POLJOBERZA - TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR

SISTEMA NAVODNJAVANJA

Proizvoai voa i povra esto nabavljaju i instaliraju sisteme kap po kap

samostalno, esto ih kupuju kod firmi koje vre samo ulogu distributera, bez
mogunosti da izvre edukaciju proizvoaa i daju im bar osnovne informacije
kako, kada je ve kupljen sistem, isti pravilno namontirati, koristiti i odravati.
Jedna od prvih greki u izvoenju sistema kap po kap je izbor
neodgovarajueg, po pravilu manjeg, prenika razvodnog creva. Pri izboru
prenika razvodnog creva, ako imamo dovoljnu koliinu vode i pumpu velikog
kapaciteta, treba uvek postaviti maksimalni prenik razvoda koji obezbeuje
korienje punog kapaciteta pumpe. Proizvoai se esto opredele za razvod
manjeg prenika jer su i crevo, filter i fiting u startu jeftiniji, meutim, kada je u
pitanju veca plantaa sa vecom duinom laterala, sa pumpom velikog kapaciteta
a malim prenikom razvoda javljaju se sledeci problemi:
- neravnomerno kapanje na poetku i kraju reda, kao i na prvom i zadnjem
redu. To se direktno odraava na prinos i na prihod. Sa druge strane na
krajevima reda, gde je kapanje manjeg interziteta, lake dolazi do zapuavanja
trake/laterala to se opet odraava na prinos i rok trajanja sistema.
- parcijalno navodnjavanje, deo po deo plantae, to zahteva puno vremena i
rada, a ako se navodnjava motornom pumpom imamo veliku potronju goriva i
ubrzanu amortizaciju pumpe. To su sve nepotrebni trokovi.
Uvek treba razmiljati o injenici da se razvodni sistem kupuje jednom i da on
treba da slui 10-15 godina i da ako razvod ne uradimo kako treba onda 10-15
godina imamo probleme u radu i poveane trokove u eksploataciji.
U sledeoj tabeli dati su prema preniku cevovoda optimalni protoci i
maksimalna duina trake/laterala sa protokom 10 i 8 l/h,m, koji se mogu pustiti
odjednom u rad:
Tabela:

Iz tabele se vidi da, ako hoemo da imamo ravnomeran protok, na razvod

prenika 2" moemo odjednom prikljuiti 1.670 m trake sa protokom 10 l/h,m ili
2.000 m trake sa protokom 8 l/h,m. Ako prikljuimo veu duinu od
preporuene, sistem ce raditi, ali protok nee biti ravnomeran.
Ne retko i pojedini distributeri/firme, u cilju sklapanja posla, proizvoaima
ponude "jeftiniju" varijantu, sa manjim prenikom razvoda. Ta varijanta, kroz
povean utroak goriva i mnogo due vreme potrebno za navodnjavanje, ve
krajem prve sezone postane skuplja, a razvod treba da slui 10-15 godina.
Treba znati da su maksimalne duine kapajuih traka za protok od 10 l/h.m oko
100m, za protok od 7 l/h.m 180-200 m i za protok od 4 l/h.m oko 300m. Na
http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG271001.htm&autor=7[5.11.2010 13:25:46]

POLJOBERZA - TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

veim duinama javie se neravnomernost.

ZAPUAVANJE SISTEMA NAVODNJAVANJA
Glavni problem kod sistema navodnjavanja je zapuavanje. Na problem
zapuavanja utiu 4 faktora: kvalitet vode, izbor kapajue trake/laterala,
projektovanje i nain rada koji je direktno u vezi sa projektovanjem.
Princip je da se koristi traka sa to veim protokom ukoliko voda sadri vie
krenjaka, gvodja i sitnih estica peska i ukoliko se koriste vodotopiva ubriva
loijeg kvaliteta, koja se ne rastvaraju brzo i 100%. Uvek je sigurnije filtraciju
raditi disk filterom nego mreastim.
Sl. 1 Kod kvalitetnog kapljaa kapaciteta 2 l/h jasno se vidi da i pored naslaga
gvoa i kamenca u traci ulazne rupice kapljaa nisu zapuene ni posle 2 godine
rada!

Korienjem mreastog filtera, ako je pumpa "jaka" a prenik razvoda manji od

potrebnog, brzina strujanja vode moe biti tako velika da dovede do probijanja i
eline mreice ako se u vodi nae zrnce peska. To posle dovodi do
zapuavanja.
Kada je u pitanju izbor trake proizvoai treba da znaju da je uvek bolje da se
navodnjavanje izvri za krae vreme. Korenovom sistemu pored vode treba i
vazduh (aeracija), meutim, dok traje navodnjavanje, odnosno dok zemljite
usvaja vodu, nemogue je da istovremeno usvaja i vazduh. Zato, u principu,
treba birati traku veeg kapaciteta. Treba voditi rauna da se i ne pretera sa
kapacitetom trake, jer se NE SME dozvoliti kod srednje i tee vodopropusnih
zemljita vee prostiranje vlage po povrini nego u dubinu.
U svetu postoje dve koncepcije reavanja kapajuih traka. Jedna je sa trakama
koje imaju kapanje kroz lavirintski sistem napravljen u samoj traci, na sredini ili
sa strane, a druga koncepcija je sa trakama koje imaju u sebi ugradjen kaplja.
Trake bez kapljaa su dobra reenja kada proizvjai imaju istu vodu i filtere
finoe 150 mesha.
Ako voda ima gvoa, kamenca i sitnih estica peska, bolje je koristiti trake sa
kapljacima. U Tavankutu, gde su vode loeg kvaliteta, proizvoai su proteklih
5-6 godina testirali trake sa i bez kapljaa od nekoliko proizvoaa i uvek su
otpornije na zapuavanje bile trake sa kapljaima.
Kada se bira traka sa kapljaima treba znati da ravnomernost kapanja zavisi od
duine kapljaa. Trake sa duim kapljaima su sigurno skuplje ali je kod njih
kapanje ravnomernije i o tome treba voditi rauna, pogotovo kod proizvodnje na
otvorenom, gde su po pravilu redovi mnogo dui nego u plastenicima.
Za dobar rad sistema, bez zapuavanja, veoma je bitno da u sistemu imamo
radni pritisak koji je preporuio proizvodja trake/laterala. Treba znati da to nije
http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG271001.htm&autor=7[5.11.2010 13:25:46]

POLJOBERZA - TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

radni pritisak na pumpi ve pritisak u lateralu.

U lateralu je uvek pritisak manji nego na izlazu pumpe. Razlika je utoliko vie
izraena ukoliko je sitem navodnjavanja vei, ukolko je duina razvoda vea i
ukoliko je prenik razvodnog creva manji. Za trake radni pritisak je najee 1
bar a za tvrde laterale zavisi od vrste kapljaa.
Sl. 2 Primeri traka bez i sa kapljaima.

TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA
Za dobar prinos veoma je bitno da se navodnjavnje vri pravilno. Ako
pricmo o proizvodnji na otvorenom i u plastenicima na zemlji, na terenu su
esto prisutne greke da proizvoai navodnjavaju svaki dan po malo. Pogotovo
su greke izraene kada se koriste trake sa emiterima na 10 do 15cm. Tada se
vlaga brzo sastavlja po povrini i proizvodai u kratkom vremenskom intervalu
zavravaju navodnjavnje. Ako je i traka uz to jo malog kapaciteta, u takvim
sluajevima vlaga se spusti u dubinu max 15-20cm, to nije dovoljno za pravilan
http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG271001.htm&autor=7[5.11.2010 13:25:46]

POLJOBERZA - TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

razvoj korenovog sistema i postizanje visokih prinosa. Manje greke u tehnologiji

navodnjavanja i bolje prinose ostvaruju proizvodjai koji koriste traku sa
kapljaima na 20 ili 30cm ali sa velikim kapacitetom samog kapljaa. Oni
navodnjavaju due, ekajui da se vlaga sastavi po povrini, a na taj nain
obezbedili su da se vlaga spusti u dubinu 50, 60 i vie cm i obezbedili su da
biljka crpi hranu i iz dubinskih slojeva zemljita. Automatski ti proizvodjai
ostvaruju vee prinose.
Kada se u fazi rasta i razvoja biljke obezbedi vlaga na dubinu od 50, 60 i vie
cm onda ne treba navodnjavati nekoliko dana. Suenjem povrinskog sloja
zemljita i svakodnevnim poveavanjem dubine suvog sloja, ilice korenovog
sistema koje su na povrini tla i koje su ostale na suvom "jure" u dubinu za
vlagom. Na taj nain se obezbeuje razvoj korenovog sitema u dubinu i veliki
prinos. Normalno, u fazi pred i tokom plodonoenja navodnjava se ee. Na
sledeim slikama se vidi paradajz navodnjavan sa trakom malog kapaciteta i
tehnologijom "svaki dan po malo" i paradajz navodnjavan trakom sa kapljacima
velikog protoka i po tehnologiji "ree a obilno".
U prvom primeru, sa automatikom u navodnjavanju, ostvareni su prinosi 3-4kg
po struku jer je korenov sistem loe razvijen. U drugom primeru je bez
automatike ostvaren prinos od 15kg po struku. Vidi se da je vrh korenovog
sistema zakinut, i jasno je da pravilnim navodnjavanjem i dobrom trakom
korenov sistem moe da se razvije i do metar u dubinu.

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG271001.htm&autor=7[5.11.2010 13:25:46]

POLJOBERZA - TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

TEHNOLOGIJA PRIHRANE
Veoma je vano pravilno vriti i prihranu. Kroz sistem kap po kap najee se
koriste vodotopiva ubriva. Greke koje se javljaju na terenu u tehnologiji
prihrane ogledaju se u tome da se prihrana odvija relativno retko i pogreno.
Kada kaemo relativno retko mislimo na to da proizvoai esto kau da nemaju
novca za ubriva da bi kroz svako navodnjavanje davali i hranu. Ako ste planirali
da tokom sezone prihranjujete sa npr. 100 kg ubriva i da tu prihranu date 5
puta po 20kg, a tokom vegetacije vriete, na primer, 20 puta navodnjavanje,
bolja varijanta za biljku i za prinos je da se predviena koliina ubriva
rasporedi tako da se svaki put uz navodnjavnje izvri prihrana sa po 5 kg
ubriva. Kao to i oveku odgovara da se redovno hrani i poji, isto odgovara i
biljkama jer su i one iva bia. Princip kod prihrane je da se 3-5 puta
navodnjava i istovremeno prihranjuje a da se zatim jednom navodnjava samo
istom vodom, da bismo isprali zemljite i smanjili EC vrednost, odnosno da
bismo poboljali usvajanje hranljivih elemenata.
U toku samog navodnjavanja ima vie teorija vezanih za nain prostiranja
elemenata u zemljitu, ali u principu odlini rezultati se postiu kada prihranu
vrite na sledei nain: Ukljuiti sistem i startovati sa istom vodom dok se sitem
napuni i radi oko 5 minuta. Zatim se ukljuuje prihrana i podesi se na ventilu
brzina usisavanja rastvora tako da prihrana traje koliko i navodnjavnje i na kraju
se ispere sistem onoliko vremena koliko je trajalo i punjenje plus oko 5 minuta.
Ne preporuujemo prihranu ni na poetku ni na kraju ni na sredini
navodnjavanja, ve tokom celog ciklusa. Tako e hranu dobiti i ilice korenovog
sistema koje su pri vrhu zemljita, u sredini i u najdubljim slojevima.
KONCENTRISANO KAPANJE
U uslovima kada se radi proizvodnja bostana, tikvica i slino, gde je sadnja
biljaka na 1m i vie, u praksi je odline rezultate dalo koncentrisano kapanje.
Traka/lateral ima 2, 3 ili vie kapljaca skoncentrisanih oko same biljke. Sa ovim
trakama/lateralima ostvaruju se znaajne utede u proizvodnji, biljke snanije
startuju, dobijaju se vei prinosi, bolji kvalitet proizvoda i ranije dospee to je u
ranoj proizvodnji izuzetno vano.

Na kraju bi proizvodaima, bez obzira koju vrstu trake/laterala koriste u

proizvodnji, dali preporuku da za prevoenje elemenata zemljita iz
nepristupanog u pristupani oblik, poveanje imuniteta biljaka i poveanje
prinosa za 20-30% koriste huminsku kiselinu. Posebna pogodnost huminske
kiseline na zakieljenim zemljitima je to ona popravlja i pH vrednost.
Huminska kiselina se moe koristiti i folijarno i preko sistema kap po kap.
Mile Radisavljevi

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG271001.htm&autor=7[5.11.2010 13:25:46]