Signalizacija007

Sistem signalizacije No.
7
Sistem signalizacije No.7 se jo naziva i CCS7 (Common Channel Signalling No.7)
sistem signalizacije, kao i SS7 (Signalling System No. 7) sistem signalizacije. Sistem
signalizacije No.7 pripada grupi signalizacija po zajednikom kanalu iji su principi opisani u
potpoglavlju 6.3. Q.700 grupa ITU-T preporuka se odnosi na sistem signalizacije No.7.
Signalizacija po zajednikom kanalu je omoguila bolje performanse signalizacije od
signalizacije po pridruenom kanalu. Naime, u sluaju signalizacije po pridruenom kanalu je
postojalo vie nedostataka. Signalizacija koja je koristila samo linijsku signalizaciju je bila spora
(protok kanala od svega 2kb/s), pri emu je i samo trajanje signalizacije zavisilo od telefonskog
broja traenog korisnika jer se koristio impulsni prenos signalizacije (princip slian dekadnom
biranju sa telefonskog aparata). Takoe, linijska signalizacija je omoguavala samo prenos
najosnovnije signalizacije neophodne za uspostavu jedne veze i napredniji servisi nisu bili
mogui. Registarska signalizacija je predstavljala dodatak linijskoj signalizaciji koji je unapredio
performanse signalizacije po pridruenom kanalu. Poto se govorni kanal zauzme u toku
uspostave veze, ali se ne koristi prenos govornog signala u fazi uspostave veze, ideja je bila da se
resursi govornog kanala upotrebe za razmenu signalizacije u fazi uspostave veze i time iskoristi
vei kapacitet govornog kanala (64kb/s) u odnosu na pridrueni signalizacioni kanal (2kb/s).
Razmena signalizacije se koristila po principima slinim tonskom (DTMF) biranju telefonskog
aparata, odnosno signalizacione poruke su bile predstavljane tonovima sastavljenim od dveju
frekvencija. Na ovaj nain, trajanje signalizacije vie nije zavisilo u velikoj meri od telefonskog
broja traenog korisnika (zavisnost i dalje postoji sa stanovita broja cifara u telefonskom broju,
ali ne i od samih vrednosti cifara kao ranije). Meutim, iako je uvoenjem registarske
signalizacije podignut kvalitet razmene signalizacije i dalje nisu reeni svi problemi. Prvi
problem je to se registarska signalizacija mogla razmenjivati samo u fazi uspostave veze, tako
da napredniji servisi koji bi zahtevali razmenu signalizacije i u fazi razgovora ili fazi raskidanja
veze nisu bili mogui. Takoe, razmena registarske signalizacije i dalje nije bila dovoljno brza, a
ni efikasna. Efikasnije je razmenjivati poruke (pakete) nego koristiti prenos signalizacije u vidu
tonova. Takoe, prenos poruka omoguava i fleksibilniji dizajn signalizacije i lake uvoenje
novih servisa i tipova korisnika jer paketi prenose bite, a kako e se biti tumaiti zavisi od
definisanja standarda. Kod tonskog prenosa signalizacije nije lako uvoditi nove poruke jer je broj
tonova ogranien, pa samim tim i broj razliitih poruka.
Linijska i registarska signalizacija su se koristile kao takve iz prostog razloga to su u
vreme svog nastanka bile ekonominije za realizaciju jer su procesori koji su neophodni za
efikasnu i fleksibilnu razmenu poruka tada bili skupa reenja, a pri tome nisu bili ni preterano
moni. Komercijalizacijom tehnologije integrisanih kola, i samim tim razvojem ekonominih i
kvalitetnih ipova zasnovanih na toj tehnologiji bilo je mogue iskoristiti prednosti komutacije
paketa u odnosu na komutaciju kola. Teorija komutacije paketa datira jo od ranih ezdesetih
godina prolog veka, ali njena ira primena je bila mogua tek adekvatnim razvojem tehnologije.
Ako pogledamo signalizaciju po pridruenom kanalu moemo videti da je ona zasnovana na
komutaciji kola. Svakom govornom kanalu je pridruen signalizacioni kanal koji prenosi linijsku
signalizaciju, pri emu se preko signalizacionog kanala moe prenositi samo linijska
signalizacija za odgovarajui govorni kanal bez obzira da li je on slobodan (pa nema potrebe za
razmenom signalizacije) ili se koristi/zauzima/oslobaa. S druge strane, jedna od osnovnih
prednosti komutacije paketa je bolje iskorienje mrenih resursa. Naime, mreni resursi se dele,
i u naem sluaju resurs je signalizacioni kanal. Signalizacioni kanal sada prenosi signalizaciju
za vie govornih kanala. Pri emu, ako je potrebno istovremeno razmeniti signalizaciju za vie
govornih kanala, signalizacione poruke se baferuju i alju jedna za drugom. Na ovaj nain je
ostvareno znatno bolje iskorienje signalizacionog kanala preko kog se uvek prenose
signalizacione poruke ako ih ima, a dug neaktivan period nekog govornog kanala ne utie
negativno na iskorienje resursa signalizacionog kanala jer e on svejedno prenositi
signalizacione poruke za druge (aktivne) govorne kanale. Otuda, iako je bilo mogue uvesti i
princip razmene poruka (paketa) i za signalizaciju po pridruenom kanalu kada je to postalo
ekonomski isplativo, ipak je razvijena i uvedena signalizacija po zajednikom kanalu jer je ona
pored razmene signalizacionih poruka (paketa) uvela i principe komutacije paketa sa svim
prethodno opisanim prednostima. Navedimo jo jednom i veoma vanu prednost signalizacije po
zajednikom kanalu koja podrazumeva i mogunost razmene signalizacionih poruka koje se ne
odnose na govorne kanale ime je skup servisa koji se pruaju mogao maksimalno da se proiri
(primer ovakvog servisa je opisan u potpoglavlju 6.3). To je takoe bila veoma znaajna osobina
koja je uticala na odluku da se pree na signalizaciju po zajednikom kanalu.
6.5.1. Signalizaciona mrea
Signalizacija No.7 podrazumeva kreiranje signalizacione mree na temeljima fizike
infrastrukture telefonske mree. vorove signalizacione mree ine pre svega telefonske
centrale, ali i drugi sistemi koji su ukljueni u sistem signalizacije No.7 (na primer, gejtveji
prema drugim telekomunikacionim mreama, baze podataka). Razlikujemo dva tipa vorova u
signalizacionoj mrei signalizacije No.7:
Signalizaciona taka (SP - Signalling Point)
Signalizaciona tranzitna taka (STP - Signalling Transfer Point)
Signalizaciona taka predstavlja izvorite ili konano odredite signalizacione poruke,

dok signalizaciona tranzitna taka ima ulogu tranzita za signalizacionu poruku (ne vri
procesiranje korisnog sadraja signalizacione poruke). Inae, signalizacione poruke se u
signalizaciji No.7 nazivaju signalizacione jedinice (SU Signalling Unit). Jedna centrala moe
biti istovremeno i SP i STP taka, u zavisnosti da li konkretne signalizacione poruke generie ili
procesira na prijemu (tada se ponaa kao SP taka) ili ih samo preusmerava ka konanom
odreditu (tada se ponaa kao STP taka). Svaka signalizaciona taka u signalizacionoj mrei
ima dodeljen jedinstven (na nivou signalizacione mree) tzv. kod signalizacione take (SPC Signalling Point Code). SPC kod, u stvari, predstavlja adresu signalizacione take u
signalizacionoj mrei.
Meusobna veza izmeu dve signalizacione take se ostvaruje preko signalizacionih
linkova (Signalling Link), gde se pod jednim signalizacionim linkom podrazumeva signalizacioni
kanal protoka 64kb/s koji se nalazi u okviru oba E1-PCM signala koji ine E1 link. Naravno,
redni broj kanala koji je izabran kao signalizacioni je isti u oba E1-PCM signala koji ine E1
link. Poto dve signalizacione take mogu biti meusobno povezane sa vie signalizacionih
linkova, definie se tzv. skup signalizacionih linkova (Signalling Link Set) koji obuhvata sve
signalizacione linkove izmeu te dve signalizacione take. Slika 6.5.1.1 ilustrira pojmove
signalizacionog linka i skupa signalizacionih linkova. Napomenimo da pored opisanog
digitalnog signalizacionog linka koji u stvari predstavlja signalizacioni kanal u E1 linku,
standard predvia i mogunost upotrebe analognih signalizacionih linkova iji protok mora biti
minimalno 4.8kb/s za opsluivanje telefonskog servisa. U nastavku teksta emo uvek
podrazumevati da se termin signalizacioni link odnosi na digitalni signalizacioni link poto je on

dominantno u upotrebi.
Govorni kanali
SPC kod centrale A
Centrala A
(SPC=Q)
Centrala B
(SPC=W)
Skup signalizacionih
linkova
Signalizacioni link signalizacioni kanal od 64kb/s
Slika 6.5.1.1. Signalizacioni link i skup signalizacionih linkova
Kao to je ve reeno u potpoglavlju 6.3, najvea mana signalizacije po zajednikom

kanalu je manja pouzdanost usled centralizovanosti signalizacije poto jedan signalizacioni kanal
opsluuje velik broj govornih kanala. Otuda, ispad signalizacionog kanala povlai sa sobom kao
posledicu neupotrebljivost velikog broja govornih kanala jer se ne moe prenositi signalizacija za
njih, a samim tim se ne mogu uspostavljati veze preko tih govornih kanala. Jedno reenje za
poveanje pouzdanosti je uvoenje rezervnog signalizacionog kanala koji se aktivira u sluaju
ispada glavnog signalizacionog kanala, ime se daje dovoljno vremena da se otkloni kvar na
glavnom signalizacionom kanalu. Pri tome, uvek se bira drugi E1 link za izbor rezervnog
signalizacionog kanala, poto je najee uzrok ispada signalizacionog kanala ispad samog E1
linka. Drugo reenje se zasniva na upotrebi rezervnih (alternativnih) putanja u samoj
signalizacionoj mrei ime se ispadom jedne putanje u mrei aktiviraju rezervne putanje pa se
signalizacija i dalje moe razmenjivati. Svaki vor u signalizacionoj mrei je povezan na bar dva
druga vora u signalizacionoj mrei ime je omogueno postojanje alternativnih putanja.
Naravno, u praksi se koriste se oba navedena reenja za podizanje pouzdanosti signalizacije
No.7.
Kao to je ve reeno u ovoj sekciji, kreira se signalizaciona mrea u okviru signalizacije
No.7. Da bi uopte bilo mogue kreirati signalizacionu mreu neophodno je da se ispuni jedan
veoma vaan uslov, a to je da signalizacija i govorni kanali ne moraju da idu istim fizikim
putem. Signalizacija po zajednikom kanalu upravo ispunjava taj uslov. Naime, signalizacioni
kanal tipino pokriva velik broj govornih kanala, a samim tim i govorne kanale koji nisu
pripadnici istog E1 linka, stoga signalizacioni kanal moe ii odvojenim fizikim putem od
govornih kanala za koje prenosi signalizaciju. Razlikuju se dva moda signalizacije:
Pridruen mod
Kvazipridruen mod
Govorni kanali
SP A
SP B
Sign. kanali
PRIDRUEN MOD RADA

Govorni kanali
Govorni kanali
SP A
SP B
Sign. kanali
STP uloga za
signalizaciju
izmeu A i B
Sign. kanali
SP C
KVAZIPRIDRUEN MOD RADA
SP A
Govorni kanali
SP B
SP D
Sign. kanali
Sign. kanali
SP C
NEREGULARNA SITUACIJA
Slika 6.5.1.2. Pridruen i kvazipridruen mod rada
U pridruenom modu rada signalizacija ide istim fizikim putem kao i govorni kanali,
dok u kvazipridruenom modu rada signalizacija ide razliitim fizikim putem (koji je fiksan).
Da bi kvazipridruem mod rada bio mogu moraju da se koriste STP vorovi koji vre
usmeravanje signalizacije. Na slici 6.5.1.2 je prikazan princip pridruenog i kvazipridruenog
moda rada. Veoma je vano uoiti da signalizacija koja se odnosi na govorni kanal mora da
stigne u signalizacionu taku (centralu) u kojoj zavrava govorni kanal. Ako ovo ne bi bilo
ispunjeno, signalizacija za takav govorni kanal se nikad ne bi mogla razmeniti jer centrala u
kojoj zavrava govorni kanal nikad ne bi bila obavetena da li se govorni kanal zauzima ili ne,
koji je traeni korisnik itd. Ovakav neregularni sluaj je prikazan na slici 6.5.1.2. Poto
signalizacija nikad ne stie u centralu D, centrala D ne moe da korektno komutira govorne
kanale jer nije dobila informaciju od centrale A koji je govorni kanal ona zauzela za govornu
vezu, ko je traeni korisnik i sl. Napomenimo da postoji i nepridruen mod rada koji se
uglavnom ne koristi u telefonskim mreama. U nepridruenom modu rada signalizacija takoe
ne ide istim fizikim putem kao govorni kanal, ali put signalizacije nije fiksan kao kod
kvazipridruenog moda rada ve zavisi od trenutne situacije, odnosno optereenosti
signalizacionih puteva (slino Internet ruterima). Ovakav mod potencijalno moe da poremeti
redosled signalizacionih jedinica na prijemu to dovodi do znaajno komplikovanijeg dizajna
prijemnika signalizacionih jedinica, pa se stoga nepridrueni mod rada uglavnom ne koristi.
Kvazipridruen mod rada je pogodan iz dva razloga. Prvi razlog je formiranje
alternativnih (rezervnih) putanja u signalizacionoj mrei. Drugi razlog je ekonomino formiranje
signalizacionih kanala. U sluaju kada su dve centrale povezane sa malim brojem E1 linkova
(samim tim i malim brojem govornih kanala) tada se ne isplati troiti jedan signalizacioni kanal
(ili dva ako se uzme u obzir i rezervni signalizacioni kanal) koji nee biti optimalno iskorien
poto opsluuje mali broj govornih kanala, a kapacitet opsluivanja omoguava opsluivanje
znatno veeg brojeg govornih kanala. Tada je bolje taj mali broj govornih kanala opsluivati
kvazipridruenim modom rada. Tada signalizacioni kanali izmeu centrale A i C sa slike 6.5.1.2
opsluuju i govorne kanale izmeu centrale A i C, kao i centrale A i B, dok signalizacioni kanali
izmeu centrala B i C sa slike 6.5.1.2 opsluuju i govorne kanale izmeu centrale B i C, kao i
centrale A i B. Na taj nain se efikasno i optimalno koriste signalizacioni kanali i poveava
ukupan broj govornih kanala na raspolaganju u mrei.
SP 100
SP 270
SP 100
Meunarodni
nivo 1
SP 200
Meunarodni
nivo 0
SP 220
SP 110
SP 150
SP 220
Nacionalni
nivo 0
SP 120
SP 100
Nacionalni
nivo 1
SP 150
SP 300
SP 220
Nacionalni
nivo 0
SP 100
Nacionalni
nivo 0
SP 100
SP 150
SP 140
Slika 6.5.1.3. Nacionalni i meunarodni nivoi signalizacione mree
Signalizaciona mrea se deli na nacionalni i meunarodni deo. U okviru nacionalnog dela

definiu se dva nivoa, kao i u okviru meunarodnog dela. U nacionalnom delu svaki operater
radi na nacionalnom nivou 0, a operatori svoje mree meusobno povezuju na nacionalnom
nivou 1. Slian princip vai i za meunarodni deo gde se povezuju centrale razliitih drava i to
ine na meunarodnom nivou 0 ili 1. Unutar jedne signalizacione mree svi SPC kodovi moraju
biti razliiti tj. jedinstveni, pri emu se jedan isti SPC kod moe javljati u razliitim
signalizacionim mreama. Signalizacione mree se meusobno povezuju preko centrala sa
funkcijom signalizacionog gejtveja. Centrala koja ima funkciju gejtveja mora imati SPC kod za
svaku mreu u kojoj uestvuje. Maksimalan broj SPC kodova koje jedna centrala moe da ima je
etiri i tada ta centrala pripada i nacionalnom nivou 0 i 1, kao i meunarodnom nivou 0 i 1.
Naravno, u sluaju da u zemlji postoji samo jedan operater postojae samo jedan nacionalni nivo
(nivo 0). Princip nacionalnih i meunarodnih nivoa je prikazan na slici 6.5.1.3. Centrala koja ima
funkciju gejtveja, naravno, moe da ima i isti SPC kod u mreama razliitog nivoa, jer je jedino
bitno da se unutar iste signalizacione mree isti kod ne javi dva puta. U datom primeru centrala
koja pripada svim nivoima ima za meunarodni nivo 1 i nacionalni nivo 0 isti SPC kod 220 (u
primeru SP oznaava signalizacionu taku, a sam broj predstavlja dodeljen SPC kod dotine
take u odgovarajuoj mrei kojoj pripada).
6.5.2. Arhitektura signalizacije No.7
S obzirom da je sistem signalizacije No.7 zasnovan na principima komutacije paketa,
usvojena je takoe i slojevita arhitektura signalizacije No.7. Signalizacija No.7 se sastoji od etiri
sloja:
Signalizacioni link podataka (Signalling Data Link) - sloj 1
Signalizacioni link (Signalling Link) - sloj 2
Signalizaciona mrea (Signalling Network) - sloj 3
Korisniki deo (User Part) - sloj 4
Arhitektura signalizacije No.7 je prikazana na slici 6.5.2.1. Prva tri sloja se oznaavaju
kao deo za prenos poruka (MTP Message Transfer Part). Ideja je da prva tri sloja budu
odgovorna za pravilan i pouzdan prenos signalizacionih jedinica, a da etvrti sloj bude svojevrsni
aplikacioni sloj koji e predstavljati razliite servise (na primer, telefonski servis, servis za
prenos podataka, servis za ISDN korisnike, itd) koji zajedniki i istovremeno koriste usluge prva
tri sloja tj. MTP dela. Oigledno, ovakav sistem je veoma fleksibilan jer u sluaju dodavanja
novih servisa i funkcionalnosti potrebno je definisati i dodati samo sloj 4, tj. odgovarajui
korisniki deo na sloju 4. Vano je napomenuti da korisniki deo moe komunicirati samo sa
korisnikim delom istog tipa, tj. razliiti korisniki delovi ne mogu meusobno komunicirati.
UP User Part
TUP
DUP
ISUP
Sloj 4
Signalizaciona mrea
Sloj 3
Signalizacioni link
Sloj 2
Signalizacioni link podataka
Sloj 1
MTP Message Transfer Part
Slika 6.5.2.1. Arhitektura signalizacije No.7
Signalizacioni link podataka odgovara fizikom sloju i odgovoran je za fiziki prenos

nestrukturiranih bita signalizacionog kanala. Ovaj deo prima signalizacione jedinice od sloja 2 i
smeta njihove bite u odgovarajui signalizacioni kanal.
Signalizacioni link je odgovoran za pravilan, pouzdan i transparentan prenos
strukturiranih bita tj. signalizacionih jedinica. Vri funkcije pouzdanog prenosa (detekcija i
korekcija greaka), nadgledanja ispravnosti signalizacionog linka, razgraniavanja
signalizacionih jedinica, poravnanja signalizacionih jedinica i kontrole toka. Oigledno,
signalizacioni link odgovara sloju linka podataka. Svakom signalizacionom kanalu (tj. linku) je
pridruen poseban signalizacioni link podataka i signalizacioni link (sloj 1 i 2), kao to je
prikazano na slici 6.5.2.2.
Signalizaciona mrea odgovara mrenom sloju. Odgovorna je za rutiranje signalizacionih
jedinica i za distribuciju signalizacionih jedinica odgovarajuim korisnikim delovima, ali i za
nadgledanje i menadment signalizacione mree. Sloj 3 tj. signalizaciona mrea je realizovana
kao jedan zajedniki blok za sve signalizacione linkove (kanale) centrale, kao to je prikazano na
slici 6.5.2.2.
Signalizaciona mrea
Sloj 3
Signalizacioni
link
Signalizacioni
link
Signalizacioni
link
Sloj 2
Signalizacioni
link podataka
Signalizacioni
link podataka
Signalizacioni
link podataka
Sloj 1
Signalizacioni
kanal (64kb/s)
Signalizacioni
kanal (64kb/s)
Signalizacioni
kanal (64kb/s)
Slika 6.5.2.2. Blokovska struktura MTP dela
Korisniki delovi implementiraju odgovarajui skup funkcionalnosti neophodan za

izvravanje odgovarajuih servisa. Na primer, TUP (Telephone User Part) implementira skup
funkcionalnosti neophodan za ostvarivanje telefonskog servisa (prosleivanje cifara traenog
korisnika, zauzimanje govornog kanala i sl).
6.5.3. Signalizacione jedinice
U signalizaciji No.7 se koriste tri tipa signalizacionih jedinica:
MSU (Message Signalling Unit) jedinice
LSSU (Link State Signalling Unit) jedinice
FISU (Fill-In Signalling Unit) jedinice
MSU jedinice se koriste za prenos korisnikih signalizacionih poruka koje generiu

korisniki delovi (sloj 4) ili signalizacionih poruka vezanih za nadgledanje i menadment
signalizacione mree koje generie sloj 3.
LSSU jedinice se koriste za odravanje signalizacionog linka, pre svega za aktivaciju i
reaktivaciju signalizacionog linka, ali i za signaliziranje ispada signalizacionog linka. Ove
jedinice se prenose samo u vanrednim situacijama kada doe do ispada signalizacionog linka ili
kada je potrebno izvriti aktivaciju signalizacionog linka.
MSU
LSSU
FISU
BSN
BSN
BSN
B
I
B
1
B
I
B
1
B
I
B
1
FSN
7
FSN
7
FSN
7
F
I
B
1
F
I
B
1
F
I
B
1
LI
6
LI
6
LI
6
SIO
SIF
CK
8n, n2
16
SF
CK
8 ili 16
16
CK
16
Slika 6.5.3.1. Struktura signalizacionih jedinica
FISU jedinice su tzv. jedinice ispune koje se prenose samo kada nema MSU jedinica za
prenos. One su neophodne za nadgledanje stanja linka sa stanovita BER (Bit Error Rate)
parametra da bi se moglo na vreme uoiti neregularno stanje linka. Naime, kada se nita ne bi
prenosilo preko signalizacionog linka (u situaciji kada nema MSU jedinica za prenos) moglo bi
doi do poveanja BER vrednosti na neprihvatljiv nivo koje bi se prekasno uoilo jer se merenje
BER-a ne bi vrilo kontinualno to bi moglo dovesti do nepotrebnog gubitka MSU jedinica.
Slika 6.5.3.1 prikazuje strukturu sva tri tipa signalizacionih jedinica, pri emu su polja
prikazana redosledom kako se i alju na signalizacioni link (redosled slanja je sleva na desno).
Brojevi navedeni ispod polja se odnose na duinu polja u bitima. Kao to vidimo najvei deo
polja je zajedniki za sve signalizacione jedinice i ta zajednika polja se dodaju na sloju
signalizacionog linka tj. sloju dva jer su neophodna za obavljanje funkcija tog sloja. Tumaenja
polja signalizacionih jedinica su:
F (Flag) - Mea za razgraniavanje susednih signalizacionih jedinica. Struktura

ovog polja je 01111110. Mea na poetku signalizacione jedinice se naziva
otvarajua mea i signalizira poetak signalizacione jedinice, a mea na kraju
signalizacione jedinice se naziva zatvarajua mea i oznaava kraj signalizacione
jedinice. Tipino se vri spajanje zatvarajue mee signalizacione jedinice i
otvarajue mee sledee signalizacione jedinice u jednu zajedniku meu radi
ostvarivanja utede kapaciteta signalizacionog kanala (linka).
BSN (Backward Sequence Number) - Predstavlja redni broj poslednje

signalizacione jedinice koja je uspeno primljena (istovremeno je to i kumulativna
potvrda da su i sve prethodne signalizacione jedinice pre nje uspeno primljene).
Redni brojevi signalizacionih jedinica se kreu u opsegu od 0 do 127.
BIB (Backward Indicator Bit) - Predstavlja bit indikacije unazad koji se koristi u
kombinaciji sa BSN poljem za negativno potvrivanje u okviru osnovne metode
za korekciju greaka. Invertovanje BIB vrednosti oznaava da je dolo do greke i
da treba retransmitovati sve jedinice koje slede poslednju pozitivno potvrenu
signalizacionu jedinicu (koja je odreena vrednou BSN polja).
FSN (Forward Sequence Number) - Predstavlja redni broj signalizacione jedinice

koja se alje.
FIB (Forward Indicator Bit) - Predstavlja bit indikacije unapred koji definie da li
je signalizaciona jedinica originalna ili retransmitovana u okviru osnovne metode
za korekciju greaka. Invertovana vrednost ovog bita podrazumeva da je dolo do
retransmisije.
LI (Length Indicator) - Definie duinu korisnog dela signalizacione jedinice u

bajtovima. Istovremeno, ovo polje se koristi i za odreivanje tipa signalizacione
jedinice. FISU jedinice nemaju koristan sadraj pa je LI=0 za FISU jedinice.
LSSU jedinice imaju koristan sadraj u okviru SF polja koje je duine 8 ili 16
bita, pa je LI=1 ili LI=2 za LSSU jedinice. MSU jedinice imaju koristan sadraj u
okviru SIO i SIF polja. SIO polje je duine 8 bita, a SIF polje je duine 16 bita ili
due, pa je LI>2 za MSU jedinice. Oigledno, vrednost LI polja se razlikuje u
zavisnosti od tipa signalizacione jedinice i ne moe doi do poklapanja za dva
razliita tipa signalizacionih jedinica. U sluaju kada SIF polje MSU jedinice
sadri 62 bajta ili vie, vrednost LI polja je 63.
SIO (Service Information Octet) - Sastoji se iz dva etvorobitna dela - indikator

servisa (Service indicator) i podservisni deo (Sub-service field). Indikator servisa
definie ko je generisao signalizacionu poruku i samim tim ko treba da primi
poruku: odgovarajui korisniki deo na sloju 4 (TUP, DUP, ISUP,...) ili blok za
menadment signalizacione mree na sloju 3. Na osnovu indikatora servisa se na
odreditu vri distribucija korisnog dela MSU jedinice odgovarajuem
korisnikom delu na sloju 4 ili bloku za menadment signalizacione mree na
sloju 3. Podservisni deo definie nivo signalizacione mree (nacionalni nivo 0 ili
1, ili meunarodni nivo 0 ili1).
SIF (Signalling Information Field) - Predstavlja samu signalizacionu poruku.

Maksimalna duina SIF polja je 272 bajta, a minimalna je 2 bajta. Sam format SIF
polja je definisan standardima za svaki tip korisnikog dela na sloju 4 ponaosob,
kao i za funkciju menadmenta signalizacione mree na sloju 3. Unutar SIF polja
se koristi labela usmeravanja (Routing label) koja omoguava rutiranje
signalizacione poruke do eljenog odredita kroz signalizacionu mreu.
Standardna labela usmeravanja se sastoji od 4 bajta, to znai da se unutar jedne
MSU jedinice moe smestiti do 268 bajtova korisnih signalizacionih informacija.
SF (Status Field) - Ovo polje definie tip LSSU jedinice. Na primer, SIOS LSSU
jedinica signalizira ispad signalizacionog linka.
CK (Check Bits) - Predstavlja 16-bitnu CRC proveru koja se koristi za proveru

ispravnosti primljenih signalizacionih jedinica tj. za detekciju greaka u njima.
Samo se SIO i SIF polje formiraju na sloju 4 (ili 3), a sva ostala polja se formiraju na
sloju 2. Dva bita (pozicionirana kod LI polja) koja se ne koriste su rezervni biti i ukoliko se ne
iskoriste postavljaju se na vrednost 0.
6.5.4. Signalizacioni link podataka (sloj 1)
Signalizacioni link podataka predstavlja sloj 1 slojevite arhitekture signalizacije No.7 i u
sutini predstavlja ekvivalent fizikom sloju OSI referentnog modela. Funkcija ovog sloja je da
bite signalizacionih jedinica koje primi od sloja 2 (signalizacioni link) smesti u signalizacioni
kanal. Po standardu definisani su digitalni i analogni signalizacioni link (tj. kanal). Digitalni
signalizacioni link ima protok od 64kb/s, dok analogni signalizacioni link ima protok od
minimalno 4.8kb/s u sluaju podrke telefonskog servisa. Digitalni signalizacioni link je
dominantno u upotrebi pa e se u nastavku teksta podrazumevati digitalni signalizacioni link. Pri
tome, ITU-T preporuka Q.702 u sluaju E1 linka preporuuje upotrebu kanala 16 kao
signalizacionog kanala ako je na raspolaganju, a ako nije onda bilo kog drugog kanala sem
kanala 0. Pored E1 linka, Q.702 preporuka predvia i druge vidove struktura u okviru kojih bi se
prenosio digitalni signalizacioni link, na primer, T1 link.
6.5.5. Signalizacioni link (sloj 2)
Signalizacioni link predstavlja sloj 2 slojevite arhitekture signalizacije No.7 i u sutini
predstavlja ekvivalent sloju linka podataka OSI referentnog modela. Vri funkcije detekcije i
korekcije greaka, nadgledanja ispravnosti signalizacionog linka, razgraniavanja signalizacionih
jedinica, poravnanja signalizacionih jedinica i kontrole toka. Na slici 6.5.5.1 je prikazana

struktura sloja 2. Punim linijama su prikazani putevi signalizacionih jedinica, a isprekidanim
linijama kontrolni putevi za razmenu internih kontrolnih signala izmeu blokova.
Sloj 3
MSU
(SIF i SIO)
LSSU
(SF)
Kontrola statusa
signalizacionog linka
LSSU
(SF)
MSU
(SIF i SIO)
Nadgledanje nivoa greaka
Kontrola slanja
Kontrola
zaguenja
Kontrola prijema
Detekcija mea i provera

CK polja
Dodavanje mea i CK polja
Sloj 1
Slika 6.5.5.1. Struktura sloja 2
Kontrola slanja je odgovorna za dodavanje FSN, FIB, BSN i BIB polja na koristan deo
MSU ili LSSU jedinice. MSU jedinice se primaju iz sloja 3, a LSSU jedinice od bloka za
kontrolu statusa signalizacionog linka. U normalnom reimu rada, ako nema MSU jedinica za
slanje alju se FISU jedinice generisane u ovom bloku. Blok za dodavanje mea i CK polja
potom dodaje mee i CK polje kao poslednje delove kompletne signalizacione jedinice koja se
potom alje na nivo 1. Primljene signalizacione jedinice prvo ulaze u blok za detekciju mea i
proveru CK polja. Detekcija mea je bitna da se ima uvid u status poravnanja linka, jer ako se
mea ne detektuje dovoljno dugo, onda je signalizacioni link neispravan. Pored toga, detekcija
mea je neophodna za utvrivanje poetka i kraja signalizacione jedinice. Takoe, vri se CRC
provera pomou CK polja i utvruje se da li je primljena signalizaciona jedinica ispravna ili ne.
Sve detektovane pogrene signalizacione jedinice se prijavljuju bloku za nadgledanje nivoa
greaka. Kontrola prijema dobija signalizacionu jedinicu bez mea i CK polja i detektuje
pozitivne i negativne potvrde. Te informacije se alju bloku za zaguenje koji ih prosleuje bloku
kontrole slanja na osnovu kojih ovaj moe da formira BSN i BIB polje, ali i da izvrava
retransmisije signalizacionih jedinica u sluaju potrebe. Ako se bafer u kontroli prijema prepuni,
alje se informacija kontroli zaguenja koja spreava potvrivanje primljenih MSU jedinica iz
bloka za kontrolu slanja. Takoe se alje i odgovarajua LSSU jedinica centrali na drugom kraju
signalizacionog linka da bi ova usporila slanje MSU signalizacionih jedinica. Ako zaguenje
potraje previe dugo onda se signalizacioni link proglaava neispravnim i alje se odgovrajua
LSSU jedinica da bi se o tome obavestila i druga strana. Kontrola prijema korisne delove
ispravnih signalizacionih jedinica alje ka sloju 3 ako su u pitanju MSU jedinice, odnosno bloku
za kontrolu statusa signalizacionog linka ako su u pitanju LSSU jedinice. Blok za nadgledanje
nivoa greaka nadgleda stanje linka sa stanovita broja greaka na signalizacionom linku. Greke
mogu biti greke u CRC proveri pomou CK polja ili greke u poravnanju ako se detektuju lane
mee koje daju pogrean format signalizacione jedinice (na primer, prekratka signalizaciona
jedinica). Ako se pojavi prevelik broj greaka obavetava se blok za kontrolu statusa
signalizacionog linka koji generie odgovarajuu LSSU jedinicu kojom se obavetava suprotna
strana o neispravnosti signalizacionog linka, a istovremeno se obavetava i sloj 3 (funkcija
menadmenta signalizacione mree) da je signalizacioni link u kvaru i da se ne koristi za slanje
MSU jedinica. Sloj 3 e pokrenuti proceduru za ponovnu reaktivaciju signalizacionog linka koja
je ista kao i inicijalna (prva) aktivacija signalizacionog linka koju takoe pokree sloj 3 tj.
funkcija menadmenta. Kontrola statusa signalizacionog linka nagleda stanje signalizacionog
linka i u sluaju ispada signalizacionog linka obavetava sloj 3 o tome. Kada sloj 3 zatrai
aktivaciju ili reaktivaciju signalizacionog linka, ovaj blok otpoinje proceduru aktivacije linka
pomou LSSU jedinica.
6.5.5.1. Formiranje i detekcija mea
Mea predstavlja poetno i zavrno polje signalizacione jedinice. Na osnovu
detektovanja mee na prijemu, moe se utvrditi struktura signalizacione jedinice jer se zna
poetak signalizacione jedinice, a samim tim i pozicije svih polja signalizacione jedinice.
Struktura mee je 01111110. Poto prenos signalizacionih jedinica mora biti u potpunosti
transparentan, to znai da se izmeu otvarajue i zatvarajue mee mogu pojaviti 01111110
vrednosti bita tj. lane mee. Otuda se na predaji vri utiskivanje lanih nula u bloku za
dodavanje mea i CK polja ime se uklanja prisustvo lanih mea. Utiskivanje lane nule u
sadraju signalizacione jedinice koji se nalazi izmeu mea se vri tako to se iza niza od pet
uzastopnih jedinica bezuslovno utiskuje lana nula. Na prijemu se nakon odstranjivanja
otvarajue i zatvarajue mee iz primljene signalizacione jedinice vri odstranjivanje lanih nula
da bi se dobio originalan sadraj signalizacione jedinice. U sluaju da se iza pet uzastopnih
jedinica nalazi nula vri se njeno otklanjanje jer je sigurno u pitanju lana nula. Ovo se vri u
bloku za detekciju mea i proveru CK polja. Napomenimo jo jednom da se u praksi tipino
zatvarajua mea signalizacione jedinice i otvarajua mea sledee signalizacione jedinice
spajaju u zajedniku meu.
Na prijemu, nakon to je kompletno primljena jedna signalizaciona jedinica, oekuje se
otvarajua mea sledee signalizacione jedinice. Pod otvarajuom meom se smatra ona mea
koju sledi oktet koji nije mea, poto je u odreenim situacijama dozvoljeno slanje limitiranog
broja uzastopnih mea pa im naie oktet koji nije mea onda je sigurno u pitanju nova
signalizaciona jedinica. Kada se primi kompletna jedinica (kraj jedinice je odreen prvom
sledeom meom na koju se naie tj. zatvarajuom meom) i otklone se lane nule, proverava se
da li je duina signalizacione jedinice celobrojan umnoak okteta i da li je duina signalizacione
jedinice izmeu minimalne i maksimalne dozvoljene duine. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni
signalizaciona jedinica se odbacuje. Ako se u obzir uzme i otvarajua mea, ali ne i zatvarajua
mea, onda je minimalna dozvoljena duina 6 okteta, a maksimalna dozvoljena duina 279
bajtova. Zatvarajua mea se tipino ne uzima u obzir kod duine signalizacione jedinice jer je
ona ujedno i otvarajua mea sledee signalizacione jedinice u najveem broju sluajeva. Ako se
prekorai maksimalna duina od 279 okteta (signalizaciona jedinica sa otklonjenim lanim
nulama) ili ako se detektuje niz od sedam uzastopnih jedinica (signalizaciona jedinica sa jo
neotklonjenim lanim nulama) obavetava se blok za nadgledanje nivoa greaka koji tada ulazi u
mod brojanja okteta u kom se broje okteti koji se prime sve dok se ne detektuje sledea mea. Iz
ovog moda se izlazi kada se detektuje sledea mea. Ako se sledea mea ne detektuje na vreme,
odnosno ako broja dostigne vrednost praga, signalizacioni link se proglaava neispravnim i
obavetava se blok za kontrolu statusa signalizacionog linka. Ovaj blok generie LSSU jedinicu
SIOS kojom obavetava suprotnu stranu da je dolo do kvara signalizacionog linka, a takoe
obavetava sloj 3 o ispadu signalizacionog linka tako da sloj 3 prestane da alje MSU jedinice ka
ovom neispravnom signalizacionom linku.
6.5.5.2. CK polje
CK polje se koristi u procesu detekcije greaka signalizacionih jedinica. Ako doe do
greke u prijemu jednog ili vie bita signalizacione jedinice, te greke e u najveem broju
sluajeva biti detektovane CRC proverom pomou CK polja. Naravno, teoretski postoje greke
koje ne mogu biti otkrivene ovom metodom, ali to je sluaj sa svim metodama za detekciju
greaka. Za formiranje CK polja na predaji, odnosno proveru na prijemu, koristi se generiui
polinom x16+x12+x5+1.
Postupak za raunanje vrednosti CK polja je sledei (opisani postupak se koristi, na
primer, i u LAPB protokolu):
1) Deo signalizacione jedinice koji se titi (biti izmeu otvarajue mee i CK polja
bez utisnutih lanih nula) se pomera za 16 mesta ulevo, pri emu se upranjenih
16 mesta popunjava nulama.
2) Zatim se najviih 16 bita invertuje (0 u 1 i obrnuto).
3) Vri se deljenje generiuim polinomom.
4) Dobijeni ostatak se invertuje i stavlja u CK polje.
Jedna mogua varijanta na prijemu je da se opisani postupak ponovi i potom dobijena
vrednost poredi sa primljenim CK poljem. Ako se vrednosti poklapaju onda se smatra da je
prenos bio bez greaka, u suprotnom je prenos bio sa grekama koje su detektovane. Druga
varijanta je ponavljanje opisanog postupka, ali uzimajui i CK polje u obzir, tj. u koraku 1) se
uzima i CK polje. Ukoliko je rezultujui neinvertovani ostatak deljenja generiuim polinomom
(ne radi se korak 4) jednak 0001110100001111 tada nije bilo greaka u prenosu, a u suprotnom
je bilo greaka u prenosu koje su i detektovane. Signalizacione jedinice sa detektovanim
grekama se odbacuju. Blok za nadgledanje nivoa greaka se obavetava o ispravnim i
neispravnim signalizacionim jedinicama i ova obavetenja utiu na obostrani nenegativni broja.
Broja se inkrementira u sluaju greaka, odnosno dekrementira u sluaju ispravnih
signalizacionih jedinica po odreenim pravilima (dekrementiranje se radi kada se nakupi
dovoljan broj ispravno primljenih signalizacionih jedinica tj. pogrene signalizacione jedinice
imaju veu teinu sa stanovita brojaa). Ako broja dostigne prag znai da postoji prevelik broj
greaka za normalan rad pa se obavetava blok za kontrolu statusa signalizacionog linka koji
proglaava signalizacioni link neispravnim po istom postupku opisanom na kraju sekcije 6.5.5.1.
6.5.5.3. Osnovna metoda korekcije greaka
Poto je sloj 2 odgovoran za pouzdan prenos signalizacionih jedinica, onda je neophodno
ispraviti pogreno prenesene jedinice. Stoga se koriste BEC (Backward Error Correction)
metode za ispravljanje greaka koje podrazumevaju retransmisiju pogreno prenetih okvira. Pri
tome se retransmituju samo MSU jedinice, dok se FISU jedinice ne retransmituju jer ne nose
nikakav koristan sadraj (LSSU jedinice se prenose samo u vanrednim situacijama). Osnovna
metoda korekcije greaka se koristi u sluaju signalizacionih linkova na kojima je kanjenje
usled propagacije manje od 15ms (veina zemaljskih linkova). U okviru osnovne metode se
koriste i pozitivne i negativne potvrde, tj. koriste se BSN, BIB, FSN i FIB polja. Osnovna
metoda je zasnovana na principima vrati se za N metode koja spada u grupu BEC metoda.
Vrati se za N metoda podrazumeva da se na prijemu prima samo MSU jedinica koja se
oekuje, a ako se pojavi MSU jedinica koja se ne oekuje ona se odbacuje bez obzira to je
uspeno primljena. To znai da kada predajna strana retransmituje neku MSU jedinicu, ona
retransmituje i sve ve poslate MSU jedinice iza te prve MSU jedinice koja se retransmituje.
Tajmer
127
Sve potvrde se
izgube u
prvom ciklusu
ACK0
ACK1
ACK0
ACK127
127
127
ACK1
ACK127
W=M=128
127
Oekuje se 0 koja i stie =>

duplikati => greka
W veliina prozora
M moduo brojanja
Tajmer
126
Sve potvrde se
izgube u
prvom ciklusu
ACK0
ACK1
ACK0
ACK126
126
126
ACK1
ACK126
W=M-1=127
126
Poto se oekuje 127 svi se odbacuju
Slika 6.5.5.3.1. Primer greke usled prevelikog prozora
Na predaji (u kontroli slanja) se u MSU jedinicu stavlja sledei FSN broj, tj. FSN broj za
jedan vei (po modulu 128) od FSN broja stavljenog u poslednje poslatu MSU jedinicu. U
sluaju slanja FISU jedinice, stavlja se isti FSN broj koji je nosila i poslednja poslata MSU
jedinica. FIB bit u oba sluaja ima istu vrednost kao i kod prethodno poslate signalizacione
jedinice (FISU ili MSU). MSU jedinica se takoe kopira u retransmisioni bafer koji se nalazi u
kontroli slanja, poto moe da doe do eventualne retransmisije MSU jedinice. Retransmisioni
bafer ima mesta za 127 MSU jedinica tj. 127 MSU jedinica sme biti poslato, a da se ne dobije
nijedna potvrda za njih. Ovo pravilo potie od ogranienja metoda vrati se za N koje zahteva da
maksimalna veliina prozora bude za jedan manja od modula po kom se broji identifikacija
paketa (FSN je identifikacioni broj za signalizacione jedinice, a signalizacione jedinice su ustvari
paketi), poto postoji teoretski sluaj da se pogreno protumai retransmitovani paket kao
originalni paket i da se taj duplikat prosledi viem sloju (slika 6.5.5.3.1). Prosleivanje duplikata
MSU jedinice sloju 3 bi bila ozbiljna greka jer je sloj 2 odgovoran za pouzdan prenos MSU
jedinica koji podrazumeva prenos MSU jedinica bez greaka, bez izostavljanja ili dupliranja
MSU jedinica, kao i ouvanje originalnog redosleda MSU jedinica. Za svaku MSU jedinicu koja
se poalje aktivira se i tajmer ekanja na potvrdu. Ukoliko tajmer istekne, smatra se da je prenos
dotine MSU jedinice bio neuspean i vri se njena retransmisija, kao i retransmisija svih do tada
poslatih MSU jedinica iza nje.
FISU FSN=2,FIB=0,BSN=4,BIB=0
MSU FSN=5,FIB=0,BSN=2,BIB=0
FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju
FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

5 potvruje MSU 5 sa suprotne strane



BSN 7 potvruje MSU 7 sa suprotne strane
Slika 6.5.5.3.2. Primer pozitivnih potvrda kod prenosa bez greaka
Na prijemu se uspeno primljene MSU jedinice prosleuju dalje ka sloju 3. Pozitivna

potvrda za takve MSU jedinice se stavlja kopiranjem njihovog FSN broja u BSN polje
signalizacione jedinice koja se alje (MSU ili FISU), pri emu BIB zadrava vrednost iz
prethodno poslate signalizacione jedinice. Pozitivna potvrda je kumulativnog karaktera, tj.
potvruje ne samo MSU jedinicu odgovarajueg FSN broja, ve i sve prethodno poslate MSU
jedinice. Sve MSU jedinice koje su pozitivno potvrene se uklanjaju iz retransmisionog bafera.
Ako je MSU jedinica primljena bez greke (CRC provera je ukazala da nema bitskih greaka), ali
nije oekivana (ne oekuje se njen FSN broj) onda se ona odbacuje, tj. u pitanju je neuspean
prijem, i generie se negativna potvrda. Isto vai i za FISU jedinicu sa neoekivanim FSN
brojem. Negativna potvrda se tada formira stavljanjem FSN broja poslednje uspeno primljene
MSU jedinice u BSN polje signalizacione jedinice koja se alje (MSU ili FISU), pri emu BIB
invertuje vrednost iz prethodno poslate signalizacione jedinice. Invertovana vrednost BIB
pokazuje da je u pitanju negativna potvrda i da treba retransmitovati MSU jedinice sa FSN
brojem koji odgovara inkrementiranoj vrednosti primljenog BSN broja (po modulu 128). Vano
je napomenuti da se negativna potvrda formira jednom i smeta u sve signalizacione jedinice
koje se alju (ista vrednost BSN i BIB polja u tim jedinicama) sve dok se ne primi ispravno
eljena MSU jedinica oznaena negativnom potvrdom koja e se potom pozitivno potvrditi
prvom sledeom signalizacionom jedinicom koja se bude slala (pozitivna potvrda e imati istu
vrednost BIB bita kao negativna potvrda, ali BSN vrednost e biti inkrementirana za 1 po
modulu 128 u odnosu na BSN vrednost iz negativne potvrde tj. odgovarae FSN oekivane MSU
jedinice). U sluaju retransimisije na osnovu negativne potvrde, FIB bit prve retransmitovane
MSU jedinice se invertuje u odnosu na vrednost ovog bita iz prethodno poslate signalizacione
jedinice, a za sve naredne signalizacione jedinice koje se alju ostaje ova nova vrednost FIB bita
(inverzija se radi samo na poetku retransmisije i nova vrednost ostaje sve do iniciranja nove
retransmisije tj. do novog prijema negativne potvrde). U sluaju retransmisije na osnovu tajmera,
ne vri se invertovanje FIB vrednosti.
FSN se poveao za jedan jer MSU u pitanju



je i dalje 2 jer je MSU 3 odbaena na prijemu
FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BIB invertovan negativna

potvrda, ovde je primljena potvrda za MSU 6, ali je time potvren i MSU 5
(potvrda za MSU 5 je bila u izgubljenoj jedinici)
Retransmisija FIB ima invertovanu vrednost, BSN

FIB se invertuje samo kod prve retransmitovane

jedinice u nizu
BSN 3 potvruje retransmitovani MSU 3 sa suprotne

strane
FSN se poveao za jedan jer MSU u pitanju



FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN i dalje 3
jer je to poslednja uspeno primljena MSU sa suprotne strane
Primljena FISU sa FSN=4=> greka jer nije pre toga uspeno
primljena MSU 4,inverzija BIB vrednosti negativna potvrda

Retransmisija FIB ima invertovanu vrednost
FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN 4
potvruje retransmitovani MSU 4 sa suprotne strane
FIB se invertuje samo kod prve retransmitovane

jedinice u nizu
Slika 6.5.5.3.3. Primeri pozitivnih i negativnih potvrda kod prenosa sa grekama
Primeri pozitivnih i negativnih potvrda su dati na slikama 6.5.5.3.2 i 6.5.5.3.3. Slika

6.5.5.3.2 daje primer prenosa bez greaka, a slika 6.5.5.3.3 prikazuje dva primera kada doe do
greke u prenosu. Potvrde (pozitivne ili negativne) se alju ili preko MSU jedinica (ako ih ima)
ili preko FISU jedinica (ako nema MSU jedinica za slanje).
6.5.5.4. Metoda preventivne retransmisije za korekciju greaka
Metoda preventivne retransmisije se koristi u sluaju signalizacionih linkova na kojima je
kanjenje usled propagacije vee od 15ms (satelitski linkovi, interkontinentalni linkovi). U
okviru ove metode se koriste samo pozitivne potvrde tj. koriste se BSN i FSN polje. Osnovna
metoda se pokazala neefikasna u sluaju velikih propagacionih kanjenja jer su potvrde stizale
isuvie kasno pa bi se velik broj nepotvrenih MSU jedinica nakupio u retransmisionom baferu.
U sluaju da stigne pozitivna potvrda to i nije problem, ali jeste problem za negativne potvrde jer
bi to znailo retransmisiju velikog broja MSU jedinica koje su se do tada nakupile iza te
negativno potvrene MSU jedinice ime se smanjuje efikasnost signalizacionog linka. Otuda se
u metodi preventivne retransmisije koriste samo pozitivne potvrde jer su one neophodne za
brisanje MSU jedinica iz retransmisionog bafera i omoguavanje slanja novih MSU jedinica (i
ovde vai pravilo da maksimalno 127 MSU jedinica moe da se poalje nepotvreno iz istih
razloga kao kod osnovne metode). Kao to ime metode kae, vre se preventivne retransmisije da
bi se ublaio efekat eventualnih gubitaka MSU jedinica. Preventivna retransmisija se radi kada
nema novih MSU jedinica za slanje. Nove MSU jedinice uvek imaju prioritet za slanje sem u
sluaju kada je signalizacioni link znaajno saobraajno optereen (velik broj MSU jedinica se
alje). U sluaju velikog optereenja se povremeno zaustavlja slanje novih MSU jedinica i vri
preventivna retransmisija ve poslatih MSU jedinica (ITU-T standard Q.703 definie uslove kada
se zaustavlja slanje novih MSU jedinica i izvrava preventivna retransmisija). Razlog za ovo je
prost, ako se ne bi zaustavljalo povremeno slanje novih MSU jedinica, preventivne retransmisije
praktino ne bi ni stigle da se urade u sluaju velikog optereenja signalizacionog linka, pa bi
postojala velika opasnost da doe do retransmisije velikog broja MSU jedinica, a to je ba htelo
da se izbegne ovom metodom. Otuda se smatra da je ipak bolje preventivno retransmitovati
MSU jedinice, nego slati bezuslovno nove MSU jedinice u sluaju velikog optereenja
signalizacionog linka. Pozitivne potvrde se nose u BSN polju i one definiu FSN poslednje
uspeno primljene MSU jedinice. Ova potvrda je kumulativna tj. potvruje i sve prethodne MSU
jedinice. Uspeno potvrene MSU jedinice se briu iz retransmisionog bafera. FISU jedinice se
alju samo u sluaju kada nema novih MSU jedinica za slanje i ne izvrava se preventivna
retransmisija. Kao to vidimo, metoda preventivne retransmisije je slina osnovnoj metodi, pri
emu su osnovne razlike nepostojanje negativnih potvrda (samim tim se ne koriste FIB i BIB
biti) i upotreba preventivne retransmisije. Vano je napomenuti da je na jednom signalizacionom
linku potrebno konfigurisati obe strane da rade sa istom metodom za korekciju greaka (osnovna
metoda ili metoda preventivne retransmisije).
6.5.5.5. Inicijalno poravnanje
Inicijalno poravnanje se vri i u sluaju prvobitne aktivacije signalizacionog linka i u
sluaju reaktivacije signalizacionog linka nakon njegovog kvara. Kao to je ve reeno ranije,
centrala (tanije sloj 2 tog signalizacionog linka u dotinoj centrali), koja detektuje kvar
signalizacionog linka, poinje da alje LSSU jedinicu SIOS (Status Indication Out of Service) i
obavetava sloj 3 (funkciju menadmenta) o kvaru signalizacionog linka. Suprotna strana prima
SIOS poruku i automatski generie svoju SIOS poruku koju alje, a takoe obavetava svoj sloj 3
o kvaru signalizacionog linka. Sloj 3 vie ne prosleuje MSU jedinice na signalizacioni link u
kvaru. SIOS poruke se razmenjuju sve dok sloj 3 (funkcija menadmenta) ne pokrene inicijanlo
poravnanje.
Inicijalno poravnanje poinje inicijacijom iz sloja 3 (funkcija menadmenta) koji alje

zahtev za pokretanje inicijalnog poravnanja bloku za kontrolu statusa signalizacionog linka na
sloju 2. Odmah potom poinju se slati LSSU jedinice SIO (Status Indication Out of alignment).
Ovaj proces se deava na obe strane signalizacionog linka. Onog momenta kada je primljena bar
jedna SIO poruka i poslata bar jedna SIO poruka, poinje period provere ispravnosti linka tako
to se kontinualno alju LSSU jedinice SIN (Status Indication Normal alignment status) u
trajanju od 8.2 sekunde. Ako provera ispravnosti bude uspena (broj greaka ne pree prag),
period provere se zakljuuje slanjem FISU jedinice nakon koje se mogu poeti slati MSU
jedinice, odnosno signalizacioni link je preao u normalan reim rada. Ako je provera ispravnosti
neuspena obavetava se sloj 3 koji kasnije moe ponovo pokrenuti inicijalno poravnanje (u
sluaju neuspene provere ponovo e se slati SIOS poruke). Opisani proces predstavlja inicijalno
poravnanje u normalnom modu, ali postoji i ubrzani mod iji period provere iznosi 0.5s i u kome
se umesto SIN poruka razmenjuju SIE poruke (Status Indication Emergency alignment status).
Ubrzani mod se koristi kada je signalizacioni link koji je ispao iz funkcije i koji se reaktivira bio
pre ispada poslednji ispravan signalizacioni link u skupu signalizacionih linkova poto je tada
veoma vano to pre osposobiti bar jedan signalizacioni link za razmenu signalizacionih jedinica.
Grafiki prikaz inicijalnog poravnanja za normalan mod je dat na slici 6.5.5.5.1.
SIOS
Zahtev sloja 3 za pokretanje
inicijalnog poravnanja
SIO
SIN
(Period provere 8.2s)
FISU
Normalan reim
rada gde se mogu
slati MSU jedinice
SIOS
Zahtev sloja 3 za pokretanje
inicijalnog poravnanja
SIO
SIN
(Period provere 8.2s)
FISU
Normalan reim
rada gde se mogu
slati MSU jedinice
Slika 6.5.5.5.1. Inicijalno poravnanje - normalan mod
6.5.5.6. Kontrola toka

Zaguenje na signalizacionom linku moe da se javi i na predajnoj strani i na prijemnoj
strani, pri emu se pod zaguenjem podrazumeva prepunjenje bafera na predajnoj/prijemnoj
strani iznad odreenog nivoa tako da preti opasnost od odbacivanja signalizacionih jedinica usled
prepunjenosti bafera.
U sluaju zaguenja na predajnoj strani obavetava se sloj 3 (funkcija menadmenta) da
se smanju broj MSU jedinica koje se alju na sloj 2. Ako se zaguenje javi na svim
signalizacionim linkovima u skupu signalizacionih linkova, tada sloj 3 obavetava korisnike
delove sloja 4 da smanje broj MSU jedinica koje alju to uglavnom znai odbijanje novih
korisnikih zahteva (na primer, odbijanje zahteva korisnika za uspostavom telefonske veze).
U sluaju zaguenja na prijemnoj strani, vri se periodino generisanje LSSU jedinice
SIB (Status Indication Busy) ime se signalizira suprotnoj strani da je dolo do zaguenja. MSU i
FISU jedinice koje za vreme zaguenja alje zaguena strana nose u sebi potvrdu za MSU
jedinicu koja je prethodila MSU jedinici koja je izazvala prelaz praga tj. detekciju zaguenja.
Poto treba vremena za izlazak iz moda zaguenja, postoji opasnost da na strani koja nije
zaguena isteknu tajmeri za MSU jedinice u retransmisionom baferu, pa se zato vreme tog
tajmera poveava kada se detektuje SIB poruka. Kada se zaguena strana rastereti, prestaju da se
alju SIB poruke i takoe poinju ponovo da se regularno potvruju MSU jedinice (oigledno e
po izlasku iz zaguenja, strana koja je bila zaguena generisati kumulativnu potvrdu za do tada
nepotvrene uspeno primljene MSU jedinice), to izaziva kod suprotne strane vraanje tajmera
na originalna kraa trajanja. U sluaju kada istekne vreme dueg tajmera za vreme trajanja
zaguenja, signalizacioni link se proglaava neispravnim i poinju se slati SIOS poruke i
obavetava se sloj 3 o tome.
6.5.6. Signalizaciona mrea (sloj 3)
Sloj 3 obavlja dve grupe funkcija:
Upravljanje porukama
Menadment signalizacione mree
Upravljanje porukama podrazumeva usmeravanje signalizacionih poruka do njihovih

krajnjih odredita, kao i distribuciju signalizacionih poruka na njihovom odreditu do
odgovarajuih korisnikih delova sloja 4 ili funkcije menadmenta na sloju 3. Menadment
signalizacione mree ima ulogu nadgledanja stanja signalizacione mree i rekonfigurisanja
topologije signalizacione mree u sluaju ispada ili reaktiviranja signalizacionih linkova i taaka,
ali i u sluaju pojave zaguenja na pojedinim delovima signalizacione mree. Logika struktura
sloja 3 je prikazana na slici 6.5.6.1. Punim linijama su oznaene putanje signalizacionih jedinica,
a isprekidanim linijama putanje kontrolnih signala.
SLOJ 4
Distribucija
poruka
Diskriminacija
poruka
Menadment
ruta
Usmeravanje
poruka
Menadment
linkova
Menadment
saobraaja
Menadment
signalizacione
mree
Upravljanje
porukama
SLOJ 2
Slika 6.5.6.1. Logika struktura sloja 3
Signalizacione jedinice koje pristiu sa sloja 2 ulaze u blok koji vri diskriminaciju
poruka. Ovaj blok odreuje da li je signalizaciona poruka stigla na svoje konano odredite ili
ne. Ako jeste, poruka se prosleuje bloku za distribuciju poruka koji je prosleuje ili ka
odgovarajuem korisnikom delu sloja 4 ili funkciji menadmenta na samom sloju 3. Ako
poruka nije stigla na svoje konano odredite (ovaj vor je za tu poruku STP taka), tada se
poruka alje ka bloku za usmeravanje poruka koji je usmerava ka odgovarajuem
signalizacionom linku na sloju 2. Signalizacione poruke koje pristiu iz sloja 4 ili iz funkcije
menadmenta ulaze direktno u blok za usmeravanje poruka koji ih usmerava ka odgovarajuem
signalizacionom linku. Signalizacione poruke su ustvari MSU jedinice (tj. koristan deo MSU
jedinice). Blok za menadment linkova nadgleda stanje signalizacionih linkova i on vri
iniciranje poetka aktivacije ili reaktivacije signalizacionih linkova. Kada primi informaciju od
signalizacionog linka da je link u kvaru, obavetava blok za menadment saobraaja. Blok za
menadment saobraaja vri konfigurisanje bloka za usmeravanje poruka tako da se
signalizacione poruke ne prosleuju na neispravne signalizacione linkove ili rute. Ako se
detektuje zaguenje na nekom signalizacionom linku tada se obavetava blok za menadment
saobraaja koji signalizira odgovarajuim korisnikim delovima sloja 4 da smanje intezitet slanja
poruka, a isto tako obavetava i blok za usmeravanje poruka da se smanji korienje tih linkova
kako bi se oni rasteretili. Blokovi za menadment ruta susednih signalizacionih taaka
meusobno komuniciraju u cilju oglaavanja da je dolo do ispada neke rute ili njene ponovne
aktivacije tako da se pravilno konfigurie blok za usmeravanje poruka u obavetenim
signalizacionim takama tako da ne koristi neispravne rute ili da ponovo pone da koristi
popravljene rute. Blok za menadment saobraaja prima informacije od blokova za menadment
linkova i ruta o trenutnom statusu signalizacionih linkova i ruta i na osnovu tih informacija
donosi odluke koje signalizacione rute i linkovi treba da se koriste, i samim tim aurira tabelu
usmeravanja u bloku za usmeravanje poruka koja se koristi prilikom odreivanja na koji
signalizacioni link treba proslediti signalizacionu poruku.
6.5.6.1. Upravljanje porukama
Upravljanje porukama vri tri funkcije:
Diskriminacija signalizacionih poruka
Distribucija signalizacionih poruka
Usmeravanje signalizacionih poruka
Pre nego to objasnimo rad navedenih funkcija, naveemo i objasniti strukture polja
signalizacione jedinice koja se koriste za pravilan rad navedenih funkcija. Od znaaja je SIO
polje, kao i labela usmeravanja koja se nalazi na poetku SIF polja.
Tabela 6.5.6.1.1. SI vrednosti
Korisniki deo
Funkcija menadmenta na sloju 3
Testiranje i odravanje signalizacione mree
SCCP
TUP
ISUP
DUP
DUP registracija
MTP testiranje
irokopojasni ISUP
Satelitski ISUP
SI kod
0000
1000
1100
0010
1010
0110
1110
0001
1001
0101
SI
NI
SI Service Indicator
NI Network Indicator
R Rezervni biti
Slika 6.5.6.1.1. Struktura SIO polja
Struktura SIO polja je prikazana na slici 6.5.6.1.1, pri emu je struktura prikazana
redosledom kako se alje (redosled slanja je sleva na desno). Duine polja navedene na slici su u
bitima. SI (Service Indicator) polje definie kojem korisnikom delu sloja 4 ili funkciji
menadmenta sloja 3 je namenjena signalizaciona poruka. Tabela 6.5.6.1.1 daje prikaz vrednosti
SI polja za korisnike delove sloja 4 i funkciju menadmenta sloja 3 (vrednosti koje nisu
navedene su rezervne vrednosti za budue korisnike delove). NI polje predstavlja identifikaciju
nivoa kojem pripada signalizaciona mrea (nacionalni nivo 0 ili 1, ili meunarodni nivo 0 ili 1).
U praksi se tipino koriste nacionalni nivo 0 (NI=01) i meunarodni nivo 0 (NI=00).
Napomenimo da se u ovom potpoglavlju o signalizaciji No.7 sve konkretne vrednosti polja
navode u skladu sa redosledom bita kako se i alju (sleva na desno). Otuda je mogue da, u
odnosu na drugu dostupnu literaturu signalizacije No.7, konkretne vrednosti date u ovom
potpoglavlju imaju obrnut redosled bita. Ovo navodimo da italac ne bi bio zbunjen ako bude
koristio i drugu literaturu.
DPC
OPC
SLS
Standardna labela usmeravanja
14
14
DPC
OPC
SLC
14
14
DPC
OPC
CIC
14
14
12
DPC
OPC
SLS
CIC
14
14
Labela usmeravanja za signalizacione

poruke generisane u funkciji menadmenta
Labela usmeravanja za TUP
Labela usmeravanja za ISUP
Slika 6.5.6.1.2. Struktura labele usmeravanja
Standardna labela usmeravanja je prikazana na slici 6.5.6.1.2 i sastoji se od tri polja, pri
emu su polja prikazana redosledom kako se alju (redosled slanja je sleva na desno). DPC
(Destination Point Code) predstavlja adresu (kod) odredine signalizacione take kojoj je
signalizaciona poruka namenjena. OPC (Origination Point Code) predstavlja adresu (kod)
izvorine signalizacione take koja je kreirala signalizacionu poruku. SLS (Signalling Link
Selection) predstavlja identifikaciju signalizacionog kanala. Tumaenje SLS polja, u stvari zavisi
od toga ko je kreirao signalizacionu poruku, kao to je prikazano na slici 6.5.6.1.2. Ako je
poruku kreirala funkcija menadmenta sloja 3, onda se SLS polje naziva i SLC (Signalling Link
Code) polje i ono definie na koji signalizacioni kanal izmeu izvorita (OPC) i odredita (DPC)
se odnosi poruka. Ako se poruka ne odnosi na konkretan signalizacioni kanal onda SLC polje
ima vrednost 0000. Ako je poruku kreirao TUP, tada se SLS polju dodaje jo 8 bita i kreira se
CIC (Circuit Identification Code) polje koje definie (adresira) govorni kanal na koji se odnosi
signalizaciona poruka. Ako je poruku kreirao ISUP (ISDN User Part), tada se SLS polju dodaje
jo osmobitno CIC polje. SLS polje zajedno sa CIC poljem adresira govorni kanal na koji se
odnosi signalizaciona poruka, a SLS polje definie i signalizacioni kanal koji e prenositi
signalizacionu poruku. ISUP labela je kao to vidimo veoma slina TUP labeli (u literaturi se
esto SLS+CIC u ISUP labeli zajedno nazivaju CIC, pri emu se napominje da se deo bita koji
upada u SLS polje koriste za SLS funkcionalnost). Takoe, ISDN servis podrava i opsluivanje
govorne (telefonske) veze, pa se u praksi esto koristi ISUP umesto TUP za opsluivanje
telefonskih veza, poto ISUP moe da se koristi i za opsluivanje analognih telefonskih
korisnika, a ne samo digitalnih ISDN korisnika.
Diskriminacija signalizacionih poruka vri odreivanje da li je primljena poruka stigla na
svoje konano odredite ili ne. Ako je poruka stigla na svoje konano odredite, onda se
prosleuje funkciji distribucije, u suprotnom se prosleuje funkciji usmeravanja. Funkcija
diskriminacije vri svoju funkciju na bazi polja NI (Network Indicator) i DPC (Destination Point
Code). U sutini, NI polje je relevantno u sluaju signalizacionih taaka koje imaju funkciju
gejtveja izmeu signalizacionih mrea razliitih nivoa, poto kod ostalih signalizacionih taaka
koje pripadaju samo jednom nivou, NI vrednost bi uvek morala da se poklapa, sem ako nije
dolo do krupne greke u inicijalnom konfigurisanju signalizacionih taaka (ako je administrator
pogreno postavio NI nivo signalizacione take u nekoj signalizacionoj mrei tada ta taka nee
moi ostvariti komunikaciju ni sa jednom signalizacionom takom dotine mree, ali takav
problem e se brzo detektovati i otkloniti). Ako i DPC kod i vrednost NI polja pristigle poruke
odgovaraju samoj signalizacionoj taki onda e poruka da se prosledi funkciji distribucije
(poruka je stigla na svoje odredite), u suprotnom e poruka da se prosledi funkciji usmeravanja
(poruka jo nije stigla na svoje odredite).
Distribucija signalizacionih poruka vri prosleivanje poruka do odgovarajuih
korisnikih delova sloja 4 ili funkcije menadmenta sloja 3 koji ih potom procesiraju.
Distribucija se radi na osnovu vrednosti SI polja, kao to se i vidi iz tabele 6.5.6.1.1.
Usmeravanje poruka se vri na osnovu tabele usmeravanja koja sadri pravila za
usmeravanje signalizacionih poruka koje se prosleuju sloju 2. Na osnovu DPC koda (i NI
vrednosti u sluaju gejtvej funkcionalnosti signalizacione take), kao i SLS vrednosti
signalizacione poruke se bira odgovarajui signalizacioni link koji e prenositi dotinu
signalizacionu poruku. Tabelu usmeravanja aurira funkcija menadmenta (tanije blok za
menadment ruta) uzimajui u obzir trenutno stanje u signalizacionoj mrei.
6.5.6.2. Menadment signalizacione mree
Menadment signalizacione mree vri tri funkcije:
Menadment signalizacionih ruta
Menadment signalizacionih linkova
Menadment signalizacionog saobraaja
Menadment signalizacione mree je neophodan da bi signalizaciona mrea

funkcionisala ispravno i u sluajevima kada doe do kvara u pojedinim delovima signalizacione
mree (kvar signalizacione take ili signalizacionog linka), kao i u sluajevima kada doe do
zaguenja u pojedinim delovima signalizacione mree. Kada bi dolo do ispada ili slabijeg rada
signalizacione mree (itave mree ili samo jednog njenog dela) signalizacija za telefonske veze
(ali i druge tipove veza) se ne bi mogla razmeniti ili bi se razmenjivala oteano to bi dovodilo
do malog broja uspostavljenih veza to je loe po operatora jer bi tada ostvarivao manje prihode.
Stoga je veoma vano da signalizaciona mrea uvek funkcionie na visokom nivou i upravo o
tome vodi rauna menadment signalizacione mree.
Menadment signalizacionih ruta podrazumeva komunikaciju sa susednim

signalizacionim takama u cilju oglaavanja raspoloivosti ili neraspoloivosti ruta do odreenih
odredita. Menadment signalizacionih ruta jedne signalizacione take moe poslati susednim
signalizacionim takama obavetenje o nepostojanju rute do odredita koja su navedena u samom
obavetenju (transfer-prohibited obavetenje). Tada susedne signalizacione take moraju da
koriguju svoje tabele usmeravanja u bloku za usmeravanje poruka tako da se signalizacione
poruke namenjene navedenim odreditima usmere ka preostalim raspoloivim rutama.
Menadment signalizacionih ruta jedne signalizacione take moe poslati susednim
signalizacionim takama obavetenje o dostupnosti (postojanju) rute do odredita koja su
navedena u samom obavetenju (transfer-allowed obavetenje). Tada susedne signalizacione
take mogu da auriraju svoje tabele usmeravanja u bloku za usmeravanje poruka tako da se
signalizacione poruke namenjene navedenim odreditima mogu usmeriti i ka dotinoj
signalizacionoj taki koja je i poslala obavetenje. Menadment signalizacionih ruta jedne
signalizacione take moe poslati susednim signalizacionim takama obavetenje o nepoeljnosti
(limitiranosti) rute do odredita koja su navedena u samom obavetenju (transfer-restricted
obavetenje). Tada susedne signalizacione take ne treba da usmeravaju signalizacione poruke
namenjene navedenim odreditima dotinoj signalizacionoj taki koja je i poslala obavetenje,
sem u sluaju kada je to jedina mogua ruta. Takoe, u sluaju kada se eli ispitati da li je preko
neke susedne take mogue doi do neke (eljene) odredine signalizacione take, tada se koristi
testiranje signalizacione rute (signalling-route-set-test poruka). Na osnovu testiranja se dobija
informacija da li je eljeno odredite dostupno preko testirane signalizacione take ili ne. Ako
jeste aurira se tabela usmeravanja tako to se dodaje ispitana ruta (preciznije dodaje se susedna
signalizaciona taka, kao STP taka preko koje mogue doi do eljenog odredita) za eljeno
odredite. Slina funkcionalnost se ostvaruje signalling-route-set-congestion-test porukom
kojom se ispituje status zaguenja na ispitivanoj ruti. Na osnovu ovog ispitivanja se dobija
informacija o trenutnoj zaguenosti rute pa se zna koji je minimalni nivo prioriteta za
signalizacione poruke neophodan da bi se one smele slati preko ispitane rute. Na primer, ako je
ruta nezaguena onda se mogu slati sve poruke, a ako jeste onda se alju samo prioritetne poruke
(ako se koriste nivoi prioriteta poruka u signalizacionoj mrei). Da bi se signalizirala zaguenost
odredita koriste se transfer-controlled poruke kojima se signalizira izvoritima da smanje slanje
ka dotinim odreditima tako to e slati samo poruke dovoljno visokog prioriteta. to je vee
zaguenje, prag dozvoljenih prioriteta raste. Napomenimo da se sva primljena obavetenja (sva
obavetenja navedena u ovom pasusu) prosleuju bloku za menadment saobraaja koji na
osnovu tih novih informacija vri auriranje tabele usmeravanja.
Funkcije menadmenta signalizacionog linka podrazumevaju iniciranje aktivacije,
reaktivacije ili deaktivacije signalizacionih linkova slanjem odgovarajuih komandi
odgovarajuem sloju 2 dotinog signalizacionog linka. Proces aktivacije i reaktivacije
podrazumeva iniciranje procedure inicijalnog poravnanja opisanog u 6.5.5.5. U sluaju
deaktivacije, neophodno je obavestiti menadment saobraaja, da bi se aurirala tabela
usmeravanja da ne koristi dotini signalizacioni link. Ako aktivacija/reaktivacija bude uspena,
takoe je potrebno obavestiti menadment saobraaja, da bi se aurirala tabela usmeravanja da
moe da koristi dotini signalizacioni link.
Menadment saobraaja prima informacije o statusu signalizacionih linkova i ruta i na
osnovu njih vri odluke kako prosleivati signalizacioni saobraaj, odnosno vri auriranje tabele
usmeravanja. Takoe, u sluaju detektovanih zaguenja obavetava sloj 4 da smanji intezitet
slanja signalizacionih poruka. Informacije o promenama u statusu signalizacionih ruta i linkova

koje prima menadment saobraaja od blokova za menadment ruta i linkova su:
neraspoloiv signalizacioni link - pokree se procedura changeover kojom se vri

preusmeravanje signalizacionog saobraaja sa oglaenog neraspoloivog
signalizacionog linka na preostale raspoloive signalizacione linkove
raspoloiv signalizacioni link - pokree se procedura changeback kojom se vri

preusmeravanje dela signalizacionog saobraaja na oglaeni raspoloiv
signalizacioni link
neraspoloiva signalizaciona ruta - pokree se procedura forsiranog

preusmeravanja kojom se vri preusmeravanje signalizacionog saobraaja sa
oglaene neraspoloive signalizacione rute na preostale raspoloive signalizacione
rute
raspoloiva signalizaciona ruta - pokree se procedura kontrolisanog

preusmeravanja kojom se vri preusmeravanje dela signalizacionog saobraaja na
oglaenu raspoloivu signalizacionu rutu
limitirana signalizaciona ruta - pokree se procedura kontrolisanog

preusmeravanja kojom se vri preusmeravanje signalizacionog saobraaja sa
oglaene limitirane signalizacione rute na preostale raspoloive signalizacione
rute
raspoloivost signalizacione take - vri se procedura restartovanja MTP ka

oglaenoj raspoloivoj signalizacionoj taki da bi se uspostavila signalizaciona
veza sa njom i vri se preusmeravanje dela signalizacionog saobraaja prema
oglaenoj signalizacionoj taki
Sve navedene procedure su detaljno opisane u ITU-T standardu Q.704. Takoe, tipovi i
formati signalizacionih poruka koje razmenjuje funkcija menadmenta sloja 3 su definisani u
istom standardu.
6.5.7. Korisniki deo (sloj 4)
Sloj 4 predstavlja praktino aplikacioni deo koji vri opsluivanje korisnika
signalizacione mree, na primer, telefonske korisnike. Ovakav pristup u definisanju slojevite
strukture signalizacije No.7 omoguava veliku fleksibilnost u razvoju servisa i usluga jer novi
skup usluga se lako moe dodati dodavanjem novog tipa korisnikog dela. Poznatiji korisniki
delovi su TUP (Telephone User Part), ISUP (ISDN User Part), DUP (Data User Part), TCAP
(Transaction Capabilities Application Part), SCCP (Signalling Connection Control Part). Slika
6.5.7.1 prikazuje njihove meusobne relacije. SCCP korisniki deo predstavlja dopunu
pojedinim korisnikim delovima poput ISUP i TCAP, tako to im omoguava bolju kontrolu nad
razmenom signalizacije. Na primer, omoguava ostvarivanje virtuelne signalizacione veze za
razmenu signalizacije s kraja na kraj.
TCAP
ISUP
TUP
SCCP
DUP
Slika 6.5.7.1. Korisniki delovi sloja 4
6.5.7.1. TUP
TUP se koristi za opsluivanje telefonskih poziva (uspostava, odravanje i raskid
telefonske veze). SI vrednost u SIO polju je 0010 za TUP. U okviru SIF polja, na poetku se
nalazi labela usmeravanja koju smo ve opisali, a potom slede dva etvorobitna polja H0 i H1,
respektivno. Ova polja (labela, H0 i H1 polje) predstavljaju, u sutini, zaglavlje korisnog dela
signalizacione poruke. H0 definie grupu kojoj pripada signalizaciona poruka, dok H1 definie
samu poruku iz dotine grupe. U okviru TUP korisnikog dela postoje sledee grupe:
Adresne poruke unapred (Forward address message group) - Sadri poruke koje
nose adresne informacije i alju se u smeru uspostave veze (smer unapred). H0
ima vrednost 1000.
Poruke uspostave unapred (Forward set-up message group) - Sadri poruke koje
nose dodatne informacije za uspostavu veze pored adresnih i alju se u smeru
unapred. H0 ima vrednost 0100.
Poruke uspostave unazad (Backward set-up request message group) - Sadri

poruke koje nose zahteve za dodatnim informacijama potrebne u procesu
uspostave veze i alju se u suprotnom smeru od smera uspostave veze (smer
unazad). H0 ima vrednost 1100.
Poruke o uspenoj uspostavi (Successful backward set-up information message

group) - Sadri poruke koje nose informacije o uspenoj uspostavi i alju se u
smeru unazad. H0 ima vrednost 0010.
Poruke o neuspenoj uspostavi (Unsuccessful backward set-up information

message group) - Sadri poruke koje nose informacije o neuspenoj uspostavi i
alju se u smeru unazad. H0 ima vrednost 1010.
Poruke nadgledanja poziva (Call supervision message group) - Sadri poruke koje
se koriste za nadgledanje poziva i mogu se slati i u smeru unapred i u smeru
unazad. H0 ima vrednost 0110.
Poruke nadgledanja govornog kanala (Circuit supervision message group) Sadri poruke koje se koriste za nadgledanje govornog kanala i mogu se slati i u
smeru unapred i u smeru unazad. H0 ima vrednost 1110.
Poruke nadgledanja grupe govornih kanala (Circuit group supervision message

group) - Sadri poruke koje se koriste za nadgledanje grupe govornih kanala i
mogu se slati i u smeru unapred i u smeru unazad. H0 ima vrednost 0001.
Poruke menadmenta mree (Circuit network management message group) Sadri poruke koje se koriste za kontrolu toka radi spreavanja zaguenja u
centralama i alju se u smeru unazad. H0 ima vrednost 0101.
Svaka grupa sadri jednu ili vie poruka, pri emu se nazivi poruka i njihove vrednosti
H1 polja mogu nai u ITU-T preporukama Q.722 i Q.723. U okviru ovih skripti emo dati
primer uspostave i raskida jedne telefonske veze i u okviru primera e biti navedene i opisane
pojedine poruke koje se i najee javljaju prilikom uspostave i raskida veze.
CENTRALA
A
IAM
CENTRALA
B
CENTRALA
C
IAM
ACM
ACM
Ton kontrole
poziva
Zvono
ANC
ANC
Razgovor
Razgovor
CLF
CLF
RLG
RLG
Slika 6.5.7.1.1. Primer uspeno uspostavljene veze
Na slici 6.5.7.1.1 je prikazan primer uspeno uspostavljene veze izmeu korisnika sa

centrale A (pozivajui korisnik) i korisnika sa centrale C (traeni korisnik). Pri tome govorna
veza ide kroz centralu B koja predstavlja tranzitnu centralu za ovu vezu.
Kada centrala A utvrdi na osnovu biranog broja da je traeni korisnik na drugoj centrali,
upravljaki blok e aktivirati sistem signalizacije No.7 kojim treba da ostvari govorni put do
centrale B. Istovremeno e biti rezervisan put kroz komutaciono polje izmeu pozivajueg
korisnika i odgovarajueg prenosnika na kom e biti zauzet govorni kanal prema centrali B. Na
poetku uspostave veze se mora poslati IAM (Initial Address Message) ili IAI (Initial Address
message with additional Information) poruka. IAM poruka sadri deo ili kompletnu adresnu
informaciju traenog korisnika, pri emu se pod adresnom informacijom podrazumevaju cifre
telefonskog broja traenog korisnika u sluaju telefonskog poziva. Pored toga IAM poruka se
koristi za zauzimanje govornog kanala oznaenog CIC poljem u labeli usmeravanja. IAI poruka
predstavlja proirenje IAM poruke, pa sadri sve informacije koje bi inae sadrala IAM poruka,
ali i eventualne dodatne informacije neophodne za proces uspostave veze (na primer, informacija
o nainu tarifiranja). Ukoliko IAM/IAI poruka ne sadre sve cifre telefonskog broja traenog
korisnika, preostale cifre e se poslati upotrebom SAM (Subsequent Address Message) ili SAO
(Subsequent Address message with One signal) poruke. SAM poruka moe da sadri jednu ili
vie cifara u sebi, dok SAO poruka sadri tano jednu cifru. Sve etiri navedene poruke spadaju
u grupu adresnih poruka unapred. U datom primeru IAM poruka nosi kompletnu adresnu
informaciju.
Centrala B e primiti IAM poruku i na osnovu cifara koje ta poruka sadri e detektovati
da treba da se uspostavi veza sa centralom C. Otuda e se poslati IAM poruka centrali C pri
emu se tom porukom istovremeno zauzima i govorni kanal izmeu centrala B i C, oznaen CIC
poljem u poslatoj IAM poruci (od B ka C). Istovremeno e se rezervisati put kroz komutaciono
polje u centrali B izmeu odgovarajuih prenosnika koji se koriste za povezivanje sa centralom
A, odnosno C.
Centrala C e primiti IAM poruku. Ispitae status traenog korisnika i utvrdie da je
slobodan i da proces uspostave veze moe da se nastavi. Centrala C e stoga dati potvrdu u vidu
poruke ACM (Address Complete Message) kojom se potvruje da su primljene sve cifre
traenog korisnika i da proces uspostave veze moe da se nastavi. Istovremeno centrala C e da
zauzme put kroz komutaciono polje izmeu generatora tonskih signala (GTS) i odgovarajueg
prenosnika ka centrali B. Centrala B e da primi ACM poruku i potom e da generie i poalje

ACM poruku ka centrali A. Istovremeno centrala B aktivira govorni put kroz komutaciono polje.
Centrala A prima ACM poruku i aktivira govorni put kroz svoje komutaciono polje. U tom
momentu pozivajui korisnik uje ton kontrole poziva iz GTS-a centrale C, a traenom korisniku
se (periodino) prikljuuje generator poziva i on uje signal zvona na svom telefonu. Kada
traeni korisnik podigne slualicu, centrala C e to detektovati. Centrala C e sada aktivirati
govorni put izmeu traenog korisnika i odgovarajueg prenosnika ka centrali B. Takoe,
centrala C e generisati poruku ANC (ANswer signal, Charge) ka centrali B, ime signalizira da
se traeni korisnik odazvao. Centrala B e primiti tu poruku, pa e potom poslati ANC poruku ka
centrali A. Centrala A e u tom momentu poeti tarifirati poziv jer je razgovor otpoeo.
Napomenimo da ACM poruka spada u grupu poruka o uspenoj uspostavi, dok ANC poruka
spada u grupu poruka nadgledanja poziva.
Poto je u telefonskoj mrei regularan sluaj da vezu raskida pozivajui korisnik, ta
varijanta je prikazana u primeru sa slike 6.5.7.1.1. Centrala A e, kada detektuje da je pozivajui
korisnik spustio slualicu, prekinuti tarifiranje i generisati poruku CLF (CLear Forward signal)
ka centrali B. Centrala B e odmah po prijemu ove CLF poruke, generisati CLF poruku ka
centrali C. Centrala C e tada osloboditi sve svoje resurse vezane za tu govornu vezu i poslati
poruku RLG (ReLease-Guard signal). Centrala B e po prijemu RLG poruke da generie RLG
poruku ka centrali A i istovremeno e osloboditi sve svoje resurse zauzete za dotinu govornu
vezu. Centrala A e po prijemu RLG poruke da oslobodi sve svoje zauzete resurse za dotinu
govornu vezu. Napomenimo da CLF poruka spada u grupu poruka nadgledanja poziva, dok RLG
poruka spada u grupu poruka nadgledanja govornog kanala. To je i logino jer CLF poruka
signalizira kraj poziva, dok RLG poruka signalizira da se zauzeti govorni kanal izmeu centrala
moe osloboditi.
A
Pridruen mod rada

Signalizacioni kanal
Govorni kanal
Pridruen mod rada

izmeu B i C
Kvazipridruen mod rada

izmeu A i B
Slika 6.5.7.1.2. Pridruen i kvazipridruen mod rada
U datom primeru, uspostava veze ide po principu link-po-link jer je neophodno na svakoj
deonici zauzeti govorni kanal, tako da u datom primeru sve tri centrale (A, B i C) imaju funkciju
signalizacione take. Signalizacione veze preko kojih idu signalizacione poruke izmeu
prikazanih centrala mogu ii po pridruenom modu, ali i po kvazipridruenom modu, kao to je
prikazano na slici 6.5.7.1.2. Centrale sa funkcijom STP take u kvazipridruenom modu samo
prosleuju signalizacione poruke bez njihove obrade (u primeru sa slike 6.5.7.1.2 to su centrale
D i E).
6.5.7.2. ISUP
ISUP se koristi za opsluivanje ISDN korisnika. Poto ISDN korisnici imaju uslugu
telefonskih poziva, ISUP deo se moe koristiti i za opsluivanje telefonskih poziva. Pri tome,
ISUP moe da opslui i digitalne ISDN i analogne telefonske korisnike. Pored telefonskih
poziva, ISUP omoguava i podrku za mnoge druge servise, poput podrke za faks, automatskog
ponovnog poziva opisanog u potpoglavlju 6.3, prebacivanje sa usluge telefonskog poziva na faks
uslugu i obrnuto bez prekidanja veze i dr. Upravo zbog mogunosti podrke za velik broj
dodatnih servisa, u praksi je uobiajeno da se ISUP koristi i za opsluivanje analognih
telefonskih korisnika umesto TUP korisnikog dela.
SI vrednost u SIO polju je 1010 za ISUP. U okviru SIF polja, na poetku se nalazi labela
usmeravanja koju smo ve opisali, a potom sledi osmobitno polje tip poruke koje definie koja
poruka je u pitanju. Ova polja (labela, tip poruke), u sutini, predstavljaju zaglavlje korisnog dela
signalizacione poruke. Tipovi poruka (i konkretne bitske vrednosti tog polja) su opisani u ITU-T
preporukama Q.762 i Q.763.
ISUP moe da ostvari komunikaciju sa ISUP delom druge signalizacione take po
principu link-po-link ili s kraja na kraj. Link-po-link princip podrazumeva da se poruke
razmenjuju od signalizacione take do signalizacione take dok se ne doe do zavrne centrale
(signalizacione take), pri emu se pod linkom podrazumeva link kojim ide govorni kanal. Ovaj
princip se koristi u sluaju kada je potrebno uspostaviti vezu kroz telefonsku (preciznije ISDN)
mreu, na primer, tokom uspostave telefonskog poziva. Link-po-link princip je neophodan da bi
se mogla ispravno konfigurisati komutaciona polja u centralama, ali i da bi se zauzeli govorni
kanali (koji se mogu iskoristiti i za prenos drugih tipova signala) izmeu centrala. Princip
uspostave i raskida telefonskog poziva je identian onome za TUP deo prikazan na slici
6.5.7.1.1. Razlika je jedino u tome to se poruka CLF u ISUP sluaju naziva REL (RELease
message), a poruka RLG se u ISUP sluaju naziva RLC (ReLease Complete message).
Tumaenja ovih dveju poruka (REL i RLC) sa stanovita uloge u raskidu telefonske veze su
identina porukama CLF i RLG iz raskida telefonske veze u TUP sluaju. S kraja na kraj princip
podrazumeva direktnu razmenu signalizacije izmeu krajnjih taaka u komunikaciji i koristi se
za dodatne servise koji unapreuju kvalitet komunikacije. Na primer, ve opisana usluga
automatskog ponovnog poziva. U ovom sluaju se razmenjuju samo informacije neophodne za
ostvarivanje usluge, ali bez zauzimanja resursa u samoj mrei, sem eventualno u samim krajnjim
centralama koje i meusobno razmenjuju signalizaciju s kraja na kraj. Otuda nije potrebno da
ostale centrale u mrei obrauju signalizacione poruke, ve samo da ih prosleuju. ISUP koristi
uslugu SCCP dela da bi ostvario komunikaciju s kraja na kraj, kao to emo videti u sledeoj
sekciji.
6.5.7.3. SCCP
SCCP deo predstavlja podrku za ostale korisnike delove, poput TCAP ili ISUP, kojom
je omogueno ostvarivanje signalizacione komunikacije s kraja na kraj. SCCP omoguava i
kreiranje virtuelnih signalizacionih kola kroz mreu za razmenu signalizacije. SI vrednost u SIO
polju je 1100 za SCCP. Zaglavlje, kao i kod ISUP dela, sadri na poetku labelu usmeravanja i
osmobitni tip poruke, pri emu labela usmeravanja sadri samo DPC, OPC i SLS polje tj. labela
usmeravanja je standardna labela usmeravanja prikazana na slici 6.5.6.1.2. Tipovi poruka (i
konkretne bitske vrednosti tog polja) su opisani u ITU-T preporukama Q.712 i Q.713. Korisniki
delovi koji koriste SCCP se nazivaju podsistemi. Neki korisniki delovi se ni ne vide iz MTP
dela jer idu kompletno preko SCCP dela, poput TCAP dela kao to se i vidi sa slike 6.5.7.1.
Moe se rei da SCCP predstavlja svojevrsno proirenje MTP dela, jer proiruje transportne
mogunosti MTP dela poput omoguavanja ostvarivanja signalizacije s kraja na kraj. U sutini,
svaki korisniki deo ponaosob bi mogao implementirati podrku za signalizaciju s kraja na kraj,
kreiranje virtuelnih signalizacionih kola i sl., ali to ne bi bilo praktino jer bi se iste
funkcionalnosti morale realizovati ponaosob u svakom od korisnikih delova to bi te korisnike

delove uinilo i sloenijim i neekonominim reenjima. SCCP omoguava pruanje iste podrke
svim svojim podsistemima (koji su ustvari takoe korisniki delovi) tako da se korisniki delovi
koncentriu samo na svoje aplikacione funkcije, a transportne funkcije preputaju SCCP delu ako
ga koriste ili samo MTP delu ako ne koriste SCCP.
SCCP deo omoguava dva tipa prenosa svojim podsistemima:
Konekcioni (CO - Connection-Oriented) prenos koji podrazumeva uspostavljanje,

korienje i raskidanje virtuelnog signalizacionog kola (izmeu dva SCCP dela,
odnosno njihovih podsistema),
Nekonekcioni (CL - ConnectionLess) prenos koji podrazumeva slanje

individualnih
signalizacionih
poruka
bez
uspostavljanja
virtuelnog
signalizacionog kola.
Takoe, SCCP deo omoguava etiri klase (Protocol Class) usluga svojim podsistemima:
Klasa 0 (Protocol Class 0) - Poruke primljene od podsistema se alju svaka za

sebe tj. nezavisno jedna od druge. Ova klasa podrazumeva nekonekcioni tip
prenosa.
Klasa 1 (Protocol Class 1) - Poruke primljene od podsistema se alju u redosledu

koji definie dotini podsistem, ali bez uspostavljanja virtuelnog signalizacionog
kola. Ova klasa podrazumeva nekonekcioni tip prenosa.
Klasa 2 (Protocol Class 2) - Uspostavlja se virtuelno signalizaciono kolo koje se

potom koristi za prenos poruka podsistema. Ova klasa podrazumeva konekcioni
tip prenosa.
Klasa 3 (Protocol Class 3) - Ova klasa predstavlja proirenje klase 2 podrkom za

pouzdan prenos koji podrazumeva spreavanje gubitka poruka i dostavljanje
poruka podsistemu na prijemnoj strani u originalnom redosledu kao na predaji.
Takoe, klasa 3 omoguava i podrku za kontrolu toka poruka na predajnoj strani.
Kao to vidimo ova klasa je po svojim funkcijama veoma slina TCP protokolu iz
Internet mree. Ova klasa podrazumeva konekcioni tip prenosa.
Kao to je ve reeno, konekcioni prenos podrazumeva da se prvo uspostavi virtuelno

signalizaciono kolo kroz signalizacionu mreu. Potom se vri razmena signalizacionih poruka
kroz uspostavljeno virtuelno signalizaciono kolo i na kraju se vri raskidanje virtuelnog
signalizacionog kola. Da bi se virtuelno signalizaciono kolo moglo uspostaviti, neophodno je da
centrale (signalizacione take) razmene svoje adrese, tj. SPC kodove. Takoe, poto se virtuelno
signalizaciono kolo uspostavlja da bi dva ista podsistema mogla meusobno da komuniciraju (na
primer, ISUP deo u obe centrale), neophodno je dodeliti lokalne reference LR (Local Reference)
na obe strane dotinim podsistemima i koristiti ih u komunikaciji preko uspostavljenog
virtuelnog signalizacionog kola (ove lokalne reference se zajedno sa adresama razmenjuju
izmeu centrala u procesu uspostave virtuelnog kola). Lokalne reference imaju slinu ulogu kao
portovi u TCP protokolu. Na taj nain, SCCP e na osnovu labele usmeravanja (koja sadri
adrese izvorine i odredine signalizacione take) i LR reference znati kom podsistemu da
dostavi poruku tj. znae kom virtuelnom signalizacionom kolu pripada poruka. Postoje dve
metode uspostave virtuelnog signalizacionog kola - normalna i ugraena metoda.
SP
STP
CENTRALA
A
CENTRALA
B
CONNECT zahtev
CONNECT potvrda
SP
CENTRALA
C
CR
CR
CC
CC
CONNECT indikacija
CONNECT odgovor
Slika 6.5.7.3.1. Normalna metoda
Normalna metoda podrazumeva da centrala koja eli da uspostavi virtuelno

signalizaciono kolo zna SPC kod centrale sa kojom eli da ostvari komunikaciju (kolo). Primer
normalne metode je dat na slici 6.5.7.3.1. Kada podsistem poalje CONNECT zahtev SCCP delu
centrale A, ovaj e da dodeli LRa referencu (lokalna referenca na strani centrale A) virtuelnom
kolu koje poinje da se uspostavlja i generisae CR (Connection-Request message) zahtev ka
centrali C. LRa referenca e biti navedena u CR zahtevu. CR zahtev e proi kroz centralu B
koja igra ulogu STP take i doi do centrale C. Napomenimo da poto je u DPC polje stavljen
kod centrale C, sve posredne centrale e imati ulogu STP take. Po prijemu CR poruke, SCCP
deo centrale C obavetava CONNECT indikacijom svoj odgovarajui podsistem da postoji
zahtev za kreiranjem virtuelnog signalizacionog kola, odnosno za ostvarivanjem komunikacije.
Ako eli da prihvati komunikaciju, podsistem alje CONNECT odgovor. SCCP deo centrale C u
tom momentu dodeljuje LRc referencu (lokalna referenca na strani centrale C) za dotino
virutelno kolo i alje CC (Connection-Confirm message) odgovor ka centrali A (i ovde sve
posredne centrale imaju ulogu STP taaka). SCCP deo u centrali A pribeleava LRc kao lokalnu
referencu korienu na suprotnoj strani ime se kompletira virtuelno kolo i na strani centrale A i
obavetava svoj podsistem o uspenoj uspostavi virutelnog signalizacionog kola preko
CONNECT potvrde. Normalna metoda zahteva da izvorina signalizaciona taka zna adresu
(SPC kod) odredine signalizacione take, to je nezgodno, naroito u velikim mreama.
Tipino, ako se koristi ova metoda, onda se koristi i usluga vora prevodioca (translatora).
Izvorina centrala je konfigurisana tako da zna adresu (SPC kod) vora prevodioca. Otuda se
virtuelno signalizaciono kolo formira tako to se na izvoritu kao odredite navodi adresa vora
prevodioca. vor prevodioca dalje preusmerava uspostavu virtuelnog signalizacionog kola ka
pravom odreditu. Izvorina centrala dostavlja, prilikom slanja CR poruke, voru prevodiocu i
brojeve (adrese) pozivajueg i traenog korisnika poto su oni takoe neophodni za izvravanje
procesa prevoenja. U sutini moe se rei da vor prevodioca ima ulogu proksija iz Internet
mree. Prednost normalne metode je to se koristi princip s kraja na kraj i ne optereuje ostale
signalizacione take u mrei procesiranjem CR i CC poruka. Naravno, virtuelno kolo ne mora da
se uspeno uspostavi. Na primer, u centrali C podsistem moe da odbije zahtev za uspostavom
komunikacije tako to e generisati DISCONNECT zahtev ili sam SCCP centrale C moe da
odbije CR zahtev jer nema dovoljno resursa da ga opslui. U oba sluaja e se generisati CREF
(Connection Refused) poruka na osnovu koje e se znati u centrali A da virtuelno kolo nije
uspostavljeno. Takoe, i sam SCCP deo centrale A moe da na samom poetku odbije
CONNECT zahtev podsistema ako je trenutno preoptereen (u tom sluaju se nee slati CR
poruka). CONNECT i DISCONNECT poruke su interne poruke u centrali izmeu podsistema i
SCCP dela i njihov format i nain razmene zavisi od proizvoaa (u Q.714 standardu se one
referiu kao primitive koje se koriste za komunikaciju izmeu slojeva, gde je nii sloj SCCP, a
vii sloj je podsistem koji koristi usluge SCCP dela).
SP
SP/STP
CENTRALA
A
ISUP zahtev
SCCP odgovor
CONNECT potvrda
SP
CENTRALA
B
IAM (CR)
CC
CENTRALA
C
IAM (CR)
CC
ISUP CR
CONNECT indikacija
CONNECT odgovor
Slika 6.5.7.3.2. Ugraena metoda
U sluaju ugraene metode se CR poruka ugrauje u signalizacionu poruku ISUP dela (u

principu i drugi podsistemi bi mogli koristiti ovaj princip, ali se ipak koristi samo u sluaju ISUP
dela). Ugraena metoda koristi link-po-link princip za slanje CR poruka jer se usput zauzimaju i
govorni kanali na putanji izmeu izvorita i odredita u komunikaciji za koju se zauzimaju
govorni kanali i za koje se usput kreira i virtuelno signalizaciono kolo. Prednost je to izvorina
signalizaciona taka ne mora da zna adresu (SPC kod) odredine signalizacione take.
Napomenimo da ISUP deo (podsistem) moe preko SCCP-a da uspostavi virtuelno
signalizaciono kolo koristei i normalnu metodu. Primer upotrebe ugraene metode je dat na slici
6.5.7.3.2. ISUP podsistem alje zahtev SCCP delu u centrali A da eli da uspostavi virtuelno
signalizaciono kolo koristei ugraenu metodu. SCCP alje pozitivan odgovor (negativan e
poslati ako trenutno nema dovoljno resursa na raspolaganju) u kome se nalazi CR zahtev koji
sadri SPC kod centrale A, kao i LRa referencu koju dodeljuje dotinoj konekciji. Ovaj CR
zahtev se ugrauje u opcioni deo IAM poruke koju alje ISUP deo centrale A. Centrala B prima
IAM poruku kojom se izmeu ostalog zauzima i govorni kanal izmeu centrala A i B, i potom
generie IAM poruku ka centrali C. Ova IAM poruka takoe sadri CR zahtev u svom opcionom
delu. Centrala C po prijemu obrauje IAM poruku, ali takoe prosleuje ugraenu CR poruku
svom SCCP delu. Ovaj procesira CR poruku i alje CONNECT indikaciju ka ISUP podsistemu,
koji u sluaju prihvatanja zahteva za uspostavom virtuelnog kola alje CONNECT odgovor.
SCCP deo dodeljuje LRc referencu dotinom virtuelnom kolu i generie CC poruku ka centrali
A, tj. njenom SCCP delu. Ova CC poruka sada samo prolazi kroz sve posredne centrale koje
sada imaju STP ulogu. Po prijemu ove poruke u centrali A, SCCP deo obavetava ISUP deo da
je virtuelno kolo uspeno formirano. Da je iz nekog razloga centrala C odbila formiranje
virtuelnog kola (odbijanje zbog nedostatka resursa u njenom SCCP delu ili odbijanje prihvatanja
zahteva za uspostavom virtuelnog signalizacionog kola od njenog ISUP podsistema), njen SCCP
deo bi generisao CREF poruku ka centrali A. U primeru sa slike 6.5.7.3.2 nisu prikazane poruke
odgovora na IAM poruku jer one ne uestvuju u uspostavi virtuelnog signalizacionog kanala.
Raskidanje virtuelnog signalizacionog kola se izvrava slanjem RLSD (ReLeaSeD
message) poruke (raskidanje moe da izvri bilo koja strana) kroz virtuelno signalizacono kolo.
Suprotna strana kao odgovor alje potvrdu RLC (ReLease Complete message) ijim se prijemom
na strani koja je inicirala raskid zavrava proces raskidanja virtuelnog signalizacionog kola.
STP
SP
CENTRALA
A
FAR
FAA
SP
CENTRALA
C
CENTRALA
B
DT1
DT1
FAR
DT1
DT1
FAA
Slika 6.5.7.3.3. Primer upotrebe virtuelnog signalizacionog kola
Primer upotrebe virtuelnog signalizacionog kola je prikazan na slici 6.5.7.3.3. U datom

primeru se podrazumeva da je virtuelno signalizaciono kolo ve uspostavljeno. ISDN korisnici
su ostvarili telefonski razgovor koji je u toku. U jednom momentu, korisnik sa centrale A,
aktivira prelaz na faks uslugu da bi poslao faks korisniku sa centrale C sa kojim je telefonski
priao, ali ne prekidajui vezu. Centrala A, kada detektuje zahtev za prelaz na faks uslugu,
obavetava ISUP deo koji generie signalizacionu poruku FAR (FAcility Request message) koju
prosleuje SCCP delu da je prenese s kraja na kraj, tj. kroz virtuelno signalizaciono kolo te veze.
SCCP deo formira svoju poruku DT1 (Data Form 1) i ubacuje u odgovarajue polje DT1 poruke
FAR poruku koju je dobio od ISUP dela. DT1 poruka se koristi za ostvarivanje transparentnog
prenosa poruka izmeu podsistema kroz virtuelno signalizaciono kolo ako je u pitanju klasa 2
usluge, to je pretpostavljeno u ovom primeru. DT2 (Data Form 2) je ekvivalent poruke DT1
koji se koristi za klasu 3 usluga. U centrali C se u SCCP delu iz DT1 poruke izdvaja originalna
FAR poruka koja se prosleuje ISUP delu. Pretpostavljamo u primeru da korisnik sa centrale C
ima mogunost prijema faksa. ISUP deo obavetava centralu da se prebaci na prijem faksa za
dotinog korisnika centrale C. Takoe, ISUP centrale C generie poruku FAA (Facility Accepted
message) kojom potvruje da je izvreno prebacivanje sa telefonske usluge na faks uslugu. FAA
poruka se prosleuje ka SCCP delu za slanje preko virtuelnog signalizacionog kola. SCCP deo
centrale C, ubacuje u DT1 poruku primljenu FAA poruku i alje je ka SCCP delu centrale A
preko virtuelnog signalizacionog kola dotine veze. SCCP deo u centrali A prima DT1 poruku,
izvlai FAA poruku iz nje i prosleuje je ka ISUP delu centrale A koja sada zna da njen korisnik
moe poeti sa slanjem faksa. Na identian nain bi se vrilo vraanje na telefonsku uslugu,
samo bi sadraji FAR i FAA poruka bili neto drugaiji jer bi tada ukazivali da se prelazi na
telefonsku uslugu.
Primer nekonekcione usluge SCCP dela je prikazan na slici 6.5.7.3.4. Telefonski korisnik
bira neki besplatan telefonski broj. Ovaj poziv telefonska mrea rutira do tzv. SSP centrale
(Service Switching Point) koja ima ulogu da prepoznaje zahtevanu uslugu i izvri komutiranje
usluge ka odgovarajuem odreditu (u ovom primeru se komutira poziv ka odgovarajuem
telefonu (ili automatu ili kunoj centrali) koji odgovara besplatnom broju). Nain rutiranja
poziva do SSP centrale nije bitan, moe biti i po signalizaciji po pridruenom kanalu, ali i po
signalizaciji po zajednikom kanalu. SSP centrala prepoznaje koja usluga je u pitanju i obraa se
informacionom centru koji ima informaciju o stvarnom telefonskom broju koji odgovara
biranom besplatnom telefonskom broju. Informacioni centar u ovakvom sluaju se tipino naziva
SCP (Service Control Point) i sadri bazu podataka koja izmeu ostalog sadri i pravi telefonski
broj koji se moe koristiti za rutiranje ka odreditu biranog besplatnog broja. SSP komunicira sa
SCP centralom koristei signalizaciju No.7 i to koristei TCAP i SCCP delove. TCAP deo se
aktivira u SSP centrali da poalje upit ka SCP centru. TCAP koristi SCCP deo za slanje poruke.
Poto se alje samo jedna poruka koristi se nekonekciona usluga SCCP dela (slino kao kod
UDP protokola). SCCP deo u SCP centru prima poruku i prosleuje primljeni upit ka TCAP delu
SCP centra. Po nalaenju odgovora, TCAP deo formira odgovor koji prosleuje SCCP delu u
SCP centru. Odgovor stie do SSP centrale gde SCCP deo prosleuje odgovor TCAP delu. Sada
je dobijena informacija za nastavak rutiranja poziva. Poziv se nastavlja rutirati od SSP centrale
ka odreditu, pri emu se koristi ili signalizacija po pridruenom kanalu ili signalizacija po
zajednikom kanalu.
SCP
Upit
Upotreba No.7 signalizacije na bazi

nekonekcione usluge SCCP dela
TCAP podsistemu
Odgovor
SSP
Uspostava po CAS ili CCS principu

na osnovu biranog besplatnog broja
C
Uspostava po CAS ili CCS principu
na osnovu prave adrese besplatnog broja
Slika 6.5.7.3.4. Primer upotrebe nekonekcione usluge SCCP dela
6.5.8. Proraun kapaciteta signalizacionog kanala

Ve je napomenuto da zajedniki signalizacioni kanal moe da opslui i do 4000
govornih kanala (u praksi je ta vrednost, ipak, najee do 2000 govornih kanala). U okviru ove
sekcije emo pokazati kako se vri proraun kapaciteta opsluivanja zajednikog signalizacionog
kanala. Parametri neophodni za odreivanje kapaciteta signalizacionog kanala su:
v - Kapacitet signalizacionog kanala. U E1-PCM sistemima on iznosi 64kb/s.
P S - Verovatnoa zauzetosti signalizacionog kanala. Pod ovom verovatnoom se

podrazumeva koliki je udeo vremena kada signalizacioni kanal prenosi korisne
informacije, tj. MSU jedinice. Tipino se ovaj parametar postavlja na nie
vrednosti (na primer, 0.2) jer je cilj da signalizacioni kanal ne bude preoptereen
da bi se izbegla zaguenja na njemu i samim tim preveliko kanjenje pri prenosu
signalizacije, ali isto tako da bi se smanjio negativan uticaj ispada signalizacionog
kanala.
P G - Verovatnoa zauzetosti govornog kanala. Pod ovom verovatnoom se

podrazumeva koliki je udeo vremena kada govorni kanal prenosi korisniki
govorni signal, tj. razgovor.
N S - Prosean broj bita signalizacije (MSU jedinica) koji se razmeni za

opsluivanje jedne veze preko zajednikog signalizacionog kanala u jednom
smeru.
T G - Proseno trajanje jedne veze tj. razgovora.
Proraun kapaciteta opsluivanja zajednikog signalizacionog kanala se izvrava na

sledei nain. Kao i u ostalim proraunima vezanim za telefonsku mreu i ovde se posmatra as
najveeg optereenja (T=1h). Prvo emo proraunati ukupan broj bita signalizacije koji se moe
poslati preko zajednikog signalizacionog kanala za vreme asa najveeg optereenja:
N Suk = PS v T
(6.5.8.1)
Potom proraunajmo koliko veza u proseku se moe ostvariti preko jednog govornog
kanala u toku asa najveeg optereenja:
N G = PG T / TG
(6.5.8.2)
Broj bita signalizacije u jednom smeru koji se u proseku razmeni za jedan govorni kanal
tokom asa najveeg optereenja je:
N SG = N G N S
(6.5.8.3)
Na osnovu (6.5.8.1)-(6.5.8.3) moemo proraunati traeni kapacitet opsluivanja

zajednikog signalizacionog kanala:
N ops = N Suk / N SG =
PS v TG
N S PG
(6.5.8.4)
Za konkretan primer uzmimo sledee vrednosti parametara: P S = 0.2, P G = 0.9, N S =

720b, T G = 90s. Tada je kapacitet opsluivanja zajednikog signalizacionog kanala N ops = 1777
govornih kanala (napomena, u sluaju da dobijeni rezultat nije ceo broj, uzima se prvi nii ceo
broj kao rezultat). Kao to smo i oekivali, zajedniki signalizacioni kanal omoguava
opsluivanje velikog broja govornih kanala.
Sistem signalizacije broj 7 (engl. Signaling System #7, SS7) je skup

protokola signalizacije za telefoniju koji se koriste za postavljanje skoro
sve svetske telefonskih pozive javne telekomunikacione mree. Osnovni
cilj je postavljanje i iskljuivanje telefonskih poziva. Ostale upotrebe
ukljuuju prevod broja, preplaeni mehanizmi naplate, usluga kratke
poruke (SMS), te niz drugih trinih usluga.
Naziv je obino skraen na SS7. U severnoj Americi se esto odnosi
skraenicom CCSS7, za naziv Sistem signalizacije po zajednikom
kanalu broj 7[3] (engl. Common Channel Signaling System 7). U nekim
evropskim zemljama, naroito Velika Britanija, se ponekad zove C7
(engl. CCITT number 7), a poznat je i kao broj 7 i CCIS7. (ITU-T je
ranije poznat kao engl. CCITT).
Internet radna grupa za inenjering (IETF) je takoe definisala nivo 2, 3,
i 4 protokola koji su kompatibilni sa SS7 nivoom signalizacionog voda
MTP2 (M2UA i M2PA) MTP3 (M3UA) i SCCP (SUA), ali
upotrebljavaju protokol kontrole prenosa toka (SCTP) transportni

mehanizam. Ova grupa protokola se zove SIGTRAN.

Signalizacija007

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Signalizacija007

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sistem signalizacije No.

Signalizaciona taka (SP - Signalling Point)

Signalizaciona tranzitna taka (STP - Signalling Transfer Point)

Signalizaciona taka predstavlja izvorite ili konano odredite signalizacione poruke,

podrazumevati da se termin signalizacioni link odnosi na digitalni signalizacioni link poto je on

SPC kod centrale A

Slika 6.5.1.1. Signalizacioni link i skup signalizacionih linkova

Kao to je ve reeno u potpoglavlju 6.3, najvea mana signalizacije po zajednikom

PRIDRUEN MOD RADA

KVAZIPRIDRUEN MOD RADA

Slika 6.5.1.2. Pridruen i kvazipridruen mod rada

Slika 6.5.1.3. Nacionalni i meunarodni nivoi signalizacione mree

Signalizaciona mrea se deli na nacionalni i meunarodni deo. U okviru nacionalnog dela

Signalizacioni link podataka (Signalling Data Link) - sloj 1

Signalizacioni link (Signalling Link) - sloj 2

Signalizaciona mrea (Signalling Network) - sloj 3

Korisniki deo (User Part) - sloj 4

Signalizacioni link podataka

MTP Message Transfer Part

Slika 6.5.2.1. Arhitektura signalizacije No.7

Signalizacioni link podataka odgovara fizikom sloju i odgovoran je za fiziki prenos

Slika 6.5.2.2. Blokovska struktura MTP dela

Korisniki delovi implementiraju odgovarajui skup funkcionalnosti neophodan za

MSU (Message Signalling Unit) jedinice

LSSU (Link State Signalling Unit) jedinice

FISU (Fill-In Signalling Unit) jedinice

MSU jedinice se koriste za prenos korisnikih signalizacionih poruka koje generiu

Slika 6.5.3.1. Struktura signalizacionih jedinica

F (Flag) - Mea za razgraniavanje susednih signalizacionih jedinica. Struktura

BSN (Backward Sequence Number) - Predstavlja redni broj poslednje

FSN (Forward Sequence Number) - Predstavlja redni broj signalizacione jedinice

LI (Length Indicator) - Definie duinu korisnog dela signalizacione jedinice u

SIO (Service Information Octet) - Sastoji se iz dva etvorobitna dela - indikator

SIF (Signalling Information Field) - Predstavlja samu signalizacionu poruku.

CK (Check Bits) - Predstavlja 16-bitnu CRC proveru koja se koristi za proveru

jedinica, poravnanja signalizacionih jedinica i kontrole toka. Na slici 6.5.5.1 je prikazana

Nadgledanje nivoa greaka

Detekcija mea i provera

Dodavanje mea i CK polja

Oekuje se 0 koja i stie =>

Poto se oekuje 127 svi se odbacuju

Slika 6.5.5.3.1. Primer greke usled prevelikog prozora

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

Slika 6.5.5.3.2. Primer pozitivnih potvrda kod prenosa bez greaka

Na prijemu se uspeno primljene MSU jedinice prosleuju dalje ka sloju 3. Pozitivna

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BIB invertovan negativna

Retransmisija FIB ima invertovanu vrednost, BSN

FIB se invertuje samo kod prve retransmitovane

BSN 3 potvruje retransmitovani MSU 3 sa suprotne

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

Retransmisija FIB ima invertovanu vrednost

FIB se invertuje samo kod prve retransmitovane

Slika 6.5.5.3.3. Primeri pozitivnih i negativnih potvrda kod prenosa sa grekama

Primeri pozitivnih i negativnih potvrda su dati na slikama 6.5.5.3.2 i 6.5.5.3.3. Slika