Pravilnik o Kvalitetu Proizvoda Od Voca, Povrca I Pecurki I

PANJA - U "Sl. listu SCG", br. 56/2003 od 26. decembra 2003.
godine objavljen
je Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim
zahtevima za aditive i njihove meavine, koji lanom 41. stav 2. taka 27.
propisuje da danom stupanja na snagu tog pravilnika (osmog dana od dana
objavljivanja), prestaju da vae odredbe koje se odnose na uslove upotrebe
aditiva u Pravilniku o kvalitetu proizvoda od voa, povra i peurki i pektinskih
preparata.
- U "Sl. listu SCG", br. 4/2004 od 23. januara 2004. godine objavljen je Pravilnik
o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica, koji lanom 34. alineja 24.
propisuje da danom stupanja na snagu tog pravilnika (osmog dana od dana
objavljivanja), prestaju da vae odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaavanje upakovanih namirnica u Pravilniku o kvalitetu proizvoda od voa,
povra i peurki i pektinskih preparata.
"Slubeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82, 39/89, 74/90, 46/91,

"Slubeni list SRJ", br. 33/95, 58/95,
"Slubeni list SCG", br. 56/2003, 4/2004, 12/2005
Na osnovu lana 32. stav 1. i lana 81. stav 2. Zakona o standardizaciji ("Slubeni
list SFRJ", br. 38/77), u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za
poljoprivredu, predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu i
saveznim sekretarom za trite i opte privredne poslove. direktor Saveznog zavoda
za standardizaciju propisuje
PRAVILNIK
O KVALITETU PROIZVODA OD VOA, POVRA I
PEURKI I PEKTINSKIH PREPARATA
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju
ispunjavati proizvodi od voa, povra i peurki i pektinski preparati (u daljem tekstu:
proizvodi), kao i minimalni uslovi za obezbeenje i ouvanje kvaliteta proizvoda.
Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu
proizvoda.
lan 2.
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za

obezbeenje i ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti, shodno vae uslovi
propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda iz ovog pravilnika.
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta, proizvoa je
duan da donese proizvoaku specifikaciju pre poetka proizvodnje.
Organizacije udruenog rada i druga pravna lica donose proizvoake specifikacije i
za proizvode za koje je to ovim pravilnikom izriito predvieno.
Proizvoaka specifikacija mora da sadri podatke iz deklaracije, navedene u lanu 5.
ovog pravilnika, kratak opis tehnolokog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne
sastojke prema opadajuem redosledu upotrebljenih koliina i izvetaj o izvrenoj
laboratorijskoj analizi i procentu osnovnih sastojaka.
Organizacije udruenog rada vode evidenciju o donesenim proizvoakim
specifikacijama i u nju unose sledee podatke:
1) evidencijski broj specifikacije;
2) naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima;
3) datum donoenja specifikacije;
4) datum izvrenog laboratorijskog ispitivanja proizvoda;
5) datum poetka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;
6) grupu kojoj proizvod pripada.
lan 3.
Proizvodi iz ovog pravilnika mogu se stavljati u promet samo u originalnom
pakovanju, ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukije propisano.
Pod originalnim pakovanjem, u smislu stava 1. Ovog lana, podrazumeva se
pakovanje proizvoda u ambalau kojom se obezbeuje originalnost kvaliteta
proizvoda do njegove potronje.
lan 4.
Proizvodi od voa i povra koji se stavljaju u promet moraju biti deklarisani na nain
propisan ovim pravilnikom.
lan 5.
Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drugaije propisano, svi proizvodi
koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi
imati deklaraciju.
Deklaracija sadri:
1) naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima;
2) firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa;
3) datum proizvodnje i rok upotrebe ili samo "upotrebljivo do" ili da je proizvod
upotrebljiv do prvog dana narednog oznaenog meseca ili tromeseja, odnosno
godine;
4) kategoriju kvaliteta proizvoda, ako je to ovim pravilnikom predvieno;
5) neto koliinu (masu ili zapreminu) proizvoda;
6) podatak o vrsti upotrebljenih boja, konzervansa, aroma i drugih aditiva
dozvoljenih ovim pravilnikom, ako su dodavani;
7) osnovne sastojke proizvoda, ako je to ovim pravilnikom propisano;
8) vrstu i koliinu materija od bioloke vrednosti dodatih radi obogaivanja sastava.
Ako je L-askorbinska kiselina dodata kao antioksidans, ne mora se deklarisati;
9) podatke od interesa za potroaa, ako je to za proizvode odreeno ovim
pravilnikom.
Deklaracija mora biti lako uoljiva, jasna i itka.
Tekst deklaracije koji se odnosi na bojenje i konzervisanje proizvoda, npr. obojeno
vetakom bojom, konzervisano sorbinskom kiselinom i dr., mora biti neposredno
ispod naziva proizvoda.
Slova kojima su odtampani naziv proizvoda i firma, odnosno ime proizvoaa
moraju biti vea od slova kojima su odtampani podaci u deklaraciji, osim za
trgovinsko ime ija veliina slova nije ograniena.
Deklaracija ne sme da sadri oznake (nazive, slike, crtee i dr.) koje bi mogle dovesti
u zabludu potroaa u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.
lan 6.
Ako proizvode od voa i povra ne pakuje proizvoa, deklaracija mora sadrati,
pored podataka iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika firmu, odnosno naziv i sedite
organizacije udruenog rada koja je proizvod pakovala i datum pakovanja.
Ako proizvod nije pakovan u originalno pakovanje, deklaracija mora da sadri naziv
proizvoda iz koga se vidi podatak o grupi proizvoda, datum proizvodnje i rok
upotrebe.
Deklaracija za proizvode iz stava 2. ovog lana mora biti istaknuta na pogodnom,
vidnom mestu.
lan 7.
Ako neto koliina (masa) proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju
ne prelazi 35 grama, deklaracija mora da sadri: naziv proizvoda, firmu, odnosno
naziv proizvoaa, odnosno one organizacije udruenog rada koja je robu pakovala,
neto koliinu, rok upotrebe i datum proizvodnje.
Deklaracija iz stava 1. ovog lana mora da sadri i podatak o bojenju i konzervisanju,
odnosno dodatim aditivima prema lanu 5. stav 2. taka 6. ovog pravilnika.
lan 8.
Od neto koliine proizvoda iz lana 7. ovog pravilnika, deklarisane u smislu lana 5.
stav 2. taka 5. ovog pravilnika, dozvoljavaju se sledea odstupanja kod
pojedinanih pakovanja:
Deklarisana neto
koliina g ili ml
Najvie dozvoljeno
odstupanje %
50
100
200
500
1000
2000
preko 2000
8
6
4
3
2
1,5
1
Za suenu smokvu najvie dozvoljeno odstupanje neto mase moe biti za 2% vee
od vrednosti odstupanja koja su propisana za pojedinana pakovanja drugih
proizvoda i navedena u tabeli iz stava 1. ovog lana.
Za neto koliine proizvoda, koje su deklarisane u pakovanjima izmeu koliina
naznaenih u stavu 1. ovog lana, dozvoljava se odstupanje koje odgovara proseku
odstupanja predvienom za dve najblie neto koliine.
Prosek najmanje 10 pakovanja proizvoda mora da odgovara deklarisanoj neto koliini
proizvoda.
lan 9.
Ako ovim pravilnikom nije drukije propisano, zabranjeno je bojenje, zaslaivanje i
aromatizovanje, konzervisanje hemijskim sredstvima i zraenje jonizujuim i
ultravioletnim zracima, proizvoda od voa, povra i peurki, kao i dodavanje drugih
hemijskih sredstava tim proizvodima.
lan 10.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na uvezene proizvode, kao i na proizvode
namenjene izvozu, ako za pojedine proizvode nije propisom drukije odreeno.
lan 11.
Proizvodi se mogu transportovati i skladititi ako su obezbeeni uslovi koji
obezbeuju ouvanje njihovog kvaliteta.
lan 12.
Uslovi koje u pogledu higijenske ispravnosti proizvodi moraju ispunjavati utvruju se
propisima o higijenskoj ispravnosti ivotnih namirnica.
lan 13.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na sve organizacije udruenog rada, druga
pravna lica i graane, koji proizvode i stavljaju u promet proizvode, ako njime nije
drukije odreeno.
lan 13a
Konzervisano voe i povre u limenkama (pasterizovano voe, pasterizovano povre,
kompoti, vone salate, citrus-baze, marinirano povre i sl.), pored uslova propisanih
ovim pravilnikom za pojedine vrste proizvoda od voa i povra, moraju ispunjavati i
sledee uslove:
1) da limenka nije deformisana;
2) da je spoljanja povrina limenke ista i bez znakova korozije;
3) da su dno i poklopac limenke neznatno ulegnuti;
4) da su avovi limenke pravilno oblikovani;
5) da je uzduni av limenke preklopan i zatien dopunskim slojem laka;
6) da su unutranje povrine limenke zatiene prevlakom laka koji mora biti
hemijski otporan na delovanje sadraja limenke, osim za kompot od jabuke,
kruke, breskve, bele trenje, belog groa, ananasa, grejpfruta, mandarine,
banane, papaje, manga i guave, kao i za vonu salatu od ovih vrsta voa kod
kojih mogu biti zatieni samo dno i poklopac.
lan 14.
PRESTAJE DA VAI - sa 39/89 - Pravilnikom o kvalitetu aditiva za
prehrambene proizvode
II. PROIZVODI OD VOA
lan 15.
Pod proizvodima od voa, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) smrznuto voe;
2) smrznuta kaa od voa;
3) pasterizovano voe;
4) pasterizovana kaa od voa;
5) matini voni sok;
6) voni sok;
7) koncentrisan voni sok;
8) voni sirup;
9) kompot;
10) slatko;
11) dem;
12) marmelada;
13) pekmez;
14) voni ele;
15) voni sir;
16) kandirano voe;
17) sueno voe;
18) voni sok u prahu;
19) meani proizvodi od voa i povra;
20) niskokalorini proizvodi od voa;
21) citrus baze;
22) ostali proizvodi od voa.
lan 16.
Voe koje se koristi za industrijsku preradu mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je zdravo i svee;
2) da je u fazi tehnoloke zrelosti;
3) da nema strani miris i ukus;
4) da je bez stranih primesa;
5) da ne sadri ostatke sredstava za zatitu bilja iznad maksimalno dozvoljenih
koliina utvrenih propisom.
Minimalna suva materija voa (mereno refraktometrom na 20C) koja se koristi za
obraun dela suve materije voa kod industrijske prerade u pojedine proizvode mora
da bude najmanje:
1) jagoda .......................... 6%
2) malina, borovnica i ogrozd .......................... 7%
3) kupina, ljiva denarika, limun i grejpfrut .......................... 8%
4) trenja, ribizla, breskva, dunja i mandarina .......................... 9%
5) jabuka, kruka, kajsija, naranda i ananas ..........................10%
6) drenjina..........................11%
7) nar, vinja i ljiva, osim ljive poegae i denarike.......................... 12%
8) ljiva poegaa i ipurak..........................14%
9) groe..........................15%
10) vinja-maraska .......................... 20%
11) rabarbara (Rheum sp.)......................4%
12) acerola (Malpighia punicifolia), brusnica (Vaccinum vitis - idaea L.), pasji trn
(Hippogae rham-noides L.)..........................7%
13) crna zova (Sambucus nigra)...................8%
14) guava (Psidium guajava)...................... 9%
15) karambola (Averrhoa carambola L.), lulu (Solanum quitoense
L.)........................10%
16) papaja (Carica papaja L.) i indijski orah (Anacardium occidental
L.)..................11%
17) kivi (Actinidia chinensis planch), pasionka (Passiflora edulissimus) i mango
(Mangifera indica L.)... 14%
18) kaki (Diospuros kaki).......................15%

19) guanabana (Anona muricata).................16%
20) erimoja (Anona cherimola mill.).............20%
21) banana (Musa L.).........................22%.
1. Smrznuto voe
lan 17.
Smrznuto voe je proizvod dobiven smrzavanjem sveih posebno pripremljenih
plodova voa ili delova voa na temperaturi od -30C ili nioj.
Temperatura u sreditu jedinice pakovanja proizvoda mora da bude -15C ili nia.
Posle odmrzavanja voe mora da sadri svoje prvobitne glavne sastojke i svojstva.
Smrznuto voe bez ili sa eerom ne sme se posle odmrzavanja podvrgavati
smrzavanju.
lan 18.
U proizvodnji smrznutog voa mogu se upotrebiti eer, eerni sirupi i glukozni
sirupi.
Pri proizvodnji smrznutog voa sa eerom i smrznutog voa sa sirupom shodno
lanu 21. stav 1. ovog pravilnika, moe se dodati najvie 15% eera, raunato na
ukupnu masu.
lan 19.
Pod pripremom za smrzavanje, u zavisnosti od vrste voa, podrazumevaju se:
klasiranje, odstranjivanje peteljki, pranje, odvajanje kotica, ljutenje, blaniranje i
tretiranje limunskom i askorbinskom kiselinom, a po potrebi, i pakovanje u
odgovarajuu ambalau.
lan 20.
Prema brzini smrzavanja, smrznuto voe se moe proizvesti: smrzavanjem, brzim
smrzavanjem i trenutnim smrzavanjem.
Smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za vreme
due od 1 asa.
Brzo smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za

vreme od 10 do 60 minuta.
Trenutno smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za
krae vreme od 10 minuta.
lan 21.
Smrznuto voe moe da se stavi u promet samo u smrznutom stanju. U zavisnosti od
brzine smrzavanja, naina pripreme i proizvodnje, smrznuto voe se stavlja u promet
kao: smrznuto voe, brzo smrznuto voe, trenutno smrznuto voe, smrznuto voe sa
eerom, brzo smrznuto voe sa eerom, trenutno smrznuto voe sa eerom,
smrznuto voe u sirupu. brzo smrznuto voe u sirupu i trenutno smrznuto voe u
sirupu.
Naziv smrznutog voa je npr. jagoda - brzo smrznuta ili jagoda sa eerom trenutno smrznuta.
lan 22.
Smrznuto jagodasto voe moe da se stavi u promet u sledeim kategorijama:
"rolend", "polublok", "blok" i "griz", zavisno od toga da li su plodovi u smrznutom
proizvodu celi, pojedinani ili u delovima ploda i meusobno slepljeni.
Pod pojmom "rolend" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje u jedinici
pakovanja sadri najmanje 80% mase pojedinanih celih smrznutih plodova.
Pod pojmom "polublok" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje u jedinici
pakovanja sadri najmanje 50% do 80% mase pojedinanih celih smrznutih plodova.
Pod pojmom "blok" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje u jedinici
pakovanja sadri manje od 50% mase pojedinanih celih smrznutih plodova.
Pod pojmom "griz" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje se sastoji od
delova smrznutih plodova, a u pakovanju se nalazi u rastresitom stanju.
lan 23.
Smrznuto voe iz lana 21. ovog pravilnika koje se stavlja u promet posle
odmrzavanja, mora da ispunjava sledee uslove kvaliteta:
1) da je zdravo, isto i bez stranih primesa;
2) da su boja, aroma i ukus svojstveni vrsti, odnosno sorti voa od koga je
smrznuto voe proizvedeno;
3) da je bez stranog mirisa i ukusa;
4) da koliina pesticida i sredstava za zatitu bilja mora biti u skladu sa odredbama
propisa o maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim namirnicama.
lan 24.
Smrznuto voe se mora pakovati u odgovarajuu ambalau, higijenski ispravnu i
nepropustljivu za vodu i vodenu paru.
lan 25.
Uskladiteni proizvodi smrznutog voa uvaju se na temperaturi od -18C ili nioj,
osim smrznute vinje i ljive koje se uvaju na temperaturi od -20C ili nioj.
Prilikom manipulisanja smrznutim voem, dozvoljava se porast temperature najvie
za 2C, merene u sreditu jedinice pakovanja, odnosno plodova ako su ovi
pojedinano upakovani.
lan 26.
Za smrznuto voe kome su dodati eer, eerni sirupi i glukozni sirupi, proizvoa je
duan da donese proizvoaku specifikaciju.
lan 27.
Deklaracija za smrznuto voe mora da sadri naroito: godinu proizvodnje i datum
pakovanja, a za smrznuto voe sa dodatkom eera, eernog sirupa i glukoznog
sirupa i procent dodatog eera.
2. Smrznuta kaa od voa

lan 28.
Smrznuta kaa od voa dobija se pasiranjem posebno pripremljenih plodova sveeg
voa. Konzervie se smrzavanjem na temperaturi od -30C ili nioj, tako da u
sreditu proizvoda, odnosno u jedinici pakovanja temperatura mora biti -15C ili nia.
Posle odmrzavanja kaa mora da zadri glavne sastojke i svojstva odgovarajueg
voa.
Odmrznuta kaa ne sme se ponovo smrzavati.
lan 29.
Pri proizvodnji smrznute kae od voa sa dodatkom eera, moe se dodati najvie
10% eera, raunato na ukupnu masu.
Umesto eera (saharoze) mogu se dodati: glukoza, glukozni sirup, dekstroza,
dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup,
s tim da ukupna koliina dodatog eera ne bude vea od 10% od ukupne koliine
kae.
Dozvoljava se upotreba limunske, jabune, vinske i askorbinske kiseline.

Dodata koliina eera, eernog sirupa i glukoznog sirupa mora biti deklarisana na
pakovanju smrznute kae.
lan 30.
Smrznuta kaa od voa koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledee uslove:
1) da su boja, aroma i ukus svojstveni vou od koga je proizvedena;
2) da je bez stranih primesa;
3) da je sadraj ostataka pesticida i sredstava za zatitu u skladu sa propisima o
maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim namirnicama.
lan 31.
Smrznuta kaa od voa bez eera mora, pored uslova iz lana 30. ovog pravilnika,
ispunjavati i uslove u pogledu sadraja suve materije (mereno refraktometrom na
20C), s tim da iznos suve materije utvren za svaku vrstu voa u lanu 16. ovog
pravilnika sme biti umanjen najvie za 1, za odgovarajuu vrstu kae od voa bez
eera.
Minimalnu suvu materiju smrznute kae od voa sa dodatkom eera ini suva
materija kae od voa uveana za procent dodatog eera.
lan 32.
Smrznuta kaa od voa se mora pakovati u odgovarajuu ambalau, higijenski
ispravnu i nepropustljivu za vodu i vodenu paru.
lan 33.
Smrznuta kaa od voa uva se na temperaturi od -18C ili nioj, osim kae
smrznute vinje i ljive koje se uvaju na temperaturi od -20C ili nioj.
Prilikom manipulisanja sa smrznutom vonom kaom, dozvoljava se porast
temperature za 2C, merene na povrini jedinice pakovanja.
Ako proizvod ide neposredno na dalju preradu, odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne
odnose se na taj proizvod.
lan 34.
Transport smrznute kae od voa vri se transportnim sredstvima koja obezbeuju

higijenske uslove i odravanja temperature predviene za komore pri uvanju
smrznutih kaa.
lan 35.
Smrznuta kaa od voa moe se staviti u promet kao: smrznuta kaa od voa i
smrznuta kaa od voa sa dodatkom eera.
Deklaracija za smrznutu kau od voa mora da sadri i podatak o tome da li je voe
pre smrzavanja blanirano. Za kotiavo voe, ako je blanirano, mora biti naznaeno
da li je blaniranje vreno sa koticom ili bez nje, npr. "kaa odreenog voa
blanirana sa koticom".
Deklaracija za smrznutu kau od voa mora da sadri i podatak o procentu suve
materije smrznute kae od voa (lan 31), a deklaracija za smrznutu kau od voa sa
dodatkom eera, pored suve materije smrznute kae od voa i podatak o procentu
dodatog eera.
Podatke o sadraju suve materije smrznute kae od voa i eera mora da sadri i
smrznuta kaa od voa koja nije originalno pakovana.
3. Pasterizovano voe (pasterizovana pulpa)

lan 36.
Pasterizovano voe (voe konzervisano toplotom) je proizvod dobiven
konzervisanjem vonih plodova ili njihovih delova pasterizacijom u hermetiki
zatvorenoj ambalai, koje moe da se upotrebi za ishranu ili za dalju preradu.
Voe predvieno za proizvodnju pasterizovanog voa mora da bude ujednaene
tehnoloke zrelosti i da ne sadri vie od 5% plodova sa oteenjima od biljnih
bolesti i tetoina.
Toplotom se mogu konzervisati plodovi voa sa koticom ili bez kotice i sa
pokoicom ili bez pokoice.
Pri proizvodnji pasterizovanog voa ne smeju se upotrebiti boje za bojenje namirnica,
niti vetake arome.
Pri proizvodnji pasterizovanog voa mogu se upotrebiti L-askorbinska i limunska
kiselina kao antioksidansi.
lan 37.
Pasterizovano voe mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima boju, miris i ukus svojstvene vou od koga je proizvedeno;
2) da ne sadri vie od 10% raskuvanih plodova ili delova plodova;

3) da sadraj ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20 C) iznosi
najmanje 70% od vrednosti suve materije voa iz lana 16. ovog pravilnika;
4) da ne sadri vie naliva nego to je potrebno da se plodovi prekriju;
5) da je naliv bistar do opalescentan;
6) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl;
7) da ne sadri vie od 1% kotica, raunato na ukupan broj plodova vinje, trenje i
ljive, ako je deklarisano kao pasterizovano voe bez kotice;
8) da sadraj peteljki kod ljive ne prelazi 1%, raunato na broj plodova;
9) da ne sadri stranu primesu.
lan 38.
Deklaracija za pasterizovano voe mora, pored elemenata iz lana 5. ovog pravilnika,
da sadri:
1) podatak o tome da je pasterizovano, npr. pasterizovana ljiva;
2) podatak o tome da li pakovanje sadri cele plodove, polovine plodova ili sitnije
delove plodova, plodove sa koticom ili bez kotice.
4. Pasterizovana kaa od voa

lan 39.
Pasterizovana kaa od voa je proizvod dobiven pasiranjem sveeg ili smrznutog
voa odgovarajue tehnoloke zrelosti, sa ili bez dodatka eera.
Pasterizovana kaa od voa mora se konzervisati samo fizikim postupkom.
lan 40.
Pri proizvodnji pasterizovane kae od voa sa dodatkom eera, moe se dodati
najvie 10% eera, raunato na ukupnu masu.
Umesto eera moe se dodati eerni ili glukozni sirup, s tim da ukupna koliina
dodatog eera ne prelazi 10%.
Pri proizvodnji pasterizovane kae od voa moe se kao antioksidans upotrebiti Laskorbinska kiselina u koliini neophodnoj za postizanje dobrog kvaliteta proizvoda.
Dozvoljava se upotreba limunske, jabune ili vinske kiseline.
lan 41.
Pasterizovana kaa od voa i pasterizovana kaa od voa sa dodatkom eera moraju
imati boju, miris i ukus koji su svojstveni vou od koga su proizvedene, i ne smeju
sadravati stranu primesu.
Pasterizovana kaa od voa bez dodatka eera, pored uslova kvaliteta iz stava 1.
ovog lana, mora ispunjavati i uslove u pogledu sadraja suve materije (mereno
refraktometrom na 20C), s tim da iznos suve materije utvren za svaku vrstu voa
u lanu 16. ovog pravilnika sme biti umanjen najvie za 1, za odgovarajuu vrstu
pasterizovane kae od voa.
Ukupnu suvu materiju pasterizovane kae od voa sa dodatkom eera ini suva
materija iz voa iz stava 2. ovog lana, uveana za procent dodatog eera.
lan 42.
Pasterizovana kaa od voa stavlja se u promet kao: pasterizovana kaa
odgovarajueg voa ili pasterizovana kaa odgovarajueg voa sa dodatkom eera.
Deklaracija za pasterizovanu kau od voa mora da sadri i procent suve materije
pasterizovane kae od voa, a deklaracija za pasterizovanu kau od voa sa
dodatkom eera - procent suve materije pasterizovane kae od voa i procent
dodatog eera.
5. Matini voni sok

lan 43.
Matini voni sok je proizvod dobiven mehanikom preradom zdravog tehnoloki
zrelog voa, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju.
Pri proizvodnji matinog vonog soka mogu se kao antioksidansi dodati L-askorbinska
i limunska kiselina.
Boja, ukus i miris matinog vonog soka moraju biti svojstveni vou od koga je sok
proizveden.
Matini voni sok mora se konzervisati samo fizikim postupcima.
Sadraj ukupne suve materije matinog vonog soka (mereno refraktometrom na
20C) ne sme biti manji od vrednosti koja je za 1% nia od suve materije sveeg
voa iz lana 36. ovog pravilnika.
Matini voni sok se moe skladititi i stavljati u promet samo u ambalai i pod
uslovima koji obezbeuju ouvanje kvaliteta proizvoda i ne dovode do veih
organoleptikih promena.
lan 44.
Matini voni sok moe biti bistar i mutan.
lan 45.
Bistar matini voni sok je proizvod ija je osnovna osobina da je bistar.
Bistrina matinog vonog soka postie se otklanjanjem grubo i fino dispergovanih
koloidnih estica koje prouzrokuju mutnou soka.
Kao doputeni postupci i sredstva za bistrenje matinog vonog soka, u smislu ovog
pravilnika, su:
1) separiranje centrifugom;
2) filtriranje;
3) upotreba infuzorijske zemlje, iste celuloze, azbesta, elatina, agar-agara,
albumina, kazeina, tanina, kao i enzimatskih preparata koji nisu konzervisani
hemijskim sredstvima.
lan 46.
Mutni matini voni sok je proizvod koji sadri fino dispergovane koloidne estice
koje mogu da se delimino taloe.
6. Voni sok
l. 47. do 60.
PRESTAJU DA VAE - sa 33/95 - Pravilnikom o kvalitetu vonih sokova,
vonih nektara, vonih sokova u prahu i srodnih proizvoda
8. Voni sirup
lan 61.
Voni sirup je proizvod sirupaste konzistencije dobiven po odgovarajuem postupku
od matinog vonog soka ili koncentrisanog vonog soka sa dodatkom eera ili
eernih sirupa.
Voni sirup se moe proizvoditi i od citrus baza i drugih vonih baza.
Citrus baze i druge vone baze koje se koriste za proizvodnju vonih sirupa ne smeju
da sadre hemijske konzervanse.
lan 62.
Pri proizvodnji vonog sirupa moe se upotrebiti:
1) do 5% soka od drugog voa u odnosu na ukupno upotrebljenu koliinu soka;
2) eer (saharoza), eerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni
sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup;
3) L-askorbinska, limunska, vinska ili jabuna kiselina;
4) stabilizatori: pektin, alginat i agar-agar;
5) prirodne vone arome i prirodno identine vone arome.
lan 63.
Voni sirup koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima boju, miris i ukus svojstven vou, matinom vonom soku ili citrus bazi
od kojih je proizveden;
2) da je bistar, bez opalescencije i taloga, osim vonog sirupa od citrus baze i baze
od tropskog voa;
3) da je ujednaene sirupaste konzistencije i da je bez znakova raslojavanja, osim
vonog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voa;
4) da nema strani miris i ukus;
5) da je ukupna suva materija vonog sirupa najmanje 65%;
6) da ukupnu suvu materiju vonog sirupa ini najmanje 5% suve materije koja
potie od voa, odnosno 3% suve materije koja potie od jagodastog voa (lan
16), najvie 60% suve materije iz dodatog eera, osim kod sirupa od
jagodastog voa gde procent suve materije iz dodatog eera ne sme biti iznad
62%.
Ukupni sadraj suve materije kod sirupa od citrus baze ini najmanje 3% suve
materije iz citrus baze, a najvie 62% suve materije iz dodatog eera;
7) da pri razblaenju vodom do sadraja suve materije od 10% ne sadri vie od
0,2 zapreminskih procenata etil-alkohola.
Za proizvodnju vonog sirupa od jagodiastog voa (jagoda, malina, kupina i ribizla) i
vonog sirupa od vinje i vinje-maraske moe se koristiti i pulpa konzervisana
rastvorom mravlje kiseline.
Voni sirup iz stava 2. mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, a moe da
sadri ostatke mravlje kiseline poreklom iz pulpe do 1,7 g/l, osim vonog sirupa od
jagode u kome sadraj mravlje kiseline iz pulpe ne sme da prelazi 2,1 g/l.
lan 64.
Dozvoljava se proizvodnja meanog vonog sirupa od vie vrsta voa.
Deklaracija za voni sirup dobiven od vie vrsta voa mora da sadri i podatak o
vrstama upotrebljenog voa, prema redosledu zastupljenih koliina.
Deklaracija za voni sirup proizveden od citrus baze mora sadrati podatak da je
sirup proizveden od citrus baze.
Ako je voni sirup proizveden od pulpe konzervisane mravljom kiselinom, deklaracija
mora neposredno ispod naziva proizvoda da sadri podatak o koliini mravlje kiseline
izraen u g/l.
9. Kompot
lan 65.
Kompot je proizvod dobiven nalivanjem eernim sirupom pripremljenih celih ili
seenih plodova voa, konzervisan toplotom u hermetiki zatvorenoj ambalai.
Zavisno od stepena slasti kompot moe biti:
1) manje sladak kompot;
2) sladak kompot.
lan 66.
Pri proizvodnji kompota moe se upotrebiti:
2) L-askorbinska kiselina;
3) limunska, vinska i jabuna kiselina.
lan 67.
Kompot mora da ispunjava sledee uslove:
1) da plodovi, odnosno delovi plodova imaju konzistenciju koja odgovara vrsti voa,
da nisu raskuvani ni suvie tvrdi. Miris, ukus i boja moraju biti svojstveni vou
od koga je kompot proizveden;
2) da naliv (sirup) kompota bude bistar do opalescentan i u koliini koja prekriva
plodove, odnosno delove plodova;
3) da sadri 14 do 18% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20 C),
sa oznakom "manje sladak kompot" i da sadri 18%, odnosno 22% ukupne suve
materije (mereno refraktometrom na 20 C), sa oznakom "sladak kompot;
Kompot od jagoda mora da ispunjava uslove kvaliteta iz ta. 1. do 4. ovog lana, a
moe da sadri do 0,1 % peska.
U deklaraciji za kompot mora biti naveden podatak o stepenu slasti.
Vona salata (meani kompot)

lan 68.
Dozvoljava se proizvodnja kompota od vie vrsta voa.
Ovaj kompot moe nositi naziv "vona salata".
Vona salata je kompot proizveden od meavine sitno seenih komada voa
(breskva, kruka, ananas i sl.) i plodova, odnosno bobica sitnog voa (trenja,
groe i sl.).
Vona salata je proizvod dobiven od sveeg, smrznutog ili pasterizovanog voa, sa
dodatkom eernog sirupa, konzervisan toplotom u hermetiki zatvorenoj ambalai.
Zavisno od stepena slasti, vona salata moe biti manje slatka vona salata i slatka
vona salata.
lan 69.
Pri proizvodnji vone salate moe se upotrebiti:
1) eer (saharoza), eerni sirup, glukoza, glukozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup
i glukoza - fruktozni (visokofruktozni) sirup;
3) limunska, jabuna i vinska kiselina;
4) prirodni biljni zaini ili njihovi ekstrakti, radi poboljanja arome (vanila, cimet i
sl.);
5) dozvoljena boja za bojenje trenje u kompotu.

lan 70.
Pri proizvodnji vone salate koristi se tehnoloki zrelo voe koje u gotovom proizvodu
mora da ouva oblik seenih komadia i pogodnu vrstou vonog mesa.
Plodovi voa koji se koriste za proizvodnju vone salate moraju biti oljuteni i bez
kotice, osim plodova trenje, groa i sl. koji mogu biti celi.
lan 71.
Vona salata mora da ispunjava uslove kvaliteta propisane za kompot.
Deklaracija za vonu salatu mora da sadri i podatak o vrstama upotrebljenog voa
po redosledu koliina i podatak o stepenu slasti.
10. Slatko
lan 72.
Slatko je proizvod dobiven ukuvavanjem celih plodova ili delova plodova sveeg voa,
ujednaene tehnoloke zrelosti u gustom eernom sirupu.
Za proizvodnju slatka moe se upotrebiti i kvalitetna vona pulpa konzervisana SO2,
s tim da se to u deklaraciji oznaava na sledei nain: "proizvedeno od vone pulpe
konzervisane SO2".
lan 73.
Pri proizvodnji slatka mogu se kao dodaci upotrebiti:
2) L-askorbinska i limunska kiselina;
3) vanila, vanilin, limun i druga prirodna sredstva i ekstrakti tih sredstava za
dobijanje odgovarajueg mirisa i ukusa;
4) jezgro oraha, badema i drugog jezgrastog voa.
lan 74.
Slatko mora da ispunjava sledee uslove:
1) da sadri cele plodove, a delove plodova samo ukoliko je od njih proizvedeno.

Izuzetno, za slatko od jagodastog voa dozvoljava se da osim celih plodova
moe da sadri i njihove delove po kojima se lako moe raspoznati vrsta voa od
koga je slatko proizvedeno;
2) da ima ukus, miris i boju svojstvene vou od koga je proizvedeno;
3) da sadri najmanje 70% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na
20C), a od toga najvie 65% eera raunato kao ukupni invertni eer;
4) da ne sadri nejestive delove plodova (peteljke, aini listii, semenke i dr.)
osim slatka od jagodastog voa i smokava koje moe da sadri i semenke tog
voa, kao i da ne sadri strane primese;
5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, a slatko od jagodastog
voa - ne vie od 0,1% (JUS E.H8.014);
6) da ne sadri vie od 0,01 % SO2, ako je proizvedeno od vone pulpe.
lan 75.
Za proizvodnju slatka mogu se upotrebiti krunini listii rue ili kora od lubenica i
drugi delovi biljaka koji nisu voni plod.
Pre poetka proizvodnje slatka organizacija udruenog rada je duna da donese
proizvoaku specifikaciju.
lan 76.
Deklaracija za slatko mora da sadri podatak o vrsti voa od koga je slatko
proizvedeno.
11. Dem
lan 77.
Dem je elirani proizvod dobiven ukuvavanjem sveih, smrznutih ili polupreraenih
celih plodova voa ili delova plodova voa ujednaene tehnoloke zrelosti, sa
dodatkom eera ili eernog sirupa. Plodovi ili delovi plodova moraju biti u gotovom
proizvodu u takvom stanju da se organoleptiki moe utvrditi koje je to voe.
lan 78.
Pri proizvodnji dema moe se upotrebiti:
1) odgovarajua koliina pektinskog preparata;

3) do 5% vonih sokova ili drugih vrsta voa, raunato na koliinu vone mase
pripremljene za preradu, radi popravke boje;
4) limunska, vinska i jabuna kiselina;
6) prirodne biljne arome.
lan 79.
Dem mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima ukus, miris i boju svojstvene vou od koga je proizveden;
2) da su delovi plodova u eliranoj masi iz koje se ne izdvaja sok;
20C). Najmanje 6% suve materije mora poticati od voa, a u jagodastom najmanje 5% suve materije od voa;
4) da ne sadri vie od dve peteljke ili dve kotice u 1 kilogramu gotovog proizvoda,
osim dema od jagodastog voa koji moe da sadri i semenke tog voa, ali ne
druge strane primese;
5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, a dem od jagodastog
voa - ne vie od 0,1% tog pepela;
6) da ne sadri vie od 0,01% SO2.
12. Marmelada
lan 80.
Marmelada je elirani proizvod dobiven ukuvavanjem sveih ili polupreraenih
pasiranih plodova voa sa dodatkom eera ili eernog sirupa.
lan 81.
Pri proizvodnji marmelade moe se upotrebiti:
1) odgovarajua koliina preparata za eliranje;
2) do 5% drugih vrsta voa (raunato na koliinu vone mase) radi popravke boje;
5) do 0,1 g sorbinske kiseline ili odgovarajue koliine kalijumsorbata ili do 0,1 g
mravlje kiseline raunato na sloj povrine 1 dm
povrinsku obradu;
i debljine 5 mm, i to samo za
6) glukozni sirup umesto eera, s tim da najvie 30% suve materije dodatnog
eera moe biti zamenjeno odgovarajuom koliinom suve materije glukoznog
sirupa;
7) prirodne vone arome.
lan 82.
Marmelada mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima ukus, miris i boju svojstvene vou od koga je proizvedena;
2) da je homogene elirane strukture, bez iskristalisanog eera i bez sinereze
(izdvajanje tenosti);
3) da nije zagorela i da ne pokazuje znake vrenja;
4) da sadri najmanje 67% suve materije (mereno refraktometrom na 20C), a od
toga najmanje 7% suve materije iz voa, odnosno najmanje 5% iz jagodastog
voa i citrus voa, raunato na ukupnu masu gotovog proizvoda;
5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl (1 :1);
6) da ne sadri vie od 0,01% SO2, osim kod marmelade od ipurka u kojoj se
dozvoljava najvie 0,015% SO2;
lan 83.
Dozvoljava se proizvodnja marmelade od vie vrsta voa. Takva marmelada nosi
naziv "meana marmelada". Marmelada od vie vrsta voa mora ispunjavati uslove
propisane za marmeladu.
lan 84.
Zabranjeno je stavljati u promet marmeladu pod nazivom "konfitura".
Na deklaraciji za meanu marmeladu moraju biti naznaene vrste voa od kojih je

marmelada proizvedena, po redosledu upotrebljenih koliina. Vrstu voa ne treba
deklarisati ako upotrebljena koliina ne prelazi 5%, raunato na koliinu vone mase
za preradu.
lan 85.
Deklaracija za marmeladu mora imati naznaenu vrstu voa od koga je proizvedena.
Deklaracija za marmeladu i za meanu marmeladu, pored ostalog, mora sadrati i
podatak da je povrinski zatiena mravljom kiselinom ili kalijum sorbatom.
13. Pekmez
lan 86.
Pekmez je proizvod dobiven ukuvavanjem pasiranog ili nepasiranog voa, bez
dodatka eera.
Zaslaeni pekmez je proizvod dobiven ukuvavanjem pasiranog ili nepasiranog voa,
sa dodatkom do 20% eera u odnosu na vonu masu.
lan 87.
Pri proizvodnji pekmeza ili zaslaenog pekmeza moe se upotrebiti:
3) do 0,1 g sorbinske kiseline ili odgovarajua koliina kalijum sorbata ili do 0,1 g
mravlje kiseline raunato na 1 dm2, dubine do 5 mm, i to samo za povrinsku
obradu;
sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup.
lan 88.
Pekmez koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima boju, ukus i miris kombinacije karameliziranog eera i voa od koga je
proizveden;
2) da je mazive konzistencije;
3) da sadri najmanje 60% suve materije (mereno refraktometrom na 20C);
4) da ne sadri nejestive delove plodova (kotice, delove kotica, peteljke i sl.),

osim pekmeza od jagodastog voa koji moe da sadri i semenke tog voa;
5) da nije zagoreo, ni plesniv i da ne pokazuje znake vrenja;
7) da ne sadri stranu primesu;
Odredbe ovog lana primenjuju se i na zaslaen pekmez.
lan 89.
Deklaracija za pekmez i zaslaeni pekmez, pored ostalog, mora da sadri podatak da
je proizvod povrinski zatien mravljom kiselinom.
14. Voni ele

lan 90.
Voni ele je proizvod elirane strukture dobiven ukuvavanjem svee isceenog ili
polupreraenog vonog soka, sa dodatkom eera.
lan 91.
Pri proizvodnji vonog elea moe se upotrebiti:
1) odgovarajua koliina pektinskog preparata;
3) do 5% drugih prirodnih vonih sokova, raunato u odnosu na koliinu vone
mase;
Pri proizvodnji vonog elea ne smeju se upotrebiti vetake arome i boje.
lan 92.
Voni ele koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je prozraan i da ima boju, ukus i miris svojstvene vou iji je voni sok
upotrebljen pri proizvodnji vonog elea;
2) da ima pihtijastu konzistenciju;
3) da sadri najmanje 67% suve materije (mereno refraktometrom na 20C), s tim
da najmanje 6% suve materije potie od voa, osim elea od jagodastog voa u
kome uee suve materije od voa mora da bude najmanje 4%;
4) da ne pokazuje znake sinereze i znake kristalizacije eera;
lan 93.
Deklaracija za voni ele proizveden od vie vrsta voa mora da sadri i podatke o
vrstama voa od kojih je voni ele proizveden, po redosledu zastupljenih koliina.
15. Voni sir

lan 94.
Voni sir je proizvod vrste konzistencije dobiven ukuvavanjem pasiranog voa ili
vonog poluproizvoda od jedne ili vie vrsta voa, sa dodatkom eera.
lan 95.
Pri proizvodnji vonog sira moe se upotrebiti:
1) odgovarajua koliina pektinskog preparata, kao dopunsko sredstvo za eliranje;
2) do 5% druge vrste voa u odnosu na koliinu vone mase;
lan 96.
Voni sir mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima boju, miris i ukus svojstvene vou od koga je proizveden;
2) da ima homogenu i dobro eliranu strukturu;
3) da nije zagoreo i da je bez iskristalisanog eera;

20C), s tim da najmanje 7% suve materije mora da potie od voa;
6) da ne sadri vie od 0,01% SO2;
16. Kandirano voe

lan 97.
Kandirano voe je proizvod dobiven impregniranjem (natapanjem) celih plodova ili
delova plodova gustim eernim sirupom.
Kandirano voe moe se prevui eernom ili pektinskom skramom (prevlakom) ili
posuti eerom.
lan 98.
Pri proizvodnji kandiranog voa mogu se upotrebiti boje dozvoljene za bojenje
namirnica.
lan 99.
Kandirano voe mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima ukus i miris svojstven vou od koga je proizvedeno, odnosno da nema
strani miris i ukus i da ne sadri stranu primesu;
2) da sadri najmanje 75% ukupne suve materije;
17. Sueno voe

lan 100.
Sueno voe je proizvod dobiven suenjem celih plodova ili delova plodova sveeg i
tehnoloki zrelog voa, po odgovarajuem postupku do takvog stepena da postane
podesno za due uvanje.
lan 101.
Sueno voe mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima aromu i boju svojstvene odgovarajuoj vrsti, odnosno sorti suenog
voa;
2) da posle potapanja u vrelu vodu u trajanju od 10 minuta pokazuje dobru
sposobnost bubrenja;
3) da posle rehidracije dobije miris i ukus voa od koga je proizvedeno, a koji su
karakteristini za sueno voe;
4) da nema mrlja nastalih usled fiziolokog oteenja plodova, zagorelosti i sl.;
5) da nema miris i ukus presuenog (zagorelog) voa, ni drugi strani miris i ukus;
6) da nije plesnivo ni zagaeno mehanikim ili biolokim neistoama i da ne sadri
insekte ili njihove delove iz bilo kog stadijuma razvitka;
7) da ne sadri vie od 27% vode;
9) da nije posipano skrobom, eerom ili slinim materijama;
10) da, ako je celo sueno, mora biti dovoljno krupno, mereno brojem plodova u
jedinici pakovanja, to se mora posebno deklarisati.
Suene (suve) ljive

lan 102.
Suene ljive koje se stavljaju u promet moraju, pored uslova kvaliteta za sueno
voe po lanu 101. ovog pravilnika, ispunjavati sledee minimalne uslove:
1) da imaju ujednaenu mrko-crnu boju i sjajnu pokoicu a mezokarp normalne
boje, karakteristine za sortu i stepen zrelosti;
2) da su cele, neoteene, normalnog oblika i bez peteljki;
3) da su iste, bez povreda i oteenja izazvanih parazitima;
4) da su bez stranih primesa;
5) da sadre najmanje 30% ukupnog eera, a da ne sadre vie od 2% ukupnih
kiselina (raunato kao jabuna kiselina);
6) da potiu iz iste berbe;
7) da su sueni plodovi mesnati, sa elastinim mezokarpom;
8) da imaju karakteristian miris svojstven suvoj ljivi i slatko-nakiseo ukus;
9) da su bez primetnih stranih mirisa;

10) da su bez tragova plesnivosti, fermentacije, zagorelosti, odimljenosti i da na
povrini nemaju iskristalisan eer;
11) da ne sadre vie od 27% vode, osim kad su u pitanju tehnoloki doraene
vlano pasterizovane suene ljive.
Zabranjeno je stavljanje u promet meavine suenih ljiva dobivenih industrijskim
suenjem i dimljenjem.
lan 103.
Tehnoloki doraene vlano pasterizovana suene ljive moraju ispunjavati uslove iz
lana 102. ovog pravilnika, osim sadraja vode koji moe da bude najvie 35%.
lan 104.
Prema karakteristikama kvaliteta i krupnoi, suene ljive se, radi stavljanja u
promet, razvrstavaju u tri kvalitetne grupe: ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.
lan 105.
Suene ljive ekstra kvaliteta moraju pored uslova iz l. 101. i 102. ovog pravilnika,
ispunjavati sledee uslove:
1) da su plodovi ujednaene veliine, tipini za sortu kojoj pripadaju i dovoljno
krupni, tako da u pola kilograma ima najvie 90 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema vie od 10% plodova s ukupnim nedostacima, a u
okviru toga najvie: 5% plodova sa peteljkom i neznatnim naprslinama, 3%
plodova neelastine konzistencije i 2% plodova sa tragovima iskristalisanog
eera ili oiljcima od povreda.
Prema krupnoi plodova, suene ljive ekstra kvaliteta stavljaju se u promet kao:
suene ljive od 50 do 60 komada, preko 60 do 70 komada, preko 70 do 80 komada
ili preko 80 do 90 komada u pola kilograma.
lan 106.
Suene ljive I kvaliteta moraju da ispunjavaju i sledee uslove kvaliteta:
1) da su plodovi ujednaene veliine i dovoljno krupni, tako da u pola kilograma
ima najvie 110 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema vie od 12% plodova sa ukupnim nedostacima, a u
okviru toga najvie: 8% plodova sa peteljkom, neznatnim oteenjem pokoice
ili mezokarpa, 5% plodova sa mrljama od biljnih bolesti i plodova sa vidljivom
koticom ili mesom tamnije boje, 3% plodova sa tragovima iskristalisanog

eera i 1% plodova sa pokoicom neujednaene i svetlije boje.
Prema krupnoi plodova, suene ljive I kvaliteta stavljaju se u promet kao: suene
ljive od 90 do 100 komada ili preko 100 do 110 komada u pola kilograma.
lan 107.
Suene ljive II kvaliteta moraju ispunjavati i sledee uslove kvaliteta:
1) da su plodovi tako krupni da u pola kilograma ima najvie 120 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema vie od 15% plodova sa ukupnim nedostacima, a u
okviru toga najvie: 10% plodova sa vidljivom koticom, 10% mehaniki
oteenih plodova, 15% plodova neelastine konzistencije, 5% plodova sa
peteljkom ili tragovima iskristalisanog eera, 3% plodova sa pokoicom
neujednaene i svetlije boje, i najvie 2% plodova sa mesom tamnije ili kafene
boje.
lan 108.
Pored suene ljive ekstra, I i II kvaliteta, suena ljiva se moe proizvoditi i stavljati
u promet i kao "prima E".
Pod suenom ljivom "prima E" kvaliteta podrazumeva se suva ljiva osloboena
kotice, nekalibrirana i bez naknadnog dodavanja vode (vlaenja).
Suva ljiva "prima E" kvaliteta mora ispunjavati i opte uslove za suvu ljivu
odreene u lanu 102. ovog pravilnika.
lan 109.
Suva ljiva se moe proizvoditi u industrijskim suarama. Sunice za suvu ljivu
moraju ispunjavati higijenske i tehnike uslove potrebne sa dobijanje higijenski
ispravnog proizvoda.
lan 110.
Suva ljiva proizvedena u domaim suarama, mora u pogledu kvaliteta ispunjavati
uslove predviene u lanu 102. ovog pravilnika, s tim da se moe oseati i blagi ukus
dima koji bitno ne utie na umanjenje kvaliteta suene ljive.
lan 111.
Suene ljive se mogu stavljati u promet u originalnom pakovanju (plastine kese i
sl.) radi neposredne upotrebe, ako se posebnim tehnolokim postupkom izvri
dorada, etiviranje ili sterilisanje suve ljive.
lan 112.
Suve ljive pripremljene za neposrednu upotrebu, pored uslova propisanih ovim
pravilnikom za suvu ljivu, moraju ispunjavati i sledee uslove:
1) da ne sadre plodove sa peteljkama;
2) da nemaju plodova sa vidljivom koticom;
3) da nemaju tragova iskristalisanog eera;
4) da nemaju plodova neelastine konzistencije;
5) da ne sadre vie od 35% vode;
6) da sadre najmanje 30% ukupnog eera.
Pri proizvodnji tehnoloki doraene vlano pasterizovane suve ljive moe se
upotrebiti do ukupno 0,02% sorbinske kiseline, kalijum sorbata ili natrijum-benzoata,
i to samo za povrinsku obradu.
Deklaracija za tehnoloki doraenu vlano pasterizovanu suvu ljivu mora da sadri i
podatak o koliini vlage i vrsti upotrebljenog konzervansa, kao i podatak da je za
neposrednu upotrebu.
lan 113.
Deklaracija za suenu (suvu) ljivu mora sadrati i podatke o kvalitetu i vrsti (l.
104, 108. i 112. ovog pravilnika), o veliini plodova, broju komada u pola kilograma
(npr. "80/90"), kao i vrstu suvih ljiva ako se radi o proizvodima iz l. 103. i 112.
ovog pravilnika.
Suene (suve) smokve

lan 114.
Suene (suve) smokve, osim uslova propisanih u lanu 101. ovog pravilnika za suvo
voe, moraju ispunjavati i sledee uslove:
1) da imaju sladak i prijatan ukus, slamasto utu boju i plodove sa peteljkama;
2) da su suene kao celi plodovi i da imaju elastino meso;
3) da ne sadre vie od 25% vode;
4) da nemaju tragova fermentacije;
5) da plodovi nisu plesnivi, da nemaju mrlja niti mehanikih oteenja i da nemaju
stran ukus i miris;
6) da nisu zaraene ivim i mrtvim insektima, ni delovima insekata;

7) da plodovi na povrini nisu posuti skrobnim materijama;
8) da sadraj sumpor-dioksida ne prelazi 0,015%.
lan 115.
Prema kvalitetu, suene smokve se stavljaju u promet kao suene smokve ekstra
kvaliteta, suene smokve I i suene smokve II kvaliteta.
Deklaracija za suenu smokvu, pored elemenata predvienih u lanu 5. ovog
pravilnika, mora da sadri i podatak o kvalitetu suene smokve, kao i podatak o
sadraju SO2 u gotovom proizvodu ako je upotrebljen.
lan 116.
Suene smokve ekstra kvaliteta moraju imati ujednaenu slamasto utu boju i takvu
veliinu plodova da u jednom kilogramu ima najvie 70 komada.
lan 117.
Suene smokve I kvaliteta moraju imati svetlo mrku boju i takvu veliinu plodova da
u jednom kilogramu ima najvie 110 komada (sorte zamorica), odnosno najvie 90
komada (sorte rezavica). U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova sa mrljama i
oiljcima.
lan 118.
Suene smokve II kvaliteta obuhvataju plodove sorti: argulja, crnica, civulja,
modrulja i popisa, a krupnoa plodova mora biti takva da u jednom kilogramu ima
najvie 140 komada.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova sa mrljama i oiljcima.
lan 119.
Suene smokve II kvaliteta mogu se staviti u promet i u rinfuznom stanju.
lan 120.
Zabranjeno je pakovanje suenog voa i suenog groa u tekstilne vree koje ne
obezbeuju ouvanje kvaliteta suenog voa.
Sueno (suvo) groe

lan 121.
Sueno groe je proizvod dobiven suenjem zdravog, tehnoloki zrelog groa
vinove loze - Vitis vinifera L.
lan 122.
Sueno groe je proizvod dobiven suenjem besemenih sorti groa, odnosno
suenjem groa iz koga su semenke odstranjene. Shodno tome, proizvod mora biti
deklarisan kao besemeno suvo groe, ili kao suvo groe sa odstranjenim
semenkama.
Izuzetak od odredbe stava 1. ovog lana, suvo groe dobiveno suenjem groa
sorte malaga i njoj slinih sorti, moe se staviti u promet kao ceo, odnosno deo
grozda sa celim peteljkama, s tim da bude deklarisano.
lan 123.
Prema kvalitetu sueno groe se stavlja u promet kao: suvo groe ekstra kvaliteta,
I kvaliteta i II kvaliteta.
lan 124.
Suvo groe ekstra kvaliteta mora imati ujednaenu karakteristinu utu boju za
bele, odnosno mrko-crnu za crne ili crvene sorte groa. Pored toga, mora da
ispunjava i sledee uslove:
1) da sadraj vlage nije vei od 19%;
2) da je bez mehanikih i drugih neistoa;
3) da broj oteenih bobica ne prelazi 1%;
4) da je sadraj ukupnih eera najmanje 48%;
5) da broj peteljki ne prelazi 5% u odnosu na broj bobica;
6) da sadraj sumpor-dioksida nije vei od 0,015%.
lan 125.
Suvo groe I kvaliteta mora imati ujednaenu utu do uto-mrku boju za bele,
odnosno mrko-crnu za crne ili crvene sorte groa. Dozvoljava se do 5% zrna druge
boje. Pored toga, suvo groe I kvaliteta mora da ispunjava i sledee uslove:
2) da je bez mehanikih neistoa;

4) da je sadraj ukupnih eera najmanje 45%;
5) da broj peteljki ne prelazi 7% u odnosu na broj bobica;
6) da sadraj sumpor-dioksida nije vei od 0,015%.
lan 126.
Suvo groe II kvaliteta mora imati kakakteristinu boju. Dozvoljava se da do 10%
bobica bude druge boje od osnovne. Pored ovih, suvo groe II kvaliteta mora da
ispunjava i sledee uslove:
2) da je prisustvo mehanikih neistoa minimalno, odnosno u tragovima;
3) da sadraj sumpor-dioksida nije vei od 0,015%;
5) da sadraj ukupnih eera nije manji od 43%;
6) da broj peteljki ne prelazi 8% u odnosu na broj bobica.
lan 127.
Deklaracija za suvo groe, osim uslova odreenih u lanu 5. ovog pravilnika, mora
sadrati oznaku kategorije kvaliteta i procenta SO2 u gotovom proizvodu (ako je
upotrebljen).
lan 128.
Suvo groe II kvaliteta moe se staviti u promet i u rinfuznom stanju.
18. Voni sok u prahu

l. 129. do 133.
PRESTAJU DA VAE - sa 33/95 - Pravilnikom o kvalitetu vonih sokova,
vonih nektara, vonih sokova u prahu i srodnih proizvoda
19. Meani proizvodi od voa i povra

lan 134.
U grupu meani proizvodi od voa i povra spadaju proizvodi koji se proizvode od
voa i povra, odnosno od povra i voa. Svojstva dobivenih proizvoda zavise od
koliine upotrebljenog voa, odnosno povra.
U proizvode od voa i povra spadaju proizvodi koji od ukupno upotrebljene mase
voa, odnosno povra sadre najmanje 60% voa, odnosno 40% povra.
U proizvode od povra i voa spadaju proizvodi koji od ukupno upotrebljene mase
povra, odnosno voa sadre najmanje 60% povra, odnosno 40% voa.
Meani proizvodi od voa i povra mogu se proizvoditi od sveeg, smrznutog,
sterilisanog i suenog voa i povra.
Kod proizvoda iz st. 2. i 3. ovog lana odnos zastupljenosti mase voa i povra od
60 : 40 delova rauna se kod smrznutih, sterilisanih i suenih proizvoda (celih i u
komadima), slatka, kompota i kandiranih proizvoda, dok se kod ostalih grupa taj
odnos izraava kao 60% prema 40% suve materije.
lan 135.
Proizvodi od voa i povra, odnosno povra i voa nose naziv zavisno od
zastupljenosti osnovnih sirovina, npr.: meana marmelada od voa i povra, odnosno
meana marmelada od povra i voa.
lan 136.
Meani proizvodi od voa i povra moraju ispunjavati uslove predviene ovim
pravilnikom za istu grupu proizvoda od voa ili samo od povra, osim mirisa i ukusa
koji kod tih proizvoda moraju biti prijatni.
lan 137.
Pre poetka proizvodnje meanih proizvoda od voa i povra, organizacija udruenog
rada je duna da donese proizvoaku specifikaciju.
lan 138.
Deklaracija, pored osnovnih podataka iz lana 5. ovog pravilnika, mora sadrati i
podatke o vrsti voa i povra, i to prema redosledu zastupljenih koliina koje se
nalaze u sastavu proizvoda.
20. Niskokalorini proizvodi od voa
lan 139.
Kao niskokalorini proizvodi od voa, nazivaju se samo oni proizvodi kod kojih je
sadraj suve materije najmanje za 20% nii od sadraja suve materije koja je
predviena ovim pravilnikom za klasine proizvode. Smanjenje sadraja suve
materije obuhvata samo dodati eer.
Osim nabrojanih vrsta proizvoda od voa, u grupu niskokalorinih proizvoda od voa
mogu se podvesti i proizvodi koji se dobijaju meanjem voa i povra a imaju
karakteristike navedenih proizvoda.
lan 140.
Niskokalorini proizvodi od voa moraju ispunjavati uslove kvaliteta predviene ovim
pravilnikom za klasine proizvode od voa, osim sadraja suve materije.
lan 141.
U proizvodnji niskokalorinih eliranih proizvoda od voa dozvoljava se upotreba
pektina i odgovarajuih preparata za eliranje kao i dozvoljene kalcijumove soli u
koliini koja je neophodna za pravilno eliranje. Sve ostale karakteristike moraju biti
iste kao kod klasinih proizvoda od voa.
lan 142.
U proizvodnji niskokalorinih proizvoda od voa, kao to su: dem, marmelada, voni
sir i sl. moe se upotrebiti kao konzervans sorbinska kiselina najvie do 0,08% ili
kalijum sorbat najvie do 0,1%.
lan 143.
Pre poetka proizvodnje niskokalorinih proizvoda od voa, organizacija udruenog
rada je obavezna da donese proizvoaku specifikaciju.
lan 144.
Deklaracija za niskokalorine proizvode od voa mora da sadri i podatak o sadraju
ukupne suve materije, koliini dodatog eera i kalorinoj vrednosti u 100 g
proizvoda.
21. Citrus baze

lan 145.
Citrus baze su proizvodi dobiveni meanjem koncentrisanog soka odgovarajue vrste
citrus voa i homogenizovanog vrstog ostatka ploda (kora i pulpa).
Citrus bazama se mogu dodati potrebna prirodna sredstva za popravku boje, mirisa,
ukusa i konzistencije.
lan 146.
Pri proizvodnji citrus baza mogu se koristiti: saharoza, glukoza, glukozni sirup,
fruktoza, invertni eer, limunska kiselina, jabuna i askorbinska kiselina, dozvoljeni
stabilizatori i emulgatori, prirodna eterina ulja, prirodne arome i prirodno identine
arome boje i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup.
Citrus bazama se ne smeju dodavati vetaka sredstva za popravku boje, arome ili
kojih drugih organoleptikih svojstava. Dodavanje prirodnih aroma i boja mora biti
posebno deklarisano.
lan 147.
Ukupna suva materija citrus baza mora da bude najmanje 42%, osim za bazu limuna
za koju se dozvoljava 32% suve materije (mereno refraktometrom na 20C)
ukljuujui suvu materiju iz dodatog eera.
Uee suve materije koncentrisanog soka u citrus bazi mora biti najmanje 25%,
raunato na ukupnu suvu materiju baze.
lan 148.
Citrus baze se mogu skladititi i stavljati u promet pod uslovima koji garantuju
ouvanje kvaliteta proizvoda.
Citrus baze se mogu konzervisati hemijskim konzervansima i to natrijumbenzoatom
koncentracije do 0,18% i kalijumsorbatom koncentracije do 0,15%. Natrijumbenzoat
i kalijumsorbat mogu se upotrebiti u kombinaciji najvie do 0,18% koncentracije.
lan 149.
Deklaracija za citrus baze koje se stavljaju u promet mora sadrati i sledee podatke:
1) o ukupnom sadraju suve materije;
2) o procentu uea suve materije iz soka ili koncentrata;
3) o dodatim sredstvima upotrebljenim radi korekcije;
4) o dodatim konzervansima, sa navedenom koncentracijom.
lan 150.
Citrus baze moraju da ispunjavaju i sledee uslove:
1) u razblaenom stanju citrus baze, sa vodom do sadraja suve materije od 10%,

organoleptika i fizika svojstva moraju odgovarati vou od koga je baza
proizvedena;
2) ukus, miris i boja citrus baze, razblaene vodom do sadraja suve materije od
10%, moraju biti svojstveni vrsti voa od koga je baza proizvedena.
lan 151.
Baze ostalih vrsta voa moraju se proizvoditi po proizvoakoj specifikaciji.
22. Ostali proizvodi od voa

Stona maslina
lan 152.
Konzervisana stona maslina (maslinka), Olea europaea sativa Hoffg. Link, je proizvod
dobiven preradom zdravih, istih, dovoljno zrelih plodova masline, konzervisanih na
odgovarajui nain radi ouvanja kvaliteta i proizvodnih svojstava proizvoda.
Proizvod moe biti pakovan sa ili bez odgovarajueg naliva i pogodno odabranih
ingridijenata.
lan 153.
Prema boji, stepenu zrelosti i nainu prerade, proizvode se:
1) zelene stone masline odgorene;
2) zelene stone masline neodgorene;
3) crne stone masline odgorene;
4) crne stone masline neodgorene;
5) crne stone masline prirodno smeurane neodgorene;
6) punjene stone masline.
Pod odgorenim stonim maslinama podrazumevaju se masline ija je gorina
uklonjena tretiranjem alkalnim rastvorom natrijum-hidroksida (NaOH).
Zelene stone masline proizvode se od vrstih, celih i potpuno razvijenih plodova
masline, koji su otporni na pritisak prstiju, a ubrani su pre pune zrelosti. Boja im
mora biti svetlozelena do slamastouta.
Zelene stone odgorene masline tretiraju se alkalnim rastvorom natrijum-hidroskida
(NaOH), zatim stavljaju u rastvor natrijum-hlorida i konzerviu jednim od sledeih
naina:
- biolokom fermentacijom mlenom kiselinom;

- biolokom fermentacijom i pasterizacijom;
- sterilizacijom ili pasterizacijom;
- dodatkom hemijskih konzervansa;
- smrzavanjem.
Zelene stone neodgorene masline konzerviu se direktnim stavljanjem u rastvor
natrijum-hlorida da bi se podvrgavale biolokoj fermentaciji.
Crne stone masline proizvode se od vrstih, celih zrelih plodova masline ija je
pokoica glatka i sjajna, a posle prerade mogu imati izvesno omekanje. Boja moe
biti crvenkastocrna, ljubiastocrna, tamno ljubiasta do ukastocrne ili
tamnokestenjaste. Ako su neodgorene, imaju jae izraen karakteristian ukus.
Crne stone odgorene masline tretiraju se alkalnim rastvorom natrijum-hidroksida
(NaOH), a posle prirodne oksidacije konzerviu se na jedan od sledeih naina ili
njihovom kombinacijom:
- slanim rastvorom;
- dodavanjem hemijskih konzervansa.
Crne stone neodgorene masline konzerviu se direktnim stavljanjem plodova crne
masline u rastvor natrijum-hlorida i konzerviu se na jedan od sledeih naina ili
njihovom kombinacijom:
- slanim rastvorom;
- dodavanjem hemijskih konzervansa.
Crne prirodno smeurane stone neodgorene masline proizvode se od plodova
masline ubranih u punoj zrelosti, smeuranih jo na stablu, a konzerviu se slanim
rastvorom natrijum-hlorida.
Punjene stone masline proizvode se od plodova iz kojih je uklonjena kotica i koje su
punjene jednim ili sa vie odgovarajuih proizvoda, kao to su zaini, povre i voe,
to mora biti posebno deklarisano.
U proizvodnji stone masline mogu se, pored natrijum-hlorida (kuhinjske soli),
upotrebljavati zaini, povre, voe, maslinovo ulje i aditivi navedeni u sledeoj tabeli:
Vrsta aditiva
ANTIOKSIDANSI:
- L - askorbinska kiselina
Najvea dozvoljena koliina

do 200 mg/kg
KISELINE:
- siretna kiselina
do 15 g/kg (pojedinano
- mlena kiselina
ili u kombinaciji)
KONZERVANSI:
- benzoeva kiselina i njene
do 1 000 mg/kg (izraeno kao
Na i K soli
benzoeva kiselina)
- sorbinska kiselina i njene Na i do 500 mg/kg (izraeno kao
K soli
sorbinska kiselina)
lan 154.
Stone masline stavljaju se u promet kao:
1) zelene odgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;
2) zelene neodgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;
3) crne odgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;
4) crne neodgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;
5) punjene stone masline (maslinke);
6) crne prirodno smeurane stone masline (maslinke).
Nain konzervisanja mora biti istaknut na deklaraciji.
lan 155.
Konzervisana stona maslina mora da ispunjava sledee uslove:
1) da je boja plodova karakteristina za odgovarajui tip masline;
2) da su plodovi celi, ujednaene veliine i dovoljno vrsti;
3) da plodovi imaju karakteristian miris i ukus;
4) da je slani rastvor bistar, do opalescentan, prirodnog mirisa i ukusa;
5) da je rastvor u malim pakovanjima bistar, a u velikim nehermetikim
pakovanjima, namenjenim prepakivanju, moe biti slabo opalescentan;
6) da ne sadri stranu materiju;
7) da kod zelene stone masline podvrgnute mlenoj fermentaciji sadraj ukupnih
kiselina, izraenih kao mlena kiselina, iznosi najmanje 0,4%;
8) da sadraj kuhinjske soli (natrijum-hlorida) kod zelene stone masline podvrgnute

mlenoj fermentaciji iznosi najmanje 5%, a pH najvie 4, a za nehermetina
pakovanja sadraj kuhinjske soli iznosi najmanje 6%, a pH najvie 4,5. Kod
crnih stonih maslina u slanom rastvoru sadraj kuhinjske soli ne sme biti manji
od 7%;
9) da sadraj benzoeve kiseline i njenih soli ne sme biti vei od 1 000 mg/kg
sorbinske kiseline i njenih soli 500 mg/kg, a sadraj askorbinske kiseline moe
biti najvie 200 mg/kg.
Kod pasterizovanih maslina svih vrsta sadraj NaCl moe biti smanjen na 2%, ali
vrednost pH moe biti najvie 4,3 od koliine proizvoda.
Sterilisane masline svih vrsta nemaju ogranienja u pogledu koncentracije NaCl i
vrednosti pH.
Kod masline prepakovane u plastinu ambalau male zapremine, dozvoljava se
prisustvo 0,1% kalijum sorbata.
Deklaracija za masline, pored osnovnih podataka iz lana 5. ovog pravilnika mora da
sadri podatak o koliini dodatih sastojaka i zemlju iz koje je proizvod uvezen.
lan 156.
Za proizvode od badema, lenika, kikirikija, indijskog oraha, rogaa i kokosa,
proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju.
III. PROIZVODI OD POVRA

lan 157.
Pod proizvodima od povra, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) smrznuto povre;
2) sterilisano povre;
3) pasterizovano povre;
4) marinirano povre (povre u siretu);
5) bioloki konzervisano povre;
6) sok od povra;
7) koncentrisani sok od povra;
8) sueno povre;
9) umak od povra;
10) ostali proizvodi od povra.

lan 158.
Povre koje se koristi za industrijsku preradu mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je u stadijumu tehnoloke zrelosti;
2) da je svee i zdravo;
3) da nema stranih primesa;
4) da nema strani ukus i miris;
5) da ne sadri vie od 3% plodova oteenih od bolesti i tetoina, vie od 5%
plodova sa mehanikim oteenjima, ni vie od 5% plodova oteenih od mraza,
s tim da ukupno oteenih plodova nema vie od 8%;
6) da ne sadri vidljive ostatke sredstava za zatitu bilja i tragove mehanike
neistoe.
1. Smrznuto povre
lan 159.
Smrznuto povre je proizvod dobiven od sveih plodova ili delova plodova povra,
posebno pripremljenih, konzervisanih primenom niskih temperatura (smrzavanjem).
Temperatura smrzavanja mora biti -35C ili nia tako da se u sreditu proizvoda,
odnosno jedinice pakovanja obrazuje temperatura od -15C ili nia.
Odmrznuto povre treba da sadri svoje prvobitne glavne sastojke i svojstva.
Smrznuto povre se posle odmrzavanja ne sme podvrgnuti smrzavanju.
lan 160.
Pod pripremom povra za smrzavanje, u zavisnosti od vrste povra, podrazumeva
se: klasiranje, odstranjivanje peteljki, pranje, seenje, ljutenje, blaniranje,
tretiranje limunskom i L-askorbinskom kiselinom ili sumpordioksidom, ako je to ovim
pravilnikom predvieno, a po potrebi, i pakovanje u odgovarajuu ambalau.
lan 161.
Prema brzini smrzavanja, smrznuto povre se moe proizvoditi: smrzavanjem, brzim
smrzavanjem i trenutnim smrzavanjem.
Smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie u vremenu duem od

1 asa.
Brzo smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje postie u vremenu od 10 do 60
minuta.
Trenutno smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie u vremenu
kraem od 10 minuta.
lan 162.
Smrznuto povre se moe staviti u promet samo u smrznutom stanju, a u zavisnosti
od brzine smrzavanja, naina pripreme, proizvodnje - kao smrznuto povre, brzo
smrznuto povre i trenutno smrznuto povre.
lan 163.
Smrznuto povre se mora pakovati u odgovarajuu ambalau koja mora biti
higijenski ispravna i nepropustljiva za vodenu paru.
Smrznuto povre koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledee uslove
kvaliteta:
1) da je isto, zdravo i bez strane primese;
2) da su boja, aroma i ukus svojstveni vrsti povra od kojeg je proizvedeno;
3) da sadraj pesticida i sredstava za zatitu bilja mora biti u skladu sa propisanim
normama o maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim
namirnicama.
lan 164.
Smrznuto povre se odrava i uva u rashladnim ureajima koji moraju da
ispunjavaju odreene minimalne uslove u pogledu odravanja temperature,
ambalae i higijene.
lan 165.
Smrznuto povre uva se na temperaturi od -18C ili nioj. Prilikom manipulacije sa
smrznutim povrem, dozvoljava se porast temperature najvie za 1C, mereno u
sreditu jedinice pakovanja, odnosno plodova ako su plodovi pojedinano pakovani.
lan 166.
Transport smrznutog povra vri se transportnim sredstvima koja obezbeuju iste
higijenske uslove i temperaturu odravanja, predviene za odravanje smrznutih
proizvoda u komorama.
lan 167.
Ako se smrzava jedna vrsta povra, naziv proizvoda je "smrznuta", "brzo smrznuta",
odnosno "trenutno smrznuta" boranija, graak i sl.
Ako u jednom pakovanju ima vie vrsta povra, naziv proizvoda je "smrznuto
povre", "brzo smrznuto povre" ili "trenutno smrznuto povre" s tim da se pojedine
vrste povra oznae po redosledu upotrebljenih koliina.
Deklaracija mora da sadri i procent SO2 u gotovom proizvodu, ako je upotrebljen.
2. Sterilisano povre
lan 168.
Sterilisano povre je proizvod konzervisan iskljuivo postupkom toplotne sterilizacije
plodova povra ili njihovih delova u hermetiki zatvorenoj ambalai. Ovaj proizvod se
moe upotrebiti neposredno za ishranu ili dalju preradu.
lan 169.
U grupu sterilisanog povra spadaju:
1) graak;
2) boranija;
3) mrkva;
4) uve;
5) pargla i dr.
lan 170.
U proizvodnji sterilisanog povra mogu se upotrebiti kuhinjska so, jestivo ulje, eer,
prirodni zaini, ekstrakti prirodnih zaina, macerati prirodnih zaina i dr.
lan 171.
Marmoriranost unutranje povrine limenke ne smatra se nedostatkom kvaliteta
sterilisanog povra.
Sterilisani graak
lan 172.
Sterilisani graak stavlja se u promet i deklarie kao sterilisani graak I kvaliteta i
sterilisani graak II kvaliteta.
Sterilisani graak I kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisani graak;
2) da je naliv opalescentan ili mutan ali ne i eliran i da ga u konzervi ima samo u
koliini potrebnoj da prekrije zrna graka;
3) da ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku
(homogenizacija obuhvata zrno i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);
4) da zrno graka ne sadri vie od 17% materija nerastvorljivih u alkoholu;
5) da ne sadri vie od 1% primesa poreklom od graka (delovi biljke, mahune
graka), raunato na neto-masu proizvoda;
6) da ne sadri strane primese.
Sterilisani graak II kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima miris i ukus, koji su svojstveni za sterilisani graak;
2) da je naliv opalescentan ili mutan i da ga u konzervi ima samo u koliini
potrebnoj da prekrije zrna graka;
(homogenizacija obuhvata zrno i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);
4) da zrno graka ne sadri vie od 24% materija nerastvorljivih u alkoholu;
5) da ne sadri vie od 2% primesa poreklom od graka (delovi biljke i mahune
graka), raunato na neto-masu proizvoda;
Ako je sterilisani graak II kvaliteta pakovan u staklenu ambalau, dozvoljava se
prisustvo manje koliine istaloenog skroba u nalivu.
Sterilisana boranija
Sterilisana boranija se stavlja u promet i deklarie kao I i II kvalitet.
lan 173.
Sterilisana boranija I kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisanu boraniju;

2) da ima bistar do slabo opalescentan naliv i da ga u konzervi ima samo u koliini
potrebnoj da prekrije plod;
(homogenizacija obuhvata plod i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);
4) da je duina komada kod seene boranije ujednaena, ali to nije merilo
kvaliteta;
5) da ne sadri strane primese;
6) da ne sadri vie od 5% zrna, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
7) da ne sadri vie od 33% mahuna sa razvijenim koncima, raunato na ukupnu
masu ploda u proizvodu;
8) da ne sadri vie od 3% mahuna sa neuklonjenim vrhovima, raunato na ukupnu
9) da su mahune ujednaene boje;
10) da ne sadri vie od 1% primesa poreklom od boranije (delovi stabla, lista),
raunato na neto-masu proizvoda.
Sterilisana boranija II kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisanu boraniju;
(homogenizacija obuhvata plod i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);
3) da je duina komada kod seene boranije ujednaena, ali to nije merilo
kvaliteta;
4) da ne sadri vie od 2% primesa poreklom od boranije (delovi stabla, lista),
raunato na neto-masu proizvoda;
5) da je naliv bistar do opalescentan i da ga u konzervi ima samo u koliini koja je
potrebna da se pokrije plod;
6) da ne sadri vie od 10% zrna, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
7) da ne sadri vie od 5% mahuna sa neuklonjenim vrhovima, raunato na ukupnu
8) da ne sadri vie od 10% mahune sa razvijenim koncima, raunato na ukupnu
Dozvoljava se manja neujednaenost mahuna po boji.
Sterilisani uve
lan 174.
Sterilisani uve je proizvod dobiven meanjem prethodno pripremljenih celih
plodova ili delova plodova povra od kojih se kao osnovni smatraju paprika i crveni
paradajz.
uve se proizvodi kao upren ili neupren, i takav se stavlja u promet.
lan 175.
Sterilisani uve mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima ukus i miris specifian za uve i povre od koga je proizveden;
2) da plodovi, odnosno komadi plodova nisu raskuvani (kaasti);
3) da je teni deo proizvoda mutan;
4) da proizvod ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (u
homogenizovanom uzorku je obuhvaen plod i teni deo-naliv);
Tragovi nejestivih delova povra koje ulazi u sastav uvea toleriu se.
Za sterilisani uve je obavezna proizvoaka specifikacija.
Kod uvea, seeni komadi povra treba da su ujednaene veliine i oblika, ali to nije
merilo kvaliteta.
lan 176.
Deklaracija za uve mora da sadri vrste upotrebljenog povra, po redosledu
upotrebljenih koliina.
Sterilisana mrkva
lan 177.
Sterilisana mrkva je proizvod dobiven od prethodno pripremljenih delova ili celih
korena mrkve, i mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je proizvedena od tehnoloki zrele mrkve,
2) da ima ukus, miris i boju svojstvene za mrkvu,

3) da je naliv bistar do slabo mutan i da ga ima samo onoliko koliko je neophodno
da se prekriju plodovi;
4) da masa gotovog proizvoda ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u
homogenizovanom uzorku (homogenizovani koren sa nalivom);
lan 178.
Za parglu i drugo sterilisano povre primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se
odnose na sline proizvode, s tim to je organizacija udruenog rada pre poetka
proizvodnje duna da donese proizvoaku specifikaciju.
Kod meanog sterilisanog povra deklaracija mora da sadri vrste upotrebljenog
povra, po redosledu koliina.
3. Pasterizovano povre
lan 179.
Posterizovano povre je proizvod dobiven konzervisanjem plodova povra ili njihovih
delova putem pasterizacije u hermetiki zatvorenoj ambalai. Proizvod se moe
upotrebiti neposredno za ishranu ili za dalju preradu.
Za proizvodnju povra konzervisanog pasterizacijom, moe se upotrebiti povre koje
odgovara uslovima utvrenim u lanu 158. ovog pravilnika.
lan 180.
U grupu pasterizovanog povra spadaju sledei proizvodi:
1) krastavac;
2) paprika;
3) cvekla;
4) feferoni (slatki i ljuti);
5) ajvar;
6) meane salate;
7) pelati i dr.
lan 181.
Pri proizvodnji pasterizovanog povra mogu se upotrebiti: kuhinjska so, eer, jestivo
ulje, zaini, ekstrakti, odnosno destilati prirodnih zaina, kiseline (siretna, limunska,
jabuna i askorbinska), ren i ekstrakti i destilati rena.
lan 182.
Ako se pasterizovano povre proizvodi od poluproizvoda, moe da sadri sorbinsku
kiselinu do 0,1% ili odgovarajuu koliinu kalijum sorbata ili natrijum benzoata, s tim
da u deklaraciji mora da se navede da je proizvod proizveden od poluproizvoda i da
se oznai vrsta i koliina upotrebljenog konzervansa.
lan 183.
Pasterizovano povre mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima ukus i miris karakteristian za odgovarajui proizvod;
2) da je vrste konzistencije karakteristine za odnosni proizvod (osim ajvara i
pelata);
3) da ne sadi nejestive delove plodova i strane primese, osim peteljke kod celih
plodova paprike, feferona i krastavaca;
4) da je naliv bistar do opalescentan, sa izuzetkom pelata, u kome moe da bude
mutan, i da ga ima u koliini dovoljnoj da ouva trajnost kvaliteta proizvoda;
5) da proizvod ne sadri vie od 2% kuhinjske soli;
6) da ne sadri vie od 2% kiseline (u homogenizovanom proizvodu) preraunato
na siretnu kiselinu;
7) da pasterizovani krastavac pored uslova iz ta. 1. do 6. ovoga lana, moe da
sadri i do 0,1% peska.
U proizvodnji salate od celera moe se upotrebiti sumporasta kiselina, s tim da u
masi gotovog proizvoda sadraj ne prelazi 0,03% (u homogenizovanom proizvodu).
U proizvodnji pasterizovanog povra seenog u komade, veliina i oblik komada
povra treba da su ujednaeni za svaku vrstu povra, ali to nije merilo kvaliteta.
Za meano pasterizovano povre, organizacija udruenog rada duna je, pre poetka
proizvodnje doneti proizvoaku specifikaciju.
Deklaracija za pasterizovano povre mora da sadri naziv povra, a za meano
pasterizovano povre - i vrste upotrebljenog povra po redosledu koliina
zastupljenih u proizvodu.
Ajvar
lan 184.
Ajvar je proizvod dobiven preradom (mlevenjem, pasiranjem, i dr.) paprike sa ili bez
dodatka plavog patlidana, zaina ekstrakta i destilata prirodnih zaina.
lan 185.
Ajvar mora da ispunjava sledee uslove:
1) da sadraj ukupne suve materije ne bude ispod 9%;
2) da je ujednaen, bez izdvajanja tenosti i da ima mazivu konzistenciju;
3) da boja odgovara boji upotrebljenog povra. Boja ne mora biti crvena;
4) da nema strani ukus i miris (da nije gorak);
6) da ne sadri vie od 2% dodate kuhinjske soli.
Pre poetka proizvodnje ajvara, organizacija udruenog rada je duna da donese
Moe se proizvoditi i ljuti ajvar, s tim to se i to mora istai u deklaraciji.
U deklaraciji se moraju oznaiti vrste upotrebljenog povra, po redosledu koliina.
lan 185a.
Ajvar sa povrem je proizvod dobijen preradom (mlevenjem, pasiranjem i dr.)
paprike ili paprike i plavog patlidana, sa dodatkom jedne vrste ili vie vrsta drugog
povra, zaina, ekstrakata zaina, destilata zaina i eera (saharoza), s tim da
ukupna koliina dodatih drugih vrsta povra, osim paprike, ne sme biti vea od 25%
(m/m).
lan 185b.
Proizvod iz lana 185a. mora ispunjavati uslove iz lana 185. ovog pravilnika.
Pre poetka proizvodnje ajvara sa povrem, proizvoa je duan da saini
U deklaraciji za ajvar sa povrem, pored podataka iz lana 5. ovog pravilnika, moraju
se oznaiti i vrste dodatog povra po redosledu upotrebljenih koliina.
4. Marinirano povre (povre u siretu)

lan 186.
Marinirano povre je proizvod dobiven konzerviranjem plodova ili delova sveih
plodova ili bioloki konzerviranog povra siretnom kiselinom. Marinirano povre se
pakuje u hermetiku i nehermetiku ambalau.
Pri proizvodnji mariniranog povra moe se koristiti sirovina koja odgovara uslovima
utvrenim u lanu 158. ovog pravilnika.
lan 187.
Pri proizvodnji mariniranog povra mogu se upotrebiti sledei dodaci:
1) siretna, limunska, jabuna, vinska i askorbinska kiselina;
2) kuhinjska so i eer, odnosno sredstva za zaslaivanje, radi korekcije ukusa;
3) zaini, ekstrakti zaina i destilati prirodnih zaina;
4) ren, ekstrakti i destilat rena;
5) sorbinska kiselina do 0,1% ili kalijum sorbat do 0,13%, odnosno benzoeva
kiselina ili natrijum benzoat do 0,1% i jestivo ulje.
U deklaraciji proizvoda kod koga je upotrebljeno neko od sredstava za zaslaivanje
umesto naziva grupe mora biti naveden podatak o vrsti upotrebljenog sredstva za
zaslaivanje.
lan 188.
Marinirano povre mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima ukus i miris svojstven povru od koga je proizvedeno;
2) da je vrste konzistencije karakteristine za povre od koga je proizvedeno,
odnosno da nije sluzavo i omekano;
3) da u masi gotovog proizvoda sadri do 6% ukupnih kiselina, izraene kao
siretna kiselina, i do 3% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku;
Marinirani ren moe da sadri u masi gotovog proizvoda do 0,1% sumpor dioksida.
5. Bioloki konzervirano povre

lan 189.
Bioloki konzervirano povre je proizvod dobiven konzerviranjem povra mlenom

kiselinom, koja se stvara fermentacijom eera iz plodova ili delova povra koje se
konzervira.
lan 190.
U grupu bioloki konzerviranog povra spadaju:
1) kupus;
2) krastavac;
3) paprika;
4) zeleni paradajz;
5) ostalo povre.
lan 191.
U proizvodnji bioloki konzerviranog povra moe se upotrebiti povre koje ispunjava
uslov iz lana 158. ovog pravilnika.
lan 192.
Pri proizvodnji bioloki konzerviranog povra mogu se upotrebiti:
1) kuhinjska so, eer, zaini, kao i ekstrakti prirodnih zaina;
2) do 0,13% kalijum sorbata ili odgovarajua koliina sorbinske kiseline.
lan 193.
Bioloki konzervirano povre mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima ukus, miris i boju karakteristine za odgovarajuu vrstu bioloki
konzerviranog povra;
2) da su plodovi soni i elastini, sa konzistencijom karakteristinom za dotini
proizvod;
3) da je naliv mutan, bez pojave tegljivosti (sluzavosti), osim kod pasterizovanog
kiselog kupusa;
4) da u masi gotovog proizvoda sadraj kuhinjske soli bude od 1,5% do 4%;
5) da sadri od 0,5% do 2,5% ukupnih kiselina, izraenih kao mlena;
6) da ne sadri vie od 0,7% isparljivih kiselina, izraenih kao siretna kiselina;

lan 194.
Naziv proizvoda od povra sastoji se od imena povra kome se dodaje "bioloki
konzerviran", osim kupusa koji moe nositi naziv "kiseli kupus".
Dozvoljava se stavljanje u promet bioloki konzerviranog povra u rinfuznom stanju.
6. Sok od povra
lan 195.
Sok od povra je proizvod dobiven preradom sveeg ili smrznutog povra, doradom
kae od povra ili bistrog matinog soka od povra, kao i razreivanjem
koncentrisanog soka od povra koji je prethodno konzervisan fizikim postupkom.
Sok od povra moe se konzervisati fizikim postupcima.
Prema sadraju nerastvorljivih sastojaka povra, sok od povra moe biti: bistar,
mutan ili kaast.
lan 196.
U proizvodnji soka od povra moe se upotrebiti:
1) kuhinjska so;
2) do 5% eera;
3) zaini, ekstrakti zaina i destilati prirodnih zaina;
4) limunska, jabuna, vinska i siretna kiselina;
5) L - askorbinska kiselina.
lan 197.
Sok on povra mora da ispunjava sledee uslove:
1) da ima boju, ukus i miris svojstven povru od koga je proizveden;
2) da nema ukus i miris na plesan, niti drugi strani ukus i miris;
3) da nije prevreo, niti u stanju vrenja osim ako je prevrelost normalno svojstvo
ovog proizvoda, s tim to se to mora posebno deklarisati;

lan 198.
Naziv (ime) proizvoda je "sok od povra", sa naznaenjem vrste povra.
Naziv meanog soka od povra mora da sadri podatke o svim upotrebljenim
vrstama povra, po redosledu upotrebljenih koliina.
Ako je sok od povra proizveden razblaivanjem koncentrisanog soka od povra,
mora se posebno deklarisati.
U deklaraciji za sok od povra i meani sok od povra mora biti naznaeno da li je
bistar, mutan ili kaast.
7. Koncentrisani sok od povra

lan 199.
Koncentrisani sok od povra je proizvod dobiven koncentrisanjem soka dobivenog iz
sveeg ili smrznutog povra ili koncentrisanjem sirovog ili matinog soka koji je
prethodno konzerviran fizikim postupkom.
Koncentrisanje se vri otparavanjem vode i to u vakuum aparatima i smrzavanjem.
Koncentrisani sok od povra mora se proizvoditi po proizvoakoj specifikaciji.
lan 200.
Deklaracija koncentrisanog soka od povra mora da sadri naznaenje procenta suve
materije i uputstvo za upotrebu.
lan 201.
Koncentrisani sok od crvenog paradajza (koncentrat paradajza) je proizvod dobiven
koncentrisanjem soka tehnoloki zrelih plodova crvenog paradajza po odgovarajuem
postupku do odreenog sadraja suve materije.
lan 202.
Prema sadraju suve materije (mereno refraktometrom), ne raunajui suvu
materiju kuhinjske soli, koncentrisani sok od paradajza se stavlja u promet kao:
1) jednostruki koncentrat crvenog paradajza sa 14 do 16% suve materije;
2) dvostruki koncentrat crvenog paradajza sa 28 do 30% suve materije;
3) trostruki koncentrat crvenog paradajza sa 38 do 40% suve materije;

4) viestruki koncentrat crvenog paradajza sa preko 50% suve materije.
Deklaracija za koncentrat crvenog paradajza mora da sadri podatak o sadraju suve
materije.
lan 203.
Pri proizvodnji dvostrukog, trostrukog i viestrukog koncentrata crvenog paradajza,
pakovanog u nehermetiku ambalau, moe se upotrebiti do 0,13% kalijum sorbata
ili odgovarajue koliine sorbinske kiseline ili do 0,15% natrijum benzoata.
Prisustvo konzervansa je dozvoljeno u proizvodima koji su dobiveni uz dodatak
jednog dela trostrukog ili viestrukog koncentrata crvenog paradajza ili u
pakovanjima koncentrata crvenog paradajza naknadno doraenog iz trostrukog
koncentrata crvenog paradajza, i to u koliini koja proizilazi iz upotrebljene koliine
konzervansa pri proizvodnji ovog koncentrata.
Deklaracija koncentrata mora sadrati podatak o tome da je dobiven od trostrukog,
odnosno viestrukog koncentrata kao i vrstu i koliinu konzervansa u gotovom
proizvodu.
lan 204.
Koncentrat od crvenog paradajza koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee
uslove:
1) da ima prirodnu crvenu boju zrelog crvenog paradajza, koja moe imati ukastu
nijansu, s tim da ne prelazi u mrku;
3) da ima prijatan specifian miris i ukus;
4) da nije prevreo, u stanju vrenja, niti sa znakom zagorelosti;
5) da sadri najmanje 40% redukujuih materija izraenih kao invertni eer u
odnosu na suvu materiju proizvoda;
6) da ne sadri vie od 10% dodate kuhinjska soli u odnosu na ukupnu koliinu
suve materije;
7) da ne sadri vie od 10% ukupnih kiselina, izraenih kao limunska kiselina u
odnosu na ukupu koliinu suve materje, ne raunajui suvu materiju od
kuhinjske soli;
8) da ne sadri vie od 0,1% pepela nerastvorljivog u HCl
9) da 1 kg proizvoda ne sadri vie od 20 mg bakra, 2 mg olova i 1 mg arsena;
10) da ne sadri vie od 50 % pozitivnih polja plesni (po Howardu);

11) da ne sadri ukupnih hlorida koji potiu iz sirovine, izraenih kao natrijum
hlorid, vie od 13%, raunato na dvostruki koncentrat.
8. Sueno povre
lan 205.
Sueno povre je proizvod dobiven od celih plodova ili delova plodova, sveeg ili
tehnoloki zrelog i zdravog povra ili od korena i lista koji su prethodno pripremljeni i
po fizikom postupku sueni do te mere da su podesni za due uvanje.
lan 206.
Sueno povre mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima aromu i boju svojstvene odnosnoj vrsti suenog povra;
2) da posle potapanja u vrelu vodu u trajanju od 10 minuta pokazuje dobru
sposobnost bubrenja, da upija toliko vode da procent ukupne vode u
rehidriranim plodovima ili delovima bude priblian procentu u sveem povru pre
suenja;
3) da posle rehidracije dobije miris i ukus sveeg povra od koga je proizvedeno;
4) da nema miris i ukus presuenog (zagorelog) povra, ni strani miris i ukus;
5) da nema mrlja koje su nastale usled fiziolokog oteenja plodova zbog
zagorelosti i sl.;
6) da nije plesnivo ni zagaeno mehanikim ili biolokim neistoama i da ne sadri
insekte i njihove delove iz bilo kog stadijuma njihovog razvitka;
7) da ne sadri vie od 10% vode, 0,1% pepela nerastvorljivog u HCl i 0,1% SO 2.
lan 207.
Deklaracija za sueno povre mora sadrati uputstvo za upotrebu i podatke o koliini
sveeg, oienog i za suenje pripremljenog povra, kojoj odgovara sadraj
pakovanja suenog povra. Ako je sueno povre dobiveno meanjem vie vrsta
povra, deklaracija mora sadrati i podatke o vrstama povra, i to po redosledu
upotrebljenih koliina.
Paprika
lan 208.
Mlevena zainska paprika je proizvod dobiven mlevenjem zrelih plodova paprike
(Capsicum annum L. var. Longum, grossum, abreviatum, tupicum, itd.). Melju se
perikarp i seme.
Mlevena zainska paprika koja se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je karakteristino crvena, crveno-narandasta ili bledo-crvena;
2) da je ukus bez ljutine, ljut ili blago ljut;
3) da je miris prijatan i karakteristian;
4) ne sme imati strane mirise i lo ukus (nakiseo, gorak, plesniv, miris na
ueglost);
5) ne sme sadravati ive i mrtve insekte ili njihove delove, zagaenja od glodara i
plesni vidljive golim okom ili uz upotrebu poveanja od 10 puta;
6) ne sme sadravati strane materije i druge materije biljnog porekla, materije za
bojenje, ulje i druge materije koje prividno poboljavaju kvalitet i prikrivaju
nedostatke. Ove materije mogu se delimino otkriti mikroskopski.
lan 209.
Mlevena zainska paprika stavlja se u promet kao:
1) delikates ekstra mlevena zainska paprika;
2) delikates mlevena zainska paprika;
3) crvena slatka mlevena zainska paprika;
4) crvena ljuta mlevena zainska paprika;
5) bledo-crvena ljuta mlevena zainska paprika.
lan 210.
Delikates ekstra mlevena zainska paprika proizvodi se od zdravih i zrelih plodova
prve berbe, i to od isto slatkih sorti paprika i mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ne sadri vlage vie od 11%;
2) da ne sadri vie od 7% pepela ni vie od 0,30% pepela nerastvornog u HCl u
odnosu na suvu materiju;
3) da sadri najvie 14% etarskog ekstrakta u odnosu na suvu materiju;
4) da na 1 kg suve materije sadri najmanje 3,5 g kapsantina i da ne sadri

kapsaicin.
lan 211.
Delikates mlevena zainska paprika proizvodi se od zdravih i zrelih plodova prve i
druge berbe isto slatkih sorti. Ovaj kvalitet ne sme sadrati vie od 5%, mestimino
izbledelih delova perikarpa.
Delikates mlevena zainska paprika koja se stavlja u promet mora ispunjavati
sledee uslove:
2) da ne sadri vie od 7% pepela ni vie od 0,30% pepela nerastvornog u HCl u
4) da 1 kg suve materije sadri najmanje 3 g kapsantina i da ne sadri kapsaicin.
lan 212.
Crvena slatka mlevena zainska paprika proizvodi se od zdravih i zrelih plodova prve
i druge berbe slatkih sorti paprika. Ovaj kvalitet paprike moe u sebi sadrati mali
deo ljutih plodova, i ne sme sadrati vie od 10% mestimino izbledelih delova
perikarpa.
Crvena slatka mlevena zainska paprika koja se stavlja u promet mora ispunjavati
sledee uslove:
2) da ne sadri vie od 7,5% pepela ni vie od 0,55% pepela nerastvornog u HCl u
4) da na 1 kg suve materije sadri najmanje 2 g kapsantina i jedva primetnu
koliinu kapsaicina.
lan 213.
Crvena ljuta mlevena zainska paprika proizvodi se od zdravih i zrelih plodova prve i
druge berbe kvalitetnih ljutih sorti. Ovaj kvalitet ne sme sadrati vie od 10%
mestimino izbledelih delova perikarpa.
Crvena ljuta mlevena zainska paprika koja se stavlja u promet mora ispunjavati
sledee uslove:

4) da na 1 kg suve materije sadri najmanje 2 g kapsantina i kapsaicina od 0,05 do
0,07%.
lan 214.
Bledo-crvena ljuta mlevena zainska paprika proizvodi se od zdravih i nedozrelih
ljutih plodova svih berbi.
Bledo-crvena ljuta mlevena zainska paprika koja se stavlja u promet mora
ispunjavati sledee uslove:
4) da na 1 kg suve materije sadri najmanje 1,20 g kapsantina i najmanje 0,07%
kapsaicina.
lan 215.
Mlevena zainska paprika moe se staviti u promet samo u originalnom pakovanju.
Pakuje se u kesice od pergamenta obloene spolja celofanom, kairane alufolijske
kesice ili pergament kesice sa limenom ambalaom.
Ambalaa u koju se pakuje mlevena zainska paprika mora biti ista i izraena od
takvog materijala koji ne proputa svetlost, vodu i ulje.
lan 216.
Ekstrakt od paprike je proizvod dobiven ekstrakcijom mlevene paprike, a sadri
prirodnu boju i druge osnovne zainske sastojke koji su rastvoreni u prirodnom ulju
paprike.
Ekstrakt od paprike moe se proizvoditi i stavljati u promet i u vidu paste.
lan 217.
Ekstrakt od paprike koji se stavlja u promet sme da sadri materije za ekstrakciju
samo u tragovima.
lan 218.
Ekstraktu od paprike moe se dodati potrebna koliina antioksidansa.
lan 219.
Ekstrakt od paprike moe se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju.
lan 220.
Deklaracija za ekstrakt od paprike mora sadrati i podatak o sadraju boje i
kapsaicina.
9. Umak od povra, keap i srodni proizvodi

lan 221.
Umak od povra i keap su proizvodi dobijeni odgovarajuim tehnolokim postupkom
od usitnjenih delova povra i dodatnih sastojaka za postizanje karakteristinih mirisa
i ukusa.
lan 222.
Pri proizvodnji proizvoda iz lana 221. ovog pravilnika mogu se upotrebiti:
1) biljne belanevine;
2) brano i skrob do 5% (m/m);
3) kuhinjska so (NaCl) do 3% (m/m);
4) eer (saharoza), skrobni sirup, invertni eer, glukoza, glukozni sirup, dekstroza
i dekstrozni sirup;
5) sire, prirodni zaini, ekstrakti i destilati prirodnih zaina.
Pri proizvodnji umaka od povra mogu se upotrebiti i masti i ulja biljnog ili
ivotinjskog porekla, kao i mesni ekstrakt ili bujon.
Pri proizvodnji umaka od povra, keapa i srodnih proizvoda mogu se koristiti aditivi
navedeni u sledeoj tabeli:
Vrsta aditiva
AROME:
- prirodne i prirodno identine
BOJE:
- prirodne
ANTIOKSIDANSI:
- limunska kiselina
- askorbilpalmitat
- tokoferol
- butilhidroksianisol
- butilhidroksitoluen,
propil, oktil i dodecil-golat
do 0,5 g/kg
do 0,2 g/kg
do 0,1 g/kg (pojedinano ili u
kombinaciji)
KISELINE:
- siretna kiselina
- L-vinska kiselina
- limunska kiselina
POJAAVAI UKUSA:
- mononatrijum-glutaminat
- ribonukleotidi
SOLI:
- pirofosfati K i Na
do 0,20 g/kg proizvoda

do 0,5 g/kg proizvoda
do 600 mg/kg (pojedinano ili u
kombinaciji)
EMULGATORI, STABILIZATORI i
ZGUNJIVAI:
- mono i digliceridi masnih kiselina do 10 g/kg (pojedinano
eksterifikovanih jednom organskom kombinaciji)
kiselinom (siretnom, mlenom,
limunskom)
- saharogliceridi
kombinaciji)
- kalijumove i natrijumove soli
alginske kiseline
kombinaciji)
- natrijum-kazeinat
do 16 g/kg
- agar-agar
do 20 g/kg
- karegenani
do 20 g/kg
- guar guma
do 20 g/kg
- tragakant guma
do 20 g/ kg
- brano endosperma semena
rogaa
kombinaciji)
- gumiarabika
do 20 g/kg
- pektin
do 20 g/kg
- dekstrini
do 50 g/kg
- modifikovani skrobovi
kombinaciji)
- ksantan guma
do 5 g/kg
KONZERVANSI:
- sorbinska i benzoeva kiselina i
njihove K i Na soli
- natrijum-metabisulfit
ili u
ili u
ili u
ili u
ili u
do 2 g/kg (pojedinano ili u

kombinaciji)
do 140 mg/kg proizvoda
lan 223.
Umak od povra mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima ukus, miris i boju svojstvene povru od koga je proizveden;
2) da je kaaste do guste konzistencije, sa vidljivim deliima povra ili bez njih;
3) da nije zagoreo i da ne pokazuje znake fermentacije;
4) da ne sadri manje od 5% suve materije koja potie od povra;
5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, osim umaka od povra
sa peurkama i umaka od rena, kod kojih sadraj pepela nerastvorljivog u HCl
ne sme prelaziti 0,1%;
6) da umak od povra sa renom, crnim lukom ili belim lukom ne sadri vie od
0,1% sumpor-dioksida (SO2);
lan 224.
BRISAN - sa 74/90
lan 225.
Keap se moe proizvoditi od razliitih vrsta povra, a mora ispunjavati sledee
uslove:
1) da su mu ukus, miris i boja svojstveni povru od koga je proizveden;
2) da je umereno guste, homogene i glatke konzistencije, bez vidljivih delia
povra;
3) da ne sadri strane primese;
4) da nije zagoreo i da ne pokazuje znakove fermentacije;
5) da sadri najmanje 5% (m/m) suve materije koja potie iz povra, osim keapa
od paradajza koji mora sadravati najmanje 8% (m/m) suve materije poreklom
od paradajza;
6) da sadri najvie 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl.
lan 226.
Pri proizvodnji proizvoda srodnih umaku od povra i keapu, proizvoa je duan da

saini proizvoaku specifikaciju.
lan 227.
Deklaracija za umake od povra i keapa mora, pored podataka iz lana 4. ovog
pravilnika, da sadri i podatke o ukupnoj suvoj materiji.
Ako je pri proizvodnji umaka od povra, keapa i srodnih proizvoda upotrebljeno vie
vrsta povra, one se moraju navesti u deklaraciji po opadajuem redosledu
zastupljenosti.
10. Ostali proizvodi od povra

lan 228.
Za gotova jela (pire u pahuljicama, krompir-pire), ips*) i druge proizvode,
proizvoai su duni da donesu proizvoaku specifikaciju pre poetka proizvodnje.
____________________________________________________________
__________
*) videti: lan 51. Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske
proizvode,
ita za doruak i snek proizvode ("Sl. list SCG", br. 12/2005) - 9.
napomena Intermexa.
lan 228a.
Pri proizvodnji proizvoda iz lana 228. ovog pravilnika mogu se upotrebiti ekstrakti
zaina i aditivi navedeni u sledeoj tabeli:
Vrsta aditiva
EMULGATORI:
- monogliceridi masnih kiselina
do 1%
- natrijum-alginat
- natrijum-kazeinat
do 1%
do 1,6%
ANTIOKSIDANSI:
- limunska kiselina
- askorbilpalmitat
- tokoferol
- butilhidroksianisol
- butilhidroksitoluen
- propil, aktil i dodecil- galat
SOLI:
do 0,5 g/kg
do 0,2 g/kg
do 0,1 g/kg (pojedinano ili u
kombinaciji)
do 0,1 g/kg
- rofosfati K i Na
do 600 mg/kg (pojedinano ili

u kombinaciji)
KONZERVANSI:
- natrijum-metabisulfit
do 140 mg/kg
BOJILA:
- prirodne boje
AROME:
- prirodne i prirodno identine
U proizvodima iz lana 228. ovog pravilnika koliina sumpordioksida (SO2) ne sme
prelaziti 250 mg/kg.
IV. PROIZVODI OD PEURKI

1. Peurke konzervirane toplotom
l. 229. do 244.
PRESTAJU DA VAE - sa 46/91 - Pravilnikom o kvalitetu jestivih peurki i
proizvoda od jestivih peurki
V. PEKTINSKI PREPARATI
lan 245.
Pektinski preparati su prirodna sredstva za eliranje koja slue kao pomona sredstva
za proizvodnju eliranih proizvoda.
lan 246.
Pektinski preparati se stavljaju u promet kao pektin u prahu ili kao pektinski
ekstrakt.
lan 247.
Pektin u prahu koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledee uslove:
1) da je prakaste konzistencije i bledoute do otvoreno mrke boje;
2) da stepen eliranja iznosi najmanje 100% po Tarr-Beaker-u (SAG-metoda);
3) da ne sadri vie od 8% vode.
lan 248.
Pektinski ekstrakt mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je viskozan i opalescentan rastvor bledo-ute do otvoreno mrke boje;
2) da je stepen eliranja najmanje 80% po Tarr-Beaker-u (SAG-metoda);
3) da sadri najmanje 2% pektina izraenog kao kalcijum pektinat;
4) da sadri najmanje 7% suve materije.
lan 249.
Pektinski preparati se stavljaju u promet samo u originalnom pakovanju, i to u
ambalai koja ne proputa vodu.
Deklaracija za pektinske preparate mora sadrati i podatak o stepenu eliranja po
Tarr-Beaker-u (SAG-metoda), kao i uputstvo za upotrebu.
VI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 250.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na proizvode proizvedene pre dana poetka
njegovog primenjivanja.
lan 251.
Danom poetka primenjivanja ovog pravilnika prestaju da vae opredbe l. 303. do
449. Pravilnika o kvalitetu voa, povra i peurki i proizvoda od voa, povra i
peurki ("Slubeni list SFRJ", br. 27/64, 32/64, 25/65, 27/68 i 10/71), ije se
odredbe primenjuju kao odredbe Pravilnika o kvalitetu voa, povra i peurki i
proizvoda od voa, povra i peurki ("Slubeni list SFRJ", br. 13/78).
lan 252.
Ovaj pravilnik primenjivae se po isteku est meseci od dana objavljivanja u
"Slubenom listu SFRJ".
lan 253.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivalja u "Slubenom listu
SFRJ".
Br. 4984/2
18. oktobra 1978. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Milan Krajnovi, s. r.

Pravilnik o Kvalitetu Proizvoda Od Voca, Povrca I Pecurki I

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravilnik o Kvalitetu Proizvoda Od Voca, Povrca I Pecurki I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PANJA - U "Sl. listu SCG", br. 56/2003 od 26. decembra 2003.

"Slubeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82, 39/89, 74/90, 46/91,

Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za

II. PROIZVODI OD VOA

18) kaki (Diospuros kaki).......................15%

Brzo smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za

2. Smrznuta kaa od voa

Dozvoljava se upotreba limunske, jabune, vinske i askorbinske kiseline.

Transport smrznute kae od voa vri se transportnim sredstvima koja obezbeuju

3. Pasterizovano voe (pasterizovana pulpa)

2) da ne sadri vie od 10% raskuvanih plodova ili delova plodova;

4. Pasterizovana kaa od voa

5. Matini voni sok

Vona salata (meani kompot)

5) dozvoljena boja za bojenje trenje u kompotu.

1) da sadri cele plodove, a delove plodova samo ukoliko je od njih proizvedeno.

2) eer (saharoza), eerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni

i debljine 5 mm, i to samo za

Na deklaraciji za meanu marmeladu moraju biti naznaene vrste voa od kojih je

4) da ne sadri nejestive delove plodova (kotice, delove kotica, peteljke i sl.),

14. Voni ele

15. Voni sir

4) da sadri najmanje 67% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na

16. Kandirano voe

17. Sueno voe

Sueno voe mora ispunjavati sledee uslove:

Suene (suve) ljive

9) da su bez primetnih stranih mirisa;

koticom ili mesom tamnije boje, 3% plodova sa tragovima iskristalisanog

Suene (suve) smokve

6) da nisu zaraene ivim i mrtvim insektima, ni delovima insekata;

Sueno (suvo) groe

2) da je bez mehanikih neistoa;

18. Voni sok u prahu

19. Meani proizvodi od voa i povra

20. Niskokalorini proizvodi od voa

21. Citrus baze

1) u razblaenom stanju citrus baze, sa vodom do sadraja suve materije od 10%,

22. Ostali proizvodi od voa

- biolokom fermentacijom mlenom kiselinom;

Najvea dozvoljena koliina

8) da sadraj kuhinjske soli (natrijum-hlorida) kod zelene stone masline podvrgnute

III. PROIZVODI OD POVRA

10) ostali proizvodi od povra.

Smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie u vremenu duem od

1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisanu boraniju;

Dozvoljava se manja neujednaenost mahuna po boji.

2) da ima ukus, miris i boju svojstvene za mrkvu,

4. Marinirano povre (povre u siretu)

5. Bioloki konzervirano povre

Bioloki konzervirano povre je proizvod dobiven konzerviranjem povra mlenom

6) da ne sadri vie od 0,7% isparljivih kiselina, izraenih kao siretna kiselina;

4) da ne sadri stranu primesu.

7. Koncentrisani sok od povra

3) trostruki koncentrat crvenog paradajza sa 38 do 40% suve materije;

10) da ne sadri vie od 50 % pozitivnih polja plesni (po Howardu);

4) da na 1 kg suve materije sadri najmanje 3,5 g kapsantina i da ne sadri

1) da ne sadri vlage vie od 11%;

9. Umak od povra, keap i srodni proizvodi

Najvea dozvoljena koliina

do 0,20 g/kg proizvoda

do 2 g/kg (pojedinano ili u

Pri proizvodnji proizvoda srodnih umaku od povra i keapu, proizvoa je duan da