodno navedena četiri osnovna segmenta istraživanja
predstavljaju predmet finansijske analize i oni se u skladu sa
specifičnostima metodologije finansijske analize inverzno
poklapaju sa osnovnim zahtevima i postavkama finansijske
politike preduzeća.

 Treba istaći da je ravnoteža likvidnosti uslovljena ravnotežom

prihoda i rashoda, a isto tako i ravnotežom između zadataka i
sredstava i između sredstava i izvora sredstava. Na osnovu ove
postavke proizilaze dva zaključka koji su značajni za orentaciju
istraživanja u finansijskoj analizi, to su:
1. Ravnoteža likvidnosti predstavlja najvidljiviji i ujedno
najmobilniji sloj finansijske ravnoteže preduzeća, ispod kojeg
se rađaju ostali slojevi finansijske ravnoteže koji su dublje
usađeni i koji su manje vidljivi i ujedno manje mobilni.

 Međutim, oni se sa ravnotežom likvidnosti nalaze u bližoj ili

daljoj kauzalnoj povezanosti i uzajamnoj međuzavisnosti.
Stoga, likvidnost treba uvek gledati u tesnoj povezanosti sa
drugim segmentima (zonama) ili slojevima finansijske
ravnoteže. Pri tome, poremećaji u bilo kojem sloju finansijske
ravnoteže prete da ugroze i druge slojeve finansijske ravnoteže,
pa ih treba u finansijskoj analizi obavezno tretirati u njihovom
međusobnom jedinstvu.
2. U finansijskoj analizi treba stalno ispitivati i ocenjivati faktore
i okolnosti koje mogu izazvati finansijsku neravnotežu na bilo
kojoj liniji finansijskih procesa. Pri tome, glavni oslonac u
takvim ispitivanjima jeste finansijski plan koji treba da bude
dinamički projektovan.

 Na osnovu do sada izloženog, nesumnjivo bi se moglo

zaključiti da ravnoteža u finansijama podrazumeva, pre svega,
stalno i realno planiranje u cilju dinamičke optimizacije
finansijskog sistema preduzeća.
 Kriterijumi koji determišu postojanje više vrsta finansijske
analize:

1. Korisnici finansijske analize;

2. Metode finansijske analize;
3. Obuhvatnost finansijske analize;
4. Predmet finansijske analize;
5. Vremenska obuhvatnost analize;
6. Način pripreme analize;
7. Instrumenti finansijske analize.
1. Prema korisnicima finansijske analize - razlikujemo
internu i eksternu finansijsku analizu.

2. Prema metodama finansijske analize – razlikujemo

kvalitativnu analizu (raščlanjavanje) i kvantitativnu
analizu (merenje).

3. Prema obuhvatnosti finansijske analize - razlikujemo

kompleksnu i parcijalnu finansijsku analizu.
4. Prema predmetu finansijske analize - razlikujemo
analizu bilansa stanja (finansijskog statusa) i analizu
bilansa uspeha (rezultata).

5. Prema vremenskoj obuhvatnosti finansijske analize -

razlikujemo statičku analizu (analizu stanja) i
dinamičku analizu (analizu razvoja).

6. Prema načinu pripreme finansijske analize -

razlikujemo analize prikazane u brojevima, tabelama i
u formi grafikona.
7. Prema instrumentima finansijske analize -
razlikujemo nekoliko vrsta finansijske analize, to su:
(a) vizuelna finansijska analiza,
(b) finansijska analiza pomoću računa
pokrića,
(c) racio analiza,
(d) analiza neto obrtnog fonda,
(e) cash flow analiza, i
(f) funds flow analiza.