Predmet: Elektronika sa elektrotehnikom

Smer: Tehnika i informatika

S E M I NAR S K I RAD

: Elekto osvetljenje

SADRAJ
1

UVOD..........................................................................................................................3

SVETLOST..................................................................................................................4
2.1 Izvori svetlosti.........................................................................................................4
2.2 Osobine svetlosti....................................................................................................6
2.3 Fotometrijske veliine.............................................................................................6
3 OSVETLJENJE...........................................................................................................8
3.1 Vrste osvetljenja.....................................................................................................8
4 SIJALICA (ARULJA)................................................................................................10
4.1 Konstrukcija klasine sijalice................................................................................10
4.2 Vek trajanja sijalice...............................................................................................11
4.3 Reprodukcija boja.................................................................................................12
4.4 Temperatura boje.................................................................................................13
5 FLUORESCENTNE CEVI (NEONKE).......................................................................14
6 KOMPAKTNE FLUORESCENTNE SIJALICE (TEDLJIVE SIJALICE)...................15
7 SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU TEDLJIVIH I OBINIH SIJALICA......................17
7.1 Staklo....................................................................................................................18
7.2 Bakar....................................................................................................................18
7.3 Kalaj......................................................................................................................19
7.4 Volfram.................................................................................................................19
7.5 iva.......................................................................................................................20
7.6 Olovo....................................................................................................................20
7.7 Antimon................................................................................................................20
7.8 Barijum.................................................................................................................21
7.9 Arsen....................................................................................................................21
7.10 Itrijum....................................................................................................................23
7.11 Jedinjenja forfora..................................................................................................23
7.12 Jedinjenja vandijuma............................................................................................25
7.13 Torijum..................................................................................................................25
7.14 Plastika.................................................................................................................25
7.15 Saveti, ukoliko se sijalica razbije..........................................................................29
8 SPECIJALNE SIJALICE............................................................................................30
8.1 Halogene sijalice..................................................................................................30
8.2 Reflektor sijalice...................................................................................................30
9 LED TEHNOLOGIJA.................................................................................................31
9.1 Prednosti upotrebe ledova za svetlosne izvore.................................................33
9.2 Nedostaci pri upotrebi led-ova.............................................................................33
10 PRORAUN ELEKTRINOG OSVETLJNJA...........................................................35
11 STANDARDI KVALITETA..........................................................................................36
12 ZAKLJUAK..............................................................................................................37
13 LITERATURA.............................................................................................................38

Elektro osvetljenje

1 UVOD
Svetlost u svim njenim formamama, priguena, smirujua, prenaglaena ili
napadna, predstavlja neophodan element kada je u pitanju dizajn enterijera i
eksterijera. Kljuna taka mnogih arhitektonskih i dizajnerskih reenja je
osvetljenost na nov i drugaiji nain. Svetlost koja je sposobna da objektima i
ambijentu daje posebne vrednosti, danas je svakako vana.
U hladnim vremenskim periodima provedemo vie od 30% vremena pod
vetackim osvetljenjem. To je dovoljan razlog da se vie pozabavimo
osvetljenjem.
Osim toga ono uestvuje i u ukraavanju prostora u kome boravimo.
Kako bi smo se to prijatnije oseali pod odsjajem vetakih izbora svetlosti,
neophodno je da pronaemo odgovarajue osvetljenje, za enterijer i
eksterijer.
Prilikom kupovine lampe koje odgovaraju stilu cele prostorije koje dugo traju,
koje se lako iste i odravaju i s kojima se moe spretno i lako rukovati. Pre
bilo kakve konane odluke u pogledu pojedinih rasvetnih tela, treba planirati
rasvetu za svaku prostoriju vodei rauna o njenom rasporedu i delovanju.
Brojne i raznovrsne lampe i sijalice u prodavnici mogu zbuniti kupca, ali u
osnovi postoji samo nekoliko vrsta rasvetnih tela.
Slino je i sa tehnikom terminologijom koja esto zbunjuje strunjake, a
kako ne bi laika.

Elektro osvetljenje

2 SVETLOST
Svetlost je deo spektra elektromagnetnog zraenja iz opsega talasnih duina
vidljivih golim okom.
U irem smislu termin svetlost se koristi da oznai elektromagnetno zraenje
bilo koje talasne duine (na primer ultaljubiasti zraci, koje ovek ne vidi
golim okom, a koji izazivaju fluorescenciju raznih materijala, esto se
nazivaju crnim svetlom).

ljubiasta

380450 nm

plava

450495 nm

zelena

495570 nm

uta

570590 nm

narandasta

590620 nm

crvena

620750 nm

Tabela 1 Spektar boja

Zbog razliitog biolokog sastava oka ovek i ivotinje ne vide odreenu boju
isto. To je razlog to se za jainu svetlosti, osim fizike jedinice vat (Watt)
upotrebljava i fizioloka jedinica lumen (lm).
Vidljiv deo elektromagnetnog spektra je talasnih duina od 380 do 780 nm
(nanometara), odnosno frekvencije (uestanosti) od 41014 Hz do
7,91014Hz.

2.1 Izvori svetlosti

Svetlosna jaina jednog svetlosnog izvora menja se sa posmatranim
pravcem. Retki su svetlosni izvori kod kojih je svetlosna jaina u svim
pravcima ista, tj. uniformni svetlosni izvori.
Prirodni uniformni svetlosni izvor je Sunce, a vetaki su svetlee kugle.
Za uniformni svetlosni izvor ukupan fluks je:
= I * 4

Elektro osvetljenje

Vetaki izvori mogu biti:

Termiki rade na principu povienja temperature i sagorevanja

(sijalice sa usijanim vlaknom, svee, gasne lampe)

Jonizujui rade na principu elektrinog pranjenja kroz pare i

gasove (ivine i natrijumove sijalice)

Fluorescentni koriste osobinu luminscencije (ako se neka

materija obasja nevidljivim ultraljubiastim zracima oni se transformiu u

zrake vee talasne duine, na koje ne reaguje ljudsko oko.
Punktuelni izvor svetlosti predstavlja izvor ije su dimenzije dovoljno male u
odnosu na rastojanje sa koga se posmatra. On zrai svetlosnu energiju
podjednako u svim pravcima.
Svetlosna efikasnost () pokazuje efikasnost kojom se potroena elektrina
energija pretvara u svetlo. Jedinica mere je lumen po vatu (lm/W).
Teorijski govorei, maksimum svetlosne efikasnosti koji se moe postii, sa
svom energijom pretvorenom u vidljivo svetlo, je 683 lm/W.
Meutim, u praksi je to mnogo nia vrednost, izmeu 10 i 198 lm/W. Kako bi
se utedela energije, treba birati proizvode sa visokom svetlosnom
efikasnou.
SVETLOSNI IZVORI

SVETLOSNA EFIKASNOST
(lm/W)

Sijalice sa uarenim vlaknom

8-16

Tungsten halogene sijalice

12-26

Fluorescentne sijalice

45-100

Sijalice sa ivinom parom

36-60

Sijalice sa halogenim metalima

70-98

Natrijumove sijalice pod visokim

pritiskom

65-140

Natrijumove sijalice pod niskim

pritiskom

100-198

Tabela 2 Izvori svetlosti i njihova efikasnost

Prema Direktivi EZ 92/75/EEC, sijalice za domainstvo koje rade na glavnom

naponu i fluorescentne sijalice za domainstvo moraju na svom pakovanju
nositi energetsku nalepnicu koja pokazuje njihovu energetsku efikasnost.
Svetlosni izvori se klasifikuju na klase energetske efikasnosti od A do G.
Sijalice koje na svojoj ambali imaju oznaku A predstavljaju visoko-efikasni
svetlosni izvor, dok su sijalice sa oznakom G neefikasni izvori svetlosti.
5

Elektro osvetljenje

Slika 1 Eneregetska nalepnica

2.2 Osobine svetlosti

Svetlost istovremeno ispoljava osobine talasa i estica. Svetlosna estica kvant je foton.
Jo od davnih vremena i mnogo pre Njutna poela su definisanja svetlosti, no
on je tome posvetio posebnu panju, tako da se manje-vie njegovom
zaslugom, danas za svetlost smatra da je ona dualne prirode,tj. talasne i
korpuskularne. Odnosno, moe se rei da se svetlost moe istovremeno
posmatrati kao snop elektromagnetnih talasa I snop estica.
Karakteristike svetlosti, shvaene kao talasi su:

intenzitet (proporcionalan amplitude talasa

frekvencija, talasna duina ili boja

polarizacija.

Talasna duina svetlosti se dovodi u vezu sa njenom frekvencijom preko

konstante njene brzine

:.

2.3 Fotometrijske veliine

Postoje 4 osnovne veliine: svetlosni fluks, svetlosni intenzitet, osvetljenost i
sjajnost.

Elektro osvetljenje

Svetlosni fluks () predstavlja ukupnu koliinu svetlosti koju emituje svetlosni

izvor, odnosno svetlosna snaga. To je deo energije koju svetlost zrai u
jedinici vremena:
= W/ t[lm].
Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (lm).
Svetlosni intenzitet (I) predstavlja koliinu svetlosti, odnosno svetlosni fluks, u
jedininom prostornom uglu. Moe se raunati po formuli:
I = / [cd].
Jedinica svetlosnog intenziteta je kandela (cd).
Osvetljenost (E) predstavlja svetlosni fluks po jedinici osvetljene povrine.
Jedinica mere je luks (lx). Osvetljenost jedne take, odnosno beskonano
male povrine, srazmerna je svetlosnom intenzitetu, a obrnuto srazmerna
kvadratu rastojanja izmeu izvora i take posmatraa. Istovremeno tok (fluks)
svetlosti se pojavljuje sa nekog izvora svetlosti meri se lumenima [lm], a
oznaava slovom .
Osvetljenost se posmatra kao vektorska veliina koja se moe razlagati na
razne naine, pa i predstavljati preko svoje horizontalne i vertikalne
komponente.
r = h/cos
E = (I/h2)*cos2*cos
E = (I/h2)*cos3
Ako vie svetlosnih izvora osvetljava jednu povrinu, onda je osvetljaj jednak
sumi svih osvetljaja.
= E1 + 2 + 3 + ...n = Ei.
Odnos fluksa i osvetljenosti dat je formulom:
= E A [lm],
gde je A [m2] povrina koja se osvetljava.
Sjajnost (L) je jedina fotometrijska veliina koju oko neposredno osea, pa
predstavlja merilo svetlosnog utiska. Sjajnost neke take svetlee povrine
se u zadatom pravcu definie kao odnos svetlosnog intenziteta koji u datom
pravcu emituje elementarna svetlea povrina oko te tane i ortogonalne
projekcije te elementarne povrine na ravni normalnoj na pravac
posmatranja. Jedinica mere je cd.

Elektro osvetljenje

3 OSVETLJENJE
Kako e boje, razne ploe i oblici u stambenom prostoru delovati na ljudsko
oko zavisi od prirodne ili vetake svetlosti.
Matovita i kvalitetna
domainstva.

rasveta

pridaje

znaaj

celokupnom

izgledu

Oblici, veliina i prijatnost boravka u odreenom prostoruzaista zavise od

vrste svetlosti kojom je prostor osvetljen.
U planiranju rasvete treba voditi rauna podjednako o prirodnoj i vetakoj
rasveti.
Moda zvui paradoksalno, ali neophodno je razmestiti nametaj u stanu pre
izbora rasvete i postavljanja rasvetnih tela. U dnevnoj sobi se ne treba
previe oko toga zamarati, ali u kuhinji, gde je rasveta povezana s
odredjenim aktivnostima neophodna je preciznost. Takoe je neophodno
voditi rauna i o spoljanjoj rasveti van kue: ispred ulaznih vrata, u garai
itd.
Odnos svetla i senke takoe igra vrlo vanu ulogu u osvetljavanju prostorija.
Boravak u ravnomerno osvetljenim prostorijama s malo ili nimalo senke brzo
postaje zamaraju.
Struktura i boja osvetljene povrine menjaju se u zavisnosti od vrste i jaine
svetlosnog izvora i ugla pod kojim svetlost pada na nju. Neravan zid obasjan
ravnom, punom rasvetom postaje ravan, gubi se trea dimenzija. Zid
osvetljen iskosa, pomou usmerenog svetlosnog snopa, izgleda sasvim
drugaije.
Na slian nain se menja i boja osvetljene povrine, ali u tome dodatnu
ulogu imaju jaina svetlosti i vrsta sijalice.

3.1 Vrste osvetljenja

Najbolje je u jednom prostoru kombinovati vie vrsta osvetljenja:

Direktno osvetljenje

Izvor svetlosti je upravljen direktno na odredeni predmet ili mesto koje treba
osvetliti. Na primer to je sluaj kod lampe iznad slike ili lampe na radnom
stolu. Ta vrsta osvetljenja je jaka i stvara igru senki. to je vie udaljeno,
vea povrina je osvetljena i manji je intenzitet osvetljenja.

Indirektno osvetljenje

Ono ne osvetljava odreenu taku ve stvara atmosferu. Tu je svetlost

8

Elektro osvetljenje

usmerena ka povrini kao to je zid ili plafon koja ga odbija nazad. Treba
izbegavati da ta povrina bude previe sjajna (ogledalo ili lakirana slika npr)
poto ce osvetljenje postati zaslepljujue. Ovakav tip osvetljenja prave zidne
ili podne lampe usmerene ka plafonu.

Difuzno osvetljenje

Ovo osvetljenje je oseneno nekim difuzerom kao to je nepolirano staklo,

papir ili pergament, ne zaslepljuje i ak se moe direktno gledati. Njegova
svetlosna mo najcece nije suvie jaka, te je ono pre svega dekorativno.
Vei broj svetlosnih predmeta ostvarenih u kreativnim oblicima i materijalima
emituju veoma blage svetlosne zrake i spadaju u dekoraciju prostora. Jedna
prednost: nelomljivi su.

Meano osvetljenje

Istovremeno direktno i indirektno.Koristi se, dakle, svuda pomalo. Takav je

slucaj sa visilicama, lusterima ili podnim lampama otvorenim na vrhu koji
direktno osvetljavaju zonu iznad koje su postavljeni, ali takode reflektuju
svetlost o plafon stvarajui indirektno osvetljenje.
Treba voditi racuna da se ne stvaraju nepotrebne i neprijatne senke.
Izvor svetlosti postavljen direktno iznad ili malo ispred mesta za sedenje
stvara neprijatne senke kad se osoba koja tu sedne nagne napred. Treba ga
postaviti skroz napred (zid radnog stola, centar trpezarijskog)
Uvek prvo isprobajte sve varijante koje vam padnu napament, proverite da li
zaslepljuju i kakve se senke prave pre nego to fiksirate izvor svetlosti za to
mesto.
Izvori svetlosti od peskiranog stakla cine harmonican spoj sa hladnim
koloritom.
Nasuprot tome, tople boje su istaknute inkadescentnim osvetljenjem slabijeg
intenziteta.

Elektro osvetljenje

4 SIJALICA (ARULJA)
Najee se kae da je Tomas Edison (Thomas Edison) izumeo klasinu
sijalicu. Meutim, on nije bio prvi koji je konstruisao sijalicu. Zapravo,
istoriari nauke smatraju da su ak 23 pronalazaa pre Edisona dola do
uspelog reenja elektrine lampe.
Edisonova sijalica bila prva koja je doivela iroku primenu. Razlog njegovog
uspeha bio je zato to je upotrebio uinkovitiji materija, postigao vei vakum
u balonu, pa samim ti i veu elektrinu otpornost sijalice.
Klasina elektrina sijalica (arulja) je vetaki izvor svetlosti, koja nastaje
kada elektrina struja prolazei kroz tanku nit zagreje nit do usijanja. Onda
poinje emitovanje svetlosti. Emitovanje svetlosti prourokovano je toplotom.
Na tritu ih ima u hiljadama oblika i boja, ali je princip njihovog
funkcionisanja isti kao u Edisonovo doba.
Klasine sijalice proizvode se u razliitim veliinama i razliitog su napona
(1.5 oko 300 volti (V)). Imaju nisku proizvodnu cenu, jer su jednostavne
konstrukcije.
Volframove sijalice su jednostavni ureaji koji ne zahtevaju nikakvu naroitu
opremu za funkcionisanje, a mogu da rade i sa jednosmernim i sa
naizmeninim izvorima struje.

4.1 Konstrukcija klasine sijalice

Klasina elektrina sijalica sastavljena je iz staklenog balona sa
volframovom arnom niti kroz koju protie elektrina struja. Kontaktne ice
koje prolaze kroz stakleno postolje povezane su sa arnom niti. Potporne
ice usaene u staklenu osnovu dre volframovu nit. Stakleni balon je
napunjen sa inertnim gasom kao to je argon, s ciljem da se smanji
isparavanje arne niti. Uloga staklenog balona je da sprei metalnu nit da
doe u dodir sa koseonikom iz vazduha. U suprotnom, bila bi brzo unitena.
Elektrina struja zagrije volframovu nit do oko 2.000 K to 3.300 K, dosta nie
od volframove take taljenja, 3.695 K. Temperatura niti zavisi od oblika i
veliine niti te jaine struje koja protie kroz nit. Uarena nit emituje svetlo
priblino stalnog spektra.
Najee snage sijalica koje su na tritu su: 25, 40, 60, 75, 100 vati (W).
Naravno, raspon snage sijalica koje se proizvode je dosta vei, 0,1 do 10.000
(W).

10

Elektro osvetljenje

1. Stakleni balon
2. Interi gas pod niskim pritiskom
(argon, azot, neon)
3. Volfranova nit
4. Kotna ica (izlazi iz osnove)
5. Kotna ica( ide u osnovu)
6. Potporne ice
7. Osnova (stakleno postolje)
8. Kontaktna ica (izlazi iz osnove)
9. Navojna kapica
10. Izolacija
11. Elektrini kontakt
Slika 2 Konstrukcija elektrine sijalice

Metalna kapica na uem delu staklenog balona je u obliku navoja, tzv.

Bajonet osnove. Kontakti u sijalinom grlu omoguavaju da elektrina struja
doe preko sijaline metalne osnove dalje preko dva iana kontakta do
arne niti. Kako bi stepen iskorienja bio vei, arna nit je u obliku tanke
spirale. Zbog ovakvog dizajna smanjeno je isparavanje volframa.
Interesantan podatak je da je razvuena spirala 60 vatne sijalice od 120 volti,
dugaka 58 cm.
Elektrina energija protie kroz volframovu nit koja emituje kontinualni
spektar svetlosti u svim pravcima. Za razliite voltae, ona ima razliitu
efikasnost, ali se uobiajeno smatra da vie od 90 odsto elektrine energije
potroi na toplotno zraenje, dok se u svetlost pretvara manje od 10 odsto.
Tako obina sijalica od 100W, koja zrai fluks od oko 1700 lumena, dnevno u
proseku moe da potroi 1 kWh struje.

4.2 Vek trajanja sijalice

Vek trajanja sijalice pokazuje koliko sati sijalica moe da radi pod
standardnim radnim uslovima.
Negativni inioci kao to su: kolebanje glavnog napona, praina, vlaga,
drmanjetoplota u okruenju uestalost paljenja i gaenja sijalice mogu
smanjiti vek trajanja sijlice.
Kvalitet komponenti kao to su starteri i balasti takoe utie na vek trajanja
sijalice.
Sa poveanjem rada sijalica smanjuje se njihova efikasnost. Tako da se, iz
ugla utede, preporuuje zamena sijalica kada smanjenje efikasnosti
dostigne 70% umesto da se eka da istekne njen pun vek trajanja.
11

Elektro osvetljenje

SVETLOSNI IZVORI

VEK TRAJANJA SIJALICE (h)

Sijalice sa uarenim vlaknom

1000

Tungsten halogene sijalice

2000-4000

Fluorescentne sijalice

4000-15000

Sijalice sa ivinom parom

6000-8000

Sijalice sa halogenim metalima

5600-6500

Natrijumove sijalice pod visokim

pritiskom

10000-15000

Natrijumove sijalice pod niskim pritiskom

12000-20000

Tabela 3 Svetlosni izvori I njihov vek trajanja

4.3 Reprodukcija boja

U zavisnosti od mesta i svrhe, vetako svetlo trebalo bi da prui dobru
reprodukciju boja jednako kao na prirodnoj dnevnoj svetlosti.
Kvalitet
reprodukcije
boje

Grupa
reproduk
cije boje

Index
reproduk
cije boje

Tipina sijalica

Odlian

1A

90

Tungsten halogena
sijalica

Vrlo dobar

1B

80 - 89

LUMILUX
fluorescentna
sijalica

Dobar

2A

70 - 79

Standardna
fluorescentna
sijalica (25)

Zadovoljavajui

2B

60 - 69

Standardna
fluorescentna
sijalica (20,23,30)

Dovoljan

40 - 59

Sijalice sa ivinom
parom (HQL)

Lo

39

Natrijumove sijalice
pod visokim i
niskim pritiskom

Tabela 4 Kvalitet reprodukcije boja

Reprezent kvaliteta svetlosti koju svetlosni izvor proizvodi jeste njen indeks
reprodukcije boja (Ra).

12

Elektro osvetljenje

Indeks reprodukcije boja je uporeivanje obojenosti predmeta pod svetlosnim

izvorom koji se meri i njegove obojenosti pod referentnim svetlosnim
izvorom.
Svetlosni izvor koji ima Ra vrednost 100 odlino pokazuje sve boje. to je
manja Ra vrednost, loija je reprodukcija boja.

4.4 Temperatura boje

Boja svetla sijalice naziva se temperatura boje.

Grafik 1 Temperatura boje

Postoje tri osnovne grupe temperatura boje:

toplo belo < 3300 K;

neutralno belo 3300 K 5000 K

dnevna svetlost > 5000 K.

13

Elektro osvetljenje

5 FLUORESCENTNE CEVI (NEONKE)

Fluorescentne sijalice su veoma ekonomine i imaju efikasnost do 104 lm/W.
Pored povoljnih energetskih karakteristika, dodatnu prednost predstavljaju i
razliite temperature boje svetlosti.
Lako ete izabrati najbolju boju svetlosti za svaki postavljeni radni zadatak.
Postoji veliki izbor snaga, duina, oblika (prave, cevaste, U-oblika) koje
obezbeuju optimalno reenje za razliite primene.
TL5 fluorescentne sijalice predstavljaju jednu od najveih inovacija iz grupe
fluorescentnih sijalica. Mali prenik od 16 mm doputa im ugradnju u tanje,
efikasnije i stilizovanije svetiljke. Pojavljuju se u 5 razliitih tipova: HE (Visoka
efikasnost), HO (Visok svetlosni fluks), okrugle, HO de Luxe (Visok sv. fluks
de Luxe) and HO Colored (Visok svetlosni fluks u boji).
TL-D fluorescentne sijalice imaju prenik od 26mm i postoje u vie razliitih
kategorija. Sijalice TL-D Super 80 imaju dobru reprodukciju boja (Ra>80) i
niske trokove investicije i odravanja, TL-D de Luxe Pro imaju odlinu
reprodukciju boja (Ra >90), dok standardne TL-D imaju standardnu
reprodukciju boja (Ra<80).
MASTER TL-D Secura poseduju transparentni zatitni omota cevi koji
zadrava delie stakla na jednom mestu u sluaju loma.
Zbog toga je MASTER TL-D Secura idealna za primene tamo gde se moe
spreiti zagaenje ili teta koja bi nastala kao posledica loma (na primer za
industriju hrane i pia).
TL mini su najmanje fluorescentne sijalice (TL 4W- TL13W) koje se
isporuuju i u standardnim temperaturama boje i u bojama Super 80, a
namenjene su prvenstveno za mesta gde je prostor ogranien, za osvetljenje
znakova ili za nuno osvetljenje.

14

Elektro osvetljenje

6 KOMPAKTNE FLUORESCENTNE SIJALICE

(TEDLJIVE SIJALICE)
Kompaktne integrisane fluorescentne sijalice predstavljaju fluorescentne
sijalice koje kombinuju prednosti fluorescentnih sijalica sa prednostima
sijalica sa usijanim vlaknom. Ove sijalice su nastale pre 25 godina.
Kompaktne neintegrisane fluorescentne sijalice su tedljive sijalice koje
nemaju ugraene predspojne sprave. One zahtevaju posebna grla, a sijalice
sa 4 pina su pogodne za regulisanje svetlosnog fluksa kada rade sa
elektronskim predspojnim spravama.
Uobiajeno se koriste za profesionalne i komercijalne svrhe i poseduju sve
prednosti standardnih tedljivih sijalica. To su: uteda energije, dug vek
trajanja itd.
Pri prolasku elektrine energije kroz gas u cevi, on poinje da emituje UV
zraenje. Ono pobuuje tri sloja fosfora kojima su cevi iznutra premazane
tako da on emituje vidljivu svetlost, ali ne ba sasvim u onom delu spektra
kao klasina sijalica, pa se zato doivljava da je njena svetlost razliite boje.
Mada se ini da je svetlost ovih lampi manjeg intenziteta, ona ima isti broj
lumena, ali je prostorija osvetljena drugom, zapravo prirodnijom bojom, koja
je slinija dnevnom svetlu.
U budue e u domainstvima i za javno osvetljenje biti koriene
savremene tzv. tedljive sijalice.

Slika 3 Kompaktne fluo sijalice (tedljive)

One su evolutivni naslednici fluorescentnih cevnih sijalica, koje su postojale

ve tridesetih godina XX veka. Nazivaju se jo i kompaktne fluorescentne
lampe (CFL).

15

Elektro osvetljenje

CFL su sijalice sa gasnim pranjenjem u kojima se nevidljivi UV zraci

proizvedeni u sudaru atoma ive i elektrona koje odaju elektrode u sijalici
pretvara u vidljivo zraenje (tj. svetlo) uz pomo fosfora.
Za razliku od fluorescentnih sijalica, njima za rad nisu potrebne dodatne
komponente kao to su starter i balast. One mogu da se ukljue direktno na
gradsku mreu.
Fluo-cevi su jo u ono vreme proizvodile dovoljno jaku svetlost uz manju
potronju struje, ali su njihovo neprirodno svetlo (iako mnogo blie spektru
dnevnog svetla), treperenje, dimenzije i neophodni dodatni elektro elementi
(starteri i prigunice) uticali da budu veoma slabo zastupljene u
domainstvima.
Savremene tedljive sijalice koje su se pojavile krajem osamdesetih godina
prolog veka, iako rade na istom principu kao velike fluo-cevi, znatno su
unapreene.
Sastavni delovi tedljive sijalice su posebno oblikovana minijaturna fluo-cev
i odogovarajua pogonska elektronika.
Zbog svoje dugovenosti nazvana je "stoletnom sijalicom", a otkako je
uvedena u Ginisovu knjigu rekorda predstavlja lokalnu atrakciju ima svoj
internet sajt i klub fanova.
Ipak, deklarisani radni vek kompakt-fluo sijalica (pri 50% otkaza) realan je
samo u idealnim uslovima (2,7 asova rada dnevno, ciklusi od 60 minuta
rada i 90 minuta iskljuenja, sijalica radi u idealnim uslovima /izvan svetiljke/
itd.)
U stvarnosti, vie od 50% kompaktnih fluo sijalica renomiranih brendova
otkae pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a kod sijalica jeftinih
brendova radni vek je jo krai (u praksi svega 2-3.000 sati).
esta paljenja i gaenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica znaajno skrauju
njihov radni vek.
Instalacija kompaktnih fluo sijalica (kako jeftinih tako i renomiranih
proizvoaa) u slabo ventilirane svetiljke drastino skrauje njihov radni vek.

16

Elektro osvetljenje

7 SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU TEDLJIVIH

I OBINIH SIJALICA
tedljiva sijalica je pribline veliine kao uobiajena sijalica, mada je sijalica
sa uarenim vlaknom standardnih oblika i veliina.
Veoma vaan podatak je da troi u proseku 80% manje elektrine energije.
tedljiva sijalica od 20 W prua istu koliinu svetlosti kao klasina od 100 W.
Kada je u pitanju trajnost tie i tu je superiornija, jer je njen prosean
eksploatacioni vek 8-12 puta dui.
Kada je u pitanju cena danas joj je viestruko u odnosu na klasinu sijalicu,
ali je u stalnom opadanju, pa ona postaje sve pristupanija irokim slojevima
stanovnitva.
S vremenom postaju sve oiglednije i neke mane volframovih sijalica:

mala efikasnost vie od 90 odsto elektrine energije koju potroe

emituje se kao toplota, dok se u svetlost pretvara manje od 10 odsto

neotporne na udare,

nezgodne su za transport

relativno kratkog veka.

Po intenzitetu svetlosti, CFL je i do pet puta efikasnija, a njen radni vek je

izmeu 6000 i 15.000 sati. Njihova velika prednost u odnosu na druge
tedljive tehnologije jeste to to su kompatibilne koriste ista grla kao i
klasine sijalice, a principijelno mogu raditi i na jednosmernu i na
naizmeninu struju.
Tvrdi se da kompaktne lampe imaju previsoku "temperaturu boje" i da
proizvode "neprijatno" i "neprirodno" svetlo koje stvara depresiju. S toga neki
ljudi ostaju pri odluci da i dalje koriste klasine sijalice.
Za proizvodnju klasine sijalice potrebno je:

staklo

lim

bakar

kalaj

volfram.

17

Elektro osvetljenje

7.1 Staklo
Tvrdi materijal,koji je obino izbruen i providan je staklo. Napravljen u
najveem delu od silicijuma i baza spojenih na visokoj temperaturi.
Staklo je homogena amorfna, izotropna, providna, vrsta i krta materija u
metastabilnom stanju nastala hlaenjem i zagrevanjem.
Sadri najee silicijumski pesak, sodu, okside alkalnih metala i krenjak.
To je bioloki neaktivni materijal.
Staklo je transparentno providno za vidljivo svetlo (postoji i neprovidno
staklo).
Obino staklo ne proputa svetlo malih talasnih duina, jer sadri primese.
Proizvodi zagrevanjem i topljenjem u staklarskoj pei. Rezultat je amorfna
materija. Moe da se formira u razliite oblike. Jako je krto i razbija se na
otre krhotine. Ove osobine mogu biti modifikovane dodavanjem primesanajee oksida metala prilikom topljenja.

7.2 Bakar
Bakar je (Cu, latinski - cuprum) - hemijski element, metal VIIIB grupe.
Poseduje 18 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 58-73. Postojana
sa samo dva: 63 i 65.
On je mikroelement koji se javlja u reaktivnim centrima mnogih enzima, kao
to jesuperoksiddizmutaza Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca,
ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na elijsku membranu
nervnih elija, i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno
minimalno uneti 0,5 ppm.
Nedostatak bakra dovodi do:

Vilsonove bolesti.

malokrvnosti, jer nedovoljna koliina bakra izaziva lou apsorpciju

gvoa i smanjenje broja krvnih zrnaca.

izaziva poremeaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema

(na primer slaba koncentracija)

smanjuje i koliinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost

organizma na bolesti.

18

Elektro osvetljenje

7.3 Kalaj
Kalaj (Sn, : stannum, : ) - metal IVA grupe.U prirodi
se javalja u obliku jedinjenja.
Kalaj gradi dve alotropske modifikacije. Pri normalnim uslovima, javlja se u
modifikaciji (beta) poznatoj pod nazivom beli kalaj, koja je postojana samo
iznad 13,2C; ima kristalnu reetku tetragonalnog sasava, gustine 7,3 g/cm 3.
Na temperaturi nioj od 13 prelazi u nemetalnu modifikaciju (alfa)
gustine 5,85 g/cm3.
Sivi kalaj se ve laganim dodirom pretvara u prah. Brzina prelaska u
nemetalnu modifikaciju poveava se snienjem temperature kao i
neposrednim dodirom metalnog kalaja sa sivom modifikacijom.
Ovo je metal srebrnobele boje, male tvrdoe.
ist kalaj (beli kalaj) je rastegljiv i vrlo kovan. Pri sobnoj temperaturi otporan
je na dejstvo vode i vazduha, slabih kiselina i baza.
Valjanjem se izvlai u tanke listie staniol. Zbog pristupane niske
temperature topljenja, lakou livenja, dobrih mehanikih osobina, a takoe i
zbog niske cene, kalajnih predmeti su bili veoma popularni. Predmeti od
kalaja korieni su izmeu XIV XVI veka.
Korisiti se za prevlaenje drugih metala tankim slojem, poboljavajui njihovu
otpornost na koroziju. Ovaj proces se koristi za zatitu elinih sudova koj se
koriste u prehrambenoj industriji (npr. limenke od belog lima, koji je ustvari
kalajisani gvozdeni lim.
Velike koliine kalaja koriste se za izradu legura: bronze (legura sa bakrom),
metala za lemljnje (legura sa olovom), tipografskog metala (sa antimonom i
olovom, britanija metala (sa antimonom I bakrom), a koristi se i za izradu
pribora za jelo i klizne leajeve. Legura kalaja i olova im nisku temperaturu
topljenja.

7.4 Volfram
Volfram (W, lat. wolframium) metal. Ime je dobio po nemakoj rei wolfram,
koja oznaava bezvredan metal.
Na engleskom jeziku naziv je Tungsten, to void poreklo od vedskog teka
stena, mada ga I veani zovu Vofram. (.parts per million).
Najvaniji mirerali volframa su :

elit CaWO4

volframit (Fe,Mn)WO4.
19

Elektro osvetljenje

Svi sastojci su potpuno netoksini i jednostavno se recikliraju.

U odnosu na obinu sijalicu, za proizvodnju tedljive sijalice potrebno je:

Staklo

Arsen

Lim

Itrijum

Bakar

Jedinjenja fosfora

Kalaj

Cink-berilijum-silikat

iva

Kadmijum-bromid

Olovo

Jedinjenja vandijuma

Antimon

Torijum

Barijum

Plastika.

7.5 iva
iva je izuzetno toksian element, ali i tehnoloki neizbean sastojak svake
kompakt-fluo sijalice u koliinama do (dozvoljenih) 5 mg.
Kvalitetne sijalice renomiranih proizvoaa sadre manje ive (1-2 mg), ali su
one znaajno skuplje.
Realnost je da e se veina korisnika, primoranih na kupovinu kompakt-fluo
sijalica usled zabrane klasinih sijalica, odluivati za jeftinije varijante - sa
veim sadrajem ive.
Mnoge tragine dogaaje su izazvala ba organska jedinjenja ive.

7.6 Olovo
U prirodi se olovo najee javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda galenit.
Prenjem se ruda prevodi u oksid ijom redukcijom nastaje sirovo olovo.
Sirovo olovo sadri: bakar, antimon, arsen, bizmut, cink, sumpor, kalaj,
srebro i zlato.
Preiavanjem sirovog olova (najee elektrolitikim putem) dobija se isto
olovo plaviastobele boje, samo na sveem preseku je metalnog sjaja, no
brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata
Pb(OH)2*2PbCO3, koji ga tite od dalje oksidacije. To je mekmetal, velike
gustine i niske temperature topljenja.

7.7 Antimon
20

Elektro osvetljenje

Antimon (Sb, latinski - stibium) je element koji spada u polumetale

(metaloide).
Postoje etiri alotropske modifikacije antimona. U stabilnoj modifikaciji, to je
sivi metaloid sa srebrenastim sjajem. Specifina teina mu je 6,697 g/cm 3, a
taka topljenja 630,63oC. Dosta je redak element, retko se javlja u
elementarnom stanju.
Najee se nalazi u rudama. Rude antimona su: antimonit (Sb2S3) i ulmanit
(NiSbS).
Akutno trovanje antimonom manifestuje se simptomatologijom iritacije gornjih
i donjih disajnih puteva i ezofago-gastrointestinainog trakta, hemolitinim i
hemoralginim sindromom respiratornog, digestivnog i urinarnog trakta.
Hronino trovanje manifestuje se glavoboljom. mialgijama, malaksalou.
vrtoglavicom, a takoe podstie i simptome hroninog kataralno-iritativnog
sindroma
sluzokoe
respiratornog
i
digestivnog
trakta.
Eksperimentaino i u humanoj patologiji je utvrdeno da su trovalentna
jedinjenja antimona toksinija od petovalentnih.

7.8 Barijum
Barijum (Ba, lat. barium) je zemljoalkalni metal IIA grupe. Ime je dobio
po grkomnazivu za re teak. Mineral barijuma je barit (BaSO4).
Soli barijuma su toksine. Ne rastvara u eludanoj kiselini.
Barijum je u elementarnom stanju metalno sjajan srebreno-bijele boje. U
prirodi se javlja veinom u spojevima zbog svoje visoke reaktivnosti.
Barijum je vrsti, paramagnetini zemnoalkalni metal, iji kristali imaju
kubinu prostorno-centriranu reetku. Po hemijskim osobinama slian je
kalcijumu i ostalim zemnoalkalnim metalima.
Burno reagira s vodom i kiseonikom i rastvara se u gotovo svim kiselinama,
osim u koncentriranoj sumpornoj kiselini.
Zbog svoje reaktivnosti, mora se uvati u zatitnim tekuinama. Njegova
specifina teina je 3,62 g/cm3(pri 20oC), taka topljenja 727 C, a taka
kljuanja 1640 C.
Upotrebljava se sa cink sulfidom kao pigment u obliku barijum sulfata. Ovaj
pigment se naziva litopon i ima dobru pokrovnu sposobnost. Barijum sulfat se
takoer upotrebljava u rendgenskoj dijagnostici i proizvodnji stakla.

7.9 Arsen
Arsen je (As, latinski - arsenium) je metaloid VA, grupe. Ima etiri izotopa: 73,
74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.[2]
21

Elektro osvetljenje

Njegova jedinjenja su bila poznata jo u antiko doba.

U istom obliku prvi ga je izdvojio alhemiar Albert Veliki u XII-om veku,
mada na to otkrie pretenduju i stariji arapskialhemiari i kineski narodni
lekari.
Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksian As2O3.
Netoksine soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajui mu
zelenkastu boju.
Bioloki znaaj nekoliko enzima koji su neophodni za ivot sadre arsen.
Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna koliina je
veoma niska 0,04 miligrama.
Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak.
Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama.
Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak
unoenjem velikih koliina one se nagomilavaju u organizmu i redukuju se do
toksinih soli arsen(III).
Arsen poseduje dve alotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh
metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje,
mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. ist arsen se dodaje nekim
legurama elika, a i dodaje se silicijumu u elektrinoj industriji.
Arsen gradi dva oksida:
Arsen (III)-oksid (As2O3) - Poznatiji je i po nazivu arsenik. Industrijski je
najvanije jedinjenje arsena. Dobija se prenjem neke arsenove rude,
najee arsenopirita:

Ima odlike bezbojne staklaste mase koja stajanjem postaje neprozirna. Jak je
otrov, ali se i u malim koliinama upotrebljava kao lek. U vezi sa njim su
osnovane neke spekulacije u vezi sa smru Napoleona Bonaparte. Kisele i
bazne osobine ovog oksidasu slabo izraene. Arsenatna kiselina, koja se
gradi dejstvom vode na arsen (III)-oksid, pokazuje slabo kiselu reakciju.
Prema tome, arsen (III)-oksid je amfoteran oksid, ali sa jae izraenim
kiselim osobinama.
Arsen (V)-oksid (As2O5) - Dobija se kada se arsenikovoj kiselini
oduzme voda. Kada se arsenatna kiselina zagreva 2 sata na oko 210C
dobija se ovaj arsenov oksid kao bela, staklasta vrsta supstanca koja se
rasplinjuje:

22

Elektro osvetljenje

Pri zagrevanju, raspada se na arsen (III)-oksid i oslobaa se kiseonik. Lako

je rastvoran u vodi, stvarajui arsenatnu kiselinu. Poznato je nekoliko
arsenata od kojih industrijski znaaj ima kalcijum-arsenat (Ca3(AsO4)2), koji
su upotrebljava za unitavanje tetoina i natrijum arsenat, Na2HAsO412
H2O koji se upotrebljava pri tampanju pamunog platna.
Arsenitna kiselina (H3AsO3) - Gradi molekul piramidijalnog oblika sa OH
grupamavezanim za arsen. Slaba je kiselina. Opasnija je u svom anhidridu.
Arsenatna kiselina (H3AsO4) - Bezbojna slaba kiselina. Industrijske svrhe
ove kiseline su veoma ograniene zbog njene otrovnosti. Ima ulogu u
oblaganju nekih drva i za nekepesticide. Koriena je i protiv tripanozome,
uzronika bolesti spavanja. Ova upotreba nije bila veoma praktina zbog
velike koliine potrebne za dezinfikaciju, koja bi odala toksine posledice.

7.10 Itrijum
Itrijum (Y, latinski ytrium) - je metal IIIB grupe.
Ima 32 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 80-99. Postojan je
samo
Otkriven je 1794 godine od strane J. Gadolina u Finskoj.
To je jedan od etri elemenata koji su dobili imena po vedskim gradovima.
Gradi hidride, okside, fluoride i hidrokside. Hidridi itrijuma se koriste kao vrlo
jaka redukciona sretstva.
Bioloki znaaj - pretpostavlja se da izaziva rak.
U istom obliku itrijum je srebrnosiv metal. Na njegovoj povrini se stvara
postojan sloj oksida, kao i kod aluminijuma. Njegove hemijske osobine
podseaju na magnezijum. Lako se pali ali ne sam od sebe. Sa vodom
reaguje veoma sporo gradei hidroksid. U istom obliku se koristi kao jedan
od elemenata u proizvodnji televizijskih ekrana. Lampe od legure itrijuma sa
Volframom se koriste u rendgenografiji.

7.11 Jedinjenja forfora

Fosfor (P, lat. phosphorus, to znai nosilac svetlosti) je hemijski element koji
ima simbol P i atomski broj 15. On je vievalentan nemetal iz VA grupe.
esto se nalazi u neorganskim fosfatnim kamenovima.[2]
Zbog velike reaktivnosti, fosfor se ne nalazi slobodan u prirodi. Jedan oblik
fosfora (beli fosfor) emituje bledo svetlucanje u prisustvu kiseonika (otuda
grki naziv).
23

Elektro osvetljenje

Fosforne smee se koriste i u eksplozivima, nervnim agentima, pirotehnici,

pesticidima,pastama za zube i deterdentima.
Fosfor se moe pronai u vie alotropskih modifikacija, najee beli, crveni i
crni.
Beo fosfor (4) ima 4 atoma rasporeena kao u temenima tetraedra to
uzrokuje nestabilnost. Sastoji se od est veza. Beo fosfor je ut, sjajan i
transparentan. Zato se jo naziva i ut fosfor. Sija zeleno u mraku (u
prisustvu kiseonika), jako je zapaljiv i piroforian (samo-zapaljiv) u prisustvu
sa vazduhom kao i otrovan. Miris njegoveoksidacije je karakteristian, nalik
belom luku, a uzorci su najee obavijeni sa belim (di)fosfornim
pentoksidom, koji se sastoji od P4O10 koji ima atome fosfora kao u
temenima tetraedra sa atomima kiseonika umetnutim izmeu njih i na
njihovim vertikalama. Beli fosfor nije rastvorljiv u vodi.
Beo alotrop (Beo fosfor) moe se napraviti koristei razliite metode. U
jednoj, kalijum fosfatom, koji je dobijen iz fosfornog kamenja, koji je grejan od
strane elektrine ili benzinske penice u prisustvu ugljenika isilicijuma.
Elementaran fosfor je onda osloboen kao para i moe se sakupiti koristei
fosfornu kiselinu (H3PO4).
Crveni fosfor se moe stvoriti zagrevanjem belog fosfora na 250C ili
izlaganjem belog fosfora sunevim zrakovima. Fosfor posle dobija amorfan
raspored atoma to uzrokuje veu stabilnost. Dalje zagrevanje e
uzrokovatikristalizaciju. Crveni fosfor gori na 240C dok beli gori na 30C.
Hitorf je 1865. otkrio da kada se fosfor kristalizuje topljenimolovom, dobija se
purpurasti oblik fosfora (Hitorfov fosfor).
Crni fosfor ima rombinu kristalnu reetku i najmanje je reaktivan, sastoji se
od estolanih prstenova koji su meusobno povezani. Svaki atom je spojen
sa druga tri. Noviji metod sinteze crnog fosfora se pojavio koristei metalne
soli kao katalizatore.
Sjaj fosfora je bila atrakcija za vreme njegovog otkria 1669. godine, ali
mehanizam kojim je sijao nije opisan sve do 1974. godine. Znalo se jo pre
da ako bi stavili fosfor u teglu on bi sijao ali posle kratkog vremena, prestao.
Robert Bojl je u 1680-im pripisao to iznuravanju kiseonika, u stvari to je
konzumiranje kiseonika. U 18. veku se znalo da ist kiseonik ne ini fosfor da
svetli, ve da postoji raspon deonog pritiska gde se to zbiva. Zagrevanje se
moe primeniti da bi se dobio pritisak.
Organske smee fosfora sa raznim materijalima su rasprostranjene od kojih
su mnoge otrovne.
Fluorofosfatni estri su najjai toksini. Mnogi neorganski fosfati su relativno
neotrovni i esencijalni nutricijenti.
24

Elektro osvetljenje

Za okruenje su opasni u prevelikim koliinama, uzrokuju cvetanje algi. Beli

fosfor treba da se uva stalno pod vodom, jer je zapaljiv.
Crveni fosfor nije toliko zapaljiv ali treba biti paljiv sa njim jer se vraa u beli
fosfor na nekim rasponima temperatura, jer onda emituje veoma otrovne
gasove koji se sastoje iz fosfor oksida kada se zagreju. U problemu
izloenosti elementarnom fosforu se predlagalo ispiranje sa dvoprocentnim
bakar sulfatom, ali je ono ukinuto jer je on otrovan i moe da teti bubrezima.
Sada se preporuuje bikarbonatni rastvor da neutralie fosfornu kiselinu.

7.12 Jedinjenja vandijuma

Vanadijum (V, latinski - vanadium) je metal VB grupe. Ima 11 izotopa ije
seatomske mase nalaze izmeu 44-55. Postojan je samo 51.
Ime je dobio po skandinavskoj boginji Vanadis.
Vandijum gradi nekoliko oksida sa oksidaconim brojem od 1 do 5 sa razliitim
kristalnim strukturama. Mnogi od njih su nali primenu u industriji kao
katalizatori oksidacionih reakcija u organskoj hemiji.
Vandijum je lisnat, srebrnast metal, loih mehanikih osobina. Ipak on se
dodaje elikuda bi poboljao njegovu otpornost na otiranje i pucanje. Zbog
malih koliina njegovih ruda i zbog njegove vojne primene on predstavlja
metal od straeke vanosti.
Bioloki znaaj - vanadijum se nalazi u ovekovom okruenju i u njegovoj
ishrani. U ovekovom organizmu on se javlja u tragovima. Preporuljivo ga je
unositi u koliini od 10 mikrograma. Kod osoba koje se redovno i pravilno
hrane ne dolazi do nedostatka vanadijuma.
Vanadijumom moe doi do industrijskog zagaenja ivotne sredine,
najznaajniji efekti su: oteenje bubrega, nadraaj sluzokoe sistema za
disanje i za varenje.
Vanadijum je element koji se nalazi u enzimima koji menjaju glukozu i druge
eere.

7.13 Torijum
Torijum (Th, latinski - thorium) je aktinoid. Ime je dobio po jednom od
nordijski bogova - Toru (Thor).
Srebrnobele je boje.
Nalazi se u vrstom agregatnom stanju.

25

Elektro osvetljenje

7.14 Plastika
Plastika je naziv za niz sintetikih ili polusintetikih proizvoda polimerizacije.
To su uglavnom laka, providna jedinjenja koja teko provode struju.
Danas iroko rasprostranjena u proizvodnji motornih vozila, tekstila, boja,
lepkova, cevi, proteza, igraki, nametaja, diskova (CD, DVD).
Moe biti:

Termoplastika (koja moe iznova da se oblikuje u nove oblike)

termoreaktivna plastika (koja moe samo jednom da se oblikuje).

U najeu vrstu plastike spadaju: PET - polietilen tereftalat (koja se koristi

za izradu plastinih flaa za sokove), zatim PVC - polivinilhlorid (od koje se
najee prave cevi i creva), PE - polietilen, PP - polipropilen, polikarbonati,
polistiren itd.
Plastika se raspada od 100 do 1000 godina, a i nakon to se fiziki raspadne,
zagaujue substance se sputaju u zemlju i vremenom u podzemne vode.
Drugi problem plastike je to razliiti tipovi ne mogu da se meaju i zajedno
recikliraju. Razliite vrste plastike imaju razliiti hemiski sastav i samo
plastika sa oznakom 1 i 2 se komercijalno i masovno reciklira.
Jo jedan problem plastike i reciklae otpada uopte je cena kotanja radne
snage koja mora runo da sortira otpad, pre nego to zapone sam proces
reciklae.
Kompaktna fluo sijalica snage 11W je ekvivalentna je klasinoj sijalici snage
60W.

Slika 4 Poreenje jaine tedljive I obine sijalice

injenino stanje :
11W konpaktna fluo sijalica: 570-610 lm 60 W klasina sijalica: 710 lm
Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da je razlika u jaini sijalica od
15% do 20%.
26

Elektro osvetljenje

Ukoiko bi tedljva sijalica radila u idealnim uslovima, usteda energije bila bi

zapaena.

Sijalica sa uarenim
vlaknom(w)

Fluorescentna(w)

Godinja uteda u
Kw/h

60

15

180

75

20

220

100

25

300

Tabela 5 Uteda energije zamenom inkandescentnih sijalica fluorescentnim

Kompaktne fluo sijalice nisu prikladne za korienje u svetiljkama sa loom

ventilacijom (ugradne, nadgradne zatvorene: plafonjere, zidne svetiljke i sl.,
kao i neke poluotvorene svetiljke), zbog osetljivosti integrisane elektronike na
visoke temperature.

Slika 5 Mogunost zamene obinih sijalica tedljivim

Kompakt-fluo sijalice dostiu maksimalni svetlosni fluks 30-60 sekundi nakon

paljenja (moe biti iritirajue pri kratkim boravcima u prostoriji).
Moe se okvirno raunati da 50% svetiljki u domainstvima nije prikladno za
kompaktne fluo sijalice, pa zabrana inkadescentnih sijalica iziskuje dodatne
trokove kupovine novih svetiljki.

27

Elektro osvetljenje

Kvalitet svetlosti inkadescentih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale

vetake

izvore

Dnevna svetlost

svetlosti.
Inkadescentna
svetlost

Kompaktna fluo
sijalica

Slika 6 Kvalitet svetlosti

Razlog tome lei u kontinualnom spektru, koji svetlost inkadescentnih izvora

ini najpriblinijom sunevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom
miliona godina evolucije
Energetski skokovi u plavom delu spektra fluorescentnih izvora (ak i toplo
bele svetlosti) utiu na hormonski disbalans u ljudskom organizmu. Obzirom
da sekrecija melatonina i serotonina, hormona koji reguliu ovekov
cirkadijalni ritam (nono-dnevni bioloki asovnik), zavisi od signala iz onih
receptora za plavu svetlost. Melatonin ima onkostatini efekat, a njegova
sekrecija se inhibira kada se u oku detektuje svetlost sa izraenom plavom
spektralnom komponentom.
Jednostavnije reeno, iako je no, organizam dobija poruku da je dan, te
pojaava luenje dnevnih hormona (melatonina, kortizola hormona stresa,
itd).
Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo
nemogunost razlikovanja finijih nijansi boja.

izvora

ima

za

posledicu

Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok

(Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za dui boravak,
zbog mogueg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izoblienja boje
ljudske koe, boja materijala u enterijeru, hrane, odee i sl.
Nekoliko studija sprovedeno je kako bi se potvrdila veza izmeu rada u
nonim smenama (pod fluorescentnim svetlom) i poveane uestalosti
pojave raka dojke kod ena.

28

Elektro osvetljenje

Studija sprovedena u Danskoj (J.Hansen, Epidemiology No. 12, pp. 74-77,

2001), kao i neke kasnije studije, dokazale su da ene koje u nonim
smenama imaju veu stopu oboljevanja od raka dojke (i do 30%!)
Indikativno je da su fluorescentni izvori, pogotovo neutralno i hladno bele
svetlosti, problematini za uestalo korienje u domovima tokom veernjih i
nonih sati!

Slika 7 Obina i tedljiva sijalica

Osvetljenje je odgovorno za 450 miliona tona CO2 koji se godinje ode u

atmosferu samo u Sjedinjenim dravama.
Zbog prednosti koju imaju nad tradicionalnim sijalicama sa uarenim
vlaknima, napredne rasvetne tehnologije mogu znaajno da smanje
odavanje CO2 u atmosferu.
Jedna kompaktna fluorescentna sijalica spreava odavanje 8-16 funti sumpor
dioksida koji stvara kisele kie i 1000-2000 funti ugljen dioksida.
Primena napredne rasvetne tehnologije na iroj skali moe smanji odavanje
ugljen dioksida za stotine miliona tona godinje.
Jasno je da postoji realna potreba za smanjenjem indivudalne potronje
elektrine energije u cilju smanjenja globalne emisije ugljen-dioksida i da su
fluorescentni izvori svetlosti energetski efikasniji od inkadescentnih, meutim,
utroak energije za proizvodnju tedljive sijalice je, prema razliitim izvorima,
od 6 do 40 puta vei nego za proizvodnju klasine sijalice.

7.15 Saveti, ukoliko se sijalica razbije

Kada je u pitanju obina sijalica, potrebno je samo sakupiti staklie. Dok je sa
tedljivom sijalicom procedura drugaija, ali ni onda bezbednost nije potpuna.
Kada se razbije tedljiva sijalica u stanu potrebno je:

Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta.

Sakupiti staklene ostatke sijalice korienjem krutog papira ili

kartona (nikako golim rukama obzirom da iva prodire kroz kou).

Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla.

29

Elektro osvetljenje

Pod obrisati vlanim papirom ili krpom

Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivaa nakon

ienja treba izvaditi.

Sve predmete upotrebljene za ienje, kao i kesu iz usisivaa,

treba odloiti u plastinu kesu, i dobro je zatvoriti.

Odeu ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba vie

upotrebljavati, ve ih treba baciti.

8 SPECIJALNE SIJALICE
U specijalne sijalice spadaju:

Halogene

Projekcione

Reflektor sijalice

Infracrvene

8.1 Halogene sijalice

Sedamdesetih godina prolog veka, pojavljuje se savrena varijanta klasine
sijalice, takozvana halogenka.
Njeno gasno punjenje ine halogenidi (brom, hlor, jod), a balon se zamenjuje
posebnim kvarcnim staklom otpornim na vie temperature, jer je temperatura
zagrevanja vlakna preko 2700 C.
Halogene sijalice imaju neto vii stepen iskorienja od uobiajene sijalice,
jau i prirodniju svetlost i manje dimenzije. Due traju, ali su veoma osetljive
na naponske promene..
One se istiu po svoj blistavosti i mogunosti korienja kako za opte, tako i
za naglaeno osvetljenje. Halogena svetlost daje bogat kontrast, oivljava
prostor i podstie na aktivnost i kreativnost.
Brojni raspoloivi tipovi sijalica nude slobodu u kreiranju individualnih reenja
razliitih veliina, boja, sa ili bez reflektora.
30

Elektro osvetljenje

U poreenju sa inkandescentnim izvorima svetlosti, halogene sijalice imaju

neto viu temperaturu boje dajui svetlosti sveinu i otrinu.
Halogene sijalice imaju dui vek trajanja od obinih inkandescentnih sijalica,
daju vie svetlosti za istu snagu i odravaju kvalitet svetlosti tokom celog
veka trajanja sijalice. Kod njih je mogue podeavati svetlosni fluks tako da
se nivo osvetljenja prilagoava potrebama. One koje rade na mrenom
naponu direktno se ukljuuju na napon od 230 V bez transformatora i lako
uklapaju u svetiljke jednostavnim izborom odgovarajueg podnoka sijalice.

8.2 Reflektor sijalice

Reflektorske sijalice su posebna familija. Sijalice u balonima od presovanog
stakla pogodne su i za spoljnje osvetljenje. Reflektorske sijalice se mogu
koristiti i za direktno osvetljenje. Kada se koriste u kancelarijama, muzejima i
na izlobama, one naglaavaju bitne karakteristike.
U hotelima, restoranima, dnevnim sobama, one stvaraju "ostrva" svetlosti i
poveavaju udobnost i oputenost. U parkovima i batama naglaavaju
bunje i drvee u pravoj boji.

9 LED TEHNOLOGIJA
LED je specijalan tip poluprovodnicke diode koji je sastavljen iz:

LED cipa sa dopiranim primesama u strukturi p-n spoja

katode i anode

reflektora.

U svetleoj diodi dolazi do katodne luminiscencije elektona ili grupe elekrona

koje usmerenim kretanjem u pravcu elektroda razlicitih napona prelaze sa
vieg na nii energetski nivo. Tako dolazi do emitovanja svetlosnih talasa.
Talasna duina emitovane svetlosti, a samim tim i boja svetlosti zavisi od
prirode grupa elekrona formiranog p-n spoja.
Razvoj svetleih dioda poinje sa pojavom infracrvenih i crvenih dioda sa
galijum arsenidom.
Novi materijali su omogucili osvajanje dioda koje proizvode svetlost u boji.

31

Elektro osvetljenje

Slika 8 Opti izgled svetlece diode

To su led izvori svetla izgradeni iz p-n cipa prekrivenog emisionim talogom od

legura metala IIIa i Va grupe periodnog sistema: Al, Ga, As, P, N, In.
Konvencionalne svetlee diode prave se od razliitih poluprovodnickih
materijala proizvodei razliite boje svetlosti, kao to su:

aluminijum galijum arsenid: crvene i infracrvene

aluminijum galijum fosfid: zelena

aluminijum galijum indijum fosfid: svetlo narandaste, ute i zelene

galijum arsenid fosfid: crvene, narandasto crvene

galijum fosfid: crvene, ute, zelene

galijum nitrid: zelena , plava i bela

indijum galijum nitrid: ultraljubicasta, zelena, plava i bela

SiC, Si, AlO3: plava

cink selenid: plava

dijamant: ultra ljubicasta

aluminijum nitrid, aluminijum galijum nitrid: svetlo ljubicasta

Ove hemijske supstance kada se ozrace katodnim zracima imaju sposobnost

emitovanja svetlosti bez prateeg toplotnog izracivanja, koja se zadrava u
obliku potencijalne energije i osciliranjem grupe atoma ispoljava se kao
luminiscencija.
Sposobnost luminiscencije imaju one materije koje nemaju gubitke
absorbovane zrane energije, tj. nemaju razmenu energije sa svojom
okolinom. U te materije spadaju npr. retke zemlje (kod kojih postoji jedno
energetsko stanje), svetlecih elektrona, kao i neki mali molekuli organskih

32

Elektro osvetljenje

aromaticnih jedinjenja i neki polimeri, primenjeni kod OLED-a (Organic Light

Emitting Diode).
Navedena
jedinjenja
(supstance)
koje
se
dopiraju
osnovnom
poluprovodnickom materijalu svetleh dioda radi poboljanja kvaliteta
emitovane svetlosti, igraju istu ulogu u transportu elektrona kao i dopandi u
elektronskim poluprovodnickim primenama.
Vecina belih komercijalnih LED-ova danas se dobija luminiscencijom plave
legure galijum nitrida, GaN prekrivenom prevlakom uglavnom pripremljenom
od cera (retka zemlja), u koje su dodati kristali itrijum aluminogalijuma
(Ce3+:YAlG), koji se priprema kao emisiona katodna pasta posebnim
postupkom. Ove prevlake emituju iroki spektar talasnih duina u pojasu oko
580 nm koji je ute boje. Kako uto svetlo stimulie crvene i zelene receptore
u oku rezultat tog miksa daje vienje boje tzv. mesecevom belom
svetlocu.

Slika 9 LED sijalica

Belu svetlecu diodu proizveo je prvi Nichua 1996. god.

Bledo uta boja moe se dobiti i zamenom cera terbijumom i galijumom sa
gadolinijumom. U njihovoj spektralnoj raspodeli dominira plava svetlost, zatim
zelena, a crvena boja osvetljenog predmeta nije tako jarka, i prijatnija je za
oko.
Beli LED-ovi imaju nacin dobijanja hladnog belog svetla slicno
dobijanju hladno belog svetla u fluorescentnim sijalicama u kojima se
ultraljubicasta svetlost od katodne prevlake sa dodatkom cink sulfida,
pretvara u vidljivu obojenu svetlost. Ovde je vano spomenuti lo uticaj UV
svetlosti na reflektor diode koji je prevuen epoksi prevlakom koja se moe
razlagati (fotodegradacija).

9.1 Prednosti upotrebe ledova za svetlosne izvore

LED-ovi zamenjuju inkandescentne i fluorescentne svetlosne izvore koje
proizvode belu i obojenu svetlost. Prosena komercijalna efikasnost tih
33

Elektro osvetljenje

novih izvora iznosi i do 80 lm/W. Takoe ekstremno velika trajnost ih ini

veoma atraktivnim. One ne zahevaju pretvarae struje izvora napajanja, to
ih cini jo uvek izuzetno skupim za nae trite.
Inkandescentne sijalice su mnogo jeftinije, ali imaju energetsku efikasnost od
svega 16lm/W kod obinih sijalica do22 lm/W kod halogenih sijalica. Pored
svega,
LED-ovi imaju znatne prednosti:

Emituju svetlost u eljenoj boji, bez tradicionalnog korienja

filtera, to pojeftinuje postupak dobijanja obojene svetlosti.

Ne zahtevaju ugradnju spoljneg reflektora radi dobijanja usmerene

svetlosti, kao to je sluaj kod reflektorskih inkandescentnih i halo-genih

sijalica.

Ekstremno cvrsto upakovane u telo otporno na mehanike udare.

Ekstremno velika trajnost: tipino 10 godina, dva puta dua od

najboljih fluorescentnih sijalica i ak 20 puta dua od najboljih

inkandescentnih.

LED-ovi dostiu veliku trajnost i kada rade na svojoj nazivnoj

snazi.

9.2 Nedostaci pri upotrebi led-ova

LED tehnologija je mnogo skuplja zbog pratece elektronske opreme (lm/
dolar) i za naeg prosecnog klijenta (kupca) jo uvek preskupa za upotrebu u
domacinstvu od konvencionalnih tehnologija za dobijanje svetlosti.
Radne karakteristike veoma zavise od temperature okoline i lako moe da
dode do pregrevanja, to izaziva njihovo brzo otecenje. Zato je neophodno
obezbediti odgovarajue hladenje, kako bi se osigurao dugi vek svetleih
dioda, to je naroito vano u saobracajnim i vojnim primenama, kada se u
velikom rasponu temperature okoline zahteva dugotrajan i pouzdan rad
uredaja sa svetleim diodama.
Visoke vrednosti radnih karakteristika (struja, porast temperature), mogu
izazvati pojavu difuzije atoma nekih metala iz elektroda u ostale aktivne
delove LED-a, pogotovu atoma indijuma i srebra, to ima za posledicu pojavu
elektricnih proboja na samoj katodi. Katodne paste galijumnitrida i
indijumgalijum nitrida koje se koriste radi dobijanja efekta obojenog svetla
koriste se i da sprece elektromigracijske efekte.
Mehanizam degradacije aktivnih delova katoda u LED-u izaziva i poveanje

34

Elektro osvetljenje

dislokacija u granicnoj povrini p-n spoja, kao i u katodnim prevlakama

difuzijom takastih dislokacija. To izaziva pojavu defekata u kristalu
naknadnom rekristalizacijom kristala, to je narocito izraeno kod fosfidnih
kristala belih LED-ova.
Primenom galijum arsenida i aluminijum galijum arsenida posledice ovog
mehanizma degradacije smanjuju se u odnosu na diode sa fosfidima, jer je
kinetika rasta i transporta dislokacija za dva reda velicine sporija u odnosu na
nitride. Na alost, jo uvek se zelena boja ne moe dobiti bez dopiranja
osnovnog materijala nitridima.
S druge strane, galijum i arsenidi izuzetno su toksicni, kako pojedinacno,
tako i u medusobnim jedinjenjima. Toksicnost selena i indijuma nije mnogo
manja. Toksicnost ovih elemenata mora se uzeti u obzir radi stvaranja
zakonske regulative kojom bi se propisao postupak sa neispravnim LEDovima. Eventualna reciklaa sigurno e povisiti cenu svetleim diodama.
Ekstremna toksicnost primenjenih metala mogla bi se zaobic primenom
nemetalnih jedinjenja tipa supstituisanih aromaticnih ugljovodonika i
tionitrida, cija je destrukcija u neispravnim LED-ovima jednostavna, ali takve
supstancije su jo osetljivije na porast temperature, ak uz mogucnost
eksplozije nemetalnih nitrida, to ce zahtevati jo efikasnije hladenje, a
samim tim porast cene.

35

Elektro osvetljenje

10 PRORAUN ELEKTRINOG OSVETLJNJA

Danas se proraun elektrinog osvetljenja vri pomou raunara. Meutim,
za veinu praktinih primena proraun se moe izvriti priblinom formulom:
p = 1,7 E A [lm], gde je:
p [lm] - potrebni fluks svetlosti,
E [lx] - potrebna osvijetljenost i
A [m2] - povrina prostorije.
Potreban broj svetiljki (armatura) se odreuje po formuli:
n = p / s
gde je s svetlosni fluks odabrane svetiljke.
Primer:
Izraunati potreban broj svetiljki sa etiri fluo cevi 18/20W za osvetljenje
kancelarije povrine A = 30 m2. Fluks jedne svetiljke je s = 3 300 lm.
Potrebno osvjetljenje je E = 250lx.

Reenje:
p = 1,7 E A = 1,7 250 30 = 12 750 [lm]
n =12 750/ 3 300 = 3,9 4
Potrebne su etiri svetiljke.
Postoji niz softverskih paketa za proraun osvetljenja. Skoro svaki
proizvoa svetiljki daje besplatno na upotrebu softver. Ovi programi
zahtevaju da se kao ulaz unesu podaci o prostoriji u kojoj se postavlja
osvetljenje i da se odabere eljena svetiljka i eljeno osvetljenje.
Program izraunava potreban broj svetiljki i optimalno ih rasporeuje u
prostoru.

36

Elektro osvetljenje

11 STANDARDI KVALITETA
Postoji mnogo standarda koji odreuju kriterijume za kvalitet osvetljenja.
U svakoj zemlji postoje ustanove koje odreuju standarde za kvalitet,
upotrebu i bezbednost i za to izdaju validne certifikate.
Najsveobuhvatniji certifikat u Turskoj koji se odnosi na rasvetu je TS 8697 EN
60598-I. Pored njega, postoje i drugi certifikati koji su meunarodno priznati.
Standardi ISO9000, EZ deklaracija, ENEC i VDE trae se za proizvod dobrog
kvaliteta.
Kriterijumi za kvalitet koje energetski efikasne sijalice moraju da ispune u
smislu optih standarda su sledei:

Svetlosna efikasnost ne sme da bude ispod 50lm/W.

Energetska efikasnost ne sme da bude ispod 85%.

Indeks reprodukcije boja (Ra) mora biti iznad 80.

Vek trajanja mora da se potvrdi rezultatima testova i ne sme da

bude ispod 4000 sati.

Kod energetski efikasne sijalice dobrog kvaliteta vek trajanje je

izmeu 6000 i 10000 sati.

Plastini poklopac mora biti otporan na toplotu (standard LVD).

Postavljanje delova proizvoda (cevi, poklopci, prikljuci i elektrini

delovi) moraju biti u skladu sa standardima zatite i bezbednosti za elektrinu

robu to mora da se potvrdi testovima (standard LVD).

Vrednost cos0 mora da bude iznad 0.5

Energetski efikasne sijalice moraju da imaju elektromagnetnu

kontrolu (EMC) radi spreavanja elektromagnetnog zagaenja.

37

Elektro osvetljenje

12 ZAKLJUAK
Kupci koji koriste obine sijalice kau da uz tedljive sijalice vide slabije.
Korisnici obinih sijalica navikli su na svetlost ute boje i tako kad koriste
tedljive sijlice, ija je svetlost bele boje postoji vizuelni utisak da je svetlost
manjeg intenziteta, iako se koriste sijalice iste jaine.
tedljivim sijalicama je potreban skoro minut da bi proizvele dovoljnu koliinu
svetlosti. U odnosu na obine sijalica one ne mogu da se postave u
postojeim svetiljkama i lusterima. Tako da je za upotrebu tedljivih sijalica
nephodno promeniti svetiljke.
tedljive sijalice imaju nedostatke u odnosu na obine sijalice.
Naime, tedljive sijalice ne bi trebalo postavljati u kupatila ili druge vlane
prosotrije, jer mogu brzo da pregore, ali ih ne treba drati ni u zatvorenim
svetiljka ili lusterima.
Postoje brojni razlozi zbog kojih se korisnici ree odluuju za tedlive sijalice,
bez obzira na inicijativu drave da se obine izbace iz upotrebe. Osim
nelagodnog oseaja u prostorijama osvetljenim tedljivim sijalicama, one nisu
preporuljive, jer imaju kancerogeno dejstvo.
U sutini u domainstvu se koriste obine ili tedljive sijalice, dok se u druge
svrhe koriste LED, neonke, kao i specijalne sijalice.

38

Elektro osvetljenje

13 LITERATURA
1. http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/led-osvetljenje-stedi-energiju
2. http://www.serbianfurniture.org/sprski/aktuelno/clanci/kategorije/osvetlj
enje_enterijera_clanci/osvetljenje.htm
3. http://www.minel-schreder.rs/sr/tehnika_osvetljenja
4. http://www.decorreport.com/
5. http://www.fluxlight.rs/doc/CFL_stedljive_sijalice_DOS2009.pdf
6. http://www.leucicentar.com/0_baza/pdf/Sijalice.pdf
7. http://www.matejic.rs/osvetljenje.php
8. http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=2439
9. http://www.elefmagazin.com/Tehno-spajz/Klasicna-sijalica-odlazi-uistoriju.html
10. http://serbianforum.org/kucni-aparati/115637-sijalica.html
11. http://www.vizkomerc.com/index.php
12. http://www.etszemun.edu.rs/sr/download/2008/elektroenergetika.pdf
13. http://www.dos-osvetljenje.org.rs/06_LED
http://www.naslovi.net/izvor/biznis-finansije/1725291
14. http://www.messergroup.com/cs/Dokumenti/Tehnicki_gasovi_u_industr
iji_stakla.pdf
15. http://www.kurir-info.rs/planeta/nemacki-biznismen-prodajezabranjene-sijalice-kao-grejalice-56289.php
16. http://www.nmw.co.rs/nmw/index.php?page=76&language=srb
17. http://www.ledib.org/uploads/downloads/4_en.pdf
18. http://sr.wikipedia.org/sr
19. http://wapedia.mobi/bs/Barijum
20. http://www.borba.rs/content/view/7946/89/
21. http://www.ehotim.com/blog/2010/01/ekoloska-kampanja-ecotopia/
22. http://www.ekologija.rs/istine-i-zablude-o-stedljivim-sijalicama

39