PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

Ako planirate putovanje ivota, elite odmor koji je razliit, kao npr. skijanje na
velikim visinama ili uestvovanje na planinarskoj ekspediciji ova knjiga vam je
neophodna. Napisana je da biste razumeli kako se vae telo menja da bi se
adaptiralo na veliku visinu i razreen vazduh. Puna je informacija, saveta i
pria koje mogu da vam pomognu da uivate na putovanju i ostanete zdravi.
Najvanije, ona govori o bolestima koje se javljaju na visini i koje mogu da
dovedu i do smrti kod onih koji nisu svesni rizika.
Zahvaljujemo se Ministarstvu omladine i sporta Srbije to je omoguilo izdavanje ove knjige.

PUTOVANJE NA
VELIKE VISINE

44 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE i

SRPSKO IZDANJE 2008.

RE UREDNIKA

PREVOD - Nenad DIKI

Milica SINOBAD
UREDNIK - Nenad DIKI
LEKTURA - Aleksandra RAI
KOREKTURA - Nikola HELETA
PREPRESS - Zorica TORNJANSKI
TAMPA - TAMPARIJA HELETA
TIRA - 1000

CIP -
,
796.5:613.11(035)
PUTOVANJE na velike visine / [urednici
Denzil Broadhurst, Chris Smith] ; prevod
Nenad Diki, Milica Sinobad. Beograd : N. Diki, 2008 (Beograd : Heleta).
- 44 str. : ilustr. ; 15 cm
Kor. nasl. - Izv. stv. nasl. : Travel at High
Altitude. - Tira 1.000.
ISBN 978-86-906485-5-9
) -

COBISS.SR-ID 148253196

Izdanje koje imate u

rukama po obimu nije
knjiga, ali po koliini vanih informacija daleko
prevazilazi mnoge knjige. Nastala je radom
strunjaka kluba Medex
koji je osnovan da bi
prouio mehanizme bolesti na velikim visinama.
elimo da se zahvalimo pre svega Denzelu
Brodherstu i Krisu Smitu, kao i ostalim ekspertima Medexa koji su nam dali
pravo prevoda, predesedniku medicinske komisije UIAA, dr Budi Basnjatu
iz Nepala koji je sve to ubrzao, buduoj doktorki Milici Sinobad koja je usred
pripremanja ispita prevela deo knjige, kao i Ministarki omladine i sporta
Republike Srbije, gospoi Sneani Samardi Markovi, koja je sve ovo
podrala.
Naravno ni ove knjige, ni mnogih drugih koje sam uradio, ne bi bilo da
nije Nikole Helete, mog dragog prijatelja, koji ne samo da je veliki
profesionalac u planinarenju, nego i najvei krivac za ljubav Udruenja za
medicinu sporta i moju lino, prema putovanju na velike visine.

Dr Nenad Diki
lan Antidoping komisije UIAA

ii PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 43

LINI PODACI

O OVOJ KNJIZI
IME:
DATUM ROENJA:
U SLUAJU
NESREE
OBAVESTITI
(kontakt
najblie osobe):
LEKOVI:

Ovu knjigu su napisali ljudi koji vole

da provode vreme na planinama, koji
imaju posebno interesovanje za medicinu i za ono to moe da se dogodi
ljudima na velikim nadmorskim visinama. Njen sadraj treba posmatrati
kao vodi, baziran na aktuelnim znanjima.
Istraivanje bolesti koje se javljaju
na velikim nadmorskim visinama, nije

jednostavno izvesti i shvatiti i daleko

smo jo uvek od konanih zakljuaka.
Svakome ko putuje u visoke predele preporuujemo da potrai medicinski savet od kvalifikovanog lekara pre
polaska na putovanje i takoe, u toku
putovanja, tamo gde je to mogue,
ako doe do pojave nekog oboljenja.

Prvi put objavljena: 2007.

Prevod na srpski jezik: 2008.
Autori ove publikacije su uloili napor da obezbede pouzdane i najnovije informacije. Ipak, autori
nisu u mogunosti da prihvate odgovornost za bilo koji nesreni sluaj, povredu i neugodnost koja bi
mogla da nastane kao rezultat pogrene informacije iznete u ovoj knjizi.
Sva prava su zadrana. elimo da ohrabrimo sve one koji ele da iskoriste ovu knjigu u
nekomercijalne svrhe, da to mogu uiniti, uz prethodnu saglasnost autora. Medex 2007
Ova knjiga se moe slobodno preuzeti sa internet sajta www.medex.org.uk

ALERGIJE:
ZNAAJNI
MEDICINSKI
PROBLEMI
(npr. dijabetes,
visok krvni pritisak )

INFORMACIJE
O LEENJU:

DETALJI
OSIGURANJA:

fotografija

42 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE iii

SADRAJ

DNEVNI AVB SKOR FORMULAR

dan visina

11

10

13

12

14

jutro

G M U

vee

T G M U N

AVB rezultat

3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15

S
T

16
17

Beleke

Glavobolja, Muka, Umor, Nesvestica, Spavanje, Total - ukupan rezultat 0 = odlian, 3 = lo

i
ii
iv
1
2

18
19

Re urednika
O ovoj knjizi
Uvod
Istraivanja o velikim visinama
ta je to velika
nadmorska visina?
Gde je na svetu visoko?
Evropa
Severna i Juna Amerika
Afrika
Azija
Australija i Okeanija
Antarktik
Aklimatizacija
Uticaj velike nadmorske visine
na organizam
Akutna visinska bolest (AVB)
AVB Skor tabela
Mozak
Edem mozga na
velikim visinama (engl. HACE)
Plua
Edem plua na velikim
visinama (engl. HAPE)
Srce / Krv
eludac / Creva

20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
34
35
38
39
40
41
42
43

Bubrezi / Mokrana beika

Zglobovi / Miii
Ekstremiteti
Oi
Usta / Zubi
Ui / Nos
Reproduktivni organi
Spavanje
Deca na visini
Nosai
ta raditi u urgentnoj situaciji?
Formular za prijavu incidenta
Lekovi i napici
Kiseonik
Postojei medicinski problemi
Zdrava sredina
Preporuena literatura
Korisni web sajtovi
Autori
Dnevni AVB Skor formular
Lini podaci

iv PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 41

UVOD
Mera La 1991. godine, nekoliko lekara koji su bili zainteresovani za specifina reagovanja ljudskog organizma na velikim nadmorskim visinama
i za bolesti koje se javljaju u ovim
uslovima, videlo je mladog, dobro
utreniranog penjaa kako umire.
Lekar koji je bio sa njim u ekipi, malo
je znao o rizicima za nastanak
ozbiljne visinske bolesti.
Tragedija je inspirisala lekare da proue visinsku bolest i podele ove
informacije sa ostalima. Organizacija
''Medical Expedition'' napravljena je s
tim ciljem.
Deset godina kasnije, opet visoko
na planini Mera La, lanovi ''Medical
Expedition''-a videli su stariju Japanku
kako pada u komu i umire, ostavljena
od strane svojih prijatelja. Jo jedan
ivot je bio izgubljen. I pored niza
objavljenih istraivanja i iskustava, jo
uvek treba mnogo toga da se sazna
da bi ovi ivoti bili spaseni.
Poetkom devedesetih godina, lanovi ''Medical Expedition''-a zajedno
sa saradnicima bavili su se prouavanjem medicinskih pojava koje su povezane sa odlaskom na velike nadmorske visine.
Uradili su sve to je u njihovoj moi
da poboljaju znanja lekara koji

AUTORI
savetuju, ili su odgovorni za ljude koji
putuju na velike visine.
Ova knjiga se bavi efektima koje
ova vrsta putovanja moe imati na
va organizam i ima za cilj da vam pomogne da shvatite zato se ne oseate dobro ili zato ste se razboleli u
tim uslovima. Savetuje vas kako da
izbegnete bolest i kako da postupite u
sluaju bolesti koja se javlja na velikim
visinama. Naa iskustva i stvarni sluajevi su upotrebljeni kao primeri.
Smrti na Mera La, uzrokovane aktivnostima na velikim nadmorskim visinama, mogle su biti izbegnute potovanjem jednostavnih pravila kojih
se trebalo pridravati.
'Medical Expedition'' prua informacije lekarima o bolestima povezanim
sa velikim visinama i isto tako eli da i
drugi koji nisu
lekari naue o
njima.
Ova knjiga je
na najbolji pokuaj da pomognemo svakome da ostane zdrav putujui na velike
nadmorske visine.

Jim Duff

40 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

KORISNI WEB SAJTOVI

British Mountaineering Council (BMC) www.thebmc.co.uk/medicine

Certec www.certec.eu.com
Epilepsy action website www.epilepsy.org.uk/info/sportsandleisure/index
Foreign & Commonwealth Office travel advice www.fco.gov.uk/travel
Frostbite www.christopherimray.co.uk/highaltitudemedicine/frostbite.htm
Gamow Bag www.chinookmed.com
General travel information www.fitfortravel.nhs.uk
International Porter Protection Group (IPPG) www.ippg.net/guidelines/index.html
International Society for Mountain Medicine (ISMM)
www.ismmed.org/np_altitude_tutorial.htm
Kathmandu Environmental Education Project (KEEP) www.keepnepal.org
MEDEX www.medex.org.uk
has a full list of UK doctors holding the UIAA Diploma of Mountain Medicine
Mountains for Active Diabetics (MAD) www.mountain-mad.org
Oxygen (constant flow system) www.topout.co.uk and www.poisk-ltd.ru
Oxygen (demand flow system) www.summitoxygen.com
Portable Altitude Chamber (PAC) www.treksafe.com.au
Union Internationale des Associations d'Alpinisme (UIAA) www.uiaa.ch/index.aspx

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 1

ISTRAIVANJA O VELIKIM VISINAMA

Ova knjiica je sastavljena od
strane dve povezane organizacije sa
zajednikim interesovanjem za putovanja na velike visine i medicinskim
problemima povezanim sa ovom vrstom putovanja.
Ciljevi ''Medical Expedition''-a su:
? da istrai sve aspekte povezanosti bolesti sa nadmorskom visinom
? da obui planinare i trekere,
kao i njihove lekare o prirodi
ovih bolesti i nainima da
se one izbegnu.
Osnovana 1992. godine, uiva internacionalni ugled i reputaciju za svoja istraivanja i edukaciju.
''Medical Expedition'' obuhvata u svojim istraivanjima relativno veliki uzorak planinara tokom dueg vremenskog perioda. Tipina ekspedicija sadri 75
lanova koji provode proseno 6
nedelja na velikim visinama.
Medex je klub koji organizuje
avanturistike ekspedicije irom
sveta i podrava rad ''Medical
Expedition''-a. Omoguava ve-

zu izmeu onih koje zanima avantura i

medicina. Medex je imao uspenu
ekspediciju na Everest 1994, Kangchenjunga-i 1998. i Hongu 2003. godine.
Ako elite da saznate vie o tome
ime se mi bavimo ili ako elite da
nam se pridruite, pogledajte na
web sajt.

2 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 39

TA JE TO VELIKA NADMORSKA VISINA?

Dobro pitanje! U ovoj
knjizi mi piemo o odlasku sa oko 0 metara nadmorske visine, to je jednako nivou mora, na
visine iznad 2000 metara.
Na organizam je naviknut da radi kao kod
kue. Kada idemo na visine, potebno mu je da se adaptira na
novo okruenje.
Visina poinje da ima efekta ve na
oko 1500 do 2000 metara n.v. Organizam poinje da funkcionie drugaije, poto pokuava da se prilagodi
promeni koncentracije kiseonika u
vazduhu. Brzi odlazak na visine od
2500 m n.v. i pojava visinske bolesti
su veoma esti.
Ako imaju dovoljno vremena da se
adaptiraju, veina ljudi moe da se prilagodi visini izmeu 5000 m n.v. (bazni kamp na Everestu) i 5500 m n.v.
Na visinama preko 5500 m samo neki
ljudi mogu da se prilagode, meutim,
tada slabe njihovo zdravlje i sposobnosti .
ta je to drugaije na velikoj nadmorskoj visini? Glavna razlika je u tome da to se penjete vie, pritisak
vazduha se smanjuje,odnosno vazduh postaje razreeniji, a to znai da

svakim udahom manje kisonika stie

u va organizam. Kiseonik je potreban za mnoge procese koji se odvijaju
u vaem organizmu - za pravilno funkcionisanje mozga i drugih organa, za
zarastanje rana, za stvaranje energije
za kretanje kao i za sve druge procese koji se odvijaju i bez vaeg znanja. Znai bez njega ivot nije mogu!
Iako udiemo manje kiseonika, na
organizam se adaptira, tako to diemo bre i dublje. I time obezbeujemo
da u nau krv stigne onoliko kiseonika
koliko nam je potrebno za normalno
funkcionisanje. Promenama treba vremena da bi se odigrale. Ako se penjete postepeno,
Everest
moete ostati 9,000m Zona 8,850m
zdravi. Brzim 8,000m smrti
odlaskom na
velike visine, 7,000m Krajnja
rizikujete da 6,000m granica Kilimanjaro
5,985m
se razbolite
od bolesti ko- 5,000m Vrlo velika Inca Trail
je se javljaju 4,000m nadmorska 4,198m
visina
na velikim nadmorskim vi- 3,000m Velika
nadmorska
sinama, kao
to je na pri- 2,000m visina Ben Nevis
1,344m
mer akutna vi- 1,000m
Nivo
sinska bolest
mora
0m
(AVB).

PREPORUENA LITERATURA
The High Altitude Medicine Handbook, by Drs Pollard & Murdoch
Bugs, Bites, and Bowels, by Dr Wilson-Howarth
Altitude Illness: Prevention & Treatment, by Dr Stephen Bezruchka
Pocket First Aid and Wilderness Medicine, by Drs Jim Duff and
Peter Gormley

38 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 3

ZDRAVA SREDINA
Sredina je na
velikim visinama mnogo osetljivija nego na
mailim visinama. Prirodni
procesi su neverovatno spori i svaka teta
moe da ima
dugotrajne efekte. Kod kue
nas voda, gorivo, zalihe hrane i odlaganje otpada retko brine.
Meutim, na velikoj visini moramo da
budemo odgovorniji. Ono to budemo
radili moe da utie na ljude koji ive
tamo, odnosno na druge koji dolaze
posle nas. Budite svesni da neki domaini nude ono to imaju do krajnjih
granica da bi obezbedili "moderne"
uslove i uinili goste "srenim".
Voda je svetinja:
l Ne inite nita to e dovesti do
zagaenja vode.
l Ne koristite vrelo/hladno tuiranje bokal vode je dovoljan
l Koristite poljski WC, a ne toalet
sa tekuom vodom.
Hranu je teko obezbediti:
l Kupite hranu tamo gde je ima u
izobilju.

GDE JE NA SVETU VISOKO?

l Budite oprezni jer kupovinom

hrane u udaljenim krajevima,

ljudi vam moda prodaju
poslednje zalihe.
Drvo je dragoceno:
l Obezbedite gorivo koje vam je
potrebno.
l Ne dozvolite osoblju da skuplja i
sagoreva drvo.
l Podrite poumljavanje.
ubre je veliki problem:
l Ne kupujte flairanu vodu,
prazne boce nemate gde da
bacite.
l Nosite sve sa sobom. Bacite
ubre kod kue, poto se
raspakujete.
l Baterije bacite kad stignete kui.
l Budite svesni ta se deava sa
ubretom koje je napravila vaa
grupa i spreite loe ponaanje.
l Napravite duboku rupu.
Zakopajte ubre jer su potrebne
godine da se razloi.
l Isplanirajte sanitarnu jamu.
Flora i fauna su adaptirani na
fragilni ivot na velikim visinama:
l Ne upajte biljke.
l Izbegnite oteenje plodnog
sloja zemlje.
l Zatite kompletan divlji ivot.

Ima mnogo mesta na svetu gde

moete ii na velike visine.
To moete iskusiti odlaskom na
treking ili penjaki odmor. Moe
doi kao iznenaenje tokom skijanja, vonje kolima ili biciklom preko planinskih prevoja ili tokom letenja u gradove koji se nalaze na velikim nadmorskim visinama.
Svaka oblast na visini moe da
izazove probleme karakteristine
za tu oblast. Pre putovanja treba se
raspitati o tome gde se putuje.

4 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 37

EVROPA
Ako pitate nekoga da vam nabroji
imena najviih planina na svetu, oni
e najverovatnije rei Himalaji i Andi.
Veina ljudi ni ne zna da su planine u
Evropi dovoljno visoke da izazovu
visinsku bolest. U stvari, esto veina
turistikih agencija i penjaa poetnika koji idu u Alpe jako malo znaju o
ovim bolestima. Glavobolje na ovim
visinama su mogue i u toku turistikih putovanja, a neki ljudi mogu patiti
i od drugih simptoma bolesti koji se
pojavljuju u ovim uslovima.
Na Alpima, je veoma lako doi do
velikih visina uz pomo gondola,
planinske eleznice ili ski liftova.
Mnogi putevi preko planinskih prevoja se nalaze na visinama i preko
2000 metara.

PLUA

Penjaki izleti u Alpima ili u nekim

delovima Istone Evrope mogu vas
dovesti u situaciju povezanu sa
rizikom od nastanka visinske bolesti
posebno kada spavate u planinarskim domovima.

Pre nego to krenete na put:

l Shvatite da i mali nedostatak vazduha kod kue moe da ima znaajan efekat na visini.
l Saznajte sve o potrebnim vakcinama. Razmotrite primanje vakcine protiv gripa.
l Edukujte grupu o znacima, simptomima i nainu leenja plunih bolesti.
l Trenirajte tako to ete poeti na manjim nadmorskim visinama i niim pragom napora.
Tokom boravka na visini:
l Osvajajte visinu bez urbe.
l Spreite probleme smanjenjem fizike aktivnosti, uzimanjem lekova i sputanjem na niu
nadmorsku visinu ako je potrebno.

ASTMA
Nekim ljudima se stanje pogorava na hladnoi, a fizika aktivnost moe da bude uzronik.
Kod drugih se stanje poboljava zbog smanjenog broja alergena.
Pre nego to krenete na put:
l Ne kreite na put dok astma nije stabilna.
l Saznajte sve o potrebnim vakcinama. Razmotrite primanje vakcine protiv gripa.
l Ponesite odgovarajui medinski komplet koji ukljuuje inhalatore, kortikosteroide i
injekcije (razmotrite noenje kiseonika).
l Otkrijte koji faktori dovode do astme i pokuajte da ih izbegnete.
l Edukujte grupu o znacima, simptomima i nainu leenja astme.
l Trenirajte tako to ete poeti na manjim nadmorskim visinama i niim pragom napora.
Tokom boravka na visini:
l Nosite inhalator sve vreme.
l Spreite probleme smanjenjem fizike aktivnosti, uzimanjem lekova i sputanjem na
manju nadmorsku visinu ako je potrebno.
l Izbegavajte antiinflamatorne lekove (npr. aspirin i ibuprofen).

ALERGIJSKA ANAFILAKSA
Jednom leena alergija se moe ponovo javiti, bez upozorenja, u narednih 24 sata. Cilj je da
dobijete medicinsku negu to pre.

etvorolana porodica prevezla se planinskom eleznicom od Grindelvalda (1034 m n.v.) do

Jungfraujoha, odatle se popela do doma koji se nalazi na 3650 m n.v. i tamo su napravili piknik.
Posle etiri sata provedena na visini, jedanaestogodinje dete se alilo na glavobolju. Porodica je
sila na isti nain, peke i potom vozom. Deaku nije bilo dobro tokom silaska. Kako su bili sve
blii ravnici, deak se sve bre oporavljao. Njegovi simptomi su bili izazvani akutnom visinskom
boleu (AVB) za koju porodica pre ovog dogaaja nije nikad ula.

Pre nego to krenete na put:

l Obuite sve lanove grupe kako da prepoznaju i lee alergijsku/anafilkatiku reakciju.
l Koristite adrenalin, antihistaminike i kortikosteroide.
Tokom boravka na visini:
l Nosite narukvice sa medicinskim upozorenjem (MedicAlert bracelet) sa informacijom o
alergijama koje imate.
l Nosite sa sobom adrenalin u injekciji (EpiPen) sve vreme i budite spremni da ga upotrebite.

36 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 5

DIJABETES
Pre nego to krenete na put:
l Ostvarite dobru kontrolu glikemije u mesecima pre puta.
l Insulin i nivo ugljenih hidrata se mogu menjati sa naporom, na veoj nadmorskoj visini i
pojavom drugih bolesti. Ponesite rezervni insulin ukoliko vam treba dodatni kod promena.
l Ponesite sa sobom robustni monitor za glukozu koji radi i na velikoj nadmorskoj visini i u
ekstremnim temperaturnim uslovima.
l Isplanirajte dijabetiarsku dijetu za planinarenje.
l Kontaktirajte organizaciju Mountains for Active Diabetics (MAD).
Tokom boravka na visini:
l Pratite redovno vrednosti eera.
l uvajte insulin u toplom i tenom stanju da biste izbegli oteenje hladnoom.
l Neka glukoza i insulin budu dostupni sve vreme u obeleenim kesama sa uputstvima.
l Pokuajte da izbegnete bolest ili infekciju, a ukoliko se razbolite reagujte urgentno.
l Odravajte visoke standarde higijene, posebno prilikom davanja insulina.

KARDIOVASKULARNE BOLESTI I VISOK KRVNI PRITISAK

Pre nego to krenete na put:
l Pregledajte se kod vaeg kardiologa.
l Stabilizujte krvni pritisak pre puta i odravajte ga u prihvatljivim granicama.
l Utvrdite kako lekovi koje uzimate za sniavanje krvnog pritiska reaguju na vebanje i na
veliku nadmorsku visinu.
Tokom boravka na visini:
l Ako primetite promene, prekinite dalji uspon i razmotrite sputanje. Recite sve ostalim
lanovima grupe.
l Nosite lekove protiv bola u grudima.

EPILEPSIJA
l Pre nego to krenete na put:
l Budite sigurni da je vaa epilepsija stabilna i da niste imali napad poslednjih 6 meseci.
l Proverite zakonske posledice kada vozite, osiguravate nekoga uetom na planini, itd. i
budite sigurni da svi ostali znaju kako da postupe u sluaju napada.
l Obuite sve sa kojima idete kako da se ponaaju i kako da vam pomognu u sluaju napada.
l Ako je neophodno, uzmite lekove protiv malarije koji ne dovode do interakcije sa lekovima
za epilepsiju.

Tokom boravka na visini:

l Izbegavajte da se razbolite jer to moe da utie na leenje.
l Otkrite koji faktori predstavljaju uzrok (npr. alkohol, umor) i pokuajte da ih izbegnete.
l Lekovi za epilepsiju mogu da dovedu do poremeaja spavanja i poremeaja koordinacije,
to moe da se dogodi i kod visinske bolesti. Kod sumnje, spustite obolelog na niu
nadmorsku visinu.
l Zapamtite da nakon napora moete da osetite pospanost - odmorite se.

SEVERNA I JUNA AMERIKA

Skijanje i penjanje na Stenovitim planinama
moe vas izloiti
riziku. Neki ljudi
su se i razboleli u
gradovima koji se
nalaze na ovoj planini. Na primer
Leadvil u Koloradu se nalazi na
3000 m n.v. Veina planina Severne Amerike se
nalaze na severu
gde je vazduni pritisak nii u poreenju sa istim visinama na ekvatoru.
Na Andima je mogue da letite ili se
vozite sa mesta kao to su Kusko
(3326 m n.v.) ili La Paz (3600 m n.v.)
bez bilo kakve predviene aklimatizacije tokom puta. U prvih nekoliko
sati po dolasku treba da se odmorite,
zatim da jo nekoliko dana mirujete

pre odlaska na treking ture u visoke

predele. Jedna takva tura je nazvana
Put Inka (Inka Trail).
FIFA je zabranila da se igraju internacionalne fudbalske utakmice u La
Pazu u Boliviji, s obzirom na to da je
domai tim u velikoj prednosti zbog
ve postojee adaptiranosti na nie
koncentracije kiseonika u vazduhu.

Biznismen, nadajui se potpisivanju viemilionskog ugovora, odleteo je u La Paz (3600 m n.v.) u

Boliviji jedan dan pre vanog sastanka. Smanjujui trokove boravka, njegova kompanija ga je
poslala samo jedan dan ranije, to nije bilo dovoljno da se organizam prilagodi. On se toliko
razboleo tokom svoje prezentacije da je izgubio ugovor. Sledei put e mu sigurno pruiti ansu
da se aklimatizuje.

6 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 35

AFRIKA
Glavni problem koji je povezan sa
planinarenjem na Kilimandaru je taj
da se cena putovanja formira na
osnovu broja dana provedenih u planini. Zbog toga se mnoge organizovane grupe penju mnogo bre od
preporuenih 300 metara visine po
danu. Mogue je provesti vreme na

POSTOJEI MEDICINSKI PROBLEMI

nekim oblinjim planinama kao pomo pri aklimatizaciji pre odlaska na
glavne vrhove.
Neke firme su poele da nude ture
koje obuhvataju i aklimatizaciju na
ovaj nain. Pametnije je iskoristiti vie
dodatnog vremena, i tako ostati
bezbedan i dostii cilj. Raspitajte se u
planinarskim drutvima koliko je ljudi krenulo na ovaj
uspon, a koliko je
njih osvojilo vrh (ili
Gilmans Point) na
nekoliko njihovih
poslednjih organizovanih tura. Pitajte koliko su dana peaili. Siguran uspon bi trebalo da traje 8 do
10 dana.

Jedan iskusni britanski planinarski vodi sa zavrenim treningom iz planinarske medicine, vodio
je grupu na Kilimandaro (5895 m n.v.). Proli su pored prestraene grupe u kojoj se nalazio
sedamnaestogodinji deak koji je kolabirao. Vodi mu je dao injekciju deksametazona i
organizovao brz silazak koji mu je spasio ivot. Po dolasku u planinsku baraku koja im je
predstavljala zaklon, upotrebio je satelitski telefon da kontaktira lekara koji je savetovao dalji
silazak u toku noi. Dva dana kasnije, deak se dobro oseao. Da je neko u grupi znao malo vie
o visinskoj bolesti, moda bi bili u situaciji da izbegnu ovo urgentno spasavanje. Naalost, svi su
neto nauili iz ovoga, ali na tei nain.

Ljudi koji idu na velike visine mogu

da imaju odreene medicinske probleme i bolesti. Ako imate neki medicinski
problem, potrebno je da popriate sa
vaim lekarom o tome da li treba da

idete na veliku visinu, i ako dobijete

dozvolu uradite sve to je potrebno.
Svaki medicinski problem na velikoj visini je rizik. Budite spremni da odustanete od vaeg puta zbog bezbednosti.

Pre nego to odete:

l Vidite se sa vaim lekarom / specijalistom najmanje 6 meseci pre puta. Utvrdite koje rizike
nosi va medicinski problem na velikim visinama.
l Napravite medicinski plan i odredite kakva vrsta pomoi vam je neophodna. Informiite se
kakva medicinska pomo je dostupna na terenu. Utvrdite ta ete uraditi ako stvari krenu
loe.
l Napravite listu kontakata vanih za vae stanje kod kue i na mestu gde idete.
l Objasnite svima va medicinski problem, simptome, znake i leenje. Vaa bolest moe da
utie na svakog iz grupe.
l Obezbedite obuku iz prve pomoi za sebe i ostale iz grupe ako mislite da je neophodno.
l Napravite torbicu za vae lekove sa jasnim oznakama i uputstvima. Ponesite i rezervne
zalihe i podelite ih sa ostalima da biste imali lekove ukoliko ih izgubite.
l Zamolite lekara da naini zvanini izvetaj, u kome objanjava vae stanje, nain leenja i
daje svoju adresu (prevedite ako je neophodno).
l Ako se vakciniete pre puta upoznajte medicinsku sestru sa vaom boleu.
l Pokuajte da obezbedite putno osiguranje za vau bolest shodno riziku puta. Budite svesni da je nekad jako teko i skupo, ak nemogue, da se ljudi osiguraju onako kako ele.

Tokom boravka na visini:

l Uvek nosite zvanino pismo sa vama ili medicinsku narukvicu sa jasnom informacijom o
bolesti.
l Svakog dana zapiite ta ste uzeli i da li ima promene stanja.
l Ako se simptomi pogoravaju nemojte da se penjete na veu visinu, razmotrite da li je u
pitanju visinska bolest i da li treba da se spustite nie.
l Budite iskreni sa svakim u vezi promena vaeg medicinskog stanja.
l Mislite na vau porodicu, prijatelje i ostale planinare.

34 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 7

KISEONIK
Nedostatak kiseonika dovodi do
mnogih bolesti na visini. Jedini efikasan nain da se problem rei je da se
d kiseonik. To se moe postii sputanjem bolesnog, ili ako je to nemogue na jedan od dva naina:
1. Pomou kiseonika iz boce i
odgovarajue maske. Osoba kojoj
treba kiseonik jednostavno stavi
masku i die kiseonik pomean sa
neto okolnog vazduha. Ako se koristi
konstantan protok od 2 L/min, jedna
boca sa 300 L kiseonika e trajati 2 do
3 sata. Meutim, ako se koristi disanje
na zahtev (kiseonik tee samo pri
udisaju) boca e trajati 6 do 9 sati.
2. Unutar vree pod pritiskom.
Oni koji pate od AVB, HAPE, HACE
mogu biti stavljeni u vreu, poznatiju
kao portabilna visinska komora
"Certec" ili "Gamow Bag". Vrea se
pumpa da bi se poveao pritisak tako
da kiseonik koji se die izgleda kao da
je na 2000 m nie. Osoba koja je
unutra moe da ostane od jednog do
vie sati. Podizanje uzglavlja moe

AZIJA
da pobolja disanje. Iako vrea moe
da spasi ivot, postoje problemi:
1. teko se komunicira sa osobom
koja je unutra
2. nesvesnoj osobi je neko potreban
da joj pomogne dok je u vrei
3. moe doi do oteenja bubne
opne
4. vazduh koji je unutra zahteva da
se promeni
5. oporavak je esto kratkotrajan.

Brani par je odluio da se popne na Kilimandaro (5895 m) Marangu putem. Nakon dva dana
peaenja dostigli su Horombo Hut (3760 m). Posle dva sata mu je osetio da mu nedostaje dah.
Tokom noi poeo je da iskaljava ruiati penasti ispljuvak i izgubio je svest. Dobio je HAPE i
stavili su ga u vreu "Gamow Bag" 4 sata. Povratio se i mogao je, uz pomo nosaa, da se spusti.
U bolnici se potpuno oporavio.

Najpopularnije i najvie oblasti za

treking i penjanje se nalaze u ovom
delu sveta.
Iz Nepala, Pakistana ili Indije, obino je mogue postepeno se popeti u
planine idealno izbegavajui najvie piste za sletanje. 84% ljudi koji
doleti u hotel ''Everest View'' (3860 m

n.v.), oboli od akutne visinske bolesti.

Postepen uspon na Tibetansku visoravan je nemogu, tako da eventualna pojava simptoma akutne visinske bolesti mora paljivo da se prati, a
fizika aktivnost i naprezanje treba da
budu svedeni na minimum tokom
aklimatizacije.

Za vreme vonje od Lhase do baznog kampa na Everestu, grupa biciklista je prola dva
planinska prevoja visine od oko 5000 m n.v. tokom 8 dana vonje. Devetog dana na 4150 m n.v,
jedna lanica tima se probudila sa vrtoglavicom i oseanjem muke, drhtala je i nije mogala da
hoda pravo u jednoj liniji. Tokom dana nije bilo poboljanja, pa se grupa odluila na silazak, a
tada su bili na 5150 m n.v. Biciklistkinja je poplavela, teko je disala i pena joj je ila na usta. Kako
su proli prevoj, njeno stanje se poboljalo. Grupa je ostala da spava na 4100 m n.v, te noi, a
lokalni lekar je rekao da je uzrok njenog stanja povien krvni pritisak. Na sreu, sreli su lekara koji
je bio upoznat sa bolestima koje se javljaju na velikim visinama, i koji je kod sebe imao lekove za
tretiranje visinske bolesti. Sili su na 2400 m n.v. kamionom i sledeeg dana je konano poslata
na medicinsko posmatranje u Katmandu.

8 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 33

AUSTRALIJA I OKEANIJA
Novi Zeland ima mnogo planinskih
vrhova visine preko 3000 metara, ali
je jako malo prijavljenih sluajeva visinske bolesti koji su zahtevali spasavanje, dok su promrzline mnogo ee na planini Kuk.
Najvii vrh u Australiji se nalazi na
planini Kosciuszko (2200 m n.v.) i
osvajanje njega predstavlja jednu laganu peaku turu tako da je malo
verovatno da doe do pojave simptoma visinske bolesti, ali je ipak mogue.
Papua Nova Gvineja i Indonezija imaju nekoliko planina
visokih preko 3000
metara. Najvia je
Punkak Jaya (Carstensz Pyramid) na
4884 m n.v. Mnogi
turisti su prijavili
simptome akutne
visinske bolesti koji
su pokvarili njihovo
putovanje, a neki pla-

ninari su umrli. Kao i kad su u pitanju

afriki vrhovi, vredi pokuati popeti se
sporije i aklimatizovati se ukoliko je to
mogue. Teke staze, nedostatak pouzdanih karata, blatnjave vlane sezone, ograniena medicinska sluba i
rizik od tropskih bolesti, mogu preokrenuti neto to treba da bude relaksirajui vikend u nonu moru.
Borneo na planini Kinabalu visok
4101 m n.v. moe se brzo popeti, ali je
verovatnoa pojave simptoma visinske bolesti velika.

Problem
AVB glavobolja
AVB muka
AVB prevencija

Acetazolamid

HACE

Kiseonik
Deksametazon kortikosteroid
Acetazolamid
Kiseonik
Nifedipin
Acetazolamid
Ciprofoksacin
ili Azitromicin
Loperamid
Rastvor elektrolita
Amoksicillin

HAPE

Dijareja

Dehidracija
Infekcije

i/ili Metronidazol

Doza
500mg, 2 tablete 4 puta na dan
400mg, 1 tableta 3 puta na dan
10mg, do 3 tablete na dan
5mg, 1 2 tablete do 3 puta na dan
250mg, pola tablete 2 puta na dan, 24h
pre uspona
Diite bez prekida
8-16mg podeljen u doze, do 5 dana
250mg, 1 tableta 3 puta na dan
Diite bez prekida
20mg, 2 tablete na dan
250mg, 1 tableta 3 puta na dan
750mg, 2 puta na dan
Kapsule u trajanju od 3 dana
2mg, uzeti do 8 puta
u 200ml prokuvane i ohlaene vode
250mg, 3 puta na dan minimum 5 dana
200mg, 4 puta na dan ili kako je
preporuio va lekar
sirup 10ml do 4 puta na dan

Kaalj

Folcodin

Bol u grlu

Pastile sa anestetikom npr. benzokainom

Krema za usne &
Sa najmanje SPF 15
protiv sunca

Suve, ispucale
usne i koa

1982. godine dva penjaa je zadesila oluja dve nedelje na vrhu planine Kuk. Kada se vreme
poboljalo, ivoti su im bili spaseni, ali su obojica imali promrzline na stopalima zahvaljujui
kombinaciji hladnoe i velike nadmorske visine. Obojici su stopala amputirana. Oni su se posle
ove nesree vratili planinarenju, a jedan se popeo i na Everest.

Lek
Paracetamol
i/ili ibuprofen
Metoclopramid
ili Prochlorperazin

Zapuen nos
Groznica na
usnama

Hidratantna krema
Pseudoefedrin
ili Ksilometazolin

60mg, 3 puta na dan

nazalni sprej

Aciklovir

5% krema - 5 puta na dan 5 dana

32 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 9

LEKOVI I NAPICI
Ni na jedan put na veliku visinu ne
treba poi bez odgovarajuih lekova.
Neki se mogu dobiti samo na
recept i mogu se uzeti samo uz
dozvolu lekara. Neki mogu da
vam spasu ivot, dok drugi mogu da ublae tegobe i omogue da do kraja uivate na putu.
Data je lista lekova neophodnih na visini sa kratkim savetom kada da ih upotrebite.
Ne zaboravite da se pre puta
obavezno konsultujete sa vaim lekarom .
Uvek nosite izvetaj vaeg

Pre nego to poete

l Odnesite ovu listu vaem lekaru i
posavetujte se ta i kako da uzmete.
l Kupite sve lekove kod kue. Va
apotekar ima sve sem kiseonika. Lekovi
u inostranstvu mogu biti jeftiniji, ali
mogu da budu falsifikovani.
l Utvrdite da li imate potencijalne alergije
na lekove.

ANTARKTIK
lekara da biste izbegli potencijalne
zakonske probleme.

Tokom boravka na visini:

l Buite sigurni da ste poneli lekove i
izvetaj lekara.
l Nosite lekove obeleene, sa napisanim
dozama u kesicama sa zipom koje se
brzo otvaraju. uvajte ih na dva ili vie
mesta u sluaju da jednu izgubite.
l Uvek progutajte tabletu sa vodom, jer
e bre delovati.

Osetio sam ubod ose u rame i probadajui bol. Tri minuta kasnije poeo je svrab. Sledeeg minuta
pao sam nekom na ruke i sve mi se zamrailo. Planinari su pozvali lekara. Dobio sam u nekoliko
minuta kiseonik, adrenalin, antihistaminik i infuziju. Sat vremena kasnije poeo sam da se
oporavljam. Sledeeg dana sam bio sposoban da nastavim put. Svoj ivot dugujem brzoj reakciji
lekara nae grupe. Sada, uvek nosim EpiPen (specijalna injekcija sa adrenalinom) ukoliko me osa
ujede ponovo.

Antarktik, je najhladniji, najvii, najvetrovitiji, najsuvlji i sa najvie leda kontinent, sa prosenom nadmorskom
visinom od 2300 metara. Najvii vrh
kontinenta se nalazi na planini Vinson
(4892 m n.v.). Led dopire do dubine od
4700 metara na nekim mestima.
Veina ljudi poseuje Antarktik u
okviru organizovanih ekspedicija ili
poslovnih projekata i imaju obuku na
velikim nadmorskim visinama. Kako
se ovaj kontinent sve vie otvara i za

druge vrste putovanja, neke turistike

organizacije imaju ponude za
penjake ture. Korisno je podsetiti se
da je pritisak vazduha nii u polarnim
regionima nego to je na istoj visini u
oblastima na ekvatoru. Kao rezultat
toga, nii nivo kiseonika u vazduhu ili
simptomi akutne visinske bolesti mogu se pojaviti i na manjim nadmorskim visinama.
Ekstremna hladnoa ini probleme
izazvane visinom jo veim.

ezdesetestogodinja turistkinja letela je iz Patriot Hils kampa (887m) na Pol koji se nalazi na
2800 m n.v. Kada je izala iz aviona, pourila je 300 metara ka zastavama da se slika, a kasnije joj
je bila potrebna pomo da se popne 30 stepenika u NSF istraivaku bazu. Plitko je disala i imala
glavobolju. Leena je kiseonikom, tenostima i lekovima protiv bolova. Kasnije tog dana, bila je u
stanju da ode do aviona. Potpuno se oporavila sledeeg dana u Patriot Hils kampu.

10 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 31

AKLIMATIZACIJA

FORMULAR ZA PRIJAVU INCIDENTA

Kada se organizam polako adaptira

na nizak nivo kiseonika u vazduhu, to
se naziva aklimatizacija.
Razliiti ljudi se aklimatizuju razliitom brzinom, tako da nema jednog
pravila koje vai za sve, ali postoje neki
dobri saveti kojih se treba pridravati.
Na visine preko 3000 metara penjite
se polako, ne spavajte na vie od 300
metara razlike u nadmorskoj visini
svakog sledeeg dana. Ii na vee visine tokom dana je u redu sve dok silazite nie da biste spavali (''hodajte
na veim visinama - spavajte na manjim''). Ako se popnete visoko i ne moete da siete nie da biste spavali,
odmorite se jedan dan i dajte organizmu vremena da se aklimatizuje.
To moe da izgleda kao veoma spor
uspon i neki lanovi ekipe e verovatno
biti u mogunosti da se penju bre, ali

bie i onih koji se sporije

aklimatizuju,
pa bi raspored trebalo
da se napravi tako da oni
ostanu zdravi. Dan odmora na svaka 2 do 3 dana penjanja,
takoe moe
biti koristan.
Vonja i letenje direktno na velike
nadmorske visine znai samo da e
vie ljudi patiti od simptoma akutne
visinske bolesti.
Veoma je razumno raspitati se pre
polaska na put o visini vaeg planiranog uspona. Jo bolje, napravite emu koja e pokazivati visinu na kojoj
ete spavati svake
Primer osvajanja visinskih
noi. Ako te podatke
taaka u Nepalu
ne znate - pitajte. Ne
postoji bolji nain da
odredite dane tokom
Edan odmora
kojih e najverovatnije
Euspon preko 300 m
doi do pojave simptoma akutne visinske
Elet na planinu
bolesti.

5,500
5,000

Visina (m)

4,500
4,000
3,500
3,000
2,500
2,000
1,500
1,000
1

Dan

10

11

Popunite kartu za prijavu incidenta

pre nego to napustite mesto, sa to
vie podataka. Ona sadri vane
informacije za osoblje hitne pomoi i
moe da pomogne u daljem leenju
rtve.
Za vau grupu:
Tana lokacija:
Tip incidenta (ta se dogodilo):
Opasnosti na mestu dogaaja:

Za svaku rtvu:
Ime:
Datum roenja:
Alergije:
Lekovi:
Prethodni medicinski problemi:
Vreme od poslednjeg obroka/
uzimanja vode:

Pristup mestu
(kako da spasiocu dou):

ta se dogodilo povreenom:

Broj rtava:

Vrsta povrede:

Potrebna oprema:

Vrsta date terapije:

Vreme:

Datum:

Izvetaj sastavio:

Potpis:

30 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 11

TA URADITI U URGENTNOJ SITUACIJI?

UTICAJI VELIKE NADMORSKE VISINE NA ORGANIZAM

l Pruite pomo povreenima naj-

Veina ljudi koja ide na velike visine

Ono to ljudi treba da znaju je da e
mora se suoiti sa bolestima koje ta- ee imati potrebu za mokrenjem, momo mogu da ih zadese. Ako se borite gu da imaju probleme sa ravnoteom i
sa njima na pravilan nain, malo je ve- vidom i nokti e im drugaije rasti.
rovatno da e one biti glavni problem
Nadamo se da ete na stranicama
tokom vaeg putovanja. Ako se borite
ove
knjige koje slede, nai neto o
sa njima na pogrean nain, posledice mogu biti katastrofalne, uniten stvarima koje moete da doivite i kaput onome ko se razboleo, kao i svim ko da se sa njima borite na najbolji nain. Neke su uglavnom vezane za
lanovima ekipe.
Biti iskren o tome kako se oseate udobnost vaeg putovanja, ali neke
svaki dan, moe sve da uini dru- mogu voditi u dugotrajna oteenja
gaijim, a znajui ta se deava, mo- zdravlja ili u smrt. Otkrivanje kako va
ete sebi spasiti ivot.
organizam fukcionie kada idete na
Neke veoma udne velike visine je fascinantno i moe
stvari mogu da se do- postati deo zabave tokom putovanja!
gode vaem telu kada U stvari, kada pomislite kako je vae
idete na velike visine.
telo pametno u borbi sa tako velikim
Veina ljudi koja je
bila na velikim visina- promenama, ak ete zaeleti da
ma, moe da vam pria znate jo vie o tome!
o glavoboljama koje su imali, kako 100%
Primer kako na veoj nadmorskoj visini
su ostajali bez daha, loe spavali, i
kod nekih osoba crvena
nisu oseali glad. Ovo su simptomi
krvna zrnca ostaju bez kiseonika
akutne visinske bolesti. Ako simp- 90%
tomi ove bolesti postanu ozbiljni i vi
nastavite da se penjete na veu
visinu - moe da se pojavi tenost
u mozgu (modani edem na ve- 80%
likim visinama) ili u pluima (pluni
edem na velikim visinama), a to moe jako brzo da dovede do smrtnog 70%
ishoda.
Penjanje sa 50 m na 5.300 m

injenica da itate ovo poglavlje

znai da ste svesni da treba da planirate ta da radite ukoliko neto poe
loe. Bez obzira na to ta se dogodi
najvanije je da ne paniite. Sledei
saveti vam mogu pomoi da savladate tekoe.
l Budite sigurni da su svi bezbedni,
rtva, ostatak grupe i vi lino. Ako
jedna osoba ima hipotermiju, postoji ansa da je imaju i ostali.
Pomerite se na bezbedno mesto
ako morate. Spreite da doe do
jo jedne rtve.
l Uvek jedna osoba mora da bude
odgovorna.
l Sakupite potrebne informacije.
Iskoristite ETHANE kao vodi.

bolje to moete. Dajte prioritet

tee povreenima. Prva pomo je
esto dovoljna. Jednostavno stavljanje udlage i lepa re mogu
mnogo da pomognu.
l Napravite plan evakuacije lokalni
transport, vozilom ili helikopterom.
l Postarajte se da svakom bude toplo i da svi budu bezbedni, jer pomo moda stigne za nekoliko
minuta, ali i za nekoliko dana.

Exact location
- Tana lokacija
- Vrsta incidenta
Type of incident
Hazards to rescuers - Opasnost po spasioce Zona za sletanje helikoptera
Access to the incident - Pristup mestu nesree l Naite tvrdu, ravnu povrinu (moe da
ima nagib do 10%) oko 100 koraka u
Number of injured / ill - Broj povreenih /
bolesnih

Equipment required - Neohodna oprema

l

Ostvarite komunikaciju, to pre

pozovete pomo bie bolje.
Radio i telefonske veze mogu da
ne funkcioniu u planini. Uvek
prvo dajte vau lokaciju (da znaju
gde je problem) i budite precizni.

preniku.
l Uklonite pokretne objekte i ljude sa tog
podruija.
l Pokuajte da napiete kameniima veliko slovo H, ili da pomou baklje odnosno
svetlo obojene tkanine privuete panju.
l Jedna osoba moe da stoji van zone
sletanja leima okrenuta od vetra i da
pomou ruku napravi slovo Y
l Ne prilazite helikopteru dok vam ne kae
posada.

12 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 29

NOSAI

AKUTNA VISINSKA BOLEST (AVB)*

Najei simptomi akutne visinske
bolesti su:
l glavobolja
l munina
l povraanje
l oseaj umora
l smanjenje apetita
l nesvestica
l poremeaj spavanja
Jednostavna skor tabela prikazana
je na sledeoj strani i na Medex-ovim
ekspedicijama svako proverava svoj
skor dva puta dnevno.
Dobro bi bilo kada bi svako beleio
kako se osea tokom putovanja (prepiite skor tabelu sa poslednjih strana
ove broure) i bio iskren prema drugima u grupi. Svako moe da pomogne
u donoenju odluka da li nastaviti uspon, da li napraviti dan odmora ili se
vratiti dole. Zdravlje i srea svakog pojedinca u grupi su podjednako vani.

Skrivanje bolesti ili nagovaranje nekoga da nastavi uspon iako se ne osea dobro mogu se fatalno zavriti.
Neki ljudi se izgleda aklimatizuju sporije i potrebno je da se pozabave ovim
problemom sa mnogo vie panje.
Ako niste dobro fiziki pripremljeni,
to ne znai da je vea verovatnoa da
ete osetiti simptome akutne visinske
bolesti, ali ako se preforsirate tokom
uspona, to moe biti rizino za pojavu
bolesti. Ako niste naviknuti na fiziku
aktivnost, oseaj umora tokom planinarenja nee biti iznenaujui. Isto
tako, ako spavate u atoru svake noi,
a niste naviknuti na to, va san moe
biti lo. Hrana takoe moe biti dosta
razliita od one na koju ste navikli.
Najvanija stvar je: da li se simptomi
poboljavaju ili pogoravaju?
Ako mislite da vam je loije - idite dole (spavajte na 500 do 1000 metara
nadmorske visine nie). Dajte vaem
organizmu dodatnog vremena da se
aklimatizuje. Ne odlaite tu odluku,
moe biti prekasno. Lek acetazolamid
(Diamox) se daje da ublai simptome
akutne visinske bolesti a koristan je i
kada je neizbean odlazak na velike
visine. Ovaj lek ima i neeljena dejstva, a neke osobe mogu biti
alergine na njega.

* eng. AMS, ali e u knjizi biti korien skraeni naziv na srpskom - AVB (prim. prev.)

Ako vi (ili vaa turistika kompanija)

iznajmite nosae da vam pomognu
odgovorni ste i za njih. Morate misliti
na njihovo zdravlje i bezbednost isto
koliko i na vae. Nosai koji idu na
ekspedicije ne ive uvek na visinama.
Oni mogu da pate od visinske bolesti
kao i posetioci. U prolosti bolesni nosai su smatrani beskorisnim, isplaeni su i poslati kui. Mnogi su umrli
silazei sami. Internacionalna grupa
za zatitu nosaa (The International
Porter Protection Group - IPPG) je
postavila standarde koje obe strane
moraju da ispune, to ukljuuje:

l odgovarajuu odeu i obuu

l odgovarajue sklonite, hranu i

pie
l medicinsku negu i ivotno

osiguranje
l brigu i negu tokom silaska u

sluaju bolesti
l primerenu koliinu tereta koju

nosi.

Pitanja koja treba da postavite

kompaniji (ili sebi):
l Da li je primenjeno svih 5 IPPG
pravila prema nosaima?
l Da li postoji zdravstveno
osiguranje nosaa i osiguranje
opreme?
l Da li je osoblje kompanije
odgovarajue obueno da bi
pomoglo nosaima?
l Da li postoji saradnja sa lokalnom
slubom?
l Da li u upitniku za klijente imaju
deo koji se odnosi na nosae,
nakon zavrene ture?

Tridesettrogodinjeg nosaa po imenu Kulbahadur je ostavila grupa planinara kada je bio isuvie
bolestan da bi mogao da nastavi da nosi teret u nacionalnom parku Everest. Druga grupa
planinara ga je pronala u nesvesnom stanju sa promrzlinama stopala zbog kojih je mogao da ih
izgubi. On nikada nije saznao ime kompanije ili nacionalnost planinara za koje je nosio teret.

28 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 13

AVB SKOR TABELA

DECA NA VISINI
Deca imaju iste probleme na visini
kao i odrasli, ali ih je tee primetiti.
Najbitnije je da uspon bude spor kako
bi deca imala vremena da se aklimatizuju.
Mala deca vam ne mogu rei kako
se oseaju. Staratelj bi trebalo da se
rukovodi njihovim vrpoljenjem, jelom,
spavanjem i igrom. Ako su svi ovi pokazatelji loiji nego to je uobiajeno,
treba misliti na visinsku bolest i ostati
na istoj visini ili se spustiti dok mu ne
bude bolje.
Starija deca mogu da opiu simpPre nego to krenete na put:
l Porazgovarajte sa pedijatrom o svojim
planovima najmanje 3 meseca pred
polazak.
l Razmiljajte o: odei, istoj vodi, hrani
koju ete moi da im obezbedite, kremi
za zatitu od sunca, zatitnim
naoarima, o tome kako spreiti dosadu
i kako sve to ostvariti.
l Razmislite o tome kako biste nali
pomo ako bi se vae dete ozbiljno
razbolelo i ko bi brinuo o njemu ako
biste se vi razboleli.
l Uverite se da je to razuman odmor za
decu.

tome AVB,
koji su isti
kao i kod odraslih. Pretpostavite da
su simptomi
prouzrkovani visinom i
ostanite na
istoj visini ili
se spustite
dok im ne bude bolje.

Pre nego to krenete na put:

l Nauite simptome AVB

Tokom boravka na visini:

l Ako imate glavobolju i total skor 3 ili
vie za druge simptome, ne penjite
se vie
l Ako imate glavobolju i total skor 3 ili
vie za druge simptome, i nije vam
bolje ili vam je sve gore - ponite da
silazite.

AVB Skor Tabela

Glavobolja

Creva / Stomak
Tokom boravka na visini:
l Leenje visinske bolesti kod dece je
isto kao i kod odraslih, ali deca sa
manje od 40 kg teine uzimaju manje
doze lekova i vie vole sirupe.
l Nosite karton sa podacima o teini
deteta, lekovima i njihovim dozama.
l Upamtite da je silazak nabolji nain
leenja.

etvorogodinji Tomi otiao je u skijaki centar na Arapahoe Basin u Koloradu na 3290 m. Uivao
je sa roditeljima u niziji , ali je bio veoma uznemiren tokom prve noi u skijalitu. Sledeeg dana je
bio potiten i odbio je da jede. Deurni lekar je dijagnostikovao AVB i preporuio je da sie nie. U
dolini, nakon 6 sati, Tomi je opet bio dobro.

Umor / Slabost

Vrtoglavica /
Nesvestica

Tekoe sa
spavanjem

zbir
nema je
blaga
srednje jaka
jaka / onesposobljavajua
dobar apetit
lo apetit, munina
srednje jaka munina, povraanje
jaka munina, povraanje / onesposobljavajue
nema ih
blagi
srednje jaki
jaki / onesposobljavajui
nema ih
blaga
srednje jaka
jaka / onesposobljavajua
spavam dobro, uobiajeno
ne spavam dobro kao obino
budim se vie puta tokom noi, loe spavam
uopte ne mogu da spavam

0
1
2
3
0
1
2
3
0
1
2
3
0
1
2
3
0
1
2
3

14 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 27

SPAVANJE

MOZAK
Mozgu je potrebno stalno snabdevanje kiseonikom da bi normalno
funkcionisao. On moe da otekne na
velikim visinama gde je nizak vazduni pritisak i niska koncentracija kiseonika u vazduhu.
Edem mozga na velikim visinama
(engl. High Altitude Cerebral Oedema HACE) nastaje tako to mozak otekne usled
ega moe doi
do smrtnog ishoda ukoliko se brzo
neto ne preduzme. Kod nekih
osoba nema nikakvih, dok kod drugih
mogu da se pojave svi ili neki od
sledeih simptoma:
Glavobolje - veoma se esto javljaju na visinama, posebno ako od njih
patite i kod kue.
Poremeaj ravnotee - koordinacija pokreta i ravnotea. Stariji ljudi i
oni koji su se aklimatizovali slabije
oseaju ovaj simptom. ''Nezgrapnost'' i loe procene poveavaju

rizik da se desi neka nesrea.

Promene raspoloenja na putovanju vaeg ''ivota'', bie boljih i loijih dana. Budite pripremljeni na promene raspoloenja!
AVB / HACE - stranice 12 i 15.
Modani udar - problemi sa vidom i
govorom i/ili slabost u rukama,
nogama ili licu. Sve ovo su simptomi
modanog udara (ljudi koji imaju
migrene imaju iste ove simptome
tokom takozvanih 'aura').
Pre nego to krenete na put:
l Nauite znake modanog edema na
velikim visinama i modanog udara.
l Imajte medicinsku podrku.
l Razmotrite svoja oekivanja/strahove i
razmislite ko e vam biti podrka tokom
loijih dana.
Tokom boravka na visini:
l Izbegavajte uzronike glavobolje (AVB)
dehidracija, iscrpljenost, alkohol
leite je lekovima protiv bolova.
l Modani udar leite sa pola tablete
Aspirina od 300mg i ponite silazak sa
planine. Posetite lekara.
l Ne krijte kako se oseate.

Izdvojio sam se na sam kraj grupe, bolela me je glava i kaljao sam. Stanje moga kalja i glavobolje je
bilo sve gore. Prvi oseaj smetnje se javio u mojim ustima. Kada sam stigao ostale, skupio sam
hrabrost da pitam da li je moj govor bio nerazgovetan. Bio sam okiran. uo sam sebe kako mrmljam
neto nepovezano. Oni su izgledali prestravljeno. Nisam mogao da koristim levu ruku, bila je bez
snage, oseao sam trnce u levoj aci, leva polovina moga lica je bila oduzeta i bolela me je glava.
Specijalna medicinska nega i brz silazak dole, spasili su mi ivot.

Poremeen san tokom prvih nekoliko noi na visini je uobiajena i normalna pojava. Moe se desiti da sporije zaspite, esto se budite i oseate
da niste dobro spavali, ili se oseate
manje svee.
Lo san zavisi od toga koliko brzo
se va organizam prilagoava. Ako se
aklimatizujete
san se obino
poboljava.
Osobe sa
AVB takoe
mogu loe da
spavaju, to
ukazuje na lou aklimatizaciju.
Druge stvari kao to su prehlada, kad neko drugi
hre, neudoban krevet ili ator takoe
mogu biti problem.

Visina moe poveati potrebu za

mokrenjem, pa se tako gubi dodatni
san.
Mnoge promene nastaju zbog toga
to diete vie. Kod nekih ljudi to
moe dovesti do periodinog disanja tokom noi, kada posle ubrzanog
disanja sledi period kada disanje na
kratko prestane, to ponekad moe
da vas probudi. To je uobiajeno na
visinama preko 2800 m, a skoro svi
imaju taj simptom na visinama preko
5000 m. Osim to to moe da zabrine
vaeg cimera u atoru, to nije opasno
i stanje se popravlja kako se aklimatizujete.
Hrkanje se moe pogorati zbog
suvog, pranjavog vazduha, a nona
blokada disajnih puteva na nivou
mora (opstruktivna APNEA u snu)
se obino ne pogorava na visini.

Pre nego to krenete na put:

l Uloite u udoban san kupite kvalitetnu
vreu za spavanje i podlogu.
l Ponesite epie za ui da biste bolje
spavali.
l Ako se leite od opstruktivne APNEE u
snu, pregledajte se kod svog lekara.

Tokom boravka na visini:

l Oekujte da e vam biti potrebno vie
sna.
l Pokuajte da smanjite kofein i alkohol.
l Ako se spavanje ne popravi posle nekoliko noi, nemojte ii dalje razmislite
o silasku kako biste se aklimatizovali.

Spavao sam tako loe! Moj cimer iz atora morao je da ustaje svakog sata tokom noi da mokri!

26 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 15

REPRODUKTIVNI ORGANI
Dame aklimatizacija poveava
broj crvenih krvnih zrnaca bogatih
gvoem. Ako patitite od obilnih
menstruacija, porazgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju suplemenata
sa gvoem pre puta.
Kada se putuje, menstruacija moe
biti problem, kao i bacanje higijenskih
uloaka ili tampona. Menstruacija se
moe kontrolisati, moda i primenom
kontracepcije. Za to je neophodno
planiranje.
Rizik od stvaranja ugruaka krvi u

nogama moe se poveati kod

uzimanja kontraceptivnih pilula na
visini. Realno, ovaj rizik je nizak ako
se radi o fiziki spremnoj, aktivnoj
eni nepuau, osim ukoliko ne
boravi na visini iznad 4500 m due od
nedelju dana. Mnoge ene koriste
pilulu za kontrolisanje menstruacije.
Progesteron je bezbedan na bilo
kojoj visini i dostupan je kao mini
pilula. U obliku injekcije, implantnog
kontraceptivnog sredstva ili kao Intra
Uterin Sistem (Mirena), on takoe
moe spreiti nastanak menstruacije.
Dame i gospodo metodi zatite
kao to je kondom, ne pruaju potpunu zatitu od bolesti. Apstinencija
uvek deluje. Ne bacajte kondome u
prirodi, potrebne su godine da istrule.
Organi deteta se formiraju u prva tri
meseca trudnoe. Verovatno je najbolje izbegavati visinu u tom periodu.

Pre nego to krenete na put:

l planirajte kontracepciju i kontrolisanje
menstruacije 6 meseci pre puta.

Posle uspenog puta i uspona na Kilimandaro (5895 m) jedan putnik je proslavio turom po
istonoafrikoj obali i rezervatima. Izbegao je malariju, ali se kui vratio HIV pozitivan.

EDEM MOZGA NA VELIKIM VISINAMA*

Glavni znaci:
l jaka glavobolja
l nespretnost
l promena ponaanja nesrean,
nasilan, lenj
l uporno povraanje
l pomuen vid
l halucinacije vidne, mirisne, ujne,
taktilne
l konfuznost
l poremeaj svesti

Proveriti da li mogu:
l da dotaknu vrh svog nosa kaiprstom zatvorenih oiju, i da taj pokret brzo ponavljaju
l da hodaju na petama i prstima po pravoj
liniji
l da li mogu uspravno da stoje zatvorenih
oiju i ispruenih ruku
l da li mogu da ree jednostavne
matematike raune
Ukoliko osoba ne moe ili ima potekoa tokom
izvoenja bilo koje od gore navedenih radnji,
posumnjajte na edem mozga. Edem mozga se
moe razviti veoma brzo bez bilo kakvih simptoma ili moe pratiti akutnu visinsku bolest i edem
plua, koji se takoe javlja na velikim visinama.

ta uraditi:
l ne ostavljajte obolelog samog, ostanite sa njim sve vreme
l organizujte silazak odmah ne kasnije ili sutra ujutru
l neka sedne i utoplite ga
l dajte mu kiseonik iz boce ako ga imate
l dajte mu deksametazon ako ga imate
l dajte mu acetazolamid ako ga imate
l ako nikako ne moete da organizujete silazak bie potrebno due davanje kiseonika
Posledice ignorisanja simptoma:
Gubitak svesti konfuznost, pospanost.
Oteano disanje.
SMRT.
U tekim sluajevima, smrt moe nastupiti u toku jednog sata od kako su primeeni prvi
simptomi bolesti.
Zapamtite da je mogue u isto vreme imati i visinsku bolest i edem mozga i edem plua
na velikim visinama.
SILAZAK
* eng. HACE (prim. prev.)

SILAZAK

SILAZAK

SILAZAK

16 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 25

PLUA
Poto je vazduh na velikim
visinama razreen, ima manje
kiseonika u vazduhu koji udiemo,
tako da poinjemo da diemo dublje i
bre kako bismo ovo kompenzovali.
Ova ''aklimatizacija'' vam pomae da
lake savladate velike visine.
Druge promene koje se deavaju u
krvi, a kojih neete biti svesni, omoguavaju da dovoljno kiseonika
stigne tamo gde je to potrebno. Kod
ljudi se esto javlja i suv kaalj na
visini. Nije sasvim jasno zato se ovo
deava, iako je
iritirajui, esto nije ozbiljan. S vremena na vreme,
mogu da se jave
ozbiljni problemi
sa disanjem.
Tenost moe
da se nakuplja u
pluima i izazove
pojavu edema plua na velikim visi-

UI / NOS
nama (engl. High Altitude Pulmonary
Oedema HAPE). Simptomi ukljuuju ozbiljno ostajanje bez daha u
miru i iskaljavanje penuavog sadraja u kome moe biti krvi. Ljudi koji
su imali edem plua na visini imaju
vee anse da ga ponovo dobiju,
najee na istoj visini. To je ozbiljno
(ivotno ugroavajue) stanje i ne
sme se zanemarivati.

Pre nego to krenete na put:

l Redovno vebajte, i to najbolje na
nain na koji elite da se penjete; ne
ostajte bez daha zbog neutreniranosti.
Tokom boravka na visini:
l Hodajte polako.
l Odmarajte se puno puta tokom uspona.
l To nije takmienje! Ima ljudi koji se bre
i bolje adaptiraju od drugih.
l Ne ignoriite znake edema plua na
velikim visinama. Potraite medicinsku
pomo ako je mogue i bez oklevanja
organizujte silazak.

Jedna iskusna trekerka uestvovala je u ekspediciji tokom koje je izvoeno medicinsko

istraivanje. Stigla je na 5200 metara gde je primetila da je njen nivo kiseonika u krvi pao ispod
vrednosti koja je normalna za ivot. Njena plua su poela da se pune vodom, dobila je
vrtoglavicu i oteano je disala nou. Silazak nije bio mogu a da se ne pree preko jo vieg
prevoja. Dali su joj tablete acetazolamida od 500mg, uzimala je 3 puta na dan po 250mg. Posle
24 sata i puno mokrenja, nivo kiseonika u njenoj krvi je porastao do normalnih vrednosti.

Kako se penjete na visinu, poveavaju se problemi sa uima i nosem.

Opekotine od sunca i oteenja koe
su veoma bolni.
Promene u unutranjem uhu su
uzrok za pojavu simptoma vrtoglavice i oamuenosti koji su uobiajeni za AVB.
Jedan od najuobiajenijih problema na velikoj visini je zapuen
nos. Mada se ini da je ovo
beznaajan problem, kada ste u
uslovima u kojima vam ivot
svakog trenutka moe biti u
opasnosti, zapuen nos ometa
normalan proces zagrevanja i
vlaenja koji je od sutinske
vanosti za zdrava plua.

Pre nego to krenete na put:

l Postarajte se da rukavice imaju mek,
upijajui sloj na palcu odlino je za
brisanje nosa!
l Spakujte papirne i vlane maramice,
kremu za zatitu od sunca sa visokim
faktorom i zatitnim svojstvima.

Kada se ne zagreva i ne vlai

vazduh koji se udie, dolazi do pojave
bola u grlu, upornog kalja ili, u
najgorim sluajevima, do oteenja
delova plua koji su kljuni za
normalan prolaz kiseonika.

Tokom boravka na visini:

l Vrtoglavica moe biti znak AVB.
l Nosite eir sa irokim obodom i
koristite kremu za zatitu od sunca na
uima, nosu i u nozdrvama.
l Koristite ili improvizujte titnik za nos
na naoarima.
l Redovno izduvavajte nos.
l Koristite zatitnu kremu (na pr. Vazelin)
da biste zatitili suvu, ispucalu kou.

Jedan penja je bio prehlaen. Nos mu je cureo dva dana dok se peo na Ramtang po lednicima i
povrinama prekrivenim snegom. Suneva svetlost koja se reflektovala je ozbiljno izgorela donji
deo nosa poto je zatitna krema bila skinuta brisanjem nosa. Trebalo mu je skoro nedelju dana
da se u potpunosti oporavi.

24 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 17

EDEM PLUA NA VELIKIM VISINAMA*

USTA / ZUBI
Usta i grlo se sue kad diete na
usta. Pijte dosta tenosti i koristite
pastile protiv kalja.
Sunce moe ozbiljno da izgori donju usnu. Korienje zatitne kreme
sa cinkom moe pomoi u zatiti.
Posetite zubara pre puta. Zubi koji

Pre nego to krenete na put:

l Rentgenski pregled zuba najmanje 6
nedelja pre puta.
l Kupite kremu sa cinkom za usta.
l Kupite stik protiv ispucalih usana.
l Kupite pastile protiv kalja.

bole nekoliko dana (ili nedelja) mogu

upropastiti put.
Svi problemi sa zubima mogu se
spreiti. Loe odravanje higijene
moe uzrokovati probleme sa umnjacima to se mladima esto deava.
Hladan vazduh na visini e dovesti do
problema sa neleenim polomljenim
plombama i upljinama.
Previe eera moe uiniti da
obolela upljina bude tako bolna da
joj treba leenje korena ili ak vaenje zuba, to je, u veini sluajeva,
na ekspediciji nemogue.
Veina infekcija zuba i desni moe
se na kratko leiti amoksicilinom ili
metronidazolom. Takoe se moe
popiti ibuprofen da bi se smanjio otok.

Tokom boravka na visini:

l Pijte dosta tenosti kako biste navlaili
usta, usne i grlo.
l Zatitite usne kremom sa cinkom.
l Pijte antibiotike i ibuprofen protiv otoka
desni i jakog bola.

Glavni znaci:
l problemi sa disanjem
l umor i iznurenost
l kaalj
l pena i svea krv u ispljuvku
l usne, jezik i nokti postaju plavi
Edem plua se moe razviti za 1 do 2 sata
ili za nekoliko dana, ak i u toku silaska.

Proveriti da li:
l su se skoro negde peli?
l im treba puno vremena da se uspostavi
normalno disanje posle neke fizike
aktivnosti?
l ostaju bez vazduha kada se odmaraju?
l im je brzina disanja porasla?
l moete da ujete pucketanje u njihovim
grudima? Stavite svoje uvo na njihova
lea ispod lopatica da biste ovo
posluali.

ta uraditi:
l ne ostavljajte obolelog samog, ostanite sa njim sve vreme
l organizujte silazak odmah ne kasnije ili sutra ujutru
l neka sedne i utoplite ga
l dajte mu kiseonik iz boce ako ga imate
l dajte mu nifedipin ako ga imate
l dajte mu acetazolamid ako ga imate
l ako je sputanje nemogue - potrebna je dua upotreba vree pod pritiskom.

Posledice ako ignoriete simptome:

Prestanak disanja.
SMRT.
U tekim sluajevima, smrt moe nastupiti u toku jednog sata od kako su primeeni prvi
simptomi bolesti.

Zapamtite da je mogue imati u isto vreme i visinsku bolest i edem mozga i edem plua na
velikim visinama.
U toku jednog meseca u zubnoj klinici u Namche Bazaar autor ove stranice leio je penjae iz
sedam ekspedicija koji su se nadali da e se popeti na Everest, Lhotse, Nuptse, Ama Dablam i
Pumori, ali nisu uspeli zbog ozbiljnih problema sa zubima. Niko od njih nije iao na pregled kod
zubara pre nego to su poli od kue.

SILAZAK
* eng. HAPE (prim. prev.)

SILAZAK

SILAZAK

SILAZAK

18 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 23

OI

SRCE / KRV
Putovanje na visinu moe imati
nekoliko efekata na vae srce. Niska
koncentracija kiseonika u vazduhu i
fizika aktivnost u tim uslovima mogu
da ubrzaju rad vaeg srca. Kod zdravih to nije problem, ali, ako na primer,
bolujete od angine pektoris, u tim
uslovima doi e do dodatnog
naprezanja srca. Krvni pritisak moe
biti malo vii na
visini, ali te promene je nemogue primetiti.
Jedan od efekata velike nadmorske visine je
poveano stvaranje crvenih
krvnih zrnaca
(tako da krv mo-

Pre nego to krenete na put:

l Budite to vie utrenirani
l Proverite va nivo utreniranosti kod
kue pre nego krenete na visinu
l Proverite da li ste poneli sve vae
lekove / recepte za lekove

e da transportuje vie kiseonika).

Zbog ovoga krv moe da bude gua,
i tako uspori cirkulaciju. Imajui ovo
na umu, morate biti sigurni da unosite
dovoljno tenosti. Ako znate da imate
neki problem sa srcem (aritmiju, visok
krvni pritisak, prelean infarkt srca ili
anginu pektoris) ili ste imali neku operaciju na srcu, treba da popriate sa
svojim lekarom, da budete sigurni da
put koji planirate nee dodatno
opteretiti vae srce. Ako uzimate neke lekove, proverite da li ste ih poneli
dovoljno na put.
Ako ste zdravi, onda tokom putovanja na visini, vae srce nee biti pod
veim naporom nego pod kojim je
kada obavljate istu aktivnost na nivou
mora.
Tokom boravka na visini:
l Hodajte polako, ne trkajte se.
l Odmarajte se puno puta tokom uspona.
l Unosite puno tenosti.
l Ako imate bilo kakav problem, ostanite na
visini na kojoj se nalazite, ne idite vie.
l Ako problemi i dalje postoje, otponite
silazak.

Na Medex-ovom putovanju, moj krvni pritisak je bio 168/118 jednog dana. Lekar zaduen za
grupu rekao je da je to normalno za uspon i da bi trebalo da se normalizuje kad se aklimatizujem.
Savetovao mi je da se tokom dana odmaram i ne napreem, iako sam se dobro oseao.

Visok nivo UV svetlosti na visini

moe dovesti do oteenja oiju (sneno slepilo), kao izboeno oko koje
imaju varioci - osea se kao da imate
pesak u oima. Odmor, stavljanje
obloga na oi, kapi za oi i lekovi protiv bolova mogu da pomognu. Dobre
naoari za sunce ili zatitne naoari
su neophodne na lednicima ak i kada je oblano jer UV zraenje prodire i
kroz oblake. Odaberite naoari napravljene za planinske uslove, a ne
zbog modernog dizajna. Naoari za
sunce, odnosno zatitne naoari se
mogu napraviti i po receptu.
Moete da koristite i kontaktna soiva, ali je obavezno sprovoditi strogu
higijenu, to je veoma teko na visini.
Dnevna soiva za jednokratnu upotrebu su dobra ali moraju da se skinu
Pre nego to krenete:
l Nabavite zatitne naoari za lednike
uslove (gleerke).
l Pripremite kontaktna soiva i sredstvo
za ienje.
l Ako su vam neophodne naoari,
ponesite i rezervne.

nou. Nakon laserske refraktivne operacije, vid se moe zamutiti na visini,

ali simptomi nestaju pri silasku. Zbog
toga nemojte raditi nikakav tretman
laserom neposredno pred polazak
mislite unapred.
Mogu se javiti mala
krvarenja na onom
dnu (krvarenja u retini), to moe uticati
na otrinu vida. To
obino nije opasno i
nestae posle nekoliko nedelja. Ako izgubite vid na jednom
oku spustite se na
niu visinu.
Tokom boravka na visini:
l nosite zatitne naoari kad je vedro.
l Ako izgubite zatitne naoari,
improvizujte tako to ete iskoristiti
karton sa tankim prorezima kroz koje
ete gledati.
l Postarajte se da i osoblje ima i nosi
zatitne naoari.
l Odravajte higijenu ako nosite
kontaktna soiva.

29-ogodinji mukarac koristio je dnevna soiva za jednokratnu upotrebu na Mont Everestu. Nije
ih menjao 4 dana, a na dan uspona na vrh nosio je naoari za sunce, a ne zatitne naoari. Na
8600 m vid mu je postao zamuen. Na vrhu, nije mogao ni da uiva u pogledu, ni da se orjentie.
Dva erpasa su mu pomogla da sie. Imao je sneno slepilo i bakterijsku infekciju. Lekar je
oljutio soiva sa oiju, ali su oiljci trajno otetili njegov vid. Moglo ga je kotati ivota.

22 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 19

EKSTREMITETI
Na velikim visinama ste pod veim
rizikom da izgorite ili da promrznete.
Zbog vee koliine UV zraka na visini,
moete dobiti opekotine od sunca. Niske temperature i nizak nivo kiseonika
u vazduhu olakavaju nastanak promrzlina, posebno kod ljudi koji ve
imaju problem sa cirkulacijom (npr.
kod Reynaud-ove bolesti).
Promrzlina moe da se javi na bilo
kom delu tela kada je spoljna temperatura jako niska i/ili kada duva jak
vetar. Rani znak promrzlina je bleda,
utrnuta i vrsta koa. Grejanje promrzlog dela tela je veoma bolno, a
koa moe tada pocrveneti, svrbeti,
biti sa crvenim takicama i otekla.
Ako se smrzavanje nastavi, mogu se
razviti plikovi na koi i konano koa
Pre nego to krenete na put:
l Ponestite kremu sa zatitnim faktorom
(SPF 15-30).
l Ponesite i druge zatite od sunca.
l Ponesite tople rukavice, arape, kape,
cipele - i proverite da li vam odgovaraju.

ELUDAC / CREVA
moe da pocrni i odumre. Ovo je
veoma ozbiljan znak i
vodi ka amputaciji.
Delovi tela koji su
najvie izloeni opekotinama i promrzlinama su oni koji ''tre'' usne, prsti, nos, brada, ui tako da je za ove
delove tela potrebna dodatna zatita.
Oticanje aka, lica i skonih zglobova je veoma esto na visini. Ovo
najee nije znak neke teke bolesti,
ali nije na odmet da se proveri da li
postoji neki zdravstveni problem.
Tokom boravka na visini:
l Trudite se da vam ake i stopala uvek
budu suvi, promenite mokre rukavice i
arape to pre.
l Koristite opremu koja vam odgovara.
l Redovno stavljajte kremu sa zatitinim
faktorom i ostale zatite od sunca.
l Zatitite se od sunca, hladnoe i vetra.

Za vreme jedne lavine na Himalajima, devetoro ljudi je nastradalo, a ostali su bili povreeni.
Povreeni su vazdunim putem prebaeni do bolnice, a nosai koji su uestvovali u transportu
njihove opreme ostavljeni su da sami nau put dole. Neki od njih se nikada nisu vratili nazad,
umrli su od hladnoe. Odea koju su imali na sebi nije bila dovoljna da ih zatiti u tim uslovima, a
nisu se usudili da otvore torbe sa opremom koje su nosili. Umrli su pored torbi u kojima se nalazila
topla odea.

Moete izgubiti apetit na visini, a

zbog akutne visinske bolesti moe
vam biti muka. Promena hrane koju
jedete moe imati uticaja na va
apetit ili moe da izazove proliv.
Mnoga putovanja na visine su u
regionima koji su siromani vodom i
gde su higijenski uslovi jako loi, tako
da je mogunost pojave proliva vea.
Bolje spreiti nego leiti. Flairana
voda ili filteri za vodu su nepouzdani.
Jod je najbolji, sem ako nema bolesti
tiroidne lezde ili ste trudni.
Ako dobijete proliv, pijte puno proiene vode i drugih tenosti za rehidraciju, ne dozvolite da dehidrirate.
Putniki proliv je verovatno izazvan
bakterijama tako da antibiotici mogu
biti potrebni.
Pre nego to krenete na put:
l Isplanirajte gde ete nabaviti vodu za
pie.
l Ponesite sredstva za rehidraciju ili
nauite kako da ih sami napravite.
l Saznajte neto vie o putnikom prolivu
i kako da ga izleite.
l Imajte grupni plan gde ete odlagati
upotrebljen toalet papir.

Mleni napici, kao na primer jogurt,

mogu da pogoraju ovaj problem.

Upotrebljeni toalet papir zagauje

okolinu i zato ga nemojte ostavljati
svuda za sobom!

Tokom boravka na visini:

l Unosite puno tenosti.
l Ponesite omiljene slatkie.
l Uvek perite ruke.

Jednom je, visoko na ledniku u Patagoniji, jedan penja iznenada stao i morao da skine odelo
iako je bio na uetu, zato to je imao putniki proliv. U bivaku te veeri, popio je antibiotik i
nastavio sa penjanjem sledeeg dana.

20 PUTOVANJE NA VELIKE VISINE

PUTOVANJE NA VELIKE VISINE 21

BUBREZI / MOKRANA BEIKA

Tokom aklimatizacije, vae telo e
normalno proizvoditi vie urina. To je
dobar znak, ali isto tako ete morati
vie puta da mokrite u toku dana i
noi.
Fiziko naprezanje u uslovima
suvog vazduha i vruine na visini,
moe izazvati dehidraciju koja moe
biti ozbiljnija od putnikog proliva.
Oseaj ei, glavobolja i umor su
esto znaci dehidriranosti. Ovo moete spreiti time to ete dnevno
unositi nekoliko litara tenosti. Ako
mokrite barem etiri puta u toku dana,
dovoljne koliine urina, znai da unosite dovoljno tenosti.
esto bolno mokrenje malih koliina urina moe takoe biti znak dehidracije. Ako se stanje ne popravi
poto popijete dve litre tenosti, onda
Pre nego to krenete na put:
l Kupite flau za urin u koju ete mokriti
tokom noi
l Ponesite sredstva za rehidraciju ili
nauite kako da ih sami napravite
l ene mogu poneti suknje na put da bi
bile relaksiranije tokom mokrenja u tim
uslovima

znai da imate
neku urinarnu infekciju (npr. zapaljenje mokrane beike - cistitis) koju bi trebalo leiti antibioticima.
Stariji mukarci imaju probleme sa uveanom prostatom,
usled ega ee mokre i ee imaju nagon za mokrenjem i na
nivou mora. Ovo moe voditi ka zastoju urina i nemogunosti mokrenja.
Ako sumnjate da imate ovakve ili
sline probleme, posetite vaeg lekara pre putovanja.

Tokom boravka na visini:

l Unosite dovoljno tenosti!
l Unosite dovoljno tenosti!
l Unosite dovoljno tenosti!

Jedna utrenirana trekerka oseala se iscrpljeno i imala je glavobolju na kraju jednog ne tako
napornog dana na visini. Bila je zabrinuta jer je mislila da joj se javljaju simptomi akutne visinske
bolesti, ali se brzo oporavila poto je popila dve litre preiene vode sa limunovim sokom.

ZGLOBOVI / MIII
Veina ljudi koja ide na avanturistike odmore osea neke nove
bolove izazvane dodatnim naprezanjem. Jako je vano da budete u formi
pre nego to krenete na put, bilo da
skijate, etate, jaete
konje ili vozite bicikl.
Jedino tada ete uivati u svom
putovanju.
Nije uraeno ni jedno istraivanje na
temu da li
se javljaju
Pre nego to krenete na put:
l Budite utrenirani, bavite se bilo kojom
fizikom aktivnou tokom koje e vam
puls biti vii nego u miru.
l Pokuajte da barem jednom nedeljno
budete jedan ceo dan aktivni i tako
svake nedelje tokom poslednjeg
meseca pre polaska na put.
l Ako ete koristiti tapove za peaenje,
pokuajte da se naviknete na njih pre
puta.

bolovi u zglobovima zato to je neko

na visini.
Kolena i miii na nogama su
obino glavni problem! Steznici i
elastini zavoji mogu biti od pomoi.
Kako bilo, bolje je da vebate i tako
poboljate snagu vaih miia, pa
vam onda oni nee ni biti potrebni.
Korienje dva tapa dok peaite
moe smanjiti optereenje na vaa
kolena, posebno ako dosta idete i
nizbrdo kada se kolena mnogo
napreu. Oni vam mogu biti od pomoi i ako ve imate problema sa kolenima. Smanjenjem telesne mase
(ako ste gojazni) ili smanjenjem teine vaeg ranca, dodatno ete olakati sebi napor tokom putovanja.
Tokom boravka na visini:
l Ako ponu da vas bole zglobovi i miii,
usporite, smanjite teret u rancu koji
nosite ili predloite dan odmora.
l Ako i kod kue imate bolove u
zglobovima, proverite da li ste na put
poneli dovoljno lekova protiv bolova.
l Temperatura moe biti niska, budite
sigurni da ste se obukli dovoljno slojeva
i da e vam biti toplo.

Posle 6 sati jahanja prvog dana puta, kolena su me jako bolela. Znao sam da je trebalo da jaem
vie od 3 puta pre nego to sam krenuo na put. Imao sam bolove tokom nekoliko sledeih dana!