3gurdjieff - Susreti Sa Izuzetnim Ljudima II

KNIZ JUR]J UUBOVEDSKI
Susreti sa lzuzetnim Ljudima
sam viSe od polovine Zivota vei

Kad le se setim sada, nakon 5to
SOLOVJEV
q".'Yi"^kTi:"îl:H',;"'s,'mn:n*:il"i:JJiL"i#.1'Ji;
da
de Zena, moram
Na desetak kilomctara od grada Buhare, koja je glavni gr:rcl Iluh:rrskog kanata, Rusi su oko stanicc I'ranskaspiiske Zeleznice iz.gratlili
grad po irnenu Nova Buhara.
Solovieva sam prvi put sreo u vreme kada sarn Ziveo u tolll lro\ronr
sradu. 'lamo sam oti5ao pre svega da bih posetio mestil ne koiiml bih
nrogao steii iscrpnijaznanj'ao muharnedanskoj religiji i da bih poscritr
svoje poznanike, derr,'i5e iz- Buhare koji su pripadali razliditim sektarna,
rr nredu koiima ie bio i nroi veliki i stari prijatelj Boga-Edin. C)n u to vrerrrc nijc bio u Buhari i niko nije znao kuda ie otiSao; ja sam, medutim,
irnao razloga da radunam da ie se brzo vratiti.
Po dolasku u Novu Buharu sam iznajmio sobicu u ku6i jedne debelc.f evrejke koja je prodavala ruskifrua.i. U toj sobi sam Ziveo sa svojim
vcrnirn priiateljcm, velikim kurdskim ovdarskim psom po irnenu Filos,
lioji nrc ic devet godinir prratio na svim mojim lutanjima. Ovai Filos jc,
rrzqred budi reieno, Lr svim selima i gradovima u kojirn sam boravio
rrlrrz.o postajao duven, naroiito nrcdu dedacirna iz roga mesta, zahvaljulrrii svorn talcntu da rni donosi toplu vodu za taliztajdi)nica i resrorar r;r rr koje sam ga slao sa dajnikorn. Umeo je dak i da sa ceduljom koju bih
rrrrr napisao ide i obavlja kupovine.
Nlislim da je ovaj pas bio tako neobidan da rni ne izgleda suvi5no da
nralo
vrenlena potroSim kako bih ditaoca upoznao sa njegovom ne1,
'i
',r,rl<ida5njom psihologijorn. Opisa6u, u svakom sludaiu, nekoliko do,'.r,l:r ja koji pokaz-uju asociiativnu o5trr:umnost njegovih psihidkih rna-
Prl
sresti niiednu PoPut n!e'
stari]e- d,t:gl P:
Da nastavim, merJutim, pridu o svom
?,t-:: :*
mog
Ubrzo nakon
p':ckinuo'
s"tt't bio
L;"bovedskom, koj"
je napusti: q*.9' dt.""5t'91:T:."t9
i
odlaska iz Konstantrt'opoil^ i on
i""'zinu^tiuludi pismima koja sam od
," 1"J;"
susreta ie proslo
".rttiirt""'gtJ
e-v ise info rmis an o toaou 11 ao tr io !^T' -'d.1tlT'.mani
vreme naiviSe zaokuplialo'
me gde ie bio i 5ta ga ie u koie
Ceilon' da bi zatim preduzeo puNaipre ie bio otptitu"o t'a ostrvo
sam od n]edo nienog izvora' Nakon toga
rekom Ind,
;;;;;;;J.il
tovanie
"tt"a"cl
I{afiristana'
sve dok na-
primao pir-^ i'nug"ti;;;' Baluizistana'

od tada pa nadalie o niemu nisam
!a orepiska nui"ano-"i ilr- t ^tnt
. od, svoiih
i.,i ,ti v.rti, a ni ma kakve pride' na nekom
,-,-:rL .-.,rnrrar'
putovan)a' I
Bio sam ub.,ltttda ie poginuo
izgubio ovog
na pomisao da sam z'auvek
malo-pomalo sam se navikao
na niega
neodekivano'
iznenada' sasvim
naibliZeg priiatelia, da bih
samom
u
mestu
na iednom
ponovo natrcao u rzuzetnim okolnostima'
sa
srcu
Aziie'
mol p oslednji susret sa dovekom

Da bih bacio viSe svetla na oval
ziuo-im okolnostima predstakoii, po mom
da
ugledeti' svoiu pridu ponovo moram
vlla itleal na koji Ui 'J u"atfo
bio
koii je takode
mislieil;;;;;-t'ii-
dol'ovievu'
prekinem kako bih nesto rekao o izvesnom
strudniak u onom sto
postao
i Jt"g' Ovai ie kasnrie
L"-"m-o|;,1;"ttri
uopSte' a narodito u-oblasti tibetanie naziva istodniadkom m"edicinom
kada je red o poUio i naiveii sietski srudniak
ske medicine, u tntJ" i"
i
organizam'
ha5iia na ljudsku psihu
'
znavaniu deistva opffi" i
putovanJapo
sam poslednii put sreo za vreme
Liubouta'kog
Jurija
posao zaiedno sa Solovievom'
centralnoi Azi1i, na LolJ t"rn
'
r lt'strrcija.
Neito prc vrenrena o kom je red bio sam u gradu P iste ove Buharda bih se sreo sa nckoliko dervi5a, pripadnika izvesnih sekti,
,l', ,rlrlasti
to vrcme tamo Ziveli i kojc mi je Boga-F)din savetovao da upo''r.rrrr. Prvi od spomenutih dog:rdaja se odigrao ncposredno po5to su
,
'r r ,lcr-vi5i napustili grad f; posle dega sam i ja odludio da se preselim u
| , ryi srr u
',',,,lrkllnd,
l;inansiiska sredstva su mi se bila istanjila, ral<o drr ic naivi5e s dirn
' u r nogao dir ratunam nakon 5to platim sobu u l(ill'rlvrrnsrlrir.iu i p<l5to
' i,,rrirrr druge dugovc koje sam u P imao, bilo icztlc'scr kopciki. U
,
" ,"'r gradu novac nije nikako mogao da se zaratli, Irrrtlrrt'i tl;r jc sczonrr
.
r33
t32
Susreti sa Luzetnim Ljudima
KN[Z JURIJ UUBOVEDSKI
od
poljskih radova bila pro5la, rt da u tal<vom zabadenom mestu' daleko
zaili
urnetnidke
nekakve
.v.opsk..iuilizacije, nije nimalo lako prodati
,r^rrk. tridarije. Ll Samarkandu je, sa druge strane, bilo puno Rusr i
drugih Evropliana; i sam sam, osim toga, predvidaiuii moguinost da
udein u Samaikand, bio dao instrukciie da mi iz'Ilflisa tamo poSaliu
vaju u ti.ini popodneva' Najcd.rm mi je na

um pala jedna misao: ,,st.
da ne poku.am da zaradim na vrapcima?
Sarti kojirziveu ovonl mc.sru
veoma vole kanarince i druge ptice pevadice;

a 5toje vrabac gori od
narinca? "
. . U ulici koja je prola zilakrajgradskog parka nalazila se sranica za fl_

jakere, na kojoj su kodijasi dremli i
odm"arali se u svojim kolima na popodnevnoj vruiini. otiiao sam do njih i iz konjskih
repo*'" ise.,p^,, at"ke koje su mi bile potrebnezazamk
koj. r".''r,"p."uio
novac.
Posto nisam imao dime da platim put odludio sam da ovu razdaliitako
nu, koia je iznosila oko sedamdeset milia, predem peSice' te sam
Pre
poFilosom'
priiateljem
svoiim
na putsa
iednog lepog dana krenuo
kopeiki
pet
za
drugih
Filosu
a
hleba,
i^rt iu-,."Ui za pet kbpef ki kupio
^
ovu zalihu h.".r" r-o trosili Veoma Stedliivo, tako da se
raznim mestima. Filos me je svc urem"
srrm svog vrapca tako da po_obliku

podse6a.r"
134
r:tflnaCA.
',.r
makaze, o5i5ao
k".r"iirr., i mastovito
ga
ka-
'
Prva ri ili detiri dana sam kad bih isao da

lovim vrapce Filosa vodio
sobom; posle sam ga, medutim, ostavljao
j*;.r,.t
kod kuie,
p.ro,
lx)znat medu dedacima u Novom Samarkandu, pa nl gJgo-ii"
do gradskog parka, gde bi plalili vrapc" i
";it,
,-et"tl-l cta ih hva_
iede.
' Po5,o smo stigli u Novi Samarkand,
za puno papirdin sam zaneznatntfsvotu mogao da nabavim materijal

nog cveia.
"
L p.od"urrice sam otiSao u gradski Pa1\, gde sam se malo odmararr
misli'
u ,..t.'i drveia' Filos ie sedeo krai mene'Udublien u sopstvene
1 uzrna
granu'
s
grane
lepr5aiu
posmatrao sam kako vrapci na drveiu
i rasporedio na
obojio anilinskim boiama. Vrapca sam odneo

u Stari Samarkand, gde
s:rrr ga odmah prodao kao specijalnog, .,ameridkog
kanarinca,, . Za nje_
1r1r sam uzeo dve rubrje- 7 a
rc pare sam odmah krlpio nekolir.o pa.ro.;tavnih obojenih kavezai
otada sam svoje vrapce zapodeo da prod"lem
rr l<avezima' za dve nedelje sam
procrao osamdeset ovih arneridkih
na tu vrstu ograde.
nekoliko arPoSto sam bio veoma gladan, odludio sam da iskoparn
vidi, i brzo
ne
niko
me
da
uverio
tidoka. Pogleclao sam naokolo da bih se
poieo. I
zadovolistvom
iskopao de"tiri artidoke, koie sam usput s velikim
hteo da
i
niie
oniu5io
Filosu sam dao komad da proba, ali on ga ie samo
malu kolidinu
u.o*"
paLljivo por_"r."o.
Ubrzo se u jednu zamku uhvatio vrabac, koga
samveo mapaLliivoizva_
dio i odneo ku6i.
Kod ku6e sam gazdaricu zamolio da mi pozalmi
ovdiju.glavu.
ne bi ba5 moglo re6i da smo bili zadovolini'
strana puta
Iduii tako. doili smo i do mesta na kome su se s obeiu
-Ii-rrkestana ponalazili bostani,to iest povrtniaci. u mnogim delovima
zasastoji obidai da se ovakve ba5te iedne od drugih i od puta ograduiu
mogu
dima lerusalimskih artidoka, koje rastu vrlo visoko i gusto i koie
bas
smo
naiSli
putem
Idu6i
ograde.
Zidane
ili
da posluZe umesro drvene
.,
uzeo sam sobu u iednoi kuet
da li mi ie stigao
na perit'eriii grad"'i odmah oti5ao na poStu da vidim
Razmi5ljao_sam
bilo.
jo5
nije
uvek
medutim,
,,or,^. i, fit-l]sa. Niega,
cve6e od
praveii
zaradim
ne5to
da
kako da dodem do .,Jvca i odludio
hartiiu u
kupim
da
papira. Radi toga sam odmah poZuriou-prodavnicu
mogao
bih
ne
kopeiki
iloji, po5to slm izradunao da za svojih pedeset
i
^ti
papira
belog
tantog
d^ ,labavi* ba5 puno, re5io sam da prosto kupim
natai
Na
sam'
raznih anilinskih boia i da hartiiu oboiim
l<:r_
lll,l:,,"
,,.
Onog dana kada sam.prestao da ga vodim

Iirrie rano ujutru, da bi se vratio t& uvede,
sa
sobom Filos
je lttezao
prljav i,.r*o.".r, i na moj

l' r .vc'g.5vei2no spustio
vrapca - naravno mrtvog. To se svakodnevno
jalo; odlazioje rano ujurro i uvek je
" 'r r:rvl
donosil i na moi krever osra_
l1.ro
'
rnrtVo$ vrapca.
Nisam rizikovao da se u Samarkandu duirc

zadrLim. Bojao sam se
lri.vrag mogao da odnese Salu i da
bi moglo da sc dogodi d^'r..r"ki od
" " '1ih arneridkih kanarinacaskvasi na kisi,-iri
da ,-,i' s" pr.rht"J" ,.
, \ r )rnc kavezu.okupa.u vodi koju su mu dalipak
za yti(c.n rr.t t i swar.ro
Li
,
l"zve' jer bi se moji ameridki kanarinci pretv<lrili rr lr.dnc,

olilzrne
Zbogtogasam poZurio ia odcrn tlol< rrri
'r''
;"i,rZ.^-;rS
l'
'
rli:rZene vrapce.
!| |\':l-
135
1T
Suggti sa Izuzetnim Ljudima
Iz Samarkanda satrr otis:u) u Novu Buharu, gde sam se nadao da iu

sresti svog prijatelia, dervisa Boga-F)dinrr. C)seiao sam se kao bogatas,
buduii da sam u dZepu intao sto pedeset rubalia, Sto ie u ono vreme bila
orilidno velika suma.
U Novoi Buhari sam, kao Sto sam vei rekao, uzeo sobu u ku6i debeleJevrejke koja je prodavalakaas. Soba jc bila nenamc5tena, a preko no6i bih umesto kreveta u uglu prostro dist darsav na korn sam spavao bez
-Ib
jastuka.
nisam radio samo zbog Stednie. Ne moZe se, dodu5e, poreii
da ie takav nadin spavanja veoma ieftin, ali ia sam to dinio pre svega zato
5to sam u ovom periodu svog zivota bio verni sledbenik ideia duvenih
indijskih jogija. Istovremeno moraln da priznam da u to vrerne, dak ni
kad sam bio u velikoj materiialnoi oskudici, nisam n-rogao da se liSim
luksuza da spavam na distom darSavu i da se uvcde istrljam koloniskorn
vndom, koja ie u sebi morala da sadrZi bar 807n alkohola.
Pet ili deset minuta po5to bih legao, nakon 5to bi po Filosovoi radunici trebalo da sam ve6 zaspao, i on bi doSao da se spusti krai mene na
ovaj moj improvizovani krevet, uvek sa one strane na koioi su mi bila
Ieda. Kraj uzglavlja ovog "super-udobnog" kreveta nalazio se iednako
zgodan mali stodii nadinjen od knjiga, koie srr trile medusobno dvrsto
vezan. ka.raporn i koje su se ticale tema za koie sam u konkretnom perioclu bio narodito zainteresovan. Na ovaj originalni stodi6-biblioteku
stavljao sam sve ono Sto bi mi tokom noii moglo zatrebati - petroleiku,
notes, pra5ak protiv buva i slidno'
Jednog jutra, nekoliko dana po dolasku u Buharu, na svom sam improvizovanom stolu naSao veliku ierusalimsku artidoku. "BaS je davo ta
gazdarica!" seiam se da sam tada pornislio. "Iako ie onako debela, dula
iu joi toliko istandana da ie odmah naniulila da sam slab prema ierusaIimskoj artidoci." Plod sam poieo s velikim zadovoliswom'
Da mi ie artidoku donela gazdarica bio sam ubeden naprosto zato
5to niko drugi osim nje niie ulazio u sobu. stoga sam ioi istog dana kad
sam je sreo na hodniku samouvereno zahvalio, pa sam se dak malo i naSalio. ona mi ie, medutim, jasno dala na znanie da o svemll tome ne zna
ni5ta.
Narednog jutra sam ponovo na istom mestu naSao ierusalimsku artidoku, i mada sam je poieo sa ni$ta manjim zadovolistvorn ozbilino sanr
se zamislio oko misterioznog nadina na koji se pojavila u mojoi sobi.
136
KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI
I(oliko je tek bilo rnoje zaprepaiienje kad se isra srvar

ponovir:r i
tre6eg d.anal Ovog pura sanr dvrsto re5io da sprovedem
istragu i l.l,r
ust:rnovim ko me to zbunjujc rakvom prijatnom 5alom;
nekolikir d,rrr;r,
medutim, nisam mogaoniSta
da
urtr.rlui-,
mada sam artidok'sval<rg
dana bez izuzetka nalazio na istom mestu.

Da bih swar koja mc je sve vi5e clovodila u nedoumicu
najzad razje_
snio, jednog jutra sam se sakrio iza bureta u hodniku
u kome je previre.
kaar.Ubrz.o sam ugledao Fllosa kako se oprezno
bunja kraj bureta, sa
krupnom jerusalimskom artidokom u
,.,bi-".
USao
je u ,,'oju sobu i
stavio je na mesto na kome sam ih obidno nalazio.Ot^d

,"_ podeo da
rra Filosa budno nrotrim.
I(ad sam se narednog
iutra spremio da izadem iz kuie F-ilosa sarn
1,1,"q51? po levoj srrani glave, Sto je za nas dvojicu znatrloda idem ne_
sde daleko i da ga ne vodim sa sobom.
Napolju sam, medutim, rek malo odmakao, da bih
se zatim vratio u
Prodavnicu.preko puta ku6e u kojoj sam sranovao i odatre zapodeo budrro da motrim na vrata.
Filos je ubrzo iza5ao, osvrnuo se unaokolo i upurio
ka pijaci; kriiom
s:rr. krenuo za njim. Na pijaci je u blizini
gradske urg",riJt bil;;"""
rrrrlxovizovanih radnji i puno sveta. Sp^rro
sam Filosa kako se mirno
lirci_e kroz gomilu i nisam ga ispuStao
i z vjd,a.
Po5to je dolao do jedne prodavnice osvrnuo
se oko sebe, i kad je bio
",rq'trran da ga ni(o ne gleda brzo zgrabiojednu jerusarirnsku artidJku iz
'
li:rl<a na podu i dao se u
":r rrobidajenom mestu.
trk. Kad sam se vratio kuii, artidoku sam nasao
, j]th":y
joS jednu psiholo5ku osobinu ovog

neverovatnog psa.
a njega nisam vodio r" rJbon, obidno
iJG.zô
;1r.cd vrata i dekao da se vratim. Dok
mene nema u sobu j"
'
,u"-og"o
l"'; t I rr ude, ali zato Filos nikoga nij
e p.itao da iz njeiria". ai." uipr*ti
I r, Po2eleo da sobrr n"qur,.i
lrr." l:go Sto se ja vrnrim. ovaj bi ogro,rlni
1' r" t'trei'ao i iskezio zube, Ito
ie bilo dovoljno da svrrl<orl srr"rr".,, ,...
.r, t( u pete.
lspridaiu vam, recimo, jedan dogad ajvezanz.arrrog
zaisra istinskog
1" 'l''jnog prijatelja Filosa koji se takode ocrigrao rr
N,iv,,j rJuhari. Dan
( toga jc nekakav Poljak, vlasnik
| 'r
onoga 5to-sc . to vr(.lro rr:rziv;rl'
l":rrl bih odlazio od kuie,
rrr;rtt:i'l bioskopom, na savet meitana doiao

k ,rcrri,
pu_
P,it,
1., .,.t ,iiih
t
Susreti sa lzuzetnim Ljudirna
nieduo da sam ja iedini u ol<olini koii bi mogao da mu popravi iedan,od

zabavliadima
je
putuiuiim
ovim
gova dva konieinera za acetilen, koji
"bio
da
neophodan za proiektovanie njihovih filmova' Obeiao sam mu
iu ubrzo navratiti
kad budem imao vremena i popraviti mu konteiner.
Ispostavilo se, medutim, da ie sutradan nakon ovog naSeg razgovose

ra Poljak primetio da mu gas curi i iz drugog konteinera, pa ie po5to
oduplaSio d" ui -u zbog rog mogla propasti ditava naredna predstava
je viludio da ne deka da dodem, u"Z d" mi konteiner donese sam. Kada
je
kontcideo da nisam kod ku6e, ali da su vrata otvorena, reSio da teSki
sobi'
mojoj
u
ostavi
da
ga
ner ne vuee natrag sa sobom' vei
da
Toga jutra ,"i bio otiSao u Staru Buharu, gde sam nameravao
rnusledbenicirna
medu
poseti; izvesnu dZarniiu' a poSto se, narodito
dvoiramedanske religiie, smatrada ie ulazak pasa u hramove i niihova
i
on
kuie'
ie
riSta veliko svetJgrde, Filosa sam morao da ostavirn kod
vratima.
leZao
kao i obidno
Pred
Tako !e i ovog pnt", po svom obidaiu, vlasnika puruieieg-bioskopa
Sto ie
pustio da u sobu ide, ali da iz nje izade - ni zai,ivtt glavul Nakon
da.
se
pomimorao
Poliak
siroti
ode,
da
ie
pr. pur^ bezuspeSno pokuSao
uvede, kada sam se ia vratio, ostane da sedi na

podu u moioj sobi, bez hrane i bez vodc i sve vreme se nerviraiuii'
.i , iir. da sve do kasno
-Ilko sam, eto, ziveo u Novoi Buhari... u to vreme
sam, takode, zada bih zaradio

podeo i da se ozbilino bavim izradom veStadkog cveia'
'.,ou"., a i zbog raznih drugih pogodnosti koie mi ie to donosilo' Kao
nesta u Buhaprodavac ovof cve6a s"- -og"o da udem gotovo na sva
u ovo dotoga'
sem
trgovine
ove
od
i
i"orri-ala, a prihod
ie,
ii t ol^ ,.t
-e
biti dobar'
BliZioseUskrs,apoznatojedastanovniciovihkraievasvojesobei
se' 5tavise' hritrpeze za Uskrs vole ia ukrasavaiu cveiem' Te godine
praznikom'
Sianski Uskrs skoro poklapao sa odgovaraiuiim ievreiskim
sastoialo
Buhare
, fosto se sranovnibivo Nou" i izvesnih delova Stare
za veStadkim
D;venstveno od liudi ovih dveju veroispovesti, potraZnia
velika'
cvedem je bila narodito
i prekidaNaf izbilinif e sam prionuo na posao, rade(i noiu i daniu'
ili
kako bih'
dervise'
priiatelie
svoie
r"*o ..,[o kat<o bih posetio
ba godine cibeiavao da 6e
iuii
ga
KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI
ponekad kad sam uvede bio umoran, otiiao da malo igram bilij:rr rr
obhZ.njoj kafani. u rnladosd sarn ovu igru voleo i bio sam"u njoj
priiic*.,r
ve5t.
Jedne vederi sam, ba5 na Veriki dervrrak, otisao da igram birif er

P.5to sam zavriio posao. Iznenada, iz druge sobe se zadu'ia velir<a
brrkr i
galama. Bacio sam svoj stap i otrdao tamo, da bih vicreo kar<o dctv,ric:r
ljudi tuku jednog.
Mada ih nisam poznavao i mada nisam imao pojma o demu se radi,

.
pohitao sam u pomoi gnom jednom koji je bio Zitva njihovog napada.
u mladosti sam bio odulevljen japanskom boriladkorn v.stirlmiziu-dZicu i hivencijanskomJiz-les-lo, i uvek sam se radovao mosuinosti
da
svoje p'znavanje ovih veitina negde primenim. Thko ,"- ,! i
sada, naprosto tzzabave, Zustro umcSao u tudu, tako da smo nas dvojica, n"tn
n^,
i ja, svojim protivnicima ubrzo dobro pokazali i narerali
ih u bekstvo.
U to vreme je Nova Buhara bila jo5 sasvim nov grad. Stanovni3wo
yl.sastoia lo.od m nogih.sl uda j no okupl ien ih elemena-ta, nred u koi i ma je

lrilo i dosta ljudi iz Rusije poslatih u progonstvo, koji su Ziveli
pod polit'iiskim nadzorom, na takozvane ,.vudie karte".
-lo je
bila Sarena gomila rjudisvih narodnosti, ocl koiih su neki imaIi proSlost koja ih tereti, dok je pred drugima, moZda, bila
buduinost.
Nledu njima je bilo kriminaraca koji su vei odsruzili kaznu,
a takode i
Prrno ljudi u politidkom progonsrvu, koji su ramo poslati bilo sudski,
lrilo adminisrrarivnim naredenjima, koia su u ro vreme u Rusiii
bila u
',irirkoj uporrebi.
okolina i uslovi' kojima su ovi prognanici Ziveri bili su rako bedni,
r l:r su svi bezizuzetkas vremenom
podinjali da piju; dak su i oni koji rar ijc nikada nisu pili,
niti
su
pakzato
imari naslednih predispozicija, sa'
,\'rrn_spo,nrano i lako podlegali ovoj op5toj tendenciji.
DruSwance u diju sam se rudu urne5ao pripadalo je ovoj karegoriji.
...
N:rl<rrn tude sam Zelco da svog "saborca" oipratim
r<riei, izstraha da bi
se na puru do tamo moglo nesto neprijatno dogodiri,
ali isposravilo
"r,lrr Zivi na istom
'''
nlestu gde i ostala detvorica - u
vagoni'rr;lrritcnim
.a 7-eleznidkoj pruzi. Posto je vei bio mrak, .i.s,rrr
lr()r.lrr() nibtatdru',r,r
r1" tl, da mu predloZim dapode sa mnom mojoj krrc.i, it.
ii i Prihvatio.
Moj novi poznanik - a to je bio Solovjev bi. jc j,,i rr't.k rrrl:rrl ir_
li'
' ' ;rlije bilo odigledno da je vei podeo da pijc. Iz t,i..,l jt. iz:r!;r, priritr<r
KNEZ JURJJ UUBOVTDSKI
imao gadnu
isprebijan; lice mu ie bilo svo natedeno, a na iednorn oku ie
se zatvorilo' pa sam
i
gotovo
oteklo
oko
mu
ie
-oari.rr. Narednog iutra
utoliko pre
da ne idJi'da ostane sa mnom dok se ne oporavi'
g"
bio za"i.ai"
dana
prethodnog
i
5to
ie
3to su ve6 bili zapodeli uskrSn!i praznici
bi no6
da
vratio
se
ali
otisao'
N" V.liki peial nekuda
vrSio sa porlo*.
proveo kod mene.
ie
dana sam morao nekuda da iurirn' MoGotovo ditavog narednog*narud

e\o za Uskrs' Nisam imao slobodrao sam da isporuEim cveie
imao hriSianskih poznanog u..*.rra sve do uvede, a poSto ovde nisam
samkulit' pash.u'(are'
nilia i.risam imao gde da odeL tta proslavu, kupio
kao i malu bocu
praznik'
ovai
z
5to uobiiaieno
na iaiai sve drugJ

ie
votke, i sve to Poneo kuii.
urnio i uredio - niSolovjeva .rir^.., zatekaopa sam' p-o5to sam se
na vedernie bootiSao
sam
,o,o i-ô drugo odelo 'la bih it presvukao -
kaKada sam d-o5ao natrag, Solovjeva sam.zatekao

ga
kako
tiho,
sam
to u.e ,p"u". posto u sobi nisam imao stola iz dvorista
g;ri"2."1.,, Jrku.t.
koii sam prekrio.distim

ne bih uznemirio, doneo iedanprazansanduk'
kupio zapraznik' da bih tek
darSavom i po niemu po,.d"o sve 5to sam
onda pozvao Solovieva.
se ukazao i veoma ie raB'io je veoma iznenaden prizorom koii mu
Ustao ie' pa smo zaiedno
do pristio da se pridruZi ovoisvedanoi vederi'
kantu'
seli
"-- za "sto"' on na moie kniige, aianaprevrnutu
ali on fe'
daSu-votke'
po
nasuo
N"1pr" sam svakom. oi i"t dvoiice
Votkl-tiT
se'
n^ôii prepaSienie, o<lbio da ispiie i.zahvalio
rypi"
prisustvovao
sam, a'soloviev ie podeo da f ede' Filos' koii ]e
.ovo1.Prosmo u tiSini i ieli'
Sedeli
glave'
ovdiie
dve
porciiu'
<luplu
,l"ui, dobio ie
Seiaiu6i se
Ourl Urf.rr'niie tio radostan ni za mene ni za Solovieva'
podeo sam da
Doznatih prizora porodidnih proslava ovog praznika'
; ,vo1o'l porodici koia ie ostata dateko.. S.oloviev ie 1at<joi1
sedeli ne progovonvsr nr
nedemu razmi5liao, iako da smo prilidno dugo
redi.
"Pomozi mt'
Sasvim iznenada, Soloviev ie, kao za sebe' uzviknuo:
u staniu da
budem
ne
viSe
o, Corfoa., da seiaiuii se ove vederi nikada
U,iutao
ie' da bi
pii.* Li otrov koii'me ie doveo do ovakvog Zivota!"
dr
i
zapodeo
neSto zatim sa neuteSnim gestom promrmljao'iEh'"'ia!"
i;;;ffi
mi prida o svom Zivotu'

140
Ne znam 5ta je to na njegrr osravilo takav utisak. Da li ga je Uskrs

podsetio na daleke i drage uspomene, na vreme kada je jo5 uvek bio dovek, ili je pak u pitanju bio prizorpaZljivo postavljenog stola i neodckivano slavlie, ili pak oba zajedno? Sta god bilo da bilo, otvorio mi le svo-
ju du5u.
Ispostavilo
se da
ie Solovjev nekada bio poitanski sluZbenik, ali da
ie to postao sasvim sludaino. Poticao je iz trgovadke porodice u samari,

u koioi je njegov otac imao detiri velika mlina. Maika mu je bila iz osiro-
plemiike porodice. obrazovanje je stekla u jednoi skoli za aristokratiju, a vaspitanje koie je deci pruzila sastojalo se iskljudivo od
udenja kulturnog ophodenja i pravila lepog ponaianja; to je bilo sve dirne im je punila glavu.
Otac mu gotovo nikad nije bio kod kuie, polto je vreme provodio
rr svojim mlinovima i trgovinama Litom. Bio
ie, itaviSe, navikao da piic, pa bi se nekoliko pura u godini redovno nedeliama opijao. iak i
trezan je, medutim, prema sinovljevim redima, bio .,nepodnoSljiva
maSene
lltdala".
Ovi njegovi roditelji, od kojih je svako Ziveo svoi Livotiirnao sop_
stvena interesovanja, medusobno su se samo podnosili. Solovjev
le
ir.ao i mladeg brata, i obojica dedaka su iila u drZavnu skoru. Roditelji
srr dak, kao 5to to biva, medusobno podelili i decu. Stariji sin je bio mai. irr. a mladi odev rnilienik, i zbog toga je dcsto dolazilo do scena. otac se
.'lrrrijem sinu nikada nije obraiao bez neke vrste
podsmeha, rako da se
cdu nj ima posrepeno razvllo svoj evrsno neprij arelj swo. Mai ka, koioi
l( rrruz davao novac zaku(ne troikove, Solovjevu je svakoga meseca
,l:r'ula izvesnu sulrru. Njegovi apetiti su, rnedutim, s godinama narasli,
rr
Prihodi mu nisu bili dovoljni da bi platio svoje udvaranje devojkama.

tlrr.put je od majke ukrao narukvicu, i prodao je kako bi kupio nekal,.rv poklon.
l(ada je otkrila 5ta se dogodilo maika je ovu kradu prikrila od oca;
, ,r r jc, nredutim, i dalie krao i otac mu je jednog
dana, kada je za to d,o_
'rr,rr, priredio veliku scenu i oterao od kuie, mada rnu kasniie,
na zalc
,r, irn:rnje majke i nekih rodaka, ipak oprostio.
I(ada je Solovjev i5ao u peti - odnosno pretlxrslccl.ji rrrzrcd, u grad
1.,.le su Ziveli je doSao cirkus, i on potpuno izgrrlri. gl:rvrr za al<ro'
ie
l' rtlii.jorn na konju po imenu Vcrka. Kada cirl<rrs pl't'i:r, rr ( r:rrici. i
ic
r
Ir
l4l
lusletr
sa
lzuzetnim Ljudima
,,.:;.;,;l;'"
mamio novac.
doznao da se
{-J to vreme ie vei bio zapodeo da piie' U Caricinu ie
iz. revolta je
policiie,.i
koniidke
dotidna Verka spetliala s poiudnikom
gde
krdme,
ludke
ie na5ao puno
podeo da se opiia. Podeo ie da zalazi u
To-. i! do5ao krai kad su mu iednog lepog dana dok je bio pif an
u nepozna-
ukrali sve 5to ie imao, tako da se naSao bez prebiiene Pare

tom gradu, a niie se usudivao da se iavi svoioj porodici'
bio
FoSto f e postepeno rasprodao sve lidne swari i odelo' naizad ie
u
pratako
rite,
te
zamenizaobidne
nosio
koiu
prinuden ia i od.i,r
ie
ie
glavnoj bolnidkoj zgradi u kojoj je sorovjev bio srneiten

narazira
i zatvorska bolnica. Setajuii kroz hodnik i povremeno
razg:ly"Tiy:i kroz prozorti1 sa zaworenicima, Solovjev se s jednim
od
njih, Poljakonr optuZenim za falsiflkovanje novca,
i sprijateljio.
se, takode,
I{"9"
z.bog slabog_ zdr avljaoslobodili vojske, i kada' j
e bio ot_
..
-ru. 91
pu5ren iz bolnice, zatvorenik ga je zamolio da jednom
n;.gouu_ f.ilr_
t clju koji je Ziveo u blizini
sranice odncse pismo. rJ znakzlhval'osti sto
'N.d^6.
besplatno.
ie
nik. PoSto seuzdrLaito od piia, poilo mu ie za rukom da se pristoino
obude, pa dak i da u5tedi ne5to novca'
dobio
Kada ie napunio dvadeset i jednu godinu od voinih vlasti ie
rodni grad' te ie
poziv zauoitf.". To ga ie obavezivalo.da s.e vrati u svoi
se maici' Ma]ci' kojoi.ie i do
i
io dolasku u Samari odseo u hotelu iavio okrenuo novi list i poKlo
iâ" pir"o, bilo ie clrago 5to ioi ie sin odigledno
jol ii za rukom da oca izmoli da mu oprosti'
video da
Solovieva su ponovo primili u kuCu, a otac mu ie' kada ie
postupao
i
lepo
gore
ie
se sin urazumio, tio zadovolian 5to niie ispalo
prema niemu.
'
pozig ali
ob-
]e
Posro se priiavio za voisku, Soloviev je dobio voini
dok
ga nc
da
prideka
rneseci
nekoliko
morao
ielegrafista
zirom da ie bio
rasporedivapoS"f;" na odsluZeije, po5to ie regrute niegove kategoriie
t42
sluZbu Zeleznidkoe rre-
sluZbu.
vom smislu redi zapao medu izop5tenike iz druStva'

Glad ga ie prisiiila da se zaposli u ribarnici, a zatim ie ilreniaiuii pose
,lou., ,"jJd.ro sa drugima poput niega, dospeo u grad Baku' Tu mu
za
rukorn
mu
i
po5lo
ie
sudbina malo nasmes-ila. N.fo *' ie dao odelo,
Balahna'
u
okrugu
telefonista
da postane
PoSto ie bio iavrSio peii razred, Soloviev !e dobio mesto pomoinimeseci radi
ka u PTT sluZbi u Bakuu, pod uslovom da nekoliko prvih
kao sluZberadio
gde
Ku5ki,
u
ie
Nakon toga d'obio poltu
o,,,*.r":;:;:1.::::
taljona.zadui,enog za transkaspijsku Zeleznicu, koja je

., ,o u.",.,r.: 1.,a
uvek bila pod vojnom upravom.
Kala je stigao na odredilre i poito je odsluZio nekoliko obavcz'irr
.
nedelja kao obidan redov u drugoj deti, dodeljena
mu je rakozva'e riîia I(u5ka, ali se ubrzo zatim razl>J,reo od Zutice, pa su ga posrali u b.rrricu u Nlervu, gde je bila sracionirana njegova
eeta. t<aja se opor"uio pu_
slali su ga u glavni 5tab bataljona u Saiarkandu, a zati.r
i u ra'roSnju
bolnicu, kako bi ustanovili da li je i dalie sposoban ,,
uoj,.u
'ojnu
slidnih drugova.
koie ie neposredno pre toga preZiveo navele su ga da se zaje

iz
misli, tako da ie podeo marliivo da radi' Jednoga dana sreo.nekog
potide' odluSamare ko ie, poito ie duo ko ie on, to iest iz koie porodice
poloZai'
svoi
da
popravi
dio da mu pomogne
.lirr<.,
uo."u.
je n.u"
diteljima, da bi ga zarim rrsp,reJili u posransku
laLima rz'
on ie krenuo za niim,poSto ie prethodno od majke nekakvim
jc prinrio ovo pis'ro, poljak mu jc kribom

dao bodicu .,"t"t u.
fi"u"
tt'fnosti, objasnivSi mu da ova rednosr moZe da se
koristi za falsifikova_
rric zelenih novdanica od tri rublje ari
- ni jednih drugih - i da se ro radi
rr;r sledeii nadin:
Na obe srrane nor,,danice se prisloni specijalan papir
nakvaSen
,\'orn tedno.iu i sve se dobro pririsne knjigo-.
I("g"tlvi f<oji r. rr"- ourl
,':rr*in dobiju sa obeju srrana daju tri iti
fJtiri dobri kopije:
centralnoj Aziji, gde ljudi ruski novac ,r. por.r"i,
ba5 dobro,
,U
( l\':f l(vc
no'"'danice je bilo veoma lako proturiti. Solovjev'je
ov:ai;;;._
rrajpre isprobao iz radoznalosti, aii se zatim,'.por..irro

p;;
,t, ce poii kuii, na5ao u.novdanoj oskudici,
";g.
pa je bez nekog n'aroiitog
rrzilia prorurio maiu kolidinu sopsrvenih
tatiitikata.
l'.rl<
li<ld kuie. su ga lepo dodckali, a otac je insistirao

da osrane i da mu
poslu, kao Sro je to dinio njegov inladi brat. Srlovjcv
1. p.irt"o,
r , rt:rc ga je poslao u
nove mlinove, negde izvan Sa'r:rrc. f 1,.,1., ,.,_,Jaurir,.,
|
,, ,r
rrrrZe u
rli,.
5to je nekoliko meseci radio, podeo da se dos:rdrr jt.,

1r,,1.:,, t"Znyi
,"
"iilrr skitaladkim Zivotom otisao ocu i iskren' rrrrr rcr<:r. r-rrr

'iic .c
'rrrr t dr izdrLi. otac ga je pustio da idc, pa nru jc i.:rk i rr;r, trrs(rr
ll;rr-;r.
r43
poNakon ovoga, Soloviev ic otiSao u N'Ioskvu i u St' Petersburg'

bilo
1il
VarS-avu'
i
u
ie.
novo ie zapodeo"d" piie, i konadno ie piian stigao
Var5avi ga je na
U
voiske'
iz
otPustili
su
ga
Sto
.,ako.t
drna
oko godinu
onoln
nckakav dovek, z-a koga se ispostavilo da se radi o
santnog doveka, pa sam da bih ga de56e vidao i da bih sa njim 5to vi(c
razgovarao o pitanjima koja me najdublje zanimaiu udesio da mu brrdem vodid na putovanju kroz Gornju Buharu i duZ obale Amu I)aric,
pa sam sa njim sada stigao i dovde".
"Thj starac je", nastavio je Boga- Edin, "pripadnik reda koji jc nrcdu nama derviSima poznat po imenu Sarmong, a diii glavni ntanasriri
se nalaze negde u srcu Aziie.
u Bulrrri Pomogbolu^" ie Solovieva da ie niim ude u ort:rklttk ida Inu

ne u njegovom "Poslu".
ali laku zaradu dovela u
Solo*vieva je ova moguinost za nezakoniru'
svog ortaka' ali^Poliirt .,S"r-,i..'Oti(ao ie., B,ih^"t da bi tamo pridekao
svoiu maSinu. Soloski falsihkat or sezadrLtou Var5avi gcle ie oiekivao
5to mu ie bilo ostalo' nau|"u 1..,"r,^vio da piie, proierdao ie onorovca
je kada sam ga upoznao bio radio
5ao je nekakav posao nai'eleznici,i tu
ve6 tri meseca, sve vreme ne prestaiuii da piie'
LJ to vreme sam
Solovievlieva iskrena prida me ]e duboko dirnula'
u izvesno
dovedem
doveka
poSto
sam
vei puno znao ohipnozi, t"tto tl"
koiu nema
zaboravi
da
utidem
,r^rr1. ,.,g.rtiiorn mogao na n]ega.da
pogubne
ako
mu'
da
p.zlq""?*ikrr. Stog"" '^m Sollv]evu predloZio
'navike
Zeli da se oslobodi' u torne pomognem' On se
Tokom jednog od mojih razgovorasa ovim izuzetnimsrvorenjcnr

ispostavilo se da je na neki nadin doznao dosra o tebi. Stoga sam ga upitao da Ii bi imao neSto protiv ako bi ti Zeleo da ga vidi5.
Na to mi ie on odgovorio da bi mu bilo drago da te vidi kao doveka
koji ie - rnada po poreklu kafir - zahvaljujuii svom neprisrrasnonr stavu prema svim liudima uspeo da srekne du5u slidnu na5oj."
KaJir je ime kojim ovdc nazivaju sve srrance druge vere a ru spad:rju i svi Evropljani - koji po ovda5niem mibllenju Zive kao Zivotinle,
lrez ikakvih principa i bez ideg svetog u sebi"
Ono Sto mi je Boga-Edin o ovome doveku ispridao udinilo je da mi
sc zavrti u glavi, pa sam ga zamolio da mi 5to je pre moguie sa njim ugoi'rlri sastanak. on je na to rado pristao, buduii da se starac u tom trenutlir nije nalazio daleko, vei je sa nekim prijateljima boravio u Ki5laku, u
lrlizini Nove Buhare. Dogovorili smo se da sutradan odemo tamo.
Sa starcem sam nekoliko puta dugo razgovarao. lJ poslednjem od
ulici"zaustavio
Izgleda da ga ie
zatvoreniku koga ie upoznao u bolnici u Samarkandu'
svega zato da bi nabalio
sud bio osloboJio' pa se vratio u Var5avu, pre
koic
ie narudio iz Nemei'ke'
rrapir i mrSinu ze Stamprnie novtanica'
pijenia votke ziista
hipnotidko stanie i dao mu neosloZio, pa sam ga narednog dana cloveo u

da oseia takvu odboiohodni ,.,g.r.Ii". P,rrt.pJrto ie prema votki podeo
pogleda'
;;" d" i"1? noou", kako ie '" ttlu gouotio' ni]e mogao ni da
Zeleznici'
na
posao
svoj
ostavio
se,
poStJ
ie
IJ to vreme Solovjev
ga ie i
nekad
a
cveia'
izradi
u
mi
pr.r.tio toa mene. Poi"o ie da pomaZe
rvih razgovora me je posavetovao da odem u manastir i da tamo prove-
,lt'm izvesno vreme.

"trloZda ieS", objasnio mi je, "ramo uspeti da sa nekim porazgovar,ri o pitanjima koja te zanimaju, i moZda ie5 na taj nadin sebi moii da
r:rz.jasni5 Sta je to zatimerraga5." Dodao je i da bi ako ramo nameravam
, l:r .dem on bio voljan da mi pomogne i da
bi mi nabao vodide koji su mi
,,, .phodni, pod uslovom da se svedano zakunem da nikad nikome neiu
t'i
', gde se manastir na,lazi.
()dmah sam, naravno, na sve pristao. Lalio sanjedino Sto moram da
',( r'rlstanem od Solovjeva, korne sam postao veoma privri.cn; zitto sam is1,, r'istio priliku da starca upitam da li bih na ro
purovll.ic'rogao da pove-
nosio na Piiacu da ga Proda'

smo sc vei navii
Kada ie na tai nadin postao moi pomoinik' po5to
se konadno vratio moi
kli da Zivimo zajednokao braia, tt ti"tt Buharu
imao nikakvih vesti' Pooriiateli Boga-Ldin' o kome ffi meseca nisam

i;';il;drrln 1, u Novoi Buhari' ve6 narednog dana ie dosao da me
vidi.
bio odsutan' BogaKada sam ga upitao zbog t'egt ie toliko dugo
bilo
niie
me
ier sam u iednonr
-Edin mi ie odgovorio: "Svc ovo vreme
J g.âo.;" GJrnie Buhare sludaino upoznao iednog izuzetno intere-
l, rrr ijednogsvogdobrogprijatelja.
Nakon ito jc nrrrkr r;rz.rrrisli., rcrgovo"Mislirn da moze5, naravno ako si u stanjrr rl:r jr.rrrttii z:r rrjcgor.,u
' rrll js;
t'.r i za to da 6e odrZati zakletvu, ier ie i on ntoreti tl;r st. z:rl<unc_"
r r,
'
r45
144
__-*:
Za Solovjeva sam slrsvinr nlogao da jcrndim, budu6i dajezavreme

na5eg prijateljstva bio vei clokaz.ao da je u stanju da drZi red.
Po5to srno o svemu jo5 jednom porazgovarali, dogovorili smo se da
se u odredeni dan narednog meseca, kraj ruievinaJeni Hisara na obalarna Amu Da{e, sretnemo sa ljudima koje 6emo prcpoznati po lozinci i
koji 6e nam posluZiti kao vodidi do ovog nranastira.
Solovjcv i ja smo u dogovoreni dan stigli do ruSevina drevne tvrdaveJeni Hisar, gde smo se istoga dana sreli sa detvoricom Kara-I(rgiza
koji su poslati po nas. Nakon uobidaiene procedure smo svi zaiedno vcderali, a kada se smrklo ponovili smo zaklewu koiu su od nas traZili pa
smo, nakon 5to su nam navukli bailikl na odi, seli na konie i odlahali.
Tokom ditavog putovanja slno
se
strogo drZali svojc zakletve da ne-
iemo gledati i da neiemo poku5avati da ustanovimo kuda idemo i kroz

koja mesta prolazimo. Bailikbi nam sa odiiu uklonili samo kad se noirr
zaustavimo, ili kada bismo u toku dana ieli negde na usamlienim mestirla. Tokom puta su nam, medutim, dozvolili da odi otkrijemo samo dva
puta. Prvi put su to udinili osmoga dana putovanja, kada ie trebalo da
predemo viseii most preko koga je nemoguie pre6i na koniu, a takode
ne mogu da ga predu ni dva doveka uporedo, vei samo jedan po jedan, i
to nikako vezanih odiju. Po izgledu okoline koju smo ugledali zakliudili
smo da se radi o dolini reke PjandZ, ili pak o Zerav5anu, buduii da jc
pod nama tekla Siroka reka, a da je sam most bio nalik na onai koii se podiZe u kanjonima ovih dveju reka.
Moram da kaZem da bi za nas bilo mnogo bolic da ie ovaj most rrlogao da se prede zatvorenih odiiu. Ne znam da Ii ie to bilo zato Sto smo
dugo pre toga putovali sazavezanimodima, ili pak iz nekog drugog razloga, ali nikada neiu zaboraviti strah i nervozu koli su nas prilikom preIaska ovog mosta obuzeli. Dugo nismo mogli da se nateralno ni da krodimo na niega.
Takvi se mostovi veorna desto sreiu u Turkestanu, tamo gde nema
drugog prelaska, ili pak tamo gde bi inade da se prede iedna milia trebalo praviti zaobilazni put od dvadeset dana.
Baitik je kapuljada koja moZe da se stavi na takav nadin da sasvim pokriva lice
146
Oseianje koje dovek irnrr l<rrtlrr sroii na nekomod tih mostova i gleda
dole u ambis, kroz koji obii:rrr protide reka, moZe da se uporedi sa onim
koje se javlja kada se poglcda dole sa vrha Ajfelove kule, jedino 5to ie
mnogo puta intenzivnif e, a ako pogledare uvis vrhovi planina su rako
visoki da se ne mogu sagledati - njih moZete videti samo sa udaljenosti
od nekoliko milja.
-ll mostovi, Sta vi5e,
retko kad imaju ogradu, a toliko su uski da njima moZe da prede naiviSe iedan natovareni brdski konjii i niko naporedo sa njim. C)ni se, pored toga, i ljuljaiu kao da hodate po dobrom madracu sa orpugama, dok nesigurnosr koju oseiate kada je red o njihovoj
dvrstini neiu ni da spominjem.
Njih veiinom drZe konopci nadinjeni od vlakana kore nekakvog
drveta, pri riernu je jedan kraj konopca vezan z most, a drugi za neko
obliZnje drvo na planinskom obronku ili za neki istureni deo srene. U
svakom sludaju, ovakve mostove ne bih mogao da preporudim dak ni
onima koje u Evropi zovu lovcima na uzbudenja. Svakom Evropljaninu bi prilikorn prelaska jednog ovakvog mosta srce sillo ne u pete, vei
negde jo5 niZe.
Druga prilika u kojoj su nam odi otkrili bila je kada smo prolazili
l<raj jednog karavana. Po5to odigledno nisu Zeleli da dudne kapuljade
kole su nam bile navudene preko odiju privlade paZnju ili pobude sumniu, na5i vodidi su smarrali da je preporudljivo da ih prilikom ovog susreta uklonimo. To smo udinili upravo u trenurku kada smo prolazili
kraj jednog od spomenika tipidnih za'Iurkesran, koii se nalazio na samom vrhu planinskog prevoja. U Tirrkesranu ima puno ovih spomenika, koji su sme5teni veoma mudro; bez njih mi, putnici, ne bismo bili u
stanju da se orijentiSemo u ovoj haotidnoj oblasti bez puteva. Oni se
obidno podiZu na nekom uzdignutom mesru, tako da ih ie, ako se zna
op5ti plan njihovog rasporeda, moguie opaziti jo5 iz daleka, ponekad i
sa udaljenosti od nekoliko milja. Ti spomenici nisu ni5ta drugo do usarnljeni visoki kameni blokovi, ili pak naprosro dugi srubovi pobijeni u
zemlju.
Medu narodom koii nastanjuje planinske predele o ovim spomenicima kruZe razlitite legende, kao na primer to da je u pitanju ntesro na
kome je neki svetac sahranjen ili se Ziv Llzneo u nebo, na kom je ubio
"sedmoglavu aldaju", ili pak na kome mu se dogodilo neka druga izu147
lugreti
g-l
zgzetnln LjgdlPq
ZetnaSwar.obidnosesvetacudiieimeiespomenikpodignutSmatral
a kada putnik uspesno
,^silitif.t- ditavog okolnog "o'kog pod.rudia'
to iest kad
koiu"od ttsrtie^ svoiitvenih ovom kralu ;;;i;a
uspeSno prede
,^,Uo1t'itta ili divliih zveri' ili pak kada
il;k;;;p"at
sve se to Prlprieku, ili prebrodi ma kakvu drugu opasnost hododasnik' ili ve6 bilo kosuie zaStiti o.,og" ,uttJ' Stga svaki "gou"'t'
spomenika ostavlia
iii."*i o"-ik"koii kroz takie opasnosti prode' kod
lru.r,*rn dar u znak zahvalnosti'
pi""l"tf."
5to 6e sveca' kako se taobidai da se kao dar donosi neito

dar doneo'
podseiati na moliwe onoga ko ie'mi
ili
-o *r,r1., -"h^,,ititi
Zivotinie'
neke
rep
konrad tkanine'
Stoga se donose a^.ouik- s'o ie
drugi
spomcnik
,^t o a" f."a^ Je iedan krai priveZeTa
moZe slobodno da lePr5a nx vetru'
'Ib stvari koie na vetru leprSaiu dine da mesto na kome ie spomenik
vitlliivo sa velike daliine' Svako kome ie
sme5ten za tlas,pu"-"ttt' buit
poznat moZe sa nekog uzviSen]a da
raspored ovih spomenika pribliZno
ovog opet ka sledeoa','|in i da se uputi u,;m pTYtu' od
j"'niihov
kroz ove kraieve
raspored
op5ti
6em, i tako dalie. Ako 'se
staze' ne
odnosno
ocrtani putevi'
i" ,to.o nemoguie putovati' Jasno
promezbog
se
one
otl sebe formiraiu'
ir.rrti., a ako s"e neke staze sa'ie brzo mogu izmeniti, ili pak biti potveoma
ne vremena ili ,.r.z.,ih oi.ria
neia putnik koii pokuSava da
puno izbrisa".. Stog;biia tih obeleZia
zbunjen' da mu ni naibolii kompas
Uwrdio
se
il"".d;,*o,
;ilF;"
tt
;;;;;g.""r"1ue" !i""'
bio toliko
mogu6e proii iedino
kakve
od
ni
bio
fo-oei. Kroz ove kraieve !e drugog'
ne bi
do
r" ptf"Uai odreduie od iednog spomenika
"f.r Putem r*o n.koiilop*" -tl"i"ri konie i magarce' a ponekad smo
da preplivavamo reke i prelaz'imo
iSli i pe5ice. Vi5e pul '-o to'^li
se
o"iî toplote ihlainoie nam ie govorio da smo
preko planin",
Konadno
visoko'
"^s
^
i uspiniali veoma
;;;dd spustali " J"ltrlt doli"tdana otkrili odi' naSli u uskom klancu
smo se, kada su
kroz koii
Ju""^"stog
"^- t""t^
1" p.oti."t"
vegetaciiom.
""
"ti
filt
su obale bile prekrivene buinom
smo ieli nastase da ie to nasa poslednia postaia'Pobto

odiiu' Jahali smo na magarvili srio put, ali ovoga puu-ne prekrivenih
jahania kroz klanac
a nakon oko pola sata
cima uzvodnor..r,olio'ot 'eke,
planinama' Sa devisokim
nama ,. o*o'ii" *ala dolina okruZena
il;:;;;lo
mogii smo da.vidimo

sne strane i pred sobom' ntrlcl:l rrc(to viSe ulevo'
dolinu' iz'a okupreSli
,n.gn.rt p..t rivene planinsl<c vrhove' Po5to smo
sa na5e leve
obronku
i.. p"a^ J*" u daliini ugledali nckakve zgrade' na
poput wrne5to
,,.^rr". Kad smo pri5li bliZc rnogli smo da razaberemo
na obalama Amu Darje ili
dave kakve se, mada maniih
'î^"^,sre6u
zldom'
PjandZa. ZgrrLde su bile opkoljene vis.okim, z'atvorenlm
' Konadrio smo ujahali tt" piut kapiiu, gde nas ie presrela.iedna.stasu ponovo.iziahali na
rica koioj su na5i vodidi nesto rekli; o-dmall zatim
ona nas ie bez ikakve
a
istu kapiju. Ostali smo sami sa onom staricom'
ielije koie subile
TIrbe lovela do !edne od broinih malih soba nalik na
dva kreveta koia
u krug oko malenog dvoriSta, pokaz'ala nam
irg.^d..,.
su u njoi staf ala, i oti5la'

izgleda i poUrkoro je doSao iedan starac veoma dostojanstvenog
da.sa nama vrlo
deo ie, ne postaviv5i nam prethodno nikakva pitania'
znamo'
razgovara ,t^ ntikorn"t'skom, kao da se vei odavno
liubazno
nekoliko,dana
Pok^rro n^r,ij. gde sc Sta nalazi i rekao da 6e nam prvih

od dugog
obroke donositi ovamo. Savetovacl nam ie da se odmorimo
naokoda
pro5etamo
moZemo
dodao i da ako nismo umorni
p",",
ie
"U
io.Jedto-
kako nam
rediu, dao nam ie na znanie da moZemo da Zivimo
volja.
ie
'PoStosmozaistabiliveomaumorniodputa'odludilismodaseodsam se
i
morimo i legli smo u krevet' Spavao sam kao zaklan probud.io
sa.zelenim daiek kada ie iedak u]utru doneo pribor za t'eii i samovar
kukuruznog
zajedno sa na5im dorudkom koii se sastoiao od toplog
]ern,
da
'nt.t
gde.moZemo
upitam
dedaka
samda
n, kozieg sira i meda. leleo
ispostavilo da ie.iedini jezik koii govotipienzis, aiisam od tog lezika znao samo nekoliko psovki',
minuta' I
Solovjev 1. u"Z fio ustao i izaiao; vratio se nakon desetak
se
pa
no6i probudio'
ic. poSto
o,-, je uveje bio dvrsto zaspao' ali se usred
tibetanske
udio
boiao da nckoga.t..rrr-,.-iti isprva samo leZao i tiho
ali
ga le kada ie
unaokolo'
ima
dega
da
poglcda
."ii. U zoru iJiza5ao
mu dala znak da
<la izadekrozkapiiu.,t[" tt"tit" p ozvalai rukom
,".rk.,p"-ol"li
se na Zalost
lrteo
niom'.pomislivti da ie
dode u jednu kuiicu u uglu dvori5ta' Po'(ao i.e za
se da je dobra
ispostavilo
ali
bez sumnie zabranieno ia seizlazrnapolie,
nakon demleka'
toplog
sveZeg,
Zena htela leclino da mu da da se napife
ga mu je i sama pomogla da otvori kapiiu'
pred
149
148
Susrgt! qa
lzulellm
Ljgdima
KNIZ JURJJ UUBOVEDSKI
Po5to nam niko drugi nije dolazio mi smo, poito smo popilidaj, odludili da podemo u Setnju i ispitamo okolinu. Najpre smo obi5li oko ditavog visokogzida koji je opkoljavao gradevinu. Pored kapije na koju
smo uSli postojala je job jedna, nefto manja, naseverozapadnoj srrani.
Svuda je vladala nekakva gorovo jeziva tilina, koju je naru5avao je-
dino daleki 5um vodopada i povremeni cvrkut ptica. Bio je vreo letnji
dan, vazduh je bio teZak, a mi smo bili bezvoljni i ni naimanie nas nije
zanimao velidanstvenipejzai. koii nas je okruZivao. Sebi nas ie, kao da
smo zadarani, privladio iedino zvuk vodopada. Ne razmenivli ni redi,
Solovjev i ja smo automatski otiSli do vodopada, koji je kasnije postao
naSe naiomilf enije mesto.
Ni tog ni narednog dana niko nije dolazio da nas vidi, ali su nam rri
puta dnevno donosili hranu koja se sastojala od mlednih proizvoda, suSenog voia i ribe-pastrmke sa crnim pegama - a gotovo svaki sat su
nam dopunjavali samovar. Vreme smo provodili leZeii u krevetu, ili
smo pak odlazili do vodopada, gde smo uz njegov monoroni 5um udili
tibetanske redi.
Za sve to vreme ni kraj vodopada, a ni na putu do njega nismo nikog sreli, ako ne radunamo to 5to su iednorn dok smo tamo sedeli nai5le
detiri devojdice, koie su se kad su nas videle okrenule na drugu stranu i
probavSi kroz Sumarak uSle na kapiju koju smo zapazili na severozapadnoi strani.
Tieieg dana ujutro sam sedeo u senci u blizini vodopada, dok je

Solovjev iz dosade, na neki samo njemu poznat nadin, izmi5ljao kako da
pomodu 5tapi6a odredi visinu sneZnih vrhova koii su nas okruZivali. Iznenada smo ugledali kako ka nama trdi dedak koii nam je donosio hranu. Kada je stigao, Solovjevu je predao nekakvu poruku - obidan presavijeni list papira bez koverte.
Solovjev je hartiiu trzeo, a kada je na nioj video ime 'Aga Georgi"
ispisano na sartskom odrnah ju je predao meni. Kada sam poruku oworio i kada sam prepoznao rukopis sve mi se zacrnilo pred odima - toliko
e cela stvar bila neodekivana. Radilo se o rukopisu koji sam tako dobro
f
poznavao, o rukopisu meni najdraZeg doveka, kneza I-jubovedskog.
Poruka je bila napisana na ruskom, a nien sadrZaj ie bio sledeii:
"Drago moje dete: kada sam saznao da si ovde mislio sam da ie me
udariti kap! Zao mi je Sto ne mogu da dotrdim da re zegrlim i Sto mo-
ram da sadekam da sam dodc( l< .rcni. U postelji sam; svih

ovih dana
nisam izlazio i nisam ni sa kinr ..rgou"."o, iako da sam
tek sada d,oznao
da si ovde. Kako se samo radujem ito iu re uskoro videti!
Moja
radost
je dvostruka, jer se radujem i Sto si ovde

dobao sam, bez moje pomo6i
ili
pomoii naSih zajednidkih prijatelja, ito bih morao da znam,'jer to

dokazuje
nisi spavao. Dodi mi brzo, pa da o ,u.-,, razgo9uo y.:rne
1":"
varamo.! Cujem i da si doSao_sa nekim drugom. Iako
ga ne poznajem,
biie mi drago da ga pozdravim kao tvog piijatelja.',
- Nisam proditao ni pola ovog pisaniJeta, a ve6 sam podeo da trdim,
dovr5avajuii ditanie u trku i rnasuei sorovjevu d,abrzodode.
Kuda zapravo trdim, nisam znao. solovjev i dedak su trtalizamnom.
Kada smo
stigli u prvo dvoriSte, u kom smo nas dvojica stanovali,

dedak nas je po_
i pokazao nam deliju u kojoj je leLao knez.
_u,drugo
Nakon 5ro smo se_radosno pozdraviii i zagrlili, upitao sam
kneza
kako mu se dogodilo da se razboli.
"Do ovoga sam se", rekao mi je on, "oseiao veoma
dobro. prve dve
nedelie sam posle kupanja sekao nokre na nogama, i
mora biti da sam
sludajno neki odsekao prekratko, jer rni se kasnije, dok
sam kao i obidno
hodao bos, u tajprst zabo ive4 i ro je podelo da
boli.
Na ouo r"lp..
-e
nisam obraiao paZnju, jer sam mislio da ie proii; umesro
tog, ;" tilo
sve gore, i konadno je podelo i da se gnoji. pie nedelju
d"r" ,l'rn p"o u
groznicu koja se,sve vi5e pojadavala,-rako da sam bio prinuden
aa t.gnem u postelju. cak r"- ib.,n.ro. Bra6a su mi kazala
i" r"- imao
veo
tro-
vanje krvi, ali sada je opasnost pro5la i ose6am se dobro.

Ali neiemo vio me!' lb nije nibta.'. uskoro iu se oporaviti.
Brzo
mi
reci kako i ko3.e
jim dudom si ti ovamo dospeo?"
Ukratko sam mu isplidao kako sam Liveo zavreme one dve
godine
tokom kojih se nismo videli; o sludajnim susretima koje

sam
ioko_
ovog perioda doZiveo, o,svom prijateljstvu sa dervi5em

lioga_Edinom,
dogadaiima koji su odatle proizasii, i o rome kako
sarn se na"kraju naiao
ovde. Zatim sam ja njega upitao zaito je tako iznenada
i.dezao, zaito mi
se.za sve to vreme nije javljao i zaito je dopustio
da brinem u neizvesno_
sti, sve dok se konadno, s bolom u srcu, ,rir"pomirio s mi5lju da sam
ga zauvek izgubio. Ispridao sanr mu i kako sam,
za svaki sludai narudi_
vao opela za pokoj nj egove du5e, ne obaziruii se
na troskov e ibez obzi_
ra 5to nisam baS verovao u niihovu delotvornost.
150
t5l
KIqz 4.lRILUuBqvEqqKI
ovalno dospeo'
Nakon toga sarn ga upitao kako je-on sam
nri
"Ifuda smo se poslednii put sreli u Konstantinopoliu"'odgovorio
ieknez."kodmcnel.".eUit"nastupilanekakvaunutra5njaldonulost'
narednih godinu
i.""l"[i. ",,p"tl,i Za vreme puta na Ceilon5toi tokom
da se nazove
moglo
bi
poprirnila oblik.nedega
ipo a"r,o t^ 1"
"p^ti|"itlai", i u meni neprestano rasla nekakva vrsta
ic
g."';irlir*
il;;
vezana zt i'iv<tt trledell'
unr,t."S.t|! praznine, dok su sva intercsovania

sa duv.enim budistidkim kaPo dolasku na Ceilon sam se upoznao
i ti su razgovori dot.,a"ro-.q.. i"rto rnto veoma iskrcno razgovarali'
uzvodno uz tok reke Ganga'

ao toga da organizuiemo ekspeiliciiu
u'nadi da 6e
trli 1. prog1.,m bi"o tat"ti odreden i mar5ruta isplanirana' i niega rnukoia su
n1- ni," Jomoii <la konadno razlasnlmo ona pitania
dila- u istoi meri kao i mene'
poslednju slamku za
Ou^j poduhu"t ie za mene li6no predstavljao
ispostavilo da ie i ovo putovakoiu sam se bio uhvatio, te ic stoga kad se
i
tanto-Jk^ potera u meni konadno sve umrlo
*il
-
;:;il;;
lob iedna
n'ir"- i-"o volie da ma 5ta viSe preduzirnam'
otiSao u Kabul' gdc

Nakon ove ekspediciie sam 'ltte"itto ponovo
Live(ibez ikakvog interesam se sasvim p.edao i'totn1^tkol dokolici'
da se vidam sa starim i novim po,ou^.r|n i cilja i automatski nastavivSi
Age l(ana'
Cesto sam odlazio u kuiu svog starog priiatelia
znanicima'
U druiwu domaiina diii ie Zivot tako obllova131"1*tu-a'
dovek ie
dosadnom Kabulu'
nekako mogao da prove'Je vreme u
na podasnom mestu' video iednog staJednog dana sam kod niega'
ku6i Age Kane' Nakon
u odeii koia ni milo niie odgovarala
.og
zbunienost' Sapamoiu
je' po5to le video
ie pozdravio K^tt '."i
prijaniegovveliki
starac
rom Zurno objasnio da ie ovai dostoiansweni
spasio
jednom
da mu ie
i"ii, ."a^" rtt"f. ri;ilt i" utt'lH attzt'itt' budu6i
ali ie povremeno dolanaseveru'
negde
Ziveo
dak i Zivot. Ovai starlc ie
nekim drugirn poslom' i tom prizio u Kabul, <fa bi vi<teJ roclake ili"pak
Agi Kanu pridiniavalo neizlikom bi.ru.t r"ur*lo da ga vidi, Sto ie
nikid nije upoznao bolleg doveka' Posavetovao
-"r.ro r"douoljstvo, ier
da ako se na to odludim reba
me je da sa niim porJzgou""rn' ioiaiudi
na uSinur'
J, gouo.i- glasno, ieiie st"rac pomalo tvrd
koii ie zbog rrtog dolaska bio
Nakon toga ie
"'gout"u razgovoru takodc udcstvovao
'1"ti"uf]t" Staiac
i)-iti,
;;;;
prekinut. Radllo
se o
koniima'
ie
voi videlo se da ie veliki poznrlv:tllc ltotrirr, kao i da ih ie nekada v,eoma

o sllleo. Nakon toga, r^zgovor ic skrcrltro na politidke teme' Pridalo se
sednirn zemliima, o-Engleskoi i t{trsiii, a Aga Kan ie, kada se p-ov"|l.t"d
ne
o Rusiji, pokazuiudi t"-rn",t., rr Sali rekao: "Molim vas da o Rusiii
k"Z.te r',iita lo5e. Moglo bi se dogoditi da uvredite naSeg ruskog gosta'"

Iako je to rekao 5-ale6i se, Uil'o mi je kasno da ie Kan Zeleo da spredi
bili
nepoZeljne optuZbe na radun Rusa. U to vreme su Rusi i Englezi
veoma omraZeni.
OpSti razgovor ie tada z mro, a mi smo podeli da razgovaramo u

me
poieclinainim"grupicama. Ja sam razgovarao sa onim starcem' koji
na leziku kof i se tamo goic svc viSe priviadio. Sa mnom ie razgovarao
i odakle sam do5ao'
Kabulu
vei
u
sam
dugo
koliko
uori, upitaiSi me
mada sa pripravilno
veoma
ruski'
Onda ie iznenada podeo da govori
i
u Moskvi i u
dak
Rusiii,
u
bio
da
rnetnim naglaskom, obiasnivSi mi
ie
je
mnoge
upoznao
gde
St. Petersburgu, te da ie dugo Ziveo u Buhari,
mu se
5to
drago
je
veoma
da mu ie
Ruse i naudio ruski iezik. Dodao
veZbe
nedostatka
pruZila prilika da ovai iezik ponovo govori, ier ie zbog
ve6 bio podeo da ga zaboravlja.
Neito kasniie ie, izmedu ostalog, rekao da bismo, ako se ia sa tim
i
slaZem i ako bi Zeleo da malo razgovaram na svom matemjem ieziku
udinim dast jednom starcu, mogli zaiedno da krenemo i da posedimo i
i
popridamo u nekoj dajdZinici. oblasnio mi ie da ie sedcnie u kafanama
kad
god
i
sada
i
da
jo5
iz
mladosti,
i
slabost
i^;dzinl."-" njegova.navika
dode u grad ne rnoZe sebi cla uskrati zadovoliswo da svoie slobodno vre*. proi"de na tai nadin, ier je uprkos guZvi i galami na ovim mestima u
,,".,1n .1" razmi5lia bol]e nego igde, dodaiuii da ie: "bez sumnie.b-aS ta
igalama ono zbog dega tamo moze tako dobro da se razmislja."
-gfiva
S najveiim zadovoljswom sam pristao da podem s niim, naravno
ne zaro ia bih govorio ruski, vei iz nekog razloga koii ni sam sebi nisam
umeo da objasnim. Mada sam i sam vei star, prelna ovom starcu sam
podeo da se ose6am kao unuk prema volienom dedi'
uskoro su svi gosti podeli d,a se razilaze. Starac i ja smo krenuli z-a-
jedno, ra"gou^raiiii usput o raznim stvarima' Kada smo stigli do dairlZinice, ,"li ,,,'o na otv;renu terasu' gde su nas posluZili zelenim buharskim dajem. PaLniai poStovanie koie su starcu ukazivali iasno su pokazivali da ga ovde poz-neitr i ccne.
153
152
{\E
Slqq{ s1!41etnim Ljudima
-lhdZicima,
ali ie nakon prve Solie t'aja razgovor

Govorio ie ne5to o
'Ali
sve o demu r^zgovar^mo su tridarije," rekao je.
naglo prekinuo.
"Nije u tome stvAr" - a zatin ie, uputiv5i mi iedan prodoran pogled,
pustio da mu pogled odluta nekuda u stranu i zaiutao.
Nadin na koii ie tako neodekivano prekinuo razgovor' redi koiima je
to udinio i taj prodorni pogled, sve mi ie to izgledalo dudno, pa sam u
sebi rekao: "Siromah, nema sumnie da su mu intelektualne moii zbog
godina vei popustile i da um podinje da mu luta", i bolno sam se saZalio
na ovog dragog starca.
To ose6anje Laljenjaie, malo-pomalo, podelo dzr se prenosi i na mene samog. Pomislio sam kako ie i moi um uskoro podeti da luta, kao niie
viSe daleko dan kada neiu mo6i da upravljam svojint mislima, i tako dalje. U ovim teSkim, ali povr5nim mislima sam se iz.gubio toliko da sam
na starca sasvim zaboravio. Iznenada sam ponovo zaduo njegov glas.
Redi koje f e izgovorio su istog rrena razvejale moie sumorne misli i iz.bacile me iz stanja u koje sam bio zapao. Moje saZaljenje se pretvorilo u
takvo zaprepa3denie kakvo mislim da nikada raniie nisam doZiveo.
"Eh, Gogo, Gogol" rekao ie. "Cetrdeset i pet godina si bez prestanka radio, patio i trudio se, a nijednom nisi u sebi odludio niti znao kako
da radi5 tako da, makar zanekoliko me seci,i'elia wog uma Postane Zelia
woga srca. Da si to znao da postigne5 ne bi sad, u starosti' bio ovako
usamljenl"
Ime "Gogo" koiim
udinilo ie da zinem od zaprepaSienia. Kako ie ovai Indus, koii me ie po prvi put video negde u centralnoi
Aziii, mogao da zna ime od milia koiim su me u detiniswu, pre Sezdeset
godina zvali, a koje su i tada koristile samo moja majka i dadilia i koie
nikada viSe niko niie ponovio?
se posluZio
MoZeS li da zamisli5 moie zaprepa5ienie? Odmah sam se setio iednog starca koji mi je do5ao u Posetu u Moskvi, neposredno nakon smrti
mo;. Z.tr., dok sam joS bio mlad. Pitao sam se da li ie mogu6e da ie to
isti tai misteriozni dovek? Ali ne. Onaj ie, kao prvo, bio visok i uopste
nije lidio na ovoga, a kao drugo mora biti da je ve6 davno umro' ier ie od
tada proslo viSe od detrdeset godina, a on ie ios onda bio prilidno star.
Nidime nisam mogao da obiasnim kako to da ovai starac poznaie ne samo mene, vei i moie unutraSnje stanie, koie ie bilo poz.nato samo meni
samome.
154
rulur ullBlv_EqsKl
Dok su mi na um padrrlc trlrlogc trrl<ve pornisli starac ie sedeo duboko zamiSlien, i pokrenuo sc tcl< l<:rclrt s:rtn ia naSao snage da uzviknem;
'Ali ko ste vi i kako to da rnc tal<o dobro poznaiete?"
"Nije li ti u ovom dasu sasvint sveiedno ko sam i Sta sam?" odgovorio mi je. "Zar u tebi zaista ioi uvck Zivi ona radoznalost koia predstavlja jedan od glavnih razlogaito sve Sto si u Zivotu radio niie donelo nikakvog rezultatal I zar je ona u tebi zaista toliko iaka da si dak i u ovom
trenutku sprcman da se ditavim bi6em preda5 ispitivaniu mog poznavania tvoje lidnosti - samo da bi sebi obiasnio ko sam i Sta sam ia?"
Stardev odgovor je pogodio moju naislabiiu tadku. "U pravu si,
oie", rekao sam mu. "Nije li za mene zaista svciedno 5ta i kako se izvan
rnene zbival Nisarn li pre ovoga bio svedok mnogih istinskih duda' i
kakvo razumevanie sam odatle stekao? Znamsamo da sam iznutra prazan i da nisam morao biti toliko prazan da nisam, kao Sto kaZe5, radio na
sopstvenu 5tetu, i da sam se, umesto da budem radoznao Sta se van menc zbiva i da na tu radoznalost traiim vreme, borio sa svojim unutraSnjim neprijateljem.
Da... a sad je vei prekasno! Tiebalo bi da mi bude sveiedno sve 5to
se izvan mene samoga zbiva, i zato ne Zelim da znam ono Sto sam te
upravo pitao, niti pak Zelirn da te viSe uznemiravam. Iskreno te molim
da rni oprostiS 5to sam te malodas raZalostio."
Nakon toga smo jo5 dugo sedeli, svaki zadublien u svoie
misli' Ko-
nadno je on prckinuo tiSinu, rekav5i:

"Ne, moZda ipak jo5 uvek niie prekasno. Ako ditavim svoiim biiem
ose6a5 da si zaista praz^n, savetuiem ti da pokuSab ioS iednom. Ako f asno oseia5 i bez ikakve sumnje spoznaje5 da ie sve za dime si do sada
teZio bila samo opsena, i ako pristaje5 na iedan uslov, poku5aiu da ti pomognem. A uslov je taj da svesno umreS zaLivot koii si do sada vodio,
to jest da odmah prekine5 svu automatski uspostavlienu praksu svog
spoljnog Zivota i da odeS tamo kuda ti ja kaZern."
Istinu govoreii, za mene nije bilo viSe nidega od dega bih morao da se
odvoiim. lbl uslov za mene dak i niie bio nikakav uslov, jer me, ako se izuzmu moje veze s nekolicinom ljudi, ni5ca vi5e niie zanimalo, i ier sam
prinudio da ni o tim vezama viSe ne razmi5ljam'

rckao
da sam istog dasa spreman da krenem gde
Odrnah sam mu
jc
je
god potrebno. On ustrro, rekao mi da okondam sve svoje poslove, i
sebe iz razliditih razloga
155
-F
Susreti sa Izuzetnim Ljudima
{ry41u!u
bez redi i5dezao u gomili. Narednog dana sam sredio sve svoie poslove,
dao sam odredena upurswa, napisao
kuii nekoliko
Kad
se potpuno op.revi', k.cz I_jubovectski

je sa nama svuda iieo i
sve namobja5njavao' tako d:r nam je
posrao neSio kao drugi vodid.
_ O svim detaljima u ovonr rnanasri;u, o tome Sta je on predstavlja. i
Sra se u njemu i kako rad'o moZdaiu
je<rnom ispriditi
zi' Sada mi se, medutim, dini .reophoi.ro
"pir.rr""; r..;i
da ito je god a.'t"tj.,,y".ir,,g,,-
pisama poslovne
prirode, i zapodeo da dekam.

Nakon tri dana mi je do5ao iedan mladi ThdZik, koii ie kratko i
jednostavno rekao: "Unajmljen sam kao tvoi vodid. Put 6e traiati oko
mesec dana.Zaputsam sprernio to i to" - tu je pobrojao sve Sto je spre-
mio za put. "Reci mi 5ta joS rreba da porudim i gde i kada da se okupi karevan."
Ni5ta mi viSe nije trebalo, buduii da je sve za pur vei bilo nabavljeno, pa sam mu rekao da sarn, ako treba, spreman da krenem i sutradan
ujutru, dok sam ga mesro polaska zamolio da sam odredi. On mi je, lakonski kao i do tada, odgovorio da 6emo se na6i sutradan u pola best
ujutru, dok je za mesto sastanka odredio karavansaraj Kalmatas, mesro
izvan grada, na putu zaUzun-Kerpi. Narednog dana smo krenuli sa karavanom, i za oko dve nedelje smo bili ovde. A Sta sam ovde na5ao vide-
iete i sami.
Ali
da li bi mi sada ne5to ispridao o na5im zajednidkim priiateljima?,'
uqBOvEDSKr
ie opiSem- jednu specijarn,r.n"p-."uu koju

sam tanio video i'diia je r<o.strukcija, kada sam manje ili viSe shvado
njen zna(aj,na mene osravilrr
ogroman utisak.
Kada je posrao nab drugi uogrdt knezJurij
Ljuboveclski je jcdrrogt
na sopsrvenu inicijativu, dobio dozirolu
da nas odvede u dcrvrro
!ana,
dvori.te, u njegov deo zvani Zensko dvori'te,
na das udenica koje su
podudavale sve5tenice-plesadice koje
su, kao Sto sam vei rekao, svakodnevno izvodilc ru"t. pl"roue u h."-,r.
PoSto je veoma dobro zyaT za moje
veliko i duboko zanimanje za
zakone kretanja ljudskog tela i psihe,
k.,., _. ,e posavetovao da dok
posmatram ovaj das narodiru paLnjuobratim
na napravu uz diju pomoi
-andidatkinje za sveiienice_plesadice
podud^v"ie'wojoj
Po5to sam video da je ova prida mog dragog starog priiateliazamorila, predloZio sam mu da svaki dalii razgovor odloZimo, rekavji da iu
:LllX{;
mu kasniie sa zadovoljstvom ispridari o svemu Sto ga zanima, ali da sada treba da se odmara da bi se brZe oDoravio.
Sve dok jeknezl,jubovedski morao da osrane u postelji, nas dvoiica smo odlazili da ga posetimo u njegovom drugom dvori5tu, a kada
mu je bilo bolje i kada je mogao da napuSta svoju ieliju dolazio ie on k
nama, i svakodnevno smo po dva-tri sata provodili u razgovoru.
To je potraialo oko dve nedelje, sve dok nas jednoga dana nisu pozvaliu treie dvori5te, Seiku ovog manastira koji je sa nama razgovarao
preko tumada. On nam ie kao vodida dodelio iednog od najstarijih kaludera, starca koji je izgledao popur ikone i zakoga su osrala braia tvrdila da je star dvest sedamdeset i pet godina.
Nakon toga smo, da se tako izrazim, uSli u manastirski Zivot, gotovo svuda smo imali prisrupa, i o svemu smo posrepeno podeli da saznajemo.
{.J centru treieg dvori5ta se nalazila velika gradevina nalik na hram,
u kojoj su se svi oni koji su Ziveli u drugom i treiem dvoriitu okupljali
kako bi gledali svete plesove sveSrenica ili slu5ali svcru nruziku.
da su veoma drevne jzrade.
Spoljni izgted ovih naprava je, vei i na

prvi pogled, odavao utisak
Bilesu nadinjeire od abonosa, kao osnov_

nog sloja, slonovade i sedef-a. I{ada se
nisukorist'e i k"d";u ;;;t"i; r"na jednom mesru, podseiale su na ..vesanelniiansko,,
lupljene
drve.e
c:ije bi sve grane bile jednake. Kada
smo blize pogredali, videli smo da
se svaka naprava sastoji od glatkog
stuba, ne5to veieg od visine doveka,
ra ffonogo postolje. Ii tog sruba su, na
sedam mesra, izlazi_
l:u.ru:loq
le narodiro konstruisane,grane,
J<oje s"u sa rvoj. strane oper bile
podelje_
ne na sedam dclova i razliditih dimenzija,
pri demu je svaki naridni deo
bio manje duZine, u srazmeri sa svojomud'arjenosiu
od glavnog stuba.
Svaki deo, odnosno s:.gr-nenr grane, bio je
s narednim segmendma
povezan pomoiu dve Suplje kugle od slonovade,
koje su ,.
pa_
jli^tlî1T,l".., lryl i "" ku gl a ni j e porpu no pokri val a .r.,,r"f;"rii.
r.x.,y u j ."_
Ko ua ,e leoan kra, svakog segmcnta
grane mogao da se priivrsti ,, u.ru_
traSnju.kuglu , akraj
r:g-""r,r" ,, ,p?l;r,u. Na taj
""1"d1:g
veze bile isre srrukture
kao i tfraif.; rameni )glot:, takoa",ru""di"
._rg*"_
vale da se sedam segmcnata_svake
grane ok?eee u ma kom Zeljenom
pravcu' Na unurraSnji'r krrgl:rnra
uiti upisani odredeni znaci.
ll
;;;".
'i
r56
r57
KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI
U prostoriji su
ovakva tri aparara, a kraj svakog od njih je

stajao mali orman, pun kvadrarnih ploda od nekakvog merala na kojima je
takode bilo netto upisan'. I(nez Ljubovedski narn je objasnio da ovc plode
predstavliaju kopije i da originale, koji su izradeni od disrog zlata, duva 5eik. Strudnjaci su procenjivali da su ove plode i same nrpr"u. srere najmanje detiri i po liiljada godina. Knez.am le dalle obiasnio i da se, ako sc udese r.ralazila
si da znaci na unurrainjof kugli odgovarrrf u'nima nr plodarrra, ovc kugle i

za nlrh pridvr5ieni segmenti mogu dovesti u odredeni poloLaj.
. Kada se sve kugle namesre onako kako je oznadeno, oblik i srePcn
datog polozaja su precizno odredeni i mlade udenice sarima stoje pred
napravama pode5enim na ovai nadin, udeii se da osete i zapamte ove

poloZ.aje.
fleba mnogo godina dok mladirn buduiim sveSrenicama bude dozvoljeno da igraju u hramu, u kome'rogu da igraju samo stariic i iskusnije sveStenice.
Svako u manastiru zna abecedu ovih poloZaia tela. i kada uvede
sveitcnice u glavnoj dvorani hranra izvoele plcsoveolrretlrnr
Prrpislne
za-taj dan, braia u ovim plesovima mogu da proditaju ovu ili onuisri'u
koiu su ljudi pre vi5e hiljada godina u njima zapisali.
Ovi plesovi tadno odgovaraju na5im knjigarna. Kao Sto sc ro sada
dini na papiru, svojevremeno su izvesne informacije o davno pro5lim
dogadajima bile zabeleZene u plesovinra i vekovima su na ovai nadin
prenobene ljudima narednih generacija. Ti plesovi su nazvani sverim.
Budu6e sveSrenice su mahom devojdice kojc su, zbog zaveta koji su
njihovi roditelji dali ili iz nekog drugog razloga, od ranoga detinjstva
posveiene sluZenju Boga, ili pak ovom ili onom svecu. Njih u detinj_
stvu poveravaju hramu, u kome ih ude i pripremaju u svemu bto neo_
ie
phodno, kao 5to su na primer sveti plesovi.
Nekoliko dana nakon 5ro sam po prvi put video das o kome le red,
otiSao sam da vidim ples pravih sveirenica. Bio sam zapanjen, i to ne
smislom i znadenjem sadrzanim u ovim plesovirna, koje ios uvek nisam
razumeo, vei spoljnom tadnosiu i preciznoSiu sa kojom su ih one izvodile. Ni u Evropi, a i ni na jednom drugom mesru na kome sam Ziveo i
sa svesnim zanimanjem pratio ovu vrsru automatizovanog ljudskog ispoljavanja, nikada nisam imao prilike da vidim nesto it'bi sa ovom distotom izvodenja moglo da se uporedi.
[J ovom manastiru srrr'zi'crisk.ro tri meseca i ve6 smo

nodeli da
navikavamo na tamoin jc rrskrvc i prilike, kad mi je jednog
dana knez
do.ao s rugom u licu. Ilcka' rrri jc cla ga rog jutra 6fi
porriti ieiku, sa
'u
kojim je bilo job nekoliko starif c braic."seik mi je, nasravio je k'cz, "rekao da mi
preostaju jos tri godine
i'ivota i posavetovao me je da ovo vreme provedem u manastiru
olman, koji se nalazi na severnim obroncima iJimaraja, kako
bih te tri grdine 5to boije iskoris tio za ono o iernu sam ditavog Livotasanjao.
seik
mi je kazao da ie mi, ukoliko budem prisrao d,r ra,iro
odem, dati odgo_
se
varajuia uputswa kojima iu moii da ie rukovodim i da

ie udiniti sve da
moj boravak tarno ne ostane bez rezurtata. pristao sam
bez oklevanja,
pa ie odl'der-ro cla kroz rridana, u pratnji jedne osobc
kojaznasve ito je
potrebno, krenem za ovai manastir.
Stoga trih Zeleo da ditava ova tri preostala dana provedem
s robom,
koji si rni u ovom Zivoru bio najbliZi."
Neodekivanost sr
b
o u s ta nj u,r
i,su, u ;:fl l,:,'.""9 ?:
l:
gf
::
;1 l; S'.ff ,::ffi
IXT
stanju jcdino "da ga upitam: ,,|e li ro zaisra istina?,,

"Jesre", odgovori. mi je knez. .,Nema boljeg nadina
da se to vreme
iskorisri; rnoZda iu tako biti u stanju da nadokiradim
ono vreme koje
sam tako bcsmisleno traiio kada mi je na rasporaganju
bilo toliko godi-
na ispunjenih mogu6'osti'ra. Ali, hajcle cra

o toi'e viie ,r" gouoii,rro,
ve6 da ovc poslcd.ie dane provedemo baveii
se nedim stu]" o r"d.Snjern trc.utku vaznije. A ti o *rcni nastavi da misris
kao da sam od"r,no unlro. Nisi li nedavno i sam rekao da si mi drzao
opela i da si se pr-
stepeno pornirio sa miilj' da si me zau'ek izgubio?

I kao sto je slutaj
hter da sc ponovo srernemo, hajdc da sc, kad sludar tako
hoie, tez bola
Ironovo i r;rstancmo."
Knczu moZda i nijc bilo tebko da o ovome tako mirno
govori, ali je
zato meni bilo teiko da s.hv.atim da iu, ovoga
puta zaista z"u"vek, izgubi_
ti ovog najdraZeg od svih liudi.
Nirredn:r tri dana snlo gotovo cela proveli zajedno,razgovaraju6i
o
raznim stvarima. Sve vreme mi je, medurinr bilo reiko
na iu5i, narodi_
t'kada bi se knez nasr'ciio. Ka<t bih ga vi<1eo kako se smesi
srce rni se
cepalo, jer je njegov osmch zrr rnene uvck predstavljao
znak nj"gn* a,rbrote. If rrlravi i strpljr.rrj:r.
158
r59
Konadno su i ova tri clana istekla, i doSlo je za mcne

tuZno jutro u
kome sam pomogao da se natovari karavan koji 6e
zauvek oclneti
do_
broga kneza. Zamoliome je da ga ne pratim. Karavan je

L..rr,ro, f."a,
je podeo da zamide za planinu, krr.,
,. okrenuo, pogledao me, i tri" puta
me blagoslovio.
Neka ri du5a podiva u miru, sveri dovede, kneZe.f urii

l_lubovcclskil
qq,ji.,
SMRT SOLOVJEVA
Ubrzo polto smo se vratili iz,glavnog manastira tlratstva Sannong,

^
Solovjev se prikljudio onoj grupi oJ<ojoisam vei govorio,
llagaocima
za istinom, poito sam ja ze.njeop dao rieophodnJgarancije.
fostao
punopravni dlan ove grupe i otada je, zahvatlulue; siojim upornim 1.
i
sa_
vesnim naporima, ne samo radio na ruo- iid.ro.. usavriaianju

vei u
isto.vreme i ozbiljno udesrvovao u naiim zajednidkim
aktivnostirna i u
razliditim ekspedicijama koje su imale konkretne ciljeve.
jedneo<]
eksgedicija, l g9g. godine, umro jeod ujeda
,.,Z1vrerne
divlje kamile u pustinii31h
G3bi ovaj iu ctogada] upir"ti str;J
moguie, jer nije bila krajnje.eobidna,"-t S"io";evljeva
r_r,, u.2;. i
na5 nadin prelaska preko pustinie predstavljao
nelro joi nevideno, i sa_
mo po sebi krajn je poudno.
iu poderi od rrenutka kada smo, posro smo uz velike teiko6e
.Pridu
prebli put od raSkenta, uzvodno uz tok rekl saraksan i
preko nekoliko
planinskih prevoja, stigli u I malo mesro na rubu pusrinje Gobi.
Odludili smo da sepre planiranog prelaska pustinje par nedelja
od_
morimo u ovom selu.7ar,, u..-. r..trli r-o r., bilo u grupi,
biloioje_
dinadno, sa. ramosniim sranovnicima i oni su nam, oclgl'aiajuii
na na5" p{a"i1: ispridali nairazlittrlia verovanja vez,an^z-e
pustinju Gobi.
. O:o 5to smo uglavnom imali prilike cla dujenro bil.r jc j^ poa p._
skom danaSnje pustinje leZe zakopina mnoga sela, prr i ditrrvi
gr.auu'i, o
a.ffii;.
r";:.#:;-;
i,r*;;
ma znaju gde se ta blaga krij',

i d" to ,rrrrrl" prenose sa oca
na sirra, rrz
zavet da ga nikome neotkriju
rt"'
::f
raJne.
Na kraju ovog poglavlja posveienog knezu I_jubovedskom
deralj_
no 6u opisati srnrt Solovjeva, koja se odigrala pod
krajnje neobidnim
okolnostima.
i,,,,,<,g,r r,r.s"
31,;su Ziveli u ouoi::f":,,,-?,..,rir.ri,"?,rojobi'asti,

*t,,,,
koji
f?r;, i",""1"rr",rr",,,,
doLivljavala,sv'j procvat. (-rov.rilo
se da'izvesni rjudi u susednim
seriza
Kr.enje ou"
,"k,.w.,
Sto su mnogi v"d
sobom povradi kaznu tiiîIr"z';n^srazmerna

vaZnosri
'd,rc:
Neprestano se spominjala izvesna

oblast pustinje Gobi u kojoj jc,
bilo poznato a^Wirûopan jedan
veliki grad; u
5:L"":::ynogima
p:'rli.1o
broj sunrnjivih inarurii;", r.".
:'-,.
::":ran
no nrsu protivredite-i koje,su ozbiljno
"r.F"rro
zanimate ;;,;;;;rr1,"","
ekspedici j e, a narodito prof-esora
S irid lova, arheologa.
Nakon brojnih medusobnih ,^.go*or^smo
odludili
::'l:
zff *eko pustinje Gobi isplani.";; irf.,

u,
.blast,
da svoj prela_
i kroz
kojojje, prema pr:lni_ *g.u"S,";;_"
'vu
ir,";;'r,pi"uo"rpo_
Inenuo' pod peskom trebalo da
se iarazi zakopan grad. Nameravari
smo d a o b a vinro izves na i skopavanj
a poJ .r ko_dr ;;;;,
;;;;;"p.or._
sora Skridlova' koji
i.e.bio veliki rr*t'"f"r. tr" ovom polju.
u skradu sa
ovim planom, odredili smo i svoju
_";;;;;r.
Mada je ova oblasr bila daleko
.d ,;;;
poznatih puteva p.reko pustinje Gobi mi
smo, drLe(jr. rrji?:.:lvi5-e
pa da nikad,.," ia*- utabanim
r,"r"-",;:1:ffi?.#::fff,Hiffi
sve reskoie koje nam predstoje
vei smo ,rf.oa., ,u"Ll;;;;#;,
;;U.,
dcli da oseiamo neiro nalik na
odusevt;"," K";" ,"
lo, bacili smo se na posao da
"r', "r.","# ,rir"_
syoj pt^"'rîârmo u detalje,
i tada su po_
stale odigledne sve l.i1i"
pr.i"r,ta, i ro u takvoj meri da
:esl:?c'e "r*g
t"X:l::,:i:tllo pitanle oa
rlrg on uopsrc izvodljiv.
'" r\evot,a br brla u rome Sto bi ovo putovalifl poonoj mariruri
koju
smo planirali, bilo veoml d"S9;
po_oCu uoUit"y..rif, sredstava
neiz_
vodivo' Najveiu te5koiu je.prldst|vtl"ro
r"lta*"nje s dovoljno vo<ie
hrane, buduii da je dak ; .,"1rt
ro,',,tj;;;;;;;;" p okazivatad,abi ove ko_i
lidine bile toliko velike
gl,;l I kr;:l;d;,, ,r. bis.,ro mogti sami da ih
nosimo' Istovremenoi:
u
prodemo
ti
denro terctne-Zivotinjc, jer nismo
mogli"iost'e"""a"
da-racunanlo" da iemo usDur
naiii ni na jednu iedinu tr1v.fu, iti
t
Nismo
?:3::lIl'*"I
sigurni dak
ni,a ii i",rr., duZ svoga "p"uoJ..

p","rriei
'"J;;;"-
na
","gtl;'l.,i"rr,n
malu'azu.
t60
l6l
Uprkos svemu ovonle od svoga plana nismo odustajali, vei smo se

sloZili da za sada ni5tir neiemo da preduzinlamo' a da ie se tokom mesec dana svako ocl nas potpuno usredsrediti na to kako da se iz ovc bez-
nadeZne situaciie pronade izlaz. Svakorn su pri tome ffebala da budu

obezbedena sredstva da ide gde god Zeli i radi 5ta god Zeli.
Prof-esor Skridlov ie, kao na5 stari tlan koii medu nama uZ.iva nljve6e postovanie, bio zaduLenda ovim projektom rukovodi, a bila rnu
izmedu ostalog, poverena i naSa zajednidka blagaina. I(ada ie svako
ie,
od nf ega prirnio odredenu sumu novca neki od nas sll napustili selo,
dok su se drugi, ve6 u skladu sa svoiim planovima, zadrLali u njenru'
Zlrorno mesto koic snro ugovorili bilo ie iedno malo selo koi ejclezalo na rubu pustinje, ba5 tamo odakle srno nameravali da svoi prelazak zapodnemo. N4esec dana kasniie smo se okupili na dogovorenor-n mestu, i
pod rukovodswom prof-esora Skridlova smo podigli logor; nakon togr ic
ivako od nas podneo iz_veitaj o to're do dega ie z.a ovih mcsec dana do5ao,
a redosled podnoSenla ovih izve5taia bio je odreden kockom.
Prva troiica koia je trebalo da podnesu izveStai bili su rudarski in7-injer Karpenko, dr. sari-ogli, i filologJelov. Ovi izveStaii su bili toliko
interesantni zbog novih i originalnih ideja, pa dak i zbog nadina na koji
su izloZeni, da su mi se duboko urezali u pamienie, tako da ios i danas
mogu gotovo doslovno da ih se setim.
Karpenko je svoi izve5tai zapodeo sledeiim redima:
"Mada znam da se nikome od vas ne dopada manir evropskih naudnika, koii umesto da odmah predu na stvar naipre raspredaiu dugu i
glupu pridu koja seZe gotovo sve do praoca Adama, u ovom iu sludaju
ipat, imajuii u vidu ozbilinost pitania o kome se radi, morati da, pre
nego sto vam ispridam svoie zakljudke, pred vas iznesem i razmiSlianja
i rezultate koji su nre na ovo Sto iu danas predloZiti naveli'

Gobi je pustinia", nastavio ie on, "diii je pesak, kako nauka tvrdi, vcoma skorog porekla. Kada je red o niegovom poreklu, postoje dve pretpostavke: jedna ie da se radi o pesku nekadaSnieg morskog dna, a druga
ia su ovaj pesak verrovi naneli sa stenovitih visova'I'jan-Sana, Hindukusa i Ilimalaja, kao i sa planina koje su svojevremeno leT.ale severno
od ove pustin,e, ali su ih vetrovi tokom vekova razneli'
ImaluCi, dakle, na umu pre svega to da za ditavo lrutovanje preko
pustinte moramo da obezbedimo dovolino hrane, kll<o za sebe tako i z-a
162
KNEZ JURIJ UqBqYEDSKI
Zivotinje koje 6emo
srr solrorrr rrro7tlrr rnorati da povcdemo, obe ovc

pretpostavke sant uzeo tr olrz.ir i pokrrSao sam da smislim da Ii bi u tu
svrhu nekako mogao drr sc isl<oristi sant pesak.
RazmiSljao sam na sledcii natin: Ako ovaj pesak predstavlia nekadaSnje morsko dno, u r-rjenru sc nesurnnjivo moraju nalaziti slojevi, odnosno zonc koje sadrZe raznc Skoljkc, a buduii da su bkoljke organskog
porekla, to moraju biti organske materije. Stoga treba samo da pronademo neki nadin da ovim marcrijama damo svarljiv oblik, tako da mogu da se koriste za stvaranie za i.ivot neophodne encrgije.
Ako je, naprotiv, pesak ove pustinje nasrao gomilaniem nanosa, Ito
znadi da potide od stena, opcr nesumnjivu dinjenicu predstavlja to da je
tlo vciine vclikih oblasti u Thrkestanu, pa i oblasti koje se sa ovorn pustinjom granide, disto biljnog porekla i da se sastoji od organskih materija koje su se tu sa ve6ih visina taloZile. Stoga morarrlo da zakliudimo
da su se tokont vekova takve organske supstance morale melati i sa peskorn ove pustinic i taloZiti u njcmu. Razmi5ljao sam, dalje, kako se sve
supstancc i clcmenti, u skladu sa zakonom gravitacije, uvek grupiSu
pre ma svojoj teZini; stoga bi ovde u pusrinii naraloZene organske marerijc, buduii da su mnogo lakSe od peska mineralnogporekla, morale da
se grupiSu u posebnim slojevima, oclnosno zon ma.
PoSto sam doSao do ovog teorijskog zakljudka, organizovao sam
rnali pohod u pustin,u kako bih ga i praktidno proverio, re sam nakon
trodncvnog putovania zapodeo da istraZujem. Uskoro sam na izvesnim
mestinra otkrio slof ev e z.ako'1e sc, mada su se na prvi pogled jcdva razlikovali od ostalog peska, dak i nakon povrinog ispitivanja jasno pokaz_ivalo da su drugadijcg porckla. Mikroskopskim pregledom i hemijskom
analizorn pojedinih clclova ove smeSe supstanci saln ustanovio da se sastoje od osratka Zivotinjskih organizama i razliditih tkiva biljnog porekla. PoSto sam svih scdam kamila kojima sam raspolagao natovario
ovim neobidnim peskom, vratio sal' se ovenlo i uz odobrcnje prof'esora
Skridlova kupio nekoliko Zivotinja razliditih vrsra sa kojima sam zapodeo da eksperimenti5cm.
Kupio sam dve karnile, clva l<onja, dva jaka, dve mazge, dva magarca, dcset ovaca, deser p:rsa, desct koza i deset keriiskih m:ldaka i podeo
sam, istovremeno ih izgladnjujuii odnosno dajuii im tcl< t,rliko hr"r,"
da ih odrZim u Zivoru, cll irn u ishranu postepeno uvodinr ovaj pcsek,
r63
Susleli sa !zu1e!q!n Ljudima

KNE4Jq!!lryuBOVEDSKl
koji sam pripremao na razne nadine. Prvih dana niledna od Zivotinia nije htela da jede niSta od pripremljenih smebe; ali kada sam pesak zapodeo da pripremam na sasvirn novi nadin, koze i ovce su podele da ga je_
du sa velikim zadovolistvom.
Nakon toga sam svu paZnju usredsredio na ove dvc Zivotinjske vrste.7'adva dana sam se potpuno uverio da su koze i ovce ovnj sme.ii p,dele dak i da daju prednost nad svim drugim vrsrama hra.re. Sme.ia se
sastojala od.sedarn i po desetina peska, dve i po desetinc ovdetine i pola
desetine obidne soli. S podetka su sve zivotinle obuhvaiene moiim eksperinrentom, ukljuduju6i i koze i ovce, dnevno gubile iznredu 0,5 i 2,5 %
svoje ukupne teZine, ali od dana kada su zapodele da jedu spomenuru
smeSu koze i ovce ne samo da su prestale da na tezini gube, vei su p.dele i da dobijaju od jedne do tri unce na dan. ztrl.ari$uti ovim ekiperimentima nisam viSe nimalo sumnjao da taj pesak, pod uslovom da se
pomeSa sa njihovim sopswenim mesom, moZe da se iskorisri za ishranu ovaca ikoza. Stoga danas mogu da vam predloZim sledeie:
. Da bismo prevaziSli glavnu te5koiu koja se na naSem putovaniu

kroz pustinju postavlja, moramo da kupimo nekoliko ,toti.r, koza i
ovaca i da ih postepeno, vei prema potrebi, koljemo i da njihovo meso
koristimo za sopswenu ishranu, kao i za pripremanje ve6 navedene
smeSe kojom bismo hranili preosrale Zivotinje. Ne reba da se plaiimo
da ie nam peska koji nam je potreban ponescati, jer svi podaci kojima
raspolaZem govore da se na izvesnim mestima on uvek moZe naii.
Sto se tide vode, da bismo obezbedili odgovara;'uie kolidine neophodno je da nabavimo dovoljan broj ovdijih il'i kozilih meiina, dvostruko viSe nego 5to imamo ovih Zivotin ja, i da svaku ovcu, odnosno kozu,
natovarimo sa po dve ovakve meline.
vei sam proverio i ustanovio da ovca sa lakoiorn i bez btete oo sebe

ovakve dve meSine moi.e da'osi. Eksperimenti i proraduni su rni, sem
toga, pokazali da 6e nam ova kolidina vode biti dovoljna, pod uslovom
da malo Stedimo tokom prva dva ili tri dana. Nakon togn iemo, vodom
koju su nosile ovce koje smo zaklali, moii do mile volje da napojimo i
sebe i preostale Zivotinje."
Kgda je Karpenko zavr\io, izveltaj je podneo clr. Sari-Ogli. Sa dr.

^
Sari-Oglijem sam se upoznao i sprijateljio pet godin"
tog". Mada
1-,."
ie
po poreklu bio persijan:rc iz isr,irrog lrana,

obrazovanjeje stekao
liancuskoj. N4oZda in, jctln,rrr ,,1'iirnie ispridari
veoma interesantan i krrrjnic iz.riz_cran

eor,lek.
Dr. Sari-Ogli je, otprilikc, rekao sledeie:
"Po5ro sam duo
y"::r.rj
nj"_.r,
;*;" i"" fr;.
nrclarskog inZenjera Karpenka prvi dco
pleskoditi, poito ,-"i.",r, <ta ni5ra ne moZe Ui,i

t oty"
:r"f.:::r_rll1îu
oo ovog predloga. Zeleo bih, medutim, da
vam ispridam o svojim razmi.ljanjima i o rezultatima svojih eksperimenata
koji se odnose na dru-
gi deo moga izvesraja, koji se b"ve p.on"laZenjem

nadina da se savladaju te.kotc prclaska preko pustinieza
vreme pcidanih oruia. Zakriuici
uo ko,rh sam doiao i cksperimenralni podaci

koje sam .lobio sc,
mom miiljenju, veoma dobro dopunjuji
pa
iu
r" K".p"r,koui*
p<r
p;;ll;ri_",
vas stoga s njima upoznati.

U ovim pustinjama putnik veonla desro mora
da prode kroz vetro-
ve i,ol.uie, tokom koiihJ<retanie ponekad

posraje rr.ui- n",.,..,oguC. i ,,
i.za Zivotinje, buduii,ra ovi vetroui
i vazduh podiZu ve'f,e ko'tine peska i kovitlaju6i ga unaokolo swaraju
ditava brda ,^_o g.a" r,,
;oS
ljudc
trenutak pre roga bile udoline

Sroga sam do5ao na pomisao da 6e nam
ovi vetrovi koji kovitlaju
pesak omesti svako napredovanje. Naredna
pomisao ,r" koj' sarn doSao bila je da pesak zbog -svoje teZine
ne moZe da se digne n"s ,-r"rotito
visoko, te da svakako
postojati izvesna visina izn"ad t o1..,. _oz.
da se'zdigne ni jedno"]ol1
jedino rr.r.e. R"zmibljajuii na ovaj
,if,
dio sam da usranovim na kojoj visini se
"it_,
ova hipotetidna granica
nalazi.
U tu svrhu sam u selu porudio narotiro uirok.
_.ia"u;* r"-f *t"_
gama' te sam s dve kamile i vodidem krenuo
u pusrinju. Nakon iio smo
upravo sarn se spremao da'podignem logor
ukome
::,:"^9ry:val1
cemo
provesrr noi, U"9.:. najednom podiZe urt^r.
Z^jedan sat je oluja
postala ta.ko jaka da je bilo nemoguietstati
u mesru, a zbog peska u va_
zduhu nije moglo dak ni da se dlfe.
S velikom mukom smo podeli da name5tamo

merdevine koje
t.l,on5o,_l naiztd ih nekako, koristedi se dak
i kamilama, udvr_
::,T- f nalDorle
sumo
Sro smo mogll ijasam zapodeo da
sepenjem. MoZete
li da zamislite moje zaprepa-iienje kada sam,
na visini od samo dva_
oeser r pcr sropa, usranovio da u vazduhu
nema ni jednog jcdinog zr_
na peskal
164
t65
J
Susreti sa lzuzetnim Ljudirna
KNIZ JURlllUBOVEitSKl
Merdevine su mi bile visoke oko 5ezdeset stopa. Nisam se bio popeo ni do tre6ine njihove visine, a vei sam se izvukao iz onog pakla. Gore se videlo divno nebo sa mesecom izvezdama, i vladala ie tiSina kakvu
sam retko imao prilike da doZivim dak i kod kuie, u istodnom lranu.
Dole ie foS uvek vladalo ne5to nezamislivo; irnao sarn utisak da stojim
na nekoj visokoj litici na morskoj obali i da posmatram najuZasniju bu-
ru i olulu.
Dok sam stajao gore na merdevinama i divio
lepoi vederi oluja je

podela da jeniava, pa sam nakon pola sata si5ao dole. Dole rne je, medutim, dekala prava katastrof-a. Mada je vetar sada bio ve6 upola slabiji,
dovek koji me je pratio je joK uvek, kako je to uobidajeno, hodao duZ grcbena pe5danih dina, zaklaniajuii se od vetra i vode6i za sobom samo
jednu od kamila; druga se, kako mi je rekao, oslobodila ubrzo poStn
sam se ja popeo na merdevine i odjurila bogzna gde.
Kada ie ponovo podelo da biva vidno krenuli srno da traZimo na5u
kamilu, i ubrzo smo nedaleko od mesta na kome su se nalazile merdevine, otkrili njena kopita kako vire iz peska. Nismo ni pokuSali da je otkopamo, jer je odigledno bila ve6 mrtva, a sem toga i priliino duboko zakopana u pesak. Odmah smo krenuli natrag, jeduii usput kako ne bismo gubili vreme, i do uvede smo stigli do sela.
Narednog dana sam narudio nekoliko pari Stula razlidite visine, koje sam da ne bih pobudio sumnju porudio na razliditim mestima, te sam
povevSi sa sobom samo jednu kamilu natovarenu hranom i neophodnim sitnicama ponovo krenuo u pustinju, gde sam podeo da veZbam da
hodam na Stulama - najpre na onim niskim, a zatim postepeno na sve
se
viSim i viSim. Hodanie po pesku na 5tulama je postalo prilidno lako kada sam na njih pridvrstio gvozdena postolja koja sam sam izumeo, a koja sam, ponovo iz opreznosti, porudio na drugom mestu.
Tokom vremena koje sam u pustinii proveo veLbajuti hodanje na

Stulama, doZiveo sam jo5 dve pebdane oluje. Jedna od njih je, bez svake
sumnje, bila blaga, ali kretanje i oriientacif a u njoj bi, bez obzira na to,
na uobidaieni nadin bili nemogu6i; uz pomo6 mojih Stula sam, medu*
tim,zavreme trajanjaobe ove oluje hodao naokolo iznad peska, birajuii pritom Zeljeni pravac kao da sam u svojoj sopswenoj sobi. U podetku
je bilo pomalo teSko da hodam a da se ne sapletem, buduii da su pe5dane dine, kao Sto sam vei rekao, neravne i to narodito za vreme oluie.
166
Ubrzo sam, medutirn, otl{rio tl:r g'rrr jrr granica vazduha ispunjenog peskom, na svu sreiu, ima .cprrrvilrrc.trrisc koii tadno odgovaraju obrisinra peSdanog tla, tako da h.d:rrr jc na irulama znatno olaksava to sto na
osnovu kontura vazduha u l<onrc sc l<ovitl:r pesak jasno moze da se vidi
gde se jcdna dina zavrSava, a dnrga podinje.
"U svakom sludaju", zakljudio je dr. Sari-Ogli, .,pokazalo se da se
pesak u vazduhu prostire do odredene granice koja nije visoko, i da
obrisi gornje povrSine ove oblasti odgovaraju obrisima samog pustiniskog tla; mora se, pri tom, priznati da je apsolutno neophod.ro d^ ouo
otkriie iskoristimo na putovanju koje nam predstoji."
Tieii koji je podneo izveltai bio je filologJelov, koji nam se obrario
na za njega karateristidan, neobidan iizrazit nadin:
'Ako mi dopustite, gospodo, reii iu isto iro je i na5 cenjeni Eskulap
rekao. za prvi deo svog izve5taja, to jest da moram da ga ostavim po strani, s tim 5to se ovo kod
odnosi na sve o demu sam tokom pioteklih
mesec dana razmiSljao 'rene
i rnudrovao. ono Kto bih danas zeleo da vam izloZim predstavlja obidnu igrariju u poreclenju sa idejama koie su izneli
rudarski inze'jer Karpenko i moj prijateli doktor- neuporcdiv kako po

svom poreklu, tako i po svom akademskom zvanju.
Meni su, medutim, upravo sada dok su prethodna dvojica govornika
iznosila.svoje predloge na um pale izvesne ideje koje biste molda mogli
smatrati prihvatljivim i korisnim za nase purovanje. Red je o sledeiem:
svi 6emo, kako je doktor predlozio, veZbati hodanle na srulama razliditih visina, ali Srule koie ie svako od nas sa sobom morari da ima na putovanju ne6e biti kraie od po dvadeset stopa. Ako posluiamo Karpeni<ov
prcdlog ima6emo, senl roga, i puno koza iovaca. Meni je sad palo na um
da bismo veoma lako mogli da udesimo da naie sn-rre, onda kaia ih ne koristimo, ne nosimo mi sami nego koze i ovce. Kao Sto vam je svima po_
znato' stado ovaca ima obidaj da prati onu koia ide prua, oclnosno kako se
to kaZe ovna predvodnika, te ie stoga biti neophodno da usmeravamo i
vodimo samo one ovce koje su upregnure u prvi par Xrula, dok ie sve
ostale, jedna za drugom, ici za njinra u dugom nizu.
Na ovaj nadin moZemo da udesimo da ovce, pored toga Bto ie narn
nositi Stule, nose i nas same. Izmedu paralelno poitavljenih stula dugih
dvadeset i pet stopa lako mozcmo da smestimosedam redou^ ou^."jpo
tri u redu, Sto znadi uk'pr. clvadeset i jednu ovcu, a za tolike ou.. t"i,ir67

KNEZ JURU UUBOVEDSKI
na iednog doveka predstevl)a obidnu sitnicu. Potretrno je jedino da ovce u Stule upregnemo na takav nadin da u sredini ostane jedno oko pct i
po stopa dugo i oko tri stope Siroko mesto, na kome rnoZe da sc smcsti
veorna udoban lcZaj.'fako bi svako od nas, unlesto da se nruii i znoji
poci teretonr sopstvenih Stula, za vrenle ovog preiaska ;lreko pustinic
lnogao da drema kao Muktar Paia u svome harenru, ili pak da se vozi
kao nekakav bogati parazit u svojim kodijarna po alejama Bulonjske 5r-rnre, p2r bismo, pod takvim uslovima, dak mogli da naudimo i svc jezike
koji 6e nam biti neophodni za naie naredne ekspedicije."
Nakon dva prva izveStaja i nakon ovog poslednjeg koji je podrreo

Jelov, bilo je oligledno da nema viSc nikakve potrcbc z.a novim prcdlozima. Svi smo toliko bili pod utiskom onoll11 5to smo duli, da jc iznenada podelo da nam izgleda da se sa teikoi:rma okr-i prelaska pustinje (iobi namcrno preterivalo, iduii dak i dotle da se putniku odm:rh sugeriie
kako je to nemoguie.
'lako smo se, po5to srno ove predloge prihvatili, svi bez ikakve diskusiie sloZili da za sada od lokalnog stanovniStva sl<rivanro svnjrt nameru da krenemo u pustintu - svet gladi, smrti i neiz-vcsnosti. Stoga
srno isplanirali da prof-esora Skridlova predstavimo kao smelog ruskog;
trgovca, koji je u ovu oblast do5ao zbog nekog ludog trgovadkoe poduhvata. Recimo da je ovde do5ao da r-rakupuje i za Rusiju poSalje ovce,
koje tamo imaiu vrlo visoku cenu, dok ovde mogu da se nabave znatno
jeftiniie, i da istovrerneno namerava da ruskir-n f'abrikarna izvozi jake,
tanke i duge drvene letve, koje se tamo koristct.aizraduokvira za ispravljanje pamudnog platna. U Rusiji se tako wrdo drvo ne moZe natraviti,
pa se okviri napravljeni od tamo5njeg drveta brzo istro5e zbog rada ma5ina, te stoga letve ovakvog kvaliteta mogu veolna dobro da se prodaju.
Zato je, navodno, hrabri trgovac odludio da se upusti u ovaj riskantni
trgovadki poduhvat.
PoSto smo to odludili, svi smo postali puni optimizrna, te smo o putovanju koje nam predstoji govorili kao da u pitanju nije ni5ta teZe od
prelaska PIas de la Konkord (Place De la Concorde) u Parizu.
Narednog dana smo se preselili na obalu reke, bliz-u mesta na kome
ona i5dezava u nedokudivim dubinama peSdanog prostranstva, i tu smo
posravili Satore koje srno sa sobom doneli iz Rusije. Mada mesto na kome smo se nalazili nije bilo nimalo dalcko od sela, tr:t rtjcnru ipak niie ni-
ko.Ziveo, niti je pak posr.jala ol):rsnosr da bi neko ramo, do

samog rubrr
paldene pustinje, nekim prsr.m nr'rao da dode. Neki od nas
su, iziajLrii
se za sluge i sluzbenike eksccntridnog ruskog rrgovca
lvanova, obi5li lokalne bazare u blizini i zapodcli da nabavljaju tanke lewe razridite
dui.ine, kao i koze i ovce i .skoro srno u svome logoru imari
ditavo stado.
Nakon toga smo podeli intenzivno da veZbamo hodanie na itula_

ma, najpre na niskim, a zatim na sve vi5im i vi5im.
Jednog lepog jutra nakon dvanaest dana na5a neobidna Dovorka se
zaputrla u pesdana prostranstva, uz blejanie ovaca, meket
ioza. lavel.
pasa' n jisku konja i niakanje magaraca koie smo kupiri da nam
se nadu
ako nam zatrebaju.
Povorka se ubrzo. fbr-jl"li u dug niz nosiljki, nalik na velelepne
povorke drevnih kraljeva. Nadaleko ie razlegaia nasa vesela

pesma i
uzajamno dovikivanje ljudi sa nosiljki, koje su iSle jedna zad..ign,-,,
izvesnom.orlstojanju. Primedbe koje bi iziekaoJelov ru, ,r"."vrio,
kô i
uvek izazivale prave provale smeha.
Mada smo proili kroz dve uZasne pe5dane oluje, nakon nekoliko
da_
na smo stigli skoro do samog srca pustinje, nimalo
umorni i svime pot_
puno zadovoljni - a .audili smo dak i jezik koji nam je bio potreban.'pribliZavali smo se mesru koie je predstavljaro gravni cilj nase Lkspedicije"
Da nije bilo spomenutog dogadaja sa*Solovievom, sve ti ,"

l,".o_
vatno i zavrSilo kako smo planirali.
Putovali smo ve6inom no6u, koriste6i se sposobno5iu nabeg
druga,
iskusnog astronoma Daitanirova, da se orjeniise
po.r..d^*i.
Jednogdana smo
se u zoru zaustavili <ia jcdemo ida nahranimo ovce.

je
uvek
bilo
veoma
rano. Sunce je tek podinjalo da greje. Bili
.fo5
smo upravo seli i prihvatili se svog sveZe pripremljenog
obrJkaod pirinda i ovderine, kad se na horizontu iznenada pol"uiio
krdo kamila.
Odmah smo zakljudili da u pitanju moraju biti jivlje kamile.
, Solovjev, koii je bio pasionirani lovac i sigurrn strelac, odrnah je
dograbio pu5ku i otrdao ka mestu na kome su sc silrrctc I<amilc
nazirale;
mi ostali smo, smejuii se njegovoj lovadkoj .srr:rsri, scli i b;rciri
se na hranu koja je za ovakvu situaciju bez preseda.a lrir:r .tilit rr.
PriPrcr'ljcr.ra,
Za.situaciju bez presedana kaZem stoga sto sc srrr:r(r':r ,r;r
ic ,r,trc, tar<<r
duboko u pustinji i usred svog tog p.rk", ncrrrrgirr,<' rr,rr,rr.ir
i v;rrr-r,
rx)-
168
r69
milja unaokolo ne moZe da se nadc taknisaksaul.2

Mi smo, medutim, vatru loZili bar dva puta dnevno, da bismo spremili
Sto nekad na stotine
hranu i skuvali kefu i daj, i to ne samo obidan, ve6 i tibetanski daj, koji se
kuva u dorbi od kostiju zaklane ovce. Za ovai luksuz smo imali da zahvalimo domi5ljatosti Pogosijana, koji se dosetio da n.reiine na ovce natovarimo pomoiu naroditih sedala nadinjenih od drvenih lcwi; tako ie
sada, svakiput kada zakoljemo ovcu, preostajalo dovoljno drva za vttru.
Bilo je proSlo ve6 sat i po od kako je Solovjev otiSao za kamilama.
Vei smo se spremali da nastavirno put, a od njega i dalie niie bilo ni traga ni glasa. Pridekali smo jo5 pola sata. Bilo nam je poznato kako je Solovjev tadan i da nikad nikoga ne ostavlja da ieka, pa smo se uplaiili da
mu se ncSto nije dogodilo i svi smo, osim dvoiice, uzeli svoje puSke i po3li da ga traZimo. Uskoro smo u daliini porlovo opazili siluete kamila,
pa smo krenuli u tom pravcu. Kad smo im se pribliZili kamile su, verovatno zato 5to su nas osetile, pobegle na jug, ali rni smo nastavili da idemo u istom pravcu.
Od Solovievljevog odlaska je bilo proteklo vei dctiri sata. Iznenada
opazio da na nekoliko stotina koraka od nas leZi dovek, a kada
neko
ie
smo mu priSli prepoznali srno Solovieva, koji ie vei bio mrtav. Vrat mu
je bio napola pregrizen. Sve nas ie preplavio ogroman bol, jer smo ovog
izuzetno dobrog doveka svi voleli.
Od pu5aka smo napravili nosila, na kojima smo Solovjevlievo telo odneli natrag u logor. Istog dana smo, predvodeni prof'esorom Skridlovom
koji ie obavio duZnost sve5tenika, Solovjeva dostojno i sahranili u samom
srcu pustinie, da bismo odmah zatim napustili to za nas proklero mesto.
Mada smo vei mnogo udinili kako bismo otkrili legendarni grad
koji smo odekivali da iemo na svome putovaniu pronaii, sve svoie planove smo ipak izmenili i re5ili smo da iz pustinie 5to pre izidemo. Stoga
smo skrenuli prema zapadu i za detiri dana smo stigli do oaze Kerija,
gde opet podinje normalna zemlia. Iz Keriie smo nastavili dalie, ali bez
Solovieva koga smo svi voleli.

Neka je pokoj wojoj du5i, destiti i uvek verni priiateliu nad prijate-
liima.
2
Drvenast grm koji raste u pustinji.
170
UII
EKIM BEJ
Zelim
da posvcrim svoiim uspomenama na jetlnog doflvo.poglavlie

\./r'eka koga smalram znaiajnim. a dili Zivot ie u njegovim kasnijim
godinama, voljom sudbine ili zbog zakona koji deluje u "samorazvijenoj.li6nosti", do najsitnijih detalja bio ureden kao i moj. Trenutno je
ovaj dovek sa uobidajcne tadke gledista Liv izd,rav, ali dobroga zdravlja
je, po mom mi5ljcnju i mcdu nama budi redeno, samo njegovo flzidko
telo.
Zanimljivo je primctiti da, uprkos opite prihvaienom miilieniu da

ljudi koji pripadaju dvema razliditim i stoleiima zavadenim nacijama
treba da oseiaju instinktivno medusobno nepriiateljswo, pa dak i
nrrlniu, i uprkos razlikama u vaspirrnju, porodidnoi tradiciji i verskim

ubedenjima, izmedu mene i Ekirn Beja se jo5 od kako smo se u ranoj
pocl neuobidajenim okolnostima po prvi put sreli, postepeno
'rladosti
.Tui]g blisko prijatelistvo; a kad su kasnije, zbog raznor,.snih tri'ilalnih zbivanja, moj i njegov unutrasnii svct postali ustrojeni kao kod iludi "poteklih iz istog izvora", jedan prema drugonr smo gajili i upravo
bratska oseianja.
U ovom poglavlju 6u opisati svoj prvi sludajni srsrcr s:r crr. [,]ki'r
Bejom, k'ga po5tuju svi ozbiljni ljudi koii
gi.r
Prz..rrirr,
k,. i ll.di
t7l
obidnog kova, koji ga sn-ratraju za velikog maga i darobniaka. Ispridaiu,

takode, ul<ratko i nekoliko znadainih dogadaia koii su se odigrali z^vreme naSih putovania po aziiskirn i afriikim Prostranswinre.
PoSto je za svoje proile zasluge nagraden brojnim odlikovanjima,
koja su sc pokazala kao "trajna", ovai dovel< trenutno Zivi u iednom ma-
lom i beznadainom mestu u Egiptu i nosi titulu turskog velikog paie.

Mora se reii da ie ovo usamlieno mesto, iako ima sredstava da 7.ivi gdc
god Zeli i da uZiva u svinr udobnostima savremenog Zivota, z-a svoie
prebivaliSte u starosti izabrao prvcnstveno zbog togrl 5to je Zeleo da iz.begne nametliivost dokonih liudi i niihovu radoz.nalost - tu doveka nedostojnu osobinu koja je veiini na5ih savremenika prostala svoiswena.
I{ada sam ga prvi put srco, Ilkim l3ej ie bio joi .sasvim mlad. Pohadao je iednu vojnu Skolu u Nemadkoj i bio je, kao i obidno, doSao da leto
provedc sa svojim ocem Ll Konstantinopoliu. Nas dvoiica smo bili vrSniaci.
Pre nego Sto opiSem okolnosti u koiima sam ga sreo, moran da

kaZem da sam, pre svoje prve posete Iil"rrniiadz-inu i svoga susrcta sa Pogosijanom, o denru sam u iednom od prethodnih poglavlia ispridao,
dok sam loi tumarao svuda unaokolo kao besomud:rn traLeti odgovore
na pitanja koja su zaokupljala moi mozak-koii ie prema rniSlieniu ve6ine savremenika bio psihopatski oboleo - imao prilike da odem i u Konsrantinopoli, privuden pridarha o brojnim dudima koia tamoSnii derviii
navodno izvode.
Po dolasku u Konstantinopolj sam se smestio u detvrti po imenu
Pera, odakle sarn isao da posetim manasrire raznih dervi5kih redova.
Po5to sarn Ziveo u druStvu ovih "derviSkih zaneseniaka" i po5to se' naravno, nisam bavio nidirn praktidnim i razmi5ljao ni o demu osim o raznim dervi5kim glupostima, jednog sumornog dana sam sasvim iasno i
bez ikakvih iluzija spoznao da iu veorna brzo sasvim ostati bez onog ito
se naziva "lova".
Po5to sam spoznao ovu dinienicu, par dana satn unaokolo i5ao nimalo bezbriZan, dok su mi se za delom, poput omiljenih muva Spanskih
mazgi, roiile misli o tome kako da steknem tu gnusnu stvar koja za savremenog doveka predstavlja gotovo jedini podsticai u Zivotu.
Zaokupljen tim brigama, stajao sam lednog dan:r na velikom mostu koji Peru spaia sa Stambolom. Naslaniaiuii se na ogradu, razmi172
LKIM ltl:l
Sljao sam o smislu i znadcnju neprekidnog kru'nog vrierri:r tlc'r-v i!:r,
trr r
je na prvi pogled deluje automatski i bez ikakvog udeSi:r svt.sri. Isporl

mosta i u njegovoj blizini neprestano su prolazili parolrrotli i rr svirrr
pravcima plovili brodiii.

Na obali Galata kraj mosta nalazilo se pristaniSte za parolrrotk' k,, ji
su saobraiali izmedu Konstantinopolja i druge obale Bclsfil-rt, rr u blizini ovog pristaniSta sam, oko parobroda kofi pristiZu i isplovlfavejrr,
ugledao dedake kako rone za novdiiima koie su purnici sa parobrocla
bacali.'Ib me je jako zainreresovalo, pa sam pri5ao bliZe da vidim. Dedaci su veorna ve5to i bez ikakve Zurbe izvladili novdiie koie su
bacili na razliditim mcsrima, nc propuitajuii ni jedan jedini.
putnici
Dugo sarn gledao, diveii se spretnosti i lakoii s kojom to dine ovi dedaci i mladidi razliditog uzrasra, od osam pa do oko osarnnaest godina. Iznenada rni jc u glavi sinulo: "Za\to se i ja ne bih ovim pozabavio? Zar samia
iSta gori od tih dedaka?" i narednog sam dana orisao na obalu Zlarnog roga, na iedno mesto tik ispod Admiraliteta, kako bih naudio da ronim.
Dok sam veZbao ronicnie, imao sam sreie da naletim dak i na uditelja, na jednog Grka koji je za to bio strudn jak i koji f e ovde dolazio da .se
kupa. On me je nekirn detaljima svoie "velike mudrosri" naudio sarn,
clok sam ostalo od njega izvukao lukavstvom u kome sam se dotle ve6
bio uveZbao - uz Solju kaf-e u obliZnjof grdkoj kafhni" Neiu, naravno, da
se upuitam u detalje o rome ko je platio kafu.
U podetku ic bilo veoma te5ko. Neophodno je da se zaroniorvorenih odiju, a slana voda mi 1e draLila odi, 5to rni je narodito preko noii
pridinjavalo o5tar bol. Na ovo sam seJ medutim, uskoro navikao, tako
da sam u vodi mogao da gledam jednako dobro kao i u vazduhu.
Nakon dve nedelje sam podeo da "zaradujem" zaLivotroneii oko
parobroda, zajedno sa ovda5njim dedacirna i rnladiiima svih uzrasta.
Naravno da u podetku nisam imao ba5 mnogo uspeha, ali kasnije se nijc
dogadalo da mi izmakne ni iedan icdini novcii6.
Ovde moram da kaZem da novdii kacll sc lxrci rr vodrr s rrodetka tone veorna brzo, ali da kasnije pada sve slxrriic.Sr,r jt.tl:rljc,r.l povriine,
tako da mu je ako je voda jako duboka porrcllno l)ull() vr-('nr('rr:r dol< konadno ne stignc do clna. LT tom sludaju ie rrcolilrrl<lrro rl:r Sr'
1rr.r' rrcgo ito
se zaroni dolsro zapazi mesto na kome jc novc.it: p:r,r, rr:rli,lr tog:r rriit.
'r
ni malo teil<o da se on u vodi nade i dohveri.
t73
Jednog dana se nel<akav putnik, zadubljen u sopstvene misli, bio

nagao preko ograde posmatraju6i lovce na novdiie, te se dogodilo da
mu iz ruku nepaZnjom ispadnu takoz-vane broianice, rekvizit koii je
svakom ozbiljnom Azijatu neophodan za trenutke u koiima nfje zaoku-
pljen ispuniavaniem svojih Zivotnih obaveza.

Covek je odrnah pozvao dedake-ronioce da rnu broianice izvade, ali
njima uprkos svom trudu niie po5lo za rukom da ih pronadu, buduii da
su se u trenutku kada su pale nalazili daleko od broda i nisu tadno zapazili gde su potonule u vodu. Broianice su odigledno bile veoma vredne,
jer je putnik obeiao da ie onome ko ih nade dati dvadeset i pet turskih
funti.
PoSto ie parobrod oti5ao, svi skupliadi novdi6a su dugo traLth, ili

niihov trud nije urodio plodom. Voda ie trila duboka, a bilo ie i nemoguie da se, kako su oni rekli, prekopa ditavo morsko dno. Do dna duboke vode ie, u principu, veoma te3ko dospeti. Jednrrko kao 5to Zivo telo s
lako6om odrZava na svojoi povr5ini, voda pruZa i veliki otpor njcgovom
tonjenju.
Nekoliko dana kasnije se, dok sam ronio na tom istom mesru, dogodili da jedan putnik novdii baci tako daleko da ie, pre nego 5to sam
bio u stanju da do toga mesta doplivam, Potonuo toliko da se viSe uop5te niie video. Po5to je toga dana "ulov" bio prilidno slab, odludio sam
da se ovog novdiia dokopam po svaku cenu.
BaS kada sam ga konadno stigao, na dnu sam primetio odsiai nedega
5to je lidilo na brojanice. Kada sam izronio na povrSinu, setio sam se
onih brojanica zakoje je bilo ponudeno dvadeset i pet funti.
Po5to sam upamtio mesto zaronio sam ponovo, ne govoreii nikome ni5ta, a kad sam ustanovio da se do dna ne moZe dospeti na uobidaieni nadin narednog dana sam doneo dva nakovanja koia sam pozaimio
od kovada ivezao ih oko svog tela, te sam sa ovom teZinom lako potonuo. Ubrzo sam pronaSao i broianice, zakoie se ispostavilo da su od iilibara, a da su ukraSene sitnim dijamantima i granatima.
Istog dana sam otkrio i da ie putnik koii je broianice izgubio bio pa5a N, bivSi guverner male oblasti u blizini Konstantinopolia, i da Livina
suprotnoj obali Bosfbra nedaleko od Iskidara.
Po5to se u poslednie vreme nisam baS dobiro ose6ao, i po5to mi ie iz
dana u dan bilo sve gore, odludio sam da sutradan ne ronim zanovti6ifi4
IKIM BU
ma, vei da vratim brojalric. rr jihovorn vlasniku i da istovremeno iskoristim priliku da posetinr grobljc u Iskidaru.
Narednog iurra sarn krenuo i ubrzo sam prona5ao pabinu kuiu. pa_
je bio kod kuie, a kada mu jc redeno da doSao
ie
iedan lovac na novdi(e kojizeli licYn, da ga vidioi'iglcdno je odmah shvario o
icmrr jc rci.i
sam jc doSao k meni. Kada sarn mu brojanice predao bio je tako iskreno
5a
obradovan i prema meni se ponabao tako srdadno, da sam bio iskreno

dirnut, i ni za 5ta na svetu nisam hteo da primim obeianu nasradu.
Na krairr me ie zlmolio da bar ruiam.u njegovoj kuci, ito ni"sam od.
bio. Nakon rudka sam odmah krenuo, kako bih uhvatio pretposle<lnji
parobrod za povratak na suprotnll obalu. Na punr do parobroda mi je,
medutim, toliko pozlilo da sam morao da sednem naitepeniite
iedne
kuce, gde sflm se onesvestio.

Prolaznici su prirnetili u kakv'm stanju se nalazim, a po5to nisam
bio dalcko od paSine ku6e do njega je brzo doprla vest da je je<lnonr
mladi6u izncnada pozlilo. Poito jc duo da je taj mladi6 upravo onai koji
mu je donco brojanice, sam pala jcbrzo do5ao sa svojim slugama i na_
redio da me prenesu u njegovu kuiu i da pozovu vojnog leliara.
Mada sam ubrzo dolao svesri, moje sranie je bilo takvo da nisam
mogao da se kreiem i da sam bio prinuden da za sada osranem u pa5inoj
kuii.
Tc noii je ditava koZ:r podela da mi puca i da me nepodnoiljivo pe_

de; odigledno da nije rnogla da podncse dejswo soli, s obzirom da nisam
bio navikao na dug boravak u slanoj vodi.
s'restili su me u jednom krilu kuie, a starica po imenu Farma Badi
je bila zaduzena da brine o meni. u tome joj je pomagao i pa5in
sin, udevojne Skole, koji je takode dolazio koi mene. To je
lik
i:.d1" lemadke
bio E_kirn Bei, koji je kasnije posrao moj najbliZi prijatelj.
Dok sam se oporavljao razgovarali smo i iaslali o svemu i svade_
mu, ali postcpeno su na5i razgovori podeli da
P.Pri'uju fllozofski obrt,
a kada sam se sasvim oporavio rastali smo sc klri priieiclii i
od tada smo
se nepr('srano rlopisivali.
.. . O" j" te godine napustio onu vojnu ik.lrr u Nc.rr:rt*l<.j i .lrisa' mc_
dicinu, ier su mu se intinrna uverenja za tg vr'(.r)('
ga
Pr-'rr rt.r r il:r i
'rrvc_-la
da vojnu karijeru napusti kako bi posrao vof ni lt.i<,u.
Pro5le su detiri godine.
t75
,t,
od niega primio pismg u korne ie piJednog dana sam na Itavkazu

,ro i" ,e v".i postao lekar i da bi Zeleo da me vidi' kao i da istovremeno
bismo i
por.ti i<"uUL ko ji ga ie ve6 odavno zanimao,pa me ie pitao gde
Iz Nakidevana smo l<rcrruli u ponoi, a uiutro smo vei imali prilike

da iskusimo "mudrost" onih dvonoZnih stanovnika naSe planete koji se
nazivajupogranidnom straZonr, a koji su svuda u jednako visokom stepenu razvili umetnost izrai.avanja svog o5troumlja i sveznadarstva.
Bilo nas je dvadeset i troje, ukljuduju6i i sve one drugove i prijatelje
kojima sam naumio da u ovoj knjizi posvetim posebna poglavlia. O trojici od njih, Pogosiianu, Jelovu i knezu Ljubovedskom, ve6 sam pisao;
sa dr. Ekim Bejom iu ditaoca upoznati u ovom poglavlju, a ostaloj dvojici, inZinieru Karpenku i arheologu profesoru Skridlovu, iu posvetiti
naredna poglavlja ove knjige.
NaSe putovanje do grada Tebrisa, u koji smo stigli nakon desetak
dana, proteklo je bez nekih naroditih dogadaj a.Ubrzo nakon Sto smo
napustili Tebris zbio se, medutim, dogadaj kof i 6u opisati sa 5to je
god vi5e detalja mogu6e, ne samo zato Sto ie dr. Ekim Bej u njemu
aktivno udestvovao i za njega bio duboko zainteresovan, vei takode i
stoga 5to ie ovaj dogadaj moj sopstveni pogled na Zivot sasvim izvrnuo
kad mogli da se nademo.

gipTog"let" sam Ziveo u gradu Suramu, gde sam se bavio izradom
nestrda
rekao
sam
kome
u
sanih p"redmeta. Poslao i* -u telegram
pljivo odekuiem niegov dolazak, i on ie nakon par dana stigao' ..
' ' T. godine ,., t 5,rr"-, da u niemu prgvgdu leto' doSli i Pogosiian'
moii priiatelii iz mladih dana' Ekim Bei se sa ovim
K^.p"riko i
Jelov,
drugovima brzo tpiil"t"iiio i oseiao se kao niihov stari prijateli'
moiim
--'ii,û.i"ro
izlete i
smo proveli'u Suramu, odakle smo pravili kraie
i
ekskurziie, obidno peSice. Peli smo se na planinski prelaz.Suram
u kontakt s
istraZivaii okolinu Bbrzoma i Mihailova' kako bismo srupili
savremene
deistvu
izloZeni
bili
nisu
tamoSnjim liudima koii io5 uvek
su pokoiim
za
Kevsurs'
i
duveni
civilizaiije, a ednom smo posetili dak
f
Iudeli svi etnolozi.
okolnostrPoSto ie nekoliko meseci proZiveo s nama pod ovakvim

mlad dovek u svoiim tadaSniim godinama - i ve6 i
naglavce.
Dok smo bili u Tebrisu, puno smo slu5ali o nekom persijskom dervi5u koii navodno izvodi vanredna duda i to je pobudilo na5e interesovanie. NeSto kasnije tokom naSeg putovanja smo zanjegaponovo duli
od izvesnog jermenskog sveStenika, te smo tada odludili, iako ie derviS
Ziveo u mesnr koie je bilo dosta daleko od naSeg planiranog puta, da putanju izmenimo kako bismo ga videli i sami ustanovili ko je i 5ta je.
Do derviSevog sela smo stigli tek trinaestog dana zamornog putovania, tokom koga 3mo noiili u kolibama persifskih i kurdskih pastira
ili u malim naseliima.
ma, Ekim'Bei ie kao

udestvuiu6i u
tako prepun svih mogu6ih don-kihotovskih nastoianja "psihopatolo,ui-'.trSi* rurgouorirnu hteo ne hteo bio uvuden u na5u
nemoguie'
gifu" i poput nis podeo daizgaraod Zudnie da ostvari
"' N"t 8.tuoric", Pogosifan, Karpenko, Jelov i ia' u to-vreme smo
i
ttneza J urij a Lj ubov ed sko g d." t" :i
".-"
-.rogo r azgovar ali opr"eatogu
trebi
na-koioi
i
ekspedicii
velikoi
pridr:uZimo u
nf
egJvim irilatetiima
U^tI a^
,. p,rt"|.
pe5ice, po5avSi od pogranidnog grada Nakidevana'
oreko Irana, sve do Persilskog zaliva'

Ovi na5i razgovori i sve perspektive koie 4am le ta vrsta putovan'a
se kod kneza
je
o&arala su EkiniBeja zanim^li toliko da nas zamolio.da
podeo ie da
zaloLimo da i niemu dozvoli da se pridruZi ekspediciji'.a
odsuswo
razmi5lja i kako da za to dobif e odevu dozvolu i !ednogodi5nie
od svoiih PretPosiavlienih'
neophodRezuliat ie predsiavlialo da ie, nakon 5m ie sve Sto iebilo
kuii
vratio
bio
se
kada
lidno
no uredio deiom p..ko telegr ama,^delom
Nakideiz
pobli
smo
kada
f.^f." ni ,e p.ipre-io za dufput' onoga dana
ekspediciiu u
u"n", pruog larru"ra naredtie godine, na svoiu prvu veliku
naiem druSwu PoSao i on'
Uputili
su nas njegovoj
kuii, koia jeleLala
na izvesnoj udalienosti
od sela. Odmah smo se tamo zaputili i zatekli smo ga kako sedi u hladu
nekakvog drveia, gde je obidno r^zgovarao sa ljudima koji su doSli da
ga vide.
Ugledali smo doveka u vrlo poodmaklom dobu, kako odeven u rite

blizini ie sedeo izvcsten broi Pcrsijanaca kosu,
kako
smo
kasnije
ustanovili,
bili njegovi udcrrici. PriSli smo, zaii
molili za niegov blagoslov i takode posedali na zcrrrlirr, firrrnir:rjuii oko
njega polukrug.Zatirnsmo zapodelirazgovor" Mi srrr,r pit:rli :r on jc odgovarao, da bi zatim on nama postavljao pitarrj:r.
i bosonog sedi na zemlji. U
r76
177
ii
luqrgti 94 Iluzetnirn Ljq{ma
Najpre nas je primio prilidno hladno i niie se pokaz-ao baS sklon da

govori,."li kada je duo da smo prevalili prilidan put samo da bismo s
,,1i- r"rgouarali postao ie srdadniii. lzraLavao se veoma jednostavno,
nedotera-rlim jeziiom i u podetku je, barern na mene lidno, ostavio utisak <ia ie dovel koii ne raipolaZe nekim znanjem, sto 6e reii neobrazovan u evropskom smislu te redi.
R^zgovo, sa derviSem ie voden na persiiskom, ali na iednom njegovom posibnom dijalektu, koji nije znao niko sem dr. Sari-Ogliia, mene,
i ios iectne osobe koja njime niie ba5 sasvim dobro vladala. Stoga smo
ar. sari-ogli i postavliali pitania i odmah sve sto kaze prevodili druia
gima, kako bi i oni od toga mogli imati koristi'

Bilo ie vreme vedere. Jedan od udenika je doSao i doneo de-rvi5u
njegov kuvani pirinad u glinenoj diniji. Neprekidaiu6i razgovor dervi(
je iapo&o da iede. Pobto nilta nismo ieli jo5 otkako smo fano ustali i
na Put, i mi smo otvorili svoje rance i zapodeli sa ielom..Moram da vas podsetim da sam u to vreme bio vatreni sledbenik
duvenih indijskih fogiia i da sam vrlo tadno sprovodio sva upxtstva.ta-
lr.truti
kozvane hata ioge, te sam i kad sam ieo nastoiao da hranu Sto fe god bolie moguie Lvaiem. Stoga sam io5 dugo po5to su svi, ukliuduiu6i i star.", ,nu-rsili svoj skromni obrok, ia i dalie nastavio da polako iedem, trudeii se da ni iedan zalogai ne progutam pre nego 5to bih ga po svim pra-
vilima saLvakao.
Mdeii ovo, derviS me je upitao: "Reci mi, mladi strande, zbog dega
tako jede5?"
Ovim sam pitaniem-koie mi ie izgledalo veomu dudno i za koie mr

se dinilo da ne govori bab puno u prilog niegovom znaniu - bio toliko
zapanienda ispiva nisam imao Zeliu da mu odgovorlm, i {a sam pomislio kako smo ioliki put preSli uzalud, da bismo videli doveka s koiim ne
vredi ozbilin o razgovaiati. Gledaju6i ga pravo u odi ne samo da sam
prema njemu oseiao saLalienie, vei me ie zbog tog pitania bilo i stid' te
sam mu samouvereno odgovorio da svoiu hranu paZljivo LvaCem zato
da bi bolie mogla da se asimiluje u organima za varenic, te sam pozivadaieve6u kolidiiuii senadinjeiicu da dobro svarena hranaorganizmu
ono sto sam o
sve
ponovio
funkciie
niegove
za
sve
potrebnih
nu kaloriia
toi temi izvukao iz raznih knjiga.
EK]M BU
iu
Odmahuju6i glavorlr, stnrac jc lagano i s ubedenjem ponovio sledeizreku, koja je dobro poznara u ditavoj Persiji:
.'.'B?.fu
ubif e_ono.q ko ne zna, a misli drugome dapokazuje put do

-
kapija Nlegoaog
Kralfeastaa."
Nakon toga je Sari-Ogli derviiu postavio nekakvo pitanie na koje

Zatim se ponovo okrenuo meni i upitao'me:
"Ti, mladi strande, verovatno radil i gimnastikul"
U to vrerne sam zaista veoma intenziv-no radio gimnastiku, i mada
su mi bile poznate sve merode koje preporuduju indijski jogili drLao
sam se sistema svedanina Miiera. Dervisu sam rekao da zaiita radim
je ovaj kratko odgovorio.
gimnastiku i da smacram da mi je potrebno da veZbam dva puta dnevno, ujutro i uvede, obiasnivSi mu ukratko kakvu vrsru veZbi radim.
"To sluZi samo razvijanju ruku, nogu i uoplte spoijnih mi5iia", rekao je starac, "ali ti takode imai i unutralnje misi6e na koie tvoli mehanidki pokreti uop5te he utidu."
"Da", rekao sam, "svakako".
"Pa dobro. Da se vratimo sada nadinu,na ko jii.va&5hranu,', nastavio je on. 'Ako na ovaj nadin Lva&! radi zdravlja, ili pak da bi postigao
neSto drugo, moram da ti kaZem da si, ako Zeli5 da duje5 moie iskreno
izabrao najgori mogu6i put. Time ito hranu tako paZljivo
1iSljenj9,
ZvaieS, ti urnanjujeS rad svog stomaka. Sada si mlad i sve je u redu, ali ti
svoj stomak navikavaS da ni5ta ne radi; a kada budes bio stariii misiii ie
ti u izvesnoj meri arrofirati, jer im nedostaje normalan rad. A ako nastaviS s ovim sistemom Zvakanja to 6e morati da se dogodi. poznaro ti je da
naSe telo i mi5i6i u srarosti slabe. Ti ieS, medutim, normalnoj slabosti
koju donosi srarosr pridodati i drugu koju de5 izazvati
ier svoi stomak
navikavaS da ne radi. N4oZes li da zamisliS kako ie to onda izsledati?
PaLljivo Zvakanje je, naprotig sasvim nepotrcbno. U tvojim godinama je boljeda uopSte ni ne Zvaie5, ve6 da guta5 titave komade, ako
ie
moguie dak i kosti, kako bi svom stomaku zzrdao prslir. Vidim da su oni
koji su ti savetovali da rako i.va(el,kao i oni koji
't'rrrc pi.(rr r<njige, duli
zvono ne znaju(i odakle dolazi zvuk."
ove stardeve jednostavne, odiglednc i d'slctlrrt. .'i'i rrf irrirc s. d:r
mi5ljenje koje sam o
isprva bio stekrr. s.s'u,irrr P.,rrt'rrirrr. I )<l ta-
'jemu
178
179
EKIM BU
tog trenutl(a sxm se

da sam mu pitanja postavliao iz radoznalosti, ali od
da slu5am sve
paZliivo
vrlo
za njega ottt;lino tiirrt.r"rou"o i podeo sam
5to bi rekao.
biiem shvatio da su ideje koje sam

sam da
dotlc prihvatao kao .,.orpo,,l" istine bile pogre5ne' Shvatio
Iznenada sam ditavim svoiim
mi sc mnogo toga
sam do tada swari vicleo samo sa jedne stranc' Sada
ukazalo u sasvim novom svetlu.
glavi mi
se
javilo hiliadu novih pita-
nia vezanih za tu temu.

i smo sasvim
Poneseni svoiim razgovorom sa dervi5em, doktor ia
ono Kto
im
prevodimo
da
smo
zaboravili na5e ostale drigove i prestali
neprcnas
su
oni
je redeno. VidevSi kako snro se duboko zainteresovali'
.,Sta
i svaki
govori?"
demu
lidno prekidali pitaniima:
ie rekao?",-"O
im ka6emo
da
t-" morali da imuskratimo odgovor, obe6avaiuii
f",
snije sve detalino isPridati.

i o razliditim
Kada ie dervis zavr5io pridu o neprirodnom Zvakaniu
transforautomatske
zakonomerne
i
niene
nadinima asimilaciie h.an.
sam:
rekao
maciie u na5em organizmu,
"bd., budi,. tako liubazni da mi takode obiasr-rite i 5ta mislite o ta-
ovu. vrkozvanom kontrolisanom disanju' Veruiu6i da ie to korisno' ia

nakon
vazduh
to
iest
stu disania veZbam u skladu sa uPutswima iogiia'
izdahtimlagano
bih gaz
3to udahnem izvesno vreme
'zdiLavam,da
nuo. MoZda ni to ne bi trebalo da se radi?"
promenio'
VidevSi cla se moi odnos prema niegovim redima sasvim
slede6e:
derviS je podeo da mi biva naklon]eniii, i obiasnio ie
hranu' jo5 ie
i'vadeis
koii
na
nadinom
Stetu
'Aio'sebi pridiniavaS
disania' Sve
hiljadu pntr u"i^ Steta koiu sebi nanosiS takvim veZbama
usavresepodudava
i
koiima
u"lU. dir"rrla koie se navode u kniigama
Dina5kode-'
da
do
drugo
ni5ta
menim ezoieridkim Skolama ttt -ogtt
takode
razume'
da
trebalo
sanje ie, 5to bi svako ko zdravo raimtllia
p;;:; ishrane, ali clrugadiiom vrstom h.r1ne' Vazduh' ba5 kao i hrana
'koiu jedemo, ulazi u t.io i i,t se vari, razlai'u(ise na svoie sastavne deIoi" i.oji zadm medusobno i sa odgovaraju6im elemenrima izvesnih
nova iediniesupstanci koie su u organizmu vei prisutne formiraiu
koje se tomateriie
neophodne
one
sve
N^ ovai nadin se siaraju
bez pre"fi.
Organizmu
ljudskom
u
idnih Zivotnih procesa
t irn ,,.pt.t
stanka trose.
r80
MoraS da zna3 da ic z.rr ckrlriierrjc ma koje nove supstance neophodna kombinacija tadno orlrcclcnilr kolidina nienih sastavnih delova.
Uzrnirno najjednostavniji primer. Recimo da moraS da is;rcdc5

lrleb. Za to je neophodno clrr naipre pripremiS testo.Ta testo ti f e, mcdutim, potrebna kombinacija bra5na i vode u tadno odredenom odnosu. Ako vode ima premalo ne6e5 dobiti testo vei neito 5to ie se na prvi
dodir raspasti. Ako pak, sa druge strane, uzmel previ5e vodc, dobi6c5
obidan napoj kakvim se hrani stoka. U oba sludaia je rezultat isti. Neie5
dobiti testo kakvo je potrebno da bi se ispekao hleb.
Isto se dogada i kad je red o tbrmiranju ma koje supstance neophodne organizmu. Delovi iz kojih se ova supstanca sastoji moraju da se kombinuju u tadno odredenonr kvalitativnom i kvantitativnom odnosu.
Kada di5e5 na uobidajeni nadin, di5e5 mehanidki. Organizar::,bez
tvoga ude56a iz vazduha uzima one kolidine supstanci koje su mu neophodne. Pluia su sazdana tako da su navikla da rade sa odredcnom kolidinom vazduha. Ako, medutim, ovu kolidinu vazduha povc6avaS, sastav onoga Sto kroz pluia prolazi se menia, te neminovno mora da se izrneni i unutraSnji proces meianja i uravnoteZavanja koji sledi.
Bez detalf nog poznavnnja osnovnih zal<ona na kojima disanje podiva, veZbc disanja neminovno, vrlo polako ali ipak sigurno, moraju dovesti do samouniStenia. MoraS da imai na umu da pored supstanci koje
su organizmu neophodne vazduh sadrT.i i druge, koje su nepotrebne,
pa dak i Stctnc.
Thko, dakle, neprirodno disanje, odnosno usiljeno modifikovanje

prirodnog disanja, ubrzava prodor u organizam ovih brojnih po Zivot
Stetrrih supst:rnci izvazduha, remetedi u isto vreme kvanrirarivnu i kva-
Iitativnu ravnoteZu korisnih susptanci.

Neprirodno disanjc na ovaj nadin rerr.reti proporcionalni odnos izmedu kolidine hrane dobiiene iz vazduha i kolidine dobijenc iz svih
drugih vrsta hrane; da bi se ovaj odnos u prravoi rlznrcri satuvao, neophodno je da u potpunosti poznaf e5 svoj orgrniz,rrrr.
Ali poznajc5 li ti sebe tako dobro? ZnaI li, nu prirrrcr, cla jc Zclucu
hrana potrebna ne samo radi ishrane, ve6 i zlto ito ic n:rvil<nut rle unoSenje odredenih kolidina hrane? Jedemo nrrrhorrr z:rto tl:r Irisrrro z.rrclovoljili svoje dulo ukusa i da bismo stvorili orrrri prit is:rl< l<oji jt' 7t'lrrdec
navikao da oseia kada u sebi sadrZi odreclcnrr kolii'irrrr lrr'.rrr,..
l8l
Sulleti
sq
lzu1e!q!m Ljudima
EKIM BU
zeluca se nalazi iedan ogranak takoz-r'anih pokretnih

Sto podinju da deluiu kada nema odredenog pritiska,
podstidu oseianje koje zovemo glad. Stoga postoie razne vrs.te gladi: taLoru".r" telesna, ili fizidka glad i, ako tako mogu da se izrazim' nervna'
odnosno psihidka gled.
Svi naSi org^.ti rade mehanidki i u svakom od niih ie, zahvaliuiu6i
niegovoj priroJi i navikama, stvoren narodit tempo f'unkcionisania, pri
re*u t.mpo funkcionisania razliditih organa stoii u tadno odredenom
medusobnom odnosu. U organizmu ie na taj nadin uspostavljena odredena ravnot e1.a:iedanorgan zavisi od drugog- a svi su povezani' l-ime
Sto svoje disanje neprirodno rnenf amo mi meniamo pre svega tempo
funkcionisanja svoiih plu6a, a rad pluia ie, izmedu ostalog, povezan 1sa
radom Zeluca, tako da se tempo rada Zeluca takode menia, naipre neznatno, azatimsve vise ivi5e. Da bi svario hranu, stomaku je potrebno
odredeno vreme; recimo da hrana u Zelucu mora da ostane iedan sat.
AIi ako se tempo rada Zeluca menja, menia se i vreme za koje hrana pro-
U zidovima
Zatoti-polto
nerava koji, time
pituo-saveruiem
da sa svojimveZbama
di-
Razgovor sa dervi5enr je jo5 dugo potraiao. Pre nego Sto smo kremrli
poblo mi je za rukom da sa knczom porazgovar^m o tome 5ta iemo dalje
da radimo, te sam dervi5u, po5to sam mu se zahvalio, kazao da postoji
predlog da ioi dan-dva provedemo u okolini i upitao sam ga da li bi nam
dopustio da sa njim jo5 jednom razgovaramo. On je na to prisrao, rekavSi
dak i da ako Zelim moZemo doii da ga vidimo surradan, posle vedere.
Nismo ostali samo dva dana, kako smo nameravali, vei celu nedelju, i svako vede smo iSli kod derviSa irazgovarali s niim, a posle bismo
Sari-Ogli i ja naSim drugovima sve do kasno u noi ponavljali sve o demu je bilo redi.
Poslednji put kad smo bili kod dervi5a, da bismo mu se zahvalili i
da bismo se od niega oprostili, Ekim Bej mu se iznenada okrenuo i na
naSe veliko iznenadenje, smernim glasom kojiza njega nije bio uobidajen, na persiiskom rekao:
"Dobri Ode! Tokom ovih dana sam se diravim svojim bi6em uverio
da si ti..."
Na ovom mestu se prekinuo da bi Sari-Oglija i mene zamolio da ga
ne spredavamo da sam govori u svoie ime i da ga prekinemo samo ako
red kojom se posluZio u lokalnom dijalektu ima drugadije znadenje, koje bi izmenilo smisao onoga Sto je redeno. "Da si ri", nastavio je zatim,
"ba5 onaj koga sam instiktivno traLio, dovek kome bih mogao u potpunosti da poverim da me vodi u mom unutra5njem svetu, kako biuskladio i umirio borbu koja se u meni od nedavno zapodenula izmedu dva
sasvim suprotna nastojanja. Sa druge strane, brojne Zivotne okolnosti
nad kojima nemam nikakvu kontrolu me spredavaiu da Zivim negde
ovde, u tvojoj blizini, kako bih kad god se ukaZe potreba mogao da dodem i da sa puno poStovanja sasluSam woja uputstva i savete o tome ka-
de kroz njegaf hrana kroz niega moZe da prode tako brzo da mu Preostaje samo J.o rrr.-..r" potrebnog da bi uradio ono Sto mora da uradi.
Isto je i sa drugim organima. zato)ehiliadu puta bolie da sa svoiim org^,rir-o- neiadimo ni5ta. Bolie je da ga ostavirno o5te6enog nego da
poku5avamo da ga popravimo ako ne znamo kako'

Ponavljam da ie nai organizam vrlo sloZen aparat' On ima-mnogo
organa koiirade razliditim rempom i diie su potrebe razlidite. MoraS da
izieniS sve, ili nista, jer ies inade umesto da udiniS nesto korisno samo
naneti steru.
Brojne bolesti nastafu zbog tog neprirodnog disania' Ono 1 mnogim slu8ajevima vodi pro5ireniu srca, suZavanju dubnika, ili pak oSteienju Zeluca, ietre, bubrega, ili Zivaca.
Retko se desava da ma ko ko veZba neprirodno disanie sebi ne nanese nepopravliivu 5tetu, a ti retki sludafevi su oni kada se na vreme preki,-,.. Svalo ko se tim dugo bavi 6e neizbeZno do6i do Zalosnih rezultata.
Da zna5 Sta morab Ja radis moZeS iedino ako ti je poznat svaki 5rafr6
i svaka zidica tvoje masine. Ali ako ti ie ppznato samo neSto malo i ako
eksperimentises, puno rizikuie5, ier ie maSina veoma sloZena' Postoie
m.rtgi siiulni zavirnji koii usled iakog Soka lako mogu da se slome i koii kasniie ne mogu da se kupe ni u iednoj radnii'
182
si mc vc6
sanja prckine5."
ko treba da Zivim, kako bih ovu unurra5nju bortru koja me razdire

okondao i kako bih se pripremio da stekncnr
biic closroino doveka.
Stoga te molim da, ako je to moguie, nc orllriici rla rni sad dai nekoliko kratkih uputstava i principa, kojima bih u l.ivotrr nr()g:ro da se ruko-
vodim i koji doveku mojih godina odgovarrrirr."

Na ovaj neodekivan i kmpan zahtev likirrr llt'f :r, 1xrirov:rrrf :r dostojni persijski dervi5 je odgovorio precizno i vrkr tlt.r:rljrr,
r
r83
,l
ll
'*
ll
EKIM BU
Ono Sto mu ie rekao neiu zapisati ovde, u svoioi drugoj knlizi' pokao i da jc' ka5to mislim da ie to za ozbilinogditaoca jos uvek prerano'
redom.koiim su
da se ima u vidu pravilno primanie moiih kniiga o-nim
6iste savenapisane, to za isiinsko raiumevanie dak i Stetno' Stoga sam

odgovarau
kasniie'
tek
iznesem
obia5nienia
sti;dludio da su5tinu ovih
"Covekovo
fizidko tenaslovom
pod
ju6em poglavliu svoje treie seriie,
potrebe i moguinosti ispoliavania"'

R;" iziutra nakon poslednje posete derviSu nastavili smo put'
PersiiUmesto da, kako f e prvobitno bilo planirano, krenemo u pravcu
naSeg
iz
dvoiica.
su
skog zaliva, oti5li smo na zapad ka Bagdadu, po5to
u
iz
dana
d.,liw", Karpenko i knez NldZeradze, groznicu i poSto im ie
io,
.t|.[".i" r"ko.ro-"r.te
dan bilo sve gore.
Do5li
sm-o do Bagdada, a tada smo se' poSto smo
u niemu proveli
Liubovedski' Jemesec dana, rastali i iazi5li u raznim pravcima' Knez

NidZeradz.e i
Karpenko,
Iov i Ekim b.i ,., oti5li za Konstantinopoli;
niegovog izdo
sve
Eufrat,
uz
Pogosiirn ,r, odlndili da krenu uzvodno
Dr' Sauoi^, ," da zatim podu preko planina i predu rusku granicu'
navratimo
da.se
ri-Ogli i ja smo se, medutim, sa ostalirna dogovorili
biti
6e
koja
i krenemo u pravcu Korasana, pa da tek onda odludimo
zad
krainfa stanica naleg Putovania'
Dok beleZim svoie uspomene na Ekim Beja, ne smem 9^ pTp"i sve 5to ie
stim da spomenem.ti .tiegovo veliko zanimanie za hipnozu
se
koie
one
poiave
z"nimale
lednim imesa tim u v.zi. Narodito su g,
istakpredstavlia
diieproudavanie
a
nom nazivaiu "mo6 liudske misli",
nut ogranak savremenog udenia o hipnozi'
P?ito.r, je, narodito ri rpo-.t'utoj oblasti, imao i io5 nezabeleZenih

ui uii eksperimentima koi e i e
p raktidnih i erult^t^. Prvensweno zahvali
'izvodio kako bi sa svih strana rasvetlio razlitite vidove ispoljavania moii ljudske misli, medu liudima koii ga okruZuju ie uZivao reputaciiu
stra5nog maga i darobniaka.
Eks"periienti koie i" r, ,po-.rrutom ciliu izvodio na svoiim priiaimali i to da su
teliima ipoznanicima zu, izmedu ostalog, za posledicu
podeli da ga
z'aniega'
duli
samo
izJesni t;ial toll su ga uPoznali, ili dak
dok sudruii, tt"tuptnt tome, podeli da mu ukazuiu preterano

poitou".ri. i da mu-dak, kalio ie sam govorio, "liZu iizrne"'
se plabe,
Mislim da glavni uz-rol< ovc pogrcine predstave koju su ljudi o njemu stekli nije predstavlialo nicgovo duboko poznavanje unutraSnjih srla, ili pak to 5to je uspeo da ih rr scbi izuzetno razvije,vei naprosto razumevanje jednog svojstva firnkcionisania ljudskog organizma, koje se u
izvesnoj meri moZe povezati sa servilnoiiu ljudske prirode.
Ovo svojswo, koje je svakom obidnom doveku urodeno, bez obziru
na klasu kojoj pripada i na njegovo Zivotno doba, jeste da mu kad god
razmiSlja o nedemu konkretnom Sto se nalazi izvannjegami5iii odmah
postanu napeti, odnosno da vibriraju u pravcu u kom su usmerene njegove misli.
Ako, na primer, razmiSlia o Americi i ako su mu misli usmerene u

pravcu u kome, po njegovom mi5ljenju, leZi Amerika, neki od njegovih
rniSiia, a narodito oni koji bi mogli da se nazovu finiiim, vibriraju u
ovom pravcu; drugim redima, njihov celokupni tonus poprima taj
smer.
Na isti
koji
nalazi na prvom spratu razmi5lja

miSiii napeti i prosto nekako podignuti naviSe. Ukratko redeno, kretanje misli u nekom odredenom pravcu uvek je praieno tonusom miSiia u istom ovom pravcu.
Ova se pojava javlja dak i kod onih kof i su njenog postoianja svesni i
koji svim sredstvima koja poznaju nastoje da je izbegnu.
Verovatno je svako u nekom cirkusu, varijeteu, ili pak na nekom
javnom mestu imao prilike da vidi kako razni takozvani indijski fakiri,
su nadin, ako dovek
se
o nedemu 5to se nalazi na drugom, svi njegovi
opsenari, dudotvorci, i drugi znameniti predstavnici tajni natprirodnog znania, ljude zapanjuiu svoiim magijskim ve5tinama i pronalaze
neki skriveni predmet, ili pak izvode neku radnju koju je publika prethodno smislila.
Dok te dudesne stvari izvode, ovi darobnjaci za ruku drZe nekog
od gledalaca, koji naravno misli na radnju koju je publika prethodno
smislila, te naprosto uz pomoi nesvesnih nagoveStaia, odnosno Sokova koje im ruka ove osobe daje, "pogadaju" o l<of of rednji je red i izvode je.
fb nisu u stanju da urade zato 5to raspollT.rr rrt'lcrl<virrr posetlnim

znaniem, vei samo zato 5to znajutajnu ved slxrrnt'rrut,r11 lirrrlsl<<lg svojstva. Svako ko ovu tajnu zna bi, uz nc5to rn:rl<l vci.l ,t', lrio tt st:rniu drr
udini to isto.
185
184
Y
EKIM
Neophodno je jedino da se bude u stanju da se paZnja sasvrm

usredsredi na nediju ruku i da se uhvate njeni si6u5ni, gotovo neprimetni pokreti. VeZbom i strpljenjem svako moZe postiii da, poput madionidara, pogodi Sta je ono na Sta se misli.
Ako je, recimo, zamisao bila da madionidar trebia da podigne 5e5ir
koji leZi na stolu osoba ie, dak i ako znaza ovaj trik i ako se iz sve snage
trudi da misli na cipele pod krevetom, nesvesno i dalje misliti na 5e5ir, a
mi5iii koji madionidara vode ie biti napeti u tom pravcu, buduii da se
u ve6oj meri pokoravaju podsvesti nego svesti.
Kao Sto sam vei rekao, Ekim Bej je ovakve eksperimente sa svojim
priiateljima izvodio samo zato da bi bol je upoznao ljudsku psihu i bio u
stanju da odredi uzroke hipnotidkog uticaja.
Medu eksperimentima koje ierzvodio kako bi ispunio ovaj zadatak
Tada bi rekao: "Ime vam je Srefan. Sada

moram da vidinr l<,lil<,
vam je godina", pa bi.ruku z:rpodeo da pomera
nad brojevirna.
toga bi otkrio da li je dovek oZenjen, koriko
i'a clcct., irrr.
.Nakon
svakoga deteta, ime njegove Zene, ime njegovog
najve6egJ nclrr.ii:rrr.lj:r,
ima najboljeg prijatelja, i tako <lalie.
Nakon Sto bi nekoliko swari ovako iudesno
pogoclio, rr jcgovi l<li
jenti su bili.tako zapanjeni da su zaboravljali
na ,u"l an str rir<irrr lt,. jrr
sami govorili sve 5to je hteo dazna,tako da je
mogao da irrr Prrsri r-rrkrr i
ja.sam.o pon:rvlia ono sto su mu sami rekri. posre r"oga bi
1,..2,,1 ,,r i,.,,
'rr',.
kakve im fantastidne gluposti o buduinosti
napridio, nlr"u"r,,,,
1,.,u"_
strahopoltovanjem bi slujali svaku ied.
Kasnije su svi sa koiima Ekim Bej ovaj eksperimcnt
ie
izvodio iili
unaokolo i u svim moguiim prilikama o iomepritari,
dodajuii narlrvno
ncmogu.e srvari o njegovim navodnim moiima
da se onome ko
i :".1t"
bi ih duo kosa dizala na slavi.
rovali i
koji je sam sebi postavio bio je i iedan krajnje originalan, koji je neupu-
iene bacao u ve6e zaprepaS6enje nego ma koii od f'akirskih trikova.

Izgledao ie ovako:
sa
Tako ie posrepeno rnedu onima. koji.su ga poznavali

ili duli za n jega
nasrala jedna slika koja ga je prikaZiiata
kao iarobni;kr- ;" ,.
3 :j:-]
dak i njegovo ime izgovaralo sario Sapatom
i , .rrUua.r,|"_
Ekim Bef bi na listu hartiie podeljenom na kvadrate po redu ispisivao slova abecede, dok bi na horizontalnoj liniji u dnu lista ispisao sve
brof eve od jedan do devet i nulu. Pripremio bi nekoliko ovakvih listova, i
na svakom od
Mnogi su, ne samo'Iirrcivei
niih bi ispisao azbuku nekog drugo g jezika. Zatim bi sede-
ljua; iz drugih,
.,gl"rrrrorr_, evropskih
zentalja, podeli da mu piiu i da od njega svasti

t.azJ. Neki su ga rirolili
da im na osnovu rukopisa prorekne L,id.,i.rort;
drugi
ii
za stolom ove listove sa azbukom stavio ispred sebe, ne5to malo ulevo,
dok bi u desnu ruku uzeo olovku. Sa svoie leve strane, tadno naspram listova, posadio bi onoga ko u ovome eksperimentu udeswuje, recimo nekog ko ie od njega traLio da mu proride sudbinu. Zatim bi desnu ruku
ove osobe uzeo u svoiu levu, i podeo bi da prida manje-vi5e ovako:
"Pre svega moram da znam va5e ime... "; z^tir.-:, bi, kao da govori
sam sa sobom, lagano nastavio: "Prvo slovo vabeg imena ie...", pa bi ruku osobe kofa ie Zelela da dozna svoju sudbinu stavio na azbuku.
Zahvall$luli ved spomenutom Ijudskom svojswu, ruka bi kada dode do slova o kome je red nevoljno dala znak.
Ekim Bel bi, znajuii znata'1ovog trenutka, to zabeleLio i nastavio:
"Pryo slovo vaSeg imena ie...", pa bi slovo nad kojim ie ruka zadrhatala
izgovorio i napisao.
Nastavivii na ovaj nadin, ustanovio bi i nekoliko narednih slova, pa
bi onda pogodio ditavo ime. Ako bi, recimo, dobio slova S, I E, mogao
je da kaZe da se dotidni zove Stefan
cla otklo'ni
ve ljubavne jade; treii,. pak, da ih na daljinu
";in*
izledl od njihovih'hro_
nidnih bo_lesti- Dobijao jepisma otl.ga5a,
g.r.rrl", mula, u'ditelj", ,.g*
vaca, sveStenika i Ze'a svih starosnih aou",
ali narodito od mlaiih.z..ra
s\/tn naclonalnosti.
Drugim redinm, ovih je pisama bilo toliko da bi

Ekim Bei, da ie na
svako od njih Zeleo da odgovori makar formalno,
morao da ima br'. p._
deset sekretarica.
Jednog dana kada sam ga posetio u Iskiclaru, na imanju njegovog
oca kojc se nalazilo na obalama Bosfbra,
mnoga od ovih pisama mi je
pokazao i se6am sc da smo skoro popucali
ocl incha ,n"g f;;Jrk.
ff,
posti i naivnosri.
P-! je najzad toliko.dojadilo da je napustio
cirl< i svoju lekarsku

profesiju, koju je veoma voleo, i oti.ao ii mesra
rr l<rjirrr:r 1. 1,i,,
1r,,r_r.,"t.
Bejovo temeljno poznavanjehil>notizr r r:r i sv i r
.Ekim
svojstava psihe obidnog douik" irportavild

sc l(:ur
'r.,r
r:r
:r
rrr
orrrarski h
ri,r.isr. trl<rrrr
r86
187
.,1
BII
.l
il

TKIM B["J
jednog od naSih putovanja, kad nam je zahvaliuiuii niemu po5lo za rukom da se izvudemo iz vrlo teSke siruaciie u koiu smo zapali.
ja,
nckoliko
zaiedno
io5
-|ednom prilikom kad smo se Ekim Bej i
drugova, nalazili u graduJangiSaru tt KaSgaru, dugo se odmaraiuii kao
5to smo to imali obidaj, budu6i da srno se sprernali za putovanie u doline oko planine Hinduku5, Ekim Beju je iz Turske od strica stigla vcst
da rnu otac naglo poboljeva i da verovatno neie io5 dugo Ziveti.
Ekim Beja je ova vest uznemirila u toi meri da je odludio da putova-fursku, kako bi sa svonjc prekine i da se 5to je god ntoguie pre vrati u
fim voljenim ocem proveo ono malo vremena 5to jc bilo preostalo.
PoSto ie svo to neprekidno lutanje od mesta do mesta, praieno stalnom nervnom napetoS6u, podclo da me zamara i po5to sam i sam Zeleo
da vidim svoie roditelje, i ja sam odludio dir prekiner-n svoje putovanje i
da sa Ekim Bejom puruiem do Rusiie.
PoSto smo se oprostili od svojih drugova, ka Rusif i srno krenuli
kroz IrkeStam. Nakon mnogih pustolovina i prebrodivSi mnoge te5koie, ne putujuii uobidajenim putevirna iz. Kaigara, koji su svi vodili za
O5, najzad smo stigli u grad AndidZan u oblasti trbrgana.
Kroz ovu nekada slavnu oblast smo odludili da prodemo ier smo
Zeleli da iskoristimo priliku da pogledamo rubevine nekoliko drevnih
gradova, o koiima smo mnogo duli i koie smo se nadali da pronademo
prvenstveno pomo6u logidkog zakliudivania, na osnovu izvesnih istosa
riiskih podataka.
Stoga srno svoje putovanje, pre nego Sto smo izaili na glavni put u blizini AndidZana, znatno produZili. U Margelanu smo lmpili voznckarteza
Krasnovodsk i vei smo bili seli u voz kada smo, na svoiu veliku Zalost,
ustanovili da nemamo dovolino novca da bismo nastavili putovanie, pa
dak ni da sutradan kupimo hranu. Tokom putovanja kroz Ka5gar nam se'
5ta viSe, i odelo pohabalo toliko da u niemu nismo mogli da se poiavimo u
kupovinu odela.
iavnosti, tako da nam je novac bio potreban i za
Stoga smo reSili da ne idemo sve do Krasnovodska, ve6 da u Cernjajevu presednemo za ThSkent, veliki centar gde smo mogli telegrafski da potraZimo da nam po5aliu novac i da udesimo da dok nam on ne
pristigne Zivimo koliko god je bolje moguie.
Tako smo i udinili. Po5to smo stigli u Taikent i smestili se u jeftinom hotelu nedaleko od stanice, naipre smo otisli da po5aliemo tele-
qrr-:'
rl .vo otiSao gotovo sav preostari n.vrrc,

sv.ju prcostalu imovinu: pu5ke, sat()vc,
I)cdometar, kgmpas, mape, druginr iedima sve za Sta
smo se uopite nrogli
dobijemo neiro novca. Uvede smo, iduii ulicom i pitajucli
sc
"id?,j.9"
gde bi ljudi kojima smo relegrame posrali rrenurno mogri
da tudir i h,,ie li se dosetiri da nam novac dostave odmah, ,ri .r. pirrr.tivSi
siigti rr
stari deo grada. Seli smo u jcdnu sartsku dajdZinicu
i nasravili d"',,r,,zgan7o 0 tome 5ta da radimo ako nam novac
ne poSalju na vreme; po5t.
snlo d.11So razmiSljali i nakon-ito srno preispit"li ,"riitir.
moguilosti,
odludilismo da se ovde u Taskenru Ekim Be,predstavi
r."o tfrifrt i t"jr kao gutad madeva i dovek koii je u stanlu da proguta
Iil
"
-^ f.l;" f."_
lidinu otrova, pa srno se na taj radun puno ialili.
Prvo Sto smo surraden ujutro utinili bilo je da
odemo u oglasno
odeljenje jednog ovda5njeg lista, koje je primaio narudZbine
z^"najra_
a
zatim, po'ito nar. jc
da na bazaru prodamo svu
znovrsnije plakate.
.lllZ!:|k
koga smo tamo zatekli bio je jedan veoma ljubazan.f
e_
vrejin, kojije tck nedavno do5ao iz Rusije.'Nakon

Sro smo J
_"f"
pro6askali, udcsili smo da .am ograsi budu ubadeni
";i_
u sva tri tasr<entska
dnevna Iista' a takodc smo porudili i velike plakate
koji su davali na zna-
daje
stigao izvesni indijski fakir ,.".rr,r,o se ne

seiam kako je
Ekim Bej sebc nazvao, dini mi sc Ganei ili Ganzin _
koji ie ," ,r";;_
pomoinikom Salakanom narcdne vederi u prostorijama
nj,e.
ba prikazati eksperimente sa hipnozom i

m.,oge
nonlene.
S.luZbenik je na sebe uzeo i da nam pribavi
nekakvog klu_
druge.ratprirodie fe-
policijsku dozvoluzale_
pljenje plakata, pa su narednog dana ptat<ati lioji su

reklamirali dudo
.|askenta.
nevideno ve6 boli odi stanovnita i starog i novog
dela
. Mi smo dotle pronasri dva nezaposle*na iovck"a koja su ovamo srigla

iz unutra.njosti Rusije, pa smo ih nakon jro
smo ih poslali u l"uto L.rpatilo da-se dobro ope.u odveri u svoj hotel i priprcmiri
za hipnotidke
seanse. Konadno smo ih d."..r"ti u takvo hipnoiitk,,
sterrjc da ste mogli
da im u grudi zabodete veliku iglu, da im
iasijt.rr. ,,rr., ili
.1" ih postavitc izmedu dve stolice..s.glavom na jcdn,,i :r srt,;,:rliln|1r,,k

,,,, .1r,,g.1 i
da im na stornak stavite r'rriki teret, nakon ricg:r
lri ,r,,,,r,.,
Zeli mogao da pride i cla im i5dupa po jednu
lil,,l,,,
rako bliZe.
i,
lrrrrrrir<c
111,rr,,.,';
ri. to
,,,t..r,t,,i1"
188
189
'f
Sls1gli sa
!u4!ninlljudirna
i druge n:rrodito zellaniilo

Ono 5to ie svc udcne doktore' pravnike
koii sam vei opisao' uspenadin
bil. j;, medutim, kada le Ekim Be]'na
redeno' po zavr5etku
Ukratko
;ô i; pogodi niihova'imena i godine'
bili zatrpani i
dZepovc'
prve seanse stno, pored toga 5to smo napunili
su nas Zene iz svih druitvenih

stotinama poziva n^ v"d"tti; o tome kako
slojeva gledale - ne treba ni da govonm'
te smo poito smo.z-aradili i
Seanse smo davali tri vederi"za redonl'
odmah otputovali kako biviSe novca nego sto nam ie bilo potrebno'
smo ttmekli dosadnim oboZlvaocima'
x
PJOTR KARPENKO
meni o7-ivelo razne uspornesarn pisao ovo poglavlie' koie ie u

Az-iii' asoci]ativnim putem sam se
ne na naSe ekspediciie i puiovania po
Dok
Evropliana o Aziii ima'

,"11o errarlog mi5lienia toie vecina
bez prekida Ziveo na zapadu i poito sam
Po5to sam petnaqst godina
""
tl"di-^ svih nacionalnosti' doSao
intô pritit . d" dodt* ko"t"kt t^

nikakvog
r"- a't zakliudka da u Evropi o Lzliiniko ni5ta neznî nema
poima.
t",'v.-eln"
velik, neotludi u Evropi i Americi misli da ie Aziia nekakav
Evropu' a koii nastaniuiu grupc
dredeni kontinent koii se nastavlia na
koii su se naili u naiboliu ruku polu-primitivnih naroda'
ori-l,iurrm,
pror,ozadesilitamoipodivliali'
.,
.,- rr,-^r- su spremnl
velidini imaiu vrlo neiasnu predstavu' Uvek
de !cAziiskikonti"f"""i
uporcd" r, .u'oP'kimzemliama i ne sumniaiu
s.tane nekoliko Evropa i da na
,-,".ri.Jr.o p.ostran ai t i tt njega moglo.da
duli ne samo Evropliani'
niemu Zive ditavi n"rodi ' lio1"t'i"kada nisu
nego ni sami Azijati'
mnog,e nauke kao
Medu ovim "divliadkim narodima" su, 5tavi5e,
prirodne nauke i tako dalie' bez
5to su na primer m.dlcit''' astrologiia'
odavno dostigle.takav
imaio mudrovanja i nipotettnini6;asn|e"|a'
tek
da ic
,."p"" r"*S.nr..', ttqiili
et'ropska ci vilizacrlamoZda mogla dostiii
za par stoleia.
biti posveieno Plotru Karpenku, mom priiateliu iz

t/a.ti"|tt* koii fe kasniie, ne samo po diplomi, vei i zahvaliuiudi
,uprtu..rirrt dostignuiima' postao istaknuti rudarski inZenier, a koii sada nije viSe medu Zivima".
Neka mu Bog podari Carstvo Nebesko!
Mislim da ie ako zclim da naslikam sve aspekte Karpcnkove individualnosti, a da pri tom ispunim i cili koii sam sebi u ovoi knjizi Plstavio, to jest da ditaocu pruZim poudan i zaista koristan materiial, biti dobro da ovo poglavlje podnem tako 5to iu opisati okolnosti u koiima se
nasa unutrasnJa bliskbst po prvi put iavila, a nakon toga ispridati nekoliko dogadaja sa iedne od.r"lih ekspediciia, tokom koie ie voljom sudbine doSlo i do nesreie koja ie prouzrokovala niegovu preranu smrt'
NaSe blisko prijateljstvo je zapodelo ios dok smo bili dedaci. Dogadaj o kom je red iu opisati Sto god mogu detaliniie, utoliko pre- 5to on
1ftvo
de poglavtie
veoma dobro moZe da osvctli i neke opSte aspekte psihe nestasnih deda-
ka od kojih bi neki kad odrastu mogli postati izuzetni ljudi'

u to vreme smo ziveli u Karsu, a ia sam bio medu dedacirna koii su
pevali u horu voine saborne crkve.

Pre svega moram da kaZem da sam tada, poSto ie nl<li nlstlvnik Bogadevski bio napustio Kars, a moi prvi uditeli kanonil< I]or5 otiSao na
l9l
190
.T
r
Susreti sa lzuzetnim Ljudina
PJOTR KARPENKO
odsuswo zbog bolesti, bio liSen ove dvoiice liudi koii su za mene bili
istinski autoriteri; a po5to ie i u moioi porodici bilo redi o mogu6nosti
da se ubrzo vratim u Aleksandropolj, nisam viSe Zeleo da ostanem u
Karsu i podeo sam da razmisliam o odlasku u Tif-lis, ier sarn vci dugo
sanjao trtome cla pristupim tamolnjem takozvanom Arhidakonovom
horu 5to su mi desto predlagali i sto ie laskalo mom mladaladkorn sa-
Medu nama se razvil. prijateljstvo, i ja sam se i ne primetivii r'irr

zaljubio' Izgledalo je da ni one prema meni nije ravnodus.a. Ur<rrrr k.,
medu nama je u ti5ini zapo(ela romansa.
oyu kuiu je dola-zio jo5 jedan od mojih drugova, sin artiIjcriisk.g
-. .U
oficira' I on je kao i mi kod kuie udio da bi se upislo u neku ikrirr, prir,r
ga.u kaderski korpus nisu primili, jer je ustanovljeno da jc .:rgluv rr,r
moliubliu.
U ouom periodu rnog Zivota, kad su takvi snovi jo5 uvek predstavljali teZiSte moie ios nedovolino razviiene misaone sposobnosti, jednog iutra ni je zurno prisao iedan od dlanova hora voinc saborne crkve,
nekakav vojni sluZbenik koii se sa mnolTr spriiateliio samo zato sto sam
mu povremcno donosio dobre cigarete, za koie moram da priznam da
samih kriSom maZnjavao iz uiakove rabakere. sav zadihan mi ie saopStio da je sludajno duo razgovor iznedu komandanta tvrdave, generala
Fadejeva, i Sefa koniidke policiie. Razgovor se ticao hapienia i unakr-
iedno uvo.
i" bio Pjotr Karpenko. I on je bio zaliubljen u malu lljauzovu, r i

mi se, bila ljuba'joj
zna jer joj je desto donosio cveie i slatki5e, a prema meni zbog
tog" Sto
sam l9p9 svirao na gitari i bio vest u izmi5ljanju mustri t^ rrtJn "^^r^mice, koje je ona volela da veze i da kasnije prida da ih je izmislila
sama.
To
se odigledno i on dopadao. Prema njemu je, dini
"lako smo obojica

bili zaljubljeni u isru devoidicu i medu nama se. malo-pomalo, da tako kaZem podela da raspramsava suparnidka rjubomora.
Jednom sam nakon vedernja u sabornoj crkvi, na kome je bila pri_

sutna i ova srcolomka, izmisrio neki prihvatlj. izgovor i ubedio
horo.
yo{9 da mi dopusti da malo ranije odim, po5to sari Zeleo da je sadekam
kad budc izaSla i da je ispritim kuii.
Na izlasku iz crkve sam se naiao licem u lice sa svoiim suparnikom.
Mada je uzajamna mri.njabesnela u nama, naju .,damu" smo do
kuie
ispratili kao viteSki kavaljeri. posto smo se od nie rastali nisam, medutim, mogao viSe da se obuzdar.am, pa sam ,^pJ,tronekakvu svadu i
na
kraju ga dobro izrrrlario.
Uvede nakon ove tude sam, kao i obidno, sa nekim svojim drugovi_
ma otisao na zvonik Saborne crkve. U to vreme u porti ove
crkv"e job
uvek nije.bilo pravog zvonika. On se tek gradio
su visila u pri,
snog ispirivania nekoliko osoba dovedenih u vezu sa af-erom na poligogadania, i u niemu ]e kao iedno od sumnjivih
nu ia aitiljerijskc
'eZbe
bilo spornenuto i moie ime.
ova novost me ie veoma uzbudila, jer sam na savesti imao ncKto

vez no za taj poligor-za gadanie, pa sam u Zelii da izbegnem nepriirtnosti resio da'ne oklevam, nego da vei sutradan krenem u Kars'
BaK
taj dogadaj na poligonu zagadanie, koji je doprineo da
se
u mo-
zbog koga sam tako
joj psihi ,woii f"kto. ia nastanak griZe savesti,

zurno orpurovao, predsravliao ie uzrok mog priiateliswa sa Piotrorn
Karpenkom
U to ur"-. sam imao izvestan broi priiatelia svojih godina' kao r
druge, koii su bili znatno stariji. Medu ovim prvima ie bioi rydan prija
tan iedak, sin proizvodada votke. Ime mu je bilo Rjauzov ili Riaizov, viIe se ne seiam. iesto me je pozivao svoioi kuii, a ponekad bih navratio i
^,uon
vremenoj drvenoj konstrukciji sa visokim krovom,
vise narik n" rr.k"kvu oktagonalnu strazarsku kuiicu. prostor izmedu krova i
greda na
kojima su visila zvona postao je na5 "klub", u kome srno se go,?uo
,u"kodncvno sastajali i sedeii na gredanra ili na uskor'ispustu-duZ
zidova
pod krovorn p,usili' pridali viceve, pa dak i udiri. I{rsnijL, kada je zavrsen
karneni zvonik i kada su u niega okadena zvon,r,.v,ri'llrivrcr.eni je
ru_
ska vlada.poklonila grdkojcrkvi, koja je tada lril;r
ir izgraclnji, idini
i.i
mi se da je ramo i dalje nastavio da sluZi kao z.vorrik.
Pored redovnih dlanova ovog naseg klulxr, t:,r r, s:r l r z;rrt.l<r, i
sv'g
prijatelja Peiu iz Aleksandropolia, kojiie u I{rrrs (roi;r, ,(.r(()rr(. .
rx)sU-
nePozvan.
Roditelii su ga dosta tazmazili.Imao !e posebnu sobu u kojoi-smo

na miru mogli da udimo, a na pisaiem stolu mu se gotovo uvek nalazio
pun tanjir sieZih piro5ki od lisnatog testa, koie sam veom.a. voleo' Jo5
vaLnijeje,medurim, moZda bilo to Sto ie imao sestru od svoiih dvanaest

ili trinaest godina, koja ie desto ulazila u niegovu sobu kada sam ia bio
kod njega.
rsz
r93
.l
*''|#a'd*@'s
PJOTR KARPENK()
tu. On e bio sin Kcrenskog, poitanskog inspektor:r koii je kasniie kao

oficir pogir-ruo u rusko-japanskom raru. Ju ie bio i iedan dedak iz grdke
detvrtl Karsa, korne je nadimak bio Feki, a pravo ime Korhanidi, i koii
f
je kasnije posrao autor brojnih Skolskih udZbenika. on ie od ku6e doneo doma6u grdku alvu, kao poklon koii je niegova tctka poslala nama,
dedacima iziora diie pevanie ie desto znalo da ie dirne do dubine duse.
Sedcli srno, ieli aivu, puSili i iaskali' Ubrzo nakon toga stigao ie i
Piotr Karpenko, sa zavojem na oku i pra6en jo5 dvojicom ruskih dedaka
koii nisu bili dlanovi kluba. PriSao mi je i zahtevao obiaSnjenje za to sto
sam ga prethodnog dana uvredio. PoSto ie bio od onih dedaka koii ditaie poduZi
i" pri"o poezlje i vole visokoparno da se iz-reLavaiu, odrLao
"na
ovorn sveru
govor, koji je naglo zavrlio kategoridnom izlavorn da
iema mesta ," .", oboiicu; stoga iedan od nas mora da umre'"
PoSto sam duo ovu bombastidnu tiradu, poZeleo sam da rnu tu gluodmah izbijem iz gleve.Ali, kada su rnoii priiatelii podeli sa mnom
post
^da
se prepiru i da wrde da svoje sporove na takav nadin reSavaiu samo
Ijucli koje jos nije dotakla savremena civilizaciia, kao 5to su na primer
Kurdi, aoi. tn liucti od ugleda pribegavali drugirn mctodama, moj ponos je podeo da se budi, pa sam kako me ne binazvaltneobrazovanim
,l"rrr"ii.orn uSao u ozbiljnu raspravu o ovom dogadaiu'
ili
Nakon poduZe rasprave, koju smo nazvalidebatom' tokom koie se

ispostavilo ia je nekoliko prisutnih dedaka na moioi strani, a nekoliko
u
ie ova debata povremeno prerastala
jedni
druge
pobacada
dotle
skoro
nas
i
dovela
zaglusuju6u ilernjavu
*J s v.ha zvonika - odludeno ie da moramo da se borimo u dvoboiu'
Tir se, medutim, iavilo pitanje kako nabaviti oruZie? Ni rnadevi ni
piStolji se nigde nisu mogli pronaii, i situaciia se veoma zakomplikovai". Sve na5e imocije, koie su prerhodnog trenutka dostigle krainiu granicu uzbudenja, sada su se usredsredile na to kako pronaii izlazizove
,-ra stra.ri moga rivala
pri demu
te5ko6e.
U ovom dru5tvancetu se nalazio i iedan moi priiatelj, dedak po imenu Tirrhaninov, koii ]e imao veoma piskav glas i koga smo svi smatrali
vrlo sme5nim. Dok smo sedeli i razmisliali 5ta da se radi, iznenadaieza'
cvrkurao i uzviknuo: 'Ako je teSko nabaviti pi5tolj, lako ie nabaviti
top'"
svi su se nasmeiali, kao 5ro smo obidno i dinili na svc
194
5to bi on rekao.
"Cernu
se
smejcte, llrr-l:rlc icclncl" Llz.\,ratio je on. "sasvirn ic lrrogrr
ie da se u ovu svrhu iskoristi rrP. Rlstoji samo jedan problerr.r. ()tllrrr*ili

stc da jedan ocl vas dvoiicc .x)ra umreti, ali u dvoboju topovi.r;r
ic s:rsvim mnguic da poginetc ob<ljica. Ako prisranete da se izloi.itt:r:rln,orrr
riziku, niSta lakle nego sprovesri ovu moju zarnisao"
Njegov predlog se sastojao u tonte da olrojica odenro do poligonl
za artilieriisko gadanje na konre su se odrZavale veZbe, da leg.crl. i srrkrijemo se negde izmedu topova i mera i da sadekamo da vidimo strr
narn je sudbina namenila. Onaj koga granara sludajno pogodi biic raj
konrc nije bilo sudcno da preZir,i.
Poligon za artiljerijsko gadanje smo svi veoma dobro poznavali. Nalazio sc u blizini, u brdima koja su okruzivala grad. To jc bilo prilidno veliko z.ernljiSte, povrSi'c od Sest do dcvet kvadratnih milja, kojern jc u odredeno rlclba godinc u vrcnre klrcla su se odrZavale veZbe gadanja prisnrp
bio strogo zabranjer-r i koje je sa svih strana bilo dobro duvano.
thrno snro, na n2rgovor dvojicc starijih dcdaka, Denisenka i Ajvaz-ova, I<oji su za nas predstaviiali odredeni auroritet, odlazili desro,
uglarrnorn noiu, isakupljati, odnosno boljc redeno krali bakarne delove
upotreblf enih granata i kornade olova koji su nakon eksplozije granare
ostajali da le7.e razbacani unaokolo i koje sm. kasnije za dobre pare prodavali na kilo.
l4ada
je sal<upljanje osraraka granara bilo srrogo zabranjeno, o pro-
govorim, ronam jc ipak polazilo za rukom, zahvaljuiuii mcsedini i onim trenucima kad:r su straZari bili rnanie budni.
Rcz.ultat novc debare o 'lirrhanovljevom p."ilog,, predsravljale je
kategoridna odluka svih prisutnih da se plan oswari ve6 sutradan.
daf i da i ne
"Sekundanti", koji su sa rnojc srrane bili Kercnski i Korhanicli,
a sa
strane mog suparnika dvoiica nepoznatih dedaka kole ie sa sobom do_

veo, odredili su da na artiljerijski poligon odemo rano ujurro, pre nego
5to gadanje zapodne, i da na otprilike sto jardi .d *rcra leg.cmo na izvcsnoj medusobnoj udaljenosti, u neku veliku ruptr ocl gr:rir;rtc u kojoj niko neie mo6i da nas vidi, te da tamo ostanenlo svc cLr srrrrrrrrl<a- onaj ko
tada joi uvck bude bio Ziv, moZe da napusti p.lig,rr i il;r itlc gcrc rnu je
volja.
Sekundanti su takode odludili da i sami ditrrvog,l:rr rrr ( )s(:r r l r l rr lrliz.ilri Poligona, nl olralalrra rckc Klrs Cai, i da n,rs rrr',.,'..r),)lr';r7( rr rr:r(irn
s lzutrnio
l,judimr
xaxr't{K'
rupam, i konsraruju re?-u1,1:.d'.b:i1'1!",.:d".i da ncko od nas dvojiovde ii uzgrcd naponrcnuti da mislim da se u meni zahvaljuj,,ri
ce;ili pakobojica, bude ozbilinofanjen, onide preduzeti sve Ito jePoupravo ovom doFdaju-iz nrladosri po prvr puriavilo jedno svojsrvo
trebno; ako se ispostavi da smo poginuli rasiride pri6u da smo, ne znafoj.je t<"."i;e, z"rt'uar;u;'ti
i.j.*, r..;e su na menc vriiti
oa sakuPliamo bakar i
"".r""1''i*;'rl"*rlli oblik _ svoisn
birj
ic
ros
dan;
da
noi-,rno *,pituni r;,ai, p"p.;-rr"
iuci
sal,ikl:],,.'l:.p.:l]g"'
*Kl,d.i'ffi,1,1X*:'|i:;T[:H,'*:?L;aisnabdeveniza,i- meicspreravaroda iud"i. L*.;*'i";.'zi"omim pir.r.lin,,,d r,';'rj,.
Surnti
pJ'rr
k,
homhrane,rr'pit'ikaKarsiai.ikdasmostig,isekundantisunama,
gdeje
vr:rt
ili
na
obalu
roga
se
nalon
ndanci
su
* alo legao u svoiu rupu. Seku
pecaniem
prekraiivali
reke i pridruZiti ostalima koji su vreme
Dotad je sve ioi uvek izgledalo kao lala,.ali kada ie pucnjava zapoi
aela Salu je-odnodavo Ne znam kakva su.bila subiktivna iskuswa
mentalne asociiacije moga protivnika i kojim redom su se iavliali' ali
znam Sta se od samog pottka gadanja odviislo u meni Onog 5to sam
iskusio i osetio kada su granate zapotele da lete i da mi eksplodiraju iznad glave secam se kao da je bilojule
Jj --r.^- ",,"-inran?irc.
dvoiici supamika, deli nas do hmne i odveli nas do poligona,
"...y^fi:f",'ffiH.Til:,":l""Tll#',.,:.'"#i#,::.'ff:'#:
sv'kog trenuF
mi eini
jih misii uvecali do rakvog stupnia.
da
se
da sam
iq:"ilr;:::J:l[:?rilllll'fT:i'".fii:xTffj:'ff:H]:J:il
ievala de ne zanoseii sei
a"p'S.rireia, rrra"-
obmanut razumem
".
s"'
; li"i-m.' p.l.rri
N.
augo;;;;;;;
mogu samo da
'..,'i..loriko
";k"".,,""ru:
kazem da nas vrhovni i nd*;iti;;;.p;"
,,"-e, ovogputa, kaoi
uvek i u svemu, nic propusrilo ia u;ini svoie, te sam poaeo potako da se
*.; iao';"f I g.-li;"i""',.p.,a r rasprskavanle gra",";r,"",- \rruhove
rugih i da
se
',
nata nada mnom.
Malo-pomalo, muane misli o romc kako bih Zatosno mogao da zapoielesu da isdczavaju. Madajegadanje, kao i obiino, 6ilo podc-
:.iim
$:;::i:Jf#jT:fji:nltgli"*n;ni*;;;
Ni*,n .'g"-. a,
nisra scm
po:ro
da
mimo tezim.
'Ei";-ti:,::;i:"i:":.",1"i::;;:TJifi:irit1*H:"i*'""J;.- ffiffifffi:x.,.".Ti,::-;,?j..:;'3j***;*:
sopuvidanie
t,lo
bivalo
be", koje je iz dasa u das
sv iade,
i iasno
da sam
sNenom glupoldu sebedoveo u siru:ciiu u kojoimije Pretila skoro siglrau pr;pait, ier mi se u tom trenurku Einilo da ie moje smrt neiz-
heina.
Instinktivni strah koji sam Pri suodavanju sa ovom neizbeznosdu

osetio je u tolikoi mri obuzeo aitavo moje bi6e' da ie izgledalo kao da
diava swamost koia me je olautivala nstaje, ostavljajuii samo nesa
vLadivi, goli
uZas.
Sedin se da sam poku5avao da se sto vise skupim i da:" nekako sakrijem iza ruba rupe, kao i da sam pokulavao da nista ne lujem i ni o temu ne razmisljam.
.^-.:^r^:- r-r"-.".r-!,,i,,_
Drhtanje koje mi je obuzelo iitavo telo dostiglo je takav zastrasuiuct intenziteida se dinito kao da svako tkivo vibrira samo za sebe;uprkos
grmliavini copova jasno sam auo kal'o mi srce luPa, a zubi su micvokoiali s iar<vom iesdnom da je izgtedrlo kao da iese svxkogiasa Polomiti
196
r deJle
banodmor. Ne znam kolit o sa- aug;

-'- - ,r; kada sam
vei je bilo vede i sve je btl.;i;;."- "p;uao,
k"a,
*- *.*'i-."r1'Jiolyr.no
se
probudio
se na
ovom
"togtega
mcstu nalazim, najpre sam sebes velikom"t,r",io
radosdu
uverio dasam ziv
zdrav,
itekkadajeovomo;".goi"titnoz;ouoU"womalopopustitopo-
se piisedam i J*! a*g,

i a" za njega osetam za' ;;r;iiz svoj
brinurosr. sroga sam, posto sam selzvlkao
rup i dobro pogledao unaokolo, otiSao sam do mesta na kome
on
t."l"t"
a" l ra.l
ie
Kada samvidco kako nep'-iJ"" f
*sc uplasio, made
"ffir*-a" ,.rspro; ali kada sam
sam istovremeno bio i sko'o
ieo sam da
;"
""""i"ig.ri".izgubio gluvrr,
mu na nozi iznenada spazio krv,
sasvinsan
a svr mrinja
ko,u_srm toga dana osedao preobrazila se u s.r7r ticDic. sr stri hom
nisra
oa
i"og loo;i."- p;"
^"nJisam ria puzim

neprimeeen.
irema
p";;;;;,
nj.i"",';""it ou".
, ,,",,J yti,sr ir i iiv,,r

i u"r1" ,,:,sr,)t(t:i ,i,r ,,srxncn,
'ieo
t97
PJOTR KARPENKO
nasme5io u meni se nesto pokrcnulo i preplavili su me kaianie i sazalicnje. Od tog trenutka sam prcma njemu podeo da gaiim oseianf:r kao
na sve eei kada su do mene' puze6i

U tom poloZaiu sam se nalazio
Karpenka'
l<ako dudno sledam
tiri, stigli' sekundanti'
t'itsJuoi noz-i' osetili su
P;;;;;;p"zili
pr'im"'tili tttv t"
koji 1e leZao opruZen' ';;;;; 'u
a o goa',"
a
" :l:: :kil ? # i: l,'.t:'ffi l,i:'1ffi :m:[i:;
^',!
zaleplieni za zemllu.t P
da 1e mrtav'. .
uko'
a" tl fiu prilidno sigurni
iz te ukoee,lok
j"i".llTlii',i sve
",,o dok nas
prema rodenom bratu.

Pacijenta smo odneli kuii, a njegovoi smo porodici obiasnili da sc
dok smo idu6i na pecanje prelazili iarugu odronio nekakav kamen koii
je pao i povredio mu nogu.
' Niegovi roditelii su u nabu pridu poverovali, a meni su dozvolili rln
sve dok se ne oporavi svako vede provedem pokrai niega' Tokorn tih dana, dok le io5 uvek bio slab ileLao,ia sam se o niemu brinuo kao neZan
brat, i tako je, dok smo razgovarali o svemu i svademu, zapodelo na5e
blisko prilateliswo.
5to se tiie liubavi prema naSoj "dami", zbog koie se sve ovo i dogodilo, to oseianieie iznenada isparilo i iz Karpenka i iz mene.
Ubrzo po5to se oporavio roditelii su ga odveli u Rusiiu, gde je kasnije poloZio ispite i upisao se u nekakvu tehnidku Skolu'
*i;
it"u" grupa ie
";;;* t<utto nam ie kasniie oblasnio' poSto se tzvega
nosti niie trgao Keren'tti'
nr,tpci u i{arpenka zrboleo
e
;:,;;;;;iou/1,,
poloZal i primetto
Ji;;"#d kako bi promenio
i spusta P::-:
kaputa ravnomerno diZe
::ltl'
da se ivica Karpenkovog
sve gotovo vlcucl
nas
sno vreme nalazio "

je zuli, pa se nagao
vukao bliZe
uut'io
obavestio'
'"
iioufi '"itt" aise' o iemu
ie
primakli
s istog dasa i sami
ne sflto
snlo se
---^ r^xl; sebi' pa
Odmah smo Ponovo doSli "ohi

K^rp""f,l, i"o:::tjda,padasmo' kao
blize i odmah ru, u d1
da se radi' Iznenada
5ia
t*p'J"f1amo
u
drugima
iuii iedni
"e
napravili sedi3te i na niemu
po nekom O"t"t"cl* 'p*'"t-*u'-oA "tttu
i tamo, posto
ru.evina stare fabrike cigala
t"zui i Karpenka
nekakav improvizovatti
smo od svog odela ""p'"tiifi
ranu' Ispostavilo se da ie
poloZttt
zurno
mestu'
""
noga' i to ne na opasnom
Srapnelom ,n*o o*'Z"uta iedna
nije znao 3ta da
niko
i
poSto
Uio
l lesrlesti
PoSto 1" f"'ptt'ttoia"il"
naSeg poznenika'
gtad da.doved" ltattog
nas
od
tt;;i;;;
racii, iedan
crkve' dok su
saborne
dlan hora
po.."t^'l.il;;l*ii"o*t"
hirurskog
ostali ranu oprali i nekako le Prevlll'
dezal^' *t:t::'11ru ob-
J;;;;i'r,'og
Nakon ovog dogadaia Karpenka nekoliko godina nisam video, ali
*,?.*X;;i,","IilJiil
smo se redovno dopisivali i uvek sam od njega na svoi imendan i rodendan dobijao dugadko pismo, koie je obidno podinialo detalinim opisivanjem njegovog spoljnjeg i unutralnieg Zivota, a nastavlialo se traT'e-
njem moga miSlf enia o dugom nizu pitania koia su ga zanimala, mahom
iz domena religije. Prvo ozbiljno odusevlieniezaideiekoie su nam bile
zajednidke kod njega se poiavilo sedam godina nakon dvoboia koii sam
"#::;;"T;Ct-,tiTo
opisao.
Kars
Jednog leta, dok je po5tanskom kodijom putovao na odmor u
Aleksandropoli,
- tamo u to vreme nije bilo Zeleznice - proSao ie i kroz
pa se po5to je duo da sam trenutno tamo zaustavio da me poseti. Tog lei" r"- bio oti5ao u Aleksandropoli kako bih, na miru i u samo6i, izveo
neke praktidne eksperimente vezane za pitania koia su me narodito zanimala, a koja su se ticala uticaia zvudnih vibraciia na razlidite tipove
u svolim
tUt'o
"
ie
'tig"o
sakupliali bakar' ne znaiuiida
doll'-o
J"trt
I
opasna
niie
iasnilida ]e tlo i"tialiJ'
da
iziavio ie
tos d^na biti gadan;'e';;;; l" Pttgl*."o't^nu e"ti1t"t
zaista' odmah
Pomoinik
hi'"t;it
1e'
t"5";;;"'';t;giuit\" t<tui'malo miri5liave
soli'
p"a*o
tt"1t;;pta?3t
disebi
dosao
zamolili da o ovome nikome
da-se
Karpenk"
ljudi, kao i na druge oblike Liiota.
smo' naravno'
HirurSkog pomoinika
na poligon za artilieriisko
prida,
ne
ier bi
u velike nevolie'
;;5;;;;'Ji"'i to 'u"t'"f;o "uililo
pogledom preiao ptttt"''t-uiiY 1
nasffi;;;:F':T:,.1^'"
- eir' ie doSao,i,.l;l'
kacl se, nakon
5* l;;;
K"'p"tko
ie
nego na ostaltma
fogled ztdt{zoduZe
1os
Onoga dana kada ie stigao poveo sam ga ne rrrdrtl<, i lrredloZio mu

da sa mnom pode u veliku Stalu koiu sam bio prcrvrlrio tt tlcl<tt vrstll vrlo originalne laboratorije i u koioi sam provodio svrtl<o polxrtlnc. ltazgledao je sve dime Sam tamo raspolagao i toliko sc zrtitt(t'r't'st)vilo zrl ()l1o
199
198
PJOTR KARPENKO
Susreti sa
lzuzetnim Ljudima
svolu poroda se, po5to u Karsu poseri

dime sam se bavio, da ie odrudio
ostao sa
leto
ditavo
po povratku ie gotovo
dicu, nakon tri dana u'nt'
d"t'-du" da vidi porodicu u Karsu'
nlnom' tek povreme"t tli-"i
"n naSe nedavno formirane grupe'
dlanova
Kraiem leta mi se nekoliko
sa namerorn da oba't-ragada za Isrinom, ptti't--tt"
" 4$:*:"oliu
presl3.nttl)",:uoi
Ani]u, staroi ]ermensko.l

ve izvesna iskopavanla u
po5to
puipridruZio i [(arpcnko' koii ie
p*i
ckspcdiciii nam se po
1e
ne-
nase grultc
PostePcno
raz'ittr dlanovirnr
;tiiil;;;;;i" " rtt"Lrtttisus:t nas
zanimala'
sve
;;;;;d"" u pitania koia
ot
ut"t,o u llusiiu' i r.skoro it 1:ll:.'
Po zavrsetku tk;tiit;;;t
ali
video'
nisam
tii godine
gl
plomu rudarskog it'z'eniera' Nakon !o-g"
koirtakt' Karpenko se toirno zahvali,,l"ei
"a:i"yi'l
istinom'
""rt'lipttp"ti
i'o a'ogi- dlanovima Tiaga(tzla
kom ovogpe.loa" aopiliuio
'
uft'ilil'.1'J;[lx#
iSao le sa nama
"'
]"
oo
"'o
";;ilk;-o"uitit'it1
.,l"
?t1 i "^ :?,:',*f-ii"T " ^''

ekspedicila po Aziii i Atiici'
il
p'
indi]kada smo nameravali da iz

Tokom iedne od ovih ekspediciia'
iz-akasniie
sto
ifi-utui"' dogodilo se ono ]e
ske oblasti Pu*i' p"it*o
velisa
suodili
Od samog podetka smo se
zvalo niegovu preranu smrt'
Ilimalala na nas
uz severozapadnu padinu
kim teSkoiama. Na usponu
obruSila-veli\a
strmog planinskogp:t-u:i"
se dok smo prolazili preko
i led' Uz mnogo naPora 1z,
tt.t:"g*
sneZna lavin"' ttol" t'ut'-jt
'u" 'ukoi"l"
;;.;;,r":::rr:iff*f
Silki:J""t":T:'":ti:?i:t';'fl*:
mogtt
5to smo brZe
strasffeni okultista'
drugi naS-vodid Karakir Kainu'

ve6 i vone samo dobrog priiatelia'
to""eiizgubili
Tako smo
" 'o1 dobro PoznaYa?:vu oblast'
veoma
dida koii ie
mai da ditav resion izmedu planinskog
Uzgred -o"* J" rtî'em
t"''" Himal"aia P*i"^]]ii']1',i:::t'ût
siva Hinduk"s i
na]impresivniiu od svih
nien od uskin rtr^'l"t'itoli 'Jrn"a"'outto '"1"'naSoiplaneti koie smo tona
tormaciia slidnog u"i"ftil""uftogporekla
vidimo. ove oblasti izgledaiu
d;;;;;;g
pu.ouffi"i-"iif.ilii.",a"
i zbun]uiunadinile na tako komplikovan
kao da su ih viSe
kroz niih
da
usudilo
bi
'ifl'1"-"t"t Uiet nika<la ne
kako se
kom svoiih
ii
nadin,
"f;;jil'ft"
vodida koii ic t:rk i

pronade put. Nakon ovog incidcrrta, koji nas ie liSio
poznaic svc
naiboljc
koji
doveka
m.du sopstverri- n"r,,,lln vaZio za
traZeii i'|ltt' t,t'

staze i bog^,. ovih kraieva, nekoliko dana smo lutali
ovog negostoliubivog mesta.
""Zai
nisu'imali mapu ili kompas?" bez sumnje 6c sc u'itrrti sv:rl<i
ditalac.
lrli zr
Kako da ne. Imali smo ih i viSe nego 5to nam ie bilo Potrcl)no'
putnike bi zapravo bila sreia kada ove takozvane maPc nenlrstenlcllrll
oblasti ne bi ni Postoiale.
da kaZe'
Geografske karte se, kako je moi prif ateli Jelov imao obidaj
a "mu"mudrost"'
znadi
Sto
,-r^ ,l"k^liuo- iez.iku zovu kormanupka,
;mentalni dokaz da e dva plus dva
f
drost,, na roln ieziku znadi sledeie:
sedatn i po, minus tri i ioS nesto rnalo"'
Po mom miSlieniu't i, k^d" ie red o koriSieniu savremenih,Slp"'

'Ako ZeliS da u
bilo krajnie korisno irzati se razborite izreke koia kaZe:
ma deniu uspe5, upitai icnu za savet i radi suprotno"'cilia iii

Isto je i u ouorn sludaiu: ako Zelite da stignete do odredenog
obtll:o.1" pro,la,l"te odrcdeni put' Pogledaite u mapu i krenite:
ste Zeleli'
gde
tamo
ba5
sti6i
6ete
da
tigu."l
p.Ju.rr, pa iete uvek biii
bve geografske karte ,u tttozd^ sasvim dobre za one savremcne liuni moae f<J|i ,'"a" u svoiim raclnim sobama i nemaiu ni vremena
mogusvim
o
da
pi5u
gu6nosti cla ma kuda otputuiu, a ipak rnoraju
su ove mape zaista odZir-,', pr-t,ou"r',iima i avaniu rama.Zitakve Iiude
fantalidne, ier im pruZaiu viSe slobodnog vremcna za izmiSljanie ovih

stidnih prida.
Dobr. mapc izvesnih lokaliteta moZda swarno postoie' ali ia.ditakivog svog Zivota medu svima sa koiima sam imao posla, od drevnih
z:malia'
raznih
mapa
topografskih
voinih
,1"!tin i^ ,u. do speciialnih
zaista
nisam naisao ni na iednu koja bi bila od praktidnc koristi kada ie
neophodna.Izvesnegeografskekartemogul.ltttnicirrrePovremenopo*oii d" se snadu u gusto naselienim podrudiinr., ;rli tli z.:rto u nenaseIjenim oblastima, kao sto ie na primer centrltlll't Az.iirr, otlllclsno tamo
ih
ga. ,r, najneophodnile, kao Sto sam vei rck1lo, rrrrilrolic' lri liilo da
tl:t'
iopSte ni nema. U niima ie stvarnost iskrivlicrr:r tlo :tpsttt
Trtlosnc:
Takve mape za swarne putnike imaiu nlrl<lg't' rrt'Po'Zt'lirlt'.i
Preipostavimo, na primer, da varrt ttt:t1t:t t,r',t'i tl:r lri tt:trt'tl.
posledice.
201
200
nog dana trebalo da preclete preko visoravni, gde nal'ltvno odekuiete da

ee biti hladno. Kada uvede pakuicte svoi prtliag, iz niega izdvaiate i vadite toplu ocleiu i drugo z-a zastitu od hladnoie. Po5to sve drugo zapa-
kujcte i natovarire na svoie rcrerne l.ivotinje - konie, jakove ili vei 5ta
imate - toplu odeiu stavliate na vrh, tako da bi vam kad vam z-atrcba
hilr pri rtrci.
gotovo uvek ispostavi da sutradan, uprkos onome Sto 1e

mapa pokazala, trtorate da idete kr<lz doline i niziie i da tamo, umcsto
hlainoee koju ste odekivali, vlada rakva vruiina da bukvalno morate da
svudete sve sa sebe. A poito tople stvari nisu kako treba zapakovalle rri
privezane za lcda T.ivotinia. one sve vremc klize i pomeraiu se, trzne Iniiavajuii ne satno teretne Zivotinje ve6 i same putnikc. A sta znadi morati da se prepakuiei tokom Puta zna samo onai ko je to bar iednom radio
na put;va;ju kroz planine, koje traie po ditav bogovetni dan'
A onda
se
Naravno da na putovanjinia koia
sa nel<im
politidkim ciljem orga-
nizuje ova ili ona Vlada, ili pak na putovaniimzr koia finansira nekakva
bankareva udovica, vatrena teozofkinia, moZe da se unajmi koliko god
ho6ere nosada koji ie sve pakovati i prepakovati. Pravi putnik, medrtrim, sve mora da uradi sam, a Eak i kad bi imao sluge ne bi rnogao a da
im ne pomogne, jer je normalnom doveku usred neda6a koie putovanic
sa sobom nosi te5ko da dokono posmatra tude napore'
ove savremene mape su takve kakve su odigledno stoga 5to se izra-
osvedoiio.
duiu pomodu rnetoda o koiima sam iednom prilikom i lidno
'ltrie bilo kacla sam sa io5 nekoliko dlanova naSe grupe -fragada za Isti-
nom putovao kroz Pamir, pokrai vrha Alcksandra III. [J to vreme je u

Stab geometara iz vojnog toiednoj dolini blizu ovoga vrha bio smesten
geometar ie bio izvesni puGlavni
Turkestana.
odeljenja
pogralskog
i zbog toga smo niihov
druStva,
iz
na5eg
nekog
prijateli
loinik, dobar
logor narodito posetili.
Ovaj je pukovnik uz sebe, kao pomo6nike' imao nekoliko mladih
niZih oficira. Oni su nas veoma radosno pozdravili, budu6i da su vei
nekoliko meseci Ziveli na mestima gde iedva da se i na stotine milja rnogla na6i po neka Ziva dusa. S niima srno ostali tri dana, u narneri da se u
niihovim Satorima dobro odmorimo.
Kada smo podeli da se sprema mo za odlazak jeclan od mladih oflcije
zamolio za dozvolu da krene s nama, jer ie morao da napravi geora
202
;.";; ;.*
n.r" udar j cnog dv" 0""^

;
1"u"
smo i mi iSli. Sa sobom je, kao pomoi, poveo i dva redova.
u izvesnoj dolini naiih smo na logoi nomada, Kara-Kirgizrr i rr'rr,
.-.
stili se
u razgovor. Oficir-kojile sa nama bio takodclc govor.io
: "ii-_"
njihov jezik.Jedan
od ovih Kara-Kirgiza bio je stariji i otigrJ.rri r iskrrsan dovek. Oficir, jedan od mojih drugova i ja smo
orrog Ii,,.._l(ir.uiz,r
zarnolili da sa nama podeli nas obrok, u nadi da bismo mirgri
i.rari r<'ri,
sti od njegovog poznavanja ovih krajeva i od njega izvuii
lnakvc infirrmacije kakve su nam bile potrebne.
Jeli smo t razgovarali. Bili smo poneli meiine pune odlidn e kaaurnre, a oficir je kod sebe imao i votke, koju je
kupio u T"sk..rt,, i koju ovi
nomadi veoma vole, n:rrodito kad niko od njihlvih ne vidi
ita piju. Na_
livajuii votku, Kara-Kirgiz nam jc dao mnoge nagoveitaje o
ovim obla_
stirna i ukazao nam gdc bi se mogla naii iivesna inreresantna
o;;;;
;;:,,: r,.:
mesra.
Pokazajuii na vednim snegom prekrivenu planinu koja

nam ie vei bila
poznara reka<l je: "Vidite onaj tamo vrh? Fa, atno izanjega
se nalazi
ovo,...l ono... a ru je takode iduvena Iskanderoya peiina.;6fi.ir].
ru"
ovo skicirao na papiru, a uzgred budi redeno, umeo
ie dosta dobro da
crta.
Kad srno
zavrsili sa jerom i kada se Kara-Kirgiz vrario u svoj logor,

pogledao sam crteZ koji je.oficir napravio i primerio da
sve o demu jc
nomad qouglln nije smestio iza planine, kakt nam je
ovaj govorio, vei
nje. Ukazao sam mu na io i ispostavilo se ia je ofi".l,
poUrt
i:pt:d
"iza" "ispred", jer su na jeziku o kom
"o
se
radi
ou.iu"
reti',
bou_ti i
.i
gorovo
iste, pa:"k9-," ko jezik ne poznaje dobro mogu zvudati
?lu-t.xl
sasvim jednako, narodito kada se izgovaraju brzo i zajedno
ia drugim
rcdima.
Kada sam svc to objasnio oficiru, on je rekao samo ,,Ma,
davo da ga
nosil " i zatvorio svoj blok za skiciranje. irtao jc
gorovo t.i s"t" i n"."uno da nije Zeleo da sve ro radi jo. jcdanput, urolik.
pre Sto smo se vei
spremili da krenemo.
, . S.iSy.1" sam da je ta skica u geografsku kartrr l<:rsni.jc unua bab ona_
k: k".k" j..l-.,.ficir napravio. Kasnije 6e i itar.rrpar, l<oii r iovirn
l<rajcvima
nikad nije bio' svc to da.smesti na strani pra.irr. srrP*rrrr.j
.,.1 ,r,-,c ua
kojoj se zaista nalazi, a nai putnik ie, naravr,,r, ,it.r<ivrrri (r:r
r(. srvrrri rimo i nade. Gotovo 6ez.izuzetaka, sve 5to jc vcz:rlr,r 't.u
r.t.r,:rtrrr rirr rrr:r':r
PJOTR KARPENKO
S1q9!i
s1
lzurytl4m
Ljq{ lma
nirla]o da se iznenadite ako se

ne
odviia se na ovai nadin' Stoga
13Ua
naspram neke od
da Je pribliZavate reci nadete
kada vam m^pu ut
""'1"
"prekrasnih kieri G' Himala]a"'
nekoliko dana
Tako smo, dakle' nastavilida
l"t"T::-t,X:1fl:t"11
tfi: ;il;
lJ;rt
ffi ;; "'""-" "'r'" :: 3:T"'l1t"T"::'1' *lil

; ;:
ffi
..
"o
Jffiytt"; ''
kole' naroctt?_*
[:i":Xi1ffi
iil
im pali 5aka, i koie su uz velike
tr
ih
da bi i;
:::l i[::#
it ]:,Y:
ewarali u robove,
cert-T:,?:ll"Lqlnih
ntemena trampili
ni#l)Tilliffi ;;;i';t"ki-oitot'"t-Lf',:i'::":l?**l
devoiku' naravno tapuske ili naprosto
za
::'il:;;,';;;;"'"ilr -'a"l
robiniu
,. smo i: do
r^ :^r-a -oxine
i odludili da
iedne redice ^.*d.ili
Idu6i od msta do mesta' stigli
odveio ko""9"o mora nekuda da nas
sledimo nien tok, sma;aîJda
oblast
e
li nas odvesti na sever ili iug' poSto
de. Nismo znali dak ni hoie
t f.";t; smo se nalazilibila vododelnica'
poobale ove reke' ali one su ubrzo
Dok god ,-o *ogti 'itdiii smo
t"ko cla smo odluiili da idemo
stale iako strme i tkti; ""p;;;odtt"'
kode
kroz samo redno korito'

od nekoriko milia, a vei ie posraio
Na ovai nadin nisrlo presli vise
do tov9dory broinih pritoka' narasta
da reiica, p'"f fi"fi"""
odigledno
likog nivoa d^
nemoguie' Morali
i' d'li';;;;;:,;f e razmislimo
l::ikorita
kako da nastavtmo'
d" o'uitltto
smo da se zaustavrmo'i
pokoliemo sve koze koie smo
da
Nakon duge'"'p'"ut smo odludili
burdijuke' koie bismo
napravirno
niihovih koZa
sa sobom vodili, da od
tpr* i da tako otplovimo dalieniz
mogli da naduvamo t;#;;'"

reku.
nesmo odabrali zgodno mesto
Za sprovodenie ovog na5eg plana
i
opasnosti'
svake
od
niogli da se branimo
gat
daleko od reke,
';oi"ko
tu smo Podigli svoi logor'
za taidan
Po5to smo t"t""Jiili'a' ie
vei
suviSe kasno da se ma sta
na
nakon 5to smo vatru zapalili
p"
smo
"".o
tegli da.spavamo' naravno posto
i;G;$i.;i""ei" ""itraii'i
koii i! se ditave noii smenjivati'
svoie
't"z"re
dana udinili sa dopuStenjem
prva swar nrr" ,*,
""r.i.rog
liudi tako da upravo odgokao i kod svih savremenih
ios uradi, podigli
ilil;;rur.ali
t*;;;;;'
vara zahtevima pakla, bila !e da pobiiemo sve koze, koie smo io5 clrrn r:r-
niie smatrali za svoje iskrene priiatelje i saveznike u prevaz.ilaZcrrirr tt'Skoia ovoga putovania.
Nakon ove paZnje vredne hriS6ansko-muslimanske manifcstrrciic
jedan od nas je meso zapodeo da sede, kako bismo ga ispekli i Iriirnc Ir:rpunili neke o dkoLa;neki su podeli da pripremafuburdijuke i da ih ntthrvavaiu. Drugi su uplitali i obradivali kozija creva da bisnro od niih rrlpravili uZad kojim iemo povezati splav i za r\ega pridvrstiti burdt1ukc'
dok su treii, medu kojima sam bio i ja, uzeli sekire i zapodeli da traZe
wrdo drvo pogodno za splav.
U toi potrazi smo se prilidno udaliili od logora. taZili smo pravo
drvo kole u ovim krajevima nazivaju karaga(, i vlaknastu brezu. Od
sveg drveta koje se u okolini moglo na6i samo su ove dve vrste, po naSem mi5lieniu, bile dovoljno dvrste da izdrZe sudare sa stenama i kamenjem u uskim tesnacima i na brzacima.
U blizini na5eg logora su rasle uglavnom smokve, i druge vrste drveta koje nisu bile dovoljno dvrste z ono 5to nam ie trebalo' Dok smo
tako iSli i ispitivali drve6e, iznenada smo ugledali kako na zemlji sedi
dovek iz iednog ovdabnieg plemena. PoSto smo se posavetovali medu
sobom, odludili smo da odemo do njega i da ga upitamo gde se moZe
pronaii drveie kakvo smo traLili. Kada smo priSli bliZe, videli smo da je
odeven u rite, a po njegovom licu smo zakliudili da ie neka vrstaez-ezuna,t)!ffana, to jest dovek koji radi na sebi radi spasenia svoje du5e, odnosno 5to bi Evropliani rekli, fakir.
Po5to sam vei upotrebio red "fakir", mislim da nije suvi5no da napravim malu digresiju kako bih bacio ne5to svetlosti na ovu duvenu
red. To je, zaista, jedna od praznih redi koie, zbog netadnogzna(enia
koje im se pridaie, narodito u novije vreme, automatski deluje na sve savremene Evropljane i postale su iedan od glavnih uzroka progresivnog
smaniivanja njihovih misaonih sposobnosti.
Mada red "f-akir" u onom znadenju kole ioi se u Evropi pridaie u
Aziji nije pozn ta, ta ista red se ipak gotovo svuda koristi. Red "fakir",
ili ispravnije Jakhr,ima svoi koren u turkomanskoj rcdi koja znadi "prosjak", i medu gotovo svim azijskim narodima diii iczici vtrl<rr poreklo od
drevnog turkomanskog ova je red do na5ih darra tilrspclrr u z.rraicnju
"varalica", odnosno "prevarant".
savesti; izopadene
205
204

PJOTR KARPENKO
Ovi narodi, zapravo, da bi izrazili znadenie "varalica", odnosno

"prevarant", koriste dve redi, obe poreklom iz starog turkomanskog.
Jedna od njih je "f'akir", druga je lurie. Prva se koristi za varalicu, odnosno prevaranta koji se prevarom sluZi da bi druge iskoristio oslaniairrii
se na njihovu poboZnost, dok se druga upotrebliava za onoga ko naprosto iskoriStava njihovu glupost. Imenorn lurie se, uzgrcd budi redeno
naz.ivaju i svi Cigani, bilo kao narod, bilo kao poiedinac.
Uop5te govoreii, Cigana ima medu svim drugim narodima i oni
svuda vode nomadski Zivot. Bave sc uglavnom trgovinom konjima, krparenjem, pevanjem na proslavama, gataniem i slidnim aktivnostima.
Svoie logore obidno podiZu u blizini naseljenih mesta i varaju naivne
gradane i seljake svakakvim smicalicama. Stoga se ret lurie, koia oznadava ciganski narod, u Aziji odavno koristi za svakoga ko je varalica' odnosno prevarant, bez obzita na to kome narodu pripada.
Da bi se prenelo znadenie koje Evropliani pogrebno pripisuiu redi
"f-akir" u Aziji se koristi nekoliko rcdi, medu koiima je u naj5iroj upotr ebi ez- ezunaauratx rkoja dolazi iz turkomanskog govorn og iezlka i zna-
di "onai ko sam sebe tude".

Lidno sam od Evropljana duo mnoge pride o takozvanim f'akirima,
u koiima se tvrdi da su njihove veStine natprirodne i dudesne, dok u
Aziji svi manje ili vi5e normalni ljudi smatraju da takve trikove izvode
varalice i prevaranti prvog reda.
Da bih pokazao kakvu zabunu pogrebna upotreba ove redi kod sa-
vremenih Evropljana izaziva, mislim da
6e
biti dovolino da kaZem
da
sam putovao po gotovo svim zemliama u koiima ovi fakiri, takvi kakve
ih Evropliani zamiSliaju navodno Zive, i da ni iednog iedinog nisam vi-
deo; imao sam, medutim, sreie da nedavno vidim pravog-pravcatog

aziiski narodi, ali
fakhra,u onom smislu u kome ovu red upotrebliavaiu
zamiSljaju da
Evropljani
kojima
zemalja
u
nekoj
od
onih
ne u Indiji ili u
u
Berlinu'
Evrope,
oni Zive, vei u samom srcu
ZooJednog dana sam, dok sam Setao Kurf-irstendamom u pravcu
bogalo5ke babte, na plodniku na malim invalidskim kolicima ugledao
ljabez obe noge koii je okretao nekakav prastari vergl.
U Berlinu, glavnom gradu Nemadke, kao i u drugim velikim centrima koji predstavljaju Stono bi rekli savremenu civiliz.aciju u malom,
milostiniu ie zabranjen o traLiti direktno, ali svako ko 7-eli da prosi a da
206
..f,ffi
ga policija ne uznemirav:r
.n'ic
to da udini ako drncla na ncl<al<v.r, sr:r
rom '"'erglu, ili pak prodajc Prrrzne kutije od iibica, pornogrrrf.sl<. r-:rz
glednice i slidnu lirerarunr.
Ovaj jc prosjak, odevcn kao ncmirdki voinik, vrteo svoi sr:rr.i vt.r"el
n. k'me ie nedostajalo pola n'ta. Po5to sam pro5ao l<rej ,j.g,r l,,rci.,
san) mu nekoliko novdiia, pri ternu mi se njegovo lice udinil.
[)oz.rrtim. Nisam ga .i5ta pirao, buduii da ni tacla niita viic ncpo .ler'rs ,,,
sam voleo da se izlazem riziku da sa ma kim rezgovllranr na.-ncrn,ri.l<orrr
koji jedva nArucanl, vci sam podeo da mislim gd" r"rr., r'rrogao da ga
sretnem.
PoSto sam obavio svoje poslove, vrario sam se istom ulicom. Bogalj
je joS uvck bio ramo. PriSao sam mu vrlo ragano i dobro
g" pogl.jro,
p'kuSa'aju6i da se setim zbog dega mi njegovo lice biro ,lohlo"porr,"ie
to, ali t. trcnurno nisam bio u sta.ju. 'llk kad sam srigao u Romaniie
kaf-e iznenada mi jc
Palo na pamcr da ovaj dovek nije niko drugi do rnuZ
gospode koju r'i jc pre nekoliko godina jedan rnoj brizak pr"ijatelj poslao s pism'nr u kom me nroli da joj pruzirn medicinsku pomoi. MuZ
jojjc bio bivSi ruski oficir koji je, kako izgleda, iz Rusije u Konsta'rinopolj bio evakuisan sa Vrangelovom armiiom.
Seianr se da rni je ovn rnlada zene dosra sa iidasenim rarnenom i sva
u modricama. Dok sam se ja bavio njenom rukom, ona mi je ispridala
da ju je muZ preml:rtio jer je odbila da se za dobrc pare p.oda n.kakuo-
Span-sko'rJevrejinu. Uz pornoi doktora Viktorova i Maksimovida sam

joj nekako namesrio rame, nakon 6ega je oriila.
Dve ili tri .edelie nakon ovoga ista Zena mi je priila dok sam u Konstantinopolju sede. u ruskom restoranu po imenu crna ruza. Glav'rn
.,'lo
mi ic pokazala u pravcu tlyckr s kojim
ieie,tcla i rekh:
ie on _ moj
nuZ. opet smo se pomirili", dodala je. "on le u srvari p.iiid'o dobar
dovck, mada ponekad izgubi Livce." po5to rni je ,vo isfric.rla, brzo je
-ltk rad sarn
otiSla.
shvario o kakvoj Zeni je zapr.v. rci. liesnije sam dugo sedeo i proudavao lice ovoga oficira, rrucruii rlrr rrrc z-:rintcresovacr
ic
rrknv neolrii'nn tin.
I evo sad tog istog oficira kako kao boger.f Ir.z. r)( )rr, rr rr'ifirr.r'i ncmadkog vojnika, okrede vergl i skuplja nerrrrrd<r' rrr'iit,r.. 'lirl<rrrr rlrr..
se' naravno, nakupilo poprilidno novdiia I<oic srr lirrtli rLrlrr:r srt.;r
lr;rcili
ovoj sirotoj Zrrvi rataJ
Taj dovek ie, po mom mi5ljenju, bio pravi pravc*iJakir, u onom

smislu u kome tu red shvataju svi azijski narodi; a Sto se njegovih nogu
tide, hvalio bih lSoga da su moie bile tako zdrave i jake!
Pa, toliko o tome; a sad da se vratimo na pri6u koju smo zapodeli...
PriSli smo, dakle, onom ez-ezuilaaurorirz, i nakon odgovarajuiih pozdrava seli kraj niega. Pre nego Sto smo ga upitali za ono 5to smo Zeleli
da znamo zapodeli smo razgovor, vodeii raduna o raznim konvencionalnim izrazima udtivosti koji su medu ovim ljudima uobidajeni.
7 animljivo je primetiti da se psiha ljudi koji Zive u ovim predelima
potpuno raz.likuje od psihe Evropliana. Kod ovih poslednjih ie gotovo
uvek ono Sto ie na srcu istovremeno i na jeziku. Medu Azijatima to nije
sludaj - kod njih ie jako razviiena psihidka dualnost. Svako iz ovih oblasti vas, ma kako spolja prerna vama bio Ijubazan i udtiv, istovremeno u
sebi moZe mrzeti i smiSliati kako da vam nanese svakakvo zlo.
Mnogi Evropljani koji medu Azijatima decenijarna Zive ne razumevaiuii ovu niihovu sposobnost, i koji o njima sude polazeii od sebe
samih, zbog toga uvek mnogo gube i izazivaju razne nesporazume koji
bi inade mogli da budu izbegnuti. Ovi azijski narodi su puni ponosa i
samoljublja. Svako od njih, bez obzira na svoj poloLaj,od svakog zahteva odreden stav prema sebi kao lidnosti.
Medu njima se ono Sto je najbitnije drZi u drugom planu, i dovek na
to razgovor mora da navede kao sludajno; u suprotnom ie vas, u naiboljem sludaju, uputiti nadesno onda kada va5 put vodi nalevo. Ako, sa
druge strane, sve uradite onako kako treba, ne samo da ie vas pravilno
uputiti, vei ie biti spremni i da vam ako ie moguie i lidno pomognu da
stignete do cilja.
Stoga ovog doveka, kad smo mu pri5li, nismo zapodeli da ispitujemo o onome Sto smo Zeleli da doznamo. Bog zabraniuje da se to udini
pre nego Sto se zadovolie neophodne formalnosti.
Nakon Sto smo seli kraj njega popridali smo o lepoti predela ikazali
mu da smo tu prvi put, raspitali se kako mu ova okolina odgovara i tako
dalje, da bismo tek znatno kasniie, kao usput, primetili: "Potrebno nam
je takvo i takvo drvo zaodredenu svrhu, ali nismo u stanju da ga nademo nigde u okolini".
On je uzvratio da mu je jako Zao Sto ne zn gde se ono moZe naii,
buduii da je tu bio samo kratko vreme u gostima, ali da bi izvesni
uvaZeni.starac, koji njegov uditelj, ro mogao

ie
d.azna.On,
rekao, Zivi u peiini izabrd'a,i posto je ,.r u.Jd.rgo veoma
l<;rl<o
nrrru it
clorlr,
1tr>t,rruit
ovaj kraj.
. Nakontoga jeustao da kreneknjemu, ali ga je dr. Sari_( )gli z:,rst:r
vio upitavSi ga ne bismo Ii njegovog uvazenJg uditelja
,.,,,,gii 1i,.,,,,
.1,,
vidimo i upitamo zadrvokoje nam Ullo potr""nro.

,,iv"r,,u1,,,,"
rebno. "N
ltt';tvrro", o<lgt I
1.
vorio je. "Hajdemo z.aiedno. To dovek koji gotov()
j,
svcl;rc i uvt'k l('
ie
Je
.i
spreman da svakome pomogne."

Kad smo krenuli, joi izdaleka smo ugledari doveka
l<arco scdi rrrr rivadi pod drverom, a nab vodid je ne deka]u6i nas
potrdao k" ,_,j.,rru, ,"
namje poSto mu je neito ispridao dao znakda mu
pridemo. '
Razmenili smo rrobidajene pozdrave i seli kraj ,rjega.
u rom rrenurku je-priSao i kraj nas seo jo5
iedan dovek iz ovih kr^j;";.Kasnije ," irpo
stavilo da je i on bio udenik ovogpoitovanja dostojno
grr_rrurrnoororo.
ovog starca nam je izgteaato tako blagonaklono i
tako razlidito
. ..Lice
od.lica obidnih liudi da smo mu odmah, bez if,akvih
prethodnih manipYti:iti i ni5ta ne prikrivaju6i, ispridali 5ta nam se dogodilo i kako
smo
mislili da iz ove oblasti izademo. Ispridali smo mu, ralkode,
i zbog dega
smo doSli k niemu.
, . O.:"r
je vrlopaZljivo saslu.ao, i nakon Sto je

malo razmislio rekao
dijih smo se obara zaustavili
ieina od pritoka reke
tral, koja se uliva u reku Kabul, koja se opet, sa svoje
strane uliva u Ind.
j. da r.ma puno pureva'koji ii ovih oblasti vode, ali da su
svi
11oni dugi i naporni. Smarrao je da bi, ukoliko budemo
u stanju a" putu_
da je. redica kraj
ii-
R*it
iemo onako kako smo zamisrili i ukoriko nam pode z, rukom da izb.gneSo gb"ale nasranjene narodima koji prema srrancima
nisu nimalo
prijateJjski raspoloZeni, nas plan bio najbolji koji
uop5te.r.oz" d" s"z"misli. Sto se drveta koje traZimo ride, on j. r-"irro
i".rr_ ono uop.te
odg,olara-i da bi najbolja vrsra drvera za na5u
svrhu
bila kornelian_
1e
ska tre5nja, dodavsi da se levo od staze kojom
sm. dolri narazi iumovita
dolina u kojoj rastu velika debla ovos drveta.

Sasvim iznenada, iz blizine se zat-uo zvu k _ l:rkrrv
rll vam se od njc_
ga digne kosa na glavi.i uzdrhtite od glave cl.
Pcrc.
.lll:r Srarac 1. _lr.,n
okt:lyo
gl".u.u i na specijalan nadin se ollasi'.

sc iz Zlrrrrr'i., ,, ,uoj
svojoj lepoti i-snazi, pojavio ogroman sulri nrc,lvc.l,
krf i jr.,, ,,r,i,,,,, n"_
Sto nosio. Kada nam se pribliZio starac
se por.v, r , rgr,rsi, r rr:r isr i
r, :r
';rc.ir
208
209
PJOTR KARPENKO
medved mu je, blistavim odima gledaiu6i u nas, lagano prisao i poloZio

mu pred noge ono 5to ie nosio u zubima - da bi se zatim ponovo okre-
nuojncstaouZhunju.
Zanernelismo u pravom smislu te redi, a drhtavica koja nam ie telo
obuzela je bila toliko jaka da su nam zubi cvokotali.
Starac nam le liubaznim glasom objasnio da ie ovaj medved niegov
dobar prijatelj, koii mu povremeno donosidzrngari.t 1b ie bilo ono 5to
mu je medved spustio krai nogu.
iak i nakon ovih umiruju6ih redi nismo bili u staniu da se ponovo
sasvim saberemo i zgledali smo se u dubokoj tisini, dok su nam lica
odavala krajnie zaprepa5ienie.lz ove ukodenosti nas ie prenuo starac)
koji nam je teSko ustavSi sa svoga sedi5ta saopStio da je vreme za niegovuuobidaienu Setnju i da ako Zelimo moZemo da ga pratimo do doline u
kojoi
' rastu treSnje.
Zari.lr,je izgovorio molitvu i krenuo kao prvi, dok smo ga svi mi i
niegovi udenici sledili. u dolini smo zaista ugledali puno stabala. ove
treinie i svi smo, pa dak i sam starac, zapodeli da sedemo stabla koia su
nam bila potrebna, biraiuii pri tom ona naive6a.
Kadaimo nasekli dva dobra tovara' Sto smo smatrali da nam ie dovoljno, zamolili smo starca da pristane da sa nama pode u naS logor, koii
niie bio daleko, i da dozvoli da jedan od nasih drugova tamo napravi
niegov portret, Sto ie uz pomo6 male naprave koiu smo imali moglo da
obavi brzo. Starac je najpre odbio, ali niegovi udenici su nam pomogli da ga ubedimo, tako da smo se sa svoiim tovarom vratili natrag na
Ib"l' i"k", gde smo ostatak na5eg dru5wa bili ostavili u poslu. Pobto
smo srigli bizo smo.im sve obiasnili, a profesor Skridlov je svoiim foro-apararom napravro stardevu sliku, koiu ie odmah zapodeo da razvlia.
bok ie to."dio, svi smo se ispod iedne smokve okupili oko starca.
Medu nama je bila i vitvitskaia, koioi je vrat bio umotan, ier ie vei nekoliko meseci patila od bolnog obolienja grla, koie f e prilidno uobidaieno u brdima i po izgledu podseia na guSavost'
PoSto je na nioi ugledao.taj zavol, starac ie upitao u demu je problem. Obiainili smo mu' a on ie, poSto ie Vitvitskaiu pozvao da mu prise
Zito.
dungari je vrsta kukuruza koji u ovim krajevima raste i ktrristi se kao zamena za
2r0
de, otok paZljivo ispitao. Zatim joj je rekao da legne na leda, pr jc z.:r1xrdeo da otok masira n^ razne nadine, Sapuiuii pri tom izvesnc rcii.
Svi smo bili neopisivo zapanjeni kada je nakon dvadesct rninrr(;r

ovakvog masiranja ogromni otok viwitskaje svima na odiglccl z.rrPrt..
da i5dezava, da bi nakon joS dvadeset minuta sasvim nesrao.
Upravo tada se vratio i prof-esor Skridlov, koii je raz.vio i iz.rrrrlio
stardevu fotografiju. I on je bio jako zapanjen te je srarca, duboko sc pokloniv5i pred njim, zamolio da mu olakia napad koji ga je vci .ekolik.
dana mudio, a koji je bioizazvannjegovim davno nastalim problemima
sa bubrezima.
Ez-ezunaauraa se raspitao o raznim poiedinostima njegove bolesti,

da bi odmah zatim poslao
iednog od svojih udenika, koji se vrario nose-
ii koren
nekakvog malog Zbuna. Daju6i ovaj koren prof'esoru, starac je

rekao: "Uzmi jedan deo ovog korena i dva dela kore smokvinog drvera,
koje gotovo svuda moZe da se nade; ru melavinu dobro prokuvaj i svakodnevno pij da5u ili dve ove tednosri pre spavanja".
Nakon toga su on i njegovi udenici pogledali fotografiju koju im je
profesor doneo i kojom su svi, a narodito udenici, bili zaprepaS6eni.
Starca smo pozvali da sa nama podeli na5 rudak, koji se sasioiao od
sveZe kozije kaaurme sa
hlepdiiima
od poltanda,2
i on je ovaj poziv pri-
hvatio.
Iz razgovora smo doznali da je svojevremeno bio top-ba5a, odnosno zapovednik artiljeriie avganistanskog emira, i da je u Sezdesetoj go-
dini bio ranjen u pobuni Avganistanaca i BaludZisranaca protiv jedne

od evropskih sila, nakon dega se vratio u svoj rodni Korasan. Kada se
sasvim oporavio od rana nije viSe Zeleo da se vrati na svoj polozaj, buduii da je vei bio u poodmaklom dobu, ve6 je odludio cla oitatak svosa
Zivota posveti spasenju du5e.
Naipre je dobao u kontakt sa persijskim dervi5ima; kasnije je, mada

ne_zadugo, bio baptist; a jo5 kasnije, po povratku u Avganisran, srupio u
jedan manastir u blizini Kabula. Kada je razumeo sve Sro mu je bilo potrebno i kada ie postao uveren da mu ljudi viie nisrr ncophodni, podeo
ie
da traZi neko usamlieno mesto daleko od ljudskih rrasclj:r. r)'!tr
ie pronaSao ovo mesto, tu se nastanio, zaiedno sa
loi nckolil<',s,lr:r kric str zclc2
Pohutul je bra5no od pedenog jedma od kog se pravi najrrkusrri ji lrlt.lr
2tl
f
lqqgti salqzqtnim Ljudima
bilo mu ie
vei devedeser i osam godina, a danas retko ko zivi duZc od stotinu.
I{ada se ,t"r". u.C spremio da ode, obratio mu se Jeloq zamolivii
Nega da bude tako dobar da ga posavetuie 5ta da radi sa svoiim odima'
"koliko
z"atazto
mora
Kaspijskog
oko
oblasti
se
u
ranije
godina
"trahomom i tva bolest mu, uprkos raz.novrsnirn tretmanima, niie iz.ledena,
ve6 je postala hroniina. ".N4ada mi odi"' rekao ie, "ne zadaiu mul<e sve
ur"-", iziutra su ipak uvek slepliene krmeliima, a promena klime ili
me bole'"
pak
- peSdana oluja dine da podnu prilidno da
Stari ez-ezunaauran gaie posavetovao da vrlo fino izmrvi malo bakar-sulfata i da svako vede pre spavania iglu ovlaZi sopstvenom pliuvadkom, da je umodi u ovai izmrvlieni bakar-sulfat i provude ie izmedu
odnih kapaka, te da sx ovom tcrapiiom nastavi izvcsno vrelne'
Nakon 5to jeJelovu dao ovai savet, dostoiansweni starac je ustao i,
poSto je prema svakorn od nas nadinio pokret koii u ovim krajevima
Ltn^tuui ono Sto mi zovcmo blagoslovom, krenuo prema svom prebivaliStu. Svi smo ga pratili, dak i na naii psi'
le da Zive u skladu sa njcgovim upursrvima i dekao ie smrt
usput
,-o ," starcenl ponovo zapodenuli
"r,."t" r.t", r.*.t" p()trc[)e i rrr,rg.re*r,i irp"f ;"r*; " :;::" :, : "'
mo spomenuti rezultatc isccljenja ovog starca, za koje sam
sc r:rsPiri'rr,
i u koie
imao prilike da se uverim tokom veieg broja gr,.lin,r,
1a1
.je viwitskaja otada nije imara vile nikakve si-ptJ-c ti.,lcrri ,tr r<.;t.
patila, niti joj se bolest ponovo vraiala. profesor skricllrv .ii. zrr:rr r
kako da izrazi svojuzahvalnost prerna doveku koji ga je, vcr.vrrrn.r
z,rrr
vek' izledio od patnji koje su ga mudile dvanaesi g"oi;"". st.r
s..f .l.v,r
tide, od trahoma se izledio nakon mesec dana.
Nakon ovog dogadaja, koji je za sve nas bio zna(aian, ovclc srno
proveli jo5 tri dana, tokom kojih smo sekli debla, gradili splav i
priprcmali svc Sto smo bili planirali. e etvrtog dan^.rrro ,",jurru improviziv^ni splav e bio porinut u reku, i poneo nas je nizvodno.
f
Spodetka ovo na5e neobidno prevozno sredstvo nije moglo

da plovi
samo no5cno rednom struf om, na nekim mestima smo
mora"li d"
s, c*-
ramo' a na nekim dak i da ganosimo, ali bto je reka bivala dublja

ritîr.
sve lakSe kretao sam, a ponekad je, uprkos tereru koji je.rosio,
pr,irto le_
teo kao sumanut.
se baS moglo reii da smo se oseiali sasvim bezbedno,
narodi_
razgovor' Iznenada i ne
se obratio na uzbeki-
kim od nas, Karpenko mu
posaveiovaii se ni sa
stanskom jeziku, rekavSi:
,,Sveti ode! Po5to smo voliom sudbine u ovako neobidnoi okolini
sreli tebe, doveka velikog znania i bogatog iskustvom, kako u obidnom
Zivotu taktl i na nivou iamopripreme za postoianie nakon smrti, svi
nasmo bez ikakve sumnie ubedeni da neieS odbiti da nas posaveruieS,
ideala
i
kakvih
Zivimo
da
treba
kako
ravno onoliko koliko ie ro moguie,
katreba da se drZimo da bismo konadno bili u staniu da zivimo onako
ko je to Odozgo odredeno i doveka dostojno'"
pre nego blo ie na ovo dudno Karpenkovo pitanie odgovorio, starac
je pogledai unaokolo, kao da neSto traZi, a zatim se uputio ka iednom
\" fi
to kada je splav ploviokrozresnace i udarao o stenje,

ali kasnije smo se,
nakon 5to smo se uverili u njcgovu dvrstinu i efikasnost

pr'nalaska
inZenjera Sarnsonova, prilidno opustili i podeli smo dak
i da zbijamo sale. Gcnijalna zamisao ini.enjeraS"-rorrou" sastojala
se u rome da se
p,
d.va_.!11duka-ye1u na prednjoj strani i na bokovima

splava, kako bi
sluT-ili kao odbojnici kad god splav uclari o kamenie.
,kvomDrugog dana na5eg putovanja
razmenili smo par hitaca sa
neka_
bandom domorodaca, koji su odigledno pripaiali jednom

od ple_
mena koja Zive duZ obala.
Karpenko je u toj pucnjavi ozbiljno povreden, a nakon

dve
.Pjotr
je, kao joi sasvim mlad dovek, iumro u jednom
golT.
oborenom deblu.
nojRusiji.
Seo je na njega, a kada smo i mi posedali, neki na drvo a neki naprosto na zemliu, okienuo se svima nama i lagano podeo da govori' Niegov
gradu u central_
Podivai u miru, retki i iskreni prijateljul
odgovor u Karpenkovo pitanie razvio se u svoievrsnu poduZu propoved, veoma znadainu i zanimliivu.
Redi koje je ovai stari ez-ezunaaurutn tada izgovorio iu takode zabe"Covekovo
IeZiti, ali tek u.svojoi rreioi seriii, u poglavliu pod nasl'vom
212
213
tl
PROFISOR SKRIDLOV
da otiSao za Ispahan, u dr.Stvu dvojice Persijanaca, rrgovaca tcPisirrr:r

koje sam sludajno upoz-nao rr jed'om seocetu u blizini vavilo.a i s,r 1..,.
,rma sam se veoma sprijateliio zahvaljujuii zajednidkom intercsovrur jrr
za st^re tepihe.
Profesora Skridlova sam ponovo sreo dve godine nakon t.ga, I.rtrrr
je sa knezom Ljubovedskim stigao u grad c)renburg koji jc trcbakr rl,r
bude polazna tadka za naSu veliku ekspediciju preko Sibira,
1lr>sveicrrrr
odredenim ciljevima vezanimzaprogram koji je sadinila israona grtrP,

tagada za istinom koju sam nekoliko puta vei spomenuo.
. Nakon putovanja po Sibiru smo se ponovo desro sretali radi dugih i
kratkih putovanja po raznim dalekim mesrima, mahom u Aziii i arr;ci,
kao i da bisrno ukratko razmenili miiljenja tada kada je ro bilo neophodno, a sretali smo se i sludaino.
ovde iu sa 5to je viSe detalja mogu6e opisati jedan nai susret i dugo
putovanje koje mu je usledilo, tokom koga ie profesor Skridlov dosti.
gao prckretnicu n svom unutraSnjem psihidkom Zivotu, u rom smislu
da su nakon toga podele da ga pokreiu ne samo misli, vei i nagoni i oseiania. Ova poslednja su zapodela dak i da preovlactuju, odnosno da, ka.
ko je on govorio, preuzimaju inicijativu.
PROFESOR SKRIDLOV
ranih godina mog odgovornog T.ivota loi iedan moi suStinski prrLliateli, kojije od mcnc bio zn^tno stariii, bio ie profesor arheologiic
Skridlov, i koii je bez traga nestao u vremc velike uz-nemirenosti duho-
fid
va u Rusiji.
Tom prilikom sam ga sreo sasvim sludajno, u Rusiii, ubrzo nakon

susreta sa knezom I-jubovedskim u Konstantinopolju. putovao samz.^
zakavkazje i upravo sam u rsroranu na Zeleznidkoj itanici Zurio da dovr5in jednu od onih duvenih "govedih" snicli od konjskog mesa kojim
kazanski ratari snabdevaju ruske zeleznidke restorane, kada ie neko izncnada stao iza mene i zagrlio me. c)krenuo sanr se i video svog starog
Prof'esora Skridlova sam, kao 5to sam u poglavlju o knezu Juriiu

Ljubovedskom vei napisao, prvi put sreo u vreme kada me ie knez angaLovao kao svoga vodida po okolini Kaira.
Ubrzo nakon toga sam ga ponovo sreo u drevnoi Tebi, gde sam
upravo bio okondao svoje prvo putovanie sa knezom Ljubovedskim,
dok nam se profesor pridruZio kako bi obavio izvesna iskopavanja.
Tii nedelle smo zajedno Ziveli u jednom od grobova, a za vreme pa-
prijatelfe Skridlova.
se da je putovao istim vozom kao i ja, u poseru kierci
.koja. Ispostavilo
je u to vremc boravila u lediliStu u piatisorsku.
Ovaj susret nas je obojicu obrailovao.'Od-ludili smo da osratak putovanja provedemo zajedno, a profesor je svoiu krrrru n vagonu druge
klase rado zamcnio za treiu klasu, kojom sam
i:r, n1l*vno, putou"o. G_
kom ditavog pura smo raz.govarali.
Profesor mi ie ispridao da se nakon sto jc naPtrsr i. r-rric:virc Vavilbna ponovo vratio u'lebu, gde je napravio joi ncl<:r isl<.Prr,,,:rrr j:r rr ol<olini. Tokom te dve godine je bio nadinio mnogll z;rrrirrrliir,:r i vr.ctr.rr .tkridn, ali konaino ie, poSto sc veoma zaitlc,Ii rrsij.. i .,r.,,1.. , 1r.,.r.. , r. llr ri.i.
uza u radu smo razgovarali o nairaznovrsnijim apstraktnim pitanjima.

Uprkos svim razlikama u Zivotnom dobu, uskoro smo postali tako dobri i bliski prijatelji da se nismo rastali kada je knez Liubovedski otiSao
za Rusiju, vei smo odludili da zajedno krenemo na dugo putovanje.
Iz Tebe smo krenuli uzvodno uz tok Nila, ka izvoru ove reke i nastavili za Abisiniiu, gde smo ostali oko tri meseca; zatim smo, iza5avSi
na Crveno more, nastavili za Siriiu, da bismo konadno stigli do ruSevina Vavilona. Tir smo zajedno proveli detiri meseca, nakon dega ie profesor ostao ioS kako bi nastavio svoia iskopavanja, dol< s:rrn ja preko MeSeI
214
2t5
Pe.terskrene na odmor' Po povratku u Rusiiu ie otiSao Pravo za St'

otsada
bi
da
kier'
stariiu
svo]u
video
bi
l<ako
burg, a odatle z.aJaroslav
"spremila"
dvoie
odsutan
bio
dok
mu
outJvao da vidi i nrlaclu, kola
ie
ie
zatim nai
i,rnuda4i. Joi uvek nije znao koliko 6e se u Rusiji zadr'ati 5ta
cla
rnerava da radi.
takode ispriiao kakn sam Proveo ProteJa sam ntu, sa svoie strane,
veonla
kle dve sodine: o tolne kako sarn se ubrzo poSto srno se rastali
,"int.rclou"o za islam i kako sam, nakon velikih teSko6a i uz pu.o domiSljatosti, uspeo da stignem u N{eku i l\{edinu u koic hrisdani nemaiu
.t.t^,ii da 6u ptdreti u sveto sredi5tc ove religiie i rnoZda naii
priri.tp",
na neka pitania koia sarn smatrao suitinskim'

Napori su mi, medutirn, ostali uzaludni' Nisar-n naSao niSta'Jedino
ndgn-."
Stos^-.po,tigaobilojeclasebirazj:rsninldaukolikouovoireligijibilo
i verovali' vci u
dega ima ,o ,rio' da se traZi ne talno, gde su svi tvrdili
islaBJhari, gde ie od samoga podctka bilo sko-ncentrisano taino znanie

nii
nadu
ma, diii i. ouo *.rro bllo-izvor i ccntar. PoSto interesov,r.ic
grupom
sam izgubio, odludio sam da krenem z-a Buharu sa iednom
i sada su se
Sarra, f,oji su bili doSli u Nleku i Medinu kao hododasnici
vra6ali kuii i sa kojima sam se namerno spriiateljio'
da
Ispridao sanl mu, zatim, i o okolnostima koie su llle spredile
Konstantinopoli
u
sam
po.dolasku
kako
od.* p.ûo za Buharu, to iest
sreoknezaLfuboveclskog,kojimeiezarnoliodaizvesnuosobuotpravratim kod n]egove sestre u provinciiu Thrnbov, odakle sam se upravo

ztZ'.kavk..zi.,katio, te o torri. k^ko tr.',uino nameravam da krenem
Buhari' gde
ko bih video svoiu porodicu i da se zatim ponovo okrenem
iu otputovati..."sa svoiirn starim priiateliern Skridlovom"' rekao ie on
dovrSavaiu6i redenicu koiu sam zapoeeo' Nakon toga mi ie ispridao kako ie tokom protekle tri godine saniao o to-. dI ode u Buharu i da poseti obliZniu oblast Samarkand'
koii su rnu bili
kako bi proverio izvesne poclatke vezane za Tamerlana'
koie
ga je. veopitanje
neophoini kako bi ,^ru"ilio iedno arheoloKko
skoro'
vrlo
tek
razmi5lia
rna zanimalo. O torne ic ponovo zapodeo da
da ia
duo
sad
ali je oklevao da ovo putoia.tie precluzme sam; a poSto ie
Namnom'
idem tamo rado bi, .ikotiko nemanl niSta protiv, poSao sa
kondvamesecaSmose'kaoStoSlnoseidogovorili,naSliuTif]isuodau Buharu.
kle smo krenuli u Zakavkasku oblast, s nameronr da oderno
216
PqoF[s0R sKRrDLOV
Stigli smo, medutim, srrnr' d' rusevina starog Merva, i tu sc z.r-tdri,ili

oko godinu dana.
Da bih objasnio zbog dcga se to dogodilo, naipre moranr rlrr l<:r).r.rr r
da smo prof'esor i ja, dosta vremena pre nale odluke da zajctin. ,dcrrr'
u Buharu, puno razgovarali i pravili mnoge planove o odrasr<' rr r(:rl'ir-i
stan, zemlju u koju je zaEvropljane u to vreme bilo gotov. .c^)ogrrcc
da udu kad to poZele.
fhmo smo Zeleli da odemo prvenstveno zbog toga ir' sm', .:r
osnovu svih informaciia koje smo dobili u razgovoru sa raznim ljudima, u toj zemljimogli pronaii odgovor na veliki broj pitanja koja su nas
zanimala, kako u psiholoSkom, tako i u arheoloSko- .lo-".rrr.
U fiflisu srno podeli da se snabdevamo svim iro nam je bilo potrebno za pur u Buharu, uktjudujuii i pisma s preporukama, te smo
imali prilike da se srernemo i da razgovaramo sa raznim liudima koli su
poznavali ove krajeve. Rez-ultat ovih razgovora i razgovora koje smo
nas dvojica kasniie vodili bilo je to da je nala Zelja da udemo u kafiristan, koji je, kao 5ro sam vei rekao, Evropljanima bio nepristupadan,
postala tako jaka da smo odludili da udinimo sve mozuie kako bismo tamo oti5li odmah nakon Buhare.
Izgledalo je kao da su sva na5a prethodna interesovanja iSdezla, i ce_
lirn putem za'lurkesran smo pridali i razmiiljali samo o tome koie mere
treba da preduzmemo kako bismo ovaj svoj smeli poduhvat i oswarili.
Konadni planzaulazak u Kafiristan je, medurim, plteo da se uoblidava
pod slcdeiim okol nostima:
Kadir se naS voz zaustavio na stanici Novi Merv centralnoaziiske
i'eleznice krenuo sam u restoran da donesem tople vode za taj, dabime
po povratku u na5 vagon iznenada zagrlio nekakav dovek u tekinskom
odelu.
se da je red o mom srarom i dobrom prijateliu, Grku
, - .lsqo:ouilo
vasiliakiju, krojadu po zanimanju, koji ve6 clug. zivco u gradu Merie
Kad je duo da sam u prolazu na putu z.a lirrhe.r, ,",r.,,rlio me da
ie
'u.
sadekam sutrasnji voz i da dodem kod nleRa n, vclil<, lr.r.didno slavlje'toie le bas to vede priredivao povodonikrirt'rri;r sv.g
P.vrg dcrcrl.
Ovaj zahtev jebiotakoiskrenidirljivdarris:rrrr,,,,,g,,,',
1,,.,,lt.r.leg,r
..
odbijem, vei sam svog prijatel ja zamolio cla rrr,rl.
1,r'ii<'r<,i. r),ir. s:rrrr
znao da do polaska voza nema jos mnogo,
l)otr(i:r() s;rrrr k.liri, g.tr rrrc
')
l1
Slsreti sa lzuzetnim Ljudima
PROFESOR SKRIDI,OV
noge nose da bih se dogovorio sa prof-esorom, pri
iemu sam svuda una-
Naredne vederi smo, joi uvek duboko utonuli u ovakva rrrzrrriili:r

nja' sedeli u jednoj od tekinskih dajdZinica u Novom Mervu, tr l<.iri srr
sc dve grupe razuzdanih'lurkmena odavale fuifu sabatiiinr,t.,l...'.,,. i,,,,,
plesadima dije je glavno zanimanje, odobreno lokalniirr ir.rrr(rrrirrr:r, ;r
ohrabrivano i zakonima velikog ruskog carstva koie jc rr r, tl.lr:r rr:rrl
ovim krajevirna imalo protektorat - isto ono kojim ie ir I,.vr-,pi, r:rr<'rrt.
legalno' bave Zene sa Zutim knjiZicama; tu i u takvoi atnr,,srcri s'' r*vrsto reiili da se profesor Skridlov preru5i u dostojansrvcn()g pcrsijsl<og
d"1yi:1, a da se ja izda jentzadirektnog Muhamedovog p,,t-rl1.^, t,,1.ri
okolo isprosipao vrelu vodu.

Dok sam se s mukom probijao kroz- masrt putnika koii su ulazili u
voziizlaziliiznjega,prof-esor rni je, videv5i me da dolazint, mahnuo rukorn i doviknuo: "vei skupljani naSc stvari. Brzo se vrari nazad da ti ih
dodam kroz. prozor."
Odigledno je video moi sludaini susret i pogodio kakav sem predlog dobio. Kada sam se sa nista maniom Zurborn vratio na peron i podeo da uzimam stvari koie mi ie dodavao krozprozor ispostavilo se da ic
Zurba bila sasvim nepotrebna, jer levozna stanici trebalo da ostane ioi
dva sata, kako bi sadekao kompoziciiu iz pravca Ku5ke koia je bila u za-
za Seida.
Da bismo se pripremilizaovumaskaradu bilo nam potrebno d.ie

mirno, izolovano mesto. zbogtogasmo odludili da
se smestimo u ru5evinama starog Merva, koje su ove uslove ispunjavale i u kojirna smo, pored ostalog, povremeno radi odmora
-ogii d" ob"vimo i neka arheoloika iskopavanja.
Priprema nam se sastojala u udenju ogromnog broia persijskih sve_
tilr pesama i poudnih izrekaizdavnina, kao i u tome da pustimo da nam
kosa poraste dovoljno da bismo izgledali kao ljudi tauiiesmo nameravalida se izdaiemo; Sminka u ovom sludaju uopste nije dolazilatobzir.
Po5to smo oko godinu dana Ziveli na tai nadin i posto smo konadno
bili zn.lovolf ni svof im izgledonr i svoiim porn"urnj.', rcligioznih sti-
kaSnieniu.
lbga dana je za vederom, odrZanom nakon verskog obreda krStenja, kraj mene seo jedan stari turkmenski nomad, dornaiinov prijatelj i
vlasnik velikog stada astraganskih ovaca. Dok smo raz-govarali o Ziv<-ttu
nomada uop3te i o raznim plemenirna u centralnoi Lz1ii, z'apodeo se i
sta vremena i neko
razgovor o razliditim nezavisnim plemenima koja naseliavaiu oblast
Kafiristana.
Kada smo razgovor nastavili nakon vedere, tokom koie se nije Stedela ruska votka, ovai ie starac uzgred i kao da govori s^mz sebe, izneo
jedno mi5ljenie koje smo prof-esor Skridlov i ja shvatili kao savet, te
smo u skladu s njim nadinili i konkretan plan kako da ostvarimo svoiu
hova i pesama, jcdnoga dana smo vrlo rano izitttrarr"p.,rti"li ruievine

Starog Mcrva, koji nam jc posrao ka. crom, i peike otisli do sranice Bajram Ali centralnoazijske Zeleznice, odakle smo uzeli vozzaiardZu, da
bismo dalje nastavili damcem preko reke Amu Darie.
Nn ,bllama ovc rcke, koja se u drcvna ur"-.n. ,u"ra oksus i koju
su izvesni narodi centralne Azije oboZavali ka'boZansrvo, na zemlii
se
po prvi put pojavila klica savremene kukure. Tokom mog putovanja
ovom rekom sa profesorom skridrovom dogoclio se iedan incidenr
neolri.-'rn za. F.r'roPlf ane. ali karakterisritl'-z,r ov.hinii
lletrijarhalni
moral na koji savremena civilizacija jox uvck niic izvriira svoj uticaj
dija je Zrtva bio jedan izuzetno dobar srari S:rrt. .Sci:r.jc .. raidogadaj
u meni desto budi oseianje griZe savesri, jer jc z.rrrg .:rs r;ri rl,rliri siarac,
i zauvek, izgubio svoje pare. Stoga Zclinr ,i,r ,,,u,,r j rlt.' .;ricg
'roZda
Pu_
to'ania u tu zernlju, u koju u to vreme Evrolllj;rrri rrisrr irrr:rli
1r.i.i,,1,,,,
opi5ern 5to je dctaljnijc moguie i to rnanje-viic rr sr ilrr j, .lrrt. l<rriiz.r,.c
nameru.
Rekao nam ie da ie, bez obzirl'na gotovo organsku odbojnost koiu
stanovnici ovih kraieva oseiaju prema tome da imaiu ma kakvog posla
sa nekim ko ne pripada niihovim sopstvenim plemenima, gotovo u svakome od niih, bez obzirakom plemenu pripadao, ipak razviieno neKto
5to u njima prirodno izazivaose6anje po5tovanja, pa dak i liubavi, prerna svima onima, bezobzira na rasu i narodnost, koji su se posvetili
sluZenju Bogu.
Nakon Sto ie ovaj nomad koga smo upoznali sludaino i koii je to rekao moZda samo zbog ruske votke, izneo ovu misao, sva su na5a razmiSliania tokom te noii i narednog dana po5la u pravcu da bismo u ovu zemlf u moZda mogli uii ne kao obidni smrtnici, ve6 tako Sto bismo se preru5ili u liude kojima se ovde ukazujc narodito poitovanie i koji svuda
mogu da idu slobodn o, ne izazivajudi sumnju.
218
zl9
I
rl
.-
il
PROFESOR SKRIDLOV
Su-sreti sa lzuzetnim Ljudima
prilike da proudavam' lr kola ie kako iz'velike reke' u stilu zrranom

sleda cvetala baS ovde, n^ obaia'na ove
?;;;;;"ilr.Jr."u, bez redi"' Glavni izvor Arnu l)arie' koiu dalje uz-
Skole koiu sam u mladosti imao
If indukuS' odakle
mada
ie prerna izvesnim
u danaSnie vreme ,"e" it^ Aralskom moru'
more'
Kaspiisko
u
istoriiskim podacima svof e vode raniie ulivala
zapliuskivala granice
U vreme o kome je u ovoi pri6i red ta ie reka
kanata Buhara' Avganirnnogih dri'ava- bivie Rutiie, \a-na1a {i"":'
,,".ri K^f-i.istana, britanske Indije, i tako.dalie' ali otkako ovom
ie
Raniie sc niome plovilo speciialnim splavovima'
floparobrodska
redna
jeu
promet
oUf"SeuT"gorpJa^.it" Rr'rsiia, puSt""t
vrSila i
"pored
toga Sto t a*"f1îala lzvcsne voine potrebc'
vodno n^tirîurakom PiandZ, nalazi
se
u planinama
il
i^, u.i" ie
reke'
terlta izmedu Aralsiogrnora igomiih tokova ove
u stilu
mr'rdru]cm
malo
da
I tako podiniem, naravno i radi oJmora'
;;"t;p";ika
gore spomenute kniiT-evne Skole'

uvek skriveno poAmu Da{a.'. vcdro rano iutro' Sunce koie ie io5
Zuborenie reke postezla':rtie'orhou. planina' Ti5inu no6i i monotono
i ptica' liudski glasovi i
p".o'r-.rr1tiu'glasovi probudenih Zivotinia
Lloparanie todkova Parobroda'
vatre koie su tokom noii dogorele' iz

Ponovo pale
izviia dim' koii se me3a sa zadimniaka broclske mftinle poelttlt da se
Na obe obale
se
guillivim dimom Parobroda'

' irgl.d obala se tokom noii primetno izmenio' mada brod niie maiz('ardLua za Kerki'
kao s mesta ovo ie a"tt'i du" "itgout plovidbe
vrlo sPofo' brod. niie naiIako ie tokom prva dva d"na iapredovao
i ostao ie da stoji ditavu noi
t"rio n" p."preke, ali treieg dana se nasukao
iuolo* struiom niie otplavila peSdani nanos i
i dan, sve dok Amu
fi^tp
ornoguiila da se krene dalie'
ista stvar, i s.ada ie vei tre6i

Nakon trider"a s"ra r"ii re ponovo desila
da krene dalie'
dan kako brod stoii nepomidno' nesposoban
dekaju da se ova iudliiva reka smiluje i da
Putnici i por"a"
'tipljivo
im omoguii da nastave Putovan)e'^
toe ,; ovde sasvim t'Jbid"1"t'o' Rekl f'mu Daria gotovo ditavim
a kolidina
struia veoma iaka'
kom tede kroz peSdane oblasti' Pobto ioi ie
vode promenljiva, ona svoie nestabilne obale neprestano.spira ili p:rk

na njima taloZi pesak, a njeno dno se neprestano menia, pri icnrtt sc t:rmo gde su ranife bili duboki vrtlozi sada fbrmiraju peldani rtrtrosi.
l3rodovi koji plove uzvodno napreduiu vrlo polako, narodito tt trt'kim periodima tokom godine, ali nizvodno lete kao ludi skortI i lrt'z trrotora.
Nikada ne moZe, dak ni pribliZno, unapred da se odrcdi l<olil<o ic

putovanje od iednog mesta do drugog potraiati'
' PoSto ro znaiu, liudi kof i putuiu uzvodno sa sobom za svaki sludai
nosc hranu za nekoliko meseci'
Doba godine tokom koga se ovo putovanf e odviialo iezbogniskog
vodostaja najnepovoljniie' Sezona kiSa ie zavrSena, bliZi se zima, a u
planinama u koiima reka izvire sneg f e prestao da se topi'
Putovanje niie ba5 narodito priiatno, jer ie u ovo doba godine put-
nidki i teretni saobra6ai na ovim brodovima izlz.etno veliki. Svuda se

bere pamuk; vo6e i povrie iz plodnih oaza je obrano i osu5eno, astrag^nrk. ou.. su probrane, a svi stanovnici oblasti kroz koie ova reka protide putuju njome.
Neki se vraiaju u svoia sela, drugi svoje sireve nose na piiacu, kako
bi ih zamenilizaproizvode koii ie im biti potrebni tokom kratke zime,
dok tre6i putuju na hododaSie ili u posetu rodacima'
Zatoi.brod kad smo se ukrcali bio toliko pretrpan putnicima' Medu niima ima Buhariianaca, Kivanaca, Tekiiaca, Persiianaca, Avganistanaca i prestavnika mnogih drugih aziiskih naroda'
U toj Sarenoj i stikovitoi gomili preovladufu trgovci; neki od niih
prenose robu, dok drugi putuiu uzvodno da bi se snabdeli sirom'
Evo Persijanca koji trguie susenim vo6em. Tir ieJermenin koji ide
da na licu mesta nakupuie kirgiske tepihe, a eno i poljskog agenta koii
kupuje pamuk za lednu firmu iz Poznania; tu ie ruskiJevreiin koii kupuje astiagan, a ru ie i rrgovadki putnik iz Litvarriic sa ttzorcima ramova
metala
,".tit oJ k"Si.".tog kartona i raznim ukrasimrr ocl
"
dragim kameniem.
'oz.la6enog
optodenog ve5tadkim
'
N,Inogi sluZbenici i oficiri pogranidne strazc, ontT,rrri i rrrincri lianskaspijske regimente vraiaiu se sa odsuswa ili srr svoiilr PoloT.iria. livo
uoj.rikove r.rpr.,g" sa odoidetom kako putr.ric kotl svog rrrilz:r l<rrii ic
osiaodaodsluZi joS jedanrokiposlaoponiu. l'.volrrrtrrirrt't'1{k:rt()lii'l<og
z:tl
22n
PROFESOR SKRIDt,OV
Sqsrqt! sa lzlzqtnim Ljudima
kako bi ispovedio vojr-rike

svestenika, koii ide u svoi redovni obilazak
katolidke vere.
Zena koia se sasvolom

Na brodu ima i dama' Tu su pukovnikova
odvela da ga iskadeta'
sina'
mrbavom kieri vraia i' f"Sftt"t^' gde ie
korpusu' 1ir ie
k"dtttkom
L-t tttbn i" tt
"3i
ffi;;o;;.tl.trg,t
kapetana iz pogranidne.garde
koia je putova.la za,Nlerv

lekara
mo]"r" tt"*rlttkt hal-iine' a tu ie i Zena voinog
J"
svom
u
posetu
purute
"ar"-.x,l|In
koju prati niegov posilni' Ona iz ASkabada
"dru5wa"'
ne moze da Livibez
rnuZu, koii sluZi u samoii, ier mu taSta
nema'.
koga tamo gde ie on rasporeden
odigledno od veStadke
Tu ie debela Lena saogromnom frizurom'
na grttdiogromna.bro5a
dva
i
kose, sa mnostvom p;;"1; na prstima
Zena koniidkog
zovu "tetka"' ali se po svetnu vima; prate ie du.,goa''" a*oit<e koie ie

di da jol nisu bratanice'
-Ih su i mnogi Rusi koii su bili ili ie postati neko' koii putuiu bog-
muzidara sa svoiim
znaza\toi bogzna kud, a ovde ie i grupa pucujuiih
violinama
'^-îl;.*gi kontrabasima'
su se ovi liudi nekaclana ft"J t-o krenuli izCtdLvasvi
zainteligenciia' gradani i seliaci su obrazovali
ko razvrstali; t"ko,l
po"t'" poS"to su se medusobno upoznali' ubrzo
,.b.r" grnp., u koiima su,

starim priiateliima'
eeli
-- - dJse oseiaiu kao rntdu grupa su.pre3" p9"tit1Ta iz drugih gruovih
od
svake
eripuarrici
stidliivo i ponizno' ali

d" s. od.o'l p"ttiioi t visine' lri pat<
u skladu sa soPurede
da stvari
nri tome iedni druqe tii"'
p"
p;dii
il.ii''i"t"-"
uit ti ,"t
'pr"dûali
p" t1"9 t1lo-pomalo
na svoiu okolinu na-
"lt*"-',
drugadiie ni Ziveo'
o kao da niko od n]ih nikada niie
-:-- uzntkoga nlsu

kaSnienie parobroda, ni niegova prenatrpanost
da
ouoi" ptil"godili toliko dobro ie punemiravali; svi su se,
Ni
""p'otiu'
lidilo na nizizleta'
tovanie
*
dvrsto nasukao' go?i; bi postalo ]asno <la se parobrod ol/og-pu-ta
dana bi se na obe
krala
na obalu'-Do
tovo svi putnici Ui po'ttp"t'o iza5li
pod rusvega Sto se
nailo
gr,,pit" sitora' podignutihod

"lJ.
po'lt vedeii veselo provedene iz
kom. Dim se dizao i;-;;gih;"tti '
bbali ostaiala-i preko no6i'
muziku i pesmu u.Ji"^ puinika |e na
od prethodnog dana'
Ujutro ie Zivot put"'ik" poprimao.svoi ritam
p";-il"
Neki su loZili vatru i["""fi i"t"'
a"-tgi tu grejali voclu z-a zeleni dai' dok
su
iSli da traZe saksaul Stapove i da se spremaiu za pecarric i voz'ili
treii
:r
parobroda i natrag od jcdne do druge obaie u malinl i:rtrrtcirtt:t;
,u" ouo je dinjeno mirno i bez Zurbe icr ie svako znao dt 6c, iirrr lrrrtlt'
mogu6e <ia se put nastavi, veliko zvono sa parobroda z'ttzvttttiti s:ll l)l'('
polaska i da 6e biti dosta vremena da se na brod vratc'
u onom delu broda u kome smo se mi smestili krai n:rs ic tttcsto tt:t
iovcl<rt, it'r'
Sao i iedan stari Sart. Bilo je odigledno da ie red o bogatorrr
su mcclu njcgovim stvarima bile i brojne kese s novcenl'
Ne znam kako le danas, ali u to vreme u Buhari i u stlsedninr z-cnije bilo metalnog novca velike vrednosti'
rnljama
'
u Buhari se, recimo, jedini novdii koii ie neSto vredeo zvao /xanga bio je nepravilno iseten komad srebra vredan otprilike kao pola fiancuda se
skcrg tianka. Stoga ie svaka suma ve6a od pedeset franaka morala
nevrlo
bile
za
putnike
narodito
su
,rurl ., specijainim kesama, koie
se clo
zsodne.
Ako je neko imao na hiliade ovakvih novdi6a i ako ie s tim novcem

lnorao da putuje, bilo mu je bukvalno potrebno dvadesetak kamila ili
konja da bi tî ier.t preneo od icdnog mesta do drugog' U vrlo retkim
orilikama koristi ,. il.d.di merod: dovek bi onu kolidinu tiangi ko1oie
ieleo da ponese davao nekom-|evrciinu u Buhari, koii bi mu zauzvrat
priiatelia, takodeJevrejina' u mestu u kome ie ovai

naplativ5i neSto za svoi trud, vra6ao
1r.r,ouro, a ovaj bi ntn po dolasku
istu kolidinu tiangi.
I tako srno kaa ie Urod stigao u svoie odredi5te' grad Kerki, siili i
preSli na iznaimljeni kobzir,t koiim smo nastavili putovanie'
Kada smo vei prilidno odmakli od Kerkiia i kada smo se zaustavili
u Termezu, gde se prof'esor Skridlov sa iednir-r-r sartskim radnikom iskrcao kako bi u obliznjem mesru nabavio hranu, nasem se kobziru ptimakao clrugi, na kome je bilo pet Sarta koii su bez, iiedne redi sa svog
kobzira na na5 zapodeli da pretovaruju dvadesct i pet velikih vreia pu-
davao
piimo
za svog
nih tiangi.
ic ovai pretoIrili
'.it. Prrtnici na natirlt.r1i ttttlcnc na
vrc'ttt'
Sem parobrodu i da su, kada smo se iskrcali, ovc
o demu se radi, da bih tcl<

var bio zavrsen od naistariieg Sarta doznao cla stt i orti
Naipre nisam shvatio
Koltzirje jcdna vrsta splava,
iije
su tlaske
priivriicnt nt I'trr,ltlrtL"
"'"1"v;1111
krr/it'
koZe.
223
222
PROFESOR SKRIDI.OV
mesru na kome smo mi boravili. PoSto su bili sigurni da smo ih mi zaboravili i posto su doznali kuda smo posli, odludili su da poZure kako bi
nas srigli ivratili namtiange koie smo odigledno u pornetnii zaboravili.
"Re5io-sam da vas sigurno stignem", rekao ie on, "ier mi se jednom desila slidna stvar i znam kako ie nezgodno kada u nepoznato mesto stignete bez neophodnih tiangi. Sto se mene tiie, nema veze ako u svoie selo stignem nedeliu dana kasniie. To ie mi biti isto kao da je na5 parobrod ostao nasukan nedelju dana duZe."
Nisam znao kako da ovom dudnom doveku odgovorim i 5ta da mu
kaZem; sve je to za mene bilo naprosto previse neodekivano, Pa sam
da se pravim da vrlo slabo razumem sartski i da pridekam
mogao
iedino
meduvremenu sam njemu i njegovim pratiocima ponudio malo votke'

kada sam video da se Skridlov vra1a,brzo sam izaSao na obalu da
bih mu pomogao da donese hranu i to sam iskoristio da mu sve ispridam. Odlutiliimo da novac ne odbiiemo, ali da doznamo adresu ovog
job uvek neiskvarenog doveka, kako bisrno mogli da mu pobaliemo &erv
'u
znak zahvalnosti za uloZeni trud, a de zatim tiange predtmo u naibliZoi ruskoj pogranidnoj postaji, pri demu bismo dali i ime broda i datum njegovog putovanja i naveli sto ie moguie vise detalia koii bi mogli
postuiitl da se identifikuie nas saputnlk Sart koii je ove kese s novcem
na brodu zaboravio. Thko smo i udinili'
Ubrzo nakon ovog dogadaia, koii po mom miSljeniu nikada ne bi
rnogao da se zbije medu savretnenim Evroplianima, stigli smo u duveni
g."i t oli se povezuje s imenom Aleksandra N4akedonskog, a koji sada
,lrugo do obidno avganistansko utvrdenie. lb smo se iskrcali
iile
"iSia
i, podevsi da igramo uloge koje smo prethodno zamislili, svoie putovadok*se llrof-ero.
u."ii.
{.J
nje nastavili peSice.

Iduii iz doline u dolinu i dolazedi u kontakt sa mnogim razliditim
plemenima, konadno smo srigli u glavnb naselie Aliida, u oblasti koia
se smatra za srce Kafiristana.
usput smo dinili sve ono Sto se od derviSa i seida odekuie, odnosno
ja sam na persiislkom pevao religiozne pesme dok ie piot-esor u odgova-
raiuiem ritmu udarao u ramburu,

2
poklon
224
Prim. Prev.
u koiu ie zatim sakupljao i
milostinju.
Ostatak na5eg putovanja i mnoge izuzetne pustolovirrc l<oic srr z,r

njega vezane neiu opisivati, ve6 iu da ispridam o na5enr slrrt*:rirxrrn srr
sretu sa izvesnim dovekom, koii nam se dogodio nedalcl<o otl slx )n r( r I u
tognaselja-susretu koji je zarezultat imao ne5to 5to jc lr:ri lunrlr.;rinll
svet sasvim drugadije usmerilo i stoga izmenilo sva nrri:r or't'l<ivrrrr j:r, n;r
mere i same planove za budu6nost.
Iz naselja Alrida smo krenuli s namerom da n:rst,rvirrro z;r ( litr';rl.
Na pijaci prvog narednog veieg mesta oslovio nre ic ictl;rrr srrrr':rtrr lrr,
moSnjoi narodnoj noinji, koji mi je blagim glasorn na iisrorrr grc-l<orrr
rekao: "Molim vas da se ne uznemiravate. Sasvirn sarn sluiajno sazniro
da ste Grk. Ne zanima me ko sre, ni zbog dega ste ovdc, ali bilo bi nri vcoma prijatno da sa vama porazgovaram i da budem u druStvu svog zemljaka, poSto ve6 pedeset godina nisam sreo doveka rodenog u mojoj
domovini.".
Odi i glas ovog srarca su na mene ostavili takav utisak da sam

prema njemu odmah oserio savr5eno poverenje kao prema sopstvenom ocu, pa sam mu, takode na grdkom, odgovorio: "Mislim da je
veonla nezgodno da razgovaramo ovde i sada. Mogli bismo, to jest u
naimanju ruku ja bih rnogao, zapasti u veliku opasnosr, p^ z^to rrtoramo da razmislimo gde moZemo da govorimo slobodno, ne boje6i
se neZeljenih posledica; moZda bi neko od nas mogao da smisli neki
nadin ili da nade neko rnesro za to, a dorle mogu da kaZem jedino da
nri je neizrecivo drago 5ro se ova prilika ukazala, ier me je jako izmorilo to 5to vc6 nekoliko meseci imarn kontakta samo sa liudima tude
krvi. "
OtiSao je svojim putem ne odgovoriv5i mi, a profesor i ja smo nastavili dalje svojim poslom. Narednog dana mi je drugi dovek, ovoga
puta u odeZdi dobro poznatog kaluderskog reda, u ruku umesro milostinje gurnuo poruku.
Poruku sarn proditao kada smo stigli u aidinicu na rudak. Bila je napisana na grdkom i iz njenog sam sadrZaja doznao da je starac koga sam
prethodnog dana sreo takode iedan od, kako su ih z-vali, "s:rrnooslobodenih" kaludera ovog reda i da ie nam biti doprrircno cle rr njihov manastir dodemo, buduii da u njemu, bez obzirrr nl niiltovrr rrrrcionrtlnost,
po5ruju sve one koji stremeJednome Bogu, 'l'vorcrr svilr rr:rcifrr i rrrs:r
bez razlike.
PROFESOR SKRIDLOV
u ova] nrenastiq gde nas 1e

Narednog dana snro Profcsor i ia oti5li
onai starac' Nakon uobiisti
niima.i
ot
i
" -"a"
"t.ra"'"'i,tt^'
je na iedan breg nedalcko od manastira'
da]enih pozdrava, pou"o
on
koiu
hranu
ie
i podeli da iedemo
ru snlo seli na ,t.-u J^lt'
pri-i;;;k;fit
'"tltt
bioponeo.
.r -.:_i u savrSenotn 6enro mrru raz..ovde nas niko nc6e ni duti ni videti,
rekao ie'
gou"oti o demu god nam duSa Zeli"'
roden u Italiii' ali da ie grdki
da.ie
'Ibkom ."rgouo.n ," Lfo't"ulto
nieCirkin]a i zato.Sto ie u detiniswu' na
znao zatoSto mu 1. -ultt" fit"
." l"tiri.^"ie, govorio gotovo iskliudivo tai iezik'
i dugo'ie Liveo u Indi]i' Kada ic
Ranile ie bio hrisi"ai'ftittlti""^r
zadatak 1 fir'ganistanu'
jednom prilikom krenuo na neki misionarskl
priplaninskog prcvoia su ga zarohrli
za vreme prelaska p,tko '-ttitog
padnici Plemena Af. rida'
u,ruku' kod razliditih grupaNakon toga le noo,ot' prelazio i11t]kt
da bi konadno zahvaliuiuii izvesnom
ci]a koie ove krajeve '''u""l1tt]u'
iovcku stigao na ovo nlesto'
zernljanra poSlo mu ie za
Tokom a.tg.rg t o'"uka u ovim izolovanim
doveka' koii ie sve lokalne
ruk'm da stekne reputaciiu nepristrasnog
siilert'o spoznao i potdinio
Zivota, trpo"ûtlt'ie tokom vekova'
uslove
il
(izalaganiuovog svog poslednleg g.otPo9"tll

ie zairvaljuiu
i obc6anle
t'ttt^tiuit vaZnu islugu' clobitt ounu slobodu
od ovdada
"ff"io
zeli, kao
ie iedan
kraievima m or* a^,de kuia god
r.. ilr.,"
il""* i.
da u ovim
sluiaino
BaS u to vrenre ]e' nredutim'
Snlih punopravnih stanovnikn'
su
i^t'nit pripadnicima.."svetog. bratY^'^k:ii na.lo5ro u kontakt
'"
ditavog zivota.saryao'.te
,Jti orro_. i radili na onome o demu jeniieon 7.eleo
nikuda viSe da idc' vei
kon Sto 1e u niihovo;;;;t priml]en
niihovom manastlru'
ie ostao daLiviu
t 9uog:9u.tk1' oca Dovaniia' kako smo Popout'""i"
Po5to ie naSe
da svoievremeno bio katolidki
ieli da ga zovemo t"a^ '-o doziali ie
nosio ime f)ovani - sve vi5e raslo'
sve5tenik i da fe t"t;"i"i"aZbini
i zbog de-
"
aa mu kaZemo ko smo
snratrali smo da ie "t"l'icra"cl
pravo
- tTt
raslusao i s jasnom zeljom da
ftlt-15,t^1".
PoSto nas je s velikim razumevanlem
da
na nekoliko se trenutaka zamislio'
nas u na5im n""tt;i;;;nt"nti'
rekao:
g"
bi zatim,
sa
t'ez"boravnim' liubaznim osmehom'
"8, pa dobro...u nadi da ie rezultati vaie potra.ge koristiti i Irroiirrr

vam p<ttrtog:to 'l t
zemliacima, udiniiu sve 5to je u moioi moii kako bih
cil] koii ste sebi postavili i ostvarite"'
' Ovo
ito tt;ttrt 1t' ;os
svoie obe6anieiezapo&o da ispuniava tako
istogdanapribaviodozvoludauniihovom.manastrrl|()stllIl('l||()s\r(.
nc ocllttiirrro it:r i li:r
dok"nam .t" b.td. lasno kakvi su namplanovj i dok
snlo sc pre st'lili rr
ko u ovim kraievima dalje da radimo' Narednog dana
ocltrlorili' itrr
deo manastir" nam..,i.n stanovaniu i tu se naipre clobrrl
zrliste bikr
nam ie nakon viSemesednogLivota ispunlenog napetoS6u
potrebno.
'Tu smo Ziveli kako smo hteli i smeli smo slobodno da se kre6emo
Ziveo
po ditavom manastiru, izlLzev iedne zgrade u.kojoi ie
"i1.q-"-"rtll
onrm prlpaonrcrsamo
dozvolien
bio
ulaz
vederi
je
svake
t'ti S.iL i n koiu
ma reda koji su oswarili preliminarno oslobodenie'
S
o.entbov"niiem smo gotovo svakoclnevno odlazili
na mesto na ko-
duge razgovore'
me smo zaiedno sedeliprvog dana i tu smo s niim vodili
o unutraOtac i)ovani nam ]e tiovim razgovorima puno ispridao

ponaSasvakodnevnog
Snien-r Zivotu tamoSn]e braie, kao i principima
nam ie'
prilikom
,-,1" t oli str za ovai unutraSnii Zivot bili vezani'Jednom
u
osnivana
gnuo..ei o brojnim bratstvima koia su pre mnogo stoleia
da
moZe
koie
Lziii, neSto viSe obiasnio i o ovom svetikom bratstvu u
priude svaki dovek, bez ob'zirana to koioi ie veroispovesti prethodno
padao.
kasniie i uverili, medu adeptima u ovom manastlru le

pa dak
bilo bivSih hri56ana, ievreia, muhamedan"t", b"ditt^' lamaista'
Istina'
Bog
i jeclan Samanist. Svc ih ie siediniavao
su meilusobno Zivela u takvom priiateliSva braia,rung
Kako smo
se
-r.t^,,ira
sn'u da, uprkos specifidnim crtama i svoiswima kojima se.pripadnici

nikad nismo
odredenih vcroispovesti odlikuiu, prof-esor Skridlov i ia
mogli da kaZemo loioi ie veri ovai ilionai od niih prethodno pripadao'
svih o.vih r1
C)tac Dovani ,l"rn1. mnogo toga rekao i o vcri i ciliu
-lako dobro,
g()vol'lo.o.lstlnl' verl I
z-nih bratstava.
iasno i ubedliivo
.
ie
niie momogu6nosti dr r" u"." u sebe preobrazi, de llrol'csor sl<ricllov
uz-vil<tttto:
gô d" se uzdrZi, ve6 ie duboko dirnut
"ode Dovani! Ne mogu da razumem krtl<o trtir.rto sc'tlitt'ovtlc ttrllc-
sroclasevratircuEvropu]ilibaruva5uvlasritrrzt.rrrlirr lr:rliirr,tl:rlristc
'tzl
226
Slsreti sa lzuzetnim Ljudima
vere
tamosniim Iiudima dali makar i hiliaditi deo ove sveproZimaiu6e
koju ste sada u meni nadahnuli'"
dragi moi profesore", odgovorio nu ie otac Dovani"'odigled"'Eh,
u arheologiiu'.
no je da se u"liu<lsku psihu raz-umete slabiie nego
Da bih vam pomogao d:r razumete ovo Sto sam uprevo rcl<:to, lt:trr
primer iu navesti 6injenicu koja je u nama probudila Zeliu d:r ist r-:r7rr it'
mo i dovela nas do otkriia ovoga zakona.
Moram vam reii da u na5em bratstvu postoie dva vrlo st:trrt Irt':tl:t:
brat Al i brat Sez. Ova braia su na sebe dobrovoljno prcttzcl:r olrtvt'z.tt
VerasedovekunemoZedati.Veraseudovekujavljaisvojeclejstou
da periodidno poseduiu sve manastire na5eg reda i cla tlrtrgirrr;t olri'rSnjavaju razne aspekte su5tine boZanstva.
Na5 red ima detiri manastira, od kojih ie f edan ovaj n:r5, tlntgi sc rrrtlazi u dolini Pamira, treii u Tibetu, a detvrti u Indiji" I tako ova lrra6rt,
Al i Sez, neprestano putuiu iz iednog manastira u drugi i u njima pr<>
tn
niemu pove6ava ne kao rezultat nekgg automatskog udcnia' i::1.k""
debliinu'
Sirinu'
visinu'
r.r.tltî ma kakvog automatskog uveravania u
vida'
dulom
nedeg
oblik i teZinu nedega, niti pak kao rczultat opaLanla
razumevania'
sluha, dodira, mirisa ili ukusa, ve6 kao rezultat
namerno naudenih
svih
iz
dobiia
se
koia
suStina
Razumevanie ie
vrste'
svake
iskustava
informaciia i iz lidno doZivlienih
volieni
Ako bi, recimo, ovog trcnutka k meni ovanlo doSao rodeni
deo
deseti
makar
poklonim
odmah
mu
brat i kada bi me prckliriiao da
rrdida
Zeleoto
biiem
s.v3iim
ja
,uog r^r,r.,t"u".t1o i ako bih sam ditavim
ni.ti sue|.a,lo,',. bih, uprkos svoioinaiZarkijoi Zelii' Togao 91lY"O'
ni znania ni iskudarim ni hiliaditi deo tog razumevalllal l"t,ot nema
stekiro i proZir''eo' .
stva koie sam ia tokom T-ivota sasvim sludaino
kaZe
Ne, prof-eiore, stotinu puta je lakSe, kako se to u-)evandeliima
drugom
"kamili ia prode kroz iglene u5i", nego ma kome da nekome
podari
r"zumevanie kofc se u niernu o bilo demu fbrmiralo'
t-" -R^.ri;.
s".. -islio kao i vi, pa sam dak odabrao i rnisionarski poziv,
udinirn
mogao da podudim veri u Hrista' Zeleo sam da sve
kako bih sve
onako sreinim kako
,^-
PROFESOR SKRIDI-OV
povedaju.
K nama dolaze iednom ili dva puta godiSnje. Njihov dolazak u nai
manastir medu nama se smatra velikim dogadajem.
U danirna kada ma koiiod njih boravi medu nama, du5a svakog od
nas doZivljava nebesko z-adovoljswo i blagost.
Propovedi ova dva brata koii su u gotovo istoi meri sveti ljudi i koji
govore iste istine ipak razlidito deluju na svu bra6u, a narodito na mene.
Kada brat Sez govori, to je zaista poput ptidite pesme u raju; od
onoga 5to govori dovek se sasvim, da se tako izrazim, preokrene i postaje kao opdinjen. Njegov govor Zubori poput potoka i iovek u Zivotu ne
Zeli niSta drugo da da sluSa glas brata Seza.
Govor brata Ala, nredutim, ima gotovo suprotno dejstvo. On govori loSe i nerazgovetno, odigledno zbog svojih godina. Niko ne zna koliko mu je godina. Brat Sez ie takode veoma star - wrde da mu ic tri stotine godina - ali je jo5 uvek krepak starac, dok se kod brata Ala jasno vidi slabost starosti.
Sto le utisak koji redi brata Seza trenutno ostavljaju jadi, to viSe
ovai utisak bledi, tako da na kraiu u slu5aocu ne ostane ba5 niSta.
U sludalu brata Ala se, medutim, mada ono 5to govori isprva ne
ostavlja gotovo nikakav utisak, suStina izredenog se kasniic iz dana u
dan sve viSe uoblidava, da bi se kao celina ugnez.dilrr tr srctr i tu ostala za-
to iazbogvere u udenie Isusa Hrista-bio' AIi'
vera usadi.redima
i.elia dase to udini, Zelia da se, da tako kaZem, u nekog
samo gledaiu6i u
hlebom
.,îit i. na Zeliu da nekom stomak napunite
niega.
' h"r.,-"uanfe se, kao sto sam vei rekao, stide iz sveukupnostr na-
znanie predstavlia
merno naudenih informaciia i lidnih iskustava, dok
redosledu'
u
odredenom
redi
samo automatsko pamienie
da se sopNe samo da ienemogu6e, iak i uprkos svoi svoioi Zelii'
na
formiralo
Livota
tokom
se
koia
stveno unutra5nie razurirtva"it
nesam
kako
takode'
vei
osnovu navedenih faktora podari drugome,
zakon da
davno sa ioS nekom braiom iz manasiira ustanovio' postoii
bigovori'
o
nedem
kvalitet onoga Sto neko opaZa kada mu druga osoba
koia
svoistava
kvaliteta
Io radi ,nî1^bilo radi.aru-e,oa.,ia, zavisi od
uvek.
Kada smo toga postali svesni i kada smo poicli tlrr sc trtttlinto da otkrijemo zbog dega je to tako, jednoglasno snro z:rklitrt'ili rl;r pr'olrovccli
brata Seza dolaze iskljudivo iz njegovoguma icl:t z.:tto tlt'lrritt rtrt tr;ti ltttt,
dok propovedi brata Ala d olazerztrtavog bi6a i z:rto tlt'lr rirr tt:t tt:tit' lrit't'.
su se formirala u osobi koia govori'
225
228
i
I
Da prof'esore, znante i razumevanie su nelto sasvim raziidito' Samo razumevanie moZe odvesti biiu, dok ie znanie u niemu samo privremeno prisutno. Novo znanie smeniuie staro' a rezultat le, Stono bi
rekli, presipanie iz Supljeg u prazno.
Ctvek mor" nastoiati da razume, iedino to nas moZe odvesti naSem
Gospodu Bogu.
A da bi bio u staniu da razume prirodne poiave koie se, zakonomerno ili nezakonomerno, zbivaiu oko nas, dovek najpre mora svesno da
opazi i da usvoji masu podaraka koii se ridu objektivne istine i swarnih
dogadaja koji su se u pro5losti odigrali naZemlii neophodno ie, sem to-
gal
da u sebi nosi sva raznovrsna iskustva koia ie, hteo to ili ne, stekao."
Sa ocem Eovaniiern smo vodili i mnoge druge slidne i nezaboravne
tazgovoreMnoga neobidna pitanja koia se u glavi savremenog doveka nikad ne

javliaju ovaj ie redak dovek, otac Dovani, kojem se u savremenom Zivoru
ieSko moZe pronaii slidan, tada u nama pokrenuo i rasvetlio nam ih'
kao odgovor na piJedno od niegovih obja5nienja, koie ie usledilo
tanje koje mu ie profesor Skridlov postavio dva dana pre nego 5to 6emo
napusriri manasrir, iako ie inreresanrno zbog dubine misli koie su u njemu sadrZane i zbog eventualnog znadaiazaonesavremene liude koji su
svoj odgovorni uzrast vei dostigli.
Ovo pitanie profesora Skridlova otrglo se odnekud iz dubina njegovog bi6a, tada kada je otac Dovani rekao da ie pre nego Sto moZemo
."dntt"r.ro na to da na nas zaista deluju i utidu viSe sile apsolutno
neophodno imati du5u, koja moze da se stekne iedino sticaniem volinih
i nevoljnih iskustava i namernim udeniem podataka o swarnim dogadaiima koii su se u prollosti zbili. Ubedljivo ie dodao i da ie ovo' opet,
mogu6e gotovo iskljudivo u mladosti, kad odredena svof stva dobiiena
od velike Prirode io5 uvek nisu potroSena na nepotrebne, fantastidne
l,
ciljeve, koji se dine dobrim zbog nenormalno uwrdenih uslova liudskog Zivota.
\a
ove redi je profesor Skridlov duboko uzdahnuo i u odafaniu uzvik,,Pa

Sta onda moZemo da udinimo, kako da nastavimo da zivimo?"
nuo:
Odgovarajuii na ovo pitanie otac Eovani je, po5to ie na-trenutak

poiutaq izneo one izuzetne misli koie smatram da treba, koliko god je
to moguie, doilovno da Prenesem.
230
PROFESOR SKRII)I,0V
Buduii
da se odnose na pitanie duse, to jest treicg rcz:rvisr. rrr

miranog dela dovekovog op5teg sklopa, smesriiu ih u prgl;rvlit.
1r,t I r r;r
slovom "covekovo bozansko telo, njegove potrebe i-.fc'g,lv,r ,,,,,1i,,,.,
zakonomerna ispoljavanja", ali tek u svojoi treioj sc.iji, 1.,r., il,,;',,,,,,
dvama poglavljima iste serije koja sam vei odludio i'lrcc;r.,1,, ,',, p,,,
svetiti - prvo redima postovanog persiiskog derviSa krit: st. r ii.r r rt.l;r rr
jest prvog nezavisno fbrmiranog dela dovekovog opitcg sl<r.Prr, :r ( rr.rrrr{ )
objaSnjenjima starog ez-ezultaur4t'ana,koja se titrr,lri,g,,g i.rvr.lirv,1i
nezavisno formiranog dela, to jest njegovog duha.
zavreme naieg boravka u ovom manastiru dcstr srrr',
P.r-r'rr vt,t,
spomenutih razgovora s ocem Dovanijem, razgovarali is drugirn :rtlcPtima ovog brarswa, sa kojima smo se takode sprijateljili, poiio nas jc s
njima upoznao orac Dovani, koii ie o nama odinski brinuo.
LJ ovom manastiru smo proveli oko sest meseci i zatim ga napustili,
nez^to Sto nismo mogli ili Zeleli duze da osranemo, vei samo stlsa sto
smo na kraju bili roliko prepuni utisaka koje smo ovde primili u
"1lr,ovoj sveukupnosri, da sc dinilo da bi makar i samo io5 malo udiniio
da
skrenemo s uma.
NaS boravak na ovom mestu nam je doneo toliko odgovora na psi_
holoSka i arheolo5ka pitanja koja su nas zanimala, da se dinilo da u najrnaniu ruku jos vrlo dugo nemamo viie bta da traZimo; stoga smo diqli
ruke od naleg putovanja i vratili se u Rusiju, gorovo istim p"urem koji-m
smo i do5li, Kad srno stigli u flflis, krenuli smo svaki na svoiu stranu.
Profesor Skridlov je gruzijskom vojnorn Zeleznicom otisao u piatiggrsk, da- pgscti svoju stariju kier, a ja sam ori5ao u Aleksandropolj svo_
r
joj porodici.
Nakon ovoga profesora skridlova prilidno dugo nisam video. ari
smo se redovno dopisivali. Poslednji pur sam g" ,io u drugoj godini
svetskog rata u Pjatigorsku, gde bio u por"tik6"ri. Nikad-a nJeu,îe
boraviti r^zgovor koji sam sa njim vodiona vrhu planine Beiov. U to
doba sam Ziveo u Esenrukiju i on je jednoga dana kacl smo se sreli u Kislovodsku predloZio da se, u znak se&nji na d'brc srare dane, popne-
mo na planinu Beiov, koja se nalazi nedaleko od pjatigorska.
sa
Jednog lepog jutra, oko dve nedelje nakon ovog susl.(,t:t, poncli snro
sobom provijanta i zaistase peSice uputili l<e rv. j pl:rr r ir i, rc s.)o rs23r
PROFESOR SKRIDI.0V
sa strane tl diiem podnoZiu

pon zapodeli sa teze, stenovite strane, to iest
duvent manastlr'
ie smeSten
"'o;;i;rp.n
l:rk, ali
'svi koii su ga proSli smaffaiu teskim i zaista i ni]e
centralu
se
srno
koie
uz
onih pl'anina
.r^koi
za nas dvoiicu on
noi Aziji
,e,
'uih
peli, bio, Stono bi rekli,
' n.tt|"tt|.
deiiia igra'
nam ie ipak pridinilo veliko. zadovoliswo i ponovo.s.mo'

smo u elementu ko]i ie z'a
nakon monotonog gradskog Zivota, osetili da
visoka' ova planina ]e u
nas bio postao gotovo prirdtan' Mada niie
-odvrha predla5im
,rorn .r^ svolu lkolinu sme5ten" tako da se s nienog
lepote' Dalcko
oel*n pruLao5irokpogled na panoramu zaistaiz.tzetne
Elbrusa' s vevrh
prekriveni
snegom
;;i.r;J trzdizaor. u.l["t"weni,
nas su se,
Ispod
strana.
svoiih
likffiancern Kavkaskih planina s otleiu
goi
gradovi
sela
mesta'
mogla vlded broina naseliena
f.r" r, -l"i;"ruri,
niZe na severu isticali

tovo ditave oblasti lriineralni Vodi, a samo neSto
unaokolo ie vladalati5i,., r".^rnl delovi gradaaeleznovodska' Svuda
ni da 6e neko doii'
N^ pfu.,lni nii! bilo nikoga, a niie bilo verovatno
"". se uobidaieni laki put koii ie vodio severnom stranom mogao u
ier
'a"Zi"l od nekoliko milia videti iasno kao na dlanu i bio ic potpuno prarr,"'l" koiom smo mi doSli tide' niome se retko kad
A 5to se iuZne
neko
^- osmeli da se PoPnel
N; vrhu planine ie bila mala koliba' u koioi su se odigledno prodavali pivo i dai ali tog dana tu niie bilo nikoga'
od nas je' omadiSeli smo na neku stenu i po8eli da iedemo' Svaki
sopstvene-mlslrjan velidanswenoSiu peizaLa, u tiSini pr,emiSliao
Skridlova i opaIznenada mi se pogled zaustavio na licu prof-esora
zio sam da mu iz odifu teku suze'
zan.
Svaki put misuze samepoteku. Pladem, odnosno ncito rl rrrcrri
1rl:r
de, ali ne od bola, ne, ve6 kao od neke neZnosti. Thkav sanr, rr;r svo jr r .,r'r'
tovnu nevol ju, postepeno postao nakon susreta s ocenl I )ov:r rr iit'r r r, li,,
ga slno, seiai se, zajedno upoznali u Kafiristanu.

Nakon tog susreta sc ditav moj spoljni i unutr:rinji s\,('l z:r nr( n('
orilidno izmenio.
U odredenim stavovima koii
su se u meni ukorcrrili toliorrr t'it:rvo11

mog Zivota doSlo ic, kao samo od scbe, do procenjivrrn jrr svilr vrt'tlrr rs( r.
Pre ovog susreta sam bio dovek potpuno zaokupljcn svojinr sol)stvc-
nim lidnim interesima i zadovoljswima, kao i intercsinr:r i zadovoljstvima svoje dece. Uvek sam bio zaokupljen mislima o torne kako najboljc
da zadovoljim svoje i njihove potrebe.
Moglo bi da se kaLe daje ranije ditavo moje bi6e bilo u vlasti egoizma. Sva nroja ispoljavanja i iskustvaproizilazllasu iz moje tairine. Susret sa occm Dovanijern je sve to uniStio i od tada je u meni postepeno
nastajalo ono "ne5to" 5to me je celog dovelo do nepokolebliivog uverenja da pored Zivotnih taitina postoii i "neSto drugo" 5ro mora predstavljati cilj i ideal svakog doveka koji manje ili viSe razmiSlja i da samo ro
ne5to drugo, a ne iluzorna "dobra" koiih je u obidnom Zivotu uvek i u
svemu pun, doveka moZe da udini istinski sreinim i da mu pruZi stvarne vrednosti."
"Sta ie, stari druZe?", upitao t1- 9"...

dodao:" Uop5te
"Nista", odgovorio mi ie on briSuii odi' da bi zatim
,rr.usi,tokomp"osledniedveilitrigodinetolikonisarnustaniudakoninstinkata da sam
automatsko ispoliavanie svoje podsvesti i
troliSem
postao skoro kao histeridna Zena'
dogadalo mi se
Ovo Sto se upravo dogodilo, tokom tog perioda
meni dogada kada vidim ili
mnogo puta. Vrlo ie te5ko Jbiasniti Sta se u
nikakvu sumniu u to da
duiem ma 5ta velidansweno, Sto ne dopuSta
pr'oizilazi iz ispoliavani a Na5eg Tvorca'
')
232
?'t
MATERIJALNO PITANJ[,
koioi je to moguie doslovno reprodukuiem ono 5to ie trrcl:r rt:i't'tto.

srr
Konsultovao r"- i d.ttg. udenike koii su, slidno kao i ia, priltr pr:rtili
MATERIJALNO PITANJE
Lf
otvoren ogranak "Inniegovi priiau jednom od tamoSniih ru"r*o"'!i;;;;ieJ*tu"i]'I'c"tdiieva'
smog aprrla
stituta r" t
1974,.na dan kada ie
\ryi9tk"
telii i nekoriko ude.,ika'fra;;ril;.granka 6ast'

priredili su vederu u nlegovu
;fi;;;;;
u stan gos-a Gurdiievom otiSla
Nakon vedere, u.iirr^ prir"mih ie
i
I;ffirtolu itrlun"zna domaiicaposluzila
spodeR. u49. ulici'
^;;nabavio' razgovor nastavio sve do sutra5nieg dopie. koi" dr' B. nekako
"dt
p?i::
e govorio
rraii
"v i
i
Liliianta sorpoa.
"'
"sllY'o3
;gt;aiaiuei
v#t;;i,
i" til;
;"#v
li
ali, mahom
fi
:::::i3il;
ko:lr'J#'"^
n* sva moguia pitania
lozofske prirode'
stigla iz Bueieli dinf u - koja ie

veliku retkost dak i u
zavreme r.rr.r.tg'p""ki;;J;;;t
aon" godine predstavliala
nos Airesa ikoia ie u iJ
ok"""o ioktot B' vlasnik velikog'
Njuiorku - iz,'e""dtit C"tElltuu
i postavio
utit i;t vaLio zapraktidnog doveka'
modernog ,r.r",ot';'lii^,
mu sledeie pitan]e:
r. - ^ r-^r,.,lm ",orlsrvi,.,-'a se VaB
gosp9di13' kakvim sredswimase
"Da li biste nam mogli re6i'
?"
budzeto m otpril i ke ra spolaze
Institut izdrLav at k"iiili; ;;*"uti,
dugom
iurdiiev na ovo pitanie odgovorto
Na
naSe
o"'i},o
irn""â"nit,
ie ova prida
ie
otkrila iedan od
zluot";oaiJ'
iu ie tokom ,uog
1a
k3-
"::::lt:::i:::#i:::rbe
u onol merl u
sam na sebe preuzeo da
ri.c' linr r
takvom paZnjom i interesovanjem da su zapamtili gotovo svc p'
sti. Svoiteksi r",rt p.ou..io i poredeii ga sa bele5kama g.s1t'tlir'r l''
(irrrrliit'r'':r rr
stenografa koii fe iapisivao sve govore i predavania g'
Americi, tako da su liudi koji bi postavili neka od pitania l<oi;r srr vci't rt(
nije bila postavliena mogli naprosto da proZitaju ono 5to ic g' itrnliicv
o tome vei rekao, dime se Stedelo niegovo vreme'
Evo kako je Gurdiiev zapoteo svoi odgovor:
"Pitanje koje ste mi, cenieni doktore, postavili, uvek ic zanimalo
veoma onoBo ljudi koji bi me manje ili viSe upoznali; dosad, medu.tim'
smatraju6i Ja niie neophoclno da ma koga upuiuiem u ovu svoju lidnu
stva! na njega nisam odgo.'"tô ili sam odgovarao nekom Salom'
O tom p"itaniu su, 5taviSe, vei nikle nairaznovrsniie sme5ne pride
koje jasno pokazuju opsru glupost onih koii su ih izmislili i koie se, dok
kruZe svud medu ni5ta manie glupim parazitimai dokolidarima obaju
polova, sve viSe bogate novim f-antastidnim detaliima.Tvrdi se, na priu Indiii, da Institut iz-"a d" novac priniam iz nekog okultnog centra
drLav a nekakva crnoma gi j sk a- or ganizaciia, da ga izdrLav a legendarni
gruzijski knez Mukaranski, ili pak da, izmedu ostalog, poseduiem i taf-
mudrosti i da mogu da alhemiiskim procesima stvorim

novca koliko god zamislim, pa dak, Sto su nedavno mnogi wrdili' da
toga slidnog'
moja
,Asretistva potidu od boliSevika; i mnogo
ni do dan danas ne znaju
naibliZi
mi
zapravo dak ni ljudi koji su
iu k"-".,"
odakle potidu sredstva za ogromne troSkove kofe sam godinama nami-
rivao.
Nisam smarrao da je neophodno da o ovom pitaniu, to iest o materijalnom aspektu postojania Instituta ozbiljno govorim, ier nisam gaiio
,-,ik^ku. iluiije o nekoj eventualnoi pomo6i sa strane i jer sam r^zgovor
o toj temi smatrao naprosto gubljeniem vremena, ili, Stono se kaZe, presipanjem iz Suplieg u Prazno.
' D^nrr, medutim, na ovo pitanie koie mi tak. Icst' postavliaiu i koonog r:tzlogrr 7-clim da odgoie me je vei dovoljno ugniavilo iz ovog ili
vorim ne ba5 sasvim u 5ali, vei nelto malo iskrcrriic'
Moju Zelju cla danas dam ozbiliniii odgovor t|t'lr:r, iini rrri sc - a
skoroiiasamsizuran-zahvalitidinlenicidas:rrtr st', poitttsrtltt tt ltrsi-
235
234
ii voliom
sudbine (odnosno bolje re6i zbog gluposti ruskih vlasto-
dr'aca) postao siroma5an kao crkveni mi5, poduhvatio toga da dodem u

ovu "zemlju u kojoj nidu dolari" i da sam ovde, diSuii ovaj vazduh zasiien vibraciiama ljudi koii dolare maistorski seju i Zanju, poput distokrvnog lovadkog psa na tragu sigurnog i dobrog plena. I neiu dozvoliti
da mi ova mogu6nost izrnakne.
PoSto sada i ovde sedim medu vama koii ste, Stono se kaZe, naf'atirani dolarima i po5to oseiam da me automatsko upijanje ovih blagowornih emanacija stimuli5e, nameravam da pomo6u svog odgovora neke
od vas, da tako kaZem, malo i "operu5am".
Stoga iu u prijatnoj atmosferi koju je obezbedila domaiica, diie je
gostoprimstvo takvo da se u dana5nje vremc retko nalazi, ove sredne
okolnosti da iskoristim da bih pokrenuo sve moguinostiz aktivnost
svog mozga, kao i sve sposobnosti svog "govornog mehanizma", te iu
na ovo pitanje koie mi je danas ponovo postavlieno odgovoriti tako da
ie svako od vas podeti da sluti da i sam moi dZep predstavlia plodno
tle za sewu dolarskog semenja i da klijajuii na ovorn rnestu ti dolari
stidu svoiswo da onima koji su ovo posejali donesu neSto Sto bi, u
objektivnom smislu redi, moglo predstavljati njihovu stvarnu sreiu u
Zivotu.
I tako, dragi moji, za sada bezuslovno cenjeni vlasnici dolaral...
Cak i mnogo pre nego 5to sam svoje ideje podeo praktidno da sprovodim uz pomoi svog Instituta, to jest kada sam o programu po prvi
put sa svakog aspekta razmiSljao, paZliivo sam razmotrio i materiialni
aspekt, koji ie, iako drugorazredan, ipak bio veoma bitan.
Po5to sam tada odekivao da 6u u svome naporu da u Zivot sProvedem psiholo5ke ideje na kojima bi ova, za dana5nie vreme izuzetna
ustanova trebalo da podiva, osetio sam da je neophodno da bar u materijalnom smislu budem nezavisan; ovo utoliko viSe 5to mi je iskustvo
ve6 pokazalo da se imuini liudi za ova pitanja nikada ne zainteresuju
dovolino ozbilino da bi rad ove vrste i materiialno podrZali, dok drugi
dak i uz veliku Zelju i interesovanje u tom pogledu ne mogu mnogo da
udine, polto lezatakav poduhvat neophodno puno novca.
Zbogtoga ie, ako sam Zeleo potpuno da ostvarim ono Sto sam planirao, bilo neophodno da najpre reSim ovaj aspekt problema' Stoga
samr s ciljem da za odredeno vreme steknem dovolian kapital name236
MATERIJALNO PII'AN.II:
njen ovome, zapodeo da zaradivanju novca posveiujcnr zn:lln()
\,r.,(
vremena nego pre.

Ovo 5to sam upravo rekao naiverovatnije kod veclirrc vrrs, r\ r r rr.r.ili.r
naca, koji ste u danaSnje vreme svuda poznati kao ocllii.rri
lrrslrvrri 11,
di, izaziva potpunu zbunjenost. Mora biti da se dudirc k:rl<, jt' lril, r rr, r
gu6e da se s takvom lakoiom zaradetolike surnc, z.tl<<>it' s(. rn('r.:r
l)r.(.1
postaviti da su velike, te ste stoga verovatno stel<li rrtis:rk tl:r st.rr izvt.
snoj meri hvaliSem.
Da, zaista - to r,nora dak i da vam zvudi vcornlr r.rrtlrrol
Kako biste, makar i samo pribliZno, razumeli k.k<l srr.r Iri'rr srrrrjrr
to da udinim i gdc sam stekao takvu samouverenost, ncophodno jc da
vam najpre objasnim da sam desto udeswovao u svakakvim trgovadkinr
i finansijskim poduhvatima, i da su me svi koji su sa mnom dolazili u
kontakt vei smatrali za vrlo poslovnog doveka.
Moram, sem toga, da vam kaZem i nelto o svom ranom vaspitanju
koje, sa stanoviSta mog iskuswa, naybliLe odgovara idealu koji se kada
je red o obrazovanju u meni formirao. Zahvaljuiuti rom vaspitanju
sam, a moZda bih i danas, ako bi bilo neophodno, bio u sranju da nadma5im svakog poslovnog doveka, pa moZda dak i vas, ameridke biznismene.
Najjadi namerni uticaj koji je neko na mene vrlio bio je uticaj moga
oca, koji je vaspitanie shvarao sasvim na svoj nadin.
Nameravam dak i da jednom napibem ditavu knjigu o svim direkt-
nim i indirektnim merodima mog oca koji su iz njegovih originalnih

pogleda na obrazovanje proizilazili.
. Cinr su sc u meni iavili znaci manje-viSe ispravnog poimanja on je,
izmedu ostalog, podeo da mi p riiarazneneobidne pride, koje su se uvek
zavrSavale nizom prida o nekakvom hromom stolaru po imenu Mustafa, koji je sve umeo da uradi, pa ie dak
iednog dana napravio i leteiu nasloniadu.
'fim putem, kao i drugim "upornim nastojaniima", moi

otac je u
meni, zajedno
sa
Zeljom da budem kao ovaj nrajstor-stolar, podsticao i
neodoljivi poriv da uvek pravim ne5ro novo. Svc nrojc igrc u derinjstvu, pa dak ione najobidnije, bile su oboga6c.c rirrc ir, srrrrr z.lrniilja<r
da sam neko ko niSta ne radi onako kako se to u.lrir';rit'lr' r':rtli. \,ci
s:rsvim poseban nadin.
':l
,11
MATERIJAI,N0 PII AN.II.
u mo-i-u
Ova tenclenciia koiu ie otac od nairaniieg detinistva

9ri1o!u
je dobiizrazitilioblik
nerazgovetna'
uvak
mada
usadio,
indirektno
io5
da
ispostavilo
se
la kasnije, u moiim prvim mladaladkim godinanra' ier
u
njoi
uditeli
imao moi prvi
su ideje koie je o obiazovaniu i vaspitanJu
ispuniavapogt.an odgovarale; i tako sam se' paralelno,sa
i;.;;t-
,r;"- tuo;if-t "Skolrkih"obaveza, pod niegovim naro6itim nadzorom

veT.bao i u raznim rudnim radovima i zanatima'
uditelia
Naikarakteristidniie u obrazovnom postupku mog Prvog
poveStinu
konkretnu
neku
bilo ie to sto rn. ie, dimbi primetio d" t"T
terao
odmah
dopada'
se
mi
e"o ioUto da poznajem i da ie ona podela da
novu'
neku
na
i
da
predem
je
ostavim
da
da naudim sve
I(ako sam mnogo kasniie shvatio, cili mu nije bio
sposobnost da prevazimoguie vebtine izaiate,utid" u sebi razviiem
Od tog doba ie' zaisfl' Po,
lazilm te5koie koii svaki novi posao name6c'
me' ne sam po sebl' vec
i
zanimao
smisla
sao svake vrste za mene imao
bih znao kako se radi'
utoliko ukoliko ga nisam Poznavao i ukoliko ne
pogledima na
originalnim,
svoiim
Ukratko redeno, zahvaliuiudi
dak nesvesno
moZda
ili
svesno
su
obrazovanie ova su dvoiica liudi, koii
za odme
pripreme
da
na sebe preuzela
- u ovom siudaiu to niie'bitnl svosubiektivno
izvesno
govorne godine, u moioi prirodi pobudila
ustalilo
konadno
se
bi
pott"p"t'o. t" zviialo'da
iriuo,t olJr" s godinama
to
'u
ie predstavlialo
desto
vidu poriva i"
-i.,i"- 'uttinianie' Rezultat
spoi teorilske i prakidne
Ju r"-, pa bilo to i samo auiomatski, stekao
t^ i trgovine' Kako mi se
zan
vidovima
sobnosti da se bavim raznim
rasla i moia moi
horizont na raznim poliima znania 5irio, postepeno ie
poimanja'
priznat kao
Dodadu dak i da, ako sam danas u raznim zemliama
delimidno
to
udenia'
predstavnik istinskog znaniana mnogim poliima
i-"- d" zahvalim svom ranom obrazovan]u
zdravotn
Zahvaljuit(r ovoj snalaZliivosti, Sirini pogleda' a nadasve
b.i?
razvili'
razumu, koii'su se u mt"i pravilnim obrazovaniem
:"- "
ili sludainamerno
Zivota
samtokom
koie
;*"1" ;, iz svih informaciia
u svakoi oblasti' umesto da
no prikupio izvudem ,"-tt "tsiittu udenia
Sto za ve6inu savremenih ljudi pref-"4 sakupllam isprazno smeie,
niihovog duvenog obrazo'
upotrebe
istaviia neizbeLartiezultat op5te
vnog metodl. zvarrog udenje napamet'
-llko
sam vei u ranoj mladosti bio dobro osposol>licrr i I I sl ;r t I I t | ( l.l

zaradim dovolino kako bih zadovoliio svoie neposrccltrt'pott't lrt' l,r:.
kao prilidno mlad sam se, medutim, zainteresove() 7.:l ()tr:l:rl)slr.rl(ltr:r
pitanja koja su me dovela do razumevanja smisla icili:r iir.'ot:r, l(':,:rtrr
tome posvetio svo svoie vreme i paZniu i nisam svoic spos,,lrr r( )s( i 7;r ./:l
radivanie novca usmerio na Zivot koji bi samom sclli prc'tlst:trr li:ro . il;, ,r
na koii su zahvaljujuii nenormalnom obrazovanitt trsn'tlst't'tlt'rt:t st':t

"svesna" i instinktivna nastoiania savremenih lirrili, :r tt:ltttt*i(o vrts,
Amerikanaca.Zaradivanlu novca sam se okrctao tck s vl'ctttctt:l tl;l vrc:
me, i samo utoliko ukoliko mi je i on bio neophodan da prcT.ivinr i clrr nri
omoguii da oswarim sve 5to ie bilo potrebno da bih postiglro cilj koii
sam sebi postavio.
Po5to potidem iz siromaSne porodice i nisam materijalno obezbeden, prilidno desto sam morao da pribegnem zaradivaniu ovog zaista
preztradostojnog i zlosre6nog novcaz^ svoje neodloZne potrebe. Sam
proces zaradivanja novca mi, medutim, nikada nije oduzimao puno
vremena, jer sam zahvaljujuii snalaZljivosti i zdravom razumu koji su
se u meni pravilnim obrazovanjem razvili u svim ovim Zivotnim pitanjima poostao moglo bi se reii strudnjak, lukav i preveian tip.
Kao vrlo karakteristidan primer mojih sposobnosti u tom pogledu
ispridaiu jednu epizodu iz svog Livota, o tome kako sam jednog dana
bez ikakvih priprema, tek radi male opklade, oworio vrlo originalnu ra-
dionicu.
Detalji ove epizode 6e moZda rnalo produZiti moju pridu, ali ipak
mislim da vam zahvaljuju6i ovom dudesnom piiu -dudesnom, uzgred
budi redeno, stoga 5to nije napravljeno u uslovima koji su na planeti
7cmlji uobidajeni, nego na moru, na staroj barci Sto plovi krai ameridkih obala - ona neie izgledati previSe dosadna ili dugadka.
Elem, ovo o demu ie red zbilo se nedugo pre poslednje velike ekspedicije kroz region Pamira i Indiiu, organizovanog od strane dru5wa koje smo formirali i nazvali ga "DruStvo tragadrr za istinon.t", a diii dlan
sam ja bio od samoga podetka.
Oko dve godine pre polaska na ovu ekspcdiciirr, ilrrrrovi slx)lnenu'lr':rnskrrspiiskoi
tog druStva su re5ili da se okupe u gradu (lanlZrrrr rr
oblasti. flebalo je da se svi koji u ovoj ckspccliciii rt:rttrt't':tv:titt tl:r ttce235
238
Suqeti
q f zryellra Ljudirna
stvuju ovde okupe drugog januara 1900. godine, te da odatle najpre

krenu du' toka reke Amu Darja.
Po5to ie do tog datuma bilo io5 dosta vremena, ali ne i dovoljno za
neko duZe putovanje, nakon 5to sam u Aleksandropolju bio u jednoj od
uobidajenih kratkih poseta svoioj porodici nisam otiSao nekud daleko,
kao 5to sarn to nakon vrernena koje bih odvojio od njih obidno dinio,
vei sam ostao na Kavkazu i pola vremena provodio u Aleksandropolju,
a pola u Bakuu.
U Baku sam desto odlazio stoga 5to je ovde postojalo iedno udruZenje, sadinieno mahom od Persijanaca koii su proudavali drevnu magiju, a diji sam i ia dugo bio pridruZeni dlan.
Dogadaii koji su doveli do epizode koju nameravam da vam ispridam odigrali su se upravo u tom gradu, Bakuu.
Jedne nedelje sam oti5ao nabazar.
Ovde moram da priznam da sam oduvek imao tu slabost da obilazim istodniadke bazare, te nikad kad bih boravio u nekom mestu u komebazar postoji ne bih propuStao da ga posetim. Mnogo sam voleo da
preturam po svakoiakim swarima, medu kojima sam se uvek nadao da
iu pronaii nc5to neuobidajeno.
Toga dana sam kupio nekakav stari vez, i vei sam bio naumio da
krenem s mesta na kom su bili izloLeni tepisi, kadli ugledah nekakvu
mladu Zenu, dobro obudenu ali vrlo Zalosnog izgleda, koja je neSto nudila na prodaju.
Po svemu na njoj se videlo da nije obidan prodavac, i nije bilo nikakve sumnje da ju je nuZda naterala da svoju robu iznese na prodaju.
PriSao sam joj i ustanovio da prodaje Edisonov fonograf.
Izraz njenrh odif u ie u meni izazvad samilost, te sam mada sam
imao malo novca, uop5te ne razmi5liajuii kupio ovu beskorisnu ma5inu zajedno sa svim Sto uz niu ide. Ovaj teret sam poneo natrag do karavansaraja u kome sam Ziveo, gde sam orvorio kutiju i ustanovio da se u
njoi nalaze brojni valici, od kojih je veiina bila o5teiena. N4edu onima
koji su jo5 uvek bili ispravni nalazilo se samo nekoliko snimljenih, dok
su ostali bili prazni.
U Bakuu sam proveo jo5 nekoliko dana.
Novdana sredswa su mi bila na izmaku i morao sam da razmislim o
tome kako da ih uve6am.
MATERUALNO PIT^NJ},
Jednog tmurnog jutra sam sedeo u krevetu, joi uvek nrxllurr-t'rr, i rr rr r

zgaokako da ovo postignem, kad mi se pogled iznenada s1'rsri ,:r lrrr.
graf. U glavi mi se iavila ideia kako da ga iskoristim, i odnr:ih s:rrrr rr:rt irrio
plan za akciju. okondao sam sve svoie poslove u ovom r.csrrr i j,i isr'11 r.1l
dana krenuo prvim brodom zazakavkazje. pet dana kasnijc, ,, g,.,r,1,, ir.,.,,
snovodsku, udesio sam da moj fonograf podne da mi zar,.hrjc: r)()v:r(..
Ovde moram da kaZem da je fbnograf u ovim krajcvirrr:r joi rrvcr<
bio nepoznat, i da su tamoSnji stanovnici ovo dudo vidcii
P. Prvi lrrrr.
Kao 5to sam vei rekao, uz fonograf sam dobio i.,ck"lrr.r,,. valjkc.
Brzo sam na5ao nekakvog tekinskog ulidnog pevada, konre s:rnr platio
da rni odsvira i otpeva nekoliko pesama omiljenih u ovom kraiu, dok
sam na preostalirn valjcima sam snimio niz pikantnih anegdota na

turkmenskom jeziku.
Nakon toga sam pored detiri trube za slu5anje koje su na malini ve6
postojale - moZda se seiate da su prvi Edisonovi fonografi imali trube
d..d?o jo5 dve nove, pa sam polao nabazar i na njemu podigao svoju
originalnu tezgu.
Naplaiivao sam pet kopejki po trubi, a rezulrat iete moii d,azami_
slite ako vam kaZem da se sve vreme dok sam tamo boravio, preko ditavog dana, a narodito pijadnim danima, retko deiavalo cla ma koia od
truba makar i za rrenurak bude slobodna. Na kraiu dana suma koju bih
prikupio u novdiiima od po pet kopejki verovatno da niie bila nibia manja nego zarada najve6ih radnji u gradu.
Nakon Krasnovodska sam poiao za Kizil-Arvat, a dok sam tamo
boravio, nekoliko pura su me pozivali da sa svojom mabinom odem u
kuie bogatih rirrkmena u susednim selima. za ove "narudene priredbe.'sgm dobiiao prilidnu kolidinu tiangi, a jednom prilikom tat i ava
vrlo dobra tekinska tepiha.
Posto sam i ovde dobro zaradio,seo sam n vozs namerom da oo-
sao nastavim u ASkabadu, ali u vozu sam sreo jednog dlana naseg diu5tva, sa kojim sam sklopio opkladu zahvaljujuii koj<{ je ova moji kari_
jera sa fonografbm okondana.
osoba koju sam sreo bila je iedinstvcna i .crrsrr:rliva r.adam viwitskaja, koja je uvek nosila mubko odelo. ().:r jc rrr*csrvrvula . svirr.r
naSim opasnim ekspedicijama po bespudimr Az.iit. i Afl.ikt.,
P. t:rl< i P,
Australiji i susednim osrrvinra.
240
241
MATERIJALN0 Pl'IANJll
ekspediciii' a pojtg15,na
ie da udestvuie i u predstoie6oi
odludila 7e daizYarvremena'
raspolasaniu imala io5 dosta slobodnog
sestru - koia je bila
svolu
poseti
;;;:;6;il r" i"aia"t i da tamo
Poznania
iz
tirmg
- i odmori se
uJ^,^ ," predstavnika iedne tekstilne
CardZuu'
dok ne dod. d^tt odreden za okuplianie u
izmedu ostalog ispridao
smo puno razgovarali, pa Pe sem ioi
'ltebalo
Usput
i o poslovima kojima sam se ncdavno Devlo'

se zapodela rasprava'
Ne seiam se kako i zbog dega, ali medu nama
opkladu prema koioi sam' pod
koia ie zareutkarimala dalmo"sklopili
urtoui-' i do odredenog d^tu*'' morao da zaradim iz-
itti.rt*-
"tit
uarrru ru-,,
novca.
da je ne
ovu opkladu zainteresovala tako ozbil)no'
u tome
mi
da
posla
i
latila
se
vei
samo ostala cla vicli kako 6u ie ispuniti'
simnom
sa
edno
zaf
pomogne. Zatoieu,,t.'to dn otpuruie zr Andidan'
Vitvitskaia
se za
ilrtuottuASkabadu.
u toi meri zainteresovao da ovai slusebe Preuzeo ispunim'

i i klmplikovani zadatak koii sam na
e
"ttof
da ga os.r-va1tT
da sam prosto goreo od strasne reSenosti
?:1,::::t"
su nllme postavllenr'
koii
uslove
oosledice, pa tat< i da nadmaiim
vozu smislio sam uopbteni plan' a prvi korak ie
Moram da priznam da sam
se
,i.r
t""l;;;f;o
r.J"ti
reklamu:
preistavlialo to 5to sam sastavio sledeiu
UNIVERZALNA PUTUJUCA RADIONICA
KOJAJE OVDE U PROI,AZU

GRADU
VR.LO KRAI'KO CIi BORA\4'fI U VASE,M
pozurite da donesere sve sto zelite da popravite i prepravite' bicikle' gramofbne'

Popravliamo Sivaie ma5ine, pisa6e ma5ine'
-'*,rlidt"
i druge
kutiie, elektridne, fbtografske' medicinske
vrste muzidkih instruaparate; lampe na gas i petroleike; sve
*"nu." - haimonike, gitare, violine' tariie itd'
Popravliamo sve tipove brava
i oruLia'
Popravljamo, prepravljamo, tapaciramo i lakiramo srtv ttrtntt'Il;ti, tt

radionici ili kod va5e ku6e.
Popravljamo, boiimo i Stimujemo klavire i harnronijtrrrrt'.
Instaliramo i popravliamo elektridno osvetljenie, z.vorrt i tt'lt'li rrrr'
Popravljamo i presvladimo kiSobrane.
Popravljaino dediie igradke i lutke i swari od gurrrc.
Peremo, distimo i popravljamo tepihe, Salove, tapiscriit', hrzrr:r ittl.
Uklaniamo sve vrste fleka.
Obnavliamo slike, porcelan i sve vrste antikvitcta.
Radionica raspolaZe dobro opremljenim kabinetom za galvano-plastiku, u kome vrlimo pozlaiivanje, posrebravanje, niklovanje, prevladenje bronzom i oksidaciju.
Prevladimo sve predmete trelim metalom; samovare prevladimo i
ukrabavamo niklom za dvadeset i detiri sata.
Primamo narudZbine za sve vrste vezova - krstidima, prav bod, vez

svilom, biserom, periem, somotom itd.
St"*p"-o
Zeljene motive na drvetu, koZi i tkanini.

Radionica prima narudZbine za sve vrste modela u gipsu i alabaste-
ru: ljudske figure, divlie i domaie Zivotinje, voie itd i izraduje

gipsane posmrtne maske.
Primamo porudZbine za sve vrste ve5tadkog cve6a, od voska, pli5a i
obojenog papira, za vence, bukete, Zenske Se5ire i rupice na kapuru.
Rukom piSemo, Stampamo i ukra5avamo posetnice, pozivnice i destitke.
Primamo porudZbine zaizradu novih i prepravljamo stare korsete
i steznike.
Izradujemo Zenske
Itd, itd.
Se5ire po
najnovijoj parisl<oj modi.
Cim smo stigli u A5kabad prona5ao sanr st:ur i otl policijc clobio dozvolu da ovu reklamu Stampam. Narednog cl:ln1t siilil u c('iltr"u grecla rznajmio prostorije za radionicu, dve sobe s ttlicc z:r lok:rl i tlvt' rrrrlc solrc
pozadi; tu je, sem toga, bilo i dvoriSte i neka vrstrr lxlno(:n('zglrrtlc.
)t1
242
MATERIJALNO PITANJIi
PoSto sam kupio najneophodniii alat i na brzinu napravio Bunzenovu bateriju domaie izrade i nekoliko starih lavaboa prilagodio za rad
sa galvano-plastikom, nad ulazorn sam obesio veliku firmu ispisanu na
beloj tkanini, na kojoj je stajalo:
UNIVERZALNA
PU TUJU CA
RA.DIONICA
\/IiOMA KRN-| KO \/IITiMT.] U VNSTi,M GRADU

t',tlZnltTn
IZII.ADUJE, PREPITAVIJA I P()Pltn\/UA S\/ti s-t'tl
ovi_doSljaci su brzo podinjali da se bogate, ali su,

polto nc.lrr:rz,r,:rr'
sluZbenici koji su postali njihovi guver:neri nisu vrSiri
nikrrr<:rv krrr(rrr.rrr
ostali iednako nekulrurni kao i pre nego sto s' se ov:rr
r() rr.sr.riri.
:-'i:"i'
1)ko pored trgovine, koja je cvetala i koja inije doncra nr:rrt.r.ij:rrrr,
rrr:r
goltanje, nije bilo nidega 5to bi razvilo ma koji aspercr niirr.,v.,rr
irrrr.rr.r<
ta ili njihovo tehnidko znanie.
- - Evropskacivilizacija, koja se na svim drugim nrcsrirrr:r Irr-2, (ir-rr:r,
jedva i da je dotakla ove ljude, a ono malo
sto su o njoj cr.zr:r v;r r i it. rt >v tnai. dasopisa do njih je dopiralo u sasvim
Narednog dana, kad su reklame bile spremne, dedaci iz ulice su nri
pomogli da ih u velikom broju izlepim po zidovima, dok su ostale podeljene kao leci. A onda je podela zabava.
Od prvog dana je svoje swari na popravku donosila ditava vojska
ASkabadana.
Gospode boZel Cega tu sve nije bilol

Mnoge swari koie su doneli ne samo da nikad raniie nisam video,
nego nikad nisam ni duo da postoie. Bilo ie, z.aista, naineverovatniiih
predmeta, kao 5to je na primer naprava za dupanje sedih iz kose, ma5ina
za di5ienje treSanja za pekmez, sprava za mrvljenie bakar-sulfhta namenjenog nano5eniu na one delove tela koii se naiviSe znoje, specijalna
peglaza peglanje perika, i tako dalje.
Da biste stekli bolju sliku o onom 5to se tamo dogadalo, moram bar
ne5to da vam kaZem o lokalnim prilikama.
Ovaj deo Zakavkazia i deo'lirrkestana koji se na niega naslanjao
stranci su bili podeli da naseliavaiu tek pre nekoliko decenija, a novi
gradovi su iznikli mahom na periferiii starih. Stoga su se gotovo svi
gradovi u ovoj oblasti sastoiali od dva dela: od starog, takozvanogaziiatskog grad a,ikraj njega od novog, ruskog grada - pri demu ie svaki od
njih Ziveo svoj nezavisan Zivot.
Stanovni5wo ovih novih gradova se sastoialo od Jermena, Persijanaca, Gruzina, ali naiveiim delom od Rusa, koii su mahom bili drZavni
sluZbenici ili vojnici u penziii koii su svoie sluZbovanie zavrSili u ovoj
oblasti.
Zahvaljuju(i prirodnim bogatstvima ove zernlie i po5teniu lokalnog stanovniStva, io5 uvek nciskvarenog savrenlcnom civilizacijom,
244
iskrivljen.m ,lrlil<rr, z;rhv:rljrr-
juii fantastidnim preterivanjima novinara koji iu u princip.

- a nirrodito kada je red o Rusiji tog doba porpuno nesposobni
da makar i otpri_
-
like shvate stvarnu suitinu onogo demu piiu.

Ovi ljudi koji su nedavno aoSti ao bogatrtua su, u skladu
sa sklono_
Siu svih skorojeviia, opona5ali sve Sto je ik.,ltur.,oi'i .moderno,,,
ito u
ovom sludaju znadi rI..:I:og:ko. Ali poito su sve informacije
o ovoj
modi.i kulturi dobijali iskrjudivo iz ruskih novina i dasopisa,

, t oli-^
su.objavljivane kompilacije ljudi u ovim s*arima
neukil kao i oni sami, ovi ljudi su nepristrasnom posmatradu delovali
kao u isto vreme
sme5na
i tuLna karikaura.
, Thko se tamo5nje sranovni5rvo, koje je Zivelo u velikom materija_

lnom prosperitetu, alibezikakvih tr^gov^makar i
elementarne kulru_
re, kao deca igralo civilizovanih liudi]
Nigde se moda nije paZljivijc pratila, buduii da je svako
ose.ao da
u svemu mora da ide ukorak s vremenom- Stavise,
rado su kupovali, ili
odasvud narudivali preko pobte, svakakve nove
pronalaske i sve za sta se
smatralo da odgovara Zivoru "kurturnog dZentrmena"
- odnosno, naravno, onome Sto su o tome mogli da pronadu u novinskim
reklamama.
Znai,u(i.za..ovu njihovu slabost, svi su ih strani
trgovci,
a narodito
rr
l\emcl, ko.strll da se oslobode gomila beskorisne .obe,
ili pak onih
proizvoda koi su se brzo tro5ili, od.rorrn kvarili. Ova
komed'ij" 1" iSf"
dotle da ste medu s&arima koje su reklamirane mogli
da .r"a"t. f* i
nekakvu ma5inu za palienje obidnih Sibica.
Po5to je veiina stvari koje su narudivari bila rrcsr<rlris.a
od samoga
potetka,,ili se pak gotovo odmah raspadala, a po5r. rr rk'I
i. i n i jc bilo ni
jedne iedine radionice zaopravke,svaka
porodic, jc s:rkr'ilr, 1ir,,u,, ,,,_
lihu pokvarenih swari.
MATERIJATNO PITANJT]
Sugrqtr sa lzuzetnim Ljudima
ga.
dai
-lbliko swari za popravku se ispostavilo da ima i iz ioi iednog 'tazloaziiatskom delu Rusi]e' bio obiU to doba ]e n" i,ttjktl, a narodito u
ne prodaie ine baca' *U t."U"-]:
da se niSta Sto 1e iednom nabavl]eno
*tp"l9.fi dak i da ie neko ove stvan
vei
;;;6"trebno
nirt;g;
uiro
Leleo da protla' ,t. ui
ili
se
p';;;;t;
it
biih kupio' Postoiah lc' sem toga' i

ili
duvaiu kao uspomena na nesto
swari
dvrsto ukoreniena
nckoga.
Tako su u svaKol ku6i Supe i tavani
bili pretrpani zapaniuju(
su se, Stavi5e, prenosile

zalihama beskorisnih stvari,'koie
sa oca na
tttnrrop
koia sve pop.:"Yli"l p":-t^tl

su, pobto su duli da ie tu raclionica
da bi mogli da o!13ve t
nadi
u.
sve ne'
da mi dovlade Bog 6e ga znariSta
na prrmer
leZale beskorisne' kao 5to su
J" irr."rir,. ,t"tltolE su dugo
sat'
prababin
balalaika'
pradedina
dedina nasloniada i
kada
b;;;;;"dari,
eibe kolim se biskup pokrivao
putna torba kofu ie p"ftl;" ft"-'
Saha' i tako danoiio kod niih,
"ta""
lie, i tako dal]e.
ie
fttjiit
otac <lobio od persiiskog
Sve sam to PoPravliao'
nepopravlieno'
Nil"arro- ,rlsi".rio* odbio, niti vratio

suvi5e niStavna da mi nadoknadi
Cak i ako it po"tta*u suma bila
bi ona
stvar popt""t-
poduhvatao da
ll*"]].1o
me u tom sluealu ntle za;;";;;;t.dJtavliala "ti'o t'ouo' buduii da
pokoiu mi iezadavao io5 uvek nepoznat
nimao sam novac' vet te5koda
uloZeni trud. ipak
'^;;
sao.
swari' donosili su mi i swari

Pored pokvarenih i stvarno bekorisnih
nlu uile rr9.t<yarene' ali koie oni
koie su bile n.t"-"t;;ii;;"' l"1t ""ps'e
zato ier nisu urneli da ih nus-1l1rade'
nisu bili u staniu da koriste samo
tehnidak ielementarnog poznavania
zboq svoq .t.,""t'|^'i ""ao""'tt"
redeno' zbog svoie
.y:;;,
ma5rne' ptt'n|t'ouiii prlnalasci' kao 5to su Sivaie
lJ to vreme
stvari
Sirili ludom brzinom' Sve su te
saie masine, o;t;Lt11iii,
toga su' kao 5to
il;;;Jtr.'îr"
" "
gluposti'
'
;;e;
i kupovane' ali nakon

s oduSevl]eniem narudivane
i elementarnih tehnidkih znasam vei r.r.uo'uoi"lJo""irt" -'k"
ni radionica za popravku'
r.t or.iii'ii"i;t uilcl maistora
n\a i zatosto
dim i naimani"
trebliive'
246
'itttit^
ft'J"t
"ôp^ko
ostavljane na sffanu kao neupo-
Da6u vam nekoliko karakteristidnih primera ovog ne7.nllrl,l I tr:rr

rri
vnosti, koje priznajem da sam sasvim namerno iskoristio, nc ost't ivii
trunku griZe savesti.
Se6-am se kako je jednoga dana bogati, debeli Jcrnrcnirr, srtv zrttli

han i okupan u znoiu, doSao zaiedno sa svoiom ierkonr i dovttl<:to ttrt
popravku Sivaiu mabinu, koiu

NiZnjem Novgorodu na vaSaru.
ioi ie kupio u miraz kadrr ic lrio
rr
Civa mabina ie, kako ie rekao, u podetku bila pravo blago' Prtlst. tovek ne bi mogao dovoljno da je nahvali - tako ie uredno i brzo Sila; onda
je, medutim, sasvim iznenada i bezlkakvograzloga, a na nf egovo veliko
ogordenje, podela, kako ie rekao, da ide unatra5ke'

"
PoSto sam ie pogledao, ustanovio sam da je masina savrSeno ispravna'
Poznaro vam je da kod nekih Siva6ih masina pored poluzice kojom
kretase reguli5e brzina rada postoii i druga, koiom se odreduie pravac
Neko
t"lil:
taj
pravac
pomeraniem
nienim
ie,
nia riateriiala, i da se
o8igl.,lno, bio nenamerno pomerio ovu poluZicu, i materiial ie umesto
unapred podeo da se kre6e unazad'
Video sam da ie za popravku ma5ine potrebno samo da ovu poluZicu vratim ,t, ,rj.rro mesto, Sto sam mogao odmah da udinim' Ali,
po5to sam video da imam posla sa starim prepredeniakom i po5to sam
it r^rgouor^ doznao da ie trgovac astraganom' bio sam siguran, poSto
t^kve-tip,rve dobro poznajem, da ie, kako bi napunio sopstvene.dZepovc, prevario prilidan broj Tekina i Buhariianaca - kof i su poverliivi kao
te sam stoga re5io da mu vratim milo za drago' Upustio sam se'
dakle, u op5irnu fridu o tome 3ta sa niegovom ma3inom nije u redu, rekavsi mu da 6c, da bi ponovo potela ispravno da radi, morati da se za'
deca
meni nekoliko zupdanika i istovremeno na sav glas psuiuii danasnie

proizvodade - Iopove.
Sve u svemu uzeo sam mu dvanaest rubalia i pcdeset kopeiki i obe6ao cla ie maSina biti gotova za tri dana; nar:tvr]o, rlcclstint, da sam je
dinr je izasao izradnje za tili das namesrio krrko trclr:r, sn:rbdco odgova-
raiuiim broiem i stavio medu popravlicnc stv:rri'

se6amse i kako ie, drugomprilkom, u r:rtlrrlu rri:ro it'tl:trt oficir iirrko vaZnim tonon mi saopltio:
"Idite u kancelariju komandanta oblasti i r-t'citc rlt zttt ttrttrt slttZlrt:niku da sam naredio"
uzgred budi redcrro, trrtl:rirrii t rtslii o{i, it'i rrr s:t

't47
Su_sreti sa
lzuzetnim Ljudima
kim nisu r^zgovar^li na drugi nadin osim izdaiuii naredenia - "da vam
pokaZe pisaie ma5ine. Kada ih budete pogledali, iavite mi Sta sa njima
nije u redu."
Zarim ie otiSao kao Sto je i do5ao.
Niegov zapovednidki i bahat ton me je zaprepastio i nekako naljutio. Stoga sam resio da tamo svakako odem, pre svega zato da bih video
kakva ie "zverka" ovaj oficiq a moi'da i da nadem nadina da ga nekako
predem, Sto moram da priznam da sam uvek s uZivanjem radio, ier
samn takve bezobraznike, prave6i se neduZan i naivan, umeo veoma
pakosno da kaznim.
sam se
Jo5 istog dana sam oti5ao u spomenunl kancelariiu, priiavio
glavnom sluZbeniku i obiasnio razlog svo,e posete. Otkrio sam da ie
onaj koji je dolazio kod mene bio adutant lidno.
Dok sam pregledao pisa6e ma5ine, kojih ie bilo tri, pridliivi mi ie
sluZbenik, sa kojim sam se zahvaljuiuii cigareti i pikantnoj anegdoti iz
oficirskog Zivota ve6 bio spriiateljio, objasnio sledeie:
Ove ma5ine, koie su nedavno stigle iz St' Petersburga, isprva su
odlidno radile; uskoro se, medutim, pokvarila naipre iedna, zatim druga, a na kraiu i tre6a, i to sve na isti nadin: traka ie prestala da se Premoiava. Adutant, Sef odelienia i drugi su poku5ali da ih poprave, ali niko u
tome nije imao uspeha i kancelariiski posao je poslednia tri dana ponovo morao da se obavlja tako 5to se pisalo rukom.
Dok mi je sluZbenik sve ovo pridao ia sam pregledao ma5ine, i ve6
sam bio shvatio u demu je problem.
Neki od vas se bez sumnje seiaju da se kod nekih tipova pisaiih
maSina ranije izrade traka premotavala zahvaljujuii pritisku oPruge
sme5tehe u speciialnoi kutiii sa donie strane, a da se ova opruga naviiala
okretanjem same te kutile. Po5to se traka okretala polako, opruzi ie, s
obzirom da je bila prilidno dugadka, trebalo dosta da se odviie, ali s vremena na vreme ju ie trebalo ponovo naviti.
Bilo je odigledno da su ove opruge bile potpuno naviiene kada su
maiine isporudene, i da ie, posto su se tokom vremena odvile, trebalo
samo da se ponovo naviju. Ali posto niie bilo nikakve rudice niti kljuda, ljudima koii nisu dobili nikakva uputstva i koii se uopSte nisu razumeli u tehniku bilo ie teSko da otkriiu kako da ove opruge ponovo na-
viju.
248
MATERIJAI,NO PI'TANJ
Naravno da sluZbenicima ni5ta od toga nisam rek:ro, vct:
I1
s:rrrr pr.i
hvltio niihov poziv
na vedcru, te sam, poSio sam se nrf trr,.l,,l,r-,..lr.j,rr

ne dorbe od kupusa sakaion, krenuo ku6i na svom prlrsrrlr-orrr lrir.il<lrr
onom 5to mu je preostalo od guma.

Te vederi je adutant ponovo navratio u moju radn jrr, i isr irrr rr:rt lrr rt.
nim tonom upitao: "Pa, kako stvari stoje?Jeste li vci pronrrili zlro11 r.r.11;1
ove nove-novcate pisaie maSine neie da rade?"
-foi odavno sam bio posrao pravi strudnjak za igran jc trkrgrr. Srogl
sanr poprimio izraz koji pravi glumci nazivaju "stidljivosr
Ptrrrl poirovania i smerni respekt", te sam koristeii specijalne bornLrastidnc tcnnlne pokupljeneizraznih ruskih tehnidkih kniiga podeo da velidam savrSenstvo ovih pisadih maiina u svim pogledima osim u jednom, u kome
im je na nesreiu, mada te5ka i komplikovana za izvodenje, prepravka
bila apsolutno neophodna. Sto se cene ovoga posla tide, procenio sam
da 6e ona iznosiri gotovo detvrtinu ukupne vrednosti samih mabina.
Narednog dana ie ovc savrieno ispravne ma5ine u nroju radionicu
donela gotovo ditava deta vojnika, na delu sa adutantom.
Primio sam ih odnah, da bih zarim veoma ozbilino saop5tio da maSine ni u kom sludaju ne mogu biti gorove pre nego za deset dana.Oiadeni adutant me je molio da ih ako je ikako mogu6e dovr5irn ranije, jer
je rad u kancelariji gorovo paraiisan^
Konadno sam se, nakon nrnogo pogadanja, sloZio da radim noiu i
da mu svaka dva dana isporudim po jednu ma5inu, ali sam ga zamolio
da ztuzvrat bude tako dobar da vojnicima naredi da ostatke iz nrenze
donose za moja tri prasenceta, koja sam bio upravo kupio i smesrio u
svom malom dvoriStu
Nakon dva dana jedna od ovih besprekorno ispravnih maiina je bila
"gotova", a obeiao sam da ie do kraja ncdelie biti zavr5ene i druge dve.
Pored zahvalnosti i osamnaest rubalja, koliko sam za popravku sva-
ke ma5ine dobio, vojnici su mojim prasidima svakodnevno donosili

hranu i sami su se o njima brinuli tokom tri mcseca koliko sam proveo u
Aikabadu, zakoje su se vreme moji prasiii prcrvorili u p()q)uno odrasle svinje.
Naravno da sam sluZbenicima objasnio lra tr.clr:r r-:r<liti k:rcla sc
opruga odvije, ali u demu se rnoja "popravka" srrst,j;rl:r .t iglcrlrr. rril<ada nisu razumeli.
MATERIJAI,NO PIl'^N.I
gde sam.svoiu radtoSlidne swari su se ponavliale i u gradu Mervu'

istiposao'
obavliao
nicunakon tog" pr"r"lio i gde sam ioS dva meseca
tamo5nie osnovne Skole - ne

ie d"oSao inspektor
nekakvu clektridnu
seiam ,. f,^ko se zvala- i zamolio me da popravim
maSinu zaizuodenie fizidkih eksperimenata' .
-----i
koia ernituje varnlpitaniu ie bifa obidna elektiostatidka ma.ina,
je zbog nedeg svaka Skola u to vreme - a
ce kada se diskovi okreiu i koju
da ima' Uz pomoi ove madini mi se dak i danas - smatrala da ie duZna
tizike, s pompom i
dasovima
Sine nastavnici su na svoiim takozvanim
koii su
eksperirnente'
kao da vrSe nekakav sveti rirual, izvodili poudne
prisiliadecu
su
i
sto
se sastoiali mahom u rome 5to su okretalidiskove
na Laidenovim bocavali da,ledno po ie<lno' dotidu rnetalnu dlelnad
ih doticaliizazivale su gromoma. Bolne grimase na licima onih koii su
smatrali da "puno pomaZe probaslasan smeh, za koii su ovi peclagozi
i zavriavali'
ii;:,
'- ' I ,i-" ,u ,. oui dasovi fizike obidnoporu^6io'
i dobio iu je nesklopliema5ina
irrrp.f.,or f e iednu od ovih
iz St' Petersburga' Mada su ie
nu od nemadke firme Simens & Halske
prema.uPytstvirna' ipak
on i a.,rgi nastavnici, ,',1.gou" kolege, sklopili
da iz nf e dobiiu varnice'
ruk-om
polazilJ za
;.a.,og^
i^t" -i
i*
,u.g t..rd"'.tiie
radionici'
lionadno bio'prit'uden da.se obrati moioi
f
koia su dinila
diska'
dva
Odmah sam video da it u rtdu sve osim 3to
medusobnom poloZaiu'
glavni deo aparata, ,,i,t' dil" ba5 u pravilnom
"ipt?.a
," . ii'rrp.t ,o,
osovini olabavi i da se iedan

Bilo je naprosto potrebno da se zavrtani na
Ovog cea to sam mogao da uradim za minut'
od diskova malo pomeri'
Sto ni sam niie znao sam'

nienos pedagoga koii ie druge udio onome
puta' dok sam
*.i"?'1. pi.,iaio at't" u 'ioiu radionicu vraia i'edri
plati deset rubalja i sedamdemu ia navodno pop,"ut1'o "p"t"g ida.mi
ko-" kobaiagi napunio Laidenove boce'
set i pet kope jktzatoStJ
'^tt'
punienie uoplte niie bilo.potrebno- r .y , - ..^r:^..i^^ ,-nc,
iima.I."pul
radionica postola'-sludalevi ,,, ,t, tlok ie ova moia neobidna
siroma5nima'
susret
IJvek ialaze6i u
la,dogadali gotovo svakbdnevo'
\tii su'neza,,ir"ri smatiao da je greh da se okoristim glupobiu "ii! lokalna
intelipozlcita' postali
sluZeno, samo zbog i'of'jt'o stedenih
znatno
zapravobili na
g"n.ii", -"da su u pogledu istinskeinteligenciie
upravljali'
su
koiim
ii'.-.riuou od prore?,,og stanovniSwa
250
I1
Kao najoriginalniji, a u isto vreme i kao naiunosnif i, pok:rz:ro ',r',

medutim, posao sa korsetima.
Te sezone se u Parizu moda korseta naglo izmenilrt' ttrtl<ot t ', is, rli t lt,
pomodarke su iznenada podele da nose vrlo niskc l<orst'tt.
Ovaj novi modni hir je preko modnih dasopisa ttlrrzo tLrspt o i rl,r
ovihkrajeva,alisamitinovikorsetiseovde,zbogvclil<c'l)t1)s(()t'lr( rr(l:r
ljenosti, joi uvek nisu mogli kupiti; stoga su nlnogc 7.crtt'lrot*t'lt'tl:t rrrr
donose svoje korsetc, kako bi videle da li ih je rnogLrfc prt'pr-rtvit i tr ottt
moderne.
I ba5 zahvallujuii ovom poslu

med". Evo kako jc to bilo:
sa korsetima
rni jc "ullale sel<irl
tt
Jednom prilikom rni je bio potreban fi5bain z.a korset nekakve debeleJevrejke, koji ie trebalo skratiti, a sludajno i pro5iriti, kako bi mogao da prati liniju bokova svoie vlasnice koja se progresivno Sirila. Po'
sle duge i uzaludne potrage, pomoinik u jednoj od prodavnica korseta,
koja kao ni ostale nije imala fi5baina, posavetovao me je da kupim ditav
korset koii je iza5ao iz mode, po5to ie ga vlasnik verovatno prodati gotovo po ceni fiSbaina ugradenih u njega.
Oti5ao sam pravo kod vlasnika. Dok smo se pogadali oko cene u
glavi mi je, medutim, sazreo novi plan, pa sam umesto jednog korseta,
koliko sam prvobitno nameravao da kupim, uzeo sve Sto je imao u radnji - Sezdeset i pet korseta izablih iz mode, po ceni od dvadeset kopejki,
umesto uobidajenih pet rubalja po komadu. Nakon toga sam poZurio
da korsete pokupuiem i iz drugih prodavnica po ASkabadu, pla6aju6i
za nf ih jo5 i manie, jer su svi bili sre6ni da se oslobode svojih zaliha ovih
potpuno beskorisnih artikala.
Nisam se zaustavio na tome, vei sam narednog dana oca dvoiice
dedaka koje sam bio zaposlio, jednog starog levreiina, bio poslao da pokupujc korsete iz.aSle iz mode u svim gradovima duZ pruge Centralnoazilske Leleznice, dok sam se ja sam, sa malim klieitima i makazama u
ruci" dao na izradu modernih korseta.
To je bilo veoma jednostavno: liniju po kojoj ic l<olsct trcbalo iseii
obeleZavao sam olovkom, pri demu je trebalo de sc oclsccYc viic pri vrhu,
a samo malo pri dnu; zatim je duZ obeleZenc liniic l<r':rjcvt' l-iilxrln:r trcbalo slomiti malim kljeStima, a materijal ise6i rrr;tlcrz:un:t, N:rl<on tog:t
bi devoike koje su sa mnom radile pod nAdz.oronr Vitvitsl<;ric sl<itl:rlc
MATERIJAI,NO PII'AN.II:
opbivale skraieni korop5iven i niima ponovo

trake koiima le korset bio
starih dipki' i minjon
set. Preostaialo ie io5
#.,?;;"lii"i
;"aiit
korset po nainoviiol p"itrtq
stotlnu'
ie mogio da ih se uradi Po
6it
i'a*ina
'p'"t"tt
'
za
prodaiu
- dnevno
1u 9ot":]]:'1?:'
Naismesniie ie bilo luitt * "i"ticiraclnji'
za niima vlazbug vetike potiaZn]e koia ie
tto"eta'
rt^.lt-t
obrai,tisvoiih
uz Skrgut z-u-
P!31o
ti-d;;;;"i"P".:9 mene' takoreii

i po rublle
kopeiki' ve6 po ceni oil tri
';;;;l;"t
dala, bili prinudeni

ba, ali ovoga Puta ne
po
korsetu.
treba
r --_,.- .- -ô.,ltrrrr svega
sveoa ovoga'
ovoga, trl
Da biste stekli nekakvu predstavu.o.rezultatu
Abkabadu'
Kizil-Arvaru'
d^';; ; ii*ttouoa'ku'.
-l-aikentu prodao viSe od Kest
i
Mervu, iardZuu, BJ;;l';;;"trt^"a"
hiljada korseta' - . .
rvario, a koja je bila potpu'
dobit koiu sam na ovome os
samo da kaZem
Materilalna
predstavliala samo posledicu

no nesrazme,t'^
liil
t:?.1ou115*o'
ha tako kazem "meSovitog"
neukosti i naivnosti lori"irrog,
i velike prilagodliivostr svapa dak ni moie.vrlo t;;;;?;^laZliivosti
ou"ufrtitl* fo'tu'
kakvimsituacilama,u"ip'utt**-tT.:,t:tl,nj,i*t9T:ffI;il
imao prema onima u svakome Prlsutnlm' lcniost'
Sto se zove
;il i;;;;*k" fot-ita ono
ovog period"
a^
p;i;l'i
1" tokom.
O:':l.*i:o*
Zanimliiv" i"
koii se sa stanovlsta uo-"g'"Pstcg skl,oa'
promene ., t
jog'a'la
viSe puta u Ziv,tu'
"'tttloni';;i;
koi" ii
'"
tit"1"n" naukc ,'t d"';;;;"iti'""
energiie' koRed ie o izvesnol
oJ;t';t;;';'g*'aniu
prilivl i gubllenla
;il ; :;:.F:i** lk**::f *:t ffi.ff'ff; 3::.#ti i:;
ne spavam, a de lPar
nego obidno'
zar^"i",in
io5 intenzivniia
ta me ie poiava toliko
' Poslednii
it
put kada ouJ stanie ponovilo
samokoji se bave
to iest za one moie delove
interesovala da ie za mene'
druga' ko]a
izvesna
i
znata\nokao
iednako
po""f"'pit"t'ie
spoznaiom,
bilo postalo
i
ie otada
.,, ,. t meni zadela 5;;l;i;

cili i smisao mog Zivota'
*"
'i1" 'Js"u""i"
'tiHn;"iJii',0'u"uredimstvarivezanef:-":,:"..,:"1;ffi:
rrlruq'r H"""'* ---" .niima, da rasvetliavanlu
t",,f.l,fi
lnstrtuta l posto
;:",1"ofi#;;:q"i-i:::^*:::il;111i1"";::1ffil;
svoiim zubiektivnrm
oposobenost opii;" ]::::::""i..vrtliiva
"^ f"*otioi uvek neshvatriiva
:iir";L'^:t
ilffi"#;';;'
f-unkcionisanf a mog organizma mogla se veoma f asrro v itlt't i t t :'it r

je
tokom perioda koii opisujcm'
aciji
' kakva postoiala
kroz radionicu ie gotov6 l)cz. lrrcsl:r rr l(:r l)rr )l;l
dana
Tokom ditavog
su
mi donosile svoie stvari nr popt':tr'litt, ili p:rli
zila reka musterija koic
dolazilc da pokupe one koje su vei bile popravlicnc, trtl<0 tl:t srtrrt vt lilir
r
Steg
r
deo dana provodio u primaniu i isporudivaniu pontrlTlrir t:t. l':tt tzt' t t li,
t'rrli
tlovolirrt"
lrilt:
rrri
su
jima bi se dogodilo da muSteriia nema iedva da
i kada sam narodito Zurio, da izadem da kupinr Itovc tlclovt'I Itlll()[l('

razlidite materiiale koii su mi neprestano bili potrclrni. Stol4rr ic: slv 1rosao morao da se obavlja noiu.
'fokom ditavog perioda dok radionica postoiala, sr,oic s2rm vrcrne
ie
nlorao da delim na ovaj nadin - dan za muSteriie, a cela no6 za r?:d
Moram da kaZem da mi ieu svom tomposlu puno pomagalaViwit-
skaja, koja je ubrzo;rostala gotovo pravi strudnfak za presvladenie kiso-
brana, za prepravljanje korseta i Zenskih Sesira, a narodito zaizraduveStadkog cue6a. Pomagala su mi, takode, i dva dedaka koja sam zaposlio
jo5 na*samom potetku, sinovi onog starog-fevreiina; stariii ie distio i
priprernao mctalne predmete ze galvanizeciiu i glancao ih nakon nie,
iot 1" rnladi u radionici sluZio kao potrdko, a takode ie i raspirivao vatru u kovadnici i odrZavao rad mehova. Pri kraiu mi ie, takodc, i to veoma dobro, pomagalo i Sest mladih devojaka iz tamosniih patriiarhalnih
porodica, lioje su niihovi roditelji, u Zelii da im k6eri steknu "kompletno obraz.ovanje", poslali u rnoju univerzalnu radionicu da se usavrSe u
flnim rudnirn radovima.
iak i na samom podetku, dok nas ie bilo samo
deworo, kolidina
obavljenog posla je bila tolika da ie nesumniivo swarala utisak da iz.a

ur"t^ iojo tr, vodila u zadnie prostorif e, a na koiima ie, naravno' stajao
,,Nezaposlenima ulaz strogo zabranien" radi bar nekoliko desenaqris
maj stor a zanatliia.
Radionica je u A5kabadu radila tri i po lrcscca i za to vreme samz radio pe<leset hiljada rubalja.Znateli Sta ie ta surnr u ono vreme znadila?
Radi poredenia se mora imati na umu da icr u ()n() vrcrlrc prleta Pro-
tina
sednog tutkog sluzbenika u drzavnoj sluzbi iz.nosil:r trirlcsct tri mblie i

trideset tri kopeike mesedno, i da ie od tog novclr 11rollll() tlrr livi nc si.rnlo
samac, vei i dovek sa porodicom, pa dak i ditavinr lrtllitrkolrl tlt'cc. l)lrtte
sluZbenika visokog ranga, koia fe iznosila dctrtlcst'l pt t tLr l)('(lcsct rlrZ
252
J.)
MATERIJAI,NO PI'[ANJ II
Susret!
q lzuz.9!nin1
Ljudima
snabdevad i ponudio ie da mi proda nekoliko starih gvoz.dc:rrilr ltt't'r't'l:t,

je imao viSak.
kojih
'
tl:r Polilt'
Jo5 isto vede sam otisao niegovoj ku6i i sisao u Prtclrtilrt
strtt'rttl tl:t
je
ncpgdnoiliiv
takav
vladao
ali
u
podrumu
dam ove krevete,
t t t:t I rt z t
l<ttvt'l
sanr
Po(to
izade.
da
se
odmah
ie iz niega moralo gotovo
tl:t
trlici
tek.a
bih
da
nu razgiedao pobegao sam napolie,
't't'grr
"t't', lrtrr':rtli
u"."*-o kupovini. Til sam doznao da zadah potitc otl clv:ttlt'st'1
z:t t;tI<ttllio
haringe koja su u njemu Smeltena, a koiu on u Astrrtlrrttrtt
mladon-r ioveku ie bio san

balia, smatrala se velikim parama, i svakom
da toliko zaraduie'
n]:lU,l:.:11::tu'
Pola kilograrna mesr ie tacla kostalo.sest \op11t<i'
kopciki' Pestotinu
imala
rtrblla le
ocike. dobro groZde au. ttoptittt; a
bogatswoml
.,
ru;';li;i;?ubalja -,o smatralo pravim
"
ukezivale mogudnosti da se uzi ve6a zarada' Nisam' medutim' niiednom

prcdstavlinlo i tt-r
it iedrn od.uslova opklrrclc
Dok ie radionica postoiala desto su
grednim'poslovima
o,*n'l
se
ie
podleqao tom isku3enju, it'

veitinrma ionim
uu..rt tôtlen iskliudivo manuelnim
5;;;:;;;t;a,
niih nu7-no vez-ane'
trgovadkim transakcijama \"]: t",t"
,ii";-.-dobiiena' a dogovorena
odavno
Opt i"a, ie ve6 i u ASkanadu bila
Sto sanl vei rekao' odlukao
detvorostruko pttt"^Stt"; ipak sam'
mo5nju oficirsku menzu. PoSto su prva dva bureta isporttictrlt, tlstllllovlieno !e da su haringe pokvarene i sve su vra6ene' PoSto se boi:ro da nc
izgubi svoju t.put".i|u, Gruzin ih niie ponudio nikom drugom, vei ih
je"uzeo nairag iprivremeno smesrio u podrum, gde ih ie skoro i zaboravio. Tek,"ai t"aa je posle rri meseca na niih podela da zaudara ditava
kuia, odludio ie da ih se Sto pre otarasi.
Ono 5to ga je narodito iedilo bila ie dinienica da ne samo 5to ie na
njima iz-gubio .tou"., nego ie morati dak i da plati da ih neko odveze na
suma
gradu'
dio da isti posao nastavim i u drugom
A5kabadu' Viwitskaia je otsve;'o"slove.u
gotnuo
,"Likvidirao
da kroz tri dana odem
kod svoie sestie' a ja sanr se priprernao
putovala
za N4erv.
Nlislim
cla ie
clubriSre, da sanirarna inspekcija ne bi za ovo doznala i kaznila ga.

Dok mi je sve to pridao, um ie podeo da mi radi u skladu s navikom
koju sam toko.n tog perioda stekao, pa sam podeo da se pitam ne bi li
nekako bilo mogu6e da se dak i na ovoi swari zaradi'
Zapo(eo sam da radunam:
"On ovde ima dvadeset buradi pokvarene haringe koja mora da se
baci. AIi vei sama burad vrede bar rubliu komad. Kad bi bar bilo moguie da se besplatno isprazne. U suprotnom bi samo zaprevozmoralo
da se plati skoro isto toliko koliko vrede."
Aonda mi ie iznenada sinulo da bi haringe, a narodito pokvarene,
kako biste'stekli iz-ovo 5to sam vam ispridao dovolino

da varn' ob]asnim:
Sto sam ovom pridom Zeleo
vesnu predstavu o onom

koia za u^
l-T"tY"t"'
naime to da ona ,p"titldt'" crta liudskepsihe
moZe postoiati - pa dak i
duh'
po'luuni
tn'iu^t"
ft"itt
i
la.^f
predstavlla
vrstama duha koie vi Ameribiti razviien ii^ - ' to t^1'Jno sa-drugim

drugimiontinentima. Da bih to ipak ]oS
kanci nemate, i kod li"ei
u
""
rnoiih aktivnosti
i kako bih vam dao potpuniiu sliku
koii sam izveo
trik
jedan trg'ovadki
to vreme, ispridacu u"-' lputt' ioS
pred sam odlazak iz. A5kabada
po owaranJu svole radioNloram da vam kaZem i to da sam odmah
stvari' To sam uiinio iz
nice obznanio i da kupul"- nalraznovrsniie
sam
na5ao delove za svoie poprav\e' ier
dva razloga: kao prvo,'da bih
te
bio pokupovao sve 5to ie u svruskoro u pro<'ravni.ama i na bazarima
toga 5to sam se nadao da bi medu
he moglo da mi posluZ i, azatirnizbog
a-o"*ltl da ih pogiedam.sludaino starim stvarima fto1" -i budu ku6i
neSto vredno ili retko'
kao
*" Sto se to cesto a"g"a" - moglo da bude iantikvitetima'
i.a.ro^ rediu, biJ sam takode i trgovac
ffilf"rrr"vao
Nekoliko a"tu
na, koga sam ioS
i'" -oga polaska nl bazarusam

blizini Tif'lisa'
t"'iqt Uioi'po'1"o:
ran na iednoi oa
'il"it"
sisurno bile dobro dubrivo'

Pomislio sam da bi neki baStovan, ako bi besplatno dobio tako dobro dubrivo, sigurno pristao da ovu burad odveze, isprazni, odisti i da
mi ih vrati u raJionicu. Po5to se odiste na dirnu sigurno bi ih odmah bilo mogude proclati, jer su burad bila veorna trai-cn'.r, i tako bih za pola
sata za-radio dvadest rubalia. Pri tom, Stavi5c, nil<o nc bi iz.gubio, ve6 bi
svi bili na dobitku, pa dak i Gruzin, korne ic tloclrric ProP:rlrt roba, ali bi
sreo iednog Gruzigde ie drZao resto-
sada bar uStedeo novac za Prevoz.

"Al<rt ttt:tlrr
Poito sam sve to dobro promislio, reka6 s;tltt ( lt'ttzitrtt:
6.lvt'zlt-"
spustite cenu kreveta, udesiiu da vam tu [trr:rtl lrt'spl:rtrt,,
voini
danskavkaske Zelez-nicc' Sada ie bio
255
254
rl
lt
MATERIJAI,N0 PI
Pristao je, e jttsam oltciao da iu ga ovog iT.vorrl 7,'^reze oslobodiri

narednog iutra.
I(reueie sam platio i .tovario ih na svoia kola, a sur s.bonr san ponel<om
neo i jedno od neorvorenih buradi haringe, kako bih ih pokazao
i
baStovanu. Kacl sarn se vratio natrag u radionicu sve snlo ovo istovarili
snestili u Supu.
Upravo.t t,rrn t..r'tutl<u ie u5ao stariJevreiin, otac dv-oiicc dedaka
kojisuZameneradili,kclii]cuvedeobiinodolrrziodanralopopridasa
sinovima, a nekad dak i da im pomogne u poslu'
Sedeo sam Lr svome malorn dvoriStu i puSio, kad mi ie na um izncsaur
nada pala ideia da haringe pokuSam da dam sviniarna; pomislio
dzr
bi one rnoZda htele da ih iedu.

Ni5ta mu ne obia5njavajuii, pozvao sem starca da nri pornogne tla
otvorim bure.
Kada smo pocligli poklopac stari seJevreiin nagao da udahne miris'
nakon dega ie oz.arenog lica uzviknuo:

"C)vo se rou* p.ru" haringel Ovakve haringe nisam video ve6 chrgo, joS otkako sam doiao u ovu prokleru zernliu'"
Bio sam zbunien' PoSto sam 7.iveo veiinom u Aziii, gde se haringe
da samihprone fedu, ne bih mogao da kaZem iesu Ii dobre ili nisu dak i
odusesamovoi
Stoga
bao.zamene sll sve imale isti, odvratan miris.
utoliko
vlienoj tvrdnii starogJevreiina morao da poklonim poverenie'
kasapnicu
pre Sto je raniie, dokJe Ziveo u ruskom gradu Rostovu, drZao
u koioj ie prodavao i ribu.
ipri;fs uvek nisam bio bai sasvim ubeden, pa sam-ga upitao da
"Ma 5ta to
rr,oZd, ne greSi, na Sta mi ie on, duboko uvreden, odgovorio:
Ne seharinge!"
i
takvc...
takve
oduvane,
pridate? o-vo s,., prave, dobro
iam
se kako
ih je tadno
zvao'
Po5to sam io5 uvek pomalo sumniao, rekao sam mu da sam sludaiza dobar
no kupio ditavti zalihu ovih haringi, i da se medu nama smarra
'Ib
se- smapredznak ako se dim se neka roba on'ori ne$to od nf e i proda'
ir^, ,nnkda ie ditava prodaia dobro iii. Stoga sam ga zamolio da od-
mah, ne 6ekajuii iutro, proba da proda nekoliko riba'

Na ovai nadin sam Zeleo da se uverim da je ono 5to mi ie rekao
tadno, te da u skladu s tim i postupim'
256
I'AN.I
I.
U blizini moje radionice je Zivelo punoJevreje, vct'irrorrr I r.11,)\,:r( .l

Po5to je bilovede, radniesumahombilezatvorenc. liri pr.r.li,l l)ur.r r.l
dionice ie, medutim, Ziveo dasovnidar, izvesni Fiirlrrr'rrr. rr jr'11,r .,rrr,, 1,r
vog pozvali i odmah ih je kupio ditavo nrce, ltcz. ik:rkvo11 t.t.rrk,rrr j,r, ;rl.r
tivSi po petnaest kopejki par.
Naredni kupac je bio vlasnik apotekc na ugl r r, l<o j i ir.,r l r n:r l r k r r 1,r,,
pedeset komada.
OduSevljenje ovih kupaca mi je pokazrrlo drr ir: srru-rrc. lrio u l)r.irvu.
Narednog dana sam ve6 u zom unajmio kola i clovcz:ro I<rrr,i svrr lrrrr:rrl,
osim ona dva koja su vei bila otvorena. U njirna jc l'raringl stvarno bilrr
prilidno pokvarena i odatle je dolazio onaj uZasni zadah. Njih san odmah poslao pravo na gradsku deponiju.
Zaostalihosamnaesr buradi se ispostavilo da riba u njima ne samo
5to nije pokvarena, ve6 i da je najboljeg kvaliteta.
Odigledno da ni onaj ko ih je nabavljao za oficirsku menzu, a ni trgovac Gruzin, koji je Ziveo u Tiflisu gde se haringe ne jedu, o nf ima nisu znali niSta viSe od mene, to iest dase u niih nimalo nisu razumeli.
Stoga su zbog njihovog dudnog mirisa zakljudili da su pokvarene,
Gruzin
se
pomirio
sa
svojim gubitkom.
Za tri dana sam uz pomoi starogJevrejina, kome sam plaiao pola

kopeike po komadu - demu se on jako radovao - uspeo 5to na veliko, Sto
na malo. da rasprodam sve haringe.
Do tada sam, medutim, vei bio likvidirao sve svoie poslove, pa sam
uodi svoga polaska onog Gruzin a, zajedno sa drugim poznanicima, pozvao na oproStajnu vederu. Za stolom sam ispridao kako je povoljno po
mene ovaj posao ispao, te sam mu izvukav5i novac izdLepaponudio da
podelimo zaradt. On je, medutim, dri.e1i
se rrgovadkih principa kofi

su medu stanovniStvo mZakavkazla i Takaspijskog regiona dvrsro uko-
renjeni, odbio da taj novac primi. Rekao f e da ie, kada mi je robu ustupio, smatrao da je ona sasvim bezvredna;r ako sc is1'lostavilo da nije tako, to je moja dobra, a ne niegova loSa sreia, te stoga srnarra da ne bi biIo po5eno da iskoristi moju liubaznosr. Surraclrn s;rrrr, iraviic, kada sam
krenuo zaMerv, medu svojim stvarima u k<tiji, prorr:rIrro i r.nclinu vina
koju mi je ovai Gruzin poslao kao poklon.
257
MATERIJAI.N0 PIT^N.I
ne-
Nakon ove epizode sa moiom neobidnom radionicom proSlo ie

koliko godin", ,olo- kojih sam, neprestano.radeii kako bih pripremio
,u. usl6u" neophodne da ispunim osnovni cili svoga Livott' dosta desto
donose novac'
morao da se pozabavim i nafraznovrsniiimposlovima koii
koii su se.todogadaji
neodekivani
i
Macta bi vas brojne avanture
i sa
kom ovih godina zbili moZda zanimali' kako sa psiholoSke tako
nc
poito
neiu
pridati'
praktidne tladke glediSta, o niima ovom prilikom
pre
utoliko
pokrenuli'
Lelim da odstuplm od pitania koie smo vederas
Zivota nameravam da
5to o ovim godina-^ i itif"i- razdobliima svog
napiSem ditavu knligu.
Reii iu samo da sam do vremena kada sam sebi postavio zadatak

dastvorimodredenikapita|bioveistekaovelikoiskustvoisamcrpounezaradizdanje.Stoga sam, kada sam sve svoie sposobnosti usmerio
sam
na-stoiania
liudskih
aspekt
tai
me
urni. .rnu.u"u ove svrhe - maila
razultat
bi
da
nadin
takav
na
izveo
ovo
po Jebi nikada niie zanimao Log"o izazvatizavist dak i kod vaSih ameridkih strutnjaka za dolarske
poslove.
koiih su
UpuStao sam se u nairazliditi]e pos.lovne poduhvate' od
ugovoi
vladine
neki nili i vrlo veliki. Sklapao sam, na primer, privatne
otvorio
re za snabdevanie i za izgradnju puteva i Zeleznidkih pruga;
ih kada ie posao dosam niz restorana, prod^rinica i bioskopa i prodao
kao i dopremabro krenuo; org^nizovao sam nekoliko poslova na selu'
udestvovao
iz
Ka5gara;
naiviSe
zemalia,
nie stoke u Ruiilu iz nekoliko
a ponekacl sam vodio i nekoliko od

a koii
ovih poslova istovremeno' Posao koji sam voleo vi5e od drugih'
imam
da
ili
vreme
mu posvetim neko odredeno
,irrr ,. vadenju nafte i ribareniu;

nikai niie zahtevaoda
koii ie pored svega donosio i dobre pare' bila je'

medutim, trgovina tepisima i svakakvim antikvitetima'
aktivKonadno ,^-, .t"Lo., detiri-pet godina takore6i groznidave
otiSao u
nosti, sve svoie poslove likvidirao' A kad sam kraiem 19ll'
na sebe
Moskvu kako'bih podeo praktidno da ostvaruiem ono Sto sam
rumilijardu
sumy
sakupio
sam
bio
9d
fr.or"o kao svo] sveti zî^tak,
a
tepiha'
i
retkih
starih
kolekciie,
iednu
ilalia i stekao dve neproceniive
drugu porcelana i kineskih vazni'
".Jbia
pitaniima vise dinilo da sa ovakvim kapitalom o finansiisl<im
ideie
pretodim
u
da prrrksu
5e nedu morati da razmiSljam' o tome kako
stalno mesto boravka,
258
I;
koje su u mojoj svesti vei poprimile odredeni oblik i nrt koiirrr:r lri Irr,,;
Institut bio zasnovan: Leleo sam, naime, da ok<l scbc stvot'irrt ttsl.r'r' tt
kojima bi se dovek usled neizbeZnog trenia izmedtr svrtic' s;rvt'sl r i ;rr rl, )
matskog ispoljavanja svoje prirode stalno poclseiao Ilrl st I t is:t, r r ,'il; sr', '
ga postoianja.
To ie bilo oko godinu dana pre podetka svctsl<og t':rt rr.
neSto kasnije i u St. Petcrsburgtr, rrt'g:ttti/.o\';to s:lrrr rrrT.
predavanja koja su privukla intelektualcc iljuclc otl ttrtttl<c, tc it'lirrrg
ljudi zainteresovanih zamoje ideje uskoro podco drr rastc.
U Moskvi,
Tada sam, drZeii se svog opSteg plana, preduz.co korakc z1l stvarllnje svog Instituta.
Zapoteo sam da malo-pomalo pripremam sve 5to ie za ostvarenie
rnog proiekta bilo potrebno. Kupio sam, izmedu ostalog, i imanie, iz raznih evropskih zemalja sam porudio sve 5to u Rusiji nije moglo da se
nabavi i kupio sam instrumente i drugu neophodnu opremu. Podeo
sam dak i da vr5im pripreme za 5tampanje sopstvcnih novina.
Usred ovog posla oko organizovanja izbio je rat, te sam sve morao
da obustavim, mada sam se nadao da 6u nastaviti kad se politidka situacija smiri.
Do tada je polovina kapitala koji sam bio prikupio vei bila potro5ena na pripremnu organizaciiu.
Rat je nastavio da se 5iri, a poSto je nada da ie mir uskoro biti sklopljen sve vi5e bledela, trio sam prinuden da napustim Moskvu i da
odcm na Kavkaz, kako bih tamo sadekao kraj neprijateljstava. Uprkos
dinlenici da su svakom na umu bili politidki dogadaji, interesovanje za
rad jc u nekim dru5tvenim krugovima i dalje raslo. Ljudi koji su se za
moje ideje istinski zainteresovali podeli su da se okupljaju u Esentukiju, gde sam ja tada boravio; nisu do5li samo iz neposredne blizine, vei i
iz St. Petersburga i Moskve, te su me malo-ponralo okolnosti prinudile
da nekakvu organizaciiu ofbrmim tu, na licu mestar ne dekaiu6i da se
vratim u Moskrlu. Dogadaji su, medutim, uzch takav olrrt da ie problem postalo ne samo to kako da se radi, vci i k:rko tl:r sc prc'ivi. Niko nije
znao 5ta sutra nosi.
Oblast Mineralni Vodi u kojoj smo Zivcli prt'tvoril:r sc tt popriitc
gradanskog rata, te sfiIo se naSli bukvalno iz.rttt'tltt tlvt' ti:tl t.t'.
259
MATERIJAI,NO PI TAN.IIi
Gradovi su prelazili iz ruke u ruku, danas boljievicima, sutra

kozacima, a prekosutra beloj armiii ili pak nekoj novoofbrmljenoi
stranci.
Ponekad kad se uiutro probudimo nismo znali koja vlada toga dana
zauzirnatajpololai, i tek na ulici bismo otkrili kakva politika mora da se
propoveda.
Zamenelidno, ovo je bezobzirana sve kroz 5ta sam u Rusiii proSao

bilo vremne naiintenzivnije nervne napetosti.
Nisam morao samo da mislim i da brinem o nabavcinajnuZniiih
Zivotnih potrepStina, koje se gotovo nikako nisu mogle kupiti, vei i o
Zivotima oko stotinu ljudi koji su se poverili mojoj brizi.
Najvi5e me je uznemiravala situaciia oko dvadesetorice mojih udenika - kako su sami sebe podeli da naziv aju - ko j i su bili u godinama koje podleZu vojnoj obavezi. Mlade, pa dak i sredovedne ljude su svakodnevno uzimali u vojsku - jednog dana boliSevici, drugog "beli", a tre6eg neka treia frakcija.
Ova neprestana napetost ie postala neizdrLiva. Po svaku cenu je
morao da se pronade neki izlaz.
Jedne noii kada se pucalo viSe no obidno i dok je do mene iz susednih soba dopirao odjek uznemirenih razgovora mojih drugova, podeo
sam vrlo ozbiljno da razmi5ljam. Dok sam mislio kako da pronadem izlazizovogCorsokaka na um mi je asocijativnim putem pala jedna od izreka mudrog Nasradin HodZe, koja je za mene jo5 mnogo ranije bila
postala neka vrsta fiks-ideje: "U svakoj prilici u Zivotu nastoi da spoiiS
lepo s korisnim."
Ovde treba da napomenem da me je mnogo godina zanimalo iedno
arheoloSko pitanje i da sam, kako bih razjasnio njegove izvesne detalje,
morao 5to je moguie viSe da doznam o spomenicima koje nazivaju dolmenima, a koji predstavljaju ostatak iz veoma drevnih vremena i u na5e
vreme mogu pronaii na odredenim specifidnim lokacijama na gotovo svim kontinentima.

Imao sam pouzdanu informaciiu da ovi dolmeni mogu da se nadu
na mnogim mestima na Kavkazu, pa sam dak otprilike znao i poloZaj nekih od niih, na koji je ukazivalazvanidna nauka. Mada nikad nisam imao
dovolino vremena da ova mesta sistematski istraZim, ipak sam tokom
svoiih destih putovanja kroz planine Kavkaza i Zakavkazja uvek korise
stio priliku da odem da ih vidim, pri demu sam birao onc rr('nut lit. li:rtt
me je to u naimanjoj rneri ometaio u sprovodenju rrrog gl:r,u,rro1i t.ily,,
Kao rezultat onoga 5to sam vei otkrio, postalo nr i jc s:rsvir r r j:rsr r, r l,r
u krajevima izmedu istodnih obala Crnogmora i lancrr lirrvl<rrsliilr
Plrrrrr
na, a narodito u blizini izvesnih planinskih prevoja
lrrt'ko koiilr joi r rvt.ti
nisamprelazio,mogudasenadudolmeni,pojedin;rc*rroilirr rrr:rlirrrlir.rr
pama naroditog tipa koji bi me jako zanimao.

Stoga sam, poSto sam se naSao odseden od svr:trr i polto srr rrroit' :rktivnosti zbog situacije koja je nastala zapale u stagn:rciirr, ,dlrrcyir tlrr
vreme koje mi stoji na raspolaganju iskoristinr rako ito irr krcrrtrti rra
ekspediciju u ove oblasriKavkaza, kako bih ove dolmcnc potraZio i ispitao - a istovremeno i kako bih sebe i ljude o kojima sam brinuo sklo-
nio na sigurno.
Narednog iutra sam sakupio sve Sto imam, pa sam uz pomoi nekoliko osoba koje su rni bile manje-vi5e polusvesno ili nesvesno privrZene
i koje su imale nekakvu vezu sa onima koii su u rom rrenurku bili na vlasti podeo da nastojim da nabavim zvanidnu dozvolu da organizujem
naudnu ekspediciju u planine Kavkaza.
PoSto mi je poSlo za rukom da ovu dozvolu dobijem, svakakvim
sam dovijanjem nabavio i sve Sto ie za ovakvo putovanje porrebno. Nakon toga sam odabrao izvestan broj svoiih udenika, pre svega one za koje jc bilo najopasniie da osranu u oblasti Mineralnih Vodi. Poito sam sc
pobrinuo da oni koji su ostali budu obezbedeni, podelili smo se u dve
grupe, koje je trebalo da se sastanu na dogovorenom mestu.
Prvi deo ove naudne ckspedicije, koji je krenuo iz grada Pjatigorska, brojao je dvanaest, a drugi koji je krenuo iz Esentukija dvadeset i
jednog doveka, medu koiima sam bio i ia.
Zvanitno su ove dve grr"rpe bile smatrane za sasvim nezavisne grupe kojc nemaju nidcg zajednidkog.
Onaj ko istinski ne poznaje prilike kojc srr u ro doba vladale u ovom
kraju trebalo bi da ima narodito buinu maSru da bi .*rgao da zamisli sta
je u ovakvo vrenle znatilo organizovati naudnu ckspcdiciiu, t to zvanidnu.
Iz Esentukija sam nameravao da najprc l<rcnclrr krrrz. rr:rsclf cnc krajeve ka planini Indur, koja se nalazlla nedalcl<.
,tl 'lrr:r1rs:r, rc tl:r .tl;rrlc
potragu zapodnem ka jugoistoku, duZ pravclt ol<o rlr,:rrlcst'r pt'r tlo ic-
260
261
MATERIJAI,N0 I'I'I^N.I I'
Po5lo rrri je z'a rukgm da

zdeset milia udalfenog od obala Crnog mora'
su tada upravliile zekoie
d.o p..tor'"rrja*oa f,otlsevidkih vlasti'
,o prui
vclikih teSko6a dobiiem dva Zeleznidka vagona' i to u

da t'ozom
v..me kad ie zbog stalnog prevoza trupa bilo nez-amislivo
putuie Eak i sam dovek bez prtliaga'
sve liude- (ukupno
PoSto sanr u ova clva vagona utp"o da ugurarn
zaptei'?ih..k"l"' da i ne
dvadeset i jednog), dva konla, dve mule i troie
,po-i.,i.- velif,u kolidinu oprene koia ie za ekspediciiu kupliena'
kôsto,,.,5atori,zalihehraneirazniinstrurrrentiioprema,krenuli
-tio-, t"kot
smo.
ditavu
Na ovai nadin smo putovali do Maikopa' Ali po5to ie.go.lovo
Zcleznidku prugu
ir"
ouog gracla prethglnog dana uniitila nekakva
ili vei tako nekakrr

g..,p^ polrun;eiit " koii "Iu iebe nazivali zeleni
i zapreZntm
!tie,ro, rp"ai.ij.t smo dalje morali da nastavimo pe5ke
"ti to ne u pravcu'l\apsa kao 5to sam prvobitno nanteravao' vei
kolima,
na Beloj reci'
ka onome 5to ie poznato poi imenom Prelaz'
morali smo da proderno
tcritoriiu'
nenastanienu
Da bismo stigli na
preko bol]5enajmanie
Pet Puta predemo
kroz naseliene oLlasti i da
vidkih i belogardeiskih liniia'
u meni se' dak i sad
Kada se ovih gotovo neopisivih teskoia setim'
iavi oseianjc.istinkada je sve to samo .trpo'rrtttn i pripada proSlosti' -Ib
kao
ie z'aista bilo
skog zadovolistva Sto ,",t-' u'p"o i".ih pttu"tidem'
neko za n s ditavo vreme dinio duda'
oko
fanadzma i uzaiamne mrZnie koia ie zahvatila.sve
pratiokaZe da smo ia i moii
r',"r t,op5t. nas niie doticala: moglo bi da se
za5titom'
ci putovali pod natprrirodnom
' BaS kao 5to ie i na5 stav prema obema stranama bio nepristrasan'
odnos Prema nama kao da nismo oi ouog sveta, isti ie bio i njihov
zaista i bili'
mi
smo
5to
smatrali su nas ," poiput'o netttralne,
sprernnim da
oblidiu'
OkruZen .^rb.r.t.lim zverima u liudskom
ovog haosa
usrcd
se
za naimaniu sitnicu' ia sam
ledne druge rastrgnu
pribegavai
ne
kretao sasvim oworeno i bez straha, niSta ne skrivaiu6i
da
-'-
i-e
'nfla.-iia
juiinikakvimizgovorima.Uprkosdinjenicidaje..rekvizicijsko''pljapa dak ni dva balona

dkanie bilo u punom jeku' ni5ia nam niie oduzeto'
alkohola, koii ie ,Uog utiitt"

predntet oPitc zavisti.
oskudice koja ic u ovoi robi vladala bio
Dok vam sada o svemu ovome priaam moje rne oscc:trti,' /.r l)r .r\'( lr r,
i to trpravo ono ose6anie za pravdu koje proizilat.i it. rtt<t1,; l)(),/rr.r\ 'rrrl t
psihe ijucli koji su ovakvim dogadaiima poclvrgrrrrti, olr:r'u', zrt;, ,1.r
odcm priznanje onim boliSevidkim i belogardcisl<iril tlolrtor',tl;r tttr.r
od kojih veiina mo7-da vi5e i nije u Zivoru - iii:r ic tlolrt'rt t',,1;,t l(,)lrr ',rl
prcnramojimaktivnostimapokazali,madasutotri'irrilirr("\'('.rror(r"l('
-instinktivno,
pomogla da ishod ovog mog ol)xsrx)g potlrrlri':tt:t rslt,r,lrrt'
sre6no.
Zaista mogu da kaZem da ako mi ie prlllo z.rt rttl<ottt tl:t lrt'zlrt tlrt'r
izaclern iz orrog pakla u Pravom smislu tc rcdi to nijc lrilo isklirrtivrr z'rrl-rvaljuir.r6i -oiol veotna razvijenoj sposobnosti da raz-ludin'r i da iskonstirn i najrnanjc promene u slabostirna liudske psihe u ovak'u'inr psihozama. U okolnostima u koiima se ovo zbivalo ne bih, dak ni da sam danono6nO oclrT_av:.ro najaktivniiu budnost, bio u staniu da prcdvidim sve
one ncodekivanc stvari l<oie su se dogadale i da preduzmem odgovarajtrc:c rtrerc.
Srnatram da snro se bezbcdno izvukli ier r.r opStem sklopu ovih lludi - mada su bili zahva6eni psihidkirn stanicm u kome iSdczava i posleilniigrtnt razuma - niic porpullo nedclstajao instinkt za razlikovanie
clobra i-zla u obiektivnom smislu, koii ic svirn ljudskim bi6irna svoistvcn. Stoga su, oseiaju6i instinktivno u rnoiim aktivnostima klicu
onog svetog impulsa koji je jedini Ll sran,u da dovedanstvu doncse sredu, ira svaki naiin na koii su mogli pomagali proccs oswarcnia onoga
dcga sarn se jo5 dugo pre ovog rata poduhvatio.
U naSim kontaktima s niirna niie niiednom, bilo da ie red o boliScvicinra, bilo o bclogardeicima, doblo do situaciie izkoie ne bih mogao da
Dronadem nekakav izlaz.
iu, uzgrc<l budi redcno, dodirti joi i da ie' ako iednoga dana
ljuclski Zivot bude tekao normalno i al<o tacla blrdc trilo strudniaka za
Ovclc
istraZivanje dogadaja popur ovih koii su sc u fo vrcn.rc z.bivali u Rusiji,

razna dokumentir koja sam saduvao, a koia str Itri tlvc l)r()tivniake Strane
izdavale racli zaltite moiih interesa i imovinc, plt'tlstrrvlf :rti vc()111:l l)oudan clokaz iz.uzetnih dogadaia koii tokonr oval<vih ttt:tsovttilt lrsihoz-a
mogu da se zbiju.
Medu tim brojnim dokurnentima scl ll:t p;irrr.r, rr,rl,rzi i it'tl;trr l<,mad htiic na kom sa ledne strane piSe:
263
MATERIJAI,N0 PIl'AN.I

svucla nosi revolvcr - ka"Nosilac, gratlanin (iurdiiel', ima pravo da sa sotrom
libra...[rro1...
Peiatom i PotPisom Potvrduje:

Sckretar:
Sa.NpnRtlvst<t
Predsednik voinitkih
i radniikih dcPutata:
IIUI(HANAI)ZE
Mesto iz-davan i a lisentuki
datum izdavania..."
:
Dok na Poledini ovog PaPira PiSe:

"Dotidni Gurdijev irna ovlaiienie da sa sobom
n<tsi
revolver diii ic broj na
pfethodno, strani naveden'

Potpisom i Peiatorn Potvrduie:
Za generala Deniikina:
(;I],NI]RAI, HI],JMAN
Naielnik Staba:
GtiN ERAL DA\/I DOVId] NASINSKI
Izdato u MafkoPu
Dana:"'"
broine neodekivane
Nakon ogromnih napora i posto smo savladali
naizad sdgli.u Kui
sela
kozadka
te5koie, prosii smo kroz'opusto5era.
divliini Kavkaskih
midki, poslednie naselieno mes.to \oi: ie prethodilo
Kumidkima
bilo'-U
niie
olanina. Odatle pa nadalie prohodnih puteva
il;;;t'iJ"
i"u*i-o
namirnice koie zu se,io.s '11:-!,T:s1:-dobiti'

niihovoi sudbini' ve6inu tereta nazaprei'nakola
p..plttifi smo svoia
'tovlrili na konie i mule' a ostatak poneli sami i zapodeli da se peniemo
na vedite Planine.
a moqli s11
Tek kad smo presli preko prvog planinskog prevof
za
opasnostl.vec
naiveie
su
da
naizadslobodno da di5emo, oseiaju6i
punaseg
teskode
swarne
nama; upravo tu su' medutim, tek zapodele
tovanf a.
I.
ovom deh: ekspediciie od Kumidka, preko prchzrt llt'lt' r't'lit' 1r,r

do Sodija, kroz divliinu lanca Kavkaskih planinl, () Ptll()\':rrrirr li"i'' 1r
)\ |
trajalo oko dva meseca i bilo puno dudnih, pa dak i iz.rrzt't rrilr l)r rs(''l(
"rz
na neiu pridati, i to stoga 5to sam duo da Su o ovoll) Il:tit'ttt lrt'listvtt
centra na rub pakla" kroz gotovo neprohodnu divliirrrr ovilr pl;rrrirr,r,
II
kao i o naSem uspesnom istraZivaniu dolmena i svih vitl I i iV il I i r rt'v it i
tp:t
I
i
{t:ttr
to
ttsl<ot'r
ic
i
nesumniivrl
ve6
pisali
vih bogatstava ove oblasti
ti izveini dlanovi ove jedinstvene naudne eks'cliciic kof i srr st' tt:tltott
nje vratili u Rusiiu i sada su odsedeni od ostatl<rt svct:r'
Sasvim neodekivano se ispostavilo da stt litrcli u gnrpi l<oia ic n:r
ovom purovanf u bila sa mnom bili takvih razliditih tipova i da su raspolagali iako raznovrsnim obrazovaniem da ie to za na5u ekspediciiu bilo
.,iUotl. Xto se moglo zamisliti i da su mi ef-ikasno pomogli da problem
doime.r^ re5im. Medu niima ie bilo dobrih tehnidara i strudniaka u
mnogim naudnim oblastima - rudarskih i drugih inZiniera, kao i

strudnjaka u domenu astronomije, zoologije, medicine i drugih polia
liudskog znania.
Dodaiu iedino da se medu moiim utiscima sa ovog putovanla.narodito istide dozivljaj lepote predela izmedu Kumidki i Sodiia, posebno
kada je red o onim niZim, koii se od planinskogprevoia spu5taiu prema
moru i koji zaista zasluZuju naziv "ralna zemlii", koji takozvana inteligencija daje drugim delovima Kavkaza.
" Mada'bi ovikraievi bili savim pogodni za poljoprivredu i navodnjavanie, i mada nisu previSe udalieni od naselienih centara, oni uprkos sve ve6oj potrebi zaovakvom zemljom iznekograzloga i dalie ostaju nenaseljeni i nerazviieni..
' Ranije su ih naseljavali ierkezi, koii su se pre detrdeset do pedeset
godina odselili za lursku; otada su napuiteni i liudska noga u niih niie
krodila.
Usput smo ponekad nailazili na nekad dobro obradenu zemliu i odIidne vodnjake koji su, mada zarasli u korov i podivliali, ios uvek davali
'Iako srrto, clcm, tek nakon
clovoljno plocla da se prehrane hiliade ljudi.
gorovo dva mesec^, iscrplieni od umora inakon 5to snro 1>otroSili gotovo
(
ive svoie zalihe, uspeli da stignemo do grada S<ti rr:t ob:rli )rrr.g m'ra.
Tu sam, buduei da neki dlanovi ekspccliciic tol<ottt ovc clrt t:rk<r
kaZem "Golgote" nisu bili dorasli situaciii, vcd str islxrliili svoistvrr l<oirt
265
264

MATERIJAI,N0
uop5te ne odgovaraju visokom ciliu koji sam imao u vidu, odludio da se

od njih rastanem i da sa ostalima nastavim dalje. Sada smo obidnim putevima putovali do grada Tiflisa, gde je pod upravom menj5evidkih de-
mokrata gruzijske nacionalnosti jo5 uvek vladao za ov^ nemirna vremena prilidan red.
Od podetka organizovanja Instituta u Nloskvi pa do naiega dolaska
u Tiflis proSle su detiri godine. S vremenom je odlazio i novac, i to sve
brZe kako se ovaj period bliZio kraju, jer je novac morao da se tro5i ne
samo za rad samoga Instituta, ve(iza mnogo toga drugog 5to prvobitno nije bilo planirano.
Nevolja je bila u tome Sto su katastrof-alna zbivanja u Rusiji,

ogromni prevrati, rat i gradanski rat, ljude izbacili iz njihovih uobidajenih koloseka i 5to se sve toliko izme5alo i izokrenulo da su se oni koji su
io5 do iude bili obezbedeni i imuini danas na5li bez ikakvih sredsrava za
Zivot. U toj situaciji su se naSli i mnogi koji su sve napustili kako bi sledili moje ideje, a koji su mi tokom ovog perioda, zbog svoie iskrenosti i
odgovaraiuiih postupaka, postali bliski kao rod rodeni; rako sam sada
morao da obezbedim sredstva zaLivot gorovo dve stotinc ljudi.
Moje teSkoie su u tom pogledu bile jo5 vi5e uveiane dinjenicom
da su se moii rodaci nalazlli u jo5 goroj situaciji od'ostalih i da sam
morao ne samo da ih finansijskiizdrlavam, vei i da njima i njihovim
porodicama obezbedim smeStaj, polto ih je veiina Zivela u mestima
po Zakavkazju koja su Ti-rrci i gradanski rar porpuno opljadkali i

opustoiili.
Da biste sebi mogli da predstavire uZas koji ie mahom svuda vladao, opisaiu vam iednu od mnogih scena koiima sam prisustvovao.
To je bilo u vreme kada sam se nalazio u Esentukilu, i Zivot je tada u
ovom mestu joS uvek bio prilidno miran.
lzdrLavao sam dva "zadruLna domaiinswa" , za rnoje rodake i za
sledbenike mojih ideia, jedno sa osamdeset i pet ljudi u Esentukiju i
drugo sa Sezdeset ljudi u Piatigorsku.
Vei i onako visoki Zivotni troSkovi svakodnevno su rasli. Postajalo
je sve teZe da se, dak i sa mnogo novca, nabavi hrana za Cva domaiinswa i jedva sam uspevao da sastavim kraj s krajem. Tako sam jednog kiSovitog jutra, dok sam sedeo krai prozotai gledao na ulicu razmiSljaiu6i
kako da nabavim ovo i ono, spazio kako se do moiih vrara dovladi naka-
PI'TAN.'11
kvozapreLno vozilo dudna izgleda, izkogaje polako iz:ril, rrt'li.lil<, ,;;r

blasnih orilika.
Najpre mi je bilo teSiko da uopSte razabercnr <) r.(.rnu s<.r.:rtli, :rlr
kad su mi se uznemirene misli malo smirile postclx'lr() s:rrrr yr.t., tl:r
shvatam da su to ljudi, odnosno bolje redeno litrclski krsrrr'i rr;r li,riirrr,r
su Zive bile samo uZagrene odi, odeveni u ritc i izrrrrr:rvljr.rrilr lr.silr rr,r
gu. Bilo ih je ukupno dvadeset osmoro, od dega jctl:r.;r.si()r1) (l(.('(.sl:r*.
izmedu jedne i devet godina.
Ispostavilo sa da su to moji rodaci, medu koii.ra lc lrilrr i
'.irr .i'cna sestra sa Sestoro svoje male dece.
Dotada su Ziveli u Aleksandropolju koii su pre dva rneseca, u isro
vreme kad i druge gradove, napali Tirrci. Po5to ni pobta ni telegraf nisu
radili i po5to su gradovi bili medusobno odsedeni, stanovnici Aleksandropolja su za napad koji se blizi doznali tek kad su Tirrci od grada bili
udalieni samo rri kilomerra. Ova vesr je izazvala neopisivu paniku.
MoZete zamisliti kako se ljudi oseiaju kada, vei iscrpljeni i napeti
do krajnjih granica, shvare da ie neprijatelj koji je jadi i bolie naoruZan
od njihove sopswene vojske neminovno udi u grad i nemilosrdnoibez
razlike iskasapiti ne samo liude, ve6 i starce, Zene i decu, kako je tamo u
ono vreme bio obidai.
Tako su moji rodaci, ba5 kao i svi ostali, zaprlbliiavanie Turaka doznali samo iedan sar unapred, te ih je obuzela panika i u strahu su pobegli onako kako su se zatekli, ne zaustavliajuii se da ma bra sa sobom ponesu.
Potpuno pometeni i nasumice jureii isprva su dak bili krenuli i u

pogre5nom pravcu. Tek po5to ih je iscrpljenost prinudila da se zaustave malo su doSli sebi i uvidev5i svoju greiku po5li u pravcu Tiflisa.
Nakon dvadeser dugih i mudnih dana putova njakrozskoro neprohodne planinske predele, kroz koie su ponekad morali da se kreiupuzecina laktovima i kolenima, gladni i promrzli, naiz.adsu
iedva Ziviiti-
gliu Tiflis.
Poito su tamo doznali da ja Zivim u Escntukijtr i poSto su veze sa

ovim gradom postojale, uspelo im je da uz ponroc< prijatella iznajme
dvoie pokrivenih kola; iedva mileii rakozvanirn (irrrz.ifsl<ir' vojnim
drumom najzad su stigli i pred moja vrata, ka. (t, s:rrr vt'f rt'l<ar, u rrrkvom stanju da ih je bilo nemoguie prepozn:rti.
266
267
MATERIJALN0 PI'I'ANJ
Zamislite u kakvoi se situaciii nalazi dovek koii vidi ovakvu sliku r

koji, uprkos ogromnim trenutnim te5koiama, smatra da ieste i zaista i
utodi5te, da ih odene, da sc o nji-
l"rte ;.ai"i t<oii f e u staniu da irn pruZi

ma brine i da im, ukratko redeno, omogudi da
se oporave'
Svi ovi nepredvideni troSkovi su, zajedno s troskovima ekspedicije

i sa novcem ostavljenim 7,a onekoii nisu posli sa nama, iscrpli sve rnoje
sarezerve do trenutka kada sam s ditavom pratniom stigao u Tif'lis. Ne
od
mo da sam potro5io sav gotov novac' vei su bile otiSle i one swari
vrednosti kole smo moiiLena i ia, u naSem neprestanom seliakaniu'

moeli da nosimo sa sobom.
"5,o
," tide ostalih vrednih swari koie sam godinama sakupliao, nekoliko niih su na samom poietku haotidnih zbivania u R rsifi sklonili
moji udenici iz drugih mesta koii su kasniie doSli da Zive u Esentukiju'
vei
dok su sve ostale, t-,t tl,teulrrei i dve iedinstvene kolekciie koje sam
nei
sDonlenuo, ostale delom u Petrogradu a delom u Moskvi poima
m"m 5ta ie sa njima bilo.
Drugoga da.r" po mome dolasku u Tiflis stvari su krenule tako da

Zenu
sam se n"as-ao bez prebijene pare u dZepu. Bio sam prinuden da
poda
svoj
naprosto
ili
mi
pozaimi,
da
zamolim
jednog svog udenika
'rt"a.rll ptt,Ln sa rnalim diiamantom od otprilike jednog i po karata' odmah prodam da bismo te vederi svi imali 5ta da jedemo' ,.
SituacijujejoSviSeoteLava|abolestkojusanrbiozaradioZaVrene
izmeprelaska preko Kavkaskih planina, gde su razlike u temperaturi

mogao
nisam
5to
iu dana i noii ogromne' Stanie mi se pogor5alo i stoga
trdim po
da leZim, vei sa-m bio prinuden da s visokom temPeraturom
gradu, kako bih po ru"k., cenu pronaSaoizlaz iz ove odaine situacije'
lJpoznao sam se sa svim Sto lokalni poslovni svet nudi, te sam' povladala u
sto sam video da uprkos opstoi ekonomskoi krizi koia ie
9e]om
zakavkazju trgoui.rr rouiln i polovnim oriientalnim tepisima
cveta, odmah odludio da se bacim na ovaj posao'
i dalie
Meduonimakoiisudo5lisamnomimedusvojimrodacimakojisu
te
tamo vei dugo ziveli oclabrao sam nekoliko kvalifikovanih osoba,
organizovao
sam poSto ,"it ih naudio kako da mi pomaZu veoma brzo
ozbiljnu trgovinu tePisima.
Neki oi mojih potnoinika su obilazili Tiflis i susedne gradove i
su
trazili i kupovali sve vrste tepiha; druga grupa ih je iistila i prala, dok
II
rrt'ki l)11 )(ltv rrrr rr'l

ih treii popravliali. Tepisi su zatim sortirani' pa su
i'r'v<t't tt t t I\,rrsl;t tt
racli
ili
veliko - za domaiu trgovinu
rnalo, a it"gi
tinopoli' ""
lrrlilir pr
Zr ti nedelie ovai ie posao sa teprsrma p(:16c. tl:t tkrtt.si
l i,
i
.:rrrr i. tlrsl;r 1r't ;r

hod, da slno ne samo imali dovoljno iaLivot,vccl
lo.Postosamimaouviduovuzaradu,kaclijoSlltllicllt.r.sllt.ktir'r..krl;t.srr
,.,,.o-posluodiglednonudile,umeniseilrvillrZt'lIlrt|:rsv<liIrrstitrrt
rr M.oskvtt;
privr.me.ro owo.i- tamo, ne dekaiu6i mir i svoi llovrrrr:rl<
lrsr i.gr':rr,1
rl;r
nameravrlo
ictl^rr
utoliko pre sto sam oduvek
ouo
tuta otvorim i u Tif-lisu.
"u"
Stoga sam se, nastavliaiuii
i trgovinu tepisinra' dao,n';r,Put1l:'kn
zbog velike
o,u"r".rj, Instituta; uskoro'ie, medutim, postalo iasno da
vladalaneiu
Tiflisu
u
nesta(ice stambenog prosoi" koja ie u to vreme
prostorlte' pa
biti u staniu da bez itiie pomoei pronldlm-odgovaraiuie
sam se zaio obratio zapomo( gruziiskoi vladi'

Gruziiska vlada mi;e izaSli u susret i poslala mi ie gradonadelnika
"dostojnu
n" ru"ki nadin pomogaoda nadem zgradu
op5teg znadaii.'
da u nioi bucle smeSte.ra takva usta'"'ova od
ililt li -i
Tiflisa kako bi
1.
lo
-i
pJ,pr.nosti stavio na raspolaganf e' Sam graa1i"t"l"-tl-t ,:::::"tt

rad zarsta su
fi"r,ou" gradske uprave koji su se zainteresovaliza mo1
je bila potrebna'.Uprkos svoi

veoma vredno traLili zgradu iakva nam
ni5ta prikladno' pa su
svojoj dobroj volii nisu]meclutim, mogli danadu
uskoro zapo.i,.aiil privremeni sme5tai, uz obeianie da & ga
;il;;g"
meniti ni6im trainiiim i adekvatniiim'

Instituta' a pre
Tako sam i po tie6i put zapodeo sa organizovaniem
opr:m: i name5taia'
svega sa neizbeinim poiloui-" oko nabavke
"Mnogi od ovdaSnlih l!udi, stanovnika Tiflisa, bili su duboko pogodaseokrenu
d..ti prori."r,om svoiiir Zivotnih prilika i osetili su potrebu
dana
drugi- vrednostima. Posledicu je predstavlialo to da su nedeliu

su u ovim
,rrkln owarania mog Instituta svaipeciialna odelienia koia
biusloviira bila oworena Popunjerra' a nalisti dekania ie

dau
ukliude
se
ch
io io5 dvostruko ili trosrruko viSe l]udi koii su dckali
riur.-".ti-
sove sa koiima sam nameravao da zapodncmttskrlro,
veiuzgradu
iirn lltrdenl drlbio
nistr
u"ovim privremenim ustovima, koii narrr ni rr l<orn lr0glcrlrr

odgovarali,ipo<lokolnostimakoiesuprcdst:rvli:rlt'izttzt'trrovclik'ris-
269
268
MATERIJAI,NO I'II'AN.I Ii
se nastavilo nekoliko mesecr)

kubenf e, zapodeo ie "racl na sebi"' Udenie
u grupe i Sto su radni dasovi organizos tim Sto su udenici bili podelieni
no6u'
vani uiutro, popodne i uvede, pa dak i
Vira^ ie, medutim, pitanit
u
obecane"zgrade odlagala iz ncdelie
u sve vcioi.meri hio

dalii rad u ntoigou"taiudinr usloluin't ie
u Gruziii
boliSevika
n.-ogni' A kada ,., 'e 'b-og napr.edovania
:l':.t"dok
ie i sama gruzijska
zluoo"lns'ui5e povedale'
netleliu.
Skoie svakodnevnog
u
tl^ svoie vrtm" i energiju vi5e ne traiim
vlada uzdrmana, odludio
da
samo
"ne
sam
Odludio
borbi sa okolnostima u koiima sanl se naSaoraSiistim sa svim Sto me
da
i
vei
Tit-lisu'
u
likvidiram sve svoje poslove
i svoi Institut osnuje clo tacla vezivalo za Rusiiu i da se iz nje odselim
jem u nekoi drugoi zemlil

u Tif-lisu bio nabaU bescenie ,"t'-t p'oj"o sve 5to sam za Institut
za one od nas koii su tamo
vio, pobrinuv5i se koliko god sam mogao
putovania ioi uvek
troSkove
ostali, kao i z.a to da nam"kacl odbiiemo
Konstantinopoliu'
u
dosta da od toga prilidno dugo Zivimo
ostane
nfry
nisrno
bili
Avai, nisam ."et'i'J* Gruziniltal Zahvaliuju6l

koii smo zaradili bukvalno u zno]u
u stanju da iskoristimo ou"| "ou"t'
lica
svoga.
-lo
r ^L ^ -::^ vredela
.,-^,]^t. rzzatoiertamoSnia valuta u to doba ni]e
te su stoga oni koniie mogl^ d"
nam se desilo
van Gruziie I tig,l" atugdi
" '^'-tni'
i diiasa sobom umesto novca nosili tepihe
ii su putovali u inostranitvo
novc.a poYtT:tl1l::.0*mante. I ja sam re5io da sa soborn umesto
sve
retkih tepiha' te:am ih' poSto sam lspunlo
*in r."-J"oua i dvadeset
nasmo
Po5to
?i.."l"tt.r za niihov izvoz,razdelio svoiim pratiocima'
besmiuz
nam
odred
ie'
pustili Barum, .^tto'u""i Speciialni gruziiski
zaplenio g9toY3 sve tepihe
privremeno
navodno
sleno obrazlo'enie,
mada smo imali dokumenta
koie sam svoiim pratiocima bio razdelio'
platili sve pgtt-".1takse' Kada smo
ko]a su uredno potu'diu'I" da smo
pokuiali da ih povratimo' Bakasniie, po dolasku f<o""""tlnopoli'
"
zaiedno sa svoie odelienie'
,"- J"'dlf okupirali boliSevici' a lupe5konaravno'
niie bilo ni traga" Od
lbpisima'
ir- r.i*i-a, rasfbrmirano'
torbi koiu je
diplomatskoi.
u
samo dva, ipakov"n-a
dvadeset su sPasena
nabega Instituta' .
tr"rf.if.o"r"l'poverio iednom finskom dlanu
u istof situaciii kao i u TiTako sam ,.., Koi-"'^tttinopoliu nabao
flisu.
imao samo dva mala diiamant. i tlv:t 1rt t .';r''

r, l:t;, rrrI
la tepiha. Nou"i koli ram mogao da radunam da iu niih.v.rtt lrr',
dobiti. dak i ako izvudem dobru cenu, za tako veliki lrrrr! litrtli it' ttt"1i,t"
I
biti dovoljan tek vrlo kratko vreme, narodito kada sc itrtrt tt vit lrr t l:t t t:ttr
''l-it-lisrr (xl((::r \( rr rrl('
tl
Ziveli
smo
i odeia. Dok
ie svima bila potrebna
mu nije mogla nabaviti, tako da nam je odelo svirrla lliLr tolilto Polt:tlr:t
no da nismo mogli da ga nosimo u ovom gradu, tt ktltrt stt ztvot ttt'Pt'tlt
r",'
;;;;";r;i;
ke bile manie-vi5e normalne.
Sreia mi je, medutim, bila nakloniena; odmah s:rnt nrltrtrto lrlr nckoliko veoma povolinih Poslova.
Izmedu oitalog sam-sa iednim svoiim starim priiatellem i zemliakom saradivao u proclaii velike isporuke kavijara, a udeswovao sam'
joS
sem toga, i u prodaii jednog broda. f'ako su mi se finansilske prilike
jednom popravile.
finit"
za svagda napustio ideiu da
sam
traini centar
iednom
"
aktivno*sti *og Insrituta bude u Rusiii, ali uslove Zivota u Evropi nisam poznavao iovolino dobro da bih imao ma kakav konkretan plan
-To5
gde.ta
se nastanim. posto sam o tome
dobro razmislio udinilo mi
se,
iredutim, da bi zbogivog centralnog geograf-sko gpoloLaia i zbog-svog

kulturnog nivoa. o kom" t^ttt -.togo sluSao, naipogodnija zemlia za
ono demu sam ia teZio bila Nemadka.
Ali po5to me le vedito pitan]e novca, toliko bolno za sve one koii nemaju bogatog uiaka u Americi, zadrLalo u Konstantinopoliu, morao
posam joS J.totit o *.seci da nasravim da se bavim najraznovrsniiim
U
meduvremenu
dalie.
slovi-a, kako bih zaradio dovolino da krenem
sam, kako bi liudi koli su bili sa mnom mogli da, kako sam rekao' nastada
ve sa "radom';, iznaf mio jedine prostrane prostoriie koie sam mogao
svi
nadem u delu Konstantinopolf a po imenu Pera, u kome Zive gotovo
Evropl]ani. Kad god t^* tio slobodan od svoiih trgovadkih poslova
lidno sam vodio iasove uveZbavania odrcdcnih llokrcta koie sam bio
kako
zaDodeo u Tiflisu, organizuiuii svake srtbotc irrvr]o Prikazivenie,
pristtstvrt stranih Iiudi'

tlol:rzili tla ovrr pribroitr
Tamosnji Turci i Grci, koii su u velikom
kazivanjagledaju, pokazivali su veliko intercsov,tlri('/:r v('(: sp()rllcrltltc
r:tpokrete i iuziku koiu sam speciialno zanlih l{otrt'.rrt,tr',to' li:lo iz;t
,rrou.r.r. aktivnosti koie su moii udenici izvotlili tt 'rliVit'tt l)r'il)t'('rrl:l z:r
bi udenici navikli da
se ne
oseiaiu nepriiatno
rt
)11
270
MA1'I1RI.lAl.NO l'l IAN
ll
sem toga'
buctudi rad Instituta u Nemadkoi; sve veii tlroi posctilac'l ie'
Sve
ude56a'
uz-mu
od mene trtLio ida im clozvolim da u ovolne i sirmi
opSta nestabilna-situmoie proickte ie, istovremcno' i dalic ugroZavala
duropi, buduii da le uzaianrno nepoverenie mcdu vladama

".tl'^
kurscvi iz dana u dan
otJZavalo doiiianie stranih viza i da su se devini
jako-s,og"
meniali.
'..
sam odludio da diiapazon svoiih aktivnosri u Konsranrinona kof ir-na iu
polju pi'oSirim tine 5to iu organizovati iavna predavania
oti'aSnlûatirazliditeaspekte-svoiihosnovnihideiaitinieStoiuorganiispoliavan)a' to jest
zovati kurseu. ," pru.t6r,r'anie tri oblasti liudskog
odnos prcma
pokreta, muzike i slii<arswa s obz-irom na niihov
pf.t"ln
u koiima su nam poznanici bili naSli zgrrrde evctttrlrtllro lrtili.l:r,1"'

otvaranie Instituta.
aktivnost' naT^ko r"rrr r" io5 iednom glavadke bacio u groznidavu

novac u sanlor)
stavlialuii i da na svaki moguii nadin i dalie zaraduienr
Bosfbra' u koii
strani
suprotnoi
ne
K,rrtrt^.tti.,opoliu, kao i u kadikeju
vrenle sam
preostalo
Svo
brodom'
,^rr-t gornuo ,r'^kodn"uno prelazio
prisusn'osada
koiima
a
ie
p,rf.fi";"" iasovima koie sam organizovao,
u
slobodni.trenuci
su
iedini
valo veoma p.rno .,rvih udcnika - tako tla
su
poiedini.narodito
koia
k;li-" :;"-'rnug"o da skiciram predavania
sam se vozio traiekfrif..-r;."i udlnici trebalo da irZe bili oni kada
torn ili tramvaiem.
sve
U ovoi groznidavoi aktivnosti sam Proveo oko godinu dana'
praza to vreme se hronifna
clok nam nirir stigle dr-rgo odekivane vize, a
velikog protoka novce kroz
uslcd
nastah
znina u moiirn JZ.po'ii"-'",
stvaraiu i iz-vesne rezerve'
se
da
njih, pomalo pop.,r'tilrt, pa su dak podele
' PoSt,, 1" to doba iludrovanf e nrladoturaka podelo specifidno da
"
divote koje ie iz tog
zaud:rra, odludio sam da - ne dekaiuii raz'novrsnc
pobegnem 5to
rnudrovania trebalo tla proizaclu - sa svoiim liudima
sam svoie dasove prer-,",-,.t i. koZa ioS 3it'u"' Tako sam' poSto
1rre, dok
zedui'io neke od moi-,r.rtio u Kadikei i po5to saln za niihovo vodenie
koii su za to bili naikvalitikovaniii' otiSao u Neilt-, ,lnuin udenika
madku.
Podolaskuul]erlinSanlSVekojisuSalT]nonlputovellsntcstlotl
iurcutt Snlargcndorf izraz.liditim hotelima' dok sam u delu grada po

Odmah
sa
veliku salu u kojoi srno nasrariili frekinutirl rrtdom'
""i"tl"
,"i. ,"pot",,
272
cla
putuiem po iitavoi Nenlatkoi' obillz'cii reznrl rlrcsta
'
po5io sam ih video nekoliko, naizadsam sc.cll ttt' it I z.;t li t t, t t t t | | r li

t r"l,t l,o
rau u blizini Drezdena, koia ie bila speciialno Proi('l(t( )\':rtt:t i L
gatoopremlienazanovikulturnipokretokrxrrcs('llI()\'t'(tIr( l)rrrr()li(|
vorilo, po imenu sistem Dalkroz.

PoStosarnustanoviodasuovaku6ainiCn:l()l)l'('llrli( ll')\l trr.rrrl( \'l
ltrrtrrPlt ttttt
5e pogodne za glavni Stab Instituta, resio s'.ttll tlrt tt:tlr;tvitlt
Irri it,
z.:ri.tr:rcsrrr,':rli
m.ic_iclcic
za
se
su
koii
opi"riru. Grupa Engleza
t.ptr,
Lr
Sili
uvcl<
i
l<r.r6c
vlasnikonr
f
meciutim, doi< su piegovori sa
toga'
scnr
su,
prcdloT'ili
predloZila da svoj lnstitut otvorim u Londonu;
'i
,1" o.ri na sebe preuzmu sav trosak i sve problerne oko organizaciie'
obiektivnoi nauci.
'
Imaiuii ,, uiiu nezgodnu finansiisku situaciiu, nastalu zbog dugo-
sa
traine ekonomske krize u svim zemliama, koia le pogadala i mene i one
i
rekniint^ sam poslovao, ovom sam ponudom bio naveden u iskuienie
mesta'
5io sam da lidno otpurujem u London, kako bih se tamo, na licu
se odvikoii
Berlinu
u
rada
napredak
mi
Pobto
sioje.
swari
uverio kako
ie
bio veoma vaLani poSto bi-se svako duZe
iao pod moiim rukovodswom
odsustvo na njega nepovolino odrazilo, odludio sam da u London putujern svake arug. iti treie nedelie na po nekoliko dana; pri tom sam. svaki
put isao drugim putem, kako bih uPoz.nao i ostale evropske zemlie-
'
Rezultat"nroiih porr,-t"trania tokom ovih putovania ie predstavlialo

ro da sam cloSao do definitivnog zakliudka da naibolie mesto za osnivanje Instituta ne bi pre<lstavljala ni Engleska ni Nemadka, ve6 Francuska.
Fiancuska mi ie u to vreme ostavila utisak zemlie koja ie u politidkom i privrednom pogledu stabilnija od drugih; a mada ie nien poPaIo7-aj bio manje centraini od poloZaia Nemadke, nien se gla,v1li grad,
vrneku
predstavliala
Francuska
te
riz, smatrao lirestonicom sveta, ie
se
mi
Stoga
na
Zemlii.
i
narodi
stu raskrsnice na kojoj se sre6u sve rase
iclcia'
moiih
udinila kao na]pogodniia baza za Sirenje
Zbog svog ostrvskog poloZaja, Engleska nc bi ontogu6ila nikakav
"pogledu;
Inititut koji bi bio osrtovrtt t:rrrro 1to'rirnio bi

razvoj u"tom
uzak karakter lokalne Instituciie.
Zbogtogasam prilikom jedne od svoiih llost't,t | ,,rtttlotttt l<tlnrti:tltr
(lllOdbi,l ,-la SVoiU centralnU UStanoVU OSnUicnr t:lltto: 1rt'isl:tr) \'rlll' rll(
lr*reti
!'
tim, da u ovu zemliu po5aliem udenike koie sam speciialno pripremio'

kao i izvestan uroi svolin udenika, koji bi se tamo zadrLali do otvaranja
engleskog ogranka glavnog Instituta.
" p"rr!
smo doputovali tokom leta1922.
auZi*prid.r, u Francusku
Thmo sam ustanovio da mi ie, posto sam namirio sve troSkove pu-
tovanja, preostalo samo sto hiljada fianaka'
PoSto sam Skolu Dalkroztznaimio kao privremenu dvoranu za nabisravak naSeg rada, podeo sam da traZim zgradu i sredstva sa koiima
smo mogli da osnuiemo Institut.

Nakln dugog traLenia, kao naipogodniie od svih mesta u blizini
parizakola sari o-biSro pokazalo selma.tie po imenu Sato de Priie, nedaleko od duvenog zamka FontenbloVlasnica ovo gazamkai imanja, koia ga ie nasledila od iednog duve-
nogadvokataikoialezbogvelikihtro5kovaodri'avanjaZeleladagase
je u
StJpre oslobodi, vi5e ie volela da ga proda nego da gaiznaimi' PoSto
tenpoka-zufu6i
mnom'
sa
pregovore
vidu imala viSe kupaca, otezaltje
"odekuie se
denciiu koju bi savremeni meteorolozi opisali redima:
se
pak mene tiSto
,.,"g, ili kis; ili pak neke druge vremenske prilike'"
nisu
trenutku
u
tom
de, iazumei.t. d" mi moje istaniene finansiie
omoguiavale da ovai zamakkuPim.
fton"drro je, nakon mnogo preganiania i okolisania, vlasnica reiila
iz-da prodaiu odtozi za io5 godinu d^tt1, a da zamak u meduvremenu
.ra;rni -.tti, za Sezdeiet i pet hiliada franaka, daiuii mi Sest meseci vreda
me.ra da se odludim hoeu ti da ga kupim; nakon toga bi imala pravo
iselim'
bez
odlaganja
se
morao.da
bih
ga proda nekom drugom' a ia
"
MATERIJAI,NO PI'TAN.II.
!4.tgqt!L!i d'!"1
'po5ro
tim uslovima iznaimio zamak Prije, vei surradan

Samsesapedesetsvoiihudenikapreselionaovoimanje.Toiebiloprsam pod
vog oktobra 1922. Odtogdana je, pod specifidno evropskim okolnostizapodeo nailudi period mog Zivota'
-ikoj. ,., bile potpuno strane'
faaa Uifr usao kroz kapije Prijea kao da me ie, zaiedno sa starim
-i
vratarom, svaki put pozdravliao gospodin Ozbilian Problem' Moiih

nasto hiljada franaka ie oti5lo do poslednieg sua, delom na plaianie
tolikim
s
Zivota
troskove
romesedne
na
a delom
iar.nnine za imanle,
na
ilrrairn" u Parizu. Sada ie, pored toga.5to. su svi ovi liudi i dalie bili
mojojbrizi,trebaloubrzo.dasesuodimisaio5iednimvelikim.izdatkom,'naime sa kupovinom nameStaia i opreme, poSto ni namestai ni
i z:r.to I,ili i
predmeti za domaiinstvo koje smo zatekli.nisu bili prcdvitlt'rr
t.oi ,t".t^r" - pri demu ie ios dosta trebalo da ih stig.t' i iz I''rr1il< slit"
budu6i da engleski ogranak Instiruta niie otvoren'
Siruacijuli f e iol vi5e komplikovala dinienica clrr I t1rlrrsli t r tt l':r
'r
riz nisam znao nijedan zapadnoevropski iezik'
tz
Ovaj problem iezika le podeo da me zabrinjevrr vct' 1ro otll:tsl<tt
rriit'lrilo'.lrrr
lrrigrr
B"t,r-". U Konstantinopoliu, medutim, razloga zrr
k, rit'
du6i da se ramo o<t jezika koriste mahom turski, griki i icrrtrcrrski,
rr
stigrro
li
sam sve dobro znao. AIi dim sarn oti5ao iz Konstantinopolf
l<ad
Berlin, za mene su u rom pogledu zapodele vclikc te5ko6c. Sada
koiisam se ovde, u Parizu, suodio sa potrebom da opet nadem sredstva
zaznaniemevropskih
potrebu
iezika
ma bih pokrio ogromne tro5kovi,
,"- or"tio viSe irego ikad, dok istbvrbmeno nisam imao ni minut slobodnog vrcmena lioje bih mogao da posvetim njihovom udenju'
Vo?enje poslova preko prevodioca ie bilo gotovo nemoguie' naroje neophodno
dito kada je red o trgovinskim transakciiama, u koiima
uhvatiti raspoloZenie osobe sa koiom imate posla i igrati na njenu psi
pohu. eak i saiobrim prevodiocem duge pauze koie su za prevodenje
te5ko6u
trebne uniStavaiu sav ef-ekat koii ste postigli, da i ne spominiem
uvek
pregovorima
takvim
u
t<oia
intonaciie,
oko prenoSenia prave
ie
vaLna.
nisam imao ni dobrog prevodica' ier su svi koii-su mi u,tom

pogl.j., mogli biti od pomoii c1ilizrliizstranih zemaliai francuski su
,ni'li o.r^kn liako g" stranci, a narodito Rusi, obidno znaiu, to jest taman
!a 6ak
- pa i to
francuskiiezikza
ne na tiancuit or" - dok ie meni bio potreban dobar
ozbiljne poslovne Pregovore.
Kolidina nervne e'nergiie koiu sam tokom prve dve godine-u Fran-
toliko koliko
je p<itrebno zatakozvanudru5wenu konverzaciiu
kacuskoj troSio kada bih osetio da neSto sto sam rekao niie prevedeno
poberzanskih
mladih
za
stotinu
6ovolina
ko treta bez sumnie bi bila
srednika na niujor5koj berzi.

Imaj*ii,r'uid., dinienicu da ie po dolasku u S,rto cle Priie hitno bila
niie
potrebna znatnasuma za nabavku,namestaia, pri i:cnrtt sc ta suma
clobic1a
Itrogrrinost
nckrt
-ogl" odmah zaraditi,podeo sam da trazim
jc#pozajmicu, kojom bi mogle cla se zadov.lic rrrri'r-t't":t' 1xrtrc5c. Ne-
-"r"u"o ,^-
da rad Instituta
podetka organiztriclr
r lrll<r I
tl:t lx )l:l svogll

275
274
MATERIJAI,N0 PI1'AN.II:
Susreti sa Iz!le!ri!
Ijudima
kll<o bih bio u stanitt

vremena mogu da posvetim zar"rdivanlu novca'
da ovu pozaimicu PostePeno vratim' . ..
u Londonu' gde su mi noPoSio *iie z. iukom dazaiamdobiiern
Instituta' 'lo ie bilo po
rad
ur. por^1-i lt razniliudi zainteresovani zt
scbi pre Petnacst godina
urvi put da sam odustao otJ principa koii sanr
rada
; to ie da iskliutivu odgouot']ott zaostvarenie woga
;;;;;;J;,
sam, ne prihvataiuii nikakvu materllalnu pomoc'
p...tr-.' K","go.idki
mogu da wrdim da clo tacla' uprko-s ogromnimtroSkodo5lo mo]om krivicom'

vima i prima5aiimii gubicima, do koiih niie
proreklitr godina, nikorokom
i.rio"omskih pririka
sopstvepare: sve jc predstavlialo rezultat mog
-. .rir"ir-t dugovao iniIiudi
nictnu
i
prerna
rad
moj
z-a
koii su se z-elrimali
t"a". Priiatelii
dak i
odbiiao'
uvek
ih
""g
sam
saiili simpatiie desto su mi nudilinovac' ali ia
savladam
prepreke
"r"ilil',;";ucima, buduii da sam vise voleo da
;;;G;;liiri.it
ptiltlpi
sopsn,enim trudom nego.da. izneverim svoi
-- ^,-, ^*- ^ ., D-:.
u.rrtJcu'
problemc
neposredne
re5io
Po5to sam ovom pozaimicom
z'adadaje
se moglo re6i
svoln snagom sam se bacio na posao' Zaist.abi
liudske snage'.Ponekad
tak koii sam u ovoln periodu int"o p"u^'ilazio
,"--o."odaradimbukvalnodvadesetidetirisatadnevno:ditavunoe
obrat'o' iak ie i vrcrne kr''1e
u Fbntenblou i ditav Jat"' Parizu, ili pak
ova dv:r mesta' bilo posveieno

sam provodio u vozu' putuju6i izmedu
prepisci ili Pregovorttna'

' 'R",1 je ieka"o dobro, ali me ie intenzivan pritisak tokorn ovih rneserada' zamorio.u taci, t<oji srl usledili nakon osam godina neprestanog
uprkos svoi svof.t"l *.ti da mi ie zdravlie bilo"ozbilino naru5eno i da'
isti intenzitet'
ioi ielii i nastoianiu, nisam viSe mogao da odr'im
i
oteZavale
- svom Iomolrad.ometale
su
'"' ;;;*;tif.'"r."*^ kole
vodenie poslovnih r^zgovoSem ziravlf u, ,.skoii koiu ie predstavlialo
se' 5to ie ve6 odav," pr.uoain.^, k"o i broiu moiih nepriiatelia koii
broiu molih priiatelia no postalo zakot, uvt6"vô proporcionalno

swari koie
da za prvih Sest mesect postignem veiinu
ipak sam uspeo
sam nameravao da
uradim'
dinu
vas, Amerikanaca' narodito u naSe vreme' le
bilansa'
slika platnog
stimulaciiu misaonog toka predstavlia p.oznata
koie sam od svog
troSkove
pobroiim
Jasvim
Po5to za
veiinu
Zeleo bih da vam bar
Prosto
dolaska u Ameriku uspeo da namirim'
Evo 5ta ie, otPrilike, Pla6eno:
stllll:l /:l littlt"r'irtrt "tt

Polovina cene velikog imania, plus prilidna
sednog malog imania'
lt rst itr rt:r' r rli l;rr
Celokupnltro5kovi poietnog uredivania i owlr:rnll
duju6i:
Popravke, adaptaciie i dovodenie imaniar.l,tttl'. .
ur;tiitlrt; ittstrtttttcrttt t
t<upoul.t^ materiiaia, alata i polioprivrednih
aparati za medicinsko odelienie' itd' .
Zivine'-itd: . .
KupJvina stoke - konia, krava, ovala-,1vin]a'
oko izgradnie'
troSkove
Svemu ovome treba iodati io5 i prilidne
bila naostalog'
uredivanja i opremania zg'adikoia ie' izmedu
raznim prikazivaniimeniena i uveT.bavaniu p"lesnih pokreta i
no'ott"";drugi
a.
Studio'
.tt^, ,gr"d. koju su nekizvali
se istovremenorzapoZa rukorJmi ie, konadno, poSlo i da' brinu6i

sam
koji
zajma
deo
i
Instituta, vratim
treb" goriiiu i udenika
uzeo.
pj:1Yli'
izvore prihotl.a tokoT guog

Jcdan od naiboliih
?5titqi
alkoholtzma I narKolo jJpsiholo5ko ledenie izvesnih tebkih sludaieva
kao iedanod.najboliih strudniaka u ovom
-^.ri].. Bio sam opbte poznat
ovih nesreinika desto nudile veoma velike
domenu, pa su lnl po,o.tit"
sunre kako bih im Posvetio vreme'
Narodito se dobro seiam iednog bogatog ameridkog !r1dno9.qar.1

za nerzleervog' I Koll
koii mi ie poverio ledenie svoga sina, proglaSenog
donlegov'og izlJdenia tt" ttt"]" spontano udvostrudio
i" i'â"r,"" zbog
frovorenu sumu.
liudima
toga, i u ortakluk s izvesnim poslovnim
""';;;;;-.
po,.a
Prinp.tSi"o u raznovrsne finansiiske poduhvate'

naftu
akci]a
bloka
ditavog
lidno sam zaradio,.," f.i*"t' od preprodaie
noj industriii po neodekivano visokoi. t:t-ti' . ..-..-r.^.-- .-r.rr
i zajcdno s njima
,.
VrlounosanposaosamnaPravloltlnlest()s:lI]lslltlrtakornotvorro
dvarestorananaMonmartru,koiasamorglt.tiz'ov'l()zrlrrc[<olikoncdeIja i prodao ih dim su se dobro razradili'

277
zl6
Sryru
tryrlryrr14i,m Ljqdima
MATERIJAI,N0 PI'TAN.II:
Sada se dak i dudim lakoii s kojom mogu da pobrojim rezuhate

svojih napora tokom ovog perioda, buduii da se se6am kako su uvek bili praieni unutra5njim iskustvima koja su me ditavog uznemiravala i
koja su zahtevala da neverovatno napregnem svoje snage.
Tokom ovih meseci sam sa radom morao da zapodnem u osam ujutro, da bih zavr5io tek oko deset ili jedanaest uvede; osratak noii sam
provodio na Monmartru, ne samo radi svoga posla sa restoranima, vei i
radi ledenja jednog alkoholidara koji ie uvek pio u ovoi detvrti i koii mi
je zadavao prilidne muke ier nije Zeleo da se izledi.
Vredi spomenuti i da je moj spoljni Zivot u ro vreme, kada sam svaku noi provodio na Monmarrru, onima koji su me poznavali ili pak koii
su me videli ili za mene duli obezbedivao obilje materijala za ogovar^nje. Neki su mi
",avideli na moguinostima za dobar provod, dok su me
drugi osudivali. Sto se mene tide, takav provocl ne bih poZeleo ni svom
najljuiem neprijateljr,.
Da skratim pridu, neodloZna potreba da se finansijski problem u
Prijeu re5i, nada da 6u se konadno osloboditi hronidnih materijalnih
briga i i.eljada se u potpunosri posverim svonr pravom radu, to jest
podudavanju ideja i metoda na kojima je Institut podivao - Zelja koja je
iz godine u godinu odlagana zbog okolnosti koje su bile izvan moje
kontrole -sve me ie to navodilo da dinim nadljudske nepore, bez obzjra
na porazne posledice koje je sve ovo po mene moglo imati.
I mada nisam bio nimalo rad da, kako s e tokai.e,stanem na pola puta, ponovo sam bio prinuden da sve prekinem ba5 kad sam gotovo do-
vrSio pripremLr z one uslove koji bi jedini omoguiili da osrvarim

osnovni zadatak Instituta.
Tokom poslednjih meseci ovog perioda zdravljemi je postalo toliko lo5e da sam bio prinuden da smanjim broj sati koje sam svakodnevno provodio u radu. Azatimsam se, priznajem, uplalio, polto su podele da me napadaju bolesti od kojih nikad ranije nisam patio, pa sam re5io da prekinem sa svakim aktivnim mentalnim i fizidkim radom; to
sam, medutim, neprestano odlagao, sve dok me jednog dana gadna
prehlada nije prisilila da, hteo ne hreo, sve obusravim.
Okolnosti pod kojima sam je zaradio zasluZuju da se opi5u.
Jedno vede sam svoj posao u Parizu bio zavr5io ne5to ranije nego
obidno, negde oko deset sati uvede,
poSto sam surradan uiutro obave-
zno morao da budem u Prijeu, gde je trebalo da dodc inZirricr s;r lioiiru
bih porazgovarao o planovima i procenama vczaninr z.;r izgr':rtlnirr :,pt'
cijalnog parnog kupatila koje sam nameravao da izgratlirrr, otllrrt'io s:rrr r
da tamo odem odmah, kako bih legao i dobro sc isprrvlo. St,r11,r s,rrr rr
Fontenblo po5ao ne svraiajuii nigde, pa dak ni rr svoi st:rn rr l):rrizrr
Vreme je bilo vlaLno, zatvorio sam prozore n:r l<olirrr:r, :l z:r \/t-(,rn(.
voLnje sam se oseiao tako dobro da sam dak podco i <l:r rr st.lri srrriilj:rrrr
planove za speciialnu pei za pedenje keramike, koju s:rrrr orl:rvrro rrrrut.
ravao da izgradim po uzoru starih Persijanaca.
PribliZiv5i se Sumi Fontenblo u sebi sam pomislio da iu uskoro doii do mesta na kom po vlaZnom vremenu ima magle. Pogledao sam na
sat - bilo je jedanaest i petnaest. Ukljudio sam duga svetla i poveiao brzinu, kako bih Sto pre pro5ao taj deo puta pod rnaglom.
Od tog trenutka pa nadalje se ne se6am nidega, ni kako sam vozio ni
5ta mi se dogodilo.
Kada sam do5ao sebi ugledao sam sledeiu scenu: sedim u kolima
koia stoje nasred puta; svud oko mene Suma; sunce blistavo siia; ispred
mog automobila stoje ogromna zapreLna kola prepuna sena, a kodijaS
stoji pokraj mog automobila i prstom mi kuca na prozor, 5to me je i pro-
budilo.
Izgleda da sam prethodne vederi vozio otprilike jo5 jedan kolometar poSto sam bio pogledao na sat, da bih zarim i proriv svoie volje pao u
san, Sto mi se nikada ranije nije dogodilo. Spavao sam sve do deset sati
ulutro.
Kola su se, na sreiu, zaustavila optrilike ba5 tamo gde ie po francuskim propisima i trebalo da stoje, tako da je sav jutarnji saobraiaj prohujao kraj mene a da ga nisam ni primetio. Ova kola su, medutim, bila
prevelika da bi proSla, pa je vozat. zato morao da me probudi.
Mada sam u ovim neuobidajenim uslovima spavao veoma dobro,
groznicakoju sam te noii zaradio ie bila tako faka da joi i danas oseiam
njene posledice.
Otada mi je, ma koliko se silio, postalo veonla reSko da svoje relo

nateram na odve6 intenzivan napor.
Hteo ne hteo, sve svoje poslove sam moreo clrr ollrstrrviln. Institut
se zbog toga na5ao u krajnje kritidnoj situaciji. Nc s:rrno tlrr ic bilo nemoguie da se neodloLni zaelaci ispune, vc6 jc prt'til:r ol):lsn()st tl;r pro-
278
279
MATERIJAI,N0 PIl'AN.'I'
padne i ono 5to je ve6 uradeno, jer su raduni dospevalizapla(.anle a niko

niie bio kadar da se o njima umesto mene pobrine.
Morao sam ne5to da smislim.
Jednog dana dok sam sedeo na terasi Grand kafea, koji ie duven
medu strancima, i dok sam mislio o svoiim tekuiim poslovima i o tome
kako je na njih uticalo moje zdravstveno stanje, misli su mi krenule sle-
deiim tokom:
Po5to u svom sadaSnjem stanju ne mogu' a bar io5 izvesno vreme ni

ne smem da radim onim intenzitetom koji ie neophodan da bi se tako
krupan zadatak ostvario, vei sasvim naprotiv moram sebi da dopustim
da se, makar i samo privremeno, potpuno odmaram, zbogtega ne bih
odmah sproveo u delo svoj plan da otputuiem u Ameriku, ne dekaiu6i
da obavim sve priprem e
ovo putovanie?
Putovanle kroz razltlite drLave Severne Amerike ie, zaiedno
sa
stalnim putovanjem i promenom okoline, daleko od uobidajene okoline i stoga pra6eno stalno novim utiscima, sworiti uslove koji 6e - u
skladu s mojom subjektivnoSiu, upotpuniti uslove za kompletan odmor. Sve ovo utoliko pre Sto iu biti daleko od mesta na kome su skoncentrisani moii sadasnji interesi i za izvesno vreme osloboden jedne crre svog karaktera koji i suvise dobro poznaiem sa svoiih destih putovanja kroz divlje predele. Svaki put kada bih bio izloLen "liubaznim posiupci-a" boZjih sworenia, kako dvonoZnih tako i detvoronoznih, i ma
kako me ona napadala, ova crta me ie oduvek prisiliavala da, dim mi postane malo bolii, ponovo stanem na noge i da se jo3 iednom bacim na
zapodete poslove.
^
Da biite bolje razumeli Sra podrazumevam pod tim da nisam dekao da
pripreme za putovanie u Ameriku budu potpuno obavliene, moram vam
ieei a" sam kada f e Institur u Rancuskoi po prvi put organizovanzapodeo
da pripremam niz predavaniakoiabi publiku trebalo da upoznaiu sa idejama na kojima Institut podiva i saniihovomprakidnom primenomu raziiti.;* domenima, kao Sto su psihologija, medicina, arheologiia, umetnost, arhitektura, pa dak iraznetakozvane natprirodne poiave'
Podeo sam, sem toga, i da udenike pripremam za razlitita prikazivania, koja sam mislio da izvedemo na turneii kroz Evropu i Ameriku.
Cili mi je bio da na tai nadin znatai ovih ideia uvedem u proces svakodnevnog ljudskog Livotaida pokaZem praktidne rez.ultate do koiih one
280
mogu dovesti - ideje zasnovane na materijalu koii srrltr polittltio tt t:t

znim krajevima Azije koji prosednom doveku nistt tlostrrprri.
Rezultat ovih razmi5ljanja na terasi Grand kefc:r pr"<'tlst:ryli:rl,r ;r'
odluka da se izloZim riziku da otputujem odmalr. tl:ll)rr)st() s:t ttt.tt, r ii,t
lom koji sam ve6 bio pripremio.

Dao sarn sebi dak i red da otkad napustim Fiarlcrrsl<tt, P;t svt'tlo P.,
novnogpovratka u niu, neiu raditi niSta ozbiljno, vci rlrt itr tlolrr'o it'st i,
puno spavati i ditati samo kniige koje se Po stilu i sadrT.rtitr sl:t7.tt s:t tlrrhom i karakterom Nasradin HodZinih prida.
Na rizik ovog poduhvata sam bio spreman da se odvaZim ier sarlr
podeo da se nadam da bi moii udenici sada mogli biti u staniu darazna
predavanja i prikazivania u Americi organizuiu i sami, bez mog direktnog ude5ia.
edna od glavnih opasnosti koie ie u sebi krilo sprovodenie ove iz-f
nenadne odluke, koju sam doneo iz dva razloga, da bih obnovio sopstveno zdravlie i da bih popravio finansiiske prilike svog Instituta - toga deteta koie sam zateoiporodio uz neverovatne teSko6e i koje ie tek
podinjalo da Livi svoi nezavisan Zivot - proizilazlla je odatle 5to sam,
ako sam hteo da uspem, sa sobom morao da povedem naimanie detrdeset i Sestoro ljudi, koii bi i u Americi kao i u Francuskoj bili u potpunosti
povereni mojoi brizi. To jc bio iedini nadin da se materijalni problem

koji se prctvorio u pravu agoniju razreSi, ali nisam mogao da ne uzmem
u obzir i to da bi u sludaju neuspeha opSta situacija bila io5 gora, i da bi
dak mogla dovesti i do potpune katastrofe.
St, putova.tie u Ameriku sa detrdeset Sestoro ljudi u finansiiskom
pogledu znati, vi 6ete, sa svojom stra5iu da sa ovog kontinenta desto
purujete u Evropu, veoma lako mo6i da shvatite. A teZinu ovog suludog poteza iete jo5 bolje moii da odmerite ako u obzir uzmete prostu
dinjenicu da vi prilikom vaSih putovania meniate dolare u franke, dok
sam ja, naprotig morao da promenim svoje fianke u dolare'
U trenutku kada sam odludio da otputuicm iedini novac koji sam
imao u rezervi predstavlf alo je tri stotine hiliada franaka koie sam sakupio i ostavio na stranu kako bih imao da platinr pctrucstog f-ebruara, kada je ugovor o kupovini Sato de Prijea terbal<t tl:t lrtttlt' l<otraino potpisan. Bez obz.ira na to odludio sam da novac potroiitrr rt:t lltltovanic, te
smo Zurno podeli da se pripremamo za odlaz:rk.
281
Dok su pripreme za jednu ovakvu ekspediciju bilc u toku, a u njih

spadaju kupovina karata, dobijanie viza, nabavka odeie, izrada kostimazaprlkazivanje plesnih pokreta, itd, svu sam paZnju usredsredio nir
dasove na kojima su se ovi pokreti udili i uveZbavali i ioS sam vi5e poveiao broi proba, koje su se odrZavale u sada dovr5enom studiju. Po5to
sam ponovo primetio kako su igradi zbunjeni u prisustvu osoba sa strane, odludio sam da neposredno pre putovanja izvedemo nekoliko javnih prikazivanja u Teatru de Sanzelize u Parizu.
Mada sam znao daie me ovaj poduhvat o kom sam odluku doneo u
poslednjem trenutku dosta koStati, ni izdaleka nisam odekivao da ie
konadni troSkovi dostiii tako fantastidnu visinu.
toSkovi prikazivanja u Parizu, karte za parobrod, plaianje naihitnijih raduna, kao i izvesni nepredvideni troSkovi koji su se neprimetno
poiavili, progutali su ditave tri stotine hiljade fianaka jo5 i pre nego Sto
smo krenuli.
I tako sam se u poslednjem trenutku nalao u krajnje jedinstvenoj,
tragikomidnoj situaciji. Sve je bilo spremno, ali ja ne mogu da isplovim. Bilo je, naravno, nezamislivo da na toliko putovanje i sa tolikim
broiem ljudi odem bez imalo gotovog novca, da nam se nade ako to bude potrebno.
Ova situacija se u svoj svoioj divoti obelodanila tri dana pre nego
5to je parobrod trebalo da isplovi.
A tada mi se, kao Sto ie to vei viSe puta u kritidnim trenucima u
mom Zivotu bivalo, desilo neSto potpuno neodekivano.
To Sto se desilo predstavlialo je jednu od onih intervencija koje su
ljudi sposobni da svesno misle - u na5e doba,
a pogotovu u proSlim
uvek
smatrali
znakom
providenja
od strane Vipravednog
Sih Sila. Ja bih, sa svoie strane, rekao da je u pitanju bio jedan od zakonomernih rezultata dovekove beskompromisne upornosti u dovodenju
svih svojih manifestacija u sklad sa principima koje je sebi u Zivotu svesno postavio kako bi ostvario neki cilj.
Evo kako je to bilo:
Dok sam sedeo u svojoi sobi u Prijeu i razmiSljao trai.e(iizlazizneverovatne situacije do koje je doSlo, vrata se iznenada oworiSe i u sobu
ude moia stara majka. Bila je doputovala tek nekoliko dana pre toga, sa
jo5 nekoliko dlanova moje porodice koji su na Kavkazu ostali i posle
epohama
282
MATERIJALN0 PIl'^N.II
tek nedavno mi je bilo poblo z;t rrtl<ort r t l:r ilr rtz

velike komplikacif e dovedem u Francusku.Majka mi ic priil:r i tl:rl:t ttt
kakav paketi6, uz redi:
"Molim te, oslobodi me ove swari: straSno nrc zrrrll:rt-rr tl:t it' tt,rsttrr
svuda unaokolo."
Najpre nisam razumeo o Eemu govori i atrtonr:rtski s:llrr I'irzrrr()lrr()
paket. Ali kada sam video Sta se u niemu nalazi srttrto ito ttisrtrrt poi't'tr
da skadem i igram od radosti.
Da bih vam objasnio 5ta je bilo to 5to je u ovotrr oi:tjn<)nl trcnrltl(tl
rnoglo toliko da me obraduje moram vam najpre re6i dl jc u vremc l<ada sam Ziveo u Esentukiju uznemirenost duhova koja se Sirila po ditavoj Rusiji u svesti svake manje-viSe razumne osobe budila predosedanje zloslutnih dogadaja koji su predstojali, te sam stoga svoju staru
rnajku koja je u to vreme Zivela u Aleksandropolju doveo da bude kod
mene. A kad sam kasniie krenuo na onu naudnu ekspediciju o kojoj sam
\ze6 govorio, poverio sam je brizi onih koji su ostali u Esentukiju.
Morarn, zatirn, da vam kaZem i to da je te 1918. godine na Kavkazu,
kao i u ditavoj Rusiji, vrednost rubije iz dana u dan padala i da je svako
mog odlaska iz Rusiie,
ko f e imao novca kupovao predmete trajnije i univerzalne vrednosti,

kao 5to su drago kamenje, plcmeniti metali, retki antikviteti, itd. I ja
sam svoj kapitai bio pretvorio u stv:rri od vrednosti, koie sam uvek nosio sa sobom.
U vreme svoga polaska na vei spomenutu ekspediciju iz Esentukija bih se, medutim, buduii da se pod maskom pretresa i rekviziciie svuda naveliko pljadkalo, izloLio prevelikom riziku da sam sve ove stvari
od vrednosti i dalje nosio sam. Stoga sam jedan deo razdelio svof im
pratiocima, u nadi da ie na tal nadin dak i ako nam ne pode za rukom da
izbegnemo pljadku neko od nas moZda ipak imati Sanse da ne5to spase;
ostatak sam podelio onima koji su ostali u Pjatigorsku i Esentukiju, medu kojirna je bila i moja majka.
Jedna od swari koje sarn dao majci bio f e i broi koji sam nedavno
bio kupio od nekakve velike voivotkinje koioj jc jako ustrebao novac i
zakoji sam majci rekao da na njega narodito pazi, jcr jc iz.v.etno vredan.
Bio sarn siguran da je, pritisnuta ncvoljonr, tloia pororiica taj bro5
morala da proda vei ubrzo po mom odlasku, ili rle irrr ic prrl< prilikom
stalnog seljakanja iz mesta u lnesto ukradcn, lrtttlrrr'i rl;t stt tt to vrcrnc
283
MATERIJAI,NO PITANJ11
bili prepuSteni na milost i nemilost bandarna pliadkaSa koie

ni prema kome i ni prema iemu nisu imale po5tovanja; pomi5ljao sam,
konadno, i da se tokom putovanja mogao vei sto puta izgubiti.
Na ovaj bro5 sam, ukratko, bio sasvim zaboravio i pomisao da bih
ga mogao ukljuditi u svoje kalkulacije mi niie bila ni na kraj pameti.
Izgleda da je majka, medutim, kad sam joj, poverivSi ioi bro5 rekao
da ga narodito pazi, pomislila da mora biti da mi je lidno iako dragocen
kao uspomena, te da mora da mi ga vrati. Sve ove godine ga je duvala
svi gradovi
kao zenicu svoga oka, izbegla ie da ga pokaZe ma kom od porodice i stal-
no ga ie nosila sa sobom za5ivenog u vreiicu, kao nekakav talisman- A

sad je bila sreina 5to napokon moZe da mi ga vrati i da se oslobodi nedeg
5to joi fe neprestano zadavalo brigu.
MoZete Ii da zamislite olakSanie koie sam doZiveo kad sam ovai
brob prepoznao i kada sam naf ednom shvatio kako mogu da ga iskori-
stim?
Narednog dana sam, sa ovim broSem u dZepu, bio u staniu da od

jednog prijatelja pozajmim dve hillade dolara; dragocenost sam' medutim, poneo sa sobom, jer su mi u Parizu za niu nudili samo sto dvadeset i pet hiliada franaka, dok je po mom mi5ljeniu vredela znatno vi5e
kada sam ie prodao ovde, u
Niuiorku, ispostavilo
se da
nisam po-
gre5io."
Tir je Gurdijev u svojoj pridi napravio pauzu, i zapalio ie cigaretu

sme5e6i se svoiim naroditim osmehom. U ti5ini koja ie u prostoriii zavladala gospodin H. ie ustao, pri5ao g'Gurdijevu i rekao:
"Gospodine Gurdiiev, nakon svih Saliivih primedbi koie ste, kada
je red o materijalnom pitanju smatrali umesnim da napravite, ne znam
da Ii to predstavlia posledicu naroditog reda va5eg dana5nieg izlagania,
ili pak moje naivnosti i podloZnosti sugestiii, ali u ovom dasu sam van
svake sumnje ditavim svoiim biiem spreman da udinim sve kako bih
vam olakbao ogroman teret koii ste na sebe dobrovolino preuzeli.

A istini iu moZda biti io5 bliZe ako kaZem da ie ovaj impuls u meni
nastao zbog izrazitog utiska koii sam tokom va5eg pripovedania stekao:
da ste, naime, preuzevbi na sebe ovai visok zadatak, zadatak koii Prevazilazi obitne ljudske snage, uvek do sada bili potpuno sami'
284
Dozvolite mi da vam urudim ovai dek, koii predstavlirr svt' ilo I lt'
nutno imam na raspolaganiu. Istovremeno se, pred svinr:r koli stt.()r',lt'
prisutni, obavezuiem i da iu vam svake godine, do l<nlf:r svo11 Tivot:r'
uplaiivati istu toliku sumu, bezobzirana to gde se nal:rzili i tr l<;rkvrrrr
prilikama Zivelil"
Kad f e gospodin H. zair:utao i dok ie, vidno uz.lrtrdctt, lrt'is;t() i't'Ir
maramicom, Gurdiiev le ustao, stavio mu ruku na renrc i lxrglctl:rvii g:r
onim svojim prodornim, ljubaznim i zahvalnim poglcclonr koii irr lidD<r
nikad ne mogu da zaboravim jednostavno rekao: "Hvala ti - od danas
mof bogomdani brate."
'Naiiadi
dokaz velikog utiska koii ie pri6a g'Gurdiieva
-proizvela
predstavljala je, medutim, iziavaizvesne gospode L' koja je u Niuiorku
til" r, gotri-a i koia ie to vede bila prisutna kao go5ia gospodina R' Iznenada je, s velikom iskreno5iu, rekla:
"G.ilurdiiev, ia sam se pomalo sludaino na5la na ovom skupu u dast
owaranja ogranka vaSeg Instituta u Njuiorku i imala prilike da duiem
vaSu pridu koja me je veoma zaiteresovala' Pre toga sam' medutim,viSe

duiem o vaSim aktivnostima i blagowornim ideiaputa imala pritit.
i"
sam dak i ru sreiu da prisuswujem

organizuiete.u studiiu u parnedelie
svake
koja
jeclnom od prikazivanja
prijea
upedatliive primere vadruge
neke
vidim
i da rodenim odima
lu
kaZem da sam o va5em
ako
Sih postignuia. Neie vas, stoga' iznenaditi
,"du p,rrio puta razmibljala i da sam uvek oseiala Zeliu da vam na neki
nadinbudem od koristi. A sad, poSto sam dula pridu o vasim neumor-
ma
koie ie vas Institut oLiveo;imala
nim naporima i poSto sam svoiom zenskom intuiciiom
osetila_
istinu
onog sto dovedanstvu donosite, shvatam u koioi meri su vaSe.aktivrrosti

pr.r--lir^n. nedostatkom onoga 5to je danas postalo sila koia pokre6e
iluarn Zivot ho6u da kaZem novca; stoga i ja Zelim da dam svoi dopri-
nos va5em Velikom Delu.
Moja sredstva su, u poredeniu s veiinom liudi, sasvim sigurno

zn tnî dozvolila bi rni da vam ponudim prilidno veliku sumu" Ona su
mi, zapravo, raman dovoljna da podmirim utvrdene troskove i,ivota
koii je u skladu s mojim druswenim poloZaf em. citavo vede sam razmiStiata Sta bih mogla da udinim zavas, i na um mi ic pao novac koii sam
malo-pomalo osiavljala na stranu u banku, da mi sc nadc za crne dane.
Dok ne budem bila u staniu da udinim nebto bolic, oillttdila srrm da vam
285
MATIRIJAI,NO PIl'^N.I
polovinu ovoga novca privremeno stavim na raspolaganje bez kamate,
- ne dai BoZe - ne desi da me neka ozbiljna nevolf a natera da

ovom ultedevinom posluZim, jer dovek nikad ne zna 5ta nosi dan a
sve dok se
se
5ta
noi!"
Dok je gospoda L. iz
srca govorila Gurdijev iu je paZliivo sluSao,

ljubaznog i ozbiljnog lica, da bi joj zatim odgovorio:
"Hvala'vam, cenjena gospodo L. Narodito uvaZavam va3u iskrenost i ako prihvatim ovu sumu, koja 6e mi u mojim sadaSnjim aktivnostima biti od velike pomo6i, zauzvrat moram i ja prema vama da budem iskren. DiZuii na trenutak veo s buduinosti, sa posebnom zahvalno56u mogu da vam kaZem da iu ovaj novac moii da vam vratim kroz
tadno osam godina, kada ie vam, iako iete biti odlidnog zdravlia, veoma ustrebati ono Sto, kako ste tako tadno rekli, danas predstavlia silu
koia pokreie ditav dovekov Zivotni proces."
Gurdijev je nakon ovoga dugo iutao, kao da je zaokupljen nekakvim teSkim mislima. Iznenada jeizgledao umoran. Odi su mu na trenutak zastale na svakome od nas.
Ovaj rukopi s iz zapisa svojih ]rdenika trenutno pregledam sedeii u

niuiorlkom restoranu po imenu Cailds, koji se nalazinauglu Pete avenije i 56.ulice - u uslovima slidnim onima u kakvima sam tokom proteklih 5est godina uvek pisao, to jest na raznim iavnim mestima kao sto su
kafhne, restorani, klubovi ili plesne dvorane, poSto manifestaciie kakve
su na ovakvim mestima uobidajene, a koje su mojoi prirodi strane i nedostof ne doveka, odigledno povoljno utidu na produktivnost moga rada. Ne mislim, pri tom da je suviSno da istaknem jednu dinienicu, koju
ste slobodni da smatrate koincidencijom ili pakdejswom natprirodnog
providenja: red ie o tome da sam bez ikakve sopstvene namere, ve6
moZda prosto zahvaljuiuii svom spisateljskom poslu u kome se podvrgavam tadno uwrdenom redu, reviziiu ovog teksta danas zavr5io u
istom ovom gradu, tadno sedam godina od vederi koja je ovde opisana.
Da bih pridu upotpunio naprosto iu, kada je red o mom prvom putovanju u Ameriku, dodati jo5 i to da je - mada ie poduhvat bio u najmanju ruku rizidan - sa trupom sastavljenom od liudi koii u dZepu ne-
I;
s progr:rrrtorrr l)r'('(l
maju ni centa i ne govore ni redi ovda5njeg iezika'
ik:rkv'11 ;'t'r't
i
zavrSen
bio
niie
uvek
koii
loZinih prikazivan]a
io.
'cz'
' ttspt'lt 'rvt'
uobid:ricn
Americi
u
narodito
noanog puUliciteta, koji ie
*-.;Jfioi" jeza ciliimaia da liude upozna s rezuprrrirr' r';rtl:r lrrst i(t tt:t
daleko prevaziSao moia odekivania'
Hrabr.rmogudawrdimdabimi,danekolikod:ttt:t1rol)()vl';l(l(irtl
nirair doZiveo ozbilian udes koii me ic sprct'io tl:t tt Atrtt'r'i-
Francusku
kunonovododemkrozSestmesecikaoStosamnanlerflVll(},rltttlirrls:tttt
;;;ro- kontinentu postigao uz pomoi liudi koii sunre prrtiliorrrogtrbuduiu
;ii; samo da oqplaiim si" tuoi" dugove, vei i da obczbedim doveka"'
".
razvoi
egzistenciju svih tgranaka "Instituta za harmonidan
godine namenaredne
sam
koie
onih
i
tako
k"ako onih koii su vei radili,
ravao da oworim.
AIi, vredi li sad o tome govoriti?
orro- p",io"du svog Zivota na um mi spontano padt n"Ne tugui zbog Iepe koreka na5eg d.rgog N"rr"din HodZe, koia kaZe:
se s robiia5eve glavel"
za moi sto'
Dok sa* plrô ou" poslednie redi neko ie doSao i seo
Dok piSem
koii sam postavio za

Svi moji poznanici bezizuzetkaznaiu zauslov
da mi se ne obrai,a dok
svakoga ko'dode da tazgovarasa mnom' a.to ie
tazgovor' Uzgred.budi
,-," r"#si- sa pisaniem"i dok sam ne zapodnem
sam imao prilike da
desto
,.d..ro, -"d" ,r, ovai uslov uvek poStovali,
kako neki oa .t)in, aot si pazliivop":t?"."Ii T"llh-t:l;.:kti
.i-.tl-
pe zubima kao da su spremni <ia
ji
1.
t."ttnt.to u modi.
*"
rrd"ut
"
kaSidici nainoviieg leka ko-
a..sprvim reKad sam zavr5io s pisaniem okrenuo sam se prido5lici'

razmilliania i zadima koie ie izgovorio u meni se pokrenuo ditav niz
kategoridne
kljudaka, koji su me u svoioi celokupnosti doveli do iedne
o ovof
da
govorim
toga
od
uzdrLao
odluke. Ako bih se sada, nakraiu,
bihsuprotno
postupio
dovela,
nje
do
odluci i o razmiSlianjima koia su
ditavu ovu
ornouni- principima koii se kao crvena nit provlade kroz
pridu.
'
znati da ie
D" birr" moiu situaciiu u ovom trenutku shvatili rnorate
u trpartncr
taini
nroi
onai koii do5ao i seo mi za sto bio niko drugi do
ie
287
286
MATERIJAI,NO PI'TAN.IIi
govini antikvitetima na veliko. "-Iljni" kaZem jer niko, pa dak ni ljudi

koii su mi naibliZi, ne zn za ovaj moj poslovni odnos.
U ovaj odnos sam sa njim stupio pre Sest godina, nekoliko meseci
nakon udesa koii mi se dogodio. U to vreme sam fizidki jo5 uvck bio veoma slab, ali sam zato, poSto rni se povratila moja uobidajena sposobnost razmiSljania, podeo da u svoj nienoj ozbiljnosti spoznaiem svoju
tadaSnju materijalnu siruaciju, koja je nastala jednim dclom zbog
ogromnih trolkova putovanja za Ameriku, a drugim zbog tro5kova koji
su predstavliali posledicu ozbiljne bolesti moje Zene i moje majke. PoSto je dugotraino leZanje u krevetu podelo da mi pridinjava sve veie
moralne patnje, podeo sam da putujem kolima kako bih ove muke sebi
olak5ao primanjem razliditih utisaka, a i stoga da bih nanju5io neki posao koji bi mi u mom ondaSnjem stanju odgovarao. Zajedno s nekoliko
ljudi koji se od mene nisu odvaiali podeo sam da zalazim svuda, a narodito na mesta na kojima su se okupliali ruski emigranti u Parizu.
Thko se desilo da mi je iednog dana u iednom od duvenih pariskih
kafea priSao dovek koga nisam odmah prepoznao. 'Ibk kroz razgovor
sam se setio da sam ga viSe puta sreo u raznim gradovima na Kavkazu,
uZakavkazju i u tanskaspijskoioblasti. Putuju6i izgradau grad ovih
oblasti trgovao je svim vrstama antikviteta, a mene je upoznao jer sam
gotovo svuda u Aziji bio poznat kao strudnjak za antikvitete i vrlo dobar trgovac tepisima i kineskim i drugim porcelanom.
Ispridao mi je, izmedu ostalog, i da je iz katastrofe u Rusiji uspeo da
spase izvestan kapital, te da je iskoristivSi svoie znanje engleskog jezika
istim poslom podeo da se bavi i u Evropi.
Pridaiuii mi o svojim poslovima, poi.aho se da glavnu telko6u
predstavlja to Sto je trZi5te preplavlieno svim vrstama falsifikata, da bi
me zatim iznenada upitao:
"Uzgred budi redeno, dragi zemljade, kako bi bilo da sa mnom udete u ortakluk, makar samo radi ocene i provere antikviteta?"
Rezultat na5eg razgovora ie predstavlialo to Sto smo sadinili sporazum, koji je doveo do mog deworogodiSnieg ude56a u njegovim poslovima. Pre nego Sto bilo Sta od antikviteta kupi, trebalo je da mi to donese na procenu, odnosno ako bi se desilo da se taj predmetnalazi negde
gde me putovanja koja sam kao pisac izraznihrazloga preduzimao i ta288
ko vode, ia bih samotisao da ga pogledam i svoie bih rnu rrriilit'rtit'i:rvr,,

na dogovoreni nadin'
ovo je potrajalo izvesno vreme. citavu godinu ic Provotlir I I l('t I I r r( '
rno putujuii po Evropi i kupuiuii svakakve retkosti, l<oic'ic z:ttittt tkr

nosib ovamo, u Ameriku, i prodavao ih trgovcima antil<vitt't irrLr, v('(:rnom u Niulorku.Ja sam) sa svoje strane, bio sarno ortal< I<oii ic:rrrtikvrtete procenjivao.
FroSIe godine, kada je kriza moie materiialne sinraciic Lrila na vrhuncu, dok je isrovremeno ova! posao i dalie dobro iSao buduii da su
nadena broina mesta na koia roba moLe da se plasira i da takve robe u
Evropi ima u izobiliu, doSao sam, medutim, na ideiu da svoie finansiiske piilike popravim na tai nadin; odludio sam' stoga' da se diiapazon
t ole 1. moi ortak izvodio 5to ie moguie vi5e proSiri' ..

opeiacija
^
S ovim ciliem sam, mesto da sebi pre i nakon svoiih zamornihputovanja dopustim izvestan odmor, 5to sam tokom poslednjih godina
bio navikao, sve vreme koie mi ie bilo na raspolaganiu podeo da tro5im
na dogovore o pozalmliivaniu novca od raznih liudi koii su mi verovali i
kojiira sam ii ovog ili onog razloga dolazioukontakt. Posto sam na tai
nadin sakupio rn.trn od nekoliko miliona franaka, sve sam to investirao
s
u ova! posao
Ohrabren razvoiem na5eg preduzeia i perspektivom da se ostvart
zn^tnazarada,moi je ortak robu nabavliao ne Stedeii sopstvenu snagu,
pa je kao Sto smo se bili dogovorili ove godine s ditavom kolekciiom do-
priov"o ,, A-eriku,
Sest nedelf a pre nego Sto sam i ia sam
ovamo.stigao'
U meduvremenu ie' medutim, nastala op5ta ekonomska kriza, koia

narodito pogada ovaj vid trgovine, tako da nismo viSe mogli da radunamo ni na-kakvu zaradu, pa dak ni da se nadamo da iemo povratiti svoi
kapital. Upravo to ie bilo ono 5to je doSao da mi kaZe'
Kako sada da opiSem neodekivanu materiialnu situaciiu u kofof
sarn se na5ao, posto sam upravo rekao da iekriza tokom protekle godine bila dostigla svoi vrhunac?
Ne mogu zato danadem bolii iztazodNasradin HodZinih redi ko"E, nije nikakvo dudo ako naistariia useie su mi upiavo pale na pamet:
onom lupeZu od mulel Ali ako bi stezdravu
ierkicu
delica u r"1., rodi
glavai maimunski rcp, to bi swarno
slonovska
nici iz posteljine izrasla
bilo zapanjujuie!"
289
MATERIJAI,N0 PIl'^NJ11
A da biste razumeli kako ie moia materiialna situaciia u takvu krizu

ponovo zapala, zaista nije neophodno da imate fakultetsko obrazovanie'
Kada sam pro5le godine do5ao na ideiu da svoj posao s antikvitetima ambiciozno razviiem u Americi, procenio sam i bio poqpuno ubeden da ie ovaj moj proiekt doneti zaradukoia ne samo da ie biti dovolina da otplatim sve svoie nagomilane dugove, vei 6e mi takode omoguiiti i da ni od koga ne zavise6i obiavim svoiu prvu kniigu - koiu sam raiunao da iu dotle zavr5iri - te da svoie vreme u potpunosti posvetim
drugoj. Ova nepredvidena ameridka kriza me je, medutim, 5to bi Na-
,.^di.r HodZa rekao, bacila u tako "duboke opanke" da danas iedva vidim nekakav zra(.aknade da se iz niih izvudem.
Kako bih pripremio materijal za tri kniige koie sam nameravao da
napi5em, Sest godina sam morao da "pamtim sebe" u svim uslovima i
okolnostima, kao i da pamtim zadarak koii sam sebi postavio i diiim ispunjenjem sam Zeleo i io5 uvek Zelim da opravdam cilj i svrhu svog Zivota'
Morao sam da bez slablienla u sebi odrLavamizuzetno visok nivo
unurraSnje aktivnosti, doZivljavaiuii pri tom nairaznovrsniia oseianja,
kako se ni sa dim ne bih poistovetio. Morao sam i da se, s nemilosrdnim
stavom prema samome sebi, opirem svakoj promeni procesa automatskog toka mentalnih i emocionalnih asociiaciia koii su zahtevale teme
na kojima sam tokom togvremena radio. A morao sam, konadno, i da se
prisilim da ne zanemarim i da ne ispustim niSta Sto bi se na bezbroi posebnih ideja koje sve zaiedno dine sadrZai onoga o demu pi5em moglo
odnositi, biti sa niima logidki povezano ili im protivurediti'
U nastoianiu da svoje misli izrazim u obliku koii bi bio pristupadan
drugima, moja ie psihidka koncentraciia povreineno dostizala takav int".riit"t da sam u neobidno dugim periodima zanemarivao dak i svoie
najnasuSnije potrebe.
Obiektivna nepravda koia mi ie u svemu ovome bila naibolnif a sastoiala se, medutim, u tome Sto sam tokom ove unutrabnie koncentracisvih svoiih snaga s ciliem da liudima prenesem pravo znanie, kako
ie
sad tako i
ubuduie, desto morao
da se iz ovog stania otrZem i da po cenu
posledniih zaliha energije koiu sam s mukom skupio tokom kratkih pauza izmedu dugih sati intenzivnog rada izmiSliam razne komplikovane
aranzmane za odlaganje ove ili one isplare ili pak za podmirivanje nekog od mojih dugova.
Tokom ovih
i' ttc
Sest godina sam se zamorio do iscrplicnost
otl
pt
mnogih rttl<opisrr l<r.rii srr st'

sanja, prepisivania i p-onovnog Pregledania
za svoitt rtr'ltivtt' vt't'
.rogornitîl u podrumu koii sarn speciialno.uredio
oJi. poo"n"i^ po glavi neprestanoprevriem sve m.gttdc lrrrttrlrirtrt''i

kola sc pcrirtdic-tto port:t.
ir.îtt^Z.ni. ", t til sa svgveiim dugovima,
vljala.
-'potrctrn:r tucl:t
Oo ovih posledniih godina sam, kad god bi mi bila
gotovo
podr5ka u r.S^v^niu materii alnog.problema'
denju sa onim za Sta mi ie vreme bilo potrebno - podr5ka.kolu.konxret,ifi*;. red "novac" - sa ovim ipal mogao da se pomirim. kada ovu
lllil l1{.lili"
".
ne
bih dobio, ier sam shvatao da ztntai mojih.aktivnosti
aktivmoiih
i cili
svakome biti jasan. Sada, medutim, kada znatai
Sest godina ostvario'
proteklih
tokom
sam
5to
onom
nosti, zahvaliuiu6i
da se s tim i dalie mirim' vei na-rg" a" spoznaiu svi, ne nameravam
saveiiu. od svaoro?iu ,-",r^* da irnam opravdanie da s naidistiiom
veroispovest
nacionalnost'
niegovu
["g kt;i se pribliZi, bezoizirana
svoga
zenicu
kao
me
Stiti
da
i niateriialnii dru5tveni status' zahtevam
indivioi
mof
koie
na
aktivnosti
oka, kako bih svoie vreme i snagu troiio
;;Jt!il'""
'moZe
dualnosti odgovaraju.
Vei sporirenuta kategoridna odluka koia ie predstavliala rezultat
partner napuovih mojiir ozbillnih razmi5lianla nakon Sto ie moj.taini
bila ie' dakle'
stio restoran "iailds", a koiu sam doneo principijelno'
sledeia:
Doksamovdeme<luliudimakojinisuiskusilikatastrofalneposle-
gubitke diceposlednieg velikog rataizbogkoiih iu pretrpeti ? .?:":

iu se
pogledu
u
tom
naravno bez ikakve njihove namere
-io; iednom dabi
koia
sredstvima
iednog
sasvim sam, bez pribegavanja ma kakvim
izvesnim sposobnona u meni m oglidaizizovu griZu savesri, posluZiti
formirale
stima koie su se u meni zatvaliuiu6i pravilnom vaspitaniu
koia ie
novca
joS u rantm detiniswu, kako bih stekao odredenu sumu
oi i
to.ga
f
mi omogu6iti cla se oslobodim svih svoiih dugova i da se pored
dva
vratim ia evropski kontinent i da tamo bez oskudice proZivirn io5
ili tri
meseca.
X.aS Zl.
A dineii to ponovo iu iskusiti naiviSe zadovoliswo l<oic ie
eglPatsKl
vrcmcnA
drevnzr
u
jednidki Otac doveku namenio, a koie ie
svestenikkoii]ebiouditeljsvetogMojsijaiz'razirlrciilrtlt:ladoaoljsttlo
291
290
lcqqti q l4'r.tn!q
Ljudima
slpstaenog uzdizanja hoje proizilazi iz oltilnog ostaarenja cilia koji.ie doaek sant
sebi postavio (iste saaestt.
Danas le descti ianuar. Zatri dana od danas ie u ponoi podeti nova
godina po starom kalendaru, 5to ie trenutak koii ie za mene znamenit

io3 od rodenja.
da od tog dasa zapodnsrn djr svoi
JoS u detinjswu sam uveo obidaj
programom koii uvek
smislienim
unapred
novim
sa
Zivot uskladuiem
e
da u svemu Sto ie god
a
to
principu,
potiva na iednom konkretnom
f
i svoje reakciie na
kao
ponasanje,
moguie vise pamtim sebe i da svoie
cilieve koje
da
postignem
ponaSanje drugih usmeravailr na taj nadin
sebi
6u
postaviti
sam sebi za predstojeiu godinu odabrao. ove godine
cilj da sve sposobnosti koje su u moioj individualnosti prisutne skoncentrisem na to da do sredine marta, kada treba da otputujem iz Amerike, sopswenim snagama dodem do novca koii mi ie potreban kako
bih se oslobodio svih svojih dugova.
Zatimiu, kada se vratim u Francusku' ponovo zapodeti da pi5em'
ali samo pod uslovom da ubuduie budem osloboden svih briga oko
materijalnih prerposravki svog nadina Livota, koji se vei ustalio na odredenom nivou.
Ako mi, medutim, iz ovog ili onog razloga' ne bude po5lo za rukom da ostvarim tai zadatakkoii sam sebi postavio, biiu prinuden da
priznam iluzornu prirodu svih ideia koie su u ovom pripovedanju iz.r"r".r., kao i sopstvenu preteranu mastu; moraiu da se, dosledno
svojim principima, podvijenog repa zavudem u, 5to bi Nasradin
,,naidublje stare opanke koie iko ikad nosio na smrHoidZa iekao,
ie
;; ;;";;*,"-""", ],"*n','l ;.ffi
,:- :":'l'
harmorridan razvojdoveka, ve6 za podudavanje dosad joi rtt'otkt'ivt
rrilr
nadina za postizanie sopstvenog zadovolistva.

A nema nikakve sumnie da bi posao takve vrstc i5:'rq l<eo lrotlltr:tzrttt-
nogama".
dljivim
'
A ako to bude bio sludai, kategoridno iu odluditi da uradim sledeie:

Da u Stampu dam samo rukopise koje sam vei pregled ao t z vr'
Snom obliku, blo 6e re(izamoiu prvu kniigu i prva dva poglavlia druge; da se zauvek okanem pisanfa; i da po povratku ku6i nasred travniaf,a zapalim veliku logorsku vatru na koioi iu spaliti sve ostalo 5to sam
napisao.
Nakon toga 6u zapodeti nov Zivot, koristeii sve sposobnosti kojrma

raspolaZem iedino za to da zadovoljim svoi lidni egoizam'
U mom nestaSnom mozgu se vei ocrtava plan aktivnosti kojima
bih se u takvom Zivotu bavio.
292
293

3gurdjieff - Susreti Sa Izuzetnim Ljudima II

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3gurdjieff - Susreti Sa Izuzetnim Ljudima II

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KNIZ JUR]J UUBOVEDSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

sam viSe od polovine Zivota vei

sresti niiednu PoPut n!e'

sve dok na-

primao pir-^ i'nug"ti;;;' Baluizistana'

mol p oslednji susret sa dovekom

Susreti sa Luzetnim Ljudima

KN[Z JURIJ UUBOVEDSKI

vaju u ti.ini popodneva' Najcd.rm mi je na

veoma vole kanarince i druge ptice pevadice;

. . U ulici koja je prola zilakrajgradskog parka nalazila se sranica za fl_

raznim mestima. Filos me je svc urem"

srrm svog vrapca tako da po_obliku

Prva ri ili detiri dana sam kad bih isao da

za puno papirdin sam zaneznatntfsvotu mogao da nabavim materijal

obojio anilinskim boiama. Vrapca sam odneo

Onog dana kada sam.prestao da ga vodim

prljav i,.r*o.".r, i na moj

Nisam rizikovao da se u Samarkandu duirc

l"zve' jer bi se moji ameridki kanarinci pretv<lrili rr lr.dnc,

Suggti sa Izuzetnim Ljudima

Iz Samarkanda satrr otis:u) u Novu Buharu, gde sam se nadao da iu

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

I(oliko je tek bilo rnoje zaprepaiienje kad se isra srvar

medutim, nisam mogaoniSta

mada sam artidok'sval<rg

dana bez izuzetka nalazio na istom mestu.

krupnom jerusalimskom artidokom u

stavio je na mesto na kome sam ih obidno nalazio.Ot^d

Napolju sam, medutim, rek malo odmakao, da bih

li:rl<a na podu i dao se u

":r rrobidajenom mestu.

trk. Kad sam se vratio kuii, artidoku sam nasao

joS jednu psiholo5ku osobinu ovog

l":rrl bih odlazio od kuie,

rrr;rtt:i'l bioskopom, na savet meitana doiao

1., .,.t ,iiih

nieduo da sam ja iedini u ol<olini koii bi mogao da mu popravi iedan,od

kad budem imao vremena i popraviti mu konteiner.

Ispostavilo se, medutim, da ie sutradan nakon ovog naSeg razgovose

uvede, kada sam se ia vratio, ostane da sedi na

.i , iir. da sve do kasno

-Ilko sam, eto, ziveo u Novoi Buhari... u to vreme

sam, takode, zada bih zaradio

KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI

Jedne vederi sam, ba5 na Veriki dervrrak, otisao da igram birif er

ljudi tuku jednog.

Mada ih nisam poznavao i mada nisam imao pojma o demu se radi,

U to vreme je Nova Buhara bila jo5 sasvim nov grad. Stanovni3wo

yl.sastoia lo.od m nogih.sl uda j no okupl ien ih elemena-ta, nred u koi i ma je

KNEZ JURJJ UUBOVTDSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

dana sam morao nekuda da iurirn' MoGotovo ditavog narednog*narud

na iaiai sve drugJ

kaKada sam d-o5ao natrag, Solovjeva sam.zatekao

koii sam prekrio.distim

mi prida o svom Zivotu'

Ne znam 5ta je to na njegrr osravilo takav utisak. Da li ga je Uskrs

ie Solovjev nekada bio poitanski sluZbenik, ali da

ie to postao sasvim sludaino. Poticao je iz trgovadke porodice u samari,

Prihodi mu nisu bili dovoljni da bi platio svoje udvaranje devojkama.

ukrali sve 5to ie imao, tako da se naSao bez prebiiene Pare