ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA DRU[TVENE NAUKE

114115

YU ISSN 03525732/UDK 3(05)

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA DRU[TVENE NAUKE

114115

NOVI SAD

2003

MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA DRU[TVENE NAUKE

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA DRU[TVENE NAUKE
MATICA SRPSKA
DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES
PROCEEDINGS FOR SOCIAL SCIENCES
Pokrenut 1950. godine
Do 10. sveske (1955) pod nazivom Nau~ni zbornik, serija dru{tvenih nauka,
od 11. sveske (1956) Zbornik za dru{tvene nauke, a od 76. sveske (1984)
pod dana{wim nazivom
GLAVNI UREDNICI
Dr Milo{ Jovanovi} (1950), @ivojin Bo{kov (19511952),
Rajko Nikoli} (19531965), akademik Slavko Gavrilovi} (19661969),
dr Aleksandar Magara{evi} (19701973), dr Mladen Stojanov (19741999),
dr Milovan Mitrovi} (2000 )

114115
Uredni{tvo
Akademik DRAGOSLAV ANTONIJEVI]
Dr Lazar VRKATI], sekretar Uredni{tva
Dr BRANISLAV S. \UR\EV
Dr MILO[ MARJANOVI]
Dr MILOVAN MITROVI]
Dr ^ASLAV OCI]
Dr MILIJAN POPOVI]
Dr QUBINKO PU[I]
Dr VOJISLAV STANOV^I], dopisni ~lan SANU
Glavni i odgovorni urednik
Dr MILOVAN MITROVI]

YU ISSN 03525732/UDK 3(05)

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA DRU[TVENE NAUKE

114115

NOVI SAD
2003

SADR@AJ
CONTENTS
^LANCI I RASPRAVE
ARTICLES AND TREATISES
D r M i l e n k o A. P e r o v i } , Moderni pojam vremena i pojam povijesti
(O temequ Hajdegerove diskusije sa Hegelom) Modern Notion of Time and the Notion of History (About the basis of Heideggers Discussion
with Hegel) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r M i r k o A } i m o v i } , Hajzenberg i prirodna filozofija Heisenberg and the Philosophy of Nature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r M i l a n U z e l a c , Haptika: estetika i wena krajwa mogu}nost
Haptics: Esthetics and its Final Possibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r M i l o { T o d o r o v i } , Metafizika Vitgen{tajnovog Tractatusa
Metaphysics of Wittgensteins Tractatus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r ^ a s l a v D . K o p r i v i c a , Ontolo{ko-gnoseolo{ki obziri Platonovog razumijevawa dobra Ontological-Gnoseological Aspects of
Platos Account of Good . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r M i r o s l a v P e ~ u j l i } , Globalna elita mo}i The Global Elite
of Power. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D u { a n M a r i n k o v i } , Sociologija i konstruktivisti~ka perspektiva:
sociolo{ka teorija i konstruktivisti~ka metateorija Sociology and
Constructivist Perspective: Sociologic Theory and Constructivist Metatheory
M r D u { a n M o j i } , Uloga vo|stva u organizacionom pona{awu The
Role of Leadership in Organizational Behavior . . . . . . . . . . . . . . . .
D r M i l a n M . M i { k o v i } , Obrazovawe nastavnika i vaspita~a pred
izazovima globalizacije rizika civilizacije Education of Teachers
and Educators for the Challenges related to the Globalization of Civilizational Risk. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r S v e t i s l a v T a b o r o { i , T a t j a n a J o v a n i } , Javnopravni
aspekti koncentracije tr`i{nih subjekata Public-Law Aspects of the
Concentration of Subjects in the Market . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r K r s t a n M a l e { e v i } , O budu}nosti lokalnih zajednica na ruralnim podru~jima On the Future of Local Communities in Rural Areas
D r M i r k o B a r j a k t a r o v i } , Obi~aji i jezik kao pratioci razvoja
u Srba Customs and Language as the Followers of Development anong
the Serbs. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r A l e k s a n d a r A . M i q k o v i } , Grigorije Bo`ovi} u na{oj nacionalnoj kulturi (Ogled o zna~aju publicisti~kog i kwi`evnog dela
Grigorija Bo`ovi}a za nau~na prou~avawa naroda i narodnog `ivota)
Grigorije Bo`ovi} in our National Culture (An essay on the Significance of Grigorije Bo`ovi}s Publicistic and Literary Work for the Scientific
Study of our Nation and National Life) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D r N i k o l a F . P a v k o v i } , Porodica i seoska zajednica u [umadiji Family and Rural Community in [umadija. . . . . . . . . . . . . . .
D a n k a I v i } , Teodorica i `enski bal u Novom Sadu Teodorica and
Women ball in Novi Sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7
21
37
53
73
93
109
125

145
159
177
195

203
223
255

6
J a s m i n k a D u l i } , Socijalno-demografska obele`ja i dimenzije urbane kulture primer Subotice Social-Demographic Features and Dimensions of Urban Culture the Example of Subotica . . . . . . . . . . .

267

PRILOZI I GRA\A
CONTRIBUTIONS AND MATERIALS
D r M i o d r a g R a n k o v i } , Dva fragmenta o retradicionalizaciji
Two Fragments on Re-Traditionalization. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

297

OSVRTI I PRIKAZI
COMMENTS AND REVIEWS
D r V l a d e t a J e r o t i } , Politika i religija . . . . . . . . . . . . . . . .
D r M i o d r a g R a n k o v i } , Dokazivawe i osporavawe istorijske gre{ke
D r ^ a s l a v D . K o p r i v i c a , Akademik Mihajlo \uri}, Poreklo i
budu}nost Evrope. Odiseja drevne filozofske ideje . . . . . . . . . . . .
D r A n d r i j a B . K . S t o j k o v i } , Jugoslovenski filozof akademik
Du{an Nedeqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
M r S r | a n [ q u k i } , Dramati~na sudbina vojvo|anskog seqa{tva . .
D r B r a n k o ] u p u r d i j a , Motivi `ita, bra{na i hleba u slikarstvu
Save Stojkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

305
308
315
317
320
325

7
^LANCI I RASPRAVE
UDK 115

Dr Milenko A. Perovi}

MODERNI POJAM VREMENA I POJAM POVIJESTI

(O temequ Hajdegerove diskusije sa Hegelom)
SA@ETAK: Autor u tekstu analizira Hajdegerovu kritiku Hegelovih
pojmova vremena i povijesti, dolaze}i do zakqu~ka da su slabe ta~ke te kritike sadr`ane u ~iwenici da ona nije uva`ila Hegelovu ideju fenomenologije
vremena.
KQU^NE RE^I: Hegel, Hajdeger, vrijeme, povijest, vremenitost, povijesnost

Sredi{te Hajdegerovog filozofskog interesovawa oblikovalo se iz

pitawa o smislu bitka. Pitawe je vo|eno uvjerewem da modernost moderne epohe biva sazdana u onoj kulminacionoj ta~ki u kojoj se tradicija
evropskog filozofskog mi{qewa i evropskog povijesnog `ivqewa stapaju u jedinstveni metafizi~ki tok, koji ~ine povijest metafizi~kog mi{qewa filozofije i metafizi~ka bit principa Zapada, a ~ije je temeqno odre|ewe ozna~eno kao zaborav bitka. Bli`a odre|ewa zaborava
upu}uju na radikalnu suprotstavqenost bitka i povijesnosti povijesti,
te bitka i vremenosti vremena, {to svojim korijenima se`e u same temeqe helenske filozofije. Dok je rana pred-sokratska filozofija wegovala otvorenost za istinu bitka, od Platona i Aristotela ta se otvorenost
samoonesposobqavaju}e razvila u vode}e metafizi~ko pitawe, u ~ijem su
sredi{tu prirodna interpretacija bitka i vulgarni pojam vremena
(vremenost vremena mi{qewa na paradigmi prostornosti prostora). Takav je razvoj, po Hajdegerovom sudu, odre|uju}i za cijelinu potowe sudbine filozofije, ali i same povijesti Zapada, te svoj najvi{i izraz dobija u Hegelovom filozofskom sistemu. Izbavqewe od metafizi~kog zaborava bitka Hajdeger je u Bitku i vremenu poku{ao provesti transparirawem neizvorne strukture tradicionalne metafizi~ke mre`e pojmovnosti, koje kulminira u raspravi o pojmovima vremena i povijesti. Op{ta
kriti~ka objekcija na Hegelove pojmove vremena i povijesti trebalo je da
otvori put op{toj povratnoj destrukciji cjeline tradicije metafizike.

8
Da li je objekcija uspjela? Da li je ona vodila Hajdegera prema predo~enom zadatku ili je, protivno svojoj namjeri, o~itovala snagu i modernost
Hegelovog povijesnog mi{qewa?
(1) Hegelov pojam vremena ne mo`e se (kao, uostalom, ni drugi nosivi pojmovi wegove filozofije) razumjeti prema tzv. mjestu u sistemu,
koje kao kriterij za temeqno shvatawe uzima Hajdeger da bi nekako
umirio `ivost hegelijanskog pojmovqa, upravo temporalno-povijesnu
strukturiranost cjeline toga pojmovqa. Siroma{tvo mjesta na kojima
Hegel izri~ito govori o pojmu vremena (ostavqaju}i po strani istorijsko-filozofske eksplikacije) razumqivo je upravo zbog te strukturiranosti u kojoj svaki od wegovih nose}ih pojmova o~ituje vlastiti gibqivi
karakter. Hajdeger nije pokazao spremnost da prati tako slo`eno transpariran `ivot pojma, nego prema odvi{e lako zadobijenom kriteriju
re~enog mjesta u sistemu identifikuje dva, doista najzna~ajnija, mjesta kod Hegela u kojima se eksplicitno tematski govori o pojmu vremena: prvo, iz Enciklopedije filozofijskih znanosti (drugi dio: Filozofija prirode, odjeqak o Mehanici), te, drugo, iz Fenomenologije duha
(osmi odjeqak: Apsolutno znawe). Ne tematizuju}i izvornu povezanost ta
dva mjesta, Hajdeger ih izolovano i analizira (u paragrafu 82 Bitka
i vremena, u odjeqcima Hegelov pojam vremena i Hegelova interpretacija povezanosti izme|u vremena i duha).
[ta na~elno donosi takva Hajdegerova interpretacijska postavka?
Sa jedne strane, ona Hegelov pojam vremena treba da sabije u Prokrustovu postequ tradicionalnog aristotelovskog pojma vremena (te iz toga
doka`e neizvodivost pojma povijesti kod Hegela), te, s druge strane, da
odnosu Hegelovih pojmova vremena i duha pripi{e puku korelativnost
(~ime bi se cijela zgrada Hegelovog sistema sru{ila kao kula od karata).
Ono {to po na{em sudu cjelinu takve Hajdegerove postavke ~ini potpuno
neodr`ivom stoji in facti u svojevrsnoj fenomenologiji vremena kod Hegela, koji je kod Hajdegera ostala potpuno nezahva}ena. Naime, nu`nost
temporalizovawa duha, dakle mo} duha da mu se vlastita temporalnost
mo`e pojaviti kao ono drugo wega samoga (kao mitsko, kosmi~ko, svjetsko,
objektivno, apsolutno, satno vrijeme), izvorni je element fenomenologije vremena. Ona je mogu}a kao samorazra|ivawe duha u vremenu (u onom
elementu kojega je duh otpustio od sebe, te ga jo{ ne zna kao ono svoje
najvlastitije), ali i kao vra}awe duha iz te uvremewenosti u sebe samoga (kao pojmqeno vrijeme i pojmqena povijest). Hod duha iz objektivnosti u subjektivnost vremena jeste sama vremenost vremena, koja daje da
se mo`e zasnovati ideja povijesnosti povijesti (te time i filozofija povijesti, pa i sama istoriografija).
Odlu~no mjesto u Hegelovom sistemu na kojem se fundira prvi ugaoni kamen fenomenologije vremena, kojim se prevladava tradicionalni metafizi~ki pojam vremena i pokazuje izvorniji horizont wegove imanentne
duhovno-subjektivne strukture, jeste sam po~etni topos Hegelove Filozofije prirode. Taj je topos potpuno netransparentan, ako nam je nepozna-

9
ta ideja svojevrsne obrnute proporcionalnosti temporalne i logi~ke
sukcesije duha na kojoj po~iva cijela zgrada Hegelove filozofije, kao i
unutra{wi mobilitet wezine gradwe. Ako je utemeqewe logike moglo po~ivati na ~istoj logi~koj sukcesiji kategorijaliteta (tj. jedinstva pojmovnosti misaone svijesti i zbiqnosti), dakle oslobo|eno elementa temporalnosti (boqe re}i, oslobo|eno kretawe pojma u vremenu, jer ideja logike po~iva na najizvornijem jedinstvu pojma i vremena), onda utemeqewe filozofije prirode, tj. filozofska konstrukcija prirode, mora zapo~eti ne iz jedinstva pojma i vremena nego iz prirodne interpretacije vremena (~iji je paradigmatski obrazac dat Aristotelovim pojmom vremena). Za{to? Konstrukcija prirode ne mo`e biti provedena jedinstvom pojma i vremena, jer to jedinstvo naprosto nije na djelu u prirodnom svijetu. Gdje proces sjediwavawa pojma i vremena (tj. shvatawe
vremena kao samog pojma) jeste na djelu, tu vi{e nije rije~ o prirodnom
nego o povijesnom svijetu. Odre|ewa vremenito-povijesnog svijeta sama po
sebi ne mogu konstruirati prirodu (ukoliko joj se ne `ele pripisivati
neobrazlo`ene vitalisti~ke predoxbe). Me|utim, znawe tih odre|ewa
(znawe vremena kao samog pojma, {to jeste Hegelov pojam vremena kao pojmqeni pojam) omogu}ava razumijevawe nu`nosti i granica zna~ajnijih filozofskih i povijesnih poku{aja konstruirawa prirode, od aristotelovskog i kartezijansko-wutnovskog do kantovsko-fihteanskog i {elingovskog.
Prvi korak konstruirawa prirode kao apstraktne op{tosti wena
bitka-izvan-sebe (Aussersichsein) uistinu se, po Hegelu, mora doga|ati na
aristotelovski na~in, dakle u prvom predstavqawu vremena kao posmatranog postojawa (das angeschaute Werden), u kojem je neizbje`na Aristotelova mre`a pojmova, koja je odre|uju}a za takvo predstavqawe: nyn
(Sada), horos (granica), stigme (ta~ka), tode ti (ovo), sphaira (krug ili
kugla) itd. Hajdeger je taj povijesni oblik predstavqawa vremena odve}
`urno pripisao Hegelu, niveliraju}i upravo epohalnu razliku izme|u
na~ina postupawa aristotelovskog metafizi~kog razuma (ili wegove geometrizirane wutnovske verzije), koji prirodu mo`e konstruirati samo
odre|enom filozofikacijom mitolo{kog hronotopa, te vlastite Hegelove refleksije tog postupawa. Epohalnost razlike sastoji se u tome {to
ta refleksija zna sebe kao kriti~ko konstituirawe prirode, tj. kao misaono razmatrawe prirode u kojem je sudbina prirode (zahvaquju}i samotransparentnosti epohalnog stanovi{ta sa kojeg se razmatra, a koje je
radikalno druga~ije od anti~kog, ali i od novovjekovnog filozofskog i
prirodno-nau~nog) ve} druga~ije odre|ena: priroda je ideja u formi
drugotnosti (Anderssein), tj. duh kao ideja koja opstoji kao ono negativno sebe same, ono sebi spoqa{we (tj. duh koji je sebi spoqa{wi),
sama spoqa{wost duha! Za Hegela, dakle, priroda nije spoqa{wost
kao takva ({to je sredi{te Aristotelovog pojma prirode), koja onda nekako uti~e na qudsku du{u ({to je odre|uju}e u pojmovima vremena kod
Platona, Aristotela i Plotina, ali i radikalno opozvano u Avgustino-

10
vom pojmu vremena). Prirodnoj, osjetilnoj svijesti priroda se pojavquje
kao ono prvo i neposredno, kao {to i samoj prirodi, u svakom wenom liku, nedostaje pojam samoga sebe te tako i prirodnoj interpretaciji
prirode (kojoj je osjetilna svijest baza filozofirawa o prirodi) mora
nedostajati pojmqeni pojam prirodnih likova i pojmqeni pojam vremena.
Hajdegerova krajwa dubiozna tvrdwa da Hegelov pojam vremena samo slijedi hod vulgarnog razumijevawa vremena (upravo, Aristotelovo razumijevawe) po~iva na potpunom previ|awu razlike Aristotelovog i Hegelovog
pojma prirode i pojma naturfilozofije. Za Hegela se priroda mo`e konstruirati kao naturfilozofija samo kao samosvijest prirode (a ne kao
Aristotelova misaono-kultivirana svijest o prirodi), dakle kao oboga}ivawe udjela {to ga samosvijest ima na svijesti ili samoreflektovawe
refleksije prirode ili posmatranog postojawa koje sebe zna kao posmatrano postojawe. U Aristotelovom pojmu vremena nije prire|en taj
horizont oboga}ivawa udjela samosvijesti u svijest, jer to ne dopu{ta
priroda anti~ke filozofije uop{te, nego je ono tematski moglo biti
otvoreno tek Kantovim subjektivirawem vremena i Fihteovim eksplicitnim vezivawem pojma vremena za tematiku onoga Ja, samosvijesti. To otvarawe je kod Hegela u~iweno misaono plodotvornim ve} na prvom koraku
razvijawa real-filozofije kao naturfilozofije, koja mora mo}i i sebe i
vlastiti predmet, prirodu pokazati kao proces duha. Hajdeger je nivelirawem ove prve stanice duha sub specie prirode na anti~ku naturfilozofiju, te o~itovani prvi lik pojma vremena u wemu, kako ga je Hegel
osvijetlio, ne pokazav{i da uop{te razumije te{ko}u problema sa kojim
se Hegel tu suo~io. Rije~ je o problemu prirodnog vremena kao takvog!
Ostav{i pod vla{}u mjerodavnosti Kantovog subjektivirawa vremena,
Hajdeger je sa potpunim otklonom od aristotelovskog pojma vremena otklonio wegov objektivitet uop{te, ideju samog prirodnog vremena.
Kada je opet tu ideju prona{ao kod Hegela, nije mu preostalo ni{ta drugo nego da slavodobitno konstatuje da je Kantovo razumijevawe vremena
radikalnije od Hegelovog, koje hodi vulgarnim tragom Aristotelovog
pojma. Wegov nesporazum sa Hegelovom filozofijom tu je potpun.
U ~emu se, zapravo sastoji Hegelova namjera sa idejom prirodnog
vremena? Ponajprije, Hegel radikalno aberira od Aristotelovog filozofskog hronotopa, odre|uju}i vrijeme kao istinu prostora. Prostor je
razlika ta~aka, koja se kao razlika odr`ava u vlastitoj indiferentnosti, ~ine}i prostor unutra{wom negacijom sebe samog. Vrijeme je negacija te negacije, tj. prisutnost razlike kao negacije koja se odnosi na samu sebe. U tome je odmah ukinut tradicionalni karakter prostornog
predo~avawa vremena, jer je vrijeme samopostavqeno kao posmatrano postojawe, ali ne vi{e u aristotelovskom smislu jednostavne percepcije
prela`ewa bitka u ni{ta i ni{ta u bitak. Udio smosvijesti u svijesti
(koji se tek na Fihteovom podsticaju mo`e pojaviti u Hegelovoj analizi)
u toj perceptivnoj, prirodnoj interpretaciji vremena odmah iskazuje
izvorniji horizont wegovog razumijevawa: vrijeme kao ~istu formu osje-

11
tilnosti ili opa`aja (Anschauen). tj. kao neosjetilnu osjetilnost (das
unsinnliche Sinnliche) u Kantovom odre|ewu, ali i jedan jo{ izvorniji
horizont od ovog subjektivnog (koji daje znawe razlike objektiviteta i
svijesti), naime, onaj u kojem se prostor zna kao apstraktni objektivitet, a vrijeme kao apstrakni subjektivitet. Taj najdubqi horizont razumijevawa vremena kod Hegela je ja=ja ~iste samosvijesti!
Iz tog horizonta je tek mogu}e o~itovawe tradicionalne aristotelovske interpretacije vremena. Me|utim, ono kod Hegela nije vo|eno namjerom da se poka`e wena ontologijska neizvornost (dokle dopire Hajdegerova namjera), nego da se jo{ jednom promisli weno racionalno jezgro, koje je uvijek promaqalo u tematskoj nepripremqenosti pitawa o
temporalnosti prirodnih sklopova i procesa. Hajdegeru je doista, prema vlastitom priznawu (koje je vi{e htjelo da nagovijesti nego da ka`e),
ostao tamnim odlu~uju}i prodor Aristotelove ontologije i logike na
putu od Kanta do Hegelovog izoblikovanog sistema. Istina, taj je prodor kod Hegela otvoren te`inom [elingovih naturfilozofskih pitawa,
u prvom redu pitawem o temporalnom karakteru same prirode. Hegel u Filozofiji prirode ka`e: Vrijeme je isti princip kao ja=ja ~iste samosvijesti. Odjelovqeno u prirodi, vrijeme je jednostavni pojam jo{ u
svojoj potpunoj spoqa{nosti i apstrakciji, kao promatrano prosto postojawe, ~isti bitak-u-sebi kao upravo neko izla`ewe iz sebe1. Tu onda, dakako, nije rije~ o ~istoj subjektivnosti vremena, o slobodnom sinteti~kom aktu svijesti koja sastavqa vrijeme i pripisuje ga prirodnim procesima, nego je rije~ i o objektivnoj vremenosti prirode, dakle o jedinstvu subjektivnosti i o objektivnosti vremena. Mo`e se to jedinstvo pojaviti kao prazno, ispra`weno od svega doga|ajno-procesnog, upravo kao
wutnovsko prazno vrijeme, prikladno da bude puko spremi{te (Behlter), u kojem se sve postavqa kao u nekoj struji (Strom), koja u sebe sve
uvla~i (kao nastajawe i prola`ewe).
Me|utim u Hegelovoj fenomenologiji vremena takva predstava vremena je nu`na (koliko je bilo povijesno nu`no i postavqawe novovjekovnog matematiziranog modela realiteta), ali ne mo`e se ostati na woj.
Ideja unutarvremenskosti (Innerweltlichheit) ne otvara tematiku objektivnosti vremena, jer sugerira sliku vremena kao medija u kojem prirodne
stvari nastaju i propadaju, koja je naivnija od slike mitolo{kog Kronosa
koji `dere svoju djecu. U liku Kronosa predmnijevano je ~ak ne{to
mnogo dubqe: vrijeme ra|a prirodne stvari i procese (i, osobito, prirodna bi}a) i vrijeme ih satire. Na filozofski reflektovanoj razini kod
Hegela se objektivnost vremena razumije upravo tako: ne propadaju kona~na prirodna bi}a i stvari zato {to bi bila u vremenu nego zato {to
su po svojoj biti ono vremensko (das Zeitliche)! Proces zbiqskih kona~nih bi}a i stvari jeste samo vrijeme, prirodno vrijeme kao bit bivawa kona~nih bi}a i stvari. Ono {to je kona~no jest zato prolazno i
1

Hegel, Enciklopedija filozofijskih znanosti, Sarajevo 1965, par. 258 (Primjedba)

12
vremensko jer nije, poput pojma, samo po sebi totalni negativitet, nego
ga, dodu{e, kao svoju op{tu bit ima u sebi, ali mu ovaj nije primjeren,
jednostran je...2. ^ovjek kao kona~no prirodno bi}e dijeli usud svih kona~nih prirodnih bi}a i stvari da jesu vremenska, usud vlastite prirodne vremenskosti. Me|utim, zato {to jeste kona~no duhovno bi}e, ~ovjek
se mo`e izdi}i iznad sebe kao prirodne, `ivotiwske species, da bi bio
qudski rod, da bi zadobio svoju op{tu bit kao svoj totalni negativitet kojim mo`e ni{titi sebe kao prolazno i vremensko bi}e. Mo} negacije vremenskog jeste mo} da se ~ovjek kao samosvijest, ja=ja, duh, kao apsolutni negativitet i sloboda suo~i sa prirodnom vremeno{}u sebe kao
kona~nog bi}a, te tim suo~avawem uspostavi duhovno-povijesni svijet kao
vlastito boravi{te i vlastitu ovjekovje~enost. Ono naprosto prirodno
podvrgnuto je vremenu, ukoliko je kona~no, dok je duh vje~an! Wegova vje~nost nije apstrakcija od vremena, apstraktna negacija vremena iz koje
bi se zadobio pojam vje~nosti, nego je upravo vremenskost vje~nosti duha. Samo op{ta bit vremenskog, mo} da se samo~ituje totalni negativitet
prirodne vremenosti kona~nih bi}a daje da se u jednom kona~nom bi}u
mo`e pojaviti svijest o vlastitoj kona~nosti i smrti. Ta svijest mo`e
sebi bez te{ko}a isposlovati hajdegerovsku ideju bitka pri smrti kao
osvije{tenost o vlastitoj prirodnoj vremenskosti i kona~nosti. Me|utim, bez udjela samosvijesti u toj svijesti kao samosvijesti smrti (u kojoj se apsolutnost mo}i vremena nad kona~nim duhovnim bi}em mo`e relativizirati ovjekovje~ewem duha) bitak pri smrti, kako ga tematizuje
Hajdeger, ostao bi jedna banalna ideja, koja `ivotnost kona~nog duha prikazuje kao beznade`no Penelopino tkawe.
(2) Hegelova fenomenologija pojma vremena biva u~iwena potpuno
transparantnom u zavr{nim izvo|ewima Fenomenologije duha kao puno}a
pojma vremena: Vrijeme je sam pojam koji opstoji i predstavqa se svijesti kao prazni zor; stoga se duh nu`no pojavquje u vremenu, a on se tako
dugo pojavquje u vremenu, dok ne shvati svoj ~isti pojam, tj. dok ne uni{ti vrijeme. Ono je izvawska opa`ena, od vlastitosti neshva}ena ~ista
vlastitost, samo opa`eni pojam; ~im on sebe shvati, ukida on svoj vremenski oblik, poima opa`awe, pa je pojmqeno i poimaju}e opa`awe. Vrijeme se stoga pojavquje kao sudbina i nu`nost duha, koji u sebi nije dovr{en, nu`nost da se obogati udio {to ga samosvijest ima na svijesti...3.
Hajdeger je, ispoma`u}i se navodima iz razli~itih Hegelovih djela, ovo
zna~ajno mjesto protuma~io kao poku{aj Hegelova povezivawa vremena i
duha na temequ istosti formalne strukture duha i vremena kao negacije negacije4, a koja bi mogla predo~iti neku srodnost me|u wima. Me|utim, po{to vrijeme, misli Hajdeger, kod Hegela ostaje shva}eno kao apsolutno nivelirano svjetsko vrijeme, ~ije porijeklo Hegel ne mo`e pokazati, jer je postavqeno kao neko Postoje}e nasuprot duhu (iako, ne zna
2
3
4

Isto.
H e g e l, Fenomenologija duha, Naprijed, Zagreb 1987, str. 516.
H e i d e g g e r, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb 1985, str. 495.

13
se kako, duh mo`e pasti u vrijeme!), onda se cjelina wegove kriti~ke objekcije koncentri{e u pitawu: je li ustrojstvo biti duha kao negirawa negacije uop{te mogu}e druga~ije osim na temequ izvorne vremenosti5. U tom je pitawu sadr`ana sva dubina Hajdegerovog nesporazuma
sa biti Hegelove filozofije. Samo radikalna prekompozicija onoga {to
je u tom pitawu pitano mo`e nam sa~uvati boravak u podru~ju biti Hegelove filozofije, te bi pitawe imalo da glasi: je li ustrojstvo biti vremena kao negirawa negacije uop{te mogu}e druga~ije osim na temequ
izvornosti duha?
Izvornost duha, duh po sebi daje da se duh mo`e otpustiti u negaciju sebe, da iz sebe, a naspram sebe mo`e sastaviti vrijeme, pa se u toj
naspramnosti, kao u vlastitoj negaciji, mo`e pojaviti sa svije{}u o
mjerodavnosti te vlastite naspramnosti nad sobom, tj. mo`e pasti u vrijeme ne znaju}i ga kao svoj drugobitak, nego samo kao prazni zor nekog
spoqa{weg i tu|eg medija. Tako se duh pojavquje u vremenu sve dok ne
zna vlastitu predmetnost, kojom je u sebi sastavio vrijeme, te ga sebi pred-metnuo kao tu| medij, ~iju mo} nad sobom priznaje. Ta neosvije{tena pred-metnost jeste porijeklo tradicionalnog metafizi~kog pojma vremena. Kod Platona se vrijeme poima kao slika vje~nosti u kojoj
se porijeklo vremena iz biti duha mo`e doku~iti samo kao vi|ewe onoga {to je duh sebi predmetnuo u liku kosmi~kog vremena. Kod Aristotela vrijeme je broj kretawa Prije i Poslije, a porijeklo vremena
iz biti duha opet mo`e se doku~iti samo kao u~e{}e broje}eg (tj. qudske du{e, koja jedina mo`e brojiti) u brojenom (tj. u vremenu kao svjetskom vremenu). Kod Plotina vrijeme je shva}eno kao diastasis (razmaknutost) svjetske du{e, koja se otvara u du{i (kao {to se vje~nost otvara
u umu). Porijeklo metafizi~kog pojma vremena, dakle, jeste od vlastitosti neshva}ena ~ista vlastitost, kako to vrlo odre|eno ukazuje Hegel.
Takav pojam vremena je i u filozofskom i u povijesno-civilizacijskom
smislu na snazi sve dok qudski duh nije osvije{ten o vlastitoj predmetnosti vremena, te se sebi predo~ava kao onaj koji se pojavquje u
vremenu. Osvje{tewe o vlastitoj predmetnosti u filozofskom smislu
dolazi s Kantovim subjektivirawem vremena, a u povijesno-civilizacijskom smislu sa nastupawem gra|anske epohe. Prvo povijesno djelo te dvije strane istog procesa jeste uni{tewe vremena u wegovom metafizi~kom porijeklu, uni{tewe ideje o apsolutnoj objektivnosti vremena, negacija ideje objektivnog vremena kao negiranog duhovnog porijekla vremena,
negacija negacije kao ponovno prisvajawe vremena od strane duha, vra}awe ideje vremena iz drugobitka u bit duha, dakle doku~ivawe ~istog
pojma vremena u kojem se tek, po prvi put u ~ovjekovoj povijesti, mo`e
o~itovati i znanstveno pojmiti ra|awe povijesnog svijeta ~ovjeka (te
povijesne svijesti koja sebe pojmovno zna kao povijesnu svijest)!
Me|utim, osvjetqivawe porijekla metafizi~kog pojma vremena iz
~iste vlastitosti (samosvijesti), koja sebe ne zna kao vlastitost, ne
5

Isto.

14
zna~i da se sada takav pojam vremena ima naprosto odlo`iti u muzej filozofskih starina, da bi se nad tim mrtvim eksponatom {epurila `iva
Hajdegerova ekstati~ko-horizontska vremenost koja se ovremewuje primarno iz budu}nosti. Hegelova odluka je mnogo slo`enija i dubqa. Prvo.
Metafizi~ka recepcija vremena bila je rezultat dubqe sudbine i nu`nosti duha da se u temporalnom samomanifestovawu sebi otu|uje, da
vlastitu predmetnost vremena gubi u ideji svjetskog, objektivnog, satnog
etc. vremena. Drugo. Vra}awem duha iz tog samogubqewa, uspostavqawem
samosvijesti vremena, metafizi~ki stratum vremena mo`e biti samo relativno uni{ten. Naime, faktum prirodnog vremena, kojeg ba{tini
metafizi~ki pojam vremena (sub specie svjetskog, kosmi~kog, objektivnog,
satnog etc. vremena) ne mo`e biti jednokratno poni{ten ukazivawem na
porijeklo metafizi~kog pojma vremena. To bi bilo mogu}e samo kada bi
kona~nost qudskog duha bila put wegovom obesmr}ivawu i ovjekovje~ivawu. Taj put ne pripada kona~nom duhu u wegovoj pojedina~nosti nego u
wegovoj rodnosti. Utoliko, bez dramati~ne napetosti, kona~ni duh (~ovjek) mo`e i mora `ivjeti i metafizi~kim i trans-metafizi~kim pojmom
vremena jer on u sebi nije dovr{en. Dakako, modernost modernog pojma
vremena kod Hegela daje da se shvati da `ivqewe metafizi~kim pojmom
vremena predstavqa posve druga~iji kvalitet `ivota od onoga pred-gra|anskog, u kojem je taj model vremena bio vode}i, jer je ovdje sveden na
pomo}no sredstvo tehni~ke (kalendarsko-satne) orijentacije u vremenu. Tre}e. Tek time se o~ituje potpuni smisao Hegelova trans-metafizi~kog pojma vremena. Taj se pojam na najzahvalniji na~in odnosi prema metafizi~kom pojmu vremena kao kqu~nom liku fenomenologije vlastitog
postajawa i pomo}nom liku vlastite modernosti, ali isto tako i na
najnezahvalniji na~in, jer ga mora uni{titi da bi o~itovao samoga sebe
kao vremenost vremena i povijesnost povijesti, da bi obogatio udio {to
ga samosvijest ima na svijesti! Povijest vremena tako je iskazala svoj
smisao kao vra}awe vremena u duh kao vlastitost, kao postajawe vremena
pojmqenim pojmom, postajawe svijesti o povijesnom vremenu.
Povijesno vrijeme je pojmqeni pojam vremena, znawe duha o vremenu
kao najvlastitijoj vlastitosti, koja se iz otpalosti u fenomenologiji
vremena vra}a u sebe kao u najizvorniju samorazra|enost vremena duha.
Vrijeme duha u vlastitom samootpu{tawu u fenomenologiju vremena pokazuju se sebi kao duh vremena, kao povijesna uzastopnost i sukcesija carstva duhova. Ciq je te uzastopnosti objava dubine (duha, prim. M.A.P.),
a ona je apsolutni pojam; ta je objava time ukidawe dubine apsolutnog pojma ili wegovo pro{irewe, negativitet toga Ja koje ulazi u sebe, koje je
wegovo otu|ivawe ili supstancija, i wegovo vrijeme, da se to otu|ivawe
otu|uje na wemu samome, pa je tako u svom prostirawu isto tako u svojoj
dubini, u vlastitosti6. Prostiru}e samopro{irivawe duha, kao wegovo
vra}awe u vlastitost, ~ini svijet kona~nog duha, ~ovjekov prakti~ko-poeti~ki svijet, dakle povijesnost povijesti. Istina prirodnog vremena je6

H e g e l, Fenomenologija duha; isto, str. 521-522.

15
ste povijesno vrijeme (vrijeme kao vlastitost duha). Istina prirode jeste
~ovjekova povijest, tj. znanost znawa {to se pojavquje. Nije, dakle, povijest medij u kojem se ~ovjek pojavquje, nego je on sam, zato {to jeste
kona~ni duh (kao li~nost i rod), sama povijest! Me|utim, da bi ~ovjek bio povijest, nije dovoqno odrediti ga kao vremenito bi}e. Sva
kona~na prirodna bi}a po svojoj su biti vremenita, te su utoliko smrtna,
jer vremenost wihove biti je uzrok wihovog postajawa i propadawa. Time
{to su vremenita, ta bi}a nijesu i povijesna, jer svoju vremenost ne mogu
uzeti kao vlastiti predmet. Adaptacija i mutacija wihova je pseudo-povijesnost, rad nesvjesne unutra{we transformacije pod prisilom spoqa{weg. Qudsko bi}e, kao vremenito i kona~no, mo`e biti povijesno, jer
izvorno-ontolo{ki mo`e vlastitu vremenost uzeti za svoj predmet. Nesvjesnost tog uzimawa priprema i stoji u temequ niza povijesnih transformacija ~ovjeka. Tek dugi temporalni rad kona~nog duha (povijesnog
~ovjeka neosvije{tenog o vlastitoj povijesnosti) dovodi do reflektovawa
vlastite vremenosti. Stoga povijest ima samo ono bi}e koje sebe reflektuje kao vremenito bi}e. Povijesnost povijesti je samoreflektovawe,
samoosvje{}ivawe vremenitog bi}a koje sebe zna kao vremenito bi}e.
Vremenost vremena i povijesnost povijesti kod Hegela padaju ujedno, jer jesu dvije strane samopojmqene vlastitosti duha. Hajdeger ho}e da
raskine taj gibqivi identitet vremenosti i povijesnosti, jer je naime
vremenost uvjet mogu}nosti povijesnosti7. Bit Hegelove namjere proma{uje i Ko`ev tvrdwom o povijesnosti kao uslovu vremenosti8. Razlika
temporalne i logi~ke sukcesije zavodi prema takvim solucijama. Me|utim, u pojmqenom pojmu vremena, koji je ujedno i pojmqena povijest, ta
razlika kona~no i{~ezava to temporalno i logi~ko sjediwavaju se u pojmqenom vremenu-povijesti, {to je Hegelov izraz za vremenost vremena i
povijesnost povijesti. Tek to jedinstvo omogu}ava historiografiju
(kao doku~enu povijest pri-povijesti, kao znanu povijest), ali i znano
znawe povijesti, filozofsko reflektovawe znane povijesti koja jeste
filozofija povijesti. Ona omogu}ava, sa misaonom nu`no{}u, filozofsko sje}awe duha na cjelinu povijesti vlastitog manifestovawa. Sama po
sebi ta povijest nije ni{ta, ~ak nije ni pro{lost. U mo}i filozofskog sje}awa povijest je ono bilo, koje ima da se tek proizvede! To proizvo|ewe duha sa vlastitim fenomenolo{kim formama, jeste totalno povijesno iskustvo duha. Nije ono, dakle, proizvo|ewe samo filozofije
povijesti u u`em smislu, tj. politi~ke povijesti kao refleksije uma u
povijesti (pogotovu ne u Hegelovom izri~itom upu}ivawu filozofske
refleksije istorijskog uma), nego i u {irem smislu cjeline prostora
duha (kao povijesti etike, politike, ekonomije, umjetnosti, religije, a
onda, dakako, povijesti same filozofije, metafizike, fizike, matematike
itd.). Istaknuti polo`aj politi~ke povijesti u Hegelovim Predavawima iz filozofije povijesti obja{wiv je utoliko ukoliko je ona sabi7
8

H e i d e g g e r, Sein und Zeit, Tbingen 1967, str. 19.

K o ` e v, Kako ~itati Hegela, Sarajevo 1964, str. 410.

16
rali{te i sudili{te totalnog povijesnog iskustva duha, kao svjetska povijest sama. Konkretnija eksplikacija nosivih ideja Hegelove filozofije povijesti ovdje mora izostati jer nas je vodila namjera transparirawa
veze povijesnosti i vremenosti.
(3) Ne mo`e biti sumwe da Hajdegerova filozofija pokazuje najdubqi misaoni interes u 20. vijeku da se prodre do biti vremena i povijesti, dakle u vremenu prevlasti evolucionisti~kih, pozitivisti~kih,
naturalisti~kih etc. solucija u wihovim mnogobrojnim modalitetima radikalnog suprotstavqawa bitka (prirode) i povijesti. Otvarawe mogu}nosti da se fundamentalnom ontologijom raskriju skrivene mogu}nosti
izvorne interpretacije vremena bija{e kod Hajdegera vo|eno potrebom ne
samo radikalnog pretuma~uju}eg samorazumijevawa ~ovjeka, nego i trasirawem puta kojim bi ta interpretacija vodila ka pitawu o smislu bitka.
Zaborav tog pitawa korjeni se u neizvornom tuma~ewu same vremenosti
vremena, {to biva odre|uju}im za projekatsku ideju i sudbinu metafizike, ali i za samu povijesno neautenti~nu egzistenciju ~ovjeka, usidrenu u
apsolutizaciji sada{wosti kao vje~ne prisutnosti.
Pitawe o vremenosti vremena u Bitku i vremenu dobija potrebnu
odre|enost na tematskom poqu koje je, ne slu~ajno, ba{tinila tradicionalna prakti~ka filozofija (te, posebno, etika) u istaknutom mjestu misaonih struktura kao {to su bitak-ka-smrti, odlu~nost i cijelost egzistencije (te savjesti, slobode, li~nosti, individualnosti etc.). Nije te{ko
u toj pojmovnoj mre`i otkriti tradicionalni eti~ki vokabular koji treba da bude opozvan u svom samoskrivenom metafizi~kom temequ, a prema
ideji iskonskog jedinstva egzistencije kao vremenosti. To je kqu~ Hajdegerove analize: analitika egzistencije treba da potvrdi ono {to je ve}
dobro znano moderni fenomen li~nosti. Hegelova filozofija objektivnog duha pokazala je slo`en fenomenalitet toga fenomena kao rezultat
povijesnog procesa individualizacije ~ovjeka, samoomogu}ivawa vremenito-povijesne svijesti kao samog sredi{ta moderne individualizovanosti
~ovjeka, te je jednim potezom rastvorila tradicionalne metafizi~ke
prakti~ko-poieti~ke sklopove razumijevawa ~ovjeka pojmom povijesnosti
qudske samodjelatnosti, u kojem se zadobila zasnovanost povijesnosti povijesti. Hajdeger, pak, dr`i da moderna filozofija in toto nije vaqano
zasnovala problematiku li~nosti (u Dekartovoj ideji res cogitans, u
Kantovom stavu Ja mislim i Hegelovom pojmu duha), te da utoliko nije
ni izvela proboj ka razumijevawu povijesnosti povijesti. Po{to on sam
razumije brigu kao bit ~ovjekovog bitka, a vremenost kao ontolo{ki
smisao brige, onda dr`i da zasnivawe pojma li~nosti mo`e biti zadobijeno samo iz izvorne budu}nosne orijentiranosti ~ovjeka, koju izra`ava
misaonom strukturom istr~avaju}e odlu~nosti (vorlaufende Entschlossenheit).
Me|utim, sva te`ina problema i sastoji se u tome kako iz individualiziranosti moderne li~nosti izvesti ideju povijesnosti! Problem, dakako, nije ~ekao da ga Hajdeger postavi i uobli~i. Istina, kod Dekarta

17
je potpuno zatvoren put od res cogitans do ideje povijesti; kod Kanta li~nost kao moralni subjekt mo`e se otvoriti samo prema prividnoj budu}nosti (prividnom beskona~nom napredovawu prema moralnom idealu);
kod Hegela pitawe o li~nosti biva rije{eno u slo`enom antieti~ko-sinteti~kom sklopu pravnog lica, moralnog subjekta, ~lana porodice, ~lana
gra|anskog dru{tva (bourgeois) i gra|anina u politi~koj zajednici (citoayen), koji je kao takav povijesno djelo, te time prezentna vremenito-povijesna egzistencija modernog ~ovjeka; za Marksa je samoproizvo|ewe ~ovjeka od rudimentarnih do modernih povijesnih formi povijesni ~in u
svojoj neprekidnosti i neprekinutosti, te time qudi imaju povijest, tu
izvorno jesu povijesni, jer jesu proizvo|ewe i proizvod sebe samih, u kojima odre|enost na~ina ~ini mobilitet i unutra{we diferencije u povijesnom; Ni~e je u svojim apelacijama na apsolutnu individualnost imao
dovoqno kriti~ke svijesti da u woj vidi mogu}nost gubitka povijesnosti
same povijesti. Hajdegera Ni~eovo upozorewe nije podstaklo na dubqu pozornost pred aporetikom moderne epohe nego se odlu~io da predo~eni
problem savlada radikalizirawem fenomenaliteta li~nosti, radikalnim
individualizirawem stanovi{ta moderne li~nosti, koje je trebalo da ga
dovede u horizont povijesnosti gubitka. Takva je odluka konzekventna s
obzirom na postavqenost cijele egzistencijalne analize na jedan opstoje}i lik antitetike modernog fenomena li~nosti, ali i duboko problemati~na u uvjerewu da se totalno poqe te antitetike mo`e jednokratno izbje}i.
U ~emu se sastoji to izbjegavawe? Prvo. Ako se iz duha vremena,
tj. op{te savremene nesklonosti prema Hegelovoj spekulativno-dijalekti~koj paradigmi mi{qewa trasira udoban put velikog otklona od we,
onda se nu`no mora aberirati od Hegelove postavke odnosa reda pojma
i reda vremena, drugim rije~ima od postavke da vrijeme ima vlastitu
povijest, svoju fenomenologiju, koja sebi mo`e biti u~iwena transparentnom tek u modernoj samorefleksiji kao pojam vremena, ali i da povijest ima vlastitu povijest, povijest povijesti, iz koje se osvjetqava
povijesnost povijesti, te dobija tra`eni proboj ka vremenosti i povijesnosti iz pokazivawa wihove fenomenologije. Vremenu treba vrijeme da
bi se sebi otvorilo kao ~ista vremenska egzistencija. Povijesti treba
vlastita povijest da bi zadobila sebe kao autenti~nu modernu povijesnost. Drugo. Zato se u povijesnost povijesti i vremenost vremena ne
mo`e originerno upasti jer wihovo je zadobivawe tegobna borba duha
sa samim sobom, protiv samoga sebe da sebe doku~i u vlastitoj biti, u
svom redu pojma, koji red vremena stalno zavodi, ali i navodi prema
toj biti! Najnesamovoqnije filozofsko postupawe prema tome toku, kakvo je doista Hegelovo, zahtijeva predavawe `ivotu predmeta. Taj `ivot ne ~eka na originernost postupawa nekog filozofa, koji }e mu
otvoriti put iz individualnosti u povijesnost, jer ga je on ve} na{ao i
stavio u temeqe moderne gra|anske epohe. Filozofija ima da ga prepozna
i poka`e u wegovoj nu`nosti! Tre}e. Po{to se iz egzistencijalne anali-

18
tike kod Hajdegera ne mo`e o~itovati totalno moderno povijesno iskustvo `ivota nego samo izolovana individualnost u svojim efemernim tlapwama, toj analitici ne ostaje ni{ta drugo nego da se jo{ dubqe usidri u
samoj sebi, potpuno oslobo|enog sje}awa na nu`nost povijesno-vremenskog puta kojom bija{e i sama ve} postavqena. Kidaju}i time sklop povijesnosti moderne li~nosti, woj se s dramati~nom te`inom mora nametnuti problem mi{qewa odnosa vremenosti i povijesnosti. Kod Hegela se
taj problem nije ni mogao ni morao postaviti ko problem odnosa, jer je u
anamneti~kom, fenomenolo{kom pogledu bio apsolviran odre|ewem samosvijesti u Fenomenologiji duha. Porijeklo Hajdegerovog nesporazuma sa
navodnim Hegelovim povezivawem vremena i duha nalazi se upravo u
Hajdegerovoj vlastitoj poznoj odluci da se takvo povezivawe uop{te tra`i, te da se, dakako, nikako ne mo`e ni na}i.
Poslije tog kapitalnog izbjegavawa egzistencijalna analitika tubitka mora se naprosto usiqeno kretati u prividnom samorazvijawu pomenute originernosti. Privid kretawa poti~e od pukog postavqawa negacija
koje se zadobijaju iz prisje}awa na diferenciju autenti~ne i neautenti~ne egzistencije, da bi se nekako vremenitost i povijesnost izazvale u
odnos. Negacije nijesu ni{ta drugo nego prosti antipodi samousidrenom
tubitku. Naime, sama povijest fenomenaliteta vremena i povijesti, ukinuta u svom povijesnom karakteru, sada se osavremewuje kao naprosto ono
drugo autenti~ne egzistencije. To je zakasneli poku{aj da se Hegelov
red vremena nekako utka u Hajdegerovu analizu, ali uzet kao ne{to sada{we-fakti~ko, koje metodi~ki treba da omogu}i da se red pojma, tj.
vremenost vremena, dedukuje do povijesnosti povijesti.
O karakteru te dedukcije Hajdeger u petom poglavqu drugog odsje~ka Bitka i vremena govori vi{e puta i svaki put razli~ito. Najprije
veli: Analiza povijesnosti tubitka poku{ava pokazati da to bi}e nije
vremeno zato {to stoji u nekoj povijesti, nego da ono, obratno, egzistira i jedino mo`e egzistirati povijesno samo stoga {to je u temequ
svog bitka vremeno; malo daqe on ho}e da deducira povijesnost samo
iz izvorne vremenosti, pa daqe ho}e ontolo{ku ekspoziciju povijesnosti iz vremenosti, pa opet ho}e da na|e mjesto ukqu~ewa za izvorno
pitawe o biti povijesti. Ne{to daqe vi{e nije rije~ ni o dedukciji,
ni o ekspoziciji, niti o vremenosti kao uslovu povijesnosti, niti o
tra`ewu ukqu~ewa, nego o interpretaciji povijesnosti, ali sada samo kao jednoj konkretnijoj obradi vremenosti. Ne mislimo kao Adorno
da je i ovdje na djelu Hajdegerov bogohulni zlo~in `argona, nego svijest o te{ko}i same stvari, od ~ijega rje{ewa zavisi ho}e li se cjelina
analize odr`ati ili sru{iti kao kula od karata. Naime, razmetqiva sigurnost kojom je odisao {timung dosada{wih Hajdegerovih analiza i{~ezava pred tom te`inom u jednom frapiraju}em kapitulantskom priznawu
da istra`ivawe ne vjeruje da }e jednim potezom rije{iti problem povijesti, pa onda preskromno proklamuje sebe u dirqivoj didakti~koj namjeri oko prisvajawa Diltajevih istra`ivawa.

19
Sva te{ko}a dedukcije povijesnosti iz vremenosti sa`eta je u Hajdegerovom pitawu: Odakle uop{te mogu biti crpqene mogu}nosti prema
kojima tubitak sebe fakti~no projicira?, tj. kako se iz cijelosti i
pravosti odlu~nosti, iz bitka-ka-smrti vratiti na agoru povijesnog
`ivota. Smrt ne mo`e biti ono iz ~ega bi se te mogu}nosti dobijale, jer
se pojam povijesnosti povijesti mora tra`iti u interakciji pojedinca i
roda. Po sebi, to tra`ewe nije stramputica, ali cijela egzistencijalna
analitika je onemogu}avala taj put, da bi se napokon on pokazao kao jedini put. Negativnost svega izvan-individualnog odjednom dobija pozitivno
zna~ewe: izbor mogu}nosti da se tubitak poka`e u vlastitoj povijesnosti
u bitnom ne dolazi iz samog tubitka; preciznije, sam izbor dolazi iz gubitka ali mogu}a sadr`ina ne dolazi iz wega. Ne mo`e ona dolaziti iz
wega jer ga je Hajdeger u cijelini dosada{wih analiza ispraznio od svake
sadr`ine (misle}i da ga tako spasava od odre|ewa neautenti~ne egzistencije). Sada tu izgubqenu sadr`inu treba na}i na raspolo`ivoj povijesnoj agori. Me|utim, ne samo da je neobrazlo`eno kako se ona iz svoje neautenti~nosti mo`e izborom tubitka pretvoriti u wegovu autenti~nost, nego je Hajdegeru potpuno skriveno i pitawe o vremenito-povijesnoj strukturi te Povijesne agore, tj. tradirane izlo`enosti, kako je
on imenuje. Umjesto tih te{kih pitawa, Hajdeger pravi jedan, gotovo {aqiv, verbalni most: iz tradirane izlo`enosti se odlu~uje iz we, a
protiv we, pa opet za wu. Takvo je rje{ewe razo~aravaju}e banalno:
~ovjek crpi svoje qudske mogu}nosti iz nasqe|a?! Od ekstati~kog primata budu}nosti tu ne ostaje ni{ta. Moderni pojam ~ovjeka tako biva poni`en za cjelinu prakti~ko-poeti~ke samodjelatnosti do puke povijesne
stihije nasqedovawa. Wegov izvorni budu}nosni karakter sada biva izri~ito opozvan iz beskrajne raznovrsnosti ponu|enih neposrednih mogu}nosti (individue i roda) da bi se vratio u jednostavnost sudbine. I
opet, izostaje povijesna interakcija individue i roda. Hajdeger je poku{avao da isposluje jednim `argonom fatalnosti: tubitak sam jeste sudbina. Ko-egzistencija, kojoj nigdje nije trasiran egzistencijalni put, nego
se ad hoc za wu kuje izraz su-bitak s Drugima, odre|ena je kao udes.
Prijelaz sa sudbine (Schicksal) na udes (Geschick) treba da pokrije cjelinu modernog povijesnog `ivota i topos pojedinca u wemu. Dakako, udes
nije sastavqen od pojedinih sudbina, ali sudbine su ve} unaprijed vo|ene svojim tokom. Tako udes, shva}en kao doga|awe zajednice, doga|awe naroda treba da odstrani krajwe neugodna pitawa o povijesnosti politi~ke, pravne, moralne, ekonomske etc. povijesti. Povijesnost tubitka, isposlovana `argonom, ne mo`e onda ni biti ni{ta drugo nego prazni
okvir povijesti jer Hajdeger ne mo`e da iza|e iz rova apsolutizovane
individualnosti individue. Ne poma`e tu ni naknadno povezivawe povijesnosti tubitka i svijeta-povijesti (Welt-Geschichte) kao povijesnosti tubitka, niti tra`ewe pomo}i u prepisci izme|u Diltaja i grofa
Jorka, niti upu}ivawe na genezu vulgarnog pojma vremena od Aristote-

20
la do Hegela. Okvir ostaje jednako prazan, a pitawe o povijesnosti povijesti ostaje na stramputici.
MODERN NOTION OF TIME NOTION OF HISTORY
(ABOUT THE BASIS OF HEIDEGGERS DISCUSSION WITH HEGEL)
by
Dr. Milenko A. Perovi}
Summary
In the text, the author analyses Heideggers critique of Hegels notions of time
and history, reaching the conclusion that the weak points of that critique are contained
in the fact that it did not take into account Hegels idea of the phenomenology of
time.

21
UDK 113/119

Dr Mirko A}imovi}

HAJZENBERG I PRIRODNA FILOZOFIJA

SA@ETAK: Ovaj rad teorijski je prilog rekonstrukciji epistemolo{kih pitawa Hajzenbergove koncepcije u nauci prirodne filozofije. Time su
nazna~eni i epistemolo{ki, a onda i ontolo{ki i logi~ki problemi kopenhagenske interpretacije kvantne teorije u atomskoj fizici.
KQU^NE RE^I: znawe, jezik elementarne ~estice, priroda

U jednom svom prigodnom ~lanku o Nilsu Boru Verner Hajzenberg

ka`e da je Bor prevashodno bio dubqi filozof, nego fizi~ar, premda je
razumeo da prirodna filozofija u na{em vremenu ima neku mo} jedino
ako se wen svaki detaq pot~ini beskompromisnom kriterijumu odgovarawa eksperimentu.1 Ovo je doista ta~no, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom we, fizike u sistemu prirodnih nauka, dakle ne i filozofije uop{te. Pritom, ovde se pod
filozofskom interpretacijom podrazumeva prevashodno Borovo nau~no
interesovawe za epistemolo{ka pitawa moderne fizike, osobito teorije
kvantne mehanike.
Prema Borovom sudu, tema je wegovih ~lanaka u zbirkama eseja Atomska teorija i opis prirode (1934) i Atomska fizika i qudsko znawe
(1957) pouka iz teorije saznawa koju nam je dao moderni razvoj atomske
fizike, a poenta je te pouke spoznaja celovitosti u atomskim procesima,
koje se ispoqilo kroz otkri}e kvanta dejstva, preko kojih se onda diskutuju i biolo{ki i antropolo{ki problemi sa stanovi{ta svojstva celovitosti fizi~kih procesa.2 Sredi{wi Borov stav stoji u uverewu da zna~aj
fizike za op{te filozofsko mi{qewe nije samo u wenom doprinosu znawu o prirodi, nego u ~iwenici wenog navo|ewa na preispitivawe i usavr{avawe pojmovnih sredstava: studirawe atomske strukture materije otkrilo je ograni~ewa okvira klasi~nih fizi~kih ideja i pritom bacilo novu
svetlost na zahteve nau~nom obja{wewu koje su ugra|ene u tradicionalnoj
filozofiji (ibid., str. 21). Programski, dakle, radi se o preispitivawu
1
2

W. H e i s e n b e r g: Schrite ber Grenzen, Mnchen 1971, S. 531.

N. B o h r: Atomska fizika i qudsko znawe, Nolit, Beograd 1985, str. 19, 21

22
temeqa primene kategorijalnih pojmova prirodne nauke o atomskoj strukturi materije, {to je prevashodno skretawe pa`we na epistemolo{ke
vidove najnovijeg razvoja prirodne filozofije (ibid., str. 55).
Epistemolo{ki oblici fizi~ke nauke o prirodi i prirodne filozofije nau~ni su interes i Vernera Hajzenberga, zasigurno jednog od vode}ih fizi~ara dvadesetog stole}a. U razlici prema Boru, koji mu je bio
u izvesnom smislu i duhovni otac, Hajzenberg potcrtava Borovu sklonost
ka intuitivnom zna~aju spoznaje veza i odnosa me|u fizi~kim pojavama,
koje se tek onda mogu, kao znawe, izvesti iz matemati~ke analize fundamentalnih hipoteza, {to je, ovo potowe, bilo sredi{te Hajzenbergovih
uverewa iz vremena wegovog zasnivawa principa relacije neodre|enosti,
kojem je, pak, Borov princip komplementarnosti jedna temeqna filozofska interpretacija.
Pobli`e gledano, Hajzenberg iz uvida u razliku izme|u matemati~kih i filozofskih postavki nastoji da ujedini matemati~ku analizu sa
filozofskim shvatawem prirode, pri ~emu je onda intuitivno ose}awe
pojam tog sjediwewa. Ovde se ne radi o spekulativnoj filozofiji prirode, niti pak uop{te o filozofiji prirode, nego o prirodnoj filozofiji, mi{qenoj matricom nau~nog mi{qewa. Najpre vaqa imati intuitivni
uvid u objektivnu stvarnost prirode, u prirodni poredak stvari prirode,
a onda proizvoditi znawe o prirodi matemati~kom strukturom nau~nog
mi{qewa. Dakle, epistemolo{ki osnov prirodnih nauka postavqen je racionalizmom matemati~kog formalizma, ali je intuicija sjediweno neposredno znawe o sveop{toj fizi~koj stvarnosti prirode, premda ostaje upitanost o nu`nim mostovima izme|u intuicije, ili op{tih ideja, i racionalnog, diskurzivnog mi{qewa u nauci fizike. Isto tako postoji i upitanost o mostovima izme|u racionalnog mi{qewa i neposrednog posmatrawa prirodnih stvari i procesa, ali, kako su to samo delatnosti nau~nika s podru~ja prirodnih nauka, onda se ovde radi samo o oru|u rada a
ne o sadr`aju rada.3 Zadatak je nau~ne filozofije odre|ene sadr`ine rada, ili onog odnosa izme|u ideja matematike i intuicije. Tako se ne mo`e dogoditi apsolutizacija matematike u ustanovqewu uverewa o idealnom poretku sveta prirode, ali niti apsolutizacija uloge filozofije u
stvarawu ideje o isto takvom idealnom poretku sveta. A kako stvarno
stoje stvari u prirodi, to mi ne mo`emo pouzdano znati temeqima materijalisti~ke ta~ke gledawa: svaki proces posmatrawa, ka`e Hajzenberg,
proizvodi grube promene u malenim gra|evnim }elijama materije, pa se
ne mo`e govoriti o pona{awu ~estica nezavisno od posmatra~a, {to zna~i kako predstave o objektivnoj realnosti elementarnih ~estica i{~ezavaju u prozra~noj jasnosti matematike, koja ne predstavqa pona{awe elementarne ~estice, nego na{e znawe o tom pona{awu.4 U matematici, dakle, i{~ezavaju predstave o objektivnoj stvarnosti prirode, koju, me|utim, sasvim re~ito potvr|uje opis u nauci fizike.
3
4

H e i s e n b e r g: Schritte ber Grenzen, S. 305.

H e i s e n b e r g: Das Naturbild der heutigen Physik, Hamburg 1955, S. 12.

23
Ovim je postavqeno temeqno pitawe logike o istinitosti i vrednosti prirodnonau~nih teorija, ali i ontolo{ko pitawe o postojawu stvari
po sebi kao objektivne stvarnosti. Albert Ajn{tajn, prigovaraju}i kopenhagenskoj interpretaciji kvantne teorije, ka`e da je neodr`ivo stanovi{te po kojem zakoni prirode nisu zasnovani na objektivnim procesima,
nego na mogu}nostima i verovatnostima tih procesa: ovom prigovoru prigovorio je Hajzenberg, prema kojem matemati~ke formule ne fiksiraju
objektivno mesto doga|aja, nego wegovu verovatnost, dakle strogo odre|enim zakonima prirode ne podle`u sami fakti nego mogu}nost tih ili
drugih fakata.5 Govore}i o objektivnim i subjektivnim elementima talasne funkcije, Hajzenberg zapravo govori o iskazima o mogu}im tendencijama (potentia u Aristotelovoj filozofiji) kao o onome {to je objektivno, i o znawu kao o onome {to je subjektivno: radi se, dakle, o objektivnosti jednog koncepta koji se razli~ito transformi{e u svakoj svojoj mogu}nosti, pa on ne simbolizuje neko svojstvo fizi~kog sistema, niti pak
predstavqa neki prostorni i vremenski doga|aj. Matematika ne utvr|uje
toliko objektivnu ~iwenicu koliko mogu}nost i time je matemati~ka interpretacija talasne funkcije, na primer, potpuno objektivna.6 Mora se,
me|utim, odmah prigovoriti da je Hajzenbergovo potezawe Aristotelovog
pojma dynamis (potentia) ~isto protokolarne prirode jer je ovde re~ samo
o objektivnoj mogu}nosti raznolikih tendencija ostvarivawa i predvi|awa unutar jednog eksperimentalnog procesa. Otuda je sasvim smislena zapitanost Hajzenbergova; naime, da li se op{ti principi, kojima tragamo
za prirodnom zakonito{}u koja vlada me|u elementima materije, odnose
na opis empirijskih svojstava sveta, ili na apriorne forme na{eg mi{qewa, ili pak na na~in na koji govorimo?7
Princip relacije neodre|enosti Hajzenberg nije neposredno izveo iz
kvantne teorije, nego je ove relacije shvatio kao osnovni zakon prirode,
prema kojem svi drugi zakoni prirode moraju biti konzistentni, {to zna~i da je ovaj princip kona~an i apsolutan. Po wemu, ne mogu se istovremeno ni u jednom eksperimentu ta~no odrediti brzina i polo`aj elektrona; {to se ta~nije odredi polo`aj neizvesnija je brzina elektrona. Ovakav odnos istovremene izmerqivosti polo`aja i impulsa ~estice neposredni je izraz ontolo{kog uverewa u dualisti~ku prirodu elementarnih ~estica, koje se takvima pokazuju u eksperimentu, budu}i da zadatak moderne
fizike nije da se bavi su{tinom i strukturom atoma nego samo procesima koji se primewuju u nau~nom posmatrawu.
Otuda nema nekog naro~itog smisla pitati se iz ~ega se sastoji proton, da li je elektron deqiv ili nedeqiv, da li je foton slo`ena ili
prosta ~estica, jer, {ta uop{te zna~e re~i deliti ili sastojati?
5
6

H e i s e n b e r g: Schritte ber Grenzen, S. 29.

H e i s e n b e r g: Der Begriff Abgeschlossene Theorie in der Modernen Naturwissenschaft, Dialectica, 2/1948).
7 H e i s e n b e r g: Grundlegende Voraussetzungen in der Physik der Elementarteilchen,
~lanak u Martin Heidegger zum Seibzigsten Geburstag, Pfllingen, 1959, S. 291.).

24
Na{ je zadatak, ka`e Hajzenberg, da na{e mi{qewe i na{ jezik, dakle
na{u nau~nu filozofiju, prilagodimo novoj situaciji, izgra|enoj ~iwenicama eksperimenta. Neistinito postavqena pitawa i nepravilne predstave probijaju u fiziku ~estica i vode nau~no istra`ivawe s one strane
realne prirode.8 Zato je, po Hajzenbergovom sudu, savremeni razvoj fizike skrenuo od filozofije Demokrita ka filozofiji Platona (ibid.):
ako se materija razdequje sve daqe i daqe, u kona~nom ne dolazi se do najmawih ~estica nego do matemati~kih objekata, odre|enih pomo}u wihove
simetrije, dakle do platonovskog tela, {to onda zna~i da su u savremenoj
fizici ~estice matemati~ke apstrakcije fundamentalnih simetrija.
Koji onda pojam u fizici ~estica vaqa povezati s epitetom fundamentalan? To svakako nisu pojmovi posebnih vidova ~estica, poqa, sila, geometrije, nego upravo fundamentalna simetrija. Dakle, ne postoji nikakva principijelna razlika izme|u elementarnih i neelementarnih mikro~estica.9
U neposrednoj vezi sa ovim stoji Hajzenbergovo razmatrawe razvoja
pojmova u fizici HH veka.10 Misle}i ovaj problem preko teorije relativiteta, kvantne mehanike i teorije elementarnih ~estica, Hajzenberg zapravo misli filozofske probleme savremene fizike, pa i nauke uop{te.
U odnosu na savremenu fiziku, klasi~ni pojmovi fizike imaju samo ograni~enu sferu primene, {to je najpre pokazala teorija relativiteta, opisana matemati~kim jezikom, kojim je jedino i mogu}e govoriti u modernoj
fizici. Mo`e se prigovoriti Hajzenbergu ovo posledwe, jer je logi~ki
zavr{ena fundamentalna fizi~ka teorija jedinstvo matemati~kog formalizma i wegove empirijske interpretacije, budu}i da bez matemati~kog
formalizma fizi~ka teorija nije teorija, a bez empirijske interpretacije fizi~ka teorija uop{te nije fizi~ka. Nova fundamentalna teorija ne
nastaje, dakle, prilago|avawem fundamentalnih pojmova klasi~ne fizike
novom matemati~kom formalizmu, niti ograni~ewem oblasti va`ewa kategorija u sferi novog pojmovnog sistema, nego sjediwewem novog matemati~kog formalizma sa wegovom empirijskom interpretacijom, ili, obrnuto, sjediwewem empirijskih fakata sa novim matemati~kim formalizmom.
Stvar je me|utim u tome {ta to zna~i sjediniti?
Hajzenberg zato i dr`i da nije ni mogu}e, a niti potrebno, zasnivawe fizi~kog opisa na kvantno-teorijskom sistemu pojmova klasi~ne fizike u interpretaciji kvantne mehanike imaju sli~nu ulogu kao apriorne
forme opa`awa u Kantovoj filozofiji.11 Kako su Kantovi apriorni pojmovi pretpostavke qudskog iskustva, tako su pojmovi klasi~ne fizike
apriorna osnova kvantno-teorijskog iskustva, sa napomenom da je takav
opis kvantnoteorijskog iskustva sa nepotpunom ta~no{}u. Hajzenberg iz
8 G e i z e n b e r g: Priroda elementarnyh ~astic, UFN, tom 121, vyp. 4, 1977, str. 665.
9 H e i s e n b e r g: Aus der Elementarteilchen, Phys. Blatter, 3, 1963, S. 110.
10 Voprosy filosofii, 1/1975.
11 H e i s e n b e r g: Die Plancksche Entdeckung und die philosophischen Probleme der

Atomphysik, Stuttgart 1959, S. 141.

25
ovoga zakqu~uje da u kvantnoj fizici nije re~ o prirodi, nego o prirodi
koju je osmislio i opisao ~ovek posredstvom uro|enih ili opa`awem ste~enih pojmova klasi~ne fizike.
Iz ovakvih razloga nije mogu}e statisti~kim tuma~ewem kvantne mehanike pouzdano znati zakon uzro~nosti; zapravo, o tome ne postoje uverqiva saznawa na temequ empirijskih istra`ivawa u fizici elementarnih
~estica. Ali, u Kantovoj filozofiji zakon uzro~nosti nije empirijsko
tvr|ewe, nego apriorna pretpostavka svakog iskustva uop{te, po ~emu se
mo`e pretpostaviti da prirodne nauke moraju priznati objektivno postojawe zakona uzro~nosti. Hajzenberg ka`e da se u empirijskim istra`ivawima unutar statisti~kog tuma~ewa kvantne teorije ispoqava izvestan nedostatak zakona uzro~nosti i da se to saznawe ima smatrati potpunim.12
Priroda nam saop{tava da uop{te nema odredbenih crta, ili onoga {to je
zakon uzro~nosti: ako iz atomskih pojava ho}emo da izvedemo zakqu~ak o
zakonitostima, ispostavi}e se da se ne mogu zakonito povezivati objektivna zbivawa u prostoru i vremenu, nego samo situacije posmatrawa, jer se
jedino za wih dobijaju empirijske zakonitosti (ibid., str. 193.). Matemati~ki simboli koji opisuju tu situaciju posmatrawa predstavqaju pre mogu}nost nego fakti~nost, odre|enije neku me|ustvar izme|u mogu}eg i
fakti~kog. Sve ovo dopu{ta jedino zakqu~ke o verovatno}i nekog budu}eg
doga|aja, a po tome atomi nisu vi{e stvari ili predmeti.
Uop{te, nauka o prirodi po~iva na opitima, weni se rezultati
posti`u dogovarawem i savetovawem nau~nika o tuma~ewu tih opita, fizika je, najzad, ipak egzaktna nauka (ibid., str. 78). Hajzenberg, dakle, govori o fizici kao nauci o prirodi u smislu onoga {to se o prirodi zna,
a ne o onome {to priroda radi, na {ta Ajn{tajn prime}uje da u nauci o
prirodi mo`e biti re~i samo o doku~ivawu onoga {to priroda zaista ~ini. Priroda navodi na matemati~ke obrasce velike jednostavnosti i lepote (a to su zatvoreni sistemi osnovnih pretpostavki, aksiomi), veruje
se da su oni istiniti, da predstavqaju pravu crtu prirode, da pripadaju i stvarnosti i na{im mislima o stvarnosti, jer ih je priroda predo~ila i sugerisala u wihovoj jednostavnosti i lepoti, pa ako se opiti izvr{e i daju predskazani rezultat, onda se jo{ jedva mo`e sumwati u to da
teorija ne predstavqa ta~no prirodu (ibid., str. 118). Dakle, prema Hajzenbergovom sudu, priroda navodi, predo~uje, sugeri{e, razastire jednostavnost i lepotu matemati~ke sheme prirodnog zakona.
Nove stvari u nauci mogu se usvojiti samo ako je ~ovek spreman da u
nekoj presudnoj ta~ki napusti podlogu na kojoj se zasniva dotada{wa nauka, ako, takore}i, sko~i u prazninu. To postajawe novim u nauci pretpostavqa prihvatawe i razradu novih sadr`ina i promenu strukture mi{qewa, {to su pre svega u~inili Ajn{tajn, [redinger, Nils Bor, Maks
Plank, svako u svom odse~ku nauke fizike. Hajzenberg svedo~i, me|utim,
da ni ovi spomenuti nau~nici nisu mogli uvek da budu spremni na neku
12

H a j z e n b e r g: Fizika i metafizika, Nolit, Beograd 1972, str. 188.

26
od novina nekog od wih: tako Ajn{tajn nikako nije mogao da prihvati
kvantnu teoriju i wene filozofske posledice u strukturi mi{qewa, pa
ni Hajzenbergov princip relacije neodre|enosti, o ~emu su dugo i ~esto
raspravqali.
S jedne strane, Ajn{tajn je, po Hajzenbergovom sudu, svojom teorijom
relativiteta napustio pojam istovremenosti koji je bio ~vrsti temeq
klasi~ne fizike, u koji su verovali mnogi znameniti fizi~ari i filozofi, a, s druge strane, nikako nije bio spreman da prihvati kvantnu teoriju, pa ni onda kada je ova teorija postala utvr|eni deo fizi~ke nauke,
i to otuda {to nije mogao da odbaci predstave o objektivnom svetu fizikalnih zbivawa koja u prostoru i vremenu proti~u nezavisno od nas, po
prirodnim zakonima. Matemati~ki simboli teorijske fizike trebalo je
jedino da preslikaju taj objektivni svet i time omogu}e predskazivawe o
budu}em pona{awu, ali prema tada novim nau~nim istra`ivawima atoma
takvog objektivnog prostornovremenskog sveta nema, pa matemati~ki simboli teorijske fizike slikaju samo ono {to je mogu}no, a ne ono {to je
stvarno (ibid., str. 134, 135). Ovde je ta~ka razila`ewa Ajn{tajna sa Hajzenbergom i Borom; pre svega, on ne mo`e napustiti ~vrsto tle potpuno
determinisanih prirodnih zbivawa i time priznati pravo indeterminizmu koji donose relacija neodre|enosti i princip komplementarnosti:
stoga je za Ajn{tajna kvantna teorija samo neko privremeno razja{wewe
atomskih pojava, dok se ne spoznaju sve odredbene stvari za potpuno determinisawe atomskih zbivawa prirode.
Hajzenberg je svojim relacijama neodre|enosti, a Bor svojim principom komplementarnosti, stavio u pitawe filozofski princip determinizma u prirodnim pojavama. Stavio je u sumwu i veru u demokritovski stav
da na po~etku be{e ~estica, dakle i pretpostavku da je vidqiva materija
sastavqena od najsitnijih jedinica, elementarnih ~estica: A mo`da je cela ta filosofija pogre{na. Mo`da uop{te nema one najsitnije gra|e koja
se vi{e ne mo`e deliti, mo`da se materija i mo`e deliti daqe, ali na
kraju to i nije vi{e neko deqewe, nego se energija pretvara u materiju,
a delovi vi{e nisu mawi od deqenog. No, {ta je onda bilo na po~etku?
Prirodni zakon, matematika, simetrija? Na po~etku be{e simetrija (ibid.,
str. 208). To, dakako, zvu~i kao Platonova filozofija u Timaju, ali svakako ta~nije nego Demokritova teza na po~etku be{e ~estica.
Jer, elementarne ~estice otelovquju simetrije, one su wihove najjednostavnije predstave, ali su tek posledica simetrija, ka`e Hajzenberg, pa
docnije u kosmosu nastupa slu~aj, koji se isto tako pot~iwava zakonima
kvantne teorije. Ovakvim govorom nalazimo se u Platonovoj filozofiji,
jer elementarne ~estice se mogu uporediti sa pravilnim telima u Platonovom Timaju. One su praslike, zamisli materije, praslike odre|uju
~itavo daqe zbivawe, pa su predstavnice sredi{weg poretka, sa kojima je
i slu~aj nekako povezan (ibid., str. 357). U tom smislu, matemati~ki
oblici ocrtavaju elementarne ~estice, oni su, takore}i, ideje elementarnih ~estica, kojima najzad odgovara objekt elementarna ~estica. Ovaj op-

27
{ti sklop zahteva vrlo visoko apstraktno mi{qewe, kakvo se dosada u
fizici nikada nije pojavilo: za mene bi to bilo prete{ko, ka`e Hajzenberg svom sagovorniku i u~eniku Karlu Fridrihu fon Vajczekeru, koji je prethodno izlo`io tezu o filozofiji alternative kao pravilnom
prikazu povesti prirode. Alternative nisu materija; alternativa je ne{to kao osnovni oblik iz kojeg ponavqawem nastaju slo`eniji oblici,
{to onda vodi jednoj simetrijskoj skupini kao jednog svojstva, a ono {to
predstavqa to svojstvo jeste matemati~ki oblik koji i ocrtava elementarne ~estice, koji je, dakle, ideja elementarnih ~estica. Tako je Hajzenberg
tada razumeo Vajczekera, prevode}i wegovu filozofiju alternative na
prirodnonau~ni jezik statisti~ke koncepcije kvantne teorije.
Vajczeker isto tako promi{qa odnos kvantne teorije prema Platonu,
osobito prema Platonovom spisu Parmenid. U temequ kvantne teorije, po
wegovom mi{qewu, stoji filozofska ideja o jedinstvu prirode, a jedinstvo prirode zna~i: jedinstvo zakona (op{te va`ewe neke fundamentalne
teorije), jedinstvenost vrsta objekata, sveukupnost svih objekata, jedinstvo vremena (vremenost iskustva obuhvata i prostor) i jedinstvo ~oveka
i prirode.13 Nismo li ovim usred problema elea}anina Parmenida, pita
se Vajczeker, jer on i ka`e: jedno je celina (hen to pan), celina je najpre
svet koji se mo`e uporediti sa savr{eno zaobqenom kuglom, ovaj svet
obuhvata saznawe i ono {to je saznato, svest i bitak, gledawe i bitak su
isto (to gar auto noein estin te kai einai; noein Vajczeker prevodi sa
gledawe, Schauen). Platonova filozofija ne mo`e se razumeti ako se ne
shvati wegov dijalog Parmenid, a {ta drugo ovde zna~i shvatiti nego razumeti vlastitu filozofiju i razotkriti wene granice. Re~ je dakle o
principu istine onoga {to se tvrdi i onoga {to se tvrdi o tom tvr|ewu,
dakle re~ je o istini razgovora s filozofima. Ono {to je isto kod Platona i Parmenida, a po Platonovom Parmenidu, jeste pojam Jedno, a Jedno je jedinstvo bivstvuju}eg, bitak Jednog, jedinstvo Jednog. Vajczeker
razgovara sa filozofom, sa Platonom: ako uop{te ne{to mo`e da postoji kao po~etak, onda on mora biti jedan; ali kako po~etak mo`e biti Jednost ako on iz sebe otpu{ta mno{tvo; ako po~etak treba da bude Jednost, onda izvan wega ne mora da bude ni~ega, on mora biti sve, dakle
Jedno je celina. Time se do{lo do Parmenida iz Eleje, ako se do{lo, jer
se prethodno do{lo do jednog zakqu~ka koji ako je istinit, pori~e sve
ono sa ~ime smo po~eli. A ispravno diskurzivno zakqu~ivawe, ka`e daqe Vajczeker, bilo bi da smo izvr{ili deductio ad absurdum: parmenidovsko Jedno ne mo`e postojati, dakle ne mo`e postojati ni jedan jedini
princip, dakle nikakav princip u strogom smislu. Prema tome, nismo ni
do{li do Parmenida. Parmenid po~iwe epifanijom, o~iglednom pojavom
onoga {to jest, jer to {to jest, to eon, jeste ne{to {to on vidi, ve~na
prisutnost, bo`ansko vi|ewe prisutnosti Nus u svim stvarima, koje jesu,
koje su bile i koje }e biti. Osim toga jest, sve drugo nije.
13

W e i z s a e c k e r: Jedinstvo prirode, Sarajevo 1988, str. 361-364.

28
Parmenid je, dakle, vo|en prema vi|ewu.
Platonovo rasu|ivawe o Jednom Vajczeker raz-su|uje: u onome Jedno
jest postoji i Jedno i jest, a onda ovi pojmovi imaju na sebi dvojstvo, pa
Jedno, ako jest, sadr`i beskona~no mno{tvo; i nije samo bivstvuju}e Jedno mnogo, nego je i samo Jedno raspodeqeno kroz bivstvuju}e i nu`no je
ono mnogo. Tako je i u kvantnoj fizici, kada se misli neki fizi~ki objekt
nezavistan od drugih objekata, koji, me|utim, jeste istinski objekt tek u
uzajamnom delovawu sa drugim objektima, u odnosu prema kojima on prestaje biti ovaj objekt, ~ak uop{te jedan objekt: neko proizvoqno svojstvo objekta mo`e se posmatrati samo tako da objekt gubi upravo ovo svojstvo (ibid., str. 380).
Vajczeker smatra da je osnov Borovog principa komplementarnosti u
Platonovom Parmenidu, a da klasi~na ontologija ne stoji na nivou Parmenidove refleksije niti refleksije Platonovog Parmenida. Svemir,
ka`e Vajczeker, mo`e biti samo ako nije jedan, nego mno{tven, a sve
ovo mno{tvo ne postoji za sebe kako to opisuje logika i klasi~na ontologija, on postoji samo u nemislivom Jednom (ibid.).
Logi~nije je, me|utim, prihvatiti stav da elementarnu ~esticu, koja
je zapravo stacionirano stawe atoma, opredequje weno simetrijsko svojstvo, simetrija ~vrsto po~iva u samom prirodnom zakonu, premda nauka
fizike ne mo`e jo{ uvek formulisati one prirodne zakone od kojih zavisi struktura elementarnih ~estica: U stvari, sna`no me zaokupqa pomisao da je simetrija ne{to kudikamo osnovanije od ~estica, a to i odgovara duhu kvantne teorije, kao i Platonovoj filozofiji (Hajzenberg,
1972, str. 249).
Ovaj ontolo{ki problem vaqa misliti i kao jezi~ki problem, zapravo koliko jezik mo`e izraziti ta~nost nekog prirodnog toka stvari, osobito neki problem u kvantnoj teoriji. Revnosni filozofi pozitivizma
be~ke {kole dr`e da svaka re~ ima sasvim odre|eno zna~ewe, ali je pak
izvesno da se ne mo`e znati sasvim ta~no zna~ewe neke re~i, premda je,
opet, mogu}e da se na~ini jedan idealizovan jezik koji ta~no odre|uje logiku zakqu~ivawa, a takav je jezik za nauku o prirodi od neprocewive
vrednosti. Takav jezik je ta~no odre|en jezik, u`i je od obi~nog jezika,
logi~ki o{tro formulisan, ali, kao {to to i Nils Bor ka`e, nauka prirode pribli`ava se tom idealu, koji se me|utim ne mo`e dosti}i: kada teorijski fizi~ari opisuju prirodu, logi~ka ~istota i strogost matemati~kog
jezika prelaze u oblast obi~nog jezika, jer se tek wime ne{to kazuje o
prirodi, a to kazivawe i jeste zadatak nauke o prirodi (ibid, str. 211).
Kada se shvati kvantna teorija, onda je jasno da ona ne dopu{ta dualisti~ki opis prirode komplementarnim pojmovima talas i ~estica, nego
je to jedinstven opis atomskih pojava koji se, u primeni na eksperimente,
prevodi na obi~an jezik. Tako, kvantna teorija ovu stvar shvata sasvim jasno, istovremeno govore}i o woj u slikama i pore|ewima, a slike i pore|ewa su ovde klasi~ni pojmovi, i talas i korpuskula. Izgleda paradoksalno, ali je ta~no, pojmovi talas i korpuskula ne odgovaraju sasvim

29
stvarnom svetu, uz to se delom nalaze i u komplementarnom uzajamnom odnosu, pa stoga i me|usobno protivre~e: ipak, pri opisivawu prirodnih pojava mora se ostati u prostoru obi~nog jezika, te se onda pravom stawu stvari mo`emo pribli`iti jedino posredstvom tih slika (ibid., str. 313-314).
Sli~no je i kod metafizike, kod op{tih problema filozofije, i tamo se
govori u slikama i metaforama koje ne odgovaraju ta~nosti mi{qewa.
Zbog toga su pozitivisti~ki filozofi metafiziku smatrali besmislenim
znawem, ali oni nisu vaqano shvatili ni prirodnonau~ni pojam istine,
jer se ta istina ne mo`e svesti na ono {to se mo`e jasno re}i i na ono
o ~emu se mora }utati, {to je samo po sebi besmislena filozofija.
U vezi s ovim, a u povodu kvantne teorije, ruski teorijski fizi~ar
Lav Landau domi{qato je primetio: Kvantnu mehaniku ne treba razumeti. Na wu se jednostavno treba navi}i.
Ni Verner Hajzenberg nije daleko od ovakvog uverewa, kao ni fizi~ari i filozofi sa kojima je on vodio rasprave o fizi~kim i filozofskim, osobito epistomolo{kim pitawima kvantne teorije. Tu skupinu ~inili su, osim wega, Bor, [redinger, Ajn{tajn, Vajczeker, Pauli, nau~nici razli~itih filozofskih gledawa na bit moderne nauke o prirodi. Raznolikost duha tog dobnog mi{qewa u fizici i filozofiji fizike stvorio je kopenhagensku interpretaciju kvantne teorije, jednu prevashodno
pragmati~ku orijentaciju nau~nika, okupqenih oko Nilsa Bora. O danima
stvarawa, provo|ewa i odbrane kvantne teorije Hajzenberg je pisao u
kwizi Der Teil und das Ganze (kod nas u izboru prevedenoj kao Fizika
i metafizika) i to je doista jedno literarno delo koje je, kao {to je to
sasvim ta~no primetio Vajczeker, pisano po uzoru na Platonove dijaloge,
gde se razgovori prepli}u sa pejza`ima, pejza`i sa likovima, jer Platon
je Hajzenbergov neobavezni filozofski izbor, literarni uzor, misaona
inspiracija, motiv za razra~un sa Lajbnicom, Kantom i uop{te spekulativnom filozofijom prirode. S pravom je prime}eno da je ova kwiga zapravo duhovna ispovest jednog od tvoraca moderne nauke o prirodi.
Ali, {ta stvarno misli o fizici, filozofiji fizike i filozofiji, sa temeqnim upori{tem na preispitivawu filozofskih rezultata u
kvantnoj teoriji, Hajzenberg je sistemati~no pokazao u svojoj, sa ovoga podru~ja najva`nijoj, kwizi Fizika i filozofija (Physics and Philosophy,
1958; Physik und Philosophie, 1970). Ova kwiga provodi i posvedo~uje
fundamentalnu ontologiju Hajzenbergove prirodne filozofije.
Ta~ka preloma u strukturi savremene nauke dogodila se, prema Hajzenbergovom sudu, promenom u pojmu stvarnosti. Taj je pak prelom pribavqen kvantnom teorijom; stoga je kvantna teorija, premda sasvim mali odsek atomske fizike, koja je opet tek veoma mali deo savremene nauke, neposredno svedo~anstvo o radikalnom raskidu sa kategorijama klasi~nog
mi{qewa fizike i filozofije. Istorijski prikaz razvoja kvantne teorije najboqi je na~in da se za|e u fundamentalne probleme savremene fizike. Iz te se istorije kvantne teorije posvedo~uje da nov nije problem
istra`ivawa u kvantnoj teoriji nego na~in wegovog razja{wewa. Radi se,

30
naime, o emitovawu zra~ewa tela na visokim tempretaurama, a to je, sa
stanovi{ta klasi~ne fizike jedna sasvim prosta fizi~ka pojava toplotnog zra~ewa koja je obja{wiva tradicionalnim pojmovima zakona fizike.
Obja{wava, a nikako da se objasni! Maks Plank postavqa jednostavnu matemati~ku formulu o op{toj vezi toplote i zra~ewa, koja je u potpunoj
saglasnosti sa Rubensovim najnovijim eksperimentalnim istra`ivawima i
to je osnov Plankovog otkri}a zakona toplotnog zra~ewa. Postoji neki
diskretni kvant energije, ali kako to shvatiti i onda prihvatiti kada je
to u potpunoj nesaglasnosti sa tradicionalnim pojmovima klasi~ne fizike, premda je ravno wenim postignu}ima sa Wutnom mi{qewa nauke onoga doba. Plank se suo~io sa svojom vlastitom formulom koja prodire u
temeqe poznavawa prirode, ali i sa svojim tradicionalnim gledawima na
fundamentalne stvari fizike, u koju ideja o diskretnim kvantima energije nikako nije mogla biti teorijski sme{tena. Stoga je Plankov poku{aj da se izmiri sa samim sobom, tj. da ovu ideju stavi u saglasnost sa zakonima zra~ewa u klasi~noj fizici, ostao sasvim bezuspe{an.
Ajn{tajn je potvrdio Plankovu kvantnu hipotezu (svetlost se sastoji iz kvanata energije koji putuju u prostoru), Bor ju je primenio na svoj
model atoma (ako atom mewa svoju energiju u diskretnim stacioniranim
stawima, onda atom i postoji jedino u diskretnim stacioniranim stawima,
od kojih je najni`e normalno stawe atoma, u koje se atom uvek vra}a nakon interakcije), a onda su mnogobrojna eksperimentalna istra`ivawa
dovodila do razli~itih, pa i protivre~nih rezultata; rezultat je tih rezultata uverewe Luja de Broqija da nije samo svetlost i ~esti~ne i talasne prirode, nego su i elementarne ~estice, pre svega elektroni, i talasne i ~esti~ne prirode. Re~ je, dakle, o talasima materije.
Matemati~ke formulacije kvantne teorije iskazuju Borov princip
korespondencije, matri~na mehanika i [redingerova talasna jedna~ina,
~ime je kona~no postavqen konzistentan matemati~ki formalizam kvantne teorije, ali ne i na~in razumevawa ontolo{kog dualizma materije,
ili protivre~nosti izme|u talasa i ~estice. Bor je sa saradnicima uveo
pojam talasa verovatno}e: to je kvantitativna verzija starog pojma mogu}nosti (potentia) u Aristotelovoj filozofiji.14 Upravo je ovo neka
neobi~na vrsta stvarnosti, na sredini izme|u mogu}nosti i stvarnosti,
dakle nov pojam razila`ewa kvantne teorije sa pojmovima klasi~ne fizike i filozofije sme{ta se u relacije neodre|enosti (Hajzenberg). Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije zapravo ispituje put mi{qewa od ideje o kvantima energije do stvarnog razumevawa kvantnih teorijskih zakona, a to zna~i i odnos kvantne teorije prema kategorijalnim pojmovima klasi~ne fizike i filozofije. [to se Hajzenberga ti~e, wegovo
je uverewe da su wegove relacije neodre|enosti u sredi{tu kopenhagenske
interpretacije kvantne teorije.
Po wegovom mi{qewu, teorijsko tuma~ewe nekog eksperimenta zahteva tri koraka: prevo|ewe po~etne eksperimentalne situacije u funk14

H a j z e n b e r g: Fizika i filozofija, Gradac, ^a~ak/Beograd 2000, str. 16.

31
ciju verovatno}e, zatim pra}ewe ove funkcije u sledu vremena i, najzad,
izve{taj o novom merewu treba da bude sa~iwen iz sistema ~iji bi se rezultat onda mogao izra~unati iz funkcije verovatno}e (ibid., str. 20).
Uslov za prvi korak je ispuwewe relacija neodre|enosti, drugi korak se
ne mo`e opisati jezikom klasi~nih pojmova, a u tre}em ono mogu}e zameweno je onim aktuelno. U eksperimentalnim istra`ivawima u kvantnoj fizici uglavnom nema osobitih te{ko}a u tuma~ewima prva dva koraka, ali u tre}em koraku ne postoji na~in da se opi{e {ta se de{ava
izme|u dva uzastopna posmatrawa, koji je to iskaz o na~inu na koji bi
trebalo govoriti o doga|ajima u atomu i o samim tim doga|ajima, dakle
ono {to se odnosi na epistemologiju i ontologiju.
Najte`i ontolo{ki problem svakako je pitawe o pojmu stvarnosti.
[ta je stvarno u nekom atomskom doga|aju nije mogu}e pouzdano znati, pa
ono {to se zakqu~uje iz nekog opa`awa atomskih procesa nije ni{ta drugo do funkcija verovatno}e koja nije izra`ena jezikom klasi~ne fizike
nego nekim matemati~kim izrazom: dakle, ono {to se doga|a u kvantnim
procesima zavisi i od na~ina provo|ewa posmatrawa, od toga da se uop{te posmatra. [ta stvar po sebi jeste, nezavisno od posmatra~a fizi~kog procesa, ne mo`e se znati, ali se to ne mo`e znati ni opa`awem
atomskih procesa stvari, jer pojam funkcije verovatno}e ne dopu{ta opis
onoga {to se doga|a izme|u dva posmatrawa. Stvarnost se razlikuje od
toga da li se ona posmatra ili ne, s tim da se ovde pojmom stvarnosti ne
misli univerzum, nego, u atomskoj fizici, atomska ~estica, grupe ~estica, wihove relacije, a ogroman deo sveta... ne pripada ovom predmetu
istra`ivawa. U prirodnim naukama nas ne zanima univerzum kao celina,
ka`e Hajzenberg, nego wegov neki maleni deo, a teorijsko tuma~ewe tog
dela po~iwe opisom eksperimentalne situacije jezikom klasi~ne fizike,
koji se onda prevodi u funkciju verovatno}e, koja pak sledi zakone kvantne teorije. Ova funkcija verovatno}e sadr`i objektivne elemente, ili
tvrdwe o mogu}nostima ili tendencijama koje ne zavise od posmatra~a, i
subjektivne elemente nepotpunog znawa o sistemu; stoga nije mogu}e predvideti ishod posmatrawa sa sigurno{}u, nego je mogu}e predvideti verovatno}u, gde verovatno}a ne opisuje neki odre|eni doga|aj nego opisuje
~itav ansambl mogu}ih doga|aja, tendencije doga|aja.
Stoga i samo posmatrawe diskontinualno mewa funkciju verovatno}e
jer od svih mogu}ih doga|aja izdvaja samo onaj koji se ostvario; ovo je onda
osnov diskontinualne promene znawa o sistemu, pa i wegove matemati~ke
prezentacije, {to je u kvantnoj fizici kvantni skok, ili iznenadna promena znawa o sistemu, zapravo prelazak iz mogu}eg u stvarno koji se dogodio
tokom ~ina posmatrawa. A dogoditi se, desiti se, odnosi se na opa`awe
a ne na stawe stvari izme|u dva posmatrawa, pri ~emu je opa`awe fizi~ki a ne psihi~ki ~in posmatrawa: dakle, potvr|uje daqe Hajzenberg, prelazak iz mogu}eg u stvarno doga|a se prilikom interakcije objekta sa
mernim instrumentom i time sa ostatkom sveta, a ta interakcija nije povezana sa ~inom registrovawa rezultata od strane posmatra~evog uma.

32
Drugim re~ima, diskontinualna promena znawa u trenutku registrovawa
jeste ono {to se odslikava u diskontinuiranoj promeni funkcije verovatno}e.
Kako se onda uop{te dolazi do objektivnog opisa sveta, posebno atomskog, pita se sasvim epistemolo{ki Verner Hajzenberg, pitaju}i se, time,
i o ontolo{kim osnovama fizi~ke stvarnosti? U klasi~noj fizici objektivnost je prvo merilo vrednosti svakog nau~nog rezultata, ona veruje
da se svet i wegovi delovi mogu objektivno opisati bez pozivawa na onoga ko opisuje, a to je iluzija, ~iji je rezultat op{ti ideal o jednom objektivnom opisu sveta. Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije sledi
delimi~no ovaj ideal, jer ni ona izvorno ne sadr`i subjektivna obele`ja,
ne uvodi svest fizi~ara kao deo atomskog doga|aja, ali govori o podeli
sveta na objekt istra`ivawa i na ostatak sveta, opisanog pojmovima klasi~ne fizike, {to je posledica upotrebe nau~nog metoda op{teg na~ina
mi{qewa, premda je sasvim jasno da ti pojmovi ne odgovaraju u potpunosti prirodi. Otuda, napetost izme|u ova dva polazi{ta jeste koren statisti~kog obele`ja kvantne teorije (ibid., str. 27). Hajzenberg je, naime,
tvorac statisti~ke kvantne teorije, a weno je ontolo{ko i onda epistemolo{ko polazi{te da ono {to ispitujemo nije priroda po sebi nego
priroda koja je izlo`ena na{em metodu istra`ivawa. Tako se na{ rad u
fizici, po Hajzenbergovom sudu, sastoji u postavqawu pitawa prirodi
jezikom koji posedujemo i svim drugim raspolo`ivim sredstvima kako bi
se dobio odgovor od eksperimenta: na taj na~in mogu}e je znati kako neki prirodni objekt proizilazi iz prirodnog zakona, a to naime i jeste
temeqno pitawe u epistemologiji kvantne teorije.
Istorija kvantne teorije ima za svoju pretpostavku istoriju nau~nog
i filozofskog znawa o su{tini atoma. Hajzenberg, ispituju}i odnos
kvantne teorije prema korenima nauke o atomu, pokazuje elementarnu filozofsku obrazovanost o pojmovima materije, bi}a i nastajawa, kako su
mi{qeni u prvoj epohi gr~ke filozofije, od mile}ana, elejaca, Heraklita, Empedokla, Anaksagore, pitagorejaca, do Leukipa i osobito Demokrita, sa kojim se i stupa u filozofsko znawe o atomskoj strukturi bi}a.
Demokrit je na~inio odlu~an iskorak ka pojmu atom tako {to je, po Hajzenbergovom smelom tvr|ewu, suprotnost bi}a i nebi}a u Parmenidovoj
filozofiji pretvorio u suprotnost punine i praznine, pa bi}e nije samo
jedno, ono se mo`e ponoviti bezbroj puta, ono je, naime, atom, najsitnija
nedeqiva jedinica materije, koja je ve~na i neuni{tiva: Tako je ovde, po
prvi put u istoriji, izre~ena ideja o postojawu najsitnijih krajwih ~estica rekli bismo, elementarnih ~estica kao temeqnih gradivnih sastojaka materije (ibid., str 33). Pojam praznine kod Demokrita nije neko
ni{ta, to je prazan prostor izme|u atoma, {to je teorijski osnov za potowu geometriju i kinematiku kao znawa o poretku i kretawu atoma. Hajzenberg ta~no prime}uje supstancijalni sastav atoma koji ima svojstvo
bi}a, {to zna~i da su shva}eni kako su deqivi u matemati~kom a ne u fizi~kom smislu; stoga oni i nemaju fizi~ka svojstva. Kada se ovakva ideja

33
sjedini sa pitagorejskim uverewima o mo}i matemati~kih formulacija i
otkri}ima pravilnih geometrijskih tela, te i sa Empedokleovim u~ewem
o elementima, onda postaje izvesno izvori{te Platonovog u~ewa u Timaju. Prema Platonu, jedinice materije, najsitniji delovi materije, nisu
osnovna bi}a, kao kod Demokrita, nego su to matemati~ki oblici, pa je,
ka`e Hajzenberg, ovde oblik va`niji od supstancije ~iji je on oblik.
Hajzenberg upore|uje gr~ki filozofski pojam atoma sa pojmom atoma
u savremenoj fizici i osobito kvantnoj teoriji, sme{taju}i se time u ontolo{ki osnov prirodne filozofije.
Ako se i{ta u atomskoj fizici mo`e porediti sa Demokritovim
atomima to su elementarne ~estice, kao proton, elektron, neutron i
mezon, a ne atom u fizici i hemiji sedamnaestog stole}a, gde se pojam
atoma odnosio na pogre{nu stvar, naime na najsitnije delove hemijskog
elementa, koji su me|utim i sami slo`eni sistemi mawih jedinica. Demokritov pojam atoma u nekom je smislu apstraktni deli} materije koji
ima jedino svojstvo bi}a, prostirawa, oblika i pokretqivosti, ali se
ovim ne mo`e objasniti geometrija prostirawa jer se atomi ne mogu svesti na ne{to temeqnije od sebe. U atomskoj fizici elementarne ~estice
isto tako nemaju svojstva kvaliteta, ali se ne mo`e ta~no znati {ta jeste
elementarna ~estica i ~estica, i talas, i talasni paket, zatim se ne
mo`e uvek pouzdano govoriti o obliku i kretawu u prostoru itd. Jedino
o ~emu se ta~no mo`e govoriti u opisu elementarnih ~estica jeste funkcija verovatno}e, a tada je re~ o mogu}nosti ili tendenciji ka bi}u, ne
o samome bi}u: Prema tome, elementarna ~estica savremene fizike daleko je apstraktnija nego atom u gr~koj filozofiji i ona je stoga dosledniji vodi~ za obja{wewe pona{awa materije (ibid., str. 36).
Po Demokritu, svi atomi se sastoje od iste supstancije, u savremenoj
fizici elementarne ~estice sastoje se od energije, pa je energija prva
supstancija sveta, gde je supstancija ovde postojanost, kao ono {to pokre}e, {to je sli~no Heraklitovom stanovi{tu o pojmu vatre i borbi suprotnosti kao borbi dva razli~ita oblika energije. Daqe, elementarne ~estice nisu ve~ne i neuni{tive jedinice materije, kao Demokritovi atomi, one se mogu me|usobno pretvarati i nestajati, jer se sastoje od energije kao supstancije, a to podse}a na pitagorejsko u~ewe i Platonov Timaj, gde su elementarne ~estice zapravo matemati~ki oblici. Pitagora i
ka`e da su sve stvari brojevi. U atomskoj fizici elementarne ~estice su
isto tako matemati~ki oblici slo`ene prirode ve~nih zakona kretawa
materije, koji zasad nisu poznati nauci fizike. Nije, me|utim, nemogu}e
saznati te ve~ne zakone kretawa materije, a jedna kona~na jedna~ina
kretawa materije najverovatnije }e biti kvantovana nelinearna talasna
jedna~ina talasnog poqa operatora koje naprosto predstavqa materiju, a
ne neku posebnu vrstu talasa ili ~estica (ibid., str. 37). Ova talasna jedna~ina, ka`e daqe Hajzenberg, bi}e verovatno ekvivalentna slo`enim
sklopovima integralnih jedna~ina koje imaju svojstvene vrednosti i re{ewa. Prema ovome, elementarne ~estice su matemati~ki oblici koji za-

34
mewuju pitagorejska pravilna tela; one se, stoga, ne sastoje iz sitnijih elementarnih jedinica, ne mogu se daqe razlo`iti na ono iz ~ega se sastoje,
a da to nisu opet elementarne ~estice. Naime, pri sudaru dve elementarne ~estice visokih energija one se razlo`e na mnoge delove ali su ti delovi opet elementarne ~estice: drugim re~ima, pretvarawe energije u
materiju omogu}ava da delovi elementarnih ~estica opet budu iste takve
elementarne ~estice (ibid., str. 38). Ovo je najtemeqniji Hajzenbergov
odgovor na ontolo{ko pitawe o prirodi elemenata prirode.
Mo`e se ~initi da su gr~ki filozofi ingenioznom intuicijom do{li do sli~nih stavova kao i moderna fizika, ali je fundamentalna razlika izme|u gr~ke filozofije i kvantne teorije u empirijskom stanovi{tu matemati~kih eksperimentalnih istra`ivawa prirode, koja vaqa
kombinovati sa obi~nim iskustvom prirode, kako bi se izna{ao logi~ki
red unutar tog iskustva, da bi se onda ono moglo razumeti iz op{tih na~ela. Dakle, Hajzenberg misaoni postupak gr~kih filozofa i wihovo gledawe obi~nog iskustva prirode smatra jednim od elemenata mogu}eg znawa
o prirodi, izvedenog iz op{tih na~ela.
Od takvoga misaonog postupka, sa pojmom supstancije i jednog kao polazi{ta, bitno se razlikuje Dekartovovo filozofsko interesovawe za
spoznaju prirode. Poqe mi{qewa filozofije je res cogitans a prirodnih
nauka res extensa, gde se empirijska spoznaja udru`uje sa matematikom,
ali je razlika izme|u tela i du{e nepremostiva, pa se priroda mo`e opisivati sama po sebi, nezavisno od subjekta. Kvantna teorija, naprotiv, dr`i da prirodna nauka nije ne{to {to samo po sebi opisuje i obja{wava
prirodu, nego ona opisuje prirodu onako kako se priroda pokazuje na{em
na~inu ispitivawa. Pojam stvarnosti ovde se bitno razlikuje od pojma
stvarnosti u metafizi~kom i kartezijanskom dualizmu, i u wemu se razlikuje prakti~ni od dogmatskog realizma u pogledu pojma objektivnog
postojawa: prema prakti~kom realizmu pretpostavqa se da postoje tvrdwe
koje se mogu u~initi objektivnima (stoga je ovaj realizam su{tinski deo
prirodne nauke), a prema dogmatskom realizmu ne postoje tvrdwe o materijalnom svetu koje se ne mogu u~initi objektivnima, pa otuda ovaj realizam, kojem je pripadao Ajn{tajn u kritici kvantne teorije, nije nu`an
uslov za prirodne nauke (ibid., str. 43). Prema metafizi~kom realizmu
stvari zaista postoje, ali pritom nije sasvim jasno {ta zna~i postojati
jer, na kraju krajeva, pitawe dometa primene na{ih pojmova uvek je, u jednom op{tem smislu, empirijsko (ibid., 44). Otuda senzualizam i pozitivizam novovekovne filozofije empirizma (Lok, Berkli, Hjum): poku{aj
sinteze kartezijanskog racionalizma i filozofije empirizma na~inio je
Kant svojim razlikovawima empirijskih i apriornih znawa, analiti~kih
i sinteti~kih sudova.
U modernoj fizici se ne mo`e slediti Kantov stav da su prostor,
vreme, kauzalitet, supstancija, zakon o~uvawa materije, jedna~ewe akcije
i reakcije, zakon gravitacije, euklidovska geometrija apriorni pojmovi
kao ~iste forme opa`awa: po teoriji relativiteta ni jedna crta prosto-

35
ra i vremena nije data u apriornim formama ~istog opa`awa, u kvantnoj
teoriji zakon kauzaliteta se ne primewuje, a zakon odr`awa materije ne
va`i za elementarne ~estice. Ipak, ovi Kantovi pojmovi jesu uslov za
posmatrawe doga|aja u atomu i, uop{te, uslov za postojawe nauke, uz
ograni~enu mogu}nost primene, kada se naime koriste klasi~ni pojmovi
za opisivawe predmeta istra`ivawa. To Kant nije mogao predvideti, kao
ni budu}a otkri}a fizi~ke nauke koja }e stajati nasuprot wegovim metafizi~kim uverewima. Za savremenog atomskog fizi~ara Kantovi apriorni sudovi nisu metafizi~ki nego prakti~ki stavovi relativnih istina, a
stvar po sebi jedna je matemati~ka struktura, posredno izvedena iz iskustva, ako je uop{te mogu}e govoriti o pretuma~ewu Kantovih filozofskih kategorija. Nije, dakle, mogu}e, prema Hajzenbergu, presuditi filozofske pojmove za pojave koje se istra`uju u savremenoj fizici a da se
pritom ne misli samo uslovnost za postanak nau~nog znawa. Ovim se otvara i pitawe o odnosu jezika i stvarnosti u savremenoj fizici, a ono je
kako filozofsko tako bitno i nau~no. U teorijskoj fizici uvedeni su simboli matemati~kog jezika kako bi se zakoni prirode precizno izrazili
putem sistema definicija i aksioma kao jedna~ine simbola, ali pritom
treba pretuma~iti i klasi~nu logiku i wene formalne zakone mi{qewa,
kako je to delom uradio i Karl fon Vajczeker.
Ontologiju preina~enih logi~kih obrazaca Hajzenberg sme{ta u vlastito uverewe da elementarne ~estice pre obrazuju svet mogu}nosti i verovatno}e nego svet stvari ili ~iwenica; dakle, atomi nisu toliko
stvarni koliko su mogu}ni. Otuda matemati~ke sheme i jesu govor o elementarnim ~esticama i te su sheme dopuna prirodnog jezika, kombinovane
sa jezikom pretuma~ene logike. To je temeqni ontolo{ki stav Hajzenbergove epistemologije u koncepciji prirodne filozofije.
HEISENBERG AND THE PHILOSOPHY OF NATURE
by
Dr. Mirko A}imovi}
Summary
This paper is a theoretical contribution to the reconstruction of Heisenbergs concept in the science of the Philosophy of Nature. In order to expound Heisenbergs theory of elementary particles, the autor discusses epistemological, ontological and logical problems of the contemporary physics, especially of the quantum theory.

37
UDK 111.852

Dr Milan Uzelac

HAPTIKA: ESTETIKA I WENA KRAJWA MOGU]NOST

^ovek je stvarno sm
samo sa svojim izmetom.
E. Canetti
Du{e udi{u mirise u Hadu.
Heraklit (B 98)
SA@ETAK: Oslawaju}i se na rezultate esteti~kih istra`ivawa iz posledwa dva stole}a, kao i na stawe fundamentalnih nauka krajem HH stole}a,
autor isti~e da su se svi dosada{wi poku{aji utemeqewa estetike oslawali
na iskustvo vida i sluha, dva vi{a ~ulna temeqa, a da se u na{e postmoderno vreme javqa sve izrazitija potreba za izgradwom jedne nove nauke koja }e
uzimati u obzir i one ni`e slojeve koji se zahvataju ni`im ~ulima; re~ je
o nauci koja po~iva na dodiru. Pred nama je logika dodira (haptika). Dodir
je minimum minimorum saznajne sposobnosti i fundament formirawa svesti.
Na nivou dodira formira se prvo iskustvo drugoga i sveta; tu se formira
iskustvo svekolikog stvorenog sveta pa tako i umetnosti koja je prva u logi~kom ali i u vremenskom smislu.
Prva saznawa o sebi ~ovek dobija kroz dodir i zato haptika mora biti
najizvornija nauka o ~ulnom saznawu a prva umetnost kojom on potvr|uje sebe
jeste vajarstvo; sve {to je kasnije estetika i nauka koliko je pouzdanije,
koliko je vi{e i zahtevnije toliko je i neizvesnije. Sve to samo potvr|uje
konstataciju da `ivimo u vreme kad je svaka dovoqnost nedovoqna a svaka sigurnost neizvesna, da bezuspe{no opravdavamo postojawe nekakvih odr`ivih
zajednica senki a stvarna bi}a sve su daqa, sve neprimetnija.
KQU^NE RE^I: haptika, estetika, kraj nauk, vajarstvo

Ima onih koji tvrde da sve se mewa i ima onih koji veruju da je sve
isto. Po|emo li od bitnih uvida u stawe u kojem se zatekla savremena
estetika, mo}i }emo i jednima i drugima dati za pravo: prihvati}emo da
se sve promenilo, ali }emo kao @an Paul, pre dva stole}a, mo}i i daqe da
tvrdimo da qudi ni o ~emu drugome ne govore nego samo o estetici.

38
Ovo posledwe ne sluti na dobro. Mnogo se danas sumwivog sveta na{lo me|u esteti~arima; posebno onih iz sveta likovnih umetnosti1. Budu}i
da je estetika daleko od toga da bude sredi{te qudskih interesa, bi}e da
opet sa wom ne{to nije u redu pa je qudi ne razumeju najboqe i wena popolarnost samo je izraz jednog novog nesporazuma. Pod estetikom se, kao
i nekad, mogu misliti razli~ite stvari. Ako je za Hegela ona bila filozofija umetnosti, ontologija umetni~kog dela, Fridrih Ni~e, i sam mislilac radikalnog estetizovawa, estetiku je shvatao znatno {ire, zala`u}i se za sveobuhvatnu estetizaciju `ivota i celog sveta pri ~emu je
stvorena umetnost mogla biti samo poseban slu~aj estetizacije; u svakom
slu~aju, jo{ i po~etkom HH stole}a estetika je podrazumevala filozofsko mi{qewe koje se suo~ava sa problemima lepog i umetni~kog. Danas,
kada su se wome po~eli baviti i oni koji za tako ne{to nemaju ni elementarne preduslove, pod estetikom se po~elo misliti sva{ta, pa i svako neobavezno brbqawe o umetnosti, posebno o najnovijoj, koja je delom i sama
kriva za tako ne{to jer je u velikoj meri svojom prividnom lako}om isprovocirala pomenuto brbqawe.
Sve te`e je govoriti o umetni~kim delima jer se sve vi{e ose}a nemogu}nost da se ono bitno u umetnosti izrazi govorom; to po~iwu da ose}aju
~ak i umetnici i nije slu~ajno {to je jedan od vode}ih ruskih kompozitora Edison Denisov, govore}i o muzikolozima i wihovom nastojawu da teoreti{u o muzici, jednom prilikom zapisao: muzikolozi su stvorili ogromnu koli~inu gluposti oko muzike. Jedna od najru`nijih je sud o filozofi~nosti muzike kod nekih kompozitora. Filozofija mo`e postojati samo kada se radi o govoru, a zvuk nema u sebi nikakve filozofije. Filozofija ne mo`e prodreti ni u kakve dubine bi}a (i ne mo`e to u~initi), ona samo stvara odre|ene sheme u koje se `ivot nikad ne mo`e uklopiti. Umetnici dubqe no svi drugi prodiru u tajne bi}a, mada je samo nekima od wih dato da se pribli`e Bogu2. Bez obzira na nagla{enu bergsonovsku intonaciju, ovde je jasno prisutno jedno razgrani~ewe umetnosti
i filozofije i vi{e no jasna konstatacija o ograni~enosti filozofskog
pristupa umetnosti. Isto tako, ~iwenica je da filozofija mora ostati u
blizini umetnosti, ako nastoji da se pribli`i toj tajni bi}a jer ova se,
sve vreme, otkriva samo u umetnosti. Filozofija se mo`e baviti drugim
stvarima, pa ~ak i samom sobom, mo`e se samozavaravati na razne na~ine
veoma uspe{no stvaraju}i privid u~enosti, ali tek u blizini umetnosti
ona mo`e sa~uvati svoj iskonski smisao.
U me|uvremenu, navikavaju nas da se o umetnosti mo`e govoriti sva{ta jer weno nepoznavawe i pogre{no razumevawe nema one negativne posledice kakvo ima lo{e poznavawe medicine; ~ini se da se u umetnosti
1 Poput izvesnog slikara koji sebe, budu}i predsednik AICAe u Jugoslaviji, smatra
nekakvim teoreti~arem a ne vidi da je slikar najni`eg ranga. Razume se, takvim efemerijama ovde se ne}emo baviti.
2 Neizvestn D e n i s o v : Iz Zapisnh kni`ek (1980/811986, 1995). M.: Kompizitor, 1997. str. 65.

39
sve mo`e, da su svi pozvani da govore o umetnosti. Ako sam ranije ne{to
o umetnosti i govorio, ~ak i pisao, danas mi je to sve te`e jer iz dana u
dan ose}am sve ve}u odgovornost pred samim sobom, a zapawen sam onima
koji sve o umetnosti znaju.
Sve to ima za posledicu, razume se ne neposrednu, da nam se ~ine jednako problemati~nima i estetika i umetnost. Nekima se pledirawe za
umetni~ko delo ~ini anahroni~nim; kako govoriti o stvarnosti sveta, o
wegovom problemati~nom modalitetu, kada svet vi{e ne do`ivqavamo
budu}i da ni mi sami istinski ne `ivimo po{to na{ svet ~ine samo
filmske, video ili televizijske slike. Prekinuta je na{a veza sa svetom,
ugro`ena je celokupna sfera ~ulnosti i mogu}nost recepcije; to je razlog
{to se moramo vratiti onim autorima koji su s pravom kao osnovni problem videli problem tela i telesnosti, onima koji su u osnovnoj relaciji
tela i okoline, u sferi ~ulnog, nastojali da misle tu sferu primarno
estetskog.
Nimalo slu~ajno, simulacija postaje pomodna ali i kqu~na re~, nekakva ~arobna formula koja re{ava sve probleme koji su se nagomilali
pred nama zahvaquju}i na{oj nesposobnosti ili nespremnosti da stvari
vidimo onakvima kakve odista jesu. Ranije je pojam fikcije omogu}avao i
pojam umetnosti kao oblast onog kao da, obezbe|ivao je egzistenciju toj
oblasti privida, odnosno sferi druge stvarnosti; simulacija pak, omogu}uje jedino i iskqu~ivo manipulisawe unutar sfere datosti. Na taj na~in
izgubilo se svo ono ~udesno i ~arobno koje je qude plenilo u ranijim
epohama, nestalo je sve ono {to se ne mogav{i biti racionalno mi{qeno i zami{qeno sawalo u umetni~kim snovima. Misao romanti~arskog
pesnika Novalisa da se posredstvom re~i, na papiru, mo`e graditi istinski svet sada se obistiwuje: ovaj na{ novi svet proizvodi se na kompjuterskom ekranu. Stvara se ne{to posve novo nad-stvarno, ne vi{e puki
odraz stvari. Umetni~ko je umetni~ko u onom smislu u kojem je posledica
ve{tine, ukoliko je ve{ta~ko a istovremeno, budu}i da je tu re~ o nekom
novom proizvo|ewu radi se zapravo o novom ra~unu; sve to {to je novoproizvedeno (umetnost) jeste ~ist rezultat ra~unawa, hiperrealnost. Tako
se ostvaruju Lajbnicovi snovi, ali, mo`da i more, jer ovde je tvorac sam
kompjuterista. Tako kompjuterska simulacija postaje fabrika prirode.
Stvarnost je posledica algoritamske konstrukcije.
Stvarnost se stvara ra~unawem, simulacijom, i u takvoj situaciji
umetnost pru`a posledwi otpor. Zato je estetika posledwe pribe`i{te
na{eg mi{qewa, mi{qewa koje je mo`da ve} kapituliralo pred jednom
realno{}u koja (kako u prirodi, tako i u dru{tvu) nema upori{te, nema
ciq, nema perspektivu, nema alternativu. Postoji rezignacija i ona je sve
izra`enija, sve izra`enija je i otupelost na{ih ~ula, ali sve to nije ni{ta
novo budu}i da je konstatovano kao simptom vremena jo{ sredinom XIX
stole}a u radovima Karla Rozenkranca.
Na{a stvarnost konstitui{e se u aktu opa`awa. Odatle moramo
po}i.

40
Davno je ve} zapa`eno da umetni~ki metodi prisutni u savremenoj
umetni~koj praksi ne poti~u iz prirode nego naj~e{}e iz drugih umetni~kih metoda i kao {to se jedan umetni~ki stil ra|a iz sukoba sa drugim stilom (Malro), isto tako, naj~e{}e, esteti~ke teorije nastaju na tlu
drugih teorija. Nije stoga nimalo slu~ajno da [ilerova estetika vi{e
duguje Kantu no Geteu, da Ni~eova estetika vi{e duguje [openhauerovoj
misli no Vagnerovoj muzici, a da Hanslikova teorija vi{e duguje Herbartovom formalizmu no muzici Bramsa.
Istorija umetni~kih i esteti~kih teorija pokazuje da u ve}ini slu~ajeva iskustvo i misao idu uporedo, ali i da ima slu~ajeva da iskustvo
decenijama prethodi esteti~kim teorijama; primer za to je Aristotelovo
u~ewe o pesni~kom ume}u nastalo kao posledica wegovog suprotstavqawa
Platonu, ali i nakon {to su velika dramska dela ve} bila napisana; isto
se mo`e re}i i za teorije likovnog formalizma koje imaju poreklo mawe
u savremenom postimpresionisti~kom slikarstvu a mnogo vi{e u herbartovskom tuma~ewa dela Maza~a i Pjera dela Fran~eska.
Sve to vi{e no jasno pokazuje da umetni~ke teorije ne crpe svoju
snagu samo iz iskustva nego ~esto polaze i od onoga {to se ve} nalazi u
ranijim teorijama; stoga je mogu}e da teoreti~ar umetnosti i nema od
po~etka ukus kojim procewuje dela nego da taj ukus tra`i, da istra`uje
problematiku koja tek vodi stvarawu ukusa; isto tako, premda umetni~ke
teorije dolaze posle odre|enih umetni~kih postupaka, one ih ~esto i prevazilaze; zato je u dosta slu~ajeva (a {to nije obavezno) mogu}e da esteti~ka teorija bude korak-dva iza umetni~ke prakse, iza rezultata umetnosti, ali da ona pritom ni na koji na~in nije i neko odre|eno uputstvo za
rad nego ponajpre misao o umetnosti, ili misao o mi{qewu umetnosti,
refleksija o samoj sebi i svome smislu.
S druge strane, estetika mo`e biti napisana bez ikakvog odnosa esteti~ara prema umetnosti, budu}i da se pi{e prvenstveno za ne-umetnike, za
mislioce, za one kojima se pona{awe i delawe stvaraoca i u`ivaoca u
umetni~kim delima pokazuju kao problem, kako je to tvrdio N. Hartman.
Kao filozofija umetnosti i kao filozofija lepog, estetika, ve} po tuma~ewu Kanta, ne doti~e stvarni `ivot umetnosti i promene ukusa, budu}i da s obzirom na wen kategorijalni aparat i teorijske ciqeve nema nikakvu direktivnu snagu u odnosu na predmet svog bavqewa. Potvrdu ovom
shvatawu mo`emo na}i i u ~iwenici da je ~itava Kantova esteti~ka teorija izvedena iz samog pojma umetnosti, odnosno iz teorijskog tuma~ewa
lepog i uzvi{enog, a da pritom ne polazi ni od stawa umetni~ke prakse
niti od od uvida u reprezentativna umetni~ka dela. Sve to vi{e je no dovoqan razlog da estetika, kako je to tvrdio ve} N. Hartman, ima sudbinu
da kao nauka donosi razo~arawe.
Istovremeno, ~iwenica je da neuspeh estetike kao filozofske nauke
ne mora da poga|a estetiku kao egzaktnu nauku (kako su je videli u pro{lom stole}u, kada se ona vi{e pribli`avala prirodnoj no humanisti~koj nauci) i u tom slu~aju estetika se nalazi u situaciji da je prinu|ena

41
da se suo~i sa krizom temeqa modernih nauka uop{te, a ta kriza se izra`ava kao otu|ewe u vidu objektivizma, formalizma, r|ave apstrakcije.
Do izrazite krize estetike do{lo je u ~asu kada je odnos estetike
prema umetnosti postao kriti~an, i to, s jedne strane, kao posledica razvoja umetnosti krajem XIX i po~etkom HH stole}a, i, sa druge strane,
kao posledica razvoja moderne nauke i polo`aja estetike kao filozofske,
odnosno kao posebne nauke u tom razvoju. Sada, sa malo ve}e distance, uzrok krize estetike mogao bi se tra`iti i u nekom poreme}aju temeqa na
kojem po~ivaju i estetika i umetnost a {to se ispoqava u aktuelnoj krizi
humaniteta, ili pojma odgovornosti {to je do{lo do svog izraza u vreme
postmodernizma.
Kada se sve ovo sabere, moglo bi se re}i da se kriza estetike mo`e
uo~iti (a) sa gledi{ta razvoja i krize modernih umetnosti krajem XIX i
po~etkom HH stole}a, i to u onoj meri u kojoj umetnost predstavqa legitimni predmet prou~avawa estetike a pod pretpostavkom da je zadatak
estetike da se suo~i sa aktuelnim stawem umetnosti; zatim, (b) sa gledi{ta razvoja modernih nauka i krize (evropskih) nauka, ukoliko ona kao
kriza temeqa poga|a i estetiku i razja{wava metodolo{ki problem ove
nauke, i, kona~no, (c) sa najobuhvatnijeg gledi{ta svetsko-istorijskog
preokreta koji je doveo do dalekose`nih promena polo`aja nauke, umetnosti, filozofije i celokupne kulture u promewenom svetu.
Ovde nazna~ena situacija se bitno mewa, posebno sa sve u~estalijim
konstatacijama o kraju nauke3. Fundamentalne nauke budu}nosti bi}e mogu}e samo kao estetske nauke i estetika. Sve teorije, u nemogu}nosti da
budu eksperimentalno dokazane, osta}e zauvek i definitivno samo teorije, potkrepqivane samo subjektivnim kriterijumima kao {to su elegantnost i lepota. Fizika ~estica, kako je ukazivao u svojoj kwizi The End
of Physics David Lindli (D. Lindley) posta}e grana estetike. Bitni
kriterijum svake fundamentalne nau~ne teorije, bilo da se radi o teoriji superstruna Edvarda Vitena (E. Witten), ili teorija vasione Alana Guta i Andreja Lindea (A. Guth; A. Linde), osta}e samo neodsawani san o
kona~noj teoriji, kako glasi naslov kwige Stivena Vajnberga4.
Razlo`na sumwa Hansa Betea (H. Bethe) u mogu}nost da do|e do jo{
jedne revolucije kakvu je izazvala pojava kvantne mehanike saglasna je
mi{qewem Dejvida Boma (D. Bohm) da fundamentalni pojmovi kao {to
su red i struktura, uslovqavaju na{e podsvesno mi{qewe pa stoga nove
teorije zavise od novih vrsta reda. Bavqewe naukom ima}e za posledicu
vi{e {irewe do`ivqaja o svetu no {irewe vidika znawa. Mo`da }e se
vremenom sve vi{e razvijati kontakt s realno{}u i to }e verovatno biti
ono mesto gde }e se zapravo dodirivati nauka i umetnost.
Ali, isto tako, ~ini se da }e estetski kriterijumi biti sve vi{e odlu~uju}i u nauci budu}nosti (ma kakva ona bila); premda teorija struna u
3

O tome videti op{irnije u kwizi: H o r g a n , J.: The End of Science. Facing the Limits of Knowledge in the Twilight of the Scientific Age, 1996.
4 W e i n b e r g , S.: Dreams of a Final Theory, New York, Pantheon, 1992.

42
velikoj meri zadovoqava estetski princip u nauci kakav je predlo`io
jo{ Vilim Okamski, a {to }e re}i da je najboqe obja{wewe ono koje po~iva na najmawem broju pretpostavki, na koji na~in bi takva teorija mogla da objasni svet? Prema woj odbojnost gaje i fizi~ari i metafizi~ari
budu}i da superstrunama koje u sebi generi{u materiju i energiju, prostor i vreme u ovom na{em svetu ni{ta ne odgovara.
O ~emu je tu re~? Ni o ~emu drugome do o delima moderne fizike kao
umetni~kim delima. Nimalo slu~ajno, Denis Overbi5 pi{e o bogu kao kosmi~kom rokeru koji daje impuls za stvarawe vasione udaraju}i u gitaru
sa desetostrukim superstrunama. U tom slu~aju, nimalo naivno pitawe moralo bi da glasi: da li bog improvizuje ili svira po notama?6 Nimalo
slu~ajno, nauka i umetnost vra}aju se svom izvoru koji su stari Grci odre|ivali pojmom techne.
Sve to vi{e no jasno potvr|uje da ako se i mo`e govoriti o krizi
moderne nauke, jednako kao i o krizi moderne umetnosti, to ni u kom
slu~aju ne povla~i za sobom i krizu estetskog, tj. krizu sposobnosti
estetskog do`ivqaja i krizu sposobnosti da se poseduje estetski stav, jer mogu nestati neke od stvari ali ne i odno{ewe spram stvari kao takvo.
Moramo se slo`iti i s tim da se mo`e govoriti ~ak i o kraju estetike ali ne o kraju (ili smrti) estetskog a nesporazumi su se po~eli
mno`iti jo{ u vreme nastanka estetike koju je ve} u prvoj re~enici svog
istoimenog spisa (1750) Baumgarten odredio kao nauku o ~ulnom saznawu;
estetika je trebalo da se dr`i ~ulnog bi}a umetnosti i estetske stvarnosti, {to zna~i umetni~kog dela i estetskog predmeta kao smisaonih tvorevina koje po svojoj specifi~koj materijalnosti i medijalnosti postoje
samo za ~ula; na `alost, to se nije dogodilo. Estetika se od samog po~etka po~ela baviti ne samo ~ulnim osetom nego i ose}awima, do`ivqajnim
`ivotom, sferom subjektivnog uop{te, ili, drugim re~ima: wene granice
bile su od samog po~etka ve}e no {to joj je to Baumgarten propisao razgrani~avaju}i je sa logikom.
Ako imamo u vidu da je sfera subjektivnosti sfera samoodno{ewa,
tj. sfera refleksije ~ije je rodno mesto novovekovna filozofija subjektivnosti, a da je ova filozofija subjektivnosti vezana za racionalisti~ku metafiziku, za pojam moderne nauke, za pojam mo}i i vladavine, jasno
je da se estetika sve vreme nalazi u prili~no delikatnoj situaciji. Kao
jedan istorijski poznat tip mi{qewa, ona mo`e do`iveti svoj kraj i
sasvim je legitimno govoriti o vremenu posle estetike, budu}i da je mogu}e isto tako govoriti i o vremenu posle kraja umetnosti koja je samo
mo`da jedna od epizoda u razvoju ~ove~anstva, ali pritom se ni u kom slu~aju ne mo`e govoriti o smrti estetskog, o kraju jednog fenomenalnog podru~ja na{eg kulturnog, tj. dru{tvenog `ivota.
5
6

O v e r b y e , D.: Lonely Hearts of the Cosmos. New York: Harper Collins, 1992.
Autor je sklon ovoj drugoj mogu|nosti, ali o tome mnogo vi{e u wegovoj novoj kwizi
o muzici HH stole}a koja se na{la na stramputici: Estetika muzike II.

43
Estetski stav kao subjektivan ne mora biti nu`no povezan sa metafizikom subjektivnosti kao filozofskim gledi{tem novog veka (ve} i
stoga {to se estetski stav pojavquje i pre novog doba, na po~etku na{e
tradicije). Kada se sledi Kant mo`e se re}i da subjektivni estetski stav
nije nu`no i subjektivisti~ki stav, jer se on sagla{ava sa objektivno{}u
estetskih pojava. Zato pojam estetskog nije nu`no povezan sa modernim
filozofskim otkri}em sfere do`ivqaja i subjektivnosti, estetske svesti
i metafizi~kih temeqa subjektivnosti. Do estetskog se mo`e dospeti prvenstveno na osnovu estetskog iskustva a ovo iskustvo se otvara na{em
~ulnom percipirawu ili posmatrawu estetskog predmeta i to kako prirodnog tako i umetni~kog predmeta.
Ovde je neophodno na~initi razliku: dok se pojam esteti~kog odnosi na samu teoriju, kategorija estetskog se odnosi na podru~je estetskih
pojava ili umetni~kih predmeta; tako se estetsko razlikuje od kategorije
umetni~kog koje upu}uje na umetni~ke pojave i svet umetnosti ali se ne
podudara sa estetskim fenomenalnim podru~jem. Sve to jasno pokazuje da
se estetsko i umetni~ko ne mogu koristiti kao sinonimi, budu}i da se
obimom ne poklapaju. Modernoj umetnosti je svojstveno da nema estetske
ciqeve; estetsko upu}uje na odre|enu vrstu iskustva, {to poti~e iz percepcije ili ~ulnog opa`aja pa ima posla samo sa prezentnim objektom, tj.
sa estetskim ili umetni~kim predmetom (sa supstancijom i energijama koje se manifestuju u wemu), sa unutra{wim (ali ne i spoqnim odnosima) tog
predmeta.
Estetsko predstavqa iskustvo nezainteresovane percepcije, koja se ne
dr`i potoweg prakti~nog ciqa, iskustvo prirodnog ili umetni~kog predmeta te percepcije, kao i wegove vrednosti. Otuda je poqe estetskog {ire
od umetni~kog, kao i od tradicionalno shva}ene sfere lepote.
Pojam nezainteresovanosti, o kojem je ve} ranije bilo re~i, odnosi se
na sve {to ~ovek vidi; taj pojam dosti`e univerzalnost time {to va`i i
za nau~ni i za moralni sud i zato, kako je to primetio Xerom Stolnic,
procewivawe distinktivnih umetni~kih vrednosti zavisi od kultivisane
sposobnosti nezainteresovanog opa`awa budu}i da je u umetnosti, kao i u
svim drugim humanisti~kim disciplinama, neophodan smisao za istoriju,
a, kako se velika dela mogu na}i samo u pro{losti, nemogu} je radikalan
raskid sa tradicijom.
***
Danas smo sveop{tim medijskim pritiskom pokretnih slika sve vi{e
li{eni vremena i mogu}nosti da boravimo u predelu ~istih pojmova. Name}u nam se iskonstruisane predstave, tu|a mi{qewa; qudi sve vi{e robuju tu|im interesima, vojuju u tu|im ratovima, dopu{taju da ih sistem
korumpira pru`aju}i im iluziju izbora i slobode; nemogu}nost dijaloga
sada je zamewena nemogu}no{}u mi{qewa: qudi vi{e ne mogu da misle ni-

44
ti da prate ne~iju misao; ni najkra}i rezime nije vi{e dovoqno kratak,
ni najjednostavnija re~ nije dovoqno jednostavna. Mo`da je ~astan izuzetak slikarstvo koje je u radovima na{ih predstavnika enformela (M. Popovi}) uspelo da sa~uva deli} emotivne agresivnosti i ose}aj za taktilno (T. Suhecki), a to bi moglo zna~iti da prostor estetskog jo{ nije nepovratno izgubqen.
U vreme kada se ne misli vi{e mi{qewe, kada se ne misli ni sama
stvar nego se svukud zuri ne bi li se i{ta uop{te videlo, ~ini se: nalazimo se na po~etku; gledamo svoje dlanove, opru`ene prste, skupqamo ih,
povijamo, zahvatamo vodu, poneku stvar ~iju formu jo{ ne razaznajemo.
Nesposobni smo da shvatimo: ostala su nam samo najni`a ~ula da opet, po
drugi put, poku{amo sve od po~etka. Mo`da }e ovaj susret biti plodotvorniji, mo`da }e ovaj dijalog biti uspe{niji, mo`da }e nam se posre}iti, pa, }emo na{av{i sebe, na}i i put na kojem }e misli i ose}awa biti
jedno i isto. Kona~no, mo`da }e tada uvid u budu}e biti du`i od jednog
dana, mo`da }e varqive disipativne strukture otkriti svoj red. Jedno je
sigurno: mora se po~eti. Od po~etka.
Sopstveno bi}e je ~oveku dato pre svega u telesnom obliku, kao telesnost. Svojom telesno{}u mi se otvaramo svetu i upravo telo ocrtava
prvu granicu ja i ne-ja; sve fenomene `ivota otkrivamo telom u wihovom
telesnom obliku i telesnost ~ovekova pro`ima sve oblasti qudskog `ivota: smrtnost i qubav, rad, vladavinu i igru; za sve wih neophodno je telo; netelesni duhovi ne mogu da vole i rade, ne mogu da umru ali ne mogu
ni{ta ni da grade; sfera umetnosti pripada ~oveku, ne i bestelesnim bi}ima; telo je izvor energije postojawa, podstreka i stimulansa. Qudsko
telo je vi{e no samo tvorevina na{eg `ivota ono ukazuje na na{e zemno poreklo, ukazuje na mesto odakle poti~u priroda i sloboda; najstariji mitovi, govore}i o hlebu i vinu, govore upravo o tome. Ako su stari
mitovi danas pro{lost, to, kako prime}uje E. Fink, jo{ ne zna~i da nam
i problemi koje su oni tuma~ili nisu i danas ostali, a najstariji i uvek
nov problem je: kako ~ovek `ivi, dok `ivi7.
Najve}i strah je strah od drugoga, od dodira ne~ega nepoznatog; ~ovek
neprestano nastoji da izbegne nepoznato, da utekne wegovom dodiru; suprotno tome, pribli`avawe drugome izraz je svi|awa. Samo u masi pojedinac se osloba|a straha od dodira i samo u masi strah se mo`e pretvoriti
u svoju suprotnost. Ovo se mo`e iskusiti u sportskoj publici, ali i na
prvim ve`bama iz anatomije. Mo`da je najuro|eniji instinkt individuuma
bekstvo od sopstvene pojedina~nosti, bekstvo iz tek osve{}enog ja u prethodno mi: upravo u tom iskonskom oscilirawu izme|u ja i mi nastaje
svest o drugome i drugotnosti drugoga, mogu}nost da se razdvoje ~ulno
i ~ulnost, da se iz sebe razume drugo a drugo kao izraz sopstvenog ja, kao
sopstveno delo, razume kao istinska tvorevina ~ije nastajawe je istovremeno ospoqavawe ~ovekove unutra{we mo}i. Sama umetnost nastaje na tlu
7 F i n k , E.: Orphische Wandlung, in: Philosophischen Perspektiven, Bd. 4, Frankfurt
a. M. 1972, S. 84.

45
~ulnoga, ona te`i da objasni telo i telesnost i nije slu~ajno {to od najstarijih vremena postoji `eqa da se kriti~ki promisli odnos ka telu, ka
~ulima, ka ~ujnom i vidqivom svetu.
^ula nam kazuju, zapravo pokazuju, {ta jeste; to {to je ~ulima doku~eno, ~ega smo ~ulima postali svesni, svojim konkretnim sadr`ajima ~ini
na{e najbogatije saznawe. Re~ je o beskrajnom carstvu razli~itog i raznolikosti koje je istovremeno i najistinitije iako filozofi to znawe o bivstvovawu vide kao siroma{no i apstraktno isti~u}i da unutra{wa onti~ka
konkretnost stvari boluje od spoqa{we ontolo{ke apstraktnosti.
No, {ta su zapravo stvari da bi kao takve uop{te mogle postojati,
jo{ pre, dok ne nastanu u igri qudskih ruku? One u pokretima prstiju i
{ake moraju zadobiti svoju istinsku formu; prazne quske od vo}a, ka`e
E. Kaneti, kao {to su quske kokosovih oraha, sigurno su postojale jako
dugo, no ~ovek ih je nezainteresovano odbacivao. Tek su prsti, koji su izgradili {upqinu za grabqewe vode, tu qusku u~inili stvarnom8. Prvi
izgra|eni predmeti bili su znakovi na{ih ruku, ponovqeni delovi na{eg
tela; stvarawem prvih predmeta, udvajaju}i svoje delove ~ovek je po~eo na
ve{ta~ki, umetni~ki na~in da misli sebe i odnos sebe ka svetu. Re~i su
nastale kasnije. Na po~etku behu stvari i wihove slike. Prvo mi{qewe
bilo je mi{qewe u slikama pore|ewe sebe i stvorenih stvari ~ijim se
gra|ewem po~eo stvarati i ispuwavati svet. Grade}i stvari ~ovek ih je
neprestano osmi{qavao mewaju}i im namenu; te smislove je unosio u sebe, potom ih projektovao u svet i po wima nastojao da gradi stvari; svi
odnosi sa stvarima bili su mutni, mutni su oni i danas, ali saznawe koje ih je pratilo imalo je mo} usavr{avawa i moglo je ~oveka izvesti na
put ka savr{enstvu. Pouku o tome nalazimo eksplicitno izre~enu nakon
mnogo vekova, na tragu Lajbnica kod Baumgartena.
***
U hri{}anskoj tradiciji nalazimo tri shvatawa tela: (a) gnosti~ko,
po kojem je telo rezultat pada u greh i beskona~ni izvor zla; (b) neoplatonisti~ko, po kojem je telo, kao i svaka materija, omota~ koji nema su{tinsku realnost duha i (c) patristi~ko, u kojem nalazimo ideju spasewa
i obo`estvewa tela. Potowi razvoj evropske filozofije, sa nagla{enim
akcentom na odnos subjekt-objekt, o{tro je razdvojio telesno i duhovno
na~elo, a to je svoj najvi{i izraz imalo u kartezijanskom dualizmu supstancije i lajbnicovskom psihofizi~kom paralelizmu.
Kao izraz reakcije na apsolutni idealizam hegelijanstva, ra|a se novo
filozofsko interesovawe za telesnost koju niz filozofa (A. [openhauer,
L. Fojerbah, K. Marks, F. Ni~e, Z. Frojd, E. Huserl, M. Hajdeger, M-M.
Ponti) isti~e kao ~iwenicu neposrednog prisustva u svetu, kao neku sinkreti~ku nerazdvojenost unutra{weg i spoqa{weg u ~ovekovom bi}u.
8

C a n e t t i , E.: Masa i mo}, Globus, Zagreb 1984, str. 180.

46
Odnos stare i nove filozofije L. Fojerbah u spisu Na~ela filozofije budu}nosti ( 36; 1843) pokazuje na primeru starog i novog odnosa
prema problemu tela: Ako je stara filozofija imala za svoju polaznu ta~ku stav: ja sam apstraktno, samo misle}e bi}e, telo ne spada u moju
su{tinu, nova filozofija, naprotiv, po~iwe stavom: ja sam stvarno,
~ulno bi}e: {tavi{e, telo u wegovom totalitetu je moje ja, sama moja su{tina. Fojerbah tu jasno pokazuje da naspram stare filozofije (od
Dekarta do Hegela) koja je bivstvovawe konstituisala u mi{qewu, nova
filozofija polazi od telesnosti. Telo je, po mi{qewu Fojerbaha, racionalna granica subjektiviteta i samo putem ~ula jedan objekt mo`e biti
dat u istinskom smislu, pa je samo ~ulno bi}e istinito, stvarno bi}e. U
ve} navedenom paragrafu Fojerbah, tako|e, ka`e: Stara filozofija priznala je istinu ~ulnosti (...) ali samo skriveno, samo pojmovno, samo nesvesno i protiv voqe, samo zato {to je morala; nova filozofija, naprotiv, priznaje istinu ~ulnosti s rado{}u, svesno: ona je otvorena srca
~ulna filozofija9.
Za na{a razmatrawa posebno je zna~ajan 39, u kojem Fojerbah pomiwe i umetnost, pa ga ovde navodimo u celini: Stara apsolutna filozofija oterala je ~ula u oblast pojave, kona~nosti; a ipak je u protivre~nosti s tim odredila apsolutno, bo`ansko kao predmet umetnosti.
Ali predmet umetnosti je posredno u govornoj, neposredno u likovnoj umetnosti predmet vida, sluha, ose}awa. Dakle, nije predmet ~ula
samo kona~no, pojavno, ve} je to i istinito, bo`ansko ~ulno je organ
apsolutnog. Umetnost predstavqa istinu u ~ulnome to zna~i, pravilno shva}eno i izra`eno: umetnost predstavqa istinu ~ulnoga10.
Iako u Tezama o Fojerbahu (1845) Karl Marks na jedan aforisti~an
na~in kritikuje shvatawa Fojerbaha, pa tako u 5. tezi o Fojerbahu ~itamo: Fojerbah nezadovoqan apstraktnim mi{qewem, apeluje na ~ulno-neposredno saznawe; ali on ~ulnost ne shvata kao prakti~nu qudsko-~ulnu delatnost11, u ranijim spisima, posebno u Ekonomsko-filozofskim
rukopisima (1844) Marks je mnogo precizniji, bli`i misli Fojerbaha i
nadovezuje se na wega, pre svega tezom da smisao jednog predmeta ide za
mene donde dokle se`u moja ~ula, a da ~ulnost i tu se Marks eksplicitno poziva na Fojerbaha mora biti osnova svake nauke, da je nauka
stvarna samo ako polazi od ~ulnosti u dvostrukom obliku: od ~ulne svesti i od ~ulne potrebe dakle, ako nauka polazi od prirode12. Na drugom mestu Marks pi{e: Biti ~ulan, tj. biti stvarni, zna~i biti predmet
~ula, ~ulni predmet, zna~i dakle imati ~ulne predmete izvan sebe, imati
predmete svoje ~ulnosti. Biti ~ulan zna~i trpeti. // Stoga je ~ovek kao
predmetno ~ulno bi}e trpno bi}e, a, budu}i, da je bi}e koje ose}a svoje pa9 F o j e r b a h , L.: Principi filozofije budu}nosti, Kultura,
10 Op. cit., str. 50.
11 M a r k s , K./E n g e l s , F: Dela, tom 5, 1974, str. 456.
12 M a r k s , K./E n g e l s , F.: Dela, tom 3, 1972, str. 2412.

Beograd 1956, str. 489.

47
twe, on je strastveno bi}e. Strast, passion, je ~ovekova su{tinska snaga, koja energi~no te`i ka svom predmetu13.
Nalaze}i ishodi{te u telu i fiziologiji, zna~aj telesnosti isti~e i
F. Ni~e; u wegovom nedovr{enom spisu objavqenom pod naslovom Voqa za
mo} ~itamo: Vera u telo fundamentalnija je no vera u du{u: potowa je
nastala iz nenau~nog posmatrawa agonije tela ( 491). Na prvenstvo ~ula
i dubqu zasnovanost ~ulne dimenzije Ni~e u jednom od narednih fragmenata ukazuje slede}im re~ima: Sudova uop{te ne bi moglo biti kad se najpre unutar ~ula ne bi vr{ila neka vrsta izjedna~avawa: pam}ewe je mogu}e samo uz stalno podcrtavawe onoga na {to se ve} naviklo, {to se ve} do`ivelo, a ne{to daqe, na istom mestu, ka`e: Bitno: polaziti od tela, te
ga koristiti za nit vodiqu. Ono je puno bogatiji fenomen koji dopu{ta jasnija posmatrawa. Vera u telo utvr|ena je boqe no vera u duh ( 532).
Problematika tela javqa se kod Edmunda Huserla ve} u vreme wegovog boravka u Getingenu; posebno ako se imaju u vidu wegova predavawa o
stvari (Ding-Vorlesungen), gde on pi{e kako se sveobuhvataju}a intencija kre}e od opa`aja; jednom ka stvarima, a drugi put ka ja-stvari, tj. ka
telu14. Intencija objektivizuje opa`aje kao stvari i kao telo, a stvari
objektivizuje tek kroz telo. Telo stoga ima jedno me|umesto i jednu wemu
odgovaraju}i medijativnu funkciju: kao inkarnirana intencionalnost
telo posreduje izme|u stvari spoqa{weg sveta i unutra{weg sveta svesti;
spoqa posmatrano, telo je stvar me|u stvarima, iznutra posmatrano, ostaje satkano od opa`aja15. Huserl jasno pokazuje da telo nije samo stvar me|u drugim stvarima nego da je za wega nu`no da druge stvari budu stvari.
Na taj na~in telo je konstituens svakog prostora i nu`no omogu}uje kretawe stvari.
Ova tema ima}e svoje mesto i kasnije u spisu o konstituciji duhovnog
sveta, zami{qenom (uz spise: Konstitucija materijalne prirode i Konstitucija animalne prirode) kao drugom delu spisa Ideen a koji Huserl
za svoga `ivota uprkos preradama E. [tajn (191819) i L. Landgrebea
(192425) nije objavio (premda }e se problematika sveta `ivota shva}enog kao tle nauka, na}i u sredi{tu wegovog posledweg, nedovr{enog spisa
Krisis).
Telo kao telo ima dvojak realitet: ono se mo`e konstituisati kao
(a) esteziolo{ko telo, tj. kao materijalno telo koje je pojava i organ personalnog okolnog sveta, fizi~ko telo i (b) telo sa voqom, koje je slobodno pokretno. Ovako shva}eno telo je identitet koji se odnosi na razli~ite mogu}nosti kretawa koje slobodno ~ini duh. Na taj na~in telo je jedan poseban sloj realnosti pa telo kao telo ima dvojak vid: ono je realnost s obzirom na prirodu i s obzirom na duh, a to zna~i da ono ima dvo13
14

Op. cit., str. 269.

H u s s e r l , E.: Ding und Raum. Vorlesungen 1907, Husserliana, Bd. XVI, M. Nijhoff, Den Haag 1973, S. 282; 163.
15 S o m m e r , M.: Husserls Gttinger Lebenswelt, in: H u s s e r l , E.: Die Konstitution
der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. XVII.

48
jaku realnost pri ~emu je esteziolo{ki nivo nose}i za onaj koji se slobodno kre}e, te je sve pokretno pretpostavqeno od onog esteziolo{kog16.
Huserl polazi od toga da li~nost deluje na telo u kojem se kre}e, a
da telo deluje na druge stvari okolnog sveta; slobodno kretawe mog tela
i neposredno drugih stvari jeste delovawe na prirodu ukoliko je telesna
stvar u okolnom svetu istovremeno odredqiva kao prirodnonau~na stvar.
Delovawe duha na telo i tela na druge stvari odvija se kao duhovno u duhovnom svetu. Samo telo, iako stvar okolnog sveta jeste isku{avaju}e,
opa`aju}e telo i ono je manifestacija fizi~kog tela. Ovo fizi~ko telo,
kao i fizikalna priroda, ne pripada primarnom okolnom svetu nego ~ini
sekundarni okolni svet dok primarni ~ine same pojave. Telo kao stvar je
osnova (Unterlage) esteziolo{kog tela17.
Me|u Huserlovim sledbenicima, a pod izrazitim uticajem wegovih
poznih spisa, poseban zna~aj telu i telesnosti pridavao je ~etrdesetih godina HH stole}a francuski mislilac Moris Merlo-Ponti; do problematike da i telo i telesnost vidi kao centralne teme svekolike savremene
filozofije on dospeva tematizovawem fenomena percepcije. Ovo posebno
dolazi do izra`aja u wegovoj kwizi Fenomenologija percepcije (1945),
gde se polazi od toga da je svet isto {to i bivstvovawe i da je on to tek
posredstvom tela, budu}i da tek posredstvom tela razumemo drugoga, isto
kao {to svojim telom opa`amo stvari; moje telo pi{e Merlo-Ponti
nije samo jedan objekt me|u drugim objektima, jedan kompleks ~ulnih kvaliteta me|u drugima, ono je objekt osetqiv na sve druge, koji odzvawa na
sve zvukove, vibrira na sve boje, i koji daje re~ima wihovo prvobitno zna~ewe na~inom kako ih do~ekuje.18 Telo ne treba porediti sa fizi~kim
objektom, nego pre sa umetni~kim delom: u slici ili u nekom muzi~kom
delu ideja se ne mo`e saop{titi druga~ije nego {irewem boja i zvukova,
ka`e Merlo-Ponti. (...) Roman, pesma, slika, muzi~ki komad jesu individuumi, to jest bi}a u kojima se ne mo`e razlikovati izraz od izra`enoga,
~iji je smisao pristupa~an samo direktnim kontaktom i koja zra~e svoje
zna~ewe ne napu{taju}i svoje prostorno i vremensko mesto. U tom smislu
na{e je telo uporedivo s delom umetnosti. Ono je ~vori{te `ivih zna~ewa, a ne zakon izvesnog broja kovarijantnih termina19.
Na jednom drugom mestu ~itamo: Kad se radi o telu drugoga ili o
mom vlastitom telu, nemam drugog sredstva da upoznam telo nego da ga do`ivqavam, to jest za svoj ra~un preuzmem dramu koja kroz ja prolazi i da
se pome{am s wim. Ja sam, dakle, svoje telo bar sasvim onoliko koliko
imam neko iskustvo, i obrnuto, moje telo je neki prirodni subjekt, kao
neka privremena skica mog totalnog bivstvovawa. Tako se iskustvo vla16 H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. 115;
Hua, IV/284.
17 H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. 116;
Hua, IV/285.
18 M e r l e a u - P o n t y , M.: Fenomenologija percepcije, V. Masle{a, Sarajevo 1978, str. 250.
19 Op. cit., str. 1656.

49
stitog tela suprotstavqa refleksivnom pokretu, koji osloba|a objekt
subjekta i subjekt objekta, i koji nam daje samo misao o telu ili telo kao
ideju a ne iskustvo o telu ili doista telo. To je Dekart dobro znao, jer
u jednom slavnom pismu princezi Elizabeti od Pfalza (Elisabeth von der
Pfaltz) (28. jun 1643) razlikuje telo kako se ono poima iskustvom `ivota
tela i kako se ono poima razumom20.
Pored op{tepriznatih prete~a postmodernizma (Ni~e, Hajdeger), me|u autore koji su najvi{e pa`we posvetili telesnosti treba ubrojati i S.
Frojda, koji je nastojao da le~i logocentri~ni svet od neuroza koje je sam
taj svet stvorio a pomo}u pojava koje su bile iza govora, iza govornih
opisa simbola, koje su imale telesno-seksualnu prirodu i nije nimalo
slu~ajno {to je Frojd najvi{e citirani poststrukturalisti~ki autor a da
sam pritom nije bio poststrukturalista.
U svemu tome nezaobilazno je i ve} pomenuto delo E. Kanetija, koji
u spisu Masa i mo} formuli{e neoarhai~ku mitologiju; osmi{qavawe
prirode ovaj mislilac gradi ukazivawem na hvatawe rukama, gri`ewe zubima i vilicom; psihologija hvatawa i gutawa kao i jedewe uop{te
jo{ je uvek potpuno neistra`ena i, nalaze}i u fenomenima hvatawa i gutawa izraz izvornih mo}i, Kaneti nastoji da na wihovom tlu izgradi novoarhajsku kulturologiju a na woj i jednu originalnu politologiju. Kako
od hvatawa i gutawa nema ni~ega starijeg, qude po mi{qewu ovog autora
jo{ uvek nije ni za~udila ~iwenica da se u velikom delu tih procesa pona{amo isto kao i `ivotiwe. Hvatawe plena, prvi dodir, to je ono ~ega se
~ovek najvi{e pla{i i opa`awa {to nam dolaze od drugih ~ula (vid, sluh,
miris) nisu ni izdaleka tako opasna ali ni izdaleka tako neposredna. Sva
druga pomenuta opa`awa ostavqaju razmak izme|u ~oveka i drugoga; tek
dodir tu granicu bri{e. Sa dodirom namere postaju konkretne i dodir
sadr`i iskonski strah: o wemu sawamo; o wemu govorimo u kwi`evnosti;
na{ `ivot u civilizaciji nije ni{ta drugo nego jedno jedinstveno nastojawe da izbegnemo taj strah21. Prihvataju}i dodir kao sredstvo u komunikaciji, mi pristajemo na odre|eno pona{awe; to pona{awe odre|uje
na{ temeqni odnos spram sveta, na{ na~in kako mi svet u tom odno{ewu
saznajemo. Ono {to u prvi mah prime}ujemo je vi{eslojnost tog ~ulnog
odnosa spram predmeta koje smo u me|uvremenu sami izgradili.
Na samom po~etku ukazali smo na to da je Baumgarten estetiku odredio kao nauku koja se bavi ~ulnim saznawem i koja se nalazi naspram logike kao nauke o vi{im, intelektualnim sposobnostima, da se estetski
svet konstitui{e na tlu ~ulnosti, a da ~ula, poseduju}i mo} sinteze, poseduju specifi~nu spontanost; to omogu}uje da se govori o estetskoj racionalnosti koja po~iva na diskurzivnoj racionalnosti od koje se bitno
i razlikuje. Estetski ratio je korektiv diskurzivne logike time {to omogu}uje logiku individualnog; ta logika individualnog, neponovqivog i
nepovratnog omogu}uje svet neponovqivih umetni~kih dela. Umetnost evo20
21

Op. cit., str. 213

C a n e t t i , E.: Masa i mo}, Globus, Zagreb 1984, str. 168.

50
cira fiktivne svetove omogu}uju}i da se realni svetovi poka`u u posve
novom svetlu.
Nakon dva stole}a tek sada uvi|amo da su se svi dosada{wi poku{aji
utemeqewa estetike oslawali na iskustvo vida i sluha, dva vi{a ~ulna
temeqa, a da je potrebno izgraditi jednu nauku koja }e uzimati u obzir i
one ni`e slojeve koje zahvataju ni`a ~ula; re~ je o nauci koja po~iva na
dodiru. Pred nama je logika dodira (haptika). Dodir je minimum minimorum saznajne sposobnosti i fundament formirawa svesti. Na nivou dodira formira se prvo iskustvo drugoga i sveta; tu se formira iskustvo svekolikog stvorenog sveta, pa tako i umetnosti koja je prva u logi~kom ali
i u vremenskom smislu.
Ovde ne treba gubiti iz vida koliko proro~anske toliko i dalekose`ne re~i A. Fosijona, koje bi mogle biti samo jo{ jedan moto ovom spisu:
Ali sve ~ije postojawe ose}amo po gotovo neprimetnoj te`ini ili burnom damaru `ivota, sve {to poseduje opnu, qusku, dlaku pa ~ak i kamen,
klesan, izbru{en vodenom bujicom, ili u prirodnom stawu, sve to za ruku ipak predstavqa dodir, sve je to svrha jednog eksperimenta koji oko i
duh ne mogu sami da izvedu. Posedovawe sveta zahteva prefiwenost ~ula
pipawa. Pogled klizi po univerzumu. Ruka ose}a da je predmet te`ak, gladak ili rapav, da nije prikladan za nebo i zemqu s kojima naizgled obrazuje celinu. Delatnost ruke defini{e prazninu prostora i puno}u predmeta koji ga ispuwavaju. Povr{ina, zapremina, gustina i te`ina nisu opti~ki fenomeni. ^ovek ih je najpre osetio pod prstima i na dlanu. A prostor?
Ni wega ne meri pogledom, ve} rukom i korakom. ^ulo pipawa otkriva tajanstvene sile prirode. Bez ovog ~ula priroda bi bila sli~na prekrasnim,
ali nestalnim, be`ivotnim i himeri~nim pejza`ima mra~ne komore.22
Qudski svet nastaje iz susreta ruke i materije i zato je prva umetnost kojom ~ovek potvr|uje sebe vajarstvo; nije nimalo slu~ajno {to upravo jedan vajar ovekove~uje dodir qudske i bo`anske ruke i tako stvara
apoteozu bo`anskog ali i qudskog stvarawa. Taj iskonski dodir iz kojeg
nastaje svet i sve unutarsvetsko dodir je u kojem svoj temeq ima svaki potowi smisao. Prva saznawa o sebi ~ovek dobija kroz dodir i zato haptika mora biti najizvornija nauka o ~ulnom saznawu; sve {to je kasnije
estetika i nauka koliko je pouzdanije, koliko je vi{e i zahtevnije toliko je i neizvesnije. @ivimo u vreme kada je svaka dovoqnost nedovoqna
a svaka sigurnost neizvesna; simuliramo teorije o nekakvom svetu odr`ivih zajednica senki a stvarna bi}a sve su daqa, sve neprimetnija.
Zar nije jo{ krajem {ezdesetih godina HH stole}a Ginter Stent govorio o zaustavqawu progresa, o dospevawu sveta u stati~no stawe koje je
on nazvao novom Polinezijom? To je bio samo jo{ jedan poku{aj da se
opi{e beg iz realnog sveta, da se sugeri{e da se hiqadugodi{we bavqewe
naukom i umetno{}u po~iwe transformisati u tragikomediju `ivota i
22 F o s i j o n , A.: Pohvala ruci, u kwizi: F o s i j o n , A.: @ivot oblika. Pohvala
ruci; Kultura, Beograd 1964, str. 122.

51
praznovawe23; simptome nadolaze}eg vremena Stent je video u pojavi hipika, ali i to vreme je ve} ostalo za nama kao {to je za nama ostalo i uverewe da bi budu}nosti i moglo biti ali za one koji tako ne{to zaslu`uju.
Ve}ina filozofa, rekao je u jednom intervjuu K. Poper, nalazi se u
stawu duboke depresije zato {to ne mogu da stvore ni{ta `ivo. ^ini mi
se da, je stvar mnogo slo`enija; kao prvo, mora se po}i od toga ko su
uop{te filozofi. Mislioci koji ne{to misle? Ko uop{te misli? Nisu li to mo`da, ne daj Bo`e, sociolozi, ili arhitekte koji igraju sociologe? Ko uop{te misli? Mogu}e je, neku krajwe trivijalnu ideju, kao {to
je recimo ideja postmoderne, dakle ono {to je najvrednije okrenuti naglava~ke i postaviti za ideal, uzdi}i na krajwe visok nivo. Ali mogu li to
amateri koji nas okru`uju? Svakako ne. To moraju, ipak, biti filozofi.
Filozofi poput @. Deride, @-F. Liotara, koji su krajwe trivijalne
stvari izdigli na nivo filozofije (svidelo se to nekome ili ne), ali samo stoga {to su ipak imali uvid u bitne stvari filozofije. Mi smo, na
`alost, okru`eni amaterima, polupriu~enim filozofima ili sociolozima (koji su od svoje struke daleko s obzirom na svoje osnovno obrazovawe)
i normalno je da nam oni bezobrazno i bezobzirno prodaju maglu. Ne smemo ih osu|ivati; bore se za hleb nasu{ni. Ali za{to na na{ ra~un? I
nije to ono {to odlu~uje stawe u kojem se nalazimo, problem je u tome
{to nam pritom ti isti, i sebi nepotrebni qudi, psuju majku i pquju u
lice smatraju}i to najvi{im izrazom demokratije. A ko je kriv? Krivi
su oni koji su im dozvolili da pro|u sve ispite a nikad ne pro~itaju
Aristotelovu Nikomahovu etiku. I ko }e biti kriv? Svi mi.
Kako pobe}i od kretena i idiota? To je pitawe XXI stole}a! Nikakva ubrzawa procesora, nikakva istra`ivawa na akceleratorima (koja su
obustavqena ve} 1993. u Teksasu) ne mogu izmeniti situaciju u kojoj se nalazimo; nikakvi uspesi u klonirawu (koliko }emo tek idiota mo}i da
iskloniramo) ne}e nam pomo}i da iza|emo iz bezizlaza u kojem smo se
na{li. Jadne su Hajdegerove re~i iz wegovog posledweg intervjua da nas
mo`e spasti samo jedan novi bog24. Nema tog novog boga, a Hajdeger je
ipak umro sa nadom, i to nije po bo`joj pravdi. Zaslu`io je te`u kaznu.
Jedno je ipak izvesno: teorija superstruna, koja svoju popularnost,
ali ne i poreklo, svakako duguje Edvardu Vitenu, iako osu|ena na to da
nikada ne bude i empirijski potvr|ena (pa stoga ostaje u oblasti ironi~ne nauke25), samim tim {to ne ra~una sa mogu}no{}u sile gravitacije
nego ovu dokazuje i, {to je najva`nije, samim tim {to je krajwe koheren23 S t e n t , G. T.: The Coming of the Golden Age: A View of the End of Progress. New
York 1969, p. 138.
24 Razgovor sa Heidegger-om, 23. maja 1976. Spiegel, Hamburg, 31. V 1976.
25 Baviti se ironi~nom naukom podrazumeva: baviti se ne~im {to ne mo`e biti empirijski dokazano. Nau~nici tog smera smatraju da oni svoje teorije ne stvaraju nego otkrivaju; smatraju da wihove teorije postoje nezavisno od ma kog kulturnog ili istorijskog konteksta i nezavisno od ma kakvih poku{aja da se tako ne{to postigne.

52
tna, zadivquju}e elegantna i lepa da bi bila neta~na, otvara mogu}nost
jednog bitno novog shvatawa realnosti, mogu}nost ponovnog preispitivawa sveta neposrednog. Upravo stoga mi se i nalazimo na po~etku, nesvesni zna~aja prvobitnog dodira; na po~etku smo, odakle se, najverovatnije,
ne sti`e nikuda. Putevi su zatvoreni. Ostaje nauka kao poezija, estetika
kao wena teorija, i haptika kao izvor primera. Treba li da bude druga~ije?
LA SCIENCE DU TACTILE
(LESTHTIQUE ET SES POSSIBILITS FONCIRES)
v
Milan Uzelac
Rsum
En sappuyant sur des rsultats des recherches esthtiques dans les deux derniers
sicles, ainsi que sur ltat des sciences fondamentales la fin du XXe sicle, lauteur
pose que toutes les tentatives actuelles de la fondation de lesthtique se basent sur
lexprience de la vue et de loue, les deux fondements suprieurs de la sensation et
que cest dans la priode de notre temps post-moderne quapparat de plus en plus
expressment le besoin de fonder une nouvelle science, qui tiendrait compte des couches infrieures: il sagit de la science base sur le toucher. Nous nous trouvons en
prsence de la logique du toucher. Le toucher, cest le minimum minimorum de la prise
de conscience des aptitudes et la base de la formation de la conscience. Cest au niveau du toucher quest forme la premire exprience dautrui et du monde; cest l
quest forme lexprience de tout monde cr, y compris lart, qui est le premier au
sens logique, aussi bien quau celui du temporel.
Lhomme acquiert ses premires expriences sur lui-mme grce au toucher et
cest pourquoi la science du tangible doit tre la science la plus authentique sur le
savoir sensoriel; est le premier art par lequel elle se confirme, cest la sculpture; tout
ce quest postrieur elle lesthtique et la science dautant plus sr et plus exigeant il est dautant plus incertain. Tout cela ne sert qu affirmer la constatation que
nous vivons dans une poque o toute suffisance est insuffisante et o toute certitude
est incertaine; et que cest en vain que nous essayons de justifier lexistence de
quelques unions soutenables des ombres, tendis que des tres rels vont sloignant, en
devenant de moins en moins perceptibles.

53
UDK 1 Wittgenshein 16

Dr Milo{ Todorovi}

METAFIZIKA VITGEN[TAJNOVOG TRACTATUSA

SA@ETAK: Predmet ove studije su osnovni stavovi Vitgen{tajnovog
spisa Logi~ko-filozofski traktat. Wena namera je trostruka: a) analiza
i razja{wewe tih stavova; b) raskrivawe metafizi~kih elemenata u wima, koji koliko ~ine unutra{we protivre~je sa tim osnovama Traktata, toliko
pokazuju i `equ wegovog autora da prodre u neke sfere one lepeze problema
koji sobom nose wegove postavke, kao i da zaviri u dubine wihovog zahvata; v)
de{ifrovawe mesta Traktata u istoriji filozofije kao jednog od oblika trajawa novovekovnog subjektivizma u svom povesnom kraju.
KQU^NE RE^I: svet, jezik, logika, Ja, stvar, polo`aj stvari, odnos
stvari, ~iwenica, stav

Kwiga austrijskog filozofa L. Vitgen{tajna (Ludwig Wittgenstein,

18891951) Logi~ko-filozofski traktat (1922), jedan je po mnogo ~emu ~udan spis. Mnogobrojni su likovi i razli~ite manifestacije wegove
neobi~nosti. Mo`da je ona najupadqivija po paradoksima koji su u velikoj meri prisutni u samoj stvari o kojoj on govori, ali koji su isto tako
i spoqa{we vezani za wegovo stvarawe, objavqivawe, pa i za dejstva koja je potom izazivao. Svakako najve}i paradoks u~ewa koje Traktat `eli da zastupa indicirala bi prisutnost metafizi~kih stavova u wemu,
{to bi stajalo u potpunoj suprotnosti sa osnovnim intencijama i nose}im stavovima wegovog autora. Stranice koje slede zadovoqi}e se poku{ajem da demonstriraju postojawe metafizi~kih misli u Traktatu, da
raskriju povesni kontekst wihovog smisla i da procene mesto tog u~ewa
u povesnoj celini.
Ionako nevelik opus ovog mislioca gotovo da iscrpquju dva spisa: uz
Traktat to su 1953. g. posthumno objavqena Filozofska istra`ivawa. Za wih se naj~e{}e vezuju dve faze wegovog u~ewa, a za ove, opet, dve
vrste uticaja i dva podru~ja delovawa te filozofije. Dok je svojom II fazom Vitgen{tajnovo u~ewe imalo sna`an uticaj na tzv. filozofiju obi~nog jezika odn. lingvisti~ku filozofiju oksfordske {kole, wegova I
faza je sna`no delovala na formirawe logi~kog pozitivizma, odnosno
empirizma, koji se najpre razvio me|u pristalicama Be~kog i Berlinskog

54
kruga. Vitgen{tajn se, tako, s pravom smatra jednim od osniva~a onoga {to
se, nadasve u zemqama anglo-saksonskog govornog podru~ja, u razli~itim
formama razvijalo pod imenom: analiti~ka filozofija. Prema idejama
razvijanim u Traktatu: 4.112 Svrha filozofije je logi~ko razja{wavawe misli./.../1 Vitgen{tajn je, uostalom, u tom duhu i naslovio to delo. Ono sadr`i logi~ku analizu jezika (logike na{eg jezika, kako stoji u wegovom Predgovoru), u wemu se istra`uje {ta se uop{te mo`e precizno, jasno, smisaono i istinito kazati, utvr|uju se uslovi mogu}nosti
smisaonosti iskaza o svetu, pa utoliko se u wemu ne iskqu~uju ni ispitivawa sveta, mada wega vi{e interesuje logi~ka struktura sveta nego wegov sadr`aj. Vitgen{tajnovi nastavqa~i razli~itih provenijencija i pravaca posmatrali su uglavnom ~isto logi~ko-jezi~ku dimenziju zna~ewa wegovih stavova, koje su shvatali prvenstveno u pozitivisti~ko-empirijskom
duhu, i naj~e{}e ih u tom smislu razvijali jo{ radikalnije od wega.
Istovremeno, oni ga naj~e{}e nisu sledili u svim podru~jima wegovog
razmi{qawa, nisu preuzimali wegovo distingvirano promi{qawe razli~itih pretpostavki i raznovrsnih posledica vlastitih temeqnih stavova2, kojih se on nije libio ni onda kada su ga ona vodila u protivre~ja,
aporije pa i o~igledne nedoslednosti3.
Po izri~ajima samog autora, Traktat za svoju generalnu temu ima
uzajamno razgrani~avawe i analizirawe tri regije: svet, jezik i logika.
Neposredno bi to mogli da posvedo~e slede}i stavovi: 5.6 Granice mog
jezika nazna~uju [bedeuten] granice mog sveta. 5.61 Logika ispuwava svet;
granice sveta su tako|e i wene granice./.../4 Te tri regije Vitgen{tajn
promi{qa razmatraju}i elemente od kojih su one sa~iwene, ali i posmatraju}i wih same kao takve, kao celine wihovih sastavnih elemenata.
No, te celine nisu ni nezavisne ni potpuno odvojene jedne od drugih, kao
{to se ni ti sastavni elementi ne daju uvek i u svakom pojedina~nom slu~aju jednozna~no podvesti pod jednu od wih.
Stavovi Traktata se, slede}i op{teprihva}eni obi~aj, navode po numeraciji koju
im je dao sam Vitgen{tajn. Kao osnov su ovde poslu`ili: Ludwig W i t t g e n s t e i n, Tractatus logico-philosophicus Logisch-Philosophische Abhandlung, Frankfurt am Main 1977(12);
Ludvig W i t t g e n s t e i n, Tractatus logico-philosophicus, Sarajevo 1987(2).
2 Sigurno je da i u tome le`i jedan od razloga Vitgen{tajnovog ube|ewa da wegovo
u~ewe nisu shvatili ni wegovi u~iteqi (npr. Frege [Gottlob Frege]) ni wegovi nastavqa~i
(npr. Karnap [Rudolf Carnap]).
3 P. Sloterdajk to jezgrovito formuli{e: Wegova ne~uvena potreba za precizno{}u
je bilo ono {to je od wega napravilo mu~enika inkoherentnosti (Vorbemerkung zu Wittgenstein, Ausg. u. vorg. v. Thomas H. Macho, Mnchen 1996, S. 8)
4 Opravdanost za to {to se svugde u Traktatu upotrebqeni glagol bedeuten ovde
prevodi sa nazna~iti a ne sa zna~iti pokazuje J. [ulteovo obja{wewe osobitosti tog
Traktatovog termina: Kada se u Traktatu govori o Bedeutung, treba obratiti pa`wu
da taj izraz ima sasvim specifi~an smisao ... Sli~no Fregeu, Vitgen{tajn primewuje re~
Bedeutung u smislu: ono na {ta se izraz odnosi, dok Vigen{tajnova upotreba re~i smisao pre odgovara wenoj primeni u jeziku svakodnevnog opho|ewa. Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine Einfhrung, Stuttgart 1989, S. 72.
1

55
I
Svoje delo Vitgen{tajn zapo~iwe prikazom sveta. Indikativan je ve}
i prvi stav Traktata: 1. Svet je sve {to je slu~aj. Pojam ono-{to-je-slu~aj se posebno ne tematizuje i ne tuma~i; zapravo, on se u celoj kwizi i javqa na svega nekoliko mesta. No, ~ini se da se ipak mogu prepoznati dva relevantna momenta wegovog zna~ewa: a) U svetu ni{ta nije nu`no, nu`nosti postoje samo u logici (tako npr. 6.37 Prisile, prema kojoj bi se jedno moralo dogoditi zato {to se dogodilo ne{to drugo, nema.
Ima samo logi~ke nu`nosti.). b) Ono {to jeste je (samo) jedan slu~aj (od)
svega onoga {to je moglo biti, (od) svega mogu}eg dakle: to je ono
zbiqsko.
To vodi do narednog odre|ewa sveta: 2.063 Celokupna zbiqnost je
svet. I ovde, kao i u prvom slu~aju, svet je jedna sveukupnost samo sada on je celokupna zbiqnost. A zbiqnost se, najpre, odre|uje na slede}i
na~in: 2.06 Postojawe i nepostojawe odnosa stvari je zbiqnost./ (Postojawe odnosa stvari nazivamo i pozitivnom, a nepostojawe negativnom ~iwenicom.) Ovo posledwe sledi iz stava: 2. Ono {to je slu~aj, ~iwenica, jeste postojawe odnosa stvari. A to ne samo da se direktno vezuje za
svet, nego ~ini i najva`nije odre|ewa sveta u Traktatu: 1.1 Svet je celokupnost ~iwenica, ne stvari. 1.12 Jer, celokupnost ~iwenica odre|uje
{ta je slu~aj, a tako|e i {ta sve nije slu~aj. /.../ 1.2 Svet se raspada na
~iwenice.5 ^iwanica, zapravo, celokupnost ~iwenica odre|uje {ta jeste
slu~aj od svega onoga {to je moglo biti, {ta je zbiqsko od svega mogu}nog ona postavqa {ta doista jest. Na ovom mestu }emo u vezi sa upravo navedenim stavovima ista}i samo jo{ jedan argument za gore navedeno,
ne ba{ sasvim samorazumqivo shvatawe, da ~iwenica i odnos stvari pripadaju istoj regiji postoje}eg, naime da su elementi sveta ({to, opet, povratno baca svetlost na shvatawe sveta). U svom pismu od 19. avgusta
1919. g. B. Raslu (Bertrand Russell), koji nije sasvim razumeo razliku izme|u odnosa stvari i ~iwenice, Vitgen{tajn obja{wava: Odnos stvari je //ono// {to odgovara jednom elementarnom stavu u slu~aju da je on
istinit. ^iwenica je //ono// {to odgovara logi~kom produktu elementarnih stavova u slu~aju da je taj produkt istinit6. Kako je logi~ki produkt elementarnih stavova za Vitgen{tajna (slo`eni) stav, ili stav u
pravom smislu, onda su odnos stvari i ~iwenica u svojoj razlici isti
5 Suzana Langer (Susanne K. Langer) Vitgen{tajnove stavove, i to navode}i upravo
ove ovde ve} citirane stavove Traktata, naziva metafizi~kim aforizmima. Zanimqivo
je da ona to ~ini razmatraju}i zna~ewe, smisao i ulogu ~iwenice u filozofiji i znanosti HH veka: ^iwenice su za nas sama mera vrednosti; one su okvir na{eg `ivota; mi{qewe koje vodi otkri}u opa`qive ~iwenice vra}a nas stvarnosti; Vigen{tajn je zaista dobro shvatio taj intelektualni stav modernog ~oveka i izrazio ga u svojim metafizi~kim
aforizmima (Filozofija u novome kqu~u, Beograd 1967, str. 378). Pritom ona misli na
stav koji prema svetu ima Moderni ^ovek, ta mo}na i prili~no zastra{uju}a osoba stav
potpune pot~iwenosti onome {to sam poima kao golu, hladnu ~iwenicu (o. c. str. 382).
6 Navedeno prema Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine Einfhrung, Stuttgart 1989, S. 70.

56
po tome {to korespondiraju stavovima, mislima, onome logi~kom tj. jezi~kom,
{to postoje kao wihovi realni korelati tj. kao ono zbiqsko samo.
Onoj regiji koju sa~iwava svet, tako, kao weni elementi pripadaju
~iwenica i odnos stvari. Ali, wima bi trebalo pridru`iti jo{ ne{to:
4.2211 ^ak i ako je svet beskona~no kompleksan, tako da se svaka ~iwenica sastoji od beskona~no mnogo odnosa stvari i da je svaki odnos stvari sastavqen od beskona~no mnogo predmeta, i tada bi moralo imati predmeta i odnosa stvari. Pored ~iwenica i odnosa stvari, dakle, u tu regiju spadaju i predmeti. Same pojmove predmet i stvar, kao i wihov uzajamni odnos, Vitgen{tajn ne tematizuje, pa i ne odre|uje precizno, osim {to
u stavu koji utvr|uje pojam odnos stvari pru`a jedan indirektan, neodre|en, pa i nedovoqan nagove{taj o prirodi wihovog odnosa: 2.01 Odnos
stvari je jedna veza predmeta (stvari [Sachen, Dinge]). Zagrada ovde, dodu{e, nagove{tava identitet zna~ewa izraza predmet i stvar (izrazi
Sache i Ding, pak, u Traktatu se upotrebqavaju sinonimno, tako da
je jedna re~: stvar potpuno adekvatan prevod za oba Vitgen{tajnova izraza), no taj nagove{taj, naravno, ima mawu te`inu od fakta da je direktna eksplikacija odre|ewa izbegnuta, fakta koji izaziva bar podozrewe.
Svet se, dakle, sastoji od ~iwenica a ne stvari, pa se on i raspada samo na ~iwenice. Stvari, tako, ne konstitui{u svet, one se kao takve ne nalaze u wemu, svet u kojem `ivimo (a: 5.621 Svet i `ivot su jedno.), odnosno: zbiqski, realni svet, celokupna zbiqnost, ne sadr`i
stvari kao svoj realni konstituens: one su ukoliko uop{te jesu izvan sveta. [ta su onda stvari, i kako ih ima ako nisu?
Do odgovora na ovo pitawe dolazimo upoznavawem jednog novog elementa koji bi trebalo da pripada svetu. U vezi sa wegovom specifi~nom
prirodom javqa se i dilema koju }emo tek kasnije mo}i da razre{imo: on
ili uop{te ne pripada svetu, ili ba{ time {to mu pripada, i na~inom
na koji to ~ini, on upravo usled specifi~nosti svoje prirode baca novu
svetlost na su{tinu sveta i na prirodu elemenata koje smo dosad upoznali
kao one koji spadaju u regiju sveta. On je ozna~en pojmom polo`aj stvari
(Sachlage), koji treba razlikovati od pojma odnos stvari (Sachverhalt)7.
U svom prevodu Traktata (Tractatus logico-philosophicus, Sarajevo 1987 (2) Gajo
Petrovi} ta dva pojma prevodi jednim istim izrazom: stawe stvari, kao {to i u svom
obuhvatnom i duboko promi{qenom pogovoru za to izdawe Traktata (Logi~ki atomizam i filozofija neizrecivog u Tractatusu Ludwiga Wittgensteina, str. 191-236) on to razlikovawe ne
pravi i ne registruje, mada je ono prevedeno u na kraju kwige postavqenom prevodu Indeksa
koji je sa~inio prof. Maks Blek [Max Black] (USA) (str. 237-259). Na tom mestu se, naime, Vitgen{tajnovi nema~ki izrazi pokrivaju wima korespondiraju}im engleskim: Stawa
stvari (die Sachverhalte, atomic facts) ...Stawa stvari (die Sachlagen, states of affairs), str.
253. Ta razlika se, dakle, provodi i u sekundarnoj literaturi, ~ak se oko wihovog tuma~ewa
pa, u vezi sa tim, i najadekvatnijeg prevo|ewa na nenema~ke jezike rasplamsala i polemika,
tako da navedeni prevod nije ni jedini ni op{teprihva}eni prevod na engleski jezik. U
prilog re{ewu G. Petrovi}a se, dakako, mogu navesti neki argumenti: stawe stvari jeste kolokvijalno ispravno, do izvesne mere ~ak i Vitgen{tajnovom u~ewu primereno zna~ewe ta dva
izraza, ali wime zasigurno nije pogo|ena najtananija bit Vitgen{tajnove misli, a da se ne spomiwe brisawe one razlike koja tek otvara jednu od sto`ernih postavki Traktata u celini.
7

57
Wegova uvodna odre|ewa Vitgen{tajn daje u stavovima opremqenim indeksima koji po~iwu sa 2.01... A uop{te do potrebe za uvo|ewem tog pojma dolazi se jo{ u kontekstu po~etnih razmatrawa sveta (No. 1) i prvih
navo|ewa wegovih osnovnih elemenata: ono-{to-je-slu~aj, ~iwenica, odnos
stvari (No. 2).
Nakon za razmatrawe pojma polo`aj stvari uvodnog, gore ve} navedenog stava 2.01 po kojem je odnos stvari (~ije postojawe i nepostojawe sa~iwava zbiqnost sveta) veza, povezanost stvari jedne sa drugom i
ostalim stvarima, wihova (su{tinska) upu}enost na taj odnos, pa preko
wega i na ostale stvari nalazi se stav koji u nerazvijenom obliku sadr`i osnovna odre|ewa onoga {to }e se ubrzo nazvati polo`aj stvari,
a izrekom govori o su{tini same stvari: 2.011 Za stvar je su{tinsko da
mo`e biti sastavni deo postojawa (Bestandteil) jednog odnosa stvari. Su{tina stvari, dakle, obrazuje jedno Mo}i-biti (ne{to), tj. mogu}nost. Re}i da je su{tinska odlika stvari jedna mogu}nost, za Vitgen{tajna zna~i
to }e iz mnogobrojnih stavova kasnije biti belodano da se sama stvar
u svojoj su{tini nalazi i kre}e u sferi mogu}nosti, potencijalnosti,
onoga Jo{-ne.
Ovde se radi o jednoj mogu}nosti da se bude deo postojawa ne~ega i
to: odnosa stvari. To mo`e da ima dva (i kao tre}e: istovremeno oba) zna~ewa: a) mogu}nost da se bude jedan ~lan odnosa stvari, a, kako je tu re~
o relaciji, onda mogu}nost da se bude kao ko-relat: Mo}i-biti-~lan-odnosa (-stvari); b) mogu}nost da se bude deo samog postojawa odnosa stvari, postojawa koje stav tvrdi kao ~iwenicu, jer ~iwenica i jeste ono tvr|eno, tvrdwa o postojawu odnosa stvari. To, drugim re~ima, zna~i: Biti
wega omogu}avaju}a mogu}nost postojawa odnosa stvari, i kao takav biti
deo mogu}nosti tog postojawa biti jedan wegov uslov mogu}nosti. Time se
kao prvo name}e pitawe: Kojem mediju pripada ta mogu}nost? Gde we ima?
Naredni stav je po~etak odgovarawa na to pitawe: 2.012 U logici
ni{ta nije slu~ajno: Ako stvar mo`e da se javi u odnosu stvari, onda
mogu}nost odnosa stvari mora ve} biti prejudicirana u stvari. Uvodni
deo ovog stava prividno nema nikakve veze ni sa ostatkom stava, ni sa
wemu prethode}im stavom. A u stavu se tvrdi da u su{tini stvari le`i
prejudiciranost mogu}nosti odnosa stvari kao wena glavna odlika. Kako
praejudico zna~i: unapred suditi, praejudicatum: unapred rasu|en, odlu~en, praejudicium: prethodni sud koji je kao pravilo merodavan za kasnije slu~ajeve8, prejudiciranost su{tine stvari ozna~ava sudom, tj. u sudu, u
stavu pred-rasu|enost, pred-odre|enost, predisponiranost, unapred projektovanost su{tine stvari da stvar u svojoj su{tini sadr`i jedan
uslov mogu}nosti postojawa odnosa stvari i time mo`e biti jedan korelat te relacije. Stvar nije primarno jedan korelat; ona, dakako, jeste i
to. Ali, primarno je ona deo uslov mogu}nosti postojawa odnosa stvari, pa utoliko onda i jedan korelat. U su{tini stvari je uvek ve} polo8

V. npr. Latinsko-hrvatski rje~nik, Zagreb 1990 (reprint izdawe), str. 822.

58
`ena mogu}nost postojawa odnosa stvari po kojoj stvar tek mo`e biti u
tom odnosu ali primarno ona jest kao jedan uslov mogu}nosti postojawa
odnosa stvari. Ta mogu}nost je uslov onoga Mo}i-biti stvari naime
u odnosu stvari. Ako je to unapred predodre|eno sudom, tj. stavom, onda
se to predisponirawe odigralo unutar regije logike ono je prethodni logi~ki uslov mogu}nosti. Logikom je, dakle, stvar u svojoj su{tini predodre|ena da bude uslov mogu}nosti pa i sama da bude kao mogu}nost, kao
jedno Jo{-ne i Mo}i-biti.
(Na ovom mestu je mogu}no samo u vidu kratkog ekskursa ukazati na
jedan va`an, za Vitgen{tajnovu filozofiju u celini fundamentalan, momenat koji, me|utim, izlazi izvan okvira teme ove studije. Kao {to je,
naime, u Traktatu ve}i (ontolo{ki) dignitet a da to nije i explicite
tematizovano dat fakticitetu postojawa nego onome postoje}em samom (nego odnosu stvari), pa i ~iwenicu kao genuini konstituens sveta
~ini ono tvr|eno tvrdwe o postojawu odnosa stvari a ne sam taj odnos,
tako u wemu nije nedvosmisleno istaknuto da li se u kontekstu istog fenomena (up. 2 Ono {to je slu~aj, ~iwenica, jeste postojawe odnosa stvari.) radi o onome {to-je-slu~aj [was der Fall ist] (v. npr. No. 1; v. gore
str. 3) ili o onome biti-slu~aj [der-Fall-sein] (v. npr. 5.5542 /.../ Ima li
nekog smisla pitawe: [ta mora biti, da bi ne{to moglo biti-slu~aj?).
Premda se Vitgen{tajnova namera ~ini jasnom, iz samog teksta se uglavnom ne vidi ni wegovo jednozna~no razlikovawe ni konstatovawe identiteta izme|u pukog fakticiteta, moglo bi se re}i i: bitka (naime, biti
slu~aj odnosno odnos stvari), i nosioca tog bitka, supstrata, bi}a koga
ima na na~in takvog bitka. Verovatno bi se do posebno va`nih uvida do{lo onda kada bi se, kao pripadnih istom fenomenu, zajedno s tim promi{qali upotreba i uzajamni odnos Vitgen{tajnovih pojmova Da-bitak
i Tako-bitak.)
Mo`e biti da za Vitgen{tajna etimolo{ko tuma~ewe i razumevawe
re~i nisu odlu~uju}i argument, ali sada je postalo jasno da uvodni deo
analiziranog stava nedvosmisleno pokazuje da se ceo taj kao i prethodni stav u potpunosti kre}u na tlu logike. Logi~ka je nu`nost, dakle,
da ~iwenica da bi bila to {to jeste: ~iwenica kao ono tvr|eno tvrdwe
o postojawu jednog odnosa stvari stavom koji je izra`ava prejudicira
uslov svoje mogu}nosti u samoj su{tini stvari, i tako tek pret-postavqa
i samu stvar. Nu`nost logike je da ~iwenici pret-postavi uslov wene
mogu}nosti, i tako uop{te tek stavi stvar kao nu`nu logi~ku pretpostavku postojawa odnosa stvari kao realne zbiqnosti.
Daqe, me|utim, stoji: 2.0121 /.../ (Ne{to logi~ko ne mo`e biti samomogu}no. Logika se bavi svakom mogu}no{}u, i sve mogu}nosti su wene
~iwenice) /Kao {to prostorne predmete uop{te ne mo`emo misliti izvan prostora, a vremenske izvan vremena, tako ne mo`emo misliti nikakav predmet izvan mogu}nosti wegove veze sa ostalim./ Ako mogu da mislim predmet u sklopu odnosa stvari, onda ne mogu da ga mislim izvan
mogu}nosti tog sklopa. Logika se, dakle, bavi svakom mogu}no{}u. Ali

59
unutar we, u svemu onome {to nosi pe~at logike, te kao takvo i jeste ono
logi~ko, ni{ta ne ostaje samo na mogu}nosti, nego je ujedno i ono {to
izrasta iz mogu}nosti ujedno je i zbiqnost. I to je po Vitgen{tajnu delo logike, i to nu`no, to je nu`no logi~ko delo. Sve {to je zbiqsko, tako, svako tvr|eno postojawe odnosa stvari, nosi u sebi svoju mogu}nost,
nosi uslov svoje mogu}nosti: stvar samu. Logika, i to logika na{eg jezika je, po Vitgen{tajnu, ono {to tek stavqa stvar kao takvu, a ona je prema Traktatu primarno potencijalnost.
Pada u o~i. me|utim, da u posledwe navedenom stavu Vitgen{tajn vi{e ne govori o stvari nego o predmetu. Do te promene je do{lo usled
toga {to je u wemu izrekom re~ o mi{qewu stvari odnosno o predmetu,
a ne o stvari onako kakva bi ona bila kada bi postojala sama po sebi, nezavisno od mi{qewa, {to je po Vitgen{tajnu, zapravo, i neiskazivo i nemogu}no. Zato se u izvesnom smislu i mo`e re}i da je kod govora o stvari i o predmetu razlika gotovo samo u aspektu, u isticawu razli~itih
momenata na jednom i istom.
Uslov mogu}nosti postojawa odnosa stvari, ali i same stvari je, dakle, da stvar jeste kao predmet9. A to zna~i da bude mi{qena u odnosu sa
drugim stvarima, ili da bude mi{qena tako da je wena su{tinska odlika
da mo`e biti mi{qena u takvom odnosu, {to za Vitgen{tajna zna~i: da
mo`e uop{te biti. Jer mi{qewe koje se izra`ava stavom, a stav Vitgen{tajn posmatra iskqu~ivo u wegovoj logi~ko-jezi~koj dimenziji i
jeste tvr|ewe postojawa odnosa stvari, postavqawe relacija. Ono tvr|eno
tih tvrdwi su ~iwenice, a u svakoj ~iwenici kao zbiqnosti logi~ki
nu`no je sa-mi{qena i stvar kao jedan uslov mogu}nosti odnosa stvari
~ije se postojawe tvrdi.
Ispitivawe u Traktatu polazi od zbiqe, od odnosa stvari, odnosno
od ~iwenice kao onoga tvr|enog tvrdwe o postojawu jednog odnosa stvari,
pa se istra`uju logi~ko-jezi~ki uslovi wene mogu}nosti, uslovi mogu}nosti tvr|enog postojawa odnosa stvari, odnosno same tvrdwe. Taj put
promi{qawa od ~iweni~ke zbiqnosti ka uslovima wene mogu}nosti je
transcedentalno ispitivawe.10 Stvar je, stoga, kao predmet transcendenNa slede}i na~in J. [ulte prikazuje razlike u shvatawima onoga {to se u Traktatu naziva predmetima: ...interpretatori su skroz naskroz nejedinstveni o wihovim
odlikama i sa~iwenosti. Grubo govore}i, mogu se razlikovati tri shvatawa: (1) predmete
treba shvatiti realisti~ki kao da su to fizi~ki ili ve} u bilo kojem smislu zbiqski
atomi koji su sa svoje strane nepromenqivi, dok se wihovi sklopovi povezanosti mogu mewati; (2) predmeti su ~ulna data ili elementi u opa`ajnom poqu onoga pojedina~nog; (3)
Odlike i sa~iwenost predmeta treba pojmiti samo u zavisnosti od funkcije izraza koji ih
ozna~avaju, wima ne pripada samostalno bivstvo. Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine
Einfuhrung, Stuttgart 1989, S. 73.
10 To istra`ivawe poseduje i jednu refleksivnu dimenziju, jer je istovremeno pra}eno
sve{}u o tome da pod udare transcendentalnih uvida do kojih ono dospeva nu`no dolaze i
oni stavovi na{eg jezika, jedino kojima se ti uvidi (i u Traktatu) mogu saop{titi. Blisko tome je i slede}e tuma~ewe: Vitgen{tajn opisuje jedno pojmovno kretawe koje se na
svom kraju refleksivno odnosi natrag prema samom sebi. Samo tako misli izbegavaju performativno samoprotivre~je, koje svojoj vlastitoj argumentaciji na kraju zabrawuje upravo
9

60
talni uslov mogu}nosti za ~iweni~ku zbiqnost. Polaze}i odavde dolazi
se do dvojakog uvida: a) posledwi elementi postoje}eg odnosno mi{qenog
su pluralni, to je uvek i nu`no mi{qena dispozicija (= polo`aj stvari)
za mno{tvo ne~ega koje stoji u uzajamnoj relaciji jednostavnih osnova
nema, b) posledwa forma novovekovno mi{qewe predmetnosti predmeta
prepoznaje se jo{ u postupku u ~ijem rezultatu je wegova idealnost redukovana jo{ samo na logi~ko-jezi~ku ekspresivnost. Ali, na to }emo se
vratiti kasnije, onda kada budemo konstatovali posledwe odjeke kartezijanizma kod Vitgen{tajna i utvrdili ih kao jedan od zavr{nih likova novovekovnog subjektivizma.
Posledwim uvidima smo, tako, dovedeni do pojma do kojeg nam je zapravo stalo: 2.0122 Stvar je samostalna utoliko {to mo`e da se javi u
svim mogu}nim polo`ajima stvari, ali ta forma samostalnosti je jedna
forma povezanosti sa odnosom stvari, jedna forma nesamostalnosti. (...)
Ovo je mesto na kojem se prvi put javqa izraz polo`aj stvari. Odsada
pa nadaqe o wemu }e se naj~e{}e i izrekom govoriti kao o mogu}nom.
On ozna~ava su{tinu stvari posmatranu kao predmet (taj izraz je, kona~no, i uveden onda kada je analiza pre{la sa stvari na predmet). Predmetnost ovde isti~e subjektivnost stvari, ~ije postojawe i jeste pretpostavqeno kao uslov mogu}nosti ~iweni~kog postojawa odnosa stvari kao
zbiqe, dok polo`aj stvari ozna~ava mi{qewem pretpostavqenu predispoziciju, u stvari ukoliko zahvaquju}i woj ono postoje}e treba da bude
relacija, odnos stvari. Polo`aj stvari je u stavu, tj. misaono, unapred
stavqena unutra{wa mogu}nost za pluralnost pretpostavqenog jedini~nog ne{to (= stvar) unutar celina (logi~kog prostora) svega postoje}eg, koja celina i nije drugo do celina ~iweni~ki (po-)tvr|enih
relacija tih kao u mogu}nosti interno ka mno{tvu otvorenih pretpostavqenih stvari. Na istom mestu ~itamo: 2.013 Svaka stvar je gotovo u jednom prostoru mogu}nih odnosa stvari. Taj prostor mogu da mislima praznim, ali ne mogu da mislim stvar bez prostora. Posledwa re~enica neodoqivo podse}a na jednu re~enicu iz poglavqa: 2 Metafizi~ko tuma~ewe //pojma prostora// u Kantovoj Kritici ~istog uma11, re~enicu
koja se tu nalazi u kontekstu utvr|ivawa prostora kao jednog uslova mogu}nosti koji le`i u osnovi. No, u Traktatu se ne zapa`aju samo
verbalne sli~nosti sa formulacijama Kantove transcendentalne filozofije. U wemu su isto tako o~igledni i tragovi nekih wenih osnovnih teza, iako su transponovani na tle jedne sasvim druga~ije filozofije.
Polo`aj stvari je, dakle, razvijena forma pojma o su{tini logi~ki pretpostavqene stvari kao transcendentalnog uslova mogu}nosti za
ono na {ta je ona pre toga vatreno polagala pravo. Na taj na~in Tractatus je samorefleksivna kritika jezika, a Sva filozofija je kritika jezika (4.0031), (Kai Buchheister/ Daniel S t e u e r: Ludwig Wittgenstein, Stuttgart 1992, S. 27).
11 Nikada se ne mo`e na~initi predstava o tome da nema nikakvog prostora, premda
se sasvim mo`e misliti da se u wemu ne sre}u nikakvi predmeti Imanuel K a n t, Kritika ~istog uma, A 24, B 38-39.

61
zbiqski svet ~iweni~ki postoje}ih odnosa stvari. Zahvaquju}i wemu
stvar mo`e da stupi u odnos sa drugim i svim ostalim stvarima, ili, boqe, po wemu ona se uvek ve} i nalazi u tom odnosu. Zapravo, polo`aj
stvari je na zbiqnosti samog odnosa stvari pretpostavqeni uslov wegove
mogu}nosti, koji je projektovan na upravo time i pretpostavqenu stvar
samu unutar zbiqske celine sveta.
Poznavawe predmeta zna~i poznavawe mogu}ih polo`aja stvari, koja
kao mi{qena jeste taj predmet predmet misli, pa to istovremeno zna~i
i poznavawe svih odnosa stvari u kojima taj predmet mo`e da se javi, odnosno za koje je ta stvar uslov wihove mogu}nosti12: 2.0123 Ako poznajem predmet, onda poznajem i sve mogu}nosti wegovog javqawa u odnosima
stvari. /.../. I jo{: 2.0124 Ako su dati svi predmeti, onda su time dati
i svi mogu}ni odnosi stvari. Jer: 2.014 Predmeti sadr`e mogu}nost
svih polo`aja stvari. Regiji sveta, tako, u naj{irem smislu pripadaju:
~iwenica (Tatsache), odnos stvari (Sachverhalt), polo`aj stvari (Sachlage) i sama stvar (Sache) odnosno predmet. Dakako, realnost svakog od tih
elemenata sveta razli~ita je i poseduje druga~iji smisao. Ali, rasvetqavawe upravo te razlike objasnilo nam je o~igledan smisao Vitgen{tajnove odluke da svi ovi izrazi za elemente sveta na neki na~in u sebi sadr`e re~ Sache (stvar), a da je pritom sama stvar samo logi~ka
pretpostavka, i da je kao takva transcendentalni uslov mogu}nosti sveta
i wegovih elemenata.
II
Svet je, dakle, neposredno sastavqen od ~iwenica a ne od stvari. Tome, dakako, ne protivre~i to {to su stvari transcendentalni uslov mogu}nosti konstitutivnih elemenata sveta. Po Vitgen{tajnu, me|utim, iz
sveta nisu iskqu~ene samo stvari; on je li{en i nosioca tog transcendentalnog uslova svetu ne pripada ni Ja, subjekat, du{a: 5.631 Misle}eg, predstavqaju}eg subjekta nema. /.../ Prvo obja{wewe te teze nalazi
se u nastavku tog istog stava. Tog subjekta u jednom va`nom smislu nema, naime, jedino on ne spada u svet koji smo zatekli. Takav subjekat,
kojeg nema i ne pripada svetu ~ovekovog `ivota, a uprkos tome nu`no
ostaje nosilac transcendentalnog uslova mogu}nosti elemenata koji sa~iwavaju taj isti svet, Vitgen{tajn naziva metafizi~ki subjekat. O wemu
on ka`e: 5.641 /.../ Filozofsko Ja nije ~ovek, nije ~ovekovo telo, ili
~ovekova du{a kojom se bavi psihologija, nego je metafizi~ki subjekat,
granica ne deo sveta. Sli~no ~itamo i u stavu 5.632 Subjekat ne pri12 Up. to sa tuma~ewem koje predmete razume kao zahtev transcendentalnog koordinirawa sveta i jezika kao imanentnog prostora-upu}ivawa jezika. Sa tim u vezi, mi{qewe Tractatusa je jezi~ko-kriti~ka modifikacija Kantove transcendentalne filozofije
(Kai Buchheister/ Daniel S t e u e r: Ludwig Wittgenstein, Stuttgart 1992, S. 35, 41-2).

62
pada svetu, nego je on jedna granica sveta.13 S pravom ga, dakle, Vitgen{tajn naziva metafizi~kim subjektom, jer on mi{qen sasvim u metafizi~kom duhu transcendira, nadilazi svet, premda ne kao neka transcendentna nad-zbiqnost, nego kao granica zbiqskog sveta.
Neposredan put kojim Vitgen{tajn dolazi do tog stanovi{ta je kratak i vi{e ima formu obja{wewa nego dokazivawa. U tu svrhu on pose`e
za jednom analogijom: 5.633 Gde se u svetu mo`e zapaziti neki metafizi~ki subjekat? /Ka`e{ da je (es verhlt sich) ovde sasvim isto onako kao
{to je i kod oka i vidnog poqa. A oko ti zbiqa ne vidi{./ I ni{ta na
vidnom poqu ne pu{ta da se zakqu~i na to da ono biva vi|eno od strane
nekog oka.
Analogija nudi dve teze jedna se ti~e odnosa subjekta prema samom
sebi, a druga svega ostalog unutarsvetski postoje}eg i wegovog odnosa
prema subjektu. No, idimo redom.
I. Teza da oko sebe ne vidi, zapravo tvrdi da oko kao nosilac, pa u
tom smislu i kao subjekat vi|ewa, ne nalazi sebe u vlastitom vidnom poqu, da mu kao takvo ne pripada. Ako tu tvrdwu prenesemo na logi~ko-jezi~ku ravan Traktata, onda bi adekvatno i analogno toj tezi bilo da
se poka`e da se subjekat na{eg (logi~kog) mi{qewa i (jezi~kog) iskazivawa nalazi izvan mogu}nosti izra`avawa logike na{eg jezika, da on ne
mo`e ni da misli sebe ni da ka`e, da tvrdi ne{to o sebi. Jer upravo to
bi zna~ilo da se Ja, subjekat, ne nalazi u onakvom svetu kakvim ga shvata
Traktat. To bi, drugim re~ima, zna~ilo da Ja, subjekat kao takav, ne bi
mogao biti mi{qen, pa stoga ni u stavu izre~en. Upravo time zakqu~uje
jedna argumentacija, koja se u Traktatu nalazi ne{to pre navedene analogije: 5.5421 To pokazuje tako|e da je du{a subjekat etc. kako se ona
shvata u dana{woj povr{noj psihologiji, jedna nesuvislost, nestvar (Unding)./ Slo`ena, sastavqena du{a, naime, vi{e ne bi bila du{a. [ta se
ovim zapravo tvrdi i na kojim pretpostavkama i argumentima to po~iva?
Ta argumentacija zapo~iwe tezom za koju se ~ini da izri~ito postavqa ne{to drugo. To je u izvesnom smislu i ta~no. No, do wenog pravog,
upravo izre~enog smisla dolazi se tek kada se ima u vidu da ona svojim
konkretnim i neposrednim oblikom sledi misaoni tok Traktata i potpuno se nalazi u okvirima wegovih shvatawa i wegovog jezika. Stav koji
izri~e tu tezu glasi: 5.54 U op{toj stavnoj formi stav se javqa u stavu
samo kao baza istinosne operacije. Iz argumentacije za tu tezu, a u kontekstu dotada ste~enih uvida u Traktatu, Vitgen{tajnova namera je
o~igledna i nedvosmislena. Neki od tih uvida se, u najkra}em, mogu prikazati na slede}i na~in: 2.02 Predmet je jednostavan i wemu u stavu
13 Tuma~e}i ovaj stav zajedno sa stavom: 5.62 Da je svet moj svet, to se pokazuje u tome {to granice jezika ... nazna~uju granice mog sveta, Karl-Oto Apel zakqu~uje: Time, po
Wittgensteinu, transcendentalno jedinstvo samog Ja le`i u transcendentalnom jedinstvu jezika, koje je, sa svoje strane, uslov mogu}nosti i va`ewa (prirodne) nauke kao u
Kanta transcendentalno jedinstvo svesti predmeta, Karl-Otto A p e l: Transformacija
filozofije, Sarajevo 1980, str. 427.

63
odgovara jednostavan znak koji Vitgen{tajn naziva ime (v. 3.2, 3.201,
3.202): 3.203 Ime nazna~uje (bedeuten) predmet. Predmet je wegovo zna~ewe. (...).14 Daqe: 4.23 Ime se javqa u stavu samo u sklopu elementarnog stava (up.: 3.3 Samo stav ima smisao; samo u sklopu stava ime ima
zna~ewe.). Ime, dakle, mo`e da fungira u stavu samo kao elemenat i deo
elementarnog stava, i samo u wegovom kontekstu ono ima zna~ewe. Stavovi (u pravom smislu), pak, sa~iweni su od elementarnih stavova, a budu}i
da wihova istinosna vrednost zavisi od istinosne vrednosti elementarnih stavova od kojih su sastavqeni, oni se nazivaju wihovim istinosnim
funkcijama. Istinosne operacije su, daqe, na~in na koji se oni izvode iz
elementarnih stavova, koji se u tom pogledu nazivaju wihovim bazama, odnosno bazama tih istinosnih operacija. Teza, sada, tvrdi da (slo`eni)
stav mo`e da bude sastavqen jedino od svojih baza, tj. elementarnih stavova, i da se predmeti u wima mogu javqati samo preko sastavnih delova
elementarnih stavova od kojih je stav sastavqen, pa se kao takvi ne mogu
smatrati i ne smatraju se elementima samog stava. Zbog toga se i stavovi
za koje se na prvi pogled ~ini (v. 5.541) da se sastoje od odnosa jednog
stava prema predmetu koji bi trebalo da bude subjekat, du{a ili Ja,
uistinu sastoje od dva elementarna stava, a to zna~i da subjekat, du{a, u
stavu nikada nije zastupqen imenom nego je nekako izra`en stavom, dakle
da nikada nije predmet, stvar. A kako je du{a (subjekat, Ja) po definiciji jednostavna, onda ono {to je izra`eno (elementarnim) stavom zapravo
i nije subjekat, du{a, jer ono {to izra`ava stav nu`no je ne{to slo`eno:
4.21 Najjednostavniji stav, elementaran stav, tvrdi postojawe jednog odnosa stvari dakle, jedne relacije, ne~ega slo`enog. Subjekat, du{a, tako nikako ne mo`e biti predmet, ne mo`e biti ni mi{qen ni iskazan,
on ne pripada svetu.
U tom smislu vaqa razumeti Vitgen{tajnovu tvrdwu koja sledi gorwu postavku: 5.542 Ali, jasno je da A veruje da p, A misli da p, A
ka`e da p poseduju formu p ka`e p: I ovde se ne radi o jednom prire|ivawu, koordinirawu (Zuordnung) jedne ~iwenice i jednog predmeta,
nego o prire|ivawu ~iwenica prire|ivawem wihovih predmeta. Iz tog
uverewa Vitgen{tajn izvodi gorwi zakqu~ak (5.5421). [ta on tvrdi i
{ta pokazuje navedeni argument?
14

Formalni karakter predmeta i imena A. Grejling obja{wava na slede}i na~in:

//Traktatovi// kqu~ni pojmovi (predmet, ime etc.) su formalna sredstva poput figura {ahovske igre: kraqica u {ahu, naravno, nije kraqica, ona nije kraqica ~ak ni kao
igra~ka, ona je samo jedna ~isto formalna veli~ina koja je definisana iskqu~ivo potezima
koji su joj dozvoqeni. Isto to su i predmeti i imena u Traktatu; oni su elementi apstraktnih paralelnih struktura, i odre|eni su samo svojim ulogama i uzajamnim odno{ewima. Imena i predmeti u Traktatu nemaju nikakve veze sa imenima (kao Tom) ili predmetima (kao {oqe za ~aj), isto kao {to i kraqica u {ahu nije kraqica. (A. C. G r a y l i n g: Wittgenstein, Freiburg im Breisgau 1999, S. 68; prevod sa engleskog originala iz 1988
g. na nema~ki Reiner Ansn). Ina~e, ovo shvatawe Traktata, prema kojem imena, re~i, zastupaju predmete odnosno stvari, stoje za wih, i poseduju zna~ewe time {to ih denotiraju
tj. ozna~avaju, Vitgen{tajn u potpunosti napu{ta u svojoj II fazi tezom da je najva`niji deo
zna~ewa jedne re~i wena upotreba.

64
Du{a je po definicija jednostavna taj tradicionalni pojam du{e,
videli smo, Vitgen{tajn prihvata, pa utoliko i mo`e bez obrazlo`ewa
da tvrdi da slo`ena du{a vi{e nije du{a. Ono jednostavno, me|utim,
slede}i stavove Traktata, jeste predmet (v. gore 2.02). A du{a, subjekat, u stavu ne mo`e da se pojavi kao to jednostavno, kao predmet (koji
Vitgen{tajn ozna~ava velikim slovom ovde: A), nego samo kao elementaran stav (koji Vitgen{tajn nazna~uje malim slovima: p, q, r (v. 4.24) ...
ovde: p). To je smisao argumenta prema kojem re}i: A ka`e jedan stav
(p), ne sadr`i odnos izme|u tog stava (p) i predmeta A, tj. ne sadr`ava
prire|ivawe tim stavom iskazane ~iwenice i subjekta (du{e) koji tim
stavom misli i izri~e ~iwenicu, subjekta koji bi u tom slu~aju bio mi{qen kao predmet, pa bi nu`no bio jednostavan; nego sadr`i predvi|awe
dve (dvama stavovima izra`ene) ~iwenice prire|ivawem wihovih predmeta. To zna~i da bi se du{a mogla misliti i izre}i samo kao stav /p/ a
ne kao predmet /A/, {to, sa svoje strane, nije mogu}no jer je du{a su{tinski jednostavna, zbog ~ega ona mo`e biti izra`ena jedino imenom,
jednostavnom znakom, i mo`e biti jedino predmet, stvar. A to, kao {to
smo ve} videli, po u~ewu Traktata tako|e nije mogu}no.
Po{to se subjekat misli i izra`ava jedino stavom, on se misli kao
slo`ena stvar, pa to tako mi{qeno i iskazano, zapravo, i nije stvar: du{a nego pre jedna nestvar. Du{a, subjekat, metafizi~ko Ja, ne mo`e
sebe ni da misli ni da iska`e i kao takva ne nalazi se u svetu. To nas
dovodi do druge teze u Vitgen{tajnovoj analogiji.
II. Druga teza tvrdi da ni{ta na vidnom poqu ne pu{ta da se zakqu~i da je samo to poqe, ili bilo {ta na wemu, vi|eno od strane nekog oka,
dakle da je bilo {ta od toga objekat za neki subjekat, da je kao takvo
pripadno wegovoj delatnosti, pa da je i ono samo u tom smislu subjektivno. Smisao, domet, pa i granice va`ewa ove teze bi}e istovetni i za
wen analogon u okviru u~ewa Traktata. Tu ona tvrdi da ni{ta od postoje}eg, isto kao i ni{ta od vi|enog, ne daje razloga da se zakqu~i da
ono nastaje kao objekat delatnosti jednog opa`aju}eg ili misle}eg (logikom svog jezika sude}eg) subjekta, da je na taj na~in subjektivne prirode i da utoliko nu`no podle`e perspektivisti~kom ograni~ewu koje je
determinisano prirodom subjekta i wegove mo}i opa`awa i mi{qewa,
odnosno su|ewa. Pa i nemogu}nost takvog zakqu~ivawa na subjektivnost
i uvi|awa tog nu`nog perspektivizma posledica je tog istog perspektivisti~kog ograni~ewa! Drugim re~ima, ni{ta iz vidnog poqa ne otkriva
da je vi|eno od strane jednog oka ali upravo za to oko samo. Jedno drugo stanovi{te, koje bi moglo da posmatra i u toj i u svojoj vlastitoj, od
te razli~itoj perspektivi15, moralo bi mo}i da na svakom postoje}em za15 Protiv Vitgen{tajnove tvrdwe argument ta~ke gledi{ta tre}eg lica koristi i
D. V. Hemlin (David. W H a m l y n, Metaphysics, Cambridge University Press 1984, Reprinted
1989, pp. 216-8). Pritom Hemlin referira na jednu Vitgen{tajnovu argumentaciju iz wegovih Dnevnika (1914-1916), koja se u su{tini ne razlikuje od ove iz Traktata, vezuje je za
jednu [openhauerovu, a ovu svodi na Kantov transcendentalni idealizam.

65
kqu~i ne samo na wegovu perspektivisti~ku determinisanost pa utoliko
i ograni~enost, nego i na wegovu subjektivnost, pa ~ak i da utvrdi posebnu prirodu subjektivnog ograni~ewa tog tako vi|enog.
Na osnovu unutarsvetski postoje}eg ne mo`e se, dakle, zakqu~iti na
to da su oni ne{to subjektivno, pa odatle i na postojawe nekog subjekta.
No, ne samo to. Na osnovu unutarsvetski postoje}eg ne mo`e se, slede}i
argumentaciju Traktata, zakqu~iti na postojawe bilo kakvog subjekta ma
gde u svetu ili izvan sveta. [tavi{e, za onoga za koga je kriterij jedan
poseban na~in ~ovekovog doku~ivawa, i ono {to postoji u na taj na~in
doku~enom i razumqenom svetu, sve unutarsvetski postoje}e izgleda kao
da je po sebi. Time nas Vitgen{tajn najednom prebacuje na suprotan pol
od onoga sa kojeg je po{ao u ovom argumentacionom sklopu, od pola koji
~ini stanovi{te solipsizma: 5.63 Ja sam moj svet. (Mikrokosmos). Wemu suprotni i sada zaposednuti pol izra`en je stavom: 5.64 Ovde se vidi da se solipsizam, strogo proveden, podudara sa ~istim realizmom. Ja
solipsizma se sme`urava u nerasprostrtu ta~ku, pa ostaje wemu koordinirana realnost. Solipsizam je za Vitgen{tajna u ovom kontekstu zna~ajan
kao ekstremni subjektivizam, a on to jeste utoliko {to po wemu postoji
samo Ja bilo ono samo kao takvo, bilo kao osnov svega ostalog, od takvog Ja-subjekta prividno nezavisno postoje}eg. 5.62 /.../ Ono {to solipsizam mni, naime, sasvim je ispravno, to se samo ne mo`e kazati nego se
pokazuje. /.../16 Za autora Traktata to, dakako, zna~i da je ono {to prema gledi{tu solipsizma postoji neiskazivo, za nas zapravo nemislivo, da
ono i ne postoji u svetu. Odatle direktno sledi da ono unutarsvetski postoje}e jest kao po sebi, dok sam Ja-subjekat bledi do nerasprostrte
ta~ke i kao takav biva potisnut iz tog sveta na wegovu granicu. Kao
iskazan, dakle, solipsizam se podudara sa ~istim realizmom, koji ozna~ava da je preostao svet onoga iskazivog, tj. ~iweni~ke zbiqnosti svet
prirodne znanosti.
Jo{ jedamput: Svet je u svojoj osnovi logi~ko-jezi~ka (pret-)postavka
jednog metafizi~kog subjekta, odnosno metafizi~kog Ja. To je stanovi{te
solipsizma i wega Vitgen{tajn dr`i posve istinitim. (Ovde je, naravno,
nejasno kako, uprkos wegovoj neiskazivosti, nemislivosti i nesaznatqivosti, Vitgen{tajn ipak dolazi do tog uvida, kako mo`e drugima da ga stavom pokazuju}i ga saop{ti, i kako drugi, tj. mi, mo`emo da ga razumemo
i prihvatimo za istinitog ~ak i ako odbacimo stav koji ga izri~e kao
nesmisaon v. 6.54, dole str. 19.) Naprotiv, za sam taj subjekat a ~oveku je dostupna jedino ta perspektiva, i wu on ima kao svoju vlastitu
(analizu odnosa izme|u individualnog i metafizi~kog subjekta, na `alost, ne nalazimo na stranicama Traktata) sve unutarsvetski postoje16 To da je ono {to solipsizam mni ispravno, prema J. [ulteu, pokazuje se granicama
mog jezika. ... Granicu mog jezika ja povla~im upotrebom jezika, time {to ja jezik tako upotrebqavam ja stavqam jeziku jednu granicu. I, premda ne mogu da opi{em tu granicu, ona se
pokazuje u upotrebi. Joachim S c h u l t e: Wittgensietn. Eine Einfuhrung, Stuttgart 1989, S. 89.

66
}e jeste kao da je po sebi, i to je ono iskazivo, ~ovekov realni svet
svet ~iwanica i prirodnih znanosti.
^ak i ako se po|e od (ina~e ispravnog)17 solipsizma, dakle, Traktat
dolazi do toga da Ja, subjekta, nema u svetu. Subjekat koji konstitui{e
svet biva na kraju, pored stvari, ekskomuniciran iz tog sveta. Svet ostaje bez stvari i bez Ja. Ali, time se ne zavr{ava pro~i{}avawe i pra`wewe sveta. Ostaje jo{ jedan korak, koji }e ujedno potvrditi tezu o polo`aju stvari iz I dela ove studije.
III
Stav koji to izri~e bi}e naveden in extenso, jer, tako posmatran, on
ostavqa otvorenom mogu}nost dvojakog18 tuma~ewa: 6.41 Smisao sveta mora le`ati izvan sveta. U svetu sve jest kako jest i sve se doga|a kako se
doga|a; u wemu nema nikakve vrednosti i kada bi je bilo ona ne bi imala
nikakvu vrednost./ Ako ima neke vrednosti koja ima vrednost, onda ona mora le`ati izvan svega doga|awa i Tako-bitka. Jer sve doga|awe i tako-bitak je slu~ajno./ Ono {to ga ~ini ne-slu~ajnim ne mo`e le`ati u svetu, jer
bi ina~e to opet bilo slu~ajno./ Ono mora le`ati izvan sveta.
Prvo tuma~ewe je ono koje se naj~e{}e susre}e i ono se oslawa na
neposredno zna~ewe Vitgen{tajnovih re~i. Smisao je, po wemu, vrednost,
i to pre svega eti~ka vrednost. Vrednosti, pak, ne pripadaju svetu, one se
ne mogu izraziti nikakvim stavom, radi ~ega onda ne postoji ni etika u
smislu razvijenog i artikulisanog u~ewa (6.421 Jasno je da se etika ne
da izgovoriti. /.../ To isto, dakako, va`i i za estetske vrednosti i estetiku. Analogno wima Vitgen{tajn, u krajwoj liniji, posmatra i religiju,
filozofiju, pa i logiku19. Sve ono {to se stavom mo`e iskazati i {to
17

Vitgen{tajnovu tezu o istinitosti solipsizma X. Kleg tuma~i na slede}i na~in:

Argument za to verovatno je da samo solipsizam mo`e da objasni za{to je logika sveta ista
kao logika jezika (6.22) i za{to logika odra`ava svet (6.2). Kad ne bi postojao jedan jedini metafizi~ki subjekat, granice misli i ~iwenice mogli bi se razlikovati; ne bi bilo jemstva za paralelu izme|u psihe i sveta. ... Svet postoji u senzorijumu jednog jedinog subjekta.
Xeri S. K l e g: Logi~ki misticizam i kulturno zale|e Vitgen{tajnovog Tractatusa, ([openhauer i savremena misao, priredio Maksim Santani, Novi Sad 1990, str. 120-142), str. 133.
18 Ono {to se ovde izla`e kao dva tuma~ewa mo`e da se posmatra kao dve strane u~ewa Traktata koje nije uvek lako posmatrati kao neprotivre~na, a koji su izme|u ostalog
i rezultat dve grupe veoma razli~itih uticaja na Vitgen{tajna. Dok je najve}i deo Traktata ra|en u duhu tzv. logi~kog atomizma, i stoji poglavito pod uticajem Rasla i Fregea,
wegove zavr{ne stranice otkrivaju sna`an uticaj [openhauera, V. Xejmsa, pa i Lava Tolstoja.
19 A. Vajberg s pravom to generalizuje na celokupno Vitgen{tajnovo u~ewe: Ne samo
za religiju i etiku, nego isto tako i za filozofiju va`i da se one ne razumeju kao u~ewe
nego kao delatnost iskaz koji zasigurno mo`e da se smatra za su{tinsko jezgro Vitgen{tajnove filozofije i koji se provla~i kroz wegovo ~itavo delo (Anja W e i b e r g: Und
die Begrndung hat eine Ende Die Bedeutung von Religion und Ethik fr den Philosophen
Ludvig Wittgenstein und das Verstndnis seinerv Werke, Wien 1998, S. 159.

67
postoji u svetu (doga|aji i tako-bitak nasuprot Da-bitku) slu~ajno je,
to je ono {to-je-slu~aj, a ono {to ga ~ini neslu~ajnim nije nu`nost, pogotovu ne kauzalnog tipa, nego je vrednost moralna, estetska, religiozna. A videli smo da se ona, po Traktatu, u stavu ne mo`e iskazati, da
nije ~iwenica, ne pripada svetu, radi ~ega se onda u svetu ne mo`e nalaziti ni wegov smisao.20
Ovo nas dovodi pred dugo tuma~ewe, koje je i znatno relevantnije za
ovu studiju. Dok smo do prvog tuma~ewa do{li tako {to smo na osnovu
navedenog stava kao wegovu samorazumqivu pretpostavku pojam smisao
razumeli kao vrednost, do drugog tuma~ewa dolazimo polaze}i od toga
{ta zna~i smisao prema ranijim stavovima u Traktatu, onima koji su
postavqeni u druga~ijim kontekstima. U tu svrhu podse}amo najpre na jedan ve} navedeni stav: 3.3 Samo stav ima smisao; samo u sklopu stava ime
ima zna~ewe. Videli smo da se smisao sa zna~ewem vrednosti ne nalazi ni u stavu ni u svetu; sada vidimo da u svom drugom zna~ewu smisao,
dodu{e, pripada stavu i to jedino stavu ali ponovo ne i svetu. Koje
je to zna~ewe i {ta sa~iwava wegovu osobitost?
U nizu stavova u Traktatu, koji u tom pogledu kazuju isto, biramo
slede}i: 4.031 U stavu se gotovo isprobavaju}i sastavqa jedan polo`aj
stvari./ Mo`e se direktno kazati: umesto, ovaj stav ima taj i taj smisao,
ovaj stav prikazuje taj i taj polo`aj stvari. Vi{e stavova govore o polo`aju stvari kao smislu stava u navedenom stavu je to stavqeno izvan
svake sumwe: imati smisao = prikazati polo`aj stvari, odnosno polo`aj
stvari je smisao stava kao ono stavom-prikazano. To da se polo`aj stvari
stavqa tako {to se gotovo isprobavaju}i sastavqa u stavu, potvr|uje
da je on jedna ~isto logi~ka pretpostavka.21
To isto nalazimo i u po~etnim pasa`ima Traktata. Tako npr.: 2.221
Ono {to slika prikazuje je wen smisao. Ovde je ono {to je prikazano
slikom (ne stavom) smisao (ne stava nego) slike. No, ako imamo u vidu da
je stav ono u ~emu se misao ~ulno-opa`qivo izra`ava (v. 3.1), a: 3. Logi~ka slika ~iwenice je misao, onda je jasno da je i sada kao i gore re~
o istom, samo {to se to sada posmatra u kontekstu Vitgen{tajnovog u~e20

A. Grejling to posmatra na slede}i na~in: Jedno mogu}no obja{wewe Vitgen{tajnove namere moglo bi da glasi da on pitawa vrednosti ho}e da za{titi od pretencioznosti
znanosti koje skidaju svu za~aranost. Znanost se bavi svetom, podru~jem ~iwenica, a to kako
se stvari nalaze u svetu je kontingentno, tj. slu~ajno. U svetu je upravo sve onako kako
jeste, a moglo bi biti i druga~ije (T, 6.41). Ali, vrednosti ne mogu biti slu~ajne, ka`e
Vitgen{tajn, zato {to su one suvi{e va`ne (na istom mestu). Po{to su podru~ja ~iwenica
i vrednosti jedna od druge apsolutno razli~ita, to se ~iweni~kim stavovima pitawa vrednosti ne mogu ni opisati ni objasniti. Ove posledwe transcendiraju svet, tj. le`e s onu
stranu wegovih granica. (A. C. G r a y l i n g: Wittgenstein, Freiburg im Breisgau 1999, S. 65-6;
prevod sa engleskog originala iz 1988. g. na nema~ki Reiner Ansn).
21 Ve}ina interpretacija, me|utim, ne posmatra stav kao sa-igru mogu}nosti (polo`aj
stvari) i zbiqnosti (odnos stvari); ilustrativan u tom smislu mo`e biti lapidaran zakqu~ak tuma~ewa tog istog stava Traktata koje nudi A. C. Grejling: Smisao jednog stava je,
dakle, zbiqski polo`aj stvari koji on odslikava (A. C. G r a y l i n g: Wittgenstein, Freiburg
im Breisgau 1999, S. 62; prevod sa engleskog originala iz 1988. na nema~ki Reiner Ansn).

68
wa o slici a ne o stavu. Ili, jedan jo{ uverqiviji primer: 2.202 Slika
prikazuje jedan mogu}ni polo`aj stvari u logi~kom prostoru.
Elementi slike, pak, pa time i elementi misli i stava zastupaju predmete, i u slici se jedan prema drugome odnose onako kako predmeti
jedan prema drugome stoje u odnosu stvari, pri ~emu je postojawe odnosa
stvari obuhva}eno ~iwenicom, a celokupnost ~iwenica obrazuje zbiqski
svet kao sveukupnost onoga {to-je-slu~aj.22 Ono {to omogu}ava to odgovarawe slike, misli odnosno jezika sa jedne, i zbiqskog sveta sa druge strane, jeste ono {to slika i zbiqnost imaju zajedni~ko, a to je wihova logi~ka forma, koja je ujedno forma odslikavawa i forma zbiqnosti (v.
2.17, 2.171, 2.18). No, ona se slikom ne mo`e odslikati, stavom se ne mo`e iskazati, nego wu stav sobom samo pokazuje, ona se ne mo`e ni misliti, u krajwoj liniji mi wu i ne znamo. To uzajamno odgovarawe sveta i jezika, tj. misli, wihova paralelnost i usagla{enost, mogu}nosti istinitosti i smisaonosti, stoga, kod Vitgen{tajna ne mo`e biti drugo do jedna metafizi~ka pretpostavka metafizi~ka pretpostavka o tome da izme|u wih postoji odnos odslikavawa koji je omogu}en jedinstvenom, wima
zajedni~kom logi~nom formom jezika i sveta.23
Kao i ranije u slu~aju solipsizma i Ja-subjekta, tako se i ovde u vezi sa logi~kom formom, u Traktatu o{tro razlikuje ono {to se stavom mo`e kazati (sagen) od onoga {to stav pokazuje (zeigen).24 Koli22 Duhovito povezivawe pojma slike sa pojmom slu~aj, odnosno sa prvim stavom
Traktata (v. gore str. 2) daje T. Maho, i u tom kontekstu navodi G. H. von W r i g h t-a:
(Ludvig Wittgenstein: Eine biographische Skizze, S. 29-30): Retko kada je izgovoren jedan tako mnogozna~an stav: slu~aj pad (der Fall) je pravni slu~aj, gramati~ki slu~aj, raspad (Zerfallen) jednog poretka i strukture, ali isto tako i otpad, nagao pad, gre{ni pad nesre}an
slu~aj (der Unfall). ^iwenica je da je osnovna Vitgen{tajnova ideja da je jezik odslika
zbiqnosti inspirisana izve{tajem o jednom nesre}nom slu~aju. To se dogodilo u jesen
1914. na isto~nom frontu. Vitgen{tajn je u jednom ~asopisu ne{to ~itao o jednom pariskom
procesu koji se ticao jednog automobilskog nesre}nog slu~aja. U toku rasprave je na sudu
pokazan minijaturni model nesre}nog slu~aja. Tu je modal poslu`io kao stav tj. kao opis jednog mogu}nog odnosa stvari. Tu funkciju je on zahvaqivao odgovarawu izme|u delova modela (minijaturnih ku}a, automobila i qudi) i stvari u realnosti (ku}a, automobila i qudi).
Tada je Vitgen{tajnu sinula ideja da taj odnos analogije mo`e da se okrene i da se ka`e da
stav zahvaquju}i jednom sli~nom odgovarawu izme|u wegovih delova i sveta slu`i kao
model ili slika. Na~in na koji su delovi stava me|usobno povezani strauktura stava jeste slika jedne mogu}ne povezanosti elemenata zbiqnosti: jedan mogu}ni odnos stvari! (ber
Wittgenstein, uvodna rasprava za: Witgenstein, Ausg. und vorg. von Thomas H. Macho Mnchen 1996, S. 40). Tu epizodu je Vitgen{tajn zabele`io i u svojim Dnevnicima 1914-1916.
23 U Wittgensteinovom izlagawu logi~kog atomizma stvarno se opa`a unutra{wa
protivre~nost, koja izlazi na dijalekti~ki prelaz teze u antitezu: u Tractatusu se ne mo`e
sti}i daleko bez pretpostavke gotovog metafizi~kog poretka sveta, koji dopu{ta uzajamno
prire|ivawe nezavisno jednog od drugoga postoje}ih ~iweni~kih elemenata jezika i sveta. Karl-Otto A p e l: Transformacija filozofije, Sarajevo 1980, str. 142.
24 Ovo je jedno od kqu~nih mesta koja prema Apelu omogu}avaju uvo|ewe dijaloga izme|u veoma razli~itih filozofskih koncepcija: Ako smo, dakle, u prethodnom ve} Wittgensteinovo razlikovawe izme|u onoga {to se mo`e re}i i onoga {to se pokazuje mogli interpretirati kao izraz Kantove transcendentalne diferencije, to se odsada ta razlika
pokazuje kao izraz Heideggerove onti~ko-ontolo{ke diferencije Karl-Otto A p e l: Transformacija filozofije, Sarajevo 1980, str. 184.

69
ki zna~aj tom razlikovawu pridaje sam autor Traktata vidi se iz wegovog pisma Raslu od 19. avgusta 1919: Glavna stvar je teorija o onome {to
stavovima tj. jezikom, mo`e da se ka`e (i, {to izlazi na isto, misli), i
{to stavovima ne mo`e da se izrazi nego mo`e samo da se poka`e. To je,
verujem, glavni problem filozofije.25 Vigen{tajn, dakle, razlikuje dva
navedena kao dva osnovna na~ina na koje stav uop{te saop{tava. Me|utim, samo jedan od wih on priznaje za legitiman. Pa i taj jedan, po wemu, va`i samo za ograni~eno podru~je za prirodu, svet, odnosno za unutarsvetske (odnose) stvari. Za vlastite stavove, pak, one koje sadr`i
Traktat, Vitgen{tajn na wegovom kraju zahteva da budu odba~eni: 6,54
Moji stavovi tuma~e time {to ih onaj koji me razume na kraju saznaje kao
nesmisaone, kada se wima po wima preko wih bude popeo napoqu. (On
mora takore}i da odbaci lestvice nakon {to se po wima popeo gore.)
(On mora da prevlada te stavove, tada }e ispravno videti svet. Ti stavovi, dakle, ipak nekako saop{tavaju, ne{to zna~e u smislu pokazuju,
jer Vitgen{tajn o~ekuje da i oni pored toga {to }e biti saznati kao
nesmisaoni, ili upravo time nekako razumqeni, odnosno da }e preko wih
on da biti razumqen 26. Pa ipak, ono {to oni saop{tavaju ne pripada
onome {to Traktat naziva svetom i priznaje za svet.
Slikovni karakter misli, pa utoliko i stava, potvr|uje subjektivnost unutarsvetskih stvari, ali i ovde zastupqenu tezu o prirodi elemenata sveta. To mo`e da se poka`e jednim stavom iz Traktata koji, ~ini
se, protivre~i stavovima koji ga okru`uju, pa i op{toj tezi koju oni zastupaju. On glasi: 2.151 Forma odslikavawa je mogu}nost da se stvari jedna prema drugoj odnose onako kao i elementi slike. Nasuprot o~ekivawu, stav ne tvrdi da odnos stvari omogu}ava wemu korespondiraju}i uzajamni odnos elemenata slike i odre|uje prirodu tog korespondirawa, nego
obrnuto: logi~ka forma, a to je forma odslikavawa odnosno odnos elemenata slike, dakle struktura slike, samom sobom (pret-)postavqa stvari u
polo`aje koji omogu}avaju wihove uzajamne zbiqske odnose, ~ije postojawe
stav (kao ono u ~emu je misao ~ulno opa`qivo izra`ena) tvrdi kao ~iwenicu. Ta zbiqnost i jeste samo od nas mi{qena zbiqnost, i onakva je
kakvu je mi mislimo zajedno sa wenim pretpostavkama: 4.01 Stav je jedna slika zbiqnosti. Stav je jedan model zbiqnosti, onako kako je mi sebi mislimo.
Kako, sada, treba razumeti da se smisao sveta ne nalazi u svetu, ako
pod smislom Vitgen{tajn misli polo`aj stvari kao ono {to je stavom
(kao slikom) prikazano? Za obja{wewe toga pomo}i }e nam dva stava:
25
26

Navedeno prema Joachim S c h u l t e: Wittgenstein. Eine Einfhrung, Stuttgart 1989, S. 81.

U vreme rada na Traktatu Vitgen{tajn to isto izra`ava i u jednom sasvim druga~ijem kontekstu u pismu svom prijatequ Paulu Engelmanu od 9. aprila 1917. g. Dragi
Gospodine Engelmann! Mnogo hvala za va{e qubazno pismo i kwige. Ulandova pesma deluje
veli~anstvaeno. A tako i jeste: Ako se ne pomu~imo da izgovorimo ono neizgovorivo, ni{ta se ne gubi. Nego to neizgovorivo je, neizgovorivo sadr`ano u onome izgovorenom.
Navedeno po: Wittgensten, Ausg. und vorg. v. Thomas H. Macho, Mnchen 1996, S. 441.

70
2.201 Slika odslikava zbiqnost time {to prikazuje jednu mogu}nost postojawa i nepostojawa odnosa stvari, i: 2.203 Slika sadr`i mogu}nost polo`aja stvari koji prikazuje. Misao (kao logi~ka slika) i stav (kao U-~emu izra`avawa misli) kre}u se logi~kim prostorom u kojem se odigrava
sa-odno{ewe zbiqskog i mogu}nog, i to tako da se tek tim dinami~kim
sa-odno{ewem sakonstitui{u to zbiqsko i to mogu}no kao takvi. Zbiqnost onoga zbiqskog je postojawe i nepostojawe odnosa stvari koji u sebi nosi i sobom donosi mogu}nost onoga mogu}nog (= polo`aj stvari) kao
uslov vlastite mogu}nosti. Ako je, sada, svet celokupna zbiqnost, onda
wegov smisao polo`aj stvari kao ono stavom-prikazano nije u takvom
svetu onoga zbiqskog. To {to je u zbiqnosti zbiqskog ono smisaono
sadr`ano kao mogu}nost onoga mogu}nog, koje je uslov mogu}nosti toga
zbiqskog samog, ne zna~i da to smisaono kao takvo pripada i zbiqskom
svetu samom, jer ono upravo nije to zbiqsko kao takvo. A budu}i da je taj
polo`aj stvari kao ono stavom-prikazano smisao stava, i da se nalazi u
stavu ali ne i u svetu, to se ni smisao sveta ne nalazi u svetu.
* * *
Tractatus logico-philosophicus je delo ~iji je jedan rezultat, u to smo
se uverili, postavqawe jednog sveta bez stvari, bez Ja i bez smisla, sveta
~ija zbiqnost temeqi na ~iwenicama kao onome {to se tvrdi u stavu, a ~iju su{tinu sa~iwavaju relacije ~iji korelati po~ivaju na ~isto logi~ko-jezi~kim hipotezama. Uprkos velikoj razlici koju Vitgen{tajnovo u~ewe
ima prema klasi~nim filozofskim u~ewima i metafizici uop{te, pa i
negativnog stava koje ono zauzima prema wima, misli koje su sadr`ane u
Traktatu ipak nisu sasvim oslobo|ene upliva filozofske tradicije i
sadr`e u sebi metafizi~ki residium. Za Traktat karakteristi~na misaona perspektiva i sa wom povezan na~in mi{qewa, jednodimenzionalno
prakticirawe nekih metafizi~kih misaonih figura, kao i sve to nu`no
prate}a simplifikacija i nivelacija onoga {to je bilo predmet spekulativnog razmatrawa tokom filozofske tradicije uop{te, zapravo predstavqaju samo-ukidawe novovekovnog, u biti uvek refleksivnog subjektivizma, kojem i sami pripadaju. U povesnom pogledu, wegova filozofija
kao delatnost i analiza logike na{eg jezika je, u liku logi~ko-jezi~kog
subjektivizma, jedan od oblika u kojem novovekovni subjektivizam traje u
svom povesnom kraju. To potvr|uje i wima inicirano pozitivisti~ki orijentisano mi{qewe koje, i po vlastitom sudu, iskora~uje izvan granica
filozofskog mi{qewa, {to ne zna~i da ono, {epure}i se neretko nedostatkom ozbiqnog razumevawa velikog dela onoga {to stoji u osnovama
vode}ih filozofskih problema, nije (mo`da i krucijalan) simptom svog
vremena vi{e u obliku wegove dijagnoze nego wegovog duha. Stavovi
Vitgen{tajnovog Traktata, pak, zasigurno ne idu tako daleko, i kao jedan lik kraja novovekovnog subjektivizma oni nikako ne zna~e a jo{

71
mawe nagove{tavaju kraj filozofskog mi{qewa uop{te. Oni su samo
jedan oblik potpunog preokretawa kartezijanske utemequju}e postavke.
Tako se npr. obrat od Dekartovog (Ren Descartes) samopostavqawa Ja
kao apsolutno samoizvesnog fundamenta sveg znawa i bi}a pokazuje potpunim i u samonegaciji Ja-a, koje kao metafizi~ki subjekat vlastitu solipsisti~ku poziciju preokre}e u ~isti realizam jednog sveta bez smisla, Ja i predmeta, potvr|uju}i time da je delo istog onog vremena koje
je iznedrilo npr. i Maqevi~ev bespredmetni svet i obesvetovqena bespu}a lutawa Kafkinog Jozefa K-a.
DIE METAPHYSIK DES TRACTATUS WITTGENSTEINS
Dr Milo{ Todorovi}
(Zusammenfassung)
Diese Studie hat die grundliegenden Stzen in der frhen Schrift Wittgensteins
Tractatus logico-philospohicus zum Gegenstand. Sie hat sich ein dreifaches Ziel gesetzt: a) diese Stze zu analysieren und zu erklren; b) die metaphysischen Elemente
in ihnen zu enthllen, welche sowohl mit diesen Grnden des Tractatus in inneren
Widerspruch Probleme vorzudringen, welche durch seine Stzen mitgebracht werden,
wie auch in die Tiefe ihrer Eingriffe hineinzuschauen; c) die Stellung des Tractatus
in der Geschichte der Philosophie als einer der Gestalten des Whrens des neuzeitlichen Subjektivismus in seinem geschichtlichen Ende zu dechiffrieren.

73
UDK 111.1
1 Plato

Dr ^aslav D. Koprivica

ONTOLO[KO-GNOSEOLO[KI OBZIRI
PLATONOVOG RAZUMIJEVAWA DOBRA*
SA@ETAK: Namjera ovog ~lanka je da poku{a da d jedno izvorno razumijevawe smisla Platonovog odre|ewa najvi{eg (ontolo{kog) na~ela stvarnosti kao Dobra, {to uvijek nakon Novog vijeka i kona~nog odvajawa etike i ontologije, odnosno bi}a i va`ewa, mora predstavqati nemali izazov za tuma~e.
Pokazuje se da kod Platona Dobro nema eti~ki smisao u smislu zna~ewa
svojstvenog shvatawu filosofije kao izdijeqene na pojedina~ne, samostalne
discipline, nego da Dobro uop{te predstavqa transcendentalnu odredbu bi}a
(zajedno sa jednim i istinitim). Kona~na podloga ovakvog tuma~ewa na~ela bi}a i stvarnosti le`i u filosofskoj teodikeji, po kojoj je svijet stvoren kao
smislen, ure|en i stoga dobar. Pretpostavka ovakve ure|enosti svijeta jeste
inteligibilnost stvarnosti, iz ~ega proizlazi i da je bi}e, u su{tini, postojano i pravilno, kao i to da je spoznaja takvog bi}a mogu}a. To, posqedi~no,
nalazi izraza u Platonovom postavu da Dobro odre|uje ideje i u wihovoj bi}evnosti i u wihovoj spoznatqivosti.
KQU^NE RE^I: Platon, Dobro, ontologija, gnoseologija, teodikeja

Osnovni smisao Platonove ontologije ne mo`e biti shva}en ukoliko

se ne shvate zna~aj i uloga koju u woj zauzima na~elo dobra. Ka`emo na~elo dobra stoga {to kod ideje dobra treba razlikovati materijalni i
formalni moment. Materijalni je onaj koji se ti~e wene posebne prirode da ure|uje i ontolo{ki uslovqava sve ono {to se u podru~ju stvarsko-nepostojanoga imenuje rije~ju dobar. U ovom pogledu ideja dobra
ima svoje podru~je u ni`em stupwu stvarnosti, koje je jasno razgrani~eno od djelokruga va`ewa ostalih ideja. Moglo bi se re}i da je ideja dobra u ovom aspektu jedna ideja pored drugih i ni{ta vi{e. Kada je, me|utim, rije~ o formalnom momentu, ideja dobra predstavqa jedinstveno
na~elo objediwavawa svih ideja u cjelinu, iz koje one jedino mogu funkcionisati i biti to {ta, kako i pomo}u ~ega jesu.1 Platonova ontologi* Ovaj ~lanak predstavqa prilago|eni tekst jednog poglavqa iz doktorskog rada Ontolo{ki smisao Platonove postavke ideje, odbrawenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu marta 2003.
1 Dobro, u ovom smislu, jeste nepretpostavqeno na~elo svega (Dr`ava 511 b67).

74
ja, dakle, nije formalno prazna upravo iz razloga {to je u podru~ju
istinskog bi}a, dakle onoga {to se uslovqava najvi{im na~elom, zastupqeno najvi{e na~elo, koje je u svojoj kakvo}i odre|eno. Ipak, ta zastupqenost na~ela u podru~ju su{tastvenosti ne treba da bude shva}ena u nekom mehani~ko-tehni~kom smislu, jer izme|u Dobra kao su{tastvenoga i
Dobra kao na~ela (nadsu{tastvenoga) postoji odlu~uju}a razlika, koja je
uop{te i uslov na~elnosti Dobra kao na~ela.
Tu je potrebno razjasniti dva momenta koji se ti~u prirode samog
najvi{eg na~ela, kao i prirode onoga kakvotno-posebnoga, {to je izabrano da igra tu ulogu. Prvo, ideja dobra, zajedno sa svim ostalim idejama, spada u podru~je bi}a. Ako ne{to treba da igra ulogu na~ela bi}a,
tada ono na neki na~in mora transcendovati sferu bi}a kao takvu. To
posebno mora biti slu~aj onda kada je smo podru~je bi}a u sebi ra{~laweno na mno{tvo (ideja). Problem se, me|utim, vi{estruko uve}ava
ukoliko se kao na~elo utemeqivawa bi}a uop{te, te objediwavawa wegove
unutra{we mno{tvenosti, odredi ne{to {to, u jednom smislu (tj. materijalnom), ve} spada u podru~je (istinskog) bi}a, dakle kada se na~elo
izabere, makar na prvi pogled, na tragu jedne od ideja. Sa jedne strane,
na~elo bi}a mora transcendovati smo bi}e, a sa druge strane mu mora
biti imanentno. To ima za posqedicu da sama ta kakvotna odre|enost mora pokazati dvostruku prirodu: kao ideja pored drugih (ideja dobra), i
kao na~elo koje nadma{uje sferu ideelnoga kao takvu (na~elo dobra, ili
skra}eno: Dobro). Ovdje, me|utim, mo`e biti govora samo o dvama obzirima Dobra, a nikako o dvijema wegovim vrstama ili pak stupwevima. To }e
re}i da upravo sadr`inska odre|enost ideje dobra, tj. to {to se ona gnoseolo{ki (tj. po redu na{e spoznaje, ali nipo{to i po redu stvarnih odnosa) izvodi ba{ iz dobroga, a ne ne~ega drugog, predstavqa osnovnu
pretpostavku da Dobro uop{te mo`e biti smatrano na~elom.
Prilikom uspostavqawa odnosa izme|u ideja i na~ela ponavqa se
ista teorijska shema kao i kod odnosa izme|u neke ideje i woj odgovaraju}e skupine stvari. Na prvom mjestu, ideja u odnosu na te stvari figuri{e
kao normodavna instancija. Pored toga, ideja je prisutna kod svake od
wih, ali u odlu~uju}em smislu nadma{uje svaku od wih i po sadr`ini
i po su{tastvenosti; po su{tastvenosti utoliko {to ideja zaista, a stvar
tek uslovno i nesavr{eno, jeste, a po sadr`ini stoga {to jezgro ideje
sa~iwava uslov koji omogu}uje da uop{te mo`e biti odredbe/svojstva
pomo}u kojeg se odre|uju potpadaju}e stvari, tako da ideja upravo ne sadr`i to svojstvo. Isto tako i na~elo mora biti prisutno i kod ideja i
upu}ivati preko wih. Tako ideja dobra ne bi bila tek zastupnik Dobra u
svijetu ideja, zahvaquju}i ~ijoj bi povezanosti sa inim idejama (bilo u
onti~kom smislu, bilo u smislu u~ewa o rodovima Sofist) na~elo Dobra moglo biti unutarbi}evno dejstveno. Kada bi to bilo tako, tada bi na~elo moglo biti na djelu samo kod nekih ideja, te ne bi moglo slu`iti kao
na~elna podloga svake ideje kao takve, odnosno kao na~elo istinskog, su{tastvenog bi}a.

75
1.
U onome {to slijedi da}emo tuma~ewe Pore|ewa sa suncem iz
Platonove Dr`ave, ta~nije analogije koja se uspostavqa izme|u odgovaraju}ih posredni~kih odnosa svjetlosti i Dobra. Prije po~etka samog tuma~ewa potrebno je ne{to re}i o prirodi izlagawa. Najprije, Platonova
analogija je izlo`ena u vrlo svedenom obliku, pri ~emu je wen smisao toliko dubok i dalekose`an da je, prije pristupawa wenom teorijskom vrednovawu, potrebno dati razvijenije, a strogo unutra{we, ~itawe po svim
doti~u}im obzirima, ~ime bismo mogli produbiti razumijevawe wenog
smisla, a time i same su{tine wegove ontologije. Drugo, sam analo{ki
govor je po svojoj prirodi {krt u izrazu, tako da bilo kakav poku{aj wegovog prevo|ewa na razlo`an i jasan govor ne mo`e biti do kraja izvodqiv, jer se analogiji pribjegava ne radi nekakvog poigravawa, nego
upravo zbog oskudice primjerenijih sredstava saop{tavawa.
Ono {to predstavqa sr` ovog pore|ewa (507d509c) jesu dva momenta. Prvo, izme|u odnosa predmetnosti i mo}i gledawa u ~ulnom, odnosno
mo}i zrewa u misaonom svijetu postoji stroga analogija. Drugo, i u jednom
i u drugom slu~aju mogu}nost povezivawa odgovaraju}ih mo}i sagledavawa
sa pripadaju}om predmetno{}u zajam~ena je ne~im tre}im. (507d) Dakle, mogu}nost vidqivosti tvarne stvarnosti, odnosno mislivosti idealnoga, ne bi postojala kada bi sve zavisilo samo od sposobnosti samog
qudskog gledawa, odnosno mi{qewa. Potrebno je da ve} unaprijed postoji ne{to {to }e na objema razinama zajam~iti povezanost bi}a i duha.2
^ovjek sam od sebe, bez pomo}i svjetlosti, ne mo`e obezbijediti ~ak ni
mogu}nost samog fizi~kog gledawa, a kamoli biti nekakav autoritativni
zakonodavac istinitosti. Bez obzira na to {to su wegove o~i pode{ene
ka svijetlome, odnosno ka osvijetqenome, a misao ka istinitome, ni jedno
ni drugo nijesu pod wegovim nadzorom, nego wihova ostvarivost, tj. postawe te pode{enosti, zavisi od ne~ega tre}eg, {to se nalazi van qudskih
mo}i. Utoliko se, po Platonu, i gledawe i mi{qewe imaju shvatati ne
kao ~ovjekove aktivne, nego prije receptivne, pasivne mo}i.3
Da bi se razumjelo {ta su smisao i uloga na~ela dobra u Platonovoj
ontologiji potrebno je najprije potanko ispitati prvi, na osnovu svakodnevnog iskustva sa ~ulnom stvarno{}u, poznatiji dio analogije. Bez obzira na to {to pojam svjetlosti mora biti iskustveno neuporedivo bli`i
nego Dobro ili istina, nipo{to se ne bi smjelo o~ekivati da }emo se
prilikom analize prvog ~lana analogije kretati u prostoru pukih samorazumqivosti. Naprotiv, upravo iz spekulativnosti izlagawa o prirodi svje2 Za razliku od novovjekovne metafizike, koja polazi od podvojenosti bi}a i mi{qewa da bi u svom ispitivawu naknadno pretpostavqala neka su{tastva koja bi trebalo da
jam~e mogu}nost wihovog me|usobnog odgovarawa (koja bi ina~e bez tog tre}eg ~lana visila
u vazduhu), Platon unaprijed polazi od samorazumqivosti wihove povezanosti.
3 Istina, i kod tako predo~enog mi{qewa najva`nije i najte`e je mo}i usmjeriti pogled u pravom smjeru", odnosno u~initi ga sposobnim za produbqeno sagledavawe stvari.

76
tlosti treba naslutiti i ono {to sa~iwava osobenost, svakako spekulativno shva}enog, Dobra. Prvo, svjetlost uop{te nije ne{to {to je vidqivo,
nego su uvijek i najprije vidqive wene posqedice osvijetqenost
(stvari). Predoxba o zraku svjetlosti4 predstavqa svojevrsno dotuma~ewe onoga kako se sama svjetlost pokazuje u stvarnosti, i to shodno, za sam
fenomen svjetlosti, kontingentnoj okolnosti da ona, suo~ena sa preprekama odre|enih dimenzija, odnosno sa nemonolitnim preprekama koje propu{taju svjetlost, djeluje kao da se sastoji od zrka. Osim toga, put kretawa pogleda qudskog oka se obi~no, u upro{}avaju}e-geometrizovanom
predo~avawu, predstavqa kao prava crta. Po{to je za mogu}nost gledawa
potrebna svjetlost, to se, po inerciji, pretpostavqa da i sama svjetlost
putuje onim putem kojim, navodno, ide i qudski pogled.
Tako|e, sama ~iwenica postojawa rije~i svjetlost mogla bi se
shvatiti kao u~inak postvaruju}e, istina slu~ajno i ta~ne, predstave, po
kojoj se vjeruje da pored samih vidqivih stvari postoji jo{ ne{to bez
~ega gledawe ne bi bilo mogu}e. Iako je u fizi~koj nauci odavno dokazano da ono {to se naziva svjetlo{}u zaista jeste ne{to (usmjereno
kretawe izvjesnih ~estica, odnosno koli~ina energija, {to se, daqe,
razumijeva kao posebno podru~je tvarne stvarnosti), a ne tek nekakav
privid, taj uvid se na razini svakodnevnog, nenau~nog predo~avawa, a posebno u anti~ko doba, svakako nije mogao zasigurno potvrditi. Naime,
svakodnevni zdrav razum u podru~ju fizi~ke stvarnosti priznaje prije
svega ono {to se sastoji od opipqive tvari, ~ije se prisustvo nesumwivo mo`e provjeriti. Tako bi moglo izgledati da svjetlost, iako se kre}e
u sferi tvarnoga, predstavqa ne{to {to se zna~ajno razlikuje od ostalih
stvari. Sa jedne strane, ukoliko je svjetlost uslov mogu}nosti gledawa
fizi~kih objekata, ona ne bi trebalo da bude ni{ta (tj. ni{ta {to je
~esti~no-tvarno), jer bi tada osvjetqavawe predmeta poprimilo oblik
wihovog sudarawa i odbijawa sa nekim drugim fizi~ki jestaju}im, ~ime
bi wihovo prethodno stawe bilo promijeweno.5 Po zdravorazumskom uvjerewu svjetlost ni{ta ne mijewa na osvijetqenome, nego predstavqa jedan,
takore}i beskrajno lak pokrov, koji pada na stvari i otkriva ih, potiskiju}i, ali ne i kona~no ukinuv{i, moment wihove skrivenosti.
Svjetlost, dakle, djeluje u tvarnom svijetu, ali ne kao jedna stvar pored ostalih, nego kao ono {to predstavqa uslov da se stvari kao takve uop{te mogu pojaviti. Svjetlost opstoji u tvarnom svijetu, ali tako da pri
dodirivawu sa stvarima ne proizvodi nikakvu ~ulno uo~qivu fizi~ku
4 Platonova analogija nalazi posrednu potvrdu i u nekim indoevropskim jezicima
(pored slovenskih i u litvanskom), gdje prvobitni korijen rije~i ozna~ava sijati", svijetliti" (praslovensko zr), dok u daqem razvoju iz istog korijena nastaju oblici sa zna~ewem gledati" (npr. zreti, `raknuti, a odatle nazor, uzor, prezir). Vidjeti u: Petar
S k o k (prir. Mirko Deanovi} i Qudevit Jonke), Etimologijski rje~nih hrvatskog ili
srpskog kwi`evnog jezika, JAZU Zagreb 1971, tom III, str. 662.
5 Danas je, naravno, poznato da se to u stvarnosti zaista i de{ava, ali se to golim
okom ne mo`e sagledati, odnosno ono podru~je fizi~ke stvarnosti gdje svjetlost" znatnije
uti~e na osvijetqeno, nije dostupna gledawu.

77
promjenu.6 Kao takva, bitno razli~ita od svega drugoga tvarnog, svjetlost
se u izvjesnom smislu mo`e smatrati netvarnom. Sa druge strane, kada bi
bila posve netvarna, ona ne bi mogla imati nikakvog u~inka u svijetu
tvarnoga. (Na sli~an na~in je dobro i jedna od ideja i ono {to se nalazi
sa one strane su{tastvenosti.)7
Dakle, rije~ju svjetlost se `eli imenovati jedan sasvim poseban i,
u izvjesnom smislu, ~ak posmatrano i iz ugla pojavnoga, paradoksalno
ili u najmawu ruku ambivalentno, jestaju}e. Ve} na prvom koraku, ukoliko bi se, iz nepristrasno-nau~nog (fizi~arskog) ugla, posmatrala svjetlost kao takva, nezavisno od mogu}eg daqeg teoretskog kontekstualizovawa (tj. od Pore|ewa sa pe}inom), dolazi do izra`aja dvostranost
svjetlosti. Od dvadesetih godina dvadesetog stoqe}a postao je uobi~ajen
govor o talasno-~esti~noj, dakle dvostrukoj, prirodi svjetlosti. Tu se
ne radi o tome da je svjetlost dijelom (pokretni) talas, dijelom (prostorno-vremenski lokalizovana) ~estica, nego se ona istovremeno, u zavisnosti od prire|enih uslova opitnog posmatrawa, odnosno od ugla gledawa koji iz toga proisti~u, mo`e posmatrati i kao ~estica i kao talas. Ovo iskustvo uskoro nalazi dubqe utemeqewe u Hajzenbergovoj relaciji neodre|enosti (Unschrfe Relation), po kojoj se polo`aj () i brzina, odnosno koli~ina kretawa () ~estice u podatomskom svijetu mo`e ustanoviti samo sa ograni~enom ta~no{}u > h, gdje je h poznata postojana (konstanta). Kona~no, ono {to je dvadesetih godina bilo samo dobra intuicija u kvantnoj mehanici se mo`e rekonstruisati posredstvom odlu~uju}eg misaonog ogleda (fon Nojmanov ogled).
Ono {to je u svemu ovome najzna~ajnije za na{e razumijevawe svjetlosti jeste iskustvo unutra{we razlike u prirodi svjetlosti, odnosno
spoznaja nemogu}nosti wenog jednozna~noga, od perspektive nezavisnoga,
identifikovawa, kao {to izgleda da je slu~aj sa drugim objektima fizi~kog (makro)svijeta. Ovdje bi se mogla uo~iti analogija izme|u razli~itih aspekata shvatawa prirode svjetlosti u okviru fizike, i razli~itih momenata funckionisawa rije~i u svakodnevnoj, mahom zdravorazumskoj, upotrebi. Ukoliko se svjetlost posmatra kao ne{to ~esti~no, tada
se, makar i nehotice, dolazi na stanovi{te, koje je sadr`ano i u nesvjesnoj jezi~koj intuiciji, da svjetlost, kao ona koja opstoji i djeluje unutar
tvarno-~ulne stvarnosti, predstavqa jedno od unutarsvjetskih bivstvuju}ih. Ipak, svoj puni smisao ona ispuwava upravo kada se uzme u obzir
ovaj drugi obzir. Svjetlost, naime, predstavqa takav oblik kretawa tvari
6 Ovdje se mora razlikovati nekoliko momenata. Na razini subatomske fizike ovaj
iskaz je jednostavno neta~an, dok je na stupwu makrofizi~ke realnosti on skoro posve ta~an, odnosno vjerovatno}a da se odgovaraju}i objekti dodirom sa svjetlo{}u promijene u
svojoj fizi~koj strukturi te`i nuli". Kada je filosofija u pitawu, upravo ovaj drugi stupaw, razmatrawa u fizici odgovaraju ravni svakodnevnog pojavqivawa stvari, {to je, po na{em tuma~ewu, Platon u svojim teorijskim konstrukcijama stalno imao u vidu.
7 Mora se naglasiti da ovo prethodno ~itawe, koje vi{e spada u oblast fizi~ke nauke, nije moglo biti intendirano u Platonovom Pore|ewu, ali se na ovaj na~in pokazuje wegov jo{ dubqi smisao i dubqe utemeqewe.

78
kroz prostor prilikom kojeg sve ono {to biva wome pogo|eno, makar
samo naizgled, ne trpi nikakvu drugu promjenu, osim {to je od sebe odbija i time postaje vidqivo. Za razliku od svega drugoga tvarnog, koje, kada prekrije drugi predmet, stvar ~ini nevidqivom, ili makar neprozirnom, pokrivawe stvari svjetlo{}u zapravo ih tek razotkriva.
Ovim bi trebalo da su stvorene pretpostavke da se razumije drugi,
va`niji i slo`eniji, dio Platonove analogije. Dobro, isto kao i svjetlost, ima dvojaku prirodu. Ono mora imati odlu~uju}i uticaj na mislivo bi}e, isto kao i svjetlost na vidqivo. Da bi to bilo mogu}e, potrebno je pretpostaviti da, makar u nekom smislu, Dobro mo`e biti i ideja
jednako kao i {to je za svjetlost pretpostavqeno da je tvar.8 Daqe: kao
{to sve ~ulno opa`qive stvari kao takve stoje u poqu djelovawa svjetlosti, tako se i sve mislivo bi}e (ideelno) mora nalaziti u poqu dejstva
Dobra. Dobro, tako, mora biti prisutno kod svih ideja omogu}uju}i im da
budu mislive, spoznatqive i istinite, pri tome ih, makar na prvi pogled,9 ne mijewaju}i u tome {ta one ina~e (tj. po sebi) jesu. Dobro u
ovom smislu mora biti neideelno,10 jer bi, ina~e, do{av{i u dodir sa
drugim idejama, moralo imati uticaja na wih (promijeniti ih u onome {to one najprije jesu), kao {to bi to moralo biti slu~aj pri dodiru
dveju me|usobno relevantnih ideja.11
Potrebno je razjasniti {ta zna~i da jedna ideja dejstvuje na drugu.
Dejstvo bi se moglo shvatiti kao mi{qewem izvodqiva aktiviraju}a rekonstrukcija po sebi postoje}e povezanosti izme|u dveju ideja. To zna~i
da bi se tamo gdje god ima dejstva izme|u razli~itih ideja, to me|udejstvo, u na~elu, trebalo mo}i diskurzivno izlo`iti. U takvom slu~aju se
mogu postaviti stavovi koji izla`u mogu}nost, na~in i prirodu povezanosti dveju ideja, odnosno dejstvo jedne na drugu. Slijede}i analogiju sa
svjetlo{}u, ta~nije pretpostavku o svojevrsnosti wenog na~ina dejstva na
tvarne predmete, trebalo bi da va`i i da Dobro ne djeluje na ostale ideje kao da je jedna od wih. Po{to se, po malopre|a{wem, me|usobno dejstvo ideja ispoqava mogu}no{}u wegove diskurzivne rekonstrukcije u vidu niza sudova, wena posebnost u ovom drugom smislu }e se o~itovati
upravo krajwom ograni~eno{}u mogu}nosti jednozna~noga i prozirnoga
izlagawa wene su{tine, kao i prirode wenog uticaja na ideje.12
8
9

Ovaj uslov" se, naravno, neposredno ispuwava, jer zaista postoji ideja dobra.
Ovo ogra|ivawe je neophodno stoga {to Dobro upravo omogu}uje svim idejama da budu to {to jesu.
10 Po{to je Dobro neideelno, a nije ni{ta uop{te, niti, opet, ne{to iz ~ulnog svijeta, ono u ovom obziru, zapravo, mora biti nadideelno".
11 O ovome vi{e vidjeti u: ^aslav D. K o p r i v i c a , Platonova dijalektika bi}a,
Filozofski godi{wak 14, Beograd 2002, str. 5-22.
12 Ta paradoksalnost, koja podrazumijeva ne samo djelimi~nu obja{wivost uloge Dobra
kao najvi{eg na~ela, nego i unutra{wu napetost izme|u ideje dobra kao pojedina~ne ideje i
Dobra kao ontolo{kog na~ela, Platona je vjerovatno nagnala da u izlagawu tog vrhunca svoje misli pribjegne svedenom, analo{ko-figurativnom izlagawu. Postoje, me|utim, i druga~ija, veoma uticajna tuma~ewa Platonovog odnosa prema pitawu odredivosti Dobra. Tako

79
[ta to zna~i mo`e se vidjeti iz sqede}e, dodatne, analogije sa svjetlo{}u. Naime, svjetlost, osvjetqavaju}i ono {to je tvarno, uvijek ima jednak u~inak na sve stvari (~ini ih vidqivima) i to bez obzira na wihove me|usobne razlike. Zahvaquju}i svojoj osvijetqenosti, odnosno osvjetqivosti, stvari uop{te mogu biti vidqive. Isto tako i Dobro, zra~e}i
na sve mislivo, ~ini ga spoznatqivim (za um), odnosno omogu}uje da se u
svojoj istinitosti mo`e zahvatiti. To }e re}i da Dobro predstavqa onu
mo} koja povezuje bi}e i istinu jednom, kako Platon veli, dragocjenom
vezom. Dakle, istinska stvarnost, koja predstavqa ontolo{ki analogon
~ovjekovoj mo}i mi{qewa (a ne gledawa), mo`e biti spoznatqiva samo
zato {to je kao takva unaprijed ve} istinita. Drugim rije~ima, istina
je ontolo{ki utemeqena kao svojstvo (istinske) stvarnosti, a ne ne{to
{to se ima konstituisati samim procesom spoznaje. Spoznavawe, tako, nije proces zasnivawa istine, nego proces otkrivawa posebi~ne istinitosti su{tastvenoga. Istina, dakle, postoji po sebi zahvaquju}i svojoj
pro`etosti Dobrom, {to posqedi~no zna~i i da su ideje od kojih se gradi spoznaja morale biti obiqe`ene na isti na~in.13 Samo zahvaquju}i tome u procesu spoznaje mo`e se do}i do istinitosti, tako da {to se naziva istinom, u na~elu, ne bi smjelo biti nekakva proizvoqna, ili, tek
samo privremena, interpretativna konstrukcija.
Na koji na~in se mo`e razumjeti postavka da je Dobro uslov opstojnosti i saznatqivosti ideja? Prije svega, pitawe je da li su, i eventualKremer (Hans Joachim Krmer, Platons Ungeschriebene Lehre, u: Theo Kobusch/Burkhard
Mojsisch (prir.), Platon. Seine Dialoge in der Sicht neuer Forschungen, Darmstadt 1996, str.
249276) nastoji (str. 266) na tome da Platon u Dr`avi zahtjeva davawe definicije Dobra
i da se izri~ito ogra|uje od sokratovskog shvatawa (505b i daqe, 509a6 i daqe). Ova Kremerova diskusija stoji u sklopu pobijawa {legelovsko-{lajermaherovskog infinitizma u tuma~ewu Platona, {to Kremer, sasvim ispravno, dijagnostikuje kao posqedicu pada stare ontologije i teleologije u nominalizam. On, me|utim, ne `eli da vidi da kod Platona ipak
izostaje ne{to {to bi se moglo smatrati definicijom Dobra, mada zasigurno daje ~itav niz
upu}ivawa i odre|ewa iz kojih se d razumjeti o ~emu je rije~. Ta upu}ivawa se mogu shvatiti kao pribli`avawa sredi{tu iz razli~itih pravaca, pri ~emu ni jedno pribli`avawe
ne mo`e pru`iti potpuni zahvat tra`ene stvari kao {to bi se to `eqelo u predstavi o
nu`nosti razumijevawa stvari preko wene definicije. Dakle, iskazna logika nudi preuske
granice za postizawe kona~nog odre|ewa Dobra, ali je van svake sumwe ta~no da je tuma~ewe
Dobra kao ne~ega {to u Platonovoj filosofiji lebdi u neodre|enosti li{eno svakog osnova.
U tom smislu Kremerovo pozivawe na Mondolfovo (R. M o n d o l f o , Linfinito nel pensiero
dellantichit classica, Firenza 1956, str. 101-117) razlikovawe kru`ne i linijske beskona~nosti (pri ~emu je prva primjerena anti~kom shvatawu) mo`e biti sasvim uputno. Kona~no,
~ini se da je Kremerovo postavqawe alternative ili silogisti~ka logika ili slobodnolebde}i infinitizam preusko, i da se time ne mo`e primjereno opisati Platonova te{ko}a
da kona~no odredi najvi{e na~elo.
13 Istina i saznawe su , odnosno dobrovrsni" (509a3).
Angern dobrost ideja poku{ava da tuma~i na druga~iji na~in: Ideja, ne kao puki op{ti pojam, nego kao ciq te`we i norma savr{enosti svakog bivstvuju}eg ~ini se da je ovo
pravi smisao toga da ideja jeste dobra. Ukoliko ideja dobra le`i u osnovi obja{wewa svake
usije, to onda zna~i da ona uobli~ava op{tu dubinsku strukturu bi}a uop{te." (Emil A n g e h r n , Der Weg zur Metaphysik. Vorsokratik Platon Aristoteles, Weilerswist 2000, str.
292).

80
no na koji na~in, povezana ova dva momenta. Drugim rije~ima, da li je
mogu}e da Dobro bude, recimo, jemac bi}evnosti, ali ne i spoznatqivosti
ideja? Da bi se dao odgovor na ovo pitawe treba poku{ati zadobiti uvid
u to {ta je smisao, a to u ovom slu~aju zna~i zadobiti uvid u ono {to je
izvor postavke o ontolo{ko-gnoseolo{koj uzro~noj antecendentnosti
Dobra. Platon ne povezuje slu~ajno spoznatqivost i bi}evnost (ta~nije
su{tastvenost) ideja, nego one imaju zajedni~ki korijen koji se na
stru~no-filosofskom jeziku ~esto naziva momentom inteligibilnosti.
Drugim rije~ima, stvarnost je sastavqena po umnom planu (kosmologija),
krajwa podloga svega {to jeste je umna (ontologija), {to se, daqe, u odgovaraju}em me|udejstvu stvarnosti sa onim jedinim bivstvuju}im koje se
spram we mo`e misaono odnositi iskazuje kao razumqivost, odnosno smislenost (gnoseologija). Ta jednoizvornost i neraskidiva sraslost smislenosti plana tvorbe svijeta, ure|enosti i postojanosti (poretka)
bi}a, te, kona~no, razumqivost i neskrivenost tog bi}a u istini,
dolazi do rije~i u postavci o Dobru kao izvoru bi}evnosti i spoznatqivosti ideja. Tako ispada da smislenost i inteligibilnost plana
ure|ewa svijeta zauzimaju analogno mjesto kao i Dobro. Dakle, to {to je
svijet umno i smisleno ure|en, to da uop{te ima bi}a kao osmi{qenog
poretka, predstavqa najvi{i izraz i dokaz stvarnosti i djelotvornosti
Dobra koje to omogu}uje. I, kona~no, to {to se Dobro pojavquje kao istinsko na~elo bi}a, {to ga ono ~ini neodvojivim od spoznatqivosti i smisla, predstavqa izraz Platonove filosofske teodikeje (v. mit iz Dr`avnika 269c274e).
Nakon ovog razja{wewa mogu}e je boqe razumjeti jo{ neke dodatne
momente Pore|ewa sa suncem. Po|imo redom. Iz analogije, posredno,
proisti~e da je zahvaquju}i svjetlosti svaka tvarna stvar osjetqiva (ili
prijem~iva) na svjetlost. Ako je svaka ideja, blagodare}i jemcu svoje povezanosti sa mo}ju mi{qewa, dobra, tada se analogno mo`e zakqu~iti
i da je svaka stvar svjetlosna. Dakle, ne samo mo} vida, {to je posve
razumqivo, nego i stvarsko, koje je sastavqeno iz mra~ne tvari, upu}uju
na svjetlost. Mo} gledawa i biti-prisutan-kao-stvar jesu dvije strane
dragocjene veze koju omogu}uje svjetlost. Izvorno odre|ewe ideje kao
istinski bivstvuju}e jeste su{tina (usija), zbog ~ega se mo`e smatrati da
je ona, kao predmet jedne mo}i duha, analogna stvari u wenom odnosu
spram gledawa. Po{to je vid, ve} sam od sebe, srodan svjetlosti, mora na
isti na~in, {to je, me|utim, jedva samorazumqivo, i mo} mi{qewa biti
srodna Dobru. Otvorenost ne~ega za mo} mi{qewa (ali i gledawa) po
Platonu, o~igledno, predstavqa ne{to {to je samo po sebi po`eqno,
odnosno dobro, a time ukazuje i na djelotvornost Dobra kao na~ela. Iz
srodnosti vida i svjetlosti, na jednoj strani, te iz jasne upu}enosti vida
na tvarno, ali i iz wegove zavisnosti od svjetlosti, na drugoj strani,
proisti~e da nije samo vid, nego i sama tvar, odnosno stvari, zavisna od
svjetlosti. Isto tako je i, kada je rije~ o drugoj strani analogije, Dobru
u prvom redu srodna mo} mi{qewa, a tek izvedeno istinsko bi}e usije.

81
To nas dovodi jo{ va`nijem zakqu~ku: usija je kao tavka podlo`na mi{qewu, {to zna~i da je ona tako oblikovana da bude pogodna za mi{qewe, odnosno prozirna. Kona~ni izraz dobrovrsnosti usije jeste wena uobli~enost, tj. wena obraznost.
Istini bi}a i spoznaji misle}ega Dobro je transcendentno utoliko
{to se ni jedno od wih ne mo`e izjedna~iti sa wim ili svesti na wega.
Dobro, utoliko, predstavqa neizostavnu i nesvodivu tre}u veli~inu,
koja ih kao takve ~ini mogu}ima. Ukoliko su, me|utim, oni pro`eti wime, ono im je istovremeno i imanentno. Tako|e, ukoliko se spoznajni uvid
sastoji u sagledavawu istinitosti ideja, tada i sve ideje kao takve moraju biti pro`ete Dobrom, koje se istovremeno nalazi sa one strane su{tastvenosti, odnosno podru~ja samih ideja. Ovdje je na djelu ista figura kao
i kod odnosa ideja i stvari: ono {to je na~elo ne~ega wemu istovremeno
mora biti i imanentno i transcendentno. Imanentno je stoga da bi imalo bilo kakav su{tinski dodir sa wim, da bi ga uop{te moglo na~elno
utemeqiti, a transcendentno {to ukoliko bi se po rangu, dostojanstvu,
smislu i mo}i izjedna~ilo sa principovanim, ono na~elno ne bi moglo
biti ne{to bitno druga~ije od wega, pa ne bi ni moglo preuzeti ulogu
wegovog na~ela.
Kao {to sve tvarno kao takvo mo`e postati predmetom osvjetqavawa, tako se i sve ideelno mo`e ozra~iti Dobrom, odnosno mo`e se posmatrati unutra{wim, duhovnim okom u ozra~ju Dobra. Posmatraju}i
stawe stvari prije izri~itog poku{aja spoznavawa (dakle po sebi), sve
tvarno je pro-svijetqeno, kao {to je i sve ideelno pro`eto Dobrom. U
procesu spoznaje nekog problemskog sklopa radi se o tome da se to i
izri~ito shvati. Tek tada mo`e biti pojmqena su{tina odre|enih problemskih sklopova (ta~nije odnos izme|u odgovaraju}ih, relevantnih ideja), kao i to da je i sama mogu}nost te spoznaje zavisna od Dobra koje
boravi pri wima. Spoznaja se, stoga, ima razumijevati kao aktualizovawe odre|enog ontolo{ki po sebi utemeqenog i razra|enog sklopa za mo}
spoznaje nekoga ko u nekom trenutku poku{ava da sebi ne{to rasvijetli.
Na temequ ovoga se mo`e razjasniti i mogu}i nesporazum koji bi
mogao nastati ukoliko bi se analogija sunca i Dobra poku{ala slijediti
na na~in koji bi vi{e bio primjeren novovjekovnoj, prije epistemolo{ki
nego ontolo{ki usmjerenoj, perspektivi. Svjetlost jeste ono {to je nu`no da bi bilo mogu}e gledawe, dok ona samim stvarima ne treba da bi
bile to {to jesu. Drugim rije~ima, svjetlost stoji na strani mo}i gledawa, a ne samih stvari. Ukoliko bi se u tuma~ewu Dobra, po analogiji,
slijedio trag koji daje pokazana osobenost uticaja svjetlosti na tvarne
stvari, moglo bi se pomisliti da Dobro na svoj na~in predmete uma daje
vidjeti u odre|enom, mo`da ne jedino mogu}em, ili mo`da ne ~ak i najprimjerenijem, svjetlu (ovaj put rije~ je upotrebqena samo u prenosnom
smislu). Tako bi se, daqe, dalo pomisliti da posmatrawe stvarnosti pod
vidom Dobra mo`e biti shva}eno kao svojevrsna konstrukcija stvarnosti, odnosno wene istinitosti. Me|utim, Dobro nije jedan od mogu}ih

82
uglova ili prizmi, kroz koju se mo`e gledati na po sebi postoje}u,
mo}i mi{qewa navodno protivstavqenu, stvarnost. Dobro je uop{te
uslov da mo`e biti wenog bilo kakvog misaonog zrewa. Kao {to je svjetlost pretpostavka/uzrok (508a) mo}i gledawa (vida), tako je i Dobro
uzrok mo}i mi{qewa (uma). Otuda mi{qewe ne treba shvatiti kao
nekakvo, arbitrarno ili artificijelno izmi{qawe, nego kao slu{awe,
slije|ewe i povinovawe. Um kao aktivnost mi{qewa predstavqa spoznaju
nu`nosti, a ne weno proizvo|ewe.14
To da je Dobro uslov da mo`e biti bilo kakvog na~ina mi{qewa o
stvarnosti ne treba da bude shva}eno u smislu ~isto formalnog uslova
koji omogu}uje razli~ite, mawe-vi{e jednako primjerene, varijacije o
stvarnosti, odnosno perspektive na wu. Pojam uma je unaprijed odre|en
kao ona mo} koja na pravi na~in odgovara potrebi da se stvarnost sagleda na jedini primjeren na~in.15 Drugim rije~ima, izvorni pojam uma je
zalo`en u samoj stvarnosti, te ne predstavqa stvar ne~ijih privatnih
spoznajnih poku{aja koji bi dozvoqavali individualne varijacije.16
Dakle, sama stvarnost je istinonosna, {to je, opet, mogu}e zato {to u
sveukupnosti onoga {to nekako jeste ima i podru~ja su{tastava (tj. ideja). Tako mi{qen um jeste sveobuhvatan i time natperspektivan.17 To
}e, u najkra}em, re}i: postoji jedna stvarnost, odnosno jedna stvarna istina, i woj mo`e odgovarati samo jedan na~in mi{qewa. [tavi{e, aktivnost mi{qewa, ukoliko se ono nalazi na pravom putu, zapravo predstavqa reaktualizovawe u stvarnosti po sebi postoje}eg i prisutnog Uma.
Samo zahvaquju}i posebi~noj umnosti stvarnosti ~ovjeku je mogu}e da postane uman, odnosno da, makar u izvjesnoj mjeri, istinito misli stvarnost. Ovo, tako|e, zna~i da je to {to ima istinitog mi{qewa, {to je
ono, u modusu potencijalnosti, zalo`eno u stvarnosti kao takvoj, pretpostavka da mo`e biti bilo kakvog drugog na~ina, ta~nije stupwa, mi{qewa, odnosno mnijewa.
Ali isto tako va`i i po analogiji: ako ne bi bilo svjetlosti, ne samo da stvari ne bi mogle biti osvijetqene i vi|ene onakvima kakve jesu,
nego ne bi bilo ni djelimi~ne osvijetqenosti, dakle ni sumraka ni po14 Stanley R o s e n , Plato's 'Sophist'. The Drama of Original and Image, New Haven 1983,
str. 14: Zvani~ni platonizam mo`e biti izjedna~en sa pretpostavkom da qudska bi}a uop{te, a posebice filosofi, imaju pristup istinskoj prirodi stvari. Platonizam u ovom smislu tvrdi da je zrewe ideje iznala`ewe a ne proizvo|ewe istine. Nezvani~ni platonizam je
u~ewe koje proizlazi iz pribli`avawa filosofije sofistici. To je verzija platonizma koju su hajdegerovski fenomenolozi izri~ito, a analiti~ki ontolozi neizri~ito, u~itavali u
dijaloge." Ukoliko je ovo Rozenovo tuma~ewe, makar jednim dijelom, ispravno, tada se sva
ovakva nezvani~na" tuma~ewa moraju odbaciti u korist zvani~noga", odnosno izvornoga i
u samom Platonovom {tivu utemeqenoga.
15 Sasvim je drugo pitawe u kojoj mjeri }e ta jedna spoznaja biti primjereno i kona~no saop{tiva i zahvatqiva u elementu razlo`nog govora.
16 Fink gnomski zapa`a: ... nous je izvorno na~in bi}a onoga agathon, Dobra..." (Zur
ontologischen Frhgeschichte der Raum-Zeit Bewegung, Haag 1957, str. 165).
17 Ova natperspektivnost ima u vidu mno{tvenost mnijewa, ali se time ne iskqu~uju
dvije su{tinske, rekli bismo topolo{ke" perspektive dvaju puteva jedinstvenog uma.

83
mr~ine, u kojima se stvari, istina, ne vide kako vaqa, ali se ipak zna da
one postoje, jer se wihovi obrisi, ipak, nekako mogu nazrijeti. Kada ne
bi bilo nikakve osvijetqenosti, tada se ni{ta ne bi moglo ni poku{ati
nazrijeti, {to bi zna~ilo da same mo}i gledawa uop{te ne bi moglo
biti.
2.
Dosad je uglavnom bilo rije~i o Dobru kao uzroku spoznaje stvarnosti. Me|utim, u Platonovoj ontolo{ki postavqenoj gnoseologiji bi}e i
saznawe se ne mogu razdvojiti, pa i ne iznena|uje {to Dobro, ukoliko
uop{te treba preuzeti ulogu na~ela, ne}e biti samo uzrok spoznaje, nego i bi}a.18 Pored toga, Dobro nema ulogu samo bi}evnog izvora cjelokupne stvarnosti, nego ono predstavqa ujedno i wen smisao, a time i jemac
mogu}nosti da se sve bivstvuju}e mo`e uklopiti u cjelinu poretka. Stoga
se i ka`e da ni{ta na ovom svijetu, ma koliko samo po sebi izgledalo
po`eqno i vrijedno, bez Dobra ne vrijedi (Dr`ava 505 ab).
Dobro nije samo izvor bi}a uop{te, te pojedina~nih ideja i stvari,
nego se ono, tj. Bog, stara i o daqem postojawu sveukupnosti.19 Bez wegove stalno prisutne djelotvornosti poredak svijeta kao cjeline (sastavqenog iz svijeta ideja i od svijeta prolaznoga) ne bi izgubio samo
uzrok svog nastanka u pro{losti, nego i jemstvo svoje ure|enosti, a time
i opstojnosti. Kona~no, sve pojedina~no, bilo da je ideelno, bilo da je
stvarsko, dobija svoj smisao i opravdawe iz cjeline bi}a. Po{to je jemac
te cjeline Dobro, to onda zna~i da cjelokupna stvarnost, kao i sve pojedina~no unutar we, svoj izvor, postojawe i svrhu (telos) dobija dejstvom
Dobra. Predstavu o dejstvu, djelovawu ili djelotvornosti ne treba
shvatiti na na~in nekakvog kvazimehani~kog uzrokovawa. Radi se, sli~no
kao i kod uzrokovanosti stvari od strane ideja, o formalnom uzrokovawu,
ta~nije o djelotvornom ugldawu. To zna~i da uzor samim svojim postojawem i pomo}u mo}i koja iz toga proisti~e, bez ikakvog kontakta, ili
nekog drugog oblika djelovawa koji bi podrazumijevao vremensko trajawe
i prostorno dodirivawe, oblikuje ono {to mu je podlo`no. Za razliku,
me|utim, od dana{weg shvatawa uzora, koji se, po naho|ewu, kao uzor
slobodno mo`e slijediti ili ne slijediti, odnosno prihvatiti ili odbaciti, ovdje se, s obzirom na mjesto u qestvici stvarnosti, povinovawe uzoru de{ava po smislenoj, umskoj nu`nosti.
Postavqa se pitawe zbog ~ega je Dobro izabrano da bude prana~elo
stvarnosti. Zbog ~ega se uop{te jedna toliko poznata i empirijskom
upotrebom optere}ena odredba vezuje za najvi{e na~elo? Da li dobrost
Dobra kao na~ela stoji u vezi sa ovim empirijskim momentima, te da li
18 Dr`ava, 509b: kao {to sunce omogu}uje da (`ive) stvari nastaju i rastu, tako je i
Dobro uzrok ne samo spoznatqivosti ideelnoga, nego i wegovog postojawa uop{te.
19 Vidi: Dr`avnik 269c274e.

84
potowi mogu biti od pomo}i za rasvjetqavawe prvoga, odnosno da li se
pretpojam o na~elu Dobra mo`e zadobiti produbqenijim tuma~ewem prirodnog predrazumijevawa? Najprije, neka su{tinska veza izme|u empirijskih i platonovskoga odre|ewa dobrosti sigurno mora postojati (ina~e
bi uop{te bila dovedena u pitawe smislenost upotrebe iste rije~i za ozna~avawe na~ela i imenovawe iskustveno poznatih dobara). Me|utim, tu
se pojavquje dvostruki metodolo{ki problem. Ako, prvo, postoje razli~ita iskustvena odre|ewa dobrosti, postavqa se pitawe koje od wih mo`e
biti mjerodavno za tuma~ewe zna~ewa i samog Dobra. A na drugom mjestu,
uop{te je sporno da li bi ono {to je empirijsko i kontekstualno uslovqeno moglo da poslu`i za odre|ewa onoga {to bi po svom smislu trebalo da je kontekstualno invarijantno. Zapravo, moglo bi se o~ekivati da
Dobro utemequje opravdanost upotrebe odredbe dobar u svim pojedina~nim slu~ajevima. Dakle, dobrost pojedina~nih dobara bi trebalo da se
razumije iz (najvi{eg) Dobra a ne obratno.
[ta je zna~ewe rije~i dobar? Jasno je da je ova rije~, shodno posmatranom sklopu, zamjewiva drugim rije~ima. Postavqa se pitawe kako
je ova zamjena mogu}a. {ta imaju zajedni~ko koristan, po`eqan, vaqan, postojan, sna`an, moralan, istrajan, itd.? Da li je rije~
dobar sinonimna sa bilo kojom od ovih? O~igledno nije, jer bi tada i
sve takve odredbe bile me|usobno sinonimne {to, razumije se, nije slu~aj. Kada se sve ove odredbe imenuju i kao dobre, tada se ne ~ini nikakvo precizirawe ili pretuma~ewe, nego ideirawe. To transcendovawe
iz svagda{wih pragmati~ko-saobra}ajnih sklopova se neprestano de{ava.
Wegov pragmati~ki smisao je da se zna~ewski obzor nekih izraza, koji je
prevashodno situativno-konkretno vezan, pod odre|enim okolnostima
oslobodi ove signature i prebaci u {iri obzor.
U razumijevawu eminentnog, platonovskog zna~ewa Dobra ote`avaju}e
je to {to su nam najprije poznata konkretna odre|ewa rije~i dobar, ta~nije wegovi situativni pseudosinonimi. Kada je rije~ o pitawu razumijevaju}eg odre|ewa Dobra samoga, to zna~i da konkretna odre|ewa dobrosti, ukoliko su u vezi sa wegovim eminentnim zna~ewem, moraju poslu`iti kao orijentiri za wegovo razumijevawe, ali samo donekle, i to mogu}e i na negativan na~in. Naime, ni jedno od tih odre|ewa nije mogu}e
uop{titi i time, takore}i pravolinijski, do}i do zna~ewa Dobra, nego
ih je potrebno u sadr`inskom smislu razgraditi, li{avaju}i ih posebne kontekstualne odre|enosti, ne bi li se ~istom uvidu otkrilo ne ono
{to im je tek zajedni~ko, nego upravo ono {ta jeste wihov uslov. Utoliko se i u na~inu zakqu~ivawa o ovome ne}emo mo}i osloniti na induktivna uop{tavawa ili na apstrahovawe. Ovdje nije rije~ o tome kako da se
u orijentisawu sa razli~itim dobrima aposteriorno-onti~ki (tj. u komunikativno-epistemolo{kom smislu) prona|e wihov zajedni~ki imeniteq, nego kako da se, uz prethodno stavqawe u zagrade svih wihovih
posebnosti, dopre do onoga iz ~ega su sve one uop{te mogle postati mogu}e. Dakle, ovdje mora biti stalo ne do nekakvoga naknadnog bilansira-

85
ju}eg iznala`ewa sli~nosti, nego se apriorno-ontolo{ki mora pitati
o nu`nosti nekoga jednoga iz kojeg mno{tvo odgovaraju}ih jedinica
uop{te mo`e nastati.
Ipak, ono {to se mo`e uo~iti kao zajedni~ka odlika svega onoga
{to se (opravdano) smatra dobrim jeste da sve dobro jeste u sebi ispuweno. Dobro je sve ono {to je pod datim uslovima ostvarilo ukupnost toga {to ono u svojoj vrsti uop{te mo`e biti. Kad je rije~ o Dobru samome, ono, sa svoje strane, ne stoji ni pod kakvim odre|enim uslovima postojawa, niti spada u neku odre|enu vrstu koja bi imala neke posebne,
svrhama drugih vrsta naporedne ili suprotne svrhe. Me|utim, ono {to je
zna~ajno i zajedni~ko kod fenomensko-iskustvenog, odnosno apriorno-metaiskustvenog pojma dobrosti jeste to da Dobro, ukoliko pro`ima samu
su{tinu bi}a, u wega unosi napetost izme|u onoga {to se mo`e ili treba biti (moment savr{enosti, su{tastevnosti, odnosno idealnosti) i
onoga {to se (trenutno) jeste (moment ~iweni~noga, odnosno realnosti).
Naravno, ta napetost je kod samog Dobra izmirena, ali to {to se bi}e
uop{te, te sve {to jeste, odr`ava samo zahvaquju}i izvjesnoj mjeri svoje
dobrovrsnosti sve to govori da u svemu bivstvuju}em mora postojati napetost izme|u idealiteta i realiteta, koja je, uostalom, konstitutivna i
za bi}e kao takvo.
Pri posmatrawu stvari iz svakodnevnog iskustva nije te{ko ustanoviti da su one po svom sastavu mahom slo`ene, te da svoje postojawe, pored ostaloga, duguju optimalnoj, ili makar odr`ivoj, smije{anosti svojih
sastavnih elemenata, odnosno momenata. Najve}i broj onoga {to nas
okru`uje jeste nekakva mje{avina koja se odr`ava samo zahvaquju}i po{tovawu neke mjere. Ako je postojawe neke stvari, u na~elu, izraz nekog
smisla i svrhe, tada je svako postojawe mogu}e zahvaquju}i nekoj vrlini,
odnosno nekom posebnom dobru, koje ono sobom ostvaruje, odnosno potvr|uje. Po{to je odmjerenost sastojaka uslov opstojnosti pojedina~nih stvari, i odmjerenost je preduslov za dobrost, odnosno mjera predstavqa sastavni dio Dobra.20 Pored toga, sve {to je odmjereno kao takvo jeste
skladno, pa je u nekom posebnom smislu i lijepo (za duhovno oko). Ukoliko se, pak, ta stvar sagledava u svom skladu i qepoti, ona se uop{te
prepoznaje u onome {to jeste, ~ime se pokazuje i u svojoj istini.
Ova analiza bi se mo`da mogla i produ`iti, ali i iz ovoga {to je
dosada iza{lo na vidjelo jasno je da po svom smislu naizgled jednostavno
i jedinstveno Dobro podrazumijeva i nosi mjeru, qepotu i istinitost.
Ono, dakle, nije u sebi razlu~eno samo utoliko {to mora mo}i obuhvatiti razli~ita zna~ewa i obzire onoga {to se naziva dobrim, nego nosi
i dodatne momente, koji se, opet, prenose na sve ideje, odnosno na sve
20 K.-H. V o l l k m a n n - S c h l u c k , Plato. Der Anfang der Metaphysik, Wrzburg
1999, str. 120: Bi}evnu ustrojenost bivstvuju}ega mo`emo zahvaliti snazi vezivawa mjere.
Mjera nije puka odre|enost, puko {tastvo, puka granica, nego vezuju}a snaga. Ona je dynamis, a ova dynamis jeste Dobro. Kao vezuju}a, mjera je snaga koja vezuje ono nevezano u bivstvuju}em, ~ime ga tek osposobqava za bi}e."

86
stvari. Dobro, tako, predstavqa svojevrsnu integralnu mje{avinu razli~itih momenata. Ukoliko i ono samo jeste (u eminentnom smislu), te
ukoliko je sastavqeno od razli~itih sastavnih momenata (npr. mjere, qepote i istine), tada ih ono ne samo u sebi sadr`i, nego mu se u nekom
metasmislu ponovo mogu pripisati odmjerenost, qepota i istinitost. Ono
{to je pri svemu tome najzna~ajnije jeste da su upravo ove pododredbe
Dobroga ujedno i optimalni uslovi za mogu}nost odr`avawa u bi}u pojedina~nih stvari. Utoliko postavka Dobra kao praodredbe bi}a nije tek
nekakvo proizvoqno estetizovawe, nego se time isporu~uju i uslovi, odnosno kriteriji, za nastanak bi}a i stvari uop{te.
Sada smo u boqoj prilici da razumijemo odluku da Dobro bude
prepoznato kao kqu~ni moment u na~elnome stvarnosti. To da uop{te
bude ne~ega a ne ni~ega predstavqa posqedicu djelotvornosti Dobra, kojem i prili~i da bude bi}a, a ne ni~ega. Ili, upro{}eno: boqe je da ima
bi}a, nego da nema ni~ega. To {to ima bi}a samo jeste znak prethodnog
u~inka Dobra, tako da se ono mo`e smatrati transcendentalnom praodredbom bi}a uop{te. Sa stajali{ta toga {to ve} ima bi}a ta se ~iwenica izra`ava uvjerewem da je boqe da ga ima nego da ga nema, odnosno da
je to {to ima (ure|enoga i trajnoga) bi}a posqedica (vladavine) na~ela
Dobra. Naravno, ta okolnost je dobra samo za ono {to uop{te postoji.
Dobrost predstavqa vrednovawe ~iwenice da ima bi}a sa stajali{ta onih
koji svoje postojawe duguju upravo toj ~iwenici. Drugim rije~ima, Dobro je ime za metana~elo bi}a gledano iz ugla onoga koji u`iva u
toj ~iwenici i koji, povrh toga, to mo`e refleksivno prepoznati i vrednovati. [tavi{e, bi}u samome je potreban ~ovjek koji }e ga svojom refleksijom potvrditi u wegovoj bi}evnosti i umnosti, {to naravno ne
zna~i da bi}e tek time po~iwe biti bi}e.21
Zna~i li to da bi}a ima samo zato {to ~ovjek mo`e razumjeti ono
{to se naziva bi}em? Nipo{to. Naime, tako ne{to kao bi}e mo`e
biti postavqeno samo ako ima postavqaju}ega mi{qewa {to, naravno,
ne zna~i da bi}a ima samo ako postoji mi{qewe koje zna za bi}e. Zanimqivo je da jedan od najuticajnijih savremenih kriti~ara metafizike,
Martin Hajdeger, svojom kritikom na neobi~an na~in, zapravo, svjedo~i
woj u prilog. On, u ranoj fazi, oko Bi}a i vremena, ka`e da bi}a ne mo`e biti ukoliko nema onoga koji ga razumijeva, {to, zapravo, zna~i da
stajali{te bi}evnosti mo`e postati op{teobavezuju}e teorijsko stajali{te samo ukoliko je vezano za jednu, uslovno re~eno, posebnu perspektivu. Bi}a, dakle, nema bez onoga koji ga kao bi}e postavqa. Sa druge stra21 Dvostranost u smislu Dobra, odnosno u prepoznavawu Dobra kao na~ela bi}a, Kun
izla`e na sqede}i na~in: Smisao ontolo{ke afirmacije mo`e biti posmatran na dva razli~ita na~ina od bi}a i od ~ovjeka. Posmatrano sa strane bi}a ona govori da bi}e kao
takvo sebe samo potvr|uje kao dobro'. [] Posmatrano sa strane ~ovjeka afirmacija govori da bi}e ima smisla. Ono potrebuje ~ovjeka da bi se kao smisleno potvrdilo. Druga~ije
izra`eno, bi}e kao dobro tako|e, ~ak na izuzetan na~in, jeste dobro za ~ovjeka." (Helmut
K u h n , Das Sein und das Gute, Mnchen 1962, str. 93).

87
ne, ukoliko je bi}e ono {to zahvata sve ~ega ima i {to postoji, utoliko se iz ugla ~ovjekove perspektive mora smatrati vrednosno pozitivnim
to {to ima onoga (ta~nije bilo ~ega) ~emu se pripisuje bi}e, jer samo
pod tim uslovom mo`e biti i onoga koji postavqa bi}e, tj. samog ~ovjeka. Kona~no se pokazuje da se ni iz ugla ove, pravovjerno nominalisti~ke, optike bi}e ne mo`e misliti bez refleksije o Dobru, odnosno o
wegovom apriornom u~inku u postavqawu i ustrojavawu bi}a. O~igledno
je da vrednovawe ~iwenice da ima bi}a (tj. kao ne~ega dobrog) sa stajali{ta onoga koji jeste i koji je toga svjestan (tj. ~ovjeka) mo`e biti
mogu}e samo ako je Dobro najprije uistinu bilo djelotvorno proiznose}i
podru~je bi}a, odnosno zapo~iwu}i wegovu epohu. Na sli~an na~in ~iwenica da ~ovjek razumije da ima bi}a jeste mogu}a zato {to bi}a zaista,
i nezavisno od mogu}nosti wegovog razumijevawa, ima.
3.
Dobro nije samo izvori{te bi}a, nego i wegov uzor. Ono je pravi
po~etak i kona~ni kraj svega {to bilo kako jeste, ono iz ~ega ono izvire, po ~emu uop{te postoji (nose}i u sebi odgovaraju}u mjeru i stepen
dobrovrsnosti) i ka ~emu, u krajwem slu~aju, i jeste. Dobro, tako, stvarima odre|uje sve tri vremenske dimenzije pro{lost (arheolo{ki
moment), sada{wost (ontolo{ki moment u u`em smislu) i budu}nost (teleolo{ki moment). Ako bi na~elo imalo samo arheolo{ki smisao, tada bi se time, u najboqem slu~aju, moglo objasniti samo to da i kako nastaje cjelina bivstvuju}ih, ali ne i kako }e nadaqe opstojati, te radi ~ega }e biti. Time bi proces jestawa ostao nedovoqno neregulisan,
{to bi, pored ostalog, imalo za posqedicu da se svjetsko vrijeme shvati
ne kao zatvoreno i kru`no, nego kao pravolinijsko i otvoreno. Sa druge
strane, ako bi se cjelini bivstvuju}ega podmetnulo samo regulativno na~elo (tj. da treba biti cjelina), tada bi na temequ toga ili bilo posve
nejasno na koji na~in bi to moglo biti ostvarivo. Druga alternativa u
ovom slu~aju bi bio raskid izme|u gnoseolo{koga i ontolo{koga, pri ~emu bi teleologi~nost u razumijevawu stvarnosti imala samo regulativni, ali ne i konstitutivni smisao. Platon, me|utim, na veoma jednostavan i sinteti~ki na~in povezuje arheolo{ki i teleolo{ki moment
(odnosno ontolo{ko i gnoseolo{ko). U jednom drugom smislu, i na ni`oj
ravni posmatrawa, to je mogu}e ostvariti stoga {to je na~elo (Dobro)
ne{to {to se sa stvarima mo`e pripisati ne tek u nekom op{tem prora~unu (gnoseolo{ko-teleolo{ka strana), nego je uvijek ve} u wima, u svojim svagda{wim odgovaraju}im, svakako ni`im, projavqivawima, prisutno
(ontolo{ko-arheolo{ka strana), {to je i preduslov mogu}nosti ostvarewa realne teleologi~nosti bi}a u cjelini. Kona~no, vaqa uo~iti da
konceptualno mi{qeno me|usobno pro`imawe arheolo{koga, ontolo{koga i teleolo{koga, odnosno ontolo{koga i gnoseolo{koga, pada ujedno sa

88
visokim stupwem uklopqenosti pojedina~noga i op{tega, odnosno djelova
i cjeline. Djelovi uvijek jesu s obzirom na cjelinu, odnosno ka woj, a podloga cjeline (Na~elo) je kadra da u odgovaraju}oj mjeri i stupwu snishodi, pri tome se realno-onti~ki otjelovquju}i u stvarima i bivstvuju}im
idejama, koji time, opet, postaju kadri da grade cjelinu.
Kqu~ni moment u odluci da se posredstvom Dobra sprovede na~elno
utemeqivawe stvarnosti jeste Platonovo uvjerewe da dobrost kao podloga,
mo`da bi se moglo tuma~iti i kao podmet,22 sau~estvuje u onti~koj strukturi svega {to jeste. Dobro, utoliko, za ~ovjeka nije samo neka nadsvjetska onostranost, nego ono {to je uvijek najprije stvar svagda{wega iskustva.23 I tu se, tako|e, mogu pokazati svi oni momenti koji su bili prisutni i kada je bilo rije~i o op{tim odlikama na~ela dobra. Najprije,
da bi ne{to uop{te moglo nastati neophodno je da su za to ve} stvorene
pretpostavke u vidu ne~ega {to je vaqano, {to mo`e biti temeq novog
smislenog ~ina onti~ke tvorbe. Nakon toga, da bi se to nastalo moglo
odr`avati u bi}u, potrebno je da u sebi nosi izvjesnu postojanost.24 Kona~no, ono {to samom postojawu stvari daje opravdawe jeste to da ona
uop{te bude za ne{to potrebna, da mo`e biti uvezana u lanac svrha, ~iji je kona~ni vidokrug smislenost, umnost i usvrhovqenost cjeline bi}a.
Ta isprepletenost vaqanosti, postojanosti i potrebnosti, odnosno wihov
smisaoni kontinuitet (iz kojeg proizlazi i vremenski: pro{lost-sada{wost-budu}nost), upu}uju na ne{to {to im je zajedni~ko, tj. na neku dobrost. Dakle, bez pro`etosti nekom dobro{}u ni{ta ne bi moglo ni da
nastane, ni da daqe potraje u bi}u. Ono {to, me|utim, ~ini dopu{tenim govor o dobrosti kao o podlozi bi}a jeste ~iwenica da dobrost
ima i teleolo{ko-cjelosni moment, zahvaquju}i ~emu pojedina~ne dobrosti ne figuri{u kao neke izdvojene svrhe, nego kao one koje dobijaju
opravdawe iz onoga {to je dobro za cjelinu, tj. iz samog Dobra. Zahvaquju}i tome je i opravdano da se vrline pojedina~nih stvari nazivaju dobrima, jer sve one u krajwem prora~unu upu}uju na jedno Dobro.25
22 Naime, dobrost je transcendentalno-konstitutivna praodredba bi}a uop{te, koja se
prenosi na sve ideje, ukoliko trebaju uop{te biti, te posjedovati moment spoznatqivosti, {to,
daqe, prelazi i na stvari u kojima su dobrovrsne ideje prisutne. Drugim rije~ima, Dobro jeste
pri svemu ~ega na bilo koji na~in ima. Ono ga saodre|uje i kao pojedina~nost i uslovqava wegovu sposobnost u~estvovawa u gradwi objediwenog, po svom smislu dobroga, poretka.
23 Karl-Heinz V o l l k m a n n - S c h l u c k , Plato. Der Anfang der Metaphysik, str. 121:
Stoga ~ovjekov opstanak Dobro ne sre}e kao ne{to onostrano nadsvjetsko, ve} kao odmjerenost, qepotu i istinu svojega svjetoodnosa". Dakle, shodno na~elu fenomenologi~nosti,
na~elno mora biti kadro da se poka`e u stvarnosti. Naravno, ovim imanentnim izlagawem,
odnosno utemeqewem na~ela nipo{to nije iscrpqena wegova su{tina.
24 Isto, str. 22: Ne{to {to je dobro jeste ono {to nekoj stvari jam~i postojawe. Dobro je ono {to je vaqano za bi}e i {to ga ~ini vaqanim."; Dobro je ono na ~emu ne{to jeste".
25 Mo`e se u~initi da je svakodnevna upotreba rije~i dobar" ~esto nedozvoqeno neprecizna, jer se wome daje pretpostaviti da je ono {to je, na primjer, korisno (za mene) dobro po sebi, odnosno dobro uop{te i za cjelinu. No, potowom argumentacijom kao da se pokazuje ne{to upravo suprotno. To je, me|utim, samo privid, jer je razlika izme|u eminentnog
zna~ewa dobra (i to u smislu ideje, a ne na~ela dobra) i kolokvijalno-svakodnevne upotrebe
odredbe dobar" analogna razlici izme|u, na primjer, pojedina~nih lijepih i smoga lijepog.

89
Apriornost dobra u odnosu na bi}e mora na}i svoj izraz i u gnoseolo{koj problematici. Naime, sama ~iwenica da je neka dobrost uvijek
ve} prisutna u svemu {to postoji predstavqa i upori{nu ta~ku za ~ovjekovo orijentisawe u stvarnosti. [tavi{e, spoznaja stvarnosti po Platonu mo`e biti mogu}a ukoliko stvari unaprijed nekako razumijemo po wihovoj dobrosti, ukoliko a priori imamo odnos prema jedinstvenom obzoru
koji nadma{uje i objediwuje sve te pojedina~nosti.
Folkman-[luk to razra|uje na sqede}i na~in:
Mathema jeste ono {to je unaprijed poznato, a {to se tek treba dovesti
do spoznaje. A ono {to je po Platonu najprije poznato jeste Dobro, koje je,
stoga, prvi i posvuda vode}i obzir svega na{ega djelawa i dopu{tawa. I zaista, svako opho|ewe sa nekim bivstvuju}im posmatra ga s obzirom na to da li
je ono za ne{to vaqano, da li je za ne{to dobro. Bez ovoga vidika na{ bi
svjetoodnos ostao i bez vo|stva i bez uvida. Ali ovoj poznatosti-ve}-unaprijed na neobi~an na~in odgovara nesposobnost da se ka`e {ta je to {to je uvijek ve} poznato {to rukovodi na{im svjetoodnosom.26

Ukoliko se predrazumijevawe bi}a, kao uslov razumqivosti bivstvuju}ih, mo`e nazvati preontolo{kim razumijevawem, tada se i prethodna
poznatost onoga {to odre|uje obzor dobrosti stvari (iako se, po svoj
prilici, te{ko mo`e do kraja primjereno i dovoqno jasno verbalizovati)
mo`e nazvati agatolo{kim predrazumijevawem. [tavi{e, ako je bi}evnost zavisna od dobrosti, te ako Dobro logi~ki prethodi bi}u, tada se
mo`e re}i i da je preontolo{ko razumijevawe bi}a zavisno od agatolo{kog predrazumijevawa Dobra.27
Dakle, ako bi}a, kao bi}a bivstvuju}ih, ima zato {to mu na~elno
prethodi Dobro, i ako se samo Bi}e svagda ula`e u sva ta bivstvuju}a,
tada je, po ovome, to mogu}e stoga {to Dobro snishodi u pojedina~na dobra stvari ukoliko ona jesu temeq samog wihovog postojawa. Utoliko
se mo`e re}i da je ontolo{ki lanac, koji polazi od samog Bi}a, ide
preko ideja i zavr{ava se kod stvari, pra}en (i zavisan) od agatolo{ke
hijerarhije koja polazi od samog Dobra, ide preko dobrosti pojedina~nih
ideja (koja se odmjerava s obzirom na wihovo uvezivawe u teleolo{ki lanac cjeline bi}a) i zavr{ava se kod dobrosti (vaqanosti) pojedina~nih
stvari.28 Jednako kao {to se samo Bi}e ula`e u bivstvuju}e ideje pri
tome ne bivaju}i razlo`eno, odnosno zadr`avaju}i svoju posebi~nost, isto
to se, i to kao druga strana istoga proces na~elovawa, de{ava i sa Dobrom koje je prisutno svuda gdje ne{to jeste, a ipak zadr`ava svoju samoIsto, str. 22/3.
U istom smislu argumenti{e i Kun: Dobro () nije puki moralisti~ki, ve} ontolo{ki pojam. Bi}e i Dobro sapripadaju. [tavi{e: Dobro jeste bi}e ukoliko ono zasniva
bivstvuju}e."(Das Sein und das Gute, str. 61.) Shodno tome se na istom mjestu daqe ka`e da:
normativnost, a time i Dobro skupa sa svojim nedostatkom Lo{im, pripada strukturi
su{tine svijeta, te nipo{to nije ograni~eno na podru~je qudskoga i li~ne egzistencije."
(str. 92).
28 Helmut K u h n , Das Sein und das Gute, str. 217: izlu~ivawe takvosti (bi}a)
/des So-seins/ pada ujedno sa razlu~ivawem Dobra."
26
27

90
stalnost. I Dobro i Bi}e prelaze u mno{tvo zadr`avaju}i svoje jedinstvo. Mo`e se re}i da samoizlagawe Bi}e-Dobra u mno{tvo dobrobivstvuju}ih predstavqa ostvarewe postulata ontologije o jedinstvu mno{tva, pri ~emu se djelotvorno na~elo Dobra pokazuje kao preduslov i
osnovna poluga tog procesa. Pri tome Dobro predstavqa, uslovno re~eno,
sredstvo kojim se po~etna jednost Jednoga zadr`ava i u jednosti Jednoga
u mno{tvu.29 Za odr`awe istinitim ovog diktuma od odlu~uju}eg je zna~aja to da se nakon samoproizno{ewa jednog na~ela u mno{tvo svojih
ostvarewa to jedno ne gubi, odnosno ne svodi na nekakav spoqa{wi zbir
svojih realizacija. Objediwavawe svekupnosti bivstvuju}ih u cjelinu bi}a
mo`e biti ostvarivo samo ako ishodi{no na~elo zadr`ava svoju posebnost (a time i djelotvornost), odnosno ukoliko nadma{uje ukupnost onoga u ~emu se o~ituje wegovo djelovawe. To, kona~no, zna~i da je hijerarhijsko jedinstvo bivstvuju}ih, odnosno wihova mogu}a samo ako
i ukoliko wihovo na~elo zadr`i svoj epekeinski polo`aj.
Ovdje je od odlu~uju}eg zna~aja naglasiti da se ovi hijerarhijski nizovi (tj. ontolo{ki, odnosno agatolo{ki) ne smiju shvatiti kao neki dobro uvezani mehanizmi posredovawa uticaja, gdje se po~etni impuls iz
na~ela prenosi ka ni`im stupwevima uz minimalno izobli~ewe. Naime,
pored momenta kontinuiteta izme|u pojedina~nih slojeva zna~ajnu ulogu
igra i moment diskontinuiteta, tako da bi}evnost, odnosno dobrost, na
razli~itim stupwevima svojih qestvica imaju zna~ajno izmijewen smisao.30
U razumijevawu stvarnosti se, u Platonovom slu~aju, radi o tome da
se stvari spoznaju ne samo ukoliko nekako jesu, nego prije svega ukoliko
jesu dobre, tj. za ne{to vaqane. To ima dvojake posqedice. Prvo, bez tematskog precizirawa ovog Zarad-~ega postojawa stvari ne bi se mogao zadobiti jedinstven tematski horizont ontolo{kog razumijevawa stvarnosti, tako da bi u spoznaji stvari preovladavala orijentisawe spram singularno-individualnoga, dok bi spoznaja stvari kao stvari ostala potisnuta. To bi, nadaqe, spre~avalo da se na temequ spoznaje pojedina~nih
stvari organizuje interpretativna rekonstrukcija cjeline stvarnosti. Na
drugom mjestu, to {to se stvari razumijevaju iz horizonta dobrosti predstavqa dinami~ki moment spoznaje, koji uslovqava da se u razumijevawu
ne radi o tome da se stvari shvate u svom pukom Da-jesu (postojawu), nego
i [ta-jesu (su{tini) i Ka-~emu-jesu (svrsi). Iz tog razloga spoznaja
stvarnosti se ne mo`e ograni~iti na to da bude spoznaja golih stvari,
nego mora biti u dvostrukom smislu transcenduju}a. Prvo, ukoliko spoznaja stvari jeste mogu}a samo kao spoznaja wihovih su{tina (ideja); drugo, ukoliko spoznaja dosti`e svoj ciq projektovawem svega posebnog ka
29 Tako, na primjer, Aristotel, govore}i o Platonu, ka`e sqede}e: Jedno po sebi je
navodno Dobro po sebi." (Metafizika 1091 b14 i daqe) Dobro bi se u nekom smislu moglo smatrati sredstvom ostvarewa na~ela, a Jedno wegovim smislom.
30 To je, opet, u skladu sa doktrinarnom dosqedno{}u sa kojom Platon sprovodi stav
o odr`avawu ravnote`e izme|u imanencije i transcendencije.

91
cjelovitoj i sveobjediwuju}oj svrsi. Iz tog razloga ni spoznaja stvari posredstvom ideja kao wihovih neposrednih na~ela ne predstavqa zavr{etak
puta spoznaje, nego se i same ideje moraju transcendovati ka, svr{no mi{qenom, Na~elu.
Sve {to je dobro, {to predstavqa neko dobro, dobija i zaslu`uje to
ime ukoliko upu}uje na samo Dobro, tj. ukoliko slu`i svrsi koju ono postavqa pred cjelinu bi}a, odnosno pred svaku stvar i ideju. U nekim posebnim situacijama, kada se pojedina~no dobro izdvoji iz svrhe cjeline,
odnosno pretpostavi woj, ono mo`e biti i zloupotrebqeno, tako da potvr|ivawe pojedina~nog dobra ima za posqedicu odricawe op{teg dobra,
odnosno Dobra samog. Isto tako, do zloupotrebe mo`e do}i ukoliko se ne
po{tuje po sebi postoje}i poredak dobara, pa se neko dobro ni`eg stupwa pretpostavi nekom vi{em. Ta hijerarhijska ustrojenost dobara je, uostalom, i osnov za gradwu hijerarhije bi}a uop{te. Ipak, zbog mogu}nosti zlouopotrebe ne biva naru{ena smislenost i povezanost tog pojedina~nog dobra sa cjelinom. Drugim rije~ima, mogu}nost zloupotrebe na razini postojawa ne mo`e dovesti u pitawe po sebi postoje}u smislenost i
hijerarhijsku uvezanost nekog pojedina~nog dobra ako je zaista dobro.
Dakle, to da je poredak bivstvuju}ih po sebi odre|en, jasan i smislen, da,
zatim, su{tastvenost ima prednost pred postojawem, mo`e biti mogu}e
samo ako je bi}e kao takvo opremqeno normativno{}u, koja ne dopu{ta
da ne{to neutemeqeno, kontingentno, odnosno neko slu~ajno iskakawe,
ugrozi po sebi postoje}i poredak stvari. Uostalom, sama razlika izme|u
~iweni~noga (onoga za nas) i su{tinskoga (onoga po sebi) u konstelaciji anti~ke metafizike jeste mogu}a samo zahvaquju}i posebi~noj dobrovrsnosti Bi}a samog.
Ovaj odnos usmjeravawa pojedina~nih ideja (npr. zdravqe, bogatstvo,
ugled ukoliko se mogu smatrati pojedina~nim dobrima) ka najvi{em dobru, tj. Dobru samom (koje je, simptomati~no je, i u ontolo{kom smislu
u vrhunskom polo`aju), te odatle proishode}e unutra{we hijerarhizovawe
po na~elu cjelishodnosti, nalazi svoj izraz i u odnosu ideja i stvari. Time se ne samo na ni`em stupwu potvr|uje formalna shema koja je na djelu
izme|u ideja i na~ela, nego se posti`e da i same stvari, bez obzira na
svoju nepostojanost i posebnost, u odre|enoj mjeri mogu u~estvovati u
samom Dobru, kao {to se realizuje predstava o Dobru kao podlozi samih
ideja.

92
ONTOLOGICAL-GNOSEOLOGICAL ASPECTS
OF PLATO'S ACCOUNT OF GOOD
by
Dr. ^aslav D. Koprivica
Summary
This article tries tooffer a specific interpretation of the meaning of Platos account of the highest (ontological) principle of reality as Good; in the new century and
after the final separation of ethics from ontology, that is being and validity, this must
represent a significant challenge for the interpreters. It is pointed out that in Plato,
Good does not have an ethical meaning - like in the meaning characteristic for the
concept which divides philosophy into individual, independent disciplines; Good in
general represents a transcendental determination of being (together with the one and
truthful). The final basis for such interpretation of the principle of being and reality
lies in the philosophical theodicy, according to which world was created as meaningful, ordered and thus good. The assumption implied in such arrangement of the world
is the inteligibility of reality, from which there also follows that the being is in
essence constant and regular, as well as that the comprehension of such a being is
possible. Consequently, that is expressed in Platos premise that Good determines
ideas both in their beingness and in their comprehensibility.

93
UDK 316.32

Dr Miroslav Pe~ujli}

GLOBALNA ELITA MO]I

SA@ETAK: U ovom radu autor razmatra protivre~nosti savremenog
procesa globalizacije sa stanovi{ta wegovih aktuelnih nocilaca (aktera).
U prvom delu rada odgoneta se enigma ko su kqu~ni akteri i socijalne
sile koje oblikuju globalizaciju, te se razmatraju tri rivalske struje: teorija klasa, poliarhije i elite mo}i. Autor se opredequje za tre}u teoriju Globalne elite mo}i. Svoju inspiraciju ona nalazi u teorijskom rasponu od klasi~nih teorija elite (Pareto, Moska, Veber) do ~uvene Milsove elite mo}i.
No, transnacionalna elita mo}i potpuno je nov socijalni entitet. Globalna elita mo}i je sna`no utemeqena u ekonomskoj sferi, vlasni{tvu i upravqawu
globalnim sredstvima za proizvodwu i kapitalom, upotrebi globalne radne
snage. Wu odlikuje visoko artikulisana statusna kultura, ili klasna svest
kosmopolitska Davos-kultura. Ona predstavqa vi{e mre`u grupa nego jedan monolitni entitet koji se zato mora razmatrati sinteti~ki.
U drugom delu se analizira kolektivni portret globalne elite mo}i u
kojoj istaknuto mesto zauzimaju vlasnici i vrhunski menaxeri transnacionalnih korporacija i banaka (~iji kapital daleko nadma{uje bogatstvo mnogih zemaqa sveta), a uporedo s wima nalazi se politi~ka elita (lideri grupe G-7, i
upravqa~i nadnacionalnim organizacijama poput MMF-a, Svetske banke, Saveta bezbednosti OUN, NATO-a). Intelektualna elita, poput Trilateralne
komisije ili Ekonomskog foruma, zauzima mawe upadqivo ali ne i neva`no mesto.
U tre}em delu razmatra se aktuelna uloga dominantnog (autoritarnog)
krila globalne elite mo}i, a u ~etvrtom se ukazuje na alternativne mogu}nosti i potencijalne aktere demokratizacije globalnog svetskog poretka. U zakqu~nom, petom delu ukazuje se na istorijski zaplet koji nastaje zbog okolnosti da je demokratska alternativa, iako neophodna, gotovo nemo}na. Zbog nenameravanih posledica delovawa globalne elite mo}i budu}nost svetskog dru{tva je sasvim neizvesna.
KQU^NE RE^I: globalna elita mo}i, globalizacija, autoritarna globalizacija, demokratska globalizacija, novi svetski poredak, budu}nost svetskog dru{tva.

94
1. ENIGMA: AKTERI GLOBALIZACIJE
Globalizacija, taj centralni planetarni proces na prelomu milenijuma, pretvara se u nezadr`ivu silu, zahuktalu ma{inu koja preoblikuje
realnost, stvara novu mapu sveta. Svojim epohalnim razmerama i posledicama ona se mo`e porediti samo sa erom stvarawa modernog dru{tva,
predstavqa wegovu Drugu veliku transformaciju. No, pravu zagonetku
predstavqa pitawe: da li globalizacija predstavqa veliki spontani proces, tok koji se odvija sam od sebe, ili, pak, ima svoje kreatore, aktere
koji ga pokre}u i oblikuju?
Time smo se na{li pred starom velikom dilemom na koju sociolo{ka teorija pru`a dva dijametralno suprotna odgovora. Posmatrani iz
prizme strukturalizma, procesi i strukture su odlu~uju}i faktori,
individue i grupe samo su izvr{ioci dodeqenih im uloga, sluge bezli~nih i nadmo}nih sila tehnologija, na~ina proizvodwe, tr`i{ta, politi~kih poredaka. ^ak i kapitalista nije subjekat nego puki instrument
akumulacije, slu`benik kapitala (L. Altiser, E. Balibar). Qudi su samo
marionete ~ije konce vu~e anonimni, nadqudski re`iser sistem. Na
drugom polu su teorije subjektivne akcije one socijalne tvorevine vide
kao plod ciqeva i namera pojedinaca, zna~ewa koje im oni pridaju. U tuma~ewe qudskih zbivawa one unose dostojanstvo individualnog qudskog
~ina, izbora. Qudi su ti koji donose odluke koje presudno uti~u na zbivawa drugi qudi na istim polo`ajima mogli bi doneti druk~ije odluke.
Mi }emo globalizaciju posmatrati kroz oba teleskopa. No, precizniji odgovor zahteva minuciozno razlikovawe wenih razli~itih obele`ja: objektivne dimenzije i forme koju zadobija. Jer, mera u kojoj je
globalizacija spontani tok ili svesno delo, projekat wenih kreatora, razlikuje se u odnosu na ove razli~ite strane globalizacije.
Jednu, kqu~nu dimenziju globalizacije ~ine veliki objektivni planetarni procesi koji vode sve te{woj povezanosti, me|uzavisnosti
dru{tava i usponu nadnacionalnih sila i organizacija, stvarawu jedinstvenog Svetskog dru{tva. Nezadr`ive sile tehnolo{ke revolucije vode sve br`em smawivawu planetarnih distanci. Gigantska masa transnacionalnog finansijskog kapitala i transnacionalne korporacije postaju nadmo}ni nad mnogim nacionalnim ekonomijama. Informati~ka revolucija vodi pro{irivawu lokalnih horizonata, stvarawu kosmopolitske kulture,
formirawu identiteta gra|anina sveta. Mre`a mo}nih nadnacionalnih institucija: G7, MMF, Savet bezbednosti, Evropska unija ocrtavaju obrise
novog globalnog politi~kog poretka, embrionalne oblike svetske vlade.
Me|utim, gusta mre`a povezanosti sama po sebi ne otkriva socijalni
karakter me|uzavisnosti i wene tvorevine: Globalnog poretka. Wihovu
prirodu de{ifruje drugo kqu~no obele`je: istorijska forma koju globalizacija zadobija. Da li ona ozna~ava postupno rasprostirawe ekonomske dobrobiti ili sve dubqu provaliju izme|u svetova, da li vodi poni{tavawu nacionalnih kultura i sukobu civilizacija ili wihovom me|u-

95
sobnom oboga}ivawu, da li se kre}e ka globalnoj demokratiji ili autoritarnoj svetskoj dr`avi, obnovi ratova ili miru, harmoniji sa
prirodom ili wenom nezadr`ivom razarawu to je presudan test. Uticaj
aktera na formu globalizacije neuporedivo je izrazitiji, dalekose`niji
nego na objektivne procese.
No, time dolazimo do druge enigme: ko su kqu~ni akteri, socijalne
sile koje oblikuju globalizaciju? Tri su razli~ita odgovora, tri rivalske struje: teorija klasa, poliarhije i elite mo}i.
Vladaju}u transnacionalnu klasu danas predstavqa globalna bur`oazija. Wu ~ine predstavnici transnacionalnog kapitala, vlasnici vode}ih
svetskih sredstava za proizvodwu, oli~eni u transnacionalnim korporacijama i privatnim finansijskim institucijama. Ono {to je razlikuje od
nacionalnih, lokalnih kapitalisti~kih frakcija su wena ukqu~enost u
globalnu proizvodwu i upravqawe globalnom cirkulacijom akumulacije.
Na tome po~iva wena objektivna klasna egzistencija i identitet u globalnom prostoru, koji je iznad bilo koje lokalne teritorije (W. R o b i n s o n , 2001; S k l a i r ; K. V a n d e r P i j l , 1989). No, teorija klasa do`ivqava i veliko osporavawe. Jedan krug autora smatra da je pojam
klasa postao passe u intelektualnim salonima i univerzitetskim
krugovima. Klase su umrle izme|u po~etka i kraja prve polovine HH stole}a, razvijena dru{tva prestaju da budu klasna. Klase vi{e ne predstavqaju teorijsku kategoriju koja pru`a kqu~ za razumevawe savremene
scene, wene dinamike (J. P a k u l s k i , M. W a t e r s , 1996). Teorija o smrti klasa velikom snagom ~iji neizbe`ni pratilac je i preterivawe
izra`ava duboku transformaciju socijalne strukture savremenog dru{tva,
wenu pove}anu kompleksnost, koja se ne mo`e izraziti samo jednom teorijskom kategorijom. No, ipak, isuvi{e je mnogo preurawenih smrti koje
se krajem milenijuma ogla{avaju: smrt nacionalne dr`ave, kraj nacionalnog suvereniteta, smrt socijalne dr`ave i nacionalne kulture, kraj nacionalne ekonomije i geografije. ^ove~anstvo, me|utim, `ivi u dva uporedna i najdubqe pro`imaju}a sveta: lokalnom i globalnom, i u wihovim
okvirima `ivot }e se jo{ dugo odvijati. A zatim, smrt klasa, teorijska je slika, i delimi~na, visokorazvijenih dru{tava, koja su samo deo
mape sveta.
Drugu struju predstavqa teorija Poliarhije vizija konkurentskih
grupa i individua koje se me|usobno bore za mo} i uticaj, grupa koje
imaju razli~ite izvore mo}i pri ~emu ni jedan od wih nema monopol.
Najzad, tre}u prizmu predstavqa teorija Globalne elite mo}i ~iji
smo mi zastupnici. Svoju inspiraciju ona nalazi u teorijskom rasponu od
klasi~nih teorija elite (Pareto, Moska, Veber) do ~uvene Milsove elite
mo}i. No, transnacionalna elita mo}i potpuno je nov socijalni entitet.
Da bi se pojmovno izrazilo to, jo{ uvek fluidno, bi}e sa mnogo likova,
neophodno je ujediwavawe vi{e teorijskih okvira, na~ina mi{qewa. Jer,
uporedo sa izrazitim obele`jima klasi~ne elite mo}i, novi akter u
svom bi}u sadr`i i markantna obele`ja modernih istorijskih klasa.

96
Globalna elita mo}i je sna`no utemeqena u ekonomskoj sferi, vlasni{tvu i upravqawu globalnim sredstvima za proizvodwu i kapitalom, upotrebi globalne radne snage. Wu odlikuje visoko artikulisana statusna
kultura, ili klasna svest kosmopolitska Davos-kultura. Iz te prizme posmatrano Globalna elita mo}i sadr`i i neka obele`ja koja u klasi~noj teoriji karakteri{u klase. S druge strane, wena heterogenost,
~iwenica da ona predstavqa vi{e mre`u grupa nego jedan monolitni entitet, daje joj i izvesna obele`ja poliarhijskih grupacija. Ukratko,
sinteti~ki pristup koji ujediwuje razli~ite teorijske pristupe, izgleda
nam neophodan da bi se ocrtao realisti~ki portret tako slo`enog socijalnog bi}a kakvo predstavqa transnacionalna, globalna elita mo}i.
2. GLOBALNA ELITA MO]I
2.1. Kolektivni portret
U kolektivnom portretu globalne elite mo}i istaknuto mesto zauzimaju vlasnici i vrhunski menaxeri transnacionalnih korporacija i banaka, ~iji kapital daleko nadma{uje bogatstvo mnogih zemaqa sveta. Uporedo s wima nalazi se politi~ka elita lideri grupe G-7, i upravqa~i
nadnacionalnim organizacijama poput MMF-a, Svetske banke, Saveta bezbednosti OUN, NATO-a. Intelektualna elita, poput Trilateralne komisije ili Ekonomskog foruma, zauzima mawe upadqivo ali ne i neva`no mesto na kolektivnoj slici. Kolektivni portret prikazuje likove
Starijih partnera, elitu svetskog Severa. Na toj slici, me|utim, nedostaju Mla|i partneri: juniorske elite Sredwe zone sveta i svetskog Juga, koje su danas ~vr{}e ukqu~ene u globalni poredak nego {to
su bile ju~e. Velika reka ekonomske globalizacije, globalizacija siroma{tva, rasto~ila je wihovu nekada masovnu populisti~ku bazu, na kojoj je
po~ivala snaga Pokreta nesvrstanih elite Tre}eg sveta danas se
pojavquju kao produ`ena ruka globalne elite Centra. Posredno svedo~anstvo wihovog drugorazrednog statusa predstavqa i ~iwenica da se u
ekskluzivnom krugu 500 najve}ih transnacionalnih korporacija nalazi samo 5% korporacija iz Tre}eg sveta od toga je polovina iz Ju`ne Koreje (L. S k l a i r , 2001).
Odlu~uju}e obele`je transnacionalne elite, wen genetski kod,
predstavqa mo} dono{ewa odluka ~iji doma{aj je globalan, poga|a ve}i
broj `iteqa sveta nego ikada ranije. Odluke nisu samo rutinske, one su
doista istorijske: transnacionalna elita mo}i presudno oblikuje formu
svetskog poretka. Najzad, istaknuti pripadnici elite mo}i zaposedaju komandne pozicije niza dru{tvenih institucija: upravnih odbora nau~nih,
kulturnih i sportskih institucija, univerzitetskih saveta i fondacija
mre`u koja se prote`e od lokalnog do nadnacionalnog nivoa.

97
2.2. Razu|enost Frakcije
Ideja o globalnoj eliti kao centralnom akteru ne podrazumeva wenu
unutra{wu homogenost i jedinstvo. Uporedo sa jednim krugom zajedni~kog
interesa odvijaju se i darvinisti~ke borbe za golo pre`ivqavawe, trgovinski ratovi, borbe za povoqniji polo`aj na svetskoj piramidi mo}i,
sukobi oko razli~itih formi globalizacije. Ve} o~evi teorije elita pronicqivo su uo~ili unutra{we deobe u krilu elite mo}i, iako u krajwe pojednostavqenom vidu, poput podele na lavove i lisice. Me|utim, nekoliko je razli~itih osovina oko kojih se danas odvijaju wene unutra{we
podele a) ekonomsko, politi~ko-vojno i intelektualno krilo; b) Elite
seniori Koalicije najmo}nijih Zapadnih zemaqa (G-7) i Elite-juniori
Tre}eg sveta; c) zastupnici Socijalnog kapitalizma, Dr`ave blagostawa, i promotori Darvinisti~kog, Laissez-faire kapitalizma; d) demokratske i autoritarne (militantne) elite, Globalni golubovi i jastrebovi.
A. Ekonomske elite mo}i
Razu|eno tkivo globalne elite mo}i u prvom redu ~ine vlasnici i
vrhunski menaxeri velikih transnacionalnih korporacija i finansijskih
institucija. Menaxerska elita srasla je sa korporacijskim vlasnicima
bogata{ima na mnogo na~ina; visinom svojih prihoda i privilegijama oni
su tesno vezani za korporacijsku svojinu; plata vrhunskog menaxera danas
je 1000 puta ve}a od plate radnika korporacije. Iako precizno kvantitativno odre|ewe ekonomske elite mo}i nije mogu}e izvesti, su{tastveno
obele`je korporacija te kolevke wihove mo}i je dvostruko: gigantizam i
globalna orijentacija.
Ekonomska evolucija kao da predstavqa kontrast biolo{koj: ekonomski dinosaurusi vladaju arenom. Umesto mase pigmejskih preduze}a centralnu ulogu u nacionalnom `ivotu zadobija mali broj xinovskih korporacija u kojima je koncentrisana ve}ina radne snage, kapitala i nove tehnologije. U SAD svega 200 korporacija dr`i preko 80% svih izvora
proizvodwe. Sli~nu sliku pru`a i status transnacionalnih korporacija
na globalnoj areni. Po~etkom 1990-ih godina na ekonomskoj pozornici
sveta nastupalo je preko 20.000 transnacionalnih korporacija. No, unutar te galaksije vlada strog hijerarhijski poredak: 400 korporacijskih
xinova u svojim rukama dr`i 66% svetske proizvodwe, a samo 2 odsto
korporacija u svojim rukama dr`i 75% ukupnih investicija u strane zemqe (Development Dialogue, 1999, 1-2; J. M a n d e r , 1996) Deset najve}ih firmi u oblasti telekomunikacija kontroli{e 86% svetskog tr`i{ta vrednog gotovo 300 milijardi dolara (Un Human Development Report, 1999). Samo pet divovskih korporacija kontroli{e 75 odsto svetske
trgovine `itaricama (Development Dialogue, 2000, 12). No, razmere
korporacija pokazuju se u svoj svojoj veli~ini tek kada ih uporedimo sa
nacionalnim ekonomijama. Samo 10 zemaqa na svetu imaju nacionalni dohodak koji je ve}i od kapitala najve}ih multinacionalnih kompanija.

98
Ekonomski xinovi ne ostaju zatvoreni u kavezu nacionalne ekonomije, sve br`im ritmom oni prelaze dr`avne granice. Sve je {ira geografska rasprostrawenost wihovih pogona i tr`i{ta, radne snage i upravqa~kih {tabova; u potrazi za ve}im profitom, jeftinijom radnom snagom i sirovinama, korporacije polaze u planetarnu odiseju. Duboke promene u unutra{woj prirodi korporacija, koje otkriva tek dubinski snimak, pokazuju wihov sve ve}i globalni doma{aj. Tri su vrste korporacija: etnocentri~ne, policentri~ne i geocentri~ne. Etnocentri~ne su one
u kojima se o wihovoj politici odlu~uje iz centra, u zemqi wenog porekla. Kompanije koje one poseduju u drugim zemqama predstavqaju wihov
prost produ`etak. Drugu kategoriju ~ine policentri~ne kompanije, ~ijim filijalama u drugim zemqama rukovode lokalni menaxeri, a centar
uspostavqa samo najop{tije okvire poslovne politike. Tre}u grupu ~ine
takozvane geocentri~ne kompanije, koje su internacionalne u svakom pogledu. Sistem rukovo|ewa globalnog je karaktera, wega ~ine menaxeri iz
svih zemaqa u kojima korporacija ima svoje ogranke, a centralno rukovodstvo je veoma pokretqivo, kre}e se iz jedne zemqe u drugu, kako potrebe zahtevaju. Sve ve}i broj korporacija postaje geocentri~an, raskida sa
posebnim lokalnim miqeom, sa lojalno{}u prema svojim radnicima, lokalnim zajednicama i nacionalnim dr`avama. U velikoj meri, ameri~ke,
evropske i japanske korporacije postaju bezdr`avne. One formiraju
kameleonsku sposobnost promene identiteta kako bi li~ile na doma}e
firme. Gde god trenutno operi{u, one se odevaju u nacionalnu zastavu da
bi isposlovale osloba|awe od lokalnih poreza, podr{ku doma}ih vlasti:
Kada radimo u Briselu mi smo deo Evropske unije, kada operi{emo u
Va{ingtonu, mi smo ameri~ka kompanija (T. C l a r k e , 1996).
B. Simbioza ekonomske i politi~ke elite
No, opisuju}i ovaj fragment politi~ke elite, na{li smo se pred velikom zagonetkom: Da li politi~ka mo} samo slu`i novim planetarnim
ekonomskim silama, transnacionalnom finansijskom kapitalu i korporacijama, ili, pak, gospodari velikim tokovima globalizacije? Dva su potpuno razli~ita odgovora na ovu dilemu. 1). Ekonomija gospodari politikom, ekonomski interesi postaju toliko sna`ni da tr`i{te zamewuje politiku, marginalizuje zna~aj dr`ava wegova poruka vladama je kristalno jasna: povinujte se ili patite. 2) Xinovska nejednakost izme|u dr`ava ne samo {to ne uve}ava mo} ekonomskih na ra~un politi~kih sila,
nego pove}ava politi~ku ulogu zemqe politika kao i obi~no prevladava nad ekonomijom (K. W a l t z , 1999). Nama izgleda da se sile globalne
politike i ekonomije nalaze u odnosu izrazite simbioze, isprepletenosti
u jedno klupko u kojem je gotovo nemogu}e rasplesti koji je faktor izrazito nadmo}an. Relativna autonomija u jednoj i me|uuticaj politi~ke i
ekonomske mo}i u drugoj ravni, partnerski i rivalski odnos politi~ke i
ekonomske frakcije transnacionalne elite mo}i ta formula nam izgleda istinitijim opisom nove stvarnosti. Uverqivije od apstraktnih for-

99
mulacija wu potvr|uje i slede}a epizoda. Nova pravila igre, poput ~uvenog Va{ingtonskog konsenzusa ne nastaju kao plod bezli~nog uticaja
svetskog tr`i{ta, nego kao rezultat nagodbe, dila izme|u Bila Klintona i bankara Volstrita na gala banketu posve}enom finansirawu wegove izborne kampawe. Na wegovo obe}awe da }e, ako bude izabran za predsednika, nastupati kao promotor slobodne cirkulacije kapitala na svetskoj areni, lideri Volstrita uzvra}aju obe}awem da }e pru`iti podr{ku
wegovoj kandidaturi (E. M a s t t n e r , 2000).
V. Intelektualna elita Ideologija globalizacije
Globalna elita mo}i, poput svojih istorijskih prethodnika, velikih
istorijskih klasa, formira svoju organsku inteligenciju, u gram{ijevskom smislu re~i. Pred nama defiluje {irok spektar aktera od think-thank, grupa, teorijskih struja poput hiperglobalista, do razu|ene mre`e profesionalnih grupacija posve}enih promociji i stvarawu imixa
globalizacije, osobito transnacionalnih korporacija wenih ekonomskih lokomotiva. Intelektualna elita, kreator ideologije globalizacije, istovremeno je i homogena i heterogena grupacija. Ona izra`ava jedno
zajedni~ko vrednosno jezgro, du{u globalizacije, ali i wene razli~ite
verzije, promotor je razli~itih formi koje globalizacija zadobija.
Tri su temeqa Zajedni~kog vrednosnog jezgra: slika gvozdene istorijske neizbe`nosti, Univerzalna Davos kultura i ideologija konsumerizma (masovne potro{a~ke kulture). Duboko uverewe u nezadr`ivost, istorijsku neizbe`nost globalizacije, zajedni~ko je uverewe koje
dele sve frakcije globalne elite mo}i, sve wene ideolo{ke struje. Isto
onako kao {to svakog jutra kada se probudim znam da se sunce neizbe`no
ra|a, tako i globalizacija predstavqa nu`no doga|awe koje nije stvar voqe izrazi}e pregnantno to uverewe T. Fridman (T. F r i e d m a n,
1999). No, globalizacija nije samo neminovna, nego i istorijski po`eqna; ona ozna~ava novu orbitu civilizacijskog napretka, dobrobit ~ove~anstva. Pojam univerzalne civilizacije zahvata poglede, vrednosti i
doktrine koje ispovedaju mnogi qudi zapadne i uski krug u drugim civilizacijama. To mo`emo zvati Davos-kulturom. Svake godine hiqade
biznismena, bankara, vladinih slu`benika, intelektualaca i novinara iz
niza zemaqa okupqa se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u [vajcarskoj. Svi oni su visokoobrazovani, govore te~no engleski, rade u institucijama sa {irokim transnacionalnim uticajem, ~esto putuju. Svi
oni veruju u individualizam, tr`i{nu ekonomiju i politi~ku demokratiju, dele uverewa koja su rasprostrawena u zapadnoj civilizaciji. Qudi iz
Davosa kontroli{u prakti~no sve me|unarodne institucije, mnoge od
svetskih vlada, i lavovski deo svetskih ekonomskih i vojnih potencijala.
Kultura Davosa je, dakle, od presudne va`nosti. No, koliko je qudi na
svetskoj sceni koji potpuno dele wihove kulturne vrednosti? Izvan Zapada verovatno mawe od 50 miliona, ili ~ak samo 0,1% svetskog stanovni{tva. To je daleko od univerzalne kulture zajedni~ka intelektual-

100
na kultura postoji samo na nivou elite, ona nema korene u mnogim zemqama (S. H u n t i n g t o n, 1996). Ideologija konsumerizma potro{a~ke
kulture ima presudnu ulogu u formirawu i odr`avawu svetskog privrednog stroja. Centralni problem sa kojim se transnacionalne korporacije
suo~avaju je kako odr`ati rastu}u tra`wu roba koje donose najve}i profit. Osvajawe novih tr`i{ta i neprekidno lansirawe novih proizvoda
koji demodiraju robe kojima je tr`i{te zasi}eno, koji imaju dra` novoga
re{ava ovaj Gordijev ~vor. Ogroman medijski aparat za komercijalizaciju du{e oblikuje identitete i strukturu potreba, stvara nagonskog potro{a~a od kolevke do groba. Robe nisu samo stvari koje ispuwavaju
sadr`inske qudske potrebe nego i simboli~ki objekti u kojima se
otelotvoruju dru{tveni simboli (C r o o k et al., 1992). One postaju simboli statusa, ulog u trci za presti`om, kupovawe postaje simboli~ki do`ivqaj, izraz `ivotnog stila koji podi`e sopstveni imix. Potro{wa postaje osnovni oblik samoizra`avawa, izvor identiteta.
Ideolo{ka integracija globalne elite mo}i ima izvor i u ~iwenici da weni pripadnici dele sli~an stil `ivota, tip {kolovawa i stil
luksuzne potro{we. Samo u SAD 1990-ih godina bilo je preko 200 fakulteta za internacionalni biznis, koji zna~ajno uti~u na pona{awe i
ideologiju, na duhovni profil. Luksuzna potro{wa, ~lanstvo u ekskluzivnim klubovima, basnoslovno skupa letovali{ta na svim kontinentima
sveta nasuprot masovnim oblicima putovawa i zabave, sve o{trija segregacija izbor mesta i tip stanova osiguranih naoru`anim ~uvarima i
elektroskom tehnikom nadgradwa stil je `ivota koji cementira povezanost elite (L. S k l a i r, 2001).
3. DOMINANTNO KRILO ELITE I
AUTORITARNA GLOBALIZACIJA
Me|utim, istovremeno sa zajedni~kim vrednosnim jezgrom, ideologija globalizacije je i izrazito heterogena, konglomerat je razli~itih
svetonazora od vladaju}eg neoliberalnog i neo-konzervativnog diskursa,
preko socijaldemokratske varijante i Tre}eg puta, do koncepcija alter-globalizacije. U stvari, razli~iti ideolo{ki pogledi, pored interesa, presudan su ~inilac koji opredequje razli~ite forme, razli~it lik
globalizacije.
U drugoj polovini HH stole}a na svetskoj sceni smewuju se dva velika rivalska projekta globalizacije: Kejnzijansko-socijaldemokratski i
Neoliberalni. Projekat Novog svetskog ekonomskog poretka, taj plod
velikog istorijskog kompromisa zapadne elite, promotora Dr`ave blagostawa, i Grupe 77 Pokreta nesvrstanih, vladao je svetskom arenom pune tri decenije. U wegovom sredi{tu nalazi se dvostruki ciq: ubrzan razvoj nacionalnih ekonomija Tre}eg sveta i istovremeno smawivawe jaza
izme|u svetova. Pad zastupnika Dr`ave blagostawa i meteorski uspon

101
Neoliberalnog krila elite mo}i koncem 1970-ih (Reganizma-Ta~erizma),
wegovo osvajawe komandnih pozicija u nadnacionalnim institucijama,
uvodi nov projekat globalizacije. Va{ingtonski konsenzus i Program
strukturalnog prilago|avawa poput parnog vaqka preoblikuje socijalni
reqef sveta.1 Jednom rukom transnacionalni kapital se osloba|a gvozdenih okova dr`avne kontrole, osposobqava se za planetarno lansirawe.
Drugom rukom nadnacionalne institucije slamaju nacionalne protekcionisti~ke tvr|ave, omogu}avaju slobodno kretawe kapitala u potrazi za
najpovoqnijim uslovima akumulacije, uklawaju sve prepreke wegovom
tragawu za profitom (G. S o r o s, 2002). Pod neodoqivim pritiskom,
zemqa za zemqom prilago|ava se novim pravilima igre. Najzad, na pragu
novog milenijuma na kormilu globalizacije na}i }e se jo{ militantnije
krilo globalne elite mo}i.
3.1. Dvojstvo i autoritarni pomak
Minuciozna analiza vladaju}e forme, projekta globalizacije pokazuje istovremeno i dvojstvo wene svetle i tamne strane, ali i postupnu i
izrazitu prevagu, nadmo} autoritarne tendencije.
U ekonomskoj sferi neoliberalni projekat spaja dve potpuno suprotne dimenzije: a) ekonomsku efikasnost (superiornost); b) socijalno inferiornu stranu globalizacije. Neoliberalizam se javqa kao mo}an generator silovito ubrzanog ritma globalizacije, instrument sve br`eg stvarawa sve ve}eg ekonomskog bogatstva sveta: generacija mladih na Zapadu
danas tro{i 6 puta vi{e od svojih roditeqa. Profit transnacionalnih
korporacija porastao je za 700%. Masovna deregulacija, privatizacija i
liberalizacija kapitala, wegovo preno{ewe iz inertnih ruku birokratske dr`ave u preduzimqivije ruke privatnog preduzetni{tva, prvi je
izvor nove efikasnosti. Drugi izvor ekonomske superiornosti izra`ava
se u novoj globalnoj mobilnosti kao duh oslobo|en iz boce, transnacionalni kapital kru`i planetom u potrazi za najpovoqnijim uslovima brzog oplo|avawa: najjeftinijom radnom snagom i sirovinama, zonama najmawih socijalnih izdataka i korporacijskih poreza. Tre}i izvor ekonomske
efikasnosti, me|utim, potpuno je razli~itog karaktera. Hirur{kim rezom
seku se javni izdaci za socijalnu za{titu, zdravstvo i {kolovawe, odbacuje se i sama pomisao na punu zaposlenost. ^etvrti izvor ekonomske
efikasnosti uve}ane sposobnosti oplodwe kapitala (profita) nalazi
se u drasti~nom smawivawu pomo}i zemqama u razvoju, za nekoliko decenija ekonomska pomo} je smawena 4 puta. Dok privatizacija i deregulacija, preduzimqivost i motivacija, slobodna cirkulacija kapitala uve}a1. Nacionalne ekonomije podvrgnute su {irokoj skali zahteva za: 1) masovnu privatizaciju i deregulaciju; 2) ukidawe uvoznih tarifa, tog za{titnog bedema doma}e industrije;
3) ukidawe kontrole nad stranim investicijama: 4) sni`avawe poreza na dohodak korporacija; 5) eliminisawe kontrole cena i uvo|ewe kontrole nadnica; 6) drasti~nu redukciju izdataka za socijalnu i zdravstvenu za{titu (J. M a n d e r , 1996).

102
vaju ekonomsku efikasnost, demontirawe socijalne dr`ave i drasti~no
su`avawe ekonomske pomo}i neizbe`no vode ka malignim socijalnim
posledicama. Nasuprot socijalnom kapitalizmu, projektu dr`ave blagostawa, koji je istovremeno pove}avao bogatstvo i rasprostirao dobrobit
na sve {ire socijalne slojeve, neoliberalna formula sve br`e uve}ava
bogatstvo uske elite, ali istovremeno pove}ava socijalnu nejednakost, vodi globalizaciji siroma{tva. Upravo ova crta autoritarne globalizacije sve dubqi jaz izme|u dru{tava postaje sve izrazitija i opasnija. U 90 zemaqa sveta ekonomska situacija je gora nego pre deset ili dvadeset godina; preko 1,5 milijarde stanovnika `ivi sa 1 dolarom dnevno. Na
drugoj strani, 255 svetskih milijardera kontroli{e vi{e bogatstva nego
{to iznosi kombinovani godi{wi dohodak zemaqa u kojima `ivi 45%
svetskog stanovni{tva (UN Report 1999). Sve je br`i ritam stvarawa sve
dubqe provalije. Dok su {ezdesetih godina pro{log veka, u ekonomiji
dr`ave blagostawa, razlike iznosile 1:30, u vreme vladavine neoliberalizma (devedesetih) one su sko~ile na 1:60, a posle samo 7 godina na 1:74,
i potom na 1:84 (UN Report. 1999; W. R o b i n s o n, 1995). Do pre dve
decenije 10% najbogatijih zemaqa sveta imalo je prihod 77 puta ve}i od
10% najsiroma{nijih zemaqa; danas je prihod ve}i 124 puta. Sve dubqe
socijalne nejednakosti pretvaraju globalnu arenu u sve eksplozivnije socijalno tle.
Sferu kulture tako|e pro`imaju istovremeno dvojstvo i nadmo} represivnog lika globalizacije. Uporedo sa pro{irivawem lokalnih horizonata, ra|awem komspolitske kulture i identiteta gra|anina sveta, osetno se izo{travaju kulturni konflikti. Etni~ki sukobi na mikro-nivou
i sukob civilizacija na makro-nivou postaju izrazito obele`je postbipolarne ere. Dah zastaje pred pravom eksplozijom nacionalnih i verskih ratova pra}enih {okantnim i masovnim izlivima nasiqa. Kulturni ekstremizmi i fundamentalizmi silovito zao{travaju sukobe civilizacija, dovode ih do ivice rata. Jedan vid ekstremizma L a t o u c h e (1996) }e pregnantno opisati kao nezadr`iv poriv ka kulturnoj hegemoniji Zapada, ka
stvarawu monokulture, potpunoj uniformnosti i standardizaciji `ivotnih stilova, razarawu svih drugih verzija, na~ina na koji `ivot mo`e da
se `ivi. Na drugom polu, pak, nastupa retribalizacija sveta, violentni i
retrogradni Xihad. Kultura ustaje protiv kulture, narodi protiv naroda,
pleme protiv plemena to je slika Svetog rata u ime usko shva}enih
vera protiv bilo kog vida me|usobne povezanosti i me|uzavisnosti, protiv
tehnologije, pop-kulture i integriranog tr`i{ta, protiv modernosti kao
takve (B. B a r b e r, 1995).
U politi~koj sferi istovremeno dvojstvo i prevaga autoritarne
tendencije vidqivi su kao na dlanu. Izrazito obele`je politi~ke globalizacije je rasprostirawe demokratije, qudskih prava na prostranstva
sveta na kojima ona nisu cvetala. Od zbacivawa diktatorskog re`ima u
Portugaliji 1974. godine, broj demokratija u svetu do`iveo je meteorski
uzlet, popeo se od 39 na 117 (L. D i a m o n d , 1996). Organski deo tog toka

103
je i rasprostirawe qudskih prava. Ra|awe Evropske unije predstavqa `ivi prototip demokratske transnacionalne politi~ke organizacije. Jasno
se pokazuje da me|uzavisnost, samo po sebi, ne vodi razarawu suvereniteta ono {to dr`ave gube na nacionalnom nivou odlu~ivawa mogu kompenzirati na regionalnom nivou kroz zajedni~ki, podeqeni suverenitet.
Na drugom polu nalazimo tendenciju oblikovawa autoritarne svetske dr`ave. ^uvena veberovska definicija dr`ave kao legitimnog monopola
sile na odre|enoj teritoriji, kao da se podi`e sa lokalnog na planetarni nivo (W. R o b i n s o n, 2001). Pogledajmo wene, jo{ uvek embrionalne
elemente. Militantno krilo globalne elite mo}i te`i da se pretvori u
fakti~kog suverena, subjekta odlu~ivawa iznad kojeg nema vi{e instance, niti demokratske kontrole. Dr`ave se pretvaraju u puke transmisije, lokalne izvr{ioce nadnacionalnih institucija. Proklamovawe
kraja nacionalne dr`ave i suvereniteta izraz je ovog nastojawa.
Transnacionalna para-dr`ava osvaja i druge elemente globalne dr`avnosti: legitimni monopol sile nad odre|enom teritorijom. No, teritorija se prote`e na globalni prostor, sila dobija vid novog planetarnog
vojnog intervencionizma a legitimitet pru`a koncepcija selektivnog
humanitarnog intervencionizma. Zamisao o svetskom poretku bez hegemonije, o besklasnoj zajednici sveta, predstavqa nerealnu, utopisti~ku
viziju. Presudno pitawe, stoga, postaje tip hegemonije. Napu{ta se konsesualna, liberalna hegemonija, koja izra`ava ne samo partikularne
interese supersile nego i {ire interese svetske zajednice, koja uva`ava
zna~ajnu meru multipolarnosti sveta. Odvija se prelaz na wenu represivnu formu, oslowenu prvenstveno na vojnu dominaciju. Nasuprot optimisti~kim vizijama kraja istorije, svih dramati~nih konflikata, nastupa
ne samo jo{ jedno stole}e ratova (G. Kolko), nego i wihova nova, beskrajno razornija vrsta. Vi{estruki su razlozi koji vode povratku ratova, centralnoj ulozi koju vojna supremacija zadobija. Prvo, odgovor militantnog krila globalne elite mo}i na duboku ekolo{ku krizu, sve oskudnije prirodne resurse od kojih privredni stroj zavisi, nalazi se u uspostavqawu potpune kontrole, neke vrste kvazi-vlasni{tva super-sile
nad prirodnim bogatstvima planete, utemeqenog na vojnom zaposedawu wihovih izvora i puteva prenosa. Drugo, odista smrtnu opasnost od globalnog terorizma Globalni jastrebovi, najavquju}i totalni rat bez kraja,
mogu da zloupotrebe za uspostavqawe sveobuhvatne kontrole nad gra|anima i uskogrude geostrate{ke interese.
3.2. Autoritarna revolucija odozgo
Projekat autoritarnog krila globalne elite mo}i ukidawe starog
i stvarawe potpuno novog svetskog poretka svojim su{tastvenim obele`jima bli`i je globalnoj revoluciji odozgo nego organskoj evoluciji.
Prvo, svet nacionalnih dr`ava, ekonomija i kultura oni vide iskqu~ivo
kao otelotvorewe pro{losti, retrogradnog tribalnog parohijalizma, ko-

104
ji i zaslu`uje {to pre da umre. Velika civilizatorska misija ciq je koji opravdava sva sredstva ekonomsko nasiqe i vojni intervencionizam
babica su novog poretka. Qudske patwe, {ok-terapija i globalizacija siroma{tva, suze i znoj, neizbe`an su uslov prelaza iz pakla u budu}i ekonomski raj. Drugo, znawe o novom poretku, tajnu novog modela poseduje jedino revolucionarna avangarda, transnacionalna elita koja svet oblikuje po svom liku. Wen najdinami~niji deo, globalizaciju, shvata kao
amerikanizaciju sveta. Da to ilustrujemo reqefnim opisom T. Fridmana,
novinara Wujork Tajmsa, dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade,
strasnog zastupnika globalizacije. Globalizacija ima izrazito ameri~ki
lik. Mi verujemo da ameri~ke institucije moraju sve ostale da po{aqu
na grobqe istorije. Nasuprot tradicionalnim osvaja~ima mi se ne zadovoqavamo time da pokorimo druge nego insistiramo da postanu sli~ni nama, razume se, za svoje sopstveno dobro. Mi `elimo da svet sledi na{e
vo|stvo (T. F r i e d m a n, 1999). Revolucionarno mesijanstvo vladaju}e
frakcije transnacionalne elite jo{ plasti~nije }e opisati S. Cohen.
Velika strategija ameri~ke politike, predstavqala je misionarstvo u
punom smislu re~i pravi krsta{ki pohod. Legije ameri~kih investitora, politi~kih misionara i evangelista, nazvanih savetnicima, nastupa
{irom Rusije. Finansirani od ameri~ke vlade, ideolo{kih organizacija
i fondacija, oni su dospevali do svih sredina od politi~kih pokreta,
sindikata i medija i {kola, do vlade, koje je trebalo preobratiti u novu
veru, pretvoriti u Rusiju kakvu mi `elimo. Pored drugih misionarskih
dela, Amerika je snabdevala novcem svoje omiqene politi~are, instruisala ministre, stvarala nacrte zakona i predsedni~kih dekreta, publikovala priru~nike, vodila Jeqcinov izborni {tab 1996. godine (S. C o h e n,
2000). Kqu~ demokratske obnove Rusije vi{e nije u wenim, nego u na{im
rukama, zabele`eno je u programskom pismu koje je cirkulisalo Va{ingtonom 1993. godine (Z. B r z e z i n s k i, Foreign Affairs, Jesen 1992).
4. DEMOKRATIZACIJA GLOBALNOG PORETKA
Odgovor na autoritarni lik globalizacije i wene rizike nije izolacija antiglobalizacijski fundamentalizam poplo~ava put u geto-dru{tvo. Adaptacija lokalnih dru{tava novom redu stvari postaje nalog
vremena od kojeg se ne mo`e pobe}i. U svetu prekrivenom planetarnom
mre`om me|uzavisnosti, `ivot u izolaciji postaje neizvodiva robinzonijada. No, adaptacija predstavqa i nasu{nu potrebu vlastitog dru{tva,
na~in preuzimawa superiornijih civilizacijskih tekovina, moderne tehnologije, efikasnijeg tr`i{nog privre|ivawa, demokratskih formi politi~kog `ivota i qudskih prava, pro{irivawa lokalnih kulturnih horizonata. Velik prostor na glob-lokalnoj mapi zauzimaju ekonomski zaostala i koruptivna, politi~ki autoritarna dru{tva; modernizacija i demokratizacija, uz asistenciju svetske zajednice, wihova je vlastita dramati~na potreba.

105
Jedini plodonosan, stvarala~ki odgovor predstavqa demokratizacija globalnog poretka, osvajawe humanijeg lika globalizacije. Sve je {iri krug grupa i pokreta, kulturnih, nau~nih i politi~kih kontra-elita,
koje tamne strane i rizici autoritarne forme globalizacije pokre}u u
potragu za korekcijama i alternativama, za jednom druga~ijom formom
mondijalizacije koja zahteva sve sfere `ivota (Le Monde Diplomatique,
2001). U tom novom kosmosu aktera kqu~nu ulogu imaju transnacionalni
socijalni pokreti koji se, me|utim, iz nerazumevawa ili te`we za ideolo{kom diskvalifikacijom pogre{no ozna~avaju kao antiglobalizacijski. Jer, samo krajwi ekstremisti, li{eni ose}awa za nove realnosti,
nastupaju}e doba mogu da zamisle kao svet samodovoqnih nacionalnih
ekonomija, da u novoj supertehnologiji vide samo novo zlo. Samo fundamentalisti veruju da nacionalnu kulturu treba potpuno konzervirati i
za{titi od virusa kosmopolitske kulture, da je jedini put napretka radikalan raskid sa globalnim poretkom koji se ra|a. Ogromnu ve}inu novih transnacionalnih pokreta ~ine pripadnici hiqada organizacija iz
celog sveta koje streme druga~ijoj, humanijoj formi mondijalizacije. U
ekonomsko-socijalnoj sferi, umesto globalizacije siroma{tva zahteva se
ubla`avawe nejednakosti, smawivawe ambisa izme|u dru{tva, otpisivawe
dugova siroma{nim zemqama, oporezivawe spekulativnog finansijskog kapitala i uvo|ewe bazi~nog, minimalnog dohotka za sve gra|ane sveta. Na
politi~koj areni nastaju projekti kosmopolitske demokratije od lokalne participacije gra|ana, preko u~e{}a u odlu~ivawu na regionalnom nivou (zajedni~ki, podeqeni suverenitet), do reforme OUN i dono{ewa demokratskog svetskog zakonodavstva. Sna`na je te`wa za preokretima od unipolarnog sveta ka multipolarnoj svetskoj zajednici. Na mesto
poni{tavawa nacionalne kulture i sukoba civilizacija stupaju projekti
pluralizma kultura, uzajamnog oboga}ivawa i ukr{tawa civilizacija.
5. ZAPLET:
RACIONALNA I IRACIONALNA STRANA ELITE MO]I
No, u toj ta~ki nastaje presudan zaplet. Demokratska forma globalizacije istovremeno je neophodna kao vazduh i voda, i nemo}na da iznudi i
male ustupke militantnog krila globalne elite mo}i, koja je li{ena sna`ne socijalne protivte`e kontramo}i. Opadawe mo}i nacionalne bur`oazije i nekada mo}ne a sada fragmentirane radni~ke klase, ostavqa joj
odre{ene ruke da gotovo voluntaristi~ki preoblikuje socijalni reqef
sveta. Globalna arena, me|utim, nije potpuno ispra`wena. Mno{tvo socijalnih grupa, udru`ewa, interesnih grupa, nevladinih organizacija, i nadasve novih socijalnih pokreta, svojim pritiscima i zahtevima bombarduju nadnacionalne centre mo}i. No, wihova priroda je dvopolna. Jedan
wihov krug predstavqa u biti produ`enu ruku nadnacionalne elite, mre`u wenih kapilarnih produ`etaka u krilu civilnog dru{tva. Drugi krug,

106
osobito ekolo{ki, mirovni i `enski pokreti, streme novom liku sveta.
Tom krugu pripadaju i pobornici alter-globalizacije, globalizacije sa
qudskim likom. No, wihov uticaj na promene autoritarnog vida globalizacije liliputanskih je razmera.
Socijalna piramida na prelomu milenijuma ubrzano se udaqava od
oblika koji je vladao puna dva veka. Sa mape visokorazvijenih dru{tava
postepeno nestaje binarni model, titanski sukob dveju velikih nacionalnih klasa: bur`oazije i radni~ke klase, koautora modernog industrijskog dru{tva. Vrh piramide zauzima socijalni golijat, transnacionalna
mre`a elita u ~ijim rukama se koncentri{e tehnolo{ka i ekonomska, vojna, politi~ka i kulturna mo} nepojmqivih razmera. Po prvi put u hronici modernog dru{tva woj se ne suprotstavqaju mo}ni istorijski rivali,
kontraklase ili kontraelite. Na socijalnim lestvicama ispod we nalazi
se razu|ena mre`a slojeva, statusnih i interesnih grupa, sredwih klasa
umerenih korisnika globalizacije. Svoje nade oni ne pola`u toliko u
kolektivnu akciju koliko u strategiju individualnog uspona na vi{e.
Naj{iru bazu, dno piramide ~ine masovne legije uslu`nih i radnih klasa
iznutra razmrvqenih, li{enih mo}i i organizacije, osobito internacionalne.
No, u rizi~nom istorijskom intermecu u kojem ostaje jedina sila na
pozornici, globalna elita mo}i zadobija neo~ekivanog protivnika samu
sebe, iracionalnu stranu vlastitog bi}a. Nenameravane destruktivne posledice, taj otrovni plod kratkovidih interesa, pogre{nih o~ekivawa i
neostvarivih zamisli, mogu zadobiti razmere koje nadma{uju efekte racionalnog delawa, stvarala~kih odgovora. Socijalno bi}e globalnih elita mo}i kao da je izvajano po liku mitskog Kentaura. One su otelotvorewe stvarala~kog, inovativnog duha, arhitekte modernog dru{tva i wegove
posledwe verzije: globalnog poretka. Istovremeno dah zastaje pred kriti~nom masom iluzija, la`nih o~ekivawa, nerealnih percepcija, pogre{ne
procene posledica. Dvadeseto stole}e zapo~eto je sna`nim samopouzdawem i optimizmom, verom u osvajawe humanijeg sveta, utemeqenom u vladavini uma. Kraj stole}a, obele`enog sa dva velika svetska rata i plimom unutardr`avnih lokalnih ratova, rodio je najdubqe sumwe u racionalnost elita koje su na kormilu dru{tva (G. K o l k o, 1994). U svojoj
veli~ini obnovqena je dilema koja je mu~ila Vebera, strah od ne-nameravanih posledica delawa aktera. Ja sam fasciniran ~iwenicom da se u susretu sa stvarno{}u svaka velika ideja, projekat pretvara u svoju suprotnost, sti~e smisao suprotan svojoj prvobitnoj nameri i da, stoga, razara
samu sebe. Ishodi velikog planetarnog procesa globalizacije okru`eni su, otuda, gustim velom neizvesnosti. Mogu}e su potpuno razli~ite
budu}nosti: ekolo{ko ili tehnolo{ko samouni{tewe planete; novi talasi de-globalizacije i sukobi regionalnih divova; cikli~ne smene svetskog haosa (rasprostirawa autoritarnih lokalnih re`ima pra}enih masovnom represijom), i orvelovskog reda. Najzad, fascinantne tehnolo{ke,
ekonomske i kulturne sile koje je ~ovek osvojio poseduju divovsku mo}

107
stvarawa pristojnijeg Svetskog dru{tva. Osloba|awe od ve{ta~ke dileme: za ili protiv globalizacije, i otkrivawe pravog poqa borbe: protiv
autoritarne i nehumane forme globalizacije, prvi je i odlu~an korak u
pravcu boqih ishoda.
LITERATURA
B a r b e r, B. (1995): Jihad vs. McWorld, How Globalism and Tribalism Are Reshaping the World, New York, Ballantine Books.
B a u m a n, Z. (1998): Globalization, The Human Consequences, New York, Columbia
University Press.
B e c k, U. (2000): The Brave New World of Work, Cambridge, Polity Press.
C a s t e l l s, M. (2000): End Of Millenium, Oxford, Blackwell.
C l a r k e, T. (1996): Mechanisms of Corporate Rule; The Rules of Corporate Behaviour, u: J. M a n d e r, E. G o l d s m i t h (eds), The Case Against the Global Economy, and For a Turn Toward the Local, San Francisco, Sierra Club Books.
C o h e n, S. (2000): Failed Crusade, America and the Tragedy of Postcommunist
Russia, New York, W.W Norton.
Commission on Global Governance (1995): Our Global Neighbourhood: The Report of
the Commission on Global Governance, Oxford, Oxford University Press.
D i a m o n d, L. (1996): Is the Third Wave Over, Journal of Democracy, vol. 7, no. 3.
Development Dialogue, 1999, 1-2; 2000,12
E d e r, K. (1993): The New politics of Class, Social Movements and Cultural Dynamics in Advanced Societies, London, Sage Publications.
F r i e d m a n, T. (1999): The Lexus and the Olive Tree, Understanding Globalization,
New York, Farrar Straus Giroux.
G i d d e n s, A. (1999): A Run Away World, Cambridge, Polity Press.
G i l l, S. (1994): Structural Change and Global Political Economy, Globalizing Elites
and the Emerging World Order, u: Y. S a k a m o t o (ed.) Global Transformation,
Challenges to the State System, Tokyo, United Nations University Press.
H u n t i n g t o n, S. (1996): The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, New York, Simon and Schuster.
K o l k o, G. (1994): Century of War, Politics, Conflicts and Society Since 1914, New
York, New Press.
L a t u {, S. (2001): Ostala je samo la`na nada, Le Monde Diplomatique, 001-godina 1, mart.
L u t t w a k, E. (1998): Turbocapitalism, Winners and Losers in the Global Economy,
New York, Harper-Collins Publishers.
M a n d e r, J., G o l d s m i t h, E. (1996): The Case Against the Global Economy, and
For a Turn Toward the Local, San Francisco, Sierra Club Books.
M a t z n e r, E. (2000): The Washington Consensus Without End, Savania Press.
M o o n e y, P. R. (1999): The ETC Century Erosion, Technological Transformationa
and Corporate Concentration in the 21st Century, odeljak: Concentration in
Corporate Power, Development Dialogue, no. 1-2.
P a k u l s k i, J., W a t e r s, M. (1996): The Death of Class, London, Sage Publications.
P e ~ u j l i } , M. (2002): Globalizacija Dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd.

108
R o b i n s o n, W. (1996): Promotion Poliarchy, Globalization, US Interventions and
Hegemony, Cambridge, Cambridge University Press.
R o b i n s o n, W. (2001): Social Theory and Globalisation, The Rise of Transnational
State, Theory and Society, Renewal and Critique in Social Theory, vol. 30, No.
2, April.
S k l a i r, L. (1991): Sociology of the Global System, Hemel Hempstead, Harvester
Wheatsheaf.
S o r o s, G. (2002): On Globalization, Oxford, Public Affairs Ltd.
S h a w, M. (2000): Theory of the Global State, Globality as Unfinished Revolution,
Cambridge University Press.
V a n d e r P i j l (1984): The Making of Transatlantic Ruling Class, London, Verso.

THE GLOBAL ELITE OF POWER

by
Dr. Miroslav Pe~ujli}
Summary
In this paper, the author discusses contradictions in the contemporary process of
globalization related to its current proponents (participants).
The first part of the paper tries to solve the enigma of the key participants and
social forces shaping the globalization, so it discusses the three rival theories: the
theory of classes, polyarchy and elite of power. The author chooses the third theory of
the global elite of power. Its theoretical foundations range from classic theories of
elite (Pareto, Mosca, Weber) to Mills famous elite of power. However, the trans-national elite of power is an entirely new social entity. The global elite of power is firmly established in the economic sphere, in the ownership and management of global
means of production and capital, and in the use of global labour force. It is characterized by a highly articulated status culture or class consciousness the cosmopolitan Davos-culture. It represents more a network of groups than one monolithic entity, so it should be discussed synthetically.
The second part analyses a collective portrait of the global elite of power in
which the outstanding place is occupied by the owners and top managers of trans-national corporations and banks (whose capital highly surpasses the wealth of many
countries in the wordl); together with them, there is the political elite (the leaders of
the G-7 Group and the rulers of the trans-national organizations like MMF, World
Bank, Security Council of the UN, NATO). The intellectual elite, like The Trilateral
Committee or Economic Forum occupies a less conspicuous, but not insignificant
place.
The third part discusses the current role of the dominant (authoritarian) wing of
the global elite of power, and the fourth points to the alternative possibilities and potential participants in the democratization of the global world order. The concluding,
fifth part, points to the historical situation in which the democratic alternative, although necessary, is almost powerless. Due to the un-intented consequences of the activities of the global elite of power, future of the world society is quite uncertain.

109
UDK 316.1

Du{an Marinkovi}

SOCIOLOGIJA I KONSTRUKTIVISTI^KA
PERSPEKTIVA: SOCIOLO[KA TEORIJA
I KONSTRUKTIVISTI^KA METATEORIJA
SA@ETAK: Autor u ovom radu razmatra odnos sociologije i konstruktivisti~ke perspektive koja se mo`e smatrati jednim od najsavremenijih pristupa u dru{tenim naukama. Iako je socijalni konstruktivizam savremenoj sociologiji ponudio zna~ajnu alternativu u odnosu na postoje}e paradigme, on
jo{ uvek nije niti homogena, a niti neprotivre~na meta-teorija. U tom smislu, autor konstatuje da se socijalni konstruktivizam pojavio upravo onda kada je tradicionalno nasle|e nauke, ugro`eno s jedne strane izrastawem mno{tva razli~itih diskursa o realnosti, ~oveku, znawu, nauci, istini, a, s druge
strane, ugro`eno unutra{wim teorijskim i epistemolo{ko-metodolo{kim nedoslednostima, ve} otvoreno ispoqilo svoju socijalnu praksu izvan okvira
skromnih obe}awa datih u {esnaestom i sedamnaestom veku.
KQU^NE RE^I: sociologija, socijalni konstruktivizam, meta-teorija,
nauka, paradigma

Osnovno pitawe sa kojim se periodi~no, sa mawim ili ve}im vremenskim amplitudama i sa mawim ili ve}im intenzitetom, susre}e nauka
jeste: {ta je to {to se danas mo`e videti sa najisturenije ta~ke nau~ne
i socijalne istoriografije; koji se vidici otvaraju, a koji zatvaraju; koje se alternative i krajwe implikacije mogu naslututi; kakve }e saznajne,
socijalno-kulturne i politi~ke posledice uslediti nakon odbacivawa postoje}ih i usvajawa novih perspektiva i paradigmi. Postavqena uglavnom
sa pozicija filozofije nauke, ovakva pitawa ~ine vidqivim skrivene
krize sa kojima se nauke suo~avaju, naj~e{}e naglo, bez dugih i upozoravaju}ih najava. Slede}i Kuna, mo`e se re}i da krize izrastaju u oba poqa normalne i nenormalne nauke. U poqu normalne nauke onda kada se u
nedostatku refleksivnih pozicija nagomilane anomalije ispoqe kao masivne krize koje ugro`avaju epistemolo{ke i eksplanatorne kredibilitete
i socijalne legitimitete nauke, a u poqu nenormalnih alternativa kao
nemogu}nosti da se do kraja realizuje sveobuhvatni projekat zapo~etih teorijskih sinteza u artikulaciji nove paradigme. Produkti ovakvih kriza

110
su, sve ~e{}e, paralelne teorije koje isti skup ~iwenica1 obja{wavaju
posve razli~ito i sa podjednakim pretenzijama na istinitost i kredibilnost svojih argumantacija. Ve} navikla na svoju multiparadigmatsku strukturu, sociologija je tokom svog razvoja izgradila mehanizme za relativno
kratkotrajna re{ewa unutra{wih kriza. Periodi~no poku{avaju}i da, mawe ili vi{e uspe{no, sinteti{e razli~ite i dotada ~esto nespojive konceptualizacije, teorijsko poqe sociologije optere}eno je hibridnim teorijskim konstrukcijama koje, kako se to kasnije u ve}ini slu~ajeva pokazalo,
nisu izbegle posledice konceptualnih dualizama i kona~no eklekticizma.
Da li je ne{to u poqu sociolo{ke teorije eklekticizam, sinkretizam ili
sinteza obi~no je procena nekih alternativnih i izrastaju}ih konceptualizacija, a ne postoje}ih paradigmatskih hibrida. Tako je, na primer, struktural-marksizam pedesetih godina bio eklekticizam tek za poststrukturalisti~ke koncepcije s kraja {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih.
Postmodernisti~ka dekonstrukcija na {irem kulturnom planu i wen
poststrukturalisti~ki analogon na poqu teorije, epistemologije i metodologije, koji su zahvatili sociologiju pre nego ostale discipline, jasno
su ukazali da je razdobqe velikih sociolo{kih narativa (meta-narativa) pro{lo. Pre nego ostale nau~ne discipline, sociologija je priznala da
sociolo{ka teorija ne bi trebala te`iti ka nekoj vrsti monolitne paradigmatske jedinstvenosti, nego oja~avawu postoje}eg pluralizma, uklawaju}i prepreke otvorenoj komunikaciji me|u razli~itim
subdisciplinama ili paradigmama.2
Socijalni konstruktivizam se pojavio u trenutku kada je tradicionalno nasle|e nauke, ugro`eno s jedne strane izrastawem mno{tva razli~itih diskursa o realnosti, ~oveku, znawu, nauci, istini, a, s druge strane, ugro`eno unutra{wim teorijskim i epistemolo{ko-metodolo{kim nedoslednostima, ve} otvoreno ispoqilo svoju socijalnu praksu izvan okvira skromnih obe}awa datih u {esnaestom i sedamnaestom veku. Od razdobqa poznog klasicizma pa do projekta dr`ave blagostawa, socijalna praksa nauke se ispoqila kao praksa mo}i, disciplinovawa, kontrolisawa,
normirawa, pre}utnih vrednovawa i odabirawa. Sa pojavom socijalnog
konstruktivizma, za sociologiju se otvorilo jedno va`no refleksivno i
preispitiva~ko pitawe: kakvi su vidici, kakvi prostori vi|eni danas sa
najisturenije ta~ke sociologije, odnosno wenih najisturenijih ta~aka. Sociologija je istim o~ima po~ela da vidi mno{tvo razli~itih svetova,
mno{tvo realnosti to je weno primarno i najvrednije nasle|e, koje je, u
ve}oj ili mawoj meri, nasilno konstruisano u jedinstvene, monolitne te1

Za tradicionalnu filozofiju nauke, razli~ite teorije su mogle na razli~ite na~ine da upotrebqavaju iste ~iwenice. Sa Kunovim konstruktivizmom vi{e se ne mo`e govoriti o istim ~iwenicama nego svaka teorija gradi svoje ~iwenice i svoje potpuno razli~ite,
me|usobno nesamerqive teorijske svetove.
2 N. M o u z e l i s, Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo},
Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000, str. 32 (naslov originala: N.
M o u z e l i s, Sociological Theory: What Went Wrong? Diagnosis and Remedies, Routledge 1995).

111
orijske horizonte, ograni~avaju}e metode, realisti~ke ontologije i pasivne epistemologije. Prirodno, ve} zbog svog prefiksa socijalni, konstruktivizam je prevashodno privukao pa`wu sociologije, filozofije nauke, pa zatim i psihologije, socijalne psihologije, pedagogije i psihoterapije. Svakako, ne svih orijetacija. ^ini se da je savremeni konstruktivizam u posledwe dve decenije ponajpre privukao pa`wu svih onih teoreti~ara koji nisu delili istu paradigmu sa zvani~nim nau~nim establi{mentom. To su bili svi oni, ~ije su teorije smatrane zanimqivima, ali
ne i zna~ajnima; novima, ali ne i istinitima; mogu}ima, ali ne i prihvatqivima. Zapravo, vladaju}im paradigmama je bilo te{ko i jo{ uvek
jeste da prihvate konstruktivizam sa wegovim temeqnim ontolo{kim
relativizmom s jedne strane, i epistemi~kim relativizmom, koji upu}uje i na relativizam racionalnosti, s druge strane.3 Dakle, prihvatawe
ovih pretpostavki je pristajawe da se, na neki na~in, tradicionalna nauka odrekne sopstvenih konstitutivnih elemenata: realnosti nezavisne od
~oveka (objektivizam) i sopstvenih kriterijuma racionalnosti (koji se
progla{avaju univerzalnima).
Na savremenu intelektualnu i literarnu scenu konstruktivizam nije
stupio kao jedinstvena, neprotivre~na i krajwa alternativa. U poqu wegovog interesovawa sa podjednakom va`no{}u su se na{la pitawa epistemolo{ko-metodolo{kih na~ela nauke, bez obzira na tradicionalne podele na prirodne i dru{tvene nauke, kao i teorijska pitawa mo}i, jezika,
dru{tva, kulture, li~nosti, znawa, realnosti i sli~no. Iako se iz dana{we perspektive moglo o~ekivati da }e se konstruktivizam socijalni
konstruktivizam razviti u nov teorijski pravac na poqu sociologije
i socijalne psihologije, wegov razvoj do`iveo je druga~iji smer. Konstruktivizam se pre razvio kao metateorijska pozicija, a sada je ve} izvesno
i kao meta-paradigmatska alternativa mnogih pristupa, koja ~ini temeq svih novijih pristupa ~iji je ciq da ponude radikalne kriti~ke
alternative4 u razli~itim nau~nim oblastima. Pre nego {to je postalo uobi~ajeno da ideje konstruktivizma asociraju na imena Gergena (K.
Gergen), Potera (J. Potter), [otera (J. Shoter), Kelija (J. A. Kelly), Maturanu i Varelu (U. Maturana, F. Varela), fon Glasersfelda i fon Ferstera (von Glasersfeld i von Foerster), i svakako na Bergera i Lakmana,
osnovne konstruktivisti~ke pretpostavke ve} su bile nagove{tene kod
Vikoa, Ni~ea, Kanta, pa i [penglera, i Ouk{ota (Michael Oacshott), a ideje socijalnog konstruktivizma u delima T. Kuna, M. Fukoa, J. Habarmasa,
A. Guldnera, K. Popera, I. Lakato{a, L. Mamforda i drugih.
Izme|u savremenog konstruktivizma i wegovih prvih nagove{taja
nalazi se plodotvorni period razvoja socijalnih ideja koje nisu bile
3 A. K u k l a, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London
and New York 2000, p. 5. Kukla ovde ubraja i tzv. semanti~ki relativizam, koji se, za
razliku od epistemi~kog, koji se odnosi na relativnost verovawa, odnosi na relativnost jezika i zna~ewa. p. 6.
3 V. B e r, Uvod u socijalni konstruktivizam, Zepter Book World, 2001, str. 31.

112
mawe konstruktivisti~ke po svojim potencijalima. Novija tuma~ewa i
diskurzivne analize u socijalnokonstruktivisti~kom kqu~u ~itaju i ideje E. Dirkema, M. Vebera, Vitgen{tajna, Rikerta, Diltaja, F. Znaweckog,
V. Tomasa, A. [uca, K. Manhajma i ~itave plejade pionira sociologije
znawa.5 Isto tako, daleko od konvencionalnih shvatawa da su ideje neizvesnosti, relativnosti i mnogostrukosti realnosti dopu{tene samo na
poqu duhovnoistorijskog, ideolo{kog i dru{tvenog, nalazi se i poqe
savremene kvantne fizike, ~iji su teorijski nalazi predstavqali posebno ohrabrewe konstruktivisti~koj metateoriji. Kako druga~ije nego u
konstruktivisti~kom kqu~u protuma~iti ideje velikana savremene fizike D. Boma (David Bohm), V. Hajzenberga (Werner Heisenberg) ili N. Bora (Niels Bohr), pa i Ajn{tajna, da je ~ovek, sa svojim teorijama, bi}e koje unosi granice me|u objektima u kosmosu; da te granice nisu inherentna
i kona~no data svojstva objekata, nego svojstva qudskih tuma~ewa. Ideje
kvantne celovitosti, razvijene u savremenoj fizici kvantne mehanike,
bli`e su drevnoj matrici isto~wa~kog Tao-a nego tradiciji wutnovske
mehanike i kartezijanske epistemologije. Kako shvatiti Hajzenbergov
princip neodre|enosti nego kao ni~eanski zacrtanu tradiciju konstruktivizma da svet izvan nas postoji, ali na jedan posve neodre|en na~in.
Kako shvatiti Borov princip komplementarnosti nego kao jednu vrstu taoisti~ke fizike. Savremena kvantna fizika sa ovim principima kao
kriterijumima stvarnosti vi{e ne postavqa pitawe inherentnih svojstava objekata kao ontolo{ke kriterijume. Metode, eksperimenti, merewa i
posmatrawa su sredstva kojima se stvarnost konstrui{e u skladu sa ve}
postoje}im hipotezama, a ne reflektuje u ogledalu. Ono {to se danas
kroz svu preciznu optiku moderne fizike mo`e videti jesu teorije a ne
nezavisni supstantivni entiteti. Drugim re~ima, moderna, kao i svaka
druga epoha, teorijama a ne ~ulima gleda objekte koji je konstitui{u. Verovatno ne bi bilo neumereno i re~i Galileja da treba meriti sve {to
je merqivo i merqivim u~initi sve {to nije, protuma~iti u konstruktivisti~kom kqu~u jer mera je konvencija, jedan od na~ina da se konstrui{u kriterijumi konstrukcije realnosti.
U savremenom konstruktivizmu sve vi{e smatran velikim zlo~incem6 upravo stoga {to nije shvatio da je sve ono merqivo qudski konstrukt, da stvari same po sebi nemaju mere, nego da su mere istorijski i
dru{tveno-kulturno konstruisane Galilej je modernoj nauci (ne samo
fizici) u nasle|e ostavio naivno verovawe da je stvarnost po sebi podeqena u dve sfere: u subjektivnu sferu koju je odlu~io da iskqu~i iz
5 Na ovo skre}u pa`wu mnogi socijalni konstruktivisti. Na primer, Andre K u k l a,
Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London and New York 2000.
(Constructivism and sociology of Scientific Knowledge). Kukla isti~e da je socijalni konstruktivizam u zna~ajnoj meri inspirisan sociologijom znawa i sociologijom nauke. p. 7.
Isto tako, va`nost sociologije znawa za socijalni konstruktivizam posebno isti~e i Finn
C o l l i n, Social Reality, Routledge, London and New York, 1997. (Social Constructivism and
the Sociology of Knowledge) p. 64.
6 L. M u m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II, str. 61.

113
nauke, i objektivnu sferu, teorijski oslobo|enu ~ovekovih vidqivih
prisutnosti, ali spoznavanu strogom matemati~kom analizom, odbacio je kao nebitno i nestvarno ono srastawe kulturnih zna~ewa koje je omogu}ilo i matematiku koja je i sama subjektivni destilat.7
Odbacuju}i subjektivnost, ekskomunicirao je sredi{wi predmet istorije (i dru{tva, prim. D. M.), mnogodimenzionalnost ~oveka8 i mnogodimenzionalnost realnosti. Galilejev zlo~in sastojao se u tome {to je
zanemario da neki predmet mo`e da se meri in~ima, merima, jardama, stopama, laktovima, pal~evima, godinama da su mere socijalno konstruisani instrumenti, a ne inherentne mere stvarnosti. Ne postoji nikakva
prava, istinita, objektivna mera stvari.
Ozakowuju}i i etabliraju}i mehani~ku sliku sveta, koja }e dominirati narednih tristo godina socijalnim i duhovnim prostorima zapadnoevropske civilizacije od univerziteta do zatvora; od fizike do psihijatrije, galilejevski mehani~ki svet imao je pretenzije na iskqu~ivu mogu}nost postojawa jednog objektivnog, spoqa{weg sveta. Iako od aristotelovske do wutnovske mehanike, pa i daqe, do pozitivizma i nau~nog marksizma i moderne psihijatrijske prakse, postoji sasvim vidqiv kontinuitet u razvoju metafizike realnog-spoqa{weg sveta kao ogledala prirode,
odnosno objektivne ontologije. Za primer se mogla uzeti bilo koja druga
nau~na oblast, ali Slu~aj Galileo je dovoqno paradigmati~an i dovoqno
{irok da poslu`i kao osnova jedne duhovne istorije dugog trajawa. Sumiraju}i na maestralan na~in, upravo kroz galilejevsku ontologiju i epistemologiju, su{tinu te duhovne strukture dugog trajawa, Mamford }e
primetiti da se Galilejeva imaginarna hirurgija zaustavila tamo gde je
to realisti~koj paradigmi odgovaralo: Mislim, rekao je Galilej... kada
bismo uklonili u{i, jezik i nos, ostali bi oblici i brojevi, a ne ni
ukus ni zvuk. Ali, za{to je Galilej zastao ba{ ovde? [ta bi bilo sa
oblicima, brojevima i kretawem kada bismo uklonili jo{ i o~i, ruke
i mozak? Iza ovog kqu~nog pitawa, kako za realisti~ku, tako i za konstruktivisti~ku paradigmu, Mamford je dao odgovor koji sa`ima konstitutivnu ideju celokupne konstruktivisti~ke meta-paradigme: Apsolutni
entiteti koji postoje po sebi samo su prihvatqive izmi{qotine qudskog uma: sve {to mo`emo nazvati stvarnim, rezultat je mno{tva
transakcija i me|uodnosa izme|u qudskog organizma i okoline jedini svet u kojem se qudska bi}a kre}u s ne{to pouzdawa nije Galilejev
objektivni svet primarnih kvaliteta, nego organski svet kako ga modifikuje ~ovekova kultura, to jest, simbolima rituala i jezika, raznih umetnosti... zakonima, ustanovama i ideologijama.9 U ovim Mamfordovim idejama sintetisane su sve bitne karakteristike (socijalnog)
konstruktivizma i to od umerenih formi socijalnog konstruktivizma
7
8
9

Ibid., str. 61.

Ibid., str. 61.
L. M u m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb, 1986, tom II, str. 66-68.

114
Berger-Lakmana i F. Kolina (Finn Collin)10, pa do krajwe radikalnih konstruktivisti~kih formi Maturane, Varele, von Glasersfelda i von Ferstera. ^ak bi se moglo re}i da je Maturanin radikalni biolo{ki konstruktivizam u zna~ajnoj meri anticipiran Mamfordovim stavom da bi leptir ili buba, ribe ili ptica, pas ili delfin, dali posve razli~it
opis ~ak i primarnih kvaliteta.11 Anticipatorna su{tina savremenog, poststrukturalisti~kog socijalnog konstruktivizma na najboqi na~in je izra`ena stavom koji se mo`e uzeti za politi~ku devizu socijalnog konstruktivizma da ^im se ~ovek u vremenu primakne drugoj epohi,
ili stupi u drugu kulturu, i{~ezava ta familijarna subjektivnost, a
privid objektivnosti nestaje: raskorak, anomalije, protivre~ja, razlike, sve se to otvara, a zajedno sa tim otvara se i nesvodivo bogatstvo
qudskog iskustva, kao i neiscrpno obe}awe ~ovekovih mogu}nosti koje
se ne mogu obuhvatiti nikakvim pojedinim sistemom.12
Implikacije ovog Galileovog zlo~ina zlo~ina shizofrene ontolo{ke podvojenosti, zlo~ina u kojem je anatemisana ontologija opservera
(ontology of observer, Marurana i Varela); zlo~ina u kojem je ismejana i
iskqu~ena participativna epistemologija (F. Varela), ukratko, zlo~ina nad ~ovekovim mogu}nostima da konstrui{e svoje svetove na mno{tvo
potencijalnih na~ina bile su dalekose`ne. One su prona{le svoju ku}u
bitka podjednako u politi~kim ideologijama nacizma i komunizma, Au{vicu i Sibiru, isto kao i u modernom zatvoru, Bentamovom panoptikonu
(Panopticon), modernoj psihijatrijskoj klinici, bolnici ili {koli, nau~noj laboratoriji, univerzitetu (a ne multiverzitetu) i socijalnim praksama seksualnog disciplinovawa, ispovedawa, priznawa, stigmatizovanih
identiteta i apsurdnosti legalnih i legitimnih pogubqewa, bri`qivo
skrivanih od javnosti.
Sa ovim Mamfordovim anticipatorskim idejama, koje ubla`avaju
uvek potresne smene paradigmi, mogu se daqe istra`ivati upori{ne ta~ke konstruktivisti~ke metateorije.
KONSTITUTIVNI PRINCIPI
KONSTRUKTIVISTI^KE METATEORIJE
Pojava preglednih, uvodnih, monografskih i sinteti{u}ih studija u
nekoj nau~noj oblasti, mo`e se smatrati relativno pouzdanom najavom te10 F. C o l l i n, Social Reality, Routledge, London and New York 1997. Ova Kolinova
kwiga je izuzetno vredan doprinos konstruktivisti~koj teoriji, a posebno socijalnom konstruktivizmu i vezi sociologije, sociolo{ke teorije i konstruktivisti~ke (meta) teorije.
11 L. M a m f o r d, Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II, str. 66. Tako F. Varela uz
Maturanu navodi da je na{a kognicija u na{em biolo{kom supstratu kao telu. Francisco J. V a r e l a, The Creatice Circle: Sketches on the Natural History of Circularity, in: Paul
W a t z l a w i c k, Invented Reality, W.W. Norton & Company, New York, London 1984, p. 318.
12 Ibid., str. 67.

115
orijske artikulisanosti i {ire konsekventnosti nekog teorijskog modela.
Mada se tek nekoliko novijih studija i nekoliko ~lanaka dosledno bavilo sistematizacijom konstruktivisti~ke metateorije, ~iji autori ne moraju, niti jesu po pravilu konstruktivisti, konsenzus oko istorijskih
izvora, pravaca i pojmovne arhitekture u dovoqnoj je meri koherentan da
bi se moglo zaista govoriti o novom pravcu. Iz korpusa koji obuhvata jedva ne{to vi{e od deset kwiga i nekoliko desetina ozbiqnijih ~lanaka,
uglavnom rasutih po alternativnim ~asopisima razli~itih nau~nih disciplina, vredno je izdvojiti: Socijalni konstruktivizam i filozofija
nauke Andrea Kukle, Socijalna realnost Fina Kolina, Uvod u socijalni konstruktivizam Vivijen Ber, Poziv na socijalnu konstrukciju i
Ka transformaciji u socijalnom znawu13 Keneta Gergena, Stvarawe
prirodnog znawa: konstruktivizam i istorija nauke14 Jana Golinskog;
Konstruktivisti~ka metateorija I15 i Konstruktivisti~ka metateorija II16 Du{ana Stojnova, Konstruktivizam kao referenca za nau~no podu~avawe17 A. Lorbaha i K. Tobina (Anthony Lorsbach, Kenneth
Tobin), Mnoge forme konstruktivizma18 G. Bodnera, Konstruktivisti~ka metateorija I: osnovne karakteristike i istorijske osnove19 M.
Mahonija (Mahoney).
U anticipatorskim ideja L. Mamforda uglavnom je izre~eno sve ono
{to ~ini bazi~ne pretpostavke konstruktivisti~ke mata-teorije, ali na
nedovoqno odre|en na~in, u odnosu na slo`enost jedne alternativne paradigme. Poku{aji prvih sistematizacija konstruktivisti~kih bazi~nih
pretpostavki, koje bi bile dovoqno diskriminativne u odnosu na tradicionalni korpus znawa, da bi se govorilo o suparni~koj paradigmi, izneti su u Mahonijevom tekstu Konstruktvisti~ka metateorija I: osnovne karakteristike i istorijske osnove. Polaze}i, kao i ve}ina drugih
teoreti~ara, od istorijskih izvora konstruktivizma, a pre svega od Vikoa
i Kanta, Mahoni kao bazi~ne navodi tri komponente konstruktivisti~ke
metateorije: proaktivnu kogniciju, morfogeneti~ku strukturu jezgra i
samoutemequju}e procese razvoja. Mahonijevi predlo`eni elementi, iako
bli`i savremenoj socijalnoj i razvojnoj psihologiji konstruktivisti~kih
usmerewa, mogu poslu`iti kao polazi{te za {iru konstruktivisti~ku
13 K. J. G e r g e n, Toward Transformation in Social Knowledge, SAGE, Publications,
London 1994.
14 J. G o l i n s k i, Making Natural Knowledge: Constructivism and the History of Science, Cambridge University Press, 1998.
15 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{ka
istra`ivawa, 28., 412432.
16 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija II: Implikacije za oblast
obrazovawa i vaspitawa, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 29., 2138.
17 A. L o r s b a c h and K. T o b i n, Constructivism as a Referent for Science Teaching
(internet tekst).
18 G. B o d n e r and M. K l o b u c h a r, The many forms of constructivism, Science and
Mathematics Education Centre (internet tekst).
19 M. M a h o n e y, Constructive Metatheory I: Basic Features and Historical Foundation, International Journal for Personal Construct Therapy, 1., 135.

116
metateoriju. Kriterijum proaktivne kognicije upu}uje, po Mahoniju, na
dinami~ku strukturu qudskog znawa, koja se manifestuje u wegovom konstruktivnom i anticipatornom odnosu prema svetu. Pretpostavqena dinamika procesa saznawa mo`e se smatrati jednom od najva`nijih pretpostavki konstruktivisti~ke metateorije koja konstruktivizam razlikuje od
tradicionalnih filozofskih nasle|a objektivizma, realizma i reaktivnih shvatawa qudskog znawa. Ovom se pretpostavkom istovremeno naslu}uje pretenzija konstruktivisti~ke metateorije da u sredi{te svoje paradigme postavi jedno posve druga~ije shvatawe prirode qudskog znawa i stvarnosti. To je ono {to je zajedni~ko svim konstruktivisti~kim pravcima i
svim konstruktivisti~ki usmerenim disciplinarnim oblastima, od psihologije li~nih konstrukata do konstruktivisti~ke sociologije znawa. Radikalno odstupawe koje je na~iweno u odnosu na tradicionalne pretpostavke odnosa qudskog znawa i stvarnosti primetno je, prevashodno, u
odstupawu od tradicionalnog objektivisti~kog opojmqewa znawa kao
pounutrene reprezentacije stvarnosti.20 U tradicionalnoj mehanicisti~koj predstavi stvarnosti i qudskog znawa ~ovek je sveden na pasivnog
posmatra~a, dok je qudsko znawe predstavqalo ogledalo prirode, objektivnu stvarnost, koja reprezentuje svoje su{tine. Paradigmatski iskorak
konstruktivisti~ke metateorije iz tradicionalnog filozofskog nasle|a
zrcalnosti realnog sveta zamaglilo je povr{inu od koje se vi{e od dve
hiqade godina odbijala su{tina prirode i realnosti.21 Ta glatka povr{ina realnosti je naprsla, a sa wom i galilejevska, kartezijanska, wutnovska, pozitivisti~ka i mehanicisti~ka onto-epistemologija koja je ~oveka
stavqala u polo`aj pasivnog recipijenta. Umesto ogledala prirode ontologije podvojenog sveta i epistemolo{kog odraza koji se skladi{ti u
mentalne prostore pasivnog bi}a konstruktivizam je ponudio ontologiju proaktivnog opservera i participativnu epistemologiju, dakle
bi}a koje stvara svoju realnost i ~ije znawe o svetu ne poseduje su{tine
stvarnosti ili prirode. Drugi element koji, po Mahoniju, gradi konstruktivisti~ku metateoriju, morfolo{ka struktura jezgra, kao i tre}i element, samoutemequju}i proces razvoja, prihva}eni su kao bitni gradivni
elementi svih onih mawe liberalnih konstruktivisti~kih usmerewa: od
biolo{kog radikalnog konstruktivizma Maturane (autopoiesis) do von Glazersfeldovog radikalnog konstruktivizma. Princip morfolo{ke strukture jezgra, oslowen na metafiziku determinacije, pretpostavqa da su
qudi ustrojeni tako da sredi{wi, sr`ni ili nuklearni procesi diktiraju i organi~avaju sadr`aj i pojedinosti delawa koje se odvija.22
20 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik Instituta za pedago{ka
istra`ivawa, 28, 412-432.
21 Zna~ajan doprinos artikulaciji konstruktivisti~ke metateorije u ovom pogledu dao
je i R. Rorti svojom neopragmatisti~kom filozofijom i delom, Filozofija i ogledalo
prirode, V. Masle{a, Sarajevo 1990.
22 D. S t o j n o v, Konstruktivisti~ka metateorija I, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 28, 412-432.

117
Strukturalisti~ka po svom {irem karakteru, ova karakteristika podrazumeva determinaciju svih spoqa{wih struktura, tacitnim pre}utnim
i dubinskim strukturama koje konstitui{u sr`ne procese ure|ewa jedinke.23 Kao i prethodna, posledwa pretpostavka samoutemequju}eg procesa razvoja zadr`ava svoj strukturalisti~ki kontinuitet. Razvijena najvi{e kroz pojam autopoieze (autopoiesis) ili samostvarawa, odnosno autopoieti~kih konstitutivnih struktura u domenu biolo{ke konstitucije bi}a24 i zatvorenog nervnog sistema, ova pretpostavka situira qudsku delatnost u domen proizvoda dubokih i mo}nih samoutemequju}ih procesa razvoja, odnosno autopoieze. Autopoieti~ke strukture ne samo {to su zadu`ene za razvoj adaptivnih strategija nekog bi}a, nego su neodvojivi od
procesa qudskog razumevawa, saznawa i konstituisawa sveta.25 Oko ovih
posledwih pretpostavki postoje ne mali sporovi na savremenoj intelektualnoj sceni, a kqu~ni izvor sporova jesu tradicionalne pretpostavke objektivisti~ke paradigme da u iskqu~ivim binarnim opozicijama posmatra
strukturu i akciju, voqu i determinaciju subjektivno i objektivno, biolo{ko i socijalno. Konstruktivisti~ka koncepcija kakvu su ponudili
Maturana i Varela mo`e da zbuni upravo stoga {to takvih ontolo{kih
diskontinuiteta u ovim parovima nema. Tako oni nagla{avaju da nema
diskontinuiteta izme|u onoga {to je socijalno i qudsko i izme|u wihovih biolo{kih korena.26 Tako|e, svaki akt znawa stvara svet.27
Mahonijev pionirski poku{aj da sistematizuje neke od osnovnih pretpostavki konstruktivisti~ke metateorije mo`da je bio preurawen. Jer, u
teorijskom poqu konstruktivizma jo{ uvek vladaju razvojne napetosti;
jo{ uvek se vodi borba za neprotivre~nost konstruktivisti~kog identiteta; jo{ uvek se korpus bazi~nih ideja razbija na pravce koji pretenduju na samosvojnost i jo{ uvek postoje poku{aji da se konstruktivisti~ka
na~ela ekstrapoliraju u razli~ite disciplinarne, teorijske i prakti~ne
domene, zadobijaju}i oblike eklekticizma i sinkretizma.
Navedeni kriterijumi koji bi nedvosmisleno trebalo da upute na
konstruktivisti~ku metateoriju jesu nu`ni, ali ne i dovoqni faktori
koji bi zadovoqili savremeni razvoj ovog stanovi{ta. Pre nego {to se
pre|e na jedan prihvatqiviji i {iri skup kriterijuma, koji se posebno
odnose na socijalni konstruktivizam, potrebno je ukratko razmotriti da
li se o konstruktivizmu govori kao o jo{ jednoj teoriji, skupu teorija,
metateoriji ili paradigmi. Iz vi{e razloga, prihvatqivije je o onim
teoreti~atima, ili o ~itavom jednom intelektualnom pokretu, kako se to
mo`e naslutiti kod Gergena, Kukle i Kolina koji potvrdno odgovaraju
na pitawe da li je realnost konstruisana na{im aktivnim partici23
24

Ibid.
H. M a t u r a n a and F. V a r e l a, The Tree of Knowledge: the biological roots of human understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988.
25 H. M a t u r a n a and F. V a r e l a, Autopoiesis and Cognition, Dodrecht, Reidel 1980.
26 H. M a t u r a n a and F. V a r e l a, The Tree of Knowledge: the biological roots of human understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988, p. 27.
27 Ibid, p. 26.

118
pirawem u svetu i da li mi socijalno stvaramo a ne otkrivamo svet
govoriti kao o pripadnicima metateorijskog konstruktivisti~kog diskursa, odnosno metateorijskog socijalnokonstruktivisti~kog diskursa.
Nedoumice mogu da se pojave i u pogledu odrednica konstruktivizam ili
socijalni konstruktivizam. Ne mawu nedoumicu mo`e izazvati i vrlo ~esta, naizmeni~na upotreba pojmova konstruktivizam i konstrukcionizam. U tom smislu, pitawe je da li je onda re~ o konstruktivisti~koj/konstrukcionisti~koj teoriji, konstruktivisti~koj/konstrukcionisti~koj metateoriji, socijalno-konstruktivisti~koj/socijalnokonstrukcionisti~koj
metateoriji, ili, ra~unaju}i na prethodne kombinacije, o paradigmi? Pre
svega, akt koji svaku teorijsku konceptualizaciju stavqa u poziciju refleksivnosti, ili u akt uvida u sopstvene teorijske i epistemolo{ke kapacitete i wihove granice, predstavqa akt meta-pozicije, izme{tawa iz
disciplinarnog okvira koji je ograni~en teorijskim, epistemolo{kim i metodolo{kim propozicijama o znawu svog predmeta. Metateorijski koncept
predstavqa zahtev da se pravazi|u granice prou~avawa predmeta, te da se
uspostave kriterijumi teorijskog razmatrawa teorija. U tom smislu, mogu se navesti bar dva kqu~na kriterijuma koji konstitui{u metateoriju:
1. metateorija u klasi~nom smislu re~i: kao mi{qewe koje prevazilazi
pojedina~ne, shematizovane okvire neke posebne teorije i usmereno
je na razmatrawe filozofskih pretpostavki na kojima po~ivaju posebne predmetne teorije.
2. metateorije normativnog karaktera koje propisuju uslove koji imaju
aksiomatske statuse, a koje je potrebno nu`no zadovoqiti da bi pojedina~ne teorije bile prihvatqive. Jedinstvene saglasnosti oko ovih
kriterijuma nema, pogotovu otkako je savremeni diskurs filozofije
nauke, koji je preuzeo ulogu popisivawa kriterijuma, podeqen oko
kumulativnih i revolucionarnih koncepcija.28
Ipak, ovi kriterijumi ne moraju, sami po sebi, biti dovoqno jasni
u razgrani~avawu teorijskog od metateorijskog. To posebno va`i za neke
disciplinarne oblasti koje su se naglo razvile u prvoj polovini dvadesetog veka. Istorija teorijskog razvoja sociologije i psihologije tako pru`a primere dominiraju}ih teorija koje su bile normiraju}e u odnosu na
wihovu celokupnu nau~nu praksu i sve ostale mawe teorijske koncepcije
ovih disciplina, odnosno teorija koje su igrale metateorijske uloge.
Psihoanaliti~ka teorija je, na primer, umnogome bila normiraju}eg i
konstitutivnog karaktera za savremene psiholo{ke teorije i prakse. U
razvoju sociolo{kih teorija jo{ vi{e su radikalizovani normiraju}i zahtevi, s tim {to je sociolo{ka teorija posledwih sedamdeset godina pretrpela trajnu binarnu fisiju teorijsku i epistemolo{ku {izmu (Guldner) marksizma i funkcionalizma, od kojih su obe imale sna`ne pretenzije za paradigmatskom dominacijom i metateorijskim normiraju}im za28 Studija koja je najvi{e obele`ila ovaj diskurs je: I. L a k a t o s and A. M u s g r a v e, Criticism and the Growth of Knowledge: Proceedings of the International Colloquium in
the Philosophy of Science, Cambridge University Press, 1970

119
htevima, sa trajnim implikacijama po mogu}e teorijske sinteze. U podjednakoj meri, i funkcionalizam i marksizam su predstavqali ne samo teorije dru{tva koje su primewene u disciplinarnim oblastima kao istra`iva~ki ili metodski koncepti i vodi~i u pogledu karaktera dru{tva,
nego su istovremeno predstavqali i superteorijske (Mils) ili metateorijske konstrukcije, koje su razmatrale epistemolo{ke statuse same sociologije. Druga~ije re~eno, oni su imali zna~ajnu ulogu preskriptivnih superteorijskih sistema.29
Teorijama se mo`e pri}i na jo{ jedan, klasi~niji na~in, koji pretpostavqa dva osnovna tipa teorija:
1. teorija kao skup me|usobno povezanih deduktivnih iskaza koji se odnose na posmatrano predmetno poqe i time ga i konstitui{u. U sociologiji to su teorije ~iji se iskazi periodi~no potvr|uju, odnosno
opovrgavaju istra`iva~kom praksom.
2. teorije koje predstavqaju skup instrumenata koji treba da pripreme
teren za izgradwu supstantivnih teorija.
U nemarksisti~kom sociolo{kom bloku, dakle prevashodno funkcionalisti~kom, ovakve teorije ozna~avaju se razli~itim nazivima kao
{to su konceptualni okvir, paradigma, metateorija ili heuristi~ko
sredstvo.30 Tako je, na primer, Parsonsova kasna struktural-funkcionalisti~ka teorija ili sistemska teorija dru{tva, superteorijski sistem gde
je empirijska provera od mawe va`nosti u odnosu na konceptualnu
prikladnost ili heuristi~ke upotrebqivosti oru|a31 ili metateorijske okvire.
Konstruktivizam se ne mo`e lako uklopiti u ove standardne sheme. Za
razliku od funkcionalizma koji, kao i svaka superteorija, pati od nedostatka refleksivnosti, konstruktivizam je izgra|en na tradiciji intelektualnih i socijalnih pokreta ~ija je bitna pretpostavka kriti~ka refleksivnost ili, kako se to ~esto u Sjediwenim Dr`avama nazivalo, intelektualni radikalizam. Refleksivni intelektualni pokreti razvijeni
u plodotvornom spoju filozofije nauke, refleksivne sociologije, sociologije znawa i kona~no sociologije i povezani sa imenima J. Habermasa,
T. Kuna, R. Fridrihsa (Robert Friedrichs) A. Guldnera i R. Milsa i drugih, ~ini jednu od skrivenih okosnica metateorijske pozicije konstruktivizma. Prema tome, konstruktivizam treba shvatiti pre kao refleksivnu
metateoriju, nego kao teoriju i paradigmu u klasi~nom Kunovom smislu
re~i. Paradigmatske pretenzije konstruktivizma nisu nevidqive, slabe
ili paralisane. Suprotno, one su izra`ene u wegovom alternativnom i radikalno druga~ijem ontolo{kom i epistemolo{kom shvatawu realnosti i
29 O ovim zahtevima marksizma i funkcionalizma videti: Rajt M i l s, Sociolo{ka
imaginacija, Savremena {kola, Beograd 1964. i Alvin W. G o u l d n e r, The Coming Crisis of
Western Sociology, Basic Books, New York 1970.
30 N. M o u z e l i s, Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo},
Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000, str. 19.
31 Ibid, str. 21.

120
qudskog znawa. Me|utim, kona~na prevaga izme|u etablirane modernisti~ke i postmodernisti~ke/poststrukturalisti~ke konstruktivisti~ke alternative, zavisi}e od kona~nog ishodi{ta vi{edecenijskog sukoba na {irem
socijalnom, kulturolo{kom i politi~kom planu izme|u moderne i postmoderne.
Odgovor na pitawe da li se radi o konstruktivisti~koj metateoriji
ili o socijalnokonstruktivisti~koj metateoriji, mawe je problemati~an.
Ve}ina savremenih teoreti~ara saglasna je u stavu da je konstruktivizam
u najve}em broju slu~ajeva socijalni konstruktivizam. Problemi se mogu
pojaviti na {irem planu konstruktivisti~ke metateorije, u formi pitawa da li je ceo konstruktivizam, zapravo, socijalni konstruktivizam.
Od terminolo{kih po~etaka nazna~enih u Berger-Lakmanovoj sociologiji
znawa, pa do najaktuelnijih poku{aja sistematizacije Kukle, Hekinga i
Kolina, prefiks socijalni sve vi{e optere}uje {irok prostor konstruktivisti~kog diskursa. S obzirom na blisku povezanost, zajedno sa ovim pitawem bi}e razmotreno i pitawe spornog sufiksa konstruktivizam ili
konstrukcionizam. Pogodna prilika za razmatrawe obe ove potencijalne
jezi~ke konfuzije koje su konstrukciju okru`ile sufiksom i prefiksom,
pru`ena je u radovima Kukle i Berove. Kod oba autora, (socijalni) konstruk[tiv/cion]izam je predstavqen kao objediwavaju}i pravac mnogih
konstruktivisti~kih usmerewa, a pre svega onih u domenu sociologije i
psihologije. Tako kod Kukle socijalni konstruktivizam ozna~ava generi~ko ime za sve one teorijske struje koje zastupaju savremeni ontolo{ki
i epistemolo{ki relativizam,32 odnosno za sve one teoreti~are koji smatraju da je realnost konstruisana, ili kolektivno stvorena, a ne data. U
teorijskom kontingentu pod generi~kim pojmom socijalnog konstruktivizma ravnopravno se (kao socijalno-konstruktivisti~ke) susre}u: nau~ni
konstruktivizam, semanti~ki konstruktivizam, program sociologije
nau~nog znawa (Sociology of Scientific Knowledge SSK), razli~iti varijeteti tzv. konstitutivnog konstruktivizma (sna`an i veoma sna`an konstruktivizam strong and very strong constructivism)33, kao i
tzv. slabi konstruktivizam (week scientific constructivism), instrumentalni konstruktivizam i logi~ki konstruktivizam. Za razliku od
Kukle, V. Ber se vi{e oslawa na postmodernisti~ku interpretaciju
teorijskih stavova konstruktivizma i pri ovome eksplicitno predla`e i
koristi pojam socijalni konstrukcionizam, a ne socijalni konstruktivizam. Pod socijalni konstrukcionizam se ovde podvode sve postmodernisti~ke i/ili poststrukturalisti~ke struje od kwi`evne kritike do poststrukturalisti~ke socijalne filozofije M. Fukoa. Treba skrenuti pa`wu da Berova ne pravi razliku, bar ne zna~ajnu, izme|u postmodernizma
i poststrukturalizma, a jo{ mawe izme|u postmoderne i postmodernizma,
32 A. K u k l a, Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London
and New York 2000, p. 5.
33 Ibid, p. 25. Kukla pod ovim pojmom podrazumeva ono {to se ~esto naziva radikalnim konstruktivizmom.

121
kakvu predla`e E. Gidens (Anthony Giddens).34 Zanemarivawe ove razlike daqe bi impliciralo nedovoqnom razlikom izme|u teoreti~ara koji
se mogu smatrati postmodernistima (ili grani~nim postmodernistima),
ali ne moraju biti konstruktivisti niti u potpunosti dele poststrukturalisti~ke ideje. U takvu grupu teoreti~ara, postmodernista, spadaju D.
Bel (Daniel Bell) i A. Turen (Alen Turen). Wihovo interesovawe nije usmereno na refleksivne, konstruktivisti~ke metateorije, nego je te`i{te
stavqeno na karakter dru{tvenih promena u pojedinim segmentima dru{tvenog `ivota. Za razliku od wih, poststrukturalisti~ka teorija je
orijentisana ka metateorijama znawa, nauke, dru{tvene mo}i, socijalne
epistemologije i ontologije.
Posledwa nedoumica koja se mo`e pojaviti, odnosi se na termine socijalni konstruktivizam ili konstrukcionizam. Na jednom mestu Berova
se izri~ito opredeqije za terminolo{ku formu socijalnog konstrukcionizma. Pozivaju}i se na terminolo{ku konvenciju predlo`enu od K. Gergena35, da se za intelektualni, poststrukturalisti~ki pokret, ~ije su
orijentacije ve} nazna~ene, koristi termin socijalni konstrukcionizam,
a ne konstruktivizam, Berova skre}e pa`wu da se ti termini ponekad
upotrebqavaju ravnopravno, ali Gergen preporu~uje re~ konstrukcionizam, jer se konstruktivizam ponekad koristi da ozna~i pja`eovsku
teoriju, kao i posebnu vrstu teorije opa`awa, {to bi moglo da dovede do zabune.36 Mo`e se primetiti da je upotreba pojmova konstruktivizam/ konstrukcionizam37, uslovno re~eno, podeqena na sociologe i filoE. G i d e n s, Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998., Po Gidensu,
postmodernizam se odnosi na stilove u umetnosti, literaturi i arhitekturi, dok se postmodernost odnosi na putawu dru{tvenog razvoja (koja) udaqava od institucija modernosti i vodi prema novom tipu dru{tvenog poretka, str. 51.
35 K. G e r g e n, The Social Constructionist Movement in Modern Psychology, American
Psychologyst, 40, 266-257.
36 V. B e r, Uvod u socijalni konstrukcionizam, Zepter Book World, 2001, str. 32.
37 D. Stojnov je za budu}i Sociolo{i leksikon na slede}i na~in definisao odrednice
konstruikt i konstruktivizam: konstrukt: a) u pozitivisti~koj psihologiji izraz koji je na
predlog Karla Pirsona (Karl Pearson) trebalo da zameni pojam. Predstavqa svojstvo koje
se, kao rezultat nau~nog istra`ivawa, pripisuje vi{e od jednome objektu. K. se ~esto upotrebqava u izgradwi novih nau~nih izraza koji treba da se razlikuju od sli~nih, postoje}ih
pojmova rasprostrawenih u zdravorazumskoj upotrebi. ^esto se upotrebqava kao sinonim pojma. Razlika izme|u ova dva izraza je u stepenu elaboracije: k. je zami{qen kao potpuno razra|eni konceptualni model koji razja{wava odnose izme|u dobijenih podataka; nastoji da
obuhvati prethodno razvijene k. i uspostavi veze sa wima, i ima specifi~niju unutra{wu
strukturu od pojma U teoriji li~nih konstrukata Xorxa Aleksandra Kelija (George Alexander Kelly), k. je definisan kao svest o uzajamnim sli~nostima i razlikama tri ili vi{e
stvari ili pojava, i shodno tome je dvopolan (na pr. dobro-lo{e). To je mentalna apstrakcija na osnovu koje je mogu}e utvrditi sli~nosti i razlike me|u doga|ajima sa kojima smo suo~eni. K. omogu}avaju predvi|awe i kontrolisawe doga|aja i odre|uje pona{awe qudi. K. je
dvopolan zbog toga {to istovremeno ukqu~uje i svest o sli~nostima i svest o razlikama.
Sadr`aj svakog k. je idiosinkrati~an i mo`e se razlikovati od osobe do osobe. Za razliku
od pojma, ~ija se suprotnost u tradicionalnoj formalnoj logici odre|uje dodavawem prefiksa nepostoje}oj re~i, suprotnost konstrukta se odre|uje upotrebom relevantnog kontrasta na osnovu kojeg cela dimenzija dobija karakteristi~no zna~ewe.
34

122
zofe nauke koji su skloniji upotrebi pojma konstruktivizam, dok su psiholozi i socijalni psiholozi, pod Gergenovim uticajem, skloniji upotrebi pojma konstrukcionizam. S obzirom na to da je socijalni konstruk[tiv/
cion]izam nastao ponajvi{e pod uticajem sociologije i wenih razli~itih
teorijskih orijentacija i filozofije nauke, s jedne strane, te da su, s druge strane, u zna~ajnoj meri terminolo{ki tvorci i Berger i Lakman (mada ne govore o socijalnom konstruk[tiv/cion]izam), ovde se ipak predla`e
pojam socijalni konstruktivizam. U krajwem slu~aju, ako socijalni konstruk[tiv/cion]izam podrazumeva da su izvori znawa, odnosno konstrukcije realnosti, generisane socijalnim relacijama, u tom slu~aju istorijsko
pravo na termin konstruktivizam ima vi{e sociologija znawa i otuda sociologija, nego psihologija.

konstruktivizam: izveden iz latinskog glagola construere, glagol konstruisati ozna~ava akt sazdavawa, gra|ewa ili sa~iwawa. Pridev konstruktivan odnosi se na obezbe|ivawe pozitivnih i korisnih uticaja. Imenica konstrukt u lingvistici ozna~ava grupu re~i
koje obrazuju frazu, a koje su razli~ite od slo`enice; a u psihologiji ozna~ava proishod
~ina saznavawa koji je uobli~en kao spoj utisaka iz sada{wosti i utisaka iz pro{losti. K.
u sociologiji utemeqio je Karl Manhajm. Preispitivawe statusa nau~nih istra`ivawa za~eto u sociologiji nauke podstaklo je k. ideje bliske raznim oblicima instrumentalizma i
pragmatizma po tome {to na nauku gledaju kao na jednu vrstu delatnosti qudi. Ovo je u saglasju sa marksisti~kim pristupom proizvodwi ideja po kojem se nauka sme{ta me|u institucije u kojima se ne{to stvara. Ono {to se stvara, odnosno proizvodi upra`wavawem nauke, koja je otvorena i stalno se mewa, jeste znawe koje ukqu~uje pojmove i teorije, pa ~ak i
~iwenice. Ciq ovakvog pristupa je u tome da se nauka shvati samo kao jedna od mnogih postoje}ih delatnosti koje qudi upra`wavaju. Stav da su nauka, znawe i nau~ne ~iwenice
proizvod umne delatnosti qudi nu`no preispituje odr`ivost ideje da je nauka proces otkrivawa stvarnosti nezavisne od uma, {to predstavqa glavno obele`je realisti~ke metafizike. K. u filozofiji predstavqa poku{aj uobli~ewa polaznih stanovi{ta za odre|ewe fizi~ke realnosti koja su druga~ija od filozofije realizma, odnosno doktrine po kojoj spoqa{wi svet postoji nezavisno od procesa opa`awa ili mi{qewa (Oxford Universal Dictionary,
1973). Zato se k. u domenu ontologije ~esto stavqa na stranu nominalizma, doktrine po kojoj se univerzalije ili apstraktni pojmovi roda i vrste posmatraju kao puka imena koja ne
korespondeniraju ni sa kakvom stvarno{}u, i konceptualizma, doktrine po kojoj univerzalije postoje samo kao koncepti uma. S druge strane, k. se posmatra i kao jedan vid antirealizma koji u skorije vreme predstavqa poseban izazov za realisti~ku doktrinu u epistemolo{koj ravni (Routledge Encyclopedia of Philosophy, 1998). Zbog toga je konstruktivisti~ki
na~in mi{qewa srodan fenomenalizmu, doktrini da su fenomeni jedini objekti saznawa i
jedina stvarnost, instrumentalizmu, doktrini koja posmatra objekte saznavawa kao pragmati~ka sredstva kojima se mogu zadovoqiti razne qudske namere i ciqevi, i konvencionalizmu, doktrini po kojoj nau~ne istine nu`no po~ivaju na konvencijama izme|u qudi. U tom
smislu k. odre|uje znawe kao ne{to {to je sazdano dru{tvenom aktivno{}u qudi, a ~iwenice se posmatraju kao proizvod qudske delatnosti. Na ovaj na~in se u pitawe dovodi objektivnost znawa i nezavisno postojawe objekata za koje se zala`e realizam. Shodno tome treba tuma~iti i odre|ewe stvarnosti kao dinami~ke, odnosno konstruktivne. Doktrina konstrukcionalizma izvedena iz ovakvog shvatawa stvarnosti proishodi stavom da fizi~ari ne
otkrivaju, nego stvaraju svoj univerzum

123
LITERATURA
B e r, V., Uvod u socijalni konstruktivizam, Zepter Book World, 2001.
B e r g e r P. and T. L u c k m a n n, The Social Construction of Reality, Doubleday,
New York 1966.
B e r g e r, P. and H. K e l l n e r, The Homeless Mind: Modernization and Consciousness, Random House, New York 1973.
B o d n e r, G. and M. K l o b u c h a r, The many forms of constructivism, Science and
Mathematics Education Centre (internet tekst).
C o l l i n, F., Social Reality, Routledge, London and New York 1997.
C o n v a l i s, G., The Philosophy of Science: Science and Objectivity, SAGE,
Publications, London 1997.
G e r g e n, K. J., Toward Transformation in Social Knowledge, SAGE, Publications,
London 1994.
G e r g e n, K., The Social Constructionist Movement in Modern Psychology, American
Psychologyst, 40., 266257.
G i d e n s, E., Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998.
G o l i n s k i, J., Making Natural Knowledge: Constructivism and the History of Science, Cambridge University Press, 1998.
G o u l d n e r, A. W., The Coming Crisis of Western Sociology, Basic Books, New
York 1970.
K u k l a, A., Social Construcivism and The Philosophy of Science, Routledge, London
and New York 2000.
L a k a t o s, I. and A. M u s g r a v e (edit.), Criticism and the Growth of Knowledge:
Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science,
Cambridge University Press, 1970.
L o r s b a c h and K. T o b i n, Constructivism as a Referent for Science Teaching (internet tekst).
M a h o n e y, M., Constructive Metatheory I: Basic Features and Historical Foundation, International Journal for Personal Construct Therapy, 1., 135.
M a t u r a n a H. and F. V a r e l a, The Tree of Knowledge: the biological roots of human understanding, New Science Libraty, Boston and London 1988.
M a t u r a n a, H., and F. V a r e l a, Autopoiesis and Cognition, Dodrecht, Reidel 1980.
M o u z e l i s, N. Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo? dijagnoza i pomo},
Jesenski i Turk i Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo, Zagreb 2000.
M u m f o r d, L., Mit o ma{ini, GZH, Zagreb 1986, tom II.
R o r t i, R., Filozofija i ogledalo prirode, V. Masle{a, Sarajevo 1990.
S t o j n o v, D., Konstruktivisti~ka metateorija I: Karakteristike konstruktivisti~kih pravaca i merila za wihovo razvrstavawe, Zbornik
Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 28, 412432.
S t o j n o v, D., Konstruktivisti~ka metateorija II: Implikacije za oblast obrazovawa i vaspitawa, Zbornik Instituta za pedago{ka istra`ivawa, 29, 2138.

124
SOCIOLOGY AND CONSTRUCTIVIST PERSPECTIVE:
SOCIOLOGICAL THEORY AND CONSTRUCTIVIST META-THEORY
by
Du{an Marinkovi}
Summary
In this paper, the author considers relation between sociology and constructivist
perspective, which is one of the most current approaches in social science. Even
though social constructivism offered significant alternative to contemporary sociology
opposite in the to the traditional paradigms, it is not a homogeneous meta-theory yet.
In that respect the author concludes that social constructivism appeared in the period
when traditional heritage of science is endanger with various discourses of reality,
men, knowledge, science, and truth, and on the other hand, with the interior theoretical and epistemological and methodological discrepancy.

125
UDK 005

Mr Du{an Moji}

ULOGA VO\STVA U ORGANIZACIONOM PONA[AWU

SA@ETAK: Rad se bavi odre|ewem vo|stva kao jedne od osnovnih determinanti pona{awa u organizacijama. Ukazano je na sve ve}i zna~aj discipline
organizacionog pona{awa (OB), koja je, kao interdisciplinarna oblast, posve}ena boqem razumevawu i upravqawu qudskom stranom rada. Tri osnovna
nivoa analize u OB su individualni, grupni i organizacioni. Vo|stvo ili liderstvo predstavqa kqu~nu varijablu organizacionog pona{awa koja je predominantno odre|ena li~nim osobinama pojedinaca i karakteristikama sredine.
[to se ti~e same definicije vo|stva, u radu je prihva}eno odre|ewe iz projekta GLOBE, prema kojem vo|stvo predstavqa sposobnost pojedinca da uti~e
na druge, da ih motivi{e i da im omogu}i da doprinesu efikasnosti i uspehu
organizacija ~iji su ~lanovi.
U drugom delu rada analizirano je, u teoriji organizacije veoma uticajno, razlikovawe menaxera i lidera (naravno, i menaxmenta i liderstva). Prema tom shvatawu, isti~e se da dobar menaxer unosi odre|eni stepen predvidivosti i reda u organizaciju, dok uspe{an lider inicira promenu, ponekad do
dramati~nih razmera. Ipak, preuveli~avawe razlika izme|u wih ~esto je neopravdano, po{to pojmovi lidera i menaxera, u navedenom smislu, vi{e predstavqaju svojevrsne idealne tipove koji u stvarnosti nikad ne postoje u
svom iskqu~ivo ~istom obliku. Na kraju teksta se ukazuje na ulogu vo|stva
u organizacionoj transformaciji (OT). Navodi se ~esto isticani stav da je
kqu~ni momenat OT promena kulture organizacije i analizira uloga vo|stva
u tri glavne faze transformacije: fazi odmrzavawa, fazi promene i fazi
ponovnog zamrzavawa.
KQU^NE RE^I: vo|stvo, organizaciono pona{awe, menaxeri, lideri,
organizaciona transformacija

POJAM I DISCIPLINA ORGANIZACIONOG PONA[AWA

Organizaciono pona{awe (Organizational Behavior OB) je nov pojam
u teoriji i praksi organizacije i upravqawa (menaxmenta/management).
U teorijskom smislu OB ozna~ava oblast koja izu~ava pona{awe qudi u
organizacionoj sredini. To je nov pristup qudskom faktoru u organizaciji. U prakti~nom smislu, OB je nova upravqa~ka aktivnost koja se sa-

126
stoji u oblikovawu pona{awa qudi u organizacijama. Prema tome, pojam
organizaciono pona{awe predstavqa nov pristup pona{awu i vo|ewu
(P e t k o v i } , J o v a n o v i } - B o ` i n o v , 1999: 24).
OB je na~in razmi{qawa, na~in poimawa problema i artikulisawa
istra`iva~kih i prakti~nih re{ewa, a koji se mo`e bli`e odrediti pomo}u pet stavova. Prvo, problemi i pitawa su tipi~no formulisani u okviru obrasca nezavisna varijabla zavisna varijabla. U skorije vreme, OB
po~iwe da ukqu~uje li~ne i situacione faktore u navedeni obrazac.
Druga komponenta OB kao na~ina razmi{qawa je orijentacija ka
promeni kao po`eqnom ishodu za organizacije i pojedince unutar wih.
Stati~ki fenomeni imaju sve mawi zna~aj kao tema istra`ivawa. Uslovi
za podsticawe promene i modela za ocenu promene postaju sve va`niji deo
ove oblasti.
Tre}e, postoji dosledno humanisti~ka crta u okviru OB, koja odra`ava brigu za teme kao {to su sopstveni razvoj, li~ni napredak i samoostvarivawe. Mada izgleda da taj uticaj periodi~no nadolazi i povla~i
se, on o~igledno postoji i wegovo prisustvo izaziva kako napor, tako i
uzbu|ewe, ~ak i ose}aj zna~aja, unutar OB. OB deli ovu dilemu sa ve}inom
disciplina orijentisanih na li~nosti koje poku{avaju da kombinuju objektivnu nauku sa orijentacijom na promenu. Ipak, ovaj humanisti~ki ton
predstavqa samo jednu stranu dana{wih, umnogome protivre~nih stavova u
OB. Drugu stranu odra`ava sna`ni naglasak na operaciono u~ewe modela
i tehnike izmene pona{awa, dakle pre orijentaciju ka determinizmu
okru`ewa nego ka samostvarivawu.
^etvrto, OB postaje sve vi{e usmereno na u~inak, sa sve vi{e istra`ivawa koja ukqu~uju zavisne varijable orijentisane na postignu}e. Ova
disciplina sve vi{e uspeva da uo~i zna~ajnu razliku izme|u dve vrste zavisnih varijabli. Jedna perspektiva se usredsre|uje na opis pona{awa,
aktivnosti ili ishoda, tj. pravih tema za nau~nu analizu i promi{qawe. Druga ima za ciq primenu primarnih funkcija ovih pona{awa, aktivnosti ili ishoda, rezultiraju}i u merewu efikasnosti ili uspeha. Ovo
je, pak, prava tema za in`ewersku analizu ili menaxerski programiran um.
Najzad, OB po{tuje istra`iva~ke principe koje name}e nau~ni metod. Ova oblast je pod zna~ajnim uticajem normi kao {to su skepticizam,
opreznost, ponovqivost i javno izlagawe saznawa zasnovanih na ~iwenicama. U mnogo slu~ajeva ova sklonost ka nau~nosti zbuwuje neke studente i klijente. Ona mo`e biti shva}ena kao antiteza nekih drugih stavova koji karakteri{u na~in razmi{qawa OB. Ipak je navedena sklonost
prihva}ena kao op{ti stav. Ona poma`e da ova oblast odr`i pravac i
predstavqa kqu~ni sastojak budu}e dugove~nosti discipline (C u m m i n g s ,
1978: 54-55).
Organizaciono pona{awe je, od samih po~etaka, bilo otvoreno za nova saznawa, teorijska i empirijska, posebno iz empirijski zasnovanih dru{tvenih nauka. Ova disciplina je te`ila da ujedini posebne elemente

127
(individualno, grupno i organizaciono pona{awe) u jedinstvenu oblast
prou~avawa, ~ija je potencijalna va`nost zasnovana na ~iwenici da se organizacije susre}u sa mnogobrojnim zajedni~kim izazovima: odabirawem
qudi za rad u wima; motivisawem zaposlenih kako bi te`ili zajedni~kim
ciqevima; podelom i poveravawem zadataka; koordinacijom aktivnosti
~lanova i efikasnim pribavqawem i upotrebom resursa (The IEBM Handbook of Organisational Behaviour, 1997: 21).
Postoji sve ve}e slagawe o komponentama ili temama koje sa~iwavaju predmet prou~avawa OB. Premda jo{ uvek postoje zna~ajna neslagawa o
relativnoj va`nosti svake od wih, ~ini se da postoji op{ta saglasnost da
OB ukqu~uje zajedni~ke teme kao {to su motivacija, pona{awe vo|e i
mo}, interpersonalna komunikacija, grupna struktura i procesi, u~ewe,
razvijawe stavova i opa`awe, procesi promene, sukob, dizajn posla i
stres na poslu (R o b b i n s , 1998: 9).
Organizaciono pona{awe je, kao interdisciplinarna oblast, posve}ena boqem razumevawu i upravqawu qudskom stranom rada. Po definiciji, OB je usmereno i na istra`ivawa i na primenu. Tri osnovna nivoa
analize u OB su individualni, grupni i organizacioni. Ova oblast se zasniva na {irokom skupu disciplina, ukqu~uju}i psihologiju, menaxment,
sociologiju, teoriju organizacije, socijalnu psihologiju, statistiku, antropologiju, op{tu teoriju sistema, ekonomiju, informacione tehnologije,
politi~ke nauke, psihometriju, ergonomiju, teoriju odlu~ivawa i etiku.
Bogato nasle|e omogu}ilo je postojawe mnogih konkurentskih perspektiva i teorija o pona{awu qudi u procesu rada. Sredinom osamdesetih, jedan istra`iva~ je identifikovao 110 razli~itih teorija o pona{awu u
okviru oblasti OB (K r e i t n e r et al., 1999: 10-11).
Psihologija je nauka koja te`i da izmeri, objasni i ponekad izmeni
pona{awe qudi. Psiholozi nastoje da prou~e i shvate individualno pona{awe. Oni koji su uve}ali i nastavqaju da uve}avaju znawe iz OB su teoreti~ari u~ewa, istra`iva~i li~nosti, psiholozi-savetnici i, najzna~ajniji, industrijski i organizacijski psiholozi. Rani industrijski i organizacijski psiholozi bavili su se problemima zamora, monotonije i drugih ~inilaca zna~ajnih za uslove rada koji bi mogli da ugroze radni u~inak. U skorije vreme, wihovi doprinosi su pro{ireni i ukqu~uju u~ewe,
opa`awe, li~nost, obuku, uspe{nost vo|stva, potrebe i motivacione snage, zadovoqstvo poslom, procese dono{ewa odluka, ocene u~inka, merewe
stavova, postupke odabira zaposlenih, dizajn posla i stres na poslu.
Dok se psihologija usredsre|uje na pojedina~no, sociologija prou~ava
dru{tveni sistem u kojem pojedinci igraju svoje uloge. Poseban doprinos OB sociolozi su dali prou~avawem grupnog pona{awa u organizacijama, posebno u formalnim i kompleksnim organizacijama. Neke od oblasti
u okviru OB koje su do`ivele vredan podsticaj od sociologa jesu pristup
grupne dinamike, dizajn radnih timova, organizaciona kultura, teorija i
struktura formalnih organizacija, organizaciona tehnologija, komunikacije, mo}, sukob i me|ugrupno pona{awe.

128
Socijalna psihologija predstavqa deo psihologije, ali ukqu~uje i
pojmove iz sociologije. Usredsre|uje se na me|usobni uticaj izme|u qudi.
Jedna od najzna~ajnijih oblasti koju su prou~avali socijalni psiholozi
jeste promena weno sprovo|ewe i smawivawe prepreka wenom prihvatawu. Dodatno su ovi nau~nici zna~ajno doprinosili temama poput merewa,
razumevawa i mewawa stavova, obrazaca komunicirawa, na~ina na koji
grupne aktivnosti mogu zadovoqiti individualne potrebe i procesa grupnog odlu~ivawa.
Antropologija predstavqa prou~avawe dru{tava sa ciqem sticawa
saznawa o qudskim bi}ima i wihovim aktivnostima. Antropolo{ka prou~avawa kultura i razli~itih okru`ewa, na primer, pomogla su u razumevawu razlika u osnovnim vrednostima, stavovima i pona{awu izme|u qudi iz razli~itih zemaqa i razli~itih organizacija. Velik deo na{eg dana{weg shvatawa organizacione kulture, okru`ewa organizacija i razlika izme|u nacionalnih kultura jeste rezultat rada antropologa ili, pak,
drugih istra`iva~a koji su primewivali wihove metodologije.
Premda su ~esto previ|ani, doprinosi politikologa su zna~ajni za
razumevawe pona{awa u organizacijama. Politi~ke nauke prou~avaju pona{awe pojedinaca i grupa unutar politi~kog okru`ewa. Specifi~ne teme od interesa ukqu~uju strukturisawe sukoba, raspodelu mo}i i zloupotrebu mo}i iz li~nih interesa. Pre trideset godina, malo toga {to su
politikolozi prou~avali bilo je od interesa za istra`iva~e organizacionog pona{awa. Ali, vremena su se promenila. Sve vi{e postajemo svesni da su organizacije politi~ki entiteti; ako `elimo da precizno objasnimo i predvidimo pona{awe qudi u organizacijama moramo da ukqu~imo i politi~ku perspektivu u analizu (R o b b i n s , 1998: 18-20).
VO\STVO I ORGANIZACIONO PONA[AWE
Vo|stvo ili liderstvo (leadership) je kqu~na varijabla organizacionog pona{awa koja je predominantno odre|ena li~nim osobinama pojedinaca i karakteristikama sredine. Vo|ewe je istra`ivano jo{ krajem 30-ih
godina HH veka, kada su se pojavile prve studije. One su se bavile funkcionalnim aspektima poslovnog vo|ewa. Te`i{te je bilo na efektivnom
upravqawu kapitalom i materijalnim resursima. Ciq je bio da se postigne konkurentska prednost putem efikasnosti. Me|utim, funkcionalni
pristup doprineo je da se vo|stvo tuma~i kao stati~na i stereotipna aktivnost.
Novo shvatawe pojma vo|stva vezano je za primenu bihejvioristi~kih
pristupa u menaxmentu, u kojima je te`i{te na pona{awu qudi u radnoj
sredini. Vo|stvo se posmatra kao na~in ili oblik upravqawa pona{awem
qudi u organizaciji, sa ciqem da se postigne konkurentska prednost pomo}u qudi kao najzna~ajnijeg resursa u savremenoj privredi (S t e f a n o v i } i dr., 1999: 363).

129
Nakon iscrpnog pregleda literature o vo|stvu, Ralf Stogdil (Ralph
M. Stogdill) je zakqu~io da postoji gotovo onoliko definicija vo|stva
koliko i osoba koje su poku{ale da defini{u taj pojam (S t o g d i l l ,
1974: 259). Vo|stvo se, dosada, odre|ivalo pomo}u li~nih osobina, pona{awa vo|e, obrazaca interakcije, odnosa izme|u uloga, percepcija sledbenika, uticaja nad sledbenicima, uticaja na zadatke i uticaja na organizacionu kulturu.
Velik broj studija o vo|stvu pojavio se u posledwih sto godina. Ova
tema fascinira kako istra`iva~e, tako i menaxere (H u n t , 1992: 241).
Zanimqivo je da 1896. godine u Kongresnoj biblioteci SAD nije postojala ni jedna kwiga o vo|stvu, ali je ve} 1981. Bas (B. M. Bass) prona{ao
preko 5000 bibliografskih jedinica o ovoj temi (The IEBM Handbook of
Organisational Behaviour, 1997: 340).
Neslagawe oko definisawa vo|stva poti~e iz ~iwenice da ono ukqu~uje slo`en me|uodnos vo|e, sledbenika i situacije (K r e i t n e r et al.,
1999: 472). Vo|stvo se izra`ava ili iskazuje kroz odnos izme|u qudi i
nu`no pretpostavqa sledbeni{tvo kao svoju dopunu. Da bi neko mogao
da uti~e neko drugi mora dopustiti da se na wega uti~e. [tavi{e, vo|a
i sledbenik (sledbenici) moraju biti bar labavo organizovani oko nekog
zajedni~kog ili unapred dogovorenog ciqa ili misije, za ~ije se postizawe
smatra da delom zavisi od odnosa vo|apodre|eni (J a g o , 1982: 316).
Da bi postojao vo|a, neophodna je grupa. Grupe su sastavni deo organizacije. Du`nost menaxera je da bude svestan postojawa grupa i da je u
stawu da ih koristi. Grupa nastaje interakcijom dvoje ili vi{e pojedinaca koji uti~u jedni na druge kako bi se ostvarila zajedni~ka svrha. Rad u
grupi mo`e da bude i frustriraju}e iskustvo, tako da tezu da grupe postoje kako bi svojim rezultatima prevazi{le domete pojedina~nih ~lanova nije uvek mogu}e dokazati. To se naro~ito odnosi na grupe u kojima
postoje talentovani i obrazovani pojedinci sa natprose~nim mogu}nostima. Grupe su nezaobilazna karakteristika svake organizacije, tako da je
zna~ajan deo menaxerske aktivnosti posve}en radu u (i sa) razli~itim
grupama. Menaxeri imaju zadatak da upravqaju grupama na na~in da one
dovedu do potrebnog nivoa produktivnosti i satisfakcije ~lanova (T o d o r o v i } i dr., 1997: 100).
Postoje mnoge definicije vo|stva. Ovom prilikom bi}e navedene samo neke od wih.
Vo|stvo ukqu~uje procese uticawa na interpretaciju doga|aja od
strane sledbenika, izbora ciqeva grupe ili organizacije, organizovawa
radnih aktivnosti za ispuwavawe ovih ciqeva, motivacije sledbenika,
odr`avawa odnosa saradwe i timskog rada, te obezbe|ivawa podr{ke i saradwe od qudi izvan grupe ili organizacije (Y u k l , 1994: 5).
Vo|stvo se mo`e smatrati procesom (~inom) uticawa na aktivnosti organizovane grupe pri odre|ivawu i dostizawu ciqeva (S t o g d i l l , 1950: 3).
Vo|stvo je proces uticawa na aktivnosti organizovane grupe radi
postizawa ciqeva (R a u c h , B e h l i n g , 1984: 46).

130
Vo|stvo mo`e biti definisano kao sposobnost uticawa na grupu
radi postizawa ciqeva (R o b b i n s , 1998: 347).
Vo|stvo predstavqa proces tokom kojeg jedna osoba uti~e na druge
~lanove grupe radi ostvarewa definisanih ciqeva grupe ili organizacije (G r i n b e r g , B a r o n , 1998: 454).
Vo|stvo se defini{e kao proces dru{tvenog uticawa u kojem vo|a
tra`i dobrovoqno u~estvovawe podre|enih u nastojawu da se dostignu organizacioni ciqevi (K r e i t n e r et al., 1999: 472).
Vo|stvo je aktivnost na oblikovawu pona{awa zaposlenih i kreirawu
organizacione kulture preduze}a (P e t k o v i } , J o v a n o v i } - B o ` i n o v , 1999: 37).
Ipak, najpotpunijim i najprihvatqivijim se ~ini odre|ewe prema
kojem vo|stvo predstavqa sposobnost pojedinca da uti~e na druge, da ih
motivi{e i da im omogu}i da doprinesu efikasnosti i uspehu organizacija ~iji su ~lanovi (H o u s e et al., 1999: 4).
Navedena definicija se zasniva na op{irnom razmatrawu i diskusiji od strane 84 nau~nika iz oblasti dru{tvenih nauka i menaxmenta iz
56 zemaqa. Sama diskusija je odr`ana na me|unarodnom sastanku nacionalnih ko-istra`iva~a projekta GLOBE (GLOBE Country Co-Investigators CCIs), odr`anom avgusta 1994. godine u Kalgariju (Kanada). GLOBE
je skra}enica od Global Leadership and Organizational Behavior Effectiveness Research Program (Globalni program istra`ivawa efikasnosti vo|stva i organizacionog pona{awa) i predstavqa dugoro~ni projekat usmeren ka razvijawu sistematskog znawa o tome kako societalne (nacionalne) i organizacione kulture i potkulture uti~u na vo|stvo i organizacionu praksu (H o u s e et al., 1999: 1).
MENAXERI I LIDERI: DA LI SE RAZLIKUJU?
Upravo pod navedenim naslovom pojavio se, kasnije veoma uticajni,
~lanak Abrahama Zaleznika (Abraham Zaleznik) u ~asopisu Harvard Business Review. Zanimqiva je predistorija ovog rada. Naime, septembra 1976.
godine magazin Time organizovao je konferenciju o liderstvu u Va{ingtonu. ~asopis je pozvao 200 mladih lidera da razmatraju taj iluzivni,
neodredivi, ali ipak prepoznatqivi kvalitet zvani liderstvo, koji je,
smatra Zaleznik, tada postojao u mawem obimu. Time je, tako|e, pozvao
~etiri univerzitetska profesora da predstave svoje analize o tome {ta
je to krenulo naopako sa liderstvom u SAD. Radni tekst ovog autora
prerastao je u pomenuti ~lanak, objavqen 1977. godine u Harvard Business
Review. U wemu je, prvi put, jasno istaknuto da se menaxeri i lideri
su{tinski razlikuju. Oni se, po Zalezniku, razlikuju u tome kakve su im
namere, kako misle, kako rade i kako se odnose prema drugima. Iznad svega, menaxeri i lideri imaju razli~ite li~nosti i razli~ite razvojne puteve od detiwstva do zrelog doba (Z a l e z n i k , 1990: 8-9).

131
Menaxeri i lideri se su{tinski razlikuju u svojim pogledima na
svet. Dimenzije za procenu ovih razlika ukqu~uju orijentaciju menaxera
i lidera prema wihovim ciqevima, radu, odnosima na radu, te wima samima. Menaxeri su skloni da usvoje bezli~an, ~ak i pasivan, stav prema ciqevima. Menaxerski ciqevi proisti~u pre iz obaveza nego iz `eqa i
zbog toga su duboko ukoreweni u istoriji i kulturi organizacije (Z a l e z n i k , 1977: 70). Menaxeri posmatraju rad kao omogu}avaju}i proces
koji ukqu~uje odre|eno kombinovawe qudi i ideja, u ~ijoj se interakciji
uspostavqaju strategije i donose odluke. Menaxeri poma`u taj proces pomo}u ~itavog niza ve{tina koje ukqu~uju izra~unavawe suprotstavqenih
interesa, prostorno i vremensko otkrivawe kontraverznih pitawa i smawivawe napetosti. U ovom omogu}avaju}em procesu, menaxeri su, izgleda, fleksibilni pri upotrebi taktike: oni pregovaraju i cenkaju se, s jedne strane, i upotrebqavaju nagrade i kazne, kao i ostale oblike prinude, s druge strane. Da bi naveli qude da prihvate re{ewa problema, menaxeri moraju neprestano da koordiniraju i balansiraju. Ciq menaxera je
prebacivawe te`i{ta mo}i ka re{ewima koja su prihvatqiva kao kompromis izme|u suprotstavqenih vrednosti (Z a l e z n i k , 1977: 71).
Tamo gde menaxeri deluju u pravcu ograni~avawa mogu}nosti, lideri
~ine upravo suprotno, razvijaju}i nove pristupe dugotrajnim problemima
i otvaraju}i nove mogu}nosti. Da bi bio uspe{an, lider mora da pretvori svoje ideje u prizore koji uzbu|uju qude, i tek onda da razradi mogu}nosti koje }e osmi{qenim prizorima dati sadr`aj. Shodno tome, mo`e
se re}i da lideri stvaraju uzbu|ewe na poslu. Rade}i na visokorizi~nim polo`ajima, oni su ~esto predodre|eni temperamentom da tra`e rizik i opasnost, pogotovu tamo gde prilike i nagrade izgledaju primamqivo. Pitawe za{to neki pojedinci tra`e rizike dok drugi pristupaju
problemima opreznije, vi{e zavisi od li~nosti nego od svesnog izbora.
Za neke, pogotovu za one koji postanu menaxeri, nagon opstanka nadvladava wihovu sklonost riziku, i wihova sposobnost da toleri{u ovozemaqski, prakti~an rad poma`e im u tome. Isto ne va`i i za lidere koji ponekad reaguju na ovozemaqski rad kao na mu~ewe (Z a l e z n i k , 1977:
72).
Menaxeri se prema qudima odnose u skladu sa wihovom ulogom u sledu doga|aja ili u procesu odlu~ivawa, dok se lideri, koji su zainteresovani za ideje, pona{aju vi{e na intuitivan i empati~ki na~in. Orijentacija na qude kao aktere u sledu doga|aja odvra}a pa`wu menaxera od su{tine qudskih briga ka ulogama koje ti qudi imaju u procesu. Razlika je,
prosto, izme|u menaxerove brige o tome kako }e stvari biti ura|ene i
liderove {ta }e doga|aji i odluke zna~iti za u~esnike. Lideri privla~e
sna`na ose}awa sli~nosti i razlike, ili qubavi i mr`we. Qudski odnosi u strukturama kojima dominira lider ~esto izgledaju turbulentni, intenzivni, a ponekad i neorganizovani. Takva atmosfera poja~ava individualnu motivaciju i ~esto daje neo~ekivane ishode (Z a l e z n i k , 1977:
7374).

132
Ose}awe da su posebni, karakteristi~no za lidere, razlikuje se od
narcisoidnosti. Lider je svestan granica i razlikuje unutra{wi i spoqni svet, nestvarno i stvarno, sebe i druge qude. Orijentisani na karijeru, menaxeri }e pre iskazati narcisoidne osobine nego lideri. Dok su
menaxeri zaokupqeni prilago|avawem svojoj okolini, usko orijentisani
na odr`avawe svog identiteta i samoprocewivawe kroz druge, lideri
imaju samopouzdawe koje proizlazi iz svesti o tome ko su i vizije koja ih
vodi ka postignu}u (Z a l e z n i k , 1990: 9). Dok se menaxeri usredsre|uju
na proces, lideri se koncentri{u na imaginativne ideje. Oni ne samo da
smi{qaju ideje, nego podsti~u i navode druge qude da vredno rade i prevode te ideje u stvarnost. Lideri su dramati~niji u stilu i nepredvidivi u pona{awu. Oni prevazilaze sukob izme|u reda i haosa pomo}u autoriteta legitimisanog li~nim magnetizmom i posve}eno{}u sopstvenim
poduhvatima i sudbinama (Z a l e z n i k , 1990: 15-16).
Sli~no Zalezniku, tezu o su{tinskom razlikovawu lidera i menaxera prihvatili su i drugi uticajni autori iz oblasti menaxmenta i organizacije. Tako, Voren Benis (Warren Bennis) sa`eto isti~e da su lideri
qudi koji rade prave stvari, a menaxeri qudi koji stvari rade na pravi
na~in. Ovaj autor isti~e da u ve}ini ameri~kih organizacija (a, verovatno, i u ve}ini organizacija ve}eg dela industrijalizovanog sveta) ima
premalo liderstva, a previ{e menaxmenta. Na osnovu prou~avawa grupe
uspe{nih ameri~kih lidera Benis je izdvojio ~etiri wihove zajedni~ke
sposobnosti: upravqawe pa`wom, upravqawe zna~ewem, upravqawe poverewem i upravqawe sobom.
Prva liderska sposobnost jeste upravqawe pa`wom putem skupa namera ili vizije, ne u misti~nom ili religioznom smislu, nego u smislu
ishoda, ciqa ili pravca. Druga liderska sposobnost je upravqawe zna~ewem. Da bi snove u~inili o~iglednima drugima i da bi ih pribli`ili
qudima, lideri moraju saop{titi svoju viziju. Komunikacija i pribli`avawe idu zajedno. Tre}a sposobnost je upravqawe poverewem. Poverewe
je su{tinsko za sve organizacije. Glavna determinanta poverewa je pouzdanost, ili, kako je autor naziva, konstantnost. ^etvrta liderska sposobnost je upravqawe sobom, poznavawe svojih sposobnosti i wihovo efektivno razvijawe. Upravqawe sobom je kqu~no; bez wega lideri i menaxeri mogu na~initi vi{e {tete nego koristi (B e n n i s , 1991).
Sigurno jedan od najuticajnijih istra`iva~a iz ove oblasti Xon Koter (John P. Kotter) prihvata navedeno razlikovawe liderstva i menaxmenta, ali prevashodno isti~e da se radi o dva odvojena, ali komplementarna sistema akcije. Svaki od wih ima svoju sopstvenu ulogu i karakteristi~ne aktivnosti. Oba su neophodna za uspeh u sve slo`enijem i nestalnijem poslovnom okru`ewu. Sli~no Benisu, i Koter smatra da u ve}ini ameri~kih korporacija danas (tj. po~etkom devedesetih godina) postoji previ{e menaxmenta a premalo liderstva. Ipak, on upozorava da
sna`no liderstvo uz slab menaxment nije ni{ta boqe (~ak je ponekad i
gore) nego obrnuto. Pravi izazov je u kombinovawu sna`nog liderstva i

133
sna`nog menaxmenta, i upotrebi svakog od wih kao protivte`e onome
drugom (K o t t e r , 1990a: 103).
Ono {to je u pitawu kod menaxmenta jeste suo~avawe sa slo`eno{}u.
Wegovi postupci i procedure su, u velikoj meri, odgovor na jedan od najzna~ajnijih razvoja u dvadesetom veku: pojavqivawe velikih organizacija.
Bez dobrog menaxmenta slo`ena preduze}a postaju haoti~na na na~in koji ugro`ava samo wihovo postojawe. Dobar menaxment unosi odre|eni stepen reda i postojanosti kod kqu~nih dimenzija kao {to su kvalitet i
profitabilnost proizvoda.
Liderstvo se, nasuprot tome, suo~ava sa promenom. Deo razloga za{to
je ono postalo tako va`no posledwih godina le`i i u ~iwenici da je poslovni svet postao kompetitivniji i nestalniji. Br`a tehnolo{ka promena, ja~a me|unarodna konkurencija, deregulacija tr`i{ta, preveliki kapaciteti u kapitalno-intenzivnim granama, nestabilna naftna situacija,
{pekulisawe lo{im obveznicama i izmewene demografske osobine radne
snage neki su od mnogobrojnih faktora koji su doprineli ovoj promeni.
Rezultat svega je to da raditi kao dotle, ili raditi 5 % boqe ne predstavqa vi{e formulu za uspeh. Velike promene su sve neophodnije za pre`ivqavawe i uspe{no takmi~ewe u ovom novom okru`ewu. Vi{e promena
uvek zahteva i vi{e liderstva (K o t t e r , 1990a: 104).
Prikaz 1. Menaxment nasuprot liderstvu
MENAXMENT

LIDERSTVO

Planirawe i izrada buxeta:

utvr|ivawe detaqnih koraka i vremenskog okvira za ostvarivawe neophodnih rezultata, zatim raspore|ivawe
resursa potrebnih za realizaciju

Utvr|ivawe pravca:
razvijawe vizije budu}nosti ~esto
daleke budu}nosti i strategija za
realizovawe promena koje su potrebne da bi se ta vizija ostvarila

Organizacija i obezbe|ewe kadrova:

definisawe neke strukture za izvr{ewe zahteva plana, kadrovsko ekipirawe te strukture, delegirawe odgovornosti i ovla{}ewa u ciqu sprovo|ewa plana, obezbe|ewe postupaka i
procedura kao pomo} u instrukta`i
qudi i definisawe metoda ili sistema za pra}ewe realizacije

Usmeravawe qudi:
{irewe informacija o utvr|enom pravcu, kroz re~i i dela, na sve one ~ija
saradwa mo`e biti potrebna da bi se
uticalo na formirawe timova i koalicija koje shvataju viziju i strategije i prihvataju ih kao ispravne

Kontrola i re{avawe problema:

pra}ewe rezultata, uo~avawe odstupawa od plana, zatim planirawe i organizovawe radi re{avawa problema

Motivisawe i inspirisawe:
stimulisawe qudi da savladaju najve}e politi~ke i birokratske prepreke, kao i one vezane za resurse, koje
stoje na putu ka promeni, kroz ispuwewe osnovnih, ali ~esto nezadovoqenih, qudskih potreba

134
Obezbe|uje odre|eni stepen predvidivosti i reda, a ima potencijal da
neprestano ostvaruje kratkoro~ne
rezultate koje o~ekuju razli~ite interesne grupe (na primer, sa aspekta
kupca izvr{avawe obaveza uvek na
vreme; sa aspekta akcionara poslovawe u okviru buxeta)

Obezbe|uje promenu, ~esto do dramati~nih razmera, a ima potencijal da

ostvaruje izuzetno korisne promene
(na primer, novi proizvodi koje `ele potro{a~i, novi pristupi u odnosima sa zaposlenima zahvaquju}i kojima firma postaje konkurentnija)

Izvor: K o t e r X. P. (1998), Vo|ewe promene, Beograd: @elnid, 1998, s. 40.

Menaxment i liderstvo, ovako definisani, o~igledno su sli~ni na

odre|eni na~in. Oba procesa ukqu~uju odlu~ivawe o tome {ta mora biti
ura|eno, stvarawe mre`a qudi i odnosa koji mogu ispuniti dnevni red
i nastojawe da se osigura da ovi qudi zaista i urade posao. U tom smislu su i menaxment i liderstvo potpuni sistemi akcije; ni jedno nije
prosto jedan aspekt onoga drugog. Qudi koji menaxment smatraju samo
sprovo|ewem dela liderstva ignori{u ~iwenicu da liderstvo ima svoje
sopstvene procese sprovo|ewa: usmeravawe qudi ka novim pravcima i, onda, wihovo inspirisawe da u~ine da se to dogodi. Sli~no, qudi koji smatraju liderstvo samo delom aspekta sprovo|ewa menaxmenta (motivacionim delom) ignori{u utvr|ivawe pravca kao aspekt liderstva (K o t t e r ,
1990: 5).
Ali, uprkos nekim sli~nostima, postoje osobine koje menaxment i
liderstvo ~ine veoma razli~itima. Procesi planirawa i izrade buxeta
kod menaxmenta uglavnom se koncentri{u na vremenske okvire od nekoliko meseci do nekoliko godina, zatim na detaqe, eliminisawe rizika i na
instrumentalnu racionalnost. Nasuprot tome, taj deo procesa liderstva
koji odre|uje pravac ~esto se usredsre|uje na du`e vremenske okvire, tzv.
veliku sliku, strategije koje uzimaju u obzir prora~unate rizike i qudske vrednosti. Na sli~an na~in, organizovawe i obezbe|ewe kadrova usmerava se na specijalizaciju, pronala`ewe ili obu~avawe prave osobe za
pravi posao i saglasnost; nasuprot tome, usmeravawe qudi se usredsre|uje
na integraciju, vo|ewe cele grupe u pravom smeru i privr`enost. Kontrola i re{avawe problema obi~no se orijenti{u na zadr`avawe, kontrolu i predvidqivost; za to vreme se motivisawe i inspirisawe usredsre|uju na osamostaqivawe, napredovawe i stvarawe povremenih iznena|ewa koja qudima daju snagu. Ali, {to je jo{ zna~ajnije, liderstvo i menaxment se razlikuju u pogledu svoje osnovne uloge. Liderstvo mo`e stvoriti korisnu promenu, dok menaxment mo`e napraviti ure|ene rezultate
koji omogu}avaju da ne{to radi uspe{no. To ne zna~i da menaxment nikad nije povezan sa promenom; zajedno sa efikasnim liderstvom, on mo`e
proizvesti uredniji proces promene. To, tako|e, ne zna~i da liderstvo
nikad nije povezano sa redom; naprotiv, zajedno sa efikasnim menaxmentom, uspe{an proces liderstva mo`e pomo}i u stavqawu haoti~ne situa-

135
cije pod kontrolu. Ali, liderstvo, samo po sebi, nikad ne odr`ava aktivnosti po diktatu vremena niti ima buxet svake godine. Tako|e, ni sam
menaxment nikad ne stvara zna~ajnu korisnu promenu (K o t t e r , 1990:
67).
Ponekad se, me|utim, dramatizuju razlike izme|u menaxera i lidera:
menaxer sprovodi, a lider inovira; menaxer je kopija, a lider je original; menaxer ima fokus na sisteme i strukture, a lider je fokusiran na
qude; menaxer se oslawa na kontrolu, a lider inspiri{e pona{awe; menaxer ima kratkoro~no, a lider dugoro~no stanovi{te; menaxer pita kako i kada, a lider pita {ta i za{to; menaxer svoje o~i usmerava na bazi~nu liniju performansi, a lider na horizont; menaxer imitira, a lider je originalan; menaxer prihvata status quo, a lider ga dovodi u pitawe; menaxer je klasi~an dobar vojnik, a lider je osobena li~nost (M i l i s a v q e v i } , 1999: 121122). Naravno, ovakvo dramatizovawe razlika
je neopravdano. Naime, pojmovi lidera i menaxera, u navedenom smislu,
vi{e predstavqaju svojevrsne idealne tipove koji u stvarnosti nikad ne
postoje u svom iskqu~ivo ~istom obliku.
VO\STVO I ORGANIZACIONA TRANSFORMACIJA
Pod organizacionom transformacijom (OT) obi~no se podrazumevaju
sveobuhvatne, radikalne i revolucionarne promene organizacije. Definicija OT se, dakle, zasniva na tri dimenzije promena: {irini, dubini i
brzini. OT podrazumeva promene u svim delovima preduze}a (svim funkcijama ili divizijama), u svim sistemima (sistem planirawa, informacioni sistem, sistem nagra|ivawa) i na svim nivoima organizacije (top
menaxment, sredwi rukovodioci i operativa). Pored toga, OT podrazumeva i promene u svim aspektima organizacije kao {to su: strukturalni,
politi~ki ili psiho-socijalni. U pogledu dubine promena, organizaciona
transformacija obuhvata radikalne tj. diskontinuelne promene, kvalitativne a ne kvantitativne promene, promene u karakteru a ne u stawu organizacije. Promena karaktera organizacije podrazumeva da se mewa na~in na koji ~lanovi organizacije misle i na~in na koji se pona{aju. Najzad, transformacione promene su brze promene s obzirom na wihovu dubinu i {irinu. One su veoma burne, dinami~ne i neizvesne (J a n i } i j e v i } , 1994: 2930).
Za pojmovno odre|ewe organizacione transformacije veoma je va`no
ukazati na wen odnos sa promenama kulture organizacije. Mo`e se re}i
da je kqu~ni momenat OT upravo promena kulture organizacije. Ina~e, za
razumevawe pojma organizacione kulture bitni su weni slede}i elementi:
1. Sadr`aj. Organizacionu kulturu ~ine elementi kognitivnih struktura ~lanova organizacije: pretpostavke, verovawa, vrednosti itd. Pored
kognitivnih, organizacionu kulturu ~ine i simboli~ki elementi kao {to
su jezik, materijalni simboli, obrasci pona{awa itd.

136
2. Socijalni karakter. Va`na karakteristika kulture je da je to socijalna kategorija, tj. ona postoji samo u okvirima socijalnih grupa, kao
{to su organizacije, socijalni slojevi, profesije, nacije i sl.
3. Efekti. Organizaciona kultura usmerava ili ~ak odre|uje mentalne procese i pona{awe qudi. Organizaciona kultura dovodi do toga
da svi ~lanovi organizacije na pribli`no isti na~in interpretiraju i
razumeju pojave u svetu oko sebe. Sa druge strane, organizaciona kultura
kreira skup pravila i uputstava koja usmeravaju svakodnevno pona{awe i
aktivnosti qudi.
4. Na~in nastanka. Kao defini{u}a karakteristika organizacione
kulture vrlo ~esto se navodi i to {to ona nastaje kroz proces socijalne
interakcije ~lanova organizacije. Do zajedni~kih zna~ewa stvari i pojava, kao i zajedni~kih verovawa, vrednosti i normi pona{awa ~lanovi organizacije mogu do}i jedino me|usobnim interakcijama i komunicirawem
tokom svog rada u organizaciji. Organizaciona kultura nastaje kroz zajedni~ko iskustvo ~lanova organizacije, koje oni sti~u re{avawem svakodnevnih problema.
Organizaciona kultura se mo`e definisati kao sistem pretpostavki, verovawa, vrednosti i normi pona{awa koje su ~lanovi jedne organizacije razvili i usvojili kroz zajedni~ko iskustvo, koji su manifestovani kroz simbole i koji usmeravaju wihovo mi{qewe i pona{awe (J a n i } i j e v i } , 1998: 200).
Prvo pitawe koje se name}e u analizi odnosa vo|stva i organizacione transformacije jeste ko }e voditi ovaj proces postoje}e ili novo
rukovodstvo organizacije. ^esto se u prilog promene postoje}eg rukovodstva navode slede}i razlozi:
1. Dosada{wi menaxment ne uvodi mere za savladavawe krize ili ih
ne uvodi u dovoqnoj meri, po{to ne uvi|a ozbiqnost polo`aja ili ne poseduje snagu za energi~ne korake.
2. Mere koje su stvarno nu`ne za savladavawe te{ko}a mogu zahtevati promenu mi{qewa, promenu stava i sklonosti. Nije verovatno da }e
takve promene sprovesti dotada{we rukovodstvo.
3. Upletenost menaxmenta u izazivawe krize mo`e da dovede do erozije poverewa i pouzdanosti. Menaxeri nemaju vi{e dovoqno autoriteta
da bi mogli da sprovedu nepopularne mere.
4. Novi menaxer (lider) mo`e boqe da uvidi interese preduze}a
(organizacije) i da razli~ite interesne grupe primora na stvarne pregovore.
5. Promena u najvi{em rukovodstvu uvek ima i signalno dejstvo.
U~esnici postaju svesni situacije i demonstriraju da se ne pla{e dalekose`nih mera.
Sa druge strane, kao argumenti protiv promene postoje}eg menaxmenta navode se slede}i momenti:
1. Tragawe za pogodnim naslednicima ve}inom pri~iwava ogromne
te{ko}e. Specijalno u lo{e vo|enom preduze}u (organizaciji) nedostaje

137
sposoban naslednik iz sopstvenih redova. Potraga za eksternim menaxerom u po~etnom stadijumu savladavawa krize tako|e ima malo izgleda.
2. Odlaskom najvi{eg rukovodstva gubi se u velikoj meri know-how.
U malim i sredwim preduze}ima ~esto samo najvi{i {ef poznaje sve
odnose i probleme vezane za wegov posao.
3. Novom menaxeru (lideru) je potrebno vreme za privikavawe i
obi~no ne mo`e odmah da poka`e uspeh. Po{to u krizi preduze}a (organizacije) nedostaju vreme i strpqivost da se ~eka na uspeh, upravni odbor mo`e videti jedini izlaz u ponovnoj promeni menaxmenta.
4. Preostali menaxeri i saradnici su, zavisno od okolnosti, povezani sa menaxerom koji je zamewen sna`nom lojalno{}u, koja mo`e da dovede do upornog protivqewa prema nasledniku (S e n i } , 1996: 441442).
Bez obzira na postojawe navedenih dilema, u literaturi i poslovnoj
praksi je, u posledwe vreme, naj~e{}e prihva}en stav da se bez promene
lidera ne mo`e zapo~eti organizaciona transformacija. Dolaskom novog
lidera zapo~iwe proces revitalizacije preduze}a, koji obavezno ukqu~uje
i promenu organizacione kulture. Izlazak preduze}a iz krize zahteva da
se promene vladaju}e pretpostavke, verovawa i vrednosti koje su o~igledno postale prevazi|ene. Nove pretpostavke, verovawa i vrednosti ne mo`e da unese postoje}i lider, nego je neophodno da do|e do smene vo|stva
u preduze}u. Interesantno je da do promene kulture organizacije mo`e
do}i i kada ne do|e do fizi~ke, stvarne promene lidera nego wegove li~ne transformacije. Prema istra`ivawima antropologa, razvoj ~oveka
nije pravolinijski, nego se odvija kroz smewivawe perioda mirnog razvoja i perioda li~nih revolucija. U periodima mirnog razvoja na~in `ivota i orijentacija ~oveka su stabilni i on tada ostvaruje ciqeve koje je
sam sebi postavio. Povremeno, me|utim, dolazi do perioda velikih promena u ~ovekovom `ivotu kada on naglo i radikalno mewa svoj na~in `ivota i postavqa sebi sasvim nove ciqeve i strategije. Prolazak lidera
kroz takvu jednu promenu u li~nom `ivotu mo`e da zna~i istovremeno i
promenu kulture organizacije na ~ijem je ~elu, ukoliko je lider toliko mo}an da mo`e da nametne promenu kulture (J a n i } i j e v i } , 1997: 281282).
Po{to je ve} ranije istaknuto da je kqu~ni momenat organizacione
transformacije promena kulture organizacije, va`no je sagledati ulogu
lidera u procesu upravqawa kulturom. Dve grupe procesa koji ~ine dinamiku kulture su kreirawe nove i promena postoje}e kulture. Svesno usmeravawe i kontrola ovih procesa ~ine sadr`inu upravqawa kulturom. Postoje dve razli~ite perspektive dinamike kulture koje ukqu~uju i razli~ite stavove o mogu}nostima manipulacije kulturom od strane lidera organizacije.
Prema prvom pristupu dinamika kulture je skoro u potpunosti podlo`na kontroli i usmeravawu od strane lidera organizacije. Nastanak
kulture se vezuje za osniva~a ili zna~ajnijeg lidera u istoriji organizacije koji je sopstvene stavove i vrednosti preneo na ostale ~lanove organizacije. Promene kulture su, tako|e, mogu}e i po`eqne. One predsta-

138
vqaju jedan od neophodnih, a u posledwe vreme i veoma popularnih, instrumenata menaxmenta u postizawu ve}e efikasnosti. Lideri organizacija mogu kori{}ewem razli~itih metoda i tehnika oblikovati kulturu organizacije po `eqi. Ovaj, menaxmentu orijentisan pristup koincidira sa funkcionalnom perspektivom kulture, sa kognitivnim pristupom
wenom sadr`aju i perspektivama integracije i diferencijacije u odre|ewu wene strukturiranosti.
Na drugom kraju su mi{qewa da je dinamiku kulture nemogu}e kontrolisati i usmeravati. Prema ovom pristupu lider nije kreator nego
proizvod organizacione kulture. Kultura je proizvod socijalne interakcije i wene promene su promene cele organizacije. Kako cela organizacija jeste kultura, nije mogu}e zamisliti promenu kulture iznutra. Ovaj,
non-management pristup dinamici kulture koncidira sa interpretativnom perspektivom kulture, simboli~kim pristupom wenom sadr`aju i perspektivom fragmentacije u odre|ewu wene strukture (J a n i } i j e v i } ,
1994: 91).
Izme|u dva navedena suprotstavqena stanovi{ta postoje i druga, sredwa re{ewa. Prema jednom od wih (M a r t i n et al., 1985), dinamika kulture je podlo`na usmeravawu i katalizaciji od strane ~lanova organizacije, a naro~ito od strane lidera. Ipak, ne treba precewivati te mogu}nosti budu}i da se najve}i deo kulturnog sadr`aja veoma te{ko mewa.
Umesto slobodnog dizajnera, koji po slobodnoj voqi kreira kulturu organizacije na ~ijem je ~elu, lider bi trebalo da bude shva}en kao jaha~ na
talasima. Naime, uspe{an lider artikuli{e i anticipira dolaze}e talase stavova i vrednosti i na taj na~in se odr`ava na vrhu. Pri tome je
skoro nemogu}e re}i koliko je od kulturnog sadr`aja kreirano od strane
lidera a koliko je nastalo spontanim interakcijama a zatim prihva}eno
od strane lidera.
Uloga lidera u procesu formirawa kulture veoma je razli~ita, a u
zavisnosti od toga da li se radi o strukturiranoj ili nestrukturiranoj
grupi. Strukturirana grupa je ona koja prilikom samog formirawa ima
dizajniranu strukturu i formalni autoritet. U tom slu~aju lider mo`e
taj autoritet da koristi kako bi svoje sopstvene stavove, vrednosti i verovawa nametnuo kao kulturni sadr`aj grupe. Tada kultura proisti~e iz
mo}i, odnosno autoriteta. Ovo je tipi~no za situaciju osnivawa novog
preduze}a u tr`i{nim privredama. Tada je osniva~ istovremeno i preduzetnik koji raspola`e idejom i vlasnik kapitala ulo`enog u preduze}e.
Po tim osnovama on raspola`e uticajem na ostale zaposlene u wemu koji
mo`e koristiti da nametne sopstvene kognitivne elemente kao zajedni~ke. To je, isto tako, slu~aj i sa dolaskom novog rukovodioca u preduze}e.
U nestrukturiranim situacijama grupa ili organizacija nema unapred definisanu funkcionalnu niti strukturu mo}i. U takvim situacijama lider grupe postaje onaj ko uspe da nametne sopstvene stavove ostalim
~lanovima grupe. Ovde liderstvo, odnosno mo}, proisti~e iz kulture, za
razliku od strukturiranih situacija. Liderstvo tada postaje fenomen

139
socijalne konstrukcije realnosti. Ono postoji zato {to su neki ~lanovi grupe voqni, bilo zbog pritiska bilo zbog karaktera li~nosti, da
pristanu da drugi umesto wih defini{u realnost i zna~ewa pojava oko
wih. ^lanovi grupe koji uspeju da ostalima nametnu na~in na koji vide
realnost i pojave u woj postaju lideri i zadobijaju mo} nad ostalima. Me|utim, u ovoj situaciji, vi{e nego u strukturiranim situacijama, va`no
je da lider tu realnost defini{e na na~in koji je prihvatqiv za one koje vodi. U nestrukturiranim situacijama mo}, dakle, proizilazi iz kulture a ne obratno, kako je to u strukturiranim situacijama. Za liderstvo
se mo`e re}i da je to proces socijalne konstrukcije realnosti i da je za
lidera kqu~na sposobnost da drugima nametne svoje vi|ewe stvarnosti.
^ak ima stavova da liderstvo nije ni{ta drugo i ni{ta vi{e od kreirawa kulture organizacije (J a n i } i j e v i } , 1994: 9395).
Ve}ina modela promena organizacione kulture bazira se na Levinovom modelu promena u socijalnim sistemima koji sadr`i tri osnovne faze:
1. Faza odmrzavawa (unfreezing). U ovoj fazi, usled stalnih neuspeha u funkcionisawu organizacije, raste nezadovoqstvo ~lanova organizacije postoje}im kulturnim profilom. Nekonzistentnosti i paradoksi
unutar kulturnog modela rastu i qudima sve vi{e postaje jasno da pretpostavke, vrednosti i norme koje ~ine sadr`inu date kulture vi{e ne va`e. Stvara se ose}aj krize i bespomo}nosti kod ~lanova organizacije koji ne mogu da prona|u izlaz iz te{ko}a.
2. Faza promene (moving). U ovoj fazi se pojavquje novo re{ewe koje, me|utim, u sebi nosi sasvim razli~ite pretpostavke i vrednosti od
onih na kojima bazira postoje}a kultura. To izaziva, naravno, sukob starog i novog kulturnog modela koji se manifestuje kao sukob izme|u wihovih nosilaca i pristalica. Kada nove ideje zadobiju vi{e pristalica,
one mogu da se upotrebe za re{avawe krize u kojoj se organizacija na{la.
Kao {to je ve} ranije istaknuto, obi~no je ova promena pra}ena i promenom lidera, jer je malo verovatno da }e postoje}i lider biti sposoban da
sagleda neophodnost promene kulture na kojoj je i bazirao svoje vo|stvo.
Naj~e{}i na~in promene kulture organizacije je dolazak novog lidera
koji, po pravilu, dolazi van organizacije. Ako se novi na~in re{avawa
problema, zasnovan na novom kulturnom obrascu, poka`e uspe{nim, on }e
zameniti stari.
3. Faza ponovnog zamrzavawa (refreezing). U ovoj fazi se posti`e
stabilizacija novog kulturnog obrasca i novog vo|stva koje je wegov nosilac. Qudi se u~e novom na~inu razmi{qawa i pona{awa, tako da se
kulturni sadr`aj sve vi{e ukqu~uje u individualne kognitivne strukture
~lanova organizacije (J a n i } i j e v i } , 1994: 9596).
Krajwi ciq organizacione transformacije je promena pona{awa
~lanova organizacije. Jedina prava promena pona{awa qudi u organizaciji ostvaruje se promenom wihove svesti i znawa. Zato je u fazi odmrzavawa uloga lidera da iniciraju promene interpretativne {eme ~lanova
organizacije i usmere ih u izabranom pravcu. Proces odmrzavawa organi-

140
zacionog modela sastoji se od dva paralelna potprocesa: erozije postoje}eg i difuzije novog. Shodno tome, inicirawe promena kao osnovni upravqa~ki zadatak u fazi odmrzavawa mo`e se strukturirati u dve velike
grupe aktivnosti: upravqa~ke aktivnosti u ciqu erozije postoje}eg organizacionog modela i upravqa~ke aktivnosti u ciqu difuzije novog organizacionog modela.
U eroziji postoje}eg organizacionog modela osnovni upravqa~ki
zadaci su kreirawe i odr`avawe kognitivne disonance u interpretativnim {emama ~lanova organizacije. Kognitivna disonanca je upravo pojava
neslagawa kognitivnih elemenata u interpretativnoj {emi pojedinca.
Uloga lidera transformacije u fazi erozije je da ~lanove organizacije
izlo`i dejstvu disonantnih informacija, odnosno u~ini im dostupnim takve informacije. Po{to je ovo stawe za sve qude neugodno, drugi zadatak
lidera transformacije je da ~lanovima organizacije pomogne da {to lak{e podnesu stawe kognitivne disonance. Najboqe je da lider organizacije dokazuje neophodnost promena ukazuju}i da su promene potrebne zbog
izmewenih uslova u okru`ewu.
U difuziji novog organizacionog modela osnovni zadaci lidera organizacije su artikulacija i povezivawe disonantnih informacija u novu
viziju organizacije i weno {irewe u organizaciji. Zadatak lidera organizacije je da zaposlenima pru`i alternativu u vidu vizije novih vrednosnih orijentacija, nove alokacije mo}i i nove strukture i funkcionisawa
organizacije. Potrebno je da lider organizacije paralelno preduzima aktivnosti sa ciqem erozije postoje}eg i difuzije novog. Kreirawe vizije
budu}eg stawa predstavqa iskqu~ivi zadatak lidera organizacije. ^esto se
isti~e da je veoma va`no da vizija ima pored kognitivnog i emotivni naboj. Vizija novog koja sve ostavqa ravnodu{nim nema mnogo {anse za implementaciju. Naro~ito je va`an optimizam koji lider treba da {iri oko
sebe (J a n i } i j e v i } , 1994: 197204).
Sadr`aj faze promena u organizacionoj transformaciji ~ine radikalne izmene kulture, mo}i i strukture omogu}ene mehanizmom povratne
sprege koji deluje u obliku delegitimizacije, deinstitucionalizacije i
deinstrumentalizacije. U zavisnosti od redosleda spajawa i razdvajawa
organizacionih komponenata razlikuju se tri toka promena: kulturni,
strukturalni i politi~ki. Sadr`ina upravqawa fazom promena organizacione transformacije mo`e se nazvati upravqawe tranzicijom. U fazi
tranzicije lider treba da operacionalizuje novu viziju. Wegov osnovni
zadatak je da omogu}i da se nova vizija realizuje u organizaciji kroz izgradwu nove kulture, strukture mo}i i organizacione strukture. Da bi to
sproveo u delo, transformacioni lider mora obaviti tri grupe aktivnosti:
Lider bi trebalo da oceni kada je organizacija spremna na promene i da prepozna i iskoristi eventualne kriti~ne incidente kao povode
za promene.

141
Lider mora odabrati tok i na~in na koji }e se odvijati transformacija, {to ukqu~uje i niz strategijskih i takti~kih odluka o mehanizmima i metodima promena.
Lider bi trebalo da sprovede izabrani transformacioni tok i
strategiju promena (J a n i } i j e v i } , 1994: 206).
^in i Bene (C h i n , B e n n e , 1985) su predlo`ili tipologiju strategija za svesnu promenu qudskog pona{awa. Oni su izdvojili tri generalne strategije za promenu qudskog pona{awa prema osnovnim pretpostavkama o prirodi i izvorima toga pona{awa:
1. Racionalno-empiri~ke strategije. Ove strategije se baziraju na
pretpostavkama racionalnosti i utilitarizma i usmerene su na promenu
qudskog pona{awa preko promene organizacione strukture.
2. Normativno-reedukativne strategije. Ove strategije se oslawaju na
promene organizacione kulture i tako vode ka delegitimizaciji kao mehanizmu pozitivne povratne sprege u procesu organizacione transformacije.
3. Politi~ke strategije. One predstavqaju takav na~in promene qudskog pona{awa koji se zasniva na izmenama strukture mo}i i politi~kim
procesima u organizaciji.
U zavisnosti od odluke transformacionog lidera na kojoj }e strategiji prete`no zasnivati svoje transformacione napore ili sa kojom }e
strategijom zapo~eti proces transformacije zavisi i tok procesa organizacione transformacije. Za organizaciju sa jakom i homogenom kulturom
najprikladnija strategija je normativno-reedukativna. Ova je strategija
pogodna i ukoliko lider organizacije ima harizmu i benevolentno-autoritativni stil. Za organizaciju koja je tr`i{no orijentisana i u kojoj
lider ima demokratsko-participativni stil najpogodnija je primena racionalno-empiri~ke strategije. Organizacija sa izra`enim autoritarizmom, jakom centralizacijom mo}i i sna`nom mo}i samog lidera najbr`e
}e izvesti transformaciju putem politi~kih strategija.
Nakon u~iwenih strategijskih izbora lider organizacije mora krenuti u realizaciju programa upravqawa tranzicijom. U tom procesu najva`niji zadaci transformacionog lidera su obezbe|ewe resursa, izgradwa
upravqa~kih struktura koje }e voditi promene, savladavawe otpora promenama i li~na aktivnost u katalizaciji procesa promena. Harizmatski
lider je u organizacionoj transformaciji va`niji nego u bilo kojoj drugoj vrsti promena. Me|utim, za sprovo|ewe strategije promena jedan lider nije dovoqan. Neophodno je izgraditi odgovaraju}u upravqa~ku strukturu koja }e voditi proces promena. Drugim re~ima, neophodna je institucionalizacija liderstva i izgradwa tzv. instrumentalnog vo|stva. Lider organizacije treba da formira tim vrhovnih rukovodilaca koji }e mu
pomagati u upravqawu tranzicijom, da im zatim delegira odre|eni autoritet i odgovornost za sprovo|ewe promena i da stimuli{e razvoj i u~ewe ~lanova tog tima.
Stabilizacija promene predstavqa upravqa~ki zadatak u fazi zamrzavawa. Faza zamrzavawa procesa organizacione transformacije pred-

142
stavqa period u kojem se odvijaju inkrementalna prilago|avawa kako unutar organizacione kulture, strukture i mo}i, tako i izme|u wih. Primarni zadatak lidera organizacije je da vodi ovaj proces promena i da,
kao {to je u prethodnoj fazi upravqao radikalnim promenama, sada planira i izvodi inkrementalna prilago|avawa i pode{avawa unutar organizacije sa ciqem wenog efikasnog funkcionisawa. Ciq je sada obezbediti ponovo efikasnost i visoke performanse organizacije nakon perioda
potresa i konfuzije (J a n i } i j e v i } , 1994: 210218).
LITERATURA
B e n n i s W. (1991): Learning Some Basic Truisms about Leadership, National Forum, Vol. 71, No. 1 (Winter), pp. 1215.
G r i n b e r g X., B a r o n R. A. (1998): Pona{awe u organizacijama: razumevawe i
upravqawe qudskom stranom rada, Beograd: @elnid.
Z a l e z n i k A. (1977): Managers and Leaders: Are They Different? Harvard Business
Review, MayJune, pp. 6778.
Z a l e z n i k A. (1990): The Leadership Gap, Academy of Management Executive,
Vol. 4, No. 1, pp. 721.
J a g o A. G. (1982): Leadership: Perspectives in Theory and Research, Management
Science, Vol. 28, No. 3, March, pp. 315336.
J a n i } i j e v i } N. (1994): Korporativna transformacija: Promene organizacione kulture, mo}i i strukture, Beograd: TIMIT BOOK.
J a n i } i j e v i } N. (1998): Organizacija preduze}a: Organizaciona struktura,
pona{awe i promene, Podgorica: Poslovna {kola.
J a n i } i j e v i } N. (1997): Organizaciona kultura: Kolektivni um preduze}a,
Beograd: Ekonomski fakultet; Novi Sad: Ulihes.
K o t e r X. P. (1998): Vo|ewe promene, Beograd: @elnid.
K o t t e r J. P. (1990): A Force for Change: How Leadership Differs from Management, New York: The Free Press.
K o t t e r J. P. (1990a): What Leaders Really Do, Harvard Business Review, MayJune,
pp. 103111.
K r e i t n e r R. et al. (1999): Organizational Behaviour, First European edition, Berkshire: McGraw-Hill.
M a r t i n et al. (1985): Founders and Elusiveness of a Culture Legacy, navedeno prema: J a n i } i j e v i } N. (1994): Korporativna transformacija: Promene organizacione kulture, mo}i i strukture, Beograd: TIMIT BOOK.
M i l i s a v q e v i } M. (1999), Liderstvo u preduze}ima, Beograd: ^igoja {tampa.
P e t k o v i } M., J o v a n o v i } - B o ` i n o v M. (1999): Organizaciono pona{awe:
novi koncept vo|ewa preduze}a, Beograd: Poslovna {kola Megatrend.
R a u c h C. F., B e h l i n g O. (1984): Functionalism: Basis for an Alternate Approach
to the Study of Leadership, In: H u n t J. G., H o s k i n g D. M., S c h r i e s h e i m C. A., S t e w a r t R. (Eds), Leaders and Managers: International Perspectives on Managerial Behaviour and Leadership, New York: Pergamon.
R o b b i n s S. P. (1998): Organizational Behavior, Eight edition, Englewood Cliffs
(New Jersey): Prentice Hall.
S e n i } R. (1996): Krizni menaxment, Beograd: BMG.

143
S t e f a n o v i } @. i dr. (1999): Organizacija preduze}a: teorije, strukture, pona{awe, razvoj, Deveto izmeweno i dopuweno izdawe, Beograd: Ekonomski fakultet.
S t o g d i l l R. M. (1974): Handbook of Leadership: A Survey of the Literature, New
York: Free Press.
S t o g d i l l R. M. (1950): Leadership, Membership and Organization, Psychological
Bulletin, Vol. 47, pp. 114.
T o d o r o v i } J. i dr. (1997): Strategijski menaxment, Beograd: Institut za tr`i{na istra`ivawa.
The IEBM Handbook of Organizational Behaviour (1997): Ed. by A. Sorge and M.
Warner, London: International Thompson Business Press.
C h i n , B e n n e (1985): General Strategies for Effecting Change in Human Systems,
navedeno prema: J a n i } i j e v i } N. (1994): Korporativna transformacija:
Promene organizacione kulture, mo}i i strukture, Beograd: TIMIT BOOK.
C u m m i n g s L. L. (1978): Toward Organizational Behavior, Academy of Management Review, January, In: M a t t e s o n M. T., I v a n c e v i c h J. M. (eds.)
(1989): Management and Organizational Behavior Classics, Fourth edition, Homewood: BPI/IRWIN.
H o u s e R. J. et al. (1999): The Globe Project: Scale Validation Manuscript.
H u n t J. W. (1992): Managing People at Work: Managers Guide to Behaviour in Organizations, Third edition, Berkshire: McGraw-Hill.
Y u k l G. A. (1994): Leadership in Organizations, Third edition, Englewood Cliffs N.
J.: Prentice Hall.

THE ROLE OF LEADERSHIP IN ORGANIZATIONAL BEHAVIOR

by
Du{an Moji}, M. A.
Summary
This paper deals with defining leadership as one of the basic determinants of behavior in organizations. It points to the increasing importance of the discipline of organizational behavior (OB), which is devoted, as an interdisciplinary field of study, to
better understanding and managing human side of the work. Three basic levels of
analysis in OB are individual, group and organizational level. Leadership represents
the key variable of organizational behavior, which is predominantly determined by
personal individuals traits and characteristics of the environment. Definition of the
leadership from the project GLOBE was accepted, claiming that it is the ability of an
individual to influence, motivate and enable others to contribute toward the effectiveness and success of the organizations of which they are members.
In second part of the paper, very influential theoretical differentiation between
managers and leaders (and, of course, between management and leadership) has been
analyzed. According to this standing point, it is emphasized how good manager brings
certain degree of predictability and order in organization, while successful leader initiates change, often to dramatic proportions. Nevertheless, overemphasizing the diffe-

144
rences between them is often inappropriate, because concepts of leader and manager
in above-mentioned sense represent more ideal types that almost never exist in reality in its pure forms. Last part of the text discusses the role of leadership in organizational transformation (OT). Very frequently assertion that key moment of OT is
changing the culture of organization is cited and the role of leadership in three main
phases of transformation is analyzed: unfreezing, moving and refreezing.

145
UDK 371.125.13

Dr Milan M. Mi{kovi}

OBRAZOVAWE NASTAVNIKA I VASPITA^A PRED

IZAZOVIMA GLOBALIZACIJE RIZIKA CIVILIZACIJE
SA@ETAK: U radu je u~iwen poku{aj da se formuli{e teorijski okvir
u kojem bi se mogla odvijati plodnija saradwa izme|u dru{tvenih nauka, posebno saradwa izme|u pedagogije, psihologije, sociologije, socijalne ekologije i
politi~kih nauka. Posebna pa`wa je posve}ena sagledavawu procesa globalizacije rizika civilizacije u kojem se ispoqavaju protivure~nosti odrastawa
dece i omladine u savremenom dru{tvu, i novim izazovima pred kojima se nalazi obrazovawe nastavnika i vaspita~a u tim uslovima. U globalnom okviru
analize sagledani su bitni ciqevi obrazovawa nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu.
KQU^NE RE^I: nastavnici, vaspita~i, obrazovawe u svetskom duhu,
globalizacija, svetsko dru{tvo rizika, postnacionalna konstelacija.

UVOD
Opredelio sam se da govorim o obrazovawu nastavnika i vaspita~a
iz ugla koji je, na prvi pogled, najdaqe od stvarnosti. Jednim delom to je
bilo iznu|eno, jer po struci nisam pedagog nego sociolog. S druge strane,
kada je ve} iznu|eno takvo re{ewe, mi{qewa sam da se ono mo`e braniti kao metodolo{ko stanovi{te po kojem su zaobilazni putevi, po pravilu, plodonosniji od pre~ica. Pre~ice nose najve}a i najpogubnija isku{ewa i za teorijsko mi{qewe i za dru{tvenu praksu.
Za moto svog izlagawa uzimam pesmu {kolske dece u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, koja glasi: Kako bi svetao bio na{ svet kad bi svako od nas upalio samo jednu malu sve}u.
Dijagnoza duha vremena u kojem `ivimo mo`e se iskazati pomo}u nekoliko pojmova koji privla~e op{tu pa`wu i sve vi{e zauzimaju kqu~na
mesta u leksikonu dru{tvenih nauka. To su pojmovi: globalizacija,
postnacionalna konstelacija, svetsko dru{tvo rizika, refleksivnost modernog dru{tvenog `ivota, dru{tvena promena, dru{tveni pokret, kriza identiteta.

146
Niz navedenih pojmova ~ini kontekst u kojem se odvijaju dru{tvene
promene i konstitui{e okvir u kojem se ispoqavaju protivure~nosti
odrastawa dece i omladine i proces wihovog vaspitawa i obrazovawa u
savremenom dru{tvu. U tom kontekstu nalazi se plodno poqe za nove sadr`aje i oblike saradwe izme|u dru{tvenih nauka i podsticaj za nastanak novih paradigmi kroz koje realnost posmatraju i tuma~e.
Razmatrawe problema obrazovawa nastavnika i vaspita~a u uslovima
ra|awa svetskog dru{tva rizika i sve izra`enije postnacionalne konstelacije, zahteva globalni okvir analize, kao mo}an kompas smislenog
kretawa u lavirintima savremenosti (P e ~ u j l i }, 2002:7). U uslovima
dramati~nih socijalnih borbi oko forme globalizacije wenog demokratskog ili autoritarnog lika koja ni jednu dru{tvenu grupu ne ostavqa netaknutom i koja mewa kontekst u kojem svaka osoba ili zajednica
`ivi, proces odrastawa, vaspitawa i obrazovawa dece i omladine je izuzetno slo`en i protivure~an. Posebno bih naglasio zna~aj ~iwenice da deca i omladina danas `ive u dva paralelna i sve te{we izukr{tana, isprepletena i me|usobno zavisna sveta: globalnom i lokalnom. Tako slo`enu
problematiku ne mo`emo razre{iti pedago{ko-psiholo{kim intervencijama u razvoju dece prenebregavawem ~iwenice da je to dru{tveno pitawe (B o g o j e v i }, 2002:18).
Savremena kriza institucionalnog obrazovawa je duboka. Uslovqena
je strukturalnom krizom modernosti i jako nagla{enim trendom globalizacije kao jednoj od fundamentalnih posledica modernosti. Globalizacija
i proces stvarawa svetskog dru{tva rizika (B e c k, 1999), je realan
`ivotni prostor u kojem }e se i na{e dru{tvo kretati u vremenu koje je
pred nama. Entoni Gidens, jedan od najproduktivnijih i najuticajnijih savremenih britanskih sociologa, ka`e da je globalizacija termin koji
treba da zauzme kqu~no mesto u leksikonu dru{tvenih nauka (G i d e n s,
1998:56). Prema tome, svaka reforma vaspitawa i obrazovawa u ~ijem je
fokusu samo {kola, a ne dru{tvo u celini i proces globalizacije, koji
nas navikava na jednu drugu perspektivu iz koje jasnije nego ranije uo~avamo da su socijalne pozornice veoma ograni~ene, da su rizici zajedni~ki
i da su kolektivne sudbine umre`ene (H a b e r m a s, 2002:60), neizbe`no je osu|ena na bezna~ajnost.
[TA JE GLOBALIZACIJA?
Savremeni britanski sociolog Entoni Gidens ka`e da se globalizacija mo`e definisati kao intenzifikacija dru{tvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaqena mesta na takav na~in da lokalna zbivawa uobli~avaju doga|aji koji su se odigrali kilometrima daleko i vice
versa (G i d e n s, 1998:69). Jirgen Habermas pojam globalizovawe koristi za opis jednog procesa, a ne nekog kona~nog stawa, koji obele`ava
rastu}i obim intenzivirawa odnosa saobra}aja, komunikacija i razmene
preko nacionalnih granica (H a b e r m a s, 2002:70).

147
U uslovima jakog trenda globalizacije nacionalnodr`avno ustrojeno, ali tokovima denacionalizacije zahva}eno dru{tvo, otvara se danas
prema jednom svetskom dru{tvu izgra|enom na ekonomskim temeqima.
Demokratski ure|eno dru{tvo je jednim svojim delom moglo refleksivno
da uti~e na sebe kao celinu samo u okviru nacionalne dr`ave, tako da je
i sistem vaspitawa i obrazovawa funkcionalno bio podre|en tom ciqu.
Ta konstelacija je danas dovedena u pitawe trendom koji pod imenom
globalizacija privla~i op{tu pa`wu (H a b e r m a s, 2002:65). Usled
toga, promene u na{em vaspitno-obrazovnom sistemu ne smeju zanemariti
svetski trend koji predstavqa naj{iri kontekst dru{tvenih promena. Zanemarivawe tog konteksta i nesnala`ewe u wemu odvelo bi nas u slepu
ulicu istorije.
SVETSKO DRU[TVO RIZIKA
Vrtoglavo ubrzani ritam globalizacije i neuspeh korigovawa wegove
tamne strane determini{u egzistencijalnu situaciju sveta koju najdubqe
izra`ava Bekova sintagma Svetsko dru{tvo rizika. Posledwi izve{taji Rimskog kluba pokazuju da se nekoliko slede}ih decenija, prva polovina 21. veka, mogu razotkriti kao doba opasnog interregnuma.
Rizik je trajno svojstvo qudskog bivstvovawa, ali nikad u qudskoj
istoriji nije imao tako zastra{uju}e razmere koje, kao {to ka`e J. Habermas, savremeni svet pretvaraju u nedobrovoqnu zajednicu rizika (H a b e r m a s, 2002:62). Koje su specifi~nosti novog profila rizika u savremenom svetu po Beku? Prvo, rizici danas nisu vi{e samo li~ni nego
globalne opasnosti za celo ~ove~anstvo, kao one koje nastaju od nuklearne fisije ili skladi{tewa radioaktivnog otpada. Drugo, rizici u razvijenom modernom dru{tvu nose jednu imanentnu tendenciju ka globalizaciji. Tre}e, sa mikro-nivoa dru{tvenog `ivota rizici se preme{taju na makro-nivo dru{tva. ^etvrto, oni vi{e nisu samo kratkotrajni nego postaju dugotrajni rizici. Peto, danas su rizici nevidqivi i te{ko uo~qivi.
{esto, dana{wi rizici su kumulativni, a wihovi efekti disperzivni.
Sedmo, dana{wi rizici su sve re|e predvidivi, a wihove posledice je sve
te`e izra~unati. Osmo, rizici modernog tipa su ~esto sa ireverzibilnim, nepopravqivim posledicama. Deveto, dana{we poimawe rizika ukqu~uje u sebe dimenziju destrukcije i samodestrukcije. I, najzad, deseto, moderni rizici poga|aju i one koji `ive daleko od rizi~nih teritorija a
wihove posledice snose i budu}e generacije (B e k, 2001:17121).
Pred ~ove~anstvom se nalaze tri kruga rizika: ekolo{ki, tehnolo{ki i socijalni. Sva tri kruga su pokazateqi izgubqene ravnote`e u
savremenom svetu. Na prvom mestu je rizik od ekolo{ke katastrofe, velikih i nepredvidivih klimatskih poreme}aja, {irewa ozonske rupe i
efekta staklene ba{te, uni{tavawa izvora kiseonika, fatalne oskudice
vode za pi}e. Tehnolo{ki rizici u eri nuklearnog, biolo{kog i hemij-

148
skog oru`ja i nesre}a u nuklearnim elektranama, kao i nepredvidive posledice genetskog in`eweringa stvaraju novu neizvesnost. Socijalni
rizik ubrzano se uve}ava globalizacijom siroma{tva, produbqivawem
provalije izme|u dru{tava, sukobom civilizacija. U sukobu koji nastaje,
sukobi civilizacija su najve}a pretwa svetskom miru i me|unarodni
poredak, zasnovan na civilizacijama, najsigurnija je za{tita od svetskog
rata (H a n t i n g t o n, 2000:358).
U svetskom dru{tvu rizika prepli}u se udaqenost i blizina, li~no i veliki mehanizmi globalizacije. Nastaju najrazli~itije vrste globalnih veza, ukqu~uju}i i one koje deluju na smawewe rizika sa te{kim
posledicama, koje upravo ~ine uslov individualne samoaktuelizacije.
Vrtoglavo ubrzani ritam globalizacije, zasnovan na informati~ko-tehnolo{koj revoluciji, uslovio je ja~awe povezanosti izme|u li~nog `ivota
najintimnije vrste i velikih mehanizama globalizacije. Kao {to je Ulrih
Bek primetio, `ena, koja u trosobnom stanu u Nojperlahu (predgra|e Minhena prim. prev.) doji svog tromese~nog sina Martina, u direktnoj je
vezi sa hemijskom industrijom koja proizvodi sredstva za za{titu biqa, sa
seqacima, koje agrarne smernice Evropske zajednice obavezuju na specijalizovanu masovnu proizvodwu i hiperfertilizaciju (B e k, 2001:4243).
U uslovima globalizacije li~ni `ivot i dru{tvene veze koje on
ukqu~uje duboko su isprepleteni sa najobuhvatnijim apstraktnim sistemima (simboli~kim znakovima i ekspertskim sistemima). Odvija se istinski preobra`aj same prirode personalnosti. Rastu}im obimom intenzivirawa odnosa saobra}aja, komunkacija i razmene preko nacionalnih granica nastaje neizmerno velik spoqa{wi svet sa kojim pojedinac mora da uspostavi kontakt i na|e svoj identitet.
U svetskom dru{tvu rizika `ivot nije samo beskrajno tragawe za
zdravqem putem ve`bawa, zdrave ishrane, lekova dakle briga koja apsorbuje sve ostalo. Interes za spoqa{wi svet, koji sve vi{e i vi{e dobija prete}i izgled, mora i}i zajedno sa tragawem za zdravqem i zadovoqstvom, kako bi smawivawe opasnosti i rizika sa te{kim posledicama postao sveop{ti ciq.
U svetskom dru{tvu rizika osloba|aju se destruktivne snage pred
kojima qudska ma{ta ostaje potpuno zbuwena. Otrovi koji dospevaju u
lance ishrane provla~e se ispod granica. ^ernobiq, ozonske rupe, ili
kisele ki{e signalizuju nesre}ne slu~ajeve i ekolo{ke preobra`aje koji se na osnovu svog intenziteta i {irine dosega ne mogu vi{e savladati
u nacionalnim okvirima i koji utoliko prevazilaze sposobnost pojedinih
dr`ava (H a b e r m a s, 2002:73). Me|utim, globalnost rizika naravno
ne zna~i i jednakost rizika (B e c k, 1999:5). Siroma{ni slojevi stanovni{tva su vi{e izlo`eni zaga|ewima, tehnolo{ki i finansijski su sve
zavisniji od bogatih, a jaz izme|u razvijenih i nerazvijenih u planetarnim okvirima je sve ve}i. U svom prostirawu rizici pokazuju i efekat
bumeranga: ~ak ni bogati ni mo}ni nisu bezbedni u odnosu na wih (B e k,
2001:55).

149
Pod rastu}im pritiskom procesa globalizacije rizika civilizacije
i sve izra`enije postnacionalne konstelacije, na obrazovawe nastavnika i vaspita~a moramo gledati iz nove perspektive koja sadr`i ne samo
nacionalnodr`avnu, nego i kosmopolitsku dimenziju. Rizici su zajedni~ki a kolektivne sudbine umre`ene, usled ~ega i proces razvoja jedne nove integrativne forme svetske gra|anske solidarnosti mora te}i u sferi
institucionalnog i vaninstitucionalnog obrazovawa.
PROMENE U PROFILU DRU[TVENIH NAUKA
Ra|awe svetskog dru{tva rizika mewa svakodnevni `ivot qudi,
ali i profil dru{tvenih nauka, pre svega fundamentalne nauke o dru{tvu sociologije. Hitnije nego ikad potrebni su novi pojmovi, ideje
i teorije, koji }e nam omogu}iti da izazove globalizacije rizika civilizacije shvatimo na nov na~in, kako bi smawivawe opasnosti i rizika sa
te{kim posledicama postalo sveop{ti ciq. Potrebna je promena jednostranih teorijskih prizmi kroz koje se realnost posmatra i tuma~i. Nove
teorijske kategorije i pojmovi neophodni su za druga~iji pogled na prirodu i dru{tvo. Do{ao je kraj suprotstavqawa izme|u prirode i dru{tva. To zna~i: priroda ne mo`e vi{e da se shvati bez dru{tva, a dru{tvo vi{e ne mo`e da se shvati bez prirode... Ekolo{ki problemi nisu
vi{e problemi okru`ewa, nego su u svojoj genezi i posledicama potpuno dru{tveni problemi, problemi qudi, wihove istorije, wihovih `ivotnih uslova, wihovog odnosa prema svetu i stvarnosti, wihovog ekonomskog, kulturnog i politi~kog ustrojstva... Onaj ko danas jo{ govori o
prirodi kao ne-dru{tvu, govori u kategorijama nekog drugog veka, koje
vi{e ne doti~u na{u stvarnost (B e k, 2001:118).
Pogledajmo kako dolazi kraj dru{tva kao iskqu~ivo teritorijalnog pojma. Klasi~na sociologija je nastala i razvijala se u krilu
zapadne civilizacije, modernog industrijskog dru{tva i nacionalne dr`ave. No, tri navedena temeqa danas ~ine samo jednu stranu nove dru{tvene i civilizacijske stvarnosti, koju odlikuju: sudar civilizacija,
postindustrijsko dru{tvo i uspon nadnacionalnih ekonomskih i politi~kih institucija. Nisu u pitawu samo razlike izme|u tipova dru{tava
i epoha, nego i razlike u samom poimawu dru{tva, odnosa dru{tvo-individua, wenog identiteta. U uslovima jakog trenda globalizacije i svetskog dru{tva rizika, nastaje novi odnos izme|u individue i dru{tva.
Odvija se neka vrsta kategorijalne promene u odnosu izme|u pojedinca
i dru{tva. Proces individualizacije i nastajawe nove zavisnosti od sekundarnih institucija (tr`i{ta rada i dr.), ima transkulturnu i
transnacionalnu dimenziju. Na transkulturnom i transnacionalnom poqu,
qudi se danas sve vi{e sre}u {irom sveta, takore}i svake ve~eri, pred
televizorom, i konzumiraju vesti. Individualne situacije tako postaju
deo globalno standardizovane medijske mre`e. Institucionalne i nacio-

150
nalne granice u jednom odre|enom smislu postepeno gube svoju validnost.
Preko medija mi vodimo neku vrstu prostorno i socijalno dvostrukog `ivota. Mi smo istovremeno ovde i negde drugde; mi smo sami sa sobom, a
ipak slu{amo isti koncert Wujor{ke filharmonije (B e k, 2001:228).
Globalnim tr`i{tem, masovnom potro{wom, masovnim komunikacijama i masovnim turizmom odvija se proces difuzije masovne kulture.
Ista potro{na dobra i stil potro{we, isti filmovi, televizijski programi i {lageri {ire se zemqinom kuglom; iste pop, tehno ili xins mode dohvataju ili obele`avaju mentalitet omladine u najudaqenijim regionima; isti jezik, jedan asimilovani engleski, slu`i kao medij sporazumevawa izme|u najudaqenijih dijalekata (H a b e r m a s, 2002:79). Pitawa
koja optere}uju svakog ~oveka i tra`e odgovor u wegovoj svesti su: gde ja
`ivim, ko sam ja, kuda ja idem, kome ja pripadam. To su pitawa li~nog i
kolektivnog identiteta, koji je u uslovima globalizacije i nastajawa
svetskog dru{tva rizika postao problemati~an i nepostojan. Identitet
oblikovan kosmopolitskim miqeom krhka je biqka. Wegov izvor nije toliko pretvarawe sveta u jedan zajedni~ki dom, koliko su to op{te strepwe,
strahovi od ekolo{ke ili nuklearne kataklizme, ose}awe da se svi qudi
nalaze u istoj Nojevoj barci, da dele sudbinu sveta (P e ~ u j l i },
2002:81).
Prema tome, qudi danas nisu vi{e povezani samo u okvirima nacionalnodr`avne teritorije, lokalne sredine i srodni~kih veza. Dru{tvo se
vi{e ne mo`e shvatiti kao iskqu~ivo teritorijalni pojam. Mi danas
`ivimo u uslovima globalizacije i lokalizma, dva, ne samo protivure~na, nego i komplementarna i me|usobno povezana i uslovqena procesa,
~iji odnos i prirodu najboqe izra`ava poznati slogan savremenih ekolo{kih pokreta: Deluj lokalno, misli globalno (vid. P a v l o v i },
2003:18).
Zna~aj sociologije i sociolo{kog obrazovawa je u tome {to sociolo{ko znawe, spiralno ulazi u univerzum dru{tvenog `ivota i izlazi
iz wega, rekonstrui{u}i kako sebe samo tako i taj univerzum, kao integralni deo tog procesa... Diskurs sociologije i pojmovi, teorije i nalazi drugih dru{tvenih nauka, stalno kru`e}i, ulaze i izlaze iz onog
{to predstavqa predmet wihovog prou~avawa. Na taj na~in oni refleksivno restrukturi{u vlastite predmete koji su sami nau~ili da sociolo{ki misle (G i d e n s, 1998:25 i 49). U refleksivnim dru{tvenim odnosima u~estvuju sve dru{tvene nauke, ali sociologija ima me|u wima naro~ito, sredi{we mesto. Sredi{wi polo`aj sociologije u refleksivnosti
modernosti posledica je wene uloge prema kojoj je ona najop{tiji tip refleksije o modernom dru{tvenom `ivotu (G i d e n s, 1998:4748).
Usled tako velikog i {irokog zna~aja, sociolo{ke sadr`aje na pedago{kim fakultetima ne treba redukovati na sociologiju obrazovawa (mada ona treba da bude jedan od jednosemestralnih predmeta). Studenti, budu}i nastavnici i vaspita~i, treba da prou~avaju i {ire sociolo{ke sadr`aje koji bi prethodili sociologiji obrazovawa, i koji bi bili u

151
funkciji podizawa op{te kulture nastavnika i vaspita~a, pro{irivawa
wihove teorijske kompetentnosti i pove}awa ugleda vlastite profesije.
[to se sociologije obrazovawa ti~e, treba naglasiti da }e ova posebna sociolo{ka disciplina u tre}em milenijumu (pre svega u XXI
veku) imati tri velika podru~ja za prou~avawe u sferi obrazovawa kao
dru{tvenog procesa. Ta podru~ja su: prou~avawe obrazovawa kao faktora
dru{tvenog razvoja, prou~avawe povezanosti globalizacije i obrazovawa
i prou~avawe potreba i mogu}nosti za reformom i stalnim usavr{avawem obrazovnog sistema. Treba ista}i da poseban izazov i vrednost sociologije obrazovawa predstavqa to {to ona rezultatima svojih istra`ivawa treba da odgovori ne samo na osnovno pitawe kakav odnos postoji
izme|u obrazovawa i dru{tvenog razvoja, nego da uka`e i kakav taj odnos
treba da bude u najnovijim dru{tvenim uslovima. Budu}i da procesom
globalizacije nastaje svetsko dru{tvo, sociologija obrazovawa treba da
istra`uje i odnos globalizacije i obrazovawa, i u tom kontekstu pitawa
i probleme obrazovawa nastavnog kadra, a predmetom svoga prou~avawa
ona mora u~initi i ekolo{ko obrazovawe kao i uop{te obrazovawe za za{titu od industrijskog rizika (M a r k o v i }, 2001:649657).
Sumiraju}i izglede kriti~ke teorije na kraju dvadesetog veka, E.
Gidens zakqu~uje da ta teorija mora: a) da bude sociolo{ki osetqiva za
sve imanentne institucionalne transformacije koje modernost stalno otvara za budu}nost; b) da bude politi~ka, uistinu geopoliti~ka, takti~ka
(u tom smislu {to bi priznala da posve}enost moralnim ciqevima i dobrim namerama mogu same po sebi biti opasne u svetu u kojem postoje rizici sa te{kim posledicama); c) da stvara modele dobrog dru{tva, koji
nisu ograni~eni samo na jednu institucionalnu dimenziju modernosti; i
d) da prizna da emancipatorske politike treba da se pove`u sa politikama `ivota ili politikama samoaktuelizacije. Obe vrste ovih politika
moraju biti povezane sa vezama u okviru relacije lokalno-globalno, s obzirom na rastu}i obim i uticaj globalizovanih odnosa. (G i d e n s, 1998:
149150).
ZA OBRAZOVAWE NASTAVNIKA I VASPITA^A
U SVETSKOM DUHU
Kada govorimo o obrazovawu u svetskom duhu, bitno je {ta treba
u~initi, kojim ciqevima u obrazovawu nastavnika i vaspita~a treba te`iti. Posebno je va`no dobro promisliti i jasno definisati na~in dodeqivawa zna~ajnijeg mesta qudskim i kulturnim vrednostima i me|unarodnom razumevawu u sadr`ajima i metodama obrazovawa (M a j o r, 1996:49).
1. Unaprediti vrednosti ukqu~uju}i i duhovne, kojima se osmi{qavaju ~iwenice o jedinstvenosti qudskih bi}a i wihovoj neraskidivoj povezanosti sa prirodom. U uslovima duboke i sveobuhvatne dru{tvene krize, qudi zapadaju u lavirint nesigurnosti u sebe, samopreispi-

152
tivawa i samopotvr|ivawa. Neprestano sebi postavqaju pitawa: Da li
sam zaista sre}an?, Da li sam zaista zadovoqan sobom? itd. Mladi danas govore jednim druga~ijim jezikom, koji se kre}e oko autonomije,
samoostvarewa, tragawa za vlastitim identitetom, razvoja li~nih sposobnosti, decentralizacije, zatim suprotstavqawa manipulaciji, kontroli, zavisnosti, birokratizaciji, itd. Ovaj vrednosni sistem sadr`i i postulate jedne nove etike du`nosti prema sebi, koje imaju dru{tveni karakter i delawe pojedinaca uskla|uju sa celinom i sa wom ga povezuju. Ove
vrednosne orijentacije nisu izraz narcizma i egoizma, nego delimi~no i
pozitivno prisvajawe okolnosti u kojima globalizovani uticaji prodiru
u svakodnevni `ivot (G i d e n s, 1998:121). Radi se o novoprobu|enim potrebama za samonala`ewem i samopotvr|ivawem, te`wi za jednim ispuwenim `ivotom osmi{qenim vrednostima ~iji je ciq ostajawe u pokretu. Zanimaju ih teme sveta `ivota kao {to su: telo, zdravqe, susedstvo,
grad i fizi~ka sredina, kulturno, etni~ko, nacionalno nasle|e i identitet, fizi~ki uslovi `ivota i opstanak ~ove~anstva kao vrste.
2. Usaditi smisao aktivne solidarnosti svih ~lanova qudske zajednice, {to podrazumeva pravednu raspodelu qudskih resursa, kako u
nacionalnoj tako i u internacionalnoj ravni. Solidarnost me|u qudima, narodima i dr`avama, nije vi{e samo preporuka, nego uslov opstanka
qudskog roda u situaciji kada se svi nalazimo u stawu civilizacijske
ugro`enosti, u otrovnom kazanu civilizacije. Me|u prvima koji treba da
shvate hitnost i prirodu ovih problema su intelektualci, vaspita~i, nastavnici. Oni treba da razvijaju svest da razvoj u novom koordinatnom sistemu nije samo ne{to {to se ti~e Tre}eg sveta, nego celine na{e mawe ili vi{e povezane planete. U svetskom dru{tvu rizika nastaje jedan
nov kvalitet zajedni{tva potreba za solidarno{}u iz straha. Shodno
ovome, pokret koji inicira svetsko dru{tvo rizika izra`en je iskazom:
Ja se pla{im! Ta solidarnost (zajedni{tvo) iz straha postaje nova politi~ka snaga, ali bez jasnog saznawa o tome kako funkcioni{e vezivna
snaga straha. U takvim dru{tvenim i civilizacijskim uslovima nastaje
nov problem za teorijsko mi{qewe i prakti~no delovawe me|uzavisnost strukture ~ovekove li~nosti i dugoro~nog mewawa dru{tvene
strukture u aktuelnom kontekstu procesa globalizacije.
3. Naglasiti ~inioce koji u svetskim razmerama oblikuju ili
ugro`avaju kvalitet `ivota, posebno u oblasti ~ovekove okoline.
Pojava rizika sa te{kim posledicama i nove politi~ke kulture koja se od
sedamdesetih godina razvija u novim dru{tvenim pokretima, dovoqni su razlozi da se oslobodimo jednostranog shvatawa ideje napretka i bogatstva.
Napredak nije samo kvantitativni rast, a bogatstvo ne mora biti shva}eno kao nagomilavawe materijalnih predmeta. Napredak je, pre svega, poboq{awe kvaliteta `ivota od ~istog vazduha i vode do demokratije i
slobode a bogatstvo je, prvenstveno, obiqe qudskih potreba i `ivotnih
manifestacija, od kojih su mnoge kulturne i duhovne i ne zahtevaju uni{tavawe prirodnih resursa. U tom smislu odr`ivi razvoj postaje uzor

153
za dru{tvo, {ansa za (ekolo{ko) obrazovawe, polazi{te i indirektni
put za reformu obrazovawa (A n d e v s k i, 2002:43118). Me|utim, kako
}e i da li }e vaspita~ usmeravati decu ka ekolo{ki po`eqnom pona{awu
zavisi od osetqivosti vaspita~a na ovu problematiku (B r u n, 2001:66).
Decu i omladinu treba osposobqavati za kriti~ku valorizaciju osnovnih
pretpostavki modernog industrijskog dru{tva i civilizacije: a) produktivisti~ke logike prema kojoj proizvodwa materijalnih dobara postoji
radi sticawa profita ili dr`avne akumulacije, a ne radi zadovoqavawa
autenti~nih qudskih potreba; b) opsesivne, patolo{ke potro{we u kojoj
vrednosti imati stvari ima prednost nad biti ostvarewe qudskih potencija; c) jednodimenzionalnog (tehni~kog) progresa koji pretvara i prirodu i ~oveka u svoje instrumente.
4. Pripremiti gra|ane za uzimawe aktivnog u~e{}a u demokratskom `ivotu, bitnom okviru li~nog i dru{tvenog razvoja. Vaspitawe
za demokratiju name}e se svuda u svetu kao zahtev. Demokratija je ideal
koji je u civilizovanom ~ove~anstvu tek neznatno realizovan. Osnovni
problem vaspitawa za slobodu i demokratiju jeste pomirewe dva naizgled
protivure~na zahteva: s jedne strane, uklawawe granica i barijera individualnoj autonomiji, a s druge ograni~avawe autonomije jedne li~nosti u
ime autonomije drugih li~nosti. Granica moje slobode je sloboda drugih
(M a r k o v i }, 1997:18). Qude od najmla|eg uzrasta treba kultivisati za
`ivot u pluralisti~koj zajednici i civilnom dru{tvu, negovati dijalog i
toleranciju kao metod i neophodan element vaspitawa za demokratiju.
Aktivan gra|anin nije samo ~ovek (ili `ena) koji koristi pravo glasa
na izborima, nego je to i osoba koja protestuje protiv onih razvojnih
rezultata modernizacije tehni~ko-ekonomskog i politi~ko-vojnog sistema
gde neregulisano {irewe predstavqa rizik za autonomiju i identitet kao
i za fizi~ki integritet i pre`ivqavawe (O f e, 1999:38). {irom sveta
treba se udru`ivati u gra|anske inicijative i ista}i na primer, zahtev:
Smawiti sumpor-dioksid umesto o tome samo trabuwati.
5. Doprineti da se prava ~oveka ne samo boqe shvate, nego i vi{e
po{tuju, {to je uslov da se svako zaista oseti gra|aninom sveta.
Slobode i prava gra|ana su most ka evropskoj zajednici. Napetosti i nejednakosti koje karakteri{u savremeni svet nala`u poja~anu borbu za
qudska prava kao kategori~ki imperativ na{eg vremena. U tom kontekstu
posebno de~ija prava postaju predmet razmi{qawa pedagoga, koji treba da
{ire saznawa i da u savremenom `ivotu ukazuju na najvi{e qudske vrednosti. Nastavnici i vaspita~i moraju imati jasnu predstavu o problemima ostvarivawa prava ~oveka i de~ijih prava. Na primer, nije re~ o tome
da treba imati decu, nego treba stvarati li~nosti. Na nivou svesti
ne mo`emo o~ekivati da problem postave oni koji nemaju jasnu predstavu
o tome. Da bi nastavnici i vaspita~i postali prijem~ivi za tolike glasove dece i omladine potrebna je globalna vizija sveta i svest o globalnoj dimenziji qudskih prava. Nastavnici i vaspita~i treba da podignu
svoj glas protiv sramnog spektakla na svetskoj sceni koji na{ akademik

154
Nikola Panti} ovako opisuje: Individualne slobode i demokratske forme za koje se danas deklarativno zala`u elite nekih vode}ih i mo}nih
dr`ava u svetu, ne zna~e, pri realnom stawu stvari, bukvalno ni{ta. U
su{tini, danas je na delu samo jedna amoralna velika obmana bez ikakvih pokri}a u praznim pri~ama o dobrobiti naroda i providnim blebetawima o tobo`wim qudskim pravima, humanosti i milosr|u. Najboqi
dokazi ovakvog licemernog stawa stvari u najve}em broju vode}ih, bogatih i mo}nih dr`ava su slobodna tr`i{ta svih sredstava edukacije zla
kojima se bez ograni~ewa bombarduju mladi qudi. O~igledno je u pitawu
dru{tvena i politi~ka patologija koja proizvodi neprirodan, izvitoperen na~in `ivota kojem se niko preventivno ne suprotstavqa, nego se
samo post festum primewuju drasti~ne kazne od kojih niko nema su{tinske
koristi. To je shvatio Albert Ajn{tajn kada je rekao: Svet je opasan po
`ivot, ne zbog onih koji ~ine zlo, nego zbog onih koji to posmatraju i
dopu{taju (Panti}, 1996:73)
6. Upoznati i ceniti i druge kulture, kao i olak{ati u~ewe
kulturnog pluralizma. U svetskom dru{tvu rizika saradwa u oblasti
kulture postaje osnovna potreba. Kulturni pluralizam umesto uniformnosti koju donosi ekspanzija tehni~ke civilizacije, postaje kategori~ki imperativ na{eg vremena. Pluralizam kultura predstavqa osnovu multipolarnog sveta (M a r k o v i }, 2000:131). Obrazovawe i vaspitawe u svetskom smislu podrazumeva oboga}ivawe i {irewe kulturnih dobara pro{losti i prihvatawe najvrednijih doprinosa drugih kultura. Celokupna
vizija sveta koja tra`i novu ravnote`u snaga i uticaja mo`e da se zasniva samo na otvorenom i plodnom dijalogu i punom uva`avawu i po{tovawu dostojanstva drugih, ili, drugim re~ima, na uva`avawu kulturne specifi~nosti svakog naroda (M a j o r, 1991). Jedan od krupnih zadataka XXI
veka bi}e upravo da razre{i dilemu oko dva glavna toka: s jedne strane,
rastu}a dominacija globalne kulture, koju stvaraju mo}ne sile uniformnosti i homogenizacije, koje nose savremene ekonomske, tehnolo{ke, medijske i lingvisti~ke integracije, a s druge strane potreba da se za{titi raznolikost kultura kulturni diversitet podjednako kao i
biolo{ka raznovrsnost. Vaspitawem i obrazovawem se mora negovati multikulturalni su`ivot, razumevawe i tolerancija me|u kulturama, {to je
bitna pretpostavka za u~e{}e u svetu koji sve vi{e `ivi u me|uzavisnosti
i u kojem je odr`ivi razvoj osnovni pokli~ (I n | i }, 1994: 166167).
Usled toga, treba insistirati na otvorenosti nastavnih programa za sadr`aje kulture, op{teg obrazovawa, umetni~kih i humanisti~kih disciplina. Ovi programi moraju biti otvoreni za trendove univerzalizacije
kulture, interkulturalizam i nove planetarne multimedijske i informati~ke kulture.

155
UMESTO ZAKQU^KA
Za ostvarivawe ovako slo`enih i humanih ciqeva, potrebni su univerziteti koji, otvoreni prema spoqnom svetu, imaju globalnu viziju i
dugoro~ne perspektive i koji predwa~e u promi{qawu velikih problema trenutka i budu}nosti sveta, prekora~uju}i stroge okvire svoje stru~nosti i svoga poziva (M a j o r, 1996:34). Univerzitet na kojem bi se
obrazovali nastavnici i vaspita~i treba da ih kroz globalni i multidisciplinarni pristup osposobi da unapre|uju misao na{e zajedni~ke pripadnosti ~ove~anstvu uz o~uvawe identiteta svakog naroda.
Kvalitet obrazovawa nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu zavisi
od stepena autonomije univerziteta, odnosno od mogu}nosti konstituisawa i razvoja civilnog dru{tva u sferi visoko{kolskog obrazovawa,
kao jedne u nizu pretpostavki za demokratsku pravnu dr`avu. Bez autonomije univerzitet ne mo`e uspe{no da obavqa svoje funkcije. Potrebna je
ona vrsta autonomije koja bi nezavisno{}u i distancom intelektualne,
nau~ne i akademske zajednice u odnosu na ~itavo politi~ko poqe, omogu}ila logiku kompetentnosti, nau~nog stvarala{tva, teorijske originalnosti, istra`iva~kog duha, akademske tolerancije (P a v l o v i }, 1993:
350352).
Navedene ciqeve obrazovawa nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu,
hteli mi to ili ne, moramo ostvarivati u uslovima jakog trenda globalizacije i formirawa svetskog dru{tva rizika. Osvajawe realnog civilizacijskog nivoa u takvim uslovima realna je mogu}nost, ~ije ostvarewe
zavisi od znawa, s jedne strane, i subjektiviteta (autonomije) li~nosti, s druge strane. Za formirawe obe navedene dimenzije od kqu~nog
zna~aja su nastavnici i vaspita~i sa univerzitetskim obrazovawem.
Me|utim, jedno stanovi{te u vezi sa znawem duboko je uznemiruju}e.
To je refleksivnost modernog dru{tvenog `ivota, koja se sastoji u
~iwenici da se dru{tvene prakse neprestano ispituju i mewaju, u svetlu
novih informacija o samim tim delatnostima, tako da se wihove karakteristike sadr`inski mewaju. U takvom dru{tvenom miqeu izjedna~avawe
znawa i sigurnosti je pogre{no. Nikada ne mo`emo biti sigurni da }e
bilo koji element znawa ostati neizmewen. Ni jedno znawe u uslovima
modernosti nije znawe u starom smislu, prema kojem je znati zna~ilo
posti}i izvesnost. To u istoj meri va`i i za prirodne i za dru{tvene
nauke.
Bekova dijagnoza dru{tva sugeri{e zakqu~ak da se gubi svako pouzdano teorijsko znawe o tome koje delawe ili nedelawe predstavqa prevelik rizik, za koga i u kom vremenskom rasponu (O f e, 1999:60). Ili,
kao {to sam Bek ka`e: Pravo nauke na racionalnost, objektivno istra`ivawe rizi~nog kod rizika, permanentno osporava samo sebe (B e k,
2001:44). Stoga, da bi se o rizicima uop{te moglo govoriti, mora se
pretpostaviti jedno eti~ko gledi{te, to jest znawe o rizicima mora biti
sme{teno u eti~ki kontekst.

156
[to se subjektiviteta (autonomije) li~nosti, kao druge sile preokreta u uslovima globalizacije ti~e, i ona do`ivqava transformaciju u
procesu povezivawa pojedinaca sa velikim, apstraktnim sistemima. Na
ispitu je sposobnost qudi da se uspe{no nose sa silama globalizacije i
izazovima svetskog dru{tva rizika. Da li }e jedno dru{tvo po}i u
pravcu novog napretka ili razarawa (entropije), presudno zavisi od subjektiviteta qudi, wihove mudrosti i smelosti, sna`nog identiteta, od
sposobnosti da samostalno biraju opcije, da shvate smisao zbivawa lokalnog i globalnog jer po prvi put u istoriji li~nost i dru{tvo su povezani u planetarnim razmerama.
Obrazovawe nastavnika i vaspita~a u svetskom duhu treba da doprinese wihovom boqem shvatawu planetarne promene. Treba pripremati decu, mladi}e i devojke za `ivot u dru{tvu planetarnih razmera, ali ne u
uslovima unipolarnog sveta i autoritarne globalizacije, nego u uslovima
nove civilizacije koja ima planetarni, ekolo{ki i humanisti~ki karakter. Ta nova civilizacija mogla bi nastajati na osnovama budu}ih orijentacija, u ~ijem formirawu va`nu ulogu imaju dru{tveni pokreti, i
uspe{nih odgovora ~ove~anstva na ~etiri velika izazova XXI veka mir,
ekologija, demokratija i razvoj. Nije va`no kakvo }emo joj ime nadenuti. Ona je danas pre utopijski nacrt, nego zametak stvarnosti koji otvara
nove mogu}nosti harmoni~ne saradwe u duhu odr`ivog razvoja planete.
Ali bez we svet klizi ka propasti.

LITERATURA
A n d e v s k i, M., Obrazovawe i odr`ivi razvoj, Savez pedago{kih dru{tava Vojvodine, Novi Sad 2002.
B e c k, U., World Risk Society, Polity Press, Cambridge 1999.
B e k, U., Rizi~no dru{tvo, Filip Vi{wi}, Beograd 2001.
B r u n, G., Obrazovawe i vaspitawe za opstanak, Zadu`bina Andrejevi}, Beograd
2001.
B o g o j e v i }, S., Stilovi vaspitawa, Filozofski fakultet, Bawa Luka 2002.
C e n i }, S., D e d i }, \., Savremeni tokovi u obrazovawu nastavnika i vaspita~a u osnovnom i pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu, U~iteqski fakultet, Vrawe 2003.
G i d e n s, E., Posledice modernosti, Filip Vi{wi}, Beograd 1998.
G o j k o v, G., K r u q, R., K u n d a ~ i n a, M., Leksikon, pedago{ke metodologije,
Vr{ac 2002.
H a b e r m a s, J., Postnacionalna konstelacija, Otkrovewe, Beograd 2002.
H a n t i n g t o n, S., Sukob civilizacija, CID Podgorica, ROMANOV, Bawa Luka
2000.
I n | i }, T., Kultura i obrazovawe, Nastava i vaspitawe, Beograd 3/1994.
M a j o r, F., Se}awe na budu}nost, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd
1996.
M a j o r, F., Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd 1991.

157
M a r k o v i }, @. D., Izazovi sociologije obrazovawa na pragu tre}eg milenijuma,
Pedago{ka stvarnost, Novi Sad 910/2001.
M a r k o v i }, @. D., Sociologija i globalizacija, Centar za usavr{avawe
rukovodilaca u obrazovawu, Beograd 2000.
M a r k o v i }, M., Kultivisawe za demokratiju, u kwizi: Demokratija, vaspitawe, li~nost, Institut za pedago{ka istra`ivawa, Beograd 1997.
M i { k o v i }, M. M., Sociologija, Slu`beni glasnik, Beograd 2003.
O f e, K., Modernost i dr`ava, Filip Vi{wi}, Beograd 1999.
P a n t i }, N., O jedinstvu prirodnog i duhovnog, Plavi zmaj, Sremski Karlovci
1996.
P a v l o v i }, V., Dru{tveni pokreti i promene, Fakultet politi~kih nauka, Beograd 2003.
P a v l o v i }, V., Civilno dru{tvo i autonomija univerziteta, Arhiv za pravne
i dru{tvene nauke, Beograd 2/1993.
P e ~ u j l i }, M., Globalizacija dva lika sveta, Gutembergova galaksija, Beograd
2002.
EDUCATION OF TEACHERS AND EDUCATORS FOR THE CHALLENGES
RELATED TO THE GLOBALIZATION OF CIVILIZATIONAL RISKS
by
Dr. Milan Mi{kovi}
Summary
The paper makes an attempt to formulate the theoretical framework for a more
fruitful cooperation between social sciences, specially the co-operation between pedagogy, psychology, sociology, social ecology and political sciences. Special attention is
paid to the comprehension of the process including the globalization of civilizational
risks with contradictions related to the growing-up of children and teenagers in a contemporary society; it also pays attention to new challenges facing education of teachers and educators in these conditions. This analysis of the global framework discusses significant goals necessary to educate teachers and educators in this spirit of
the world.

159
UDK 330.341.44

Dr Svetislav Taboro{i
Tatjana Jovani}

JAVNOPRAVNI ASPEKTI KONCENTRACIJE

TR@I[NIH SUBJEKATA
SA@ETAK: U ovom radu autori razmatraju javnopravne aspekte i institucionalne aran`mane tendencije koncentracije i centralizacije kao objektivno postoje}ih procesa i u okolnostima liberalno organizovanog tr`i{ta.
Po{to tako nastaju pojedini pravni subjekti koji svojim delovawem mogu da
ugroze proklamovane tr`i{ne slobode i pravo konkurencije, postoji javni interes da se takvim subjektima postavqaju javnopravna ograni~ewa. U tom smislu se razmatraju oni (vertikalni i horizontalni) ugovori izme|u preduze}a
koji pogoduju stvarawu monopola po modelu koncerna, trustova, kartela i raznih wihovih konglomerata, ukqu~uju}i i one koji prelaze nacionalne granice
i funkcioni{u kao multinacionalne korporacije.
KQU^NE RE^I: monopoli, tr`i{ne slobode, pravo konkurencije, koncerni, trustovi, karteli, multinacionalne korporacije

Organizaciona struktura privrede je veoma dinami~na i nastanci,

promene i nestanci privrednih subjekata su svakodnevna pojava. Tendencije koncentracije i centralizacije, koje su objektivni procesi u liberalno
organizovanom tr`i{tu, imaju i svoju institucionalnu dimenziju: nastaju
pojedini pravni subjekti koji svojim dimenzijama mogu da ugroze tr`i{ne slobode. Regulisawe prometa svojinskih ovla{}ewa nad preduze}ima
zato ima i svoju javnopravnu komponentu, ograni~ewa koja se postavqaju u
javnom interesu.
Antimonopolsko zakonodavstvo, kako u uporednom pravu SAD i EU,
tako i u na{em nacionalnom pravu, zabrawuje zakqu~ivawe sporazuma kojima se zloupotrebqava monopolski ili dominantni polo`aj. Ali mnogo
mawe govore o sporazumima kojima on nastaje. Pojedina prava ovaj osnovno princip dopuwavaju jo{ nekim zahtevima, na primer nastupawem poreme}aja na tr`i{tu, {tetom koja se nanosi drugim subjektima ili sli~nim
dodajnim uslovima. Videli smo, tako|e, da moderna pravna re{ewa ne zabrawuju samo postojawe monopola, jer polaze od ~iwenice da je proces

160
centralizacije i koncentracije kapitala u grani prirodan efekat razvoja nekog tr`i{ta.
Koncentracija je proces uve}awa kapitala i pove}awa proizvodwe
koji se zasniva na akumulaciji samog preduze}a, tj. kori{}ewu vi{ka vrednosti u produktivne svrhe, {to za rezultat ima porast dimenzija odnosnog preduze}a. Koncentracija kapitala (bilo da je u sferi proizvodwe,
trgovine ili finansijske delatnosti) dovodi do pove}awa i racionalizacije proizvodwe, efikasnog poslovawa, stabilizacije uslova poslovawa,
sni`ewa tro{kova i ubrzawa pro{irene reprodukcije.1 Koncentracija je
u mawe vidqivim oblicima prisutna u raznim oblicima povezivawa preduze}a i dovodi do gubitka ekonomske samostalnosti pot~iwenih preduze}a. Ovaj proces se javqa i kod ugovornih formi kooperacije privrednih
dru{tava, tako da, iako kapital ne mewa vlasnika pa koncentracije u
ekonomskom smislu i nema, dolazi do supstitucije iste u vidu ugovornih
instrumenata.2
Pove}awem dimenzija pojedinih preduze}a i wihove konkurentske
sposobnosti, koncentracija ~ini osnov procesa centralizacije kapitala
tj. spajawe ve}eg broja mawih preduze}a u jedno ili nekoliko ve}ih. Dok
koncentracija predstavqa raspodelu postoje}eg kapitala preduze}a, centralizacija to dejstvo nema, ve} uti~e na ubrzawe koncentracije kapitala. Kako ekonomski osnov pravnog posla fuzije predstavqaju koncentracija, centralizacija i integracija, nu`no je da uka`emo i na posledwi aspekt. Integracija je svaki oblik povezivawa preduze}a kada ne dolazi do pove}awa veli~ine privrednih subjekata kao i smawivawa wihovog broja na tr`i{tu, ve} obuhvata poslovnu saradwu preduze}a koja se
nalaze u istom horizontalnom i vertikalnom lancu.3 Termin integracija
ima i svoje {ire zna~ewe uskla|ivawe privrednog razvoja nacionalnih
privreda dve ili vi{e dr`ava u odre|enim privrednim granama ili u
okviru celokupnog privrednog sistema.4
U savremenim privrednim sistemima te{ko se mogu sresti primeri
tr`i{ta potpune konkurencije i monopolskog tr`i{ta, ve} postoji ~itav
niz pravnih pojavnih oblika tr`i{nih struktura u kojima odre|eni broj
tr`i{nih u~esnika ostvaruje mawi ili ve}i stepen dominacije.5
Iz izlo`enog je o~igledno da su ostale otvorene dileme u vezi sa
doma{ajem pravne regulative, odnosno svrhe ograni~avawa tr`i{nih procesa u kojima dogovarawem, povezivawem, a ne samostalnim izrastawem jedne firme i likvidacijom konkurenata, nastaju velika preduze}a ogromne
1 I. M l a d e n o v i }, S. M r k { a, S. M u s u l i n, S. S t o j a n o v i }: Integracija u
privredi, Zagreb 1963, str. 17.
2 V. K r u q: Pravni re`im i oblici koncentracija u privredi, Beograd 1978, str. 8.
3 R. \ u r o v i }, V. S t a n k o v i }, M. T r a j k o v i }: Integracija u jugoslovenskoj
privredi, Beograd 1970.
4 V. K r u q: navedeno delo, str. 7.
5 D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }: Tr`i{na mo} preduze}a i antimonopolsko pravo,
Beograd 1998, str. 105.

161
tr`i{ne snage. Pravo, dakle, ima nedore~enosti u regulisawu procesa
stvarawa monopola. Kre}u}i se u logi~kom smislu unazad, od samog uo~enog trenutka zloupotrebe monopolske mo}i, ka momentu nastajawa monopola, vidimo da se intenzitet restriktivnosti normi smawuje, tako da je
proces stvarawa monopolske strukture u modernom pravu na~elno slobodan. Izuzetak je samo nastajawe monopola putem sporazuma o spajawu, koji ima za ciq nastanak monopola.
Monopolski ili dominantni polo`aj preduze}a u grani mo`e da nastane na dva na~ina. Prvi mo`emo da odredimo kao prirodni rezultat
konkurentske borbe, u kojoj najsposobniji rastu, pove}avaju svoju tr`i{nu
mo} (procenat u~e{}a u ukupnoj ponudi, odnosno prodaji), istovremeno
istiskuju}i one proizvo|a~e koji imaju ispodprose~nu produktivnost, odnosno profitnu stopu ni`u od granske. Pitawe je samo trenutka kada }e
se takva konkurentna tr`i{na struktura pretvoriti u monopolsku. No,
pravo ovaj proces ne samo {to ne zabrawuje, nego bi bilo potpuno kontraproduktivno ukoliko bi se ograni~io proces koncentracije i centralizacije koji ima osnov u navedenom diferencirawu efikasnih od neefikasnih konkurenata. Pravo ima potrebu da reaguje tek ako tako nastali
subjekt sa velikom tr`i{nom mo}i po~ne da je zloupotrebqava na na~in
bli`e definisan propisima.
No, proces nastajawa monopola mo`e da ima i potpuno druga~iji
tok. Preduze}a koja posluju u konkurentskoj strukturi tr`i{ta mogu da
zakqu~ivawem me|usobnih sporazuma o podeli rada i kooperaciji, specijalizaciji ili drugim pravcima razvoja svoje poslovne politike unaprede
zajedni~ko poslovawe, snize sopstvene tro{kove proizvodwe, odnosno postignu druge dru{tveno prihvatqive ili po`eqne efekte, ali, isto tako,
mogu da zakqu~e sporazume kojima stvaraju kriti~nu masu tr`i{ne mo}i
ba{ sa ciqem da bi je zloupotrebili. U ovom slu~aju jo{ nema stvarne
zloupotrebe, ali je ona na vidiku, odnosno postoji dosta osnova da se
o~ekuje da }e ona biti zloupotrebqena. Dakle, problem za{tite tr`i{ne
slobode nije vezan samo za privredne subjekte koji ve} imaju dominantan
ili monopolski polo`aj, ve} se mo`e pojaviti kao funkcija poslovne politike, odnosno ugovora, koje zakqu~uju poslovni subjekti koji jo{ nemaju takav polo`aj. Budu}i da }e efekat povezivawa biti uspostavqawe monopola, da se oni upravo i povezuju radi stvarawa monopola, pravo u
ovom slu~aju ima osnova da preventivno deluje i da takav proces stvarawa
monopola stavi pod re`im posebne preventivne kontrole. Zna~i, za razliku od dozvoqenog procesa stvarawa monopola istiskivawem konkurenata putem unapre|ivawa sopstvenog poslovawa, pravo jasno opredequje i
nedozvoqeni na~in stvarawa monopola povezivawem subjekata sa glavnim ciqem da stvore monopol.
Svi me|usobni ugovori preduze}a kao privrednih subjekata mogu da
budu podeqeni u dve grupe: vertikalne i horizontalne. Ovde nas, naravno, ne}e interesovati oni ugovori koji ne izazivaju nikakve statusne

162
promene, dakle ugovori o kupoprodaji sirovina ili reprodukcionog materijala, ugovori o saradwi u razvoju novih tehnologija, ugovori o zajedni~kom nastupawu na nekom stranom tr`i{tu ili sli~ni. S obzirom da
smo u okviru analize antimonopolskog prava ve} videli da su ugovori o
cenama, ograni~avawu obima poslovawa, regionalnom iskqu~ivawu konkurencije i drugi sli~ni pravni poslovi zabraweni, odnosno ni{tavi, ni
oni nisu predmet interesa na ovom mestu. Predmet interesa su samo pravni poslovi koji kao svoj rezultat imaju statusne promene preduze}a, nakon kojih imamo situaciju da neka preduze}a prestaju da postoje, bilo
pripajawem drugim preduze}ima, bilo spajawem u novo, ranije nepostoje}e
preduze}e. Preduze}a koja nastaju procesom likvidacije su, tako|e, izvan
sfere analize.
Vertikalnim ugovorima obi~no nastaju koncerni. Pod wima podrazumevamo rezultat povezivawa vi{e preduze}a u jedno, ~ime se iskqu~uje
delovawe tr`i{ta na one transakcije koje nastaju izme|u wih. Dakle, rezultat je smawewe obima tr`i{nih komunikacija, ali, budu}i da su to
preduze}a koja se tehnolo{ki nalaze u vertikalno povezanom lancu, vrlo
retko takvo povezivawe mo`e da ugrozi interese konkurenata. Definisano jezikom antimonopolskog prava, ovakvo su`avawe tr`i{ta se ne de{ava na relevantnom tr`i{tu, pa time automatski otpada mogu}nost generalne zabrane ovakvih ugovora, sa osnovom, odnosno pozivom na norme antimonopolskog zakonodavstva.
Eventualno ograni~ewe slobode trgovine za konkurente koje bi proisteklo iz vertikalnog povezivawa moglo bi da se pojavi samo ukoliko u
spajawe preduze}a ulazi i ono koje pre integracije istovremeno snabdeva
vi{e reproduktivnih lanaca, kao zajedni~ki uslov proizvodwe vi{e finalista, a nakon povezivawa ono postaje deo samo jednog od wih koji, kontrolom nad bitnom i nezamewivom komponentom, sti~e monopolski polo`aj kakav ranije nije imao. Ostali pozitivni efekti ovakve integracije,
kao {to su racionalizacija tro{kova, pove}awe obima poslovawa, vi{a
finansijska samostalnost kompanije (koncerna u odnosu na pojedina~ne subjekte koji su u wega u{li) i drugi, mada ja~aju tr`i{nu mo} kartela, ne
moraju da budu osnov za primenu restriktivnih pravnih instrumenata.
Horizontalnim povezivawem nastaje druga slo`ena forma preduze}a,
za koju je uobi~ajeni naziv trust. Trust je oblik monopolskog udru`ivawa gde preduze}a formalno zadr`avaju svoju samostalnost, ali wima
upravqaju akcionari koji poseduju kontrolni paket. U ameri~kom pravu
se antimonopolsko zakonodavstvo ~esto kolokvijalno izjedna~ava sa antitrust law, jer je re~ o vrlo ~istom, dokazivom i neposredno evidentnom
obliku ograni~avawa slobodne konkurencije. Ovakvim ugovorima nastaju
nova, jedinstvena pravna lica iz grupe subjekata koji su se nalazili, pre
integracije, na istom tr`i{tu u svojstvu konkurenata. Posle integracije me|u wima nema konkurencije, ali ta ~iwenica ne}e automatski izazvati dru{tvenu reakciju, ukoliko rezultat integracije nije takav stepen

163
koncentracije koji je ugrozio tr`i{nu slobodu drugih, preostalih konkurenata6. Ameri~ko antimonopolsko pravo ima mawe o{tar stav prema
ovom obliku integracije, ali je povezivawe zabraweno ako bitno umawuje
konkurenciju na odre|enom tr`i{tu i vre|a javni interes.7
Mogu}e je, dodu{e, da se povezuju i preduze}a koja su u istoj fazi,
dakle nisu vertikalno povezana, ali wihovi proizvodi nemaju karakter
vezanih, pa se ne nalaze na istom relevantnom tr`i{tu. Povezivawe, na
primer, saobra}ajnog i trgovinskog preduze}a }e, svakako, omogu}iti racionalizaciju tro{kova, ali ne}e pove}ati tr`i{nu mo} ni na saobra}ajnom ni na trgovinskom segmentu tr`i{ta. Takve integracije stvaraju
konglomerate, slo`ene subjekte koji obavqaju raznorodne delatnosti.
Ekonomska racionalnost takvog spajawa nije u pove}awu efikasnosti ili
stvarawu dominantnog polo`aja, nego u distribuciji rizika, wegovoj podeli na razne grane (u na{em primeru, gubitak u saobra}aju se mo`e nadoknaditi dobitkom u trgovini).
Usled intenzivnijeg procesa koncentracije i centralizacije kapitala koji je pre{ao nacionalne granice i velikog tehni~ko-tehnolo{kog
progresa, iz trustova, koncerna, kartela i konglomerata nastaju multinacionalne kompanije.8 Po~etkom devetnaestog veka ove kompanije su nastajale u ciqu internacionalizacije proizvodnog procesa, a te`wa za
{to ve}im profitom dovela ih je u dominantni ili monopolski polo`aj
u odnosu na ostale tr`i{ne subjekte.9 Multinacionalna preduze}a su magnati koji raspola`u ogromnim kapitalom, a predstavqaju jedinstvene
ekonomski integrisane celine kojima se hijerarhijski upravqa iz jednog
sedi{ta na osnovu poslovne strategije matice. Ali to ne zna~i da one
predstavqaju i jedinstvene pravne celine, s obzirom da su preduze}a u
wenom sastavu obi~no osnovana po zakonodavstvu zemqe u kojoj se nalaze
i smatraju se doma}im preduze}em ako im se tamo nalazi sedi{te, eventualno i/ili centar odakle se wima efektivno upravqa. Delovi multina6 U ameri~koj praksi se za ocenu koristi Herfendahl-Hirschmanov indeks, koji se dobija tako {to se najpre saberu kvadratni izrazi procentualnog u~e{}a svake od kompanija
koje se povezuju na istom tr`i{tu, pa ako je taj zbir do 1000 (prakti~no 33% tr`i{ta),
ne insistira se na dodajnim pra}ewima, pod uslovom da se kao posledica integracije na kratak rok u~e{}e integrisanih preduze}a ne pove}a za 50 do 100 poena (narednih do 3%).
Ukoliko je, pak, HHI vrednost do 1800 (oko 45% ponude), pa poraste jo{ za 100 (jo{ 3%),
ili vi{e od 1800 (preko 45%), a poraste za vi{e od 50 (oko 2%), ameri~ke vlasti bi takvo
spajawe proglasile ilegalnim. S. B i s h o p -M. W a l k e r : The Economics of EC Competiotion
Law, Application and Measurement, London 1999 odeqak 245.
7 Kao {to stoji u obrazlo`ewu presude iz 1911. godine u slu~aju United States v. Standard Oil.
8 U pravnoj i ekonomskoj literaturi nailazimo na razli~ite termine umesto multinacionalna sre}u se: me|unarodna, svetska, globalna i naj~e{}e transnacionalna, ali je
bitno da naglasimo da je transnacionalna kompanija ona koja plasira kapital jedne zemqe
u drugim dr`avama, dok kapital multinacionalne kompanije pripada vlasnicima iz ve}eg
broja zemaqa.
9 R. \ u r o v i }: Multinacionalne kompanije Pravni i organizacioni aspekt,
Beograd 1977. str. 50.

164
cionalnih kompanija su pravno samostalna preduze}a, objediwena zajedni~kim vlasni{tvom i me|usobnim ugovorima. U svom poslovawu ova preduze}a imaju privilegiju da koriste prednosti ekonomije obima, a specifi~na im je odlika da nastaju ja~awem jednog nacionalnog preduze}a i operacijama preuzimawa konkurentskih preduze}a, kako bi poja~ala svoju
tr`i{nu mo}.
Dakle, horizontalnim povezivawem nastaju novi subjekti koji se
ili nalaze na istom referentnom tr`i{tu, pa je posledica wihovog
nastanka smawivawe konkurencije na wemu, ili se ne nalaze na istom
tr`i{tu, u kom slu~aju integracija nema nikakvog efekta na nivo
konkurencije. Kod vertikalnih je uticaj na smawewe konkurencije mogu}.
Pored osnovnih pitawa ekonomske racionalnosti procesa povezivawa, odnosno krajweg ciqa koji subjekti `ele da postignu, naredni krug
problema je u vezi sa pravnom formom realizovawa ugovorao spajawu. Op{teprihva}eni naziv za povezivawe je fuzija. Fuzija je povezivawe najmawe dva postoje}a privredna dru{tva tako da jedno preuzme (pripoji, apsorbuje) drugo (fuzija pripajawe...), odnosno tako da se, izuzetno, i jedno
i drugo spoje uz osnivawe novog dru{tva (fuzija spajawe...). Fuziju, dakle,
karakteri{e prestanak apsorbovanih dru{tava kao pravnih lica (bez
sprovo|ewa postupka likvidacije) i univerzalna sukcesija...10 Ispod ove
statusne promene krije se odgovaraju}i proces svojinskih promena: kod
fuzije pripajawa jedno preduze}e (odnosno dru{tvo) kupuje drugo i pripaja ga sebi, dok se kod fuzije spajawa naj~e{}e de{ava da oba preduze}a
kupuje novi vlasnik. Mogu}e su, ali re|e, i druga~ije situacije u okviru
me{ovitih statusnih promena preduze}a (jedan deo se pripaja nekom postoje}em preduze}u, a drugi spaja sa drugim preduze}ima).
Pored fuzije, u promene oblika preduze}a u okviru kompanijskog
prava spadaju i podele preduze}a koje imaju tri osnovna oblika: ~iste podele, podele pripajawa i podele spajawa. Fuzije i podele imaju dosta zajedni~kih statusnih posledica,11 a posledwe dve vrste podela mogu tako|e
da prestavqaju opasnost nastanka zloupotreba dominantne pozicije na tr`i{tu.
Fuzija je ugovorni odnos, {to zna~i da se na wega primewuju pravila ugovornog privrednog prava. Na osnovu ugovora prenose se ukupna prava i obaveze na dominantno dru{tvo, a pri tome dolazi do nestanka bar
jednog od prisajediwenih dru{tava, s tim {to se vlasnici obe{te}uju akcijama ili udelima dominantnog dru{tva. Kada je u pitawu prenos imovine preduze}a koje gubi pravni subjektivitet, u teoriji su se iskristalisala dva mi{qewa. Prvi pravac fuziju posmatra kao operaciju univerzalne sukcesije, jer je predmet operacije prenos ukupne aktive i pasive,
tj. sva prava i obaveze prelaze na dominantno dru{tvo koje postoji (fuzija pripajawe) ili se fuzijom stvara (fuzija spajawe). Po drugom shva10
11

M. V a s i q e v i }: Poslovno pravo, Beograd 2001, str. 359.

M. V a s i q e v i }: Fuzija i podela preduze}a, Pravni `ivot br. 810, 1991.

165
tawu, fuzija predstavqa samo prenos aktive, te je potrebno da se pre same operacije izvr{i likvidacija preduze}a. S obzirom da bi, po ovom mi{qewu, preduze}e kojem se drugo preduze}e pripaja, kao i novostvoreni subjekt, bilo bi oslobo|eno odgovornosti za obaveze apsorbovanih dru{tava, neprihvatqivo je da fuzionisano dru{tvo i daqe postoji kao nezavisan pravni subjekt, naro~ito s obzirom na interese tre}ih lica.12
Prema kriterijumu vrste tr`i{ta na kojem se odvijaju i hijerarhije
fuzionisanih preduze}a, postoje:
a) Horizontalne fuzije obuhvataju preduze}a koja obavqaju istu
delatnost na istom tr`i{tu, {to smawuje broj tr`i{nih u~esnika i na
taj na~in pove}ava tr`i{nu mo} preduze}a. Zbog toga predstavqaju najve}u mogu}nost ograni~avawa konkurencije i podvrgnute su o{trim antimonopolskim propisima.
b) Vertikalne fuzije nastaju izme|u preduze}a koja ne obavqaju
istu delatnost, ali pripadaju istom proizvodnom ili uslu`nom sektoru.
Ova vrsta fuzije ima za ciq spajawe dve ili vi{e faza proizvodwe, a
naj~e{}e se javqa kada su u pitawu dva ili vi{e preduze}a koja proizvode komponente istog proizvoda. Iako joj ciq nije pove}awe tr`i{ne mo}i, vertikalne integracije mogu imati posredan uticaj na tr`i{te, naj~e{}e u vidu ograni~avawa konkurencije privrednim subjektima koji delatnost obavqaju na preostalom delu tr`i{ta.13
c) Fuzije konglomerati Ove fuzije podrazumevaju spajawe razli~itih proizvodnih/ uslu`nih procesa, a javqaju se izme|u preduze}a koja
obavqaju razli~itu delatnost, na istom ili drugom tr`i{tu.
Ipak, najbitnija je slede}a podela fuzija: a) fuzija putem osnivawa
novog preduze}a, kada dolazi do prenosa imovine dva ili vi{e preduze}a
prenosioca na novoosnovano, i b) preuzimawem tj. prenosom imovine jednog ili vi{e preduze}a ~iji se subjektivitet gasi u zamenu za wegove
akcije.
Fuzija putem osnivawa novog preduze}a naziva se fuzija spajawe, a
spojena preduze}a prestaju da postoje. Stvarawe novog preduze}a regulisano je pravilima koja va`e za osnivawe novog, a tako|e su i poreski aspekti nepovoqni, tako da se ovaj oblik u praksi sre}e znatno re|e nego fuzija putem preuzimawa.
Fuzija putem pripajawa preduze}a podrazumeva da se jednom dru{tvu pripajaju jedno ili vi{e drugih preduze}a koja gube pravni subjektivitet. Mislimo da je pravilnije ovu vrstu fuzije nazvati fuzijom putem preuzimawa, s obzirom da je ciq ove operacije ja~awe tr`i{ne mo}i
preduze}a.
Proces preuzimawa ima neposredne efekte na vlasnike i menaxment,
odakle proisti~e mogu}nost sukoba interesa izme|u ovih grupa u mati~nom i ciqnom preduze}u, kao i efekte na polo`aj preduze}a nakon preu12
13

V. K r u q, navedeno delo, str. 104.

D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }, navedeno delo, str. 345.

166
zimawa na tr`i{tu. Pravo ima zadatak da reaguje na oba osnova nastanka poreme}aja: odnosi izme|u vlasnika i menaxmenta spadaju u sferu privatnih interesa, te se stoga odgovaraju}a grana prava, Kompanijsko pravo,
intenzivno bavi regulisawem ovih odnosa ne samo u okvirima nacionalnih zakonodavstava, nego, u EU, i na nivou komunitarnog prava14.
Ova pravna materija, nesporno, predstavqa interes Ekonomskog prava, ali samo u wegovom {irem smislu, onom koji se ti~e analize unutra{we uskla|enosti razli~itih delova privrednopravne regulative. Budu}i
da je predmet Ekonomskog prava samo tr`i{te, odnosno za{tita tr`i{ne
slobode koja se ostvaruje javnopravnim mehanizmima, i opredeqen je elementima kao {to su interesi privrednih (mikro)subjekata, interesima
koje interpretiraju dru{tvene institucije i objektivnim mogu}nostima
tr`i{ta koje ima zadatak da bude kriterij ekonomske efikasnosti, onda
naglasak analize vaqa staviti na ugovore kojima se stvaraju dru{tveno
rizi~ne forme preduze}a: ona sa dominantnim ili monopolskim polo`ajem. Drugim re~ima, predmet Ekonomskog prava nisu sve privredne integracije, odnosno propisi o wima, nego samo one kojima se stvaraju centri
sa potencijalno dru{tveno opasnom koncentracijom tr`i{ne mo}i, i regulativa koja to normira.
S obzirom na predmet regulisawa, norme antimonopolskog prava mogu se podeliti na tri grupe. U prvu grupu spadaju one kojima se reguli{e
pravni polo`aj kartelnih ugovora (ugovora ~iji je predmet ili efekat
ograni~avawe konkurencije). U drugu grupu ubrajaju se norme kojima se
ure|uje fakti~ko pona{awe privrednih subjekata na tr`i{tu bez obzira
na to da li su ve} uspostavili monopolski polo`aj ili samo ispoqavaju
nameru, a posledica toga mo`e biti ograni~avawe konkurencije. U tre}u
grupu normi ubrajamo one koje za svoj predmet imaju povezivawe privrednih subjekata, tj. fuzije.15
Da ponovimo fuzija preuzimawem kontrole nad fuzionisanim preduze}em je najrasprostraweniji oblik fuzije. Preuzimawe kontrole zna~i
sticawe zna~ajnog ili odlu~uju}eg uticaja prema fuzionisanim preduze}ima. Naj~e{}e je u pitawu kupovina akcija fuzionisanih preduze}a,16 na
osnovu koje fuzionisani subjekt gubi ekonomsku samostalnost, {to obi~no za rezultat ima preuzimawe. Samo preuzimawe, tj. kupovina kontrolnog paketa akcija u drugom preduze}u, naziva se u anglosaksonskoj
praksi takeover, i nastaje tako {to mati~no dru{tvo najavquje svoju nameru da otkupi akcije budu}eg zavisnog dru{tva ispostavqawem javne i
otvorene ponude. Me|utim, to mo`e biti i skrivena ponuda u obliku kupovine od postoje}ih akcionara. Preuzimawe kontrole (takeover) treba
razlikovati od prodaje kontrolnog paketa akcija (situacije kada je kon14
15

Tre}a direktiva EU.

D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }, Nadle`nosti i ovla{}ewa antimonopolske komisije u svetlu uporednopravnih re{ewa, Pravo i privreda, br. 58/1997, str. 211.
16 Zna~ajan uticaj mo`e se ostvariti i konverzijom potra`ivawa u ulog ili poklonom, zamenom sopstvenih akcija za akcije fuzionisanog dru{tva.

167
trolni paket ve} oformqen i na osnovu wega uspostavqena kontrola), jer
je postupak kupovine akcija od akcionara u ciqu formirawa kontrolnog
paketa rizi~an i neizvestan postupak preduze}e koje namerava da preuzme drugo nije sigurno da li }e svoju nameru mo}i da realizuje.17 Dakle,
u zavisnosti od stepena koncentracije akcija u ciqnom preduze}u, ova ponuda }e imati i razli~ite konkretne oblike. Novi vlasnik mo`e da, kupuju}i akcije mawinskih akcionara drugog preduze}a, formira kontrolni
paket koji mu omogu}uje da izvr{i statusnu promenu i da dotada{we ciqno preduze}e pretvori u zavisno. Postepenom kupovinom malog procenta
akcija od akcionara posti`e se izbegavawe zakonskog re`ima sticawa ve}inskog udela. Zbog toga se u uporednom pravu propisuje obaveza obave{tavawa preduze}a (negde i {ire javnosti) o posedovawu akcija preko odre|enog limita. A mogu}e je, naravno, i da novi vlasnik postane prosto
sukcesor ranijeg ve}inskog vlasnika po, na primer, pravu nasle|ivawa.
Ukoliko ovo posledwe nije slu~aj, onda su aktivnosti na koncentraciji
akcija ciqnog preduze}a (target company) slo`ena, a, po svojoj prirodi,
zainteresovane strane }e se truditi i da bude diskretna, poslovna operacija. Po{to se, me|utim, takvim ugovorom mogu o{tetiti tre}a savesna
lica (pre svega, drugi akcionari, ali i menaxment, pa i poslovni partneri), pravo zahteva da ponuda za preuzimawe bude u~iwena otvoreno.
Wen rezultat se mo`e posmatrati u dve faze. U prvoj fazi nakon takeover-a vlasnici jednog preduze}a kontroli{u i drugo, koje mo`e da
ostane formalno potpuno samostalno. Razlog zadr`avawa i nastavka subjektiviteta mo`e da bude komercijalne prirode, jer je target company imala odre|eno u~e{}e na tr`i{tu, brand name ili neki drugi element koji bi se izgubio nestankom wenog imena na tr`i{tu. Drugi, mnogo zna~ajniji, razlog je {to bi se u toj situaciji zadr`ao privid konkurencije,
mada bi, koordinisanom poslovnom politikom dve formalno nezavisne
firme, fakti~ki bila uspostavqena ~ista monopolska struktura. Ove
kompanije ne bi bile predmet posebne pa`we, jer, kao {to smo videli,
privredni subjekti koji imaju monopolski ili dominantan polo`aj su pod
posebnim re`imom pra}ewa od strane antimonopolskih komisija. Istovremeno bi se postigli svi drugi ciqevi preduzetnika, boqa organizacija, racionalizacija, specijalizacija, efekat ekonomije obima i druge prednosti koje objektivno ja~aju kombinovanu tr`i{nu mo} obe kompanije.
Prelazak u drugu fazu preuzimawa nije neophodan, ali je racionalan
ukoliko se preduze}a zbirno jo{ nalaze ispod dowe granice monopolskog
cenzusa: na osnovu ve} uspostavqenog wihovog svojinskog i funkcionalnog
jedinstva mogu}e je izvr{iti i formalnu promenu identiteta, promeniti
firmu putem jednog od oblika fuzije. Isto tako, mogu}e je i direktno
pristupiti fuziji, bez ikakve vremenske zadr{ke posle takeover-a. Na to
koji }e put i dinamiku statusnih promena izabrati vlasnici uti~u presu17 Z. A r s i }, Harmonizacija regulative take-overa u SRJ i EU, Pravo i privreda,
Beograd 1996, str. 328329.

168
dno ekonomsko-organizacione prilike u preduze}ima (da li je mogu}e
izvr{iti restrukturirawe, podsta}i tehnolo{ki razvoj, unaprediti imix
uz zadr`avawe ranijih identiteta, oba ili samo jednog, odnosno da su ti
ciqevi mogu}i samo uz uspostavqawe novog identiteta kompanije).
U literaturi se obi~no pravi razlikovawe izme|u prijateqskog i
neprijateqskog preuzimawa18. Razlika je u tome {to menaxment ciqnog
preduze}a, nakon najave da drugo namerava da ga preuzme, koja se sastoji u
ponudi da se otkupi odre|eni broj akcija, mo`e da pasivno posmatra
promenu vlasnika akcija sopstvenog preduze}a, {to bi odgovaralo prijateqskom preuzimawu, ili da poku{a da ote`a wihovu prodaju (neprijateqsko preuzimawe). Ote`avawe se posti`e primenom razli~itih odbrambenih mera19, o ~ijoj dozvoqenosti postoje razlike u uporednom pravu: one
su gotovo potpuno zabrawene u anglosaksonskim zemqama, dok se u Nema~koj na wih gleda sa mnogo vi{e razumevawa. Svest o opasnosti linearne
zabrane odbrambenih mera menaxmenta ciqnog preduze}a po evropske
firme do{la je do izra`aja i prilikom formulisawa, odnosno odlagawa
usvajawa predloga trinaeste direktive EU20. Razlozi podizawa ekonomske
efikasnosti bi nalagali da se preuzimawe olak{a zabrawivawem odbrambenih mera menaxmenta ciqnog preduze}a, dok bi, sa druge strane, puna
liberalizacija mogla da dovede do nekontrolisane koncentracije, sa jedne
strane, i do o{te}ivawa mawinskih akcionara putem takve nove poslovne
politike koja bi mogla da profit zavisnog dru{tva prebaci u mati~no,
i time izazove pad cena preostalih akcija.21 Stav komisije EU je da uprava ima obavezu striktnog po{tovawa neutralnosti nakon objavqivawa ponude mati~nog dru{tva. Mo`e da primeni jedino one mere koje je zapo~ela ili na wih bila ovla{}ena pre objavqivawa ponude.
U uporednom pravu se smatra da uspostavqawe kartela i sindikata
ne podrazumeva formalno uspostavqawe novog pravnog subjektiviteta. Uobi~ajeno shvatawe kartela je da oni predstavqaju interesne grupe, formirane ad hoc ili trajnije, ~iji ~lanovi, zadr`avaju}i porpunu samostalnost, sklapaju me|usobne kartelske sporazume. Ve}inu takvih sporazuma
18 Friendly acquisition i hostile acquisition, naro~ito: M. R o c k: Mergers and Acquisitions Handbook, New York 1987, str. 620.
19 U pravno-ekonomskoj praksi sre}e se velik broj odbrambenih mera kojima se nastoji spre~iti neprijateqsko preuzimawe. Naj{ire re~eno, odbrambene strategije se preduzimaju putem promena u organizacionoj strukturi preduze}a, u strukturi vlasni{tva kapitala
kao i promenama u imovinskim odnosima dru{tva. Videti prikaz nekih od naj~e{}e kori{}enih mera u: R. P e t r i k i }: Odbrambene strategije preduze}a protiv tzv. neprijateqskog preuzimawa, Pravni `ivot br. 11/2000, Beograd 2000, str. 353366.
20 R. P e t r i k i }: Pravni re`im preuzimawa dru{tava u Evropi, Pravo i privreda 5.8/00, st. 219222
21 Trinaesta direktiva (Thirteenth Council Directive on Company Law concerning Takeover nad Other General Bids, OJ No. C240/09, EC 1990) ure|uje pitawa prodaje kontrolnog paketa i preuzimawe kontrole kada kontrolnog paketa nema, pa se ponuda upu}uje svim
akcionarima i postavqa osnovne principe samog postupka preuzimawa kontrole. Preduze}e
koje sti~e vi{e od 10% akcija u drugom dru{tvu obavezno je da pribavi saglasnost Komisije za hartije od vrednosti ili sl. organa.

169
~ine klasi~ni nedozvoqeni ugovori o ograni~avawu slobode tr`i{ta i
konkurencije, koji se, budu}i da se u propisima izri~ito pomiwu, obi~no
nazivaju jo{ i imenovanim monopolisti~kim sporazumima.22 Takvi ugovori su neposredno navedeni u ~l. 81 Ugovora EU, odnosno na{em Antimonopolskom zakonu. Na one druge sporazume, koji se eksplicitno ne pomiwu, a koji svojom primenom tako|e ograni~avaju konkurenciju ili stvaraju uslove za sticawe monopolske rente, primewuje se tuma~ewe po principu the rule of reason, tako da se analogijom i oni smatraju kartelnim dogovarawem, ali neimenovanim.
Pored statusnih oblika koncentracije, grupisawe preduze}a po osnovu obligacionopravnih ugovora nema za ciq stvarawe novog pravnog subjekta i zbog toga je mawe podvrgnuto javnopravnim ograni~ewima. Ugovorne strane zadr`avaju pravnu samostalnost, ali se odre|ena, pre svega
upravqa~ka, prava ograni~avaju. Na nivou grupe preduze}a naj~e{}e se
ure|uju pitawa koja se odnose na cene proizvoda, podela tr`i{ta, finansirawe zajedni~kih poslova, zajedni~ki nastup na tr`i{tu i sl. U grupu
ovih ugovora svrstavaju se naj~e{}e: karteli, ugovori o kooperaciji, poslovno-tehni~koj saradwi, konzorcijumu i sl. Karteli se defini{u kao
udru`ivawe privrednih subjekata sa ciqem monopolisti~kog uticaja na
proizvodwu i plasman robe.23 Karteli postaju dru{tveno opasni kada u ciqu iskqu~ivawa konkurencije na odre|enom tr`i{tu deluju u pravcu: podele tr`i{ta, dogovora o cenama, vezivawa cene i/ili koli~ine ponude,
izjedna~avawa uslova proizvodwe i prodaje, utvr|ivawa kontingenata i sl.
Na monopolske situacije koje nastaju na osnovu javnopravnih elemenata, kao {to su, na primer, odobravawe kontingenata za uvoz, davawe koncesija za eksploataciju nekog retkog resursa ili ostvarivawe prednosti iz
polo`aja, koje iskqu~uju druga preduze}a, ima istu ekonomsku sadr`inu
kao i kartelni sporazum, ali je re~ o pravnom aktu koji ne mora da ima
oblik ugovora. Naj~e{}e, ~ak, ima oblik posebnog op{teg akta (na primer, zakon o davawu odre|ene koncesije odre|enom koncesionaru), a ~ak i
kada ima oblik ugovora izme|u nadle`nog dr`avnog organa i odgovaraju}eg koncesionara, ne smatra se kartelnim sporazumom jer ne postoji ni
objektivni (relevantno tr`i{te koje povezuju ugovara~e), ni subjektivni
element (u~esnici na tr`i{tu, odnosna wihova voqa, namera).
Trustovi, poslovna udru`ewa, i drugi sli~ni oblici povezivawa
preduze}a, sa efektom fuzije ili bez wega, spadaju ve} u pravo spajawa.
Vaqa primetiti da je pravo spajawa obuhvatilo i nepotpunu fuziju, osnivawe, na primer, poslovnog udru`ewa. U tom slu~aju nije do{lo do potpune kontrole nad preduze}ima iz kojih je udru`ewe nastalo, nego ona imaju i daqe punu poslovnu samostalnost, sem jednog segmenta svog subjektiviteta koji prenose na udru`ewe. Takvo udr`ewe bi moglo da se upodobi
pre nekom trajnom ili ~vrstom obliku kartelskog sporazuma nego pravom
22
23

M. V a s i q e v i }: 2001, st. 484, A. J o n e s-B-S u f r i n, 2000, st. 639 i daqe

R. \ u r o v i }: Me|unarodno privredno udr`ivawe, Beograd 1985, str. 198.

170
spajawu ili preuzimawu. No, razlog za {ire tuma~ewe predmeta prava
spajawa je u tome {to se kroz formu udru`ewa mogu efikasno, a relativno neprimetno, sprovoditi i drugi ciqevi osim onih koji su objavqeni.
Dakle, i oni nedozvoqeni. Ciq kontrole spajawa je da omogu}i organima koji se staraju o odr`avawu konkurencije da reguli{u promene u strukturi tr`i{ta odlu~uju}i da li dve ili vi{e trgova~kih kompanija mogu
da spoje, pove`u ili usaglase svoje poslovawe u jedno.24 Dakle, spajawe
obuhvata i svaki mehanizam usagla{avawa.
Slo`enost ovog zadatka proisti~e iz ~iwenice {to u strukturi ukupnog broja promena subjektiviteta koje imaju karakter spajawa, veliku ve}inu predstavqaju one koje imaju puno ekonomsko opravdawe. Linearna zabrana spajawa bila bi potpuno ekonomski neracionalna, jer se upravo
kroz likvidacije i spajawa neefikasnih preduze}a, odnosno wihovim takeover-om, posti`e racionalnija raspodela proizvodnih faktora me|u granama i preduze}ima. To je upravo su{tina delovawa tr`i{ta kao ambijenta ekonomskog zakona raspodele rada. Zabrana bi potpuno destimulisala investitore i preduzetnike, smawila mobilnost kapitala i, u krajwoj
liniji, ograni~ila jedno od osnovnih ovla{}ewa u konceptu tr`i{ne
slobode, slobodu ulaska i izlaska iz grane. Naredni argument protiv linearne zabrane bio bi u tome {to bi u tom slu~aju preduzetnicima ostajala samo opcija likvidacije, {to bi pove}avalo dru{tvene tro{kove i
nezaposlenost. I prevazila`ewe barijera koje postavqaju dr`ave svojim
nacionalnim spoqnoekonomskim sistemima je tako|e mogu}e ukoliko se
ne samo dozvole, nego i stimuli{u spajawa preko granice. Najzad, a to
je posebno va`no za ekonomsku politiku EU, {to liberalniji odnos prema integracijama dovodi do ukrupwavawa evropskih kompanija tako da one
mogu lak{e da se sukobe sa ameri~kima i japanskima.
Mada se pravo spajawa kao posebna oblast pravne regulative jasnije
institucionalizovalo u Evropi, zbog specifi~nosti tr`i{ne strukture
koja je u jako kratkom periodu od nekoliko desetina godina potpuno promenula organizacionu sliku privrede u kontinentalnim razmerama, ne mo`e se zanemariti ni ameri~ki propis iz 1976. g.,25 koji, mada formalno
predstavqa dogradwu federalnog antimonopolskog zakonodavstva26, ima
mnogo u`e podru~je regulative od prethodnih, jer se koncentri{e na problem fuzija. Ovaj zakon uvodi obavezu prijavqivawa nameravanih fuzija
Ministarstvu trgovine SAD, pri ~emu su sve kompanije koje su ukqu~ene
u nameravani takeover obavezne da daju kompletnu dokumentaciju i mnogobrojne podatke o ranijem poslovawu, odnosno verovatnoj promeni tr`i{ta posle wihovog spajawa. Bez saglasnosti Ministarstva prijavqeni po24
25
26

reg. 4064/89, amended Reg. 1310/97.

Antitrust Improvement Act.
Posle [ermanovog, zna~ajniji me|a{i u procesu razvoja su Klejtonov, a kasnije Seler-Kifoverov zakon, i najzad, ovaj iz 1976. g. U ciqu kontrole preuzimawa u USA, Clayton
Act je propisao da je dru{tvo koje kupuje akcije obavezno da Komisiji za hartije od vrednosti dostavi izve{taj ukoliko se sti~e vi{e od 5% akcija.

171
sao se ne mo`e realizovati. Sve do slu~aja Procter & Gamble27 postojala
je pretpostavka da fuzija izme|u kompanija ne uti~e na umawewe konkurencije, ali od sredine {ezdesetih godina re`im ovakvih preuzimawa, iako
bla`i, u dometu je antimonopolske regulative.
Ni u pravu EU pravo spajawa inicijalno nije imalo onaj zna~aj kakav je odmah, od samog po~etka, imala kontrola monopola. To je i prirodno, jer je kontrola monopola (~l. 81 i 82 Ugovora) bio uslov za uspostavqawe jedinstvenog tr`i{ta, dok integracije uti~u na tr`i{te tek na
sredwi ili du`i rok. Isto tako, bilo je lak{e posti}i saglasnost strana
oko spajawa nekih sektora koji su od zna~aja za politi~ku i vojnu stabilnost, nego o drugima. Tek se 1966. g. u jednom dokumentu Komisije28 EU
prvi put pomiwe nu`nost uvo|ewa kontrole, a pojedina nacionalna prava u godinama koje slede to i ~ine. Dugo je, me|utim, postojala nesuglasica izme|u nacionalnih i komunitarnog nivoa u EU, jer su dr`ave dugo
smatrale da je kontrola spajawa wihovo neotu|ivo pravo koje ne treba da
bude preneto na organe EU. Po{to je prema proceduri takva regulativa
u nadle`nosti Saveta koji treba jednoglasno da donese odgovaraju}e norme, a tek je wihovo sprovo|ewe u nadle`nosti Komisije koja re{ava ve}inom glasova, uspostavqawe pravnog osnova za kontrolu spajawa na nivou
EU odvijalo se mnogo sporije nego {to se to moglo o~ekivati. Su{tina
nesuglasica je proisticala iz dileme da li kontrola integracija treba da
ima osnov jedino u `eqi EU da o~uva i ja~a konkurenciju (dakle u okviru
antimonopolske politike), ili se i drugi kriteriji, osim onih u vezi sa
konkurencijom, mogu pojaviti prilikom procene dozvoqenosti nekog konkretnog spajawa. Po{to komisija nije nai{la na podr{ku koju je o~ekivala, pravo kontrole spajawa je uvedeno u komunitarno pravo EU na mala
vrata: Komisija je, na osnovu ~l. 81 i 82 Sporazuma, jo{ 1973. g. povodom
preuzimawa jedne mawe firme od druge, koja je ve} imala dominantan polo`aj, a rezultat takeover-a je bio wen jo{ izrazitiji dominantni polo`aj29, poni{tila spajawe, a Evropski sud pravde je u okviru svoje mogu}nosti da sudski kontroli{e upravnopravni akt, potvrdio isti i na{ao da ima osnov u navedenim ~lanovima Sporazuma. Po{to je Komisija
ve} ranije definisala standard dominantnog preduze}a relativno nisko,
posle ovog slu~aja fakti~ki je uspostavqena funkcija kontrole spajawa
kao redovna funkcija Komisije. Nakon toga je bilo lak{e i formalno
prihvatiti poseban propis o kontroli spajawa, koji je Savet ministara
doneo tek 1989. g., a po~eo je da se primewuje od septembra 1990. g. Odgovaraju}om doradom u Komisiji, gde je formirana posebna direkcija za
kontrolu spajawa, tzv. Radna grupa, nastao je dokument koji je danas osnova evropskog prava spajawa30.
27
28
29
30

Federal Trade Commission v. Procter&Gamble Co., 386 U.S. 568, 577 (1967).
Memorandum on the Concentration of Enterprises in the Common Market, EEC, study no. 3.
Europeballage Corp. I Continental Can Co. Inc.
Poznat je pod nazivom Green Paper Council Regulation 1310/97. Ovaj dokument u stvari predstavqa amandman na Council Regulation (EEC) No 4064/89 on the Control of concen-

172
Pravo spajawa se primewuje samo na integracije koje imaju zna~aj za
Zajednicu31. Test da li je neko spajawe takvog karaktera ili ne je jednostavan i zasniva se na veli~ini ukupnog prometa kompanija koje se povezuju.
Svaka kompanije koja prelazi minimalno utvr|eni nivo ukupnog prometa,
du`na je da obavesti Komisiju o svojim namerama spajawa. Kompanije koje se
nalaze ispod zadatog cenzusa nemaju takvu obavezu, ali se na wih primewuje nacionalno pravo spajawa. To jasno implicira da se u EU pravo spajawa javqa u dve komplementarne sfere: spajawa velikih preduze}a kontroli{e Komisija EU, a spajawa malih odgovaraju}i nacionalni organi.
Nakon prijave namere za spajawe koje je od zna~aja za Zajednicu, Komisija u roku od mesec dana donosi odluku o tome da li nameravano spajawe izaziva sumwe u kompatibilnost sa prirodom zajedni~kog tr`i{ta. Ogromnu ve}inu zahteva Komisija prihvata ve} u ovoj fazi. No, ukoliko smatra da }e spajawe koje je zakqu~eno imati posledice po zajedni~ko tr`i{te, zapo~iwe analizu koja se mora okon~ati u roku od ~etiri meseca,
za koji period se suspenduje ve} doneta odluka o spajawu. Kona~nu odluku
za konkretni slu~aj donosi Odbor komesara, mada, zbog nesumwivih politi~kih implikacija ovih odluka, postoje inicijative da bi umesto komesara tu odluku trebalo prepustiti nekom nezavisnijem organu. Na ovu odluku je, normalno, mogu}e izjaviti `albu, mada je zbog toga {to se pravo
spajawa ne izvodi iz ~l. 81 i 82 (koji podrazumevaju pravo Evropskog suda da ceni i celishodnost akta Direkcije u vezi sa antimonopolskom politikom EU), ovde mogu}e izjaviti `albu samo zbog pravnih pitawa32.
Prema pravilima o kontroli koncentracija izme|u preduze}a (EES
4064/89) koncentracija se odnosi na: a) fuzije preduze}a (merger), b) kupovinu dela ili celog preduze}a (acquisition) i c) odre|ene oblike zajedni~kih poduhvata (joint ventures) ~iji je rezultat stvarawe novog privrednog subjekta.
Tipologija osnovnih oblika spajawa deli sve razli~ite konkretne
forme u dve kategorije: spajawe dva ili vi{e ranije nezavisnih preduze}a, i uspostavqawe kontrole nad celinom ili delom drugog ili vi{e drugih preduze}a od strane osoba koje ve} kontroli{u bar jedno preduze}e. Dakle, pravo spajawa u pravu EU poznaje spajawe (u u`em smislu) i kontrolisawe33. Propisi eksplicitno ne defini{u spajawe, ali zato posve}uju
trations between undertakings (Official Journal L 395 1989, naknadna dopuna: Official Journal L 257 1990. O izvorima prava koncentracija: B. R i l k e: Pravilo o kontroli fuzija,
Pravo i privreda br. 5-8/98, Beograd 1998, str. 932-940.
31 Community dimension.
32 U literaturi se obi~no poziva na primenu ~l. 230 up. J o n e s S u f r i n, 2001, st.
809310.
33 U svakom slu~aju, i spajawe i kontrolisawe dovode do koncentracija: Koncentracije postoje kada se spoje dva ili vi{e nezavisnih preduze}a, odnosno kada jedno ili vi{e
lica koja ve} kontroli{u najmawe jedno preduze}e t. kada jedno ili vi{e preduze}a steknu
kontrolu, potpunu ili delimi~nu, direktnu ili indirektnu, nad jednim ili vi{e drugih
preduze}a. F. F i n e, Mergers and Joint Ventures in Europe the Law and Policz of the EEC,
London 1993. str. 141. prema S. G r a i }-S t e p a n o v i }: Fuzije kao vid svojinskih stranih ulagawa, Pravo i privreda br. 5-8/2001, Beograd, str. 468477.

173
pa`wu onom drugom, mawe o~iglednom postupku, kontrolisawu34. Za razliku od prethodnog oblika, gde se ve} na samoj promeni firme neposredno
vidi postojawe spajawa, kod kontrolisawa su mogu}i razli~iti slu~ajevi:
da jedno preduze}e preuzme potpunu kontrolu nad drugim (~ak i ako je
ranije imao delimi~nu), da dva ili vi{e preduze}a preuzmu zajedni~ku
kontrolu nad preduze}em ciqem, da dva ili vi{e preduze}a osnuju novo
putem zajedni~kog ulagawa. U svim slu~ajevima nema nikakve promene statusa kompanija, promene firme ili drugih formalnih obele`ja, ali je
nesporno da preduze}e ciq posle procesa spajawa vi{e nije nosilac samostalne poslovne politike. Da bi se to i potvrdilo, potrebno je izvr{iti jo{ jedan dodatni test: da li izlo`enim transakcijama mati~ne kompanije uspostavqaju odlu~uju}u kontrolu nad drugom35. Takva odlu~uju}a
kontrola ne zna~i iskqu~ivo posedovawe svih akcija, nego se u praksi
smatra da je dovoqno posedovawe 50% akcija, odnosno vi{e od 50% glasova u drugom preduze}u. No, takvo pravilo se u konkretnim postupcima
davawa saglasnosti na najavqena spajawa mo`e i relativizovati, i to navi{e (ukoliko u strukturi glasova postoje oni sa pravom veta) ili nani`e (ukoliko je druga polovina glasova jako disperzovana me|u malim akcionarima, ili ako imalac paketa od 50% glasova mo`e da imenuje vi{e
od 50% menaxmenta). Odre|eni problemi postoje, tako|e, i kod osnivawa
nove firme putem zajedni~kog ulagawa (joint venture), koje se, kao problem u vezi sa pravom spajawa, mo`e pojaviti samo, ukoliko nakon osnivawa te firme kombinovani uticaj mati~nih kompanija i novoosnovane
firme ima dimenzije od zna~aja za Zajednicu. To prakti~no zna~i da bi
osnivawe nove kompanije u drugoj delatnosti bilo potpuno bez zna~aja za
pravo spajawa, ali bi osnivawe nove u istoj delatnosti dovelo do koncentracije koja bi mogla da ugrozi tr`i{ne slobode. Zato se, da bi se
napravila razlika od zajedni~kih ulagawa kojima se diverzifikuje poslovawe, ova nazivaju koncentracionim zajedni~kim ulagawima i samo na wih
se primewuje pravni re`im kontrole. U pravu EU koncentracija preduze}a se ne ostvaruje samo putem fuzija (ukqu~uju}i i sticawe kontrole) nego i putem zajedni~kih poslovnih poduhvata (joint ventures).36 Zajedni~ko
ulagawe predstavqa ugovorni odnos izme|u privrednih subjekata kada
kontrolu nad preduze}em zajedni~ki ostvaruju dva subjekta, pri ~emu se
kontrola ceni prema okolnostima svakog pojedina~nog slu~aja.37
Zakqu~ivawe ovih ugovora mo`e predstavqati ograni~avawe konkurencije ako se ono ispoqava na tr`i{tu na kojem preduze}e proisteklo iz
takvog ugovora deluje.
Najzad, u istom propisu EU (Merger Regulation Act, ~l. 3 st. 5) predvi|a se izuzetak od zabrane spajawa, koja se ne primewuje i onda kada
34
35
36

^l. 3 Merger Regulation Act.

A. J o n e s B. S u f r i n, 2001, st. 718719.
[ire Z. S t e f a n o v i }: Posao uz zajedni~ki rizik joint venture, Pravni `ivot br. 11/98, Beograd 1998, str. 520530. D. M a r k o v i }-B a j a l o v i }: Joint venture u
pravu konkurencije EU, Pravo i privreda br. 58/2000, Beograd, str. 781792.
37 R. V u k a d i n o v i }: Pravo Evropske unije, Beograd 1996.

174
do|e do spajawa u dimenzijama koje bi mogle da budu od zna~aja za Zajednicu, ukoliko je re~ o privremenoj koncetraciji akcija u finansijskim
institucijama, bankama ili finansijskim holdinzima, kao i kada do uspostavqawa kontrole do|e u procesu likvidacije jedne kompanije, koja se
odvija putem administrirawa od strane efikasnije kompanije u istoj delatnosti.
Izazov evropskom pravu spajawa predstavqale su organizacione promene u nema~koj privredi do kojih je do{lo nakon ujediwewa Nema~ke.
Kao {to je poznato, stepen koncentracije je u nema~koj privredi uvek bio
relativno visok, a u isto~nonema~koj takav da se moglo govoriti o potpunoj. Preuzimawe takvih nacionalnih monopola od strane zapadnonema~kih firmi naglo je promenilo odnose tr`i{ne mo}i me|u wima, ~ime je
ugro`ena tr`i{na sloboda, a istovremeno je to bilo i nu`nost zbog potrebe neodlo`ne rekonstrukcije i sprovo|ewa tranzicije u biv{oj DDR.
Dakle, postojao je otvoren sukob zahteva razvoja odnosno integracije propalih i tehnolo{ki opusto{enih isto~nonema~kih kompanija u zapadnonema~ke, sa zahtevom odr`avawa nivoa konkurencije na unutra{wem nema~kom tr`i{tu, ali i tr`i{tu EU. U mnogobrojnim slu~ajevima je, na
osnovu testa zna~aja, Komisija EU spre~avala spajawa i tako stimulisala
da prodaja isto~nonema~kih kompanija bude iskori{}ena pre za ja~awe
slobode ulaska nego za koncentraciju38.
Interesantno je i pitawe da li Komisija EU prema Merger Regulation Act ima nadle`nost samo ukoliko se radi o kompanijama koje su domicilirane u EU, a koje bi, spajawem, dobile dimenzije od zna~aja za Zajednicu (spajawa unutar nacionalnih privreda su stvar doma}eg zakonodavstva, ukoliko se wima ne stvaraju kompanije sa kriti~nom dimenzijom). Prema praksi koja je uspostavqena 1977. g39, Komisija ima pravni
osnov da ocewuje dozvoqenost spajawa i onda kada je re~ o jednoj evropskoj i drugoj ne-EU kompaniji, pa ~ak i kada je re~ o dve ne-EU kompanije, ukoliko bi se realizovawem takve integracije bitno promenili uslovi poslovawa na tr`i{tu EU40, dakle ako bi eksterne integracije bitno
uticale na nivo unutra{we konkurencije EU. Sa stanovi{ta me|unarodnog prava ostaje sporno da li se ovako pro{irena nadle`nost Komisije
EU mo`e braniti, pogotovu {to se eventualna odluka o nepriznavawu
spajawa (kada su obe kompanije ne-EU rezidenti) fakti~ki ne mo`e sprovesti.
Pravo konkurencije navedeno je u Beloj kwizi o pripremawu pridru`enih zemaqa centralne i isto~ne Evrope za ulazak u EU iz 1995. godine
38 Primeri kada je spajawe odobreno su u sektorima energije, naro~ito elektri~ne,
automobilske industrije (preuzimawe Wartburga i Trabanta), dok bi primer za spre~avawe
nameravanog spajawa bio zabrana integracije Lufthanse i Interfluga.
39 Boing-McDonell Douglas merger.
40 Kao primer mo`emo da navedemo zabranu Komisije EU da italijanska i {panska
kompanija za proizvodwu vazduhoplova zajedni~ki kupe kanadsku kompaniju (De Havilland),
mada je kanadska strana odobrila fuziju.

175
kao jedna od bitnih oblasti koju treba harmonizovati, a obezbe|ewe kontrole povezivawa preduze}a nalazi se na listi prioriteta. Sama harmonizacija se odvija prvo preuzimawem odredaba Ugovora o osnivawu, a potom i Pravila o kontroli koncentracija.
U doma}em pravu nema nikakvih propisa o zabrawenim integracijama, osim jedne odredbe Antimonopolskog zakona, koja nala`e obavezu prijavqivawa osnivawa poslovnih i sli~nih udru`ewa. To prakti~no zna~i
da se pravo spajawa pojavquje samo u okviru antimonopolskog prava, koje
je zasnovano na principu utvr|ene zlouopotrebe tr`i{ne mo}i, dok je
pravo spajawa u svom (od antimonopolskog prava) nezavisnom obliku preventivno i ne dozvoqava nastanak takvog stepena koncentracije tr`i{ne
mo}i koji bi mogao da bude ograni~ewe tr`i{nih sloboda. Imaju}i u vidu tendenciju {to potpunije harmonizacije nacionalnog pravnog sistema
sa sistemom EU, smatramo da bi dono{ewe doma}ih propisa po uzoru na
nacionalne sisteme zemaqa ~lanica EU omogu}ilo uspostavqawe ne samo
odgovaraju}ih komunikacija me|u pravnim sistemima i organima za wihovo
sprovo|ewe, nego i principa reciprociteta koji je temeqan u odnosu EU
i ne-EU zemaqa.
Zakon o preduze}ima,41 u delu kojim ure|uje statusne promene i promene oblika preduze}a (^etvrti deo, ~l. 421. st. 3), izri~ito je zabranio
sjediwavawe (pripajawe i spajawe) preduze}a ako je to suprotno pozitivnim propisima o monopolima. Ovo upu}ivawe na primenu posebnih antimonopolskih pravila predstavqa sistematski propust u na{em pravu, s
obzirom da Antimonopolski zakon ne zabrawuje izri~ito formirawe monopola, niti defini{e situacije u kojima se smatra da je monopol postoji.42
Videli smo da je u uporednom pravu, radi pru`awa pravne sigurnosti u~esnicima na tr`i{tu, propisana obaveza najave sjediwavawa ili
povezivawa preduze}a i ure|en postupak nadzornog organa (naj~e{}e antimonopolske komisije) i rokovi za pokretawe, vo|ewe i okon~awe postupka. U kontroli stvarawa monopola sjediwavawem ili povezivawem privrednih dru{tava, bitan propust na{eg zakona je to {to nije uredio postupak Antimonopolske komisije, {tavi{e nije ni predvideo obavezu
u~esnika da Komisiji najave sjediwavawe ili povezivawe.43
U svetlu nedostataka antimonopolskih propisa, zna~ajno je napomenuti da je Zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata dao odre|ena ovla{}ewa Komisiji za hartije od vrednosti,
ali samo kada su u pitawu akcionarska dru{tva.44 Zakon (^lan 69) propisuje da se kupovina akcija s pravom glasa odre|enog akcionarskog dru{tva po osnovu kojih se sti~e najmawe 25% akcija sa pravom glasa tog
41
42

Slu`beni list SRJ br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 i 36/2002.
N. J o v a n o v i }: Snaga na{eg antimonopolskog zakonodavstva u sjediwavawima
preduze}a, Pravni `ivot br. 11/2000, Beograd, str. 60.
43 N. J o v a n o v i }, navedeno delo, str. 65.
44 Slu`beni list SRJ, br. 65/2002.

176
dru{tva mo`e obaviti samo ponudom za preuzimawe akcija45 i to tek po{to Komisija za hartije od vrednosti prethodno donese re{ewe o odobrewu ponude. Za vreme trajawa ponude ponudilac ne sme sticati akcije ciqnog preduze}a na bilo koji drugi na~in, niti pod bilo kojim drugim
uslovima, osim onima koje je naveo u ponudi o preuzimawu akcija. Ponudilac je du`an da svim akcionarima ponudi preuzimawe pod identi~nim
uslovima, a za vreme trajawa ponude ne sme prodavati akcije istog dru{tva na koje se ponuda odnosi. Sa druge strane, za vreme trajawa ponude,
akcionarsko dru{tvo ne mo`e preduzimati distribuciju novih akcija sa
pravom glasa.
Saglasni smo sa konstatacijom da bi u novom antimonopolskom zakonodavstvu trebalo da se uvedu odredbe o kontroli integracija. Trebalo
bi ustanoviti jasnu politiku kontrole integracija, a zakon bi trebalo da
antimonopolskom telu omogu}i da se usredsredi na ciqeve te politike,
tj. da ga spre~i da zloupotrebi politiku kontrole integracija.46
PUBLIC-LAW ASPECTS OF THE CONCENTRATION
OF SUBJECTS IN THE MARKET
by
Dr. Svetislav Taboro{i, Tatjana Jovani}
Summary
In this paper, the authors discuss the public-law aspects and institutional arrangements related to the tendency for concentration and centralization as objectively existing processes and circumstances in liberally organized markets. Since this creates individual legal subjects which with their activities could endanger the proclaimed market liberties and the right for competition, there is a public interest to set public-law
limitations for such subjects. In that sense, the paper discusses those (vertical and horizontal) contracts between companies which enable the creation of monopolies like in
the case of concerns, trusts, cartels and their various conglomerates, including those
which surpass national boundaries and function as multinational corporations.

45 Rok utvr|en u ponudi za preuzimawe ne mo`e biti kra}i od 21 dan (~l. 80. st. 1).
Napomiwemo da je prema va`e}em zakonodavstvu u Srbiji propisano da se sve kupovine
vi{e od 5% ukupne vrednosti akcija/kapitala moraju registrovati kod Komisije za hartije
od vrednosti i upisati u Centralni registar.
46 B. B e g o v i }, R. B u k v i }, B. M i j a t o v i }, M. P a r i v o d i }, V. P a v i }, R.
S e p i, B. S t o j a n o v i } i D. H i b e r: Nova antimonopolska politika predlog re{ewa, CLDS, Beograd 2003.

177
UDK 316.334.55

Dr Krstan Male{evi}

O BUDU]NOSTI LOKALNIH ZAJEDNICA

NA RURALNIM PODRU^JIMA
SA@ETAK: Kada je re~ o budu}nosti ruralnih podru~ja, za ruralnu sociologiju (koja pretenduje na holisti~ki pristup) besumwe je najva`nije pitawe sudbine lokalnih zajednica na tim podru~jima. U relativnom mno{tvu tekstova o poqoprivredi i selu dominira ona vrsta tekstova koji se odnose na
agrarnu i ekonomsku dimenziju, ~esto i u formi pukog agroekonomskog redukcionizma. Celina `ivota qudi u ruralnim zajednicama se naj~e{}e gubi iz
nu`no fragmentarnog, vidokruga bilo koje pojedina~ne nauke. Zato nije slu~ajno {to se o smislu i sadr`ini (nove) ruralnosti, o ruralnim odnosima,
ruralnim vrednostima, ruralnim zajednicama, ruralnom na~inu `ivota i integralnom ruralnom razvoju veoma malo zna i u pojmovno-teorijskom i u prakti~no-empirijskom vidu.
To se, razumqivo, odnosi i na razli~ite aspekte fenomena ruralnosti
i u na{im prilikama. Pa, i pored izra`ene insuficijencije sinteti~kih saznawa o na{em selu, kao socijalnoj zajednici, izvesno je da je ono u dubokoj
krizi. Lokalne zajednice na ve}em delu ruralnih podru~ja kod nas su krajwe
marginalizovane. Znatan deo ovih zajednica je u procesu rastakawa i nestajawa. I{~ezle iz jednog duha vremena, one su mahom ostale bez vlastitog identiteta. A na delovima ruralnih podru~ja lokalne zajednice su bukvalno nestale. Druga~ije kazano, prava su retkost vitalne ruralne zajednice u na{em dru{tvu, odnosno one zajednice koje imaju perspektivu. Zato je kqu~no pitawe,
kako za dru{tvenu teoriju, tako i za dru{tvenu praksu, koje su to ekonomske,
demografske, tehnolo{ke i posebno socio-kulturne pretpostavke obnove i razvoja lokalnih zajednica u bliskoj budu}nosti. Bez wihove revitalizacije nema, naravno, ni razvoja ruralnih podru~ja, kao i obrnuto. A u sredi{tu te obnove treba da bude odgovaraju}a prostorna, funkcionalna, organska i emocionalna povezanost qudi na tom prostoru, odnosno wihova participacija u tim
zajednicama i wihova (samo)identifikacija i solidarnost s wim.
Iako je obnova ruralnih zajednica kod nas veoma te`ak zadatak, ispuwen
mnogim dilemama, nejasno}ama i objektivnim protivre~nostima, on, ipak, nije
i neostvariv, bar za jedan tip tih zajednica. Osmi{qenom strategijom planirawa i upravqawa ruralnim razvojem ti procesi se mogu ubrzati i usmeravati
u `eqenom pravcu. O mogu}im re{ewima i konkretnim predlozima u tom kontekstu govori i ovaj Prilog.
KQU^NE RE^I: ruralnost, ruralni odnosi, ruralne vrednosti, integralni ruralni razvoj, ruralne zajednice

178
1. O PRIRODI RURALNIH ZAJEDNICA
Mi{qewa o budu}nosti ruralnih podru~ja (i ruralnog sveta uop{te)
su podeqena. Ona se kre}u u rasponu izme|u krajwih stavova od onoga
da `ivimo u vremenu duboke, sveop{te i dugotraju}e, neprevladane i neprevladive ruralne krize, do onoga da se, na tragu postmodernih tendencija, navodno, odvija ruralna renesansa u naj{irom razmerama. Naravno, {irom Planete se mogu na}i primeri i jednog i drugog ekstremnog procesa.
S jedne strane je visokoindustrijalizovani svet, gotovo bez ruralnih zajednica, a sa druge strane svet u tranziciji i dobar deo sveta u kojem
prakti~no tek zapo~iwe sna`nija i masovnija industrijalizacija. U ovoj
drugoj grupi, rana ili tek ne{to razvijenija industrijalizacija mestimi~no pospe{uje razvoj sela i poqoprivrede, te doprinosi ja~awu seqa{tva
i ruralnih podru~ja.
Razume se da razlike u pogledima na budu}nost ruralnog sveta nisu
nimalo slu~ajne. One su uslovqene, kao {to je re~eno, ~iwenicom da je
objektivna situacija u ovom pogledu veoma razli~ita, bilo da je re~ o zemqama i ragionima, bilo o tipovima ruralnih zajednica, bilo o razli~itim obrascima ruralnog na~ina `ivota. Svemu treba dodati i to da budu}nost ruralnih podru~ja zavisi od mnogobrojnih faktora. Zato se u na~elu mo`e re}i da je wihova budu}nost uveliko neizvesna i da je ispuwena mnogobrojnim dilemama, pitawima, nejasno}ama i protivre~nostima.
Bitno je pritom znati da li je re~ o budu}nosti ruralnih podru~ja
kao pukih teritorija, ili je re~ o budu}nosti ekonomije i infrastrukture na ovim prostorima, ili pak, budu}nosti `ivota qudi i wihovih zajednica na wima. Mada su ovi aspekti ruralnosti uveliko me|uzavisni, oni
se ipak ne mogu do kraja izjedna~iti. Da je to tako, najboqe pokazuje primer
visoko razvijenih zemaqa, u kojima postoji visoko razvijena, intenzivna
i postindustrijalizovana poqoprivreda, a da na ruralnim podru~jima ne
postoje razvijene lokalne zajednice ili, ~ak, da ih uop{te nama. U tom
slu~aju je na ovim prostorima mawe dru{tvenosti (u bilo kojem obliku)
nego u urbanim gradskim zonama, {to protivre~i elementarnom odre|ewu
ruralnog sveta i `ivota. Kao {to je qudski `ivot u punom smislu te
re~i mogu} samo u zajednici, tako je i `ivot u ruralnim podru~jima
mogu} samo u okviru ruralnih zajednica. To se posebno odnosi na, za ovu
vrstu zajednice pretpostavqeni, visok nivo (samo)identifikacije pojedinca sa ovim zajednicama, na izra`enu individualnu participaciju u wenim
okvirima, te na razvijenu me|usobnu solidarnost wenih ~lanova. Bez socijalnih zajednica, kao autenti~nih `ivotnih zajednica qudi, pa i seqa{tva, kao socijalnog sloja (ma koliko ono nu`no bilo dru{tveno polarizovano i diferencirano), ruralna podru~ja gube svaki smisao.
Naravno, i kada se radi o nerazvijenijim delovima sveta, sve re~eno
ne zna~i da se mo`e i da treba izbe}i (post)industrijski i (post)moderni razvoj ruralnih podru~ja. Naprotiv! Pitawe je samo kako uskladiti,

179
pojednostavqeno re~eno, te dve dimenzije razvoja tehnolo{ko ekonomsku i socijalno-kulturnu. Da li je mogu}e, i kako, na}i pravu meru izme|u visokoindustrijalizovane, tr`i{no orijentisane i farmerski organizovane poqoprivrede (i drugih delatnosti oko poqoprivrede) i
urbanizovanog sela, sa jedne strane, te o~uvane ruralne dru{tvenosti
i seoskih kolektiviteta, makar i u novim formama, sa druge strane.
A za tim novim formama ruralnosti treba iznova tragati i u teorijsko-pojmovnom smislu (redefinacija postoje}ih pojmova i kategorija) i,
naravno, podsticati ih u prakti~nom smislu. Da je to, i pored svega, mogu}e pokazuju i tendencije, bar u razvijenijem delu sveta, koje ukazuju na
izvesne znakove ruralizacije, kao posledicu sve te`eg `ivota u prenapu~enim, zaga|enim, bu~nim i uveliko paralizovanim gradskim aglomeracijama. U vezi s ovim je, zato, zanimqiva teza da budu}nost sela zavisi
od budu}nosti industrijskog dru{tva, ali i da bi ruralne oblasti mogle
biti odlu~uju}e za budu}nost industrijskog dru{tva (B o d e n s t a d t,
1995:199).
Ruralnog na~ina `ivota u wegovoj puno}i, jednostavno, nema bez odgovaraju}e prostorne i funkcionalne, organske i emocionalne povezanosti qudi na odre|enom podru~ju, odnosno bez wihove participacije u ruralnim zajednicama i (samo)identifikacije sa wima. Bez tih svojstava,
makar i u izmewenim oblicima i osnovama dru{tvenosti (individualna,
interesna, slobodno odabrana), ni ruralnih zajednica jednostavno nema.
Izvan odre|enih oblika kolektivnog `ivota, bez ruralnih vrednosti,
(makari transformisanih), te izvan odgovaraju}ih socijalnih institucija, te{ko je govoriti o ruralnom na~inu `ivota, o ruralnim zajednicama,
o ruralnom razvoju. Re~ je o celini `ivota na selu i celini `ivota sela, kao zajednice, {to se podjednako odnosi na `ivot i rad u ku}i, na
`ivot i rad izvan ku}e, na kori{}ewe slobodnog vremena i, naro~ito,
na specifi~ne obrasce mi{qewa, pona{awa, verovawa i delovawa.
Ruralne zajednice predstavqaju prostorne i dru{tvene celine, ispuwene mre`om specifi~nih socijalnih odnosa, koji upu}uju na osoban na~in
dru{tvenog `ivota. One, {tavi{e, po mnogo ~emu predstavqaju, zasebna,
seqa~ka dru{tva, kako su ih ozna~avali mnogi ruralni sociolozi (Mendras, Vukosavqevi} i dr.). Ovo se, me|utim, vi{e odnosi na socio-kulturne
aspekte ruralnih zajednica nego tehni~ko-tehnolo{ke i agroekonomske
aspekte. Moderna poqoprivreda, naime, seqaka podrazumeva sve vi{e kao
profesionalnog poqoprivrednika, kao robnog proizvo|a~a preduzetni~kog duha. Ali, i kao takav, seqak uspostavqa relativno druga~iju vrstu
socijalnih odnosa od onih u urbanim zajednicama, jer su i nadaqe ostala dva glavna wegova obele`ja: privatni posed i porodi~na organizacija
poqoprivrede (M i t r o v i }, 1998:389). On i daqe radi na svom posedu,
svojim sredstvima i sa svojom porodicom, stanuje u sopstvenoj ku}i, neposredno komunicira u lokalnoj zajednici i ima, bar donekle, svoj kulturni
identitet.

180
Me|utim, kao posledica globalizacije i integracije u svetskim
razmerama i, naro~ito, internacionalizacije agrara, ruralna podru~ja
do`ivqavaju duboke strukturalne i supstancijalne promene. Selo i
seqa~ka civilizacija su uveliko marginalizovani, poqoprivreda profesionalizovana, obrasci proizvodwe i potro{we unificirani, a kultura i
socijalni `ivot uop{te temeqno promeweni. Iako ove tendencije zapquskuju ceo svet, nivo i intenzitet tih promena je, naravno, razli~it u razli~itim delovima sveta. U razvijenijim delovima sveta ova podru~ja su industrijalizovana, ali uglavnom bez ruralnih zajednica, dok je situacija u
zemqama u razvoju i u nerazvijenim zemqama, u ovom pogledu, bitno druga~ija. U ovoj drugoj i tre}oj grupi zemaqa ostaju i opstaju mawe ili vi{e
autenti~ne qudske zajednice. Ali i u razvijenijim delovima sveta preostale ruralne enklave poku{avaju da izna|u lokalne odgovore na ove globalne procese, u okviru novih regulatornih okvira. Na~ela `ivota u uslovima postmoderne i tzv. odr`ivog razvoja, koja sve vi{e dobijaju na
zna~aju, pru`aju izvesne {anse za te nove, raznolike lokalne odgovore.
To se podjednako odnosi na proizvodwu, raspodelau, razmenu, potro{wu,
ishranu, odevawe, stanovawe, le~ewe, ili i na individualne, bra~ne,
porodi~ne, susedske, dru{tvene odnose i na~in rada i `ivota uop{te. U
tom kontekstu se de{ava ponovno otkrivawe ruralnih tradicija, o`ivqavawe lokalnih, regionalnih i socio-kulturnih raznolikosti, kao vid obnavqawa lokalnog kulturnog identiteta.
Za ruralnu sociologiju, koja ina~e pretenduje na holisti~ki pristup, upravo je primarna celina `ivota na ovim podru~jima, a ne samo
neke ili, pak, jedna wegova dimenzija. Nasuprot tome, u relativnom mno{tvu tekstova o selu i poqoprivredi dominira ona vrsta tekstova koja
se odnosi na agrarnu i ekonomsku dimenziju, ~esto i u formi pukog redukcionizma. Pa i kada se ruralnim fenomenima pristupa na savremeniji na~in (u smislu izbora post-modernih tema, kakve su, na primer, one o
ruralnoj ekonomiji, ruralnom razvoju, organskoj poqoprivredi i sl.), i tada se naj~e{}e gubi iz vida celina `ivota qudi i wihovih socijalnih zajednica na ruralnim podru~jima. Agrarni, ekonomski i tehnolo{ki aspekt
je apsolutno ispred socijalnog, kulturnog, ekolo{kog, psiholo{kog i duhovnog. Celina `ivota qudi u ruralnim zajednicama tako naj~e{}e izmi~e iz, nu`no fragmentarnog, vidokruga bili koje pojedina~ne nauke.
Zato nije nimalo slu~ajno da su sinteti~ka saznawa o selu i ruralnosti uop{te nedostatna. O smislu i sadr`ini (nove) ruralnosti, o ruralnim odnosima, ruralnim vrednostima, ruralnom na~inu `ivota i integralnom ruralnom razvoju, a posebno o ruralnim zajednicama se, na `alost, veoma malo zna i u pojmovno-teorijskom i u prakti~no-empirijskom
vidu. A budu}i da je bez jasno}e pojmova put ka istini ote`an, nu`no je
da se u kontekstu nove socijalne realnosti iznalaze i novi i refundi{u
stari pojmovi iz ovog korpusa. Pri tome je bitan celovit pristup ovim
pojmovima i posebno pojmu ruralne zajednice, kao najstarije i najtrajnije
teritorijalne zajednice, kojim se bavimo u ovom radu. Ovaj pojam supsti-

181
tuira mnoge druge pojmove i kategorije kao {to su selo, seqa{tvo, ruralnost, agrarnost, ruralni razvoj i mnogo {ta drugo. Iako se svi ti pojmovi uveliko poprimili nova zna~ewa i nove sadr`aje, izvesno je da postoje minimalna svojstva koja oni mogu i treba da odr`avaju i u promewenim okolnostima da bi se oni uop{te koristili.
Kakva }e biti budu}nost ruralnih zajednica nije, zbog svega re~enog,
lako predvideti. Ali, u celini gledano, ona nije naro~ito svetla. [to
zbog op{tesvetskih trendova (post)industrijalizacije, urbanizacije, komercijalizacije i globalizacije, {to zbog specifi~nih i krajwe nepovoqnih prilika za ove zajednice u ve}ini zemaqa, vrlo je verovatno da }e
se u bliskoj budu}nosti nastaviti wihovo daqe rastakawe i u ekonomskom
i u kulturnom i u socijalnom smislu, ali i da }e, dugoro~nije gledano,
ja~ati proces wihove obnove, iako u bitno izmewenim oblicima i sadr`ajima nove ruralnosti.
2. O RURALNIM ZAJEDNICAMA KOD NAS
Po broju ruralnih zajednica, po teritoriji koju one pokrivaju, te po
stanovni{tvu koje u wima `ivi, za na{e dru{tvo se, bez sumwe, mo`e
tvrditi da je ono jo{ uvek prete`no ruralno dru{tvo. Sa stanovi{ta
socio-kulturnih i mentalnih obele`ja taj stav je jo{ pouzdaniji.
Naime, od ukupnog broja naseqenih mesta vi{e od 95% wih ~ine ruralna naseqa (70% seoskih i 25% me{ovitih naseqa), {to u apsolutnom
broju iznosi oko 7000 naseqa. Ova naseqa pokrivaju, po prilici, i toliki deo dr`avne teritorije, a u wima `ivi oko 50% od ukupnog broja stanovnika, i ~ak 67% od ukupnog broja zaposlenih u zamqi.
Iako ~ine ve}inu u svakom pogledu, ruralne zajednice kod nas su po
mnogo ~emu krajwe marginalizovane. Po postoje}im saznawima (ona sinteti~ka su veoma insuficijentna), ogromna ve}ina ovih zajednica je u izrazito nepovoqnom polo`aju. To se podjednako odnosi na wihovu ekonomsku,
demografsku i socio-kulturnu poziciju, a onda i na wihovu dru{tvenu
profiliranost, na wihovu socio-psiholo{ku integrisanost i na wihov
ukupni identitet. Najve}i deo ovih zajednica je u dubokoj, sveop{toj i
dugotraju}oj krizi. Sa velikim stepenom verovatno}e se mo`e tvrditi
da je upravo socio-kulturna i duhovna dimenzija te krize najizra`enija,
najdubqa i da }e oporavak u ovom smislu trajati najdu`e. To, naravno, nipo{to ne zna~i da ekonomska i demogrfska kriza nisu tako|e izra`ene,
ali one su tek deo te totalne krize i u perspektivi su relativno lak{e re{ive od krize ruralne zajednice (ruralnih zajednica) kao takve.
Iako sve ruralne zajednice, naravno, nisu u istoj situaciji, najve}i deo
wih (posebno onih mawih i udaqenijih od gradskih centara, kakvih je, upravo najvi{e) je u procesu, ne samo temeqne transformacije, nego i strukturalnog i grubog rastakawa, pa i bukvalnog nestajawa. Danas nisu retka ruralna podru~ja na kojima uop{te nema bilo kakvih qudskih zejednica.

182
Pored op{tesvetskih tendencija, koje bar delimi~no zapquskuju i
na{e selo (deagrarizacija, industrijalizacija, urbanizacija), na ovakvo
stawe ruralnih zajednica kod nas uticali su i mnogobrojni doma}i, specifi~ni razlozi. Ti razlozi su ponajvi{e vezani za proces tranzicije, u
kojem se ruralne zajednice, kao i na{e dru{tvo u celini, nalaze ve} du`e vreme. Ali, taj proces je, me|utim, ne samo usporen, nego i izuzetno
ote`an vi{egodi{wom izolacijom na{e zemqe, ratovima koji su vo|eni u
na{em najbli`em okru`ewu i, napokon, agresijom NATO-pakta na na{u
zemqu. Svemu tome treba dodati i nedovoqno stimulativnu ekonomsku i
agrarnu politiku prema selu i poqoprivredi, evidentnu ve} du`e vreme.
Nije potrebno posebno dokazivati da je sve to dovelo do daqeg ubrzawa,
ina~e izra`ene, depopulacije, senilizacije, devitalizacije i ukupne devastacije najve}eg broja ruralnih zajednica kod nas. U kontekstu nove socijalne realnosti one su ubrzano gubile svoj identitet, svoju unutra{wu harmoniju i koheziju i sve vi{e poprimale kvazi ruralna i
kvazi urbana obele`ja. Tradicionalne socijalne institucije su, ne samo
sve vi{e zapadale u duboku krizu, nego ~esto i potpuno zamirale i nestajale. Sli~nu sudbinu je do`ivela i seoska elita ekonomska, kulturna i
socijalna. Tradicionalna je nestala, a nova se jo{ nije formirala i verovatno ne}e jo{ dugo (u smislu autenti~ne, a ne kvazi elite).
Za na{e ruralne zajednice (kao i zajednicu u celini) karakteristi~an je izrazit diskontinuitet u razvoju. Ovde se, naime, kao i u ekonomski razvijenijem delu sveta, pod uticajem industrijalizacije, odvijao proces deagrarizacije i deruralizacije, I kod nas se smawivalo u~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu, kao i broj stanovnika koji je ostao da `ivi na selu. Me|utim, kod nas je taj proces i{ao
neprirodno brzo, znatno br`e nego u razvijenijim delovima sveta. Poqoprivredno stanovni{tvo u ukupnom stanovni{tvu se, za nekoliko decenija, smawilo vi{e puta od oko 75% neposredno posle Drugog svetskog rata, do oko 14%, prema najnovijim procenama. U kratkom vremenskom periodu (neprirodno kratkom za ovu vrstu dru{tvenih procesa)
milioni qudi su promenili zanimawe i mesto `ivqewa. Proces deagrarizacije je bio nejintenzivniji u periodu izme|u sredine pedesetih i
sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka. Na selu je, me|utim, ostalo
da `ivi znatno vi{e stanovnika u odnosu na one koji se bave poqoprivredom. Po posledwem Popisu (1991. godine), ruralnog stanovni{tva kod
nas je 48,8%, {to pokazuje da je i kod nas uveliko do{lo do razdvajawa
sela i poqoprivrede. Naime, oko dve tre}ine qudi na selu se ne bavi
poqoprivredom.
Proces deagrarizacije i deruralizacije kod nas, me|utim, nije pratilo uve}awe poseda (kao {to je to bivalo u razvijenijim zemqama) nego
upravo obrnuto wegovo permanentno usitwavawe. A to je imalo za posledicu uglavnom naturalnu, sva{tarsku i niskoproduktivnu proizvodwu. Nasuprot brzoj deagrarizaciji, industrijalizacija na{eg sela je i{la
prili~no sporo, tako da je ona i danas, u celini gledano, na relativno

183
niskom nivou. Izuzetak su ruralna podru~ja u ravni~arskim predelima
(posebno Vojvodina), kao i tek neki vidovi industrijalizacije (na primer
traktorizacija).
Zato se mo`e pouzdano tvrditi da je tehni~ko-tehnolo{ka, kao
i ekonomska, mo} ruralnih zajednica kod nas u najve}em delu veoma slaba, te da se posledwih godina rapidno pogor{ava. Seoska doma}instva
i posebno poqoprivredna gazdinstva su nisko produktivna. To mo`da najboqe ilustruje podatak da jedan poqoprivrednik kod nas prose~no proizvodi tek za pet qudi, dok je taj odnos u Evropskoj uniji jedan prema {ezdeset i pet, a u SAD, prema najnovijim podacima, (~asopis Science za
februar 2000. godine), ~ak jedan na prema sto dvadeset i devet. Ovo je
posledica mnogobrojnih faktora, me|u kojima je jedan od najzna~ajnijih
usitwenost poseda, (2,3 ha obradive povr{ine po gazdinstvu, u odnosu na
preko 15 ha u EU i jo{ znatno vi{e u SAD). I ekonomska, a posebno
agrarna, politika je svakako uticala na slabqewe ekonomske mo}i ovih
gazdinstava. Kao rezultat ovakvog stawa jeste mali i sve mawi broj ~isto
poqoprivrednih gazdinstava. Slu`beno ih se vodi oko jedne ~etvrtine, a
po nekim procenama mi prakti~no i nemamo ~istih poqoprivrednih gazdinstava. Ve}ina ih je, naravno, me{ovitih ili nepoqoprivrednih. Posledica ovih promena je i to da preko 25% gazdinstava nema lica koja su
profesionalni poqoprivredni proizvo|a~i, ili, pak, ono da oko 56% gazdinstava nema ni jedno grlo krupne stoke. Sve to, i mnogo {ta drugo
u pogledu tehni~ko-tehnolo{ke i ekonomske (ne)mo}i seoskih doma}instava, a time i ruralnih zajednica, ne korespondira sa izuzetno bogatim prirodnim i drugim resursima na ruralnim podru~jima. Te{ko je
uop{te iskazati to silno bogatstvo, oli~eno u plodnom i bogatom zemqi{tu, u rasko{nim {umama, u bogatstvu voda i mnogih drugih prirodnih
energenata, u specifi~nom i bogatom biolo{kom diverzitetu i genetskom
potencijalu, kao i u zavidnom znawu i iskustvu na{ih seqaka. Najve}i deo
ovih potencijala je ili neiskori{}en uop{te ili se koristi neracionalno i krajwe ekstenzivno.
U demografskom pogledu situacija na ruralnim podru~jima je jo{ nepovoqnija. Procesi deagrarizacije su se odvijali stihijno i suvi{e brzo,
{to je proizvelo mnogobrojne negativne posledice. Iako relativno u~e{}e
poqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu (oko 14%), kao i
aktivnog poqoprivrednog u ukupnom aktivnom stanovni{tvu (oko 18%), i
daqe nije malo (u Evropskoj uniji u~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva
u ukupnom stanovni{tvu iznosi 5,3%), ono je, svakako, nesrazmerno stepenu op{te dru{tvene razvijenosti i stepenu razvijenosti poqoprivrede
posebno. S druge strane, kvalitativne komponente poqoprivrednog stanovni{tva nisu nimalo ohrabruju}e. Naime, ovo stanovni{tvo ubrzano stari i ve} danas imamo velik procenat tzv. stara~kih doma}instava, kao i
onih koja su bez naslednika. Najve}i deo na{ih sela je ve} odavno, a posledwih desetak godina posebno, zahvatila duboka demografska kriza.
U preko 94% na{ih sela evidentirana je opadaju}a stopa prirodnog pri-

184
ra{taja, a oko 70% wih je zahvatio proces, mawe ili vi{e izrazite, depopulacije. Nisu retka i ona sela koja su bukvalno pred ga{ewem.
Ubrzana deagrarizacija, usporena industrijalizacija i urbanizacija,
te sve izra`enija depopulacija, kao i promene u globalnom dru{tvu, imale su ambivalentne, ali uglavnom negativne posledice na dru{tveni, kulturni, psihi~ki i duhovni `ivot sela i seqa{tva. To je proizvelo duboku socio-kulturnu krizu, odnosno krizu identiteta ruralnih zajednica kod nas. Najzna~ajnije promene na socio-kulturnom planu su se manifestovale na sistemu vrednosti, na oblicima i vidovima ruralne dru{tvenosti, na socijalnim institucijama, na seoskom javnom mwewu, na socijalnoj kontroli, te na socijalnoj patologiji. Te promene se mnogo vi{e
odnose na raspad starih vrednosti, institucija i na~in `ivota, nego na
novostvoreni, konzistentni vrednosni sistem i ruralni na~in `ivota.
Nove vrednosti se, ipak, postepeno probijaju.
Re~ je o ekonomskim, socijalnim, kulturnim i moralnim vrednostima. U sferi ekonomije, promene vrednosti su posledica nekoliko faktora. Me|u zna~ajnijima je onaj koji se odnosi na {irewe delatnosti izvan
poqoprivrede na industrijsku proizvodwu, zanatstvo, usluge, turizam
te na postepenu zamenu naturalne i sva{tarske robnom, tr`i{nom i
specijalizovanom proizvodwom. To za posledicu ima razvijeniju podelu
rada (od prirodne i porodi~ne ka profesionalnoj), kao i postepenu zamenu, makar i minimalne sigurnosti, sve ve}im rizikom, koji, kao posledica preduzetni~ke ekonomije, istovremeno mo`e da donosi i ve}i profit.
U tom novom kontekstu, proizvodwa u celini, odnosno pojmovi produktivnost, rentabilnost i efikasnost poprimaju druga~ija zna~ewa. I u ovom,
kao i u drugim domenima, individualizam, kao najzna~ajnija urbana i
moderna vrednost, svom silinom prodire i u `ivot ruralnih zajednica, gde qudi, tako|e, sve vi{e te`e da `ive po svojoj meri.
Mewaju se i misaoni i kulturni obrasci na selu. Obrasci mi{qewa,
verovawa i pona{awa, nasuprot kolektivizmu kao temeqnoj tradicionalnoj ruralnoj vrednosti sve vi{e po~ivaju na individualnim vrednostima, interesima i pogledima. Tradicionalna racionalnost ustupa pred
industrijskim tipom racionalnosti. I emotivne vrednosti se bitno mewaju. Qubav prema porodici i zemqi (po nekim istra`ivawima, najizra`enije kod seqaka sve vi{e se manifestuje na druga~iji na~in u odnosu
na bli`u i daqu pro{lost. U celini, emotivne veze gube na intenzitetu,
a uzajamno po{tovawe, svojevrsna toplina i iskrenost u odnosima postaju
sve re|i. Smewuju se u~estalost i neposrednost komunikacije me|u qudima. Smawuje se i socijalna homogenost, a pove}ava socijalna diferencijacija i socijalna pokretqivost.
Jednom re~ju, i u vrednosnom pogledu ruralne zajednice se postepeno
transformi{u od zatvorenih, arhai~nih i autarhi~kih u otvorene, dinami~ne i savremene zajednice. Mewaju se, dakle, vekovima ustaqeni na~in
`ivota, rada, mi{qewa i pona{awa u ovim zajednicama. (M a l e { e v i },
1994:141)

185
O tranzicionoj prirodi ovih zajednica (znatno vi{e spontanoj
nego dru{tveno usmerenoj i, po svemu sude}i, vi{e regresivnoj nego progresivnoj), mo`da najboqe govori ~iwenica da se kod nas jo{ uvek mogu
sresti gotovo svi tipovi ruralnih zajednica. Tu su one malobrojne,
uglavnom tradicionalno zatvorene, samodovoqne, arhai~ne zajednice, zatim
one mnogobrojnije, koje su u procesu tranzicije (~e{}e, zahva}ene krizom
i rastakawem), i, napokon, one najre|e, koje se sve vi{e prepoznaju kao
moderne (post)industrijalizovane, otvorene i prosperitetne ruralne zajednice. U svim ovim tipovima je, me|utim, mawe ili vi{e izra`ena kriza
socijalnih institucija. Temeqno se mewa karakter i funkcija ovih institucija, do potpunog nestanka nekih od wih. To, opet, dovodi do krize
dru{tvene solidarnosti i do krize socijalno-vrednosne identifikacije pojedinca sa ruralnim zajednicama. Bledi subjektivni ose}aj pripadnosti zajednici. To se odnosi kako na primarne, tako i na ostale vrste
qudskih kontakata, od porodice i susedstva, preko {kole, zadruge, crkve,
do naseqa u celini. Zbog svega je bitno oslabila i socijalna kontrola, s
jedne strane, a oja~ala socijalna patologija, s druge strane. Pojedinac sve
vi{e izmi~e zajednici, a zajednica se sve vi{e udaqava od pojedinca.
Kqu~ni uzrok ovih promena je u tome {to se ruralne zajednice, mawe ili vi{e, preko tr`i{ta, {kolskog sistema, mass medija i seqaka industrijskih radnika, otvaraju prema globalnom dru{tvu i nose
sva protivre~na obele`ja tranzicionih procesa. A ta protivre~ja u
ovim zajednicama se ponajvi{e ogledaju u sukobu i pro`imawu (kvazi)
ruralnog i (kvazi) urbanog u na~inu `ivota qudi.
Me|utim, najbitnije je da se kvalitet `ivota u na{em selu relativno pogor{ao, odnosno da se jaz izme|u gradskih zajednica (posebno ve}ih) i seoskih zajednica, u pogledu kvaliteta `ivota, posledwih godina
sve vi{e uve}ava. Preciznije re~eno, razlika izme|u narastaju}ih aspiracija, posebno mladih, i onoga {to selo mo`e da pru`i, je sve ve}a. Zato nije slu~ajno {to zadovoqstvo `ivotom na selu i daqe opada. Danas
tek mawi deo mladih (18%) izjavquje da qudi na selu `ive sre}nije od
onih u gradu (K u b u r i }, 1998:185).
Ipak, ma koliko delovalo paradoksalno, znatno ni`i nivo industrijalizovanosti i komercijalizovanosti na{e poqoprivrede i urbanizovanosti na{eg sela (u odnosu na razvijenije zemqe) predstavqa istovremeno izvesnu {ansu za opstanak lokalnih zajednica na ruralnim podru~jima. Najzna~ajniji elementi mogu}e nove dru{tvenosti na selu posledica
su nekih formi socijalnih odnosa, koje su pre`ivele i koje, pod odre|enim uslovima, mogu opstati i u budu}nosti, makar i u izmewenom obliku.
To, naravno, ne zna~i da treba zaustaviti daqu modernizaciju na{eg sela.
Naprotiv! Treba iskoristiti te pre`ivele forme dru{tvenosti za
o~uvawe, obnovu i razvoj autenti~nih qudskih zajednica u seoskom prostoru u bliskoj budu}nosti.

186
3. O BUDU]NOSTI RURALNIH ZAJEDNICA KOD NAS
Kakva je, dakle, budu}nost ruralnih zajednica uop{te i kod nas posebno? Naravno, na ovo pitawe nije mogu} ni lak ni jednostavan odgovor
ukoliko se iole pretenduje na wegovu relevantnost. Iako je, kako ka`e
Gadamer, budu}nost odre|ena slivawem horizonta pro{losti i savremenosti, to u ovom slu~aju ba{ ne olak{ava odgovor na postavqeno pitawe. Jer, s jedne strane, re~ je o vrlo razli~itim situacijama, ne samo
u svetu nego donekle ni kod nas, a, s druge strane, kao i dru{tvo u celini, tako su i ruralna podru~ja izlo`ena sve br`im i radikalnijim promenama. Te promene su takve i tolike da neki autori govore o potpunom
rastvarawu i nestanku ruralnih zajednica ({to je delom ta~no, kada su u
pitawu najrazvijeniji delovi sveta), dok drugi, istovremeno, govore o svojevrsnoj ruralnoj renesansi ({to se, tako|e, u izvesnom smislu, u dru{tvenoj praksi mo`e prona}i).
Neosporno je, me|utim, da ruralne zajednice u ve}em delu sveta postoje i da }e i daqe postojati, bez obzira na veoma razli~ite forme
wihovog egzistirawa. Da li }e one u budu}nosti postati vi{e unificirane u kom pravcu bi globalizacija mogla sve sna`nije uticati i u
ovom pogledu ili }e, ba{ zbog toga, rasti potrebe za raznolikostima
dru{tvenog `ivota i na ruralnim podru~jima, zavisno, svakako, od mnogobrojnih i razli~itih faktora i okolnosti. Pri tome su, pored op{tesvetskih tendencija i trendova, od naro~itog zna~aja strate{ko planirawe i usmeravawe ruralnog razvoja od strane pojedina~nih zemaqa i regiona, kao i stawa lokalne samouprave, odnosno (ne)postojawa prostora za
autenti~no iskazivawe potreba i interesa stanovnika lokalnih zajednica
na ruralnim podru~jima.
Za nas je, naravno, najbitnije pitawe, kako preovladati duboku
krizu u koju su zapale ove zajednice. I to ne na bilo koji na~in, nego
tako da se, istovremeno, ubrza wihova modernizacija (u svakom pogledu) i o~uvaju (makar i u modifikovanom obliku) ona obele`ja koja ih
~ine istinskim qudskim zajednicama. Ma koliko to, na prvi pogled, delovalo protivre~no, to ne zna~i da su ova dva procesa i nespojiva. Da bi
se dao i teorijski i prakti~an odgovor na ovo pitawe, potrebno je tragati za odgovorom na onu dilemu koju je poodavno izrekao H. Mendras, a koja glasi: Da li je mogu}e da nova tehnika ne razori socijalnu tradiciju? Da bi se i u dru{tvenoj praksi pronalazili odgovori na ovu dilemu,
nije dovoqno prosto kopirati zapadnoevropska i ameri~ka iskustva, iako
su neka od wih prosto nezaobilazna.
Ovo se posebno odnosi na visoko profesionalizovanu, specijalizovanu i produktivnu poqoprivredu, te na sve mawi broj sve ve}ih farmi,
~ija proizvodwa je zasnovana na najnovijim (post)industrijskim tehnologijama. Posledica ovih procesa je, pored ostalog, sve mawe u~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu. U Evropskoj uniji, na
primer, to u~e{}e se danas kre}e oko 5%. (Izuzetak su [panija sa 13%

187
i Gr~ka sa 26%). To isto se odnosi na umawewe u~e{}a agrara u bruto
nacionalnom dohotku, koji se u ve}ini zemaqa Evropske unije kre}e u rasponu od 1,4% do 4,2%. Paralelno s tim su padali i tro{kovi ishrane
na oko 20% ukupnog dohotka. Sve to je posledica velike i veoma racionalne proizvodwe, velikih tr`i{ta hrane i agrarnih proizvoda, kao i
visokih subvencija ove proizvodwe u zemqama Evropske unije i u Uniji
kao celini.
U takvom ambijentu visokog nivoa razvijenosti poqoprivrede
ruralne zajednice su na `alost gotovo nestale. Ruralni prostori su,
uglavnom pretvoreni u funkcionalne zone i oblasti, i to prvo, u regenerativne oblasti za zaga|ene metropolise (vazduh, voda), drugo, u rekreacione oblasti za ruralne stanovnike, tre}e, u mesto naseqavawa
dru{tveno nejakih delova populacije, i ~etvrto, u prostor za razme{tawe
super-infrastrukture, odnosno za saobra}aj, distribuciju i energetske
projekte (A. A. B o d e n s t e d t, 1995:211). Ruralni prostori su ovde,
dakle, svojevrsnim socijalnim in`eweringom pretvoreni u rezervne zone, (urbane, proizvodne, rekreativne, gde spada i rekreativna poqoprivreda), odnosno za zadovoqavawe potreba i interesa stanovnika gradskih, posebno ve}ih zajednica.
Autenti~ne potrebe stanovnika ruralnih podru~ja su, u ovom
slu~aju, apsolutno potisnute u drugi plan, ako se o wima uop{te mo`e govoriti. A upravo je to ono {to bi u razvoju ruralnih podru~ja kod
nas (i, naravno, ne samo kod nas), svakako trebalo izbe}i, koliko god je
to mogu}e. Za tako ne{to kod nas, kao {to je napred re~eno, jo{ uvek nije kasno. Do na{ih dana su, naime, pre`ivele neke forme dru{tvenosti
i bar delimi~no o~uvani autenti~ni socijalni odnosi i specifi~an ruralni etos. To bi, naravno, vaqalo daqe negovati, makar i u izmewenim
oblicima, primerenim novoj socijalnoj realnosti. Da bi se u tome uspelo potrebno je, pre svega, uva`avati potrebe, interese i `ivotne
obrasce ruralnog stanovni{tva i u pogledu (post)industrijalizacije,
urbanizacije i (post)modernizacije ruralnih prostora. Takav pristup
treba da bude jasno iskazan i precizno operacionalizovan u Strategiji
dru{tvenog, agrarnog i ruralnog razvoja i, naravno, dosledno ostvarivan
u praksi, podjednako u ekonomskom, demografskom i socio-kulturnom pogledu.
Na planu poqoprivrede i u delatnostima oko poqoprivrede i kod
nas se mewa i tehni~ko-tehnolo{ka osnova i dru{tvena organizacija proizvodwe. Realno je pretpostaviti da }e se vremenom postoje}e sva{tarsko gazdinstvo, odnosno seqa~ka ekonomija transformisati u farmersko,
moderno i tr`i{no orijentisano porodi~no gazdinstvo. To se podjednako
odnosi na punu ili delimi~nu poqoprivredu (Full time farm ili Part
time farm), na kojima }e se, na bazi nisko-imputne tehnologije, organizovati organska proizvodwa zdrave hrane, visokog nutritivnog kvaliteta), ali i prigodna trgovina, kao turisti~ko-rekreativne usluge (V u j a t o v i }-Z a k i }, 1999:150). U ekolo{koj proizvodwi male porodi~ne

188
farme imaju ~ak i prednosti, koje sa mawe tro{kova mogu proizvoditi na
principima odr`ivog razvoja, prema standardima ISO 14000.
U na{im uslovima }e, me|utim, konstituisawe modernog, farmerskog gazdinstva te}i sporo, a znatnije pove}awe poseda se tako|e ne
mo`e o~ekivati za du`e vremena (kakav je, na primer, u razvijenijem delu sveta), niti potpuna specijalizacija i komercijalizacija proizvodwe. Ovde }e, zato, i u daqoj budu}nosti preovla|ivati male i eventualno sredwe porodi~ne farme. Elementi proizvodne raznovrsnosti, pa i
izvesne ekstenzivnosti, ovde }e ostati, svakako, za du`e vreme, {to }e
uticati i na zadr`avawe relativno ve}eg broja stanovnika i na na{em
selu. Ta brojnost stanovni{tva, ni`i nivo specijalizovanosti proizvodwe, a posebno, donekle o~uvani elementi tradicionalne solidarnosti,
participacije i identifikacije seqa{tva sa svojom zajednicom, ~ine
pretpostavke o~uvawa i obnove na{ih ruralnih zajednica. Tu je i prostor
za razvoj novih sadr`aja ruralnosti, zasnovanih ne samo na prirodnim,
tehni~kim, nego i na starim i novim socijalnim vrednostima i resursima lokalnih zajednica. Jedan od vidova nove agrarnosti i nove ruralnosti je i povremeno bavqewe poqoprivredom (PART TIME FARM), odnosno povremeni `ivot na selu, ali po relativno novima socio-kulturnim obrascima. U tom kontekstu sve vi{e qudi bi moglo biti vezano za
selo, bilo na na~in da tamo rade i proizvode, a ne `ive (ili ne `ive
stalno), bilo da `ive na selu, a da se ne bave poqoprivredom, {to se sve
~e{}e mo`e sresti u razvijenom svetu. Re~ je o modernim formama tzv.
ruralizacije ili neoruralizacije. Ova, najnovija, iskustva mogu biti i
osnov kriti~kih preispitivawa, pa i eventualnih teorijskih redefinicija
dosad vladaju}ih ruralnih paradigmi, posebno u vezi sa teorijama modernizacije. Ovo bi, naravno, trebalo da bude i od prakti~ne koristi za nas, tim
pre {to, s obzirom na krizu i tranziciju, postoje}e seoske zajednice tek
treba da se konstitui{u, kao qudske zajednice na relativno novim osnovama.
U tom procesu profilirawa ruralnih zajednica u novim okolnostima, od velike koristi bi mogle biti i seoske institucije, koje tako|e
treba obnavqati i prilago|avati, ali i formirati nove. Poznato je,
naime, da se individualni identitet uveliko formira pod uticajem
dru{tvenih institucija i grupa, odnosno vrednosti koje one preferiraju. Re~ je o socijalno-vrednosnoj identifikaciji pojedinaca sa institucijama. Ovo se podjednako odnosi na tradicionalne seoske institucije
(seosku porodicu, {kolu, crkvu, zadrugu i dr.), ali i na eventualne nove
na primer na savremene agencije za ruralni razvoj na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kakve poodavno postoje u mnogim zemqama u
svetu. Osavremewivawe delatnosti ovih institucija mo`e pomo}i ja~awu
subjektivnog ose}aja pripadnosti i ve}oj identifikaciji pojedinaca sa
svojom zajednicom, a time i prevladavawu duboke krize i individualnog i
grupnog identiteta.
Svemu treba dodati mala ili sredwa preduze}a na ruralnom podru~ju, posebno u oblasti agrara i agrobiznisa. Ako je ta~no da je i sada oko

189
80% poqoprivredne proizvodwe i{lo u industrijsku proizvodwu, a da se
na bazi ruralnih resursa mo`e razviti jo{ 30-40 vrsta industrijske proizvodwe i, naravno, zaposliti relativno velik broj qudi, onda je nesporno da svim sredstvima treba podsticati razvoj ovih preduze}a. Uz relativno mala ulagawa mogu}e partnerstvo javnog i privatnog sektora ova
preduze}a bi se mogla formirati i u lancu ekolo{ke, odnosno organske
poqoprivredne proizvodwe. U celini, mala i sredwa preduze}a bi zato
mogla biti od izuzetne koristi u obnovi, o~uvawu i integralnom, multifunkcionalnom razvoju ruralnih zajednica kod nas, a time i ubla`avawu
celokupne dramatike tranzicije na{eg dru{tva.
Kada se ima u vidu stawe na{ih ruralnih zajednica, onda, na `alost,
nije te{ko predvideti najverovatniju budu}nost ve}ine ovih zajednica,
posebno kratkoro~no gledano. To ne protivre~i ~iwenici da je budu}nost
uop{te, pa i budu}nost na{eg sela, te{ko predvi|ati, kao i ~iwenicu da
razli~iti tipovi zajednica objektivno mogu da imaju i verovatno }e
imati i razli~itu budu}nost. Re~ je, naime, o tome da najve}i deo ovih
zajednica prolazi kroz sveop{tu i duboku krizu, koja sasvim sigurno,
zadugo ne mo`e da se prevlada i pod najpovoqnijim uslovima. Ako se
tome doda i uglavnom diskriminiraju}i odnos globalnog dru{tva i dr`ave prema ruralnim zajednicama, onda je realno o~ekivati daqe rastakawe
socijalnog tkiva, pa i bukvalno nestajawe dela ovih zajednica u bli`oj
budu}nosti. To se ponajvi{e odnosi na one mawe zajednice i one koje su
udaqenije od gradskih centara (odnosno, one koje su lo{ije povezane sa
wima) i u kojima je ve} du`e vremena najizra`eniji proces depopulacije.
Ceni se da je u pitawu oko jedna tre}ina ovih zajednica. Me|utim, ni u
ve}ini ostalih zajednica u bli`oj budu}nosti se ne mogu o~ekivati pozitivni procesi, sa izuzetkom onih malobrojnih,lociranih uglavnom uz ve}e
gradske centre, koje i u ovim vremenima pokazuju izvesnu vitalnost. I
novija, iako vrlo retka i u pravilu parcijalna, istra`ivawa, nedvojbeno
pokazuju da najve}i deo mladih, pa i iz razvijenijih seoskih podru~ja, svoje `ivotne aspiracije vezuju uglavnom za be`awe iz seoske sredine.
Ali, dugoro~nije gledano, ovde }e se, bar delom, ponoviti procesi
koji su poodavno zahvatili najrazvijenije zemqe. Izvesno je, naime, da }e
u tom kontekstu do}i do ukrupwavawa poseda poqoprivrednih gazdinstava, kao posledica (post)industrijalizacije i komercijalizacije poqoprivredne i ostale proizvodwe na selu, u duhu tr`i{ne ekonomije. To }e,
svakako, uticati na smawivawe broja ukupnih poqoprivrednih gazdinstava, a time i lokalnih zajednica na odre|enim prostorima. I ovde }e se,
me|utim, u prigradskim podru~jima verovatno odvijati proces tzv. konurbacije, odnosno, kako to H. Mendras ka`e, {iriti mre`a naseqa i komunikacija i diferenciranih seoskih sredina na tom rural-urbanom kontinuumu. Zato on, kao i neki drugi autori, radije govori o mre`i, nego o
teritoriji na ovakvim ruralnim prostorima. Ovde }e, naravno, ja~ati i same zajednice, koje }e se sve vi{e orijentisati na organsku poqoprivrednu
proizvodwu, odnosno na proizvodwu bezbedno zdrave hrane, koja se, ina~e,

190
sve vi{e tra`i. Tu }e verovatno biti i drugih vidova originalne proizvodwe, proizvodwe jedinstvenih i unikatnih predmeta, roba i usluga.
U ovim, prosperitetnijim lokalnim zajednicama javqa}e se i nove
forme ruralnosti, koje treba na vreme prepoznati, te dru{tveno podr`ati i materijalno podsticati. Kao posledica strukturalnih promena u
ekonomskom, tehnolo{kom i organizacionom pogledu, logi~no je pretpostaviti da }e i dru{tveni `ivot qudi u tim zajednicama neminovno poprimati nove oblike i vidove. Oni }e biti rezultat spoja savremenih
tendencija u tr`i{noj (poqo)privredi i specifi~nosti na{eg tradicionalnog socijalnog ruralnog kolorita. Nesporno je, pri tome, ja~awe individualizma kao temeqa `ivota i odnosa u (post) modernom dru{tvu, ali i o~uvawe i obnova, u novoj formi, odre|enih vidova solidarnosti, vez ~ega nema ni jedne, a pogotovu ne lokalne ruralne zajednice. Ta ravnote`a izme|u individualizacije (i iz we izvedenih vrednosti) i razli~itih formi solidarnosti u selu je nu`na i mogu}a i u
okviru relativno novih dru{tvenih odnosa. Bez ja~awa principa individualizma nema li~ne slobode i ve}e motivacije, a bez drugog ~oveka,
drugih qudi, bez primarnih qudskih zajednica, grupa i kontakata, nema
zadovoqavawa autenti~nih qudskih (individualnih i grupnih) potreba i
ispuwewa ~oveka kao socijalnog bi}a. A upravo to u uslovima narastaju}eg otu|ewa ~oveka ~ini glavni sadr`aj i su{tinu (mogu}eg) vi{eg kvaliteta `ivota na selu.
Lokalna zajednica ina~e, a na ruralnom podru~ju posebno, nije, dakle, samo proizvodna, niti samo proizvodno-potro{a~ka zajednica, nego, pre svega, `ivotna zajednica svih odnosa koje `ivot zna~e biolo{kih, socijalnih, socio-psiholo{kih, ekonomskih, kulturnih, emotivnih i inih. Zato se mo`e re}i da su ruralne zajednice do`ivele stvarni,
su{tinski i trajni preporod, tek onda kada do`ive svoj kulturni, socijalni i duhovni preporod.
Neke tendencije u okviru postmoderne ukazuju na takvu mogu}nost, na
to da bi taj ruralni ambijent mogao ponovo postati `eqeno mesto za `ivot, da bi mogao obezbediti vi{i, pri`eqkivani kvalitet `ivota, koji
}e vi{e po~ivati na tzv. postmaterijalnim vrednostima. Iako je to za
na{e prilike, svakako, stvar daqe budu}nosti, izvesno je da ruralna podru~ja ve} sada nude izvesne prednosti u odnosu na `ivot u urbanim, posebno ve}im, aglomeracijama. Pored zdrave hrane, ~iste vode i vazduha,
ve}ih mogu}nosti za mirniji i zdraviji (pa i jeftiniji) `ivot, u odnosu
na grad i na gradsku buku (pa i gradski haos), `ivot na selu ostavqa i
ve}i prostor za izbor alternativnih formi rada i `ivota, a time i {ansu za ve}e zadovoqstvo vlastitim `ivotom.
Da li }e i kada selo i u na{im prilikama postati ne samo nu`nost
nego i vrednosni izbor ve}ine qudi za `ivot ne mo`e se, naravno, pouzdano re}i. Ali, vrlo je verovatno da }e, dugoro~nije gledano, sna`niji proces reruralizacije, ponajvi{e zbog sve ve}eg biolo{kog, hemijskog
i socio-kulturnog zaga|ewa `ivota u gradu, ali i ~isto ekonomskih

191
razloga, zahvatiti i na{e dru{tvo. Zato verujemo da }e se u nekoj, iako
daqoj, ipak, doglednoj budu}nosti, ponovo odvijati proces svojevrsnog
globalnog zaokreta u na~inu `ivota qudi i na na{im prostorima. Mo`e
se o~ekivati da }e taj zaokret biti ravan, ako ne i zna~ajniji, od onoga
koji se desio po~etkom ovoga veka (kod nas i kasnije), kada je otpo~eo
proces raspada ruralne civilizacije u masovnijem vidu.
I na kraju da uka`emo na nekoliko predloga, ~ije bi eventualno
prihvatawe moglo u prakti~nom smislu biti od koristi za razvoj ruralnih zajednica i ruralnih podru~ja uop{te kod nas. U pitawu su ~etiri vrste predloga.
Prvo, nesporna je potreba da se i relativni i apsolutni iznos
sredstava postoje}eg Agrarnog buxeta (koji je sastavni deo Buxeta
Republike Srbije) znatnije uve}a. Otkada je formiran, pre nekoliko godina, u ovaj buxet se izdvaja samo oko 5% od ukupnih sredstava Buxeta
Republike Srbije, {to je, s obzirom na stawe na selu i u poqoprivredi,
gotovo simboli~no. U vezi s tim, primera radi, treba podsetiti da se u
Agrarni buxet Evropske unije izdvaja vi{e od polovine sredstava Buxeta
unije, pored zama{nih subvencija za poqoprivredu, koja se daju na nacionalnom nivou. Ovakav odnos prema poqoprivredi i agraru je logi~an
s obzirom na wihov zna~aj za dru{tvo, kao i na wihovu rawivost, odnosno velike razlike kojima je agrar izlo`en (prirodno-klimatske,
tr`i{ne, sistematske i dr.). U na{im prilikama takav odnos prema
agraru bi trebalo da je jo{ izra`eniji, s obzirom na nezavidno stawe u
ovoj grani privrede i, jo{ vi{e, zbog velikog u~e{}a ove privredne
grane u dru{tvenom proizvodu i velikih o~ekivawa dru{tva od wega.
Agrarne buxete bi, ina~e, trebalo formirati i na saveznom nivou, te na
regionalnom i lokalnom nivou, makar i sa minimalnim sredstvima. Me|utim, sadr`aju i intencijama ruralnog razvoja vi{e bi odgovaralo da
se naziv ovog buxeta primewuje iz Agrarnog u Ruralni buxet i da se,
shodno tome, donekle pro{iri i wegova namena.
Drugo, s obzirom na izra`ene te{ko}e u `ivotu sela i seqa{tva,
svakako bi trebalo, pored znatno ve}ih izdvajawa finansijskih sredstava
za selo i poqoprivredu, uve}ati mogu}nosti i pojednostaviti proceduru za kori{}ewe subvencija, premija, regresa i, naro~ito, {to povoqnijih i raznovrsnijih kredita (pa i onih nepovratnih) za ruralna podru~ja, a pre svega za privatna gazdinstva. Ova sredstva bi trebalo davati kako za poqoprivredne, tako i za nepoqoprivredne delatnosti na selu, kako za mala i sredwa preduze}a u agrobiznisu, tako i za razvoj op{te, komunalne i poqoprivredne infrastrukture. Sredstva za ove namene
treba koristiti i iz Agrarnog buxeta (odnosno agrarnih buxeta) i iz
drugih izvora od organa, organizacija, asocijacija, institucija i ustanova koje imaju (ili bi trebalo da imaju) bilo kakvu vezu sa selom. To
se, naravno, odnosi i na najrazli~itije vrste donacija, sponzorstva, ktitorstva, mecenstva i sl. U vezi s ovim je vredan pa`we ve} istaknut predlog da se najve}i deo sredstava, obezbe|en od zahvatawa iz bruto li~nih

192
dohodaka zaposlednih (u pitawu su sredstva od oko 8,5% od ukupnih bruto zarada) usmeri u mesta gde `ive, a ne mesta gde rade zaposledni, kakav
je sada slu~aj. Budu}i da ve}ina zaposlenih `ivi na selu (oko 67% wih),
sigurno je da bi se na ovaj na~in mogla obezbediti zna~ajna sredstva za
razvoj lokalnih zajednica na ruralnim podru~jima.
Tre}e, u ciqu pru`awa prakti~ne pomo}i onima koji neposredno
pripremaju i realizuju razvojne projekte na ruralnom podru~ju, bilo bi
veoma svrsishodno formirati Agenciju za ruralni razvoj na nacionalnom nivou. Ukoliko se uka`e potreba, ove agencije bi se mogle formirati i na regionalnim nivoima, kakve ve} postoje u nekim zemqama sveta.
Ove agencije bi mogle, pored ostalog, da budu i baza podataka o na{im
sveukupnim ruralnim resursima i potencijalima, pa bi i u tom smislu
one mogle biti pravo mesto za stru~nu, savetodavnu, organizacionu i svaku drugu institucionalnu podr{ku razvoju ruralnih podru~ja kod nas.
^etvrto, budu}i da se na{e selo nalazi u velikim lomovima i da
je prakti~no u pitawu veliki dru{tveni eksperiment in vivo, a kako je
za ubrzaniji i primereniji ruralni razvoj neophodno (novo) znawe, preka
je potreba da se na{e selo permanentno, {iroko i kompleksno istra`uje.
A budu}i da su nam potrebna i integralna i diferencirana saznawa o
na{im ruralnim podru~jima neophodno je organizovati i fundamentalna i razvojna i primewena istra`ivawa. Razume se da ova istra`ivawa treba krajwe ozbiqno shvatiti, temeqito pripremati i kontinuirano realizovati u relativno du`em periodu. Tako ste~ena saznawa bi mogla da uti~u i na izmenu nekih, mo`da i kqu~nih, paradigmi ruralne sociologije, posebno onih koje se odnose na teoriju moernizacije i integralni ruralni razvoj. Ali, jo{ va`nije je da bi ona mogla biti osnov za
organizovaniji i delotvorniji uticaj dru{tva i dr`ave na razvoj ruralnih zajednica i uop{te ruralnih podru~ja kod nas.

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA
A b r a m s D. and H o g g, M. A. (1991): Social Identity Theory, Spriner Verlag, New
York.
B o d e n s t e d t, A. A. (1995): Budu}nost poqoprivrede u industrijalizovanim zemqama: slu~aj Evrope, Vi|ewa 1-2/95, Zavod za sociologiju sela, Beograd.
V u j a t o v i }-Z a k i }, Z. (1999): Porodi~no gazdinstvo u poqoprivredi kao specifi~an oblik preduzetni{tva, Ekonomski anali 143/99, Ekonomski fakultet, Beograd.
V u j a t o v i }-Z a k i }, Z. (1995): Strate{ko planirawe ruralnog razvoja, Vi|ewa 3/95, Zavod za sociologiju sela, Beograd.
W o l f, R. E. (1996): Peasants, Prentige Hall, New Yersey.
Grupa autora (1985): Budu}nost sela i seqaka, SANU, Beograd.
Grupa autora (1999): Dugoro~na politika agrarnog razvoja SRJ, Savezno ministarstvo za poqoprivredu, Beograd.

193
K u b u r i }, Z. (1998): Sociopsiholo{ke karakteristike i sistem vrednosti
mladih na selu, Sociolo{ki pregled 2/98, Beograd.
M a l e { e v i }, K. (1994): O transformaciji ruralnih zajednica kod nas, Agroekonomika 23/94, Poqoprivredni fakultet, Novi Sad.
M a c u r a, M. (1995): Da li je stanovni{tvo problem za o`ivqavawe sela?, prilog u Zorniku: Revitalizacija sela, Agronomski fakultet, ^a~ak.
M e n d r a s, H. (1986): Seqa~ka dru{tva, Globus, Zagreb.
M i t r o v i }, M. (1998): Sociologija sela, Sociolo{ko dru{tvo Srbije, Beograd.
Popis 91, (1994), Zavod za statistiku, Beograd.
S t o j a n o v, M. (1997): Ruralni razvoj, Agroekonomika 26/97, Poqoprivredni
fakultet, Novi Sad.
S t r a w s o n, S. P. (1997): Entity and Identity and Other Essays, Oxford, Glarendon
Press.
ON THE FUTURE OF LOCAL COMMUNITIES IN RURAL AREAS
by
Dr. Krstan Male{evi}
Summary
When discussing the future of rural areas for rural sociology (which aims at developing a holistic approach), the most important issue is certainly the question of fate
of local communities in rural areas. Reviewing the enormous literature on contryside
and agriculture, one can notice an overwhelming dominance of articles that focus on
the agrarian and economic policy, often written fairly in the form of atgro-economic
reductionism. The totality of human life in rural communites is often lost in the fragmentary analysis of individual scientific disciplines. That is why there is a lack of
knowledge on the meaning and content of (new) rurality, rural relationships, rural values, rural communities, rural ways of life and on integral rural development in conceptual-theoretical as well as in practical-empirical sense.
This problem, understandably, affects different aspects of the complex phenomenon of rurality in our situation. However, regardless of the evident insufficiency of
synthetic knowledge about our countryside as a social community, it is clearly evident
that rural areas are in deep crisis. Local communities in the majority of our rural areas are completely marginalised. Great number of these communities are in the
process of disintegration and disappearance. They have lost a spirit of time and
identity and have not acquired a new one. Furthermore, in some rural areas local communities have literally vanished. In other words, it is difficult to find in our society
any active rural communities with a clear future prospects. That is why the crucial
question for social theory as well as for social practice is: Which are the economic,
demographic, technological and especially socio-cultural prerequisites of renewal and
development of local communities in the near future? Without their revitalisation there
is no development of rural areas and vice versa. In the focus of this renewal there
should be an adequate spatial, functional, organic and emotional connection of people
living there. In other words, their participation and their self-identification with these
communities is a key prerequisite.

194
Although the renewal of our rural communities is an extremely difficult task,
filled with many dilemmas, inconsistences and objective contradictions, it is not unresolvable, at least for one type of these communities. With the well-thought strategy of
planning and menagement of rural development, these processes can be accelerated
and channelled in the desired direction. This paper discusses some possible solutions
and gives more concrete propositions in relation to this problem.

195
UDK 392 (497.113 Pan~evo)

Dr Mirko Barjaktarovi}

OBI^AJI I JEZIK KAO PRATIOCI RAZVOJA KOD SRBA

SA@ETAK: U ovom tekstu pomiwu se tragovi raznih naroda koji su u
pro{losti dopirali do Banata. Govori se potom, konkretno, o najnovijoj etni~koj slo`enosti Pan~eva i okoline.
KQU^NE RE^I: me|uetni~ka saradwa, me|uuticaji, nove pojave zajedni{tva

UVOD
Jezik je starija i op{ta qudska tekovina. Tokom istorijskog razvoja
on se bogati. Ali, kao vrsta muzeja, on u sebi ~uva tragove i ostatke svih
promena koje je pre`iveo. U posebnim uslovima jezik jedne grupe mo`e i
da nestane.
I sa obi~ajima je sli~no. Iako mogu biti vrlo stari, oni prilikom
dru{tvenoekonomskih primena kod neke dru{tvene zajednice mogu delimi~no, ili i posve, da nestanu. Ili budu zameweni novima.
1.
Obi~aji su ina~e iskustvom ste~ene navike, radwe, u stvari vrsta
pravila, po kojima se odre|ena dru{tvena zajednica u svim, ili skoro
svim, prilikama upravqa. Ili bar tako bude du`e vreme. Nastaju iz potrebe. I to obi~no spontano. Ali, ta pravila (ili regule) mogu kod jedne grupe da se jave i kao nagonska i odbrambena reakcija na posebno pona{awe druge dru{tvene grupe prema woj. Konkretno, ubije li neko iz
druge zajednice na{eg ~lana, to je ne samo po na{em nego i po bo`ijem
pravu i pravdi tra`ilo poravnawe i osvetu. Dok je, do pre stotinak godina i kod Crnogoraca, a kod severnih Arbanasa i donedavno, bilo plemenskih organizacija, bilo je kod wih i krvne osvete. I, verovalo se da
ubijeni (na onom svetu) nema mira sve dok ga rodbina ne osveti. Tako je
bilo sve dok nije stvoren ~vr{}i red, kao i pisani zakoni, koji su u ime
dru{tva i takvim prestupima sudili.

196
I oni obi~aji koji se obavqaju ne bi li se pomo}u wih postigla neka materijalna dobit obi~no su pome{ani sa odre|enim verovawem. Recimo, donedavno su u vreme su{e kroz bezvodna (srpska) sela i{le dodole
(devojke oki}ene zelenilom), koje su igrale i pevale prigodne pesme ne
bi li pala ki{a. A da bi se onome koji daje ki{u i o~igledno pokazalo {ta qudima treba, dodole su, kada bi do{le pred ne~iju ku}u, obilato polivane vodom. Tako je radio neupu}en i nemo}an svet. Me|utim, gde
je bilo vode, ili kada bi ona odnekud jazom dovedena do naseqa (za zalivawe letine), prirodno je da nije bilo takvog obi~aja. Tamo pak, gde se
`eli ne samo obilat nego i dobar rod javio se obi~aj (opet uz verovawe)
da se prilikom setve `ita u seme stavqa jaje da bi zrnevqe roda bilo
krupno kao jaja. Razume se, to su samo `eqe neukih i naivnih. A kod onih
sa vi{e znawa i iskustva praktikuje se i realniji obi~aj. Tako, u na{im
primorskim krajevima pre nego {to je mladi} trebalo da se o`eni morao
je da zasadi odre|en broj maslinovih sadnica. U vrawskom kraju vaqalo je
da posadi bar jednu sadnicu duda.
U nekim priplaninskim krajevima kada bi pojedinac odlu~io da zapati rojeve (ko{nice) p~ela vaqalo je jedan roj negde u prirodi da na|e, drugi da kome ukrade a tre}i da kupi. Ovde kao da se naziru ostaci
~ak iz vremena sabira~ke (i pqa~ka{ke) privrede i ve} utvr|enog postojawa svojine nad odre|enim dobrima.
Pogledajmo sada neke primere dru{tvenih obi~aja. Obi~aj nakow~e,
o svadbi, o~uvan je do na{eg vremena. To je dodavawe deteta u ruke i naru~je nevesti privedenoj momkovoj ku}i. Ovo je o~igledno iskazivawe `eqe da u tom braku bude dece. Ponegde dete koje se dodaje nevesti treba da
bude mu{ko (da bi i ona ra|ala mu{ku decu). Ovde, kako vidimo, sam oblik
i sadr`aj re~i (nakon~e) ka`e da se radwa obavqala dok je nevesta jo{ (bila) na kowu. Sli~an ovom primeru gde nam sama re~ ka`e mesto obi~ajne
radwe jeste i opisni naziv jednodanka za ko{uqu, koja je spremna u izuzetnim prilikama. Naime, devet baba golih kao od majke ro|enih trebalo je konopqu na stupi da istrle, dobijena vlakna na grebenima ra{~e{qaju, zatim na preslicama opredu pre|u (konce), koju osnuju i na vratilo naviju, u niti na razboju uvedu, te na kraju izatkaju, skroje i sa{iju ko{uqu. I, sve je to trebalo da se uradi samo za jednu jedinu no}. Po
narodnom verovawu ko bi se provukao kroz tu ko{uqu (jednom prilikom
to je uradio i sam kwaz Milo{) ne bi ga napala odre|ena epidemija!
Kada malo pre pomenusmo svadbeni obi~aj (nakon~e) dodajemo da je u
Crnoj Gori do pre koju deceniju mu` koji sa `enom nije imao dece mogao
jo{ sa jednom da se o`eni. ^ak je bivalo slu~ajeva da, smatraju}i da je
krivica {to nema dece do we, sama `ena `enila mu`a. Ovaj drugi brak
crkva nije priznavala. Ali, da ku}a, imawe i doma}i kultovi ovog doma}instva ne bi zapusteli, dru{tvena sredina je ovo dvo`enstvo odobravala
i smatrala opravdanim. Prilike izazivaju i odgovaraju}i obi~aj.
Ili, u Jadru, zavi~aju Vuka Karaxi}a, sve do Prvog svetskog rata nije bilo domazetskog braka (da mu` ode u ku}u i na imawe `ene). Za zdra-

197
vog i mladog mu{karca to se smatralo nedoli~nim. Ali, po{to je u tom
ratu u zapadnoj Srbiji, posebno u Jadru, izginulo mnogo mu{karaca, ostao
je i ve}i broj mladih udovica i devojaka bez bra}e. Te devojke u svom
u`em kraju nisu imale izgleda da se za koga udaju. Zato su iz susedne, od
Jadra mawe plodne, Ra|evine, stali momci da se spu{taju u plodni i ravni Jadar na imawa i u ku}e devojaka kojima su bra}a izginula. Tako je
otada i domazetski brak, kao i svaki drugi, u Jadru uobi~ajen. Izmewene
dru{tvene prilike brzo su nadvladale jedno starinsko mi{qewe o domazetstvu.
Prirodno je, opet, da neki obi~aj mo`e da dobije i druga~iju ulogu.
Na primer, u Srbiji jedan od svatova ~esto svojom ode}om i pona{awem
odudara od ostalih sve vreme trajawa svadbe. On obi~no na sebi ima neki deo ode}e prevrnut, ho}e da komanduje, galami, me{a se u tu|e poslove,
ho}e svuda da zaviri, pewe se na ku}u i kao ho}e da je otkriva, prikazuju}i za mladence donete darove; jedne hvali a druge izvrgava ruglu; la`e.
Otuda ovom svatu osim naziva ~au{ i nadimak la`wa. Na wegovo pona{awe ne sme niko da se quti. Danas je, kako vidimo, ~au{eva uloga da iznenadi, zabavi, razveseli, nasmeje. Naziv ~au{ orijentalnog je porekla i
zna~i izvr{ilac vlasti, sabira~ nameta. Nekada je ovo lice svakako imalo druga~iju ulogu. Po jednom mi{qewu, ~au{, kao takav, trebalo je na
sebe da privu~e r|ave, odnosno urokqive poglede, koji bi (od uroka ugro`enim) mladencima mogli da nanesu neko zlo. Vremenom je takva uloga
prometnuta u glumca, {aqiv~inu, zabavqa~a qudi. Uostalom, svadba je
prilika za smeh, zadirkivawe, {alu.
Neki obi~aji od pojedinaca svoje zajednice tra`e i odre|eno (odgovaraju}e) pona{awe. Recimo donedavno je u nekim krajevima obi~aj zahtevao da ~ovek, koji je nekome bio {togod du`an, do Bo`i}a treba poveriocu da vrati dug. Isto tako i oni koji su bili u sva|i trebalo je da se
izmire. Jer, verovalo se da }e, ne u~ini li se tako, i naredne godine grcati u dugovima, odnosno da }e biti u sva|i sa susedima. I ovaj dru{tveno-moralni savet (i zahtev), kako vidimo, bio je povezan sa verovawem. A
Bo`i}, kao rok, ovde je imao posebno mesto i zna~aj, jer je on, po narodnom shvatawu, pravi datum kada se prelazi iz stare u novu godinu. Ina~e, ovakvi zahtevi (od strane obi~aja) pokazuju i to da je dru{tvena zajednica brinula o pona{awu svojih ~lanova.
Obi~aji mogu, sporije ili br`e da nestanu: kada u razvoju budu prevazi|eni, zabraweni ili mogu da budu zameweni drugima, odgovaraju}ima.
Tako, posle Drugog svetskog rata mi smo bili u prilici da pratimo kako
su neki obi~aji posve nestajali, ili se delom mewali, ili dobijali drugi oblik i zna~ewe. Jer nove vlasti su nastojale da mnogo toga korenito
izmene: Jugoslavija je (umesto dotada{we kraqevine) progla{ena za republiku, ustanovqeni su novi simboli: grb, himna i zastava dr`ave. Kao jedino va`e}i, propisan je gra|anski brak. Ustanovqeni su neki novi praznici: praznovawa 1. maja (praznika radnika), 8. marta (praznika `ena),
29. novembra, dana Republike (Jugoslavije). Ne{to kasnije po~eo je da se

198
slavi i 25. maj ro|endan Josipa Broza-Tita, da bi, opet ne{to kasnije,
taj datum preimenovan u dan mladosti. Ovi novi praznici jasno pokazuju kako op{te dru{tvene promene u zemqi mogu da dovedu do ubrzanih
promena starih i stvarawa novih obi~aja. A ti novi obi~aji mogu da budu
i po~eci stvarawa novih tradicija, kako bi rekao Erih Hobsbom.
Ina~e, neki od ovih novih praznika gdekad }e zadr`ati staro ime
ali sa dodatkom novog. Recimo, obele`avawe dana oslobo|ewa nekog mesta, kao lokalni praznik, me{tani }e obi~no nazvati socijalisti~ka
slava. Imena nekih drugih obi~aja jezi~ki }e biti preimenovani. Na
primer (za nekoliko godina posle oslobo|ewa) ven~awe mladenaca naziva}e se registracija braka. (Ali, kada su sve ~e{}e po~eli da se registruju automobili ili koja druga imovina, ponovo je usvojen termin ven~awe); umesto kr{tewa dece uveden je naziv upis u kwigu ro|enih, a posle pisani dokumenat o tome (dotada{wa kr{tenica) zva}e se izvod iz
kwige ro|enih.
Zatim, novoro|enoj deci su sve ~e{}e po~ela da se daju nova i simboli~na imena: kao Slobodan (Slobodanka), Zoran (Zorana), Neboj{a,
Vesna, Josif (po imenu Staqina ili Tita).
Umesto ranijih i raznolikih pozdrava (kao {to su bili: dobar dan,
poma`e Bog, kako zdravqe, kako porodica...) nametnuo se kra}i, u stvari
vojni~ki, partizanski pozdrav zdravo, koji je sve do pre desetak godina
upotrebqavan u svakoj prilici.
Umesto dotada{wih tu`balica (naricaqki) prilikom ne~ije sahrane
sve vi{e su se ~uli posmrtni govori. Umesto ranijih da}a i pomena sve
~e{}e je po~eo da se, kao doma}i praznik obele`ava ro|endan dece, godi{wica braka starijih, odlazak mladi}a na odslu`ewe vojnog roka. U {kolama, koliko do tada toga nije bilo, po~iwe se slavqewe dovr{etka {kolovawa jedne generacije (recimo gimnazijska matura).
Iako su nove (socijalisti~ke) vlasti popreko gledale na neke (posebno verskog karaktera) obi~aje, ili ih gdekad na odre|eni na~in onemogu}avale ili suzbijale, ako ne i otvoreno zabrawivale, neki od wih su
ipak, kako-tako, prikriveno i neupadqivo, makar i delimi~no, odr`avani. Na primer zabrawivane su litije ili krstono{e, kada masa u~esnika,
recimo o Trojicama, obilazi seoski atar. Pred litija{ima obi~no je
i{ao sve{tenik i no{ene su crkvene zastave i krstovi. Na odre|enim
mestima, obi~no oko nekog drveta (zapisa) odr`avane su molitve, za beri}et u teku}oj godini. Vlasti su svoju zabranu pravdale tako da litija{i tom prilikom ne treba da gaze mlade useve. Me|utim, u naseqima gde
je bilo crkve litije su, u malome, odr`avane u okviru crkvene porte. Ili,
stari i karakteristi~an srpski praznik porodi~na ili krsna slava koliko god je, kao verski praznik, bio na udaru, uspevao je da se odr`i koliko-toliko. Recimo, prigovara se nekom mladom ~oveku, jo{ ako je bio
aktivista i dru{tveni radnik, {to slavi slavu. Ovaj bi odgovorio da
je on ne slavi, ali ako roditeqi dr`e do tog starinskog praznika on ne
mo`e to da im zabrani. Ili, zar mo`e dedu i baku da ubije zato {to na

199
odre|eni na~in obele`avaju dan porodi~ne slave. Dakle, slavili su (kako-tako) stariji iz ku}e, ali ne i mladi.
Kako se iz navedenih primera vidi, obi~aji mogu biti `ilavi i otporni. Uostalom, u tome kao da je bilo odre|ene inercije i ostataka onoga {to je jo{ kod starih Rimqana va`ilo: qudima treba hleba i igara.
2.
Kao {to su se javqali novi obi~aji kao odre|eni pratioci novih
stawa i me|uqudskih odnosa, tako je bilo i sa pojavom novih izraza i govornih pojmova u svakodnevnom saobra}awu qudi. Govor qudi je ina~e ne
samo svojevrstan arhivar i ~uvar zate~enog stawa (me|usobnog sporazumevawa u okviru jedne dru{tvene zajednice) nego i bri`qivi bele`nik, i
registrator, tempa promena u napredovawu te zajednice. Evo za to i nekoliko primera.
Poznato je da se kod nas na selu za dvori{te obi~no ka`e obor. Otkuda ta i takva re~? Evo obja{wewa. Donedavno je postojalo verovawe da,
kada bi se pojavila kakva bolest negde u susedstvu, seqani susednih naseqa su se trudili da spre~e dolazak te bolesti u wihovo selo. A to se radilo na taj na~in {to bi u gluvo doba no}i dva bliznaka, ili dva ~oveka sli~nih imena, upregli volove, po mogu}nosti bliznake, i ralom oko
sela napravili (fiktivnu) brazdu, to jest oni bi oborili selo (ma|ijski
ogradili). Jer, po verovawu neukih qudi, takva brazda je predstavqala
branu, prepreku, preko koje bolest ne}e mo}i da pre|e. Zato je neupu}en
svet vremenom po~eo da pravi takvu brazdu (ogradu) to jest da oborava i
prostor gde je neko nameravao da podigne ku}u. Tako se pojedinac, tobo`e, unapred osigurava od kakve bole{tine. Otuda i naziv obor za prostor oko ku}e.
Ranije bi se za neku osobu koja nije {tedela ru`ne re~i reklo da
psuje ko s koca. Kakve veze ima psovka i kolac? Srpski narod je samo
po zlu zapamtio prisustvo Turaka i wihovo ka`wavawe raje. Naime, u
vreme turske vlasti smrtna kazna se mogla dosuditi za sitnicu, a ta kazna je izvr{avana na razne na~ine: odsecawem glave, ve{awem, vezivawem
kowima za repove, nabijawem na kolac... Ali, desilo bi se da nabijeni na
kolac ne izdahne odmah. Umiru}i u te{kim mukama, nesre}nik bi prokliwao i prkosno, najpogrdnijim re~ima i psovkama obasipao izvr{ioce
kazne ne bi li ga dotukli (da se daqe ne mu~i). Otuda i otada ostade ovo
jezi~ko pore|ewe da neko psuje ko s koca.
Zar se i sada ne ~uje da se nekome ne{to duboko urezalo u pam}ewe? Otkuda urezivawe u pam}ewe? U vreme Turaka kod nas nije bilo nikakvih {kola. Jednostavno, svi su bili nepismeni, ~ak i sve{tenici.
Ali, pojedinci (kao: seoski kmet, poqak, ~obanin, ili neki zanatlija)
urezivao je britvom po svom {tapu ili kakvom drugom drvcetu (pli}e, dubqe, kose, uspravne, ukr{tene) recke ili zareze kao znake koji su ga u
odre|eno vreme podse}ali i opomiwali na ono u vezi sa ~ime je i pravio

200
zareze. (Tako je i zbog toga pravqen i ~vor na marami ili resi nekog
dela ode}e). Ti zarezi po komadi}u drveta (takozvani rabo{i) bili su, u
stvari vrsta pisma i bele`aka nepismenih qudi. Otuda (kasnije) i re~ da
se nekome ne{to urezalo u pam}ewu.
Ili, gdekad i danas ~ujemo da je nekome upala sekira u med. To
zna~i da je neko bez posebnog napora i zalagawa lako do{ao do ne~ega.
Ali, otkuda zajedno da se jave sekira i med? Poznato je da se rojevi p~ela ~esto nastane negde u steni ili ~e{}e u drvetu. Posebno u {upqini
nekog starog stabla. ^im se p~ele tu nastane prave sa}e i sabiraju med
za svoju hranu kada preko zime roj bude mirovao i kada za radilice ne bude pa{e. I, kada bi neko u {umi prona{ao takav roj p~ela, pa bi do{ao do wegovog meda morao je da se slu`i ne samo dimom i vatrom da
p~ele tera, nego i sekirom da pravi rupu da bi do{ao do meda. Otuda nekom i upadne sekira u med.
Dana{we je saznawe da je svaka vlast ograni~ena vremenom. Zato se
i ka`e svaka sila za vremena. Kod nas se ka`e i ovako; Ni~ija nije
do zore gorela (ili dogorela). Misli se na sve}u, jer nekada nije bilo
ne samo elektrike nego ni petroleja. Svetlost se dobijala od ogwi{ta i
sve}e. A sve}a, ma koliko bila velika, nije mogla nekome svetleti cele
no}i. Otuda i izraz da ni~ija ne gori do zore.
U Vojvodini do na{ih dana mo`e da se ~uje fraza da je neko pijan ko
majka. Kako i koja je to majka pijana? Poznato je da su na{i qudi rakiju
upotrebqavali kao vrstu leka (na primer za ~i{}ewe rana) ili da se wome, ma i trenutno, ubla`e bolovi i tuga za umrlim. Razume se da se i fizi~ki bolovi lak{e podnesu ako se neko napije rakije. Zato, kada bi se trudnica prilikom poro|aja du`e mu~ila, davali su joj da popije {to vi{e rakije. Posle toga je lak{e podnosila poro|ajne bolove. Tako je i nastalo ono
jezi~ko pore|ewe da je neko pijan ko majka (u stvari kao porodiqa).
Ne ka`emo li i mi, danas, za onoga koji za kratko vreme iznese dosta podataka (da taj) sipa kao iz rukava? Kakve veze mogu da imaju ~iwenice i podaci sa rukavima? Poznato je da ranije narodne no{we, i mu{ke i `enske, nisu imale xepove. Ako je ne{to sitnije ipak moralo sobom da se nosi to je stavqano u torbu, kesu (pa o vrat), wedra, za pojas.
Ali, u odre|enim prilikama umesto torbe ili kese (kakvog suda ili korpe) mogli su privremeno da poslu`e i rukavi kojeg gorweg dela ode}e.
Recimo, nai|e putnik na orahe, ili koje drugo vo}e, i, da bi to koliko-toliko pokupio (i odneo), skinuo bi gorwi deo ode}e, na krajevima zavezao rukave i tako dobio dve podebqe kese. I, kada se ~ime napuweni rukav
odve`e, ili nagne, wegova sadr`ina se naglo i skoro odjednom isprazni.
Zato se i ka`e kao iz rukava. ^uje se zatim i figura da je neko ostao
kratkih rukava ({to zna~i da neko u odre|enoj prilici nije dobio ono
{to je o~ekivao). I kapa je (u pro{losti) mogla da poslu`i kao privremena posuda. Otuda i izraz puna kapa (kada posao dobro krene).
Za pa`qivog i poslu{nog mu`a (prema svojoj supruzi) ranije bi se
prigovorilo da je papu~i}. Otkuda ovaj izraz? Skoro do na{eg vremena,

201
posebno u varo{ima, odr`alo se verovawe da, koji od supru`nika, prilikom samog ~ina ven~awa, kri{om, ispod sofre ili stola, svojom nogom
nagazi nogu svog supruga (supruge), da }e se wegova re~ u braku slu{ati
i biti odlu~uju}a. Dakle, papu~i} je prvi naga`en za vreme ven~awa od
svoje neveste. Ovaj izraz je verovatno nastao u varo{koj sredini jer papu~a na selu i nije bilo.
Ne ka`emo li i mi za nekoga da je u svom poslu dobro potkovan.
Kako je to ~ovek potkovan? Poznato je da je do pre stotinak godina iole
ve}i teret (kao i qudi), od mesta do mesta, preno{en kowima. I to tovarnim (ne zapre`nim) jer nije bilo puteva. Tako su na primer karavani
natovarenih kowa (u pratwi qudi) iz primorja do sredi{ta Srbije putovali i po desetak dana. I{lo se preko svakojakih predela, strmina, kamewara i bespu}a. Zato su kowi, naj~e{}e nose}i so, morali biti dobro
hraweni i pa`eni. Posebna se briga vodila o tome da budu dobro potkovani. Jer ako bi u putu kowu spala potkovica, on je pod teretom jednostavno bio nesposoban za daqe putovawe. Zato su kirixije i nosile potreban pribor da se u svakoj prilici kow potkuje koliko je taj oblik saobra}aja (i transporta) u pro{losti kod nas bio zna~ajan govori i uzre~ica da je neko, kada uspe u poslu, na kowu. Vremenom je izraz potkovan prenet i na ~oveka koji je dobro pripremqen za neki posao.
Na kraju, jo{ jedan primer, sasvim nov, tako|e nastao u vezi sa (novom) vrstom saobra}aja. Kako znamo, danas se ~uje izraz do daske za ne{to kada se radi do kraja. Otkuda i kako je do{lo do nastajawa takvog
izraza, kada wega do pre nekoliko decenija u na{em jeziku nije bilo? U
motornim vozilima, kako je poznato, postoje papu~e ili komande na koje
voza~, da bi mu vozilo i{lo br`e ili laganije, pritiska svojom nogom.
I, pritisne li odre|enu papu~u do kraja, to jest do poda (do daske) tada
}e mu vozilo i}i najve}om mogu}nom brzinom. Ovaj izraz smo svakako
primili od voza~a pa zato i ka`emo da neko radi, pije, ili psuje do
daske.
UMESTO ZAKQU^KA
Kako smo iz dosada izlo`enog videli, obi~aji su ode|ene prate}e radwe koje je pred ili uz neki rad, ili dru{tveni doga|aj, vaqalo obaviti
da bi se time ne{to obele`ilo, potvrdilo ili pozitivno postiglo. Tokom kulturnog razvoja dru{tvene zajednice neki obi~aji delimi~no ili
posve ne staju. Umesto wih mogu da se jave novi.
I sa jezikom biva sli~no, ali i druga~ije. U wemu, kao svojevrsnom
muzeju, ~uvaju se nasle|eni pojmovi i pojedinosti, ali je on i bri`qivi
pratilac, kao de`urni registrator, usvajawa novonastalih pojmova kao
dokaza i pratilaca kulturnog razvitka (nosilaca tog jezika).

202
OSNOVNI IZVORI PODATAKA
Vuk K a r a x i } , Srpski rje~nik.
Srpski etnografski zbornik (Odeqewe: @ivot i obi~aji narodni), Beograd.
Tihomir R. \ o r | e v i } , Na{i narodni obi~aji, Na{ narodni `ivot I, Bgd 1930.
Glasnik Etnografskog muzeja (serija kwiga) u Beogradu.
Etnokulturolo{ki zbornik (kw. I-VII) Svrqig.
Erik H o b s b o m , Izmi{wene tradicije (s engleskog: Aleksandra Gli{i} i Mladena Preli}), Beograd 2002.
CUSTOMS AND LANGUAGE AS THE FOLLOWERS OF DEVELOPMENT
(AMONG THE SERBS)
by
Dr. Mirko Barjaktarovi}
Summary
The text discusses the way in which customs (as specific activities expected to
help peoples activities) could be surpassed and could disappear in the course od cultural development. They could also be prohibited, and the new ones could also appear
or be imposed. For instance: the dodolas, girls decorated with plants who dance and
sing occasional songs in a procession; during the drought, they go through the settlements to invoke rain. When there is enough water for the watering of crops or people
grow plants which do not require much moisture, then there is no need for such a custom.
It is similar, but also in a way different, with language. In it, previous specificities are kept better and new language notions are accepted faster. In recent times, we
have been hearing the expression do daske (full blast) when somebody does a certain job fully, till the end. This expression has recently appeared in use and it originated from motor vehicles; they have a specific pedal which, when pressed fully,
gives the vehicle the greatest traction power.

203
UDK 821.163.41 : 929 Bo`ovi} G.
821.163.41 95.09 Bo`ovi} G.

Dr Aleksandar Miqkovi}

GRIGORIJE BO@OVI] U NA[OJ NACIONALNOJ KULTURI

Ogled o zna~aju publicisti~kog i kwi`evnog dela Grigorija
Bo`ovi}a za nau~na prou~avawa naroda i narodnog `ivota
SA@ETAK: U ovom se ogledu razmatra kwi`evno i publicisti~ko stvarala{tvo Grigorija Bo`ovi}a sa stanovi{ta u kojoj meri ono obezbe|uje faktografiju za antropogeografska, antropolo{ka (tj. rasne odlike), etnografska, etnopsiholo{ka, sociolo{ka i karakterolo{ka prou~avawa na{eg naroda koji `ivi u ovim
krajevima koji su predmet wegovih kwi`evnih i publicisti~kih radova. Autor
naro~ito analizuje wegove putopisne reporta`e Sa sedla i samara, Crte i reze,
Po Drenici i druge, kao i pripovetke objavqene u Srpskoj kwi`evnoj zadruzi (Ro|ak) i u zbirkama pod naslovom Robqe zarobqeno i Neizmi{qeni likovi.
Na osnovu pregleda i analiza publicisti~kih i kwi`evnih radova Grigorija Bo`ovi}a u ovom ogledu, mo`e se izvesti zakqu~ak da oni predstavqaju
zna~ajnu nau~nu gra|u, a i vi{e od toga, relevantnu za izu~avawe na{eg i drugih naroda na ovim balkanskim prostorima.
KQU^NE RE^I: Grigorije Bo`ovi}; Putopisi i pripovetke kao nau~na gra|a; Patrijarhalne porodi~ne zadruge; Krvna osveta kod jednoplemenika razli~itih
veroispovesti; Pleme Ku~i; Bi{evo; Drenica; Ibarski Kola{in; Ro`aj; Rogozna.

Na{a dana{wa kwi`evna i kulturna javnost po~iwe ponovo da se

interesuje za pripoveda~a i pubicistu Grigorija Bo`ovi}a (18801945).
Wegovo ime, kwi`evno delo i nacionalni rad su vi{e decenija bili anatemisani od komunisti~ke vlasti u Srbiji, a srpski komunisti su samog
Bo`ovi}a surovo likvidirali kao narodnog neprijateqa i saradnika okupatora. Time ne samo da su ispali okrutni i nepravedni prema ovom na{em vrednom kwi`evniku i publicisti, nego su se ogre{ili i o srpski
narod jer su svesno izbrisali wegov ogroman doprinos izgradwi i o~uvawu na{ih nacionalnih vrednosti i na{eg nacionalnog bogatstva. I ne
samo na{ih nego i nacionalnih vrednosti i nacionalnog bogatstva drugih
naroda sa kojima delimo ovo na{e balkansko tle. Zapravo, Bo`ovi} je jedan od retkih me|u na{im kwi`evnicima i intelektualcima koji se hrabro uhvatio u ko{tac sa slo`enim pitawima na{ih me|usobnih odnosa i
me|usobnog pro`imawa, uzimaju}i u obzir me{awe razli~itih antropolo-

204
{kih, ali i nacionalnih, verskih i drugih kulturnih elemenata na tlu na
kojem je izraslo wegovo kwi`evno i publicisti~ko delo. Za Grigorija
Bo`ovi}a se sme slobodno re}i da se svrstao me|u na{e kwi`evne gorostase, ~iju stvarnu veli~inu novi nara{taji po~iwu iznova da otkrivaju.
Bo`ovi}evo kwi`evno stvarawe nije jednozna~no. Wegovoj slo`enosti svakako doprinosi i wegova publicisti~ka delatnost, zapravo wegovi
putopisni zapisi, ~ija vi{ezna~ajna vrednost jo{ uvek nije potpunije sagledana. Ovaj ogled nema pretenzija da ovo pitawe raspravi sistematski
i iz svih wegovih aspekata. Naprotiv, napisan je esejisti~ki, to jest s
prvenstvenom namerom da se ovo pitawe pokrene. Jer nema sumwe da je
Bo`ovi} svojim kwi`evnim i publicisti~kim delom na{oj nauci dao izvanrednu antropogeografsku, antropolo{ku, sociolo{ku, etnografsku i
karakterolo{ku gra|u pored toga {to nam se svojim kwi`evnim stvarala{tvom predstavio i kao sna`an umetnik i pisac. Da bismo ilustrovali
jedno od ovih zna~ewa wegovih radova sa stanovi{ta koje gore isti~emo,
poslu`i}emo se, za po~etak, opisom arnautskih kula u Drenici na Kosovu. Napomiwemo da su Albanci jedan od onih naroda za koji nas je sudbina vezala da `ivimo zajedno.
Zapravo, Bo`ovi}ev opis arnautskih kula u Drenici fakti~ki predstavqa izvanrednu gra|u za etnografska izu~avawa stanovawa albanskog naroda i wegovog na~ina `ivota. ^ak i vi{e od toga. Kroz taj nas opis Bo`ovi} upoznaje i sa nekim etnopsiholo{kim karakteristikama Albanaca
koji `ive u granicama na{e dr`ave, a koji je, pored ostalog, do{ao do izraza u gradwi kula. Taj se opis nalazi u wegovim putopisnim zabele{kama
pod naslovom Crte i reze1. Da vidimo kako taj wegov opis izgleda.
Do{ao je Bo`ovi} u selo Polu`a na granici tada{we Poqani~ke op{tine, u ku}u svog prijateqa Rama Istoka, koji je nedavno pre toga umro.
Do{ao je kod wegovih sinova, i to sa sasvim odre|enom namerom da u
samom sredi{tu sabere utiske za opis dreni~ke kule, koja je ve} postala obrazac arnautskih stani{ta. Posmatram Istokovu kulu i avliju kako se to u pesmi ka`e. Upravo preda mnom behu dve kule i dve avlije: jedna za ~eqad sa svima seqa~kim potrebama, a druga za goste, u ~ijem su
dvori{tu samo ambari i ko{evi za kukuruz. Ograda je visoko ispleteni
plot od jasenovog pru}a, jaka i lepa rukotvorina, pokriveni ozgo gusto nabivenim crnim trnom, kroz koji izbija o{tro za{iqeno sr~evo koqe. Takav krov ~uva i plot od ki{e i ku}u od neprijateqa. Nema arnautske ku}e da ovako nije ogra|ena, ako ve} ne i kamenim zidom. Iza dvori{ta je
slabije ogra|en vo}wak, gumno i kotar za slamu i seno. Daqe su wive i
zabrani. Na avliji su uvek po dvoja vrata, velika i mala, uvek zatvorena
i zasovni~ena. To Arnautin nikad ne zaboravqa. (...) Kad Arnautin pre|e
preko praga, ho}e da je bezbedan kao u pravoj tvr|avi, ho}e bezbri`no da
po~iva.
Iako u ovoj naizgled vi{e impresionisti~koj slici ve} ima opisa
onih op{tih elemenata koji su karakteristi~ni za arnautske kule ne sa1

Beograd, 1928, s. 139146.

205
mo u Drenici nego i na celom prostoru Kosova i Metohije kao i Severne
Albanije, pravi etnografski opis, koji je interesantan specijalno sa
stanovi{ta ove nauke, dolazi tek posle ovog teksta. I taj opis on daje s
pa`wom usredsre|enom na sve relevantne detaqe, kao da ga je pisao neki
etnograf i etnopsiholog, a ne putopisac sa prevashodno kwi`evnim pretenzijama. Bo`ovi} po~iwe od toga {to opisuje kako kula izgleda spoqa
i, s tim u vezi, govori o materijalu od kojeg je gra|ena, a zatim pi{e o
ulaznim vratima i pu{karnicama. Sve to on dovodi u vezu sa psihologijom Arnauta koji su te kule gradili da bi u wima `iveli. Osobito lep
izgled daju (...) guste zasvo|ene pu{karnice s lica na gorwem podu. One
su obi~no od druk~ijega kamena nego zidovi (...). Samo ako lep{e zagleda{ u predwi zid, vide}e{ jedva osetne pu{karnice iznad i oko vrata,
koje je neimar tako razmerio da kroz wih bri{e pu{ka, po~ev{i od
ku}wega praga pa celo poqe unapred dokle mo`e da doturi. Ho}e Arnautin da se brani; jo{ boqe, `eli da ga ne iznenadi ni onaj koji mu je
prag zakora~io. Prvi sprat je gotovo u svakoj kuli topli podrum, staja
za gostinske kowe ili doma}inove volove; voli Arnautin da mu je sve
pred o~ima i u tvrdom zidu. A kad je zavr{io sa opisom kule spoqa i
prizemqa, Bo`ovi} prelazi na daqe opisivawe wene unutra{wosti, kada
se drvenim stubama popne na prvi sprat i stupi u predsobqe ili divananu. Ono se pru`a s jednog do drugog kraja ispred odaje, koju Arnauti
isto tako zovu kulom. U jednom uglu divanane je letwi oxak za pe~ewe
kave, a pored celog zida {iroka polica na kojoj se mo`e spavati. Na toj
se polici ~uvaju prostirke i pokriva~i za goste: du{eci i ovnujske ko`e,
sexade, jorgani i {arenice. Tu je negde prislowena i sovra. To je sav
name{taj. Kule su mahom okrenute jugu, tako da je glavna odaja sa svojim
nevelikim prozorima okrenuta istoku. Re|e je obratno. Na kraju dolazi
opis glavne odaje koju, kako rekosmo, Albanci obi~no zovu kulom, kao
i celu gra|evinu. Kad se iz predsobqa ulazi u ovu prostoriju, ogwi{te
ili oxak nalazi se pravo prema vratima. Ova su ogwi{ta, kako veli Bo`ovi}, sre}a i za goste i za doma}ine. Kako su te odaje uvek pune,
kako se u wima sedi i spava i ru~ava, kako Arnauti mnogo pu{e i ne znaju mnogo za na~elo provetravawa oni bi se ugu{ili da im nisu ovi
oxaci. (...) Duvanski se dim ne uspire u sobi; oxak ga vu~e kao i svako
drugo nezgodno isparavawe i zadah. Imaju razlog Arnauti {to oxak uzimqu za simvol svoje ku}e. Da je ogwi{te bitan, su{tinski deo u ure|ewu
prostora za stanovawe Albanaca uzima i poznati prou~avalac narodnog
`ivota Albanaca Franc baron Nop~a.2 Ali ovim Bo`ovi} jo{ ne zavr{ava opisivawe glavne odaje kule. On nas informi{e i o izgledu odaje, o podu, prostirkama i pokriva~ima na wemu, kao i o funkcionalnom
rasporedu stvari u sobi. Evo tog opisa prostorije kada se od vrata krene
ka oxaku: S krajeva oxaka pa gotovo do vrata uporedno su pru`ene dve
2 Videti: Dr. Franz baron Nopcsa: Albanien, Bauten, Trachten und Geraete Nordalbaniens, Berlin und Leipzig 1925, s. 76. Me|utim, vredno je uporediti Bo`ovi}ev tekst sa tekstom Franca barona Nop~e kada su u pitawu i ostale gra|evinske i druge karakteristike
arnautskih kula, na primer karakteristike s obzirom na stanovawe u wima i dr.

206
zakovane za pod gredice, tako da izme|u wih ostaje {irok koliko oxak
prolaz. Do tih gredica s obe strane odaje je prostira~: tanak sloj sena
ili slame, ozgo kostrutna ~erga, a po ovoj {arenice ili sexade. Pokraj
zida su jastuci slamom ili vunom napuweni. Pod je ispod prostira~a
olepqen smonicom, a onaj prolaz obi~no poplo~an ugla~anim i {irokim
plo~ama. Prolazom se mo`e i}i u obu}i, no krajwe je nevaspitawe i nepa`wa prema doma}inu zgaziti mu na prostira~ obuvenom nogom. Pored
oxaka su dva zatvorena udubqewa u zidu: tamo doma}in ~uva pribor za kavu, {e}er i duvan, poresku kwi`icu i objavu za pu{ku. Jedan mali prostor pokraj vrata je nezastrven da bi se tu qudi mogli izuti i umiti ruke. Tu su i kr~azi za vodu i mangal za `ar. S jedne i druge strane su od
vrata ve{alice za pu{ke i ogrta~e. Na desnom zidu visi veliki ~ibuk, gusle i tambure. Gdegod mogu se videti i brojanice. Ni{ta vi{e u toj odaji nema. Tavani su na odajama mahom od dasaka ili {indre, uvek lepo
izra|eni i ukra{eni. Arnautinu je ponos da mu se odaja pohvali.
Opis koji se nalazi u kwizi Franca barona Nop~e, na koji smo se
gore pozvali, prili~no se podudara sa opisom koji se nalazi kod Bo`ovi}a. Samo {to je Nop~in opis sa vi{e detaqa, a i materijal koji je obuhvatio svojim istra`ivawima je sa mnogo {ireg podru~ja, to jest sa prostora cele Severne Albanije. Uz to, kod Nop~e je ovaj opis propra}en
mnogobrojnim i izvanrednim ilustracijama. Sve je ovo razumqivo kada se
zna da je Nop~a svoju kwigu pisao upravo da bude etnografska studija, dok
Bo`ovi}ev opis nema drugih pretenzija do da bude samo putopisni zapis
koji }e biti objavqen u beogradskom dnevnom listu Politika. Ovo {to
smo rekli upore|uju}i Bo`ovi}a i barona Nop~u va`i i za onaj deo teksta kad Franc baron Nop~a opisuje kule Albanaca i sa spoqne strane. Jednom re~ju, Bo`ovi} je u ovom odeqku svojih putopisnih zabele`aka, kao
kakav savestan i marqiv Bogi{i}ev ili Cviji}ev izvestilac, sakupio i
prezentovao materijal za dubqa etnografska prou~avawa stanovawa i `ivota u kulama Albanaca koji nastawuju jugozapadni deo teritorije dana{we Srbije.
Oni koji su ~itali kwigu o Cincarima Du{ana J. Popovi}a seti}e
se da se za opis fizi~kog izgleda i fizi~kih osobina Cincara autor poslu`io navodima odnosnih mesta iz pripovetke Stevana Sremca Kir Geras. I zaista se mo`e re}i da se Popovi} pokazao veoma visprenim {to
je tako postupio. Jer te{ko da bi ta~nije i boqe mogao da opi{e fizi~ki izgled Cincara od pisca kakav je bio Stevan Sremac. Sremac ne samo da je umeo da odli~no zapa`a nego i da da ta~an, precizan i slikovit
opis onoga {to je zapazio. I upravo se za Sremca mo`e re}i da je bio
velik majstor u tome. Me|utim, pored Sremca, u na{oj je kwi`evnosti
bilo jo{ pisaca koji su umeli da uo~e poneki lik ili bilo {ta drugo i
da majstorski naslikaju to {to su videli. Takav je, pored Sremca, bio i
Milan \. Mili}evi}, ali i jo{ neki. Jedan od takvih pisaca bio je nesumwivo i Grigorije Bo`ovi}. I kao {to je Srem~eva pripovetka Kir
Geras poslu`ila Du{anu J. Popovi}u za sociolo{ku i antropolo{ku

207
studiju o Cincarima, tako bi i Bo`ovi}emo publicisti~ko delo moglo da
poslu`i za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka prou~avawa
onih delova na{eg naroda o kojima je pisao, tim vi{e {to likovi sa kojima se u wima sre}emo nisu izmi{qeni nego uzeti iz stvarnog `ivota.
^ak im ~esto nije ni imena mewao, jer je namerno hteo da ~itaocima prika`e qude i `ivot koji stvarno postoje ili su postojali.
Koliko je Bo`ovi} u svojim zapa`awima u pogledu antropolo{kih
osobina stanovnika u krajevima koji su bili predmet wegovih putopisa~kih bele`aka bio precizan i kolika je bila wegova sposobnost razlu~ivawa najboqe se mo`e pokazati na nekoliko primera koje }emo ovde navesti. U reporta`ama koje je objavio u kwizi pod naslovom Sa sedla i samara pi{e, izme|u ostalog, i o nekada ~uvenom [emsi-Pa{i, koji je bio
ne samo rodom iz Bi{eva, nego je i nekoliko generacija wegovih predaka
iz tog kraja (ina~e, Bi{evo se nalazi u predelu planine Rogozne). Bo`ovi} je i li~no video [emsi-Pa{u i desio se u Bitoqu upravo onog dana
kada je na wega izvr{io atentat jedan mlad turski oficir, koji je pripadao Mlado-Turcima. Uzgred da napomenemo da je ubistvom [emsi-Pa{e u
Turskom carstvu otpo~eo mladoturski prevrat. Evo kako je Bo`ovi} naslikao [emsi-Pa{u: [emsi Pa{a bio je sna`na, nevisoka pojava. Ple}at, lepo srezane glave, plav i plavih kao nebo o~iju, neobi~no beo, a
opet krupnih poteza gor{tak. U Bi{evu i Bihoru video sam sad takav
obrazac. I ranije samo u odse~enim udolinama Rogozne. Ne{to odudara od
dinarskoga obli~ja, jer lice nije ni tako dugo ni toliko o{tro. Ima vi{e ~isto slovenskoga u sebi, a malo keltskoga ili ilirskoga. Takvi su mahom starinci i razlikuje se i od Vasojevi}a i od Pe{teraca. Mislim da
je Pa{a bio najneposredniji potomak onih Ri|ana koji su kao jezgro nekad
dali Ku~e. Jer sam utvrdio da je [emsi Pa{a Ku~ i da su se wegovi stari
kao pravoslavni naselili ovde ravno pre sto {esdeset i sedam godina.
Kao Bo{wak, [emsi-Pa{a nije voleo Arnaute i znao je da prema wima
bude nemilosrdan i okrutan. I ovaj podatak je tako|e Bo`ovi}u poslu`io
kao neka vrsta dokaza koji je navodio na zakqu~ak da je [emsi-Pa{a pripadao narodu kojem su Arnauti tradicionalno bili neprijateqi.
Ali Bo`ovi} se ne zaustavqa na opisivawu pojedinaca kao nosilaca
nacionalnih, odnosno, ta~nije, rasnih odlika3 u nekim delovima na{eg
naroda. On zna da sa ovog stanovi{ta naslika i kompleksnije socijalne
sredine. Pogledajmo, na primer, kako je antropolo{ki i antropogeografski prikazao stanovni{tvo Ro`aja. Ro`aje se, pi{e Bo`ovi}, upravo
zvalo Trgovi{te. Slu`beno su ga i Turci tako zvali. Muslimani i danas4
radije izgovaraju Trgovi{te, dok Srbi Ro`aje. Pri~ali su mi me{tani
da su ovu svoju stanicu nekad Rimqani (oni ka`u Latini5) tako prozvali
3
4
5

U Cviji}evom smislu.
Kwiga Sa sedla i samara objavqena je 1930. godine.
Bi}e da je ovo oma{ka, jer je Latinima u unutra{wosti Balkanskog poluostrva narod obi~no nazivao katolike iz zapadnih krajeva, a naro~ito Dubrov~ane; odnosno dubrova~ke trgovce, po{to nikako nije mogu}e da se u narodnoj svesti moglo sa~uvati bilo kakvo
se}awe na deleke Rimqane i wihovo doba.

208
po mnogim divqim ru`ama, koje ovde rastu. Gradi} je iskqu~ivo muslimansko naseqe. Jedva se sad osim ~inovnika na|e po kakav naseqenik.
Nema sumwe da je ovde bilo i Turaka. Ili su izumrli ili se nekud iselili. Sad ih nema, kao ni dubokih starinaca. Najstarije porodice ovde
nastawene ne mogu izbrojati ni punih dvesta godina. To je jama~no i doba obnove Ro`aja. Na celoj levoj obali Ibra su Ku~i, jedno ogromno potur~eno bratstvo, a na desnoj mawi, mnogo mawi deo, koji vodi poreklo
od Klimenta. Pored wih su i naseqenici sa sela, istur~eni nekad kao i
ovi, ali se po izgledu mo`e poznati da su starinci. Ku~i ne kriju svoje
poreklo, znadu za svoje bratstvenike, i pravoslavne i muhamedance, po
ovom kraju. Ta~no znaju i godinu svojega potur~ivawa. Dok oni na desnoj
strani reke vole da tvrde da su Arnauti, iako je danas ve} utvr|eno da
Klimente mo`emo i mi prisvajati. U najmawu ruku taj je fis me{avan; u
wemu ima i srpske i arbana{ke krvi.
Po majstorstvu kojim se u ovom odlomku opisuje sastav stanovni{tva
Ro`aja sa etnografskog i karakterolo{kog stanovi{ta te{ko da bi se sa
Bo`ovi}em mogao meriti ijedan Cviji}ev saradnik na zborniku Naseqa i
poreklo stanovni{tva. Ovaj Bo`ovi}ev opis Ro`aja ve} sam za sebe
predstavqa pravo remek-delo. Wegova je slika antropogeografske i etnografske situacije ovog mesta izvanredno pregledna i jasna; uostalom, sasvim u duhu Cviji}evih antropogeografskih i antrpolo{kih istra`ivawa.
Na osnovu dosada{wih primera koje smo naveli moglo bi se pomisliti da se Bo`ovi} usredsredio uglavnom na opisivawe muslimanskog
stanovni{tva tih krajeva. Istina, ono je tamo u ve}ini i mo`da se zbog
toga mo`e ste}i utisak da on o muhamedancima pi{e nesrazmerno vi{e.
Me|utim, ovakav bi zakqu~ak bio pogre{an. Srpski pravoslavni `ivaq
zanimao ga je isto toliko koliko i muslimanski, ako ne i vi{e od muslimanskog, tim pre {to se ni taj `ivaq po svojim nacionalnim, pa i rasnim korenima nije razlikovao od tamo{wih muslimana bar kada je u
pitawu bilo starina~ko stanovni{tvo. I, kao {to je reqefno i sna`nim
potezima naslikao [emsi-Pa{u, na isti je na~in opisao i pravoslavnog
popa Jerotija Krsmanovi}a iz Vojkovi}a sa Rogozne. Evo tog opisa.
Kada je jednom prilikom tokom svog putovawa po Rogozni svratio
kod popa Jerotija da se odmori, a i dok mu ne pro|e neka groznica koja
ga je bila iznenadno napala, wegov je doma}in ve} bio prevalio osamdesetu godinu `ivota. U zabitom planinskom seocetu usred Rogozne popova je
ku}a jedina bila pokrivena }eramidom, dok su sve ostale bile pokrivene
slamom ili {indrom. I kada je iscrpqenog od groznice i umornog gosta,
kojeg je odavno poznavao, uveo u ku}u i posadio ga na trono`ni stolac sa
naslonom i mekim jastukom, pop Jerotije se, kako Bo`ovi} opisuje tu scenu, uspravi da po obi~aju jo{ jednom upita za zdravqe i izrekne sna`nu
dobrodo{licu. [teta je {to tu dobrodo{licu Bo`ovi} nije zapisao.
Ali je zato dao izvanredan ne samo umetni~ki nego i faktografski por-

209
tret popa Jerotija kao tipi~nog rasnog predstavnika naroda tog kraja. Po
liku su{ta slika prote Matije Nenadovi}a. Onaka brada, onako na ma|arski na~in rastr{eni sasvim beli brkovi. Lice dugo i {iroko, obrve
kao nastre{nice. Na glavi mesto ranije omr~enoga }ulava sa crnom {amijom oko wega {ubara, samo ga novo vreme nagnalo da na vratu prese~e staru popovsku pletenicu. To je jedino dopustio sebi od svega {to rade novi popovi. Na ogromnoj snazi starinske crne ~ak{ire, mr~an pojas,
mintan od crna satina i guw rogo`wanski, onaj stari popovski, kakvoga
vi{e nema ni na Rogoznu. U opancima je, ali nekako ozbiqnim, otmenim,
neseqa~kim, popovskim. (...) Sna`an je kao litica na kojoj je prema wegovoj ku}i Jela~, razma{ist kao orlu{ina. Posledwi predstavnik one povorke koja je u kwizi sricala, ali po dubravama narodu plameno besedila da je carsko koleno i da }e mu carstvo neminovno do}i.
Da primetimo uzgred da Bo`ovi} o popu Jerotiju Krsmanovi}u pi{e
i u narednoj reporta`i pod naslovom Za robovawa, a imenom ga spomiwe
i u slede}oj (pod naslovom Gredom). Reporta`a Za robovawa je u stvari
pri~a popa Jerotija o te{kim danima i mukama koje je propatio od nekog
Ferad-bega Drage i drugih lokalnih muslimana u vreme austro-ugarske
okupacije tih krajeva u Prvom svetskom ratu.
Da nam Bo`ovi} nije ovako sna`no i slikovito predstavio popa Jerotija Krsmanovi}a sa Rogozne, ko bi od nas iz dana{weg vremena mogao
da stvori sliku kako su stvarno izgledali na{i sve{tenici pod Turcima.
No, popa Jerotija je Bo`ovi} naslikao i kao predstavnika sve{teni~kog
stale`a u na{em narodu iz krajeva o kojima pi{e. Naslikao ga je po fizi~kom i psihi~kom obli~ju (to jest po antropolo{kim, rasnim odlikama), po odevawu (onom svakodnevnom) i po frizuri. Najzad, popa Jerotija
je Bo`ovi} prikazao i kao zato~nika svog poziva. U stvari, dao nam je
wegov antropolo{ki, etnografski i karakterolo{ki portret.6 Ali pop
Jerotije nije u wegovim putopisima izuzetak. Tu je ~itava galerija likova iz naroda toga kraja: rogo`wanski i kola{inski7 glavari, istaknuti
predstavnici narodni i doma}ini. Tu je, na primer, Josif Jani} iz Brwaka ili wegov drugar i me{tanin koji je sebe prozvao Dilberaga Quti}; tu je najzad i Milan, wegov ro|ak i wegov verni i neumorni pratilac na ovim putovawima. Sav taj pravoslavni srpski narod naslikao je
Bo`ovi} kao na fotografskom snimku ili, mo`da, kao Titelbah ili Paja
Jovanovi} u svojim slikarskim radovima.
^italac koji ~ita ove reporta`e ne mo`e da se otme utisku da glavni razlog {to su napisane nije u tome da bi se izlo`ili faktografski
podaci o narodu i krajevima o kojima pi{e. Wega je pre svega podsticala
sna`na voqa da ~itaoca odu{evi i ponese, da u wemu stvori odre|eno mi{qewe i raspolo`ewe prema tim qudima. Bo`ovi}, koji je dobrim delom
intelektualno stasao na narodnoj epici i ~istom narodnom govoru svog
6
7

Karakterolo{ki u smislu kako je karakterologiju shvatao Vladimir Dvornikovi}

To jest iz ibarskog Kola{ina.

210
kraja, za koji tvrdi da je jedan od naj~istijih i najlep{ih govora kojim se
govori u srpskom narodu, nagiwe vi{e romanti~arskom izrazu, koji kod
qudi koji se prevashodno bave naukom mo`e lako da probudi sumwu u
pi{~evu nepristrasnost. Me|utim, ovde moramo da konstatujemo da takav
utisak mo`e da stvori zabunu, kao i da navede na pogre{ne zakqu~ke.
Pristrasan odnos prema predmetu posmatrawa i prikazivawa ne mora
uvek da zna~i i ~esto ne zna~i da }e se u prikazivawu ~iwenica obavezno
biti neobjektivan. Jer kad bi to bilo tako, onda bi na sve istori~are i
nau~ne pisce koji nisu bili potpuno indiferentni prema predmetu svojih nau~nih istra`ivawa trebalo da se gleda sa sumwom i podozrewem.
Poznato je koliko je Lujo Vojnovi} bio ponesen dubrova~kom pro{lo{}u
i koliko su ga opsedali stara slava i sjaj Dubrova~ke Republike. Pa
ipak, wegovo monumentalno delo Pad Dubrovnika nesumwivo je najistinitija i najdokumentovanija istorija propasti Dubrova~ke Republike. Da u
ovom kontekstu spomenemo i Sretena Vukosavqevi}a, ~iji su radovi, uprkos tome {to je wihov autor bio emotivno duboko vezan za na{e selo i
seqake, od neprolazne vrednosti i trajnog zna~aja upravo za nau~no prou~avawe na{eg naroda.8
Ima smisla upore|ivati Bo`ovi}a i Sretena Vukosavqevi}a. Ne samo zato {to su i jedan i drugi bili duboko privr`eni narodu i pisali
o wegovom `ivotu, obi~ajima i pona{awu sa razumevawem i simpatijama.
Niti samo zato {to su odlazili u narod da bi se na licu mesta upoznali
s tim kako `ivi, razmi{qa i kako se pona{a. U Bo`ovi}evim reporta`ama, kao i u Vukosavqevi}evim pismima sa sela, ima vrlo mnogo gra|e
relevantne za socijalna istra`ivawa. Istina je da u Vukosavqevi}evim
pismima sa sela ima vi{e gra|e za sociolo{ka istra`ivawa a u Bo`ovi}evim putopisnim reporta`ama za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka, ali je i jedna i druga gra|a podjednako relevantna za nau~no
prou~avawe na{eg naroda. Kada je re~ o Vukosavqevi}u, to je nesumwivo
bio glavni razlog zbog ~ega su ga svojevremeno nastavnici Pravnog fakulteta u Beogradu izabrali za honorarnog profesora. Bo`ovi}, na `alost, nije bio te sre}e da wegov rad bude priznat kao nau~no relevantan,
pre svega zbog toga {to se pravim antropolo{kim studijama kod nas izme|u dva svetska rata bavilo vrlo malo nau~nika. Pored Jovana Cviji}a,
to su bili Branimir Male{, Uro{ Kruq, donekle Vladimir Dvornikovi} i jo{ poneki. No, Bo`ovi}a nisu svrstavali me|u wih, jer ga, jednostavno, nisu kao takvog identifikovali, kao {to je Du{an J. Popovi}
identifikovao Stevana Sremca.
Ina~e, kada je u pitawu sakupqawe gra|e o narodnom `ivotu i obi~ajima, Bo`ovi}a bi, po na{em mi{qewu, pre trebalo uporediti sa odgovoriocima Valtazara Bogi{i}a, nego sa Cviji}evim saradnicima. ^ak
postoji i izvesna Bo`ovi}eva bliskost sa nekim Bogi{i}evim odgovoriocima. Podseti}emo da su Bogi{i}u za Crnu Goru i Boku Kotorsku
8

Akademik Radomir Luki} bi rekao: za sociologiju srpskog naroda.

211
podatke davali Stevan Qubi{a i Vuk Vr~evi},9 i da se gra|a koja od
wih poti~e izdvaja po svojoj vrednosti i to poglavito stoga {to su i
Stjepan Mitrov Qubi{a i Vuk Vr~evi}, a naro~ito Qubi{a, bili talentovani kwi`evnici, i imali razvijenu sposobnost zapa`awa, kao i shvatawa onoga {to je bitno, a tako|e i sposobnost opisivawa onoga {to su
videli i {to poznaju. Razume se da Bo`ovi} nije imao program sistematskog sakupqawa gra|e o narodnom `ivotu kao {to su Bogi{i}evi odgovorioci Stjepan Mitrov Qubi{a, Vuk Vr~evi} i drugi imali u wegovom
Naputku. Me|utim, nema potrebe naro~ito isticati da Bo`ovi} svoja
putovawa nije ni preduzimao u nau~ne svrhe. Najzad, te ambicije nije
imao ni Sreten Vukosavqevi}, bar sve dotle dok na wegova pisma sa sela nisu obratili pa`wu istaknuti nastavnici Pravnog fakulteta u Beogradu: Slobodan Jovanovi}, Bo`idar V. Markovi}, \or|e Tasi}, Mihailo
Konstantinovi}, pa i neki u ono vreme mla|i i po godinama i po nastavni~kim i nau~nim zvawima, kao {to je, na primer, bio Bo`idar S. Markovi}.
Ve} smo napred nagovestili da ne samo Bo`ovi}evi putopisni zapisi nego i wegove pripovetke predstavqaju izvanrednu gra|u za antropolo{ka i socijalna istra`ivawa. Za svoju posledwu zbirku pripovedaka objavqenu uo~i [estoaprilskog rata, Neizmi{qeni likovi, on je ve} u naslovu iskazao ono {to ~ini obele`je pripovedaka u ovoj zbirci; a to je
da je u wima prikazivao qude koji su stvarno postojali, a verovatno i doga|aje koji su se stvarno zbili. Ovo je veoma va`no konstatovati jer je
malo kwi`evnika ~ija dela mogu da slu`e direktno kao izvorna gra|a u
nau~ne svrhe. U srpskoj kwi`evnosti su to besumwe bili Stjepan Mitrov
Qubi{a i Stevan Sremac. Ali uz wih treba svakako navoditi i Grigorija Bo`ovi}a. Dovoqno je baciti pogled na pripovetku Jutro mojega pradeda u ovoj zbirci pa shvatiti da Bo`ovi} tu zaista ne opisuje nikakve
izmi{qene likove, nego samo svoje najro|enije, svoga pradeda i svoju majku.
^ak u pripoveci zna da realisti~kije prika`e poneki lik nego u putopisnim reporta`ama. Nasuprot epskom i pomalo romanti~ki obojenom opisu popa Jerotija Krsmanovi}a, koji smo gore naveli, u pripoveci Pop-Dujo opisuje jednog i izgledom i karakterom sasvim druk~ijeg popa. Navodimo taj opis primera radi: Crne neugledne velike kose i brade, crna
krupna oka, velikoga mesnatoga nosa, opore i masne ko`e na licu, ali
onoga mastiva kojega su starinci u Podgorici, Baru ili Skadru. Ona me{avina koju su dali predslovenski starinci, ostaci fini~anski, Hajredin Barbarosa, mleta~ki galijoti i, mo`da, mi Srbi. (...) Imao je na sebi zagasito-crne ~ohane {iroke ~ak{ire, kakve su obi~no nosile age po
Novom Pazaru i Pri{tini, {iroko i do ispod kolena dugo postavqeno
9 Vuk Vr~evi}, vice konsuo austrijski u Trebinju, bio je zapravo odgovorioc Bogi{i}ev za Hercegovinu, Crnu Goru i Boku Kotorsku (videti Zbornik sada{njih pravnih obi~aja u Ju`nih Slovena, Osnovao-skupio-uredio V. Bogi{i}, Zagreb 1874, c. LI), dok je Stjepan
Mitrov Qubi{a, poslanik na carevinskom vije}u bio za okolicu Budvansku, u kotorskom
okru`ju, na ime: za Grbalj, Pa{trovi}e, Pobore, Braji}e (isto, s. LII).

212
xube, kakvo su opet nosili i age i popovi po gradovima, ali sve to jadno
i prqavo, iskrpqeno i pro{arano na mnogo mesta belim prtenim seqa~kim koncem. Vidi se jasno da mu je to poklonio ili kakav aga ili kakav
silan iguman iz kojega glasitijega manastira. Na glavi mu je bila visoka
gr~ka kamilavka sa nadstre{nicom, a oko we uvijena pri dnu nalik na
~almu crna {amija bog te pita otkad neoprana. na nogama opanci i u ruci veliki drenovak, ali glavu provukao kroz razrez velikih bisaga punih
crkvenih starih kwiga rukopisnih, podgori~kih i ruskih. Prosto strava
od ~oveka, da li popa ili kalu|era, ili obi~ne skitnice koja je to obli~je namerno uzela da lak{e kroza svet pro|e.
Ceo ovaj opis deluje veoma uverqivo i stvarno. A pretpostavka da je
ovaj lik uzeo iz stvarnog `ivota mo`e se dokazivati. Na primer, koliko
jo{ do pred Drugi svetski rat mogli su se sresti kalu|eri koji su odlazili u skitwu po belom svetu i prosili za svoj manastir. Oni su pokatkad, a naro~ito u starijim vremenima, izgledali umnogome nalik na popa
Duja. Te kalu|ere prosjake video sam i ja kao de~ki} u Skopqu. Ostala
mi je u glavi slika dva kalu|era kako stoje pred vratima na{eg stana, u
prqavim i pohabanim mantijama, dok je jedan od wih ispred sebe dr`ao
okonu tako da doma}in mo`e da je celiva i da na wu polo`i novac ili
neki mawi ali vredan predmet kao prilog manastiru, a koji bi oni stavili u torbu od kostreti poput bisaga koje su nosili preko ramena. Naravno, ne se}am se detaqa i te{ko da bih mogao da ih opi{em kako su izgledali, a naro~ito ne tako slikovito i reqefno kao Bo`ovi}. Da podsetimo da je tip tog i takvog popa odnosno kalu|era dao Aleksandar Pu{kin u svojoj drami u stihovima Boris Godunov, u li~nostima Varlaama
i Misaila, a ~ije je portrete muzi~ki naslikao Modest Musorgski. Cela
ova kwiga pripovedaka puna je slikovitih opisa kao {to je ovaj koji smo
naveli i, razume se, ne samo ona. U stvari, u woj se opisuju qudi kako su
nekada stvarno izgledali.
Za ovo {to ovde iznosimo kao svoje mi{qewe imamo potvrdu u Bo`ovi}evim re~ima iz intervjua koji je dao Branimiru ]osi}u, a koji je
objavqen u kwizi Deset pisaca deset razgovora. Na jednom mestu zapisao je Brana ]osi} i ove Bo`ovi}eve re~i: Istina je da ja ho}u (...) da dam
{to vi{e motiva, tipova, {to {areniji mozaik Ju`ne Srbije.10 Hteo je
da bude slikar re~ima kao {to su to bili olovkom i kistom \or|e Milovanovi} i Quba Ivanovi} dokumentaristi koliko i umetnici.
Da s Qubom Ivanovi}em u vezi pomenemo ovde da na jednom mestu u
svojoj kwizi Sa sedla i samara11 on sa faktografske strane ispravqa pogre{nu informaciju na jednom crte`u ovog na{eg izvanrednog grafi~ara
i slikara. Naime, Quba Ivanovi} je na mestu gde kazuju da je nekada bio
manastir Trono{a u Bihoru i gde su se nalazile i polusru{ene zidine
]or-pa{ine kule, na jednom svom crte`u snimio te zidine, ali kao osta10
11

Beograd 1931, s. 105.

S. 104.

213
tke zvonika ovog nestalog manastira. Bo`ovi} koriguje Qubu Ivanovi}a
u tom smislu {to konstatuje da to nije nikakav zvonik manastira Trono{e, no obi~na vlastelinska turska kula iz XV stole}a, sa turskim
ogwi{tima i udubqewem za muslimansku molitvu u sredwoj dvornici. Ta
Bo`ovi}eva te`wa da u svoje putopisne reporta`e ugradi {to vi{e faktografije, a pokatkad ~ak i da sa faktografske strane koriguje poneku
neta~nu informaciju, ~ini da ti wegovi tekstovi mogu da budu relevantni i sa nau~nog gledi{ta. Na `alost, ta wihova nau~na relevancija
ostala je nezapa`ena, jer je i celo Bo`ovi}evo kwi`evno delo za vi{e
od pola veka bilo prekriveno }utwom i potisnuto.
Kad smo ve} spomenuli Bo`ovi}evo vrlo precizno identifikovawe
razvalina na crte`u Qube Ivanovi}a, vredno je ista}i da su wegovi putopisni zapisi dragoceni i zbog jo{ nekih podataka poput ovoga. U jednoj
od putopisnih reporta`a registrovao je postojawe arheolo{kih ostataka
u Drenici koji bi mogli da budu od zna~aja za na{u nacionalnu istoriju.
Idu}i kroz ovaj kraj u pratwi sredwo{kolskog nastavnika i svog prijateqa @ivka Frtuni}a za kojeg je zapisao da u ovom prigorju poznaje
svaki kamen, a predawa ume da meri istorijom12 ukazalo im se jedno
kupasto brdo, na ~ijem se vrhu, kako pi{e, vi|ahu ostatci od zidina,
kao od neke tvr|ave. Za to mu je brdo @ivko Frtuni} rekao da je to ^e~an, gde su se nekada nalazili dvori Vuka Brankovi}a. A na Bo`ovi}evu
sumwu da je ^e~an uop{te postojao osim u narodnom predawu, @ivko Frtuni} mu je odgovorio da je ne samo mogu}no nego i sasvim verovatno
da je to ^e~an-grad: (...) To zna svako arnautsko kozar~e. I daqe produ`uje: Gore ima nekoliko mramornih stubova. A Austrijanci su odneli
i jedan sarkofag. Tu je stolovao gospodar Kosova i Drenice Vuk Brankovi}, a Vu~itrn mu je bio samo trg i prestonica za sve~anosti.13 Veliko
je pitawe da li bi se od tog ^e~an-grada sa~uvalo do danas i to malo
ostataka sa kojima je @ivko Frtuni} upoznao Bo`ovi}a, a koje je on uneo
u svoju putopisnu bele`nicu. Jo{ ako se desilo da su do dana{weg vremena i ovi ostaci ostataka nestali, a {to je vrlo verovatno, u tom slu~aju
Bo`ovi}evo svedo~anstvo o tome da su ipak postojali, takvi kao {to ih
je on zabele`io, mo`e da ima ako ne arheolo{ku, a ono svakako izvesnu
istorijsku i dokumentarnu vrednost. To, istina, nije svedo~anstvo onako
sigurno kao {to su fotografije arheolo{kih nalaza i iskopina koji
danas vi{e ne postoje, ali ipak predstavqa neko svedo~anstvo koje ima
odre|eni zna~aj za prou~avawe na{e nacionalne istorije.
Spomenuo bih ovde iz istih razloga kao {to spomiwem i podatke
o ostacima ^e~en-grada i Bo`ovi}ev opis crkve brvnare on je naziva drvenom crkvom u selu Ivawe u Bihoru, koju je ozna~io kao Ivawska crkva.14 I taj Bo`ovi}ev putopisni zapis mo`e da ima zna~aja za popis i nau~no prou~avawe na{ih crkvenih spomenika.
Uzgredni zapisi, s. 7677.
Isto, s. 77.
Sa sedla i samara, s. 108. i daqe. Zanimqivo je da Vladimir R. P e t k o v i } u svom
Pregledu crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskoga naroda (SANU, Beograd, 1950) ne na12
13
14

214
Nalazimo u Bo`ovi}evim putopisnim reporta`ama i druge podatke
relevantne za prou~avawe pojedinih segmenata stanovni{tva nekih na{ih
krajeva. Ti su podaci ne semo zanimqivi nego i od zna~aja sa antropogeografskog, etnografskog i sociolo{kog aspekta. Da navedemo kao primer
wegovo kazivawe o begovskim porodicama u Bihoru.
Tu pojavu, koja mu je, kako veli, izgledala zagonetnom, odgonetnuo je
svojim kazivawem Nazif-beg, ro|eni brat glasitoga Mustaj-bega ]orovi}a i potomak istorijskoga ]or-pa{e. ]orovi}i, prema informaciji ovog
bega, nisu istur~ena srpska vlastela nego pravi Anadolci. Otprilike
sto godina posle Kosovske bitke u Bihor je do{ao neki Hajdar-pa{a, koji je sazidao kule u Lozni, Suti-Ivanu, Bistrici i Godu{i. Po svoj prilici je bio potur~eni vlastelin iz Ostrozuba kod Prizrena, i od wega
su bezi iz Bo`ovi}evog vremena: Batilovi}i, koji se jo{ zovu Ostrozubi, Krasni}i i Hajdarpa{i}i. Kada se Hajdar-pa{a pobunio protivu sultana, ovaj naredi ]or-Mehmed Pa{i Ose~aninu da iz Slavonije ode u Bihor i progna Hajdar-pa{u. ]or-pa{a je izvr{io nare|ewe, osvojiv{i kasnije tvr|avu Bihor od Srba iz Despotovine. Od ovoga ]or-pa{e su dana{wi bezi ]orovi}i u Lozni, Godu{i, Ivawu i drugim selima bihorskim. Pazarski Bu|evci su im rod. Sa ]or-pa{om su ovamo (to jest u
Bihor) do{li kao odredni zapovednici i pretci porodica Sijari}a, Bibuqica, Dervi{evi}a, Muratovi}a i Eraca. ]or-pa{ini potomci iako
begovi, kao i ove druge porodice, zauzeli su najboqe zemqe po Bihoru i
sad se sasvim poseqa~ili. Imaju i dobre ~ardake ali i obi~ne seoske ku}ice. Na izbor su mahom vi|eni qudi, govore samo na{im jezikom i uzeli
su sve mesne obi~aje. No osim ovih po Bihoru ima jo{ begova. To su rasovski Begovi}i u dve loze: bezi Rasovci i Begovi}i. (...) Begovi}i su potur~ena vlastela nemawi}ska. No pored ovih, ima i begova koji se prezivaju Franci, koji su tako|e imali sedi{te u Rasovu i koji su potur~eni
nemawi}ski najamnici Franci ili Alamani itd. Ovi podaci o begovskim
porodicama u Bihoru i o wihovom poreklu predstavqaju pravu dragocenost za izu~avawe na{eg naroda, a naro~ito u dana{we vreme, kada se iz
politi~kih i ideolo{kih razloga poku{ava na sve na~ine da stvori la`na i iskrivqena slika o narodu koji naseqava ove na{e prostore.
O Albancima na Kosovu i u Metohiji, a naro~ito o onima iz Drenice, Bo`ovi} je u svojim putopisnim reporta`ama pisao u vi{e navrata. Drenica je susedna oblast ibarskom Kola{inu, odakle je na{ pisac
rodom,15 i stanovnici ova dva kraja gledali su jedni na druge kao na prve
kom{ije. Sam Bo`ovi} je ne samo po{tovao svoje neposredne susede, nego
je me|u wima imao i prijateqe. U reporta`i Dreni~ko `aqewe, a u okviru odeqka Po Drenici,16 opisuje svoju posetu porodici svog prijateqa
Nazifa Jahje, kojeg je ubio ka~ak Jonuz Topi. Oti{ao je wihovoj ku}i savodi podatke o postojawu ove crkve brvnare, kao {to ne navodi ni o Pokajnici kod Velike
Plane, dok je crkve brvnare u Se~oj Rijeci i Ra~i Kragujeva~koj samo registrovao da postoje.
15 Bo`ovi} se rodio u selu Pridvorica u ibarskom Kola{inu.
16 Uzgredni zapisi, Beograd 1926, s. 9297.

215
mo da bi im izjavio sau~e{}e. Ova reporta`a upravo mo`e da poslu`i
kao potvrda wegovih bliskih i srda~nih odnosa sa Albancima po Drenici. Uostalom, zapisao je i sam da su ovi wegovi afiniteti bili dobro
poznati i wegovom ocu, koji na te wegove odnose sa Albancima nije gledao sa odobravawem. Prekorevaju}i ga zbog jedne navade, on mu je u jednoj {etwi uputio ove re~i: U neku ruku si ba{ kao Arnautin. Ide{
po wima, izu~ava{ wihove obi~aje, pi{e{ o wima, pa si se poarnautio. Jo{
malo pa }e{ kao Trajko iz Strmca uza svaku re~ po-i-pa{a zotin! (tako
mi boga!).17
O `ivotu i obi~ajima naroda koji `ivi u krajevima kroz koje je prolazio kod Bo`ovi}a ima verodostojnih podataka takore}i na svakoj stranici. O gostoprimstvu i kod pravoslavaca i kod muslimana i kod Albanaca on je u svojim putopisnim zabele{kama dao izvanredan etnografski
i etnopsiholo{ki materijal. Wegov opis lonxe u reporta`i Sa zelene
lonxe18 dragocen je dokumenat o ovom obi~aju, tim pre {to je taj obi~aj
brzo nestajao i o kojem se ve} u Bo`ovi}evo doba malo znalo. Tu je opisao onu lonxu kao {to je nekad u starinu bilo. Naravno, nije mogu}e
sve te opise prikazati u okvirima jednog ogleda, i mi ~itaoca upu}ujemo
na ove wegove putopisne zabele{ke koje su uz to, nezavisno od svega, veoma zanimqive za ~itawe.
Iz gorwih navoda mo`e lako da se vidi da je Bo`ovi} putovao mahom po krajevima gde u ve}ini `ivi potur~eno stanovni{tvo, ali ono kod
kojeg se o~uvala svest o sopstvenoj ranijoj plemenskoj i nacionalnoj pripadnosti. Zahvatio je on u svojim opisima vrlo duboko u svu slo`enost
ovog komplikovanog pitawa. Razume se, mi danas znamo da su saznawa do
kojih je do{ao va`ila za wegovo vreme i za vreme koje mu je prethodilo.
Na `alost, nemamo pouzdanih i dovoqno obave{tenih istra`iva~a koji
bi nam osvetlili kako stvari u tom pogledu stoje u dana{wem vremenu.
No, bez obzira na to, materijal koji se nalazi u wegovim putopisnim zabele{kama je dragocen doprinos ukupnom sagledavawu ovog pitawa. Mi se,
naravno, ne mo`emo upu{tati u neko {ire izlagawe onoga {to nam Bo`ovi} iznosi o tome. Ipak }emo ovom prilikom re}i koju re~ o Bo`ovi}evim saznawima o obavezi krvne osvete jednoplemenika i bratstvenika razli~itih veroispovesti. I uop{te ovi me|usobni odnosi kao da su
ga posebno zanimali. Na jednom mestu u svojoj kwizi Sa sedla i samara19
mo`e da se pro~ita i ovaj tekst: Zanimqivo je da ni jedna ku}a ovih
Ali}a-Ku~a nije nikad zaboravqala na svoju najmla|u i najslabiju bra}u
pravoslavne u Brwacima. Svojakali su se javno sa wima, svetili krvi
me|usobno. Hamzagi}i su u nezgodi be`ali u Brwake kod ro|aka, ovi kod
wih u Tutin. I oru`ano vazda priskakali jedni drugima u pomo}. Gani}
mi se na svojoj kuli pohvalio da su sa wima gore u pe}ini branili pa{u
17
18
19

Crte i reze, Beograd 1928, s. 83.

Uzgredni zapisi, s. 5461.
S. 7273.

216
Mahmudbegovi}a i Brwa~ani, a vitao u wegovu mlinu i danas okre}e voda iz bukvine koju je pre toliko godina izdubio i udesio wegov ro|ak,
brwa~ki knez Kosta Jeremi}, koji je tom prilikom, ne znam zbog ~ega,
bio odmetnik i utekao k wima u Ro`aje. Me|utim, sa ovim u vezi od posebnog zna~aja je jedna wegova pripovetka (Ro|ak), u kojoj je opisao jedan
interesantan slu~aj krvne osvete.
Kod spomiwawa Bo`ovi}eve pripovetke Ro|ak,20 da napomenemo da je
realno pretpostaviti da je wen glavni junak Gani}-beg stvarno postojao,
kao i da se doga|aj koji se u woj opisuje stvarno desio. Verovatno}a da se
to zaista zbilo nalazi se na jednom mestu u wegovim putopisnim zabele{kama, gde navodi kako mu je neki Mahmutovi}, ina~e ro|ak Gani}-bega,
pokazao wegov grob na jednom muslimanskom grobqu pored kojeg su prolazili. Ali se wena istinitost poja~ava i svedo~ewem Marka Miqanova
o istom tom doga|aju, ~iji se opis nalazi kod Miqanova ~ak na dva mesta, i u @ivotu i obi~ajima Arbanasa21 i u Primjerima ~ojstva i juna{tva.22 Kao i Grigorije Bo`ovi}, i Marko Miqanov u @ivotu i obi~ajima Arbanasa govori o Gani}-begu, s tim {to Marko Miqanov pi{e
da je to bio Murat-aga Gani}, u Bijelo Poqe, dok ga Grigorije Bo`ovi} navodi samo kao Gani}-bega, kao i da je, kad se taj doga|aj odigrao,
bio komandant `andarmerije u Prizrenu. I Marko Miqanov i Bo`ovi}
navode da je Gani}-beg bio poreklom Ku~ (poreklom ku~ka porodica,
pi{e kod Marka Miqanova). U Bo`ovi}evoj pripoveci Ku~ koji je bio
pose~en bio je mom~e i ~uvao je ovce, dok Marko Miqanov o tom doga|aju bele`i samo toliko da je Tur~in ubio Ku~a i posjeka(o) mu glavu.
Ambijent u kojem se odigrala scena krvne osvete kada je Gani}-beg, po{to je bio ku~kog porekla, ubio zbog toga Dem-Aliju koji je ubio i posjeka(o) pravoslavnoga Ku~a razli~it je kod Miqanova od onog kod
Bo`ovi}a, ali su re~i koje je izgovorio Ku~ pred ubistvo gotovo iste. I,
naravno, okolnosti u vezi s tim ubistvom se prili~no podudaraju. Kod
Marka Miqanova je to mom~e (to jest taj pravoslavni Ku~) izgovorilo
ove re~i: Nemo me posje}, e }e se naj bra}e Ku~a, koji }e me osvetiti,
i ti }e{ poginut. Razlika je unekoliko i u tome {to u Bo`ovi}evoj
pripoveci Gani}-beg puca u Tur~ina iz revolvera, dok Marko Miqanov
bele`i da Gani}-beg upali dvije kubure u wega, ubi ga i ute~e izme|u
Turaka. Da spomenem i to da je kod Marka Miqanova junak kojeg je
ubio Gani}-beg bio Tur~in, dok je kod Grigorija Bo`ovi}a bio Rugovac
Dem-Alija. Naposletku, Marko Miqanov daje i ne{to odre|eniji podatak
o tome kada se doga|aj zbio; po wemu je Gani}-beg bio, kasnije, zabit i
sudio u Berane, mada je, dok je zapisivao podatke o wemu i o ovom slu~aju, bio ~uo da vi{e nije `iv; a sin mu je sad u Berane. Kod Grigorija
Bo`ovi}a se vreme doga|aja mo`e odrediti jedino po tome {to je Gani}-beg
20
21
22

Grigorije B o ` o v i } : Pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd.

Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Beograd b.g., s. 161162.
Isto, s. 73.

217
pucao ne iz kubura, nego iz revolvera, a {to bi upu}ivalo da se sve to
doga|alo u nekom vremenu kada su kubure bile zamewene revolverom kao
modernijim vatrenim oru`jem.
I u Primjerima ~ojstva i juna{tva23 Marko Miqanov tako|e spomiwe ovaj slu~aj. On navodi da je Tur~in neki u Staru Srbiju ubio i
posjeka(o) Ku~a, pa je o tome posle pri~a(o) u dru{tvu. Samo u kwizi
po kojoj navodimo stoji da se onaj koji je tog Tur~ina ubio zvao ne Murat-beg Gani} nego Murat-aga Gali},24 podrijetlom Ku~, dok se ostali
elementi u pri~i uglavnom podudaraju. Ali u Primjerima wegova pri~a
ima i jedan zna~ajan komentar. Po Marku Miqanovu, Murat-aga se di~io
doklen je go| `iv bio, {to je osvetio Ku~a, kojemu nije ni imena zna(o),
samo je zna(o) da je Ku~. I ovde on na kraju dodaje da je Murat-aga bio
zabit poslije i u Berane i Bijelo Poqe, i da je do skora `ivio.
Da najzad ka`emo i to da se kod Bo`ovi}a cela radwa pripovetke
odigrava u Mirijskom hanu u Prizrenu, u jednoj prostranijoj prostoriji,
u kojoj su se okupqali na kafu najodli~niji turski kolenovi}i. Jedne
srede, tr`i{noga dana u Prizrenu, uvede Rotulovi}-beg svojega poznanika i rugovskoga prvaka Dem-Aliju. Dem-Alija se, u razgovoru koji se
zapodenuo, pohvalio da je ubio jedno mom~e iz Ku~a u Vrmo{kim {umama u blizini Hotskih hanova, kako veli pripoveda~. To mom~e, kada se
na{lo o~i u o~i sa smr}u, izgovorilo je, kako je ispri~ao Dem-Alija, ove
re~i: Moja se krv ne}e izgubiti (...). Sazna}e se za moju `alosnu pogibiju. I tvrdu ti rije~ zadajem, na}i }e se kakav ro|ak koji }e me osvetiti.
Ho}e, bo`ja vjera, ja Tur~in ja Ri{}anin, a sad koqi! Potpukovnik Gani}-beg, koji je, po Bo`ovi}u, bio komandant turske `andarmerije u Prizrenu, slu{ao je Dem-Aliju dok je ovo pri~ao i, po{to je jo{ jednom dobro proverio da li Dem-Alija govori istinu, ubio ga je ispaliv{i u wega {est revolverskih metaka. Gani}-beg je Dem-Aliji, pre nego {to ga ja
povalio na pod hicima iz revolvera, rekao da je to mom~e istinu reklo, i da ima jo{ kojega ro|aka u svijetu. U stvari, Gani}-beg je, budu}i poreklom Ku~, preuzeo na sebe da osveti krv svoga saplemenika.
Prikazivawe samog doga|aja opisanog u Bo`ovi}evoj pripoveci uporedili smo sa svedo~anstvom Marka Miqanova o wemu da bismo {to pouzdanije utvrdili verodostojnost ove pri~e. Jer za nau~no prou~avawe ove
pojave u na{em narodu, to jest obi~aja krvne osvete kada su u pitawu jednoplemenici odnosno bratstvenici koji su razli~itih veroispovesti,
veoma je va`no da se utvrde {to nesumwiviji dokazi da su i potur~eni
delovi na{ih plemena, u ovom slu~aju Ku~a, smatrali da su u obavezi
krvne osvete kada, svejedno da li Tur~in ili poislamqeni Albanac ubije nekog wihovog saplemenika, Ku~a, makar {to je ovaj bio pravoslavne
vere. Jer to je zna~ilo da su, u pro{lim vremenima, ta~nije u plemenu
Primer pod brojem 58, isto, s. 73.
Mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka, jer nisam proveravao u drugim izdawima
Primjera ~ojstva i juna{tva da li je wegovo prezime bilo Gani} ili Gali}.
23
24

218
Ku~a tog doba, srodstvo, to jest plemenska pripadnost, i krv imali
preimu}stvo nad verskom pripadno{}u. Ova dva svedo~ewa o ovom doga|aju, jedno od drugog nezavisno, svakako potvr|uju wegovu verodostojnost, to
jest da se opisani doga|aj zaista i odigrao, kao i da je razlog ubistva bila ba{ krvna osveta. Uop{te govore}i, ovo nedvosmisleno dokazuje da je
taj obi~aj postojao, mada se na osnovu wega ne mo`e utvrditi wegova u~estalost, odnosno koliko ga je pravoslavnih i muslimanskih Ku~a smatralo obavezuju}im u vreme, na primer, Marka Miqanova, ili pre wegovog
vremena.
S ovim u vezi primetili bismo da u dana{we vreme na Balkanskom
poluostrvu kao da je preovladala te`wa da se u prvi plan istakne verska
pripadnost, koja se sve vi{e javqa kao preusudni ~inilac kod nacionalnog opredeqivawa pojedinih segmenata balkanskog stanovni{tva. U tursko vreme su se po veri nacionalno najeksplicitnije opredeqivali islamizovani stanovnici na{ih krajeva, koji su sebe i smatrali i nazivali
Turcima, a i drugi su ih tako zvali, i to bez obzira {to ih je najvi{e govorilo jedino srpskim jezikom, jer turski nisu ni znali. Unekoliko nasuprot wima, pravoslavni narod koji je isto tako u masi pristajao nacionalno uz ve}inski narod, u mnogim je slu~ajevima ipak sa~uvao svest i o nekoj svojoj etni~koj ili drugoj posebnosti (Vlasi, Cincari, Romi i drugi).
Ina~e, pripovetke kao {to je Ro|ak u kojima se opisuju istiniti
doga|aji, ili obi~aji koji stvarno postoje ili su postojali, zatim odnosi
u porodi~nim zadrugama i sl. u Bo`ovi}evom pripoveda~kom delu nisu
retke. Pokaza}emo to i na primeru pripovetke Rob nezarobqeni iz zbirke pripovedaka Robqe zarobqeno25 ba{ kao {to smo se iz pripovetke
Ro|ak26 upoznali sa jednim slu~ajem krvne osvete o kojem se obi~aju jo{
uvek nedovoqno zna.
Za pripovetku Rob nezarobqeni mo`e, {tavi{e, da se uzme da je od
posebnog zna~aja za raspravqawe pitawa polo`aja pojedinih ~lanova porodi~ne zadruge u nekim na{im krajevima s obzirom na karakter poslova
koje u zadruzi obavqaju. Da napomenemo da su gotovo u svim dosada{wim
razmatrawima organizacije `ivota i rada u patrijarhalnim porodi~nim
zadrugama istra`iva~i koji su se wima bavili uglavnom obra}ali pa`wu
na nosioce i izvr{ioce najglavnijih poslova u zadruzi: na stare{inu i
stare{icu na primer, ili na one koji obavqaju odgovornije i neke druge
posebne poslove, kao {to su poslovi redu{e i sl. Naravno, po{to se u
krajevima o kojima Bo`ovi} pi{e porodi~ne zadruge prevashodno bave
sto~arstvom, u wegovim zapa`awima i konstatacijama o polo`aju pojedinih ~lanova u wima nalaze se opisi uglavnom sto~arskih poslova. U pripoveci koju smo uzeli za primer on opisuje `ivot ~obanina, sto~ara ili,
kako ga jo{ naziva, sto~nog nastojnika. Radwu pripovetke je konstruisao
upravo na polo`aju s obzirom na poslove koje wen junak obavqa u planin25
26

Beograd 1930, s. 17.

Pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1926, s. 2732.

219
skoj porodi~noj zadruzi. Me|utim, nezavisno od pripoveda~ke komponente
u ovoj pripoveci, to da su realisti~no, takore}i faktografski, preslikani sami odnosi koji se odnose na polo`aj sto~nog nastojnika ne bi se
smelo dovoditi u sumwu.
Putuju}i po Rogoznu, re~i su kojima po~iwe svoju pripovetku, nekako po Gospo\inudne, svratih na preno}i{te kod poznatoga doma}ina
Vran~evi}a, ~ija se zadruga nije odvajala ve} punih pedeset godina. Hteo
sam da vidim i to ~udo na selu i da proverim glas o takoj jednoj velikoj
ku}i. Ve} ovaj po~etak kao da ~itaoca upu}uje na zakqu~ak da je ta
zadruga zaista i postojala. Pri~aju}i tu`nu pri~u o doma}inovom bratancu Rusimu Vran~evi}u, koji je bio ~obanin u ovoj mnogoqudnoj zadruzi, on
je u stvari bacio vi{e svetlosti na te`ak i neravnopravan polo`aj, u
stvari na zapostavqenost i mukotrpan `ivot koji vode oni koji u planinskoj zadruzi obavqaju poslove ~obanina, odnosno sto~nog nastojnika,
koji `ivi u planini i leti i zimi, potpuno sam, fizi~ki odvojen od
ostalih zadrugara i slabo ili nikako ne u~estvuje u zajedni~kom `ivotu.
Da napomenemo da o ~obanima u mnogoqudnim planinskim zadrugama kao
{to je bio Rusim Vran~evi}, koliko nam je poznato, nije se dosada nigde
pisalo. ^ak izgleda da je ova pojava promakla istra`iva~kom pogledu i
Milana \. Mili}evi}a i Valtazara Bogi{i}a ili, bar, nisu na wu obratili dovoqno pa`we. Zbog toga ova Bo`ovi}eva pripovetka zaslu`uje
naro~ito interesovawe svih koji prou~avaju patrijarhalni zadru`ni `ivot u na{em narodu.
Ono na {ta smo zapravo svim ovim primerima `eleli da uka`emo jeste da i Bo`ovi}eve pripovetke, koliko i wegovi putopisni zapisi, imaju znatnu dokumentarnu vrednost, i da tako|a mogu da poslu`e kao gra|a
za izu~avawe narodnog `ivota, narodnih obi~aja i narodne psihologije i
filozofije, ba{ kao {to je i roman Janka Veselinovi}a Seqanka verodostojno svedo~anstvo o `ivotu `ene u patrijarhalnoj porodi~noj zadruzi.
To bogatstvo faktografije koja je relevantna upravo za antropogeografska, antropolo{ka, etnografska i sociolo{ka prou~avawa na{eg naroda
i wegovog `ivota, i to bez obzira da li se u dana{we vreme smatra da
oni ~ine jedan isti narod ili se dele u razli~ite narode, Bo`ovi}evom
kwi`evnom i publicisti~kom stvarawu daje jednu, da tako ka`emo, dodatnu dimenziju. Bo`ovi} je bio vrsni poznavalac naroda koji je predmet wegovih pripovedaka, odnosno o kojem pi{e u svojim putopisnim reporta`ama i svojim pripovetkama, poznavalac wegovog `ivota i wegovih obi~aja,
pa i vi{e od toga; wegovih antropolo{kih, pa i karakterolo{kih osobenosti. Iz tog razloga skoro sve {to je napisao ima, pored ostalog, i
znatnu nau~nu relevanciju. Vrednost wegovog dela za antropolo{ke i socijalne studije u najmawu ruku je ona koju imaju zapisi i zapa`awa pojedinih istra`iva~a i misionara poput Stanleja (John Rowlands Stanley),
Livingstona (David Livingstone) i raznih drugih putnika o afri~kim, australijskim i drugim plemenskim zajednicama za wihovo nau~no prou~ava-

220
we, kao i uop{te za prou~avawe `ivota primitivnih, ali i ne samo primitivnih dru{tava.27 No, za razliku od svih wih, Bo`ovi} je opisivao
qude, naravi i obi~aje specifi~ne za ove na{e prostore kao pisac i putopisac koji je iz te sredine i ponikao i kojoj je pripadao svim svojim
bi}em. On nije bio stranac u toj sredini kao {to je na primer bio Branislav Malinovski me|u Trobrijanderima.
I na kraju da ka`emo ne{to u vezi sa geografskim podru~jem i istorijskim razdobqem koje je Bo`ovi} obuhvatio svojim delom. Wega je neodoqivo privla~io samo jedan kraji~ak na{eg srpskog i balkanskog tla.
To su prete`no krajevi Stare Srbije to jest Bihor, ibarski Kola{in,
planina Rogozna i Kosovo, zapravo od Kosova samo Drenica. Pored toga,
to su jo{ pojedini krajevi Crne Gore (Ro`aje i Cetiwe sa okolinom) i
Makedonije, i to u Makedoniji samo krajevi zapadno od Vardara oni u
kojima uglavnom `ive Mijaci. Wegovo svedo~ewe o narodu pomenutih krajeva je po svom zna~aju jedinstveno i neponovqivo. Ali ono je to i stoga
{to je imao pred o~ima uglavnom narod svog vremena i iz vremena koje
mu je prethodilo. A otada do danas odigrale su se ogromne promene u `ivotu, obi~ajima i shvatawima tog naroda. Zbog toga je wegovo putopisno
i pripoveda~ko delo isto tako i svedo~anstvo o jednom istorijskom trenutku u `ivotu tog naroda, koji je besumwe definitivno i nepovratno
i{~ezao. Zbog toga se mora priznati wegov jo{ ve}i zna~aj za nau~no
izu~avawe narodnog `ivota. Bo`ovi} nije bio samo veliki kwi`evnik,
nego i izvanredan poznavalac svog naroda, koji je doprinosio da se pro{ire na{a znawa o wemu.
Ovim ogledom smo imali nameru da naro~ito uka`emo upravo na tu
osobenost i vrednost publicisti~kog i kwi`evnog dela Grigorija Bo`ovi}a, to jest na wihov zna~aj za dru{tvene nauke, i da time otvorimo jednu dosada neispitanu stranu u wihovom prou~avawu.
GRIGORIJE BO@OVI] IN OUR NATIONAL CULTURE
(An Essay on the Significance of Grigorije Bo`ovi}s Publicistic and Literary Work
for the Scientific Study of our Nation and National Life)
by
Dr. Aleksandar A. Miljkovi}
Summary
This essay discusses Grigorije Bo`ovi}s literary and publicistic work and the
degree to which it offers factography for anthropogeographical, anthropological (that
27 Ni Sreten Vukosavqevi} u svojim pismima sa sela nije fakti~ki dao ni{ta drugo do opisa `ivota na{eg naroda na selu, odnosno pravila koja je sam narod ustanovqavao
i po kojima se wegov `ivot odvijao a {to je bilo glavni predmet wegovih posmatrawa i
istra`ivawa.

221
is, related to racial features), ethnographic, ethnopsychological, sociological and characterological studies of our nation living in the regions discussed in his literary and
publicistic works. The author particularly analyses his travellers reports Sa sedla i samara (From the Saddle and Pack-Saddle), Crte i reze (Lines and Bars), Po Drenici (In
Drenica) and others; it also analyses the short stories published in Srpska Knji`evna
Zadruga (Serbian Literary Co-operative) (Rodjak / A Relative) and in the collections
with the titles Roblje Zarobljeno (Captured Slaves) and Neizmi{ljeni Likovi (Non-fictional Characters).
On the basis of the reviews and analyses of Grigorije Bo`ovi}s publicistic and
literary works in this essay, one could make a conclusion that they represent a significant scientific material and more than just that, the material relevant for the study of
our and other nations in these Balkan regions.

223
UDK 316.356.2 (497.11 [umadija)

Dr Nikola F. Pavkovi}

PORODICA I SEOSKA ZAJEDNICA U [UMADIJI

SA@ETAK: Teme ovog rada su iz socijalne kulture, ta~nije, braka, porodice, zadruge (jedne specifi~ne forme pro{irene porodi~ne zajednice osobene Srbima i mnogim dr. narodima) ~iji su se izmeweni oblici sa~uvali do
na{ih dana, zatim sela kao socio-ekonomske i obredno-regijske zajednice.
Uzorak istra`ivawa bila su dva sela, Darosava i Progoreoci (sa 3536 stanovnika 1981), op{tina Aran|elovac. Etnolo{ka istra`ivawa su obavqena sedamdesetih godina HH veka, sa mawim dopunskim prou~avawima 1981. i 1992.
Pored neposredno prikupqene etnografske gra|e, izvor podataka bile su mati~ne kwige mesne parohije Srpske pravoslavne crkve, dr`avna statistika i
organi lokalne vlasti. Vremenski, obuhva}eno je prvih osam decenija HH veka, odnosno `ivot 3 do 4 generacije. Upravo taj relativno kratak period je
veoma zna~ajan, jer u wemu nastaju najdubqe promene u `ivotu i tradicijskoj
kulturi Srba, vidnije zapo~etih jo{ 1804. g.
Obuhva}eni su slede}i osnovni delovi i strukturni oblici seoske zajednice.
Brak: zna~aj i shvatawa o braku; monogamija i patrilokalnost kao standardni oblici bra~nosti (od 936 porodica samo su 24 zasnovane na matrilokalnom braku); pripreme mladih za brak po~iwu od puberteta; tradicijski red
pri udaji i `enidbi se u osnovi o~uvao do danas; uzrast za stupawe u brak;
srodni~ki, dru{tveni i teritorijalni okviri sklapawa braka; na~ini sklapawa braka; odnos gra|anskih i verski sklopqenih brakova; razvod braka.
Porodica, doma}instvo, zadruga. Op{ta tendencija: stalno smawivawe
broja ~lanova porodice i usitwavawe doma}instva (kao ekonomske kategorije).
Sa~iwena je ad hoc tipologizacija prema kriterijumu: zanimawe pravnog nosioca svojine u doma}instvu (1974. god.), pa su na osnovu toga konstatovani slede}i tipovi: zemqoradni~ka doma}instva (292), radni~ka (362 od kojih su 294
sa zemqom), zanatlijska (30), slu`beni~ka (24) i penzionerska (144). Razmatrane su i sve va`nije funkcije porodice. Zadrugom se smatra svaka porodica
(doma}instvo) od dva i vi{e bra~nh parova i wihove dece, koji `ive, rade i
tro{e zajedni~ka dobra: Naj~e{}e su to porodice od roditeqa sa jednim ili
dva o`ewena sina u jednom nepodeqenom doma}instvu. Takvih je 1971. godine
bilo oko 7%.
Seoska zajednica Weni bitni elementi su: teritorija, me|e, poimawe
sela kao socijalne i obredno-religijske zajednice, tradicijski oblici kolektivne (seoske) svojine zemqe i nekih objekata na woj, seoski zborovi, seoska

224
kultna mesta i predmeti (crkva, grobqa seoska i rodovska na svojoj zemqi,
kultno drve}e zvano zapisi), seoska slava (tj. kult sveca za{titnika sela),
kolektivni radovi i ispomagawa.
Neki elementi pravnog `ivota Svojinski nasledni odnosi u porodici; pravni dualizam u nasle|ivawu imovine prema obi~ajnom pravu (sa nejednako{}u polova) i pisanim dr`avnim zakonima; sudski sporovi izme|u pojedinaca, pojedinca i dr`ave (tj. dr`avnih firmi koje gazduju {umama ili poqoprivrednim dobrima).
Od 1989. g. vidno je obnavqawe nekih oblika obi~ajnog i verskog `ivota. To je posledica obnavqawa vi{epartijskog politi~kog sistema u zemqi i
nestanak prinudne ateizacije, naro~ito u {kolskom sistemu, zatim op{ta kriza i raspad druge Jugoslavije (19911992).
KQU^NE RE^I: Srbi, brak, porodica, zadruga, doma}instvo, seoska zajednica, pravni `ivot, obnova obreda i obi~aja.

UVOD (1)
Na{a izlagawa ti~u se socijalne kulture, ta~nije braka, porodice i
sela kao dru{tvene zajednice u naseqima Darosava* i Progoreoci u op{tini Aran|elovac. Brak, porodica i doma}instvo u biti ~ine jednu celinu. Oba naseqa i danas imaju prete`no seoska obele`ja, ali sa nagla{enom dinamikom promena u ekonomskom i dru{tvenom `ivotu sela i porodice.
Vremenski, obuhva}eno je razdobqe od po~etka 20. veka pa do kraja
sedamdesetih godina, tj. `ivot tri do ~etiri pokolewa. Upravo taj kratak period je veoma zna~ajan, jer u wemu nastaju najdubqe socijalne i ekonomske promene koje su radikalno uticale na preobra`aj tradicijske kulture sela. Pomenute promene u ovoj maloj sredini uslovqene su op{tim tokovima razvoja i modernizacije u zemqi, s jedne strane, i razvojem mesne
industrije i rudarstva u samim selima i u Aran|elovcu, s druge strane.
Metod rada je bio etnolo{ki. Izvori su etnografska gra|a koju sam
prikupqao u nekoliko mahova od 1972. do 1975. godine putem neposrednih
posmatrawa i razgovora (sa predstavnicima triju pokolewa), kao i uz li~no u~e{}e u nekim seoskim obredima, a zatim mati~ne kwige SPC hrama svetih apostola Petra i Pavla, dr`avna statistika i etnolo{ka kwi`evnost. Pored mnogobrojnih Darosavaca, dragoceni i pouzdani kaziva~i
bili su mi Zlatibor Petrovi} i Vukosava Joksimovi}, {efovi Mesne
kancelarije Darosava, kao i parosi Srboqub Markovi} i Radoje Stiki},
na ~emu im srda~no hvala.

* Nasequ Darosava promeweno je ime u Partizani neposredno posle Drugog svetskog

rata. Odlukom Skup{tine Srbije od 6. aprila 2002. godine nasequ je vra}eno staro ime Darosava (v. Politika, od 21. aprila 2002). Sledstveno tome u ovom radu koristi se samo
ime Darosava.

225
OSNOVNI DELOVI I STRUKTURNI
OBLICI SEOSKE ZAJEDNICE
Brak
(1) Zna~aj i shvatawa o braku. I po tradicijskom i po dana{wim shvatawima u narodu brak, je normalna i neophodna ustanova. Stoga su retki
slu~ajevi celibata me|u zdravim i normalnim osobama. Mogu}e te{ko}e
ili odlagawe sklapawe braka prevladavaju se pomagawem i nastojawima
srodnika i prijateqa da neo`ewena, odnosno neudata osoba stupi u brak.
Bezbra~ni su izlo`eni mawem ili slabijem, ali stalnom pritisku srodnika, pa i {ire dru{tvene okoline, da kona~no stupe u brak. Osobe u celibatu su ravnopravni ~lanovi dru{tva, ali se ponekad o wima govori
sa`aqivo i podsme{qivo. (2)
(2) Oblik braka Brak je monogaman i po pravilu patrilokalan. Od
936 porodica u oba naseqa, samo 24 su zasnovane na domazetskom braku.
Po socio-ekonomskoj strukturi, domazetski brak je osnovalo 11 zemqoradnika, 9 radnika, 3 penzionera i jedan trgovac. (3) Od svih uku}anika,
kako ovde nazivaju domazeta (a ~uju se jo{ i pogrdni nazivi keceqa{,
uqez, jebac, dovodak), ~etiri petine ~ine skora{wi doseqenici iz vremena posle Drugog svetskog rata.
U domazete je odlazio mladi} koji je u ku}i imao vi{e bra}e, a malo zemqe. Ekonomska nu`da izme|u dva svetska rata, pa jo{ i pedesetih
godina, nagonila je bezemqa{e na domazetstvo. Smatralo se da nije dobro
biti uku}anik, `enin sluga, jer je pravni nosilac imawa tast. Tek posle vi{e godina zajedni~kog `ivota, kada se stekne porod i kada se uvere
da je zet dobar, tast mu prepi{e polovinu imawa ili celo imawe.
Deca iz domazetskog braka prezivaju se po ocu, ali se u svakodnevnom govoru ku}a i uku}anik i daqe nazivaju po `eninom rodu, pa se ka`e idem
kod @. P. zato {to je on u ku}i P...i}a. Domazet se sahrawuje u rodovskom grobqu svoje `ene. Takav je slu~aj bio sa domazetom Tanasijem Gerasimovi}em, koji je sahrawen me|u Vi}entijevi}e, ~iji su grobovi na wihovoj zemqi, van seoskog grobqa.
Uku}anik, na~elno, ima pravo na deo svoje o~evine, ali se ipak smatra da nije red da ga uzima, jer je u `eninoj ku}i dobio sve. Domazetu je
va`nija slava od imawa, tj. `eninog roda, ali slavi i slavu svoga oca.
U dana{we vreme, iako postepeno i{~ezava omalova`avaju}i odnos
prema domazetu, mladi se ipak te`e odlu~uju na domazetski brak. Uzrok
opadawu matrilokalnog braka svakako le`i u oblasti socio-ekonomskih
odnosa. Prvo, danas mladi qudi imaju mogu}nost zapo{qavawa izvan poqoprivrede, pa zato ni najsiroma{niji ne `ele da idu na tu|e ogwi{te.
Drugo, domazetstvo u ovom kraju, s obzirom na wegovo stanovni{tvo koje
je ve}inom dinarskog porekla, (4) nije omiqeno.
(3) Pripreme mladih za brak teku ve} od puberteta. Roditeqi i
drugi stariji uku}ani postepeno upu}uju mlade u op{te dru{tvene i bra~ne obaveze. Seksualno vaspitawe, kao deo pripreme za brak, delom po-

226
stoji i u porodici. Devojke takva znawa sti~u od majke, ali i od drugih
mla|ih `ena (snaha) u ku}i, dok se mladi}i o tome vi{e obave{tavaju izvan ku}e, me|u vr{wacima i starijim mu{karcima.
Jo{ izme|u dva svetska rata, pa i danas, momci za `enidbu su se boqe
odevali. U to vreme su nosili vezene ~arape i vrlo cewen no` zvani jagodinac, koji je imao dva reza i nosio se zadenut u ~arapi na desnoj nozi.
Na javnim skupovima, gde se igralo, u kolo se hvatalo i po 20 momaka, a
do kolovo|e je smela da se uhvati samo devojka sa kojom se momak prethodno dogovorio.
Ro|a~ke i prijateqske posete o slavama i seoskoj zavetini bile su
povoqne prilike za upoznavawe mladih. Danas je saobra}awe me|u qudima ~e{}e i raznovrsnije. Mladi se znaju jo{ iz {kole, susre}u se na
igrankama i ispra}ajima u vojsku, a odskora i po kafi}ima (privatne
mawe kafane sa elektronskom muzikom u kojima se okupqaju poglavito
mladi). Stariji ro|aci i prijateqi, kao nekada{wi posrednici u upoznavawu mladih, gotovo da su nestali.
(4) Tradicijski red kod udaje i `enidbe se u na~elu o~uvao. I danas, kao i ranije, va`i pravilo da se u ku}i `ene i udaju redom kojim su
se ra|ali. Ipak, odstupawa od ovog pravila ima sve vi{e bilo zbog `eqe
da neko kome jo{ nije red ne propusti povoqnu priliku, bilo zbog
{kolovawa koje starosnu granicu sklapawa braka pomera navi{e.
(5) Uzrast za stupawe u brak Prema tradicijskom znawu, pre Prvog svetskog rata se momkom za `enidbu smatrao mladi} izme|u 20. i 25.
godine `ivota. On je tek od 20. godine po~iwao da igra u kolu i da se
hvata do devojaka. To isto je va`ilo i za devojke koje pre 20. godine nisu smele ni misliti da se udaju. I J. Erdeqanovi} je zabele`io da su se u
Darosavi momci `enili sa svojih 20 do 30 godina. Takav je tada bio obi~aj.(5) To je va`ilo i za druge krajeve [umadije koje je on prou~avao.
Pregledom mati~nih kwiga ven~anih od 1917. do 1964. godine do{ao
sam do pouzdanih podataka o starosnom dobu stupawa u brak. Oni se u osnovi poklapaju sa usmenom gra|om prikupqenom o ovom pitawu, ali pokazuju
i odstupawa u odre|enim kra}im vremenskim odsecima (tabela 1).(6)
U bli`oj pro{losti, kao i u novije vreme, brakovi maloletnih supru`nika bili su retki. Do 18. godine prvi put u brak je stupilo 16,3%
lica, a me|u wima ve}inu ~ine osobe sa 18 godina. U mla|im starosnim
grupama ven~anih veliku ve}inu ~ine devojke: u grupi do 18 godina
65,4%, u grupi od 19 do 20 godina 62,7% i u grupi od 21 do 23 godine
62,4%. U ostalim starijim starosnim grupama ve}inu ~ine mlado`ewe: u
grupi od 23 do 24 godine 65,8%, u grupi od 25 do 26 godina 68,7%,
u grupi od 27 do 28 godina 80,8%, u grupi od 29 do 30 godina 79,5%
i u grupi od 30 i vi{e godina 68,6%.
Te`wa da mladi}i stupaju u brak ne{to ranije izra`enija je u ratnim godinama 19171918; tada ih je u grupi do 18 g. bilo tri puta vi{e
no devojaka. Uzrok ovoj pojavi svakako su bili, s jedne strane, odsustvo i
veliki gubici mladih qudi u vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog

227
Tabela 1. Godine stupawa u brak
god.
19171918.
19191921.
19221924.
19251927.
19281931.
19351937.
19381940.
19411944.
19451948.
19491952.
19531956.
19571960.
19611964.
ukupno

pol
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega
M
@
svega

do 18
13
4
17
9
7
16
5
6
11
7
7
14
20
24
44
6
20
26
17
42
59
6
18
24
19
29
48
19
29
48
7
21
28
5
35
40
1
12
13
388

19-20
18
30
48
29
41
70
29
37
66
27
33
60
16
44
60
4
10
14
24
38
62
11
22
33
37
60
97
34
45
79
21
35
56
15
38
53
2
16
18
716

21-22
3
2
5
19
32
51
14
19
33
7
24
31
20
22
42
4
15
19
2
3
5
14
6
20
34
38
72
12
31
43
15
35
50
15
16
31
7
16
23
415

godine starosti
23-24 25-26 27-28
3

3
2
1
12
26
13
12
18
1
24
44
14
11
7
4
2
6

13
13
4
21
10

28
3

49
13

22
14
5
9
5
1
31
19
6
12
16
5
5
7

17
23
5
11
17
6
4
2
4
15
19
10
8
2
1

2
2
8
4
3
28
14
8
22
5
3
50
19
11
25
22
11
24
12

49
34
11
32
19
14
21
9
3
53
28
17
39
24
13
12
9
5
51
33
18
15
14
12
5
4
3
20
18
15
353
269
115

Napomena: nedostaju podaci za godi{ta 19321934.

29-30 31 i v. 2. brak

6
9
2
27
1
1
23
10
3
50
1
1
9

2
9
1
3
18
1
1
10

1
7
1
2
17
1
1
11

1
4
1
2
15
4
3
8
1

4
5
3
12
3
5
14
1
2
5
4
7
19
2
3
11

2
6
2
5
17
2
8
12

5
2
8
17
7
8
10

4
3
7
12
13
5
5
16
1
3
6
6
8
22
4
5
5
4
2
4
8
7
9

4
9
2
3
3
2
7
12
49
67
225

228
rata, a sa druge, potreba za radnom snagom kada su se punoletne i starije devojke udavale za jedva stasale momke. U pomenutim ratnim godinama,
kao i 1926, neveste su ~e{}e bivale starije od mlado`ewe za jednu do tri
godine. Pregledom mati~nih kwiga ven~anih od 1917. do 1964. g. ustanovio sam da je u 853 slu~aja (ili 65,41%) momak bio stariji od devojke;
devojka je od momka bila starija u 288 slu~ajeva (ili 22,08%), dok su 163
puta (ili 12,5%) mladenci bili istih godina.
Posle 1945. g., a pogotovu od {ezdesetih godina, starosna granica za
stupawe u brak ponovo se pomera navi{e. Mladi}i te`e da zasnuju brak
posle odslu`ewa vojnog roka ili kad se osposobe za neko zanimawe i zaposle. Za devojke i danas, prema lokalnim merilima, najboqe doba za stupawe u brak je izme|u 18. i 20. godine. Maloletni~ki brakovi su danas
retka pojava; ukoliko ih ima, onda se ~e{}e radi o maloletnoj devojci
koja se udaje ili prosto be`i za punoletnog mu{karca.
(6) Srodni~ki i dru{tveni okviri sklapawa braka Uvek je va`ila srodni~ka eksogamija. Po{tuje se na~elo da se me|usobno ne `ene do
9. kolena; lo{e bi se gledalo i za uzimawe posle sedmog ili osmog
kolena. Smatra se da je krv te`a nego mleko, tj. da je va`nije srodstvo
po mu{koj nego po `enskoj liniji. U najmnogobrojnijem rodu Gruji}a, ~iji
su preci doseqeni jo{ u 17. veku (6a), ne uzimaju se me|usobno. Po pravilu,
ni dve sestre se ne udaju za bra}u, jer se i svastika ceni kao rod.(7)
Sve do Drugog svetskog rata, pa i prvih godina posle wega, supru`nici su pripadali istom dru{tvenom sloju. Tu vrstu endogamije jasno
potvr|uju podaci iz Protokola crkve darosava~ke za upis ven~anih
19171934: mladenci su iskqu~ivo bili te`aci. (8) U novije vreme u
tom pogledu ima promena, jer se industrijski radnici (doskora{wi seqaci) `ene seoskim devojkama.
Odlu~ivawe o izboru momka/devojke od {ezdesetih godina 20. v. znatno je izmeweno. Jo{ izme|u dva svetska rata roditeqi, pa i drugi srodnici, imali su presudan uticaj na to s kim }e im sin ili k}i stupiti u
brak. Najva`nije je bilo da se roditeqima svi|a prijateqstvo, momkovi
odnosno devoj~ini roditeqi i bli`a rodbina. Ekonomsko-dru{tvena mo}
i ugled ku}a koje se prijateqe bili su ispred `eqa i naklonosti mladih. Gledalo se da su ku}e pribli`no istog bogatstva, pa su se naj~e{}e
bogati oro|avali sa bogatima, a siroma{ni sa siroma{nima. Redosled
vrednosti bio je: dobra ku}a i familija, a zatim osobine mladih.
Na primerima doskora{we prakse u izboru bra~nika sjajno se potvr|uje ve} poznata pojava iz tradicijskog dru{tvenog `ivota: sklapawe braka nije toliko va`an ~in samo za mladence, koliko za porodice, pa i
bli`e srodnike novih supru`nika. Bilo je od velikog zna~aja s kim }e se
neka porodica oprijateqiti, a to zna~i uspostaviti i pro{iriti dru{tvene veze, imati koga da pozove na porodi~ne svetkovine i pojavi se na
javnim mestima, da se ima s kim prijateqevati. Zato je razumqiva pojava da su sinove nerado `enili k}erima udovica i obrnuto, jer neka
udovi~ina nije mogla biti ravnopravna strana u prijateqevawu.

229
Od {ezdesetih godina 20. v. ~inioci i merila pri odlu~ivawu i izboru bra~nika znatno su se izmenili. Naravno, i danas se vodi ra~una o
mi{qewu i stavovima roditeqa, ali o sklapawu braka odlu~uju mladi.
Specifi~na te`ina nekada{wih vrednosti o izboru bra~nog druga znatno je, a ponekad i odlu~uju}e, izmewena u korist novih merila: radna kvalifikacija, ima-nema radnu kwi`icu, `ivi u varo{ici (tj. u sredi{tu
Darosave). Jedna od ranijih glavnih vrednosti bogatsvo u stoci i zemqi
i brojnost ~eqadi u ku}i u najnovije vreme je umnogome postala ote`avaju}a okolnost u nala`ewu devojke. Bogatstvo u zemqi i stoci zna~i imati velike radne obaveze u ku}i, a velik broj uku}ana ograni~ewe li~ne
slobode.
(7) Teritorijalni okviri sklapawa braka Ima pokazateqa da je u
ovom delu [umadije jo{ 60-ih godina 19. veka preferirana seoska eksogamija i kao praksa i kao vrednosni stav. (9) Sli~no se mo`e videti i u
Protokolu crkve darosava~ke za upis ven~anih od 1917 do 1964: oba supru`nika bila su u 21,1% slu~ajeva iz istog mesta. U ostalim slu~ajevima devojke su bile iz 109 drugih naseqa. Velik broj drugih naseqa, me|u
kojima je poneko i iz drugih republika, daje privid vrlo {irokog teritorijalnog kruga. Ipak, oko 4/5 devojaka iz drugog naseqa su u stvari iz
obli`wih sela op{tina Aran|elovac i Lazarevac (Bukovik, Kru{evica,
Prkosava, Gara{i, Jelovik, Ven~ani, Trbu{nica, Tule`i, @ivkovci, Kalawevci, Bistrica, Rudovci i Kopqari). Devojke iz Darosave i Progorelaca nerado i re|e se danas udaju u neko susedno vi{e selo. I obrnuto,
devojke iz brdnijih sela rado }e se udati za momka iz Darosave; smatra se
da ja ovo naseqe kao varo{ica.
Ograni~ewe na tradicionalni teritorijalni okvir sklapawa braka
verovatno je uslovqeno ~iwenicom da je krug kretawa mladih
2 2 8
zemqoradnika ograni~en. Sli~no je i sa mladim industrijskim radnicima polutanima, koji u najve}em postotku rade ba{ u mesnoj industriji {amota i u rudarstvu. Po mestu `ivqewa, srodni~kim i dru{tvenim vezama, oni su privr`eni u`em zavi~ajnom podru~ju.
(8) Na~ini sklapawa braka Standardni na~in sklapawa braka je pro{evina, tj. sporazumno i uz svadbene obrede dovo|ewe mlade. Dogovoreno
dobegavawe mlade je re|e, ali se primewuje i danas. Ovaj na~in zovu dovo|ewe devojke nasamo. Primewuje se naj~e{}e u prilici kada je devojka nerado pristala na udaju za nedragog. U takvoj prilici, na nekoliko
dana pre svadbe, devojka odlu~uje da po|e za drugoga. U slu~aju be`awa ispro{ene devojke, izme|u porodice koja ju je isprosila i porodice u koju
je dobegla odnosi nisu te`e naru{eni. O{te}ena strana smatra da je
ipak boqe {to se to dogodilo pre, a ne posle ven~awa. Pored gra|anskog
i crkvenog braka, za legalnost bra~ne veze i danas je va`na wegova tradicijska forma sklapawa svadbeni ritual. Te`i se da sve bude po obi~aju, da se ispuni red. To se ~ini bez obzira na zanimawe mladenaca
(sl. 1).

230
(9) Gra|anski, crkveni i neven~ani brak Od 9. maja 1946. g. primewuje se Osnovni zakon o braku, prema kojem se razra|uju i sprovode u
`ivot ustavne odredbe o obaveznosti gra|anskog braka. (10) Otada je brak
izuzet iz nadle`nosti crkve. Mati~na kwiga ven~anih Narodnog odbora op{tine Darosava ustanovqena je 26. maja 1946. g. Naravno, Parohija darosava~ka, kako se i danas zvani~no zove, i daqe odr`ava svoje mati~ne kwige
ven~anih u koje se upisuju samo crkveni brakovi. Pore|ewem stawa sklopqenih gra|anskih i crkvenih brakova, (11) jasno se vidi da ve}ina gra|anskih brakova, wih 64,36%, ima potvrdu i o crkvenom braku. (Tabela 2)
Tab. 2. Odnos gra|anskih i crkvenih brakova (za oba naseqa)
prema Mati~noj kwizi ven~anih Mesne kancelarije Darosava i
Kwige ven~anih SPC hrama Sv. Ap. Petra i Pavla u Darosavi:
God.
1945
1946
1947
1948
1949
1950
1951
1952
1953
1954
1955
1956
1957
1958
1959
1960
1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968

gra|.
brak
19
46
58
36
32
37
37
43
36
41
22
35
37
43
25
20
27
10
19

33
32

Crkv.
brak
19
44
44
25
22
28
30
33
22
27
7
13
25
20
9
12
7
2
10
6
10
22
12
12

% crkv.
brak
100
95,65
75,86
69,44
68,75
75,67
81,08
76,74
61,11
65,85
31,81
37,14
67,56
46,51
36,00
60,00
25,92
20,00
52,63

36,36
37,50

God.
1969
1970
1971
1972
1973
1974
1975
1976
1977
1978
1979
1980
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991

gra|.
brak
43
33
28
22
29
37
32
39
32
19
20
26
17
18
15
15
12
16
10
14
10
9
10

Crkv.
brak
17
9
15
4
11
14
11
14
11
9
14
10
10
8
11
11
6
7
8
6
3
6
7

% crkv.
brak
39,53
27,27
53,57
18,18
37,93
37,83
34,37
35,89
34,37
47,36
70,00
38,46
58,82
44,44
53,33
73,33
66,66
43,75
80,00
42,85
30,00
66,66
70,00

Crkveni brak sklapaju i seqaci i radnici. Zanimqivo je da je od vremene znatnije upotrebe automobila (od {ezdesetih god. 20. v.) crkvenih

231
ven~awa sve mawe u staroj crkvi brvnari, a sve vi{e u parohijskom domu
Po{to se svatovi na ven~awe dovoze automobilima, a wima se ne mo`e
pri}i crkvi jer nema pogodnog puta. Potreba da se svatovi idu}i kroz
naseqe poka`u u dugom nizu vozila prevagnula je nad istinskom verskom
potrebom za ven~awem u crkvi.
Neven~anih brakova je vrlo malo. Oni su osobeni uglavnom za drugobra~ne, koji najpre `ive onako, zajedno, pa kasnije, ako se uvere da se
sla`u, tu svoju vezu i formalno ozakowuju. Formalno neve~ani, bar u po~etku, `ive i oni koji nisu imali saglasnost roditeqa za brak (npr. u
slu~aju dobegavawa devojke). Takav brak dru{tvena sredina uglavnom odobrava jer se ven~awe doskora smatralo formalno{}u.
(10) Razvod braka i vanbra~na deca Ogromnu ve}inu svih dana{wih
brakova ~ine prvoven~ani, {to govori da je brak ovde ~vrsta ustanova.
Razvodi braka su relativno retki, naro~ito me|u zemqoradnicima. Kao uzrok
razvoda naj~e{}i je alkoholizam mu`a, a s tim je povezano zanemarivawe
dece i `ene. U najnovije vreme ima re|ih slu~ajeva da `ena napu{ta mu`a zemqoradnika zato {to ne}e da se zaposli i preseli u varo{icu.
Dru{tvena sredina i danas nepovoqno gleda na razvod braka. Razvedeni,
posebno `ena, te`e }e ponovo u istoj sredini na}i bra~nog druga.
Vanbra~na deca su ovde prava retkost. U posleratnom vremenu poznata su dva slu~aja: dve radnice imaju po jedno vanbra~no dete. U po~etku je
to bilo neobi~no i predstavqalo je predmet razgovora i poruge, a kasnije se selo na to naviklo. Ta deca `ive sa majkama i nose wihovo prezime.
Bila su i dva slu~aja udaje trudnih devojaka.
Porodica, doma}instvo, zadruga
Od po~etka 20. veka zapa`a se stalno smawivawe porodice (i doma}instva). Razlozi su op{tije dru{tveno-ekonomske prirode. Najpre su se
smawivala a zatim i nestajala zadru`na doma}instva, a od sredine ovoga
veka se zapa`a znatnije smawewe i prirodnog prira{taja. (Tabela 3)
Tabela 3a: Broj stanovnika prema popisu
Godina
Darosava
Progore.

1895
1242
513

1921
2082

1931
2748

1948
2602
627

1953
2358
1091

1961
2474
1230

1971
2526
1182

Tabela 3b: Broj doma}instava prema popisu

Godina
Darosava
Progore.

1895
183
77

1921

1931
496

1948
520
122

1953
474
232

1961
577
301

1971
617
320

232
Tabela 3v: Prose~an broj ~lanova po doma}instvu
Godina
Darosava
Progore.

1895
6,78
6,66

1921
5,54

1931
5,54

1948
5,00
5,14

1953
4,97
4,70

1961
4,29
4,09

1971
4,09
3,69

Napomena: Prema popisima iz 1921. i 1931. g. podaci o Progoreocima iskazani su zajedno

sa Darosavom. Za 1921. g. nedostaje broj doma}instava.

Veli~ina porodice je nejednaka i u pojedinim zaseocima. O tome zvani~ni podaci postoje samo za 1953. g. U zaseocima udaqenim od sredi{ta
zvanog Varo{ica tada je preovla|ivao zemqoradni~ki tip porodice i u proseku je bio sa vi{e ~lanova no {to ih ima Varo{ica. Verovatno je tako i
danas, ali o tome nema zvani~nih podataka. Godine 1953. iskazani su samo
podaci o broju stanovnika i doma}instava (12), pa je na osnovu toga bilo jednostavno izra~unati veli~inu doma}instava po zaseocima. (Tabela 4)
Tabela 4: Veli~ina doma}instava po zaseocima 1953. g.
Op{tina
Naseqe
Deo naseqa

Broj
doma}instava

Broj
stanovnika

Broj ~lanova
po doma}instvu

Darosava
Darosava
Brdo i Pe{tan
Gorwi Kraj i Reka
Osredak
Staro Selo
Varo{ica
Progoreoci
Arsenijevi}i-Vasi}i
Gaji}i i Popovi}a Kraj
Stanojevi}a Brdo
Varo{ica

706
474
107
104
40
92
131
232
60
56
33
83

3449
2358
600
511
222
498
527
1091
315
282
161
333

4,88
4,82
5,60
4,91
5,55
5,32
4,00
4,68
5,25
5,00
5,00
4,00

Popis stanovni{tva iz 1971. g., {to se ti~e veli~ine doma}instava,

bio je najprecizniji, jer donosi koliko koje doma}instvo ima ~lanova.
(Tabela 5)
Najmnogobrojniju kategoriju ~ine doma}instva sa jednim do ~etiri
~lana; u Darosavi takvih je 62,2%, a u Progoreocima 70,9%. Pojedina~no, najmnogobrojnija su doma}instva sa 4 ~lana: u Darosavi 24,44%, a u
Progoreocima 28,12%. Tabela 5. daqe pokazuje da raznovrsnost privre|ivawa svojstvena dana{wem doma}instvu nije bitnije uticala na wegovo
prostorno predvajawe.

233
Tabela 5: Doma}instva prema broju ~lanova 1971. g.

Ukupan broj
~lanova po
doma}instvu

Doma}instva A*

Doma}instva B+

sa 1 ~lanom
sa 2 ~lana
sa 3 ~lana
sa 4 ~lana
sa 5 ~lanova
sa 6 ~lanova
sa 7 ~lanova
sa 8 i vi{e ~lanova
Ukupno
1 ~lan
2 ~lana
3 i vi{e
Ukupno
1 ~lan
2 ~lana
3 i vi{e
Ukupno

Darosava
45
83
100
151
108
84
28
18
617

2
8
3
1
12

Progoreoci
26
58
57
86
53
29
6
5
320

3
12

12

A* Doma}instva koja u drugom mestu imaju ~lanove sa kojima zajedno tro{e prihode
B+ Doma}instva koja imaju ~lanove na privremenom radu u inostranstvu

Prou~avaju}i porodicu, odnosno doma}instvo i {iru zadrugu, ustanovio sam da postoji {est wihovih tipova. Prema merilu zanimawa glavnog
nosioca doma}instva (na kojeg se vodi imawe), tipovi su slede}i: zemqoradni~ki, radni~ki, zanatlijski, slu`beni~ki, penzionerski i me{ani
u razli~itim varijantama. Odmah vaqa napomenuti da ni jedan od prvih
pet tipova nije ~ist, nego da svaki od wih, u zavisnosti od vrste privre|ivawa i raznolikih izvora egzistencije, predstavqa odre|enu kombinaciju. Sem u slu`beni~kom, u svakom tipu ima vi{e od 50% doma}instava sa jakim elementima nekog drugog tipa. S obzirom na to da su se svi ovi
tipovi razvili iz zemqoradni~kog tipa doma}instva, ta slo`enost je u
stvari prosta, jer i nezemqoradni~ka doma}instva u mawoj ili ve}oj meri
`ive i od obrade zemqe.
Prema podacima Mesne kancelarije u Darosavi (14), od 854 ispitana
doma}instva, po kriterijumu {ta je po zanimawu pravni nosilac doma}instva, stawe u 1974. godini bilo je slede}e:
zemqoradni~kih doma}instava 292, od kojih samo oko 30 nema ni
jednog zaposlenog van poqoprivrede;
radni~kih doma}instva: 362, od kojih su 294 sa zemqom;
zanatlijskih doma}instava: 30, od kojih 18 sa zemqom;

234
slu`beni~kih doma}instava: 24, od kojih 3 sa zemqom i
penzionerskih doma}instava: 144, od kojih su 94 sa zemqom.
Mo`e se, dakle, govoriti o postojawu izrazitog tipa zemqoradni~ko-radni~ke i radni~ko-zemqoradni~ke porodice (doma}instva). Znatan
je broj i penzionersko-zemqoradni~kih porodica, ali treba ista}i da su
sada{wi penzioneri ve}inom bili radnici polutani, jednom nogom na
wivi a drugom u preduze}u.
S obzirom na ovakav sastav i stalne promene u posleratnom razvitku porodice, obratio sam posebnu pa`wu na wene osnovne funkcije, a to
su: biolo{ko-reproduktivna, ekonomska, dru{tvena i obredno-religijska.
1 Biolo{ko-reproduktivne funkcije porodice bile su u pro{losti,
a i danas je tako, od prvorazrednog zna~aja. Svaka porodica je te`ila ne
samo da se odr`i, nego i da se pro{iri, da pove}a broj svojih ~lanova.
Za to su postojala dva osnovna razloga: a) ekonomski i b) dru{tveni. Sve
do polovine 20. veka, dok je poqoprivreda bila ekstenzivna i predstavqala osnovni izvor `ivota, bio je potreban {to ve}i broj radnih ruku.
Pove}awe broja ~lanova porodice, posebno mu{kih, zahtevali su {iri
dru{tveni i religijski razlozi. Trajawe porodice ra~una se jedino po
mu{koj liniji nasle|ivawa; weno bogatstvo, ugled i snagu, nastavqawe kulta predaka i slave kao i ku}nog ogwi{ta, nose opet i iskqu~ivo sinovi.
U te`wi da se obezbedi potomstvo primewivana su i magijsko-religijska
sredstva i to poglavito u porodici.
Od sredine 20. veka promene u ovim funkcijama porodice su postepene ali vidne. Izmewena je ekonomska struktura porodice, a pojavom novih zanimawa i novih izvora prihoda znatno je umawena potreba za radnom snagom u wenoj proizvodnoj delatnosti. Izmewen je i odnos prema veri: pod uticajm obrazovawa i prosvete, ali i nasilne i administrativne
ateizacije, inspirisane ideologijom vladaju}e komunisti~ke partije, smawena je religijnost, pa je i to uticalo na slabqewe verskog ~inioca te`we za ve}om porodicom. Mu{ka deca se i danas vi{e `ele, ali se ne
smatra velikom nesre}om ako se imaju i samo `enska. Usled navedenih razloga, ne postoji vi{e te`wa za {to ve}im brojem dece: `ene vi{e ne
ra|aju do kraja plodnosti. Porodica se planira, pa je broj dece ograni~en
na dvoje-troje.
2 Ekonomske funkcije porodice su isto tako primarne kao i biolo{ko-reproduktivne. Sve do kraja pedesetih g. 20. veka stalno se te`ilo ne
samo odr`awu nego i uve}awu porodi~nog imawa. Otuda, i pored zakonske
obesna`enosti, relativna o~uvanost prava pre~e kupovine zemqe. Prodavac danas ima samo umerenu moralnu obavezu prema srodnicima da prvo
wima ponudi imawe koje prodaje. Vlasnik se danas lak{e odlu~uje na cepawe i otu|ewe zemqe. Ipak, ambivalentan odnos prema zemqi postoji i
daqe; ni sredinom sedamdesetih godina nisu bili retki slu~ajevi da radnici u industriji {amota kupuju zemqu za obradu. Uzroci su uglavnom
ekonomske prirode: nedovoqne radni~ke plate za `ivot cele porodice,
povremena otpu{tawa nekvalifikovane i polukvalifikovane radne snage

235
i, kona~no, tradicionalisti~ki stav i shvatawe o postojanoj vrednosti
zemqe. Poneki od ovih radnika-seqaka povremeno sara|uju sa zemqoradni~kom zadrugom: preuzimaju rasnu junad i goje je za tr`i{te.
Obra|ivawe zemqe bilo je, i uglavnom ostalo, zajedni~ka obaveza cele porodice. Boqa i doslednija podela rada o~uvala se u doma}instvima
sa ve}im brojem ~lanova i izrazitijom poqoprivrednom osnovom. Me|utim, kako se prose~na veli~ina doma}instva od 1931. do 1971. godine smawila sa 5,54 na 4,27 ~lanova, tradicijska podela rada prema polu i uzrastu u dana{wim doma}instvima umnogome nestaje. Ovome doprinosi ne samo ukupno smawen broj ~lanova, nego i povremeno ili potpuno iskqu~ivawe iz proizvodnog rada dece-|aka i stalno zaposlenih.
Promene u proizvodnim funkcijama doma}instva tesno su povezane sa
izmewenim socijalnim, odnosno profesionalnim i starosnim sastavom
wegovih ~lanova. Deo porodice koji radi punom snagom u poqoprivredi
brojno je prepolovqen, a ujedno i znatno ostario. Mla|i i najsposobniji
mu{karci prvi ispadaju iz proizvodnog tima, jer su znatnim delom
stalno zaposleni u industriji {amota i u rudarstvu. U poqoprivrednu
proizvodwu oni se ukqu~uju samo sezonski i u odre|eno doba dana; oni jedva da rade sa pola snage. I ovde ~isti poqodelci, kao i drugde u Jugoslaviji, do`ivqavaju istu sudbinu: wih je sve mawe, oni su sve stariji,
radna sposobnost i u~inak su im u stalnom opadawu.
@ivot u seoskoj porodici ne zavisi vi{e samo od poqoprivrede jer
oko 90% poqoprivrednih i drugih seoskih doma}instava ima dopunske izvore privre|ivawa. Wihov red vrednosti je nejednak: u zemqoradni~ko-radni~kim doma}instvima zemqa je osnovni, a plata iz stalnog nepoqoprivrednog radnog odnosa dopunski izvor; i obratno, u radni~ko-zemqoradni~kim doma}instvima nekada{wi glavni izvor zemqa sada je samo dopunski. Sli~no je i kod penzionersko-zemqoradni~kih doma}instava.
Struktura potro{we u doma}instvu tako|e je pretrpela korenite
promene. Od nekada{we potro{we (i potrebe), koja je imala elementarni
karakter (stan, hrana, ode}a) i koja je zadovoqavana poglavito iz sopstvenih, autarhi~nih izvora, sve se vi{e prelazi na potro{wu dobara koja
doma}instvo ne proizvodi neposredno. Zna~i, kupovinom se zadovoqavaju
sve vi{e i neke osnovne potrebe (naro~ito ode}a i delom hrana), ali isto
tako i novostvorene potrebe koje predstavqaju izraz radno i kulturalno
slo`enijeg `ivota (savremeno poku}stvo i oru|e za rad, {kolovawe, radio i TV). Tako novostvorene i izvedene potrebe sve vi{e postaju osnovne, a da bi se one zadovoqile doma}instva stalno te`e da proizvedu vi{e za sebe i za tr`i{te. Na taj na~in se seoska porodica sve vi{e i
mnogobrojnim nitima upli}e u robno-nov~anu privredu. Novac se sve vi{e zara|uje; nekada{wi odnos prema wemu da se strogo ~uva izmewen je.
On se lak{e i vi{e tro{i za zadovoqewe pomenutih potreba. U godi{wem bud`etu poqoprivrednog, pa i poqoprivredno-radni~kog doma}instva, najvi{e stavke su za podmirewe poreza, nabavku i odr`avawe savremenog poqoprivrednog oru|a za rad, za rasnu stoku i hemijska gnojiva i
sredstva za za{titu biqa, za savremeno poku}stvo.

236
3 Dru{tvene i obredno-religijske funkcije porodice Ove uloge
porodice su posebno izra`ene o svadbi, ro|ewu i smrti (15), a zatim u
vaspitawu i verskom `ivotu.
a) Glavnu ulogu u vaspitavawu, odgajawu i uop{te u socijalizaciji
svojih ~lanova, posebno mladih, oduvek je imala porodica. Prema tradiciji i dana{woj praksi majka je glavni ~inilac u vaspitavawu i podizawu dece oba pola sve do wihove pete-{este godine `ivota. Otada postepeno brigu o vaspitavawu de~aka preuzimaju otac, deda i starija bra}a.
Oni ih sistematski uvode u mu{ke poslove, kazuju predawa o poreklu i
doseqewu predaka, o nastanku i razvitku wihova naseqa. Deda i majka posebno upu}uju mlade u rodoslov i po mu{koj i po `enskoj liniji srodstva;
u~e ih ko su im kumovi, bli`i i daqi srodnici, {ta ko kome pada ili
mu do|e u srodni~koj mre`i, kako se, kada odrastu, ne bi zagledali u
nekog ro|aka. Ukazuju im kako da se ophode sa starijima u ku}i i izvan
we, kako da ih oslovqavaju i pozdravqaju, kako da im iskazuju po{tovawe.
Naro~ito su u po{tovawu starije, posebno mu{ke osobe. Doskora je prilikom susreta sa wima trebalo da mladi prilaze ruci radi celivawa;
ako se usput sretnu, mla|i treba da se uti{aju i ne smeju se, kako stariji ne bi pomislio da to wemu ~ine.
Seksualnom vaspitawu se nije posve}ivala posebna pa`wa. O tome
{ta ih ~eka u braku devojke su obave{tavane od snaha `ena starije bra}e. Smatralo se neprili~nim da o tome podu~avaju majka ili baba. Majka
je samo upu}ivala kako da se ophodi prema svekrvi i svekru i ostalim
uku}anima mu`eva doma.
b) U okviru porodice (doma}instva) obavqaju se mnoge obredno-religijske radwe kako iz `ivotnog kruga pojedinca, tako i tokom godi{wih praznika, posebno o krsnoj slavi, Bo`i}u i Vaskrsu. U takvim prilikama, po
pravilu, porodica je i obredno-religijska zajednica, sva na okupu.
U porodi~noj zajednici se u pro{losti, kako nam za prvu polovinu
19. veka svedo~i J. Gruji} (16), strogo vodilo ra~una o kolektivnom postu. O tome je vodila ra~una zadru`na maja. Po mojim istra`ivawima, sli~no je bilo jo{ tridesetih godina 20. v. Slabqewe, pa i razbijawe porodi~ne zajednice kao proizvodnog tima ima za posledicu sli~an u~inak i
na obredno-religijskom planu. Obredno-religijska uloga porodice se postepeno preobra`ava i prilago|ava novim uslovima. Uz vidnije iskqu~ewe nekih crkvenih elemenata, naro~ito u vreme izgradwe socijalizma,
obredno-religijska uloga porodice se najboqe o~uvala o slavi i Bo`i}u.
Krsna slava i Bo`i} se proslavqaju u porodici u mnogo ve}oj meri
no bilo koji drugi verski praznici. Za ove praznike obavezno je na okupu
cela porodica. Na dan slave zaposleni u preduze}ima izostaju sa posla; tada obi~no na|u zamenu. O slavi su prazni~no obu~eni, primaju goste bli`e i daqe srodnike i prijateqe, drugove iz preduze}a. Za taj dan se spremaju mnoga jela i pi}a. Za mla|e o`ewene radnike, koji su se delimi~no
ili potpuno odvojili od roditeqa, slava je deo porodi~ne tradicije, pa i
element identiteta prepoznavawa same porodice. Oni slavu dele na dva

237
dela: na slavu (u u`em smislu, tj. sa crkvenim elementima) i gozbu.
Slava u u`em smislu obuhvata sve}u, koqivo i kola~ koji se re`e sa
sve{tenikom ili bez wega. Ovaj deo slave kod radnika (doskora{wih seqaka) postoji vi{e kao segment tradicije, a mawe kao verska praksa. On
ima poglavito dru{tveni karakter; tada se primaju gosti koji donose poklone. U slavqewu ovih praznika otac porodice ispuwava i neke sve{teni~ke du`nosti, kao {to su obredno pojawe, lomqewe kola~a, odnosno,
~esnice za Bo`i}. U tome mu poma`u sinovi.
Slavqewe bo`i}nih praznika nije vi{e ujedna~eno, ali ne zbog razlika u kulturnoj tradiciji nego zbog nejednake veli~ine porodica i o~uvanosti jednog istog obi~aja. U doma}instvima sa tri pokolewa i daqe su
zastupqeni svi va`niji elementi slavqewa. U tome presudnu ulogu ima
starije pokolewe. Majka/svekrva mesi obredne hlebove (17) i ide sa o`ewenim sinovima i unucima tri puta oko ku}e nose}i p{enicu u rukavici, a preko ramena vezani konopac sa slamom. Ona kvoca a ostali piju~u.
(18) Doma}in se~e badwak, koqe i sprema bo`i}nu pe~enicu. (19) Pe~enica se kiti drenovom gran~icom. Ujutru na Bo`i} cela porodica se zajedni~ki pri~esti tako {to svako ~eqade vaqa da proguta po tri pupoqka drenova da bi bili zdravi ko dren.
Gozba za dete (neki ka`u gozba na dete) je noviji porodi~ni obi~aj nastao posle Drugog svetskog rata. Prire|uje se samo jednom u uzrastu deteta od tri meseca, pa najdaqe do godinu dana. Kasnije se slave
samo ro|endani. Mladi roditeqi nedequ dana ranije pozivaju u goste najpre kr{tenog kuma, a zatim rodbinu, susede i prijateqe. Mlada majka zove goste iz svog roda, a mladi otac (sa svojom majkom) zove svoje ro|ake
po ocu i po majci. Sredi{we mesto za stolom ima kum, a oko wega su najbli`i (izme{ani) srodnici mladih roditeqa.
Svi gosti donose mnoge darove, u prvom redu za dete, a zatim za ostale uku}ane. Baba i deda po majci obavezno donose krevetac, igra~ke, pe~eno prase, a zetu odelo. Oni koji nisu bili na babinama sada obavezno uz
darove donose i poga~u. U proseku bude oko 70 gostiju, a stolovi za wih
se postavqaju pod {atrom u dvori{tu. Muzika je obavezna; ona ro|enije goste, a naro~ito kuma i rodbinu mlade majke, do~ekuje svirkom i pesmom na ulici. Gosti se uzajamno pozdravqaju i qube.
Pre ru~ka vojvoda (mlado`ewin zet na svadbi) kupi na poga~u
darove u novcu. Najpre kum daruje jabuku u koju zabode 4 pare, a zatim
ostali gosti, da bi na kraju starojko i roditeqi mladih (roditeqa)
ponovili, tj. zavr{ili darivawe jabuke. Prikupqeni novac kum s tawira izru~uje u krilo (kecequ) mlade majke, a zatim se~e jabuku na~etvoro
i baca je na 4 strane. Po predaji novca kum se qubi sa svima, a mlada
majka qubi wega u ruku. Zatim se lomi kumova poga~a; okre}u je i lome kum i o~evi mladih roditeqa. Na kraju kumova poga~a kru`i oko stolova
da bi svaki gost od we okusio po komadi}. Kum prvi po~iwe ru~ak, a zatim ostali. Goste poslu`uju ro|aci mladoga oca; di`u se zdravice. Posle
ru~ka igraju se kola, a najbli`a rodbina ostaje i na ve~eri.

238
U danima drugih godi{wih praznika i za vreme kra}ih ili du`ih
postova porodica se vi{e ne okupqa niti predstavqa obredno-religijsku
celinu. Isto tako, nekada{wi tabu rada u dane mawih svetaca odr`avaju jo{ samo stariji pojedinci. Rad u preduze}u, {koli pa i u poqu pre~i
je od slavqewa i (ili) kolektivnog po{}ewa.
Kra}a dopunska terenska istra`ivawa juna 1992. g. uverila su me u
op{tu te`wu vra}awu crkvi i obnavqawu obi~ajnog `ivota i u porodi~noj i u seoskoj zajednici. Starim obi~ajima, tradiciji, mada mnogima nije jasno {ta ona zna~i, sada se pridaju i nacionalna obele`ja. No{ewe krsta (Krstono{e) obnovqeno je 1991. g. Po{to je selo razbijenog tipa i veliko, Krstono{e ne idu vi{e pe{ke nego na traktorskim
prikolicama. Oni se zadr`avaju kod svakog drveta zapisa. U urezani
krst na wegovom stablu utisne se vosak, a zatim se uz pojawe tri puta obi|e oko wega.
Zadruga
Zadru`no doma}instvo je davna{wi predmet etnolo{kih prou~avawa.
Prema Erdeqanovi}evim ispitivawima s po~etka 20. veka, zadruga je u
[umadiji bila u propadawu. Po tradicijskim znawima tog vremena, po~etkom druge polovine 19. v. bilo je zadruga sa po sedamdeset lo`ica
(ka{ika), odnosno sa 70 ~lanova. Za J. Erdeqanovi}a je dvadesetak zadruga o~inskog tipa u jednom selu, sa 15 do 20 du{a predstavqalo fazu
i{~ezavawa zadruge. (20) Po~etkom sedamdesetih godina 20. v. malobrojni
primeri zajedni~kog `ivqewa roditeqa sa jednim do dva o`ewena sina
predstavqaju jedine oblike zadru`nog doma}instva. Za ovakve slu~ajeve se
danas u Darosavi ka`e zajednica, u zajednici smo. Ako bismo o~inskim zadrugama smatrali ona doma}instva u kojima ima sedam i vi{e ~lanova, onda ih je prema popisu iz 1971. godine bilo:
7 ~lanova
8 i vi{e
Darosava
28
18
Progoreoci
6
5
Ipak, nije izvesno da li su sva doma}instva sa 7, 8 i vi{e ~lanova
stvarno bila zadru`na, jer se iz zvani~ne statistike ne vidi wihova
struktura, tj. od koliko su bra~nih parova sastavqena. Zadru`ni karakter je mo`da imalo i poneko doma}instvo sa 5 ili 6 ~lanova, ako je imalo bar dva bra~na para?
Dana{wa tradicijska poimawa o zadruzi uveravaju nas da je ona ovde
imala sve osnovne odlike zadruge srpskog naroda. I danas se smatra da su
`ivot i rad u zadru`nom doma}instvu lak{i i ekonomi~niji nego u inokosnom, ali pod uslovom da u wemu vlada sloga; ako je nema, onda je boqe da se {to pre podeli. Qudi koji danas `ive u o~inskim zadrugama svesni su (i to isti~u) da su razlozi wihovog zajedni~kog `ivota ekonomske
prirode; zaposleni sin, bez zemqe, te{ko bi izdr`avao porodicu samo od
svoje plate. U ovim zajednicama smatraju da je zemqa i danas sigurniji

239
ekonomski oslonac u `ivotu nego plata nekvalifikovanog ili polukvalifikovanog radnika.
Osobenost savremene faze razvitka zadru`nog doma}instva jeste wegova formalno-pravna podeqenost. Mnogobrojni su slu~ajevi odvojenog
`ivota zaposlenih i o`ewenih sinova od oca, ali ih sa roditeqskim domom i daqe vezuju sna`ne niti ekonomskog zajedni{tva i srodni~ke pripadnosti. Sli~no kao i u kolubarskim selima (21), sinovi-radnici izdvajaju se iz zemqoradni~kog doma}instva roditeqa da bi kao bezemqa{i
lak{e do{li do zaposlewa i nov~anog de~ijeg dodatka. U stvarnosti, oni
~esto i daqe `ive zajedno sa roditeqima ili pod istim krovom ili u
posebnoj novoj ku}i izgra|enoj pored roditeqske ili u Varo{ici, kako
bi bili bli`i rodnom zaseoku. Svu zemqu (koja se vodi na oca) i daqe
obra|uju zajedni~ki. Sinovi rade i poma`u ocu u svom slobodnom vremenu
i u vreme godi{wih odmora. U vreme sezonskih poqoprivrednih radova
bolovawa i izostanci s posla u preduze}u su naj~e{}i. Zauzvrat, zaposleni i ovako odeqeni sinovi imaju pravo na deo prihoda u poqoprivrednim proizvodima.
Dana{wi dru{tveno-ekonomski uslovi ipak ne pogoduju daqem odr`avawu zadru`nog doma}instva. Radi se o op{tim mogu}nostima rada i
opstanka izvan poqoprivrede, a zatim i o nekim posebnostima. Pomenu}emo samo dve: poreski sistem i individualisti~ko pravo svojine. (22)
Prva. Oporezivawe zemqi{nog poseda je progresivno: vi{e hektara ve}a poreska stopa. Na ovu pojavu ukazivali su mi sami zemqoradnici u sinovskim zadrugama. To prisiqava bra}u da se dele iako im je trenutno
lak{e i ekonomi~nije da `ive zajedno, jer nemaju dovoqno radne snage.
Druga. Po pravilu, pravni nosilac zemqi{ne svojine je doma}in, tj. otac
porodice, pa je i to uzrok ubrzanijem odvajawu o`ewenih sinova od roditeqa. Nasuprot ovoj op{toj pojavi, ima retkih slu~ajeva slo`nih sinovskih zadruga u kojima je zemqa, osobito kupqenica, podjednako raspore|ena i upisana na ime oca-doma}ina i na ime o`ewenih sinova.
Stare{ina zadruge Nekada{wi zadru`ni principi, po kojima je stare{ina bio samo prvi me|u jednakima, ~ak i u sinovskim (o~inskim) zadrugama nejednako su po{tovani i primewivani. Neposredno posle Prvog
svetskog rata bilo je zadruga u kojima je vladalo uverewe da je stare{ina u ku}i ka i bog na nebu, pa makar u woj bilo i 2030 ~lanova. U ku}i
niko nije smeo da radi ni{ta mimo wega, pogotovu ne snahe. I, obrnuto,
bilo je zadru`nih ku}a u kojima su se starija zadru`na na~ela ~vr{}e i
doslednije primewivala. Ove neujedna~enosti su gotovo zakonita pojava u
jednovekovnom toku postepenog preobra`avawa i prilago|avawa zadruge
novim socio-ekonomskim uslovima podjednako svojstvenim celoj Srbiji.
Danas su snaga i odlu~uju}a uloga stare{ine u wegovom ekonomskom
i pravnom polo`aju. Pravni nosilac svojine je on a ne ku}na zajednica; ranije je takav polo`aj stare{ine sankcionisalo i gra|ansko pravo. Danas
se za doma}ina ka`e da se na wega vodi ku}a i imawe, {to zna~i da je
on odlu~uju}i u raspolagawu imawem za `ivota, pa i in mortis causa.

240
U zadru`nim ku}ama u kojima je o`eweni sin zaposlen a neodeqen,
otac je i daqe stare{ina. Sin donosi platu u ku}u i predaje je ocu. [ta
}e se i gde sejati, kako obavqati poqoprivredni radovi odlu~uje otac.
On je i daqe predstavnik ku}e prema spoqnom svetu i dr`avnoj vlasti;
razni slu`beni pozivi, ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju i poreske uplatnice glase samo na wegovo ime. Ipak, zbog oja~anog ekonomskog
polo`aja zaposlenog sina (kojem rodi svakoga meseca, a ocu jednom godi{we), stare{ina ku}e se i s wim redovno savetuje na {ta }e se utro{iti zara|eni novac ili {ta }e se iz ku}e prodati.
Doslednija podela rada u zadru`nom doma}instvu bila je mestimi~no
zastupqena samo jo{ u vremenu izme|u dva svetska rata. Toga je bilo u
zadrugama sa vi{e matorog naroda, tj. tamo gde je bilo bar nekoliko
o`ewene bra}e. Sve jetrve su se redale sedmi~no u me{ewu hleba i gotovqewu hrane, osim najmla|e u prvoj godini braka, dok se ne privikne
na uku}ane. U nekim ku}ama ove poslove nije obavqala ni porodiqa za
{est nedeqa od poro|aja. Po{teda nije bila motivisana qudskim obzirima prema porodiqi, nego zato {to je smatrana poganom. Daqe, `enski
poslovi su rad oko `ivine, no{ewe jela radnicima u poqu, odr`avawe
~isto}e u ku}i, polagawe stoci (kad su mu{karci odsutni), mu`a krava i
prerada mleka (ovce od 1965. g. vi{e ne muzu). Glavni mu{ki poslovi su
orawe, kosidba, vr{idba, se~a drva u {umi i kod ku}e, rad oko stoke, izrada i odr`avawe oru|a za rad. Naj~e{}i zajedni~ki poslovi su okopavawe kukuruza i drugih kultura u poqu, skupqawe i pla{}ewe sena. Danas
je prirodna podela rada umnogome izgubqena, pa `ene, zbog zauzetosti mu{karaca van ku}e, obavqaju i mnoge wihove poslove.
Li~na svojina u zadruzi u zemqi i stoci danas ne postoji. Izme|u dva
svetska rata mlda je donosila samo spremu (tkanine i ode}u), dok u
novije vreme ta sprema obuhvata jo{ i name{taj i drugo poku}stvo. Zabrana dr`awa miraza (zemqe) mo`e se tuma~iti dvojako: kao relikt nekada{we neotu|ivosti zemqe ili da kao li~na svojina bude element nestabilnosti zadruge i povod za deobu.
Deoba ku}ne zajednice nema ni~eg osobitog {to ve} nije poznato za
celo podru~je gde je bilo (ili jo{ ima) zadruge. Ona mo`e biti delimi~na: da se iz we izdvoji samo jedna u`a porodica, ili potpuna: svaka porodica se sasvim osamostaquje. Iako je vlast oca-stare{ine dosta nagla{ena, ako je deoba u slozi, on je u naslednim pravima izjedna~en sa sinovima. U deobi va`i staro pravilo minorata da u staroj ku}i ostaju roditeqi sa najmla|im sinom, te wegovom delu imawa prikqu~uju svoj deo.
Stariji sinovi iz zajednice grade sebi ku}e na delu porodi~nog ili kupqenog imawa.
Seoska zajednica
Poimawe sela danas obuhvata celo naseqe sa atarom. Postoji i
{ire, socio-ekonomsko shvatawe sela, koje se izra`ava re~ima i stavovima: selo je izgradilo, to je briga sela, slu`i svem selu. Misli se

241
u stvari na sve `iteqe ili bar na one stanovnike sela koji su znatnije
javno i dru{tveno delatni, koji predstavqaju izraz javnog mwewa. Me|e
sela nisu svuda i jasno izra`ene, ali se ipak zna koja zemqa pripada selu. Seosko zemqi{te je izdeqeno na potese, unutar kojih su poqa razdvojena sinorima uzanim pojasima neorane zemqe sa ponekim `ivim
drvetom i pobodenim kamewem.
Jedan od bitnih elemenata sela kao socio-ekonomske zajednice, sve
do Drugog svetskog rata, bila je selina. Prostorno, selina u Darosavi
i Progoreocima bila je razbijena na nekoliko delova. Po~etkom 20. veka, u Darosavi je obuhvatala oko 300 ha {ume na [utici i Orlova~i, zatim preko re~ice Pe{tana, Portu ili Male ravne, a u zaseoku Poslov~ica selina je bila Vrawevac. Porta je bila deo seline usred sela. Tu je
bilo va{ari{te sa orajima, gde se odr`avao va{ar o Trojicama, zatim
zgrada seoske op{tine, pa seoski ko{ i zapis (kultno drvo).
U selinu je spadala i {kolska zemqa, opet u sredi{tu sela, na kojoj su bile stara {kola i kafana, a danas novo {kolsko zdawe i pijaca.
Tu se Darosavci i danas rado okupqaju posebno kada je pija~ni dan.
Progoreoci su imali {umu kao selinu na strani prema @ivkovcima.
U jednom sporu oni su tu {umu izgubili u korist @ivkovaca. (23) Sli~nu
sudbinu do`ivela je i darosava~ka selina. (24) Iz ovoga bi se moglo zakqu~iti da je po~etkom 20. v. stvarno pravo sela na selinu bilo toliko
oslabilo da su je dr`ava i weni organi relativno lako preuzeli od
onih koji su je kao zajedni~ko dobro od davnina koristili. Selinom je
upravqala seoska op{tina koja ju je redovno, svakog 1. marta, izdavala u
zakup seqanima. Bilo je dosta zahvatawa od seline. Posle Drugog svetskog rata sve tradicijske kolektivne zemqe progla{ene su op{tenarodnom svojinom, pa je selinu preuzela zemqoradni~ka zadruga, dok danas {umom upravqa {umsko gazdinstvo.
Kao izraz nekada{wih znatnijih kolektivnih prava na privatnoj zemqi jesu prava slu`benosti. Do Prvog svetskog rata sena na livadama su
ogra|ivana vrqikama. Za neogra|eno seno na livadi, ako ga ne~ija stoka pojede, vlasnik stoke nije odgovarao. To zna~i da je pravo pa{e postojalo i na poko{enim livadama. Danas se vi{e pazi na privatnu zemqu, pa
se pored zabrane livada brani napasawe stoke i na strwi{tima. Ipak,
neki vidovi slu`benosti na privatnoj zemqi jo{ postoje: prolaz preko
tu|e zemqe (naro~ito pe{a~ki) dozvoqen je ako nema drugog puta; voda se
ne mo`e zabraniti na privatnoj zemqi, ali se bez saglasnosti vlasnika
ne mo`e hvatati i provoditi vodovodom svojoj ku}i; na tu|oj po`wevenoj wivi mo`e se samo proterivati stoka i rukama sakupqati preostalo
klasje `ita, ali se ovcama i govedima brani pa{a (dok se sviwe vi{e i
ne gone u pa{u). Za zabranu prolaza i pa{e ka`e se da je zakrstio prolaz. To je pravni znak zabrane: u procepqeni uspravni {tap stavi se
drugi popre~ni, pa to li~i na krst (sl. 3). Ko nema prolaza, a potreban
mu je, mo`e ga tra`iti i dobiti sudskim putem.

242
Grobqe Selo danas ima dva grobqa: Staro grobqe (u Starom Selu)
i novije, zvano Pe{tansko. Novije grobqe je stvoreno krajem dvadesetih
godina ovog veka. Tada je Nikola Tonkovi} bio sahranio svoju k}er na
svojoj zemqi, a zatim je tu zemqu od oko jednog hektara, da mu k}er ne
bi bila sama, ustupio selu za novo grobqe. Danas mrtve sahrawuju u oba
grobqa, ali je Pe{tansko ve}e od Starog.
Sahrawivawe umrlih je po rodovima. U drugoj polovini 19. v. postavqeno je i nekoliko spomenika krajputa{a. Rod Vi}entijevi}a je u vreme
Prvog svetskog rata zasnovao svoje grobqe na svojoj zemqi (sl. 2). Ve}i
i skupqi spomenici podi`u se mladim qudima poginulim u svetskim ratovima. Spomen podi`e najbli`a rodbina ~ija se li~na imena i srodni~ki nazivi (u odnosu na umrloga) redovno upisuju pri dnu spomenika.
Poneko podi`e spomen sebi za `ivota (sl. 4). Uz hri{}anski znak krsta, oko 1970. godine, na spomenike se urezuju i likovi pokojnika, odnosno postavqaju bronzana poprsja. Spomenici sa reqefnom petokrakom
zvezdom, kao ideolo{kim obele`jem, podignuti su nekim (verovatno poginulim) policajcima (1957. i 1968. g.).
Seoski kmet je tradicijska dru{tvena ustanova koja se o~uvala do
Drugog svetskog rata. Kmet je biran, kao i predsednik seoske op{tine, na
tri godine. Imao je platu. U okviru stare seoske op{tine, Darosava i Progoreoci su imali zasebne kmetove. Du`nosti kmeta, kao posrednika izme|u dr`avne vlasti i sela, bile su kao i drugde u Srbiji: odre|ivao je i
raspore|ivao obim i vrstu kuluka po doma}instvima, starao se o seoskom
ko{u sa zalihom hrane (kukuruza), u~estvovao u re{avawu mesnih sporova, posredovao u deobama zadru`nih doma}instava, prenosio i nastojao da
se izvr{e naredbe vi{ih vlasti.
Kmetovima su u obavqawu du`nosti pomagali izabrani odbornici;
Darosava ih je imala 12, a Progoreoci 6. Oni su ponajvi{e procewivali
potru (poqske {tete). Selo nije imalo poqara za ~uvawe poqa, nego je
sam vlasnik, ako uhvati tu|u stoku u svom poqu, zatvori i hrani. Po proceni odbornika vlasnik stoke pla}a svu {tetu.
Op{tinski zbor je bio izraz seoske samouprave, a ~inile su ga ku}ne stare{ine. Zbor je odr`avan kod op{tinske zgrade; wime je rukovodio predsednik op{tine uz prisustvo op{tinskog delovo|e. Do Drugog
svetskog rata za oba naseqa postojala su dva pla}ena birova (danas je
to kurir Mesne kancelarije) koja su raznosila razne pozive ili prosto
vikali na brdima i sazivali selo.
Od sredine 19. v. pa sve dokle god su postojale ustanove predsednika
op{tine i seoskog kmeta, sve vi{e su postajale zavisne od sreske vlasti.
Nekada{wa seoska samouprava je sve vi{e ste{wavana, predsednik i kmet
su se pretvarali u poslu{no oru|e vi{ih vlasti. Iako pla}eni slu`benici, oni su iz svojih polo`aja izvla~ili dodatne materijalne koristi.
Gramzivost i koristoqubqe seoskog kmeta (pa i popa) u{li su i u narodnu pri~u. (25)

243
Selo kao obredno-religijska zajednica
U u`em smislu, razvijenost sela kao obredno-verske zajednice bila
je i jeste u zavisnosti od stepena op{te razvijenosti sela kao {ire dru{tvene i ekonomske zajednice. Takav karakter Darosave i Progorelaca
ne razlikuje se bitnije od ostalih naseqa u {umadiji i Srbiji, pa i kod
Ju`nih Slovena. (26) Selo kao ritualno-religijska zajednica ispoqavalo
se uglavnom na dva razli~ita nivoa: prvo, u ravni celog sela (ili bar
predstavnika svih doma}instava) i, drugo, u ravni mawe ovla{}ene grupe
koja deluje u ime i na korist cele seoske zajednice. Prvi oblik se najpotpunije i najdu`e o~uvao u vidu seoske litije (do 1946. g., kada je vlast
zabranila takve skupove, koji su obnovqeni 1989. g.). Wihov ciq je da se
u su{nom vremenu, kada je pretila opasnost propadawa letine, ali i kao
cikli~na predohrana, obredno-religijskim radwama pomogne usevima i
selu. Svrha takvog pona{awa je u krajwoj liniji integracija zajednice
ugro`ene stvarnom ili mogu}om su{om.
Op{ta slava za Darosavu bio je (i ostao) prvi dan Trojica, a za
Progoreoce Spasovdan. Toga dana idu litije ili krstono{e (jer se u
povorci pored crkvenih barjaka nosi i veliki krst, jevan|eqe i ikone,
a danas i srpska zastava). Ranije je seoski kmet odre|ivao ko }e nositi
svete predmete. Mirni i pobo`ni de~aci su nosili jevan|eqe, a barjake
je nosilo devet mladih qudi koji su odslu`ili vojsku. U litije idu
samo mu{karci: sve{tenik i po jedan predstavnik iz svake ku}e; ako je
bilo |aka, onda je i on i{ao. Do kraja Drugog svetskog rata i{lo se pe{ke, pa je ophod zbog veli~ine seoskog atara trajao gotovo ceo dan. Danas
su u~esnici litije na traktorima s prikolicama (sl. 2). Obno{ewe barjaka i ikona bilo je velika ~ast, pa su se i na tom planu nekada ispoqavali lokalni partijski uticaji. Od 1920. g. znatnije svece (ikone
arhan|ela Mihajla, sv. \or|a) nosili su radikali.
Litija se kre}e preko poqa, bli`e me|ama seoskog atara. Na svom
ophodu obilazi sve zapise kultno drve}e (ovde su to hrast ili orah).
Darosava je imala {est zapisa Litija je polazila i zavr{avala svoj ophod
u porti kod op{tinske ku}e. Tako je i danas. Ru~ak prire|uje ku}a na
~ijem imawu je zapis. U Osretku, koji predstavqa polovinu kru`nog puta
litije, prire|ivan je zajedni~ki ru~ak samo za krstono{e. Klalo se po
vi{e jagawaca, a ru~avalo se pod zapisom oki}enim vencem koji su isplele seoske devojke. Ostali narod sa~ekivao je krstono{e kod zapisa i
samo poslu`ivao vodom i {e}erom (danas pivom i vo}nim sokovima).
Verovalo se da litije obezbe|uju ki{u: Kuda pro|u krstono{e, bi}e
rodno poqe. Pred krstono{e su izno{eni i te{ki bolesnici; wih su u
hodu preskakali da bi ozdravili.
Svaki u~esnik litije obavezno je nosio ven~i} od `ita oko ruke, iznad {ake. Ven~i}e su pleli u crkvi za vreme bogoslu`ewa; tri puta se
kle~i i u tri navrata plete. Posle obilaska seoskog atara svako je svoj
ven~i} nosio ku}i; neko ga je stavqao na ko{nice, da ne bega roj ve} da
se tu pati, drugi su ven~i} stavqali u mlekar o ekser, da se hvata do-

244
bar kajmak, dok su ih tre}i ~uvali radi le~ewa: kada detetu oboli stomak, prolivaju malo vode kroz ven~i}, pa wome zapoje dete. Grupno pletewe venaca, zatim wihovo obno{ewe oko sela i obavezno vra}awe ku}i i,
najzad, zajedni~ki ru~ak krstono{a pod zapisom, ukazuju na stvarnu i simboli~ku participaciju svih seqana u obredu za zdravqe i napredak. Da je
nekada u tom obredu bukvalno u~estvovalo celo selo, a ne samo krstono{e, ukazuje poslu`ewe ostalog naroda vodom i {e}erom kod zapisa.
Drugi seoski praznik bila je op{tinska slava. Postojao je do
1946. g. Za Darosavu i Progoreoce bili su to Mladenci (22. marta), ali
je proslava za svako selo bila posebna. U op{tinskoj slavi su u~estvovali ve}inom vi|eniji doma}ini. Jedan od wih je bio doma}in slave i
on je sa predsednikom op{tine rezao kola~. Dizawem svoje polovine
kola~a doma}in je izra`avao `eqe za zdravqe i plodnost, dok je predsednik, di`u}i svoju polovinu kola~a, javno pozivao da se neko prihvati du`nosti doma}ina za narednu godinu. Javqawem novog doma}ina otpo~iwao
je zajedni~ki ru~ak spremqen o tro{ku doma}ina slave.
Od obrednih povorki, koje su ritualnim igrama i pesmama te`ile da
pomognu u pridobijawu naklonosti prirodnih sila za dobrobit cele zajednice, najdu`e su delovale dodole. To je mo`da otuda {to im je logika
homeopati~ne magije dodolskog rituala konceptualno bliska i najjednostavnija i {to je ki{a u letwem periodu preko potrebna.
Crkvena parohija darosava~ka Ona je do Drugog svetskog rata
obuhvatala 4 naseqa: Darosavu, Progoreoce, Kru{evicu i Rudovce. Posle
rata parohija se svela samo na Darosavu i Progoreoce. Promena naziva
sela Darosave u Partizane nije uticala na ime parohije; ono je ostalo
isto. Crkva je imala svoju zemqu kojom je upravqao crkveni odbor. Ve}i
deo zemqe joj je oduzela dr`avna vlast 1946. g. Danas ona raspola`e sa
samo oko 2 ha koje godi{wom licitacijom izdaje u zakup.
Crkva je sagra|ena oko 1830. g. od brvana i kao spomenik kulture je
pod za{titom dr`ave. Kako je ona udaqena od dana{weg sredi{ta Darosave i do we se ne mo`e pri}i automobilom, ona kao sveto mesto u nekim
vidovima verskog `ivota (crkveno ven~awe) postepeno gubi svoj zna~aj.
Poku{aji da se sagradi nova crkva posve}ena sv. Simeonu kod dana{weg
parohijskog doma datiraju od pre Drugog svetskog rata, ali ni do danas se
nije oti{lo daqe od osve}ewa temeqa (5. avgusta 1990. osvetio ih je episkop {umadijski Sava).
Pored sve{tenika, postoji i crkveni odbor koji upravqa crkvenim
poslovima. Crkvewak je slu`benik crkve i parohije. Wega i tutora
(blagajnika) bira crkveni odbor.
Crkva je odvojena od dr`ave, pa se weno prisustvo u javnom `ivotu
sela, naro~ito u vreme izgradwe socijalizma, malo ose}alo. U verskom
`ivotu sela i porodice crkva je bila prisutna, pre svega, u obredima pogreba, zatim kr{tewa i (najmawe, sa 50-60%) ven~awa. Ponekome, ko je
`eleo da mu se dete krsti a mislio da bi mu to na bilo koji na~in {kodilo u preduze}u ili selu, to je potajno obavqala majka ili baba deteta.

245
Primawe sve{tenika u ku}u radi obavqawa nekog verskog obreda tako|e
je bilo umaweno. Tako se, prema parohovom saop{tewu, u 1972. g. u Darosavi u 386 (od ukupno 617), a u Progoreocima u oko 200 (od 320) doma}instava svetila vodica za Uskrs. Za slavu sv. arh. Gavrila iste godine u
Darosavi je 105 doma}instava svetilo vodicu. (27)
Prema Letopisu darosava~ke crkve svetih apostola Petra i Pavla
(koji sam pregledao 16. juna 1992), poznati su weni slede}i parosi: 1879.
Nikola Gerasimovi}, 18971903; Petar Gerasimovi}, 19031927; Maksa
(nepoznatog prezimena), 19271935; Grujica Pavlovi} (sahrawen kod crkve brvnare), 19351936; Vladimir Nikoli}, 19361944; Aleksandar Markovi} (iz Gara{a, ubijen 1944; po narodnom pri~awu, po tu`bi partizana,
iako je sara|ivao i sa wima i sa ~etnicima, pa ga ovi posledwi ubi{e);
19441945. opslu`ivali su Nedeqko Rankovi} i Petar Ostoji}; 19451961.
Vitomir Jankovi}; 19721981. Srboqub Markovi}; 1982-1985. Vitomir
Jankovi} (biv{i paroh); od septembra 1985. pa do aprila 2002. g., kada
sam s wim razgovarao telefonom, Radoje Stiki} (rodom iz Rudog).
Radno udru`ivawe i pomo}
Tradicijsko radno udru`ivawe postoji i danas. Ono mo`e biti dvojako: kolektivno, op{teseosko i u mawim grupama. Op{teseoskim radnim
udru`ivawem obavqaju se te`i i slo`eniji poslovi od zna~aja za celo selo. Pokreta~ takvih radova do Drugog svetskog rata bila je seoska op{tina, a u novije vreme, pored organa vlasti, javqaju se i dru{tveno-politi~ke organizacije. Tako je u selu u posleratnom vremenu samodoprinosom u radnoj snazi izgra|en Zadru`ni dom, popravqeni su putevi i uvedena je elektri~na rasveta. Za izgradwu Zadru`nog doma svako doma}instvo je radilo po 56 dana i to se nije moglo nadomestiti novcem.
Danas su naj~e{}a ispomagawa u obavqawu sezonskih poqoprivrednih
radova: kosidba, `etva (28), kopawe kukuruza i kupqewe {qiva. Za ovakav zajedni~ki posao ka`e se skupio sam mobu. Danas se sve vi{e mobom obavqaju poslovi gradwe ku}e i drugih zgrada, dovod vode iz prirodnih izvora (kopawe jazova i postavqawe cevi), za riqawe vinograda
(duboko kopawe za nove zasade loze) i se~ewe cigle. Za takve poslove
do|e od 10 do 30 qudi. Moba se obavqa radnim danima i nedeqom, a zovu
se susedi i ro|aci iz svoga i iz susednih sela. Ako se radi celog dana,
onda doma}in za sve u~esnike sprema boqi ru~ak i ve~eru.
^este su i pozajmice. Zajme se stvari, alatke, stoka za rad, hrana, novac i radna snaga, a sve to bez svedoka. Izme|u dva svetska rata za pozajmicu ve}e sume novca davala se tapija u zalog, tj. zemqa na jednu do dve
godine, uz procenat u novcu. Za to vreme vlasnik zemqe ju je obra|ivao i
ubirao plodove.
Novac se zajmi i danas i to na stari na~in, u ~etir oka; samo ako
je neko {aren (nepouzdan), a vidi se da mu je nu`da, da}e mu se novac
u zajam u prisustvu dva svedoka.

246
Zajam radne snage je prema na~elu: dan za dan istog posla, ali ima i
zamene jedan dan ko{ewa vredi kao jedan dan majstorskog posla. Danas
je vrlo `iva stambena gradwa, pa su ~este pozajmice stru~ne radne snage
(zidara, elektri~ara, klesara, vodoinstalatera). U pozajmicu radne snage
za sve vrste poslova najvi{e idu mu{karci; `ene prete`no idu na okopavawe kukuruza i skupqawe {qiva.
Elementi pravnog `ivota
Svojinski odnosi u porodici I pored postojawa dr`avnih zakona
koji ure|uju imovinsko-pravne odnose, oni se i danas reguli{u na osnovu
obi~ajnog prava. Prema tom pravu, sva osnovna sredstva za proizvodwu
(zemqa, stoka, zgrade, oru|e za rad) su zajedni~ka svojina cele porodice,
odnosno zadru`nog doma}instva. Jednovekovno delovawe Srpskog gra|anskog zakonika teklo je u smeru ure|ewa porodi~ne imovine u individualisti~kom duhu i postepenom ste{wavawu svojinskih prava porodice u
korist oca. Ukidawe kolektivisti~kog na~ela raspolagawa porodi~nom
imovinom, zapo~eto u kapitalisti~kom dru{tvu, traje i danas. (29)
Na{a istra`ivawa pokazuju da je odnos prema osnovnoj porodi~noj
svojini i danas umnogome dvojak: on sadr`i elemente tradicijskog i
savremenog prava. Prema pozitivnom pravu, otac je pravni nosilac svojine na porodi~nom imawu; za `ivota on wome raspola`e. U porodicama
gde postoji sukob izme|u oca i sinova, na osnovu ovog prava on mo`e bitno umawiti wihov idealni deo ili ih ~ak razba{tiniti. Prema tradiciji, samo su mu{karci, tj. sinovi, zakoniti naslednici porodi~nih dobara,
osobito nekretnina, dok k}eri imaju pravo samo na otpremninu pri udaji, na ruho i svadbene tro{kove. U pogledu nejednakosti polova u naslednim pravima obi~ajno pravo i odredbe SGZ su podudarne. Wihova
duga primena ose}a se i danas: relativno su retki primeri da posle o~eve
smrti sestra, iako ima zakonsko pravo, tra`i svoj deo u nekretninama.
Ona zna unapred, jer je tako vaspitana, da zemqa ostaje bra}i. Ako neka
sestra ostvari svoje pravo putem suda, onda tu srodni~ke qubavi i naklonosti vi{e nema. I, obrnuto, odri~u}i se svog zakonskog naslednog dela
u korist bra}e, woj su sva vrata u rodu otvorena; ona dolazi bratu na
slavu i druge porodi~ne sve~anosti. (30) Slu~ajevi u kojima su `ene (sestre) tra`ile i ostvarile svoja nasledna prava obi~no su pokretani na zahtev wihovih mu`eva. I obrnuto, ima mladih mu`eva koji dr`e do javnog
mwewa i ne}e kao zetovi tra`iti da im `ena donese svoj deo o~evine u
nekretninama. Oni ne `ele da na slavi, gozbi za dete ili kojoj drugoj
sve~anosti u svojoj ku}i ~uju kako prisutni govore: lako mu je da tro{i
tu|u muku. Takvi qudi smatraju da nije pravo od svoje `ene zahtevati da
ona kao sestra tra`i svoj deo od brata. Vi{e im je stalo da imaju {uraka za prijateqa, da se uzajamno ~aste i pose}uju, nego da sudskim putem
dobiju `enin deo imawa. Iz prakse Op{tinskog suda u Aran|elovcu proizilazi da se sredinom sedamdesetih godina 20. veka preko 80% `ena (sestara) sa podru~ja te op{tine odricalo zemqe u korist svoje bra}e. (31)

247
Mogu}nost da k}i sudskim putem dobije svoj deo nasle|a stvorila je
sporadi~ne slu~ajeve da otac sa sinom sklapa ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. K}i se time sigurno iskqu~uje iz nasledstva. Od 1971. godine javqa se nova praksa sudskog obezbe|ewa majke. Ona tra`i svoj deo imawa
za do`ivotno izdr`avawe. Sinu }e svoj deo ostaviti pod uslovom da je
pazi i po{tuje kao majku. Ina~e, ona mo`e raskinuti ugovor i svoj deo
ostaviti tre}em licu. Ugovor o do`ivotnom izdr`avawu sa drugim licem
naj~e{}e sklapaju stara~ka doma}instva bez naslednika ili oni roditeqi
koji su se potpuno razi{li od svoje dece. Takvih slu~ajeva je u 1963. godini na podru~ju Op{tinskog suda u Aran|elovcu bivalo jedan do dva
mese~no, a u toku 19741975. g. i do osam u nekim mesecima. (32) Ugovori
o do`ivotnom izdr`avawu su ~e{}i u Darosavi i Progoreocima nego u
susednim selima, koja nemaju lokalnu industriju.
Novina u porodi~nim svojinskim odnosima je i sudsko obezbe|ewe
plodou`ivawa: da supruga, ako nad`ivi mu`a, u`iva svu imovinu do kraja `ivota, a ne samo svoj idealni deo. Tek posle wene smrti imovinom
mogu raspolagati zakonski naslednici.
Pored uobi~ajenih slu~ajeva da sestre svoj deo imovine ustupaju bra}i, pravi~nim postupkom smatra se i odricawe tetaka u korist brati}a.
(33) Isto tako, redovna je pojava da se {kolovana bra}a i sestre, odnosno oni koji su zaposleni van poqoprivrede, ve}im delom ili u potpunosti odri~u svog dela u korist brata koji je ostao na imawu i `ivi samo
od zemqoradwe. Takav postupak smatra se pravi~nim i logi~nim, jer je
ku}a ne samo snosila tro{kove za wihovo {kolovawe, nego sve to vreme
oni nisu privre|ivali. (34)
U dana{wim (1975) uslovima zakonom ograni~enog zemqi{nog poseda, dosledna i ravnomerna deoba porodi~nog imawa na sve zakonske naslednike naj~e{}e ima dve krupne posledice. Prva je daqe usitwavawe ionako malih seoskih poseda, a druga izaziva poreme}aj srodni~kih i me|uqudskih odnosa. Sestra koja sudskim putem od brata istera svoj deo
imawa roda vi{e nema. Smatra se da ona odlazi u drugu punu ku}u,
da joj je tamo obezbe|en `ivot, da je spremom ispla}ena i da nije pravo da uzima zemqu od brata.
Na pomenutu pojavu pa`wu je pre nas skrenuo Radomir Luki}. On je
isticao da je nejednakost polova u naslednim pravima kod nas ukinulo socijalisti~ko pravo i to u ime jednakosti i humanosti. (35) Jednakost ove
vrste se, kao {to smo i mi isticali, danas relativno retko ostvaruje.
O~igledno je da su imovinsko-pravni odnosi u dana{woj seoskoj porodici
primer pravnog dualizma proisteklog iz inercije tradicijske pravne svesti i prakse, koje i daqe daju prednost mu{karcima.
Sudski sporovi
Na podru~ju Op{tinskog suda u Aran|elovcu prose~no se pred sudom
vi{e spore zemqoradnici nego ostali gra|ani. Od svih sporova, 7 do 8%
su imovinski (oko nasle|a uop{te), posebno oko visine dela nasle|a. Za-

248
tim, mnogo je sporova oko naknade {tete i utvr|ivawa slu`benosti. Deobama porodi~nih imawa nastaju nove usitwene parcele, a u vezi s time i
potreba uspostavqawa slu`benosti (prolaza, puteva). Od 1970. godine
u~estalo je hvatawe izvorske vode na privatnoj zemqi. Ta voda se jazovima i cevima sprovodi do ku}e preko zemqe vi{e vlasnika i sa daqine
od nekoliko stotina metara. Susedi, ro|aci i prijateqi taj posao obi~no
obave sporazumno, ali se de{ava da neko ne dozvoqava slu`benost, pa
ucewuje i zahteva previsoku od{tetu. U tom slu~aju sud odre|uje stvarnu
{tetu, pa radi op{teg dobra i interesa donosi presudu u korist onih koji tra`e slu`benost.
^esti su sporovi i oko me|a, posebno zbog nekog drveta koje ~ini hlad
usevima, odnosno, ako ga jedna strana pose~e a druga zahteva svoj deo.
Sporova izme|u seqaka i dr`ave ({umskog gazdinstva ili zemqoradni~ke zadruge) oko zavatawa zemqe danas vi{e nema. Svi takvi sporovi re{eni su do 1964. godine.
Zahtevi za zakliwawem stranke pred sudom danas su relativno retki. Zakliwawe se mo`e obaviti samo u prethodnom postupku, tj. pre no
{to po~ne sudski proces. Zakliwe se jedna strana na zahtev druge strane
u sporu. Sudija }e lak{e uspeti svojim savetom ako po{tuje lokalne pravne obi~aje i shvatawa o pravdi; ako u tome ne uspe, onda se u daqem procesu dr`i samo zakona.
Krivi~ni prekr{aji u Darosavi su ~e{}i i vidniji nego u ostalim
selima aran|elova~ke op{tine. Ovde je vi{e kafana, radnika polutana
i usitwenih doma}instava, ~esto sa druk~ijim pona{awem i merilima
vrednosti koja odudaraju od doskora{weg patrijarhalnog morala.
Sudije smatraju da bi oko polovine gra|anskih sporova moglo biti
re{eno poravnawem i na druge na~ine, ~ime bi se izbeglo sudsko presu|ivawe. To zahteva vi{e pa`we i vremena posve}enog svakom sporu i u~e{}e ve}eg broja sudija kako bi se svaki slu~aj razmotrio sa svih strana.
Do po~etka sedamdesetih godina postojali su tzv. sudski dani (nekoliko
puta u godini), kada je sudija izlazio na teren, obilazio sela i na licu
mesta sudio odre|ene sporove, odnosno savetovao kako da se re{e i
stranke poravnaju bez pokretawa sudskog postupka. Zbog nedostatka novca
nema vi{e ni sudskih dana.
U sporovima pred sudom osobena su dva na~ina pona{awa seqaka.
Prvi na~in: stranka je svesna svog prava da pred sudom iznese svoje mi{qewe o sporu; ona istupawe na sudu koristi kao priliku da se poka`e
pred javno{}u, da iza|e iz anonimnosti. (36) Drugi na~in: stariji i po{teni qudi koji nisu bili pred sudom iskazuju prema wemu strahopo{tovawe, pa se poneko preznojava i pobledi kada treba da govori.
Napolica
Ko nema dovoqno radne snage ustupa svoju zemqu drugome na obradu
napola. Uslovi su: vlasnik zemqe pla}a porez i daje polovinu semena i gnojiva, radnu stoku i oru|e za rad; napoli~ar je du`an da obra|uje

249
zemqu i vlasniku isporu~i gotove plodove. Ako je bila p{enica, onda za
vr{idbu ujam pla}aju iz komune, a ostalo ide na vagu, pa to dele. Ako
je u pitawu kukuruz, onda pri berbi ide korpa jednome, korpa drugome.
Drugi na~in je sijawe pod kiriju, tj. na jednu godinu. Tada se mogu pogoditi da se vlasniku zemqe odmah sav pogo|eni novac isplati unapred po
hektaru, a mo`e se i ~ekati do letine da se vidi koliko je rodilo i koja je tr`i{na cena, pa da se tek onda isplati.
Zakup majdana Majdani se tako|e daju u zakup na jedan ili
vi{e meseci. Majdan je privatno zemqi{te gde ima pogodnog kamena za obradu. Majdan uzet u zakup mo`e zakupniku doneti dobar prihod, ali i neuspeh. To zavisi od toga da li }e se u kamenolomu nai}i na patos, tj. na
pravilne slojeve ili na sitan i lomqiv kamen. Vlasniku majdana se pla}a
ili po kubnom metru ili za odre|eno vreme va|ewa (na mesec-dva).
Kupoprodaja stoke obavqa se naj~e{}e na sedmi~noj pijaci. Kada
po~ne poga|awe oko cene, okolo se iskupi i po dvadesetak qudi koji glasno govore koliko stoka vredi. Stoka se kapari{e bez svedoka. Kupovina je zakqu~ena kada se rukuju i prekinu ruke. Pravilo je: Ono {to
vidi{, to i kupuje{. Kod kupoprodaje krupne stoke (volovi, krave, kowi), ona se daje na probu. Proba je po pogodbi, na 56 dana, i za to
vreme gleda se kako se (kowi i volovi) pona{aju kada su upregnuti u kola, odnosno kako se krava muze. Kupac odgovara za uzetu stoku na probu.
Prodavac odgovara za bolest stoke do nedequ dana.
Kod prodaje volova i kowa prodavac zadr`ava za sebe stari ular;
za kupca kupuje nov. Ako bi se stoka prodala sa starim ularom, sa wim
bi (veruje se) oti{li sre}a i napredak u gajewu stoke.
Najam stoke za priplod je postojao do {ezdesetih godina 20. v. Iznajmqivali su se bikovi i pastuvi (veprovi ne). Vlasniku priplodnog mu{kog grla pla}alo se u novcu. Ako krava ne ostane steona (odnosno kobila `drebna), onda se za istu cenu oplo|avawe ponavqalo jo{ dva puta. Danas se (1975), poglavito za goveda, primewuje ve{ta~ko osemewavawe.
Na kraju Etnolo{ko prou~avawe porodice i seoske zajednice u
[umadiji, na primeru dvaju naseqa, provedeno je prete`no u vremenu od
1972. do 1975. godine sa dopunskim istra`ivawima 1985. i 1992. godine.
To je vreme intenzivnih promena u tzv. narodnoj kulturi, ~iji je nosilac
seqa~ko dru{tvo. Te promene teku jo{ od Prvog i Drugog srpskog ustanka po~etkom 19. veka, ali su tek u drugoj polovini 20. stole}a pre{le u
fazu modernizacije.
Na{a istra`ivawa su pokazala da su preobra`aji tradicijske patrijarhalne porodice i sela kao dru{tveno-ekonomske i obredno-religijske
zajednice tesno povezani sa op{tim tokovima istorijskog razvoja i politi~kih doga|awa u Srbiji i u Evropi. Vidna konstanta u `ivotu porodice
je wen preobra`aj od patrijarhalne slo`ene porodice zadru`nog tipa ka
u`oj, inokosnoj i mawe-vi{e egalitarnoj porodici. Wu odlikuju smawen
broj ~lanova, izmeweni unutra{wi odnosi i socijalna struktura. Od ~isto
zemqoradni~ke, ona je poprimila niz varijanata me{ovite porodice.

250
Negativno vrednovawe i sistematsko potiskivawe srpske tradicijske
kulture i sistema vrednosti u vremenu izgradwe socijalizma odrazilo
se na celokupan verski i obi~ajni `ivot u porodici. To se posebno vidi
(od 1946) u stalnom smawivawu crkvenih brakova i kr{tavawa dece. Negativno vrednovawe tih oblika verskog i obi~ajnog `ivota ishodilo je
pojavom novog porodi~nog obi~aja gozba za dete. To je osobeni oblik
kulturalnog brikola`a sa nizom ritema iz svadbenog rituala i iz rituala kr{tewa. Po vremenu odr`avawa (u uzrastu deteta od tri meseca do
godine dana) i svojim sadr`ajem gozba za dete je umnogome supstitucija
kr{tewa.
Ure|ewe imovinsko-pravnih odnosa u porodici i daqe je dvojako: na
osnovama obi~ajnog prava i dr`avnog prava. Zakonska jednakost polova u
naslednim pravima ne odgovara dru{tvenoj stvarnosti u kojoj mu{karci
(sinovi) imaju prvenstvo u odnosu na `ene (sestre). To prvenstvo mu{karca je jo{ izrazitije u oblasti tradicionalnog nasle|ivawa socijalnih i
duhovnih dobara (porodi~no ime, krsna slava, kult predaka). @enino zakonsko ostvarewe nasle|a, kako pokazuje sudska praksa, postaje uzrok slabqewa i reme}ewa srodni~kih odnosa.
Novine u porodi~nim svojinskim odnosima su jo{ dve pojave: 1) sklapawe ugovora o do`ivotnom izdr`avawu izme|u oca i sina kako bi se k}i
iskqu~ila iz nasledstva i 2) sudsko obezbe|ewe majke (udovice) u plodou`ivawu sve imovine (a ne samo wenog idealnog dela), koja }e ostalim
naslednicima pripasti tek posle wene smrti.
Od 1989. godine vidno je obnavqawe nekih oblika obi~ajnog i verskog `ivota. To je, pre svega, funkcionisawe sela kao obredno-religijske
zajednice. Ta pojava se poklapa sa raspadom biv{e Jugoslavije i op{tom
dru{tvenom i ekonomskom krizom, poja~anim ispoqavawem nacionalizma,
vi{epartijskog sistema i sl. U oba naseqa su obnovqene litije, odnosno krstono{e. Novina u tom obredu je da se vi{e ne ide pe{ke nego
na traktorskim prikolicama i automobilima, a uz crkvene rekvizite obavezna je i srpska zastava.
Sticajem okolnosti, od vremena glavnine istra`ivawa pa do objavqivawa wihovih rezultata pro{la je ~etvrtina stole}a. Sve to uti~e na
to da ti rezultati nu`no, makar i delimi~no, poprimaju svojstvo istorijske etnologije i da nose li~ni pe~at istra`iva~a. A to je ve} dovoqan
razlog za poziv na nova i jo{ produbqenija istra`ivawa.
NAPOMENE
1 Osnovni teksta ovog rada napisan je jo{ krajem sedamdesetih godina 20. v. Mawe dopune su izvr{ene posle dodatnih istra`ivawa 1985. i 1992. g., kao i nakon objave zvani~nog popisa stanovni{tva 1991. g.
2 Danas su poznata tri slu~aja celibata u selu: prvi slu~aj je da su dva brata
ostali neo`eweni jer su bili veliki izbira~i; u drugom slu~aju je iz istog

251

3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14

15

16
17

18
19

20

razloga devojka ostala neudata. Smatraju ih za li~no nesre}ne osobe, ali ih

pozivaju na zajedni~ke ru~kove, slave i druge sve~anosti.
Ovakva struktura domazetskih brakova bila je u vreme mojih istra`ivawa, dok
je u vreme prize}ivawa uku}anika bila mo`da druga~ija, verovatno ve}inom
zemqoradni~ka.
N. F. P a v k o v i }, Stanovni{tvo naseqa Partizani, Glasnik Etnografskog muzeja 49 (daqe GEM), Beograd 1985.
J. E r d e q a n o v i }, Etnolo{ka gra|a o [umadincima, Srpski etnografski zbornik LXIV (daqe SEZ), Beograd 1931, 137.
N. F. P a v k o v i }, n. d., 11-12.
Postoji jedan izuzetak: dva brata od strica o`enili su se dvema sestrama
bliznakiwama.
Treba ista}i da naziv te`ak u ovom kraju nije narodni: to je re~ crkvene
administracije sa zna~ewem seqak, zemqoradnik.
O tome op{irnije: N. F P a v k o v i }, Etnografski zapisi Jevrema Gruji}a,
SEZ XCVI, Beograd 1992, 29-31, 135-137.
M. B e g o v i }, Porodi~no pravo, Nau~na kwiga, Beograd 1957, 17, 27.
Kwiga ven~anih Srpske pravoslavne crkve hrama Sv. apostola Petra i
Pavla 1949-1975 (i daqe).
Savezni zavod za statistiku (daqe SZS). Popis stanovni{tva 1953, kw,
XIII, Stanovni{tvo i doma}instva, Beograd 1959.
SZS, Popis stanovni{tva po naseqima i op{tinama. U`e podru~je Srbije, op{tina Aran|elovac, Beograd , april 1972.
Takvi slu`beni podaci u pisanom obliku ne postoje. Prate}i spisak doma}instava i uzimaju}i u obzir zanimawe doma}ina, ove podatke mi je saop{tio
{ef Mesne kancelarije Zlatibor Petrovi}, me{tanin i odli~an poznavalac prilika u svakom doma}instvu. Hvala mu jo{ jednom.
Kako svadba, ro|ewe i pogrebni obi~aji spadaju u dru{tvene (i delimi~no u
u`e verske) obi~aje, posebno }e biti re~i o wima. Isto tako, niz dru{tvenih uloga porodice pomenut je u odeqcima o braku i doma}instvu. Zato }emo u ovom
odeqku govoriti samo o vaspitnoj i obredno-religijskoj ulozi porodice.
N. F. P a v k o v i }, Etnografski zapisi Jevrema Gruji}a, 47.
Ona mesi ~esnicu od kukuruznog bra{na stavqaju}i paru u wu, a posle pe~ewa je prema`e skorupom. Drugi obredni hleb je kvasni i zove se ora~ica.
Ona je od p{eni~nog bra{na i na{arana je {qivovom gran~icom. Prilikom
lomqewa ora~ice svi uku}ani je pridr`avaju jednom rukom, a ora~ pri tome jo{ ima i rukavicu na desnoj ruci.
Na ku}nim vratima ih do~ekuje doma}in. On sve wih posipa p{enicom iz rukavice, a doma}ica pospe wega.
Pre se~e doma}in se obra}a drvetu namewenom za badwak: Dobro jutro, ~estitam ti Badwi dan! Prvi iver od badwaka donese doma}ici, koja ga stavqa
ispod karlice sa razlivenim mlekom radi dobrog skorupa. Ra`aw za bo`i}nu pe~enicu uvek mora da je nov, spremqen za tu priliku: vaqa se da je
od kru{kovog drveta. Pri klawu sviwe za pe~enicu vaqa uhvatiti wenu krv;
wome se poprska nekoliko klipova kukuruza koji se kasnije daje stoci. Ta krv
se mo`e pome{ati i sa kukuruznim bra{nom od kojeg se prave kola~i}i koji se zatim osu{e i daju stoci u slu~aju bolesti.
J. E r d e q a n o v i }, n. d., s. Za stawe zadruge u prvoj polovini 19. v. videti:
N. F. P a v k o v i }, n. d., 41.

252
21 V. N i k o l i } - S t o j a n ~ e v i }. Uloga nekih etnolo{kih faktora u socijalisti~kom preobra`aju Kolubarskog rudarskog bazena u SR Srbiji, Glasnik Etnografskog instituta XVI-XVIII, SANU, Beograd 1971, 109.
22 R. L u k i }, Na{e pravo i seqa~ko dru{tvo, Glas CCLXXX, SANU, Odeqewe dru{tvenih nauka kw. 15, Beograd 1971, 154.
23 Dana{we tradicijsko znawe o ovoj selini {umi je dosta mutno. Davno, u
sporu sa susednim selom @ivkovci, progorova~ki kmet Novak Novakovi} navodno je primio neke dukate i odustao od spora oko te {ume od oko 50 hektara, te ona pripade @ivkovcima.
24 O tome sam slu{ao kazivawe da pred Prvi svetski rat darosava~ka op{tina
nije platila neki porez dr`avi, pa je stoga oko 300 hektara selske {ume
na [utici i Orlova~i pre{lo u dr`avne ruke.
25 U Darosavi se pripovedalo: Na{ao |avo vr{ku (pletenu od pru}a za ribolov), pa se ~udio ~emu ona slu`i, jer voda jednako u wu ulazi i izlazi. Na
kraju zakqu~i: ili je kmetovsko dupe ili su popovske bisage.
26 O tome op{irnije: M. B a r j a k t a r o v i }, Selo kao kultna zajenica, Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a kw. IV, Prijepoqe 1976. N. F.
P a v k o v i }, Selo kao obredno-religijska zajednica, Etnolo{ke sveske 1, Beograd 1978; D. B a n d i }, Kolektivni seoski obredi kao kulturni fenomen,
Novopazarski zbornik 2, Novi Pazar 1978.
27 Za poznati obi~aj da vojnici ~uvaju Hristov grob od Velikog petka do
Vaskrsa, sve{tenik Vitomir Jankovi} ispri~ao mi je (29. jula 1985) slede}u
anegdotu. Po~etkom tridesetih godina 20. veka jedan od vojnika se kriomice
u oltaru preobukao u sve{teni~ku ode`du. Kada su ga ostali opazili, upla{ili su se misle}i da se pokojni pop Grujica povampirio, pa jedan od wih zavapi: Nemoj mene, pope Grujo, jer je i moj babo bio radikal!
28 Sve do Drugog svetskog rata `welo se srpom: kosom niko nije kosio p{enicu
nego samo livadu. Smatralo se da kosa mnogo rastura i istresa zrna p{enice.
Tek posle 1945. g. Darosavci su masovno prihvatili kosu ugledaju}i se na seqane Bawe, Kopqara i Ora{ja. Srpom su uglavnom `wele `ene, a mu{karci
su nalagali, vezivali pletenom u`adi i krstinali snopove p{enice, tj.
sadevali ih u krstine. Iako se ovde, kao i drugde po Srbiji, navodi racionalan razlog neupotrebqavawa kose u `etvi p{enice (rasturawe zrna), on verovatno nije pravi. Naime, upotreba srpa u zemqoradwi je starija od upotrebe
kose. Srp je u arhai~noj zemqoradwi bio oru|e `ene.
29 Uporediti o tome: R. L u k i }, n.d., 154.
30 Dragan Marinkovi} (1937) iz Darosave je zaposlen kao bagerista, ali obra|uje
i svoju zemqu. On ima {est sestara. Trebalo je da svaka od wih dobije po 24
ara zemqe o~evine. Sestre su se odrekle svog dela u korist brata. Svadbeni
tro{kovi i sprema svake sestre pojedina~no bili su skupqi od vrednosti wihovog idealnog dela zemqe. One su sa bratom ostale u najboqim odnosima.
31 Usmeno saop{tewe sudije Op{tinskog suda u Aran|elovcu Vlaje Radojevi}a od
14. februara 1975. g. Neke od ovih `ena koje su to svoje pravo ostvarile, izjavqivale su pla~u}i pred sudom da to nebi u~inile, ali ih mu`evi nagone.
32 Prema usmenom saop{tewu predsednika Op{tinskog suda u Aran|elovcu 14.
februara 1975. g.
33 Primer: majka i o`eweni sin `ive zajedno. Umre sin i ostaju wegova mu{ka
deca. Kao naslednice javqaju se pokojnikove sestre (tj. tetke) koje ustupaju
svoj deo brati}ima.

253
34 Primer: otac i o`ewen sin `ive zajedno. Sin je zaposlen, ali i poma`e ocu
u obradi zemqe. Pored toga, sin od zara|enog novca kupuje zemqu koja se upisuje na o~evo ime. Druga dva sina `ive u gradu, jedan kao zanatlija, a drugi je
vojni penzioner. Smatra se da ne bi bilo pravo da u slu~aju o~eve smrti bez
oporuke druga dva brata tra`e svoj jednak deo, pogotovu ne od zemqe kupqenice za koju nema formalnih dokaza da ju je kupovao brat (zemqo)radnik.
35 Uzrok ove pojave R. Luki} vidi ne samo u snazi tradicije, nego i u privrednom osnovu koji je jasan svakom seqaku: no{ewe zemqe u miraz je kru`ni
put (mu` prima deo od svoje `ene, ali i daje deo svojoj sestri) i nepotrebno
usitwava seqa~ki posed radi ostvarewa jednog apstraktnog na~ela koje ne odgovara seoskoj privredi. Ovim se, naravno, ne `eli tvrditi da treba vratiti
nejednakost `enske dece, ali se skre}e pa`wa da ~ak i u takvim slu~ajevima
gde izgleda nesumwivo da su u pitawu socijalisti~ka na~ela, ova na~ela u
stvari nisu socijalisti~ka nego nasle|ena od bur`oazije i da se protiv wih
mogu navesti ako ne odlu~uju}i, a ono ipak zna~ajni argumenti, (R. L u k i },
n.d., 154, 155).
36 Takva stranka pazi na svoje dr`awe i `eli da ostavi utisak na sud: polako
ustaje, gleda okolo po sudnici, iska{quje se, gladi brkove i kona~no po~iwe
sa dru`e sudijo ili: slavni sude!

Slika 1: Drugo kolo posle gra|anskog

ven~awa, ispred Mesne kancelarije,
vode ga mlado`ewa (po obrazovawu
tehni~ar) i mlada (nastavnica
matematike); vojvoda igra nose}i
srpsku trobojnicu oki}enu jabukom
(na vrhu), ko{uqom, ambasador
}ebetom i ~uturom rakije, a u ruci
dr`i i `ivu koko{ku.
Septembar 1972.

Slika 2: Stariji nadgrobni

spomenici krajputa{i.
Progoreoci, septembar 1972.

254

Slika 3: Pravni znak: zakr{teno

poqe (zabrawen prolaz).
Darosava 27. januar 1975.

Slika 4: Nadgrobni spomenik iz 1950.

Postavili su ga roditeqi poginulom
sinu Miloradu Smiqkovi}u 1943. g.
i sebi za `ivota
Darosava 29. septembar 1975.

FAMILY AND RURAL COMMUNITY IN [UMADIJA

by
Dr. Nikola Pavkovi}
Summary
The paper presents ethnological studies of two rural settlements in [umadija with
the characteristics of agricultural, industrial and mining production. They are typical
settlements with all significant elements of traditional Serbian culture, but are undergoing significant shanges and modernization. The greatest part of the research was
carried out from 1971 to 1975, with the additional researches in 1981 and 1982; the
researches deal with the period of the first eight decades of the 20th century. The topics of the research are marriage, family and households, rural co-operatives, village as
a socio-economical and ceremonial-religious community, elements of law related to
rural life. Since 1980, the phenomena of retraditionalization have been opserved in
rural life.

255
UDK 394.268.3 (497.113 Novi Sad)

Danka Ivi}

TEODORICA I @ENSKI BAL U NOVOM SADU

SA@ETAK: Teodorica i `enski bal su obredi (obi~aji) ~iji su koreni
u prethri{}anskim i uop{te ne-monoteisti~kim poimawima sveta i ~ovekovog
mesta i uloge u wemu. Wihova provinijencija je animisti~ka, manisti~ka i dualisti~ka. Traju}i kroz hri{}anski period, pretrpeli su neke izmene i dobili nova tuma~ewa. Pa ipak, wihov prvobitni ciq (za{titno-proizvodni) i
metode wegovog ostvarewa (magijske radwe) ostaju prisutni sve dok ti obi~aji
traju do {ezdesetih godina XX veka, dok ih novi dan `ena 8. mart nije zamenio.
KQU^NE RE^I: mrtvi `ivi, zima, leto, glad, obiqe, zle sile, Sv.
Teodor

Teodorica ili todorica je obi~aj koji se odr`avao na Teodorovu

(Todorovu) subotu, koja se tako|e zove teodorica (todorica) ili na Teodorov petak. Teodoricom (todoricom) naziva se i u~esnica u tom obi~aju
(mno`ina teodorice ili todorice).
I `enski bal, kao i todorica, je `enski obi~aj. Bio je uve~e uo~i1 uskr{wih ili Belih poklada ili na ^isti ponedeqnik. U~esnicu/e
tog bala nazivaju balo{kiwa/e.
Za postojawe tih obi~aja koji dosada nisu registrovani na ovom terenu (Novi Sad) saznala sam istra`uju}i uskr{we obi~aje, ta~nije obi~aje za vreme uskr{weg posta, tako|e u Novom Sadu. Teodoricu i `enski
bal (daqe u tekstu i bal) istra`ivala sam od 1986. do 1990, naravno s
prekidima, metodom usmenog intervjua. Broj ispitanika je bio znatno ve}i od broja koji navodim (imenovani su samo najva`niji kaziva~i).2 Wi1 U narodnom govoru se ka`e da je bal bio uve~e, tj. uo~i Belih poklada (uve~e
zna~i isto {to i uo~i).
2 Najvi{e podataka dobila sam od: An|elije (Popovi}) Carevi} (18921990), Desanke
(Serbijanac) Dumi} (r. 1905), Vlastimira Novakovi}a (1906), Smiqe (Brzak) Pa{}an (1908),
Isidore ([ili}) Isakovi} (19101990), Milice (^oli}) Nikoli} (1910), Milice (Mili})
Govor~in (1912), Dragiwe Moqac (1914), \or|a Bugarskog (1915), Qubice (Begojev) Bogdanovi} (1931) i Jelene (Borkov) Bogojev (1933). Slu`ila sam se i zabele{kama o `enskom
balu, koje mi je autor, Stevan Vrgovi} (1914), saradnik Rukopisnog odeqewa Matice srpske,
dao na kori{}ewe.

256
hova starost se kre}e od 50 do 90 godina. Kaziva~ice (vi{e) i kaziva~i
(mawe, jer mu{karci su bili retki u~esnici u teodorici i balu) pri~ali
su vlastite do`ivqaje ili ono {to su od drugih ~uli. Nastojala sam da
{to direktnije prenesem wihova kazivawa i da ih navedem da iznesu narodna (svoja) tuma~ewa (kakva su bila i {ta oni danas misle o wima).
Moj ciq je bio da uz pomo} kaziva~a, kad ve} u etnolo{koj literaturi
navedeni obi~aji nisu istra`ivani,3 dam {to je mogu}no potpuniju wihovu rekonstrukciju, a potom i etnolo{ka tuma~ewa.
Todorica i bal odr`avali su se u Novom Sadu sve do {ezdesetih godina HH veka, s tim {to im je kontinuitet prekinut za vreme Drugog
svetskog rata (okupacije). Nekoliko godina posle rata oni su spojeni u
jedan obi~aj zvani teodorica (todorica), `enski bal ili teodorski bal,
koji je prire|ivan u nekom od navedenih dana. To wihovo spajawe smatram
povratkom u prvobitno stawe, u vreme kada je obi~aj teodorica (ne pod
tim nazivom) imao i one elemente koji su kasnije preneti na bal. Uostalom, ta dva obi~aja pripadaju ciklusu prole}nih obi~aja ({to samo po sebi podrazumeva da imaju neke zajedni~ke karakteristike). Zatim, oni se
me|usobno dopuwuju, a kaziva~i isti~u da su oni skoro jedno, jednako
je to, wihovi protagonisti idu da se provodidu. (Da li su i pre Drugog svetskog rata ti obi~aji u nekim slu~ajevima odr`avani zajedno nisam
pouzdano mogla utvrditi, kao ni to da li je `enski bal nestao, tj. izdvojio se iz todorice u XIX veku ili mo`da ranije ili kasnije).
Teodoricu i `enski bal pratila sam u periodu od pribli`no pola
veka. Gorwu granicu {ezdesete godine HH veka. S obzirom da su u to
vreme ti obi~aji odr`avani i zasebno (u predratnom periodu) i zajedno
(u poratnom), a da su kaziva~i u~estvovali i u jednoj i u drugoj prilici
ili slu{ali o wima kao o vrlo sli~nim ili istim obi~ajima, ne}u ih
prikazati zasebno nego uporedo isti~u}i wihove sli~nosti odnosno razlike. Ukaza}u i na takve primere proslave teodorice (organizovale su
je tzv. bogomoqke) gde nije bilo elemenata bala. (Kasnije i te proslave
teodorice, sa u~e{}em mla|ih `ena, dobijaju obele`ja bala).
U^ESNICI U TEODORICI I @ENSKOM BALU
Teodoricu i `enski bal pravile su `ene Srpkiwe, paorkiwe (seqanke), najvi{e u Salajki i Vidovdanskom nasequ,4 uglavnom privatno,
po ku}ama, i to jedne godine kod jedne od wih, a druge godine kod druge,
3 Etnolo{ka literatura kojom sam se koristila, a koja je najbli`a ovoj temi, jeste slede}a: Milenko S. F i l i p o v i } , Tra~ki kowanik, Nau~no izdawe Matice srpske, kw. IV,
Novi Sad 1950; Milivoje M i l o s a v q e v i } , Revena obi~ajno-pravno udru`ivawe qudi
u jelu i pi}u, Rad vojvo|anskih muzeja 20, Novi Sad 1971, 335338. Dragoslav A n t o n i j e v i } , Obredi i obi~aji balkanskih sto~ara, Posebna izdawa Balkanolo{kog instituta,
SANU, kw. 16, Beograd 1982.
4 Stari Novosa|ani isti~u da su srpskim paorskim krajevima grada smatrani Rotkvarija, Podbara i Salajka, a Klisa i Vidovdansko naseqe prigradskim naseqima.

257
naj~e{}e kod onih koje su `ivele same, koje nisu imale ni gazdu ni gosu. Neki (neu~esnici, naravno) zbog toga su im prebacivali: Vid pusta, {ta radi, {ta pravi. Tim, iskqu~ivo `enskim obi~ajima (sastancima) prisustvovali su i mu{karci, ali samo oni ~ije je prisustvo bilo
naizbe`no: svirci (jedan, dva ili cela banda) i gostioni~ar (ako se sastanu u gostionici i ako ne preda du`nost svojoj `eni). Ostali samo u
izuzetnim slu~ajevima (o tome kasnije). Doga|alo se, me|utim, da neki
radoznali mu{karac uspe da nepozvan u|e i, evo {ta bi ga, naj~e{}e, sna{lo i za{to. One bi ga ra{~upale. On tu nema posla. Taj {to do|e,
te{ko tome: 10, 15 `ena navale na wega,skinu ga goli{avog i pquju. I,
mora da pobegne. One ga pokidaju svog, skinu ga. On nek ide ku}i u
ga}a(ma), I ga}e skinu, sve. Izi|e goli{av napoqe. Ili ga na~a|e, izma`u ga da ga obrukaju. (Garavqewem ga dovode u vezu sa dowim svetom,
svetom tame, smrti, i oxakom za koji je vezano verovawe da u wemu borave
du{e predaka i/ili da se preko wega uspostavqa veza sa svetom mrtvih.
Daqe, mogle su da ga prebiju, da mu sednu na glavu po{to ga skinu.
Smi{qale su muke na koje }e ga staviti. Zbog sveta toga ima tvr|ewa
da se niko od mu{karaca nije usu|ivao da ode tamo jel }edu ga razapeti. Time se nedvosmisleno ukazuje na nekada{wi `rtveni karakter tog
obreda za plodnost. One, pak, tvrde da pred mu`evima ne bi bile komotne.
Ni devojke ni deca nisu mogli prisustvovati tim, po polu, uzrastu i
statusu odre|enim skupovima (dru{tvima). Wihovo neprisustvo kaziva~i
obja{wavaju time {to one izrazne re~i govore, uspale se pa gadne re~i...
Stariji su pazili da ne izra`avaju brezobrazne re~i pred mla|ima.
Da im niko ne smeta gazdarica zafiranxi, zakrili firangom sve
prozore. I ulazna, dvori{na vrata zakqu~a.
@ENAMA NASVIRATI, A MRTVOM NAZAPEVATI
NIKAD KRAJA
Bal je `enama davao priliku da se dobro provesele, da zaborave na
mukotrpnu svakodnevicu i oslobode se podre|ene uloge kakvu su imale u
patrijarhalnoj porodici, u kojoj je paorska `ena morala da slu{a svekra,
mu`a i svakog starijeg u ku}i. Naro~ito te`ak bio je polo`aj snaje u
zajednici (zadruzi i pro{irenoj porodici). Ona je poni`avana od najstarijeg do najmla|eg. Zadugo posle udaje bila je mla|a od najmla|eg u
ku}i. Svekar i svekrva, imaju}i na umu da nije od mog srca, nisu je
{tedeli. Jedna Salajkiwa pri~a kako ju je svekrva budila: Ustaj, dinodo. Kad u kolo nena vole, kad na radwu sve je bole, da je uranim, da idem
na ba{tu. Vi{e od mu`a pitao se svekar: Svekar je bio gazda dok je
`iv. On je stare{ina ku}e. Dr`o je sve u rukama. Bilo je samo kako on
ka`e. Ne mo`e se svoja voqa provoditi. Posle wegove smrti, navek je bilo, najstariji brat preuzima stare{instvo.

258
Na balu one se samo veselu i to tako da i same priznaju: Jao, kako smo mi ~udo pravile, s namerom da sve zaborave, da, teraju brigu na
veseqe, da razbiju brigu. Jer, radi{, crn~i{, nek bude lepo. Sutra
zna{ {ta te ~eka. I ni{ta od `ivota nema{, jo{ da se tad ne proveseli{.
Zbog razuzdanog pona{awa balo{kiwa mnoge `ene nisu ni htele da
odu na bal, neke su samo jedamput oti{le. One za tu vrstu zabava nisu
imale afiniteta, nisu mogle da prekr{e patrijarhalno-hri{}anske
norme pona{awa ni u takvim prilikama. (kad im mu`evi i nisu prisutni). Ja nisam bila za taj poso, ne mo`e svako to da podnese. Ima ko
vole lakrdiju te {ale i komendije. Jel i za to treba biti spreman, ne
stoji to svakom lepo. Ona koja ne mo`e da postupi po preporuci kako
svi tako i ti, posle prve posete balu odlu~i sad sam i{la i vi{e nikad ne}u i}i. Wen utisak o balu bio je: Jao, kad smo videle... zgrozila
sam se. Tako su se uspalile da to nisam mogla da gledam. Jako su bezobrazne. A wu su, zbog pasivnog dr`awa, pitale: [ta ti, Perso, samo sedi{ pa mudruje{.
Na bal ne ide samo ona koja ne}e i ona ~iji je mu` qubomoran pa
joj ne da. (Ima to neki ~ovek nije volo)
Mi{qewa o balu bila su podeqena. Neki nisu imali ni{ta protiv
bala, drugi jesu. Po prvima na bal idu paorske `ene koje vole komendiju, lakrdiju, veseqakiwe, pevakiwe. Tamo se veselidu, pevaju, igraju, ludiraju, cirkuziraju (cirkus pravidu). Kako nisu imale dlaku na jeziku
pri~aju sva{ta. Bude prqave re~i brezobrazno. Jednom re~ju, pona{aju
se ko pu{tene s lanca. Ina~e, te `ene su, po wihovom mi{qewu, ~estite i vredne. Jedino su tu pu{tale sebi na voqu, jedino se tu izvuraju. [to je mu{karcima cela godina to je `enama taj jedan dan. Bar
jedan dan u godini da se provedu, tako ih pravdaju. Drugi, suprotno wima, bal su nazivali trandibalom, trandebalom, a balo{kiwe jezi~kama, lajku{ama. Oni su smatrali da kao po{tene `ene nisu i{le na
te balove, nego udovice i raspu{tenice u ~iji moral se sumwalo.
Evo u ~emu se sastojao taj wihov provod na kojem je bilo svega, najvi{e lajawa kad se one raspale, razmaxare (jel, smatraju Maxarice
umu da se vesele). Dakle, sastojao se u pri~awu masni viceva, pevawu
brezobrazni be}araca, po(d)sko~ica (dosko~ica), masni pesama i onih
koje takve nisu, poput: U livadi pod jasenom, Kad bi one ru`e male, Tamo daleko..., kao i pesama kojima se zamenom re~i/re~enica davao lascivan smisao. Tako, je, na primer, pevan Crven listi}. Igrale su kola: visoko, tj. banatsko, ba~ko, kukuwe{}e, vrawanku, logovac, srpkiwu; udvoje:
cigan~icu, keleruj, vla{ki, vr{avaj (ba{avaj) i druga.
Pevani su, na primer, be}arci:
U Salajki {ake blata nema
sve {valeri na {tikle razneli.
*

259
U Nasequ ni{ta novog nema
samo blata i lajavi `ena.
*
U mog lole drombuqasta usta
kad poqubi, kom{ije probudi.
*
Da je moje lawe iz Salajke
ne bi dala da nosi opanke.
*
Lolo moja, moj zumbule pravi,
u snu mi se tvoja kita javi...
(Malo kad se podnapiju, pa u be}arcu sva{ta...)
Masne pesme poput Cajke (kad sviraju Cajku, `ene sve vri{tu)
i naredne dve koje je, na moju molbu, zapisao \or|e Bugarski, zvani \oka berber, tako|e su pevane. Prva pesma je, po mi{qewu zapisiva~a,
starinska:
1.
Usto deda iz kreveta veso, veso
diglo mu se u ~ak{ira meso, meso...
Nit je sviwsko, niti magare}e
ve} ba{ ono {to s u babu me}e.
Dedica se bogu pomolio
kroz ~ak{ire meso promolio.
Stade deda sad babi da oreti:
Vidi{, bako, od tog }e{ umreti.
Ali, baba, pri|e dedi blizu,
digne sukwu, poka`e mu zvizdu.
Tu ti, deda, tvoje meso meti
od tog, deda, ja ne}u umreti.
2.
Ja poseja lubenice, zumba, zumba
pokraj vode studenice, zumba, zumba
Tu se na{la snajka Zora
pa ukrasti ona mora.
Ja uhvatim snajka Zoru,
pa okrenem s brda dolu,
a petice na gredice
Pla}aj, Zoro, lubenice.

260
Igraju}i kolo, moglo se {to-{ta masno podviknuti. To su podvikivawa. Na primer: Iju, ju, pa u wu, ko u trulu bundevu ili Ala su mi
zaboli, crven, debo, pa goli. Iju, al je fin!
Pevali su po(d)sko~ice, kao u svatovi(ma): Igrala bi al ne mogu,
imam ranu izme| nogu. Al ta rana ni{ ne boli, mu{karac je svaki
voli.
Kad neka ho}e da se veseli, da lumpuje, da se keri, zapovedi da joj
sviraju wenu omiqenu pesmu: Ajde da mi odsvirate... Svirac koji je
prisustvovao balu ka`e: Svakoj od wih svirimo po jedan tu{ pesmu. To
ona zapovedi i plati. Pa ustane iza astala, stane pred svirce (ako se
keri sede}i svirac joj pri|e) peva s wima (i ostale `ene pevaju, uglas)
kiti i s novcima: zadene za {e{ir jel za reveru. Neka i lupa ~a{e. Razbije po jednu u tom vesequ. Da mogu da se vesele, da lupaju, od ku}e ponesu polupan tawir, polupanu ~iniju... (Tawir kola~a kad pojedemo svaka
lupa...)
Svakako su se pripremile za bal: I nau~e, i smisle kako }e, {ta }e
(pri~ati, pevati). Na balu nije uvek jednako. Izvode razne cirkuze.
Hranom i pi}em slu`ile su se slobodno: Sve {to donesu na sto postavidu. Jedu, piju, ~aste se so tim. Malo igra{, malo peva{, pa onda malo privati{. Po{to svaka donese pone{to bilo je sva{ta udrobqeno. Koli~inski, kao za jednu siroma{ku svadbu. U opu{tenoj atmosferi bude da se opiju. Neke babe se nacvrcaju.
Maskirawe, sastavni deo obreda za plodnost, prisutno je i na balu,
samo {to se na wegovu magijsku ulogu u ovom slu~aju zaboravilo. Balo{kiwe se nakin|ure, nama~kare, premundure, nakaradidu (nakarade), unakaze radi zabave i boqeg provoda. Obuku se one u cigansko, u mu{ko, u
oxa~ara. U oxa~ara se, na primer, preru{avala baba Melanija koja je
Teodorove nedeqe pred Teodorov petak ~istila velike oxake, {poretove. Maskirale su se i u lovca, u devoja~ko (mlada~ko) odelo, srbijansko... Retko koja u svom odelu bude. Neka baba se toliko premunduri, nakin|uri ne mo`e{ da je poznaje{. Osim toga one su se i {minkale:
Stara `ena narumeni obraze, nacrveni usta s papirom. Da }e i}i da kupi karmin. Za seqaka je dinar bio velik ko to~ak. On se nije lako s dinarom rastajo. A nije ni imo. Nije to onda bio bes ko sada.
Maske, ~ije prisustvo najdirektnije ukazuje na proizvodni karakter
magijskih radwi i simbola, jesu maske mlade (novine) i mlado`ewe (|uvegije). Jedna se napravi mlada, a jedna |uvegija. To dvoje se maskira
pre pono}i oko pono}i bude komendija, {ale ko i u svadbi. Kravaq (to
su pokloni) prika`e se kao u svatovi(ma). Osim mladenaca bude i popa
da ven~ava, kumovi: jedan kum i jedan stari svat, dever... a ostali tako re}i pustosvati.
Osim mlado`ewe, obi~no bude jo{ neka maskirana u mu{karca. Pona{a se mu{ki, agresivno: Ona {to se obukla u mu{ko nasr}e, napada
`ene pa i qubi. (Balo{kiwe ka`u da se me|usobno qube: Qubimo se.)
Osim dela, mu{karac ima i druga odgovaraju}a obele`ja: brkove i falus.

261
Jo{ mete {angarepu ili crvenu papriku, na lasti{. Lasti{ zave`u
oko struka i {argarepu spuste u pantalone). Kad igraju udvoje, pa je izvuku iz {lica, bude smej, `ensko be`i, a on je vija.
Neke balo{kiwe dovedu mu{karca maskiranog u `enu. Evo {ta o tome pri~a balo{kiwa sa Vidovdanskog naseqa: Nacrvenim usta ja wemu,
on meni. [e{ir metemo, jel smo gospoje, one velike gospoje... Napravimo
mi wemu i sise. Doga|alo se da ~im ga dovedu neke balo{kiwe posumwaju
da je `ensko i o}edu da ga pipaju, a on ne da jel }e se ona upi{kiti ako
je budu pipali. I, nisu ga isterale kad je u haqini.
Da li na trag `rtve ukazuje to {to su gazdarici (doma}ici) predavale poklon na tawiru u vidu falusa? Pretpostavqam jeste. Vrhovna sve{tenica prinosi `rtvu. (Falus naprave od {argarepe, dva krompira i
svile od kukuruza tako {to na debqi kraj {argarepe zabodu dve ~a~kalice
jednu naspram druge. Na wih stave po krompir i dodaju bradu od kukuruza.)
Simboli~no prisustvo mu{karca (falusni simbol, `ene maskirane u
mu{ko, mlada i mlado`ewa...) smatram da ukazuje na nekada{we wihovo
stvarno prisustvo. Jer, u obredima za plodnost, kakav je nekada bio bal
odnosno teodorica, zastupqenost oba pola (prvobitno stvarna a potom i
simboli~na) neizostavna je. I dok su negde, kao na primer Saraka~ana,
mu{karci ti koji glume `enu, tj. mladu, kod teodorica balo{kiwa je
obratno. Usudila bih se da pretpostavim da je i u jednom i u drugom slu~aju suprotni pol potisnut, da je wegovo stvarno prisustvo zameweno simboli~nim. Smatram, tako|e, da je u~e{}e mu{karca u teodorici/balu izostavqen zbog ve}eg upliva gradske kulture na mu{karce (naro~ito one u
gradu) nego na `ene. (U patrijarhalnim zajednicama (porodicama) mu{karci su ti koji obavqaju komunikaciju sa svetom izvan te zajednice,
koji boqe shvataju zahteve vremena i koji su stoga emancipovaniji.)
Teodorica i bal odr`avani su po paorskim krajevima grada, ta~nije wihove u~esnice su paorkiwe ~ija doma}instva ostvaruju prihod od ba{tovanluka, ratarstva, vinogradarstva, pa ~ak i sto~arstva. Ti Novosa|ani
sebe smatraju seqacima, paorima. Za wih su gospoda gra|ani, oni koji `ive u centru grada.
MAGIJSKO-RELIGIJSKE RADWE
ZA[TITNO-PROIZVODNOG KARAKTERA
Na teodorici, pre wenog spajawa sa balom, ali i posle toga, samo u
mawoj meri, izvo|ene su magijsko-religijske radwe za{titno-proizvodnog
karaktera. Izne}u nekoliko opisa. (Varijante su posledica vremena, mesta odr`avawa skupova, starosti u~esnica...) Kqu~ni momenat u ovim
obredima je pono}: Pred pono} ona koja je glavna (glavna je jedna doma}ica) klekne da se moli bogu. Neke od prisutnih, babe obavezno, slede
wen primer. Mole se dok ta glavna ne digne glavu i kad ka`e: E, sad
je vreme, javio mi se Sv. Teodor, uzima {ta koja privati u ruke: lonac,

262
{erpu, tawire, ~iniju, viqu{ku, ka{iku, no`... izi|u oko ku}e (kadgod
nisu bile tako ~este ku}e) i teraju ve{tice. Dopuna te verzije bi bila:
U 12 sati javi mi se Sv. Teodor. On pokuca na prozor. (Doma}ica se dogovori sa nekim da to u~ini, Sv. Teodor se nije mogao javiti jer se
krio. Druga kaziva~ica pretpostavqa da one gledaju kroz prozor. Vide,
mo`da, zvezdu. Kad ~uju lupu, sko~e i dograbe {togod i izi|u napoqe.
U svakom slu~aju teodorice izi|u, pa malo oko ku}e jedared, dvared... Nekada su obavezno tri puta obilazile i to ne oko ku}e nego oko
Salajke. Pre nego {to ispadnu (ne izi|u sve), uzme {ta koja dovati,
{to bilo... So tim udaradu, lupaju u zaklopce jednim o drugi, o {erpawu
ka{ikom udaradu... Jedna glavna, ide napred. Ona vodi, mi za wom. Sve
to vreme vi~u, svaka na svoj na~in i pevaju izlaske nakrade. I na taj
na~in pla{e zle sile.
Tuma~ewe kaziva~ica navedenih postupaka je slede}e: Teraju zle duhove. Proletwe doba kad po~iwe uskr{wi post svi o`ivqavaju i
ve{tice. Pravidu larmu da rasteradu ve{tice oko ku}e. Ili: Idu oko
ku}e u 12 sati radi ve{tica i ne~astive sile. U 12 sati je skup ve{tica
i zlih duhova. Da rasteraju vile i duhove zle. To ih razbija. Ili: To
je znak da su oti{li zli duhovi i Teodor je do{o da im se javi. Dolazi na belom kowu. Ako je sneg, vide}edu ujutru kopite. Utapko je sneg.
Larmu prave kako bi oglasile pobedu Sv. Teodora nad silama zla.
U novoj, hri{}anskoj verziji teodorice, magijsko-religijske radwe
potisnute su religijskima. To je jasno iz primera todorice na Vidovdanskom nasequ. Tamo, dok je bilo dosta stari `ena (baba), na todoricu su
i{le samo one takozvane bogomoqke. (Bogomoqka ne zlobi nikom, ne
govori ru`ne re~i, posti sredu i petak...) One su se molile bogu, pevale
tropar Sv. Teodora... I sedimo, pri~amo. Nema sviraca. Nikakvi cirkusa nije bilo. Jele su (uglavnom) posna jela: kokice, poga~e (posnu bez
kvasca ili sa kvascem, ali u tom slu~aju zbuwenu ne puste da testo
dovoqno nado|e, ukvasa). Zatim kiflice, tako|e posne pekarske, pa
kompot, jabuke, suve {qive, orahe... Ko ne posti, nosi masno. @ena kod
koje se okupe, obavezno skuva koqivo. I ostale `ene koje su sve~arice
na Sv. Teodora donesu koqiva. Preko poga~e i koqiva kao rekvizita mrtva~kog kulta i ova, nova, teodorica ispoqava direktnu vezanost za staru
koja je odraz verovawa u zagrobni `ivot. Ali, o tome kasnije.
Bogomoqke u pono} ne teraju ve{tice. Umesto toga, mole se bogu.
Kasnije, kada su u teodorici po~ele da u~estvuju mla|e `ene, u wu se unose i zabavni, {aqivi... elementi. Bogomoqke priznaju: Kad upadnu one
koje nisu trebale... mla|e `ene...
RASTANAK U^ESNICA BALA/TODORICE
Do 12 sati ne ide niko (ku}i), a posle, kad pre|e pono}, kad ko
o}e. Naposletku, u zoru, ni ne svane qucki, razilaze se one ~ije su ku}e

263
blizu. Te zadwe se prate. (Neke nisu smele da se prate: Ako sme od mu`a da se prati.)
Pre spajawa todorice sa balom, todorice se nisu pratile. Umesto
toga, pre nego {to svaka krene na svoju stranu, na sred Salajke, na raskr{}u ulica Vla{ke (posle Vardarska, sada \or|a Zli~i}a) i Kneza
Milo{a (sada Partizanska), kod krsta, odigraju kolo ba~ko. Izbor
tog mesta obja{wavaju: Ve{tice ne smeju da dolaze oko krsta. (Ali,
pri~a se i da je jedan deda, Salaj~an, kad je kasno no}u i{ao od ovaca
(ku}i) video ve{tice kako igraju oko krsta. Bio je vidovit.)
Balo{kiwe se prate tako {to idu okolo, svim ulicama. To je ostatak
obila`ewa cele naseobine (kraja, Salajke) od strane teodorica. Prat i
svirac, ide za wima i svira. One pevaju, podvikivaju izrazne re~i iz
lakrdije. Pri tom zapevaju i neku brezobraznu, masnu pesmu, be}arac.
To je pratwa. Na primer:
Mala cura gazi baru,
pa stala na cigqu,
ra{irila bele noge,
pa gleda u pi.du.
Novija varijanta je:
Gazi cura baricu
pa stala na cigqu
zadigla je sukwicu
pa gleda u p.cu.
Pevale su i:
Evo zore bele
na{e p.ce cele
Zora puca
bi}e ku.ca.
Rastanak je mogao biti i na drugom mestu, na primer u slede}em slu~aju: Pre kona~nog razlaza, na }o{ku gde se seku ulice Radoja Domanovi}a i [ajka{ka, razvali se kolo. Mu` jedne balo{kiwe (one ~iji je
~ovek qubezan pa do~eka `enu deda Luka baba Evice je do~ekivao) iznese snop ogrizina pred svoju ku}u, nalo`i vatru kad ~uje da se pribli`avaju. Dok idedu, larmaju, pevaju, podvikivaju (Podvikivadu one re~i
izrazne), smeju se, cirkus. Neki put `ene na bal ponesu klepetu{u,
zvono ili zvonce. Imala ih je skoro svaka ku}a, Salajka je bila sto~arski kraj. Kad izilaze iz ku}e, tu po~nedu zvoniti. Zna se da je razlaz.
Druga kaziva~ica upotpuwuje kazivawe prethodne: Kad se vra}aju ku}i,
se}am se... dete sam bila, te~a upali snop trske (bude oko ~etiri sata)...
Tu se skupi okolnog sveta, stanu pa glede. I mi, de~urlija stojimo u kraju. Ona buktiwa gore, one igraju oko vatre sam nek se ska~e, pa {ta bilo. Neke, koje su stalo`ene, preska~edu `eravicu, da se smejedu, da vidi{
koja mo`e, koja ne mo`e. Tu se rastajedu, svirci na jednu stranu, a `ene
na drugu. Kaziva~i se s nostalgijom se}aju tog vremena: Bilo je to lepo,
sad niko nikog ne poznaje. Dr`ali su se svi zajedno, skupa. Ima poslovi-

264
ca Pre~i ti je kom{ija neg ro|eni brat u daqini. Ina~e govore: Bilo je veselije nego danaske, mada se `ivelo u sirotiwi. Onda je bilo sirotiwe mnogo. Wi dvaes se ven~a u jednoj }urdiji, tu|im ~izmama...
Balo{kiwe sa Vidovdanskog naseqa vozile su se na rastanku u kolicima (taqigama). Baba Darinka, kod koje su se okupqale na wenoj krsnoj
slavi Sv. Teodoru (ona je slavila prave}i teodoricu), imala je malog
kowa...
POREKLO TODORICE I @ENSKOG BALA
Poreklo todorice i bala nalazi se u magijskim obredima za plodnost, koji su jo{ u preistoriji bili neizostavna praksa svih qudskih zajednica, bez obzira na to na ~emu se zasniva wihova egzistencija: lovu,
zemqoradwi, sto~arstvu. Kroz ma|ijske radwe (obrede), ~iji je ciq normalno i optimalno odvijawe svih procesa u prirodi i qudskoj zajednici,
wihovi vr{ioci ispoqavali su svest o povezanosti svega na svetu, pa i
onoga {to je postojalo sa onim {to postoji (uticaj predaka na potomke:
predstavqawe, glumqewe umrlih ~lanova zajednice itd.), kao i ube|ewe u
sopstvenu mo} upravqawa doga|ajima, pri ~emu se naj~e{}e tra`i pomo}
od sila (bi}a dobra, u borbi protiv sila) bi}a zla.
Najvi{e obreda za plodnost, pa i todorica i bal, koncentrisano je
na prelasku iz hladnog polugodi{ta u toplo, odnosno jeseni i zime u prole}e i leto, dakle u najkriti~niji period kada se, po dualisti~kim shvatawima (filozofiji tzv. primitivnih plemena), vodi odlu~uju}a borba
izme|u sila/bi}a zla: hladno}e, tame, neplodnosti, smrti (nazivaju ih ne~astivim) i sila/bi}a dobra: toplote, svetlosti, plodnosti, `ivota. U~esnici u obredu, stavqaju}i se na stranu ovih drugih, poma`u im na na~in
na koji jedino mogu magijom (imitativnom ili simpati~kom). (Informanti magiju nazivaju vraxbinama, ~varewem, vra~awem).
U obredu mrtva~kog kulta (todorica i bal su i to) vreme odr`avawa
ima vrlo va`nu ulogu. I na bal i na todoricu, bez obzira na to da li se
posebno ili zajedno odr`avaju, ide se pridve~e, prid no}ak, a ostaje do
sutradan, do ~etiri-pet sati. Prelomni momenat nastupa u pono}, kada u
teodorici (istina samo u nekim prilikama) vaskrsava mrtvac: Jedna od
teodorica se napravi da je umrla. Za wom `ale: Jao, sestro moja, {to
nisi pre. Sad bi ti godinu davali, tako pla~edu, nari~u. Onda, iznenada, da ih upla{i, mrtvac sko~i i vija prisutne. Tako se simboli~ki predstavqa bu|ewe prirode, `ivota u prole}e. Ta scena je retko izvo|ena u
vreme u kojem pratim ove obi~aje, pa nije ~udo {to mnogi za wu i ne znaju. Oni tvrde: U svatovi(ma), kad do|u poga~ari, onda jedna umre. Umesto mrtvaca koji o`ivqava, u~esnicima se javqa Sv. Teodor, {to je u su{tini isto. (U potpuno hristijanizovanim verzijama teodorice prisutne
se mole.) Uloga Sv. Teodora u todorici je evidentna. Sam wen naziv
izveden je od imena tog hri{}anskog sveca, preko kojeg je, smatra se, na-

265
stavio da `ivi kult Tra~kog kowanika boga mrtvih i vrhovnog boga
Tra~ana (i wima srodnih plemena). Sude}i po tome, bli`e poreklo todorice je autohtono, starobalkansko. Ali, tokom vremena, prolaze}i kroz
razne faze (prihvatali su je i narodi koji su dolazili sa Tra~anima,
Da~anima... pa je ona i s te strane trpela uticaje itd.), todorica se negde
vi{e negde mawe mewala: gubila stare i dobijala nove elemente. Ona je,
u stvari, relikt obi~aja da na uskr{we poklade ili prvu nedequ uskr{weg posta stariji ~lanovi zajednice (naseobine), maskirani u pretke
(preru{eni tako da predstavqaju umrle ~lanove te zajednice), nagaravqeni, drowavi... idu kroz naseqe i skupqaju priloge u hrani (to je `rtva
koja im se prinosi), pa od toga kasnije naprave gozbu na kojoj izvode
obrede za plodnost, zabavqaju se... U daqoj svojoj evoluciji teodorica je
do{la u fazu koju sam registrovala u Novom Sadu i nekim selima, na
primer u Ka}u i Gardinovcima, gde su, jo{ po~etkom XX veka, babe zvane
todorice ili oxa~ari (posledwi naziv je novijeg datuma), obilazile ku}e
da vide da li je doma}ica opajala (o~istila) oxak. One same nosile su
metlu korova~u za ~i{}ewe otvorenih oxaka. Svojim izgledom nagaravqene, ra{~upane i pona{awem prete}im, izazovnim pla{ile su decu, ali i odrasle. Ove druge zbog toga {to su, prolaze}i pored ne~ije ku}e, znale da na sav glas saop{te neku tajnu, ne{to neprijatno u vezi s nekim iz ku}e, na primer s kim `ivi ({valera se) ili ne{to drugo kompromituju}e..., predstavqaju}i se kao oni (bi}a sa drugog sveta) koji poseduju tajna znawa, od kojih se ni{ta ne mo`e sakriti... Evo todorica da
~iste oxak, govorili su za wih kad bi prolazile kroz rotkvarski kraj.
Dolazile su iz Salajke. Bilo je to oko 1910. Na wih se odnosi konstatacija: Todorica do{la da ~isti oxak, a uve~e na bal o~la.
O poreklu `enskog bala ve} je izneta pretpostavka da je nastao izdvajawem iz todorice, i to iz wenog poslepono}nog dela. Naime, prvi,
pretpono}ni deo nekada{we teodorice, bio je, na primer, sli~an teodorici registrovanoj na Salajki u vreme pre Drugog svetskog rata, na koju
se odnosi slede}a izjava: Na todorici je vi{e ozbiqno (u odnosu na
bal), ko `alosni dan, vi{e `alostan dan. Na Todorov petak su ga (Sv.
Teodora) zasuli (kamewem). Zato tog dana ne graja se ulicom. A po{to
pre|e pono}, po~iwao je drugi deo todorice, koji je, zbog slobode pona{awa wenih u~esnica, sli~an balu. Tako je dopono}na todorica bila
posve}ena mrtvima (smrti) a poslepono}na `ivima (`ivotu). Ovde se
mo`e postaviti i pitawe da li je postojawe gospodskih balova (i gospoda su imala wine zabave: na Bogojavqewe ... sudije, trgovci..., svoj bal su
imali) dalo inspiraciju da se iz todorice izdvoji wen zabavni deo
ili su na to uticale druge dru{tvene okolnosti.
U radu su registrovana dva osnovna tipa teodorice stara i nova.
Podela je izvr{ena prema ve}oj ili mawoj zastupqenosti magijskih, odnosno hri{}anskih elemenata, mada se elementi i jednog i drugog svetonazora nalaze i u jednoj i u drugoj todorici, samo zavisi koji prete`u. Terawe ve{tica, zatvarawe magijskog kruga kruga odbrane od svakog zla i

266
druge radwe pripadaju staroj todorici. Novoj je svojstveno ~itawe o~ena{a, pevawe tropara Sv. Teodora, pojawe pesama u slavu Isusa Hrista.
Hristos je simbol uskrsnu}a `ivota u prole}e, i kao takav simbol bi}a/
/sila dobra. Uop{te, svi hri{}anski elementi su nadomestak magijskim
elementima.
TEODORICA AND WOMEN BALL IN NOVI SAD
by
Danka Ivi}
Summary
Teodorica and women ball are social customs (with preserved old ritual elements) od Serbian rural women in Novi Sad. They have both entertaining and magic
character, where the latter seems slightly more expressed. As single pre-Christian customs (as the author suspects), they have undergone various changes, some of which
are noted in this study.
Both Teodorica and women ball had survived in Novi Sad until the Sixties,
when they were replaced by a new female holiday the 8th of March. The saying
that Teodorica is particularly merry when it falls on the 8th of March belongs to the
times when the memories of Teodorica were still fresh. However, they no longer
are.

267
UDK 314.145 (497.113 Subotica)

Jasminka Duli}

SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA OBELE@JA I
DIMENZIJE URBANE KULTURE PRIMER SUBOTICE
SA@ETAK: Ciqevi ovog rada bili su utvrditi (1) doprinos pojedinih
vrednosnih orijentacija i subkulturnih obrazaca i socijalne alijenacije na
politi~ku involviranost, procewivawe lokalne vlasti i percepciju kvaliteta `ivota u komunalnoj sferi, (2) utvrditi konfiguraciju latentnih dimenzija politi~ke involviranosti, vrednosnih orijentacija, kulturnih obrazaca, i
socijalne alijenacije, unutar skupina ispitanika razli~itog pola, dobi, obrazovawa, migratornog statusa i nacionalne pripadnosti. Uzorak se sastojao od
628 punoletna gra|anina Subotice razli~itog, pola, dobi, {kolskog obrazovawa i nacionalne pripadnosti. U analizi rezultata primewena je faktorska,
regresijska i diskriminativna analiza. Faktorskom analizom su dobijena tri
faktora politi~ke involviranosti, urbano-komunalna involviranost, op{ta
politi~ka involviranost i strana~ka involviranost. Regresijska analiza je
ukazala da u pozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, postoji jedna
zajedni~ka komponenta, a to je vrednosna orijentacija dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta. Kanoni~kom
diskriminacijskom analizom derivirano je 8 statisti~ki zna~ajnih funkcija
~ije su strukture definisane i nekom od dimenzija politi~ke involviranosti,
ali neka vrsta integralne politi~ke involviranosti koja bi obuhvatala i
spremnost za participaciju u urbanom planirawu nije utvr|ena.
KQU^NE RE^I: vrednosne orijentacije, politi~ka involviranost, urbano planirawe

UVOD
Problemi urbanog planirawa su sve mawe problemi tehni~ke prirode, a sve vi{e problemi razumevawa kompleksne dru{tvene realnosti u
kojoj se donose odluke. Vrednosti planera u tesnoj su vezi sa definisawem ciqeva urbanog planirawa, iako to nije uvek jasno eksplicirano.
Postavqa se pitawe koje su to vrednosti koje odre|uju sliku `eqene realnosti koja treba da bude postignuta planom i u kojoj meri one korespondiraju sa vrednostima zajednice. Konflikt u planirawu, odnosno do-

268
no{ewu odluka, naj~e{}e se pojavquje kada vrednosti jedne zajednice nisu
eksplicirane, odnosno institucionalizovane u meri da mogu poslu`iti
kao temeqna pretpostavka procesa planirawa (^a l d a r o v i }, 1982), a
naro~ito to mo`e biti slu~aj ukoliko se radi o multietni~koj zajednici. S druge strane, u osnovi aktivne participacije gra|ana u javnom (politi~kom) `ivotu, pretpostavqa se, tako|e se nalaze odre|ene vrednosti.
U ovom radu prikaza}emo rezultate empirijskog istra`ivawa u kojem
je centralni problem interesa bio da li i kako internalizovane vrednosti uti~u na participatorni potencijal gra|ana u wihovoj lokalnoj zajednici, u oblasti urbanog planirawa. Ovako odre|en problem, u poku{aju
wegove operacionalizacije i definisawa pojmova, ukqu~uje tri posebne
problemske celine: participaciju gra|ana u dono{ewu odluka, vrednosne
orijentacije i urbano planirawe. U empirijskim istra`ivawima se, koliko je nama poznato, retko obra|uje ovaj problem, jer se, s jedne strane,
barata vrednosnim orijentacijama kao determinantama politi~kog aktiviteta i ideologije, a, s druge strane vrednostima kao pretpostavkama urbanog planirawa. U ovom radu poku{ali smo da pove`emo vrednosti i participaciju gra|ana sa problematikom urbanog planirawa, odnosno da istra`imo vrednosne pretpostavke politi~ke involviranosti na nivou lokalne
zajednice i wihove implikacije na urbano planirawe, pa }emo ukratko
izlo`iti konceptualizaciju i na~in operacionalizacije osnovnih koncepata kori{}enih u ovom istra`ivawu.
VREDNOSTI I URBANO PLANIRAWE
U zavisnosti od toga da li su planeri zastupnici tradicionalnog
ili demokratskog planirawa susre}u se sa dve vrste problema. S jedne
strane, u tradicionalnom pristupu planirawa, gde postoji jasna podeqenost izme|u onih koji planiraju (eksperti) i kojima se planira (stanovnici), implicirano je da se odluke donose u ime op{teg dobra (^ a l d a r o v i }, 1985). Me|utim op{te dobro je kategorija koju je dosta te{ko uspostaviti na na~in da supsumira interese svih, a jo{ te`e ju je
primewivati; stoga ju je potrebno konkretizovati, odnosno specificirati. Implicirano je, nadaqe, konceptu op{teg dobra jednozna~nost i
op{teprihva}enost jedinstvenog vrednosnog sistema, odnosno homogenost
dru{tvene-urbane zajednice u pogledu vrednosti, uverewa, stavova, aspiracija i zahteva. U skladu sa takvom koncepcijom izra`ena je tendencija
i da se grad razmatra kao sistem, kao skup interkorelisanih podsistema
i funkcija. Me|utim, Bailey isti~e da sistemi nemaju potrebe, namere,
zahteve ili motivacije ali ih zato socijalne grupe imaju (B a i l e y,
1975). S druge strane, zastupnici demokratskog planirawa, koji ukazuju
na potrebu ukqu~ivawa stanovnika u procese planirawa odnosno odlu~ivawa, susre}u se sa problemom nezainteresovanosti stanovnika za sudelovawe u procesima odlu~ivawa.

269
I u jednom i u drugom slu~aju kao problem relevantan za analizu,
pojavquju se vrednosti. U prvom slu~aju potrebno je identifikovati vrednosne pretpostavke koje odre|uju {ta je op{te dobro, a u drugome i koje su to vrednosti koje uti~u na spremnost gra|ana da participiraju u urbanom planirawu.
POLITI^KA INVOLVIRANOST
Posledwih desetqe}a pove}ano je interesovawe za istra`ivawa sociolo{kih, psiholo{kih i kulturolo{kih odrednica politi~ke participacije. Razlozi za takvo istra`iva~ko interesovawe nalaze se u pojavi
zna~ajnijih apstinencijskih problema u izbornim aktivnostima u pedesetim godinama, kao i nizu vaniinstitucionalnih politi~kih akcija u razvijenim demokratijama u {ezdesetim godinama, te kona~no intenzivnijem
porastu politi~kog terorizma u sedamdesetima, (R i m a c, 2000). Interesovawe istra`iva~a je naj~e{}e, kada je re~ o politi~kom aktivizmu, usmereno na izbornu participaciju, odnosno izborno pona{awe, i to pre svega na razini dr`ave, pa se ~ak politi~ka zainteresovanost odnosno politi~ka pasivnost svodi na apstinirawe od izbornih aktivnosti, a politi~ki aktivizam na stepen i vrstu u~e{}a u strana~kim aktivnostima, koja
se kre}e od javne ili strana~ke funkcije do izlaska na izbore (R o s e,
1989). Politi~ka involviranost na lokalnoj razini, ako se, iako mnogo
re|e analizira, tako|e se svodi na opredeqivawe bira~a ili strana~ku
involviranost, te na wihovu klasifikaciju po osnovi izborne motivacije (R o s e, M a b i l e a, 1989, prema [ i b e r u, 1998). Naravno, takva,
konvencionalna politi~ka participacija, merena strana~kim aktivnostima obuhvata mali postotak, oko 10 %, populacije, dok se ostatak deli na
one koji su aktivni samo u vreme izbora 20 %, oko 50% samo sudeluje na
izborima, dok preostalih 20 % uop{te ne sudeluje u politici. (R o s e,
1989, prema [ i b e r u, 1998). Razli~iti autori, zatim, poku{avaju da
objasne ovako shva}en politi~ki aktivizam, odnosno pasivizam, uvo|ewem
razli~itih demografskih (pol, dob), socijalno-ekonomskih ({kolsko
obrazovawe, dru{tveni sloj), te socijalno-psiholo{kih varijabli (stavovi, motivacija). Me|utim, postavqa se pitawe: da li je sudelovawe u samom ~inu izbora dovoqan pokazateq da bi se govorilo o aktivitetu ili
pak participatornom potencijalu gra|ana, te da li je usredsre|ivawe samo na determinante izbornog pona{awa dostatno za razumevawe determinanti {ire shva}enog politi~kog pona{awa populacije u celini, kao
{to je to na primer participacija u dono{ewu odluka koje se ti~u planirawa razvoja odre|ene gradske ~etvrti ili grada u celini.
Budu}i da je jedan od ciqeva ovog istra`ivawa bio da ispitamo u
kojim segmentima i na kojoj razini gra|ani `ele da participiraju u
dono{ewu odluka, po{li smo od pretpostavke da }emo mo}i boqe sagledati potencijal za participaciju na lokalnoj razini ukoliko na temequ vi-

270
{e razli~itih manifestnih oblika politi~ke involviranosti utvrdimo
da li se oni strukturiraju na takav na~in da ih mo`emo interpretirati
kao specifi~ne obrasce politi~ke involviranosti, a koje zatim mo`emo
koristiti u ispitivawu wihovih relacija sa odre|enim dimenzijama vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne i politi~ke alijenacije, te percepcije kvaliteta `ivota u komunalnoj sferi.
VREDNOSNE ORIJENTACIJE
Budu}i, dakle, da je osnovni problem ovog istra`ivawa bio ispitati
vrednosne pretpostavke za participaciju gra|ana u dono{ewu odluka o
razvoju grada, na prvom mestu se postavilo pitawe definisawa samih vrednosnih orijentacija kao predmeta merewa. Kao i u odre|ivawu pojma stava, gde postoje razli~ita stajali{ta i definicije, jo{ se ve}e dileme pojavquju kako u vezi odre|ewa pojma vrednosne orijentacije, tako i odre|ewa relacija izme|u ova dva pojma. Tako, iako postoje razli~ite definicije stava, sve definicije se sla`u da svaki stav ima svoju evaluativnu
dimenziju. [iber postavqa pitawe: ako svaki stav ima vrednosnu dimenziju, zna~i li to ujedno da su vrednosti deo strukture stavova ili da su
to dva odvojena koncepta koji imaju dodirnih elemenata ([ i b e r, 1998).
Po ovom pitawu postoji nekoliko usmerewa; tako na primer Eysenck vrednosti tretira kao vi{u razinu stava, kao odre|eni svetonazor, op{ti
pogled na `ivot i svet, Maslow smatra da su vrednosti izraz potreba, a
u Rokeach-evoj definiciji je koncept preferencija, odnosno po`eqnosti
objekta, situacije ili pona{awa u sredi{tu. R o k e a c h (1973) razlikuje vrednosti od verovawa i stavova i smatra da su vrednosti trajna verovawa koja se ti~u na~ina pona{awa i stawa egzistencije koji transcendiraju specifi~ne objekte i situacije, i deli ih na terminalne i instrumentalne. Terminalne su one vrednosti koje se odnose na ~ovekovo kona~no stawe egzistencije, odnosno na ono ~emu bi ~ovekov `ivot trebalo da
bude usmeren u kona~nom smislu (ciq, smisao, filozofija `ivota). Instrumentalne vrednosti su one koje se odnose na na~in `ivota, odnosno
sredstva za postizawe odre|enih ciqeva (npr. biti odva`an, po{ten, {irokogrudan, sposoban) R o k e a c h (1967). U doma}oj literaturi tako|e je
prisutno nekoliko shvatawa; tako P a n t i } (1990) vrednosti defini{e
kao relativno stabilne, op{te i hijerarhijski organizovane karakteristike pojedinca (dispozicije) i grupe (elementi dru{tvene svesti), formirane me|usobnim delovawem istorijskih, aktuelno-socijalnih i individualnih ~inilaca, koje zbog tako pripisane po`eqnosti usmeravaju pona{awe svojih nosilaca ka odre|enim ciqevima. R o t i H a v e l k a, (1973)
defini{u vrednosti kao trajan, izrazito pozitivan odnos prema odre|enim objektima koje ocewujemo va`nima i za ~ije je ostvarewe potrebno
izrazito li~no anga`ovawe, dok [ r a m (2000), vrednosti defini{e kao
odre|enu vrstu `ivotne filozofije koja je derivat interakcije crta li-

271
~nosti i internalizovanih socijalnih stavova. Svaki istra`iva~ vrednosti suo~en je, osim sa zahtevom za odre|ewem samog pojma, i sa pitawem koje }e vrednosti ispitivati; stoga se kao osnovni zahtev postavqa i precizirawe kriterijuma selekcije izbora konkretnih vrednosti. Polaze}i od shvatawa vrednosnih orijentacija kao odre|ene `ivotne filozofije, a imaju}i u vidu ciqeve istra`ivawa te, Laswell-ovo specificirawe karakteristika demokratske li~nosti, gdje je ukqu~io: 1) otvoreni ego, pod ~ime podrazumeva spremnost na srda~ne odnose, uva`avawe i saradwu sa drugim qudima, 2) spremnost da se sa drugima dele vrednosti, 3) vi{estruku
vrednosnu orijentaciju, 4) poverewe i sigurnost u socijalnu okolinu, i 5)
relativno odsustvo nesigurnosti i teskobe (A l m o n d, G., V e r b a, S.,
1989), za osnovni kriterijum uzeli smo wihovu eventualnu relevantnost
za politi~ku involviranost u multietni~koj urbanoj zajednici. Vrednosne
orijentacije smo ovde ispitivali na dva na~ina putem skale vrednosnih
orijentacija i upitnika orijentacija pona{awa, odnosno stila `ivota,
koji posredno tako|e mogu ukazivati na vrednosni sklop koji je prisutan
kod pojedinaca ili grupa. Poverewe u socijalnu okolinu, te relativno odsustvo nesigurnosti i teskobe, odnosno osje}aj li~ne kompetentnosti,
ispitivali smo kroz odsustvo socijalne alijenacije.
CIQEVI ISTRA@IVAWA
U ovom istra`ivawu krenuli smo od pretpostavke da }e nam socijalna struktura i aksiolo{ki referentni okvir, kao jedna od temeqnih odrednica koje usmeravaju pona{awe pojedinaca ka odre|enim ciqevima, biti ona okosnica na osnovu koje mo`emo posmatrati verovatno}u zainteresovanosti gra|ana za participirawe u lokalnim politi~kim procesima i
prognozirati odnose i procese izme|u razli~itih socio-demografskih
skupina u jednoj etni~ki heterogenoj urbanoj zajednici. Budu}i da smo kao
jedan od glavnih problema u istra`ivawu istakli pitawe kako se razli~ite etni~ke grupe u datom socijalno-politi~kom kontekstu identifikuju sa gradom i wegovim kulturno-istorijskim nasle|em, da li se razlikuju u pogledu vrednosnih orijentacija odnosno politi~ke kulture, i kakve
su mogu}e posledice eventualnih razlika na solidarnost ili, pak, nastajawe konflikta u jednoj multietni~koj urbanoj sredini, glavni ciqevi
istra`ivawa su bili:
1. utvrditi latentnu strukturu vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih
obrazaca, socijalne alijenacije, politi~ke involviranosti, i kvalitet `ivota u komunalnoj sferi;
2. ispitati doprinos pojedinih latentnih dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije na politi~ku
involviranost, procewivawe lokalne vlasti i percepciju kvaliteta
`ivota u komunalnoj sferi;

272
3. utvrditi konfiguraciju latentnih dimenzija politi~ke involviranosti, vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, i socijalne alijenacije, unutar skupina ispitanika razli~itog pola, dobi, obrazovawa, i nacionalne pripadnosti;
4. analizirati da li postoji potencijal za kooperaciju ili konflikt
izme|u razli~itih etni~kih i socijalnih grupa, i mogu}nosti za kooperaciju ili konflikt izme|u ovih grupa i donosioca odluka.
METODA
Ispitanici
Na temequ bira~kih spiskova op{tine Subotica uz korak od 200 jedinica formiran je sistematski slu~ajni uzorak kojim je bilo obuhva}eno
ukupno 628 ispitanika sa slede}im socio-demografskim obele`jima: Pol:
(1) mu{ki 48%, `enski 52%. Dob: (1) 18-25 g. 21.1%, (2) 26-35 g. 20.3%,
(3) 36-45 g. 25.1%, (4) 46-55 g. 18.5%, (5) 56-65 g. 10.9%, (6) 66 i vi{e
god. 4.2%. [kolsko obrazovawe: (1) nezavr{ena osnovna {kola 1.6%, (2)
osnovna {kola 10.4%, (3) sredwa trogodi{wa zanatska {kola 24.8%, (4)
sredwa ~etvorogodi{wa {kola 41.4%, (5) vi{a {kola (11.7%), (6) fakultet 10.1%. Nacionalna pripadnost: (1) Buwevci 11.1%, (2) Jugosloveni 11.6%, (3) Srbi 19.7%, (4) Hrvati 16.4%, (5) Ma|ari 41.1%. Da bismo utvrdili da li se ispitanici razli~itih nacionalnosti me|usobno
statisti~ki zna~ajno razlikuju s obzirom na pol, hronolo{ku dob, {kolsko obrazovawe i migratorni status, formirali smo kontingencijske tabele. Utvrdili smo da se pripadnici odre|ene nacionalnosti me|usobno
statisti~ki zna~ajno razlikuju s obzirom na pol (Hi-kvadrat=14.51,
df=4, p=.006), hronolo{ku dob (Hi-kvadrat=52.38, df=20, p=.000), {kolsko obrazovawe (Hi-kvadrat=54.25, df=24, p=.000), i migratorni status
Hi-kvadrat=178.43, df=12, p=.000). Jugosloveni su ~e{}e `enskog pola
(68.7%), ~e{}e pripadaju mla|oj generaciji, to jest onoj izme|u 18 i 35
godina (58.9%), ~e{}e imaju sredwu ~etvorogodi{wu {kolu (49.3%), i
ve}ina generacijama `ivi u Vojvodini (74.0%). Buwevci ~e{}e pripadaju starijoj sredwoj generaciji (45-55 g.: 33.8%), ~e{}e imaju zavr{enu samo osnovnu {kolu (24.3%) i velika ve}ina generacijama `ivi u Vojvodini (88.6%). Srbi ~e{}e pripadaju mla|oj sredwoj generaciji (36-45 g.:
31.4%), ~e{}e imaju fakultetsko obrazovawe (19.5%) i ve}ina se doselila u Vojvodinu nakon II svetskog rata (44.6%), nakon I svetskog rata
(11.6%), i nakon izbijawa sukoba na tlu Jugoslavije (11.6%). Hrvati ~e{}e pripadaju starijim generacijima (56-65 g.: 20.4%, 66 i vi{e g.
8.7%), ~e{}e imaju vi{u {kolu (16.7%), i velika ve}ina generacijama
`ivi u Vojvodini (92.1%). Socio-demografska obele`ja Ma|ara se nalaze u proseku sa vrednostima ukupnog uzorka, s tim da velika ve}ina generacijama `ivi u Vojvodini (87.6%). S obzirom na nacionalnu pripad-

273
nost uzorak mawe-vi{e korespondira sa op{tom populacijom Subotice,
dok je u socio-demografskim obele`jima kao {to su hronolo{ka dob i
stepen {kolskog obrazovawa ne{to vi{e pomaknut u smeru mla|e i obrazovanije populacije, a {to je uobi~ajeno za ovu vrstu istra`ivawa.
MERNI INSTRUMENTI I VARIJABLE
VREDNOSNE ORIJENTACIJE
Na temequ [ r a m o v e (2000) skale vrednosnih orijentacija, koja je
pokrivala prostore: znawe, kreativnost, politi~nost, mo}, bogatstvo,
altruizam, obiteq, poduzetni{tvo; za potrebe ovog istra`ivawa smo konstruisali skalu koja je pokrivala jo{ i prostore vrednosnih orijentacija kao {to su: nacionalna prava, o~uvawe kulturnog identiteta, otvorenost u interetni~koj socijalnoj interakciji, uva`avawe kulturnih razli~itosti, borba za gra|anska prava i slobode, ravnopravnost, vezanost za
grad, informisanost o gradu, sudelovawe u dru{tvenom odlu~ivawu, aktivnost u lokalnoj zajednici. Skala je sadr`avala 34 stavke (ajtema) Likertovog formata sa mogu}im opcijama: 1) uop{te mi nije va`no; 2) uglavnom mi je neva`no; 3) donekle mi je va`no; i 4) jako mi je va`no. Latentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponentnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice od
34 varijable, uz varimax rotaciju ekstrahirano je sedam faktora, odnosno
latentnih dimenzija vrednosnih orijentacija, ~ije su svojstvene vrednosti
(eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 57,86 % varijanse. Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su faktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a.
Prvi faktor, smo nazvali OTVORENOST U NEPOSREDNOJ INTERETNI^KOJ SOCIJALNOJ INTERAKCIJI; u svojoj strukturi sadr`i spremnost na srda~ne odnose sa pripadnicima razli~itih nacionalnosti (sa susedima razli~ite nacionalne pripadnosti imati prijateqske odnose, kretati se u {irokom krugu qudi razli~itih nacionalnosti), uva`avawe drugoga i razli~itosti (upoznati kulturu i obi~aje drugih naroda sa kojima `ivim zajedno, znati jezik drugih naroda sa
kojima zajedno `ivim), spremnost da se zajedni~ki deluje u lokalnoj zajednici (znati {to vi{e o istoriji moga grada, da moj grad {to lep{e
izgleda, raditi na dobrobit razvoja moga grada), te civilni aktivizam
(boriti se za gra|anska prava i slobode). Drugi faktor smo nazvali POSTIGNU]E; u svojoj strukturi sadr`i dve subdimenzije: kreativnost i
radno postignu}e (biti kreativan u svome poslu, biti uspe{an u svome
poslu, raditi posao u kojem mogu iskoristiti sva svoja znawa i sposobnosti) i `ivotne ideale i ciqeve (imati ciqeve u `ivotu za koje }u se
boriti, u~iti i sticati nova znawa, posti}i u `ivotu ne{to vredno i
zna~ajno, imati `ivotne ideale kojima }u te`iti). Tre}i faktor smo na-

274
zvali DRU[TVENA INVOLVIRANOST I O^UVAWE KULTURNOG
(NACIONALNOG) IDENTITETA; u svojoj strukturi sadr`i dve subdimenzije, spremnost za u~estvovawe u dru{tvenim odlu~ivawima (iznositi svoja politi~ka mi{qewa, sudelovati u dru{tvenim odlu~ivawima,
biti upoznat sa dru{tvenim `ivotom moga grada), te zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta (ostvarivati svoja nacionalna prava, ~uvati i negovati jezik i kulturu moga naroda, dr`ati se verskih obi~aja moga naroda). ^etvrti faktor smo nazvali MATERIJALIZAM; ukazuje na va`nost bogatstva (biti jako bogat, tro{iti puno novca, kupiti
svaku stvar koju po`elim) i mo}i (biti mo}an i uticajan). Peti faktor
nazvali smo ALTRUIZAM (pomagati drugim qudima, biti od koristi
drugim qudima, ~initi dobro drugim qudima). [esti faktor nazvali smo
OBITEQSKI @IVOT; pored dve varijable koje ukazuju na va`nost obiteqskog `ivota (na}i smisao `ivota u porodici, zasnovati brak, imati
decu i vaspitavati ih), sadr`i i zahtev za ravnopravno{}u mu{karaca i
`ena (boriti se za jednakost mu{karaca i `ena). Posledwi, sedmi faktor,
nazvali smo PREDUZETNI[TVO ({tedeti i korisno ulagati novac,
imati svoj privatni biznis, biti sposoban sklopiti unosan posao).
SUB-KULTURNI OBRASCI PONA[AWA
Za potrebe ovog istra`ivawa konstruisali smo skalu sub-kulturnih
obrazaca koja obuhvata 24 varijable pona{awa, odnosno ose}aja prema
svom gradu. Skala je pokrivala slede}e prostore: urbana identifikacija,
pose}ivawe kulturnih, umetni~kih, dru{tvenih sadr`aja, interesovawe za
kwi`evnost i klasi~nu muziku, interesovawe za slu{awe narodne muzike,
vezanost za narodne obi~aje, konzumirawe cigareta, alkohola, pose}ivawe
kafana, privatnih `urki, gledawe erotskih filmova, te slu{awe hevi-metal i hard-rok muzike. Ove orijentacije pona{awa i ose}aja posredno tako|e mogu ukazivati na vrednosni sklop koji je prisutan kod pojedinaca
ili grupa. Skala je sadr`avala 24 stavke (ajtema). Ispitanicima je bilo
postavqeno pitawe Koliko ~esto radite ili ose}ate dole navedene stvari? sa mogu}im opcijama odgovora: 1) nikad 2) ponekad i 3) ~esto. Latentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponentnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice od
24 varijable, uz varimax rotaciju ekstrahirano je sedam faktora odnosno
latentnih dimenzija orijentacija pona{awa ~ije su svojstvene vrednosti
(eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 55,53 % varijanse.
Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su
faktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. U daqoj analizi zadr`ali smo pet faktora koji su se pokazali interpretabilnima. Prvi faktor, koji smo nazvali URBANA IDENTIFIKACIJA, ukazuje na sna`nu identifikaciju
sa svojim gradom (ponosim se svojim gradom, ose}am zadovoqstvo {to `ivim u ovom gradu, ose}am da celim bi}em pripadam mome gradu, u`ivam u

275
lepoti moga grada). Drugi faktor, koji ukazuje na postojawe interesovawa
za kulturu u u`em smislu, nazvali smo KLASI^NA SUB-KULTURA (pose}ujem umetni~ke izlo`be, pose}ujem pozori{ne predstave, slu{am klasi~nu muziku, ~itam kwi`evna dela, pose}ujem javne tribine i predavawa). Tre}i faktor nazvali smo OBI^AJNA SUB-KULTURA (slu{am izvornu narodnu muziku, slu{am narodnu novokomponovanu muziku, ~vrsto
se dr`im narodnih obi~aja, prigodno nosim narodnu no{wu). ^etvrti faktor nazvali smo ADIKTIVNA SUB-KULTURA (pijem alkoholna pi}a,
odlazim u kafane, pu{im cigarete, gledam erotske filmove). Peti faktor nazvali smo ROK SUB-KULTURA (slu{am hevi-metal muziku, slu{am hard-rok muziku, odlazim na privatne `urke).
SOCIJALNA ALIJENACIJA
Za potrebe ovog istra`ivawa korisitili smo adaptiranu skalu socijalne alijenacije koja je konstruisana na temequ konceptualizacije bazi~nih verovawa Renshon-a odnosno centralnih verovawa Rokeach-a. U skalu koja je pokrivala slede}e socijalno-psiholo{ke prostore: anomija, besperspektivnost, bespomo}nost i ose}aj vlastite nekompetentnosti; ukqu~ili smo i tvrdwe koje ukazuju na politi~ku alijenaciju. Skala je sadr`avala ~etrnaest stavki (ajtema) Likertovog formata sa mogu}im opcijama: 1) uop{te se ne sla`em; 2) uglavnom se ne sla`em; 3) niti se sla`em
niti se ne sla`em: 4) uglavnom se sla`em i 5) u potpunosti se sla`em.
Latentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponentnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice
od 14 varijabli, uz varimax rotaciju ekstrahirano je tri faktora odnosno latentnih dimenzija socijalne alijenacije ~ije su svojstvene vrednosti (eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 56,45 % varijance.
Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su faktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. U daqwim analizama uzeli smo u obzir prva dva faktora budu}i da je tre}i sadr`avao samo dve stavke. Prvi faktor nazvali smo POLITI^KA ALIJENACIJA I ANOMIJA (dr`ava
gleda samo kako da izvu~e {to ve}u korist od svojih gra|ana i ni{ta vi{e, svi politi~ari gledaju samo svoje li~ne interese i korist a ne vode
brigu o interesima naroda, u ovom dru{tvu se samo kriminalci mogu obogatiti, ~ovek danas nikome ne treba da veruje, niti jednoj politi~koj
stranci ne treba verovati, na{e dru{tvo je puno licemerja i la`i). Drugi faktor nazvali smo OSE]AJ BESPOMO]NOSTI I BESPERSPEKTIVNOSTI (ose}am se bespomo}an da bilo {ta za sebe uradim u `ivotu, malo toga ja mogu da uradim sa svojim vlastitim `ivotom jer sve zavisi od drugih qudi, dru{tvo u kojem `ivimo ponekad mi izgleda gore od
samog pakla, danas ~ovek mo`e `iveti samo od danas do sutra i ni{ta ne
planirati za budu}nost, ni{ta dobro ne mo`emo o~ekivati od budu}nosti, da bi ~ovek danas ne{to postigao prisiqen je da vara i la`e).

276
POLITI^KA INVOLVIRANOST
U svrhu istra`ivawa konstruisali smo skalu politi~ke participacije, koja je obuhvatala dvanaest pitawa o politi~kom aktivitetu i sudelovawu u politi~kim procesima. Opcije odgovora su bile 1) ne i 2) da.
Izvr{ena je faktorska analiza pod komponentnim modelom, uz varimax
rotaciju koja je pokazala kako bi se prostor koji ispuwavaju ~estice mogao svesti na tri faktora koji zajedno obja{wavaju 57.86 % ukupne varijance. Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzeta faktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. Prvi faktor koji smo nazvali URBANO-KOMUNALNA INVOLVIRANOST; povezuje ajteme koji se odnose na sudelovawe u
odlu~ivawu o problemima grada ili u`ih urbano-politi~kih celina (mesne zajednice), (aktivno u~estvovali na javnim tribinama i sastancima na
kojima su se raspravqali urbani i komunalni problemi grada u kojem
`ive, imali neki zna~ajniji uticaj na dono{ewe odluka koje su se odnosile na probleme grada u kojem `ive, ponekad sudelovali u re{avawu
problema mesne zajednice, na bilo koji na~in javno ukazivali na probleme koji postoje u gradu u kojem `ive) i pitawe koje se odnosilo na strana~ku aktivnost (na bilo koji na~in aktivno u~estvovali u radu neke politi~ke stranke). Drugi faktor nazvali smo OP[TA POLITI^KA INVOLVIRANOST; ukazuje na va`nost poznavawa i interesovawe za op{ta
politi~ka de{avawa u zemqi (~esto vodi politi~ke razgovore u dru{tvu,
~esto ~ita politi~ke ~lanke u dnevnim novinama), kao i prisutnost spremnosti za odre|eni politi~ki aktivizam (odlazili na predizbornu promociju bar jedne politi~ke stranke, sudelovali u politi~kim demonstracijama). Tre}i faktor nazvali smo POLITI^KO-STRANA^KA ORIJENTISANOST; on obuhvata ~estice koje ukazuju na prisutnost konvencionalne politi~ke participacije putem u~estvovawa na izborima i opredeqivawa za odre|enu politi~ku stranku (uvek izlazi na izbore, uvek zna
kome }e na izborima dati svoj glas, dati svoj potpis za kandidaturu politi~ara na lokalnim izborima).
KVALITET @IVOTA U KOMUNALNOJ SFERI
Postavilo se pitawe kako operacionalizovati, za potrebe istra`ivawa, op{te dobro jedne urbane zajednice, te smo u tu svrhu konstruisali upitnik Kvalitet `ivota u komunalnoj sferi koji je pokrivao prostore definisane funkcijama koje jedna urbana zajednica treba da ostvaruje, kao {to su komunalna infrastruktura, prostorna ure|enost, socijalno-za{titna funkcija, socijalno-politi~ka funkcija i ostvarivawe
ravnopravnosti gra|ana. U daqwoj analizi ispitivali smo da li, i u kojoj meri, pojedine vrednosne orijentacije, sub-kulturni obrasci, socijalna
i politi~ka alijenacija, te dimenzije politi~ke involviranosti odre|uju
procewivawe pojedinih segmenata kvaliteta `ivota u komunalnoj sferi.

277
U svrhu ispitivawa zadovoqstva gra|ana pojedinim segmentima komunalnog kvaliteta `ivota u lokalnoj zajednici ispitanicima je postavqeno
dvadest jedno pitawe o percepciji uspe{nosti re{avawa problema lokalne zajednice a koji su pokrivali slede}e prostore: socijalna za{tita, komunalna infrastruktura, komunalne usluge, javni red u gradu, ravnopravnost gra|ana, stanovawe, zapo{qavawe, {kolstvo, zdravstvo, kulturno nasle|e grada, lokalni turizam. Ispitanicima je bilo postavqeno pitawe:
U kojoj meri, po Va{em mi{qewu, lokalna vlast, u okviru svojih nadle`nosti, uspe{no re{ava dole navedene probleme? Opcije odgovora su
bile: 1) Uop{te ne re{ava, 2) Uglavnom ne re{ava, 3) Uglavnom re{ava,
i 4) U potpunosti re{ava. Primewena je faktorska analiza pod komponentnim modelom uz varimax rotaciju koja je pokazala da pet faktora dobro aproksimira korelacionu matricu originalnog skupa promenqivih i
da se wima obja{wava 56.42% ukupne varijanse.
Prvi faktor nazvali smo PROSTORNA URE\ENOST (~isto}a grada,
asfaltirawe ulica i trotoara, odvo`ewe i deponovawe sme}a, briga o javnom redu u gradu, javna rasveta u gradu, problem parkirawa u gradu, briga o razvoju turizma na Pali}u). Drugi faktor nazvali smo RAVNOPRAVNOST GRA\ANA (briga o nacionalnoj ravnopravnosti gra|ana, briga o
dru{tvenoj ravnopravnosti `ena i mu{karaca, funkcionisawe {kola,
o~uvawe kulturnog nasle|a grada, funkcionisawe jaslica i obdani{ta,
briga o provo|ewu slobodnog vremena dece i mladih). Tre}i faktor smo
nazvali SOCIJALNO-POLITI^KA FUNKCIJA (re{avawe stambenih
problema, problem nezaposlenosti, problemi zaga|ivawa okoline, zdravstvena za{tita). ^etvrti faktor smo nazvali KOMUNALNA INFRASTRUKTURA (snabdevawe vodom, izgradwa kanalizacione mre`e, odvo`ewe i
deponovawe sme}a, javna rasveta u gradu, funkcionisawe jaslica i obdani{ta). Peti faktor smo nazvali SOCIJALNO-ZA[TITNA FUNKCIJA (briga o najsiroma{nijim gra|anima, briga o starima i nemo}nima, problem nezaposlenosti).
POSTUPAK
Istra`ivawe je sprovelo 15 stru~no osposobqenih anketara. Anketari su dobili listu potencijalnih ispitanika sa ta~nim adresama i, nakon
pristanka ispitanika da sudeluje u istra`ivawu, ispitanik je sam pristupio ispuwavawu upitnika. Istra`ivawe je sprovedeno od 10. oktobra do
20. novembra 2000. godine. Od 650 prispelih anketa, nakon sprovedenog
terenskog istra`ivawa i inspekcije upitnika, u kona~nu obradu u{lo je
628 ispitanika koji su odgovorili na sva pitawa.

278
METODE OBRADE PODATAKA
U analizama dobijenih podataka kori{}eni su univarijantni (frekvencije, postoci), bivarijantni (metod hi-kvadrata, I2) i multivarijantni postupci statisti~ke obrade podataka (faktorska analiza, diskriminativna analiza i multipla regresijska analiza).
REZULTATI
Uticaj sociodemografskih obele`ja ispitanika na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca,
socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti
Kako je jedan od ciqeva istra`ivawa bio utvrditi uticaj socio-demografskih obele`ja na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnih
orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~ke
involviranosti uva`avaju}i pritom wihove me|uodnose, primenili smo
kanoni~ku diskriminativnu analizu. Na temequ 17 latentnih varijabli
koje opisuju dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca,
socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti, rezultati kanoni~kih
diskriminacijskih analiza ukazuju na postojawe statisti~ki zna~ajnih
diskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ intergrupnih razlika
s obzirom na pol, dob, obrazovawe, nacionalnu pripadnost i migracijski
status. Interpretaciju dobijenih intergrupnih razlika temeqili smo na
vrednostima standardiziranih koeficijenata, koji ukazuju na relativnu
va`nost svake latentne varijable pri formirawu rezultata na diskriminacijskoj funkciji i na vrednostima koeficijenata strukture diskriminacijskih funkcija koji ukazuju na veli~inu i prirodu povezanosti pojedinih varijabli i diskriminacijske funkcije, te na vrednostima kanoni~ke korelacije koje pokazuju da li je postignuto razlikovawe statisti~ki
zna~ajno i, ako jeste, radi li se o velikoj ili maloj razlici.
Uticaj pola na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnih
orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti
S obzirom na pol ispitanika derivirana je statisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija s vredno{}u Wilks-ove lambde .69 (p<.000), svojstvenom vredno{}u (eigenvalue) .44 i kanoni~kom korelacijom od .55. Faktorsku strukturu diskriminacijske funkcije defini{u varijable Adiktivna sub-kultura (.56, .59), Op{ta politi~ka involviranost (.48, .40),
Urbano-komunalna involviranost (.46, .36), a u suprotnom smeru je opisuju Obiteqski `ivot (.34, .30), i Klasi~na subkultura (.58, .25). Koeficijenti diskriminacijske funkcije prikazani su u Tablici 2. Centroidi grupa ukazuju da diskriminacijska funkcija zna~ajno odvaja ispitanike mu{kog i `enskog pola (Tablica 3). Polo`aj centroida grupe mu{kih

279
ispitanika udaqen je od ishodi{ta za .67 standardnih jedinica u smeru
vi{ih rezultata, a polo`aj centroida grupe `enskih ispitanika nalazi
se za .65 standardnih jedinica u smeru ni`ih rezultata. Oko 31 % ukupnog varijabiliteta me|u polovima mo`e se pripisati skupu ispitivanih
varijabli.
Tablica 1: Svojstvena vrednost, koeficijent kanoni~ke korelacije i
test zna~ajnosti diskriminacijske funkcije derivirane na temequ pola
Funkcija
1

Svojstvena
vrednost
.444(a)

Kanoni~ka
korelacija
.555

Wilks-ova
lambda
.692

Hi
kvadrat
207.160

df

17

.000

Tablica 2: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti strukture

diskriminacijske funkcije derivirane na temequ pola
Varijabla
Adiktivna sub-kultura
Op{ta politi~ka involviranost
Urbano-komunalna involviranost
Obiteqski `ivot
Klasi~na sub-kultura
Altruizam
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta
Politi~ka alijenacija i anomija
Rok sub-kultura
Preduzetni{tvo
Urbana identifikacija
Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti
Materijalizam
Obi~ajna sub-kultura
Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju
Postignu}e
Politi~ko-strana~ka involviranost

Standardizovani
koeficijenti
.563
.486
.460
.342
.584
.045
.014

Koeficijenti
strukture
.598
.400
.366
.305
.257
.194
.175

.136
.085
.019
.151
.114
.089
.111
.076
.002
.109

.116
.109
.081
.079
.075
.053
.053
.052
.040
.014

Tablica 3: Centroidi grupa na diskriminacijskoj funkciji

deriviranoj na temequ pola
Grupa
Mu{ki
@enski

C
.677
.654

280
Uticaj hronolo{ke dobi na latentnu konfiguraciju dimenzija
vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti
S obzirom na dob ispitanika derivirana je jedna statisti~ki zna~ajna
diskriminacijska funkcija, s vredno{}u Wilks-ove lambde .60 (p<.000),
svojstvenom vredno{}u .42, i kanoni~kom korelacijom .54. Koeficijenti
diskriminacijskih funkcija su prikazani u Tablici 5. Strukturu zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ dobi opisuju Postignu}e (.54, .53), Materijalizam (.40, .36) i Adiktivna sub-kultura (.28, .27)
a u suprotnom smeru je opisuje Urbano-komunalna involviranost (.48,
.38). Centroidi grupa ukazuju da ova diskriminacijska funkcija najvi{e
odvaja ispitanike najmla|e dobi od najstarijih ispitanika, odnosno mla|e
od starijih dobnih skupina (Tablica 6). Kod mla|ih ispitanika u ve}oj
je meri prisutna materijalisti~ka vrednosna orijentacija i orijentacija
postignu}a, a kod starijih ispitanika urbano-komunalna involviranost i
ruralna sub-kultura. Oko 30 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovim
dobnim grupama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli.
Tablica 4: Svojstvene vrednosti, koeficijenti kanoni~ke korelacije
i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih
na temequ dobi ispitanika
Funkcija
1
2
3
4
5

Svojstvena
vrednost
.421(a)
.066(a)
.047(a)
.036(a)
.012(a)

Kanoni~ka
korelacija
.545
.248
.212
.186
.111

Wilks-ova
lambda
.601
.855
.911
.953
.988

Hi
kvadrat
288.216
88.978
53.029
27.021
6.994

df

85
64
45
28
13

.000
.021
.192
.517
.902

Tablica 5: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti strukture

diskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ dobi ispitanika
Varijabla
Postignu}e
Urbano-komunalna involviranost
Materijalizam
Obi~ajna sub-kultura
Adiktivna sub-kultura
Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta
Politia~ka alijenacija i anomija

Standardizovani
koeficijenti
.545
.485
.401
.168
.282
.228
.064

Koeficijenti
strukture
.537
.388
.366
.219
.279
.212
.090

.027

.125

281
Varijabla
Altruizam
Rok sub-kultura
Porodi~ni `ivot
Klasi~na sub-kultura
Preduzetni{tvo
Politi~ko-strana~ka involviranost
Op{ta politi~ka involviranost
Klasi~na sub-kultura
Urbana identifikacija

Standardizovani
koeficijenti
.177
.311
.222
.109
.282
.028
.161
.105
.064

Koeficijenti
strukture
.151
.246
.126
.040
.215
.001
.020
.111
.077

Tablica 6: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijama

deriviranim na temequ hronolo{ke dobi ispitanika
Grupa
18-25
26-35
36-45
46-55
55-65
66 i vi{e

F1
.730
.327
.114
.310
1.085
1.812

Uticaj {kolskog obrazovawa na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti
S obzirom na {kolsko obrazovawe ispitanika derivirana je jedna statisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija, sa vredno{}u Wilks-ove lambde .61 (p<.000), svojstvenom vredno{}u .41, i kanoni~kom korelacijom .54.
Koeficijenti diskriminacijske funkcije su prikazani u Tablici 8.
Strukturu prve zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na
temequ {kolskog obrazovawa opisuju Klasi~na sub-kultura (.64, .69) Postignu}e (.34, .42), Op{ta politi~ka involviranost (.37, .37) a u suprotnom smeru je opisuje Ruralna sub-kultura (.33, .35). Centroidi grupa
ukazuju da prva diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja ispitanike sa
sredwim, vi{im i visokim {kolskim obrazovawem od ispitanika koji
imaju trogodi{wu (zanatsku) {kolu, zavr{enu i nezavr{enu osnovnu {kolu. (Tablica 9). Kod obrazovanijih ispitanika u ve}oj su meri prisutni
klasi~na sub-kultura, postignu}e i op{ta politi~ka involviranost, a
kod ni`e obrazovanih ispitanika obi~ajna sub-kultura. Oko 30 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovim dobnim grupama mo`e se pripisati
skupu ispitivanih varijabli.

282
Tablica 7: Svojstvene vrednosti, koeficijenti kanoni~ke korelacije
i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih
na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika
Funkcija
1
2
3
4
5

Svojstvena
vrednost
.414(a)
.072(a)
.040(a)
.024(a)
.010(a)

Kanoni~ka
korelacija
.541
.259
.196
.152
.100

Wilks-ova
lambda
.614
.868
.930
.967
.990

Hi
kvadrat
276.515
80.304
41.097
19.002
5.679

df

85
64
45
28
13

.000
.082
.638
.898
.957

Tablica 8: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti

strukture diskriminacijskih funkcija deriviranih
na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika
Varijabla
Klasi~na sub-kultura
Postignu}e
Op{ta politi~ka involviranost
Porodi~ni `ivot
Politi~ko-strana~ka involviranost
Urbano-komunalna involviranost
Obi~ajna sub-kultura
Altruizam
Materijalizam
Adiktivna sub-kultura
Urbana identifikacija
Rok sub-kultura
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta
Politi~ka alijenacija i anomija
Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti
Preduzetni{tvo
Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju

Standardizovani
koeficijenti
.644
.343
.374
.138
.094
.111
.338
.114
.087
.337
.036
.115
.018

Koeficijenti
strukture
.692
.426
.376
.271
.112
.078
.359
.036
.026
.136
.029
.052
.069

.085
.066
.118
.074

.098
.110
.171
.056

283
Tablica 9: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijama
deriviranim na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika
Grupa
Nezavr{ena os. {kola
Osnovna {kola
Zanatska {kola (3 g)
Sredwa 4g. {kola
Vi{a {kola
Fakultet

F1
.757
1.110
.587
.204
.745
1.032

Uticaj nacionalne pripadnosti na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti
S obzirom na nacionalnu pripadnost ispitanika derivirane su ~ak
~etiri statisti~ki zna~ajne diskriminacijske funkcije, s vrednostima
Wilks-ove lambde .68 (p<.000), .78 (p<.000), .86 (p< .000), .94 (p< .008) svojstvenim vrednostima .14, .11, .09, .05 i kanoni~kim korelacijama .35, .32,
.29, .22. Koeficijenti diskriminacijskih funkcija su prikazani u Tablici 11. Strukturu prve zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na
temequ nacionalne pripadnosti opisuju Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju (.47, .49) Klasi~na sub-kultura (.24, .34), Materijalizam (.54, 47), i Politi~ko-strana~ka involviranost (.27, 36) a u suprotnom smjeru Adiktivna sub-kultura (.49, .38) i Obi~ajna sub-kultura
(.22, .26). Centroidi grupa ukazuju da prva diskriminacijska funkcija
najvi{e odvaja Ma|are od Buwevaca, a zatim i od svih ostalih nacionalnih skupina. Kod Ma|ara je u ve}oj meri prisutna otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju, klasi~na sub-kultura, materijalizam i politi~ko-strana~ka involviranost, a kod Buwevaca adiktivna i ruralna subkultura. Oko 12 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovim nacionalnim grupama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Strukturu
druge zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ nacionalne pripadnosti opisuju Adiktivna sub-kultura (.51, .44) Anomija i besperspektivnost (.21, .32) i Postignu}e (.38, .29) i u suprotnom smeru
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog)
identiteta (.22, .37), i Op{ta-politi~ka involviranost (.42, .32).
Centroidi grupa ukazuju da druga diskriminacijska funkcija najvi{e
odvaja Jugoslovene i Buwevce od Hrvata. Kod Jugoslovena i Buwevaca je u
ve}oj meri prisutna adiktivna sub-kulktura, politi~ka alijenacija i anomija, a kod Hrvata dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, te op{ta politi~ka involviranost. Oko 10%
ukupnog varijabiliteta me|u ovim nacionalnim skupinama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Strukturu tre}e zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ nacionalne pripadnosti opisuju

284
Urbana identifikacija (.44, 61), Altruizam (.40, .49), Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju (.18, .39), te Politi~ko-strana~ka involviranost (.21, .23), a u suprotnom smeru opisuje je Materijalizam
(.50, .55). Centroidi grupa ukazuju da tre}a diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja Hrvate, Jugoslovene i u mawoj mjeri Buwevce od Srba.
Urbana identifikacija, altruizam, otvorenost za interetni~ku socijalnu
interakciju i politi~ko-strana~ka involviranost je u najve}oj meri prisutna kod Hrvata, a kod Srba je u ve}oj mjeri prisutna materijalisti~ka
vrednosna orijentacija. Oko 8 % ukupnog varijabiliteta me|u ovim nacionalnim skupinama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Strukturu ~etvrte zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ
nacionalne pripadnosti opisuju Obi~ajna sub-kultura (.38, 48), Bespomo}nost (.30, .44), Politi~ko-strana~ka involviranost (.34, .37), a u suprotnom smeru opisuje je Postignu}e (.30, .39). Centroidi grupa ukazuju da tre}a diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja Buwevce od Jugoslovena i Srba. Obi~ajna sub-kultura, bespomo}nost i politi~ko-strana~ka involviranost u ve}oj meri su prisutne kod Buwevaca, a kod Jugoslovena i Srba orijentacija na postignu}e. Oko 5 % ukupnog varijabiliteta me|u ovim nacionalnim skupinama mo`e se pripisati skupu ispitivanih varijabli.
Tablica 10: Svojstvene vrednosti, % varijance, koeficijenti kanoni~ke
korelacije i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih
na temequ nacionalne pripadnosti ispitanika
Funkcija Svojstvena
%
Kanoni~ka Wilks-ova
vrednost Varijance korelacija lambda
1
.143(a)
.35.4
.353
.682
2
.115(a)
28.5
.321
.780
3
.092(a)
22.8
.290
.869
4
.053(a)
13.3
.225
.949

Hi
kvadrat
218.213
142.032
79.898
29.720

df

68
48
30
14

.000
.000
.000
.008

Tablica 11: Standardizirani koeficijenti i koeficijenti strukture

diskriminacijskih funkcija deriviranih
na temequ nacionalne pripadnosti ispitanika

Varijabla
Otvorenost za interetni~ku
socijalnu interakciju
Klasi~na sub-kultura
Adiktivna sub-kultura

Standardizovani
koeficijenti
F1
F2
F3
F4
.479 .306 .188 .085
.241 .311 .105
.497 .516 .049

Koeficijenti
strukture
F1
F2
F3
F4
.495 .178 .391 .148

.046 .341 .271 .108 .001

.349 .387 .444 .209 .279

285

Varijabla
Dru{tvena involviranost i zahtev za
o~uvawem kulturnog (nac.) identiteta
Op{ta politi~ka involviranost
Politi~ka alijenacija i anomija
Preduzetni{tvo
Rok sub-kultura
Porodini `ivot
Urbana identifikacija
Materijalizam
Altruizam
Obi~ajna sub-kultura
Ose}aj bespomo}. i besperspektiv.
Postignu}e
Politi~ko-strana~ka involviranost
Urbano-komunalna involviranost

Standardizovani
koeficijenti
F4
F2
F3
F1
.088 .228 .182 .252
.029
.081
.064
.034
.102
.140
.547
.037
.228
.100
.129
.270
.117

.422
.215
.223
.247
.086
.054
.064
.061
.021
.141
.384
.054
.243

.191
.024
.061
.006
.073
.445
.505
.409
.129
.117
.172
.216
.096

.395
.123
.242
.122
.175
.053
.134
.141
.380
.391
.305
.347
.113

Koeficijenti
strukture
F3
F4
F1
F2
.004 .375 .175 .352
.044
.097
.042
.107
.074
.008
.479
.065
.260
.164
.158
.361
.096

.328
.324
.270
.231
.142
.011
.207
.030
.131
.028
.296
.112
.225

.217
.017
.104
.097
.001
.614
.550
.499
.086
.015
.095
.234
.110

.221
.077
.193
.086
.038
.023
.177
.111
.482
.444
.399
.379
.284

Tablica 12: Centroidi grupa na diskriminacijskoj funkciji

deriviranih na temequ nacionalne pripadnost ispitanikai
Grupa
Buwevci
Hrvati
Jugosloveni
Ma|ari
Srbi

F1
.681
.168
.171
.405
.240

F2
.383
.635
.484
.084
.162

F3
.130
.380
.289
.000
.539

F4
.395
.029
.518
.089
.113

Uticaj migracijskog statusa na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti
S obzirom na migracijski status ispitanika derivirana je jedna statisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija sa vredno{}u Wilks-ove
lambde .81 (p<.000), svojstvenom vredno{}u (eigenvalue) .15 i kanoni~kom
korelacijom od .36. Faktorsku strukturu diskriminacijske funkcije defini{u varijable Urbana identifikacija (.43, .63), Politi~ko-strana~ka
involviranost (.48, .55), Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju (.29, .49), i Postignu}e (.24, .30). Koeficijenti diskriminacijske
funkcije prikazani su u Tablici 14. Centroidi grupa ukazuju da diskriminacijska funkcija u najve}oj meri odvaja ispitanike ~ija porodica generacijama `ivi na podru~ju Vojvodine od onih koji su se doselili nakon
izbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslavije, koji su se doselili nakon Pr-

286
vog svetskog rata, a zatim i onih ~ije su se porodice doselile nakon Drugog svetskog rata (Tablica 15). Kod onih ispitanika koji generacijama `ive na podru~ju Vojvodine u ve}oj meri su priusutne urbana identifikacija, politi~ko-strana~ka involviranost, otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju i orijentacija na postignu}e nego kod onih ispitanika
koji su se doselili u Vojvodinu nakon izbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslavije ili Prvog i Drugog svetskog rata. Oko 13 % ukupnog varijabiliteta me|u ovim skupinama razli~itog migracijskog statusa mo`e se
pripisati skupu ispitivanih varijabli.
Tablica 13: Svojstvene vrednosti, % varijanse, koeficijenti kanoni~ke
korelacije i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih
na temequ migracijskog statusa ispitanika
Funkcija Svojstvena
%
Kanoni~ka Wilks-ova
vrednost Varijance korelacija lambda
1
.152(a)
.68.1
.363
.810
2
.050(a)
22.6
.219
.933
3
.021(a)
9.3
.143
.980

Hi
kvadrat
119.461
39.499
11.671

df

51
32
15

.000
.170
.704

Tablica 14: Koeficijenti strukture diskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ migracijskog statusa ispitanika
Varijabla
Urbana identifikacija
Politi~ko-strana~ka involviranost
Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju
Materijalizam
Porodi~ni `ivot
Preduzetni{tvo
Urbano-komunalna involviranost
Bespomo}nost
Klasi~na sub-kultura
Op{ta politi~ka involviranost
Altruizam
Postignu}e
Rok sub-kultura
Ruralna sub-kultura
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta
Anomija i besperspektivnost
Adiktivna sub-kultura

Standardizovani
koeficijenti
.433
.482
.290
.273
.138
.148
.176
.176
.122
.065
.107
.248
.099
.081
.095

Koeficijenti
strukture
.637
.552
.498
.260
.211
.196
.157
.122
.191
.044
.192
.304
.015
.076
.150

.029
.064

.089
.084

287
Tablica 15: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijama
deriviranim na temequ migracijskog statusa ispitanika
Grupa
Doselila se nakon Prvog svetskog rata
Doselila se nakon Drugog svetskog rata
Doselila se nakon izbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslav.
Generacijama `ivi na podru~ju Vojvodine

F1
.839
.574
1.004
.209

F2
.045
.345
1.042
.023

Dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije kao prediktori dimenzija politi~ke involviranosti
Da bismo utvrdili prinos ukupno ~etrnaest latentnih varijabli vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije u
predikciji rezultata na tri dimenzije politi~ke involviranosti, primenili smo multiplu regresijsku analizu, Tablica 16.
Urbano-komunalna involviranost
Koeficijent multiple regresije iznosi R=.34, ~ime je obja{weno 12%
varijance urbano-komunalne involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice,
kao zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Dru{tvena involviranost
i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, Otvorenost u
interetni~koj socijalnoj interakciji i Obi~ajna sub-kultura, a Obiteqski `ivot u negativnom smeru.
Op{ta politi~ka involviranost
Koeficijent multiple regresije iznosi R=.46, ~ime je obja{weno 21%
varijance op{te politi~ke involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice,
kao najzna~ajniji prediktor se pokazala varijabla Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, a zatim
varijable Adiktivna sub-kultura, Klasi~na sub-kultura, Urbana identifikacija i Obi~ajna sub-kultura u suprotnom smjeru.
Politi~ko-strana~ka involviranost
Koeficijent multiple regresije iznosi R=.27, ~ime je obja{weno 7%
varijance politi~ko-strana~ke involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice, kao zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Otvorenost u interetni~koj socijalnoj interakciji, Porodi~ni `ivot, Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta i Bespomo}nost.

288
Tablica 16: Multipla regresijska analiza prediktora vrednosnih
orijentacija, subkulturnih obrazaca i socijalne alijenacije
na varijablama politi~ke involviranosti
Urbano-komu- Op{ta-poli- Politi~konalna inti~ka instrana~ka
volviranost volviranost orijentacija

Kriterij varijabla
Prediktor varijabla
Politi~ka alijenacija i anomija
Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti
Urbana identifikacija
Klasi~na sub-kultura
Obi~ajna sub-kultura
Adiktivna sub-kultura
Rok sub-kultura
Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju
Postignu}e
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta
Materijalizam
Altruizam
Porodi~ni `ivot
Preduzetni{tvo
R
R2

.041
.057
.098*
.072
.126**
.065
.025
.127**
.064
.163**

.011
.009
.108**
.113**
.141**
.166**
.017
.052
.030
.330**

.026
.093**
.044
.063
.052
.054
.003
.131**
.024
.126**

.043
.041
.131**
.006
.34
.12
F=5.29
p=.000

.048
.062
.074
.015
46
21
F=11.03
p=.000

.013
.018
.131**
.017
.27
.07
F=3.29
p=.000

**p<.01 *p<.05

Dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije kao prediktori procewivawa komunalnog kvaliteta `ivota
Da bismo utvrdili prinos ukupno ~etrnaest latentnih varijabli vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije u
predikciji rezultata na procewivawe komunalnog kvaliteta `ivota, primenili smo multiplu regresijsku analizu.
Koeficijent multiple regresije iznosi R=.34, ~ime je obja{weno 12%
varijance komunalnog kvaliteta `ivota. Kako je vidqivo iz Tablice, kao
zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Anomija i besperspektivnost, Bespomo}nost u negativnom smeru, te Otvorenost za interetni~ku
socijalnu interakciju i Urbana identifikacija u pozitivnom smeru.

289
Tablica 17: Multipla regresijska analiza prediktora vrednosnih
orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije
na varijablama procewivawa lokalne vlasti, gradona~elnika
i kvaliteta `ivota u komunalnoj sferi
Lokalna vlast Gradona~elnik Gener. kval.
radi u korist radi u korist `ivota u kosvih gra|ana svih gra|ana mun. sferi

Kriterij varijabla
Prediktor varijabla
Politi~ka alijenacija i anomija
Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti
Urbana identifikacija
Klasi~na sub-kultura
Obi~ajna sub-kultura
Adiktivna sub-kultura
Rok sub-kultura
Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju
Postignu}e
Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog (nacionalnog) identiteta
Materijalizam
Altruizam
Porodi~ni `ivot
Preduzetni{tvo
R
R2

.140**
.056
.182**
.048
.047
.022
.033
.122*
.075
.059

.159**
.035
.178**
.031
.105*
.096
.011
.189**
.072
.014

.218**
.108**
.091*
.065
.071
.020
.041
.119**
.047
.018

.096*
.021
.169**
.031
.33
.11
F=4.92
p=.000

.011
.038
.103*
.059
.32
.10
F=4.75
p=.000

.080*
.014
.038
.020
.34
.12
F=5.25
p=.000

**p<.01 *p<.05

DISKUSIJA I IMPLIKACIJE ZA URBANO PLANIRAWE

U ovom radu istra`ivali smo vrednosne pretpostavke politi~ke involviranosti na razini lokalne zajednice i wihove implikacije na urbano planirawe. Prvi problem koji smo postavili u ovom istra`ivawu, polaze}i od Laswell-ovog specificirawa karakteristika demokratske li~nosti, bio je da utvrdimo postoji li takav vrednosni sklop koji bi
ukazivao na eventualno postojawe demokratsko-participatornog mentaliteta. Me|utim, ve} sama ~iwenica da smo dobili tri faktora politi~ke
involviranosti, gde se razdvojila involviranost u lokalnoj zajednici, od
op{te i od strana~ke politi~ke involviranosti, govori nam da se te{ko

290
mo`e govoriti o postojawu neke generalne politi~ke involviranosti kao
jednodimenzionalnog konstrukta, pa tako ni postojawa nekog generalnog
demokratsko-participatornog mentaliteta. Da bismo utvrdili da li i u
kojoj meri postoji povezanost izme|u pojedinih dimenzija politi~ke involviranosti, izvr{ili smo faktorsku analizu uz oblimin rotaciju. Dobijene interfaktorske korelacije ukazuju da ne postoji nikakva povezanost izme|u urbano-komunalne i strana~ke involviranosti (r = .02), niti zna~ajna povezanost izme|u urbano-komunalne i op{te politi~ke involviranosti (r = .28), kao ni izme|u strana~ke i op{te politi~ke involviranosti (r = .20). Ovi nalazi nam ukazuju na kompleksnost i vi{edimenzionalnost fenomena politi~ke involviranosti. Imamo, dakle, one
koji su zainteresovani generalno za politiku, ali nisu istovremeno zainteresovani i za participaciju na lokalnoj razini ili opredeqeni za neku
stranku, one koji su strana~ki orijentisani i one koji su orijentisani
samo do razine svoje lokalne zajednice.
Po{to se politi~ka involviranost razbila na tri komponente, u daqoj analizi smo ispitivali koje vrednosne orijentacije, sub-kulturni
obrasci i dimenzije socijalne alijenacije doprinose pojavqivawu odre|enog oblika politi~ke involviranosti. Jedna je zajedni~ka komponenta u
pozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, a to je vrednosna
orijentacija dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog
(nacionalnog) identiteta. Ova vrednosna orijentacija sadr`i dve subdimenzije: spremnost za u~estvovawe u dru{tvenim odlu~ivawima i zahtev
za o~uvawem kulturnog odnosno nacionalnog identiteta. Ova vrednosna
orijentacija, zajedno sa obi~ajnom sub-kulturom i otvoreno{}u u neposrednoj interetni~koj socijalnoj interakciji, doprinosi urbano-komunalnoj involviranosti, dok je urbana identifikacija prediktor ovog obrasca, u negativnom smeru. U pozadini op{te politi~ke involviranosti vidimo, me|utim, jedan druga~iji vrednosni i sub-kulturni obrazac, gde u
najve}oj meri doprinosi dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem
kulturnog identiteta, urbana identifikacija, klasi~na i adiktivna subkultura. Obi~ajna sub-kultura se ovde pojavquje kao prediktor u negativnom smeru. U pozadini strana~ko-politi~ke involviranosti vidimo tre}i
vrednosni sklop, pored zajedni~ke komponente, dru{tvene involviranosti, doprinose joj vrednovawe porodi~nog `ivota, otvorenost u interetni~koj socijalnoj interakciji i ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti.
Slede}i problem na{eg istra`ivawa je bio da utvrdimo na koji na~in internalizovane vrednosne orijentacije deluju na percepciju lokalnih politi~kih institucija, i kvaliteta `ivota u komunalnoj sferi.
Ispitivali smo koji su najboqi prediktori (pozitivni ili negativni)
iskazivawa poverewa prema lokalnoj vlasti uop{te, prema gradona~elniku, i koji su najboqi prediktori percepcije kvaliteta `ivota u komunalnoj sferi. U pozadini nepoverewa prema lokalnoj vlasti nalazi se vrednosni sklop koji odre|uju obiteqski `ivot, materijalizam, politi~ka

291
alijenacija i anomija. Iskazivawu poverewa s druge strane doprinose urbana identifikacija i otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju.
Iskazivawu poverewa prema gradona~elniku tako|e doprinose urbana
identifikacija i otvorenost u interetni~koj socijalnoj interakciji, a
iskazivawu nepoverewa obi~ajna sub-kultura i porodi~ni `ivot. Iako
smo uz primenu varimax rotacije dobili pet faktora kvaliteta `ivota u
komunalnoj sferi, analiza glavnih komponenata je pokazala izrazito grupisawe na prvom faktoru koji obja{wava 30% ukupnog varijabiliteta, a
zasi}ewa varijabli se kre}u oko .50 i.60, pa se mo`e pretpostaviti da jedan generalni faktor stoji u pozadini svih procena; stoga smo u regresijskoj analizi koristili glavnu komponentu, a ne pojedine dimenzije (faktore). Iskazivawu generalnog nezadovoqstva kvalitetom `ivota u komunalnoj sferi u najve}oj meri doprinose politi~ka alijenacija i anomija,
ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti i materijalisti~ka vrednosna
orijentacija, a glavni prediktori zadovoqstva kvalitetom `ivota su varijable: otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju i urbana identifikacija. Vidimo, dakle, da su urbana identifikacija i otvorenost u
interetni~koj socijalnoj interakciji glavni prediktori zadovoqstva, a
dve dimenzije socijalne alijenacije, porodi~ni `ivot, materijalizam i
obi~ajna sub-kultura glavni prediktori nezadovoqstva lokalnim vlastima i kvalitetom `ivota u komunalnoj sferi.
Da bismo utvrdili da li se pojedine socio-demografske (polne, dobne,
obrazovne i etni~ke, migracijske) skupine razlikuju u pogledu latentne
konfiguracije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, dimenzija socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti, proveli smo diskriminacijske analize. Struktura diskriminacijske funkcije ekstrahirane
na temequ razlika izme|u polova odre|ena je istovremenom prisutno{}u
op{te politi~ke i urbano-komunalne involviranosti i adiktivnog sub-kulturnog obrasca. Kod `ena smo, s druge strane, utvrdili u ve}oj meri internalizovane vrednosti porodi~nog `ivota i klasi~ne sub-kulture. Pol
ispitanika, dakle, ima uticaja na internalizaciju razli~itih vrednosti,
koje doprinose tome da su `ene mawe op{te politi~ki i urbano-komunalno involvirane, ali nema uticaja na strana~ku involviranost. Povezanost
izme|u motiva postignu}a, materijalisti~ke vrednosne orijentacije i
adiktivne sub-kulture utvrdili smo kod mla|ih ispitanika, a kod starijih ve}u prisutnost urbano-komunalne involviranosti. Ni op{ta ni strana~ka politi~ka involviranost ne u~estvuju u formirawu ove funkcije.
Kod ispitanika sa vi{om {kolskom naobrazbom utvrdili smo povezanost
izme|u op{te politi~ke involviranosti, klasi~ne sub-kulture i motiva
postignu}a, ali ne i povezanost sa urbano-komunalnom i strana~kom involvirano{}u. Pa`wa koja se pridaje politi~kim procesima po A l m o n d u i V e r b i (1989), indikator je participatorne orijentacije.
Qudi koji pomno prate politi~ka de{avawa iskazuju ograni~enu gra|ansku involviranost, ali bez ove komponente nema gra|anske orijentacije i
politi~ke participacije. Ispitanici sa ni`om {kolskom naobrazbom, a

292
uslovqeno wihovim klasnim polo`ajem, nisu internalizovali vrednosne
orijentacije koje doprinose op{toj politi~koj involviranosti, ali su
orijentisani prema lokalnoj sredini i `ele da u~estvuju u odlu~ivawu na
lokalnom nivou. S druge strane, kod vi{e obrazovanih ispitanika i pored op{te politi~ke zainteresovanosti vidimo prisustvo odre|ene vrste
distancirawa od direktnog politi~kog anga`mana u politi~kim strankama i lokalnoj zajednici.
Unutar ma|arskog subuzorka utvrdili smo da se politi~ko-strana~ka
involviranost nalazi u povezanosti sa otvoreno{}u u neposrednoj interetni~koj socijalnoj interakciji, materijalisti~kom vrednosnom orijentacijom i klasi~nom sub-kulturom. Vidimo, dakle, da ne postoji zainteresovanost za op{ta politi~ka ili urbano-komunalna de{avawa u ovom
tipu involviranosti, nego iskqu~iva orijentisanost ka privatnim i u`e
grupnim ciqevima i interesima, a koji se ostvaruju kroz strana~ke aktivnosti. Ovakva orijentacija je, s druge strane, povezana sa potrebom da se
u svakodnevnim socijalnim interakcijama iskazuje otvorenost prema drugim narodima, {to je zasigurno u funkciji socijalne prihvatqivosti.
Postojawe povezanosti izme|u politi~ke alijenacije i anomije i
adiktivne sub-kulture uz istovremenu odsutnost bilo kakve dru{tvene i
politi~ke involviranosti i klasi~ne sub-kulture, utvrdili smo unutar
subuzorka onih koji se nacionalno izja{wavaju kao Jugosloveni i Buwevci. U subuzorku Hrvata je, nasuprot tome, utvr|ena povezanost izme|u
dru{tvene involviranosti i zahteva za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta sa klasi~nom sub-kulturom i op{tom politi~kom involvirano{}u.
Struktura vrednosnog sklopa koji odre|uju altruizam, otvorenost u
interetni~koj socijalnoj interakciji i urbana identifikacija u najve}oj
meri je prisutna kod Hrvata, najmawe kod Srba, dok se Jugosloveni, Buwevci i Ma|ari nalaze negdje u sredini. U negativnoj povezanosti sa
ovakvom matricom je materijalisti~ka vrednosna orijentacija, koja je u
ve}oj meri prisutna kod Srba.
Povezanost urbane identifikacije sa politi~ko-strana~kom involvirano{}u i sa otvoreno{}u u neposrednoj interetni~koj socijalnoj interakciji utvr|ena je kod onih ispitanika koji ve} generacijama `ive na
podru~ju Vojvodine, dok je ovakva orijentacija u najmawoj meri prisutna
kod ispitanika koji su se u wu doselili nakon izbijawa sukoba na tlu
biv{e Jugoslavije, posle I ili II svetskog rata. Budu}i da starosedela~ko
stanovni{tvo u ve}oj meri ~ine Ma|ari, Hrvati, Buwevci i Jugosloveni,
a doseqeni~ko Srbi, i da smo utvrdili razlike u pogledu internalizovanih vrednosnih orijentacija, vidimo da ovde postoji jedan latentan sukob izme|u starosedelaca i doseqenika, a u ~ijoj pozadini su neprihvatawe interetni~kih socijalnih interakcija i slabija urbana identifikacija od strane doseqenih u grad. Etni~ka struktura stanovni{tva vidqiva
je i u prostoru, kako u svojoj istorijsko-urbanisti~koj studiji pokazuje
Szabo, (S z a b o, 2001). Iako u svim gradskim mesnim zajednicama stanu-

293
ju pripadnici svih nacionalnih zajednica, osnovne etni~ke grupe (Hrvati, Ma|ari, Srbi) su ostale na svojim prvobitnim stani{tima u apsolutnoj ili relativnoj ve}ini i prostorni razme{taj nije se mnogo mewao tokom posledwih 250 godina, osim u novijim delovima grada.
Vidimo, dakle, da razli~ite etni~ke i socijalne grupe internalizuju razli~ite vrednosne obrasce, a koji u datom dru{tvenom i politi~kom
kontekstu uslovqavaju razli~ite obrasce politi~ke involviranosti. Nadaqe, vidimo da tri komponente politi~ke involviranosti ne korespondiraju jedna sa drugom ni u jednom subuzorku. Mo`emo, dakle, zakqu~iti
da postoji odre|ena fragmentacija politi~ke involviranosti koja je produkt internalizovanih vrednosnih orijentacija unutar pojedinih polnih,
dobnih, obrazovnih, etni~kih i migratornih skupina i da se niti u jednoj
skupini ne mo`e identificirati neka vrsta integralne politi~ke involviranosti.
Na temequ iznetih nalaza mo`emo zakqu~iti slede}e:
Prvo, u pozadini bilo kojeg oblika dru{tvene i politi~ke involviranosti nalazi se zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, {to zna~i da }e se i svaki zna~ajniji urbanisti~ki ciqevi ili potezi
procewivati iz ovog aspekta, me|u politi~ki involviranim pojedincima
ili grupama.
Drugo, budu}i da urbana zajednica nije vrednosno homogena, konflikti u planirawu i dono{ewu odluka se mogu o~ekivati ukoliko se ne ekspliciraju i uva`avaju vrednosti i razlike u afektivnom odnosu, me|u
etni~kim zajednicama, prema gradu.
Tre}e, fragmentacija politi~ke involviranosti rezultat je razli~itih internalizovanih vrednosti pod uticajem razli~itog kulturnog nasle|a, povesnog iskustva i socijalnog statusa pojedinih socio-demografskih
grupa u aktuelnom dru{tveno-politi~kom kontekstu.
^etvrto, pripadnici mawinskih nacionalnih zajednica (Hrvati, Ma|ari) u ve}em stepenu se identifikuju sa gradom i prihvataju otvorenost
u interetni~kim socijalnim interakcijama od pripadnika ve}inskog naroda. To u sebi nosi latentan konflikt oko o~uvawa kulturno-istorijskog nasle|a i budu}eg oblikovawa slike i identiteta grada.
Peto, dimenzije socijalne alijenacije i internalizovane vrednosti
dovode do nezadovoqstva i negativnog procewivawa lokalnih vlasti i wenih u~inaka na poqu unapre|ewa kvaliteta `ivota, a ne racionalno sagledavawe odre|ene urbane politike i rezultata takve politike. S druge
strane, identifikacija sa gradom, odnosno pozitivan afektivan odnos i
odsustvo alijenacije doprinose pozitivnom procewivawu. Drugim re~ima,
pojedinci koji su socijalno alijenirani povla~e se u obiteqski `ivot i
imaju `ivotnu filozofiju u kojoj se sve podre|uje li~nim interesima
(sticawu bogatstva i mo}i) iskaziva}e nezadovoqstvo prema potezima lokalne vlasti bez obzira na realne efekte na poboq{awe kvaliteta `ivota u gradu.

294
[esto, istovremeno su prisutni elementi parohijalne, podani~ke i
participatorne kulture ali ne kao integralna politi~ka involviranost,
nego, u zavisnosti od socijalnog statusa i internalizovanih vrednosti,
pojedini elementi su prisutni kod odre|enih socio-demografskih skupina. Drugim re~ima, ne uslovqava politi~ki sistem internalizaciju odre|ene politi~ke kulture nego osobine pojedinca i internalizovane vrednosti, usvojene u procesu socijalizacije, odre|uju politi~ku kulturu.
Sedmo, postavqa se pitawe u kojoj meri se samim izmenama politi~kih institucija, a u situaciji postojawa latentnog vrednosnog konflikta
izme|u pojedinih etni~kih i socijalnih skupina, mo`e delovati na uspostavqawe solidarnosti i prevenciju konflikata u lokalnoj zajednici.
I, na kraju, imaju}i u vidu dve ~iwenice, prvo, da se razli~ite etni~ke grupe u nejednakoj meri identifikuju sa gradom i, drugo, da usvajaju
razli~ite vrednosne i sub-kulturne obrasce, mo`emo postaviti pitawe:
da li se, i na koji na~in, mo`e artikulisati op{ti interes koji }e sve
etni~ke grupe i svi socijalni slojevi smatrati legitimnim i podjednako
dobrim za sebe? Drugim re~ima, kako definisati ciqeve i objektive u
razvoju grada, koji ne}e delovati frustriraju}e ni na jednu etni~ku ili
slojnu grupu. Zasigurno da tradicionalno planirawe, koje polazi od pretpostavke o nepostojawu konflikta, svojim delovawem ne samo da ne}e
ubla`iti konflikte nego }e ih i produkovati. Mo`emo pretpostaviti da
}e planirawe, koje polazi sa stanovi{ta postojawa vrednosnog konflikta
u dru{tvu, u ve}oj meri mo}i prilagoditi planirawe socijalnoj zbiqi i
na taj na~in uspe{nije amortizovati konflikte. Pri tome je potrebno
specificirati populaciju i problemske grupe stanovni{tva da bi se adekvatnije definisale problemske situacije. U ovoj fazi nu`no je analizirati ne samo kvantitativne pokazateqe nego i one koje govore o socijalnom i socijalno-psiholo{kom habitusu pojedinih socijalnih i etni~kih
grupa i wihovoj realnoj mogu}nosti da artikuli{u i zastupaju vlastite
interese u politi~kom procesu dono{ewa odluka o razvoju grada.
LITERATURA
A l m o n d, G. A., V e r b a, S. (1989): The Civic Culture, London, SAGE.
B a i l e y, J. (1975): Social Theory for Planning, Routledge and Kegan Paul, London
and Boston.
^ a l d a r o v i }, O. (1985): Urbana sociologija, ^GP DELO, Globus, Zagreb.
D u l i } J. (1999): Vrednosti, stilovi `ivota i stavovi prema budu}em razvoju
Pali}a, JP Pali}-Luda{, Subotica.
D u l i } J. (1996): Javno mnewe gra|ana Op{tine Subotica o razvoju i izgradwi
naseqa i grada, IV Op{tine Subotica, Subotica.
D u l i } J. (1996): Vrednosne orijentacije i stilovi `ivota mladih, PIV,
Novi Sad
G r e e n s t a i n, F. I. (1987): Personality and Politics, Princeton University Press,
Princeton, New Jersey.

295
R o s s, M. H. (1997): The Relevance of Culture for the Study of Political Psychology
and Ethnic Conflict, Political Psychology, Vol. 18, No. 2, 1997.
P a n t i }, D. (1990): Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, Univerzitet u Beogradu, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.
P a s t u o v i }, N., K o l e s a r i }, V., K r i z m a n i }, M. (1995): Psychological variables as predictors of quality of life, Review of Psychology, Zagreb, Vol. 2, No.
1-2, 1-84, 1995.
P o p o v i }, V. B o l ~ i }, S., P e { i }, V., J a n i } i j e v i }, M., P a n t i }, D.
(1977): Dru{tveni slojevi i dru{tvena svest, Institut dru{tvenih nauka,
Beograd.
R i m a c, I. (2000): Neke determinante povjerewa u institucije politi~kog sustava u Hrvatskoj, str. 471-484, u: Bogoslovska Smotra, Europsko istra`ivawe vrednota-EVS 1999, Godina LXX, br. 2, str. 173-503, 2000, Zagreb.
R o k e a c h, M. (1968): Beliefs, Attitudes, and Values, Jossey-Bass, Inc. San Francisco.
R o s e, R. (1989): Ordinary people in Public Policy, London, SAGE.
[ i b e r, I. (1998): Osnove politi~ke psihologije, Politi~ka kultura, Zagreb.
[ r a m Z. (1995): Vrednosne orijentacije i li~nost gra|ana Subotice, Centar
za dru{tvena istra`ivawa, Subotica.
[ r a m Z. (2000): Ideologijski obrasci i osobine li~nosti, Hrvatski kulturni
centar Buweva~ko kolo, Subotica.
S z a b o Zs. (2001): Stepski grad, prostorna analiza dva grada Subotice i Kecskemeta,
magistarski rad, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.
SOSIAL-DEMOGRAPHIC FEATURES AND DIMENSIONS
OF URBAN CULTURE THE EXAMPLE OF SUBOTICA
by
Jasminka Duli}
Summary
The aims of the research were (1) to find out whether different value orientations, subcultural patterns, and social alienation, contribute to political involvement, attitude toward local government and perception of quality of communal life, and (2) to
assess the extent and nature of differences in expressing dimensions of political involvement, value orientations, cultural patterns and social alienation among the groups of
subjects formed according to gender, age, education, migratory status and ethnicity.
The sample consisted of 393 nature citizens in Subotica of different gender, age,
school level and nationality. Factor, regression and canonical discriminant analysis were performed in data analysis. Three dimensions of political involvement were extracted by factor analysis, urban-communal involvement, general political involvement and
party involvement. Regression analysis showed that there is one value orientation common to all three dimensions of political involvement that is, social involvement and
demand for preserving cultural (national) identity. Canonical discriminant analysis
yielded 8 significant functions whose structures were defined at least by one dimension of political involvement, but integral political involvement which encompasses
readiness to participate in urban planning, was not found.

297
PRILOZI I GRA\A
UDK 316.75 : 2

Dr Miodrag Rankovi}

DVA FRAGMENTA O RETRADICIONALIZACIJI

1. Povratak veronauke
U pitawu uvo|ewa veronauke u (dr`avne) {kole doma}a javnost je ostala podeqena. Glavni argumenti za su trojaki: versko obrazovawe je gra|ansko pravo, potrebno je radi usa|ivawa i razvijawa duhovnosti kod u~enika i, naposletku, takva nastava postoji u evropskim i drugim zemqama.
U javnim raspravama se pokazalo da je prvi argumenat najsporniji, ~ak i
u obrazlo`ewima patrijarha Pavla. Prilikom posete SAD (jula 2001.
god.) Patrijarh je naveo slobodu (pravo) za veruju}e qude, dodav{i da
sloboda ne zna~i nametawe nekome ube|ewa da nema crkve. Otac SPC
je o~igledno smetnuo s uma inverziju, tj. da je po istom principu zasnovano i pravo na uzdr`avawe od bilo koje konfesionalne pripadnosti
(tzv. pravo na bezbo`ni{tvo).
U po~etnim javnim diskusijama obrazlo`ewa za ne bila su u izvesnoj prevazi i najvi{e su se odnosila na pravni aspekt spora*. La`ni
legalizam se pokazao u vezi sa ~l. 41. republi~kog ustava, prema kojem su
verske zajednice odvojene od dr`ave. Naime, zagovornici veronauke su
pravo na veroispovest protuma~ili kao pravo na versku nastavu. Sve drugo sledi iz ovog sofizma, kao {to je favorizovawe jedne veroispovesti i
jedne (wene) nacionalne ideologije, a to je linija ideolo{ke i politi~ke
instrumentalizacije. Tako je predsednik Skup{tine Vojvodine Nenad ^anak ocenio da je u pitawu jedna politi~ka platforma, unifikacija Srba sa kojom, navodno, treba potisnuti ideju o autonomiji Vojvodine
(Helsin{ka poveqa br. 41, 2001. god., prilog @. Huba~a). Pogre{na je
teza da samo vera usa|uje duhovnost, kao da to nije i funkcija filozofije, posebnih dru{tvenih i prirodnih nauka. Sve u svemu, kako su ve}
* Skoro je objavqeno (Politika, 19. septembra 2002. god.) da se u ni{avskom okrugu
ve}ina |aka izjasnila za gra|ansko vaspitawe i da, navodno, veronauka gubi trku (od 3071
u~enika samo je 660 za veronauku). Javnost je obave{tena o nameri Ministarstva vera da se
Bogoslovski fakultet vrati (dr`avnom, svetovnom) Univerzitetu, ali ne znamo {ta o tome
misle na Univerzitetu.

298
istakli neki pedagozi i socijalni psiholozi, verska nastava nije prioritet reforme obrazovawa kod nas niti dr`avi pripada da nevernike pretvara u vernike.
Neka zapa`awa iz medijske promocije nastave veronauke pokazuju da
je ipak u pitawu politizacija SPC. Tako je popularizacija ove nastave
bila pra}ena povremenim anatemisawem ateista i onih koji se zala`u za
lai~ki karakter dr`ave i obrazovawa. Takvi pojedinci, pa i organi i organizacije, bili su nazivani slugama sotone. Ili, dok je Ministarstvo
za prosvetu najavqivalo postupne pripreme za ovu nastavu, Ministarstvo
vera je nastavu veronauke obznanilo za po~etak 2001/2. {kolske godine,
tako|e i da je priprema uxbenika u toku. Legalizam je probijen i na primeru izvesne vladine ad hoc formirane grupe, koja je odredila mesto veronauke u nastavnim planovima osnovnih i sredwih {kola (jedan ~as nedeqno) i stimulaciju da ne}e biti numeri~kog ocewivawa. A dotle alternativni predmet jo{ programski nije bio uobli~en niti je definitivno utvr|en wegov naziv. U takvoj `urbi i preskakawu redovne institucionalizovane procedure do{le su do izra`aja politi~ke pretenzije
SPC i weni daqi ciqevi. Uz to upravo zbog ovakve `urbe i prekora~ewa legalizma nije predvi|eno da u javnosti mo`e do}i do poja~anih negativnih reagovawa u pogledu vra}awa veri. Na to je svojevremeno upozorio Univerzitetski odbor za odbranu demokratije u svojoj peticiji; o
kontraefektima takve inicijative pisala je i dnevna {tampa.
U istom kontekstu je i inicijativa da se u Vojsci Jugoslavije uvede
sve{teni~ka slu`ba (protivno Pravilima slu`be VJ po ~lanu 64). U
stvari su problemi isti, ne samo kada su u pitawu bezbo`nici nego i
podjednak tretman pripadnika nepravoslavnih veroispovesti. Da li se
time prejudiciraju ustavne odredbe o multikonfesionalnosti, ne stvara
li se opet zbrka kao u vreme konkordata? Izneveravawe legalizma se
pro{irilo i na diplomatsku slu`bu, na primeru uprili~enog osve{tewa
ambasade SRJ u Va{ingtonu. Pri tome nije u pitawu samo ispoqena arogancija tada{weg ambasadora Milana St. Proti}a, nego prihvatawe takvog ~ina koji je izvan diplomatsko-konzularne procedure. Na tom primeru su se spojila dva politi~ka voluntarizma, diplomatski i crkveni,
oba u nastojawu da se potisne sekularisti~ko a favorizuje sakralno dru{tvo (a sacred societs). Time se name}e vi{e pitawa: da li SPC ra~una
sa mogu}im kontraefektima, da li ovakva promocija Crkve mo`e da
nadoknadi deficit nacionalne kohezije ili mo`e da je oslabi jo{ vi{e?
Naposletku, {ta se u daqem mo`e o~ekivati, da li sakralizacija braka i
porodice?
***
Postoji mi{qewe (stru~waka) da na{e dana{we dru{tvo karakteri{e stawe neizvesnosti i straha, nepoverewa, pa i moralnog posrnu}a, je-

299
dnom re~ju: traumatizovano dru{tvo. Sve nevoqe smo preturili preko
glave raspad SFRJ i socijalisti~ku izgradwu (bratstvo i jedinstvo,
dru{tveno samoupravqawe), potom gra|anski rat i tolike `rtve, poraze,
izbegli{tvo i poni`ewa. I sve to za samo desetak godina. Tako je strah
postao zakonitost `ivqewa qudi; narod oguglao na poraze, nesta{icu
i neistine koje dolaze spoqa i iznutra; nepoverewe u prethodnu vlast postepeno se prenosi i na novu; qudi su uglavnom nemi posmatra~i brzog
boga}ewa pojedinaca i mafija{ewa; istawila se javna slobodarska i
moralna retorika; na svakom koraku su udvorice, konvertiti i prilago|eni; politi~ka propaganda zaglu{uje kako se u prvoj polovini veka `ivelo boqe, a stra{no i neizdr`qivo u drugoj polovini. Time se neodoqivo name}e jedno mesto u Andri}evoj kwizi Na Drini }uprija, o tome kako je u jednom vremenu (pred Prvi svetski rat) nestala vi{egradska ~ar{ija. Iako nikada nije utulila razne surevwivosti,grubosti i netrpeqivosti, ipak je bilo i merhameta i ose}awa za red, a ti ~ar{ijski qudi
kao da su svi odjednom pomrli zajedno (ibid., pogl. XXII).
Poznato je da ovakva vremena pogoduju retradicionalizaciji, vra}awu na mitove pro{losti (srpska mitologija nebeskog naroda), starim
vrednostima i verovawima, {to ina~e poja~ava latentni ili/i manifestni
nacionalizam. To vra}awe izvorima je odbrambena reakcija, stvarawe
{tita, ali prva prava promena do`ivqena bez straha, gotovo spontano
i posve ugodno. Zla vremena nas tako vra}aju religiji, u na{em slu~aju
ne samo pravoslavno-kanonizovanoj nego i sa elementima inoverstva.
Stvaraju se potreba i {ansa da se verska propoved pro{iri i intenzivira izvan zakonom ome|enog socijalnog prostora u {kole i druge institucije i organizacije. U slu~aju SPC to je propra}eno argumentom o povratku onoga {to joj tradicionalno pripada, po{to joj je prethodno radikalnom sekularizacijom (izdvajawa crkve od dr`ave) na neki na~in bilo
oteto. Time se u sklopu reafirmacije Crkve neodoqivo probijaju i elementi ideolo{kog i politi~kog revan{izma.
Ako se u ovakvim prilikama mo`e razumeti revitalizacija religije,
ostaju zna~ajne te{ko}e u pogledu dugoro~nije perspektive, pogotovu za
povratak nekada{we suprematije Crkve u dru{tvu i dr`avi.
Prvo. Ve} po~etni korak ka uvo|ewu veronauke u {kole i politizaciju SPC pokazao je te te{ko}e. Prosvetni i nau~ni radnici {irom Republike izjasnili su se protiv, prosvetari ~ak javno protestvovali zahtevali od Vlade da povu~e odluku o obaveznom uvo|ewu verske nastave.
Pitawe je na {ta }e sve iza}i pritisak Crkve na Vladu i {iru javnost
(mogu}i raskol me|u nastavnicima i u~enicima, me|u |a~kim roditeqima
i institucijama). Crkva se ne sme mnogo vezivati za sada{wu vlast, jer
deo wenih neuspeha mo`e da pre|e i na Crkvu. To bi se isto moglo re}i
i za postoje}u vlast ako previ{e favorizuje jedan o~igledno sporan
{kolski projekat.
Drugo. Iz prethodnog proizilazi jedno {ire pitawe o zna~aju SPC
u istoriji srpskog naroda. Wena je zasluga, pre svega, u anga`ovanosti za

300
slobodu i nezavisnost po cenu najve}ih `rtava. Na Mi{aru poqu
{irokome, 13. avgusta 1806. god., srpsku kowicu je predvodio pop Luka
Lazarevi}, a ~itavom vojskom komandovao prota Mateja Nenadovi}. Ali
se i danas vuku tragovi kolaboracionizma u vreme okupacije i nedi}evske
kvislin{ke vlasti. Istorija pravoslavqa u tome nije jednozna~na.
Tre}e. Umesto politizacije, koja se mo`e pokazati i kao dvosekli
ma~, potrebno je da se SPC vi{e pozabavi inovacijama u fundamentalnoj problematici verou~ewa. Ve} postoji mi{qewe da se pravoslavqe,
vi{e nego druge dve hri{}anske crkve, br`e istorijski prazni i da je
previ{e ukoreweno u prastarim dogmatima. To mo`e danas biti odlu~uju}e za recepciju verou~ewa u {kolama, pre svega kao dilema o spremnosti konfrontacije sa savremenom naukom. U suprotnome, Crkva mora da
ra~una na niz negativnih efekata ako se dogmati oslawaju samo na ~istu i tvrdu veru saglasno jevan|elijskom predawu. Pri dana{wim saznawima, pogotovu kod intelektualnog sveta, ne mo`e se uspe{no re{iti
enigma duhovnog i intelektualnog. Hri{}anstvo je vekovima dogra|ivalo
svoju dogmatiku, pokazuju}i pri tome i hroni~no obila`ewe problema
duhovnog iskustva (A. Kalomiris). Uostalom, teolozi znaju da se u
okviru tzv. hristologije saga o Isusu Hristu kao istorijskoj li~nosti
dr`i na tankom koncu. A tek zagonetka neverni{tva, ukqu~uju}i ontologiju zla (postojawe Antihrista, ~inioci kvarewa i dr.), potom u~ewe o stra{nom ili sveop{tem posledwem sudu svim `ivima i mrtvima; naposletku i hri{}anska apokaliptika (u~ewe o bliskom kraju
ili posledwem danu sveta, raspadawu prirodnog sveta i ni{tavilu i
dr.). Qudi u mantijama, pogotovu ozloje|eni pojedinci i struje, pogre{i}e ako se okome na ateiste kao nosioce kvarewa. Jer ne `ivimo vi{e u doba Nemawi}a niti ozlogla{ene (katoli~ke) inkvizicije.
Poseban dodatak ovoj problematici je i dilema: da li se hri{}anska/pravoslavna dogmatika mo`e izlagati bez su~eqavawa sa drugim (svetskim, uticajnim) religijama dana{wice? Prvi primer je islam, ne samo
zato {to }e se u {koli na}i muhamedanci, nego zato {to je islamizam u
ekspanziji u celom svetu, kao verou~ewe i dru{tveni pokret, uz to sa jakom materijalnom podlogom (finansiraju ga zemqe nafta{i). Da ne govorimo o na{em prostoru, jer su nam ti sukobi genetski ugra|eni. Stoga
je neizvesno da li }e u nekoj, makar i minimalnoj, konfrontaciji ovo verou~ewe mo}i da izbegne tzv. eklezijasti~ki nacionalizam, naravno sa
negativnim posledicama za solidarnost multikonfesionalne populacije.
To }e biti i test za novi zakon o verskoj slobodi, jer, prema dosada{wem
iskustvu, ni jedna dr`avno-pravna regulativa u ovoj oblasti nije obezbedila zajedni{tvo, dose`u}i mo`da samo do tzv. simbioti~ke integracije
(tolerancije), koja obi~no puca na pravim isku{ewima.
^etvrto. Neki ameri~ki sociolozi predvi|aju da }e XXI vek biti u
znaku revitalizacije religije (John Naisbitt, Patricia Aburdene i dr.).
Ali to nije ohrabruju}e za crkvu i vernike, jer se radi o ekspanziji tzv.
alternativnih religija i novih vernika. Red solarnog hrama, Novo

301
doba (u SAD) i Belo bratstvo (u Rusiji) samo su neke sekte sa elementima spiritizma i okultizma. Kategorija spasewe odavno je probila
okvir tradicionalnih dogmata, prelaze}i sve vi{e u sferu individualnog. To je samo jedan vid istorijskog pra`wewa, fenomen novog racionalizma i efekat nekompatibilnosti nauke i `ivotnog iskustva sa
predawem, sada ve} u nastajawu informati~ke civilizacije i nove kozmologije.
Na zadovoqstvo na{ih crkvenih velikodostojnika, mi ovde jo{ kaskamo za svetom. Ali, ako smo doskora kukali {to nismo u wemu, uskoro }e nam do}i pred crkvena vrata. Pri tome, ako se u nastavi veronauke
ne prihvati ono su~eqavawe sa naukom i drugim religijama, a pretpostavqam da ne}e, pretegnu}e tuma~ewe verskih simbola, crkvenih obreda i
izvestan folklorizam. Za na{e tinejxere u prvo vreme mo`e biti interesantno, pa i zabavno, ali ne zadugo. A kada opredeqewe za versku nastavu postane ~inilac (podobnost) za socijalnu promociju, dosije nastave veronauke bi}e kompletiran, komunikacija izme|u duhovnog pre~i{}ewa i ovozemaqskih stvari uvedena u poredak.
2. Povratak monarhije na mala vrata.
Prisustvo Kara|or|evi}a zapo~elo je kada i politi~ki pluralizam
u postkomunisti~koj Jugoslaviji (Jelisavetine posete, useqewe Tomislava), a prvi politi~ki korak osnivawem Krunskog saveta. Otada sledi i
medijsko reklamirawe kraqevskog para, najizrazitije uobli~eno ceremonijom predaje kqu~eva Belog dvora. Tog julskog dana 2001. god. Zoran
@i`i}, crnogorski socijalista, tada jo{ premijer savezne vlade, oslovio
je vidno uzbu|enog Aleksandra Kara|or|evi}a sa Va{e Veli~anstvo. Od
prisutnih neki su uzviknuli `iveo kraq, kao {to je svojevremeno uskliknuo Matija Be}kovi} pred demonstrantima u Pionirskom parku.
Time je zavr{en prvi ~in jedne predstave koja je tekla neujedna~eno,
jer je prestolonaslednik u po~etku slu`io kao xoker politi~kim
strankama, isprva SPO-u radi pro{irewa opozicionih pristalica i broja glasa~a, da bi se posle svakog izbornog poraza i sam povukao sa javne
scene. Naravno, situacija se izmenila kada je politi~ka opozicija DOS
do{la na vlast; tada zapravo po~iwu medijska ofanziva i niz drugih koraka u afirmisawu kraqevske ku}e. Aleksandar obrazuje Krunsko ve}e
a ne{to kasnije i Krunski kabinet; prima doma}e i strane diplomate,
sredwo{kolce; na ro|endanskoj proslavi prisustvuju eminentni doma}i
dr`avnici sa suprugama, sve uprili~eno fotografisawem sa slavqenikom; kraqevski par pose}uje obdani{ta i organizuje humanitarne akcije; mladi prin~evi izjavquju da }e se `eniti sa Beogra|ankama itd.
Ovaj medijski i politi~ki marketing propra}en je i dodatnim nazivima:
princ Aleksandar Drugi, Beli dvor je kraqevski dom, registarske tablice na automobilu sa oznakom WKV /wegovo kraqevsko veli~anstvo/.
Karakteristi~no je da od svega legalitet ima samo predaja kqu~eva Belog

302
dvora na kori{}ewe (stanovawe i ~uvawe dragocenosti zate~enih pri
useqewu). Sve ostalo je politi~ka igra, postepena i na mala vrata
restauracija monarhije u Jugoslaviji. I dok se, na primer, na jednom
skupu vodi rasprava na temu Republika ili monarhija, prestolonaslednik uveli~ava godi{wicu Prvog srpskog ustanka, obe}avaju}i da }e dovr{iti misiju na{ih predaka.
Za proteklo vreme Zapad nije pokazivao osobitu zainteresovanost za
povratak monarhije u Jugoslaviju. To je razumqivo ako se uzme u obzir ve}ina republikanskih dr`ava, kao i izvesna naklonost britanske kraqevske ku}e (zbog kumstva Kara|or|evi}a sa Elizabetom Drugom), ali bez ve}eg uticaja. Podr{ka je dolazila od G17 (Predrag Markovi} i dr.). U
vladaju}em DOS-u nazirale su se dve, reformisti~ka i tradicionalisti~ka struja, ali se nisu javno eksponirale niti izja{wavale na posebnim
sastancima Predsedni{tva. Sve je ostavqeno za slede}e parlamentarne
izbore i novi ustav budu}e dr`ave. Glavni oslonac monarhisti~koj opciji predstvqali su ~lanovi Krunskog saveta (Svetlana Velmar Jankovi},
Vida Ogwenovi}, Du{an Kova~evi}, Matija Be}kovi} i dr.), kao i neki
lideri DOS-a (Miroqub Labus, Bo`idar \eli}, Mla|en Dinki}) i, naravno, Srpska pravoslavna crkva. Zasada je sve u rukavicama, ali se u
predstoje}em periodu podele itekako mogu zao{triti.
Ovakva postepena i ne samo medijska promocija nije pro{la bez kritike kod protivnika monarhije. Ne samo na la`no predstavqawe i la`no titulisawe, nova politi~ka opozicija, naro~ito socijalisti i radikali, upozorila je javnost i na velike tro{kove (ko to sve pla}a), postavila pitawe gde su pare i dragocenosti koje su Kara|or|evi}i sa sobom poneli pri odlasku i lutaju}i po inostranstvu. Na mi{qewe da bi
monarhija stabilizovala tranziciju i ujedinila narod usledio je odgovor: jo{ vi{e bi ga podelila, o`ivela stare netrpeqivosti i to ~ak
prenela na ve} posva|ane Kara|or|evi}e. Stoga je dosta razlo`no primqeno upozorewe jednog od Kara|or|evi}a, Aleksandra Pavlovog, da u
postoje}oj situaciji ne treba postaviti pitawe republika ili monarhija nego poja~ati povezivawe sa Republikom Srpskom i srpsko-crnogorsku
federaciju.
Od vi{e pitawa koja se ovde name}u, izuzetno je {ta za prestolonaslednika zna~i ono dovr{iti misiju na{ih predaka. Turaka smo se
vaqda definitivno kurtalisali; obnova srpskog carstva previ{e bi bila
i za jednog Don Kihota; svi Srbi u jednoj dr`avi ne dozvoqava mo}ni
Zapad. Primer Luja Bonaparte je deplasiran na{ princ nema ni pare,
ni vojsku, ni svoju politi~ku stranku da bi sru{io Republiku i zaveo
monarhisti~ki poredak. A trebalo bi da zna da Srbija nije imala sre}e
sa kraqevima ni oni sa wom. Obrenovi}e je stigla kletva za ubistvo u
Radovawskom lugu, vladavinu pradede Petra optere}uje ume{anost u
dvorski masakr 1903. god., zbog Jugoslavije dedu Aleksandra su ubile
hrvatske usta{e, a otac Petar je propao od pi}a i slatkog `ivota. Zbog
toga monarhija kod nas nema sjaj i posve}enost koju joj pridaje SPC, ni-

303
ti mo`e da nadahne naciju, pogotovu u ovo vreme sveop{te depresije. To
bi svakako trebalo da imaju u vidu i ~lanovi Krunskog saveta i kraqevskog kabineta, ne}e vaqda da rizikuju parodiju prevrata (K. Marks,
Osamnaesti brimer Luja Bonaparte) te da se ratosiqamo i na{e pro{losti i tradicije. Na{a istorija nije jednozna~na pa bi utoliko pre
princ morao da pojasni svoju misiju, makar i na svom zakasnelom i
oskudnom srpskom jeziku.
Prema nekim naznakama, povratak balkanskih kraqeva sve{}e se na
nekakav monarho-republikanski melting pot. Ostaje da se vidi da li }e
se prestolonaslednik zadovoqiti onim {to se nudi Mihailovom potomku u Rumuniji (Radu Hoencolern Feringon). Simboli~no dr`avno zvawe, solidna apana`a, rezidencija i privatnost na distanci od prvorazrednih dr`avnih prerogativa i drugo verovatno }e zadovoqiti prestolonaslednika. Bilo bi to dobro za wega i wegovu porodicu, ali i za
gra|ane Srbije razlog mawe da se me|usobno dele i razra~unavaju. Jedan
na{ sociolog, ina~e profesor Univerziteta u Beogradu, re{ewe dinasti~kog problema ovde vidi u republici sa monarhisti~kim elementima.
Pa, neka onda neko ka`e da mi Balkanci nemamo ma{te i da bajgawci
ne umeju da se sna|u.

305
OSVRTI I PRIKAZI
UDK 32 :2

POLITIKA I RELIGIJA
Dvotomno delo akademika Vojislava Stanov~i}a Politi~ke ideje i religija, objavqeno najpre 1999. godine, a potom i 2003. u
biblioteci Politea, predstavqa, po mome
mi{qewu, doga|aj vredan pa`we i razgovora, ali i ne{to vi{e od toga; ova kwiga je
pravi izazov za qude koji ne samo vole, nego i moraju da razmi{qaju i izvode zakqu~ke o objektivnoj stvarnosti, koja se ipak
subjektivno odra`ava u na{im predstavama
i pojmovima. Me|u ovakve qude, za koje bi
kwiga akademika Stanov~i}a mogla biti
izazov, spadaju ne samo politikolozi, sociolozi i psiholozi nego sigurno i teolozi, filosofi, etnolozi, istori~ari religije.
Posle relativno pa`qivog i{~itavawa
kwige Politi~ke ideje i religija akademika Stanov~i}a, pribele`io sam malo~as
spomiwane izazove u kwizi, koji, po mome
mi{qewu, zahtevaju neke odgovore koje }u
vam (izazove i odgovore) poku{ati da izlo`im.
1. Pore|ewe i srodnost velikih religija i wihovih pokreta~a sa politi~kim
misliocima i wihovim idejama. Vojislav
Stanov~i} pi{e: Istorija socijalnih i politi~kih ideja ne mo`e biti potpuna, a u
nekim periodima se ne mo`e ni zamisliti
bez onih ideja koje su razvijane u okviru
verskih u~ewa i teolo{kih rasprava koje su
bile posve}ene qudskim i dru{tvenim stvarima. Saglasan sa ovakvim stavom autora,
uz dopunu misli ruskog filosofa Aleksandra ^eqa koji smatra da je vera, religija
izuzetno delatan samobitni faktor ~ovekovog opstanka, postavqam pitawe: mo`emo
li onda veru, religiju, smatrati primarnim
faktorom (poznati homo religiosus kao najstariji arhetip u kolektivno nesvesnom svih
qudi) u nastanku i razvoju drugih antropolo{kih disciplina, pre svega socijalnih i
politi~kih ideja?

2. Idealan `ivot na zemqi i u dru{tvu (kao stvarnost ili utopija), ili

takav `ivot samo na nebu. Vojislav Stanov~i} nas podse}a da je Avgustin u Dr`avi bo`ijoj razvio koncepciju o dve dr`ave,
dr`avi Bo`ijoj koja je idealna i zemaqskoj
dr`avi koja je delo |avola, plod greha i
puna grehova. Pitawe glasi: mo`emo li se
nadati, jednom u budu}nosti, ostvarivawu
Bo`ijeg carstva na zemqi, hiqadugodi{wem
periodu mira, pravednosti i qubavi, kako je
predvi|ao ne samo engleski utopista Robert
Oven u XIX veku (preobra`aj dru{tva mo`e
do}i samo postepeno, nikako revolucijama i
nasiqem, bilo je wegovo mi{qewe), nego
kako predvi|a i posledwa kwiga Svetog Pisma Otkrovewe Jovanovo; suprotna je varijanta da treba di}i ruke od takvih ideja, pa se pokoravati svakoj vlasti, kako je
jo{ apostol Pavle zahtevao od hri{}ana (u
poslanici Rimqanima, istina sa neizbe`nim ispravqawem Tome Akvinskog) a onda,
mnogo kasnije, kako je to nare|ivao strogi
i podosta fanati~ni Martin Luter, ili,
kako to u~i vaqda jedini radosni religiozni pokret unutar judaizma hasidizam da
nam je ovaj `ivot dat kao protivre~nost koju treba izdr`ati i izneti, neguju}i unutarwi duhovni `ivot, nikad pri tome ne zaboravqaju}i svoje bli`we.
3. Hri{}anstvo potkopava borbeni
moral naroda i dr`ave. Nasuprot Mojsijevim kwigama (naro~ito II Mojsijeva kwiga
21, 23-25), u kojima se ka`e: Ako li se dogodi smrt, tada }e{ uzeti `ivot za `ivot,
oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za
nogu., Isus Hristos tra`i od svojih u~enika da opra{taju uvrede, da zaboravqaju zla
koja su im u~iwena, da prema svima qudima
budu milosrdni. Pitawe glasi: kako iz ove
antinomije izvu}i glavu, oprostiti na
primer, a ne zaboraviti, ne okrenuti drugi

306
obraz, ali i ne svetiti se? Jedan je odgovor
kad govorimo o pojedincu, li~nosti za sebe,
a drugi kad govorimo o narodu (narodima).
Priznajem da je i taj odgovor nezadovoqavaju}i.
4. ^ovek se ra|a kao potencijalno moralno bi}e tek treba da se oblikuje zavisno od sredine. Ako u potpunosti odbacimo,
za mene li~no apsurdnu, ideju da se dete ra|a kao neispisana tabla, ostaje nam, kao
hri{}anima, da se u pogledu protivre~nosti
izme|u razuma i vere, u jednom poodmaklom
periodu individue, sli~no Serenu Kjerkegoru, priklonimo veri.
5. Cuius regio, eius religio (~ija je vlast,
wegova je vera). Ne mora uvek tako da bude.
Osmanlije su dr`ale vlast i balkansku zemqu blizu petsto godina, ali se hri{}anstvo (i pravoslavno hri{}anstvo, kada je re~
o Srbima) odr`alo do dana dana{weg. Muslimani, me|utim, i danas, prirodnim biolo{kim razmno`avawem (koje je Bog zatra`io
od qudi i to od po~etka), bez rata, {ire
svoju vlast i zemqu, da li onda i veru?
6. Rat je stvarnost, a mir iluzija. I
davno pre Maksa Vebera, koji je ove re~i
izgovorio, mnogi politi~ki mislioci (da
li i neki religiozni?) mislili su sli~no.
^ovek je, prema etolozima, agresivno bi}e,
wegova te`wa ka mo}i (Ni~e, Alfred
Adler) neutoqiva je i ne gasi se (za razliku od seksualnog nagona) od ro|ewa do smrti, ni u dubokoj starosti. Opet je samo ~ovek vere taj koji mo`e da do`ivi Hristove
re~i: Mir vam svoj dajem i ostavqam, ne dajem ga kao {to vam svet daje. Istinski religiozan ~ovek zna za ovaj mir, za wega mir
nije iluzija i pored rata kao stvarnosti.
7. ^ovek se u toku preistorije i istorije mewa, u karakteru i u dru{tvu, ili:
~ovek je isti u karakteru i u dru{tvu
kakav je uvek bio. Vojislav Stanov~i} nas
opet podse}a da je Platon u Dr`avi koristio jedan mit da bi nam sop{tio da }e qudi po{tovati pravne i moralne norme samo
dok su pod kontrolom, dok ih drugi posmatraju, pa se iz straha ili ambicije prave da
su moralni. Platon zato dr`avi poverava
moralnu funkciju, a da bi tu funkciju mogla ispuniti, wegova dr`ava je smi{qena
kao totalitarne. Teorija dr`avnog razloga, kao {to nam je poznato, jo{ iz XV/XVI
veka, kao i teorija suvereniteta (zastupana od Tomasa Hobsa u XVII veku) stavile

su dr`avu iznad morala i tako stvorile

opasan jaz izme|u morala i politike koji se
produbqivao, i kao da se daqe produbquje,
do dana dana{weg. Kako pomiriti moral i
politiku? Zar ne, preko moralnih politi~ara? Ali gde su oni, koliko ih ima u svetu i da li dobro vode politiku kada se jednom i pribli`e vlasti?
8. Politeisti~ka bo`anstva, ali i
monoteisti~ki proroci (Mojsije, Muhamed) ambivalentne su su{tine: ~as su pravedni i dobri, ~as qutiti i osvetoqubivi. Pomenuta ambivalencija svakog ~oveka nije mogla da bude izbegnuta ni u Starom
Zavetu, ni u Koranu, mislim ipak mawe u
Novom Zavetu. Vojislav Stanov~i} s pravom
prenosi ovu ambivalenciju sa bo`anstva i
sa svakog ~oveka na ustanove, verske i politi~ke, kada pi{e: Moglo bi se re}i da je
kod gotovo svih religija versko u~ewe jedna
stvar, politika crkve ili verske zajednice
druga, a pona{awe sve{tenika i vernika
tre}a stvar.
9. Mr`wa prema Jevrejima traje u tzv.
hri{}anskom svetu, dve hiqade godina. U
vreme Reformacije Luter je bio nagla{eno
antisemitski raspolo`en... Tek posle drugog vatikanskog koncila rimska crkva ukinula ranije optu`be o kolektivnoj krivici
Jevreja za smrt Isusa, pi{e Vojislav Stanov~i} (to je u~inio, dodajem, blagorodni papa
Jovan XXIII dirqivim i ubedqivim re~ima). Da li }e antisemitizam biti do kraja
i sveta i veka? Verovatno, ali istinski
hri{}ani (prema svedo~anstvu ovakvih hri{}ana, po~iwu}i od apostola Pavla u wegovoj poslanici Rimqanima 11 glava, sve do
dana{wih istinskih hri{}ana) nikad ne
mogu postati antisemiti.
10. Isus Hristos ili Muhamed, Isusu Hristos i (hri{}anstvo) i Muhamed (islam)
pitawe je sada. Koje sli~nosti, a koje razlike postoje izme|u hri{}anstva i islama i
da li te razlike moraju neminovno dovesti
do novog i tragi~nog sukoba hri{}anstva i
islama, poznatog iz vremena od VIII/XIV veka? Koran, da se podsetimo, ne zahteva od
~oveka asketizam, vodi ra~una o socijalnim
razlikama, te`e}i da ih umawi, bri{e razlike u rasama, udatoj `eni obezbe|uje pravo na otpremninu u slu~aju razvoda, povezuje vlast, dr`avu i religiju u ~vrstu celinu,
opravdava odbrambeni rat, ali i na~elo taliona, i to u ja~oj meri nego {to ga Jevreji

307
sprovode; ta~na je otuda opaska Bernarda
Levisa: Samo je religija mogla spojiti
Arape u jedinstvenu dr`avu, jer im je svaka
ideja o politi~koj vlasti bila tu|a. Pitawe danas glasi: Nisu li pobrojane karakteristike islama, uzimaju}i u obzir qudsku
prirodu, u prednosti nad karakeristikama
hri{}anske vere i da li je mogu}e u budu}nosti uspostaviti za opstanak ~ove~anstva
jedino mogu}u i spasavaju}i tolerantnu ravnote`u izme|u dve najja~e monoteisti~ke
religije koje i pored nekih zna~ajnih sli~nosti Bog je jedini Tvorac koji je stvorio svet ni iz ~ega, `ivot se ne zavr{ava
na ovom svetu, ~ovek }e sti}i do Boga putem
spasewa, itd. ispoqavaju i neke, ne mawe
zna~ajne razlike?
11. Neslagawe, pa i borba sunita i {iita u islamu, mo`e se porediti sa neslagawem, pa i borbom tri veroispovesti u
hri{}anskoj religiji. Da li je tako? Dok
se koreni rimokatolicizma nalaze u rimskom pravu i juridi~koj etici, koreni protestantizma u Starom Zavetu i pravedni~koj
strogosti Jahvea, pravoslavqe tra`i od vernika o~i{}ewe srca i uma da bi se molitvom i qubavqu pribli`io svome Tvorcu.
Odnos prema vlasti, dr`avi i politici nije isti kod protestanata, rimokatolika i
pravoslavnih. Mogu li ove razlike vremenom da se ubla`e i usklade i da savremena
ideja pape o dva plu}na krila hri{}anstva
(rimokatolicizam i pravoslavqe) istinski
za`ivi?
12. Sve revolucije u svetu, ukqu~uju}i i
onu versku, protestantsku Martina Lutera, donose ~oveku i ~ove~anstvu nove
podele i stare nesre}e. Da li je uvek tako?
Vojislav Stanov~i} smelo, i meni li~no
blisko, izvodi slede}i zakqu~ak o revoluciji: Ono {to su radili francuski revolucionari nije bila samo velika gre{ka,
nego, po svemu sude}i, veoma {tetan i r|av
obrazac za neke kasnije dru{tveno-politi~ke pokrete i revolucije.
Na kraju ovog mog, ne{to op{irnijeg
prikaza, zbiqa izazovne i u mnogo ~emu bogate kwige akademika Vojislava Stanov~i}a
Politi~ke ideje i religija (prilo`ena literatura je tako|e bogata i impresivno raznovrsna), dozvolite mi da iznesem neke primedbe i neslagawa sa uva`enim autorom.
1. Smatramo da je za predstavqene osniva~e velikih religija eti~ki i politi~ki

aspekt wihovog u~ewa bio primarniji od religijsko-dogmatskog. Te{ko da bi se ove

re~i mogle odnositi na Budu, Laocea, a najmawe na Isusa Hrista.
2. Mojsije je svoju ulogu predstavio kao
ulogu posrednika izme|u Boga i naroda. Izmanipulisao je da bude sam na Sinajskoj
gori, da narod ostane podaqe, i on je zakone
saop{tio kao naredbu Boga narodu, u ~emu
je on, Mojsije, samo posrednik. Nemam ni{ta protiv ako ovako zakqu~uje jedan agnostik ili ateist, ne ulaze}i nikako u intimno duhovno opredeqewe autora ovih re~enica. Sli~no bih mogao da ka`em i kada Vojislav Stanov~i} zakqu~uje da Konfucije
nije bio religiozan, iako je kasnije u procesu kanonizirawa wegova u~ewa i sam lik
Konfucija doteran potrebama religije po
ugledu na katoli~ku kanonizaciju.
3. Hri{}anstvo je nesumwivo doprinelo
razvoju brojnih i va`nih elemenata evropske kulture i unelo je u wu pojedine ideje
iz judejsko-hri{}anske i gr~ko-rimske tradicije. Ali, sasvim je pogre{no shvatawe da
je evropsku kulturu stvorilo hri{}anstvo i
da joj je ono obezbe|ivalo jedinstvo bez kojeg je ona danas osu|ena na opadawe i sumrak... U osnovi, evropska civilizacija, odnosno kultura, zasnovana je na razumu, racionalnosti, istra`ivawu i eksperimentisawu, a ne na veri.
Kao hri{}anski antropolog, ne mogu se
slo`iti sa akademikom Vojislavom Stanov~i}em. Bez obzira {to je Evropa od XVII
veka do danas hri{}anski podeqena u tri
veroispovesti, hri{}anstvo je ipak obezbe|ivalo relativno jedinstvo Evrope, pa, ako
savremeni Ustav Evrope koji se priprema
ne bude vodio ra~una o pro{losti, sada{wosti i budu}nosti hri{}anstva i hri{}anske Crkve, nisam siguran da opadawe zapadnoevropske civilizacije i kulture ne}e
postati primetnije nego {to je to slu~aj
ve} danas. Evropska civilizacija, odnosno
kultura, nikako nije zasnovana samo na razumu i racionalnosti, nego i na iracionalnosti, ali i na veri, u kojoj na iracionalnost ne treba gledati samo kao na ne{to
negativno ili bolesno.
Zahvalni smo akademiku Vojislavu Stanov~i}u {to nas je podstakao a nadam se
da }e na sli~an ili druk~iji na~in podsta}i i budu}e ~itaoce wegove vredne kwige
da svestrano razmi{qamo, i ta svoja razmi-

308
{qawa ovako i ovde iznesemo, o temama od
univerzalnog i samim tim, uvek aktuelnog
zna~aja; a to su teme o osobenosti religija,
morala i politi~ke svesti, wihovom sukobu
u nama, ili poku{aju relativnog uskla|ivawa, poput muzi~kog saglasja. Bilo da je Stanov~i}ev stav koji }u sada kao svoj zakqu~ak prikaza wegove kwige izneti samo
pragmati~an, ili ima i dubqe korene u autorovom `ivotnom dr`awu, ovaj stav je za
mene prihvatqiv, a on glasi: Makar koliko ve}ina qudi sledila neke uzore ili

unutra{wa ose}awa, o~igledno je da danas

ostaje ogroman broj qudi koji ne mo`e da se
uzdigne do nivoa moralne samosvesti kakva
je bila ideal jednoga Kanta, ukoliko na wih
ne deluje neka sila u ime heteronomnog poretka. ^ini nam se da je u popuwavawu te
dru{tvene uloge velika uloga vere i crkve
danas, kao {to je bila i u najstarijim vremenima kada su se prve religijske predstave
povezivale sa izvesnim obavezama pona{awa
koja spadaju u oblast morala.
Dr Vladeta Jeroti}

UDK 321.64
321.74
316.46

DOKAZIVAWE I OSPORAVAWE ISTORIJSKE GRE[KE

Gledi{te Mihaila Popovi}a da su socijalizam i prve dve Jugoslavije istorijska
gre{ka predstavqa jo{ jedan primer teku}ih idejnih transformacija u postoje}im
postoktobarskim prilikama. S obzirom
na neke prethodne autorove radove, ovo gledi{te bi moglo biti teorijski prilog oktobarskoj revoluciji na srpski na~in. O
tome, naravno, prethodno treba pogledati
dve wegove kwige: Totalitarni sistemi i
Nacionalna katastrofa i politi~ko
otre`wewe1.
Polazi{te je u stavu o slobodi izbora i
odredbi slobode sa sociolo{kog stanovi{ta: ova je uvek realna mogu}nost izbora
jedne od dve ili vi{e opcija koje se realno
javqaju u datoj dru{tvenoj situaciji (Nacionalna katastrofa, str. 25). Ova definicija, u kojoj se ne bez razloga dva puta javqa kvalifikativ realni, zaslu`uje izvestan komentar, ne upu{taju}i se u {iru raspravu da li je izbor najvi{i stupaw slobode. U istoriji je vrlo ~est slu~aj da se izbor mora na}i u tesnacu izme|u dveju lo{ih
alternativa, kada drugih mogu}nosti gotovo
i nema (kolac ili konopac, {tap ili
{argarepa Madlen Olbrajt), pa je pitawe
1 Mihailo P o p o v i }, Totalitarni
sistemi za{to je propao socijalizam, izd.
Plato, Beograd 1997. Od istog pisca: Nacionalna katastrofa i politi~ko otre`wewe, izd. Plato, Beograd 2002.

{ta je tu sloboda, odnosno sloboda za ne.

Mnogo je u istoriji situacija kada velike
zemqe postavqaju ultimatum malim zemqama
(austrougarski 1914, Hitlerov 1941, u Rambujeu 1999. i dr.). U stvari, realne mogu}nosti su neposredno date, u prethodnim slu~ajevima nametnute, s tim da je istorijskom
subjektu ostavqeno da otkrije da li postoje
i neke druge alternative. U tome se nazire
sloboda kao invencija pa tek onda izbor i
realizacija2. Bez invencije (kreacije) nema
qudske alobode u pravom smislu re~i. Drugo
je pitawe {to naknadna ispitivawa mogu da
otkriju i mogu}nosti koje istorijski akteri
nisu uzeli u obzir je nisu mogli ili umeli
da ih otkriju. Odatle po~iwu ona naknadna
pamet i zdravorazumsko procewivawe {ta
bi bilo da je bilo. Naravno, potowa istorijska praksa tako|e mo`e da demantuje ~itav program i anga`man istorijskih aktera,
ali je to za istorijsku gre{ku poseban
problem.
Realna mogu}nost izbora jedne opcije,
kao analiti~ki okvir, po mom mi{qewu
primewiv je za pojedina~ne, prekretni~ke
doga|aje ili vi{e takvih u sklopu jedne
{ire istorijske determinacije. Na primer,
Hitler se ipak odlu~io da ratuje na dva
2 Miodrag R a n k o v i }, Gurvi~evo
shvatawe strukture i tipologije globalnih dru{tava, izd. Rad, Beograd 1970, v.
str. 6477.

309
fronta, ali je na to bio primoran, nije
smeo gubiti u vremenu suo~en sa brzim vojnim sna`ewem Crvene armije; po{to je ve}
napao SSSR, odlu~io je da forsira moskovski a ne kavkaski pravac (ovaj drugi se
nije uklapao u blitz Krieg). Uo~i bitke na
Vaterlou, te no}i je padala jaka ki{a, zbog
~ega je Napoleon oklevao da napadne Velingtonovo sredi{te, ~ekaju}i da se francuski
grenadiri osve`e i osu{e ode}u; kada je
pred podne po~eo da napada, i to vi{e puta,
Prusi su ve} bili na horizontu, bitka je
tada bila odlu~ena. Me|utim, u oba slu~aja
se radi o istorijskim segmentima jedne {ire
celine, tj. za{to je uop{te do{lo do tih ratova, koji je raspored i odnos snaga bio itd.
U navedenim i drugim mnogobrojnim slu~ajevima akteri su bili uvereni da su izabrali najboqe re{ewe (ili jedino mogu}e).
Naknada prou~avawa par distance obi~no
pokazuju da li je data alternativa bila najboqa, u ~emu nesumwivu saznajnu vrednost
imaju {iri istorijski pregledi: oni verifikuju ili negiraju validitet ovakvih segmenata. Tu je jo{ jedna mogu}nost da se
otvori prostor za naknadnu svest i idejne
transformacije. I tu se krije ono {ta bi
bilo da je bilo (da Nema~ka nije pomagala
Hrvatsku i muslimanski loby hrvatsko-muslimansku koaliciju u BiH; sada i H. Kol
ka`e da je to bila gre{ka). Istorija ne
pravi gre{ke, sude}i po determinaciji odre|enih tokova i zbivawa, ali daje pouke, na
`alost kada je do{lo do raspleta. Uz to, ni
pouke nisu dovoqne, svaka nova situacija
postavqa nove izazove i mogu}e istorijske
gre{ke. Mnoge stvari koje se danas de{avaju, kod nas i u svetu, mo`da }e se jednog dana
pokazati kao gre{ke. Da li je na{ autor saglasan da je budimpe{tanski aran`man bio
jedna istorijska gre{ka i da }e ostati kao
na{a nacionalna sramota?
Na kraju ovog komentara jo{ nekoliko
re~i o sociolo{kom pristupu, koji je zapravo pomo}ni (dopunski) u istorijskim prou~avawima i obja{wewima. Taj pristup upu}uje na povezanost niza istorijski relevantnih ~iwenica i doga|aja u sklopu datih sistematskih i strukturalnih determinanti
(grupno-slojni interesi, strukture mo}i i
funkcionisawe odgovaraju}ih institucija,
strate{ki ciqevi, dominantni tip hijerarhije i vode}e li~nosti i dr.). Takav pristup, na primer, mo`e se koristiti u razma-

trawu i obja{wewu rata SAD i Velike

Britanije protiv Iraka. Sledstveno tome i
sociolo{ka analiza ne otkriva niti dokazuje istorijske gre{ke nego, eventualno,
dopuwuje istorijske nalaze. Napoleonov i
Hitlerov pohod na Rusiju nisu primeri istorijske gre{ke, koliko god da su u pojedinim segmentima i fazama ove bile evidentne (potcewena {irina ruskog prostora, nepripremqenost za zimske uslove ratovawa i
dr.). Ti pohodi su bili u sledu planova odgovaraju}ih ekonomskih, politi~kih, naro~ito vojnih struktura mo}i, za osvajawe i
preure|ewe evropskog prostora, kao {to je
danas anglo-ameri~ko preure|ewe sveta. Tra`iti u tome nekakvu istorijsku gre{ku izgleda deplasirano.
***
U kwizi Totalitarni sistemi Mihailo Popovi} smatra da je socijalizam /bio/
istorijska gre{ka. Ovde }emo uzeti u obzir
dva osnovna argumenta: raspad socijalizma je
potvrdio neke ranije prognoze, pri ~emu autor navodi F. Hajeka. Sledi, dakle, da se
ova istorijska gre{ka mogla izbe}i.
Podse}amo da je pojava evrokomunizma
tako|e najavila krah socijalisti~kih (staqinisti~kih) dru{tvenih sistema u Evropi.
Neke stvari su bile evidentne: nije ostvarena demokratizacija, dru{tvena, odnosno
dr`avna svojina je postala nerentabilna,
poja~avala se privredna stagnacija, kao i
zaostajawe u tehnologiji i modernom naoru`awu u odnosu na najrazvijenije zemqe Zapada. Mogli bismo navesti i druge razloge,
ali i ovi su dovoqni.
[to se ti~e predvi|awa raspada socijalizma (komunizma), broj autora je znatno ve}i. Pre Hajeka takve prognoze je na{iroko
obrazlo`io V. Pareto (u svojim mnogobrojnim ekonomskim studijama), potom J. [umpeter, R. Aron; ruski mew{evici su opomiwali (Lewina) da }e revolucija pod vo|stvom boq{evika dovesti do obnove i jo{
ve}eg autoritarizma; M. \ilas je 50-ih godina prorekao debakl samoupravqawa ako se
ne ostvari demokratski socijalizam (decentralizacija KPJ i vlasti i dr.). Mogu se u
vezi s tim navesti i drugi primeri, ali je
onda socijalizam bio {iroko prihva}en iako je ispoqio navedene slabosti. I na{ autor u to vreme nije do{ao do toga da je so-

310
cijalizam istorijska gre{ka, verovao je
kao i mnogi drugi da }e se socijalizam izvu}i iz krize tako {to }e savladati
birokratizam, sprovesti ekonomske i druge
reforme i nastaviti stabilan privredni
rast. Dakle, za{to u samom vrhu KPJ, potowem SKJ, nije prihva}en nego samo propagiran obra~un sa birokratizmom? Negativna
kadrovska selekcija (karijerizam) po sistematskim kriterijumima u~inila je da nije
bila stvorena unutra{wa snaga za tu reformu a vrh sistema nije ni hteo ni mogao da
ide do kraja. U pitawu je logika sistema
i nije na odmet u~initi jedno upore|ewe sa
dana{wom situacijom u svetu. Noam ^omski
i Arno Grin, dva poznata svetska intelektualca, opomiwu da dana{wi ameri~ki intervencionizam prerasta u dr`avni terorizam, iako se deklari{e borbom protiv (muslimanskog) terorizma. I vi{e drugih uglednih intelektualaca isti~u da globalizacija
donosi uni{tavawe ~ove~nosti i jo{ ve}i
jaz izme|u bogatih i siroma{nih zemaqa
(ZUR). Posledwih dana i iz EU sti`u upozorewa o mogu}em raspadu transatlantskog
savezni{tva. Radi se o jednoj novoj strukturi mo}i, nemerqivoj sa svim prethodnima,
koja je imanentna dana{wem post-industrijalizmu i interesima velikih transnacionalnih korporacija kojima je nacionalni
prostor postao pretesan, {to se ispoqava u
politi~kom, ekonomskom i vojnom ekspanzionizmu. Sve zapreke koje stoje na putu moraju biti otklowene, to je prva premisa te
logike sile; kr{e se regule OUN, tra`i
se izuze}e za ameri~ke gra|ane iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda, sloboda ira~kom narodu dolazi na tenkovima
i pomo}u krstare}ih raketa, sa bombardovawem i ubijawem civila i dece. Da li }e to
iskoreniti terorizam ili }e pak podsta}i
jo{ ja~i i {iri, naro~ito u ugro`enim zemqama? Zato sa istorijskom gre{kom niko danas ozbiqno ne ra~una, isto kao i nekada protagonisti realnog socijalizma.
Ipak nije slu~ajno, pa ni gre{ka {to se
socijalizam pojavio na istorijskoj sceni i
upravo u zemqama zavisnim i zaostalim u
razvoju. U tim zemqama prioritet planifikovanog privrednog razvoja (ubrzanog)
nametnuo je dr`avno-centralizovanu regulaciju, nacionalni i politi~ki monolitizam,
kao i modernizaciju po egalitarnim (komunisti~kim) uzorima. Socijalizam je tako

postao alternativa kapitalisti~kom razvitku na zapadu, industrijalizacija prioritet

koji se prepoznaje u Lewinovoj definiciji
elektrifikacija plus sovjetska vlast.
Tako je premorena i osiroma{ena Rusija
ubrzo postala evropska pa i svetska sila,
izazov za kapitalisti~ki zapad. Gre{ka je
nastala kasnije blokadom reformskog potencijala, tj. kada su se ve} konstituisale
jaka birokratska organizacija i slojna
struktura. I pre nego {to }e najaviti debakl real-socijalizma, evrokomunizam
je potvrdio da sovjetski pelcer ne}e mo}i
da se primi na evropskom tlu; ostao je model razvoja zemaqa zaostalih u razvoju sa
tranzicijskom perspektivom.
Preostaju i druga pitawa i pretpostavke
kada je u pitawu socijalizam kao istorijska gre{ka. Pre svega je pitawe da li je
socijalizam iscrpeo imanentni razvojni potencijal i privla~nost za mase svojim socijalnim programom i slobodarskim (utopijskim) idealima. Ne moramo na to pitawe
kategori~ki odgovoriti, svi su odgovori danas u tome pogledu vrlo uslovni i nedovoqno artikulisani. Ali danas u svetu, najvi{e
u Evropi, {to je za~u|uju}e, postoje mnogobrojni socijalisti~ki pokreti i odgovaraju}e politi~ke partije. Vrlo je zna~ajno
pratiti daqi razvitak NR Kine i sa~ekati
da li }e premostiti Rubikon autoritarizma. Sve to nagove{tava pojavu obnovqene
ideje socijalizma u dana{wim uslovima
post-industrijalizma, pre svega kao alternativa razmahnutom zapadnom post-industrijskom integratizmu. Socijalisti~ki
pokret se danas najvi{e prepoznaje po toj
spoqa{woj dimenziji. Tu se onda nadovezuju
alternative i dileme svetskog razvitka, jo{
uvek u granicama neposrednih realnih mogu}nosti i obnovqene socijalisti~ke utopije. Ali ne vi{e kao monopol jednog centralizovanog i autoritarnog subjekta, nego
razli~itih opcija u datim zemqama i razvojnim fazama. Sve to, dakle, navodi na zakqu~ak da istorijska gre{ka ne mo`e
biti kvalifikativ (kategorija) za istorijske epohe i tipove dru{tava i dru{tvenih sistema. U pitawu je jedno zdravorazumsko razmi{qawe M. Popovi}a, te
ako bismo ga prihvatili dobili bi umesto
istoriologije jednu gre{kologiju.
Ovoj gre{kologiji mogu se staviti jo{
neke, dodatne zamerke, terminolo{ke i dru-

311
ge. Recimo, ne mogu se prema potrebi zamewivati socijalizam i real-socijalizam;
ovaj drugi je faza i varijanta sa odre|enom
geografskom lokacijom i osobenim doktrinarnim elementima. Jo{ su @. Gurvi~ i R.
Aron 50-ih godina obavili uporednu analizu sovjetskog i nema~kog totalitarizma, ali
ih nisu izjedna~avali. Sovjetski nije degradirao do nivoa nema~kog nacizma, iako su
im neke karakteristike zajedni~ke, ukqu~uju}i i teritorijalne pretenzije (izlazak na
sva mora), potom policijske metode, politi~ko jednoumqe i dr. Ali u vrednosnoj
sferi, pa i politi~koj scenografiji, ~ak i
u rigidnom staqinizmu, socijalizam je zadr`ao slogane internacionalizma, zajedni{tva i egalitarizma. Sve je to vi{e-mawe
poznato i postalo op{te mesto mnogobrojnim stranim i doma}im studijima, pa i univerzitetskim uxbenicima. A u ~itavoj toj
autorovoj obru{enosti na autoritarizam,
svetska zajednica, koja na silu i preko
le{eva uvodi demokratiju, ostala je izvan
dometa autorove kriti~ke analize. A to je
upravo ovde tema par excellence za jednog sociologa danas.
***
U narednom razmatrawu M. Popovi}
prethodnu istorijsku gre{ku povezuje sa
stvarawem Jugoslavije: Stvarawe prve i
druge Jugoslavije bilo je istorijska gre{ka,
kao i evropski socijalizam (Nacionalna
katastrofa, str. 88). Te dve stvari svakako nisu u nekoj istorijskoj vezi, ono kao
i verovatno treba da se odnosi na karakter
argumentacije. Kao dodatak tome naumu je i
uverewe da se takva gre{ka mogla ispraviti
samo raspadom prve jugoslovenske dr`ave
(ibid., str. 93). Odatle slede autorove pretpostavke {ta je sve moglo, tj. da je dvojna
dr`ava bila boqe re{ewe i dr. Ova argumentacija za istorijsku gre{ku izgleda
ne{to ubedqivija, kao i sva zbivawa bliske
pro{losti. I neki drugi na{i anga`ovani
intelektualci i istori~ari misle sli~no.
Dobrica ]osi} (Srpsko pitawe, I) smatra
da je srpski narod dva puta bio obmanut Jugoslavijom i da je sada vreme wegovog osve{}ewa i tre`wewa (kod M. Popovi}a
otre`wewe). Takvo gledi{te postoji u
kwizi Dejana \okovi}a, kod istori~ara Nikole Popovi}a i Mihaila Konstatinovi}a.

Na istoj liniji su i neki drugi istori~ari,

koji za Jugoslaviju ka`u da je bila Skadar
na Bojani. I neki najnoviji podaci idu
tome u prilog: dok je 1991. god. evidentirano oko 340.000 Jugoslovena, posle deset godina wihov broj je spao na 80.000 (ve}inom
od qudi starije generacije nostalgi~ara).
Reklo bi se da o tome druga argumentacija i
nije potrebna, bar {to se ti~e gre{ke i
obmane, {to je ve} postalo dosta ra{ireno mi{qewe u Srbiji. Naravno, to nije
istorijsko obja{wewe nego naknadna pamet
gubitnika; za one koji su se okoristili to
je dokaz wihove istorijske vitalnosti. U
vreme stvarawa prve Jugoslavije svi glavni akteri su ra~unali sa postoje}im stawem i najboqim opcijama: Nikola Pa{i} je
prevagnuuo za veliku Jugoslaviju, takvo
re{ewe je imponovalo i Aleksandru Kara|or|evi}u da bude kraq jedne velike zemqe Pijemonta na Balkanu; bilo je to prihvatqivo i za Jugoslovenski odbor, tj. Hrvatska bi se spasla od reparacija i sramote
{to je ratovala na strani Austro-Ugarske,
a teritorijalno ne bi bila svedena na zagreba~ki okoli{. Takva je bila istorijska
konstelacija, koju donekle dogra|uje i blaga
naklonost zapadnih saveznika. Na istorijskoj margini bili su veterani solunci,
koji su u velikom broju zahtevali veliku
Srbiju, najvi{e antagonizirani prema Hrvatima. Ti obostrani antagonizmi bili su
za kratko vreme potisnuti, da bi se u nepovoqnim uslovima i drugoj istorijskoj konstelaciji ponovo javili i razbuktali. Te
potowe prilike, u svetu i kod nas, niko nije mogao predvideti; zato istorijska gre{ka kao tzv. neknadna pamet izaziva intelektualan otpor i ose}awe nelagodnosti.
Postoje mesta na kojima M. Popovi} donekle modifikuje svoje gledi{te, ukazuju}i
na uslovqenost slobode izbora. Istorijske gre{ke nisu, pre svega, pa ~ak ni samo,
nesposobnosti dr`avnika da u~ine pravi izbor opcija. One su dobrim delom rezultat i
odre|enih dru{tvenih uslova, mogu}nosti i
istorijskih okolnosti (Nacionalna katastrofa, str. 103). Za sociolo{ko obja{wewe, naravno, sposobnost ili nesposobnost dr`avnika je ukqu~ena u istorijske
okolnosti pa ~itav predhodni stav izaziva
izvesne nedoumice. Ali u wegovoj razradi
verovatno je inhibiraju}e delovala famozna
istorijska gre{ka kao svojevrsno otkri}e.

312
Na nekim mestima ~ak se odstupilo od takvog sociolo{kog pristupa, jer se ~itava jedna situacija vezuje samo za jednog ~oveka3.
Interesantna je i tvrdwa da je Srbija prinu|ena da se brani (od pritisaka AustroUgarske, str. 86). Da li je Srbija bila prinu|ena da se brani i u Rambujeu, tako|e rizikuju}i, na pitawu Kosmeta, svoju dr`avnu
suverenost i nacionalno dostojanstvo, u ve}em stepenu ugro`eno nego {to je me{awe u
policijsko istra`ivawe jednog atentata? Tu
je ta istorijska distanca, koja pra{ta za
pro{lost ali ne i za sada{we neuspehe nas
`ivih i ~ije posledice moramo da podnosimo.
U razdobqu izme|u prve i druge Jugoslavije dogodio se pu~ 27. marta 1941. godine;
iste godine je otpo~ela narodno-oslobodila~ka borba i ujedno gra|anski rat 1941-1945.
god. U nekim elementima izme|u jednog i
drugog postoji povezanost. Navodno, i ovde
se Srbi na~inili istorijsku gre{ku. M.
Popovi} smatra da je, posle kraqevine Jugoslaviije, odbacivawe pakta sa silama Osovine u redosledu druga kardinalna gre{ka;
pu~ je izvela jedna grupa oficira fanatika (Nacionalna katastrofa, str. 96). Sve
{to je daqe usledilo bilo je pogubno, a moglo se izbe}i. Drugim re~ima, da toga nije
bilo ne bi do{lo do aprilske kapitulacije,
rat bi se i tako zavr{io. To {to je aprilski rat odlo`io napad na SSSR za pet nedeqa i Nemci zapali u preranu rusku zimu
kao da nije neka zna~ajna istorijska ~iwenica.
Mnogi akteri i istori~ari o istoj stvari ne misle kao M. Popovi}. Za poznavaoce
ovog rata tih pet nedeqa bilo je dragoceno
vreme da Sovjeti premeste svoju (ratnu) industriju (na Ural). Pu~isti su znali da }e
jugoslovenska vojska morati da kapitulira,
ali nisu bili fanatici nego rodoqubi u
dosluhu sa britanskom obave{tajnom slu`bom, uz to su znali da Hitler ne po{tuje
svoje ugovore i da }e se zbacivawem pakta

svrstati na stranu antihitlerovske koalicije (nasuprot opredeqewu zvani~ne Bugarske, Rumunije, Ma|arske, NDH i dr.). Po zavr{etku rata Jugoslaviji su dodeqene reparacije, humanitarna pomo}, dobila je Zadar
i Istru, postala je jedan od osniva~a OUN
itd. Prema tuma~ewu generala Radivoja Jovanovi}a Bradowe, Hitler je, pre nego
{to je primio Dragi{u Cvetkovi}a, imao
ve} skrojen plan za uni{tewe srpskog naroda, koji je kasnije korigovan kao plan za
uni{tewe partizana. NOP je bio herojsko
delo srpskog naroda, tim ve}e {to je borbu
prvi po~eo i najvi{e joj doprineo, to je bio
nastavak otpora fa{izmu zapo~et 27. marta
1941. god., izbor te`e ali perspektivne alternative, boqe i realnije nego {to je bila Stojadinovi}eva ni rat ni pakt (fakti~ki neostvarqiva). Ako se mo`e govoriti
o istorijskoj gre{ci, onda ju je, po Jovanovi}u, u~inila dvorska elita, znatno ranije stvaraju}i Banovinu Hrvatsku, trasiraju}i put potowoj NDH4. Dakle, jo{ jedna
istorijska zavrzlama i tzv. naknadna pamet.
Uostalom, ko je kriv {to su Srbi lud narod (dr Ra{kovi}), pobednici u ratu gubitnici u miru. Treba li da bude obrnuto?
Po svoj prilici istorijska gre{ka nudi
takvu mudrost.
Naposletku se pokazalo da je i avnojska
Jugoslavija bila istorijska gre{ka (Nacionalna katastrofa, str. 97-107). Ispalo je da je ta gre{ka tim ve}a {to je
istorijski ponovqena, iako je avnojska tvorevina trajala znatno du`e i ostvarila niz
uspeha, u zemqi i u svetu. Ako je za ovu Jugoslaviju bitno da je stvorena po socijalisti~kim uzorima (vo|stvo KPJ), onda je i
wen raspad proizi{ao, u krajwoj liniji, iz
kraha takvog poretka. Stoga ni (eventualno)
konfederativno preure|ewe ne bi spaslo
wen integritet, dr`avni i nacionalni. Nisu nacionalni konflikti sru{ili socijalisti~ku Jugoslaviju nego je sve dubqa kriza

3 Nacionalna katastrofa, ibid., str.

105-107. Posledwa istorijska gre{ka se
pripisuje iskqu~ivo jednom ~oveku (Slobodanu Milo{evi}u). Jedan sociolog mla|e
generacije smatra da vid obra~una po obrascu diktator `rtva, prema kojem se svi
ostali osloba|aju krivice, psihi~ki rastere}uju i legitimi{u jagmu za plenom (Politika od 8. aprila 2003, Gaje nacionalnu ugro`enost).

4 Radivoje J o v a n o v i } B r a d o w a, Uvod u kriti~ku analizu strategije

NOR-a Jugoslavije 1941-1945, izd. SUBNOR
Srbije, Beograd 1988 (v. str. 73-90) Autor
smatra da je pristupawe Hrvatske NOP-u,
mada sa izvesnim zaka{wewem, usledilo
zbog prisvajawa dela jadranskog primorja, a
da je tih rat protiv Srbije trajao i bio
prikrivan u ~itavom periodu Titove Jugoslavije.

313
socijalisti~kog sistema budila i poja~avala
stare i nove naslage nacionalnih antagonizama i naposletku je sve skupa rezultiralo
raspadom privrede, institucija, vojske i
dr. To je okosnica za obja{wewe raspada,
svi drugi ~inioci su vi{e ili mawe nadovezuju}i i variraju}i (razlike u razvijenosti i uspe{nosti pojedinih republika, sposobnost i ume{nost republi~kih rukovodstava, destrukcije iz inostranstva, raspad
socijalisti~kih sistema u Evropi posle ru{ewa Berlinskog zida i dr.). Takav sociolo{ki (sistematski) pristup zna~ajan je
za istorijsku gre{ku, pre svega za zasnivawe avnojske Jugoslavije (u prvoj varijanti kao DFJ). Najvi{e zbog kratkovidosti
izbegli~ke vlade u Londonu, kao i lo{e
strategije ~etni~kog pokreta DM, u stvari
iz straha od gubqewa ili eventualne podele
vlasti (sa komunistima) umesto aktivnog
otpora, ~ak i po cenu saradwe sa NOP, taj
pokret je propagirao ~ekawe (da se najpre
uni{te partizani) i spao na kolaboraciju
sa okupatorom i wegovom garniturom u Srbiji. Tako su bili li{eni sudelovawa u obnovi jugoslovenske dr`ave, shvataju}i gre{ku tek pri kraju leta 1944. god., kada je
ve} bilo kasno i kada ni [uba{i}eva misija nije mogla da uspe. Sli~an pristup mo`e se koristiti i za doga|awe tokom 90-ih,
tj. posle raspada SFRJ, kada su zbog kraha
dru{tvenog sistema i dr`ave do te mere
oja~ali nacionalni i verski antagonizmi,
zao{treni u revan{izmu, stvarawu mini
dr`ava, kao {to je to uobi~ajeno na
Balkanu, da se raspad Jugoslavije nastavio u
gra|anski rat. Za{to se takva scena nije
odigrala u ^ehoslova~koj, Poqskoj, Ma|arskoj, SSSR i dr. to je posebno pitawe za
mnogo slo`enije analize nego {to smo ih
ovde dobili. U tim zemqama, osim Poqske,
Hitler (fa{izam) je imao znatno upori{te
(naro~ito u Rumuniji i Ma|arskoj) da bi se
sve potom na{le u socijalisti~kom lageru i, posle raspada socijalizma, prestrojile u NATO i ponudile svoje usluge za bombardovawe Jugoslavije. Te zemqe su u~estvovale u blokadi Jugoslavije prema Staqinovim uputstvima, isto tako striktno u~estvovale u sankcijama i medijskoj antijugoslovenskoj kampawi koju su vodili Klinton i
Bler u ime me|unarodne zajednice. Ovde
ima posla ne samo za istori~are i sociologe nego i za socijalnu psihologiju i antro-

pologiju. Stoga istorijska gre{ka kao

naknadna svest mo`e pripomo}i samo u projektima za budu}nost Srbije i Balkana.
***
Da li je otpor NATO agresiji bio uzaludan i jo{ jedna istorijska gre{ka?
Ovde }u o tome u najkra}em izlo`iti svoje
gledi{te.
Posle potpisivawa tzv. tehni~kog sporazuma i dolaska mirovnih snaga na Kosmet, jo{ vi{e posle promene vlasti, Srbija je u stalnom popu{tawu pred pritiscima
udru`enog Zapada, prvenstveno mo}ne SAD.
Taj pritisak je usledio najpre radi registracije nealbanskog stanovni{tva i izlazaka na izbore (radi legitimizacije albanske i prozapadne opcije) sve do permanentnih zahteva za saradwu sa Ha{kim sudom.
Jednu epizodu takvog sudelovawa predstavqa
i promena SR Jugoslavije u dr`avu SCG.
Obi~no se ne razlikuje dvojni smisao istorijskog vremena, jedno kao vreme odluke i
odgovaraju}ih (vi{e ili mawe povoqnih)
mogu}nosti i, drugo, kao istorijska rekonstrukcija i naknadna pamet. Ta razlika
ima ontolo{ki smisao trajawa. Prvo vreme
je u kategorijama uverewa, nade, o~ekivawa,
neizvesnosti i rizika da se ne podlegne kapitulanstvu. Taj koncentrat prepoznajemo
u trenucima dramati~nog odbacivawa ultimatuma u Rambujeu, sa o~ekivawem da svetsko javno mwewe ne}e podr`ati prvu NATOagresiju u posleratnoj Evropi, pravu bruku
za zapadnu demokratiju. Izvesna nada je polagana i u Rusiju da ne}e potpuno prepustiti Jugoslaviju ameri~kom ekspanzionizmu. Potowe istorijsko iskustvo je potopilo
ovakva o~ekivawa. Podr{ka je do{la iz Gr~ke i Makedonije preko masovnih demonstracija, tako|e i od levi~arskih partija
drugih zemaqa; bila je blagotvorna ali nedovoqna da nadoknadi neodlu~nu spoqnu politiku jednog malaksalog Jeqcina, prevrtqivog Ivanova i potuqenog ^ernomirdina.
Za vreme odluke i odbacivawa rambujeovskog ultimatuma va`no je imati na umu
gotovo jednoli~no opredeqewe Narodne skup{tine. Tada su u wenom sastavu ve}inu ~inili poslanici SPS-a i predstavnici ostalih prisutnih stranaka (SRS, SPO i dr.)
koje su dale podr{ku ovom odbrambenom stavu. Bio je to redak trenutak istorijskog

314
kompromisa i patriotskog ~ina, protekao
bez uobi~ajenih strana~kih prepucavawa i
prestrojavawa. Jedino je apstiniraju}i deo
tada{we politi~ke opozicije ~ekao u zasedi rasplet situacije, sa naumom {to gore
to boqe, U takvom sklopu je i uloga tada{weg predsednika SR Jugoslavije, koji je
odbio posledwu Holbrukovu pretwu, samo
koji ~as pre nego {to }e zapo~eti bombardovawe. Nije formalno mogao, ali nije ni
hteo, da obesna`i odluku Skup{tine, tim
pre {to se dotle eksponirao kao veliki protivnik novog svetskog hegemonizma. Sada se,
me|utim, istorijska rekonstrukcija izo{trava na takvom postupku Slobodana Milo{evi}a. A to nije ne{to novo kada je u pitawu
istorijsko pam}ewe, koje se obi~no vezuje za
vode}e li~nosti: u porazima oni su jedini
krivci, u pobedama dalekovidi heroji. Tako
se pamte N. Pa{i} (1914. god.) i general D.
Simovi} (1941. god.), potom Tito (1948. god.).
Tako }e verovatno biti i sa Slobodanom
Milo{evi}em (1999. god.). A dok istori~ari ne stignu da sve pomno pretresu, mnogo toga }e se promeniti i dopuniti naknadnu pamet, svakako iz druge perspektive.
U nedoumici zbog mnogih pristrasnosti
u istorijskim retrospekcijama, u slu~aju
NATO-agresije poraz ili uspe{na odbrana
izgleda nam kao jedino pouzdano merilo. Po
tome je odavno izvedena sintagma: da pobednici pi{u istoriju i da je pravo na strani
ja~ega. Ali ni kriterijum poraz-pobeda nije
bez izvesnih uslovqavawa i ne {titi sasvim
od istorijskog prevrednovawa. Sve zavisi
gde je istorijski tok prese~en. Martovska
avantura nas je uvela u aprilski rat 1941.
god. i u potpuni poraz vojske Kraqevine
Jugoslavije. Ali je nastavak i zavr{etak II
svetskog rata revalorizovao ovaj poraz,
pokazuju}i da je to bila samo jedna epizoda
{ireg i dugotrajnijeg istorijskog toka. Da
li }e se i suprotstavqawe NATO-agresiji
jednom revalorizovati?
Kumanovski tehni~ki sporazum neki su
ocenili kao remi, jer su obe strane posle
78 dana pri`eqkivale prekid operacija, ostav{i na svjim po~etnim pozicijama. Ipak
bi se pre reklo da je to bila samo prekinuta partija, i to sa ja~im NATO-figurama na potezu. U daqoj realizaciji ovog plana Zapad je sve vi{e preuzimao inicijativu,
ali stalno suo~avan sa famoznom rezolucijom Saveta bezbednosti OUN br. 1244. Ta

rezolucija }e se pokazati kao glavno dostignu}e i izvesna satisfakcija za otpor NATO-agresiji, svakako ne ne{to kona~no, ali
se ne bez razloga sve potowe zavrzlame Zapada pletu u poku{ajima wenog prakti~nog
anulirawa i zaobila`ewa. Sada, me|utim,
sa promenom vlasti u Srbiji i povratkom
u svet, pitawe je kakvog smisla ima deklarativna suverenost Srbije na Kosmetu, po{to smo dopali protektoralnog statusa dr`ave u celini. Kakva vajda od nove pregovara~ke strategije kada je povratak izbeglih izostao, kada smo u servilnosti na{ih
dr`avnika izgubili nacionalno dostojanstvo, u stalnoj neizvesnosti da zbog eventualne neposlu{nosti izgubimo donacije ili
kredite. I, naposletku, {ta }e nam partnerstvo za mir po{to smo fakti~ki i autsajderski ve} u wemu.
Tako se produbquje razo~arewe a ose}awe
osuje}enosti odavno je postalo masovno i
manifestno. Ponovni pohod Zapada na Irak,
i to sa istim sloganom sloboda ira~kom
narodu (Englezi su ga lansirali 1917. god.
i potom potpuno zavladali Irakom) baca
dodatno svetlo i na na{u tragediju 1999. god.
U istoriji srpskog naroda takav sunovrat
nije prvina. Ali se iz wega prikupqa i
izrawa nova snaga naroda i vera u dolaze}e
boqe dane. To je svakako utopija, ali koja
dr`i zemqu i gradove, prema kojoj malodu{nici i politi~ki pragmatici imaju odvratnost. Istorijsko je iskustvo da ni jedna
sila nije doveka; oni koji su nas blokirali mo`da }e jednom i sami dopasti takve
nevoqe. Jo{ i to da dve suprotne alternative ne mogu biti podjednako pogre{ne. Francuski predsednik @. [irak je, upozoravaju}i
SAD povodom priprema invazije na Irak, istakao da se ne sme ponoviti gre{ka kao u bombardovawu Jugoslavije. Iako je priznawe do{lo sa zaka{wewem, dragoceno je kao satisfakcija za odbacivawe ultimatuma u Rambujeu, nasuprot mi{qewu da je to bila hazardna bezizgledna i neodgovaraju}a politika.
***
Preostaje nam jo{ da zatvorimo ovaj
za~arani krug istorijske gre{ke.
U svetu su danas evidentna dva globalna
procesa. S jedne strane, na talasima globalizacije i postsuverenizacije (mondijalizacije) formira se novi (svetski) hegemoni-

315
zam i preure|ewe zvano Novi svetski poredak. Sa druge strane je gr~evito nastojawe
malih naroda da sa~uvaju svoj nacionalni
identitet i dr`avnu suverenost. Tako se u
me|uprostoru nalazi ~itav niz vi{e ili
mawe zavisnih dr`ava koje su suo~ene sa
mnogim neizvesnostima, Pri tome treba
uzeti u obzir da u svetu postoji oko 5000
nacija a samo oko 200 imaju svoju dr`avu,
dok ih je oko 100 sa nacionalnim mawinama,
odnosno optere}ene su tzv. mawinskim pitawem. U toku je bu|ewe oko 200 novih nacija, koje }e se javiti za priznavawe nacionalnog statusa i dr`avne suverenosti, s
tim {to je 120 takve pretenzije ve} javno
obznanilo. To je veliki vulkanski potencijal u znaku povratka nacija (neki ka`u
osveta nacija), dodaju}i tome i 3600 etni~kih grupacija (u 179. dr`ava) koje }e se
tokom ne{to du`eg perioda pojaviti na
svetskoj sceni. Stoga i ne treba ra~unati
na brzu mondijalizaciju jer je u toku stvarawe novog etni~ko-nacionalnog i dr`avnog
sazve`|a. [tavi{e, insistirawe na mondijalizaciji nosi u sebi jednu hegemonisti~ku
tendenciju i ideolo{ku floskulu. U takvoj

situaciji borba za nacionalni identitet i

dr`avnu suverenost je uslov opstanka malih
naroda. Iz takve perspektive dobijamo novo
svetlo za promene na jugoslovenskom
prostoru, o preure|ewu Rusije, naposletku i
transformisawe SR Jugoslavije u novu
dr`avnu zajednicu SCG. Pouku o integraciji malih i velikih iskusili su mnogi
narodi, kao na na{em prostoru ne tako
davno Cincari. Oni su verovali da }e svojom dobro organizovanom lokalnom privredom (sto~arstvo i mle~ni proizvodi) i trgova~kim talentom obezbediti prosperitet i
bez sopstvene dr`ave. Tako su se istopili u
tursko-balkanskim previrawima. Srbi su u
tom pogledu pokazali mnogo vi{e vitalnosti, pre svega zahvaqaju}i dr`avotvornosti,
podrazumevaju}i tu i velike borbe i `rtve
da se odr`e u svojoj dr`avi i odolevaju}i
velikim pritiscima velikih zapadnih sila
tokom celog HH veka. To su primeri za dva
velika istorijska iskustva, sa jednom istovetnom poukom: borba za svoju dr`avu i identitet je sudbina malih naroda, na `alost uz
povremene poraze i ne male `rtve.
Dr Miodrag Rankovi}

UDK 1(4) (091)

930.1(4)

POREKLO I BUDU]NOST EVROPE

Odiseja drevne filozofske ideje akademika Mihaila \uri}a
(Plato, SANU, 2001)
Uvod
Ne{to iskusniji i filosofski obavje{teniji ~italac bi, i ne uzimaju}i u ruke
ovu vanredno vrijednu kwigu, mogao pogoditi da je u woj na djelu poku{aj da se sa stanovi{ta filosofske obrazovanosti osmotri
sveukupna evropska stvarnost i to prevashodno vrednuju}i stawe wenoga duha. Ovakvom
svojom namjerom a usudili bismo se re}i
i dometom, ovo djelo se pridru`uje nizu
vanredno prodornih filosofskih priloga
koji bi se zajedni~ki mogli podvesti pod
`anrovski naslov dijagnoza vremena.
Iako je jedan od najvlastitijih pokreta~a
filosofskog etosa oduvijek bila briga za

ovaj svijet, za u`u i {iru zajednicu kojoj filosof pripada, a ne nekakvo navodno bjekstvo iz svijeta u izmi{qene sfere, iako je,
nadaqe, najkasnije sa Hegelom, a zapravo ve} i
od Platona, filosofsko tematizovawe stvarnosti i svijeta u kojem se `ivi izri~ito
dovedeno u najprisniju vezu sa samom stvarju
filosofije, tj. sa vje~nim, ali i sa qudskim, stvarima, ipak se ~ini da ovakva
razmatrawa po~iwu dobijati na prepoznatqivosti u 20. stoqe}u. Vremensko-dijagnosti~ka, odnosno povijesno-dijagnosti~ka filosofska razmatrawa na po~etku i cijelim
tokom nedavno izmaklog stoqe}a zadobijaju
te{ko pre~ujne, gotovo apokalipti~ke tonove, {to neposredno odgovara stawu vremena,

316
odnosno sve dubqoj krizi evropskog svijeta
`ivota.
1. Natrag ka izvoru
Taj gest zabrinutosti i gotovo u`asnutosti nad strahovitim stawem na{eg doba nije ono jedino, a kamoli odlu~uju}e, {to prilog profesora \uri}a pridru`uje ve} klasi~nim poku{ajima Huserla, Hajdegera ili
Jaspersa. \uri}ev ogled poku{ava da osvijetli samo jezgro nevoqe na{e, a time i sveevropske stvarnosti, te istovremeno nastoji
da davawem dijagnoze savremenog zla (shva}enog ne u moralno-eti~kom smislu, nego u
zna~ewu teorijskog, a time nu`no i prakti~nog nihilizma) eventualno nazna~i i mogu}e pravce izlaza. Ta spasonosna formula,
koja, ukoliko bi ostala samo formula, ne
bi mogla donijeti nikakav boqitak, a nekmoli spasewe, mogla bi glasiti: okret natrag ka izvoru, ~ijim napu{tawem i iznevjeravawem smo mi kao Evropqani i dopali
tako golemih neprilika.
Me|utim, u vremenu posvema{we iskorijewenosti i razba{tiwenosti govor o povratku ka izvorima gotovo da je svojom
u~estalom i skoro do nerazumqivosti ponavqanom upotrebom i primjenom izgubio svoje istinsko zna~ewe. Potrebno je, stoga, razjasniti nekoliko prethodnih pitawa: za{to
se danas uop{te vra}ati na izvore, {ta oni
predstavqaju i u kakvoj je to vezi sa filosofijom? U na{em dobu se iz svjetskih sredi{ta mo}i, {to izri~ito, {to neizri~ito,
neprestano upu}uju poruke o tome kako ~ovje~anstvo nikada nije bilo daqe dospjelo u
ostvarivawu ovozemaqske sre}e, odnosno (svakako prizemno shva}enog) dobra, te da je na{
povijesni svijet, ako ne najboqi od svih mogu}ih, a ono najboqi od svih koje je ~ovjek
dosada stvorio i vidio. Ipak, pore|ewem
ovog, svakako ideolo{kog, govora sa stvarno{}u razobru~enog svijeta u kojem `ivimo,
neposredno se shvata da stvari nipo{to ne
stoje tako. Tako|e, postaje o~iglednim da je
pored razumqive pojedina~no-psiholo{ke sklonosti da se ono nepovoqno odgurkuje u stranu na djelu i strategija stvarawa i pospje{ivawa atmosfere zaborava, {to mo`e
biti motivisano samo nekim posebnim, ali
nikako sveop{tim, te, kona~no, najmawe ~ovjekoqubnim razlozima i interesima.

Jezgro nevoqe na{eg vremena mo`e se

imenovati jednom rije~ju: nihilizam. Wegova su{tina se, na primjer, nipo{to ne iscrpquje nepobitnom ~iwenicom rastu}eg bezvjerja stanovni{tva, niti bi se, tobo`e,
stvar dala popraviti ukoliko bi se pove}ala u~estalost posjeta hramovima i du{ebri`nicima. Su{tina nihilizma je u zaboravqawu, te naposqetku, i u ukidawu granica
koje su neophodne ukoliko svijet treba da
bude (dobro) ure|en. U svijetu nihilizma
kao razobru~enosti granice mogu}ega se pomi~u u nedogled, tako da prostor budu}nosti
sve mawe ~ak i mo`e biti anticipiran iz
nekog obzorja o~ekivawa sada{wosti. Upravo je u takvom svijetu mogu}e da stvarnim
mo`e postati mnogo toga {to je ina~e, tj.
prethodno, bilo nezamislivo. Tako ispada
da tamo gdje mogu}e nema granica da tamo i
zlo nailazi na sve mawe ograni~ewa.
2. Nevoqa na{ega doba
Ono za {ta se zala`e profesor Mihailo
\uri}, kao ono {to predstavqa izvornost
ideje Evrope, jeste istinski, a ne la`ni, scijentisti~ko-potro{a~ko-hedonisti~ki humanizam, u kojem svijet ne bi trebalo da bude
poqe neograni~enog ispoqavawa svakovrsnih,
pa i nakaradnih, ~ovjekovih mogu}nosti, nego
u kojem }e se wegovo blagostawe zasnivati na
skladu sa okolinom i zajednicom, i gdje }e
poredak po~ivati na dobro promi{qenim i
utemeqenim uvidima, a ne na prividu ili
~ak goloj prevari. Ovim ogledom se, zapravo,
poziva na raskid sa zaboravom one istinske,
duhovne Evrope koja ne samo kao da nestaje iz
savremenosti evropskoga, nego se za wu sve
mawe i `eli i mo`e znati ~ak i u akademskim krugovima, koji se sve vi{e, kako to zapa`a Hajdeger, pretvaraju u nau~ni pogon.
U tom smislu profesor \uri} je staromodni Evropqanin i to u najboqem smislu
rije~i kakvih je sve mawe i u srcu Evrope,
a kamoli na wenim balkanskim, od pre~esto
nedorasle, sve ujediwenije Evrope nerijetko ugro`avanim obodima.
3. Filosof(ija) i stvarni svijet
Mihailo \uri}, primjereno duhu svog,
sve nesavremenijeg, evropejstva, vjeruje da

317
filosofiji pripada posebna odgovornost za
sudbinu evropskoga svijeta `ivota ne samo stoga {to bi oni najapstraktnijoj i najzahtjevnijoj ~ovjekovoj duhovnoj mo}i najvi~niji morali biti i najdalekovidiji, nego
zato {to se Evropa i rodila iz filosofije, tako da bi oni najupu}eniji u filosofsko mi{qewe morali biti i najpozvaniji da
pomognu ugro`enoj Evropi. To, svakako, ne
zna~i da su svi ili mo`da ve}ina Starogrka
bili filosofi, nego da je ono {to vremenski i prostorno obuhvata i objediwuje evropski svijet `ivota nastalo kao tekovina filosofskog mi{qewa. Ta tekovina se, najuop{tenije uzev{i, sastoji u po~ivawu na{eg
svijeta na mi{qewu razloga (gdje je sadr`ana i veza sa logosom), a ne na povjerqivom
predo~avawu (vjera), ili pak mi{qewu magijske povezanosti (mit). Filosofija je, tako, odgovorna za ovaj svijet ~ak i ako je on
okretom ka nemisle}oj tehni~nosti, odnosno
ka nauci koja se prevashodno stara za korist, a ne za istinu, zaboravio na wu, jer je
taj svijet, poslije svega, weno, iako odavno
preoteto i otu|eno, ~edo.
Kona~no, mada po zna~aju nipo{to ne na
posqedwem mjestu, treba ista}i zabrinutost
autora ne samo za ~ovje~anstvo i evropejstvo uop{te, nego i za sudbinu vlastitog naroda, koji sam, pored zajedni~ke, iako kod
nas rijetko prepoznavane i iskazane evrop-

ske nevoqe pro`ivqava svoje najte`e trenutke u toj mjeri, da mu je i sam opstanak
doveden u pitawe. Sve {to je profesor \uri} rekao u ovom ogledu predstavqa izraz
sna`nog, takore}i sokratskog, osje}aja obaveze po kojem je onaj koji zna vi{e i vidi
daqe obavezan da domi{qeno najprije saop{ti svojoj najbli`oj zajednici (tj. svom narodu) pa ~ak i onda kada to mjestimice
mo`e i ne prijati izvjesnoj, mo`da samo
trenutno preovla|uju}oj, vrsti sluha. U tom
smislu je posebno zna~ajan poziv na oprez
pri posvuda izvikivanim pokli~ima za raznorazne integracije, jer povratak u
Evropu, zasnovan ne na duhovno-povijesnim,
nego vulgarno-ekonomisti~kim osnovama, mo`e postati izvor novog razo~arawa ovog na
svakovrsna razo~arawa presviklog naroda.
Na samom kraju vaqa ista}i zna~ajnu vrlinu ovog {tiva da razmatrawa o najsudbonosnijim stvarima na{e savremenosti zadr`i na zavidnoj filosofskoj visini, pri tome nimalo ne smawuju}i prohodnost i za ~itaoca koji nije filosofski bezuslovno najspremniji, ~ime je na djelu pokazano ono
{to je jedna od glavnih, iako ne i najnagla{enijih, teza samog ogleda da istinski
filosofski govor ima mo}, te da je, na neki na~in, treba povratiti i u na{oj, ponekad tako sumornoj svakodnevici.
^aslav D. Koprivica

UDK 1:929 Nedeljkovi} D.

JUGOSLOVENSKI FILOZOF-AKADEMIK DU[AN NEDEQKOVI]*

1. Bibliografija akademika Du{ana Nedeqkovi}a (1899-1984) iznosi oko hiqadu
jedinica. Posle doktorata na pariskoj Sorboni kod E. Breijea 1922. godine o filozofiji Ru|era Bo{kovi}a, od iste godine on
je docent na Filozofskom fakultetu u Skopqu kao ogranku Beogradskog univerziteta.
Veoma plodan autor, Nedeqkovi} je teorij* Re~ na obele`avawu 100 godina od ro|ewa akademika Du{ana Nedeqkovi}a, dana
15. juna 1999. godine u SANU. Skup je vodio
akademik Mihailo Markovi}. Govorili su
akademik Milo{ Macura, akademik Dragoslav Antonijevi} i prof. Andrija Stojkovi}.

ski i geneti~ki obra|ivao sve osnovne filozofske discipline, i uz to bavio se i op{tom biologijom, fizikom i naro~ito etnologijom i folkloristikom. Tako je mogao da
razra|uje etiku na radnoj teoriji antropogeneze, na problemima rada i stvarala{tva;
dao je vredne priloge stvarala~koj kritici
i gra|anske i marksisti~ke misli. Wegov
referat na VIII internacionalnom filozofskom kongresu u Pragu o Savremenoj jugoslovenskoj filozofiji (1934) pisan je u
ime cele jugoslovenske delegacije. U kwizi
koja je na osnovu uvida u odnose koncepcije na
tom kongresu usledila pod naslovom Ideo-

318
lo{ki sukob demokratije i fa{izma (1938),
on je ukazao na puteve pobede progresivnih
snaga sveta u II svetskom ratu. Prevod Hegelove tzv. sredwe Logike i uz wu Komentarima teksta i Istorijskim komentarima (u delu pod naslovom Dijalektika,
1939), dostigao je za to doba vrhunski nivo
i dao nesumwiv i krupan doprinos op{toj
filozofiji sa pozicija marksizma, kako je
konstatovao bugarski marksist Todor Pavlov, a 1946. Branislav Petronijevi} u svom
referatu za izbor Nedeqkovi}a za dopisnog
~lana SAN ocenio je Istorijske komentare kao originalan doprinos.
2. Tokom u~e{}a u NOR-u kao prvoborac,
jedini jugoslovenski profesor univerziteta
dru{tvenih nauka, Nedeqkovi} je pored borbene publicistike objavqivao i rasprave
ukazuju}i na perspektive revolucionarnog
preobra`aja savremenog sveta i ~oveka koji
predstoje.
3. Posle II svetskog rata Nedeqkovi} je
nastavio svoju autorsku i pedago{ku delatnost. Godine 1951. osnovao je Srpsko filozofsko dru{tvo, sa referatom o jugoslovenskoj filozofiji, u kojem je utvrdio pozitivno filozofsko nasle|e kod nas i odnos
u filozofiji izme|u scientia constituta i
scientia constitutiva, delom filozofije koji
je relativno ostvaren i delom koji se daqe
razvija. Stalno otvoren prema novim snagama, Nedeqkovi} je kao referente na tom
Kongresu predstavio Mihaila Markovi}a sa
referatom o prevazi|enom i dostignutom u
sovjetskoj filozofiji, i Dragana M. Jeremi}a sa pozitivnim i prevazi|enim rezultatima u savremenoj filozofiji Zapada. Kao
profesor, upu}ivao je svoje studente na studij filozofskih klasika u originalu (a dao
je inicijalni ali krupan doprinos obnovi
od nema~kog okupatora uni{tene Biblioteke Filozofskog seminara), na povezivawe
filozofije sa celinom kulture i civilizacije, posebno sa naukama i umetnostima. Prvi je u to vreme, u svojim predavawima na
Kolar~evom univerzitetu, kritikovao scijentisti~ko-tehnicisti~ke i ideolisti~ke
primese kod F. Engelsa i uop{te u marksizmu, {to je, pored drugih razloga, navelo
ideologa CK KPJ M. \ilasa da ga na nedostojan na~in 1953. godine udaqi sa Beogradskog univerziteta.
Deceniju udaqen od studenata i javnog
rada, Nedeqkovi} je ostvario i objavio

mnoga vredna autorska dela (O Davin~iju i

dr.) kao akademik. Svoj profesorski sta`
dovr{io je kao metodolog nauka i tehnike
na Elektrotehni~kom fakultetu 1965-1972,
a glavna dela ostvario je u SANU, gde je u
dva mandata bio i sekretar Odeqewa dru{tvenih nauka i osniva~ i rukovodilac
vi{e istra`iva~kih odbora.
4. Sumirawem rezultata wegove vi{e od
60-ogodi{we autorske,nastavno-padago{ke i
javne delatnosti, zakqu~ujemo:
4.1. Nedeqkovi} je gotovo podjednako
obra|ivao i teorijsku i istorijsko-geneti~ku, i logi~ko-gnoseolo{ko-metodolo{ku,
i antropolo{ko-humanisti~ko-aksiolo{ku
stranu filozofije, a ostvario je i celu biblioteku prevoda dela filozofskih klasika. Imao je i izrazitog pedago{kog dara,
tako da je sve vreme podizao dru{tvu neophodne filozofske kadrove.
4.2. Prevodima je obuhvatio sve glavne
epohe i {kole u filozofiji od Heraklita (1924) do u~ewa Epikteta, Bruna, Paskala, Davin~ija, Dekarta, Lajbnica, Voltera,
Holbaha, Lametrija, Bo{kovi}a, Morelija,
Hegela, Fojerbaha, Marksa, Engelsa, Lewina.
4.3. Originalna vrlina svih Nedeqkovi}evih radova nesumwivo je u wegovoj metodi. Iako je kao marksist izricao dosta preo{trih sudova i o jugoslovenskim i o stranim filozofima, od kojih je neke kasnije
ubla`io, a u pionirskim poduhvatima svi
autori imaju pravo i na pogre{ke i propuste, wegova metoda kritike, poput Dicgenovog i Lewinovog upozorewa da ni idealizam nije glupost nego da sadr`i racionalno zrno koje treba kriti~ki usvojiti i
nadograditi, Nedeqkovi}eva metoda daleko
je od proste negacije nego je u osnovi stvarala~ka, asimilatorska metoda potekla iz
metode Aufhebung-a Hegela i Marksa: wen
je zadatak bio dvojak negirawe negativnog
(prevazi|enog) uz usvajawe pozitivnog u
dostignutom i wegov daqi razvitak.
4.4. Strani ocewiva~i su pohvalili Nedeqkovi}eve rezultate kao medijatora izme|u srpske i jugoslovenske filozofije,
nauke i kulture, s jedne, i evropske i svetske, s druge strane, i to ne samo prevodima
nego i spisima iz istorije filozofije.
Iako se, razume se, slu`io rezultatima prethodnih istra`iva~a, u ovim spisima Nedeqkovi} je pokazao svoju izuzetnu erudiciju a ocene su svuda samostalne, tipi~no Ne-

319
deqkovi}eve. Strane kritike konstatovale
su to pre svega na tezi o Bo{kovi}u, na
kwigama o Paskalu, Holbahu, Hegelu, Lewinu i dr. Od korifeja nauke i filozofije
nauka, preveo je komentarisao i ocenio spise: Heraklita (1924), Kopernika, Galileja,
Keplera, Bruna, Paskala, Dekarta, Lajbnica, Lametrija, Holbaha, Voltera, Hegela;
Bergsona; Marksa, Engelsa, Lewina, Staqina; Ber|ajeva, Gastona Ba{lara, Sartra i
mnogih drugih. Sistematska predavawa iz
op{te Istorije filozofije iz Skopqa
sa~uvao je kao zabele{ke jedan wegov student (Radivoje Milovanovi}) i Nedeqkovi}
ih je sredio i objavio 1981. u 4 kwige na
srpskom (Prosveta, Po`arevac, oko 1000
strana) i na makedonskom u dve kwige
(Skopje 1984); savremenu filozofiju obradio je pod naslovom Misao danas, u du`oj
seriji pojedinih reprezentativnih mislilaca, ~ije su sa`ete verzije izlazile u listu
Politika od 1957. do 1959. i daqe (prore|enom dinamikom) sve do 1986. godine.
Nedeqkovi}eva me|uratna Istorija filozofije, predavana od 1931. do 1938, obuhvata razvitak op{te filozofije do II svetskog rata, dok se dvotomna sovjetska Istorija filozofije Georgija F. Aleksandrova
i grupe saradnika zavr{ava sa XVIII vekom
a datirana je sa 1940-43. godinom. Kwige
Aleksandrova i saradnika su 1947. o{tro
kritikovane u Moskvi, dok je te~aj Nedeqkovi}a i danas uzoran po metodologiji i
rezultatima.
Od posebnog su zna~aja Nedeqkovi}evi
radovi o jugoslovenskoj filozofiji. Pisao je prvi ili me|u prvima o na{im nau~nicima i filozofima kao {to su: Frawo
Petri}, Juraj Kri`ani}, Marko Dominis,
Marin Getaldi}, Ru|er Bo{kovi}, Petar
Bartulovi}, Albert Bazala; Dositej Obradovi}, Matija Reqkovi}, Filip Vi{wi},
prota Matija Nenadovi}, Vuk Karaxi}, Wego{; Svetozar Markovi}, Dimitrije Tucovi}, Filip Filipovi}, Tito, Kardeq; Laza
Kosti}, Milo{ Petrovi}, Bo`a Kne`evi},
Jovan Cviji}, Mihailo Petrovi} Alas, Nikola Tesla, Toma @ivanovi}, Branislav Petronijevi}; Ogwen Prica, Veselin Masle{a, Ivo Lola Ribar, Kosta Racin i drugi.
Po{to je dobro znao u kakvim su uslovima
delovali jugoslovenski, posebno srpski mislioci a naro~ito marksisti, Nedeqkovi}
je u ovim svojim komparativisti~ko-medija-

torskim spisima optimalno objektivno, tj.

kriti~ki procenio wihov op{ti zna~aj.
4.5. Nedeqkovi}evi samostalni autorski radovi objavqeni su prete`no u izdawu
SANU. Iz etike i aksiologije, Nemoralnost besmrtnosti i eti~ke funkcije smrti (1928, II izd. 1969); Rad, voqa, radost
(1932, II izd. 1971); Etika, III deo: Dijalektika moralnog iskustva, 1977; Homme
et humain, 1969; Svet, ~ovek i ~ove~nost,
1976. Iz estetike, objavio je nekoliko desetina radova, od Psihologije lirskog stvarawa (1929) do Hegelova estetika, Marksovi osnovi estetike i dana{we esteti~ke
perspektive (1970) i dr. Kao aksiolog i
antropolg, Nedeqkovi} nastoji da spoji fakti~ke i vrednosne sudove, moralno i umetni~ko iskustvo, teoriju etike i estetike. Ontologiju, logiku, gnoseologiju i metodologiju Nedeqkovi} je po~eo da objavquje u raspravama kao {to je Hipoteti~ka su|ewa
su logi~ki umovawa (1928) koju je, iako se sa
re{ewem ne sla`e, prihvatio B. Petronijevi} za Glas SKA; zatim je analiti~ko-sinteti~ki objavqivao u okvirima konkretne
dijalektike pod naslovima: Dijalektika na
delu (1976), Dijalektika na delu, u razvoju
nauka, nau~nog stvarala{tva i li~nosti
nau~nika (1976), Dijalektika (1982), Istra`ivawa o dijalekti~kom zakonu negacije negacije (1982), koje su pratile desetine rasprava i studija objavqivanih u zemqi i na
strani. To je nastojawe da se marksisti~ki
i jo{ vi{e lewinisti~ki ne samo spoje sa
antropolo{ko-aksiolo{kim i istorijskogeneti~kim filozofskim disciplinama.
Najzad, u kwizi Prevazila`ewa. Misli i
razmi{qawa (1972), Nedeqkovi} je na ovaj
nesistematski na~in iskazao celinu svog
mislila{tva. U osnovu je stavio pitawe:
Stvarnom ~oveku u osnovi svakog pitawa
postavqa se uvek isto pitawe: kako se u
svome ~ove{tvu daqe prevazi}i i biti jo{
punije i celovitije stvarnim ~ovekom. Nedeqkovi}ev globalni odgovor na ovo antropolo{ko-humanisti~ko pitawe je i tada kao
i pola veka pre toga, kada je bio na po~ecima stvarawa, isti: ~ovek se neprekidno samoprevazilazi, osloba|a i preobra`ava
stvarala~kim radom. Time je iskazao su{tinu riznice svojih misli prevazila`ewa i
samoprevazila`ewa na{ega sveta, ~oveka i
~ove{tva, svoju varijantu marksisti~ke
filozofske antropologije i aksiologije.

320
5. Velike su Nedeqkovi}eve pedago{ke
zasluge na formirawu filozofskih kadrova
i publikovawu svojih iskustava i teorijskih
izvoda iz pedago{kih saznawa. Bio je jedan
od osniva~a Srpskog pedago{kog dru{tva.
6. Kao javni predava~ i popularizator filozofije usmenom re~ju i adekvatnim publikacijama, Nedeqkovi} je zaslu`an i za afirmaciju filozofije u na{oj
sredini koja ina~e nije naro~ito naklowena teoriji i filozofiji.
7. Najzad, a mo`da i na prvom mestu, Nedeqkovi} je bio poznat i priznat i kao neumorni apostol rada u na{oj sredini, koja se
radqivo{}u ne mo`e pohvaliti.
8. Tako bi izgledala skica delatnosti
akademika Nedeqkovi}a u oblasti filozofije. On je zaslu`io istra`iva~ki pisanu
kwigu sa potpunom dokumentacijom, u koju
bi u{la i wegova prepiska sa doma}im i
stranim filozofima i velikanima kulture

koju je sredila prof. Marija Deba~-Nedeqkovi}. Me|utim, na osnovu dosada{wih izu~avawa i ocena wegovog filozofskog opusa,
mo`e se sa sigurno{}u iskazati sud da je
akademik Nedeqkovi} krupno ime jugoslovenske filozofske misli i po svestranosti, a u op{toj dijalektici, aksiologiji i
filozofskoj antropologiji i po dubini. To
su povodom Nedeqkovi}eve proslave 80 godina `ivota izrekli mnogi jugoslovenski,
francuski (Pol Laberen, @ak Dont, Solan` Mersje-Hosa), nema~ki (Vilhelm Rajmund Bajer); sovjetski (B. Kedrov, Institut
filozofije An SSSR), poqski (H. Pisarek, Joz. Borgo{), bugarski (A. P. Polikarov) i drugi ocewiva~i. Wegovo je mesto
me|u imenima M. Prenana, G. Ba{lara, B.
Kedrova, M. Mitina, Sime Markovi}a, Todora Pavlova, \er|a Luka~a, E. Bloha, A.
Lefevra i drugih vrhunskih marksista.
Dr Andrja B. K. Stojkovi}

UDK 316.334.55 (497.113)

DRAMATI^NA SUDBINA VOJVO\ANSKOG SEQA[TVA

Jedan od najspornijih pojmova u sociologiji sela je, verovali ili ne, seqa{tvo. Poku{aji definisawa ovog dru{tvenog sloja
(klase) su zaista veoma mnogobrojni i ~esto
vrlo razli~iti. U definisawu ovog izvanredno zna~ajnog pojma (zna~ajnog ne samo za
sociologiju, nego i za antropologiju, etnologiju, istoriju, ekonomiju) oprobali su se
i svetski poznati ruralisti poput Teodora
[anina (Theodore Shanin) i Anri Mendras
(Henry Mendras). Ipak, koliko god se teoreti~ari ne slagali, postoji (bar) jedan momenat koji niko ne spori: jedno od bitnih
obele`ja seqa{tva jeste wegov pot~iweni
polo`aj u odnosu na nosioce ekonomske i
politi~ke mo}i. Ovo je obele`je konstantno, tj. prati seqa{tvo kroz celu istoriju.
U pojedinim istorijskim periodima ovakav
pot~iweni polo`aj seqa{tva postaje naro~ito vidqiv jer uzima drasti~ne forme.
Me|u te periode svakako spada i onaj koji
je usledio neposredno posle Drugog svetskog
rata u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i wenom severnom delu, Vojvodini.

Pojava kroz koju je mogu}e sagledati polo`aj seqa{tva u Srbiji u navedenom periodu svakako je bio (obavezni) otkup poqoprivrednih proizvoda, jedna od mera koje je
na tada{wem selu sprovodila nova vladaju}a
(komunisti~ka) elita. Sa istorijske ta~ke
gledi{ta, ovaj problem je ve} obra|en za centralni deo Srbije (Mom~ilo P a v l o v i }:
Srpsko selo 1945-1952. Otkup; Beograd 1997),
ali je odranije poznato da je problem otkupa
najizrazitiji bio u Vojvodini. Upravo se problema otkupa poqoprivrednih proizvoda u Vojvodini u prvih nekoliko godina nakon Drugog
svetskog rata prihvatila Jelena P o p o v u
kwizi Drama na vojvo|anskom selu (19451952), koju je objavio Platoneum-Novi Sad.
Sama kwiga podeqena je na tri dela. U
prvome nalazimo opisane strukturne promene u poqoprivredi Jugoslavije u godinama
koje su usledile odmah posle Drugog svetskog rata, kao i uvo|ewe i razvoj otkupa poqoprivrednih proizvoda kao mere novih
vlasti u nekoliko wegovih pojavnih oblika.
Drugi deo nam poma`e da sagledamo ulogu

321
tada vladaju}e Komunisti~ke partije u otkupu i wenu politiku prema selu i seqa{tvu
uop{te, a tre}i nam otkriva kako su seqaci
progawani, zatvarani, kako im je konfiskovana imovina i na koje su na~ine poku{avali da pru`e otpor Komunisti~koj partiji,
koja je u ono vreme kontrolisala sve institucije vlasti, ukqu~uju}i i sudove. Prema re~ima same autorke, ova studija je bazirana na
novim i dosada uglavnom nepoznatim podacima, sakupqenim u fondovima istorijskih
arhiva (Jugoslavije, Srbije i Vojvodine).
U Uvodu se isti~e da je Komunisti~ka
partija Jugoslavije nastojala da pre definitivnog kraja rata ostvari nadmo} u ekonomskoj sferi i tako osigura materijalnu osnovu svojoj vlasti. Zato su ve} u novembru 1944.
preduzete prve mere konfiskacije, sekvestra i nacionalizacije, ~ijim je sprovo|ewem u dr`avne ruke prelazila industrija,
ali i banke. Zakon o nacionalizaciji iz
1946. vodio je prakti~noj likvidaciji privatnog vlasni{tva, osim u poqoprivredi.
Agrarna reforma prema Zakonu o agrarnoj
reformi i kolonizaciji iz avgusta 1945. godine donela je najve}e promene upravo u Vojvodini, gde je, za razliku od centralne Srbije, postojao nemali broj velikih poseda.
Kao posledica agrarne reforme, i{~ezli su
agrarni veleposednici kao deo socijalne
strukture, dok je glavni nosilac poqoprivredne proizvodwe postao sredwi posednik
(gazdinstva sa posedima od 5 do 10 hektara);
istovremeno se pove}ao i broj malih poseda
(od 2 do 5 hektara). Kolonizacija je tako|e
najvi{e promena izazvala u severnoj srpskoj
pokrajini: izmewena je ne samo nacionalna,
nego i demografska, ekonomska i politi~ka
struktura. Nepoqoprivredno stanovni{tvo
raslo je velikom brzinom, tako da je u Srbiji 1948. ~inilo 27,9% od ukupnog broja
stanovnika (pred rat 20%).
Prvi deo bavi se uticajem strukturnih
promena u poqoprivredi na formirawe tr`nih vi{kova. Izme|u dva svetska rata vojvo|anska poqoprivreda sa veleposednicima
i bogatim seqacima koji su proizvodili za
tr`i{te bila je kadra ne samo da zadovoqi
potrebe gradskog stanovni{tva, nego i da
obezbedi vi{kove za izvoz. Posleratna agrarna reforma je u velikoj meri sa scene uklonila ove tr`i{ne proizvo|a~e i daqe usitnila seqa~ki posed. Na sitnom seqa~kom
posedu primena agrotehni~kih mera bila je

gotovo nemogu}a, ~ak i onda kada je sredstava (vrlo oskudnih, usled ratnih razarawa)
bilo. Padu poqoprivredne proizvodwe doprinela je i kolonizacija, jer su kolonisti
ve}inom bili priviknuti na druga~iju vrstu
poqoprivrede od ravni~arske. Istovremeno
sa padom proizvodwe, od Vojvodine se mnogo
o~ekivalo, jer je trebalo obezbediti hranu
za brzorastu}e gradsko stanovni{tvo i za
izvoz, kao i sirovine za industriju. Ovaj
o~igledan nesklad vlast je poku{ala da premosti osnivawem dr`avnih poqoprivrednih
dobara, ra~unaju}i da }e krupan posed dati
boqe proizvodne rezultate i sve vi{e obezbe|ivati socijalisti~ki karakter poqoprivrede. Iz istih razloga pristupilo se i
osnivawu seqa~kih radnih zadruga (SRZ),
koje u prvim godinama posle rata uglavnom
osnivaju kolonisti, inspirisani idealizovanim pri~ama o sovjetskim kolhozima i neprilago|eni na ravni~arsku poqoprivredu.
To je bio po~etak kasnije potpune dr`avne
kontrole zadruga, ali se sve do 1947. tom
pitawu prilazilo sa mnogo opreza, tj. bez
poku{aja prinudne kolektivizacije.
Uprkos ovim nastojawima, privatni posed je jo{ uvek bio dominantan, kako u ratarskoj, tako i u sto~arskoj proizvodwi.
Me|utim, ovaj se sektor, posebno vlasnici
sitnijih poseda, sve vi{e okretao proizvodwi za sopstvenu potro{wu. Sa druge strane,
u SRZ je bilo velikih problema: nije bilo
iskustva u rukovo|ewu, parcele su bile sitne i razbacane, mehanizacije jedva da je i
bilo, radnici su bili slabo motivisani. Da
stvar bude jo{ gora, vlast je insistirala na
novim setvenim planovima, u kojima je prednost data industrijskom biqu i to uprkos
~iwenici da ono iscrpquje usled rata ve}
ionako iscrpqeno zemqi{te i da u zemqi
postoji rastu}a potreba za `itaricama.
Opadawe sto~nog fonda, zapo~eto za vreme
rata, nastavilo se i dovelo do ozbiqnog naru{avawa osnovne proporcije sto~arstva i
ratarstva. Prose~an prinos najva`nijih ratarskih kultura bio je ni`i od predratnog.
Pomenuti raskorak izme|u sve ve}ih potreba za `itaricama (i svim ostalim poqoprivrednim proizvodima) i pada poqoprivredne proizvodwe ubrzo je postao ozbiqan
ekonomski, ali i politi~ki problem. Prihvataju}i program razvoja te{ke industrije
po uzoru na SSSR, vlast nikako nije mogla
da ide putem ekonomskih zakona i tako

322
uspostavi ravnote`u izme|u poqoprivredne
proizvodwe i potro{we, jer bi se time
ugrozila te{ka industrija. Zato je u~iwen
poku{aj da se problem re{i uvo|ewem sistema otkupa poqoprivrednih proizvoda kao
poluge putem koje bi se akumulacija prelivala iz poqoprivrede u industriju.
Otkup poqoprivrednih proizvoda imao je
tri faze: rekviziciju, otkup na bazi neekvivalentne razmene sa selom i otkup na bazi
ekonomske razmene sa selom. Dok je rekvizicija bila zapravo ratna mera otkupa uvedena iz preke nu`de i koja je trajala do polovine 1945, otkup na bazi neekvivalentne razmene sa selom trajao je sve do po~etka 1948.
godine i vr{io se sa nedovoqno obezbe|enim ekvivalentom u industrijskoj robi. Stoga je uglavnom sprovo|en administrativnim
putem. Od 1948. sledi faza otkupa na bazi
ekonomske razmene sa selom koji nije doneo
ni{ta su{tinski novo. Plan ponovo nije
realizovan, zabele`eni su ozbiqni poreme}aji u robnoj razmeni, razmena je i daqe bila neekvivalentna. Treba podvu}i da je sa
politi~ke ta~ke gledi{ta otkup zapravo bio
klasna mera, uperena na suzbijawe kapitalisti~kog na~ina proizvodwe na selu. Na~in
da se pove}a poqoprivredna proizvodwa vi|en je od strane vrha Komunisti~ke partije
samo u socijalisti~kom preobra`aju poqoprivrede, koji je zapravo zna~io stvarawe
krupnih gazdinstava putem kolektivizacije.
Obavezni otkup uveden je polovinom 1945.
godine i va`io je za `itarice, stoku, mast,
vunu, sto~nu hranu, a kasnije i za povr}e
(krompir i pasuq). Uredbe o otkupu tretirale su seqake diferencirano, {to zna~i
da je najve}i pritisak bio na imu}nije seqake (kulake), dok su u privilegovanom
polo`aju (kao socijalisti~ki sektor) bile
SRZ. Posebni oblici otkupa bili su kontrahirawe (u kojem su cene i daqe bile zna~ajno ni`e od onih na slobodnom tr`i{tu),
otkup na bazi vezane trgovine (wegovi slabi efekti mogu se pripisati, izme|u ostalog, nedostatku industrijske robe), uslovni
otkup (oblik naturalne razmene koji se nije dugo zadr`ao), otkup po vi{im cenama
(koje u stvari i nisu bile mnogo vi{e),
u{ur i slobodni otkup (u kojem je sve osim
odlu~ivawa proizvo|a~a na prodaju bilo regulisano).
Kako su potrebe, utvr|ene planom, uvek
bile ve}e od tr`nih vi{kova, kriterijumi

uredaba o otkupu koji su proizvo|a~u ostavqali dovoqno za ishranu i ulagawe u novi

proizvodni ciklus postajali su fiktivni i
bili su izvrdavani na razne na~ine. Sami
planovi bili su iz godine u godinu sve ve}i, a proizvodwa sve mawa. Ovo je va`ilo i
za `itarice (koje su zauzimale najva`nije
mesto u sistemu otkupa) i za stoku. Otkup
industrijskog biqa se, za razliku od otkupa
ostalih poqoprivrednih proizvoda, vr{io
iskqu~ivo kontrahirawem. Kako se insistiralo iskqu~ivo na planiranoj veli~ini povr{ina zasejanih industrijskim biqem, ni
otkupqiva~i ni proizvo|a~i nisu bili suvi{e zainteresovani za samu proizvodwu i
kvalitet proizvoda.
Definisawem ciqeva KPJ koji su bili u
pozadini celokupne agrarne politike, pa
tako i otkupa, zapo~iwe drugi deo ove obimne studije. Prvi ciq KPJ bio je maksimalno anga`ovawe poqoprivrednih resursa kako bi se stvorili uslovi za obnovu a zatim
i za plansku izgradwu zemqe; drugi ciq je
bio sprovo|ewe klasne politike na selu u
ciqu slamawa seqaka (pre svega krupnijih,
takozvanih kulaka) kao privatnih vlasnika i socijalisti~kog preobra`aja poqoprivrede. Sistem otkupa bio je u potpunosti
centralizovan i oko cifara odre|enih na
samom partijskom vrhu nije moglo biti ni
razgovora ni pogovora. Zvani~nu ulogu u
otkupu igrale su dr`avne institucije i preduze}a, ali je na terenu otkup prakti~no
bio u rukama sreskog partijskog rukovodstva. Kampawa je obi~no po~iwala agitacijom i propagandom, u kojima su sreskim komitetima pomagale masovne politi~ke organizacije (npr. SKOJ). Od jeseni 1946. otkup
je u Pokrajinskom komitetu smatran centralnim i najva`nijim pitawem, a za wegovo sprovo|ewe bile su (zvani~no) dozvoqene
i prinudne mere.
Po~etak primene Prvog petogodi{weg
plana 1947. zna~io je ne samo prelazak na
plansku privredu, nego i znatno ve}e potrebe za poqoprivrednim proizvodima. To je
bilo dovoqno za jedan znatno o{triji kurs
u otkupnoj politici, ~iji su ceh ve}im
delom platili imu}niji seqaci (kulaci).
Uredbe o otkupnim kvotama otvoreno su kr{ene na {tetu seqaka kako bi se sprovela
partijska linija. Svako suprotstavqawe
zvani~noj politici bilo je karakterisano
kao kula{tvo (ako je dolazilo iz redova

323
seqaka) ili oportunizam (ako se radilo o
~lanovima KPJ). Pretwe i nasiqe prema
seqacima smatrani su opravdanima, a u kampawu otkupa ukqu~ivani su i milicija, sudovi i UDB-a. Otpor seqaka imao je aktivne (demonstracije, sukobi sa organima vlasti) i pasivne forme (koje su i{le do samoubistva). Nezadovoqavaju}i rezultati kampawe iskori{teni su od strane J. Broza za
napad na rukovodstvo SKS kao oportunisti~ko. Kako bi se plan ispunio, republi~ki i pokrajinski komiteti maksimalno su
pritiskali sreske; iskqu~ivawa iz KPJ zbog
oportunog dr`awa u otkupu postala su masovna pojava. U nastojawu da smawi rastu}e
narodno nezadovoqstvo i nepoverewe u vlast,
vrh Komunisti~ke partije slu`io se providnom demagogijom: nakon {to je otkup zavr{en i seqaci potrpani u zatvore, me|u
suvi{e revnosnim partijcima i skojevcima
tra`eni su `rtveni jarci koji, eto, nisu
do kraja shvatili liniju partije.
Ilustracije radi, evo kako je Dobrivoje
Vidi}, politi~ki sekretar PK SKS za Vojvodinu (sli~nu ulogu Vidi}evoj imao je i
Jovan Veselinov), savetovao ni`a partijska
rukovodstva da treba razgovarati sa seqacima koji nisu izvr{ili obaveze iz otkupa:
() vi nas ovde zafrkavate (). Vi ste
bogati () i mislite da vam ni{ta ne mo`emo () Mi }emo vas slistiti, pohapsiti,
konfiskovati, oterati na robiju. Takozvana fakti~ka ~i{}ewa ambara i tavana (tj.
oduzimawe celokupnog roda) vr{ena su ne
metlom, ve} peru{kom.
Otkupom je najvi{e bila optere}ena Srbija, a u woj posebno Vojvodina. U woj je
pritisak na seqake bio najja~i, a odnos partijskog vrha najtvr|i. U Hrvatskoj i Sloveniji, me|utim, nije bilo ni govora o kr{ewu Uredbe pove}avawem kvota i o slamawu
kulaka. Slovena~ko ministarstvo trgovine
je ~ak snizilo norme obaveznog otkupa kula~kim doma}instvima, uop{te se ne obaziru}i na primedbe koje su dolazile iz drugih
republika! Ne treba vaqda ni spomiwati da
je ovo pro{lo bez ikakvih posledica po vrh
KP Slovenije. Ovo je bio po~etak me|urepubli~kih podela i uklawawa iz partijskog
i dr`avnog rukovodstva srpskih kadrova koji su, makar i u najbla`oj formi, poku{avali da za{tite interese svog naroda.
Godina 1949. bila je godina najve}eg omasovqewa SRZ, najvi{e zbog toga {to su im

seqaci pristupali da bi izbegli obaveze u

otkupu. Veoma brzo su se SRZ pokazale kao
proma{aj: zajedno sa upravom, zadrugari su
se prema imovini u zadruzi odnosili ne kao
prema svojoj, nego kao prema tu|oj; me|utim,
kada se radilo o poqoprivrednim proizvodima, onda je to bilo na{e, zadru`no,
{to je vodilo svakovrsnim poku{ajima izbegavawa obaveza iz otkupa. U procesu ubrzane kolektivizacije, kojom se, izme|u ostalog, htela dokazati ideolo{ka pravovernost
KPJ, na udaru su ponovo bili `itorodni
krajevi Srbije. Kad je bila re~ o rezervnim
fondovima situacija je bila sli~na, jer su
se Hrvatska i Slovenija jednostavno oglu{ivale o svoje obaveze.
U kampawi obaveznog otkupa seqaci su
masovno krivi~no i administrativno ka`wavani i to je predmet tre}eg dela kwige.
Neizvr{avawe obaveznog otkupa poqoprivrednih proizvoda smatrano je krivi~nim
delom prema Zakonu o suzbijawu nedopu{tene trgovine, {pekulacije i privredne sabota`e iz 1945. godine. Ovaj se zakon po~eo
doslednije primewivati tek od 1947, ali iz
vi{e razloga tu nije moglo biti ni govora
o nekoj vladavini prava. Ve}i broj sudija
nije imao odgovaraju}u stru~nu spremu (nisu
bili pravnici) ideolo{ka i politi~ka
opredeqenost smatrana je mnogo va`nijom;
sam Zakon je bio prili~no neprecizan; nije
se znalo koji je sud nadle`an za izlu~ne tu`be (podno{ene od strane ~lanova porodice
ili rodbine optu`enog); vremenske (~ak i
preko 5 godina prinudnog rada) i nov~ane
kazne najo{trije su bile u Srbiji, gde ih je
i bilo ubedqivo najvi{e; mera konfiskacije naj~e{}e je izricana tako|e u Srbiji;
kriterijum sudova bio je neujedna~en ili ga
nije ni bilo.
Seqaci su pojedina~no, ali i masovno,
protestovali, javno govore}i da je dana{wa
vlast gora nego {to je bila usta{ka. U gu{ewu ispoqavawa seqa~kog nezadovoqstva
u~estvovala je i UDB-a, bilo je i mrtvih
(na obe strane).
Klasni pristup naro~ito se ispoqio 1949,
kada su meta progona jo{ jednom postali bogatiji seqaci, kojima su, po pravilu, izricane o{trije kazne. I dok su mnogobrojni
vojvo|anski seqaci (`itari) izdr`avali
kazne po zatvorima u Sremskoj Mitrovici,
Po`arevcu, Kosovskoj Mitrovici ili u logoru u De~anima, ~lanovi wihovih porodica

324
(naj~e{}e supruge) pisali su `albe i molbe
za pomilovawe svim mogu}im institucijama
vlasti, ukqu~uju}i i Mar{alat. U tim molbama ukazivali su da su wihovi najbli`i
nevini i da je za dr`avu {teta da wive stoje u parlogu ili da budu lo{ije obra|ene.
Od sudova se zahtevala filmska brzina
postupka, kako se optu`enima ne bi pru`ila prilika da pripreme odbranu ni sudijama
da vode podroban pretres. Maltene u svim
pojedina~nim slu~ajevima sudovima su odluke unapred sugerisane od strane partijskih
organa, tako da nije moglo biti ni re~i o
nekoj nezavisnosti sudstva. Prema partijskim direktivama odlu~ivano je i u svim
drugim slu~ajevima, ra~unaju}i tu i zahtev
da SRZ ne smeju izgubiti ni jedan spor.
Partijski funkcioneri su otvoreno govorili da se zakoni ne mogu strogo formalisti~ki tuma~iti i da primena zakona ne
sme da ko~i izgradwu socijalizma.
Bespravna hap{ewa koja su vr{ili razni
drugovi tako|e nisu bila retka. Bilo je i
slu~ajeva da su seqacima napla}ivane nov~ane kazne i to bez re{ewa ili potvrde, oduzimawa stvari od seqaka kao zalog da }e do
kraja ispuniti obaveze iz otkupa i trgovinskih {pekulacija koje su preduzimali funkcioneri dr`ave i KPJ. Ovakvi slu~ajevi
smatrani su nepravilnostima u otkupu i
obi~no su se zavr{avali smewivawem i partijskim ukorima, ali ne i krivi~nom odgovorno{}u.
Ono {to je najdu`e ostalo u narodnom
pam}ewu vremena obaveznog otkupa jesu zlostavqawa seqaka od strane organa vlasti.
Sreski funkcioneri {irom Vojvodine izgradili su, bez direktiva i uputstava, sistem iznu|ivawa putem nasilnih i poni`avaju}ih metoda kojih nisu bile po{te|ene
ni `ene doma}ice, udovice i samohrane
majke. Seqake su tukli, spaqivali im brkove, terali ih da goli do pojasa stoje u snegu,
stavqali im cev od pi{toqa u usta, terali
ih da pevaju posprdne pesme. Konfiskovana

pokretna imovina bila je razvla~ena i pqa~kana. Samo poneki od po~inilaca ovih nedela je odgovarao pred sudom, jo{ mawi broj
je osu|en na (blage i kratke) zatvorske kazne.
Po~etkom 1951. Vlada FNRJ i Vlada
SAD (dotada najgoreg politi~kog i ideolo{kog neprijateqa) potpisale su sporazum o
ekonomskoj pomo}i Jugoslaviji, u okviru kojeg je na{a zemqa dobila 1.300.000 tona
p{enice. Pomo} u hrani posle velike su{e
u 1950. pristizala je i iz Velike Britanije,
Francuske, Norve{ke, Belgije i nekih drugih evropskih zemaqa. Ve} maja iste godine
ukinut je obavezni otkup mesa, mr{avih sviwa, mleka, krompira, pasuqa, pirin~a, so~iva i sto~ne hrane; `albe seqaka na odre|ivawe prinosa br`e su se re{avale; progona
je bilo mnogo mawe; nije zabele`en ni jedan
slu~aj konfiskacije imovine. Obavezni otkup
`itarica kona~no je ukinut 7. juna 1952. godine. Komunisti~ka vlast je tada poku{ala
da bar sa~uva i osna`i SRZ koje su bile
pred rasulom, ali su se ti napori brzo pokazali kao uzaludni. Ovaj izuzetno mra~an
period za seqa{tvo zavr{en je 1953. dono{ewem Zakona o reorganizaciji SRZ koji je
dopu{tao seqacima da iz zadruga iza|u,
iako uz novu agrarnu reformu kojom je
jo{ vi{e ograni~en seqa~ki posed. Vaqa
biti svestan da ovi doga|aji nisu zna~ili i
odustajawe KPJ od koncepta podru{tvqavawa poqoprivrede.
Tako je vreme u kojem je po~eo Sumrak seqa{tva (D. Veselinov), vreme u kojem je na
delu bilo Isterivawe Boga (M. Markov),
dobilo zaslu`enu pa`wu i od strane istori~ara. Bez ikakve sumwe, ~itawe ove kwige
bi}e nezaobilazno za one koji `ele da boqe
razumeju ne samo istorijski period o kojem
se radi, nego i dana{wi odnos seqaka i
vlasti, seqa~ko razumevawe zadruga i
uop{te zbivawa vezana za sudbinu seqa{tva
na na{im prostorima.
Mr Sr|an [quki}

325
UDK 75 : 929 Stojkov S.

MOTIVI @ITA, BRA[NA I HLEBA

U SLIKARSTVU SAVE STOJKOVA
U ~etvrtak, 25. jula 2002. godine u 19
~asova, u Srpskom kulturnom centru Sveti
Sava u Subotici, otvorena je izlo`ba slika
poznatog srpskog slikara iz Sombora, gospodina Save Stojkova. Izlo`ba je otvorena
povodom obele`avawa zavr{etka `etve, pod
nazivom Hleb na{ svagda{wi, a zarvorena
je 5. avgusta 2002. godine. Ona se odvija u
godini u kojoj slikar puni 77 godina `ivota i 60 godina rada. Ovo je wegova 313.
samostalna izlo`ba slika. Na woj su izlo`eni slede}i radovi: 1. Leto (60h50 cm), 2.
Zrelo `ito (50h60 cm), 3. Kraj kanala
(60h50 cm), 4. Poto~i} (60h50 cm), 5. Ba~ki
doru~ak (60h50 cm), 6. Ispred gradske ku}e
(60h50 cm), 7. Sala{ u `itu (80h100 cm), 8.
@ito kraj reke (60h90 cm), 9. Dva jablana
(100h80 cm), 10. Kosa~ (100h80 cm), 11. Moje selo (80h90 cm), 12. Orawe (60h50 cm),
13. Drqawe (60h50 cm), 14. Sejawe `ita
(60h50 cm), 15. Zrelo `ito (60h50 cm), 16.
@etva `ita (60h50 cm), 17. Skupqawe `ita
18. Vr{idba (60h50 cm), 19. Mlevewe `ita
(60h50) 20. Me{ewe hleba (60h50 cm), 21.
Pe~ewe hleba (60h50 cm) i 22. Porodi~ni
ru~ak (60h50 cm). Radi se o uqima na platnu, uglavnom sredwe veli~ine, nastalim najve}im delom u posledwe dve godine. Najstarija slika, koja svedo~i o ba~kom doru~ku,
nastala je 1975. godine. Dve slike, na kojima su prikazani sala{ u `itu i `ito kraj
reke, nastale su 2000. godine, a dve, na kojima je naslikani kosa~ i slikarevo (moje)
selo, 2001. godine. Sve ostale slike, wih
17, nastale su 2002. godine. Re~ je, dakle, o
jednom novom slikarskom opusu.
Na ovim slikama, ~iji je centralni motiv
`ito, prikazan je celokupan proces proizvodwe `ita, bra{na i hleba, u prepoznatqivom ba~kom okru`ewu. Najpre je prikazano orawe i drqawe (parawe ) zemqe i sejawe `ita, zatim zrelo `ito na wivi, `etva,
skupqawe, vr{idba i mlevewe `ita, me{ewe i pe~ewe hleba od novog `ita, zajedni~ki porodi~ni ru~ak, na kojem doma}in na~iwe (novi) hleb, i, na kraju, proslava zavr{etka `etve, veseqe ispred gradske ku}e
u Subotici.

Slike koje se nalaze na ovoj izlo`bi osim umetni~ke imaju i dokumentarnu vrednost. One su se}awe na na~in kako se nekad,
pre pojave ma{ina, orala i drqala zemqa
kowima, plugom i drqa~om, sejalo `ito iz
torbe i iz ruke, kosilo `ito kosama, vezovima od `ita vezivalo poko{eno `ito u
snopovima i slagalo u krstine, snopovi bacali i slagali na zapre`na kola u vozove i
vozili ku}ama, vr{ilo `ito na gumnu, sa
kowima koji su terani u krug, mlelo `ito u
vetrewa~ama, ru~no mesio hleb i pekao u
(letwim) pe}ima u dvori{tima sala{a i
seoskih ku}a, u selu i gradu.
Osim {to svedo~i o ra|awu `ita i nastanku bra{na i hleba, ove slike svedo~e i
o: ishrani i odevawu qudi, porodici,
sala{u, selu i gradu. Tako je ba~ki doru~ak,
prikazan na istoimenoj slici, sastavqen od
hleba, slanine, kuvanih jaja, luka i paradajza, sme{tenih na belo-sivkastom stolwaku
uz ~obawu, drvenu posudu za vodu, suncokret,
drveni plot i zelena poqa.
Odevawe je raznovrsno. Kod mu{karaca
prepoznajemo: jednom belu platnenu ko{uqu
i {iroke ga}e i sivi {e{ir, drugi put belu ko{uqu, tamnije hla~e ili pantalone sa
prslukom, obu}u (opanke ili cipele) i {ubaru. @ena je predstavqena: jednom u crvenoj haqini i sivoj marami, sa vezovima
`ita na le|ima, drugi put u plavi~astoj sukwi i prsluku, beloj bluzi i crvenoj marami vezanoj iza glave, tre}i put u sivoj sukwi i marami i crvenoj bluzi sa dugim
rukavima. U odevawu mu{karaca mo`e se zapaziti stariji sloj, koga odlikuje ode}a od
belog platna, po pravilu doma}e proizvodwe, i mla|i sloj, koga ~ine odevni predmeti
skrojeni i sa{iveni od kupovnih materijala, industrijske proizvodwe. U odevawu `ena, bez obzira {to je raznovrsniji i {arolikiji, mo`e se uo~iti samo jedan, mla|i
sloj. Sti~e se utisak da se `enski svet lak{e osloba|a starijeg na~ina odevawa. U
celini i u grubim crtama posmatrano, ove
slike svedo~e o na~inu odevawa stanovni{tva sa somborske periferije od prvih
decenija 20. veka do oko {ezdesetih godina

326
20. veka, kada su, u `etvi i vr{idbi `ita
kombajni sve vi{e po~eli da uzimaju maha.
Porodica je nuklearna, sastavqena od
mu`a, `ene i troje dece, dva de~aka i devoj~ice. Prikazana je u sobi za stolom, uz
prepoznatqiv enterijer: paorsku ili bawa
pe}, {erpe, tawire, lampu, zidni sat i drugo. Doma}in ku}e, smiren, jedini u stoje}em
stavu, pogledaju}i de~aka koji sedi pored
majke, priprema se da na~ne (novi) hleb,
{to ostali uku}ani mirno i sa zadovoqstvom o~ekuju. Doma}ica pri tom smerno
gleda ispred sebe kao da moli, a dvojica
de~aka gledaju u devoj~icu. Uz doma}ina devoj~ica je jedini lik koji je prikazan s lica. Uku}ani su za ovu priliku sve~ano odeveni, u savremenu garderobu. Mo`da je jedino kaput doma}ina od starijeg materijala,
verovatno od sukna. Kaput je braon boje,
obu~en po prsluku i ko{uqi. Kosa `ene je
smotana u krug, iza glave. Takav na~in vezivawa kose mo`e se i danas videti kod `ena
u severnoj Ba~koj, kako kod starosedelaca,
tako i kod onih koji su posle Drugog svetskog rata naseqeni iz Dre`nice u Bajmok.
Sala{ je predstavqen na prepoznatqiv,
starinski na~in, kao stambena ku}a od nabijene zemqe, pravougaone osnove, ~esto okre~en u belo, debelih zidova i malih prozora,
dvoslivne krovne konstrukcije pokrivene
trskom ili crepom, okru`en mnogim pomo}nim zgradama. Sve do kraja Drugog svetskog rata, u vreme slikarevog detiwstva, na
sala{ima se `ivelo veoma intenzivno. Bio
je to dru{tveno po`eqan na~in `ivota i
privre|ivawa. Posle toga, novo dru{tveno
ure|ewe je stvorilo mnogo nepovoqnije uslove za sala{e. Po~eo je proces ru{ewa i
odumirawa sala{a. Ipak, sala{i su pre`iveli, posebno u severnoj Ba~koj. Izgleda
da je ~ovekova iskonska potreba za bliskim
direktnim kontaktom sa zemqom i wenim
plodovima, koju sala{ najboqe pru`a, bila
ja~a od, pokazalo se, trenutno nepovoqnog
dru{tvenog okru`ewa.
Selo je, kao i sala{, odavno postalo
prepoznatqivo na slikama Save Stojkova:
wive, oranice, `ita, kukuruz, kanali, potoci, ku}e, livade, stogovi sena, ~ardaci i
druge ekonomske zgrade, crkve uzanih bokova
i visokih torweva, bogate kro{we zelenog
drve}a, beskrajna ba~ka ravnica. Ku}e su po
nekad u{orene u ulicu. Ali, ponekad selo
pre li~i na grupu ku}a ili sala{a okupqe-

nih oko crkve nego na u{orena sela panonskog tipa, {to verovatno zavisi od vizura
iz kojih ih slikar posmatra ili pak od
na~ina na koji ih do`ivqava i predstavqa.
U ovim ku}ama postoji odre|ena kultura
stanovawa, najboqe ovekove~ena u slikama
koje prikazuju porodi~ni ru~ak i me{ewe
hleba. Sastavni delovi sobe ~ine: bawa pe},
sto i stolice, bokali, ~a{e, fla{e, {erpe,
tawiri, no`evi, ka{ike, viqu{ke, oklagije,
na}ve, pletene korpice, lampe, zidni sat,
ikona Bogorodice sa detetom, slike ku}a
ili sala{a i drugo.
Grad je na ovim slikama predstavqen
jedan put. Radi se o gradskoj ku}i u Subotici, ispred koje dva para, pored starije fontane, uz svirku harmonika{a, u buweva~kim
narodnim no{wama igraju u slavu kraja `etve, kako je to `etvenim sve~anostima, du`ijancom, u Subotici i wenoj {iroj okolini odavno ustanovqeno. Na slici je prikazan harmonika{ u belini, beloj ko{uqi i
{irokim duga~kim ga}ama, i tamnom prsluku i {e{iru. Mu{karci su u crnim odelima sa crnim ko`nim ~izmama i {e{irima.
Devojke su u dugim haqinama, jedna u haqini crvene, a druga u haqini oran` boje.
Igra~i su vitki, otmeni i elegantni. Odaju
utisak folklorne priredbe pripremqene u
slavu zavr{etka `etve. Ujedno, ovo je jedina slika na kojoj je no{wa postavqena ne
kao deo svakida{weg, nego kao deo scenskog
folklora.
Psihologija qudske du{e, koja je ovog
puta uklopqena u proces proizvodwe `ita,
bra{na i hleba, najtananije je prikazana na
slikama koje predstavqaju porodi~ni ru~ak
i kosa~a. Kosa~ je prikazan u prvom planu,
kako stoji u `itu i brusi kosu, sa selom u
pozadini. Obu~en je u belu ko{uqu zasukanih rukava, i tamne hla~e, prsluk i {e{ir.
S obe ruke dr`i kosu, koja je oslowena na
dr`aqe. U desnoj ruci dr`i i brus, kojim
o{tri kosu. Kosa~ je opu{ten i miran, blagog pogleda i zagledan u daqinu, ili u nekog sagovornika, koji se ne vidi na slici.
kao da, u poslu, pozira. Ova slika je mali
spomenik, oda kosa~u `ita kojeg vi{e nema,
wemu kao pojedincu, wegovoj dru{tvenoj
ulozi i sloju, seqaku i wegovoj tehnologiji,
jednoj istorijskoj epohi. Danas se kosom na
individualnim poqoprivrednim gazdinstvima u severnoj Ba~koj u svakida{wem `ivotu
kosi trava i detelina, a u ritualnom `ivo-

327
tu, u okviru `etvenih sve~anosti i takmi~ewa risara (kosa~a), `ito. To je danas posledwe pribje`i{te nekada{wih kosa~a `ita.
Sve u svemu na ovim slikama prevladavaju motivi `ita, bra{na i hleba. Ali, dubqe
i doslednije posmatrawe ovih motiva mo`e
da poslu`i kao polazna osnova za prou~avawe dru{tvene, kulturne, qudske i psiholo{ke strane slikarevog sveta. Tako nam se
wegove slike, nastale na potezu Sombora i
Subotice, pokazuju kao vredan izvor za poznavawe qudske ishrane, porodice, na~ina
`ivota na sala{u, u selu i gradu Subotici.
Slikaju}i zla}ana `ita sa somborske
periferije Sava Stojkov nam je ostavio
vredno i neizbrisivo svedo~anstvo o jednom
pro{lom, ne tako davnom vremenu, pre pojave seja~ica, kosa~ica i kombajna za `ito,

wegovim qudima i wihovom na~inu `ivota.

U ovom delu se jasno vidi ~ovekova iskonska vezanost za `ito, zemqu, prirodu, druge
qude, zavi~aj, ba~ku i vojvo|ansku ravnicu.
Ona je prirodno i plodno tle za ~oveka,
kako za zemqoradnika, `ito i mnoge druge
biqne kulture, tako i za slikara i bogato
slikarsko delo. Likovi sa ovih slika odi{u
radino{}u obi~nog ~oveka, jednostavno{}u,
smireno{}u i toplom du{om, okru`eni
skladnim i idili~nim pejsa`om ravnice, u
kojem prevladavaju umiruju}e zelena boja
vegetacije, koja ~esto postaje i boja neba,
plava boja neba i `uta, zla}ana boja `ita,
kazani kod nas i u svetu odavno prepoznatqivim i priznatim slikarskim jezikom
nagla{enog realizma Save Stojkova.
Dr Branko ]upurdija

Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke izdaje Matica srpska

Izlazi dvaput godi{we
Uredni{tvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1
Telefon: 021/420199
Proceedings for Social Sciences published by Matica Srpska
Published twice a year
Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1
Phone: 381 21 420199
www.maticasrpska.org.yu
e-mail: zmsd@maticasrpska.org.yu
Redakcija Zbornika Matice srpske za dru{tvene nauke
zakqu~ila je 114115. svesku 17. decembra 2003. godine
Stru~ni saradnik Redakcije: Julkica Boarov
Lektor: Vera Vasili}
Korektor: Mirjana Zrni}
Tehni~ki urednik: Vukica Tucakov
Kompjuterski slog: Laser studio, Novi Sad
[tampa: Ideal, Novi Sad
[tampawe ovog Zbornika omogu}ili su
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije
i Vojvo|anska banka