EDUCONS UNIVERSITY

FACULTY OF BUSINESS ECONOMY

Consultative center Sremska Mitrovica

Seminar Paper

Professor:

student:

Vladisavljevi Gordana

Sremska Mitrovica 2015.

SADRAJ

UVOD................................................. 2.
1.1. MORAL.. 5.
1.2. ETIKA. .. 8.
2.

STUDIJA SLUAJA.. 10.

2.1. REZIME STUDIJE SLUAJA. 12.

3.

ZAKLJUAK.
LITERATURA

UVOD
Etika i moral uspesno se nameu ljudskim drutvima upravo tom svojom zajednikom
sposobnocu da izraze smisao i vrednosti odredjenog normativnog poretka i drustvenog i
poslovnog zivota i komuniciranja zivota. Tako da se moze reci da su moral i etika jedan od
kljucnih osnova za odrzavanje danasnjeg drustva, za uredjenje svih vrsta ekonomskih i
drustvenih odnosa.
Osnovni cinilac drustva, pojedinac , ako ne poseduje osnovne principe licne i poslovne etike i
ima manjak moralnih standarda, uvek je spreman da poini prevaru, da stavi svoje line interese
iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi poslovnog morala i ljudskog odnosa, da narui
poslovnu klimu i atmosferu,moe lako da ugrozi zajednicu oko sebe,drutvo i odnose.
U ovom radu je konkretno navedena studija sluaja koja daje prime o tome kako nepotovanje
etikih i moralnih normi mogu da dovedu do ogromni gubitaka za firmu i zaposlene,gubitka
ugleda firme,pa ak dovede do krenja zakona.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je
granica koja odredjuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu morala i etike
predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca, sve zaposlene ljude,i pojedince u drutvu.
To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje
integriteta, ali i pitanje kulturnog nasledja, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i
okruenja. . Meutim injenica je da nema dobrog naina da se uini loa stvar.

1.1 Moral
2

Moral je u najirem smislu oblik drutvene svesti, skup nepisanih pravila, obiaja, navika i normi
koji su prihvaeni u ivotu neke zajednice. Moral odreuje ljudsko delovanje, a drutvoprihvata
te principe, na taj nain reguliui meuljudske odnose.
Moralna pravila nisu apsolutno vaea, ve se razlikuju i vremenski i prostorno. Za razliku od
zakona, moralna pravila - kada su prekrena - ne donose politike ili ekonomske sankcije,mada
mnoge norme postaju pravne.
Svako drutvo ima svoje moralne norme koje se menjaju sa razvojem drutva, ali ne brzo.
Potovanje moralnih normi obezbeuje se uticajem javnog mnjenja i putem svesti pojedinca.
Sankcije za povrede moralnih normi mogu biti drutvene (moralne osude) ili individualne (gria
savesti).
Kada kaemo da smo moralno odgovorni, tada mislim:
- da sam ja obavio radnju
- da sam je obavio voljno
- da sam radnju obavio svesno
Nema drutva bez moralne odgovornosti. Odgovornost je drutveni institut sa veoma dugom
istorijom koja ui da je "neodgovornosti bilo mnogo vie nego odgovornosti" i da je to jedan od
kljunih drutvenih odnosa pred kojim je duga budunost. Gotovo da nema oblasti
drutvenogivota u kojoj ne funkcionie odreeni vid odgovornosti.
Kada je re o moralnim standardima bilo u vidu principa ili pravila, moglo bi se rei da oni, u
najirem smislu, predstavljaju osnovne elemente morala koji su neophodni za odreivanje
sadraja moralnih stavova. To su, zapravo, zahtevi, adekvatne ljudske sklonosti I stanovita koja
utiu I motiviu ljude da se ponaaju u skladu sa tim dobrim standardima. Nain na koji se
moralni standardi odreuju, analiziraju, prihvataju I zadravaju ili naputaju, predstavlja osnovu
moralnog razvoja pojedinca I drutva, odnosno, predstavlja osnovu za verovanje u dijalog I
kompromis prilikom reavanja drutvenih I poslovnih konflikata; za privrenost slobodi, miru,
nenasilnom ponaanju I promenama; za znaaj poboljanja kvaliteta ivotne sredine I podrava
raznolikosti.
Moral je oblik ljudske prakse, oblik delatnog, praktinog odnoenja za oveka prema svetu,
prema drugim ljudima, kao i prema samom sebi. Moral zavisi od klasa koje vladaju u drutvu.

1.2. Etika

Re etika ima poreklo od grkoga ethos, obiaj, navika, karakter, prebivalite.

Znati kako valja iveti, ta initi, kakav biti. Kod Aristotela se ethos povezuje sa navikom
delovanja, jednostavnou koja razvija dobre osobine, karakter.Etika i moral nisu pojmovi sa
istim znaenjem.Poslovna etika ima svoje dve osnovne vrste, a to su kolektivna, grupna etika i
etika pojedinca. Kolektivna etika znai etike postupke u poslovnim odlukama kompanija koje
se tiu spoljanjeg okruenja, ali i etike odnose unutar samih kompanija.
- Zivot je najvea vrijednost i najvee dobro
- initi dobro, ne nanositi tetu
- Naelo istinitosti i povjerenja
- Naelo jednakosti i autonomije
- Naelo prava i obveze svih ljudi
- Naelo suradnje i dobrih odnosa meu zdravstvenim radnicima
- Naelo stalnog uenja i strunog usavravanja
Etika postavlja pitanja za opravdanje delovanja u okviru neke teorije naela, u njoj promiljamo
svoj vlastiti moralni in da bismo videli ta je s naom moralnou uopte i kako se ona uklapa u
nae ivotne stavove, ta je norma uopte, ta je naelo, ta je dobro delovanje.
Etika i moral uspeno se nameu ljudskim drutvima upravo tom svojom zajednikom
sposobnou da izraze smisao i vrednosti odreenog normativnog poretka drutvenog ivota.
Neki autori pojam "morala" radije rezerviu za vrstu taku koju ine norme i oseaj obaveze,
dok etika za njih pre prethodi moralu ili ini njegov nastavak.
I zaista, u aktualnoj se upotrebi moral esto odnosi na unapred uspostavljeni normativni poredak,
dok se etika vie tie pitanja i nesigurnosti subjekta koji se nalazi pred praktinim izborom. Na
primer, govori se o "etikom cilju" da bi se opisalo stanje svesti subjekta koji pokuava napraviti
najbolji moralni izbor.
Francuski filozof Montesquie napisao je ove opte ljudske etike rijei: Kada bih znao neto sto
bi za mene moglo biti korisno, a tetilo bi mojoj porodici,ja bih to izbacio iz svog duha.Kada bih
znao neto korisno za svoju porodicu,a to ne bi bilo korisno za moju domovinu, ja bih pokuao to
da zaboravim.Kada bih znao neto korisno za svoju domovinu,a bilo bi tetno za Evropu,odnosno
kada bi to bilo korisno za Evropu, a tetno za ljudski rod-ja bih to smatrao zloinom, poto sam
nuno ovjek, a sluajno Francuz.

Albert Kar naglaava ,,Svi poslovni ljudi zdravog razuma, vie vole da govore istinu, ali su retko
skloni da kau celu istinu.

2. STUDIJA SLUAJA
U petak 12. decembra 2013. god. rumska policija uhapsila je jednu osobu i podnela krivinu
prijavu protiv tri osobe zbog zloupotrebe slubenog poloaja i falsifikovanja slubene isprave .
Akcija hapenja je obavljena u saradnji sa slubama interne kontrole Naftne industrije Srbije, u
tri odvojene akcije suzbijanja ilegalnog prometa akciznim proizvodima.
Uhapen je poslovoa benzinske stanice NIS u Rumi, Slobodan V.(55), dok su krivine prijave
podnete protiv jednog radnika benzinske stanice NIS-a u Sremskoj Mitrovici, radnika benzinske
stanice NIS -a u idu i vozaa kamiona preduzea "NIS Petrol" saoptila je policija.
Slobodan V. je osumnjien da je, tokom 2013. godine, poinio proneveru i falsifikovanje
slubene isprave, ime je sebi pribavio 3,9 miliona dinara, na tetu preduzea NIS -a i
Samostalnog sindikata u Rumi.
Preduzee je otetio falsifikujui naloge za uplatu pazara, unosei u njih iznose manje od
stvarnog prometa, a razliku zadravao, pa je u julu i avgustu 2013., na taj nain, prisvojio 2,5
miliona dinara.
Sindikat je otetio tako to je, od januara do avgusta 2013.god kao predsednik sindikalne
podrunice NIS u Ruma, koristei falsifikovane odluke Izvrnog odbora, protivpravno u vie
navrata sa rauna ukupno podigao 882.000 dinara.
Protiv Milana S. (37) iz Sremske Mitrovice podneta je krivina prijava za zloupotrebu slu benog
poloaja i falsifikovanje slubene isprave, jer se sumnja da je kao prodavac na benzinskoj stanici
NIS a prisvojio 470.797 dinara.
On je u softveru fiskalne kase smanjivao cenu goriva, pa je kroz kasu evidentiran promet preko
3.000 litara goriva po nioj ceni, a naplaen u punom iznosu. Razliku od evidentiranog do
stvarnog prometa osumnjieni je zadrao.
Policija je otkrila zloupotrebe prilikom toenja goriva na benzinskoj stanici NIS a , od decembra
2008. do marta 2013.
Krivina prijava je podneta za zloupotrebu slubenog poloaja i falsifikovanje slu bene isprave,
protiv vozaa Jovan L. (38) i radnika pumpe Dragan N. (35).
Radnici benzinske stanice NIS-a su, za proviziju od 10 odsto, omoguavali vozaima da,
prilikom sipanja goriva po slubenom nalogu u NIS-ove kamione, napune i rezervoare svojih
automobila.

2.1. Rezime studije sluaja

Ovde je prekreno dosta etikih naela od strane svih etvorice zaposlenih. Prvo i osnovno je
nesavesno poslovanje i odnos prema kompaniji, odnos prema radu, potovanje zakona, potenje,
lojalnost.Posledice su te da je veliku svotu novca firma izgubila. Dugorone posledice su te da
ovakav vid krae u smislu uzmanja goriva od strane radnika za sebe verovatno i dalje postoji, a
da jo uvek ne postoji najefikasniji nain da se to prekine.Osnovna ljudska prava nisu bila
direktno ugroena postupkom zaposlenih, ali jeste pravo na svojinu ili imovinu, pronevereno je
pripadalo korporaciji.
Jedno od moralnih principa jeste poverenje. U ovom sluaju je poljuljano poverenje firme prema
zaposlenom, kome verovati, ko bi bio dobar radnik?
Svi okrivljeni jesu postupili neetino, nisu bili odgovorni prema svom poslu i nisu ga radili
ispravno i po zakonu. Bez obzira da li su radili za minimalac mesene plate ili vie, koliko god
da im je bio potreban novac uvek je postojao nain da ga zarede na poten nain.
Opravdanje ne postoji, i nema olakavajuih okolnosti. Oni nisu krali jedan dan ve je prevara
trajala skoro pa celu godinu.Svi okrivljeni su odgovorni, indirektno i ostali zaposleni NIS-a jer je
udno da nisu tako dugo primetili da neto nije u redu.

3. ZAKLJUAK
6

Savremena ekonomska dinamika poslovanja i odnosa meu pojedincima trai sve veu
otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To pokree dilemu o odnosu
izmedju ekonomije i etike.
Novija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju i odnosima
nanosi veliku tetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji,jer neetiki i
nemoralni in u savremenom dobu pogaa mnoge subjekte i nanosi im moralnu,ekonomsku,ili
neku drugu tetu. Zbog toga se ovoj temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i edukaciji.
Zaista je potrebna velika vetina i pokazatelj volje, irine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da
ljudi u poslovnim okruenjima pomire individualne i kolektivne zahteve za etikim poslovnim
postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno
sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontuinirani uspeh ne nanosei nepravdu i
tetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i
oekivanja u poslovnoj etici.
Takvih ljudi i postupaka u naoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su trokovi i
tete u poslovanju velike, a poslovne afere veoma este. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo
vie panje kroz edukaciju vlasnika, poslodavaca, menadera i ostalih zaposlenih, vriti
savremena istraivanja, kao i davati konkretne primere u praksi.

LITERATURA

1.) Miljevi, M., Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
2.) Popovi, P., Akreditacija i ocenjivanje usaglaenosti, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.
3.) Stojkovi, B., Identitet i komunikacija, Beograd: igoja, 2002.
4.) Trifunovi S., Poslovna etika, Kruevac, Izdavaki centar za industrijski menadment plus,
2005.
5.) Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu etino? U Don Dramond i Bil bein:Poslovna
etika, Clio, Beograd 2001.
6.) Socioeconomica ,retrieved from socioeconomica.info/ on 14/02/2015
7.) ) Izreke I citati ,retrieved from izrekeicitati.net/ on 04/03/2015