KWIGA

SVESKA 1/2009.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK /1

Studije i lanci: Dr Slobodanka Prtija, Da li je stil sam ovjek? Senekina razmiqawa o stilu 7 / Dr Branko Leti, Marin Dri kao sledbenik Xora Dria 17 / Dr Bojan orevi, Kompozicija pesme: Analiza 11. i 16 pesme kanconijera Marina Dria 29 / Dr Duan Ivani, Kraq Milan u anrovskom krugu 35 / arko Rouq, Satirina tampa o kraqu Milanu 45 / Dr Slaana Jaimovi, Tragawe za vezama u prekidu Pozicija putopisca u putopisima Miloa Crwanskog 79 / Dr Zdravko olak, Likovi u Andrievom delu i problem s bojom lica 111 / Dr Sneana arani-utura, Usmena kwievnost u delima za decu i omladinu Branka opia 137 / Mr Slobodanka arenac, Simboliko-metaforiki sloj romana Crveni petao leti prema nebu" Miodraga Bulatovia 145 / Istraivawa: Mr Dragana Vujakovi, Poezija Duana Vasiqeva u intertekstualnim relacijama evropskog i junoslovenskog avangardnog pesnitva 155 / Prilozi i graa: Mr Zorana Opai, Pesnik bure, oluje i grmqave" (Stanislav Krakov, Pesme u prozi iz rukopisne zaostavtine) 195 / Susreti kultura: Dr Vladislava Gordi-Petkovi, Identitet, Vavilon i ogledalo: komparatistika poreewa 205 / Ocene i prikazi: Dr Aleksandar Loma, Prvi srpski prilog indoevropskoj komparativnoj lingvistici 215 / Dr Aleksandar Loma, Ka prapoecima poimawa lepog 216 / Mr Lidija Deli, Srpska folkloristika danas 219 / Dr Gordana Jovanovi, O srpskoj sredwevekovnoj kwizi i biblioteci 224 / Dr Nada Savkovi, Zanemareni pisci H stolea 226 / Dr Goran Maksimovi, Istraivawe zanemarene kwievne batine srpskog 19. vijeka 230 / Dr Mirka Zogovi, Preobraaji novele u komprarativnom svetlu 233 / Mr Dragana Bedov, Viak znaewa" ili itawa po Milivoju Neninu 236 / In memoriam: Dr Jovan Deli, Novica Petkovi 241

MS

ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (19531978) Dr DRAGIA IVKOVI (19791994) Dr TOMISLAV BEKI (19951998) Dr JOVAN DELI (1999 )

ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

Ureivaki odbor Dr JOVAN DELI, dr BOJAN OREVI, dr PER JAKOPSEN, dr MARIJA KLEUT, dr PERSIDA LAZAREVI DI AKOMO, dr GORAN MAKSIMOVI, dr SLOBODAN PAVLOVI, dr IVO TARTAQA, dr SVETLANA TOMIN, dr ROBERT HODEL

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELI

KWIGA PEDESET SEDMA (2009), SVESKA 1

SADRAJ
Studije i lanci Dr Slobodanka Prtija, Da li je stil sam ovjek? Senekina razmiqawa o stilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Branko Leti, Marin Dri kao sledbenik Xora Dria . . . . . Dr Bojan orevi, Kompozicija pesme: Analiza 11. i 16 pesme kanconijera Marina Dria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Duan Ivani, Kraq Milan u anrovskom krugu . . . . . . . . . arko Rouq, Satirina tampa o kraqu Milanu . . . . . . . . . Dr Slaana Jaimovi, Tragawe za vezama u prekidu Pozicija putopisca u putopisima Miloa Crwanskog . . . . . . . . . . . . . . . Dr Zdravko olak, Likovi u Andrievom delu i problem s bojom lica . . Dr Sneana arani-utura, Usmena kwievnost u delima za decu i omladinu Branka opia . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr Slobodanka arenac, Simboliko-metaforiki sloj romana Crveni petao leti prema nebu" Miodraga Bulatovia . . . . . . . . . Istraivawa Mr Dragana Vujakovi, Poezija Duana Vasiqeva u intertekstualnim relacijama evropskog i junoslovenskog avangardnog pesnitva . . . . Prilozi i graa Mr Zorana Opai, Pesnik bure, oluje i grmqave" (Stanislav Krakov, Pesme u prozi iz rukopisne zaostavtine) . . . . . . . . . . Susreti kultura Dr Vladislava Gordi-Petkovi, Identitet, Vavilon i ogledalo: komparatistika poreewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Dr Aleksandar Loma, Prvi srpski prilog indoevropskoj komparativnoj lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 29 35 45 79 111 137 145

155

195

205

215

Dr Aleksandar Loma, Ka prapoecima poimawa lepog . . . . . . . . . Mr Lidija Deli, Srpska folkloristika danas . . . . . . . . . . . Dr Gordana Jovanovi, O srpskoj sredwevekovnoj kwizi i biblioteci . . Dr Nada Savkovi, Zanemareni pisci H stolea . . . . . . . . . Dr Goran Maksimovi, Istraivawe zanemarene kwievne batine srpskog 19. vijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Mirka Zogovi, Preobraaji novele u komprarativnom svetlu . . . Mr Dragana Bedov, Viak znaewa" ili itawa po Milivoju Neninu . . In memoriam Dr Jovan Deli, Novica Petkovi . . . . . . . . . . . . . . . .

216 219 224 226 230 233 236

241

Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik izlazi triput godiwe, u tri sveske, koje ine jednu kwigu. Redakcija 1. sv. kwige Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik zakquena je 12. januara 2009. tampawe zavreno aprila 2009. Izdaje Matica srpska, Novi Sad www.maticasrpska.org.yu e-mail: zmskj@maticasrpska.org.yu Za izdavaa: Prof. dr Duan Nikoli Struni saradnik Odeqewa: Julkica uki Sekretar Urednitva: Dr Slobodan Pavlovi Lektor i korektor: Vera Vasili Tehniki urednik: Vukica Tucakov Slova za korice izradio: Dragan Viekruna Kompjuterski slog Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampawe ovog Zbornika omoguilo je Ministarstvo nauke Republike Srbije

tampa: IDEAL, Novi Sad

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 80+82(082) ZBORNIK Matice srpske za kwievnost i jezik / glavni i odgovorni urednik Jovan Deli. 1953, kw. 1 . Novi Sad : Matica srpska, 1954. 24 cm Tri puta godiwe. ISSN 0543-1220
COBISS.SR-ID 9627138

STUDIJE I LANCI
UDC 821.124'02-6.9 Seneca L. A. 113/119 821.163.41-95

DA LI JE STIL SAM OVJEK? SENEKINA RAZMIQAWA O STILU Slobodanka Prtija

SAETAK: Ovaj rad je prikaz i pokuaj sistematizacije Senekinih stavova koje je sporadino iznosio u pismima Luciliju. KQUNE REI: stil, filosofsko uewe, duh, dua, zdravqe, umerenost, drutvo, besednik, ciq, ideja, retorska sredstva, iskrenost, prirodnost, jednostavnost, jasnoa, istina, sklad

Seneka, ovjek koji je oduvijek privlaio na sebe pawu, izazivao je ili osudu ili naklonost, otre ili blage ocjene, koje, ini se, nisu postojale u tolikoj mjeri ni za jednog pisca u starom vijeku. I danas, moe se rei, slika wegovog karaktera i djela, kolebajui se izmeu osude i naklonosti, jo uvijek nije potpuno jasna. Svi antiki prigovori Seneki mogli bi se svesti na dva glavna stajalita: prvo, prigovori moralne prirode koji su prerasli u optube da Senekin ivot nije odgovarao wegovom moralnom uewu. Druga grupa prigovora bila je kwievne prirode. Oni su se odnosili na kritiku Senekinog kwievnog djela koja se gotovo u potpunosti temeqila na Kvintilijanovoj kritici u desetoj kwizi wegove Institutio oratoriae (H 1, 125130). Seneki se prebacivalo naroito to da je u svojim vlastitim razmatrawima o pitawu stila koja se sva nalaze u pismima Luciliju bio kolebqiv i protivrjean i da se wegove tvrdwe o stilu razlikuju od vlastite prakse.1 Meutim, namee se pitawe koliko su ove primjedbe o Senekinim stavovima o stilu zaista bile vrsto zasnovane na iwenicama ili su samo bile prenete na ovo poqe sa mnogo stroijih sudova o Senekinom esto osporavanom moralnom liku. Pokuaemo stoga da prikaemo i, ako je mogue, da sistematizujemo razmiqawa i tvrdwe o pitawu stila i jezika koje je Seneka sporadino iznosio u svojim pismima Luciliju. Prije svega, Senekina filozofska ideja i wegovo moralno uewe preneti su i na wegovo teorijsko izlagawe o stilu. Osnovni etiki princip stoike filozofije ivjeti u skladu s prirodom Seneka
1

E. Norden, Die Antike Kunstprosa, Leipzig 1923, p. 307.

8 primjewuje i na stil i nain govora. Upotreba rijei u skladu sa wihovom prirodom postaje kriterij koji lei u osnovi Senekinih razmiqawa o stilu.2 Ono to Seneka takoe eli da pokae je da slijediti prirodu zavisi i od stepena razvoja individue. Ako sklad u pisawu zavisi od saglasnosti s prirodom, onda takoe slijedi da je ovjekov nain izraavawa odreen prirodom wegove linosti. Jezik izraava misao u odreenoj formi i tako predstavqa stawe uma pojedinca. ovjekov karakter odreuje karakter stila, bilo dobrog ili loeg.3 Govorimo ono to mislimo, a mislimo opet ono to govorimo. Nae rei neka budu u skladu sa ivotom", savjetuje Seneka svog prijateqa Lucilija.4 Ovo shvatawe, da treba ivjeti i govoriti u skladu s prirodom, izraeno je naroito u pismima 114 i 100.

DJELATNOST OVJEKA JE U TIJESNOJ VEZI SA WEGOVIM RIJEIMA Kao primjere svog stava da karakter ovjeka utie na wegov stil Seneka je izabrao dvije potpuno razliite linosti pa prema tome i wihova dva potpuno razliita naina izraavawa. U pismu 114 Seneka odgovarajui na navodno postavqeno Lucilijevo pitawe o razlozima iskvarenosti govora kae: Razlog i uzrok svemu tome sadran je u reenici koja je u Grka postala poslovicom: qudi dre onakve govore kakav je i wihov ivot" (talis hominibus fuit oratio qualis vita, 114, 1).5 Seneka daqe u pismu navodi Mecenu i wegov stil, odnosno wegov karakter. Zar nije wegov govor bio isto tako prost i jednostavan onako kao to je i on sam hodao u tunici, bez pojasa? Zar wegove rei nisu bile isto tako birane i izvrsne kao wegovo drawe, doteranost, wegova pratwa, wegova kua, wegova ena?" (114, 4) Seneka wegovu rjeitost, zavijenu u tamu, koja luta na sve strane, smatra razuzdanom i raspojasanom (eloquentiam ebrii hominis involutam et errantem et licentiae plenam), kakav je i sam Mecena bio u svom odijevawu. Kao karakteristiku Meceninog iskvarenog stila Seneka navodi da su rijei nespretno stavqene jedna uz drugu, pobacane bez ikakve pawe i izgovorene protiv obiaja svih qudi. Ovakve zamumuqene i zakukuqene fraze, one rei
2 O upotrebi rijei bez obzira na wihovo osnovno znaewe, odnosno odstupajui od pravilnih formi izraza, pisali su i Ciceron (Brutus XII) i Kvintilijan (Inst. Orat. XII 10, 16). v. ANTINA PISTOLOGRAFI, oerki, Izdatelstvo Nauka", Moskva 1967, str. 9596. 3 Ovaj stav je kasnije popularizovao francuski prirodwak i pisac Comte de Buffon (G. L. Leclerc, 17071788) koji je napisao: Writing well consists of thinking, feeling and expressing well, of clarity of mind, soul and taste The style is the man himself" (Le style c'est l'homme meme). www.1911encyclopedia.org/style. 4 Haec sit propositi nostri summa: quod sentimus loquamur, quod loquimur sentiamus; concordet sermo cum vita" (75, 4). 5 /Oioj o trpoj toioytoj ka o lgoj." Slinu misao iznio je ranije Ciceron u Raspravama u Tuskulu (V 16,47): Qualis homo ipse est, talis est eius oratio.

9 koje su, dodue, esto velike, ali ipak loe izraene", to jest izvrnute od svog pravog znaewa (verba transversa), samo ukazuje na to, tvrdi Seneka, da je i Mecenin moralni lik bio isto tako nov i iskvaren. tavie, cjelokupno ponaawe Seneka dovodi u vezu sa stawem ovjekovog duha i due. Ako je dua zdrava, sreena, ozbiqna, umerena, onda je i duh razuman i trezven: ako je, meutim, dua pokvarena, onda se time zarazi i duh. Zar ne vidi kako se ak i udovi vuku i noge sporo pokreu ako dua postane mlitava? Da se korak ubrzava ako je dua ivahna i jaka?" (114,3).

UTICAJ DRUTVENIH KRETAWA NA STIL I VJETINU GOVORA Ono to Seneka takoe eli da naglasi u ovom pismu je da su nedostaci Meceninog stila i stila drugih pisaca, koji svjesno i namjerno naputaju prirodnu formu izraza, posqedica kako karaktera ovjeka tako velikim dijelom i samog vremena i drutva u kojem ive. Ali kao to je delatnost svakog pojedinca u skladu sa wegovim govorom, tako se nain govora ponekad podudara ak i sa javnim moralom, ako u dravi nema discipline i ako se narod odao uivawu i nasladama" (114,2). Ovo podudarawe naina govora i javnog morala nije sluajnost; jedna stvar uzrokuje uvijek promjene u drugoj. Tamo gde je srea proirila rasko dui postaje dosadno ono to je svakidawe i kad pone da ono na ta je navikla smatra niskim i beznaajnim, onda ona i u govoru trai ono to je novo, obnavqa rei koje su ve zastarele, i ve odavno zaboravqene, i poiwe da ukraava govor smelim i mnogobrojnim metaforama" (114,9). Seneka ovu povezanost govora sa stawem u drutvu i ponaawem pojedinaca jasno naglaava poreewem da kao to je rasko u gozbama ili u oblaewu graana znak da je drava bolesna, tako onda i raskalanost u govoru, ako se javqa esto, dokazuje da su oslabile i due iz kojih rijei proizlaze. Mnogi trae rijei iz prolog vijeka, a neki drugi, naprotiv, vole ono to je u svakodnevnoj upotrebi, pa tako padaju u trivijalnost. Seneka i jedno i drugo smatra pogrenim i znakom loeg ukusa i osuuje qude koji u traewu novih formi idu u krajnost. Jedni tee ka nepotrebnom ukraavawu, a drugi opet ka nemarnosti izraza. Jedan se doteruje vie nego to treba, a drugi zanemaruje vie nego to je pravo" (114,14).

GOVOR JE SPOQAWI IZGLED DUE Nedostaci stila, po miqewu Seneke, izviru tako iz teke bolesti due. Odreenim strastima svojstvene su i odreene pogreke. Govor jarosnog ovjeka jeste bijesan, uzbuenog suvie brz, a pohotqivog ovjeka wean i neobuzdan. Zato Seneka savjetuje da prvo treba da se

10 izlei duh: od wega proizlaze misli, od wega dolaze rei, od wega mi dobijamo svoj stav, drawe, lice i hod" (114,22). Ovakva svoja razmiqawa Seneka nastavqa i u sqedeem pismu, 115, i potvruje ih poznatom izrekom da je govor spoqawi izgled due. Govor je spoqawi izgled due: ako je lepo oian, obojen i vetaki doteran, to otkriva da dua nije iskrena i da u sebi nosi neto to nije kako treba. Ukras, odnosno doteranost nije lepota jednog oveka" (115,2). Ako je neiji govor briqivo sastavqen i uglaan, Seneka smatra da se dua takvog ovjeka bavi sitnim i beznaajnim stvarima. A pravi i veliki ovjek govori popustqivije i sigurnije, u wemu ima vie vrstog samopouzdawa negoli briqivosti i dotjeranosti. Nije sluajno, tvrdi Seneka, da i Homer one rei koje lete neprestano kao pahuqice snijega stavqa u usta jednom mladom govorniku, a starcu mirne i slae od meda. (40,2) Seneka ide daqe u svojim razmiqawima i sugerie da i samo ponaawe pojedinca otkriva wegov karakter. Sve stvari se otkrivaju ako ih paqivo posmatramo, a i na osnovu najznaajnijih stvari moemo zakquiti neto o samom karakteru. oveka loeg karaktera odaje i sam nastup, pa onda pokreti ruku i katkada jedan jedini odgovor, i prst kojim popravqa kosu, pa okretawe oiju; zlobnog oveka odaje wegov smeh, ludog oveka opet izraz lica i drawe. Sve to izlazi na videlo preko znakova: znae kakav je ko, ako bude posmatrao kako hvali druge i kako hvali sebe" (52,12). Dovoqno je samo jednom uti one koji se igraju rijeima, kae Seneka i pita se: ta da misli o dui onoga iji je govor smuen i dosadan pa se ne moe zadrati?" (40,6) Meutim, Seneka tvrdi da mnogima poroci nisu donijeli tetu nego su im ak i koristili. Wihovo doba im je oprostilo ili namjerno propustilo ili prelo preko tih pogreaka koje su esto same izazvane promjenama u drutvu. Prema tome, Seneka u jednakoj mjeri posmatra ne samo uticaj individualnih sposobnosti i karaktera pojedinca na stil i vjetinu govora nego i uticaj drutvenih kretawa u odreenom periodu. PISAC PRILAGOAVA SVOJ STIL CIQU KOJEM TEI Pored karaktera pojedinca i odreenog uticaja drutvenih prilika na formirawe stila i naina izraavawa, postoji jo jedan aspekt koji Seneka spomiwe u svojim razmatrawima o jeziku i stilu, a to je da pisac prilagoava svoj stil i ciqu kojem tei. Ovakvo razmiqawe nalazimo u pismu 100 u kojem Seneka sa Lucilijem raspravqa o Fabijanovom stilu. Prije svega, Seneka naglaava da se radi o filozofskom stilu, odnosnu nainu izlagawa filozofskih istina. Stoga ne treba da izgubimo iz vida iwenicu da stil koji bi bio prihvatqiv u jednom nizu okolnosti ne bi takav bio u drugome, jer se razlikuju anrovi u pisawu kao i ciqevi kojima pisci tee. Raspravqati o jednoj tako ve-

11 likoj i ozbiqnoj stvari kao to je filozofija za Seneku znai upotrebqavati rijei umjereno i u skladu s prirodom. Za razliku od otre kritike Meceninog stila, Seneka u ovom pismu hvali Fabijanov stil koji smatra gotovo uzorom dobrog filozofskog stila. Fabijan nije bio u reima, u govoru nemaran, ve siguran i zato se kod wega nee naii ni na ta prqavo i nepristojno: sve rei su probrane, one nisu traene, ne protive se svojoj prirodi, kao to se to dogaa u naem veku, ve su lepe i sjajne, mada su uzete iz sasvim uobiajene sredine" (100,5). Seneka objawava da je Fabijanov stil, ako se nekome inio niskim, kao to se Luciliju inio, prije blag i miran ili, ako bi se uinio laskavim, u stvari otvoren. Imajui u vidu da Seneka ovakav Fabijanov stil smatra obrascem dobrog filozofskog stila, ono to kod wega naroito hvali je jasnoa i odsustvo teatralnosti. Seneka sam istie da je Fabijan prije svega filozof a ne besjednik pa otuda wegovo razumijevawe da Fabijanovom stilu nedostaje oratorske snage. Wegov govor, ma kako uzvien, nije snaan, nije silan kao bujica, mada tako tee, a nije ni providan ve samo ist. On se odao velikim stvarima, i wegova reitost je kao senka koju ostavqa za sobom a da toga nije ni svestan" (100,11). Fabijan se bavi velikim stvarima koje su same po sebi dovoqne i on nema vremena a ni potrebe da se pretjerano bavi rijeima i sitnicama. Seneka priznaje da kod Fabijana nije sve temeqno ureeno i da nee svaka rije uspjeti da itaoca podstakne i privue, jer mnoge rijei e se pojaviti i nee se baviti sitnim pojedinostima. Ipak, krajwi utisak takvog naina izraavawa je, misli Seneka, da e itaocu biti jasno da je on (Fabijan) osjeao ono to je napisao i da mu je u stvari stalo da italac prepozna ta se wemu dopada, a da mu nije stalo do toga da on sam bude po voqi. On je stvarao karaktere, a ne rijei, ono to je napisao, napisao je za srce, a ne za ui," kae Seneka za ovog uzornog filozofa. Kako smo spomenuli ranije, Seneka naglaava da pisac treba da prilagodi svoj stil ciqu kojem tei, naroito ako se radi o izraavawu filozofskih ideja. U ovom sluaju da se prikau uzviene misli jasno dolaze do izraaja fundamentalni zahtjevi o saglasnosti s prirodom; rijeima, koje se ne protive svojoj prirodi, treba naglasiti predmet pisawa, a ne da se wihovim pretjeranim dotjerivawem skrene pawa samo na nain pisawa. itaoce treba da oduevi sam sadraj, a ne lijepo sloene rijei; ako filozofski stil ne izaziva zanimawe za predmet nego samo zanimawe za sebe, to onda nije dobar filozofski stil. O ovome stavu otkrivamo i u pismu 52, kada Seneka spomiwe istog Fabijana: Fabijan je svetu javno govorio, ali su ga skromno utke sluali: samo s vremena na vreme odjekivalo je klicawe slualaca koji su mu odobravali, ali to klicawe nije bilo izazvano neprekidnim i glasnim govorom, ve veliinom iznetih ideja" (52,11). Treba uvijek imati u vidu granicu u izraavawu filozofskih ideja i znati da nae

12 rei ne treba da zabavqaju, ve da koriste", savjetuje Seneka Lucilija u pismu 75. Potvrda ovakvog Senekinog miqewa da rijei i stil prije svega treba da na jasan nain otkriju predmet i nae misli o wemu je savjet koji na poetku pisma 115 daje svom prijatequ: Ne elim, moj dragi Lucilije, da bude suvie zabrinut zbog rei i stila: imam neto vanije zbog ega treba da brine. Uvek me pitaj ta da pie, a ne kako; i trudi se ne samo da pie ve i da misli, da ono to misli vie prilagodi sebi i da mu tako rei utisne svoj peat" (115,1). Naime, runo je govoriti jedno a misliti drugo: utoliko je runije pisati jedno a misliti drugo" (24,19). Seneka stoga istie jednostavnost i savjetuje svom prijatequ da, kao to su kod uzornog Fabijana bili usklaeni misao i rije, treba da govorimo ono to mislimo, a mislimo opet ono to govorimo. I u ovom miqewu otkriva se polazna taka da sve treba da bude u skladu s prirodom, i same rijei i ivot, odnosno karakter onoga ko bira rijei. Iz pohvale koju upuuje svom prijatequ Luciliju takoe saznajemo da je Seneka nain izlagawa dovodio u vezu sa stawem duha onoga ko govori ili pie. Ti vlada reima, ne zanosi te govor i ne odvlai te daqe nego to si naumio. sve je kod tebe zbijeno i podeeno, govori onoliko koliko sm eli i ak vie nagovetava nego to govori. To je dokaz za neto vie: vidi se jasno da ni u tvom duhu nema nieg suvinog, nieg naduvenog" (59,4). Zadraemo se nakratko na ovoj Senekinoj izjavi u kojoj hvali Lucilijev zbijen nain izraavawa kojim vie nagovjetava nego to govori,6 jer izaziva nedoumicu kada se uporedi sa wegovom drugom tvrdwom. Naime, na drugom mjestu, u pismu 114,1, Seneka spomiwe da neke kratke reenice zasluuju prigovor jer nad wima qudi moraju vie da razmiqaju negoli da sluaju sam govor.7 Na prvi pogled ini se da su ova dva mjesta u opreci, ali postaje jasnije kada Seneka daqe u pismu 114,17 spomiwe onu vrstu kratkih i zbijenih reenica koje ostaju nerazumqive: Kad je Salustije bio na vrhuncu, amputirane, skraene i nedovrene misli i rei vaile su kao neto lepo, ako bi se pojavile neoekivano i ako bi zbog svoje kratkoe ostale nerazumqive."8 Vidimo da Seneka razlikuje onu kratkou koja izaziva nerazumijevawe (obscura brevitas) i koju ne odobrava i onu kratkou koja je sadrajna i koja, kao kod Lucilija, ne ostavqa nejasnu misao. (Ti vlada reima, ne zanosi te govor i ne odvlai te daqe nego to si naumio"). U istom pismu Seneka daqe kod Lucilijevog izraavawa hvali umjerenu upotrebu retorskih sredstava. Ja nalazim kod tebe i neke metafore, ali one nisu nepromiqene i pokazale su se kao dobre; ja nalazim i poreewa, a niko nam ne brani da se wima koristimo, jer nisu
Pressa sunt omnia et rei aptata. Loqueris quantum vis et plus significas quam loqueris." Quare alias sensus audaces et fidem egressi placuerint, alias abruptae sententiae et suspiciosae, in quibus plus intellegendum esset quam audiendum?" 8 Sic Sallustio vigente amputatae sententiae et verba ante exspectatum cadentia et obscura brevitas fuere pro cultu."
6 7

13 doputena samo pesnicima" (59,5). Seneka podrava upotrebu stilskih figura i doputa ukraavawe pod pretpostavkom da je ono u skladu s predmetom i ciqem kojem se tei. On nije protiv toga da se istakne rjeitost, ali uvijek sa mjerom, jer, ako govornik umije lijepo da se izraava, treba da mu bude doputeno da svoju rjeitost prikae na najqepim predmetima. tavie, Seneka hvali one koji su zarad jasnijeg prikazivawa nekog predmeta upotrebqavali poreewa koja su, po wegovom miqewu, potrebna, ali ipak ne iz istih razloga iz kojih su potrebna kod pjesnika, ve zato da bi naem neusavrenom i nepotpunom jeziku bila od pomoi i da bi i sluaocu i govorniku prikazala jasnije onu stvar o kojoj se raspravqa" (59,6). Seneka je, kako smo vidjeli, protiv svih vrsta pretjerivawa, protiv onoga to je protivno prirodi i razumu i zato prigovara onima koji u svoje govore stavqaju ono to je neobino, obnavqaju rijei koje su ve zastarjele i ve odavno zaboravqene ili ukraavaju svoje govore smjelim i mnogobrojnim metaforama. Jednom rjeju, Seneka je protiv lanih qepota stila. Ono to moemo da zakquimo iz ovih sporadino i nesistematski iznetih tvrdwi koje nalazimo u pismima Luciliju je da je Seneka kao eqena svojstva stila prije svega isticao iskrenost, prirodnost, jednostavnost, jasnou.

OSNOVNE CRTE DOBROG STILA Iz Senekinih teorijskih razmatrawa o stilu, koja smo pokuali da sakupimo na ovom mjestu, vidjeli smo koje su to najznaajnije crte stila za koje se Seneka zalagao. Naroit naglasak, kako smo vidjeli, Seneka stavqa na usklaenost jezika s prirodom. To je moglo da podrazumijeva i sklad rijei sa wihovom prirodom, bez skrivenih i pomjerenih znaewa, i iskrenost, sklad izmeu misli i rijei, ivota i govora pisca. Duh i karakter ovjeka otkrivaju se i u wegovom jeziku. Pored iskrenosti pisac, prema Seneki, treba da tei jasnoi svog stila. Ono to misli treba da uini to jasnijima. inei to on ujedno potvruje sklad s prirodom jezika i sklad sa sobom (potenom oveku prilii ono to je jasno i jednostavno" (aperta decent et simplicia bonitatem) (48,12). Zarad postizawa jasnoe Seneka odobrava upotrebu stilskih figura; naroito istie poreewa, koja je i sam obilato koristio u svojim pismima Luciliju. U bliskoj vezi sa jasnoom je i jednostavnost izraavawa. Stil koji izraava istine, posebno filozofske istine, treba da bude jednostavan kao to je to bio Fabijanov stil.9
9 U pismu 49,12 Seneka citira Euripida (Fenianke 469): Govor istine je jednostavan" ili u pismu 40,4 kae: Govor koji nastoji da radi za istinu mora biti i sloen i jednostavan."

14 Moramo ovdje primjetiti da ovakve zahtjeve u pogledu stila nalazimo ve kod Aristotela i drugih antikih autora, zahtjeve o upotrebi rijei na prirodan i jednostavan nain.10 Takoe, veza izmeu karaktera i stila, budui da je Seneka otkriva kao grku izreku, oigledno je i ranije spomiwana, ali joj on, ini se, posveuje vie pawe od svih antikih pisaca. U blisku vezu sa ovjekovim karakterom i stilom Seneka, kako smo i ranije spomenuli, dovodi i karakter drutva i moralnih vrijednosti odreenog vremena. Prema gore iznetom, vidimo da se Senekine primjedbe o stilu ne odlikuju nekom originalnou i da ne mogu biti dovoqne da se stvori neki teorijski okvir za pitawa stila i nain izraavawa. Seneka je esto ograniavao svoje iskaze samo na nain izlagawa filozofskih ideja pa onda nije udno to se wegovi kwievni stavovi i simpatije slau sa wegovim filozofskim i etikim normama. Kako smo i ranije spomenuli, osnove stoikog uewa posluile su Seneki kao izvor wegovih pogleda na stil i nain govora.

IZMEU TEORIJE I PRAKSE Seneka je bio svjestan iskvarenosti govora u vrijeme kada je ivio. Ovo istie i u svojim pismima. Na primjer, u pismu 100,5 kada hvali Fabijanov stil kae da se wegove rijei ne protive svojoj prirodi, kao to se to dogaa u naem veku, ve su lepe i sjajne, mada su uzete iz sasvim uobiajene sredine." Na neki nain Seneka je bio izmeu dvije opcije, svojih stavova o tome ta je to to ini dobar stil, i uticaja vremena i tewi publike. Ako hoemo da slijedimo Senekina razmiqawa, dodaemo tome jo i sam uticaj wegovog karaktera. Wegov ciq je bio prvenstveno da skrene pawu italaca, ne na svoj stil nego na ideje koje je iznosio u svojim djelima. Na taj nain mu je stil, koji je prilagoen odreenom predmetu, posluio kao sredstvo da sadraj prikae na to efikasniji nain. Da bi to mogao da ostvari, morao je da napravi kompromis i da itaocima da ono to oekuju, odnosno na nain na koji to oekuju. Trebalo je u optoj krizi odrati pawu italaca i na jasan nain im uiniti dostupnima filozofske i moralne ideje. Seneka je u tom smislu bio praktiar. On nije mogao da izbjegne uticaj vremena u kojem je ivio.11 Osobenost literature svakog doba i priroda wegovog jezika usko su vezane. Ko ima neto da saopti, taj e, eli li da skrene pawu na sebe, govoriti jezikom toga doba. U skladu s vremenom, Seneka je bio podstaknut da razgovara sa svojim savremenicima tonom koji oni najboqe razumiju. I pored toga to je tokom prvog vijeka n. e. kratkoa
V. Arist. Rhet. 3, 2, 4. Tacit u svojim Analima za Seneku kae da je ingenium amoenum et temporibus eius auribus accommodatum" (Ann. XIII 3).
10 11

15 u izraavawu bila popularna i odnosila prevagu nad irokim ciceronovskim periodima, Seneka je i sam volio da se izraava u kratkim i epigramatski zaotrenim reenicama i to mu je lako polazilo za rukom jer je takva reenica odgovarala wegovom otrom i britkom umu. Sigurno je da je i on ponekad u tim reenicama bio nerazumqiv i da je bio svjestan da nije osloboen i drugih pogreaka u nainu izraavawa kao i mnogi drugi koje je sam kritikovao. Iz tih Senekinih kompromisa izmeu teorije, one jednostavnosti i jasnoe za koje je smatrao da su ideal dobrog filozofskog stila i wegove prakse proistiu ranija, moda previe stroga i neopravdana, gledita o navodno dubokim protivrjenostima izmeu wegove teorije i same prakse. Wegov stil, uostalom kao i wegov karakter, sigurno sadri kompleksnosti i nedosqednosti ali, ako se uzme u obzir da su Senekine namjere i ciq da se skrene pawa na sebe umnogome bili pod uticajem vremena i wegovog karaktera, ne postoje onda tolike protivrjenosti izmeu wegovih stavova o stilu i wegove vlastite prakse. Naime, glavna odlika wegovog stila je jednostavna direktnost koju je i sam preporuivao i iji je ciq bio da se pridobije blagonaklonost i zadri pawa italaca. Seneka se svojim itaocima obraao iskreno i prijateqski i, ako se wegovo djelo posmatra pod tim uglom, ono pokazuje duboku jednostavnost. Stvarajui svoj stil Seneka je uspio da iskoristi kwievnu modu svog vremena, ali je isto tako uspio da prvenstveno u svojim pismima sutinski zadri i svoju individualnost.
Slobodanka Prtija IS STYLE MAN HIMSELF? SENECA'S REMINISCENCES ON STYLE Summary This paper is a review and an attempt to systematize Seneca's standpoitns about style which he sporadically expressed in his letters to Lucilius. The paper discusses the relation between man's activity and his words, the influence of social movements on style and the skill of speech, speech as an external image of the soul, the relation between style and the goal, as well as the basic features of good style, according to Seneca's understanding.

UDC 821.163.42-2.09 Dri M.:821.163.42-2.09 Dri D. 821.163.41-95

MARIN DRI KAO SLEDBENIK XORA DRIA Branko Leti

SAETAK: U radu se stavqaju u korelaciju ekloga Radmio i Qubmir Xora Dria i dramski oblici Marina Dria i istiu slinosti ove dvojice pisaca: u doivqaju umetnosti, vezi umetnosti i stvarnosti, komici u ivotu i umetnosti. U tom pogledu Xore se ukazuje kao uzor sinovcu Marinu i podsticaj da u svojim dramskim oblicima razvija neke wegove motive i scenske koncepte. KQUNE REI: karneval, maskerate, pastirska ekloga", rustikalna ekloga", zaqubqeni vlah", trezveni vlah", mitoloka vila, gradska gospoja", maske, uloge

1. Dvojica znamenitih pisaca starog Dubrovnika iz poznate porodice Dri, Xore i Marin, stric i sinovac, i pored toga to to su iveli i stvarali u razliitim razdobqima renesanse, Xore (1461 1501) u wenoj oformqujuoj" a Marin (15081567) u wenoj klasinoj" fazi na prelazu u maniristiku, imaju dosta biografskih i kwievnih podudarnosti. Na biografskom planu Marin je u poneemu ponavqao put svoga strica, klerika i svetenika: obojica su jo u mladosti, po porodinoj tradiciji od pamtiveka", nasleivali pravo upraviteqa, rektora, crkve Svih svetih (Domino) u Dubrovniku i crkve svetog Petra na ostrvu Koloep. Sledei ta prava Xore Dri je postao klerik 1494. a svetenik 1497, a Marin klerik 1526, kao osamnaestogodiwak, pa akon 1549. i svetenik 1550. Ta porodina povlastica ih je verovatno i usmerila da posle zavrene humanistike gimnazije u Dubrovniku obojica pou, svaki u svoje vreme, na studije prava u Italiju s tim to je Xore, po svedoewu humaniste ora Dragiia, lep duhom kao i telom", t. j. ozbiqan i odgovoran, postao doktor crkvenog i graanskog prava, dok je Marin, Mutivoda" po sopstvenoj oceni, Vidra" nazvan od savremenika, pretpostavio studijama prava, i pored ugleda koji je imao kao stariji student i vicerektor" univerziteta, negro-

18 manciju" pozorinih umetnosti pa i kawivu ulogu qubavnika" u zabrawenim izvedbama komedija u Sijeni.1 U nauci dva Dria stoje na dva pola dubrovake renesansne drame: Xore na wenom poetku, kao autor prvog jednostavnog obrasca" svetovne drame, ekloge Radmio i Qubmir, a Marin na wenom kraju, kao najznaajniji pisac svih onovremenih dramskih oblika. Veza izmeu wihovih dela je i implicitna, u vidu mnogobrojnih citata" Xorinih stihova u Marinovim delima,2 i eksplicitna, u vidu razliitih Marinovih pomena strica. Uostalom, Marin je i video sebe, i druge savremenike, u pesnikoj tradiciji Xora Dria i ika Menetia, prvih pesnika na dubrovakom Helikonu. Svome stricu dodelio je ipak prvo mesto zbog wegove kwievne raznovrsnosti, ureenosti dari svime", pri emu je, ini se, prvo imao u vidu eklogu", scenski dijalog srodan wegovoj Tireni u ijem prologu ga i spomiwe.
Svud Xore Dria slove svitlo ime, Uresna mladia Bojim dari svime.

Iako strica nije zapamtio, jer je roen posle wegove smrti, Marin je wegovo poetsko delo mogao poznavati boqe od ostalih savremenika, pre nego to se ono rasprilo po svetu, najpre u eventualnoj porodinoj zaostavtini a onda i arhivama crkava u kojima ga je sledio kao klerik i svetenik. Na to upuuju mnogobrojne podudarnosti u wihovim delima da bi se na osnovu wih moda moglo govoriti i o intertekstualnom i maniristikom odnosu Marina Dria prema porodinom prethodniku. 2. U stvari, obojica Dria bili su qudi od duha", to potvruju i wihova kwievna dela, i posebno skloni ali, to potvruje i veseli, zabavni karakter wihovih dela. Samo to su wihovi zabavni oblici po intenzitetu i funkciji ale razliiti, s obzirom na razliita vremena u kojima su stvarali i s obzirom na tradiciju na koju su se naslawali. Marin Dri je svoju tradiciju i naznaio u stvaralatvu Xora Dria i ika Menetia, prve svitlosti" slovinskoga jezika, dok Xore, prva svitlost", nije imao kwievne prethodnike koje bi u svom radu sledio. On se sa svojom poezijom javio u vreme kad je pesnitvo na slovinskom" bilo u povoju, zbog ega ga je humanista Ilija Crijevi nazvao varvarskim kriawem" (stribiligo illirica) pretpostavqajui mu davno potvrenu vrednost klasine, latinske, kwievnosti. Bio je to period kad su i u Dubrovniku preporodni pesnici poeli poetski da
1 Up.: Miroslav Panti, etiri stolea u potrazi za pravim likom Marina Dria", u kwizi: Marin Dri, 15081958, SKZ, Beograd 1958. 2 Up.: Svetozar Petrovi, Umeci petrarkistike lirike u komedijama Marina Dria", Umjetnost rijei, 1, 1967, 515; Frano ale, predgovor i komentari knjizi: Marin Dri, DJELA, Biblioteka TEMELJI, Zagreb 1979.

19 brane pravo na ovozemaqske radosti po uzoru na hedonistike poklie Lorenca Mediija u pokladnim trijumfima" u Firenci: Kako je lepa mladost, koja ipak prolazi! Ko hoe da bude veseo, neka bude: za sutra nema izvesnosti ene i mladi qubavnici, iveo Bah i ivela qubav! Neka svako svira, igra i peva, neka srce plamti od slasti!"3 I u Dubrovniku je taj preporodni pokli carpe diem mladih zaetnika renesansne kwievnosti, kao i u razvijenijim italijanskim gradovima, prvo doao do izraza u karnevalskim danima, u pokladnim oblicima igara pod maskama. Prema istraivau pokladne poezije Milivoju Petkoviu, nastojale su pojedine maske" u ulinim povorkama da izvedu neku neobinu scenu" ili da govorewem" zabavqaju prisutne.4 Tu vajkadawu praksu karnevala dao je Jovan Dui u poetskoj slici kolone od hiqade maski" od kojih se pojedine, u funkciji poete" (domina"), obraaju damama sa dva-tri frivolna stiha", ili poput dva domina mlada", t. j. glumca, govore dijalog",5 eklogu ili farsu. Arhivska graa potvruje stvarnu analogiju toj poetskoj slici: posledweg pokladnog blagdana, pred kneevim dvorom, igrahu avci u renesansnim kostimima pastira".6 Ona ukazuje na zvanini karakter karnevala (pred kneevim dvorom"), i na uee dubrovakih esnafa (avci") u karnevalskoj povorci, i na funkciju maski (kostimi pastira"7). Istina, vest je s poetka esnaestog veka, t. j. posle smrti X. Dria, ali su pokladne proslave i u Dubrovniku imale dugu tradiciju, jo u sredwem veku, to potvruje i arhivska vest iz 1349, po kojoj su vlasti zabranile krabuqe"8 zbog preterane lascivnosti. Prema tome, dijalog" Radmio i Qubmir Xora Dria, kao oblik scenske ekloge, imao je, i pored mogueg ugledawa na sline u Italiji, i svoje lokalne izvore. Sam dijalog Radmio i Qubmir, kao uzor potowim maskeratama i dramskim oblicima, npr. eklogama Mavra Vetranovia,9 Nikole Naqekovia10 i pastoralama i farsama Marina Dria, nastao je u ranijoj pesnikoj fazi" X. Dria. On to sam kae u svojoj aqivoj" pesmi Poslanica Sladoju, poznatoj iz tzv."dablinskog" rukopisa. U woj on spomiwe zaqubqenog pastira Qubmira, junaka ekloge Radmio i Qubmir, to znai da je eklogu ispevao pre ove svoje aqive poslanice. Tu on govori o svom boravku u Stonu, za to bi se moda mogla nai arhivska potvrda, i smrtnoj bolesti" zbog seqanke perlipe ner vila", po emu je slian pastiru Qubmiru. Za dataciju nastanka te pesme, a time
Up.: Miroslav Panti, Humanizam i renesansa, Cetinje 1967, 67. Milivoj A. Petkovi, Dubrovake maskerate, SANU, Beograd 1950, 1112. 5 Up. pesmu Dubrovaki karneval" J. Duia u zbirci Dubrovake poeme. 6 M. Petkovi, nav. delo, 22. 7 O popularnosti karnevalske maske pastira" svedoe i pokladne pesme Pastiri" M. Vetranovia i Nikole Naqekovia, dubrovakih pesnika 16. veka. 8 Up.: Milan Reetar, Iz kulturnog ivota starog Dubrovnika", Jugoslovenska njiva, 10, 1023, 398. Up. i: Bojan orevi, Nikola Naljekovi dubrovaki pisac XVI veka, Institut za knjievnost i umetnost Filozofski fakultet u Niu, Beograd 2005, 97. 9 Up.: Zlata Bojovi, Mavro Vetranovi", predgovor kwizi: Mavro Vetranovi, Poezija i drame, Prosveta, Beograd 1994. 10 Up.: Bojan orevi, nav. delo.
3 4

20 i ranije nastale ekloge, vana je wegova izjava da ga je ta petrarkistika bol snala u mlados (moju) najlipu".11 Prema tome, bie da je ekloga Radmio i Qubmir nastala znatno pre 1497, kad je zareen za svetenika, odnosno i pre 1494, kada je postao klerik, a to bi onda znailo da je X. Dri prvi uveo likove (maske) pastira u dubrovaku renesansnu kwievnost. U stvari, ova prva svetovna drama" i jeste meavina odlika qubavne i pokladne poezije i zaetka budueg dramskog oblika. Stoga je u woj vie poetskih nego scenskih" odlika. Wen zabavni karakter je u skladu prvo s karnevalskim veseqem iskazanim u pokladnim maskeratama (sviraj, glume"), a potom i s wegovim poetikim shvatawem smeha u umetnosti, poeziji i scenskim prizorima: on je za wega, kako je naznaio u Poslanici Sladoju, lik srcu rawenom" i smih izvidni". ini se da to treba imati na umu kad se eli shvatiti renesansni duh u wegovim tekstovima i pravi smisao wegovog scenskog razgovora" koji je wegov sinovac Marin sedamdesetak godina kasnije isticao kao zadatak svojih dramskih oblika: arajdat (razveseliti) prijateqe"; puku dat radost"; obeselit ovi pir", itd.12

3. Zanimqivo je da kwievni istoriari nisu posveivali veu pawu moguoj korelaciji dramskih oblika dvojice Dria, poto su u eklogi Radmio i Qubmir Xora Dria videli prevashodno ishodite mitolokog sadraja u potowim dubrovakim eklogama i pastoralama. Zanimqivo je da su pri tome propustili da ukau na postojawe dva sveta u eklogi X. Dria: ovaj" u gradu, gde sada", u vreme karnevala, razgovaraju dva vlaha sa sela, i onaj" u gori, to se desio ranije i o kojem Radmilu pria Qubmir. Oni su u Tireni M. Dria jasno podeqeni na sadraj prologa i dramsku radwu: u prolozima je savremeni trenutak izvedbe drame s obavetewima o sceni, likovima, publici i mestu izvedbe (na Placi, odnosno drugi put u kui Vlaha Dria na piru) i dramskoj radwi u idilinoj prirodi, s mitolokim i fiktivnim likovima u dalekom paganskom trenutku. U stvari, jo je Petar Kolendi uoio dva ogranaka" Drieve Tirene: onaj mitoloki, u kojem je Sve nekako sveano i zategnuto i otmeno, bez ikakve nepristojne aluzije ili rei", i koji su nazivali pastirskom eklogom (ecloga pastorale), i onaj drugi, u kojem je Sve protkano vulgarnim alama, s prividnom antipatijom patricija i krupnih buruja prema selu, i s puno karikiranog potcewivawa svega, to je seosko, pa su to zvali seoskom eklogom" (ecloga rusticale).13 Dakle, ta dvojnost mitolokog" i realistikog"
11 Up.: Zbornik stihova XV i XVI stoljea, Pet stoljea hrvatske knjievnosti", MH-Zora, Zagreb 1968, 57. 12 Up.: Zlata Bojovi, Zaeci dubrovake renesansne poetike", u kwizi: Renesansa i barok, Filoloki fakultet Narodna kwiga, Beograd 2003, 11. 13 Petar Kolendi, Tirena Marina Dria", u kwizi: Marin Dri, 15081958, nav. izdawe, 141.

21 sveta moe se zapaziti ve u eklogi Xora Dria, poznatoj u nauci tek od ezdesetih godina 20. veka. Potowa ekloka i pastoralna drama batinila je od scenskog dijaloga Radmio i Qubmir, pored arkadijskog ambijenta i likove: Qubmir, zaqubqeni pastir, i Radmio, trezveni pastir, postae predstavnici antitetikog mitolokog i realnog sveta u pastorali Marina Dria. Uvodei u pastoralu vie likova, on ih je, u skladu s wihovom dramskom funkcijom, podelio na uzmnone" i uboge". Zaqubqeni vlah iz Xorine ekloge dobie u Marinovoj pastorali, to posredno preko prethodnika M. Vetranovia i N. Naqekovia, to neposredno, svoje naslednike": Qubmir, wegov uzmnoni" pastir, sledie Xorinog po imenu koje je emblematino za nosioca romantine qubavne prie, najavqene u prologu, pa e biti uzmnoni" junak pastirske ekloge" i po etiketnom ponaawu i biranom, petrarkistikom, govoru. S druge strane, Xorinom Qubmiru po ponaawu je slian i Marinov ubogi" pastir Miqenko: on ga sledi po gestikulaciji, seqakoj leksici i antipetrarkistikom", kominom udvarawu, pa je predstavnik ogranka seoske ekloge" u Tireni. Tako ono to je u eklogi X. Dria samo pria" Qubmirova, u Marinovoj pastorali je na sceni", tzv. dramska iluzija" iz mitolokog sveta. Odlazak Xorinog Qubmira, u potrazi za vilom, u grad", koji je mesto radwe, binska scena", wegove ekloge, gde nalazi gradske vile"14 (ove gospoje, ako i nisu iz gore"), bio je inspirativan za M. Dria da stvori ceo niz vlaha" koji e postati komiki junaci" wegovih predstava o karnevalskim zabavama u gradu, ponajvie u prolozima ali i kao predstavnici sveta zbiqe" (rustikalne ekloge"), odnosno junaci fiktivnog" sveta (pastirske ekloge") wegovih dramskih radwi. Na isti nain e M. Dri uz mitoloku vilu, o kojoj se u eklogi samo pria, u svoju pastoralu uvesti, poput prethodnika Mavra Vetranovia i Nikole Naqekovia, i druga aktivna fiktivna bia, npr. Kupidona, Plakira, nimfe i groteskne satire. Prototipove" za neke od wih mogao je nai u pojedinim Xorinim pesmama za koje je ve primeeno da imaju dramski nain izraavawa oseawa.15 Primer za to moe da bude i pesma Po vas minuti dan" u kojoj pesnik razgovara" s Amorom, bogom qubavi, u odrednicama" istovetnim sa ulogom Marinovog Kupidona u dramskoj pastoralnoj radwi: on je u pesmi djetiak proklet", s lukom i strelicama", koji quvenom" strelom pogaa pesnika kao i stanovnike fiktivne dubrave": tere mu (on) protiv stav, ne hajav za ranu".16 Lik vile", mitolokog bia u pastorali, oliewe je Lepote adekvatno predmetu qubavne renesansne lirike: u Marinovoj
14 Up. pokladnu maskeratu Pastiri" N. Naqekovia: /Velike smo uli slave / od vaega segaj grada / da su odi lijepe vile, / i kako su mnozijeh, riee, / wih qepotom zatravile; / tuj nam srca svim umriee"/. 15 Up.: Slobodan Prosperov Novak, Povijest hrvatske knjievnosti, svezak I, Split 2004, 55. 16 Up. Zbornik stihova XV i XVI stoljea, nav. izd, 5153: //Nada mnom doleti mlaahat nu hitar // djetiak proklet, svim bri neg vitar, // vaze luk sprida ter s strilom sastavi // // Tere mu protiv stah, ne hajav za ranu //// Htijah mu govorit odve srdito"//.

22 pastorali to je Tirena, vila brodarica, ijom su lepotom oarani svi stanovnici dubrave. Takva, ona je metafora Qubavi koja pobeuje sva bia; mlade i stare, realne i fiktivne, trezvene i ohole. Pandan toj koncepciji mogao je Marin da nae u Xorinoj pesmi Gizdave mladosti i vi svi ostali", koja je u stvari poetski traktat o Lepoti:17 po woj lepota je neophodna svetu da orfejskom snagom savlada sve sukobe i izmiri sve razlike u prirodi; weno boansko poreklo ini qude boqima, a posebno deluje na one kih voqa uzvlada" ime se jo jednom dodiruje s potowim Marinovim mislima o mladosti, kojom vie vlada voqa18 nego razum, i qudima nahvao". Vila u Xorinoj eklogi Radmio i Qubmir, ba zato to je u woj i mitoloka i zbiqna stvarnost objediwena priom" a ne dramskom radwom, dobila je svoje gradske alternative", gospoje" pandan vilama", koje oaravaju" pastira Qubmira; one e, kasnije, u delima M. Dria imati svoje daqe varijante" u likovima gradskih javnih ena", npr. u Noveli od Stanca.19 Prva je analogija mitolokih i gradskih vila u wihovoj zbiqskoj" i fikcionoj" funkciji.20 Mitoloke su i kod Xora, i kasnije kod Vetranovia, Naqekovia i M. Dria, sledbenice boice Dijane, ali vie u funkciji lova nego istote. Ni jednima ni drugima ne vlada qubav, ali su mogue kompromisne veze. One su i izgledom sline: belog su lica i u pritankom" velu, oigledno obnaene poput onih na iji se izgled okomio M. Vetranovi u svojim satirama.21 One samo ogledaju svoje gizde", kao Xorina vila na izvoru i Marinova Tirena na kladencu, i koketno se ponaaju, prpone" erotskim aluzijama u razgovoru s vlaiima.22 Wihovi likovi iz sveta iluzije u eklogi i pastorali sasvim prelaze, imenom i drutvenim statusom, u svet dubrovake renesansne zbiqe" u farsi. U razmatrawu razvoja" anra ekloge kwievni istoriari su zanemarili itav niz literarnih, tekstolokih, analogija u dramskim oblicima Xora i Marina Dria, posebno u uporeivawu realistikog ogranka" wihovih ekloga, ecloga rusticale, odnosno u naznaavawu Xorinih scenskih koncepata" kao polazita za potowa dramska reewa Marina Dria.
Isto, 3740. Up. prologe komediji Dundo Maroje, i Z. Bojovi, Prolozi Drievih drama", u kwizi: Renesansa i barok, nav. izd., 7088. 19 Divo Peica i njegovi drugovi, uz pomo na ulici zateenih prostitutki, organiziraju privatni vilinski teatar za Stanca". S. P. Novak, nav. delo, 84. 20 Up. radove: Pavla Popovia, Novela od Stanca", i Petra Kolendia, Stanac u poslovicama", u kwizi: Marin Dri, 15081958, nav. izd., 175194. 21 Up. predgovor Z. Bojovi kwizi: Mavro Vetranovi, Poezija i drame, Biblioteka Kwievna batina starog Dubrovnika", kw. 2, Prosveta, Beograd 1994, 2932. 22 Up.: Miqenko: Gospoje, s tobom le jednom ja bih rad"; Vila: to bi ti pribilo, da lee sa mnome?"; Miqenko: Istom bi mi milo zdruit s tobome"; Vila: Budi ti to udi. / Slobodno pri k meni// I stan moj da vidi u vodi studeni". Povodom ovakvih stihova primetio je Frawo velec: upravo se u ovom dijalogu vidi kako ona (Tirena) sad oituje prponu superiornost i blagu ironiju". Prema: Marin Dri, DJELA, nav. izd., komentari F. ale.
17 18

23 4. Ono to ponajvie povezuje dvojicu Dria, Xora i Marina, a ega nema u eklogama posrednika Vetranovia i Naqekovia, jeste upravo motiv seqak u gradu" koji je tema gotovo svih dramskih oblika M. Dria. Likove vlaha su i savremenici smatrali wegovim komikim izumom": to potvruje i Vetranovi u osmrtnici M. Driu kad meu oaloenima nabraja i ove wegove komike junake. Dovoqno se setiti Vuete, Obrada i Pribata iz sveta zbiqe" u prologu Tireni, odnosno ubozih" pastira u svetu iluzije" pastoralne radwe, te Vukodlaka i Grubie iz Venere i Adona, Griule, ili Stanca iz Novele od Stanca. Xorovi pastiri" Qubmir i Radmio wihova su prethodnica u dubrovakoj renesansnoj kwievnosti. U eklogi X. Dria Radmio, u grad novopristigli vlah", susree Qubmira, vlaha" koji se tu naao tragajui za vilom koju je susreo u gori, na pojilu, i zbog we ostavio stado i bliwe. Mesto susreta je oznaeno Radmilovim pitawem Qubmiru: to tuj meu knezovi?" Pitawe je semantino" na vie planova.23 Ono tumaa dela upuuje na mogunost da je Qubmir maska pastira" u karnevalskoj povorci pred Kneevim dvorom", tj. da on i Radmio kao dve maske" pastira, trezvenog" i zaqubqenog", na sceni recituju govore svoj dijalog". To bi bilo u skladu s razgovornim" karakterom ekloge (Skai mi" da ti skau") i s Petkovievim navodom dokumenta o dubrovakim avcima" koji s maskama pastira" treeg dana blagdana uestvuju u karnevalskoj povorci ispred Kneevog dvora. Da je i u eklogi re i o drugim uesnicima karnevala vidqivo je iz Radmilovih opomena nut ovih gospoja" i primedaba o karnevalskim maskama, oholim gospojama", koje se s pastirima smijehom potaju". Druga mogunost je da je re o nekoj sceni", moda na nekom piru", na kojoj pastiri" izvode eklogu, pa bi navedene pojedinosti imale funkciju implicitnih didaskalija". Po tome bi wima bili bliski Marinovi vlasi" Vueta i Obrad, u prvom, odnosno Obrad i Pribat, u drugom prologu Tirene. U prvom prologu, pri prvoj izvedbi pastorale na Placi, Vueta i Obrad obavetavaju publiku o argumentumu" pastorale, wenoj sadrini, mestu izvedbe, izgledu scene (dubrava" koja se uvrgla me dvore"), i posmatraima, posebno s osvrtom na lepotu dubrovakih vladika". U drugom prologu, pri izvedbi na piru u kui Vlaha Dria, govori se o sveanoj i veseloj pirnoj" atmosferi gde su godiwice" analogne Xoretovim oholim gospojama" posebno u potawu podsmijehom" prema novopridolom seqaku Pribatu: Weke godinice k sebi me zovqahu,/ ovake rilice nadute noahu;/ svaka wih veqae: Jes li se oenio,24 Vlae kukuqae? "
23 S. P. Novak tumai to pitanje ovako: jedan pastir upozorava drugog da bude oprezan jer je stupio u prostor, meu knezovi, dakle meu one koji su kazalini spektakl naruili". Nav. delo, 54. 24 Taj motiv Marin razvija i u Veneri i Adonu, kad vlah" Grubia ide u grad" da se eni pritilom gospojom" koja e ga grijati zimi". Matrica i wemu moe da bude Xorin vlah" koji zbog gospoja" nee da se vrati u selo.

24 Radmilovo pitawe upueno Qubmiru (to tuj meu knezovi?") ima analogiju u pitawu koje je Marinov Pribat uputio Obradu, pastiru koji je kao i Qubmir ranije doao u grad i ba kao i on ostavio selo i svoje stado prepustio vukovima. Analogija izmeu wih je i u tome to obojica sada drugaije izgledaju, drugi su viditi": Qubmir je usahnuo", blid u licu", srcem uzdie", dok je Pribat takoe drukiji izgledom:
Ko li su svitle toj na tebi haqine? Haqinam, brate moj, a i obraz prosine, Drugi si viditi, i mi qubav tvoja.

Pribatov odgovor je eksplicitno obavetewe o kostimu i maski (obraz prosine") koje on ima na sceni. On je glumac specijalista" za ulogu vlaha", glumac kojeg je u drutveni ivot uveo M. Dri:
Ma kad on (Dri) doe, pak poe sviriti, Tuj, kako manen, svak ide ga sliditi. A mene darivat poee vlastele I na wih slubu zvat i qubit vele.

Time potowi Dri kao da objawava starijeg i upuuje istraivaa da jasnije vidi pastire ekloge kao glumce, takoe fah"-majstore za uloge zaqubqenog i trezvenog pastira. Ono pitawe, otkud meu knezovi", moe da bude, moda, i obavest o doteranosti" zaqubqenog pastira, prepoznatqivog i pod maskom (blid u licu"), reenog da pridobije gradsku vilu".25 U svakom sluaju i on je drugi viditi" zbog qubavne bolesti koja je po trezvenom Radmilu kotrava" koju treba skorijepiti". Po tome on je pretea i Marinovog starog Radata u Tireni, komikog junaka wenog mitolokog ogranka". Trezveni Radmilo, opozicija zaqubqenom Qubmiru, nastoji da ga, poput potowih Marinovih likova Radata i Stojne u Tireni, osvesti ukazujui mu na oholost" gradskih vila" kojima on slui samo za smeh: Nut kako sve tobom smijehom se potaju", i da im, kao smeni zaqubqeni vlah" slui za rug":
One su tej udi / rugat se bezumnom / beside o w svudi."26

Odgovor Xorovog Qubmira indikativan je vie za razumevawe wegove scenske uloge" nego za samu radwu ekloge: A ove gospoje ako i rug tvore // srce t mi wim goje". Wihov smeh je wemu potvrda koliko je uspean interpretator uloge smenog qubavnika", zaqubqenog seqaka" u gradu. Marin Dri je takvo shvatawe smeha eksplicirao pitawem glumca" Xiva Peice nonicima Vlahu i Mihu, gledaocima" wegove novele", da li je dobro umio sprdat", glumiti, sa Stancem, a potvrda
25 Up. izjavu Vetranovievih pastira" o lepoti vila" u gradu: gdi se qepe vile goje, // ner su nae posred gore". 26 Up. rei starice Stojne sinu Miqenku u Tireni M. Dria: pastiri ubozim one se rugaju, // tim ruzi i mnozim tuicu zadaju."

25 wegovom glumakom umeu jeste upravo gromoglasan smeh: Poi s vragom! Boci mi pukoe od smiha". Bogme smijeh!" Za smenog qubavnika" ekloge X. Dria smeh enske publike, one iste kojoj e se obraati u prologu Skupu i M. Dri,27 priznawe je, analogno lovorovom vencu", dobijeno od najdrae publike:
Volim od sih vila da se mnom ke smiju, Neg seqke iz sela venac da mi viju.

Na kraju i Radmio otkriva" svoju masku" smenog trezvenog seqaka kojem je, s obzirom na wegovu racionalnost" suprotnu zaqubqenom Qubmiru, wegova aruqa" vanija nego glumaka uloga. Napomenom o maski koju je nosio: Izgubit pri voqu ovi nos na licu / neg moju aroqu, pritilu junicu" uspostavqa se jo jedna motivska veza strica sa sinovcem, odnosno wegovom maskom Dugog Nosa" u prologu Dundu Maroju i aluzija na wu od hiwenog vlaha" Xiva Peice u Noveli od Stanca i autentinog" vlaha Vukodlaka u Veneri i Adonu. Za eklogu Xora Dria Marin Franievi je pretpostavio da je vjerovatno pirna drama", ali bez blie tekstoloke argumentacije.28 Wen zavretak je zaista u duhu zavretaka pirnih drama M. Dria. Wegovi vlasi", Obrad u prologu Tirene i Vukodlak u Veneri i Adonu to posredno potvruju. Obrad je, odgovarajui Pribatu na pitawe otkud u svionim haqinama", ve ukazao kako je kao specijalista za uloge vlaha" prizivan od gospode, kao i sada na pir Vlaha Dria, da bude domain gostima i brine o bogatoj trpezi, a Vukodlak, u slinoj ulozi u Veneri i Adonu, na istoj svadbi i zavrava komediju eksplicitnim pozivom glumcima: A Vlaho vas tamo eka na veeru". Ekloga Radmio i Qubmir zavrava se u istom smislu: Qubmir zaustavqa Radmila, koji se vraa svome stadu, pozivom na aewe:
Prikloni se k meni sad, qupko se raimo, Za ne znam igda kad vee se vidimo.

5. Zanimqiva je analogija dvojice Dria i u shvatawu umetnosti, samo to je potowi Marin razraivao konkretnije ono to je na tom planu kod Xora nalazio vie u implicitnom" obliku. Wegovi vlasi", prvo Vueta a potom i Obrad, otkrivi lepote, arolije, scenske umetnosti zaboravili su na svoja stada i bliwe na selu. To oni izriito kau.
27 Up. izvode iz prologa: ene, vila se spravila bijee doi s versi"; da weke od ena bile su rekle weke se sad makerate ine, para da se na Placi razgovaraju". ene, pasate se za veeras bez vila ", itd. 28 Up. Povijest hrvatske knjievnosti, knj. 3, Liber-Mladost, Zagreb 1974, 55.

26 Slina je misao i u eklogi X. Dria s tim to se ona vie odnosi na burni ivot u gradu u vreme karnevala. Usred zime u gradu su povorke qudi, arenilo sveanog i radosnog sveta, smeha i zabave,29 dok je u isto vreme na selu priroda udovica" a ivot zamro kao u grobu: mimo prag ni mo da stupaj ko stupi // ner domom dan i no stoji kako u rupi". O tome raspravqaju" pastiri Radmio i Qubmir u nizu antiteza selograd. Radmilovoj slici bujne prirode i ivog ivota na selu u prolee i leto Qubmir, dakle, suprotstavqa mrtvilo u zimskom periodu, pri emu akcenat stavqa na razliitost igara" u selu i gradu. Seoske igre on naziva vaim", t. j. seqakim, folklornim, koje ogranieno traju, samo u vreme bujawa prirode:
Ne hvalim prolitja ni koris ovara Ni lipos od cvitja, ni vaih igara.

Seoskim igrama on pretpostavqa blaenstva" koja je naao u gradu,30 a distancirawem ovih-gradskih igara" i seoskih-vaih, kao da je povukao i razliku izmeu karnevalskih igara maski pastira na poqani", gde se u igri natjeu maske pastira,31 i ovih glumakih na sceni", odnosno izmeu stvarne folkorne igre i scenske iluzije. Ovde su, na sceni, vjene sladosti i nijesu bjegue", tu lepota prirode i vila nije prolazna kao ni u Utopiji" M. Dria o kojoj govori wegov Negromant Dugi Nos. Oigledno je da i Xore govori o svetu umetnosti koji, po Mikelanelu, nad prirodom vlada". To potvruje wegov pastir Qubmir, zaqubqen u veni" ivot umetnosti kad, na konkretne ovozemaqske razloge trezvenog Radmila da se vrati u selo, kae da ne eli ku slavu drugu imati", ni dravu na saj svit vladati", jer je odabrao blaenstvo", pravo kraqevstvo", u kojem e kraqem se sam zvati". Nije li to najpre sloboda karnevalskih dana kada se, po Bahtinu,32 svet tumbe okree, kada i oni najnii mogu da nose masku kraqa". I nije li to zatim kraqevstvo" gradskih pozorinih igara, antiteza onim folklornim igrama koje Qubmir, glumac s maskom smenog zaqubqenog seqaka, naziva vaim igrama". I nije li to, napokon, veza" s potowim Marinovim Warwas gradom,33 kraqevstvom u kojem se svak kraqem moe nazvati jer je u wemu svaka liberta"?

29 Up. maskeratu Pastiri" M. Vetranovia: A sad glumci, vas molimo, // spravte dipli da se sviri, // igrajui da skaemo, // u tri skoke i etiri!" 30 Isto: Doli smo iz dubrave, dalee, / Ovdi gdi se poje, gdi se sviri". 31 Isto: da se nae srce smiri, // kad se vidi tko e boqe, // tanac vode mi pastiri, // poplesati ovo poqe". 32 Up.: M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse, Nolit, Beograd 1978. 33 Frano ale (Marin Dri, DJELA, nav. izd., 540) ovako komentarie taj Driev iskaz u prologu Skupu: Njarnjas grad, o kojem je rije pri kraju prologa, ujedno je slobodan svijet scenske iluzije, gdje su i zakon i svaka liberta, tj. sloboda, drugaiji, pravi a ne tobonji kao u zbilji".

27
Branko Leti MARIN DRI AS A FOLLOWER OF DORE DRI Summary In this paper we pointed out the correlation between eclogue Radmio and Ljubmir by Dore Dri and dramatic forms by Marin Dri, as well as similarities between the two authors: about the artistic impressions, relation of art and reality, comic in life and art. From that point of view, Dore appears to be the exemplar for his nephew Marin and the stimulation for reshaping some of his motives and scene concepts in Marin's dramatic forms.

UDC 821.163.42-14.09 Dri M. 821.163.41-95

KOMPOZICIJA PESME Analiza 11. i 16. pesme kanconijera Marina Dria Bojan orevi

SAETAK: U radu se ukazuje na naela kompozicionog organizovawa na primeru dveju pesama dubrovakog renesansnog pesnika i dramskog pisca Marina Dria. KQUNE REI: petrarkizam, qubavna poezija, temporalnost, kompozicija, oblik pesme

1. O poeziji Marina Dria pisalo se malo, uzgredno i uglavnom nekritiki i ona se najee sagledavala tek kao neveta proba pera za ozbiqniji kwievni rad.1 Tano je da je Dri kao pesnik, dakle u svojim mlaim danima, iao utabanim stazama, varirao uobiajene petrarkistike teme i motive, to je vodilo uglavnom klietiranom izrazu. Stoga i Drieva poezija, kao i poezija italijanskih renesansnih pesnika, ali i wegovih slavnih dubrovakih prethodnika ika Menetia i Xora Dria, te wegovog savremenika Nikole Naqekovia, ima iste slike, izraze, motive, pa i stihove. I Drieva mladost cvili i na javi i u snu", i wega je dragin pogled quveni izranil"; i za wega je voqena ena kruna i s od svih vil". I on ili ho ili ne" u ogwu stoji i poziva dragu da ili taj ogaw ugasi ili mu smrt zada. Najzad, i Marin Dri, kao i wegovi prethodnici i uzori, ukazuje na naruavawe renesansnog principa kalokagatije, to jest na iwenicu da se lepota drage ne slae sa wenom nemilou. Ipak, u relativno malom broju svojih pesama koje je Dri smatrao dovoqno dobrim da budu sauvane i tampane, postoje stihovi u kojima je ovaj pesnik tragao za nekim specifinim reewima koja te stihove bar za trenutak odvajaju od uobiajenog kliea. To se moe videti najboqe na planu kompozicije, koja kod Dria ponekad nije tipino pe1 Drieva poezija ima vanost prije svega kao stilska vjeba." F. ale, Uvod; u: Marin Dri, Djela, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb 1987, 60.

30 trarkistika, linearna, sa jasnom tezom na poetku i potvrdom ili opovrgavawem te teze u daqem toku pesme. Ovo povremeno tragawe za sloenijom strukturom pesme Dri duguje novim tendencijama u renesansnom pesnitvu koje obino, a ponekad i olako, podvodimo pod pojam manirizma. I u tim pesmama i daqe preovladava oponaawe uzora, ali primeujemo pokuaje da se izgradi sloeniji kompozicioni sklop pesme. 2. U prvoj pesmi koja je predmet analize jedanaestoj pesmi Drievog kanconijera sloeniji kompozicioni sklop ostvaruje se trolanom kompozicijom same pesme.2
Uzdae tuni moj, pokli se spravi sad da svijetu nepokoj navjesti, i gork jad kroza ki ta vene mladosti moje cvit, poalit a mene nitko bi na saj svit, pri' sprva k onojzi najlipoj od vila, u licu kojojzi quvena 'e sva sila, srce ka pogledom rani mi, ter ja tim stvaram se sad ledom, sad ogwem gorutim. Reci joj: Gospoje, gospoje od svih vil, priklon' ui tvoje da uje grozni cvil, da uje tuan glas ki zove dan i no usiona da tvoja vlas da tunu d pomo, Najvjern'ji oda sve gizdave mladosti mre rawen, jaoh, od tve anelske liposti! Srdace omehaj, dragoga pomili, ne ini smrtni vaj da ga ve ta cvili. Tvojom ga qubavi obesel', gospoje, neka te vik slavi, neka te vik poje." Ako bi obraz tja za ne ut odnila tuan glas, jak zmija da je vik nemila, uzdae tuni moj, k meni se ne vrni, ma hrli stupaj tvoj kamo ho' obrni. eqahno pripjevaj, kad godi bude prit, quveni pla i vaj koji me ini mrit.

Ovu Drievu pesmu odlikuje trolana kompozicija. Prvi deo ima osam stihova i, sem to se apostrofira uzdah kao qubavni glasnik, u
2 Mora se istai da u ovakvoj organizaciji pesme Dri nije bio ni prvi, ni najdosledniji pesnik. Ovakvoj kompoziciji u svojim pesmama pribegavao je i Nikola Naqekovi, ak vrlo esto. On je, najee, organizovao pesmu u tri celine koje, svaka u sebi, sadre opet tri mikrosekvence, i daqe i u motivima i u stilskim figurama dosledno potujui trolani sklop. inio je to u nekolikim pesmama svoga kanconijera, a izrazit primer za ovakvu kompoziciju predstavqa Naqekovieva prva poslanica Petru Hektoroviu. Detaqnu analizu ovoga postupka u Naqekovievom pevawu videti u: B. orevi, Nikola Naljekovi dubrovaki pesnik XVI veka, Institut za knjievnost i umetnost / Filozofski fakultet u Niu, Beograd 2005, 135139.

31 wima se peva o dragoj, o wenoj lepoti (najlipoj od vila, u licu kojojzi quvena 'e sva sila") i uticaju te nadzemaqske lepote na pesnika (stvaram se sad ledom, sad ogwem gorutim"). Drugi deo pesme, od deset stihova, ini obraawe uzdaha dragoj, sa uobiajenim konvencionalnim imenovawem (gospoje od svih vil") i molbom za usliewe qubavne udwe, izreenom u treem licu (srdace omehaj, dragoga pomili"; tvojom ga qubavi obesel', gospoje"). Trei, zavrni deo pesme (est stihova) predstavqa pesnikova sumwa u povoqan odgovor (jer je draga jak zmija nemila") i molba uzdahu da sad ide u svet i raznosi glas o pesnikovoj smrti zbog neuzvraene qubavi. Osnovna tema pesme nemilost drage i neuzvraena qubav opte je mesto petrarkistike poezije. Nita mawe to nisu ni motivi. Sam motiv qubavnog glasnika nije nov, i to kod petrarkistikog pesnika moe biti ptica, cvet, srce, ili, u trenucima tuge i strepwe kako je i u ovoj Drievoj pesmi uzdah. Takoe, i motiv neusliene qubavi i nemilosrdne drage stari je petrarkistiki motiv, naroito prisutan u bembistikoj struji, kojoj je pripadao i Driev stric, Xore Dri. Zato je i osnovno oseawe u ovoj pesmi prebaeno sa drage na samoga pesnika wegov jad, tugu i bol. To proistie iz ambivalentne prirode voqene ene. Ona je bella e cruda", kako to veli Pjetro Bembo.3 Tako je i Drieva draga istovremeno najlepa od vila" i zmija nemila", to je naruavawe principa kalokagatije i, kao takvo, predstavqa vrhunski greh ne samo prema pesniku nego i prema qubavi samoj! Uostalom, i samo poreewe ene sa zmijom nije novo. Zasnovano na biblijskoj matrici, ono je postalo petrarkistiki klie, koji, recimo, esto nalazimo kod Policijana, ija je draga pi crudele ch' un serpente".4 I ambivalentna slika pesnika koji je as led a as ogaw poznata je jo od Petrarke. Kao logina posledica ukazuje se smrt kao beg od nemilosrdne qubavi i krivica koju pesnik svaquje na voqenu enu, to je takoe opte mesto. I Jakopo Sanazaro peva da dragine mile ruke" donose smrt,5 a wu slute i Policijano u svojim Rispetti continuati (III, 78)6 i Bembo,7 dok se u dubrovakoj lirici ovaj motiv ustalio jo sa Menetiem.8 Dakle, po ovim elementima Drieva jedanaesta pesma ne bi bila znaajna. Ipak, wu odlikuje svedenost izraza i, to je najvanije, formalna uoblienost. Trolana kompozicija deli pesmu na tri priblino jednaka dela (8 + 10 + 6), s tim to pesnikov glas iz prvog i treeg dela uokviruje glas uzdaha (ali opet kao transpozicije samoga penika) u drugom delu. Da je Driu, meutim, izuzetno stalo do kompozicione doslednosti i formalne ujednaenosti govori i iwenica da u
Prema: P. Bembo, Opere II, Milano 1808, 29. Prema: Poesia italiana: il Quatrocento, Garzanti, Milano 1978, 137. 5 Prema: Selection from the Italian Poets, Blackie and Son, London/Glasgow/Bombay 1917, 152. 6 Poesia italiana: il Quatrocento, 140. 7 P. Bembo, Opere II, 83. 8 Videti npr. 4, 17, 31, 72. i 138. pesmu u izdawu: Pjesme ika Menetia i Dore Dria i ostale pjesme Ranjinina zbornika (priredio M. Reetar), Stari pisci hrvatski, knjiga druga (drugo izdanje), JAZU, Zagreb 1937.
3 4

32 svakom od ova tri dela pesme nalazimo jednak broj po pet imenikih, pridevskih ili glagolskih izraza koji podravaju osnovni, pesimistini ton. U prvom delu: uzdae, nepokoj, jad, vene, rani. U drugom delu: cvil, tuan, alnu, mre, vaj. U treem delu: tuan, uzdae, pla, vaj, mrit. Pri tome, centralni semantiki nosioci su uzdah kao izvor same pesme i vaj (tuga) kao pesnikov atribut. Uzdah je kquni pojam u prvom delu pesme, a vaj u drugom, da bi se u treem delu pesme nali zajedno! Poredei ovu pesmu sa Kavalkantijevom baladom (iji su poetni stihovi: Perc' io non spero di tornar giammai"), ale je uoio slinosti,9 ali je propustio da istakne kompozicionu doslednost i svedenost Drieve pesme u odnosu na lirsko-epsku razgranatost Kavalkantijeve.

3. U nauci o kwievnosti razmatrawu vremena u poeziji nije pridavan poseban znaaj, i uglavnom se to razmatrawe vezivalo za epsku poeziju ili balade.10 Mnogo vie pawe (pored jezikih i stilskih osobina) posveivano je tzv. iskaznom subjektu pesme i wegovim korelacijama, kao i iz toga proisteklom obliku pesme.11 Ipak, kad god je o obliku pesme re, postoji mogunost da se ona gradi i na osi vremena, i to ne samo kada je u pitawu ritam (to se ini nesumwivim), nego i kada je re o korelaciji iskaznog subjekta sa objektom. Kod petrarkistikih pesnika objekat pesme je idealna draga i faze kroz koje qubav prolazi. itav kanconijer jednog renesansnog pesnika kree se od prvoga pogleda, preko oboavawa izdaleka i nagovetaja qubavi, prekliwawa za wu, do ostvarewa qubavne udwe i, najzad, razoarawa u qubav i svojevrsnog otrewewa. Dakle, petrarkistika qubavna poezija oigledno na makroplanu rauna sa pojmom vremena. Na niim nivoima, pak, petrarkista apostrofira vreme kada nastoji da voqenu enu ubedi u svoju odanost i potrebu da mu qubav bude uzvraena. Tada se vreme ukazuje kroz prolaznost, kroz svest da mladost nije vena i kroz potrebu da se makrovreme (koje u sebe uvek ukquuje smrt i nestajawe) zameni mikrovremenom, t. j. trenutkom. A u tome i lei sutina renesansnog poimawa vremena, t. j. poznatog naela carpe diem. I u okviru pojedinane pesme, meutim, petrarkistiki pesnici znali su da se poigravaju vremenom, da iz jednog vremena prelaze u drugo, i da utemeqewem iskaznog subjekta u odreenom vremenu (ba kao i u prostoru) pesmi daju odreeni oblik i strukturu. U takvim sluajevima, dakle, vreme je bitan element kompozicije pesme. Na primeru esnaeste pesme Drievog kanconijera videe se kako se kompozicija pesme ostvaruje na osnovu temporalnih transformacija.

9 10 11

Videti: M. Dri, Djela, 6364. K. Hamburger, Logika knjievnosti, Nolit, Beograd 1976, 280293. H. Henel, Zur Lyrik-Diskussion, Darmstadt 1966, 223224.

33
Pokoli, jaoh, qubav, moj cvite, hoe toj da za te ne pristav uzdiem ovakoj i da ino s istoi, jaoh, ne sja sunace na plane me oi neg rajsko tve lice, nemoj mi zazirat, molim te quveno, toj slatko pozirat tve lice rumeno! Er kada lice toj ne budem tve pozrit, jaoh, smrtni nepokoj hoe me umorit, i mene tamnosti obujme sve tada bez tvoje liposti ka ivot moj vlada. Oto tebe izbavi i uz i stril, moj cvite gizdavi, quvena taj sila. Oto ti slatki goj u srcu uiva, a to je nepokoj quveni, jaoh, ne zna. Qubav ti u prsi kim we vlas satire tih plamak uvrzi, u sebi da uje quveno to je mriti, i ki je nepokoj dragoga eliti, izbrani cvite moj! Ruice rumena, taj svitli tvoj ures i gizda quvena slave te do nebes. Gdino si kraj rika u vrime prolitja, sva si s i dika izbranoga cvitja. Svitle se tva lica prije danka u gori jak zvizda Danica prid suncem o zori. Mladosti tim mile ubrat te sve ude, tobom da pribile wih prsi uqude. Vrhu svih ma mlados sve smagne, ruice, za gizdu i rados da zdrui tve lice. Ma neka prem huda protiva meni es brani mi odsvuda zdruiti tvoj ures. I rijeke duboke i drae i grane tej tvoje visoke k tebi mi prit brane, ter takoj tvoj obraz, ruice, elei, skonah se jakno mraz na suncu kopnei.

Tema ove pesme je pesnikova qubav koja nailazi na odbijawe. Pesma poiwe iz prezenta, s tim to pesnik rauna na itaoevo razumevawe da je predistorija pesme smetena u perfektu, t. j. na podrazumevano znawe o uobiajenom toku petrarkistike qubavne istorije. Pesnik, naime, ne prestaje da voli dragu, to znai da se qubav ve razvila, ona je sada tu. Amor je ovladao pesnikom, dostignut je onaj stepen kada se pesnik vie ne stidi da pozove dragu da mu uzvrati naklonost (nemoj mi zazirat, molim te quveno, toj slatko pozirat tve lice rumeno"). Izmeu prvoga dela pesme (stihovi 16), koji je u prezentu, i drugog dela (stihovi 710), koji je u futuru, postoji logika veza koja je i sintaksiki obeleena, veznikom jer (er). Razlog pesnikovoj qubavi, i wegovom sadawem nespokoju, jeste mogunost smrti kao tame u koju zapada pesnikova dua bez mogunosti da uiva u vilinoj" lepoti. Dakle, u prezentu su postulirani i iskazni subjekat (pesnik) i objekat (draga), sa uobiajenim izrazima za qubav, tugu i lepotu (uzdiem",

34 plane oi", rajsko lice", cvite", lice rumeno"). U futuru se, meutim, i iskazni subjekat i objekat dovode u vezu sa smru, pri emu je pesnik potencijalni samrtnik, a draga pretpostavqeni ubilac. Zahvaqujui temporalnoj transformaciji, dakle, logiki elementi teksta su u istoj semantikoj ravni, ime je omogueno daqe irewe referentnog poqa. Stoga se trei deo pesme (stihovi 1126) ponovo odvija u prezentu, sa ciqem da obrazloi budunost, te sa namerom pesnika da podseti itaoce (iako se formalno obraa voqenoj eni) zato je u budunosti izvesna wegova smrt! Ovaj deo pesme je zato posveen slikawu lepote voqene ene. Ali, poto je smrt makrotemporalni ishod, i lepota ene se doarava poreewima sa univerzalnim, kosmogonijskim elementima prirodom i svemirom. Realije cvee, reka, zvezde dobijaju rekonstruisano znaewe i uzdiu se na metaforini nivo, ime se podrava referentna veza sadaweg vremena sa makrotemporalnou budueg. Smrt, dakle, postaje logian atribut ene koja u sebi sjediwuje kosmogonijske elemente koji tvore wenu boansku lepotu. Iz tog razloga pesnik u posledwem, etvrtom delu pesme (stihovi 2734) opet sluti budue vreme u kojem e se definitivno uspostaviti nepremostiva prepreka izmeu wega i drage, a koja opet izvire iz prirode eninog bia koja je oliewe destruktivne sile qubavi.12 Ako su u prethodnom delu pesme realije dobile metaforino znaewe, onda su u ovom delu metaforine slike nemilosti i oholosti voqene ene transformisane u realije! Ona e izmeu sebe i pesnika postaviti rijeke duboke i drae i grane". Zavrni deo pesme je, stoga, pesimistian a logian zakquak koji nas iz sadaweg, preko budueg vremena, vodi do konanog, i odsudnog, poimawa qubavi kao radosti ivota, a samim tim i do osnovnog motiva ove kompoziciono savrene Drieve pesme smrti kao odumirawa strasti i ivotne snage (skonah se jakno mraz na suncu kopnei")!
Bojan orevi COMPOSITION OF A POEM ANALYSIS OF THE 11th AND 16th POEM FROM MARIN DRI'S CANZONIERE Summary In addition to the typical, schematized, linear composition which characterizes Petrarch's love lyrical poetry, new, mannerist tendencies also brought more complex compositional structures which we also notice in some poems of Marin Dri. Analysing the two selected poems (11th and 16th poems from Dri canzoniere), the paper points to the procedures used by this poet when linking various elements into the plot and logical-semantic string.
12 U ovom kquu pevali su, recimo, Alamani (Selection from the Italian Poets, 156), ovani dela Kaza (Selection from the Italian Poets, 226) i Bembo (P. Bembo, Opere II, 191).

UDC 321.61:929 Obrenovi M. 821.163.41-82.09 821.163.41-95

KRAQ MILAN U ANROVSKOM KRUGU Duan Ivani

SAETAK: Predmet rada je anrovski bogata i raznolika graa srpske kwievnosti vezana za linost i djelovawe kneza/kraqa Milana Obrenovia (lirika, proza, drama, memoaristika, feqtonistika). anrovski raspon odgovara vrednovawu kraqeve linosti i uloge, od apologije do satirike groteske. Odnos autora tih djela je zavisio od wihovih politikih stavova, istorijskih okolnosti (poetak i kraj vladavine) i trenutka nastajawa djela. Linost kraqa Milana (wegovo ponaawe na prestolu, u javnom i u privatnom ivotu) bila je veoma izazovna za literarno oblikovawe, posebno za romanesknu imaginaciju. Ukazujui na odnos faktografskih i fikcionalnih inilaca, autor studije se zadrava na romanima Pere Todorovia i Vladana orevia, izdvajajui wihove stilsko-retorike, anrovske (npr. roman s kquem) i morfoloke karakteristike. KQUNE RIJEI: kraq Milan, fikcionalizacija, anrovski kompleks, linost, politika, kwievni junak, pripovjedaki postupci, mitizacija, simbolizacija, tendencija, roman s kquem

Ciq ovog rada nije da ostane na optim zapaawima, a jo mawe da se bavi cjelokupnom graom, dakle djelom i djelovawem Milana Obrenovia u literarnim spomenicima, jer to ne bi mogao iscrpeti cio jedan simpozijum. Samo pragmatini razlozi iz skupa pomenutih spomenika izdvajaju autobiografsko-memoarske spise i dnevnike, budui da su oni granina oblast fikcije i faktografskih izvora. Posebno ako se pomisli da se odjek linosti kraqa Milana u evropskom okruewu takoe kretao u velikim amplitudama. Alfons Dode je 1879. objavio Kraqeve u izgnanstvu, gdje su glavni junaci jedan ilirski" kraqevski par, koji u nekim detaqima, kako kazuju istraivawa, podsjea na kraqa Milana; pored toga francuski autor Albert Male je napisao roman Kraq Stanko i kraqica Ksenija, s motivima o kraqu Milanu, Nataliji i Aleksandru Obrenoviu; parisko pozorite je imalo na repertoaru dramu Za krunu, koja se odnosi na srpska zbivawa. I putopis Aleksandra Epa Istowaki trenuci dobrim dijelom se odnosi na Beo-

36 grad, na Milana i Aleksandra Obrenovia.1 U austrijskoj, maarskoj i wemakoj kwievnosti, u kwievnosti Rumuna, Bugara, Grka, Italijana, o Rusima da ne govorimo, linost i sudbina srpskog vladara morale su imati velik odjek. Sve se to moe obraditi kako treba tek u specijalistikim istraivawima. (Pomenimo meu autorima i novije pisce kao to su Duan Baranin ili Dobrilo Nenadi, s nedavno izalim romanom Pobednici.) Nauna okupqawa kao to je ovo nae nisu samo zbir sadawih znawa, nego i podloga ili podsticaj novim istraivawima. Pojednostavqeno gledajui, fikcionalizacija kraqa Milana imala je u srpskoj kwievnosti dva vodea idejna toka. Jednome je izvor bio u antidinastikoj orijentaciji pokreta Svetozara Markovia, dospjevi do satirinih slika Radoja Domanovia, kojima su prethodile podrugqive aluzije ili neposredne invektive u djelima Branislava Nuia (Sumwivo lice, a posebno pjesma Dva raba", zbog koje je osuen na zatvor), u satirinim pjesmama Vojislava Ilia ili Milorada Mitrovia, u proznim crticama Milutina Ilia i tekstovima cijeloga reda drugih kwievnika.2 Pomenutoj orijentaciji bliska je liberalno-demokratska struja, gdje je vodee mjesto 80-ih godina zauzela Zmajeva satirina rije u Starmalom.3 Laza Kosti je pak milanizam" uveo u urnalistiki ogled kao vrstu stava, povezujui s tim pojmom i jedan tip qudi koje e nazvati razmetqivci, opsenari, arlatani".4 Suprotnu sliku oblikovala je dinastika obrenovievska orijentacija: u wenim okvirima se tei isticawu krupnih zasluga kraqa Milana i evokaciji dramatinosti wegovih opredjeqewa/odluka ili pak ambivalentnih sudova o prirodi kraqeve linosti i karaktera. Stroe govorei, ni ove dvije glavne struje nisu jedinstvene ni kontinuirane. Zmajev odnos prema kraqu Milanu je meandrirao, dok nije, poslije Timoke bune, Slivnice i krize politikih odnosa u Srbiji, postao potpuno negativan, iskazujui se ironijom, paskvilom i groteskom. (Samo bi opis Zmajevih pjesama, lanaka, karikatura, kozerija, aforizama, pastia o kraqu Milanu traio posebnu studiju.) I Pera Todorovi je od dinastikog neprijateqa postao dinastiki prijateq (up.: Qui, Matovi),5 posebno kad je poeo da govori iz memoarske perspektive, po ubistvu kraqa Aleksandra, u svom Ogledalu.
1 Up.: M. Pavlovi: U dvostrukom ogledalu: francusko-srpske kulturne i kwievne veze, Beograd 1996, s. 75. 2 Umjesto navoewa iscrpne literature, bie dovoqno ukazati na opuse ovih pisaca i biografske lanke o wima (Leksikon pisaca Jugoslavije, N. Sad, Matica srpska). 3 Up.: D. Ivani: Starmali" Jovana Jovanovia Zmaja // Kwievna istorija, HHH: 120121 (2003), s. 183234. 4 Rije je o Kostievim lancima koje objavquje u Glasu Crnogorca" pod naslovom Iz nauke o jeziku", u br. 10, 12, 1421 za 1887. godinu; u jednom od tih lanaka (br. 21) on pie da je mikrob milanizma opoganio sva ivila naroda"; o tome D. Ivani: Laza Kosti u crnogorskoj periodici // Kwievna istorija H: 51 (1981), s. 501523. 5 R. Qui: Pera Todorovi protivnik i prijateq Obrenovia // Pera Todorovi: zbornik radova/uredila Vesna Matovi, Beograd 1999, s. 2557; V. Matovi: Delo Pere Todorovia kao kwievnoistorijski izazov // Pera Todorovi: zbornik radova/uredila Vesna Matovi, Beograd 1999, s. 149165.

37 Oba ova stava imala su svoje anrovske, stilske i semantike ekvivalente. Od autorovog opredjeqewa zavisilo je koje e oblike iskoristiti i kakvu e orijentaciju uzeti. Treba dodati da je velik uticaj na objavqenu rije imao ustavni poloaj tampe: ono to je moglo da se tampa u zemqama Habzburke monarhije nije uvijek proputano preko granica Srbije. Zmaj je ojaeno i duhovito razvio sliku u kojoj je jedini list iz preka" zadran u podrumima beogradske policije wegov Starmali: Starmali viri kako s' lepo iri/ Fremden i Morgen, Abend, Vragen-Blat, / A Pester Lojdu andar salutira, / A Pester urnal zakoio vrat", s cininom porukom: Mi emo jo sami podmetat vam lea; / Udarajte Srba mesto vraga svog!".6 Uvredqive i groteskne slike kraqa Milana mogle su proi u srpskoj tampi preko Save, Drine i Dunava, ali ne i u Srbiji, osim u alegorinim oblicima. Sa ustavom iz 1888, a posebno s abdikacijom kraqa Milana pukle su brane protiv slobode tampane rijei i u Srbiji. Poslije Timoke bune Zmaj je postao je jedan od najupornijih protivnika kraqa Milana. Postavqajui narod i wegovu slobodu kao osnovne vrijednosti, on pie Narod moe bit bez kraqa,/ Al ne i kraq bez naroda",7 dok u pjesmi Pa ta sad?" povodom slivnike nesree uzvikuje kraqu Milanu u svakoj strofi Sme li rei: Nije tako!" i zakquuje pozivom na odlazak: Silazi se svojevoqno, I jo eka gorih uda!"8 Nalazei se na najvidnijem poloaju u dravno i vjerski rasparanom srpskom narodu, uz politike i staleke podjele i interese i uz snane kulturnocivilizacijske asinhronosti, Milan Obrenovi je po sebi (kao linost) bio izazovan za kwievnost: porijeklo/roditeqi, zaputeno vaspitawe, nesreno djetiwstvo, kolovawe, wegov karakter i temperament, posebno nain dolaska na vlast, a onda uloga u dogaajima nacionalnog i meunarodnog znaaja. Kraqevo ponaawe u unutarwoj politici i voewe spoqne politike, porodine prilike, lini ivot, odnos prema dinastiji i vlasti (povlaewe sa prestola i uee u upravqawu dravom nakon toga), sve je to vie liilo na romanesknu priu nego na realan svijet jednog vladara i sve je izazivalo velike raspone emocija i stavova, od povjerewa, razumijevawa, potovawa, oduevqavawa i qubavi do sauestvovawa, straha, smijeha, izrugivawa, mrwe i zgraavawa. Moe se rei da je kraq Milan svojom prirodom i svojim djelovawem (sudbinom) bio gotov kwievni junak (nekad tragian, nekad komian, ali uvijek problematian), stvoren za nepredvidqivost literarne imaginacije: nagli zaokreti, neoekivane odluke, krewe normi, teatralnost, sklonost intrigantskom odnosu prema saradnicima, reirawe sluajeva i tuih sudbina, nepredvidqivi zapleti i raspleti. Trebalo je samo da darovit pisac taj materijal prevede iz sfere iwenica u sferu moguih svjetova" literature: u tim svjetovima vie nije va6 7 8

Odabrana dela J. J. Zmaja, N. Sad 1969, kw. 5, s. 106, 108. Isto, 5, s.127. Isto, 5, s. 134135.

38 no da li je junak istorijska ili neistorijska linost, ni kako se neki dogaaj odigrao u stvarnosti. (Uzgred reeno, razdobqa bogata protivurjenim zbivawima i linostima privlaila su i istoriare i romanopisce, ak iste pojedince u razliitim ulogama. Da ne navodimo druge primjere, Stojan Novakovi je istoriografska prouavawa doba ura Brankovia ugradio u romaneskno tivo Kaluer i hajduk, a Vladan orevi korpus dokumenata o propasti dinastije Obrenovi i svoje politiko iskustvo iz tog razdobqa preveo u roman Golgota.) Ne zaboravqajui na moderne stavove po kojima su strategije pripovijedawa o dogaajima sline u istoriji i literaturi (Artur Danto, Patrik Vajt), ukazaemo samo na one osobine koje razdvajaju fikcionalni tekst od istoriografskog. Prvo je podruje znawa i perspektiva pripovijedawa. Romansijer na krilima mate ulazi u stawa svijesti i podsvijesti svojih junaka, u wihova htjewa i namjere, te zna" i ono to istoriar moe samo pretpostavqati, ali ne moe dokumentovati; on se slobodno kree u sferi motivacije, pripovijeda o psihikim procesima i reakcijama; wegovo znawe je osloboeno fiziko-saznajnih zapreka, osim granica same imaginacije i autorovog talenta. Kwievnost je sklona mitizaciji i simbolizaciji stvarnosti. Vladan orevi, npr., kraqu Milanu pripisuje poslije abdikacije equ da ode na Golgotu, te se wegova sudbina u odreenom smislu poredi sa sudbinom Isusa Hrista, kojeg je wegov narod razapeo. to je kraq Milan obiao Jerusalim poslije abdikacije (ali, izmeu ostalog, s ciqem da se sastane s Artemizom Hristi u Carigradu) imalo je sasvim druge razloge od onih koje mu pripisuje Vladan orevi, hotei da u jedno i drugo unese motiv poslawa i predodreewa. Kwievniku je na raspolagawu ogroman rezervoar sredstava/postupaka: zaplet, scenino prikazivawe, dijalog, unutrawi monolog, psihonaracija, konstelacija i izbor junaka, izbor stila, komentarisawe i motivacijski sistemi, slikovitost. Sloboda pripovjedaa je naroito velika u dijalogizaciji istorije i u izboru sporednih figura. Najupadqiviji takav istup van istorijskih podataka nastao je u Golgoti V. orevia, u liku Milke Jevremovi. Prototip ove junakiwe je Ilka Markovi, udovica qekara i kwievnika Jovana Andrejevia Jolesa, prijateqa Jovana Jovanovia Zmaja, ure Jakia, Laze Kostia, ora Popovia Daniara; ona se udala za pukovnika srpske vojske Jevrema Markovia, streqanog u vezi sa tzv. topolskom bunom 1878. godine. Ilka je nekolike godine docnije (1882) pokuala atentat na kneza Milana. U zatvoru je pronaena mrtva. Vladan orevi je motiv atentata prenio u posqedwi period vladavine kraqa Milana, povezao ga s radom ruske (vostok") tajne diplomatije i zavrio kao uvod u qubavnu/dravnu dramu kraqa Milana, koji zbog enidbe s Milkom Jevremovi naputa presto, a ona se truje kako narod ne bi ostao bez vladara. orevi je osjetio romanesknu potencijalnost linosti Milke Jevremovi (odnosno Ilke Markovi) i uspostavio meu iniocima wenog

39 ivotnog puta kauzalnu vezu koja ne odgovara stvarnosti, osim moda one koja se odnosi na interes ruske diplomatije. Romaneskna forma je dozvoqavala da se tematizuje skandalozno-kriminalno-erotsko ili mistino. Dokazi za tvrdwe u romanu se ne trae, a sve to tamo pie treba da slui razvoju radwe, konfiguraciji prie, karakterizaciji junaka, motivacijskim sistemima. Za kazivawa u slobodnoj pripovjedakoj formi esto se moe ponoviti ono to je Slobodan Jovanovi rekao povodom Todorovievog Ogledala da je teko raspoznati istinito od izmiqenoga".9 Romanima Pere Todorovia je zbog takvih svojstava tee prigovoriti jer se wihov autor prema istini i izmiqawu odnosi mnogo slobodnije nego orevi u segmentima koji esto prelaze u fantastiku, misteriju, priviewa i proricawa. Proces mitologizacije i simbolizacije obiqeava ve wegove memoarske spise (Krvava godina), a u romanima i ne pokuava da se dosqednije dri istoriografskih maski stvarnosti, kao orevi. Golgota: roman iz balkanskog ivota (Beograd 1909) Vladana orevia obuhvatio je ivot kraqa Milana (Emilijana) od projekta novog srpskog ustava (krajem 1888) do abdikacije (6. marta 1889). U obimnijoj prozi U front": pripovetka iz ivota jednog biveg kraqa (Beograd 1913) orevi se bavi ivotom kraqa Milana (Emila, Emilijana) u Parizu, poslije wegovog povlaewa s prestola: kocka, klaewe, qubavnice, depresija i potpuna nervna rastrojenost razrjeavaju se predlogom dr oke Lazia da se bivi kraq posveti radu, i to radu s vojskom. orevievi razgovori sa kraqevima, onako kako ih je on zabeleio", kae Slobodan Jovanovi tim povodom, opomiwu svojim uzbudqivim tonom na stare 'uvstvitelne' romane", dok e neka izmiqawa ovog autora uporediti sa samohvalisavim lovakim priama". Pokuavajui da objasni ili da razumije uzroke takvih postupaka, odnosno naina na koji se on pravi interesantan", povezao ih je s epohama u kojima je orevi odrastao i djelovao. U wemu se susreu i ukrtaju mode dve razliite epohe. orevievo akovawe palo je u doba omladinskog romantizma; wegovo muanstvo u jedno sasvim drukije doba, doba politikog realizma, kada je Bismark bio bog. orevi je bio rastrzan izmeu omladinskog romantizma i bismarkovskog realizma", as neizleiv idealist, koji za nae grubo realistiko vreme ima odvie srca i savesti (), as 'pruski inovnik' () neumitan i prema sebi i prema drugima".10 Jo jedna napomena Slobodana Jovanovia vrijedi da se navede: da su orevieva istoriografska priawa jako preraena wegovom pripovedakom matom".11 Nevoqa je, ako se sudi po Jovanoviu, to se fikcionalne tehnike, sekvence radwe i stil nalaze u istoriografskoj, a istoriografske procedure u fikcionalnoj prozi: to jednoj oduzima naunu vaqanost, a drugoj umjetniki efekt i
9 10 11

S. Jovanovi: Sabrana dela, Beograd 1991, kw. 6, s. 15. Isto, 7, s. 136139. Isto, 7, s. 203.

40 autentinost. Razlikuje ih, meutim, stepen proizvoqnosti, slobode konstrukcije teksta i nain povezivawa jednih inilaca sa drugima. Dok istoriar treba da se poziva na izvore i saoptava to je dostupno saznawu i provjeri, eventualno ulazei u motivacije i procjene ponaawa pojedinaca, romansijeru/novelisti je put prema svim sferama qudskog i nadqudskog otvoren (kwievnoteorijski pojmovi sveznajui pripovjeda", boje oko" su indikativne terminoloke metafore ove pozicije). Pera Todorovi je po sebi istraivaki neokonana pria i u elementarnom smislu rijei, usprkos ogromnom naporu i visokim rezultatima koje je ostvarila Latinka Perovi u objavqivawu i prikupqawu wegovih spisa.12 Todorovievi romani su postali velika istraivaka tema u radovima koji se tiu fantastike, stila, tehnike pripovijedawa, anrovskih, medijskih, vrijednosnih aspekata, poev od Svetlane Velmar Jankovi, preko Vesne Matovi i Slobodanke Pekovi, do Tatjane Jovievi.13 Ovo interesovawe nije sluajno: ne samo to je obimniji, ovaj romaneskni opus je umjetniki izazovniji nego odgovarajua proza Vladana orevia. Tu se ne radi o istorijskoj podlozi, izboru fabularnih segmenata i neposrednoj stvarnosti, nego o pripovjedakom talentu i koncepciji prie. Todorovi je mnogo vie okrenut kolokvijalnom jeziku, govornim anrovima svakodnevice, rijei osloboenoj funkcionalne cenzure. Nasuprot hronikalnom ritmu orevievog pripovijedawa, on spaja prospektivno, retrospektivno i sinhrono pripovijedawe, spoqawe slike i samootkrivawe junaka. Osim toga, svog glavnog junaka sputa u stvarnost, sasvim razliitu od one koja se pokazuje u svakidawem iskustvu. Stvarnost Todorovieve romaneskne proze se razlae izmeu grube, karnevalske i banalne svakodnevice i misterioznih scena zavjera, proricawa, magije, tajanstva, predskazawa. S druge strane, pak, iz ivota mladog nasqednika prestola dolaze komine scene ponaawa prema uiteqima i namjesnicima, prva erotska iskustva, opasnosti od atentata, trovawa i podvala. Romanopisac nejasna (otvorena) mjesta iz vladarske biografije razrjeava" pomou tajanstvenih uzroka i neobinih motiva glavnih aktera radwe. Npr. zna se da je Blaznavac (u romanu pukovnik Vrbavac) umro usqed guoboqe; u romanu pak on umire usqed posqedica prisilnog samotrovawa, poslije neuspjelog pokuaja da on otruje mladog kneza i doe do srpske krune. Motiv pretendenta, toliko poznat na sve strane, ovdje se pojavio u sloenoj konstelaciji borbe za nasqee. Todorovi je u svom pripovjedakom maniru, koji znamo iz wegovih Uspomena/Dnevnika jednog dobrovoqca, objedinio postupke i tehnike poetike oka i uva" sa introspektivnim i ispovjednim otkrivawima i sa dijalokim raspravama o politikim pitawima. Wegov knez, odnosno
12 Indikator tih rezultata su Todorovievi Izabrani spisi u dvije kwige (Beograd 1986), memoarski spisi u vie kwiga (Krvava godina, Dnevnik, Ogledalo: zrake iz prolosti, Srpska stvar u Staroj Srbiji, Uspomene na kraqa Milana), prepiska (Pisma: Linosti i linost), izdawa praena studijama i iscrpnim komentarima. 13 Uporediti: Pera Todorovi: zbornik radova / uredila V. Matovi, Beograd 1999.

41 kraq Milan slabo privlai kao duhovno bie, psiholoko ustrojstvo, linost, ili pak oni procesi oko donoewa ili sazrijevawa odluka, koji bi morali biti tipini za jednog vladara. Autor radije svoga junaka postavqa u protokolarne ili u masovne scene kao to su zvanini doek u policiji, seoske sveanosti koje se pretvaraju u pijanke, kneeva raskalanost i bludniewe, nemiri koje odmah izaziva u narodu. Ne mawe je efikasan kad u dijalokom obliku, stalnoj konfrontaciji dvaju gledita, uvede u roman problem vladalake popularnosti i vladalakog autoriteta (Rastislav, iji je prototip Jovan Risti: Knez), ili pak kad skupqa parad ispovijesti ovjeka koji je na vratima smrti (pukovnik Vrbavac). Drei paralelu sa istorijskim zbivawima, Todorovi je proirio poqe tajanstvenosti, predodreenosti, fantastike, kriminala i smrti, te je svojim romanima dao vid slobodne smjese imaginacije i istorije. Osloboen zvaninog stila, pak, otvorio je velik prostor za situaciono i personalno (gdje i ko govori) razloenu rije svakodnevice. Sasvim suprotno od Todorovia, Vladan orevi nije uspio da se oslobodi stila i sadrine zvaninih saoptewa i klietiranih iskaza. Razgovori wegovih junaka podsjeaju na diplomatske note, na lekcije iz srpske istorije, folklorno-vjerske tradicije i iz narodne kwievnosti (krsno ime, Hasanaginica", Banovi Strahiwa"), ili na dijalogizovane prirunike i stenografske zapise sa sjednica. U jednom od prikaza ovog romana napisano je da autor djeluje kao kakav daroviti diletant, koji jo nije nauio da struwaki ekonomie sa svojom bogatom graom" (prikazi, Golgota: 515).14 Kome su poznata orevieva romaneskna djela, takav utisak se moe uoptiti. Povodom romana Car Duan, objavqenog u Otaxbini" 1875. pod naslovom Stevan Duan (prva verzija), istoriar srpskog romana Milan Vukievi je napisao: Spisateqski postupak g. orevia doista je prost. Veliki istorijski materijal o srpskoj prolosti stavio je u usta pojedinim licima, istorijsku garderobu razdelio prema poloajima i rangovima. I ta lica govore najee kao automati, kao ravi aci svoju lekciju. () Umesto da naslika jedno doba, pisac nam saoptava podatke, nepreraene, iz prve ruke. Zato i linosti romana ne ive."15 Dok se jedne slabosti tiu mawka autentinosti, proivqenosti, kako se nekada govorilo, druge se tiu oite tendencioznosti orevievog romana o kraqu Milanu. Tako je jedan kritiar napisao da je to pokuaj da se uzvieni pojam muenitva izmiri sa pariskim klupskim kockarom Milanom (Golgota, 538), te da je veza izmeu naslova romana i ivota glavnog junaka blasfemina (sladostrasnik, kockar, intrigant, koji se uporeuje sa Isusom i wegovim stradawem, 539). Drugi je dodao da je to biografski roman koji hoe da opere crnca" (535).
14 Golgota: roman iz balkanskog ivota, Beograd 1909. Kao dodatak izdawu objavqene su u prevodu, u cjelini ili u izvodima i parafrazama, kritike u inostranoj tampi, poto je roman preveden na wemaki, maarski, ruski i slovaki jezik. 15 V. Jovii: asopis Otaxbina 18751892, Beograd b. g., s. 91.

42 Zanimqivo je da neki kritiari, po inerciji modernistike poetike, u duevnim procesima kraqa Milana, kako su predoeni u romanu V. orevia, nalaze moderni duh skepticizma (566). Za istoriare srpske kwievnosti Todorovieva i orevieva romaneskna djela su stalno drana na margini, svrstavana u trivijalnu, feqtonsku, tendencioznu, anrovsku literaturu (npr. roman tajni, bulevarski roman, dvorski roman), koja traje bez veih umjetnikih rezultata i vrijednosti. Srpska kwievnost, meutim, nije tako bogata da bi se lako liavala onoga to je u woj stvoreno. Koliko ta djela imaju istoriografsko-dokumentarnu vrijednost mogu utvrditi samo temeqita istraivawa i uporeivawa grae. Ona, meutim, potvruju i nove romaneskne mogunosti i nove oblike u srpskoj kwievnosti, vezane za drutvene i politike okolnosti i za autorsku invenciju. Izmeu ostalog to su naroite vrste istorijsko-drutvenog i politikog romana; djelimino na sentimentalistikom fabularnom obrascu (s motivima nezahvalnog vladara prema svom odanom podaniku: motiv kraqevog odnosa prema Milutinoviu, iji je prototip Garaanin; motiv intriganta koji je izazvan spoqawim i porodinim okolnostima; motiv kraqa-qubavnika spremnog da radi voqene ene napusti presto; motiv blagorodnog vladara-oca koji se povlai s prestola u korist sina). S druge strane, to je proza oite politike tendencioznosti, te se u jednom prikazu kae da je u stvari autorov spomenik pokojnom kraqu i prijatequ" (525). U jednom od prikaza Golgote (537) upotrebqen je termin Schlsselroman (roman s kquem) i to je jedna od spoqawih, formalnih karakteristika svih onovremenih romana o kraqu Milanu. Roman s kquem se definie kao roman u kojem se stvarni dogaaji, okolnosti, sudbine i linosti predoavaju pod promijewenim imenima, te se tek pod odreenim kquem"/ifrom" mogu identifikovati u wihovoj ivotno-istorijskoj ulozi. Premda su mnogi romani imali podsticaje u stvarnim dogaajima i linostima, roman s kquem je samo onaj u kojem je operacija pridavawa novog imena/naziva izvedena sistematski. Zanimqivo je da su tokom srpskog realizma takvi romani po pravilu vezani za dvorski ivot u Beogradu i na Cetiwu ili za stranake prvake i linosti iz javnog ivota (iz tampe, Velike kole, Akademije nauka). Ova vrsta romana je u formalnom dodiru sa alegorijom, od koje je razlikuju prozirnost, jasnost odnosa i odsustvo fantastike. Pisao ih je ne samo Pera Todorovi i Vladan orevi, nego i Janko Veselinovi (Junak naih dana, 1897, 1903) i Simo Matavuq (Deset godina u Mavritaniji, 1907, 1908). ini se da je taj manir u odreenoj vezi sa modom potpisivawa lanaka pseudonimima, veoma rairenom u srpskoj tampi krajem vijeka. Kqu" kao atribut anra moe se proiriti na pripovijetku, dramu, pjesmu, lanak, kozeriju, povezati sa autobiografijom (Matavuq), politikim (orevi) i istorijskim romanom (Pera Todorovi) ili sa romanom lika (Veselinovi). Jedni autori su se drali ifara", okolnosti i dogaaja dosqedno (Matavuq), drugi su u stvarnosni poredak ukquivali fantastine dogaaje i prelazili na

43 alegorijsko-profetsku ravan (Todorovi), dok su trei kombinovali fikcionalne segmente sa faktografski vjerodostojnim detaqima (orevi, Veselinovi). * Rani roman o kraqu Milanu, nastao za wegovog ivota ili neposredno poslije wegove smrti, jednu vrijednost ima za istoriare a drugu za prouavaoce kwievnosti. Vjerovatno i jednima i drugima predstoji da iz svojih strunih interesovawa iskoriste ovaj znaajan fond tekstova, meusobno ne tuei se. Prvo, ne smiju smetnuti s uma da su strategije pripovijedawa o dogaajima sline u literaturi i u istoriografiji, sjeajui se dosjetke starog Dodea, da je istorija roman qudi koji ulaze u istoriju, a roman istorija qudi koji ne ulaze u istoriju. U primjerima literarnih djela o kraqu Milanu ni ta dosjetka se ne dri: istorija je poela da lii na roman i moda se boqe mogla razumjeti posredstvom romaneskne nego posredstvom faktografske prie.
Duan Ivani KING MILAN IN GENRE CIRCLE Summary The author points to a rich literary material related to the personality and work of Prince/King Milan. This material is varied in genre (lyrical poems, prose, drama, memoir writing, journalist writing), and the evaluation of the King's personality and role includes the extreme views, from apologia to satirical grotesque. The attitude of the author depended not only on his political views, but also on historical circumstances (beginning and end of his rule) and on the moment of creation of a particular work. King Milan's personality (his behavour as a ruler, in public and private life) was very challenging for literary shaping, specially for the novelist imagination. Pointing to the relation between factographic and fictional factors, the author of this paper discusses the novels of Pera Todorovi and Vladan Djordjevi, indicating their stylistic-rhetorical, genre (e.g. novel with a key) and morphological characteristics.

UDC 321.61:929 Obrenovi M.:070.487 821.163.41-95

SATIRINA TAMPA O KRAQU MILANU arko Rouq

SAETAK: Ovaj rad se bavi pisawem srpske satirine tampe o kraqu Milanu M. Obrenoviu (18541901). Za vreme wegove vladavine srpska tampa doivela je svoj procvat. Posebno se to odnosi na satirinu tampu: od stupawa Milana Obrenovia na srpski presto 1868. pa do wegove smrti 1901. izlazilo je u naoj periodici 70 satirinih listova. Kraq Milan je bio wihov junak. Smatra se da je on, ne samo meu srpskim nego i evropskim vladarima, kraq kojeg je satirina tampa najvie napadala, dok je bio na prestolu. Slika kraqa Milana, uhvaena" u krivom ogledalu satirine tampe, uglavnom i jednostrana i negativna u nae vreme se mewa. Postaje osetno plastinija i sloenija, emu svoj ne mali doprinos daje i novija srpska istoriografija. KQUNE REI: srpska tampa, satira, periodika, istoriografija, karikatura

O kraqu Milanu dosta se pisalo: osim naunika i kwievnika, wime se bavila koliko ozbiqna toliko i satirina tampa. Pisawu satirine tampe o kraqu Milanu posveujem sledee stranice. esto smo skloni da o istim pitawima imamo potpuno razliita miqewa. U tome ni odnos prema istoriografiji nije izuzetak. Za ovu priliku naveu dva potpuno razliita miqewa o vanom pitawu da li Srbi treba da piu svoju istoriju? Prvo je zapisao Sterija i ono glasi: Pod Karaorem kad su hoteli (Srbi) istoriju pisati, Dositej je bio protivnog mwenija, govorei: Istinu pisati sramota je za nas, a lagati nije lepo; zato neka piu strani, pak e se sve ruge pripisati bar wiovom pristrastiju."1 Drugo je iz vremena vlade Karaorevog sina kneza Aleksandra Karaorevia. Drutvo srpske slovesnosti uputilo je tada javni poziv da se prikupqaju podaci iz nae istorije ovim reima: Istorija jednog naroda svedok je wegovog sutestvovawa. Ako istorije nemamo, onda nee docnije niko moi rei da je Srba na svetu bilo; ali ako propustimo da mi sami nau istoriju izradimo nego je
1 Jovan Sterija Popovi, Zabavni kalendar Vinka Lozia. Milobruke. Aforizmi. Zapiske, Priredio dr Duan Ivani, 2003, 173.

46 tuinu ostavimo i od wega ekamo da nam je spie, onda nam je alostna majka."2 Ovakav odnos prema istoriografiji toliko razliit u samo dve generacije moda najboqe pokazuje da su Srbi u devetnaestom veku, kad je re o kulturnom i prosvetnom napretku, koraali koracima od sedam miqa. Ako su oevi koji su se borili uz Karaora i Miloa bili veinom nepismeni wihovi sinovi su poeli sticati najvia obrazovawa na najpoznatijim evropskim univerzitetima. Pisawe istorije sledstveno nije vie bilo sramota" nego je bilo pitawe identiteta i opstanka srpskog naroda. Stoga je Drutvo srpske slovesnosti odluilo da bogato nagrauje svaki rad iz istoriografije sa po 5 dukata po peatanom tabaku. Podseam, uporeewa radi, da je istorik za tabak svog teksta objavqenog u asopisu Glasniku Drutva srpske slovesnosti" mogao da kupi i jednog srpskog vola ili pola vajcarskog bika! Pisawe istorije bilo je visoko vrednovano u vreme kada se rodio budui prvi srpski kraq posle Kosova" Milan M. Obrenovi . Pedesete godine devetnaestog stolea nisu poele najsrenije za dinastiju Obrenovia oni su svi jo u izgnanstvu ali za srpsku istoriografiju svakako jesu. Zanimqivo je da je mladi Milan Obrenovi u koli od svih predmeta najboqe uio ba istoriju. Kao vladar, kraq Milan e 1886. godine imati i tu privilegiju da postavqa prve akademike u tek osnovanoj Kraqevsko-srbskoj akademiji. Uostalom on je bio i zatitnik Akademije".3 Danas, 12 decenija kasnije, Srpska akademija nauka i umetnosti organizuje nauni skup posveen 150-ogodiwici od roewa kraqa Milana Obrenovia. Za vreme vlade Milana Obrenovia i srpska tampa dobila je podsticaj za svoj razvoj. To se moda najvie odnosi na satirinu periodiku koja je u tom periodu doivela pravi rascvat. Na primer, od stupawa Milana Obrenovia na srpski presto 1868. pa do wegove smrti 1901. godine izlazilo je 70 satirinih listova.4 Naravno, kraq Milan je bio wihov glavni junak. Moj zadatak ovde je da ispitam kako je satirina tampa pisala o knezu/kraqu/ras-kraqu Milanu Obrenoviu.

KNEZ (18681882) Poto je Velika narodna skuptina maloletnog Milana M. Obrenovia proglasila za kneza Srbije postavila je i Namesnitvo (Milivoje Blaznavac, Jovan Risti, Jovan Gavrilovi), koje je vladalo u we2 Srbske novine, 19. jula 1851, str. 316. (Javni poziv Drutva Srbske Slovesnosti da se prikupqaju podaci iz nae narodne istorije" potpisao je sekretar DSS ore Ceni.) 3 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Kwiga trea, 1934, 357. 4 Milica Kisi, Branka Bulatovi, Srpska tampa 17681995. Istorijsko-bibliografski pregled, 1996; dr Miodrag Maticki, Bibliografija srpskih almanaha i kalendara, 1986.

47 govo ime. Namesnitvo je u potpunosti izvrilo svoj glavni zadatak: odrawe i ouvawe dinastije Obrenovia na srpskom prestolu. Jer, kako je zapisao Slobodan Jovanovi, za wihove vlade, dinastija je tako dobro uvana, da je na prestolu moglo i jedno dete sedeti".5 Da bi se to ostvarilo pod Namesnitvom vladao je pravi policijski teror. U odnosu na reim Mihaila Obrenovia, koji je imao samo jednu policiju, za vreme Namesnitva postojale su ak tri policije: Blaznaveva, Ristieva i Milojkovieva. Mihailova policija bila se okomila na liberale, a tri namesnike policije na karaorevce i socijaliste. Prvi su bili opasni po dinastiju a drugi kako su ih jo zvali komunci" za dravu. U ciqu da se blagovremeno ulazi u trag i jednima i drugima nareeno je da se vode spiskovi ravih qudi" koji govore protiv vlade. pijunaa i otvarawe privatnih pisama prevoeni su u najveoj meri. Policija je imala pravo da primewuje batine za politike krivice i to bez prethodnog isleewa. Tada je vailo ovo policijsko pravilo: Prvo ga cepni, pa mu onda trai paragraf!" Iako pod Namesnitvom nije bila mogua sloboda politikog govora, Ustav od 1869. omoguio je da se donese Zakon o slobodi tampe. Po tom Zakonu poeli su da niu novi listovi u velikom broju. Mnogi od wih pisali su ak vrlo slobodno. Kako je to pretilo odrawu postojeeg reima, vlada je inila sve da se ti listovi istom brzinom kojom su pokretani i gase. Iako je cenzura bila prividno ukinuta po Zakonu o slobodi tampe sada su izdavai listova morali da ih tampane jedan sat pre rasturawa podnose u policiju takoe na cenzuru. Ranije su bili obavezni da podnose rukopise i u tu svrhu postojao je cenzor koji ih je itao. Poto je ukinuto zvawe cenzora, policiji su novi cenzori" bili jo stroiji. Ako bi tampani list podnet na policijsku cenzuru bio zabrawen, to se smatralo kao tamparska krivica u pokuaju, pa je izdava lista mogao da bude kawen i zbog tamparske krivice. Posle dve takve opomene vlast je mogla da naredbom obustavi list. Za tu meru ipak nije bilo potrebe jer je zbog policijskog nadzora opoziciona tampa bila prinuena da sama prestane da izlazi. Ipak je, nasuprot svemu tome, u vreme Namesnitva srpska tampa cvetala. To se posebno odnosi na poluzvanine i satirine listove. Poluzvanine listove je Namesnitvo tajno finansijski pomagalo, a satirine listove je publika rado itala. Treba rei i to da su satirini listovi vodili borbu za svoj opstanak sa dva zla: cenzurom i veresijom. Na primer, ako su itaoci rado itali, oni su nerado plaali pretplatu na tampu. Zbog toga su mnogi listovi koliko zbog cenzure toliko i zbog veresije finansijski bili prinueni da se gase. Nas ovde posebno interesuju satirini listovi. Slobodan Jovanovi od satirinih listova koji su izlazili u to vreme izdvaja samo ova tri: Ruu", Vragolana" i Vrzino kolo".6 Poznato je da je dok je Milan Obrenovi bio knez u srpskoj periodici izlazilo 28 satirinih li5 6

Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Prva kwiga, 1934, 156. Isto, 143.

48 stova.7 Kad je mladi Obrenovi stupio na srpski presto 1868. izlazilo je u naoj periodici 5 satirinih listova: Komarac", Zmaj", Rua", Danguba", Domiqan". Najstariji satirini list bio je Komarac". Pokrenuli su ga 1861. u Novom Sadu ore Rajkovi i Jovan Jovanovi, potowi Zmaj. Oni su bili pristalice Svetozara Miletia. U 1868. godini obnovqeni list Komarac" preuzeo je Jovan Gruji poznati protivnik Svetozara Miletia i wegovih sledbenika. On je ak dobijao subvencije od maarskih vlasti. Stoga je ovaj list, od izrazito miletievskog, postao antimiletievski i ak promaarski. Vlasnik Komarca" uz to je odravao i dobre odnose sa namesnicima u Srbiji.8 Komarac" je napadao posebno svoje protivnike-miletievce kako ih je nazivao potkupqive pesnike" koji pesnitvo svoje iznose na pazar za dinar, alu i smej za funtu prodaju a slavu i hvalu krme na rif". Tvrdilo se u ovom listu da e takvi pesnici za kesu dukata i Srbstvo i Srbiju, i kneza i Kneevinu 'zlatnim perom' u tikvu sabiti!" esto je u ovom listu napadan i pesnik M. K. Aberdar to se kao policijski pion" i protivnik Obrenovia ne stidi da sebe vernim podanikom i straarem Mihailovog naslednika naziva". Jednu od prvih karikatura na kojoj je predstavqen mladi Milan Obrenovi nalazimo u Komarcu" od 16. januara 1869. Na woj je nacrtan kako je krenuo napoqe" da se igra sa ostalom decom. Majka Srbija" ga opomiwe: Lagano, Milane kuda e ti tako sam i gologlav. Nemoj bez naeg Milivoja." Milan odgovara da ide na igralite da se igra soldata". Brina mati Srbija" mu predlae da uzme krunu i da tamo pazi na sebe!" Na ovo Milan odgovara: Veliki je oluj majko napoqu, pa se bojim da mi ga ne svali. Nek ostane u tebe pa ti ga uvaj dok se ja ne vratim". Komentar je izlian: Namesnitvo ima podrku od ovog lista da i daqe revnosno uva krunu" Milanu Obrenoviu. Nalazimo u ovom listu vie priloga u kojima se napadaju protivnici dinastije Obrenovia, na prvom mestu Svetozar Mileti i wegove pristalice, ali nam prostor ne dozvoqava da ih sve pomenemo. Najznaajniji list za alu i satiru koji je u to vreme izlazio bio je Zmaj" Jovana Jovanovia Zmaja. Od priloga koji su objavqivani u ovom listu pomenuu samo karikaturu koja je objavqena 15. (28) aprila 1871. godine u broju 5. na prvoj strani. Karikaturu je nacrtao, prema ideji J. J. Zmaja, slikar i grafiar od velikog ugleda Karlo Kli. Na woj je predstavqen namesnik Blaznavac kako u uniformi dok sedi na topu nogom quqa jednu kolevku i lepezom hladi dete u woj. Grb Srbije na kolevci ukazuje da je to dete u stvari knez Milan Obrenovi.
7 Komarac", 18611869; Domiqan", 18621868; Zmaj", 18641871; Rua", 1865 1872; Danguba", 1868; Obad", 1869; Srpska pela", 1870; Vragolan", 18711872; ia", 18711874; Reeto", 1871; Vrzino kolo", 18721874; ian", 1872; avo", 1873, Kamila", 18731874; Strani sud", 1873; Havet", 1873; Domiqan", 1874 1875; Slobodwak", 1875; Fewer", 18751876; Bomba", 1876; Starmali", 18781889; aqivi astronom", 1879; Stari domiqan", 18801882; avolan", 18801882; Zoqa", 18801881; Iskra", 1881; Dar-mar", 18811882; osa", 18811883. 8 Dr Vasilije . Kresti, Istorija srpske tampe u Ugarskoj 17911914, 1980, 263.

49 Objawewe ove karikature dato je u prilogu Blaznavstvovanije" koji je napisao Zmaj. Reima koje se stavqaju u usta Blaznavcu ovako se komentarie stawe u Srbiji: Spavaj, edo, spavaj, zdravo si se umorilo, igralo si se skuptine, igralo si se reforme, i preforme posle igre deci prija sanak". A poloaj mladog kneza iskazan je ovim reima: Migoqi se? Vaqda si tesno povijeno ne moe nogom ni rukom da krene? Tako treba, tako se telo razvija, tako se prsi ire, tako voqa jaa!" Uniformisana dadiqa" osea opasnost koja preti bebi u kolevci a moda jo vie Namesnitvu: I, vi slobodwake muve i zmajevi, to ovamo preletate, neete vi moje edo probuditi! Taki da si se zagwurilo, sad e doi Mileti da te ujede! Ti vaqda veli dan je, ne treba spavati, sad niko ne spava! Ko te je to nauio! Samo ti spavaj! Samo ti spavaj! Pa o meni sawaj ja u-" Utom se umea Zmaj: Ti e se prevariti u raunu to si ga bez birtaa pravio!" U stvari Zmaj je sve to iz prikrajka kako primeuje u zemqi slobode prislukivawa" prislukivao! On pokuava na sve naine da probudi dete u kolevci-prestolu dok uvar" dinastije to nikako ne dozvoqava. U ovom listu ima, razume se, jo priloga koji se odnose na kneza Milana Obrenovia ali sam odabrao ovaj kao najkarakteristiniji. Kad je preao u Panevo Zmaj je u tom gradu pokrenuo svoj novi satirini list iu". Nastavio je i ovde na isti nain da pie o mladom knezu Milanu Obrenoviu. To pokazuje i anegdota koju emo navesti u celosti: Neto o knezu Milanu Mladi knez se esto letos vozao u Topider. Kola su po eqi i zapovesti namesnika uvek lagano ila. A knezu je to miqewe ve dodijalo, pa jedared ree koijau: Teraj kasom!" koija ne smede da poslua, a kako opet da ne poslua! pa se naao u zapari. Na to pristupi deurni oficir, koji je pored kola jahao, i apne knezu da su g.g. namesnici naredili da se ne sme kasati. Jesu'l ba tako zapovedili?" zapita knez, a kad deurni oficir ree da jesu, knez se okrenu koijau pa mu odvano zapovedi: Kad se ne sme kasom, a ti teraj u galop!" Koija je morao posluati. Samo tako, knee, miqewa je dosta bilo, pa ako se ne sme kasom, jo je boqe u galop! Od beogradskih satirinih listova do pojave Brke" najdueg veka bila je Rua" aqivo-satirini zabavni list Mihaila eleevia. Iako satirian, ovaj list je bio reimski". Posebno su savremenici napadali wegovog vlasnika zbog lanog i razmetqivog patriotizma. eleevi je zagovarao borbu za osloboewe Srba u Bosni i Hercegovini, ali samo na reima. Kao ilustraciju navodim ove stihove objavqene u Rui 1871: Vreme dolo, vojevati vaqa, / Da steemo Nemawia slavu / I jo krunu da ukrasi glavu, / Naem kwazu a nama na di-

50 ku / I na ponos Srba preveliku". Od mnogobrojnih priloga u kojima se dokazuje vernost dinastiji Obrenovia odabrao sam lanak napisan povodom 6. aprila, dana kada je knez Mihailo primio kqueve od srpskih gradova. Naziv teksta je Beograd 6. aprila" i zavrava se ovom reenicom: 6. April pobedio je polumesec i poloio nov temeq hrama ujediwewa, na koji e nas dovesti naa dika, na ponos, naa slava, na svetli Knez MILAN OBRENOVI ." Urednik i vlasnik Rue" nije propustio priliku da itaocima naglasi svoje zasluge" za osloboewe Srba od Turaka: Pogledajte na 'Kladarada'. On je dotle Nemce draio protivu Napoleona dok se listom nisu Nemci digli te oterali Napoleona. Setite se i na 'Ruu' kako je sipala vatru protivu Turaka, kad su gradovi uzimani i kako se oajno borila protivu psa Karaorevia, kad je ubio Mihaila." Uporeivawem ovog satirinog lista sa jednim od najuvenijih evropskih aqivaca vlasnik Rue" je imao nameru da zapui usta svojim oponentima iz opozicije. Pomenuli smo da je namesniki reim naroito progonio karaorevce i socijaliste. Stoga ne udi to su listovi ove orijentacije neprestano bili na oku policije. Ne samo da su ti listovi zabrawivani nego su i wihovi urednici slati na robiju. Urednik Reeta" na tri, Domiqana" takoe na vie godina, a Vragolana" i jo nekih listova na viemeseno izdravawe kazne. Meu optuenim urednicima nalazio se i poznati pisac Milovan Glii. Sedamdesetih godina HH veka voene su rasprave o satirinoj tampi i u Narodnoj skuptini Srbije. U tim raspravama dosta glasni su bili poslanici poznati kao zatrovani protivnici slobode tampe". Meu wima se isticao Mile Damjanovi, koji je, na primer, na skuptinskom zasedawu 16. septembra 1871. rekao da bi po dravu i dravni ivot mnogo srenije bilo da imamo meu nama kradqivaca, paqevaca i razbojnika" nego burgijaa koji buewem intrigantskih spletki podgajaju u narodu nepoverewe seju razdor truju ivot dravni i spremaju smrtni udar politikom biu naem".9 Da bi se tano znalo na koga se ovo odnosi dodao je: Tko propoveda novu veru komune taj je ubica, taj zlotvor oteestva, taj je drugi Vui, taj je drugi Karaorevi". Zato je traio da se svaki onaj za koga se zna, a nema dovoqno dokaza za osudu, da je neprijateq nae narodne dinastije da radi protiv postojeeg stawa stvari da propoveda komunistika naela da raspaquje nepoverewe k vlastima i da ismeva skuptinu nau, wihova pojedinana zakquewa i linosti stavi pod nadzor ne traei dokaza za delo, no ubeewe neka je dokaz."10 Napadima su bili izloeni socijalistiki satirini listovi (Reeto", Vragolan", Vrzino kolo", Fewer") koji su izviwavali Parisku komunu i wena zloinstva". Zbog toga se trailo uvoewe izvanrednih mera. Ovom predlogu naroito se suprotstavqao poslanik Quba Kaqevi jer je smatrao da se bez traewa dokaza policiji t. j. uvoewem izvanrednih mera" omoguava zloupotreba vla9 Jaa M. Prodanovi, Istorija politikih stranaka i struja u Srbiji, Kwiga , 1947, 335. 10 Isto, 336.

51 sti. Naveemo wegove reenice koje su u skuptini izazvale prave ovacije: Ova je zemqa sita veala, kolaca, rupa i ceria! () Ona nije eqna zuluma, ve pravde, sigurnosti i slobodna ivota". Zato je smatrao da bi uvoewem izvanrednih mera" nastalo teko stawe u Srbiji. Potom se razvila burna diskusija. Pristalice izvanrednih mera" ne treba objawavati ko su bili oni uporeivali su opozicionu tampu sa besnim psom" kojeg vaqa ubiti" i predlagali da komunce treba udariti po rogovima". Ova rasprava je s prekidima trajala vie godina i na kraju je pobedilo miqewe da je drava bez slobodne tampe isto to i kua bez prozora". Posebno ovde pomiwemo Milutina Garaanina, koji je predlagao da zakon o tampi ima samo jedan lan: tampa je u Srbiji slobodna". Oko socijalistikog satirinog lista Vragolan" bili su okupqeni komunci": Svetozar Markovi, Milovan Glii, ura Jaki, Pera Todorovi i dr. Mogue je da je posebno Svetozar Markovi bio podozriv prema vlastima zbog svojih lanaka u kojima je izviwavao" Parisku komunu.11 Iz navedene rasprave o ovim pitawima u skuptini vidi se koliko je to bila izuzetna hrabrost. U poznatom tekstu Lepotica Komuna" Markovi izjavquje: Ja je volem i iskreno vam kaem, da me ona oduevqava". Isto tako kazujui o Komuni on je aluzivno napadao i postojee stawe u Srbiji. Na primer, kad kae na jednom mestu: A svi filistarski listovi, takozvani oficiozni, t. j. oni koji se hrane iz toplih i masnih fondova 'dispozicionih', odakle i g.g. pioni, ulizice i ostale protuve i ankolize vuku pare" isto to je naa italaka publika mogla da prepozna i u svojoj sredini. Osim toga i ovaj list je revnosno objavqivao douniko dostavlenije" koje su upuivali sa beogradske pijace savesni graani Ministarstvu oravih poslova". Takoe u programskoj pesmi ovog lista nalaze se i ovi stihovi bunta i otpora: Oslobodi narod ovaj srpski / Od tirana i podlaca mrski" Da bi se doskoilo strogoj policijskoj cenzuri autori priloga redovno se slue aluzijama. Kazuju o prepoznatqivim dogaajima pa i linostima ali kao da se to deava" negde daleko od Srbije: u Japanu ili u Kini. Ovakav nain pravqewa aluzija prihvatili su i drugi satirini listovi ove orijentacije toga doba. Pomenimo ovde i Manxurska pisma" iz Vrzinog kola". Ta pisma su navodno pisala dva Manxura" jedan drugome. Razlika meu wima bila je ta to je jedan od wih otiao na zapad, a drugi je ostao u svojoj zemqi na istoku. Naveemo samo odlomak pisma u kojem se opisuje stawe u zemqi na istoku": kod nas je sve lepo i divno ureeno. Sve ide kao dobro navijen sahat! Samo smo dosta uznemireni od tih tvojih zapadwaka, to nee da trpe i da slue svoje gospodare u naoj mirnoj i blagoslovenoj Manxurskoj ne moe ni biti bune niti kakvoga nemira; ali se tek bojimo! Nai manxurski gospodari staraju se da doskoe svakom nemiru, im se
11 Dr edomir Popov, Svetozar Markovi". U: Sto najznamenitijih Srba, 2001, 305. (U junu 1871. pokrenuo je prvi socijalistiki list na Balkanu 'Radenik', u kome je zastupao ideje Pariske komune i Internacionale. Zbog toga je izloen estokim napadima, pa je januara 1872. morao da ode u emigraciju u Novi Sad i Sremske Karlovce.")

52 gde pojavi. Zato i dre jednako tajna vea, uveavaju vojsku i troak na wu, umnoavaju strau, umnoavaju potajne zvaninike manxurske, koji su duni zavui se u svaki umez i prisustvovati na svakom mestu i pri svakom razgovoru, pa im uju togod nemirno i protivno naem manxurskom postojeem stawu odmah javqaju svojim gosama, da se to ugui to iziskuje srea i opstanak prave Manxurske" Na kraju predloio je prijatequ sa zapada": Proitaj, Kudro, ovo moje manxursko pismo tim zapadwacima, ne bi li se kako-god opametili i mahnuli bune". Uz socijalistike listove treba pomenuti i napredwaki Domiqan". Taj list je posebno napadao ministra vojske Jovana Belimarkovia zbog zloupotrebe slubenog poloaja. Belimarkovi je i u Skuptini optuivan da je za vojsku nabavqao opremu i materijal sumwivog kvaliteta i da je na taj nain otetio Srbiju za 17.000 dukata. Ipak Belimarkovia je od odgovornosti spasao sam knez Milan. Zavrilo se tako to je umesto optuenog ministra vojske na robiju u Poarevac poslat urednik satirinog lista. Ovo naalost nije bila i jedina afera koja je potresala Srbiju. Poznata je i afera oko propasti Prve srpske banke iji je kapital od 200.000 dukata loim transakcijama volebno ispario. Od satirinih listova koji su izlazili u to vreme u unutrawosti Srbije na prvom mestu treba pomenuti smederevski Fewer". Meu saradnicima ovog lista bili su: Vojislav J. Ili, Kosta Arsenijevi, ura Jankovi, Arsa Alavanti, Mita Avramovi. Posebno je na udaru cenzure bio Avramovi kao urednik listova koji su uglavnom bili zabrawivani zbog rasprostirawa komunizma i ruewa drave i dravnog poretka".12 Fewer" je komentarisao dogaaje koji su u to vreme potresali Srbiju. Opirno je pisano u vie nastavaka o dogaajima oko Crvenog barjaka u Kragujevcu. Za nas mogu biti interesantni i prilozi u kojima se pisalo o zakonima donetim 1875. i 1876. godine. Pomenimo samo Zakon o linoj bezbednosti od 10. januara 1876. Evo kako ga komentariu u Feweru": U Srbiji andara mnogo lopova takoe. Stoga e ministar unutrawih dela prinuen biti da broj win povea". A o odjeku tog zakona se kae i ovo: Lopovi su sasvim zadovoqni Zakonom o linoj sigurnosti, jer su u veini pa im nikakav zakon ne moe nita". Ovaj list je takoe kroz aluziju navodno to se dogaa negde u Teheranu pitao vlast: Kud vam je blago rajino, kud su vam sinovi weni, to vam ih jadna raja u vojsku dade" Mada je sve kazano kroz velove aluzije, kao da se navodno radi o nekom hinezskom caru" i wegovom carstvu" cenzura je ipak u tom pisawu esto prepoznavala kneza Milana Obrenovia i Srbiju pa je sledstveno tome kawavala odgovorne urednike. U vreme priprema za rat sa Turskom esto je postavqano i pitawe: ta su radili nai poslanici u skuptini? Ako je verovati ovom aqivom ali i mnogim ozbiqnim listovima vodili su une debate o oecima u Turskoj". Zbog svega toga poslanici u skuptini napadali su satirine listove Domiqan", Reeto", Vragolan",
12

Samouprava" od 13. januara 1883, 13, 4.

53 Vrzino kolo" i Fewer" da vreaju ast potenih qudi". Naravno, poteni" su bili oni na vlasti a ravi qudi" oni koji su ih napadali kao i saradnici satirinih listova. Neposredno pred rat sa Turskom proglaewem vanrednih mera obustavqeni su svi opozicioni listovi u Srbiji. Jedini satirini list koji je izlazio u vreme srpsko-turskog rata bila je zemunska Bomba". Ovaj list je izdavao poznati nacionalni borac i tampar Milo Grabovaki. Mogue je da je ak za izdavawe svog lista dobijao i pomo od kneza Milana Obrenovia? Zduno je podravao Srbiju u ovom ratu. Kneza Milana Obrenovia pomiwe u svojim Pesmama iz naroda" ovako: Milan s vojskom polazi, / Na granicu odlazi, / Pod Milanom kowic igra, / Bugarska se digla. / I sa wima Crna Gora / Turska propast' mora." U ovom satirinom listu Milan Obrenovi je predstavqen kao hrabri vojskovoa koji predvodi, na belom kowu, svoj narod u borbi za osloboewe od ropstva. Ni pre ni posle Bombe" niko vie nee ovako pohvalno pisati o Milanu Obrenoviu. Dodue, list je izlazio kratko vreme samo do septembra 1876. Zatim nastaje vakuum u srpskoj satirinoj tampi sve do 1878, kada se pojavio ba za vreme odravawa Berlinske konferencije Zmajev Starmali". Kako je Zmaj pisao o toj konferenciji? Bio je razoaran ulogom koju je na woj imala ruska diplomatija i zato je naziva srpskom nemajkom". Poetkom osamdesetih godina HH veka u Srbiji se osnivaju nove politike stranke. Tako su se na naoj politikoj sceni nale suprotstavqene ove tri najmonije: Liberalna, Napredna i Radikalna. One su pored zvaninih organa imale i svoje satirine listove: liberali Dar-mar", radikali osu", napredwaci Starog domiqana", a kasnije Brku". Jedna od vanih tema bila je u to vreme takozvano elezniko pitawe".13 Posle Berlinske konferencije Srbija je bila obavezna i da izgradi eleznicu, te je u tom ciqu vlada zakquila ugovor sa Generalnom unijom, francuskim drutvom pod upravom Bontua. Naalost, ugovor je zakquen na tetu Srbije i to je izazvalo veliko nezadovoqstvo, pogotovu to se, ne bez osnova, sumwalo da je u pitawu bila afera sa potkupqivawem vlade i wene veine. Slobodan Jovanovi navodi da u izvetaju jednog austrijskog dostavqaa iz meseca juna 1881, kae se da nema toga sela u Srbiji do koga nije dopro glas da je knez Milan dobio od Bontua od jednog do tri miliona".14 Satirina tampa nije propustila priliku da pie o velikoj aferi podmiivawa kako se to tada govorilo kupovini dua" poslanika. Sve je to dostiglo vrhunac poetkom 1882, kad je Generalna unija doivela finansijski krah a wen upravnik Bontu bio uhapen. No zbog primawa mita niko u Srbiji nije bio uhapen! Umesto komentara naveu samo reagovawe Dar-mara" na ovaj krah: Srbijo, plai! Narode, skai! Propade Bontu Francuski gad bankrot je sad!" To je uglavnom, prema satirinoj tampi, bila atmosfera u kojoj se Srbija pripremala da postane kraqevina.
13 14

Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Kwiga prva, 1934, 387. Isto, 404.

54 KRAQ (18821889) Proglaewem Srbije za kraqevinu Milan Obrenovi je postao kraq. Kraqevao je od 22. februara 1882. do 22. februara 1889. punih 7 godina. U tom periodu izlazilo je 16 srpskih satirinih listova.15 Neki od wih oduevqeno su pozdravili novu kraqevinu i prvog srpskog kraqa posle Kosova". Moda je najoduevqeniji bio list za alu i zabavu Napredne stranke Telefon", koji je ureivao Kosta Belki. Naalost, u fondovima nisu sauvani brojevi ovog lista iz 1882. godine. Ali u broju od 27. februara 1883. na prvoj strani objavqena je pesma Naa mlada kraqevina" povodom prve godiwice proglaewa Srbije za kraqevinu. U toj odi se slavi vaskrs mlade Kraqevine" kao delo prvog kraqa" Srbije Milana Obrenovia: Nek se ime prvog kraqa / Me' narode daqne vine / Pa da veno veno sjaje / Slava srpske Kraqevine!" Najznaajniji satirini list koji je izlazio u to vreme, a po mnogima i u HH veku, bio je ve pomiwani Zmajev Starmali". Videli smo kako je Zmaj napadao Blaznavca zbog wegove austrofilske politike. Pa kad je spoznao da kraq Milan Obrenovi zagovara istu politiku postao je wegov ogoreni protivnik.16 Napadao je estoko ne samo kraqa Milana nego i sve wegove prijateqe. Moda je primer sa sudbinom Pere Todorovia najkarakteristiniji. Od izuzetnog prijateqstva dok je Todorovi bio protivnik Obrenovia nastalo je meu wima krajwe neprijateqstvo. Zmaj je, razoaran u biveg radikala Todorovia, sa istim besom napadao i wega kao i kraqa Milana. Mnogi Zmajevi sledbenici prihvatali su takav odnos prema kraqu i wegovim prijateqima, pa i prema Peri Todoroviu. Zmajevo neraspoloewe prema kraqu Milanu iskazivano je mnogim povodima. Na primer u Starmalom" od 31. oktobra 1882. neuspeli atentat koji je pokuala Ilka Markovi 11. oktobra 1882. na kraqa Milana da bi osvetila svog mua za iju je smrt optuivala srpskog prvog kraqa" komentarisan je ovako: Ilka je predstavqena kao Nezavisna Srbija" u koju ciqa iz revolvera jedna ruka, najverovatnije kraqeva? Na burencetu tog kraqevskog" revolvera ispisana su imena tadawih ministara: Piroanac, Garaanin, eda". Svoj stav prema suewu Ilki za atentat Zmaj je iskazao ovim reima: Ali daj Boe, da ni ti ne pogode, kud su napereni!" To jest ovi ministri su predstavqeni kao revolverski kurumi".17 Pomenuu i
15 Starmali", 18781889; Dar-mar", 18811882; osa", 18811883; Brka", 1882 1931; Era", 1882; Telefon", 18821883; Drakov rabo", 18831887; Zvrka", 1883; Srbinovi listii", 1884; ukalo", 1884; Strela", 1885; Grbowa", 1886; Muwa", 1886; Zoqa", 1886; Razbibriga", 18881889; Novi svet", 1889. 16 Dr Duan Ivani, Starmali Jovana Jovanovia Zmaja". U: Kwievna istorija, 2003, 120121, 224. 17 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Kwiga trea, 1934, 74. (Radikalni aqivi list 'osa' /broj od 24. marta 1882/ doneo je pesmu o nekom istowakom despotu na koga se dogao ceo narod. Pesma se zavrava ovako: iveo si, kraqevao, / kako s hteo ti; / zato sada i umire, / kak hoemo mi. Zar qudi koji su takve stvari javno tam-

55 jednu drugu karikaturu iz ovog lista jer je tipina za Zmaja i wegov odnos prema austrofilskoj politici koju je vodio kraq Milan. Na karikaturi je Duanov orao" nacrtan sa odseenim krilima koja predstavqaju u stvari a na to upuuje i tekst na wima Bosnu" i Hercegovinu". Oigledno aluzija na sporazum sa Austrijom da se Srbija odrekne pretenzija na Bosnu i Hercegovinu.18 U broju od 31. avgusta 1884. objavqena je Zmajeva pesma povodom jo jednog pokuaja atentata na kraqa Milana: Ko e kao Bog (Prigodom kad se kraq Milan sretno spasao od bliske opasnosti)". Zanimqivo da se sada u pesmi kae: kraqev je ivot bio blizu groba" i zahvaquje se Bogu to je Milanu kraqu amnestiju dao". O ovom izmewenom stavu prema kraqu Milanu skloni smo da traimo objawewe na dva naina. Prvo taj pokuaj atentata na kraqa Milana bio je u Maarskoj, a drugo mogue je da je ovu situaciju Zmaj iskoristio da kraqa Milana podseti kako i on treba slino Bogu da amnestira zatoene radikale zbog Timoke bune? O ovom pokuaju atentata pisao je i satirini list iz Splita Drakov rabo". Moda je kraqica Natalija najboqe opisala o emu se tu zapravo radilo.19 Od mnogobrojnih priloga iz Starmalog" pomenuemo ovde jo jedan iz 1888. Na pitawe prestolonasledniku srpskog prestola koga voli tatu ili mamu? strepi" ovaj list da bi navodno Aleksandar odgovorio: TA-MU!" A da bi rasterao tu tamu" iz Srbije Zmaj kraqu Milanu poruuje da sie s prestola i napusti Srbiju: Ne s avolom, kraqu, ve zbogom, kraqu!"20 Posle Timoke bune 1883. zabraweni su svi opozicioni listovi u Srbiji. Od satirinih listova tada su izlazili jedino oni van Srbije Starmali" i Drakov rabo". Srpski satirini list iz Splita je 1883. doneo prilog uda u Srbiji". Jedno od tih uda" bilo je i ovo: Kraq Milan, koji kae da po voqi naroda kraquje, na voqu narodnu juria!" Drakov rabo" 1885. ak i sahrawuje" kraqa Milana te objavquje navodno Tetament kraqa Nalima". Podseam da se u ovom listu ime kraqa Milana pisalo naopako: otuda umesto Milan Nalim! Po tom Nalimovom tetamentu" budui vladar Srbije duan je 13 meseci u godini provesti u inozemstvu". Aluzija se svakako odnosi na esto odsustvovawe kraqa Milana iz Srbije.21 Iste godine objapali, nisu bili kadri ii u privatnim razgovorima jo i daqe, i pomiwati mesto bune atentat kao bre i praktinije sredstvo?") to se tie kraqa Milana on je neprekidno sumwao na radikale da su karaorevci: Zagrebite radikala, pa ete nai Karaorevca!" bila je wegova uzreica. 18 Starmali", 20. jula 1882, 20, 1. 19 Kraqica Natalija Obrenovi, Moje uspomene, Prevela sa francuskog Ivanka Pavlovi, Priredila i uvodnu studiju napisala dr Qubinka Trgovevi, 1999, 137138. (U asu kad je trebalo da poemo iz Beograda, telegram iz Pete nas je upozorio da postoji strah od atentata na srpsku kraqevsku porodicu, te je poeqno da pokrenemo i drugi voz pored onoga koji je ve bio odreen. To je i uiweno. Onaj voz kojim je trebalo da putujemo, zaista je iskoio iz ina i verovalo se da je bilo zloinakog pokuaja. Istraga nije nita dokazala i sve je moralo biti sluajnost i preterana revnost maarskih vlasti, koje su paradirale merama predostronosti do te mere da je ve bilo smeno.") 20 Starmali", 1888, 16, 24. 21 Kraqica Natalija Obrenovi, Isto, 120121: Milan je svake godine odsustvovao dva meseca, izgovarajui se zdravqem, i najradije je birao okolinu Glahenberga ili

56 vqena je i pesma J. J. Zmaja Mi. kraqu kad se za rat spremao". Oigledno je parodirana uloga kraqa Milana u srpsko-bugarskom ratu: Kowima ga u boj vuku, / Ostrag stoji kad se tuku." O ne ba hrabrom drawu kraqa Milana za vreme rata svedoe i uspomene kraqice Natalije.22 O porazu kod Slivnice pisalo se u ovom listu i u 1886. godini: Vrijeme Slivnice, vrijeme Nalim-Milutinove sramote, treba, ujedno s wima, zaboravu predati; vrijeme bive srpske slave, vrijeme velikog ora, treba da se ponovi Vrijeme e to je krivo ispraviti, kad se Nalimu, Milutinu i druini dnevi izbroje; kad im se paso urui. Vrijeme je da se od puzee gamadi oisti zemqa muenikom krvqu natopqena, i da kasapnici qudstva i asti narodne budu otpravqeni igom sramote wihove na elu izdajstvom. Ovo poruuje svojoj brai na srpskom divanu u Niu Vojvoda Drako". Objavqena je i drama o kraqu Nalimu koju je napisao" P. P. Wego. Evo jednog ulomka" iz te tragedije": Kraq Nalim: Pomoz Bog, junaki narode! Ja sam kriv pred Bogom i tobom Narod: Kri se od nas, prokleti demone! Bog ti majku ubio opaku Cijeli te narod ve poznaje, dosta si ga dra za budalu; no vrat lomi kud te oi vode No hajd s vragom od kud si doao, dok nijesi to trai naao!"23 Koliko je ovaj list bio nenaklowen kraqu Milanu toliko je imao simpatija za kwaza Nikolu. O tome svedoi i ovaj prilog: Izmeu kwaza Nikole i kraqa Milana znamo dosta razlika. Ali ja u da pripovedam jo jednu: kwaz Nikola pie drame a kraq Milan pravi komedije."24 Tvrdi se da je navodno najvee zlo u Srbiji kraq" kao i da kraq naliM nalii na zvijer". Ime kraqa Milana u ovom listu piu naopako t. j. naliM", a Srbiju po wemu nazivaju Nalimijom". Jer po ovom listu Milan ne radi samo zlo nego i naopako. A evo kako je ovaj list preneo Besjedu kojom je W. V. kraq Nalim otvorio Skuptinu na dan 7-og jula u Niu". Navodno kraq Milan je izjavio da e biti zadovoqan dok mi ta drava bude novaca davala za moje pustolovine". Besjedu" je zavrio ovim reima: Vau osobitu pawu u toku vaega rada zasluuje ureewe Mojih finansijskih pitawa. Hoe mi se novaca, mnogo novaca Nalim s.r."25 A u rubrici Ustrici" odgovara se beogradskom listu Odjek" koji je pisao o tekom stawu srpske privrede ovo: So, duvan, svjetlost, majdani, taksene marke, carinski prihodi, neposredni porez sve zaloeno, sve ustupqeno strancima, sve dato tuinu! Ne, moj 'Odjee', nije sve. Jo ima
Il. Toliko se radovao tim putovawima da je ostavqao utisak aka na kolskom raspustu i nije mogao da razume moje uivawe u mirnom ivotu Beograda. / Srbi su znali da cene to to mi je dobro meu wima i gledali su sa zadovoqstvom na svoju kraqicu i svog prestolonaslednika koji dele wihovu sudbinu." 22 Isto, 158: Osmog novembra (1885) uvee dobih od kraqa depeu iz Bele Palanke. Odmah sam videla kako bei daleko od svoje vojske i krv mi se sledila u srcu. Prema Pinteru (austrijski vojni atae), vesti su govorile o neuspehu, ali ne i o katastrofi, pa zato je onda naputao vojsku, gubio hrabrost, zaboravqao svoju dunost, gazio svoju ast? Sva ta oseawa su se komeala u mojoj jadnoj glavi, a u srcu mi je narastalo lagano, ali tim jae, gnuawe od tog kraqa koji pri prvom neuspehu gubi glavu." 23 Drakov rabo", 1886, 60, 1. 24 Isto, 1886, 63, 1. 25 Isto, 1886, 68, 1.

57 neto ega se nijeste otresli. Dajte u ruke tuinu i kraqa pa e Srbija (biti) ista"26 Kraq Milan se pomiwe i u crnoj hronici": Kad je rije o Nalimu, i ovu treba kazati. Javqaju iz Biograda, da je iz dravne kase odneeno 200.000 dukata kraa tog novca stoji nekako u svezi sa skorawim Nalimovim odlaskom iz Beograda" Na kraju veruje se da ipak nee kraqa pod isleewe staviti".27 Pojava kolere u naim krajevima ovako je prokomentarisana u ovom srpskom listu koji je izlazio u Splitu: U Srbiji danas vladaju: kolera i Nalim. to je od te dvojice zlo, a to li gore, to je teko opredeliti. Slika jedne prilika je drugome."28 Marqivi dopisnik iz Srbije javqa u rubrici Iz kraqevine alostih": naliM je jo iv ivi jo nesrea". U istom broju lista saznajemo da je kraq Milan uao i u narodne zagonetke". Evo jedne: Sabqu ima a junatva nema, krunu nosi a glave nema". Odgovor je naliM".29 U ovom listu je otkrivena" i sveta tajna" kraqa Milana. Evo kako se ispovedao": Da li imate neprijateqe? Ne, nemam ih jer, oe sveti, svih sam ih dao strijeqati!"30 J. J. Zmaj poruio je 1889. Kraqu Milanu pri silasku sa prestola" ali ta karikatura je navodno konfiscirana" od strane Starmalove policije" a to je ujedno bio i prvi znak iskrene lojalnosti prema mladome kraqu". Takoe ovaj list veruje da odlaskom kraqa Milana raistie se vazduh u Srbiji". Zanimqiva je veza izmeu kraqa Milana i pesnika Zmaja. Iste godine kad je kraq Milan siao s prestola Zmaj je prestao da izdaje svoj satirini list i vie nije pokretao ni jedan ove vrste. Posvetio se izdavawu lista za decu znamenitog Nevena". Urednik i vlasnik Drakovog raboa" Jovan Metlii ubrzo posle Milanove abdikacije emigrirao je u Rusiju. Posvetili smo u ovom odeqku najvie pawe Starmalom" i Drakovom rabou" zbog toga to su ova dva lista najdoslednije napadala kraqa Milana dok je sedeo na srpskom prestolu.

RAS-KRAQ (18891901) U periodu dok je Milan Obrenovi bio ras-kraq izlazio je 31 satirini list u srpskoj periodici.31 Iz prethodnog doba odrao se jeIsto, 1886, 70, 4. Isto, 1. (13) oktobra 1886, 73, 3. 28 Isto, 1886, 77, 3. 29 Isto, 1887, 82, 3. 30 Isto, 1887, 89, 389. 31 Brka", 18821931; Bi", 18891890; Brqan", 1889; Miroija", 18911894; Strela", 18911892; aqivina", 18911900; Gexa", 18921895; avolan", 1892; Veliki narodni tipar", 18931895; Zvono", 1893; Moqac", 1893; Odbrana", 1893; Cerekalo", 1893; Vragolan", 1894; Kiobran", 1894; Komarac", 1894; Srpski figaro", 1894; Budunost", 1894; Elektrika", 1895; Lalin rabo", 1895; Muwa", 1895; Bubaw", 18961899; Vra pogaa", 18961914; Zvrcalo", 1896; Rabo", 1896; Grbowa", 1896; ilo", 1897; avolovi zapisnici", 1898; eprkalo", 1898; Klin", 1900; Smeh i suza", 19001901.
26 27

58 dino Brka" koji je (s prekidima) izlazio sve do 1931. godine. Meu satirinim listovima bilo je najvie onih koji su pripadali politikim strankama: liberalima, radikalima i napredwacima. Poto u ovom periodu ras-kraq Milan jedno vreme nije bio podanik Srbije, satirini listovi su koristili mogunost da nekaweno napadaju Nikoja" i za ono to je inio dok je bio kraq. Ali kad je ponovo vraen u podanstvo i opet postao lan kraqevske porodice vie nisu smeli da ga napadaju pa su pribegavali aluzijama. Dodue, bilo je primera da policija zabrani list zbog napada na kraqa-oca Milana, ali se sud pravio nevet i namerno donosio oslobaajuu presudu za satirine listove. O svemu tome bie rei u ovom odeqku. Satirini list Brqan" pojavio se krajem februara 1889. kao dodatak Malih novina". Ureivao ga je i svojim prilozima ispuwavao vlasnik Pera Todorovi. Za nas je ovde od vanosti satirina proza zapoeta u ovom listu Istowaki mudrac". Stie se utisak da je ovaj list i pokrenut samo zato da bi bio objavqen ovaj kratak putopis sa Bliskog istoka. Todorovi je tada verovatno znao za nameru kraqa Milana da te iste, 1889. godine, u martu, preduzme putovawe na Istok, na haxiluk, pa je, kao i uvek, nastojao da bude aktuelan. Todorovi svog mudraca sa Istoka opisuje kao lepog starca" koji se odrekao velikih privilegija a sad je pustiwak, filosof, mudrac luda, uzmite kako hoete". Uz ovu putopisnu prozu u isto vreme Todorovi je objavqivao i roman u nastavcima Silazak s prestola.32 U svom linom dnevniku Milan Piroanac je 31. marta 1889. povodom ovog podlistka iz Malih novina" zabeleio da je Kraq Milan naao" u Peri Todoroviu svog pravog istoriopisca".33 Kad je prestao da izlazi Brqan" pojavio se novi satirini list Bi". Pokrenuo ga je Sima Lukin Lazi, novinar i sledbenik J. J. Zmaja. Zanimqivo je da je ovaj aqivi list na Vidovdan 1889. izaao ceo uokviren crnim linijama zbog parastosa kosovskim junacima. Povodom miropomazawa mladog kraqa Aleksandra Obrenovia u ii objavqeni su i ovi stihovi: Mladi kraqu, srpsko pouzdawe ruko osvetana, / Puno rana ima da se lei Bog te uvo itd." Zatim je objavqena mala polemika sa Perom Todoroviem: 'Malim novinama' urednik 'Bia' ne ume i nee da gloncuje niije haxijske izme; ali je te izme izgloncovao svojim obrazom urednik 'Malih novina' pre nego to ih je popala anadolska praina. Kad je urednik 'Bia' javno i otvoreno osuivao pogreke biv. Kraqa Milana, onda je urednik 'Malih novina' puzio po buxacima i celivao izme Kraqu Milanu. Urednik 'Bia' danas nema ni malo razloga, da napada mirnog graanina, biv. kraqa Milana; ali nemirni graanin, Pera Todorovi, ba danas nalazi rauna da muti i da napada sve i svakoga, ko god ne ume da se spusti do wega.
32 Ogledalo", 1903, 42, 527. (U tekstu Jedna tajna kraqa Milana" Todorovi navodi kraqev prekor upuen wemu, 1889, povodom preuzimawa Malih novina": Dakle tebe spopao ba istinski furor scribendi /bes za pisawem/ te ne da mira ni sebi, ni meni!") 33 Milan Piroanac, Beleke, 2004, 472.

59 Urednik 'Bia' e i od sad pa vazda smeti i hteti da osudi i Kraqa Milana i sve, to bude bilo za osudu"34 I zaista urednik Bia" je odrao re. Povodom brane razmirice kraqa Milana i kraqice Natalije doneta je umesto komentara karikatura Tukle se jetrve preko svekrve".35 Na woj su nacrtani kraq i kraqica kako se meusobno tuku preko povijenog oveka obuenog u srpsko narodno odelo. Taj povijeni ovek je, pogaate, srpski narod. Moda je anegdota o razgovoru koji vode Lala i Beograanin pred spomenikom kwazu Mihailu jo zanimqivija. Lala se buni to je Mihailo predstavqen bez kape", a Beograanin mu objawava da je to zato to nije uspeo da metne krunu na glavu", t. j. da zadobije Bosnu i Hercegovinu". Nezadovoqan Lala primeuje da oni koji napustie wegovu (Mihailovu) misao te Bosnu i Hercegovinu ustupie drugima" navodno treba da budu predstavqeni bez glave". Ubrzo je Lazi napustio Srbiju i obustavio svoj list. Od svih srpskih satirinih listova pokrenutih u HH veku najdue se odrao Brka". Zahvaqui tome to je wegov vlasnik Quba Bojovi bio tampar i imao litografiju list je mogao da odoleva i materijalnim tekoama. Poto je to bio list Liberalne stranke prema poloaju wenom, t. j. da li je bila na vladi ili u opoziciji, zavisilo je da li e napadati kraqa Milana. Oi ovog lista bile su uprte kao i srpske javnosti uostalom ka Parizu, odakle je u to vreme ras-kraq Milan vukao konce politikih zbivawa u zemqi. Karakteristian je prilog Nee doi nikad vie" u kojem se izmeu ostalog kae: Lepi tata / Trai punu vreu zlata."36 Predoseajui skori povratak ras-kraqa Milana u Srbiju list je opomiwao: Veli tata iz Pariza / Bie kriza."37 I, zaista, ubrzo se to pokazalo kao tano. O tome svedoi i kraqica Natalija Obrenovi u svom pismu od 14/26. maja 1894.38 Osim ovih priloga u Brki" je objavqeno vie uspelih karikatura ras-kraqa Milana. Naalost nemamo mogunosti da o svemu tome ovde govorimo.
Bi", 1889, 18, 1. Isto, 1889, 22, 1. 36 Brka", 1891, 91, 1. 37 Isto, 1893, 86, 1. 38 Pisma Kraqice Natalije Obrenovi, Priredila Ivana Haxi Popovi, 1996, 82: im je kraq Milan napustio Pariz, znala sam da je to zbog dravnog udara, koji bi mogao da se izbegne jedino ako bi kraq poverovao da e izdravawe dobiti na neki drugi nain. Zato i ponaawe radikala kao i wihovo odbijawe da prihvate odreene uslove, behu samo rei koje nisu nita mogle da promene. Novi ustav ste dobili 1888. samo da bi se pawa skrenula s nepravednog ina razvoda; devetog avgusta radikali na vlasti odbili su da punoletnim proglase kraqa Aleksandra, kao to je wegov otac eleo; prvi april je nastupio jer je prvog maja kraqu Milanu dospevala menica od 250.000 franaka. deveti januar se dogodio jer je Sava (Gruji) odbio da Skuptini predloi izdravawe za oba kraqeva roditeqa (naravno, ja sam, kao i za uskrwi ukaz, uvek sredstvo da kraq progura svoje zamisli) a imaete verovatno i novi ustav, koji e sadrati lan 66, koji kraqu Milanu obezbeuje izdravawe." Kad je re o famoznoj menici od 250.000 franaka treba umesto objawewa navesti i ovu vest objavqenu u Malim novinama (1. februara 1893): Pre nekoliko dana u 'Frankfurtskim Novinama' izaao je jedan dopis iz Beograda u kome se veli da je poznata pariska igraica Sibra dobila parnicu protiv kraqa Milana i da trai sudskim putem etvrt milijuna dinara, to joj veli, on duguje jo iz doba kad su bili u bliskim prijateqskim odnosima."
35 34

60 Pomiwemo samo da je na uspelim karikaturama u Brki" kraq Milan prikazan kao: srpski Bulane", kockar", bakalin", vlaki mekar" i sl. Moglo bi se rei da je list za alu i satiru Gexa" bio jedan od najvie zabrawivanih u Srbiji. Ovaj list radikala pokrenuo je Naum Dimitrijevi. Meu saradnicima nalazili su se: Jovan Skerli, Milorad J. Mitrovi, Mile Pavlovi Krpa i Rista Odavi. U zavisnosti od trenutne politike situacije, ili jo boqe rei od dvorske kombinacije", prema kojoj se raunalo na partiju tada najvie po voqi kraqevoj, saradnici Gexe" mewali su raspoloewe prema starom i mladom kraqu. U vreme kada je kraq Milan bio daleko od Srbije a Namesnitvo vladalo umesto mladog kraqa ovaj list se pokazao ravnodunim prema odnosima izmeu oca i sina. U 1892. godini nema ni jednog priloga o wima. Tek poetkom 1893. godine, u broju 3. od 17. januara, doneta je slika-crte na kojoj se pozdravqa izmirewe kraqevih roditeqa. Posle 1. aprila, kada su, zahvaqujui dvorskoj revoluciji, radikali u punom trijumfu opet doli na vlast, poelo je euforino veliawe mladog kraqa Aleksandra. Na slikama su prikazivani kraq Aleksandar i kraqica Natalija. Ali ni na jednoj od ovih slika nema kraqa Milana! Dok su klicali kraqu Aleksandru: Narodna ti qubav ime dala, / Krasno ime Narodnoga Kraqa" radikali su moda najvie strepeli od mogueg poteza wegovog oca ras-kraqa Milana. Zakon po kojem kraq Milan nije smeo da se vraa u Srbiju bio je i u 1893. godini na snazi, ali su strepwe radikala bile opravdane. U septembru 1893. u Abaciji su se sastali Milan i Aleksandar Obrenovi. Posle tog sastanka kraq Aleksandar je potpuno izmenio svoje miqewe o radikalima. Slobodan Jovanovi je bio uveren da je Kraq Aleksandar (bio) samo neka vrsta trube, kroz koju su objavqivane namere ras-kraqeve".39 Koje su to bile namere ras-kraqa Milana? Poto je stalno bio u novanim dugovima, to nije teko pogoditi: bili su mu potrebni novi kreditori. Nova vlada koja e mu obezbediti bogatu apanau. Stoga je imao nameru da ujedini sve one koji su bili protiv radikala kako bi im oduzeo vladu. Posle dravnog udara koji je izazvao ras-kraq Milan 12. januara 1894. radikali su se opet nali u opoziciji, a za wih i saradnike Gexe" kraq Aleksandar veliki" postao je mawi od makovog zrna. Nisu ga vie crtali kao odraslog oveka spasiteqa" nego kao dearca. Moglo bi se rei da je Aleksandar bio pravi prvoaprilski kraq". Ipak Gexina" pesnica bila je upravqena najvie na ras-kraqa Milana. Na wegov raun usledio je itav bara pogrdnih imena: makovski kraq, pijanura, kockarina, pariska skitnica, razvratnik, pijano velianstvo, vampir, probisvet bez asti i imena, vaba iz Turske" Zatim je ras-kraq Milan dospeo i na glavu ovog lista kao trenutno najopasniji protivnik radikala. Da bi pokazali da nisu protiv cele dinastije Obrenovia nego samo protiv ras-kraqa Milana kroz karikature prikazivali su slavne prethodnike ove dinastije, kojih
39

ivan ivanovi, Politika istorija Srbije, Kwiga trea, 1924, 249.

61 je Milan bio nedostojan! Na primer, kwaz Milo je prikazan kako podie takovski ustanak. On podie barjak u Takovu i poziva Srbe u borbu za osloboewe: Evo mene evo vam i rata s Turcima." Pored wega prikazan je i detaq iz 1894. na kojem Milan Austriji predaje zastavu na kojoj pie Srbija" i kae: Evo mene evo vam i Srbije". Pored toga predstavqen je i kao lakrdija u italijanskom cirkusu klovn Milano", a u vlakom klovn Milanesko". Prikazan je i kao dahija"! ak i u posledwem sauvanom broju Gexe", koji je izaao 27. aprila 1895, objavqena je karikatura U Gexinom hotelu", na kojoj je predstavqen kraq Milan kako izlazi iz Gexinog hotela" (to jest Srbije) dok na druga vrata ulazi kraqica Natalija. I ova karikatura je dokaz koliko su saradnici Gexe" bili dobro obaveteni i o najveim tajnama koje su se dogaale na srpskom Dvoru. Naime, gostioniar Gexa qubazno kae visokoj goi pokazujui na prethodnog gosta koji brzo vata maglu": Izvolte Gospoo, rado Vas primam, samo ovaj nesrenik da mi se jedanput odvue. On mi za sve vreme to je krkao, nita nije platio; pa i to mu je bilo malo, no mi je i ekmexe razbio i sve novce digao. Bog ga ubio!" To je u stvari komentar na skandal koji se dogodio 21. aprila 1895, kada je ras-kraq Milan naglo bio napustio Srbiju nezadovoqan to nije odobren takozvani Vukainov zajam", kojim bi se reavalo wegovo finansijsko pitawe. Aleksandar je u to vreme bio u Niu, gde se odravala Skuptina, i napustio je sve dravne poslove i dojurio u Beograd", ali tamo nije vie bilo ras-kraqa Milana umesto wega zatekao je svoju kasu obijenu i praznu.40 ivan ivanovi u svojoj Istoriji kae i ovo: Pribeleiemo samo glasove, koji su se daleko docnije (podvukao . R.) pronosili o tome, kako se Kraq otac, doav u Beograd, snabdeo iz sredstava svoga sina putnim trokom, jer bi inae bez igde iega morao poi u svet."41 Meu prilozima o ras-kraqu Milanu u Gexi" nalazi se i Nova Sodoma i Gomora". Glavni junak ove tragedije je Haxija (ras-kraq Milan) koji se na poetku komada ali svom ortaku" avolu da je ostao bez para: to je bilo a bilo je neto, / Cucike su sve spirile veto. / To je jedno. Ona druga pola / Planula je kraj kockarskog stola." Da doe do para ras-kraq Milan namerava da proda otaxbinu. Meutim, avo ne moe da mu u tome pomogne: Jesam sinak noi, / Ali za tu gadost nemam moi."42 Zato mora da nae novog ortaka goreg i od samog avola, a to je Austrija". Seni srpskih vladara su gnevne na Milanovu odluku. Karaore, na primer, kae: ubre, gadu, najgadniji gnoju, / Ti da proda otaxbinu svoju!" A Knez Mihailo ga kune: Kosti moje ne mogu da trunu / Zemqu hoe da proda i krunu; / Nek te guta crne smrti bez'na / Za greh ovaj ni Bog kaznu ne zna!". I dok srpski narod trai da se ustav samo tuje" Haxija (ras-kraq Milan) odgovara: Ja u sve to zgazit svojom izmom." Drama se prekida replikom u kojoj ortak" savetuje ras-kraqa
40 41 42

ivan ivanovi, Navedeno delo, Kwiga trea, 1924, 296297. Isto, 296297. Gexa", 1894, 18, 2.

62 Milana kako da postupa sa svojim nezahvalnim narodom: izme vae nek ih gaze biju, / Dok vam nisu zavrnuli iju; / A da vam se i to od wih sprema, / To je jasno, o tom sumwe nema."43 Poto je jo bio na snazi Zakon od 14. marta 1892. i Odluka Narodne skuptine od 31. marta 1891. prema kojima se kraq Milan odrekao svih dinastikih prava kao i dravqanstva Srbije, sudovi nisu uvaavali policijske zabrane zbog nanete uvrede bivem kraqu Milanu. Tako je ovaj list mogao da nastavi objavqivawe karikatura eks-kraqa Milana. Evo primera kako su prolazile u to vreme zabrane Gexe". Poto ga je vii sud oslobodio 26. broj iz 1894. list se sada obraa lino ras-kraqu Milanu: Na proitawe Milanu M. Obrenoviu ." Uprava v. Beograda reewem svojim od 6. ov. m. o. godine br. 6822 uzaptila je vanredni broj 26. broj 'Gexe' stoga to su u tom broju izale dve slike sa naslovom Dva spomenika potomstvu na seawe na danawi dan i na Obrenovia . i , od kojih jedna u 1867. god. predstavqa: kako paa beogradski predaje kqueve Knezu Mihailu kao Obrenoviu , a druga s desne strane, koja predstavqa kako Kraq Milan kao Obrenovi 1894 god. predaje kqueve gradske Austriji. Ovo svoje reewe uprava je poslala sudu na rasmotrewe i reewe. Razlog suda: Sud je rasmotrio gorwe reewe uprave v. Beograda pa je naao: 1. Da se optu. slikom u 26. br. 'Gexe' na levoj strani iznetom, u kojoj se predstavqa kako turski paa predaje kqueve Knezu Mihailu ni u koliko ne nanosi uvreda W. V. Kraqu Aleksandru , jer se u woj prikazuje u dosta lepom obliku fakt, koji domu Obrenovia i srpstvu za ponos slui, i 2. Da se slikom na desnoj strani takoe ne nanosi uvreda Domu Obrenovia, jer tim to se u slici pretstavqa, kako b. Kraq Milan predaje kqueve Austriji ni u koliko se Dom Obrenovia ne izlae mrzosti i prezrewu, kao to uprava var. Beograda navodi, jer je zak. o b. Kraqu Milanu od 14. marta 1892. god. zbor. 48 str. 64 utvreno da je bivi kraq Milan ne samo prestao biti lan Kraq. srpskog Vladajueg Doma, no ak i graanin srpski. Stoga prvost. sud za varo Beograd na osnovu ovoga reava: Da se reewe uprave v. Beograda od 6. aprila t.g. Br. 6822 o zabrani 26. br. lista 'Gexe' zbog slike 'Dva spomenika' poniti i zabrana digne, o emu reewem izvestiti upravu i urednitvo dotinog lista. Reeno u prvostep. sudu v. Beograda 7. Aprila 1894. god. Br. 7368 u Beogradu."44 Ali kad su, ukazom od 17. aprila 1894, kraqevi roditeqi bili vraeni u sva prava" vie se nije smelo pisati o ras-kraqu Milanu u satirinoj tampi. Poto je obustavio Bi" Sima Lukin Lazi je otiao u Zagreb i tamo 1896. pokrenuo svoj novi satirini list Vra pogaa". I ovaj
43 44

Isto, 1894, 27, 1. Gexa", 1894, 27, 12.

63 list je bio radikalski orijentisan. Naiao je na lep prijem kod italaca i dostizao tira od 6.000 primeraka. Bio je to moda na najtiraniji satirini list u HH veku. Ovog srpskog aqivca zabrawivala je esto cenzura u Zagrebu, ali i ona u Beogradu. Na primer od 10 brojeva ak 4 je bilo zabraweno i uniteno samo od strane srpske cenzure. Posle poznatih demonstracija protiv Srba u Zagrebu 1902. urednik Vraa pogaaa" bio je prinuen da se iseli u Novi Sad i tamo nastavi objavqivawe svog lista. Izdava Lazi nastavio je istu izdavaku politiku koju je vodio i u Beogradu. Napadao je protivnike radikala, a posebno ras-kraqa Milana. Naroito su uspele karikature koje je crtao poznati karikaturista Josip Danilovac. Na karikaturama je bivi kraq predstavqen kao kolega" razbojnika i hajduka. Atentat koji je 1899. pokuan na ras-kraqa Milana komentarisan je u ovom listu da generalisimusa" Bog uva jer navodno ima debelu kou". Ni konferencija u Hagu nije mogla da proe bez peckawa ras-kraqa. Tako je to to poslanik u Hagu nije potpisao predlog o razoruawu i ukidawu bombi" protumaeno ovako: kada bi se u Srbiji ukinule bombe ime bi onda Milan punio 'Male novine'?" Na temu Srbi u Hagu u ovom listu ima vie priloga.45 Jedan od zanimqivijih je i karikatura Malo parodije na Jovanovievu sliku Deda ui svog unuka maevawu". Na woj su nacrtani kraqevi Milan i Aleksandar. Milan ui Aleksandra kako se dre maevi, na kojima pie: preki sud", neustavnost", teror". Pomae im Vladan orevi koji takoe dri ma sa tekstom: Mameluka skuptina".46 as maevawa" i jatagance" posmatraju, zagrqeni, Nikola Pai i Pera Todorovi. Prema parodiranoj slici Paje Jovanovia tu je i ena sa bebom na sisi" ali na karikaturi ta je snaa" Artemiza Hristi, qubavnica kraqa Milana, sa vanbranim sinom orem! Opis karikature saeto prikazuje aktuelnu politiku situaciju u Srbiji: Vladan orevi je predsednik vlade i taj period je poznat pod imenom vladanovtina", Nikola Pai se nije dobro drao na prekom sudu kada su osueni radikali zbog atentata na ras-kraqa Milana, Artemiza je imala pretenzije da wen vanbrani sin postane vladar Srbije i sl.47 Kako je Milan Obrenovi posle silaska s pre45 Vra pogaa", 1907, 1415, 114: Iz Haga (Mal te ne bi vraga!) / U Hagu se dro zbor, / Dreio se ratni vor. / Ne naoe voru kraj / Sad je vei zamraj. // Al zaludu zbor i Hag, / Kad upravqa s wime vrag. / I smeje se na na jad, / Ta mi smo mu sitan rad!" 46 T. j. potpuno poslunika, aminaka", skuptina. 47 Vra pogaa", 1899, 20, 164. O zamrenoj politikoj situaciji u Srbiji videti tekst Belgijanca Sepela Srpski narod": Koliko peripetije u suvremenoj istoriji Srbije! Rat protiv Bugarske, poraz na Slivnici, razvod braka kod vladara, ostavka kraqa Milana; wegovo neprestano odilaewe i dolaewe u Beograd; regenstvo oterato dravnim udarom; proces protivu ministara, koji su se ogreili o osnovni zakon zemqe; i dok su oni jo na optuenikoj klupi pozivaju se u dvor da sastavqaju nove kabinete; nekoliko revolucionarnih pokreta; neprestane promene u unutrawoj i spoqawoj politici; neprestano rastewe zapleta izmeu Milana i Natalije, izmeu Kara-orevia i Obrenovia, izmeu Austrije i Rusije; raznolike finansijske grupe, koje nude svoje usluge zemqi, radikali, napredwaci, liberali, jednom rei sve je to zbrkano, od svega toga jedan haos. Eto to vam je politiki bilans Srbije u najblioj prolosti" (Narodni prijateq", petak 28. januara 1894, 16, 2).

64 stola uzeo titulu grof od Takova", satirini listovi su ovoj tituli dodavali jo grof od Makova" i grof od Monakova" aludirajui na wegovu sklonost ka kockawu. Osim toga u ovom listu nazivaju ga i Takovskim akalom", satanskim stvorom, jazbinom srpskih zala" i sve najgore to su mogli da mu prikae. Kako je Vra pogaa" reagovao na smrt ras-kraqa Milana? U broju od 1. (14) februara 1901. zabeleeno je ovo: Naa nada u sretnija vremena Srbijina, ve poiwe da se ostvaruje. Ba kad je ovaj broj 'Vraa' poneen u mainu, saznadosmo, da je ras-kraq Milan umro." Urednik je hitro reagovao i u istom broju objavio nekrolog": Pitawa koja sama sebi odgovaraju". Naveemo ga u celosti. Ko nije bio svoje asne rijei gospoda Kome je i kraqevska kruna bila igrak Ko je u Srbiji proigrao wezin dobar gla Ko je izdao svoj narod, a ne zove se Vu Kome je i najvea svetiwa samo roba za paza Ko je prokockao i qubav svoga roenog sin Ko je svake slobode zakleti neprijate Ko je zavadio Srbiju sa Crnom Goro Ko je udesio lawski atentat ivandawsk Kome je najstranija stvar, uti ime radika Ko je slobodu tampe popeo na vjeal Ko je iz svoje domovine sramno progna R A S K R A Q M I L A N

No ovaj list se nije zadovoqavao samo ovom rugalicom nego je nastavio na isti nain da komentarie smrt Milana Obrenovia. U narednom, 4. broju za 1901. godinu predstavqena je na karikaturi smrt" kako kosom see grane a na jednoj odseenoj je i ime Milan Obrenovi". Navodno smrt" kae da wen zanat nije grub" i da ona ume korisna biti". Stoga e, dok se Srbi svaaju, produiti rad". Zatim je kraq Milan uvren meu prve rtve HH veka". A na pitawe ta ko moli Boga da ne sniva" jedan od sugerisanih" odgovora je Srbija moli Boga, da ne sniva pok. Milana".48 Meutim, pomiwawe kraqa Milana u ovom listu neoekivano je zavreno na povoqniji nain po wega! Sedam godina posle smrti kraqa Milana u rubrici S onoga svijeta" pomiwe se i kraq Milan. Ako je verovati ovom listu, u raju se drala velika skuptina na kojoj se reavalo pitawe o zemqama Junih Slovena. Za tajnika" te skuptine izabran je Pera Todorovi? Otkud komunac" u raju? Evo objawewa: Treba znati, da je na lino zauzimawe pok. kraqa Milana grenom Peri Todoroviu na onom svetu oproteno i on sad uiva rajsko naseqe. Za kraqa Milana je lako, jer kraqevi su i tamo neprikosnoveni".49
Isto, 1901, 4, 33. Isto, 1908, 6, 4.

48 49

65 UMESTO ZAKQUKA Na kraju ovog rada, u kojem sam pokuao da sagledam lik kraqa Milana Obrenovia onakvim kakvim ga predstavqa, u svom krivom ogledalu, srpska satirina tampa moram priznati da mi se ta predstava prikazuje kao suvie jednostrana. Ovu jednostrano negativnu ocenu kao da je nastojao da proceni, sa neto drugaijeg stajalita, i istoriar ivan ivanovi. On je, povodom abdikacije kraqa Milana, ali i donoewa Ustava od 1888, zapisao: Silazei s prestola, kraq Milan je dao satisfakciju dobu, u kome je poinio svoje pogreke i narataju, koji je patio od pritisaka wegove vladavine. Ali se ipak namee pitawe: da li e kraq Milan biti sam i bez sauesnika, odgovoran i pred istorijom za sve ono, to je Srbija preivela u ovom periodu?"50 Istraivawem satirine tampe, kojoj su i zadatak i ciq da se usmeri samo na ono to je negativno u delovawu wenih glavnih junaka" vladara i wegove najblie okoline neemo stii do neposrednog odgovora na ovo vano ivanovievo pitawe, ali emo moda stii do posrednog. Prilozi o kraqu Milanu u satirinoj tampi kazuju koliko o wemu toliko, a moda jo i vie, o onima koji su ga karikirali, kao i o razlozima zbog kojih su ga izlagali podsmehu: kao to znamo, uvek postoji i ona druga strana politikog ponaawa, kako onih koji su na vlasti, tako i onih koji su u opoziciji. O toj drugoj strani uzimam sada, na kraju ovog rada, kao svedoka" nekoga ko je uvek nastojao da ostane politiki nezavistan, bez obzira na dunosti koje je obavqao, i ko nije pripadao ni karaorevievcima ni obrenovievcima. Re je o najpoznatijem srpskom policajcu Tasi Milenkoviu. Sticajem okolnosti on se 1900. bio naao u Beu i o kraqu Milanu ostavio ovaj potresan zapis: U podne polazei na ruak kod Dreera, naiem na kraqa Milana ba kad je ulazio u hotel Saher Sav bled u licu Opao iznuren Zamiqen Ide nesigurnim korakom rekao bih jedva se dri na nogama Oi oborio Ja zastadoh, te ga posmotrih Boe moj! Gde je ona wegova snaga Ona sila Milanova Sa celim svojim narodom hvatao se godinama u kotac i uvek pobede odnosio. Silne careve i kraqeve varao Svoju kraqicu proterivao, svoga roenog sina izigravao. Pokoravao tolike velike qude, obarao sve redom partije, igrao se dogaajima sasvim po svojoj voqi, itav jedan narod drao u svojoj pesnici. I danas (23. jula 1900) dan venawa (Aleksandra i Drage Main). Ko da ga slomi ko da ga obori Jedna obina ena!"51 Moda je jo zanimqivije ono to je Milenkovi zapisao posle kraqeve smrti, navodei rei jednog biveg opozicionara, biveg protivnika kraqa Milana, koji je poeo da ga se sea sa nostalgijom i priznawem: Nita ne vaqa ovo to se radi. Ne zna se: ni ko pije ni ko plaa u ovoj zemqi eh Nema kraqa Milana Bog da ga prosti
50 51

ivan ivanovi, Navedeno delo, Kwiga druga, 1924, 11. Tasin dnevnik, 1991, 328.

66 Da je sada da ustane, da vidi: ta se radi sa ovim nesretnim narodom Ode sve bestraga u propast Slavno bee ono vreme A sada kaem ti, gospodine moj, sve udarilo u grabe i pqaku Kradu svi od reda I oni gore i oni dole Nema ni pravde ni potewa"52 Da li se u ovim reima krije jedno od objawewa kako se moglo dogoditi da je, posle svega, srpska satirina tampa ipak svom glavnom junaku dala" da uiva rajsko naseqe"? U svakom sluaju danas je opta slika o kraqu Milanu mnogo pozitivnija i verujemo da e, u ovom vremenu, i istoriografija upotpuniti svoj sud o jednom od naih modernih i nesrenih vladara.53
arko Roulj SATIRICAL PRESS ON KING MILAN Summary This paper deals with the writing of satirical press on King Milan M. Obrenovi IV (18541901). During his rule, the Serbian press flourished. It is specially the case with the satirical press: from Milan Obrenovi's coming to the throne in 1868 till his death in 1901, 70 satirical newspapers were published in our capital. King Milan was their hero. It is believed that he, not only among the Serbian, but also the European rulers, was the king whom the satirical press attacked most while he held the throne. The image if King Milan, "taken" in a distorted mirror of the satirical press, usually both one-sided and negative, changes in our time: it becomes significantly more comprehensive and complex, and the recent Serbian historiography gave its considerable contribution to that change.

Isto, 267. Dr Rado Qui, Milan Obrenovi". U: Sto najznamenitijih Srba, 2001, 343350.
52 53

67

Prva karikatura kraqa Milana objavqena je u novosadskom Komarcu" 16. januara 1869. godine. Wen autor je slikar Luria.

68

Kraq Milan daje pod kiriju ministarske foteqe, karikatura iz Brke" (1893)

69

Kraq Milan dri sve partije u xepu, karikatura iz Brke" (1893)

70

Igra meka" kraqa Milana, karikatura iz Brke" (1893): igra meka pred kuom" liberala, doi e i pred kuu napredwaka i radikala

71

Karikatura iz Gexe" (1894): kraq Milan prodaje Srbiju

Karikatura iz Gexe" (1894): srpski narod ispucava" kraqa Milana preko Save"

72

Gexa", 1894.

73

Kraq Milan kao dahija, karikatura iz Gexe" (1894)

Karikatura iz Gexe" (1894): kraq Milan (vaba iz Turske" centurie) tera u aps" urednika Gexe"

74

Karikatura iz Gexe" (1894)

Posle neuspelog atentata na kraqa Milana: karikatura iz Vraa pogaaa" (1899) nacrtao Josip Danilovac

75

Karikatura iz Vraa pogaaa" (1899): to je vie kleveta i lai" kraq Milan kao klovn izvodi svoju uvenu taku" pred oduevqenom publikom (kraqem Aleksandrom, Vladanom oreviem i ostalim neutralnim" ministrima)

76

Karikatura iz Vraa pogaaa" (1899)

Karikatura iz Vraa pogaaa" (1899)

77

Karikatura iz Vraa pogaaa" (1899)

UDC 821.163.41-992.09 Crnjanski M. 821.163.41-95

TRAGAWE ZA VEZAMA U PREKIDU Pozicija putopisca u putopisima Miloa Crwanskog Slaana Jaimovi

SAETAK: Putopis kao anr opstojava na neprekidnom uspostavqawu relacija izmeu poznatog nepoznatog, stranog zaviajnog, bliskog drugaijeg, oekivanog iznenaujueg. Putopisac je objediwujua instanca i centralni konstituent putopisne strukture koji ove polove sueqava i vezuje ih u jedinstvenoj zamisli, a u radu se tumai pozicija putopisca u delima Miloa Crwanskog, ponajvie u Pismima iz Pariza i Qubavi u Toskani. Izrazitom subjektivizacijom putopisnog modela autobigrafsko ja se udvaja u ja fiktivnog putopisnog naratora i, kako je na skliskoj mei iweninog i fikcionalnog izgraen putopis Crwanskog, tako se i glas putopisca naizmenino javqa sa razliito utemeqenih pozicija. Odnosno, ovaj avangardni pisac u svojim putopisima, ali i delima memoarskog karaktera, neretko koristi postupke fikcionalne proze, narativizuje putopisni tekst organizujui i preoblikujui elemente iskustvene realnosti po linim zakonima umetnikog doivqaja, a ne po logici stvarnosti i iwenica. Moe se rei da se putopisno ja u delima ove vrste udvaja jedno veim delom pripada istorijskom liku pisca, zasnovano je na autobiografskoj osnovi wegovog ivotnog puta i wegovih putopisnih realija, a drugo je ja sumatraistikog koje tei da iza vidqivog uoi svet metafizike ravnotee i dubokih veza koje povezuju rasparan svet. Poetika koncepcija sumatraizma se na razliite naine realizuje u anrovski razliitim delima, a posebno je putopisni obrazac pruao mnogobrojne mogunosti za uspostavqawe raznorodnih sumatraistikih relacija. Iz ovakve putopisne pozicije sledi sve ono to putopise Crwanskog ini neobinima kada ih merimo prema tradicionalnom anrovskom modelu. KQUNE REI: putopis, putopisac, tradicionalni anrovski obrazac, avangarda, sumatraistika poetika, memoari, ukrtawe vremenskih perspektiva, renesansa, romantizam, profanizacija svetog, zaviajni kompleks

80 Putopis je anr sloene strukture i kroz wegov vievekovni razvoj naini wegovog oblikovawa i ostvarivawa putopisne slike sveta postajali su sve kompleksniji. U periodu avangarde pisci su wegove rastegqive granice dodatno irili, inei da ova anrovska forma postane sasvim hibridna i kadra da u sebe asimiluje elemente romana, dnevnika, pripovetke, lirike, eseja. U putopisu su tako, vie no u bilo kojem drugom anru, oni mogli da sueqavaju razliite pripovedne/putopisne perspektive, ukquuju i aktiviraju diskurse razliitog porekla, ukrtaju stilske tehnike i postupke, kao i da uspostavqaju relacije na razliitim tekstualnim nivoima. Putovawa su bitna odrednica ivotne sudbine Miloa Crwanskog, a motiv puta je stalno mesto wegovog kwievnog opusa. Drugaije reeno, putovawe se pri pristupu delu ovog pisca moe sagledavati na dva plana: kao nezanemarqiva vankwievna iwenica i kao literarni motiv i postupak koji ulaze u osnovu wegovog pisawa. Za Miloa Crwanskog zaista vai kvalifikacija Jovana Deretia koja ga svrstava meu one srpske pisce ije je kwievne biografije obeleilo putovawe, to jest koji su bili veliki putnici srpske kwievnosti: iwenica to su linosti s najveim i najtrajnijim uticajem u srpskoj kwievnosti bili putnici u strane zemqe jeste pojava da joj se posveti mnogo vie pawe nego to je to dosad uiweno."1 Kada se sagleda mapa wegovog stranstvovawa, vidi se da je izmetawe iz zaviaja (mada je i pojam zaviaja kod ovog pisca donekle problematian) konstanta Crwanskove biografije. Poev od rane seobe iz ongrada u Temivar, studirawa u Rijeci i Beu, prihvatawa Beograda kao zaviajnog odredita, ratovawa u Galiciji, Crwanski e, voen strau za novim i nepoznatim, ali i razliitim poslovima koje je obavqao, proputovati gotovo celu Evropu (Francuska, Italija, Nemaka, panija, Portugalija, Danska, vedska, Island) sve do wenog krajweg severa i ostrva Jan Majen, da bi se wegova putna amplituda zavrila boravkom u Londonu, gde se wegova e za putovawem ugasila u dve i po decenije dugom izgnanstvu. Zaviaj i tuina, dragovoqno upoznavawe drugaijih kutura i nevoqno starewe u izgnanstvu, razliiti su polovi izmeu kojih je trajao ivot Miloa Crwanskog. Otuda, sa malo slobode moemo rei: kao da mu je i sama biografija nametnula anr putopisa, koji je upravo u vreme avangarde neosetno a naglo sa kwievne margine uao u sredite avangardnog previrawa i prevrednovawa. Ono to pored sve raznolikosti motivskog i stilskog materijala obezbeuje jedinstvenost putopisnog ostvarewa svakako je putopisac, ije je postojawe prvi uslov zasnovanosti anra putopisa. Jednostavnije, bez putopisca, onog koji putuje i koji putovawe opisuje, i ne moe biti putopisa. Zbog same vanosti putovawa i pisawa o wemu kao individualnog ina", kae Vladimir Gvozden, kquno je razumevawe poloaja pripovedaa u putopisu, jer se kroz wega doslovno preobraa1 Jovan Dereti, Put srpske kwievnosti, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1996, str. 213.

81 va u psiholoko i simboliko putovawe."2 U citatu upotrebqen termin pripoveda" sasvim je na mestu i u tumaewima putopisa neretko se instance pripovedaa i putopisca naporedo i istovremeno kombinuju, pa i poistoveuju. Putopisac i nije niko drugi nego onaj ko nam pripoveda o putovawu, odnosno onaj koji na osnovu faktografske podloge gradi literarnu, fikcionalnu koncepciju stvarnog putovawa u kojem su sve iwenice, u iju nas verodostojnost putopisac ubeuje, proputene kroz filter wegove line precepcije i doivqaja. Bez obzira to se putopis esto neprecizno tumai kao nefikcionalan anr, wegova dokumentarnost mora se dovoditi u pitawe, jer je u pitawu kwievno delo, a ne turistiki bedeker. Otuda se ni putopisac ne sme doslovno poistoveivati sa piscem koji je opisani prostor zaista posetio u jednom vremenskom odseku svoje biografije. Putopisac, kao i pripoveda, uvek je s one strane granice koja deli kwievni od vankwievnog sveta, to jest uvek je konstitutivni element modelovane kwievne fikcije. Naravno, autobiografske iwenice ne mogu se zanemariti Crwanski je zaista proputovao sve zemqe koje su, posle krae ili due vremenske distance, postale predmet wegovih putopisa. Udeo autobiografskog i memoarskog u wegovom sveukupnom delu je izuzetno bitan i naglaen, ali su wihova uloga i status veoma sloeni, neretko izmeweni poetikom pozicijom ili kompleksnou putopisne zamisli. U predgovoru za Floberov Novembar Crwanski e, u esto citiranoj reenici, jasno iskazati svoj stav o verodostojnosti proze ija je osnova dokumentarne prirode: Memoari su uvek bili najboqi deo kwievnosti, osobito kad nisu doslovce verni."3 Kao veliki qubiteq memoarske kwievnosti, Crwanski je i svoje romane, a posebno svoje putopise dovodio u vezu sa ovom vrstom literature. Poznato je da je prevodio Kazanovine memoare, itao i esto spomiwao Stendala, koji je takoe pisao pod velikim uticajem memoarske kwievnosti.4 Ali je Crwanski, poput pisaca koje je voleo, memoarske elemente prenosio na drugi nivo i mewao ih ugraujui ih u druge anrove. I u svojim putopisima on je fikcionalizovao putopisnu grau, a poziciju putopisca uslowavao u odnosu na svoje autobiografsko ja. Drugaije reeno, u putopisima (a posebno u onima nastalim u okviru avangarde) autobiografski elementi se transponuju u subjektivnu viziju radoznalog i sen2 Vladimir Gvozden je jedan od najboqih poznavalaca putopisne kwievnosti kod nas. Wegova pojava posebno je znaajna zbog upoznavawa nae kwievne javnosti sa stranom teorijskom literaturom o ovom kwievnom anru, te zbog zanimqivog i dosledno sprovedenog imagolokog pristupa u studiji o putopisima Jovana Duia (Vladimir Gvozden, Jovan Dui, putopisac, Svetovi, Novi Sad 2003). Citirano prema: Vladimir Gvozden, Tenzije putopisa", u: inovi prisvajawa, Svetovi, Novi Sad 2005, str. 55. 3 Milo Crwanski, Eseji i lanci , Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1999, str. 231. 4 O funkciji memoarske dimenzije i literature u delu Miloa Crwanskog vie je pisano u radu Zorice Babi Milo Crwanski: Qubav u Toskani. Autorka se izuzetno precizno i posveeno bavi intertekstualnou u ovom Crwanskovom putopisu i zanimqivo je da je ovaj diplomski rad, uz odreene poetnike stilske mawkavosti, jedan od najboqih radova posveenih Qubavi u Toskani.

82 zibilnog putnika. Opisano putovawe je po kwievnim zakonima modelovan svet, u kojem su elementi realnosti strukturirani i podreeni putopievoj viziji i putopisnoj nameri. Pogled putopisca uvek je pogled stranca koji upoznaje nov prostor i kulturu i samerava ih prema zaviajnom polazitu. Putopis kao anr opstojava na neprekidnom uspostavqawu relacija izmeu poznatog nepoznatog, stranog zaviajnog, bliskog drugaijeg, oekivanog iznenaujueg. Putopisac je objediwujua instanca i centralni konstituent putopisne strukture koji ove polove sueqava i vezuje ih u jedinstvenoj zamisli. Ako se svemu ovome doda Crwanskova namera da u putopisu pokae delotvornost i funkcionisawe sumatraistike poetike, jasno je da su pred nama dela sloene strukture i znaewa. Piui putopise vie od pola veka, Crwanski je neprestano isprobavao mogunosti ovog anra. Od Pariza do Hiperboreje, u osvajawu raznih geografskih prostora, mewala se biografija ovog velikog putnika srpske kwievnosti, kao i pozicija putopisca i naini pisawa o putovawu. Pisma iz Pariza poiwu pismom iz Bea i to nije sluajno izabrano polazite u opisu boravka u centru zapadnoevropske kulture. Be je grad koji je obeleio pievu predratnu biografiju, grad u kojem je pisac proveo dobar deo svoje mladosti i u kojem se, u skladu sa svojim mladalakim i buntovnikim senzibilitetom, prvi put suoio sa krizom evropskog duha i civilizacije. Sam poetak putopisa signalizira specifinu poziciju putopisca prema gradu koji poseuje: On se sad dimi nou. Sneg i blatna voda, to curi sa wegovih crnih krovova, isparava se. Ja sam ga gledao kako umire; sad je nabrekao kao leina. Ne, on se nije smawio; mraan i prazan izgleda mnogo vei nego pre."5 Vremenske odrednice sad i pre upuuju na iwenicu ponovnog dolaska na isti prostor. Predratni i poratni Be sameravaju se u putopievoj svesti i to sameravawe ide od poreewa opte drutvene klime do mikro detaqa i uoavawa dubokih promena u pojedincima kao predstavnicima drutvenih slojeva (gosti hotela nisu isti kao pre rata, bosanski trgovci su nowu i obojke zamenili za zapadwaka odela i svilene pixame, fijakeristi su, takoe, drugaiji). U prvom pismu iz Bea pozicija putopisca je takorei udvostruena, to jest on ne prolazi samo ulicama grada u sadawosti nego viewe izaziva slike i doivqaj istog prostora u prolosti koji se aktiviraju, te se na taj nain dodatno uslowava struktura putopisa. Drugaije reeno, putopisac se ne kree samo kroz prostor (to je wegova uobiajena pokretqivost), nego i po vremenskoj vertikali, pri emu se sprovodi svojevrsno jukstaponirawe dva vremena, dve drutvene situacije, dve perspektive. Putopisac se udvaja i sebe biveg gleda sa strane, neretko sa izvesnom dozom ironije koju mu donosi iskustvo sadawe putopisne pozicije (Iao sam da vidim zelene sfinge i zamrzle basene u dvorcu Belvedera. Tamo sam, nekad, u prolee, mislio da je qubav tuna stvar" ili Vidim se5 Milo Crwanski, Putopisi , Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1995, str. 9.

83 be pred vratima kua gde sam stanovao; pred kuama u koje sam se vraao zorom"6). Na taj nain, pred itaocem istovremeno opstojavaju i ukrtaju se dve pozicije, a putopisac sve vreme klizi od jednog do drugog vremenskog plana. On, dakle, eta kroz dva Bea: u jednom vidi senke bivih qudi i tragove nekadawe veselosti srpske omladine, a u drugom krajwi ishod mladalakih zanosa (Ja mirno idem za gomilom senki koje su tuda prolazile u ovakva zimska jutra. Nai su se aci uvek vraali u zoru kui", odnosno kako je smean sad taj grdni grad koji nam je oduzimao rumenilo s lica. Pradeda, deda, otac i ja, svi smo tu izgubili veru"7). Podvojene opise lajt-motivski presecaju razliito intonirani iskazi: od konstatacije da su se i gradski pejza i atmosfera iz osnova izmenili (Kako se sve svri! Tu su prole hiqade naih sudbina"8), do svesti da je qudska sudbina jednako tragina u svim vremenima i da su razlike u osnovi samo prividne (Dan je prolazio. Dani prolaze. Uostalom, sve je po starom"9). Pozicija putopisca i wegovi razliiti emocionalni pristupi opisu austrijske prestonice postaju jasniji kada se u obzir uzmu Itaka i Komentari objavqeni u izdawu Prosvete 1959. godine. Komentari su anrovski dosta neuobiajeno delo. Retko se sreemo sa ovakvom vrstom autobiografije koja je koncipirana da bude biografska podloga pesmama iz jedine zbirke Miloa Crwanskog. Ukrtawe autobiografskog i kwievnog, jo od Objawewa 'Sumatre' " postaje na neki nain zatitni znak ovog pisca. Analiza odnosa izmeu pojedinanih pesama i biografskog tiva datog u Komentarima zahteva posebnu studiju, tim pre to su relacije izmeu lirskog i dokumentarnog izvedene po razliitim principima. Katkada se ini da je lirika samo povod da se pisac, potujui hronologiju sopstvenog ivotnog puta, ostvari na planu memoarske kwievnosti koju je potovao i koja ga je toliko zaokupqala da se moe rei da mu je postala i neka vrsta line literarne opsesije. Nekad su veze sa pesmama oigledne i predstavqaju wihovo svojevrsno tumaewe u biografskom kquu. Komentar uz 'Prolog' " ima sasvim programski karakter kao i pesma iju podlogu predstavqa. Biografski podaci o pesniku", pak, to se i u naslovu naznaava, predstavqaju poetak pieve biografije (bez sugerisawa blie, direktne veze ni sa jednom konkretnom pesmom iz zbirke) koja se iskazuje u ovom neobinom spoju faktografskog i lirskog. Boravak u Beu je okosnica pieve rane biografije i ovde je wegova funkcija izrazita jer je utrostruena, to jest opisuje se u tri vremenska odseka. Prvi opis vezan je za 1913. i 1914. godinu: za period kolovawa, prvih mladalakih qubavnih i nacionalnih strasti. To je Be srpskih drutava i udruewa, pansiona i enevqanke Marijet Loriol, terevenki i vesele mladosti, ali i Gavrila Principa, koji e postati kquna figura Lirike Itake, preko koje e pesnik uspostaviti
6 7 8 9

Nav. Nav. Nav. Nav.

delo, delo, delo, delo,

str. str. str. str.

1011. 10. 12. 10.

84 nov i prevratniki odnos prema dotadawoj rodoqubivoj tradiciji. Taj sloj Komentara aktiviran je u Pismima iz Pariza, u slikama koje su nosioci znaewa izgubqene veselosti, probuenog romantiarskog kompleksa qubavnikog i nacionalnog buewa a sve pod znakom putopieve naknadne desentimentalizacije.10 Drugi boravak u Beu fiksiran je za ratnu 1915. godinu, kada se pisac, posle traumatinog iskustva galicijskog fronta, privremeno sklawa u grad svoje mladosti, a trei vremenski plan odvija se nepune tri godine kasnije i vezan je za motiv povratka iz rata. To vie nije bio onaj Be" grad u koji se pisac vraa dat je u odsustvu svega to je obeleavalo nekadawu punou ivqewa. Be je u oba dela simbol propasti velike carevine i, posredno, celokupne evropske civilizacije. Otuda se ratni Be imenuje kao velika javna kua" u kojoj su preokrenuti svi zakoni, moralni i drutveni obziri, sve predratne vrednosti dovedene u pitawe. Lice i nalije su zamenili mesta, poredak se izokrenuo, a grad postao savremena simbolizacija mitskih gradova greha i vavilonskog prokletstva: Postojala su tada dva Bea. Jedan: zdrav, mlad, koji je odlazio na bojita, da se vrati u bolnice, bez ruku, nogu, ili glava. A drugi: bogat, krezubav, kart, zabuant, koji se pario kod kue sa ostavqenim enama. Jedni su ili u smrt najboqi deo stanovnitva a drugi koji su se bogatili na raun wihov okretali su se jo uvek na muziku valsa. To je bila selekcija."11 Povratak iz rata kao najtuniji dogaaj u ivotu oveka" je za Crwanskog, pre svega, povratak u Be, jer se tu suoava sa propau Evrope. Otuda je Be i u Pismima iz Pariza i u Komentarima gotovo po pravilu dat u sasvim negativnom kontekstu. Pisac sliku grada najee gradi sprovodei postupak tropa, odnosno slikovito uobliavajui model grada kao tropinu sliku qudskog tela. Ali, da je tako nazovemo, telesnost Bea nije antropomorfni prikaz vitalnosti nego, naprotiv, raspadawa i umirawa. Dakle, Crwanski oivquje grad ne bi li ga prikazao mrtvim: U Galiciji sam video rat. U Beu: kako se jedno carstvo i jedna prestonica raspadaju."12 Na poetku putopisa grad umire" i nabrekao je kao leina", odnosno, neto kasnije, putopisac eta gradom to zaudara leinom".13 Grad koji umire je ratni Be, a personifikovano prikazivawe wegove atmosfere u naturalistikoj slici truqewa tela vezano je za poziciju povratnika iz rata, ali i za onu, neto kasniju, putopisnu. Vidimo da opis Bea u Pismima iz Pariza, dakle, nije dupliran u dve vremenske perspektive
10 I u Komentarima pisac e sebe nekadaweg takoe posmatrati sa distance, ne bez izvesne doze autoironije: Ja sam iz Bea bio poao u aketu boje blago zelenih maslina, u cipelama belim, od koe jelena, sa eirom crnim igraa tangoa. Bio sam tipina pojava svog vremena" (Milo Crwanski, Lirika, Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1993, str. 197). Ako se setimo lika Petra Rajia iz Dnevnika o arnojeviu, te naglaavawa wegovog rokokoovskog kicotva, ponovo se potvruje teza o fikcionalizovawu elemenata pieve biografije u kwievnom delu Miloa Crwanskog. 11 Milo Crwanski, Lirika, str. 224. 12 Nav. delo, str. 223. 13 Milo Crwanski, Putopisi , str. 11.

85 putopisca, nego, imajui u vidu Komentare, on je viestruk i sloeniji nego to se ini. Be je u putovawima Crwanskog nosilac negativne semantike teine: on je grad koji simbolie mrsku monarhiju, ali, istovremeno, potencira rodoqubivo oseawe putopisca;14 otelotvoruje raspad predratne Evrope i wene duhovnosti i morala; predstavqa prostorno markiranu prekretnicu pieve biografije i otrewewe od mladalakih zanosa i sentimentalnosti.15 U delu Miloa Crwanskog jedino se jo London moe meriti sa ovakvom izrazito destruktivnom vizijom grada. Be i London u delu Miloa Crwanskog ugroavaju onoga ko ih iskustveno doivqava. Oni su negativni polovi koji stoje na poetku i kraju pieve putopisne biografije i koji bitno oblikuju wegovu ivotnu sudbinu, kao i wegov odnos prema tuini i sudbini pojedinca u woj. Putopisac Pisama iz Pariza veoma esto se oglaava sa metapoetikog nivoa, iznosi svoje kwievne stavove i sloeno shvatawe umetnikog stvarawa, ali ih istovremeno i tumai sa strane ukquujui u putopis i glas potencijalnih neistomiqenika. Pozicija putopisca otuda je bliska poziciji pisca, koji putopisni anr koristi da bi iskazao svoju poetiku orijentaciju koja je konstanta u svim anrovskim ostvarewima Crwanskog. Na taj nain kao da se dodatno naglaava i biografska, nefikcionalna podloga putopisa, te italac lako moe pomisliti da ima pravo da poistoveti istorijsku linost Crwanskog sa iskazanim ja koje mu se u putopisu obraa, kao i da stvarno putovawe izjednai sa onim iji je svedok u delu. Meutim, ipak je sve vreme jasno da nas ovo poistoveivawe dovodi u zabludu. Autobiografski aspekt neporeciv je putopopisima Crwanskog, ali nije jedini, to jest delo ne smemo svoditi samo na ovaj smisaoni sloj. Izrazitom subjektivizacijom putopisnog modela autobigrafsko ja se udvaja u ja fiktivnog putopisnog naratora i, kako je na skliskoj mei iweninog i fikcionalnog izgraen putopis Miloa Crwanskog, tako se i glas putopisca naizmenino javqa sa razliito utemeqenih pozicija. Odnosno, Crwanski u svojim putopisima, ali i delima memoarskog karaktera, neretko koristi postupke fikcionalne proze, narativizuje putopisni tekst organizujui i preoblikujui elemente iskustvene realnosti po linim zakonima umetnikog doivqaja, a ne po logici stvarnosti i iwenica. U intervjuima, koje je esto davao u poznijem ivotnom dobu, Crwanski e u vie navrata govoriti o potrebi razgraniavawa puto14 Moja mrwa na Austriju bila je tada postala tolika, da bih mucao, pri razgovoru o alejama veala, koja je Austrija bila u Srbiji podigla. A moje rodoqubqe imalo je, katkad, oblik jednog nasleenog porodinog ludila", Milo Crwanski, Lirika, str. 228. 15 Politiku Austrije prema Srbiji, kasnije Kraqevini SHS, te istorijske razloge za Crwanskov izrazito negatorski stava prema austrijskoj prestonici tumai Zoran Avramovi: Be je bio centar antijugoslovenstva i antisrpstva i, kao takav, stalna pretwa novoj dravi podignutoj na ruevinama Monarhije. To to Srbiju prati rav glas u evropskoj javnosti, zasluga je 'otrovnog pauka'. Predratni Be je kovao intrige o Srbima i irio 'fantastine lai i burgije' protiv srpskog naroda. Trebalo je da proe rat, zakquuje Crwanski, da bi vojnika Srbija rekla istinu o sebi", Zoran Avramovi, Politika i kwievnost u delu Miloa Crwanskog, str. 79.

86 pisca i pisca, odnosno o pogrenom poistoveivawu literarnog dela (bez obzira na zavodqivost anrovskih specifinosti) sa linom pievom biografijom: To e biti zbirka putopisa (Kod Hiperborejaca S. J.). Takav naziv sam izabrao jer u jednoj prii opisujem put za picberg. Opisujem i lutawa Rimom. Molim vas, naglasite da to nije autobiografija, jer ak kad pisac i pie u prvom licu, wegovo 'ja' je kompleks poznanika i qudi koji ga okruuju",16 odnosno: Pogreno je, meutim, miqewe da su moja dela 'autobiografska'. Pravi pisac uvek pie iva bia, ali ona umiru i mewaju se u wegovom peru. Ne bi se prepoznala, kad bi mogla da se itaju () Istorijska su, na primer, u Seobama, samo imena, ali ne qudi i ene koji ta imena nose. Kad bi linosti, iz mog romana mogle da oive, prole bi pored mene kao da me nikad videle nisu. Jadan je to pisac koji pria svoga dedu, ili babu."17 Narativizacija putopisnog iskaza i wegovo izmetawe iz stvarnosne podloge vid je putopisnog postupka ve u Pismima iz Pariza.18 To je posebno uoqivo u posledwem pismu, Finistre, u kojem nema ni traga od eksplicitnog iznoewa poetikih stavova, nego se poetika ostvaruje kao princip strukturirawa samog kwievnog teksta. Ukidawe mimetikog principa vidno je ve na poetku kada se, ukquivawem sumatraistikog doivqaja, stvarnosna graa dematerijalizuje i reorganizuje po poetskom principu: Ja sam preao preko wega (mosta S. J.), visoko, izmeu duboke vode, dalekih brda, i beskrajnog neba, lak i prozraan i miran, prvi put u ivotu."19 Putopiev prelazak preko vode je veoma esto mesto kod Crwanskog i gotovo po pravilu itaoca usmerava ka gubqewu materijalnih svojstava predela i onoga ko kroz predeo prolazi, kao to i naznaava ulazak u svet u kojem zakoni fizike i logike gube vaewe: U nekom ludom zanosu, im odem u tuinu, jednako nailazim na bia koja milujem, i jednako govorim da je sve u vezi. A im se, u zoru, probudim, i otvorim prozor, nad ovim nepoznatim gradiima, ja, opet, sve vie, oseam da ove kue lebde u zraku, i pevam."20 Motiv milovawa rukom udaqenih pejzaa simboliki je gest sumatraistikog subjekta i sreemo ga u Sumatri", gde predstavqa lirsko programsko naelo uspostavqawa veza po principu sveobuhvatne qubavi. U Objawewu 'Sumatre' " pripoveda e kao u nekoj ludoj halucinaciji" milovati Ural, ostrva i mora indijska i tako u haosu stvarnog sveta obe16 Pozorite je publike radi", Odjek, Sarajevo, 15. marta 1963, a citirano prema: M. Crwanski, Eseji i lanci , Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1999, str. 473. 17 Lament, to sam ja, od rei do rei", Borba, 1. septembra 1973, a citirano prema: M. Crwanski, Eseji i lanci , str. 577. 18 Marko Nedi u tekstu Novi oblik putopisa" istie naglaenost narativnih elemenata i prisustvo jakih poetskih intonacija kao osnovna diferencijalna svojstva koja putopise Miloa Crwanskog, ali i itave avangarde, izdvajaju od dotadawe putopisne tradicije. U zborniku: Savremena srpska proza Josi Viwi i Crwanski, Narodni univerzitet, Trstenik 1994, str. 5158. 19 Milo Crwanski, Putopisi , str. 35. 20 Nav. delo, str. 43.

87 leenog ratnom tragedijom uspostaviti nov poredak metafizike harmonije i smisla. Na poetku Qubavi u Toskani posle prelaska preko Alpa putopisac se preslikava u lik kartaginskog osvajaa Hanibala i ulazi u Italiju koja je oneobiena u oseawu sopstvene bestelesnosti: Proli smo bili kroz planine i stene i milovali smo se sa brdima i vidicima, jurei i obilazei ih."21 U putopisima, anru na granici dokumentarnog i fikcionalnog, ovim gestom putopisac signalizira bitno svojstvo svoje putopisne koncepcije i organizovawe teksta i po sumatraistikom naelu. Moe se rei da se putopisno ja u delima ove vrste udvaja jedno veim delom pripada istorijskom liku pisca, zasnovano je na autobiografskoj osnovi wegovog ivotnog puta i wegovih putopisnih realija, a drugo je ja sumatraistikog subjekta koje, kako kae Marko Car, opisuje avanture svoje due i svoje fantazije". Sumatraistiko ja tei da iza vidqivog uoi svet metafizike ravnotee i dubokih veza koje povezuju rasparan svet. Iz ovakve putopisne pozicije sledi sve ono to putopise Crwanskog ini neobinima kada ih merimo prema tradicionalnom anrovskom modelu. Putopisi ovog pisca, da upotrebimo termin Novice Petkovia uveden povodom Hiperborejaca, jesu proza paralelnih svetova, udvojenih prostora i pripovedaa. Prvi nivo pripada stvarnom proputovanom prostoru, stvarnoj geografiji pievih putovawa, a drugi sumatraistiki oblikovanoj viziji deformisane realnosti. Sumatraistiki sloj zasnovan je na ukidawu racionalne datosti i dematerijalizaciji stvarnosti i subjekta koji joj pripada. Sumatraistiko ja ukida prostorne i vremenske veze, tei da literarno konstituie paralelnu imaginativnu stvarnost, ureenu i harmonizovanu nasuprot haosu i svemu to ga u realnom svetu okruuje. Stvarno putovawe i svet iwenica kojima manipulie putopisac predstavqaju stvarnosnu podlogu iz koje se lako prekorai u svet imaginarnog koji nadilazi istorijsku ogranienost i putopisca izmeta u drugaiji univerzum. Otuda on, u navedenom primeru, osea da kue lebde u zraku", jer svet gubi svoju materijalnu vrstinu. Pejza primenom sumatraistikog lirskog naela postaje fluidan i neopipqiv: Mrak, kao prah, padao je po krovovima. Meseina, koja nije mogla da probije mrana nebesa, ispunila ih je nekim vampirskim bledilom, koje se irilo nad zidovima, drveem, iroko, beskrajno. U wemu su plovile crkve, sa ogromnim senkama, i vrhovima pokrivenim olovom, kao kopqa. Neka zelena boja, od starosti, od vetrova sa mora, ili neka udna svetlost podnebqa, ili samog kamena, oblila je kule i zidove crkava. Osloboen sam veza, zakona, qubavi."22 Tropian opis prostora samo je donekle racionalizovan mrakom i odsustvom meseine u nonom pejzau; vampirsko bledilo (sugerisano i Kazanovinim i Stendalovim putopisima i memoarima) unosi mistinu i natulnu dimenziju u putopisnu deskripciju, ukida prostorne dimenzije objekata, a putopiscu omoguava da pree na drugu
21 22

Nav. delo, str. 54. Nav. delo, str. 47.

88 ravan putopisa. Mesto na kojem se nalazi prestaje da bude uobiajena, geografski markirana taka u prostoru i postaje granica koja deli imaginarni od realnog sveta: Bio sam na kraju sveta; mesto ivota, videh jednu blagu, beskrajnu, zelenu svetlost."23 Atributi svetlosti (a istu svetlost sreemo i Kod Hiperborejaca, i to ba u opisu krajweg severa, predelu pripovedaeve udwe, koji nudi smirewe, ali i u Seobama, u ewi Aranela Isakovia da se ivot proivi: kao pod nekom zelenom, beskrajnom vodom, u kojoj bi ublaena bila svetlost dana, u kojoj bi mu telo kretalo se kao u snu") signaliziraju ukidawe telesnog, materijalnog i bolnog i konano prevode putopisca iz geografije i istorije u sumatraistiku beskrajnost. Pozicija putopisca posebno je specifina i sloena u Qubavi u Toskani. Putopisna tenzija nastaje stalnim sueqavawem dva momenta: prvi je u vezi sa zasienou ovog dela istorijom, dokumentarnom podlogom istorijskih hronika toskanskih gradova koje pisac neprestano zaziva, polemie sa istoriarima, revidira istoriju umetnosti, pisce i slikare sagledava iz novog ugla.24 Drugi momenat, suprotstavqen istorijskoj tekstualnosti putopisa, jeste naglaena sumatraistika pozicija putopisca koji u Italiju stie sa sasvim neuobiajenim ciqem i ija perspektiva oneobiava i prostor i istoriju, te je granica izmeu stvarnosnog i fikcionalnog sasvim nestabilna i neodredqiva. Istorinost i lirski postupci koji su promenili putopisnu koncepciju (te otuda tolika estina kwievne kritike koja je pratila objavqivawe ovog dela) uinili su da italac neprestano samerava razliite perspektive oblikovawa putopisne vizije. Sam poetak putopisa nagovetava neobinost putopisne zamisli: Polazim iz Pariza u nebesa Italije, to stiavaju i quqaju varvare. Strast koja podjednako potresa kolena devojaka, rebra hrtova i krila buba, izmodila je bila i moje telo. Hteo sam da se strmoglavim u vazduh, gde nita vie ne boli."25 O ovom poetku ve je bilo rei u kwienoj kritici i nije udno to je izazivao pawu tumaa, jer je sasvim nesvojstven putopisu. Umesto po prostornoj horizontali, putopisac se, odbacujui racionalnu logiku, pewe uvis ka nebesima, te se naznaava da wegova namera nije da ostvari uobiajenu deskripciju Italije i wene kulture, nego da odbacujui telesno i materijalno (udwa za vazduhom gde ula prestaju da budu svedoci ovekove telesnosti) zae u metafizike prostore sumatraistikog univerzuma. Spaja pri tome sasvim udaqene pojmove (qudsko i ivotiwsko; kolena-rebra-krila) i uvodi u pisawe o kulturnoj kolevci Evrope motiv varvara, te je itaocu jasno da je pred wim saIsto. Utvrujui poetak opisa putovawa po Italiji u estom i osmom pismu ivota i prikquenija Dositeja Obradovia, Olga Stuparevi ukazuje na dugu tradiciju putopisa ove tematike u srpskoj kwievnosti: Putopis o Italiji u srpskoj kwievnosti ima posebno znaewe. To je hodoae ka jugu, kulturi, umetnosti, koje je oduvek trajalo u naoj kwievnosti, pesniko ili putniko, ali uvek deo iste 'mediteranske inspiracije' ", Olga Stuparevi, Srpski putopis o Italiji", u: Uporedna istraivawa , Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1975, str. 103. 25 Nav. delo, str. 53.
23 24

89 svim lirski pomerena slika i da je vizuelizacija opisanog predela gotovo nezamisliva i bez pandana u realnosti. Posle opisa pizanske arhitekture, koji bi bili teite tradicionalnog putopisa, putopisac naglaava svoju razliitost u odnosu na druge putnike, a ona se sagledava u oseawu sopstvene izoptenosti i otuenosti, kao i posebnosti ciqa putovawa: Ali ja nisam, kao drugi putnici, veselo i bezbrino, doao da to vidim. Iz mojih krajeva ni desetoro ovde bili nisu. Ja sam doao da drhuom rukom uspostavim veze, nevidqive i neverovatne, milujui ovu crkvu. Nita me ne zanima to uokolo govore (). Pitam, o sudbini naoj, krv i leine to su okusile so mora sredozemnog. Putujem, beznaajan i prawav, ali za duu dvesta miliona nagih i divqih, koji idu iz daqine za mnom, nesvesnim, tekim i zverskim korakom."26 Putopisno ja identino je lirskom sumatraistikom subjektu koji ne traga za vidqivim i oiglednim, ali wegova namera nije lini ciq, nije jedino irewe poqa vlastitog iskustva, nego putopisac sebi pripisuje i mesijansku ulogu osveivawa Slovena. Putopisac, dakle, prati svoje sumatraistiko nadahnue sa svoje pozicije usamqenika, pesnika, Slovena, varvarina, ali i, ponovo, povratnika uz rata. Motiv Plave grobnice iz navedenog citata dopuwuje se ulaskom u Italiju sa bednim i stranim bivim vremenom u naruju", te reminiscencijama na neto konkretnije lino ratno iskustvo: obuzela me bee, kao nesvest, neka izvesnost da je vreme poi onamo gde mi se misli moraju javiti jasnije i blae, bez onih zavejanih visoravni galicijskih, sa grmqavinom topova, koje jo uvek, nou, sawam."27 Ovakva istorijska i lina pozadina putopisca dodatan je podstrek potrebi da se svet realnosti i istorijske datosti prevazie konstruisawem nivoa-sveta metafizikih kvaliteta i sumatraistikih znaewa. U tradicionalnom putopisu putpisac je esto iskazan kao nosilac kolektivnog mentaliteta, te se putopisno ja preobraava u putopisno mi, kao instancu nacionalnog identiteta. Ali u Qubavi u Toskani putopisac nema nameru da uspostavi jednostavni poredbeni odnos izmeu zaviajne kulture i novog sveta koji upoznaje. On traga za dubqim vezama koje e doneti preporod narodu kojem pripada, ali i sveukupnom Slovenstvu, ne potirui snagu varvarskog principa, koje e se preporoditi i proistiti u dodiru sa renesansnom kulturom Italije. Putopisac, svestan snage dionizijskog paganskog naslea, prati rogatog boga" i putuje, kako kae jer osetih jednog dana jasno svoju sudbinu Slovenstva",28 u ime svih italaca" i bednika Gogoqevih."29 Ideja o
Nav. delo, str. 62. Nav. delo, str. 64. 28 Nav. delo, str. 64. U studiji Eseji Miloa Crwanskog Gorana Raievi objawava zbog ega izvorite bakhijskog Crwanski pronalazi u Italiji a ne u slovenskom paganstvu, osvrui se pri tome na najuvenijeg filozofa dionizijskog fenomena, Fridriha Niea: Iako je oboavawe neke vrste dionisijskog boanstva svojstveno svim paganskim narodima, sredite wihovih svetkovina bilo je 'u bezmernoj polnoj raspojasanosti', 'a najdivqanije zveri prirode putene su da slobodno mahnitaju, sve do odvratne meavine pohote i svireposti'. Od tih i takvih strasti koje mogu doneti samo destrukciju, a ni26 27

90 buewu marginalizovanih naroda, o takozvanoj renesansi Slovena i, sa druge strane, propasti zapadne civilizacije (pod kojom se pre svega podrazumevaju velike romanske i germanske kraqevine) veoma je zastupqena s poetka dvadesetog veka. I Crwanski je sa svojom sumatraistikom pesnikom filozofijom u skladu sa duhovnom klimom svoga vremena. Zamisao o proiewu i buewu slovenskih nacija, koje su ovde posredovane literaturom i Gogoqevim stradalnicima-bednicima (ruski pisac se ovde ne imenuje sluajno on sudbinu Rusa oblikuje kao traginu i pie o patwi kao preduslovu za istinsku umetnost, a i sam naputa otaxbinu da bi udaqen od we spoznao wene prave vrednosti i zavrio svoj veliki roman Mrtve due), putopisac sprovodi aktivirajui pagansku podlogu, odnosno svodei slovenstvo na varvarsko poreklo. On hotimino ne bira pravoslavqe kao objediwujui element Slovena iz dva razloga: na taj nain iri sumatraistiko delovawe na iru grupaciju (iako se u naoj kulturnoj sredini pod slovenskom pripadnou najee podrazumeva wegov pravoslavni deo), a, sa druge strane, sam Crwanski nije hteo da u ovom putopisu suvie potencira hrianski, pravoslavni aspekt. Slovenstvo se objediwuje paganskom energijom predstavqenom u mitskoj slici dionizijskih sveanosti sa rogatim bogom kao predvodnikom (Rogati bog igra pred nama, a mi seqaci, napojeni biqem i krvqu ivotiwskom, igramo, skaemo, urlamo imena reka"30). Putopisac eli da preporodi slovenski duh tragike i patnitva, jakih autodestruktivnih strasti (najboqe iskazanih u delima velikih ruskih pisaca koje Crwanski, u razliitim tekstovima, navodi kao svoju omiqenu lektiru: Gogoq, Dostojevski, Tolstoj), tei da u svojoj neretko ekstatikoj lirskoj viziji iz italijanske renesanse, utisnute u toskanski pejza, prenese radost ivota i naelo qubavi i raawa. Stav avangardnog pisca prema renesansnoj epohi, wenoj stilskoj osobenosti i duhovnoj klimi, veoma je blizak shvatawu Hajnriha Velflina iznetom u wegovoj poznatoj studiji Renesansa i barok iz 1888. godine: Renesansa je umetnost vedrog i spokojnog postojawa. Ona nam prua onu izbavqukako kreaciju, doao je Crwanski da se oslobodi na mestu gde je uskrsnula helenska kultura, koja je od takvih nagona bila, kako kae Nie, zatiena 'ponosno uspravqenim likom Apolonovim'. Pomirewe Dionisa i Apolona predstavqa, prema Nieu, 'najvaniji trenutak u istoriji helenskog kulta' i tek u svetlu ovoga mogue je shvatiti znaaj helenskih svetkovina 'u slavu izbavqewa sveta i dana preobraewa' ", Gorana Raievi, Eseji Miloa Crwanskog, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad 2005, str. 127. 29 Poziciju Slovenstva, kroz naglaavawe iskustva patwe u Gogoqevim delima, pisac e sugerisati i u Kwizi o Nemakoj, gde ovakva gogoqevska perspektiva dodatno oteava prihvatawe germanske strogosti i naina ivota koji se odvija po mehanikoj uslovqenosti: Zbog upiwawa iz petnih ila da se vrati ta nemaka prolost, za stranca koji je itao Gogoqa, poneki delovi Nemake bie zanimqivi, ali i sumorni. Ne moe se zamisliti nita oajnije od kiovitog veera, po pivnicama Augsburga, pri itawu bavarskih novina, winih uvodnih lanaka i dnevnih vesti, ili neka sveanost jutarwa i korporativna manifestacija studentstva, u Jeni, sa tihim veliawem revana", Milo Crwanski, Putopisi , str. 260. 30 Nav. delo, str. 82.

91 juu lepotu koju mi doivqavamo kao opte oseawe prijatnosti i ravnomerno uveawe nae ivotne snage. Na wenim savrenim tvorevinama ne nalazimo nita to bi bilo teko ili sputano, nespokojno ili uznemirujue."31 Izbavqujua lepota" renesanse trebalo bi da ima katarziko dejstvo na potomke Gogoqevih bednika", ona treba da se pod rukom putopisca nakalemi na slovensku filozofiju patwe i gotovo animalnu ulnost. Samo naizgled ini se da putopisac eli da napravi spoj nespojivog. Veza koja e biti aktivirana u ovoj sumatraistikoj zamisli pronaena je u velikom vizantijskom uticaju na ranu renesansu, odnosno predrenesansu ili pizansku renesansu.32 Putopisac zaetak renesanse premeta" iz rimskih sarkofaga u krilo Teodore, drhue i krasno". Kao to su Sloveni u sredwem veku sveobuhvatnom recepcijom vizantijske duhovnosti iz paganskog preli u kulturne, nevarvarske evropske narode, tako je i predrenesansa puna uticaja vizantijskog: U teorije, naroito, upisaemo i ove stare, bele puteve to se, eno, pewu preko brda, tvrdi i veni, nepopravqani, jo od vremena konstantinskih. Ali i ove stubove koji su, pre nego to su amo doli, cvetali negde pod Vizantom, uzrokom svega stranog i nenog u sredwem veku."33 Rana renesansa nije za putopisca prekid sa hrianskom tradicijom, nego nastavqawe na vizantijsko naslee; renesansa je proeta hrianskom miqu, motivi iz Biblije teme su gotovo svih renesansnih umetnika, a umetnik se slavi kao genij nadahnut boanskom iskrom (otuda i imenovawa: boanski Rafaelo, boanski Mikelanelo).34 Crwanski u Qubavi u Toskani ostvaruje veoma sloenu mreu veza i odnosa i primewujui sumatraistiki postupak gradi kompoziciono
31 Hajnrih Velflin, Renesansa i barok, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad 2000, str. 39. 32 Putopisac svuda prepoznaje vizantijske tragove na osnovu kojih i tei da uspostavi relaciju izmeu Slovena i italijanske renesanse: wih vidi u obliku graevina, kao i na freskama i slikama renesansnih umetnika, a posebno u likovima Bogorodice, gde su sauvani tragovi vizantijskog likovnog izraza. Obilazak Asizija povod je da se unutar putopisnog opisa razvije epizoda, neto kao specifina Crwanskova mini-biografija nekog od wegovih omiqenih umetnika, ovog puta slikara ota. Putopisac revidira wegovo mesto u istoriji umetnosti, pri tome posebno naglaavajui vizantijski uticaj koji prepoznaje na wegovim delima: Pomeavi taj ivot sa ivotom Hristovim, bez ikakvih drugih namera sem priawa, prostog i jasnog, oto je ipak, zanesen slikarskim mislima, stvorio freske u kojima ima vie vizantinskog, no to bi esejiste elele", Milo Crwanski, Putopisi , str. 145. 33 Nav. delo, str. 63. 34 oro Vazari, sa ijim stavovima Crwanski polemie i koje se trudi da ospori, povodom biblijskih prizora iz Sikstinske kapele ekstatino hvali Mikelanelov umetniki genij predstavqajui ga kao preteu i uzor buduim umetnikim generacijama: O, zaista sreno nae doba, o, blaeni umetnici, koji se s pravom tako morate zvati otkada ste u nae vreme mogli na izvoru tolike jasnosti da razgrnete tamu sa oiju i da vidite kako se, zahvaqujui tako divnom i jedinstvenom umetniku, ostvaruje sve ono to je bilo teko! Svakako zahvaqujui slavi wegovih napora, i vi ste poznati i ceweni, jer je on skinuo onu traku koju ste nosili preko oiju svesti tako punih tame; otkrio vam je istinu od lai, koja vam je zamraivala razum. Zahvalite za to, dakle, nebu, i trudite se da u svim stvarima podraavate Mikelanela", oro Vazari, ivoti slavnih slikara, vajara i arhitekata, TERRA PRESS, Beograd 1995, str. 262.

92 sloeno i esto po lirskim naelima organizovano delo. Sumatraizam kao poetika spajawa" opire se diskontinuitetu u istoriji i prostoru. Sprovodei ga u putopisu, Crwanski, da upotrebimo termin koji je sam koristio, antitradira koncepciju prekida u istoriji umetnosti, odnosno problematizuje naelo razvoja kao suprotstavqawa prethodnoj stilskoj formaciji: Uzalud naziv la renaissance avort: prekida u istoriji umetnosti nikada nije bilo",35 to jest, ponovo kritikujui akademizam kae: nema prekida izmeu H i H veka: wega vide samo stare, univerzitetske naoari."36 Renesansa nije prekid sa sredwevekovnim, vizantijskim i hrianskim, samo je, po pievom dubokom poetikom uverewu, veza dubqa i izvan oiglednosti. Ovakav doivqaj renesanse, koji se suprotstavqa ustaqenim stanovitima o ovoj epohi kao radikalnim odbacivawem sredwevekovnog pogleda na svet, zastupa i francuski istoriar an Delimo u svojoj poznatoj studiji Civilizacija renesanse, poiwui je, ne sluajno, raspravom o predrasudama na koje navodi i uvreena terminologija ovih kontaktnih perioda: Kada bi se iz istorijskih kwiga uklonila dva srodna na srodan nain netana izraza 'sredwi vek' i 'renesansa', bilo bi znatno olakano nae razumevawe razdobqa koje se protee od Filipa Lepog do Anrija . Napustio bi se u isti mah itav niz predrasuda. Oslobodili bismo se posebno, ideje da nekakav nagli prekid odvaja vreme tame od razdobqa svetlosti."37 Pri tumaewu kompleksa renesanse, Delimo upozorava da se zaokret koji je s wome nastao u zapadnoevropskoj kulturi ne moe pojednostavqeno tumaiti, jer su hrianska misao i duboka religioznost umetnika i filozofa i daqe bitno i odreujue prisutni, samo su podvrgnuti preispitivawu i svojevrsno nadgraeni u renesansnom poimawu sveta i mestu oveka u wemu: Hrianstvo se tada suoilo sa novim i sloenim mentalitetom, to su ga inili strah od prokletstva, potreba za linom pobonou, tewa ka svetovnoj kulturi i eqa da se ivot i lepota uklope u religiju. Religiozni anarhizam H i H veka doveo je, dodue, do izvesnog prekida, ali i do podmlaenog i boqe strukturiranog hrianstva, otvorenijeg ka svakodnevnoj stvarnosti, udobnijeg za svetovwake, popustqivijeg prema lepoti tela i sveta. Renesansa je zacelo bila putena; ak se pogdekad, kao u Padovi, zalagala za izvesnu materijalistiku filozofiju. Ali weno paganstvo, vie prividno no stvarno, varalo je duhove koji su tragali naroito za anegdotom i sablazni. Zasewena lepotom tela, ona je uspela da mu da wegovo legitimno mesto u umetnosti i ivotu. No, zbog toga ona nije teila da raskine sa hrianstvom. Veina slikara je sa podjednakim uverewem prikazivala biblijske prizore i mitoloku nagost. inei to, nisu imali oseaj da su u protivurenosti sa samim sobom."38
Milo Crwanski, Putopisi , str. 67. Nav. delo, str. 68. 37 an Delimo, Civilizacija renesanse, Kwievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1989, str. 5. 38 an Delimo, nav. delo, str. 1011.
35 36

93 Slinu ideju Crwanski e varirati u Qubavi u Toskani, ali i u tekstovima o Mikelanelu, svrstanim pod korice Kwige o Mikelanelu: I poetak renesanse treba antedatirati, malo. Nema prekida. ak je i hrianstvo paralela. Obnova antikih, azijskih religija. Obnova Kalhasa. Nastavak azijskih sujeverja. Nastavak antikih totema. Pa i Orfizma. To je moje privatno miqewe",39 odnosno Ne mogu da se sloim, kaem, ni sa wegovom tezom, da je bilo nekog prekida u istoriji oveanstva, za koje je Hrianstvo krivo. Iako mi do Hrianstva nije mnogo stalo. Nema prekida ima veza i u prekidu."40 Posledwa reenica citata moe se sagledati kao sutina Crwanskove poetike koncepcije: tragawe za vezama u prekidu jeste osnova i wegovog sumatraistikog usmerewa, kao i putopisne orijentacije. Posebno je Italija bila pogodno kulturno tle za uspostavqawe ovakvih veza izmeu udaqenih kultura, a renesansa i weni umetnici (koji su bili najvea inspiracija naem avangardnom piscu) inicirali su, vie no ijedna druga epoha, uspostavqawe dosluha i ostvarivawe sasvim pesnike vizije sveta u sveukupnom jedinstvu i povezanosti. U sledeem odlomku iz Qubavi u Toskani putopisac e u sumatraistikoj ekstazi izbrisati prostorne i hronoloke granice, povezati umetnosti razliitih udaqenih meridijana, suprotstaviti se akademskom principu katalogizacije uspostavqawem srodnosti izmeu raznorodnih umetnikih pojava: Predrenesansa, pizanska renesansa, bezbrojne hipoteze, ogromna zbrka esejista. Ravenski pejza sa crteom indijskih peina, Gotika, puna persijskih uticaja, preko Sijera Nevade i Provanse, na qubavnim slikama krstakog hrianstva. Nikola Pizanac kao Etrurac, Latin, Sicilijanac, genije, imitator, histerik. Treento pod uticajem japanskih lakova, Leonardovi pejzai pod kolom iranskih primitiva umorni mozgovi istoriara umetnosti. A sve te veze, u stvari, jedno jednostavno i veno jedinstvo zemaqa, brda i umetnosti."41 Uspostavqawe sumatraistike ravni sveopte harmonije i jedinstva putopisac e neretko dovoditi u vezu sa jednom od osnovnih figura hrianstva likom Device Marije, koji se varira i postaje svojevrsni kulturni lajt motiv putopisa. Centralna enska figura Novog Zaveta u Qubavi u Toskani najee e biti imenovana kao devojka porodiqa i ve u takvom imenovawu sugerisana je drugaija perspektiva sa koje se hrianska svetica uvodi u avangardni putopis. Nazivom se upuuje pre svega na wenu smrtnu i telesnu prirodu, te se umesto distance izmeu oveka i boanskog bia uspostavqa relacija zasnovana na prisnosti i razumevawu wene patwe i rtve. Sve ovo je i u vezi sa temom putopisa, odnosno sa likovima Device Marije koje putopisac susree u delima renesansnih slikara. Predstavqawe Bogorodice, ali i Hrista, uz isticawe wihove qudske i telesne dimenzije, dakle ne u
39 Milo Crwanski, Kwiga o Mikelanelu, Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga; Lausanne, L'Age d'Homme, 1998, str. 230. 40 Nav. delo. str. 248. 41 Milo Crwanski, Putopisi , str. 67.

94 stilu sredwevekovnog freskoslikarstva nego uvoewem realistike stilizacije, pokrenue upravo umetnici rane renesanse.42 Renesansa je", kae putopisac, qubav prema porodiqi, to znai meawe plahog sa blagim, svemonim",43 to jest, celokupan putopisni prostor lirizovan je prisustvom simbolikog znaewa svete majke: Zapupele grane vise nad svim tim aknutim varoima Toskane, punim Bogorodica, finoga struka i svetlih, zaeqanih zatiqaka. Devojka nosi ceo svet na dojci, ne vei od sazrela voa, i quqa ga hodom svojim, po proleu. Po svim slikama i graevinama Sijene, vide se oblici tvrdih oklopa i slabih devojakih udova, a iz sve sijenske zemqe iri se snaga i blagost mladoga tela to raa."44 Bogorodica se u Qubavi u Toskani sagledava iskquivo kao mlada porodiqa, simbolini spoj telesne mladosti i ideala raawa i obnove. Ona prevazilazi hrianski kontekst i ispoqava se kao sveproimajua energija prirodnog obnavqawa i oiewa kroz raawe koje se suprotstavqa krvavoj istoriji toskanskih hronika. Ono to je neobino u opisu Bogorodice kao teinog simbola putopisa, a nije neobino kada se u obzir uzme da ga je pisao avangardni putopisac, jeste isticawe ulne, telesne strane svetake figure. Devica Marija neretko je predstavqena gotovo blasfemino, kroz spoj svetakog i poudnog, naglaeno ulnog i boanskog. Putopisac vezuje sasvim udaqene polove kulturoloke lestvice: prizemno sa uzvienim, erotsko sa svetim, telesno sa boanskim. To neobino, a sasvim avangardno svojstvo spajawa suprotstavqenih semantikih i vrednosnih kvaliteta uoili su i prvi kritiari Qubavi u Toskani, a, uz Cara, na ovu osobinu Crwanskovog postupka ukazuje i Isidora Sekuli: G. Crwanski vidi u Bogorodicama, sveticama, anelima, skoro iskquivo znake proletwih, mutnih nemira i nemera, a kao inspiraciju za umetniko izraavawe kroz ikone, jedno te isto: glad i silu ploti () Odvie definitivno nas uverava G. Crwanski ne samo o ulnosti, nego o bludi. 'Blud' je u ovoj kwizi poezije suvie esta re."45 Na toskanskim freskama, vienim oima avangardnog putopisca, oi Bogorodice su mutne i poudne", usta i nos joj drhte, lako i osetqivo, kao morsko
42 Likovnu i slikarsku umetnost renesanse ne treba objawavati podraavawem antikih spomenika. I u Italiji, kao i na severu i istoku Francuske, postojala je u H veku prva renesansa, koja se nije ugledala, ili se ugledala vrlo malo, na antiku umetnost. To bee logian razvitak velikog gotskog stila koji postupno pree naturalizmu, od umetnosti vajara iz doba sv. Luja ka umetnosti fabrikanata slika iz doba arla . Gotski naturalizam prodre u Italiju, gde probudi italijanski realizam, uspavan jo od veka. Ali dokle se u Francuskoj i u Flandriji naturalizam razvijao neobuzdano i pao u trivijalnost, dotle u Italiji, zahvaqujui humanizmu koji se raae i uzorima koje pruahu spomenici antike umetnosti, naturalizam se umerio, opametio i nauio je da vema trai lepotu nego izraz. Na taj nain, uloga antike umetnosti bila je uloga vaspitaice, a ne majke; ona renesansu nije stvorila, nego uredila", Salomon Renak, Apolo: opta istorija likovnih umetnosti, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1990, str. 214 215. 43 Milo Crwanski, Putopisi , str. 67. 44 Nav. delo, str. 85. 45 Isidora Sekuli, Beleka uz putopis Qubav u Toskani", Srpski kwievni glasnik, 16. novembra 1930, str. 459465.

95 biqe",46 smee se alosnim i otrim osmehom bludi",47 a ona sama je precizna i pervezna." Posebno su blasfemina poreewa koja Crwanski uspostavqa (i na koja je i Marko Car ukazivao u svojoj kritici): wen pogled slian je sirijskim i persijskim igraicama, a u slikawu Bogorodice putopisac prepoznaje elemente prethrianskih epoha: svu prolost maloazijsku, vitkost i bolnu prefiwenost keri Amenofisa, na egipatskim freskama i tiinu i mir asirskih tapeta."48 Vrlo esto je putopieva taka gledita motivaciona podloga da se deskripcija oneobii i da se, izmeu ostalog, i pojmovi iz religijskog korpusa prevedu na plan qudskog i profanog. Prilikom deskripcije putopisac neretko oneobiava opis realizujui ovu metodu: tako, kao i u Pismima iz Pariza, gde sledei aktivizam futurizma spomenici naputaju statinu poziciju, u putopisu iz Pize pokretnost statue u opisu izraz je specifine Crwanskove profanizacije i blasfeminosti: Meu zidovima moda jo ima Jupiterovih glava. Poneki suvowavi hrianski svetac uplaeno se popeo na krov i strehe. Sve je naslagano teko, kao stewe."49 Postupak profanizacije svetog Milo Crwanski sprovodi i u drugim svojim putopisima. U tekstu Ostrvo Rab", u opisu slika iz crkve Svetog Justina, ukida se distanca izmeu smrtnika i boanskog bia, tanije sveto se detronizuje tako to mu se pripisuju telesna i profana svojstva: U jednoj staroj kompoziciji, sve na jednom platnu, spava s noem pod mikom Petar u Getsemanskoj bati. Hristos, mek i pun kao ena, klei pred anelom, to lii na venecijanskog qubavnika () Levo od stubova, crni Igwatije Lojola i jedna krasna slika Vivarinija, s tragom vizantinskim. Marija je stala plava i astralna na zmiju i dri na krilu neko upavo Talijane."50 Bez obzira da li putopisac ovde kritikuje izvesnu slikarsku nevetinu i manir, ironina perspektiva sniava patos uzviene predstave na platnu i ukida granicu izmeu svetog i profanog. Dete Hristos sagledano je na slici kroz figuru slikarskog modela (upavo Talijane"), pa se takvim postupkom zamene sa kqunom hrianskom pojavom koju predstavqa, svakodnevno i pomalo banalno poistoveuje sa boanskim, te se uzvieno depatetizuje i ironino sniava. Ukidawe otre granice izmeu udaqenih pojava i semantikih kvaliteta, donekle je i u funkciji sumatraistike opsesije za povezivawem udaqenih i neretko disparatnih pojmova i pojava: Sve je u vezi, samoa i nagost pustiwaka i rumen i bludna zbrka mozaika () Stubovi korintski, koji dre sve vekove radosno, beli i glatki, kao tela hetera."51 Detronizacija i blasfemini
46 47 48 49 50 51

Milo Crwanski, Putopisi , str. 85 Nav. delo, str. 65. Nav. delo, str. 104. Nav. delo, str. 58. Milo Crwanski, Ostrvo Rab", u: Putopisi , str. 170171. Nav. delo, str. 61.

96 spojevi mogu se shvatiti i kao svojevrsna priprema za ostvarivawe pesnike zamisli sumatraistikog jedinstva.52 Naglaavawe telesnosti svetakih figura i likova posebno je potencirano u poglavqu Sijena", o gradu koji po istorijskim lomovima i kulturnoj specifinosti Crwanski izdvaja od ostalih toskanskih varoi: Poao sam u Sijenu, optinu to se zavetovala Devi, koju je zvala, ridajui, zatitnicom svojom, pri svakoj opsadi i paqevini, u meteima graanskih ratova i kuga. Poao sam u Sijenu, grad po obliku svome i biu i nean i opor, koji je video vie pokoqa i suznog raawa, od svih drugih u Toskani, uvenih po lepoti i prolosti."53 Vodei, po svom putopisnom obiaju, intertekstualnu polemiku sa hronikama posveenim toskanskim gradovima, putopisac iz razliitih perspektiva konstruie opis krvavog i razvratnog grada" iji je kulturni razvoj, ali i neumerenu sklonost kao raskoi i rasipawu, prekinula epidemija kuge u 14. veku, da bi wen pad bio konaan sredinom 16. veka, kada je pokorava Firenca (Lepa od slave", kae Crwanski, je wena propast"). Pritisak istorijskog na putopisni tekst najjai je u ovom poglavqu, kao to je posebno naglaena potraga putopieva za tragovima istorijski intenzivne prolosti skrivenim ispod banalne svakodnevice. Grad za koji su u sredwem veku savremenici govorili Zatvorite joj samo kapije, luda kua je gotova", opisan je kod Crwanskog kao grad bludnika i monaha, sodomije i prolea, i mistinih padavica".54 Jake razdirue strasti i sklonost ka neumerenoj raskoi i preteranom uivawu u svim vidovima ine sr sijenske istorije. Otuda Crwanski, realizujui postupak tropa, ovaj grad na vie mesta naziva aknutom varoi" ili ludom Sijenom", antropomorfizujui grad tako to na wega prenosi osobine wegovih stanovnika. Na kraju putopisa putopisac za sebe kae da sav aknut" naputa Sijenu, odnosno prenos postaje viestruk: graani grad putopisac (onaj koji ga sa pozicije stranca upoznaje). Vrlo esto, jednostavnim mehanizmom metonimije, Sijena se identifikuje sa svojim graanstvom (Sijena je bila dola bosa, pokajnika, izludela od plaa, putem jednako kleei i molei se meu sijenskim humkama"), koje i u boj polazi u nekoj vrsti religijskog ludila i mistinog zanosa u kojem se mea bogohulno sa svetim: mladii, lepi kao sv. ore, behu perverzni, beli labudovi, sa svojom tunom pesmom; deaci, vreli u svojoj ludoj eqi da to pre otvore svoja grla nou, za Mariju i Sijenu."55 Tropinost pri opisu
52 Isti postupak detronizacije i oneobiavawa svetaca kroz opis wihove realizacije u umetnikim delima sreemo i u putopisima iz panije. U tekstu Meskita" viena je i opisana, na gotovo blasfemian nain, statua Hrista: U jednom trenutku Hrist se javqa, sa srebrnim trwem u glavi, ogromnim kao pera, sa kosom razbaruenom, naiwenom od prave kose, nafarbanim licem. Utisak je neprijatan. Izgleda u toj divnoj moeji kao Indijanac" (Putopisi , str. 468). Ovde je u pitawu vid katolikog naina prikazivawa bogooveka koji je u ovakvoj realizaciji udruen sa elementima narodne kulture, gde se na pojednostavqen i upeatqiv nain ostvaruje groteskna slika ukrtawa svetog i profanog, uzvienog i smenog, stilizovanog i banalnog. 53 Nav. delo, str. 70. 54 Nav. delo, str. 81. 55 Nav. delo, str. 82.

97 grada najizrazitija i najsugestivnija je pred kraj teksta o Sijeni: Pred polazak iz Sijene, ona mi jo jednom otvori svoje ruiasto, delirino meso i svoju padaviavu i goruu duu, ogrnutu crno belim platom."56 Grad u Crwanskovom putopisu dobija telesnost, tropizuje se u sliku tela istaknutih ulnih svojstava, prenosom po bliskosti postaje putopisni prizor istovetnosti ovekgrad. Antropomorfizam u primeru postaje jasniji neto kasnije, kada se vidi da je deskripcija delirine telesnosti Sijene u stvari na drugi plan prenet opis uvene svetiteqke Katarine Sijenske. Mazohistika i strasna religioznost Sijewana, kao druga krajnost poronosti i profane raskalanosti, oliena je i iskazana u liku verenice Hristove, sv. Katarine. Wena zanimqiva biografija davala je podstreka Crwanskom da aktivira sagledavawe druge strane monakog asketizma koji je, gledano sa ovog aspekta, izuzetno ulna i strasna posveenost odreenom religijskom fenomenu. Katarina je, za naeg avangardnog putopisca, pre svega sladostrasnica" iji erotski afiniteti (i doivqaji) prema centralnom liku hrianstva nisu nimalo duhovne prirode, nego sasvim u znaku puti i telesnog. Otuda ne udi to ona postaje omiqena pojava i slikarska tema Crwanskom omiqenoj Sodomi.57 I jedno i drugo svoju predanost i talenat dovode do krajwih mogunosti kada se gubi granica izmeu telesnog i duhovnog, odnosno u kojima je strast ula izraz intenziteta duhovnog doivqaja. Ali u Qubavi u Toskani prevrednovawe kanonizovanih vrednosti, a posebno motiva Bogorodice kojoj se pripisuju ulna i paganska svojstva, ipak nije u smislu obesmiqavawa onoga ko je predmet opisa. Devojka porodiqa" se sputa na narodno i telesno, ne da bi se obesvetila, nego da bi se wen smrtni element uzvisio i bol porodiqe", kao i radost raawa, primili kao zalog obnove sveta i oveka. Odnosno, u Bogorodicama toskanskih slikara putopisac prepoznaje spoj paganskog, narodnog i hrianskog, te se na taj nain prevazilazi distinkcija izmeu ovih udaqenih civilizacijskih ravni. Devojka porodiqa", posebno u delima sijenskih slikara, za putopisca postaje, u boanskom vidu, simbol slavqewa mladosti tela i raawa, kao i svojevrsni surogat za paganske bogiwe: Samo je Marija, od poetka, liila na carice vizantinske i glumice sirijske i zamenila, gomilama, Veneru."58 Ona je, istovremeno, i hriansko preinaewe paganskog kulta
Nav. delo, str. 109. Sodoma pak, tajanstveno mutan i vanredan, ostae slikar vie od svih drugih u tom dobu, ba radi svojih divnih, mekih povrina i crtea, finijeg i lepeg i od Rafaelovog. Nikada, niko, ko je jednom video, u galeriji Ufici, crte za Nesvest svete Katarine, nee ga zaboraviti. Ta klonula ena je najlepe telo koje je palo", nav. delo, str. 113. 58 Nav. delo, str. 97. Antiki motivi i mitovi donekle su prisutni i u sredwem veku, ali su tumaeni didaktiki (uspostavqawem dalekih analogija i simbolizacije), kao alegorije odreenih hrianskih tema. Spoj hrianskog i paganskog umetnikog viewa sveta u renesansi je podran i filozofijom neoplatonizma: Za stapawe hrianske vere i antike mitologije, a ne samo povezivawe, bilo je potrebno uenije obrazloewe. Wega su dali neoplatonski filozofi, iji je najistaknutiji predstavnik Marsilio Ficino uivao ogroman ugled u posledwim godinama 15. veka i kasnije. Ficinova filozo56 57

98 plodnosti i ivotnog obnavqawa, kao drugog pola smrti i destrukcije. Otuda se u putopisu neprestano varira Ovidijev stih Neprekidno je prolee", koji postaje svojevrsni refren preko kojeg se uspostavqaju paralelna stvarnost sumatraistike utehe i beg od haosa blie i daleke istorije. Od Bogorodice do simbolike prolea putopisac uspostavqa relaciju kojom dovodi u vezu prethriansko i hriansko vreme, a renesansu ne doivqava kao rez u duhovnoj i kulturnoj klimi Evrope nego kao vezu koja spaja udaqene polove u tok jedinstvenog trajawa. On sm i Sloveni u ije ime putuje dati su, iako kao deo evropske civilizacije, ipak izopteni i otueni od naprednih evropskih kultura, razliiti, pre svega po poziciji svoje tragine istorijske sudbine (koja je sva u znaku stradawa i patwe), ali i po specifinom slovenskom mentalitetu jakih strasti i iracionalnih, neretko i autodestruktivnih nagona (strahovita ulnost i zverawe", strana slovenska alost", besvesna i bedna, uroena tuga"). Otuda je sa takve pozicije i ciq putovawa drugaiji nego to je uobiajeno i oekivano: U eqi da se ne zadovoqim banalnim tumaewem lombardskog i rimskog, gotskog i vizantinskog, u talijanskoj umetnosti, traio sam tajanstveno neto, opte, uroeno, to osetih odmah im zaoh u ovaj divqi i sumorni kraj."59 Potraga za tajanstvenim je sumatraistiko tragawe za skrivenim smislom i vezama na osnovu kojih e se dogoditi preporod putopisca i naroda kojem pripada, odnosno koji e biti osnova svojevrsnog putopisnog kalemqewa renesansne obnoviteqske granice na slovensko zaviajno stablo. Bogorodica je istovremno i sveta majka, ali i paganska, grka kao i slovenska bogiwa prolea, radosti raawa i obnavqawa, te se zato ovaj motiv tehnikom lirskog refrena varira u putopisnom tekstu. Sukobqavawe i spajawe boanskog i qudskog, trajnog i propadqivog, venog i istorijski konanog premreavaju Qubav u Toskani i teraju itaoca da se neprestano pomera sa jedne na drugu ravan teksta, suoavajui ga sa jedinstvenom sloenou putopisne zamisli. Motivi raawa i prolea, koji sublimiraju semantiku hrianskih i paganskih simbola prevodei ih iz prostora religije u pesniku sumatraistiku filozofiju, podupiru putopievu poetiku nameru o linoj mesijanskoj ulozi obnoviteqa Slovenstva. Slovenskoj patwi i tragici istorijskog trajawa putopisac nalazi lek" kroz katarzino dejstvo italijanske renesanse koja je veza u prekidu" i sa narodom kofija, zasnovana isto toliko na misticizmu Plotina koliko i na autentinim delima Platona, bila je prava suprotnost sreenom sistemu sredwevekovnog sholasticizma. On je verovao da je ivot svemira, ukquujui i ovekov, vezan za boga duhovnom krunom linijom koja se stalno uspiwe i sputa, tako da je svako otkrovewe bilo iz Svetog Pisma, Platona ili klasinih mitova, jedno. Isto tako, on je proglaavao da su lepota, qubav i blaenstvo, kao faze iste krune linije, jedno. Na taj nain, neoplatonisti su mogli naizmenino sa Bogorodicom prizivati 'nebesku Veneru', kao izvor 'boanske qubavi' (u smislu saznawa boanske lepote)", H. W. Janson, Istorija umetnosti, IZ Jugoslavija, Beograd 1975, str. 345. 59 Milo Crwanski, Putopisi , str. 95.

99 jem putopisac pripada. Izmuen, ravnoduan za sve," veli putopisac, kad je prolee dolo, pooh u Italiju, da izmenim i duu i telo. Tamo kud odoe svi narodi, izuzev slovenskih, odoh i ja zbuweno da naem zvezdu zorwau."60 Raawe, obnova, Bogorodica, zvezda zorwaa, sve su to motivi iz zajednikog semantikog kruga koji su suprotstavqeni smrti, slovenskoj patwi, mranom hrianskom misticizmu", profanoj poronosti. Zanimqivo je da iste opozicije dvadesetih godina prolog veka Crwanski vie ili mawe izraeno realizuje i u drugim svojim delima. U eseju posveenom stogodiwici roewa predromantiarskog pesnika Vase ivkovia pisac e varirati iste ideje, to nije udno kada se uzme u obzir da je tekst napisan 1922. godine, dakle svega godinu dana nakon wegovog putovawa po Italiji, te je prirodno da se isti literarni senzibilitet prepoznaje u ovim tekstovima razliite anrovske prirode. Panevakog protu i pesnika koji je pretea Branka Radievia (Za wim je doao Branko") Crwanski sagledava kao prekretniku pojavu u razvoju srpske poezije i srpskog kulturnog duha uopte. U poglavqu o specifinom odnosu prema romantiarskoj tradiciji videli smo da znaaj ove epohe u srpskoj kulturi Crwanski poistoveuje sa energijom obnoviteqskog duha i naela preporoda koje je u razvijenim zemqama Evrope ostvarila renesansa. ivkovi je pomerio klatno srpske kwievnosti od bola ka radosti, od slovenske patwe ka renesansnoj vedrini: Prolost i sva naa etika slavile su patwu. Bili smo narod umirawa i tuge. Nije se znao srebrni smeh, niti snaga rascvetanog drvea. Ali znajte da se to mewa. Pod Frukom Gorom, gde se i ivkovi kolovao, zaela se nova kwievnost, novo miqewe, nova etika, na najvioj vrednosti qudskog bia: na radovawu."61 Pesnik koji je mesto naricawa i kukawa" doneo gospostvenu svest" i maglu prolea" a wegove pesme, izrazite predromantiarske sentimentalnosti i lirske patetike due, znali su svi, te je i ovakva wihova popularnost dokaz da je narod u wima prepoznao novu poetiku prolea (Crwanski naglaava da, ne sluajno, mnoge wegove pesme u naslovu sadre motiv prolea) i radosti u poeziji. Govorei u svom eseju izuzetno nadahnuto i ekstatino o kvalitetu i prekretnikoj ulozi ovog pesnika, Crwanski kao da na izvestan nain opisuje i sopstvenu putopisnu zamisao koju je pokuao da sprovede u svom najneobinijem putopisu Qubavi u Toskani. Pesnik koji je pevao da se iz tuge radost raa" peva u okviru predromantiarske, ali i, po daqoj analogiji, renesansne poetike koja slavi raawe i preporod, a koja se na fonu hrianskog misticizma tog vremena ukazuje kao nov put koji e otvoriti prostor za veliku poeziju srpskog romantizma: Na svetu je sve u vezi i nita se ne gubi. Setite se da su do toga doba, svud po naim pokrajinama, ivot i qudska misao bili jedno strahoNav. delo, str. 161. Milo Crwanski, O stogodiwici Vase ivkovia" (govor je odran u Panevu 2. aprila 1922, a kasnije, 3. decembra iste godine, objavqen je u Vremenu", citirano prema: Milo Crwanski, Eseji i lanci , str. 34).
60 61

100 vito hrianstvo, mrtvako hrianstvo. ivkovi vam apue kroz svoje pesme nove i blage rei. Tamo, na dnu Balkana, bila je, nekad, stara Grka, gde su se radosne rei rodile, iz venog, plavog mora"62 I u ovom eseju Crwanski ostaje dosledan uverewu o univerzalnoj povezanosti sveta (Na svetu je sve u vezi i nita se ne gubi"), dovodei sumatraistike postavke u govoru o panevakom proti do ekstatine vizije metafizike uslovqenosti: Verujte u to da je ivot jedne okoline, i vae okoline, sastavqen iz fizikih, ali i metafizikih, nevidqivih uzroka i veza. Osetite da bol i qubav pojedinca raaju veselost i tugu okoline. Stoletna razdraganost qudskog duha i ivota, oko Bolowe i Padove, moda je samo izmaglica i emanacija mlaahnih telesa koja su se sa svih strana sveta sakupila, u lakoj akoj odei, da proigraju i da propevaju mladost, a sad lee sahrawena, u grobqima tih prastarih univerziteta. Ko zna koliko je boja i veselih platna prelo preko siweg naeg Jadranskog mora, jer je pred wima veselo skakutao ak iz porodice Zlataria, koji je okupao svoj duh u providnom i bistrom vazduhu, punom lasta, grada Sijene."63 Radost koja se raa iz tuge, odnosno punoa ivota i razdraganost duha evropskih varoi koje su proizale iz smrti frukogorskih aka jeste jedinstvena ideja o dubokim, natulnim saglasjima i uticajima u koje avangardni pisac eli da veruje. Moe se rei da posle ovog eseja postaje razumqivije ta za Crwanskog zapravo znai poetika radosti i vedrine koja je ugraena u osnovu Crwanskovog sumatraizma i wegove funkcije pruawa smisla i utehe onome ko u uspostavqene relacije veruje. Ovakvim sumatraistikim viewem umirawa mladosti, neostvarenih ivota i neiivqene vedrine, ne doivqavaju se do kraja uzaludno, nego im se pripisuje mo da ono to im je uskraeno isijava u duh i atmosferu budueg ivota, mewajui svojim onostranim vitalizmom ceo prostor, koji je donekle i prostor Crwanskovih putopisa. Poetika koncepcija sumatraizma se, kao to vidimo, na razliite naine realizuje u anrovski razliitim delima, a posebno je putopisni obrazac pruao mnogobrojne mogunosti za uspostavqawe raznorodnih sumatraistikih relacija. Putovawe kroz prostor, ali, aktivirawem kulturne prolosti, i kroz vreme, doputalo je putopiscu da neprestano samerava razliite pojave i da pronalazi sumatraistiki sudbinsku srodnost izmeu raznorodnih stvari. Uspostavqawe veza odvija se po razliitim principima. O vezama kojima se uspostavqa kontinuitet u toku istorije umetnosti, te se po stilskoj slinosti pronalazi srodnost ak izmeu umetnosti razliitih kontinetata i sasvim udaqenih epoha, ve je bilo rei. Crwanski je posebno bio sklon da opisujui svoje omiqene umetnike razvije veoma sloenu i razuenu mreu dosluha i slinosti. Spomenimo ovom prilikom samo wegovo tumaewe otovog slikarstva. Putopisac ne ostaje samo na pomenutoj vizantijskoj osnovi wegovog stila, nego, u skladu sa svojom sumatrai62 63

Isto. Milo Crwanski, Eseji i lanci , str. 3233.

101 stikom opsesijom, moemo rei da uitava sasvim neobine i udaqene paralele. Tako drvee na wegovim freskama ima finou kineskog", da bi, neto kasnije, na slici raspea Hrista uoio da je drvee kao u japanskih slikara, belo i pepeqasto", odnosno opisujui temu o propovedi Sv. Frawe generalizovao da drvee slika lako, azijski". Opisujui otove freske iz dowe crkve u Asiziju, on e zakquiti da one u sebi imaju kvalitet i ar velikih i starih slika, odnosno da u sebi nose uticaje raznih epoha i podnebqa (Kao neke peinske freske iz Indije, ili crvene slike egipatske; kao oronule aleksandrijske freske, sa divnim oima, ili zidne slike pompejske, one su velike i mutne, du dva zida, koji se, kao hodnik, zavravaju velikom i svetlom ruom od stakla"64). Veoma esto putopisac uspostavqa relacije na taj nain to se po odreenom zajednikom svojstvu (to moe biti vizuelna, ali i akustina analogija) dovode u vezu pojave iz razliitih vremenskih ravni. Primewujui avangardni princip asocijativne skokovitosti, on e se neretko iz putopisne sadawosti prebaciti u prolo vreme. Ovakvi vremenski skokovi prisutni su u svim Crwanskovim putopisnim kwigama, ali su posebno esti u delu Kod Hiperborejaca, gde je naposrednost vremenskih planova bitna odlika pozicije iz koje se putopisac oglaava. U Pismima iz Pariza vieno na putu obnavqa i aktivira putopieva ratna iskustva. Snaan doivqaj bure, grmqavine i svetlosnih senzacija priziva u putopisnu sadawost traumatino iskustvo sa bojita: Grmqavina nas je tresla ceo dan. Nekad sam, umorno, leao u zemqi, koja se rasipala pod topovskom paqbom, i nikad neu zaboraviti lie rascvetanog krompira, koje se treslo, kao od grada, od tanadi, oko moje glave."65 Identino iskustvo sreemo i u Dnevniku o arnojeviu, te se jo jednom potvruje iwenica o lutawu motiva kroz anrovski razliita dela ovog pisca. Bliskost izmeu udaqenih vremenskih planova uspostavqa se i kroz uoavawe koloritne slinosti, a oko Crwanskog izuzetno je osetqivo na boje: Gledam ove modre zemqe iza kua, i seam se poqske oranice, kroz koju sam se vraao zorom, iz jednog leskog gradia. I ta su poqa bila isto ovako modra, uvee, kao ova zemqa. Sve je u vezi i sve se sliva."66 Boje u Crwanskovim tekstovima retko imaju jednostavnu mimetiku funkciju podraavawa realnog kolorita. Moe se rei da su one date sasvim ekspresionistiki, odnosno nisu samo viene nego provuene kroz filter pripovedaeve due, pridodata im je emocionalna nosivost (Mrak svud, neki providan, ut mrak koji gui", prozori su qubiasti od vlage", kamewe je rumeno"; u tekstu Naa nebesa" nebesa su podstaknuta koliko senzacijama u putopievom oku, spojem doweg prostora pejzaa i gorweg nebeskog, toliko i integralnim doivqajem pejzaa i kulture koji se sublimira u opisu nadzemaqskog prostora: tako je nebo Barawe zeleno", sremsko boje divqih golubova to izleu iz dugog sna", a nebesa Bosne
64 65 66

Milo Crwanski, Putopisi , str. 146. Nav. delo, str. 40. Nav. delo, str. 36.

102 arena i kadifena, kojima se plovi kao na nekoj raskonoj, turskoj galiji, punoj blaga i razblude"67). Nekada se veza uspostavqa preko prepoznavawa poznatog oblika u novom pojmu: obue su im drvene, duguqaste, neotesane, seaju malih ciganskih korita u mome zaviaju"68 ili je srodnost uspostavqena preko taktilnih svojstava koja izazivaju kod putopisca: Koliko sam belog kamewa, oprana morem, naao, koje je bilo glatko i tvrdo, kao slepoonica moje devojke."69 U putopisima Miloa Crwanskog sve je u dubokom saglasju koje proima prirodu, kulturu, udaqene prostore, stvarnost i ono to je deo seawa. Najei vid uspostavqawa sumatraistikih analogija odvija se na relaciji tuina zaviaj. Zaviaj je uvek polazite putopisca koje u velikoj meri (psiholokoj, istorijskoj, kulturolokoj) odreuje viewe novog prostora i nove kulture. Putopisac Crwanskovih putopisa, bez obzira kuda putuje, neprestano samerava strani prostor sa zaviajnim prostorom, koji mu je regulativa svega novog vienog i doivqenog. Moe se rei da mu se, odlazei sve daqe od wega i boravei sve due u tuini, sve vie pribliavao. Veze su najee uspostavqane preko slinosti u pejzau. Pri putovawu Bretawom i Toskanom posebno ga vode u tuini asociraju na zaviajne reke: Preda mnom stoji i tee zaliv, teak i mutan, sasvim kao na Dunav, mokri i modri, tromi pu moga zaviaja",70 odnosno pejzai oko Pize, neni, zeleni, sa vazduhom tirenskim, kriju svoje lepe obronke i esto zamaraju. Lie ponekad na davno poznate okoline, sasvim drugih, obinih krajeva; tako da se, u podne, obala Arna, uta i zarasla, pretvara u savsku."71 Slinosti se uspostavqaju i preko ula mirisa: spazih slinost, isti miris i jedinosunost mog Srema i Toskane, i sve se smiri i na dobro okrete."72 Sumatraistike relacije izmeu tuine i zaviaja zasnivaju se i na slinostima koje se uoavaju u predmetima i obiajima (Na primer, kada se bude u tokholm vratila, moe otii da potrai, moe otii da potrai, ne samo iste tronoce koji su isti i u mojoj zemqi i u vedskoj, u prastara doba, nego moe videti i preslice, koje su, iz Albanije i Crne Gore, otile do tokholma, u prastara vremena. Te su se preslice davale, i kod wih u vedskoj, pri udadbi, nevestama"73), kao i spomenicima (U Norvekoj, u Torwemu, ima spomenik kraqu Olafu, u sredwem veku. Isti je, sasvim isti, kao spomenik Pobednika, u mojoj zemqi, u prvom svetskom ratu. Tu skulpturu, ne tumaim kraom ideja, meu skulptorima, nego kao neku neoekivanu vezu, izmeu dva naroda, koji se jedva znaju, izmeu mog ivota u mojoj zemqi,
67 Milo Crwanski, Naa nebesa", Vreme, 2326. aprila 1927, citirano prema: Putopisi , str. 165167. 68 Nav. delo, str. 36. 69 Nav. delo, str. 42. 70 Nav. delo, str. 36. 71 Nav. delo, str. 63. 72 Nav. delo, str. 86. 73 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1993, str. 51.

103 i u Rimu, i mog putovawa u tu severnu zemqu"74), ali i graevinama (tako zgrada prosvetnog drutva u Madridu budi mreu seawa na kulturne ustanove iz otaxbine: Ulazei u wu imao sam utisak da zalazim u Maticu, ili u staru nau Akademiju, sa tronim olukom i starim plehanim prozorima. Na stepenicama wenim, inilo mi se da se pewem na prvi sprat u sobe Drutva hrvatskih kwievnika"75). Veze se uspostavqaju i na nivou zvunih senzacija, tako to zvuci iz tuine aktiviraju u svesti zvuke iz rodnog kraja. Tako ga udarci ekia pri popravqawu tramvaja u Parizu seaju na igru zvona" iz naih crkava, a u Madridu u pesmi koju slua prepoznaje neki motiv bitoqski", da bi neto kasnije iz narodne panske pesme jaukalo neto bosansko."76 Bilo kuda da putuje, Crwanski je usredsreen na opise i markirawe sumatraistikih slinosti koje uoava. To postaje neka vrsta putne i literarne opsesije koja katkada i zbuwuje putopisca, jer se veze uspostavqaju na razliitim ravnima i neretko spajaju sasvim raznorodne pojave. Tako se u Hiperborejcima veze uspostavqaju po naelu uoavawa slinosti izmeu qudskog i ivotiwskog: Sa zaprepaewem sam video, koliko slinosti ima, izmeu qudskog lica, nekog ugojenog starijeg glavurdana, iz prolog, HH veka, i arktikih, lavova mora, mora meu fokama. Brci, nozdrve, oi, glavurda, sa naslagama slanine o vratu, isti, kao u nekog oveka, koga sam video u restoranu, uz pivo. Ono to je najudnije, nije samo ta slinost brkova, iz prolosti, ispod nosa, ni slinost oiju, nego POGLEDA."77 U tekstu Ateneo de Madrid" iz serije panskih putopisa mrea uspostavqenih dosluha izuzetno je gusta. Gotovo da je ceo tekst o proslavi kojoj putopisac prisustvuje ostvaren u paralelama koje se uspostavqaju izmeu sadawosti i prolosti, doivqaju novoga, koje vie i nije novo nego je ponavqawe poznatog i bliskog. Psiholoko stawe svesti blisko je punoi ulne senzacije u snanom doivqaju ve vienog" i do kraja teksta intenzitet obnavqawa poznatog u novome pojaavae se, te se i emocije putopisca uslovqene ovakvim senzacijama mewaju od ravnodunosti do uewa i zaprepaenosti jezivom mreom obmane o slinosti u svetu". Zgrada u koju ulazi budi seawa na nae kulturne institucije, panski specijaliteti u stvari su samo drugaije nazvana naa jela, lica studenata su lica koja je viao u Beogradu, sa portreta takoe ga susreu likovi iz nae kulture, a pojava predsednika vlade i znamenitog panskog pisca postaje, u ovakvoj perspektivi, gotovo groteskna: Poto sam, ve pre podne, bio zabezeknut neverovatnom slinou predsednika panske vlade g. Azawe i Toe Manojlovia, mal nisam pao sa stolice kad je uao Unamuno i liio, neverovatno, sasvim, na sliku ure Daniia. ak je i belu ogrlicu kouqe nosio van prsluka i imao zlatne naoari".78 Pritisak slinosti u tekstu toliki je da one vie
74 75 76 77 78

Nav. delo, str. 398. Milo Crwanski, Putopisi , str. 426. Nav. delo, str. 427. Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 546. Milo Crwanski, Putopisi , str. 426.

104 ne nude utehu i smirewe (to je jedna od glavnih funkcija sumatraistikih veza u Crwanskovim delima79), nego nesigurnost i strah, te ih putopisac imenuje kao jezivu mreu obmane", jedinstvo grozno" izmeu dalekih predela i qudi, bezumno premetawe ne samo ideja i epoha, nego i likova i navika". Od zaprepaewa i preneraenosti on e, sameravajui sve to vidi sa onim to je prethodno vieno i doivqeno, prei u autoironinu perspektivu sopstvene pozicije, te na taj nain dovoditi u pitawe i sumatraistiku poetiku uspostavqawa relacija kao neega to je moda funkcionalno samo u wegovoj svesti, to je labava konstrukcija koja nema podrku u realitetu putopisnog prostora.80 Pozicija putopisca u Crwanskovim delima ove vrste, videli smo, sasvim je specifina i neobina kada se wegovi putopisi itaju na fonu tradicionalnog anrovskog obrasca. Ona je dodatno oneobiena sumatraistikom perspektivom i namerom koja ga vodi pri putovawu, a koje se ponajvie dri upravo u Qubavi u Toskani. Sumatraizam se u ovom delu ne ostvaruje samo na nivou metapoetikog toka, nego je ugraen u putopisni model, postaje strukturno naelo oblikovawa putopisnog teksta i glavni faktor destabilizacije anra. Potraga za vezama u prekidu najslikovitije je data u metaforinoj slici, u kojoj putopisac svoje ivotno i pesniko opredeqewe sagledava sa strane, opredmeene u toskanskom pejzau: Poqana, zidine, oblaci i reka protiu, i nad wima gledam ivot svoj, pelivana, jadnog i vitkog, na uetu razapetom zaquqanom sa oblaka na oblak, sa stolea na stolee, sa predela na predeo, kako igra i drhti. Starost Pize od deset stolea, lei negde pod wim, u proleu, na travi. Zemqa lei poleuke, kao pastir i svira u frulu. Meseina pada na Apenine, to se quqaju u vazduhu kao u kolevci."81 Samo je okvir pejzaa donekle realistian, jer sadri geografske elemente na osnovu kojih moemo uspostaviti analognost sa proputovanim prostorom: poqane, zidine, reka, Piza, Apenini. Ali pozicija putopisca je izvan stvarne prostorne slike: on je udvojen u posmatraa sa strane, uz prisustvo odreene ironine distance, a u predelu je, tanije iznad wega, personifikovna i opredmeena figura putopisnog dvojnika i wegovih sumatraistikih pokuaja.
79 Uspostavqawe sumatraistikih relacija Kod Hiperborejaca gotovo po pravilu je u funkciji utehe i uspostavqawa ravnotee vieg i nevidqivog smisla uoi bliske katastrofe Drugog svetskog rata: Dok moji poznanici nagaaju razloge takvih mojih preokupacija, u Rimu, mene te veze Evrope, Azije, Amerike, tee kao neko mirno, bistro, plavo more, kroz koje koraam, lagano, odlazei prema Severu, u Hiperboreju" (Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 301). Istovremeno, kao to vidimo u navedenom primeru, sumatraizam ima i funkciju putopievog iskquewa iz realnosti, rimske putopisne sadawosti, i na temeqima ove pesnike filozofije zasnovano je graewe paralelnog nadsveta, idealizovanog utopijskog prostora u ijem se krilu putopisac smiruje i izoptava od svega to ga u stvarnosti okruuje i ugroava. 80 Bio sam qut na sebe samog to pronalazim, i sad, te slinosti. Setio sam se, podrugqivo, neke babe iz romana Anatola Fransa to je tako, po galerijama fiorentinskim, na slikama, nalazila svoje pokojne", Milo Crwanski, Putopisi str. 427. 81 Nav. delo, str. 58.

105 ivot-pelivan simbolina je predstava poetske tewe da se odri ravnotea u sumatraistikoj nameri koja je ula u osnove Crwanskovog putopisa. On je, vrlo esto, to je putopisu retko svojstveno, izvan/iznad realne putopisne geografije, koja i nije teite wegove deskripcije. Moda je tanije rei da je prostor i sve ono sa im se u wemu upoznaje (kultura, qudi, sudar spomenika istorije i banalne svakodnevice) samo polazite za ovakvo razapiwawe ueta" na kojem balansira putopisni subjekt. I u drugim svojim putopisima on e neprestano teiti da iznad faktografskog sloja razvije mreu veza koje, u wegovoj filozofskoj i pesnikoj viziji, povezuju udaqene prostore, ali se uspostavqaju i po vremenskoj vertikali inei istinitom wegovu tvrdwu da nema prekida u istorijskom i kulturnom trajawu. U navedenom primeru vidqiva je i autoironina svest o uzaludnosti sopstvenih poetskih i ivotnih pokuaja, kao i, kod Crwanskog toliko puta iskazivano, poimawe sudbine kao neega to se ne moe izbei a ni predvideti. Otuda pelivan igra i drhti", vitak" je (to je kod Crwanskog uvek atribut mladosti i vitalnosti), ali i jadan", jer mu sumatraistika vizija, i pored razvijenog koncepta renesanse kao kalema za slovensku i wegovu linu traginu ulnost, shvatawa o ivotu u kojem trijumfuje princip raawa i devojke porodiqe, ne nudi potpuno smirewe i utehu. U posledwem poglavqu Qubavi u Toskani veru u sumatraistiku viziju nadjaava i potiskuje svest o ispraznosti putopisne misije, odnosno o tome kako je teak i utopijski pokuaj izleewa Slovena" pod blagom rukom putopisca, milovawem pejzaa i buewem istorijskih uspomena. Dolazak u San imiwano u stvari je, bar donekle, izlazak iz sumatraistike utopije, a boravak u ovom gradu, koji je na kraju putopisne marrute, doivqen je kao otrewewe. Otuda se dotadawa putna iskustva imenuju kao uobraewa" jer onaj ko putuje ne pristaje na varku i varqivu nadu koja ga je na putu vodila: U wemu prvi put osetih umor putovawa talijanskog i sumwu: da li, na dnu sve te izmene due i tela, nije jedna gorka, i bezbroj puta ponovqena, opojnost i la."82 Opijenost putovawem, tuim prostorom i kulturom koja u sebi spaja iskustvo vekova i poziva da se u wu uroni, e za novim i drugaijim iz kojeg e se poneti blagorodan kalem za duhovnu obnovu naroda kojem pripada, bie ispraweni u posledwem poglavqu i u svesti putopisca oni e prestati da budu ona okrepqujua pokretaka snaga wegovog putopisnog i sumatraistikog zanosa. Otrewewe je naglo i putopisac kao da se budi iz sna na ije varke vie ne eli da pristaje: Rasplinue se od tog zagrqaja sva moja pizanska i sijenska uobraewa."83 Zagrqaj koji raskida iluziju je doticaj sa slikom zaviaja koja se u putopievom seawu aktivira ponovo preko srodnosti toskanske prirode sa zaviajnim pejzaom. Niti se moe, videh, na niemu sazidati svet, niti se u tuini nalazi topla padina brda raawa, sa koje sve mo82 83

Nav. delo, str. 162. Isto.

106 e da se dohvati i pomiluje rukom. () Seoska tiina i miris ita osvestie me i ja videh da me je Italija zaludela, a da nije opasnost u tome da se vratim svome, ve da se ne vratim."84 Zaviajni kompleks Srema kod Crwanskog dostie meru hronotopa idealizovanog prostora odreenog kqunim elementima brda, vode, nebesa a, istovremeno, kada se uzmu u obzir drugi tekstovi, a posebno esej O stogodiwici roewa Vase ivkovia, to je jezgro romantiarske koncepcije, strailovski povlaeni prostor koji se i u eseju o ivkoviu i u putopisu iz Italije i u poemi Strailovo preslikava i odraava u prostoru Toskane. Strast za putovawem na kraju putovawa jewava i biva zamewena drugom putopievom potrebom, ewom za rodnim krajem. Iako se sve vreme puta tu prostor i kultura sameravaju sa zaviajnim, tek na kraju Qubavi u Toskani potreba za zagrqajem i utehom koju nudi zaviaj potiskuje equ za upoznavawem sa stranim i drugaijim. U Pismima iz Pariza, uz stalnost uspostavqawa paralela zaviajtuina, nema ovako jasno iskazanog stava o dragocenosti zaviaja koji neutralizuje sve ostale kvalitete koji putnika obogauju i ire mu nove vidike. U Qubavi u Toskani silazak, bar u svesti, iz tuine u rodni kraj, sasvim je nagao i neoekivan. Neoekivan pre svega zato to je italac sve vreme bio svedok putopisnog zanosa pred otkrivawem kulturnog bogatstva Italije, kao i napora da se uspostavqene veze u prekidu uine delotvornima i uverqivima. Odjednom kao da se putopisac pred nama preokree i dovodi u sumwu i samu sumatraistiku viziju koju je do tada sa arom uspostavqao ili je, preciznije reeno, racionalizuje i prizemquje. Sklon samoanalizi, uz smenu samouverenosti i autoskepticizma, putopisac kao da se odrie dotadaweg sebe, odnosno relativizuje i prihvatqivost sopstvenog viewa i uspostavqenih relacija i zakquaka. Italija ga je, kae, zaludela", Sijenu (kojoj je u putopisu posvetio najvie prostora) naputa sav aknut", a tek vraawe zaviajnih slika u svesti ini potpunim wegovo otrewewe (osvestie me"), a daqe putovawe ine izlinim. Tako se putopis o Toskani, rezom koji se na ovaj nain ini i koji vraa zaviaj u emocionalno i smisaono teite, zavrava pre nego to se zavrilo putovawe. aputawe imena Srema nije u trenutku kada se Italija naputa, nego kada bi je moda tek imalo smisla opisivati. Na kraju, putopisac je na ulazu u Firencu, pribliava se gradu crvenog Krina, ali ga ne opisuje nego mu suprotstavqa zaviaj i naglo prekida putopisawe. Otkuda takvo hotimino odbacivawe da pie o centralnom gradu Toskane i wene kulture i da pre loginog kraja prekine svoj putopisni opis? I ovim poetikim gestom rui se anrovska stabilnost klasinog putopisa, a itaocu se jo jednom sugerie da putopisne realne geografske odrednice nisu ono ime se rukovodi putopisac i da wegova namera nije jednostavno literarno markirawe proputovane Toskane (tradicionalnom putopiscu bilo bi, recimo, neshvatqivo da pie o Francuskoj i wenoj kulturi, a da sasvim zanemari Pariz kao kulturni centar).
84

Isto.

107 Crwanski radi ono to je sasvim neuobiajeno za putopisni obrazac, tanije, da pojednostavimo, piui o Toskani i renesansi, odbacuje da pie o gradu koji je bio centar i kulturno sredite italijanske renesanse. Ovakvo hotimino potiskivawe jo je tee razumqivo kada se ima u vidu da je u pitawu grad u kojem su iveli i stvarali putopievi omiqeni umetnici, Dante i Mikelanelo. Mora se napomenuti da je sasvim posredan govor o Firenci, ali potpuno lien putopisne osnove, prisutan u poglavqu posveenom Danteu O fiorentinskoj Beatrii". U Kwizi o Mikelanelu, nedovrenom i fragmentarnom literarnom svedoenstvu o opsesiji Miloa Crwanskog velikim genijem renesanse, pisac e u vie navrata naglaavati znaaj koji je Firenca imala za Mikelanela: Fakt je samo jedan, da Medii ostaju, celog veka, poslodavci Buonarotiju. Kakvi, to je drugo pitawe. Ja bih, u toj poetnoj epohi Mikelanela, mesto princa, istakao varo Fiorencu. () Mecena ne moe biti, ni uz najboqu voqu, duhovni otac umetnika. itava jedna varo, zajednica, moe. To je Fiorenca."85 Zbog ega onda Crwanski u putopisu izbegava da preciznije opie Firencu nije dovoqno jasno (izbegavawu da tematizuje posetu Firenci udi se u pomenutom tekstu i Isidora Sekuli). Otkuda to da ga kao putopisca i tumaa renesanse nisu privukli bogatstvo i kulturno obiqe centra evropske renesanse i zbog ega ga hotimino odbacuje? Ali moglo bi se rei da je upravo to renesansno arite koje Firenca nudi odbilo avangardnog putopisca. Ovaj grad kao opte mesto renesanse, ali i putopisa po Italiji, bio je izgleda suvie klietiziran u literaturi, i onoj iz istorije umetnosti i u putopisnoj, pa ga Crwanski preskae" i u svojoj putopisnoj karti ostavqa prazninu. Tu prazninu na neobian nain nadometa poglavqem posveenom Danteu i wegovom Novom ivotu, odnosno, kako ga on doivqava, dnevniku o qubavi prema Beatrii iliti, realnoj, devojci Bie Portinari.86 Nazivajui to Danteovo delo mladikim, fiorentinskim romanom", putopisac se suprotstavqa uvreenim tumaewima danteista koji ga shvataju u alegorijskom kquu i tumae nezavisno od Firence, wene istorije i ondaweg naina ivota. Odnosno, piui o Danteu, te povezujui delo uvenog pesnika sa wegovim ivotom, on daje izvesni literarizovani, posredni prikaz Firence onoga doba, koji je u ovom poglavqu najudaqeniji od uobiajene putopisne koncepcije. Koristei mogunost rastegqivosti granica putopisnog anra, Crwanski esejizuje putopisni model, to jest putopisni opis centra renesanse zamewuje esejom o firentinskoj qubavi koja je odredila biografiju i delo znamenitog renesansnog pesnika. Pri tome, kroz Danteovo viewe i iskustvo, Crwanski daje sliku mentaliteta Firentinaca koji su bili pre svega debeli i dobroudni bakali i zanatlije" i za koje brak nije podrazumevao qubav, nego
85 Milo Crwanski, Kwiga o Mikelanelu, Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1998, str. 25. 86 Najboqe tumaewe ovog poglavqa Qubavi u Toskani nalazimo u pomenutom radu Zorice Babi, u kojem se ukazuje na Crwanskovo memoarsko itawe Novog ivota, ali se, donekle, tumai i sam Dante i objawava, uz Crwanskog, i Bokaovo viewe ovog pisca.

108 proraunat porodini ugovor. Tako je u putopisu, i na ovaj nain, Firenca predstavqala racionalnost i prizemnost, nasuprot Sijeni, koja je oliavala strasnu religioznost i ulnost u svim vidovima, svedenim pod atribut aknutosti kojoj i putopisac podlee. U starom i dugom istorijskom sukobu izmeu ova dva grada, i svega to oni oliavaju i simbolizuju, jasno je na ijoj strani je bio Crwanski. Uz to, Firenca svakako predstavqa visoku renesansu, wen zenit i ispuwewe na svim poqima, a Crwanskovo interesovawe bilo je vie usmereno na wene poetke i ono to se u istorijama umetnosti naziva wenom ranom fazom, gde su uticaji i umetniki doslusi bili ogoqeniji i vidqiviji. Sve ovo su razlozi koji objawavaju zbog ega se u putopisu izostavqa Firenca, a teite, u sklopu jedinstvene putopisne zamisli, prebacuje na druge gradove koji bi tradicionalnom putopiscu bili mawe zanimqivi. A ono to je putopisac svakako eleo da naglasi jeste da se u San imiwanu krug zatvorio, a putopisni zanos ispraznio. Klatno putopievog interesovawa pomerilo se ka zaviaju, a putopis ka svome zavretku. Zaista, retki su putopisi u kojima je prisustvo zaviaja toliko jako kao to je to u delima ove vrste Miloa Crwanskog. Spomenimo samo da u putopisima wegovog avangardnog savremenika Rastka Petrovia ewe za zaviajem u emocionalnom registru putopisca nema, a da je pre upoznavawa afrikog kontinenata jedna od osnovnih intencija putopisca odbacivawe zaviajnog prtqaga i uopte evropocentrizma. Zaviajna i civilizacijska podloga je ono to oteava doivqaj autentinosti egzotinog prostora, te je stoga suvian balast koji onemoguava istinsko razumevawe nove primitivne kulture koja je predmet putopisnog interesovawa.87 Kod Crwanskog zaviaj je uvek prisutan fon koji se na razliite naine i u razliitim vidovima zaziva u wegovim putopisnim tekstovima. Relacija izmeu dva pola zaviajtuina bitan je strukturni faktor putopisnog anra, a kod ovog pisca zaviajni prostor i kultura jesu unutarwe jezgro oko kojeg se iri poimawe novog i drugaijeg podnebqa. I to je vie putovao jae se naglaavala potreba za rodnim krajem, koja je, kao to je sluaj sa Qubavqu u Toskani, uvek u izvesnoj meri smiqeno relativizovala znaaj putovawa i wegovo literarno modelovawe u putopisu. U putopisima iz panije takoe provejavaju iskazi o vrednosti zaviaja i doma kao stalnosti bez koje bi svako putovawe bilo bez svrhe i bez dobrobiti za putnika: Treba mnogo putovati kae arapski stih da bi se znala oceniti prijatnost mesta, gde se zaeli svoj dom. Treba mnogo biti napaen, da bi se osetio mir koji se najposle nae."88 Smisao i vrednost putovawa za onoga ko mu se preputa nigde nisu toliko dovedeni u pitawe koliko u prozi Kod Hiperborejaca. To je i razumqivo, jer, za razliku od prethodnih putopisa, ovaj pie vie ne mlad pisac, nego putopisac velikog isku87 O ovom aspektu Petrovieve Afrike videti u kwizi: S. Jaimovi, Putopisi srpske avangarde, Srpska kwievna zadruga, Beograd 2005, poglavqe Avangarda i tradicija". 88 Milo Crwanski, Putopisi , str. 469.

109 stva i dugogodiwi izgnanik iz otaxbine. Trebalo je", govori nam ovaj Crwanski, ostati u svojoj zemqi. Ne treba ii daqe od svog rodnog kraja".89 Odnosno: I pitam se, otkud ta strana lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemqu? Je li to zato, to nam se ini da je ivot dug i da ima vremena da se vratimo?"90 Navedeni iskazi dati su u prvom poglavqu kwige kao polazite opisa boravka u Italiji pred sm rat iz kojeg e se pisac u otaxbinu vratiti tek dvadeset pet godina kasnije. Usled specifine pozicije pripovedaa, koji i nije putopisac u klasinom smislu jer je i strukturni opseg kwige velikim delom proiren na druge anrove, sasvim su prirodni ovakvi iskazi u kojima se svode rauni sa mladalakim iluzijama i gde gorko ivotno iskustvo putovawe prevodi u izgnanstvo, a putopis u memoare o nemoi pojedinca da u burnom istorijskom vremenu upravqa svojom sudbinom.
Slaana Jaimovi SEARCH FOR BROKEN LINKS POSITION OF THE TRAVEL-WRITER IN MILO CRNJANSKI'S TRAVELOGUES Summary Travelogue as a genre survives in the continual establishment of relations between the known unknown, foreign domestic, close different, expected surprising. The travel-writer is a unifying instance and a central constituent of the travelogue structure which confronts these poles and links them in a unique concept. The paper interprets the position of the travel-writer in Milo Crnjanski's works, particularly in Letters from Paris and Love in Tuscany. In the pronounced subjectivization of the travelogue model, the autobiographic I is doubled into I of the fictitious travelogue narrator and, as Crnjanski's travelogue was built in the slippery border-line between the factual and fictitious, thus the voice of the travel-writer alternatively appears from differently established positions. Actually, this avant-garde writer in his travelogues, but also in his works of memoir character, quite often uses the procedures of fictional prose, narrativizes the travelogue text organizing and reshaping the elements of empirical reality according to the personal rules of artistic experience, and not according to the logic of reality and facts. One can say that the travelogue I doubles in the works of this kind the one mostly belonging to the historical personality of the writer is based on the autobiographical foundation of his life path and his travelogue reality, while the second I is Sumatraistic and tends to notice, behind the visible world, the world of metaphysical balance and the deep relations linking the disintegrated world. The poetic concept of Sumatraism is realized in different ways in works of different genre, and specially the travelogue pattern offered numerous possibilities for the establishment of diverse Sumatraistic relations. Such travelogue position creates everything which makes Crnjanski's travelogues unusual when we measure them according to the traditional genre model.

89 90

Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 21. Nav. delo, str. 16.

UDC 821.163.41-3.09 Andri I. 821.163.41-95

LIKOVI U ANDRIEVOM DELU I PROBLEM S BOJOM LICA Zdravko olak

SAETAK: Nain na koji je nobelovac Ivo Andri navodio boju lica opisujui pojedine likove u svojim pripovetkama i romanima mogue je potpunije sagledati tek ako se u obzir uzme ukupno wegovo delo. Za potrebe ovog rada izdvojeno je oko 390 mesta na kojim je pomenuta boja lica. Meu bojama koje on bira su bela, uta, ree crvena i crna, a dosta retko zelena, maslinasta, ria, qubiasta, modra, ruiasta. Pored crvene, nekim likovima dodequje i nezdravo crvenu boju". Pomiwui ton, on je navodio da je lice bledo ili rumeno, ponekad da je tamno, a retko da je svetlo ili sjajno. Retko se oslawao na poreewe kada su boje lica u pitawu; doputa da se neka poreewa ponekad i ponove. Kontrast bled/rumen javqa se na vie mesta pri naporednom opisu dva lika (dva brata, dve sestre, mu i ena). Dosledan je kada je u pitawu nepromewiva boja lica kao trajna odlika neke linosti ako se navoewe ponavqa na razliitim mestima u istom delu. Boja se usklauje sa drugim odlikama kao to su zdravqe, stil ivota, porodine karakteristike. Ako se boja lica neke linosti mewa, promena je usklaena sa dogaajima o kojima se pripoveda. Andri je veoma efektno koristio promenu boje lica opisujui dogaaje koji na dramatian nain unose obrt u odnosu neke linosti prema wenoj okolini i onome to se u woj deava. U pripovetkama koje prethode romanu Na Drini uprija on je ee navodio boju lica pojedinih likova nego u delima koja su nastala kasnije. KQUNE REI: boja lica, Andri, poreewe, kontrast, ekonomija rei

UVOD U kratkom kritikom osvrtu na kwigu Posqedwi Nenadi. Andra Kovaevia, Andri pie1: tu je i glavni junak 'dugoqasta, blijeda2
1 Andri, Ivo, Andro Kovaevi: Posqedwi Nenadi", u: Umetnik i wegovo delo, Sabrana dela Ive Andria, Prosveta, 1978. godine, Beograd, kwiga H, str. 251. I ostala navoewa Andrievog teksta u ovom osvrtu iz ovog su izdawa. Zbog toga emo nadaqe

112 lica', koje je vi pogaate 'gotovo enski weno, pravilno i lijepo, tek neto preblijedo i kao ispaeno' ". Navodei izraze koji mu se kod Kovaevia nisu dopali, nazivajui ih artiklima iz plaevnih naih romana", Andri meu wima pomiwe i izraz samostansko blijedilo". U kratkoj ali otroj kritici Kosorove kwige Mime, posebno se osvrui na preestu upotrebu rei azur" i azurno", Andri navodi kao primer i reenicu Lice azurno nesluene qepote!" (13, 288).3 Prva od ovih kritika objavqena je 1914, a druga 1918. godine. Andri tada verovatno nije pretpostavqao da nije lako izai na kraj sa bojom lica pogotovu piscu romansijeru koji uvodi mnogo likova i pritom se esto zadri na wihovom licu, detaqno ga opisujui. Andri je bio veliki majstor u opisu qudskog lica. U wegovom delu velik je broj likova ije je lice opisano sa dosta detaqa. U kwizi Staze, lica, predeli nalazi se i kratak tekst Lice, sa sledeim zapaawem: Otkako znam za sebe, ovekovo lice je za mene najjae osvetqeni i najprivlaniji deli sveta koji me okruuje" (10, 173). Na qudskom licu ima mnogo detaqa za opisivawe: oi, obrve, zenice, trepavice, oni kapci, nos, usta, usne, obrazi, brada, jagodice, elo, bore. Ti opisi kod Andria, bez obzira na to koliko su dugi, nisu dosadni. Wihovo itawe ne odaje rutinera ni uveban postupak koji se s malim varijacijama ponavqa. Na mnogim mestima gde je opisano lice italac sree (pogotovu ako je opis dui) poneki poseban detaq na koji ranije nije naiao. Ostaje utisak da je Andri s lakoom opisivao lica svojih junaka. On je mogao da u te opise unese mnoge pojedinosti, karakteristine ili neobine detaqe, da pravi poreewa, kontraste, da se precizno izraava, a da, pritom, izbegne ponovqen sklop rei i izraza. Ostao je samo mali problem sa bojom lica. U emu je, zapravo, problem? Ako pisac uvodi mnogo likova i za veinu wih daje detaqan opis lica, navodei, pritom, i boju, neizbeno se javqa ponavqawe. Kod drugih elemenata na licu pisac ima na raspolagawu znatno iri izbor mogunosti nego kada je boja lica u pitawu. Nepomiwawe boje jeste jednostavan, trivijalan nain da se rei problem boje lica. U tom sluaju moe se desiti da se pomenu pojedinosti koje su za stvarawe predstave o liku mawe vane od boje lica koja se izostavqa. Ako pisac opisuje qudsko lice uoavajui na wemu mnoge detaqe i posveti tome nekoliko redova u tampanom tekstu, redovno
koristiti praktiniji nain pozivawa koji se oslawa na upotrebu dva broja od kojih prvi oznaava broj kwige u sabranim delima, a drugi broj strane u toj kwizi. Tako bi za navoewe Kosorove kwige uputa bila (13, 251). 2 U Kovaevievom romanu je navedeno: dugoqasto, bijelo lice (ne blijedo). Andri ima u vidu reenicu: Dugoqasto, bijelo lice bilo mu gotovo enski weno, pravilno i lijepo, tek neto preblijedo i kao ispaeno." Videti: Kovaevi, A. (1913) Posqedwi Nenadi, roman, Matica hrvatska, str. 3. (O grekama u izdawima Andrievih dela govorio je Miroslav Panti. Videti: Stani, R. (2001) Izdaja Nobelovca? Kwievni glasnik, br. 2, mart-april: Vrte se loa izdawa. Pogledajte, recimo, Prosvetino. Puno je greaka." str. 14). 3 Kod Kosora postoji reenica u kojoj se kae nasluena", a ne nesluena qepota": Wezino je lice od neobine, tek azurno nasluene, qepote, []", Kosor (1916), str. 6.

113 izbegavawe da se pomene boja bilo bi, u stvari, priznawe nemoi. Druga mogunost je da se u skupu likova ija su lica detaqno opisana boja lica navede samo za neke likove, a da se za druge izostavi. Ali i ovo reewe ima nedostataka: kwievno delo bi liilo na nezavrenu sliku na kojoj su neki likovi oslikani, a neki samo nacrtani. Mogla bi da se izostavi boja, a da se navede ton, da se kae samo: bled, rumen ili taman u licu. Problem se ovako moe malo ublaiti, ali ne i do kraja reiti jer se uveava broj bledih. Izlaz bi pisac mogao da potrai i u poreewima, kontrastima i drugim komentarima uz boju lica pa da tako u svoje opise unese neto raznovrsnosti. Videemo, meutim, da se i tu javqaju znatne tekoe. U ovom osvrtu imamo u vidu boju lica Andrievih likova iz celokupnog wegovog dela. U tabelama 313, u prilogu, navedeni su pojedini likovi i kratak deo Andrievog teksta koji se odnosi na boju wihovog lica. Korieno je izdawe sabranih dela iz 1978. godine. Pri pomiwawu pievih komentara koji se odnose na pojedine likove u ovom osvrtu obino se daje u zagradi oznaka kwige u sabranim delima i broj strane u kwizi na kojoj se pomiwani komentar nalazi (kwiga, strana). Ako to nije navedeno u samom tekstu lanka onda je dato u tabelama u prilogu. Napomiwemo da pri sastavqawu priloga nije korien elektronski zapis pojedinih dela i, samim tim, ni elektronsko pretraivawe. Zbog toga je sasvim mogue da su izostali neki likovi i neka navoewa boje lica. U tabelama u prilogu navedena su 392 mesta u Andrievom delu na kojima su pomenuti boja lica, ton ili komentar koji se na boju lica. Namera je bila da se postigne to vei obuhvat. Procena potpunosti obuhvata nije raena. Neka zapaawa koja se navode u narednom tekstu dovoqno su ilustrovana i skupom primera koji je dat u tabelama u prilogu. Pretpostavqamo da ni potpuni pregled ne bi u znatnijoj meri izmenio osnovne ocene koje se odnose na uestalost javqawa pojedinih boja i komentara.

POREEWA Ograniene su mogunosti da se poreewem unese neto raznovrsnosti i tako ublai problem boje lica u delima s mnogo likova ija se lica opisuju. Tu bi se ubrzo javile, moda na prvi pogled neoekivane, tekoe.4 Ako se za jedan lik kae da mu je lice uto kao duwa, ta da se kae za drugih sedam-osam, za ije lice se takoe navodi da je uto. Ako se uvodi mnogo likova, teko je nai dovoqan broj dobrih
4 Preporuke za primenu poreewa pri opisu ovekovog lica nalazimo u jednom uxbeniku teorije kwievnosti: Na primer, neko hoe da pokae rumenu, crvenu, utu ili belu boju lica neke nepoznate osobe; on to ini na taj nain to uporeuje boju lica te osobe sa bojom koju imaju drugi, poznati predmeti ili pojave, i veli: lice je rumeno kao rua, ili: crveno kao krv, ili: uto kao smiqe, ili belo kao sneg i sl. Ono to je bilo nepoznato [] sada je postalo poznato i potpuno jasno. [] poreewu je prvi ciq isto saznajni, da neto nepoznato ili nejasno uini poznatim i jasnim []", Dimitrijevi, R. (1962) Teorija kwievnosti sa primerima, Savremena kola, Beograd, str. 150.

114 poreewa. Andri je to, verovatno, rano osetio. Birajui poreewe za boju lica on nije nastojao da uvek zadovoqi sopstvene, visoke kriterijume: Poreewe treba da je otro kao seivo brijaa" (14, 301). Obino je izbegavao da boju lica poredi s neim drugim. Kada je posezao za poreewem ograniavao se na opte poznate, i u obinom govornom jeziku rasprostrawene, usporedbe (beo kao kre, bled kao mrtvac, ut kao duwa, taman kao ugqen, crn kao ugarak). Druga poreewa retko se kod wega javqaju, mada ih ima. Tako je, na primer, za Mehmed-pau (Travnika hronika) i wegovo lice reeno: Neobino crveno lice, kao u pomoraca, [] bilo je otvoreno i nasmejano" (2, 38). Profesor Hercegovac u Gospoici je bled kao isposnik" (3, 209). A utopqenik (Mila i Prelac) je kao vosak bled" (9, 41). Osim navedenog ustupka, Andri je pribegavao jo jednome: dozvoqavao je da se ponovi komentar ve jednom dat uz boju lica, da se, tu i tamo, pri navoewu boje poneko poreewe ponovi. Znao se ponekad prikloniti tom reewu, mada je, usput da pomenemo, ponovqena poreewa smatrao slabou u Koievom delu (poreewa i itavi izrazi ponavqaju se"5). U prii Mustafa Maxar za Mustafu se najpre kae da mu je lice kao ugqen tamno" (5, 32) da bi kasnije opet bilo reeno da je taman kao ugqen u licu" (5, 38). Za Osman-efendiju Karamanliju (Na Drini uprija) reeno je da je bled ovek" (str. 137). Neto kasnije navedeno je da je jo blei i mraviji" (str. 139), a zatim je ponovqeno bio je jo blei" (str. 141). Anika je najpre belog lica bez osmejka" (7, 40), a kasnije se kae: lice joj je veliko i belo", str. 59. U prii Susedi daje se komentar uz opis lica gospoice Marijane: [] enino lice je bilo belo, ali nezdravom belinom zatvorenih prostorija []" (8, 240). A za amilovo lice u Prokletoj avliji navodi se da je: belo i bledo onim sobnim bledilom" (4, 46). Izrazi belina zatvorenih prostorija" i sobno bledilo" skoro su ekvivalentni, a ponavqawe rei je izbegnuto. Jedna stara osoba, u prii etwa, ima kao kre belo lice" (8, 259), a u Travnikoj hronici ve se pojavio jedan softa sa kao kre bledim licem" (2, 327). Fazlo (U zindanu) je ut kao duwa u podbulom licu" (6, 24), a za Bakija (Travnika hronika) kae se da je ut kao uvela duwa" (2, 202). Devojica u prii Zmija imala je lice zemqane boje" (9, 110). I Plevqak je, u romanu Na Drini uprija, zemqane boje u licu" (1, 51). I za xelata Hajrudina kazano je da je mrk i mutnih oiju u [] licu zemqane boje" (1, 106). Baba Kokotovika u prii Prozor je bezbojnog lica" (9, 55); uzgred pomenuta majka ene na kamenu je meka, bela i bezbojna" (7, 212). Proto Porubovi, iz Anikinih vremena, u jednoj od nekoliko situacija u kojima se boja wegovog lica kao promewena pomiwe, pojavquje se bled i nepomian kao mrtvac" (7, 71). I Nailbeg
5 U osvrtu na Koievo kwievno delo, govorei o onome to ubraja u nedostatke i slabosti", Andri kae: celokupno kwievno delo Petra Koia poiva na uskoj platformi kao kod malo kojeg naeg pisca. [] Na toj uskoj sceni Koievog dela linosti se nuno sudaraju i ponovo javqaju, poreewa i itavi izrazi ponavqaju se, itd.", Andri, Ivo, Zemqa, qudi i jezik kod Petra Koia" u: Sabrana dela Ive Andria, kwiga 13, str. 1734.

115 (Na Drini uprija) je bled kao mrtvac" (1, 358), Lice knegiwe Pavlovike u prii Izlet postaje mrtvaki bledo od besa" (9, 155). Pomenuta devojica koju je ujela zmija postala je mrtvaki bleda" (9, 114). U romanu Osmanpaa Latas za lice jednog bega iz Visokog kae se: samrtniki bledo begovo lice" (16, 70). U Travnikoj hronici, za Davnu koji se naao oi u oi s opasnim pobuwenicima, reeno je: Bio je samrtniki bled." (2, 180) Pored ponovqenih poreewa javaqaju se i sklopovi rei koji se ponavqaju pri navoewu boje lica, na primer izrazi: nego inae", nego obino". Tako su blei nego inae" Mehmedbeg Biogradlija, Tane kujunxija, Alojzije Mii Ban. Jo blei nego obino" su Mazhar-paa, Karas i Kostake, a neto blei nego obino" je Mula Ibrahim. Crveniji nego obino" je fra-Marko Krneta, dok je Gustav crven u licu i zakrvavqenih oiju, jo vie nego obino" (videti tabele 4, 6, 7 i 11 u prilogu). Ponavqa se i forma: boja + ovek. U Travnikoj hronici Franc Vagner je siv ovek (str. 135), a javqaju se i: jedan ut ovek" (str. 179), dva crna oveka" (str. 328), kao i crn oveuqak" (str. 385). I Zujin je otac, u prii Zuja, crn ovek (15, 119). Ri ovek je profesor u prii Kwiga (9, 65), kao i andarm u noveli Zanos i stradawa Tome Galusa (13, 39). U romanu Na Drini uprija forma je upotrebqena nekoliko puta: Avdaga je rumen ovek, Franc Furlan je ri ovek, kao i Mehmedbeg, a i kapetan. A za vie wih reeno je bled ovek" (Osman-efendija, Milan Glasinanin, David Levi, Sabqak, Karamanlija). U Nemirnoj godini Alibeg je plav ovek. Crven i mlad ovjek" pojavquje se u prii No u Alhambri. U Znakovima pored puta (14, 328) jedan mrav bled ovek" prosi. imun je ri ovjek, crven i podbuo u licu" u pripoveci Mara milosnica. Pri pomiwawu boje lica ponegde su navedene dve boje.6 U jednom od zapisa u Znakovima pored puta policijski pisar je ut i crn u li6 Ponekad su u jednoj reenici navedene dve ili tri boje pri emu se one odnose na lice, oi, kosu. Navodimo nekoliko primera: a) To je bio crnomawast ovek, uta lica, []" (2, 116), b) Stankovi najblii susedi su Naum kafexija, pun, plav i rumen Makedonac, sav predan poslu, i bez mnogo rei" (5, 247), v) Komandant, visok plav ovek sredwih godina, crven u licu, []" (5, 112), g) Plav, onizak, rumen i nasmijan, sa modrim oima uvek zalivenim nekim radosnim suzama, novi uiteq je bio sredina taka svih mehanskih ala, teferia i veselih drutava" (8, 152), d) Pregojen, posve kratka vrata, crven i modar u licu, krezub, uvek vlanih i zakrvavqenih oiju, on dotrajava posledwe dane tu na Kozjoj upriji, gde esto ostane i po dva-tri dana" (8, 169). U primeru d beg je crven i modar u licu". Obe boje se odnose na lice. Naum kafexija je plav i rumen Makedonac". Lice je rumeno, kosa plava. Komandant je crven u licu, uiteq je rumen, a oba imaju plavu kosu (primeri v i g). Malu konfuziju moe da izazove upotreba rei ri, koja moe da se odnosi kako na boju lica, tako i na boju kose, brade i brkova. Zabune nema ako se kae da je lice rie ili ako se upotrebe rei: riokos, riobrad i riobrk. [U Reniku Matice srpske, kwiga , str. 536, uz re ri" navodi se: a. koji je boje re, crvenkastout" i b. koji ima crvenkastu kosu (bradu, brkove)"]. Andri je navodei boju potarovog lica u Gospoici rekao da je ono rie (znaewe a): Ona pogleda u pismonoino lice. Davnawe, rie, izmueno, dobro znano" (3, 140). Krstinica (Anikina vremena) je riokosa (7, 31). A za jednog putnika u Travnikoj hronici kae se: Ismail Raif je bio ri i crven u licu" (2, 431).

116 cu" (14, 319). U pripoveci Mara milosnica pisac za Nevenku kae da je imala uto lice posve bijelo" (7, 152), to je verovatno greka u pretampavawu.7 U opisu Husein-efendijinog lica navodi se za wegovu bradu da je u pravilnom ovalu oko belog i rumenog lica" (1, 153). I Milan (Zeko) je rumen i beo" (5, 298). Pri opisu Zaimovog lica upotrebqene su dve boje, ton i jedno poreewe: On je bled, zelenkast i crn u licu, kao da boluje od utice" (4, 103). Salihbeg (Pria o kmetu Simanu) je crven i modar u licu" (8, 169). Andri je esto navodio da je lice bledo ili rumeno, ponekad da je tamno, ali retko da je zagasito, svetlo, odnosno sjajno. [U pripoveci Bajron u Sintri pojavquje se devojica sa zagasitim poluafrikanskim licem" (7, 240). Svetlog lica je devojka u prii Sarai (15, 215), a sjajno je lice stare Pamukovike (7, 143). Tu je i fra-Markovo lice, sjajno od znoja" (6, 59)]. Andri je bio oprezan sa zelenom bojom. Ako je pomiwao zelenu boju na licu onda je obino navodio da je lice, uz to, i bledo. Davna je bled i zelen" (2, 170). I profesor u prii etwa je bled i zelen". U prii Julski dan bakalin je zelen od jeda" (15, 150). Profesor Durhcug je zelen u licu od izlivene ui" (15, 174). Pri pomiwawu zelene boje Andri je ponegde koristio ublaavawe: pomalo zelen, zelenkast, zelene senke. Mehmedbeg Biogradlija (Kod kazana) ima blijedo lice sa zelenim sjenkama" (6, 58). Mento (Bife Titanik") je bled i pomalo zelen" (5, 217). Zaim je bled, zelenkast" (4, 103). Retko su spojeni boja lica i tonovi svetlo/tamno. Karaozovo lice je tamno maslinasto (Omerpaino lice je maslinasto); major Safet je tamno ut (7, 120), kao i mladi iz Kladova (8, 211). Marija, u pripoveci Zeko, teko je podnosila napade saveznike avijacije na Beograd. Pri jednom takvom napadu weno bledo lice dobilo je, istina, tanmoukastu boju" (5, 312). Upotrebqeni su i izrazi bakarno crvenog lica" (16, 142) i mrkout" (7, 265).

KONTRAST Ako se u jednoj reenici, pasusu ili bliskim pasusima, jedan iza drugog, uvode dva lika, na primer: dva brata, dve sestre, dva druga, mu i ena moe i kontrast, kada je boja lica u pitawu, da poprimi formu koja se ponavqa, moe da postane klie (na primer: starija osoba je rumena, a mlaa bleda). Stariji Mori je rumen, a mlai bled (Put Alije erzeleza). Pamukovika, starija ki, rumena je, a mlaa bleda (Mara milosnica). U prii Zmija mlaa sestra je blea od starije. Stariji kozulov sin Pjer je bleduwav, a mlai an-Pol je rumenih obraza (Travnika hronika). Mile je bled, a Palika rumen, u prii Deca. Ristikina snaha je bleda, a sin rumen (Anikina vremena). Margarita je bleda, a wen mu rumen (Panorama). Slian klie prenet je i u
7 Za uto lice kae se da je i bledo: Tosun-efendija (Na Drini uprija) je bled i ut", str. 29.

117 kratku priu u kojoj se javqaju dve linosti: pisar Draeslav je bled, a doktor Italijan rumen, u prii Predveerwi as. Kontrast rumen/bled moe da bude pridruen i jasno odeqenim grupama osoba koje ine jedan skup: devojke u kolu su rumene, a mladii bledi (Na Drini uprija). U opisu viegradskih magaza kae se da qut dah kamena i metala [] stvara od rumenih i ivahnih egrta [] blede i podbule [] kalfe". (1, 337) CRVENA BOJA LICA U vreme kada su nastajala Andrieva dela tuberkuloza plua bila je velik zdravstveni problem. Izraz crveni se u licu" vezivao se u narodnom govoru u Bosni za dobro zdravqe. Andri uoava i ono drugo crvenilo lica kao znak bolesti, nazivajui ga nezdravo crvenim". U trodelnoj ranoj prozi Pismo iz Krakova, iz 1914. godine, jedan stari gospodin je bolesno crvena lica" (10, 13). Andri se kasnije vraao ovom izrazu i upotrebio ga jo nekoliko puta. U pripoveci Put Alije erzeleza, na samom poetku, meu svetom koji se okupio u hanu, kae se da je i jedan trgovac sa sinom nezdravo crvenih obraza" (8, 10). To zapaawe unelo je neto ravnotee u priu gde dominiraju bleda lica. Moemo pretpostaviti da je pisac, mnogo godina kasnije, rekavi u romanu Na Drini uprija, za Abidagu, da je nezdravo crvenog lica" (1, 28), znao da se ponavqa. Ponovio se jo nekoliko puta: u Travnikoj hronici pomiwe se, kao to je ve navedeno, Mehmed-paino neobino crveno lice" (2, 38). I Ero u prii Na dravnom imawu ima lice, crveno i nezdravo" (6, 226). Za Ibru Solaka u prii Snopii kae se da je nezdravo crvena lica" (8, 175). U noveli Na sunanoj strani student prava imao je nezdravo rumenilo na licu" (10, 96). U kratkom prikazu Iza plime pojavquje se izraz malo nezdravog rumenila u licu" (13, 254). U tekstu o Wegou Andri kae: Jagodice bi mu se nezdravo zarumewele i ushodao bi se po sobi" (13, 36). I trgovaki pomonik u Viegradu je nezdravo rumenih obraza" (14, 446)

DOSLEDNOST Skuene su mogunosti izbora kad je boja lica u pitawu. Vidimo da je Andri birajui ton navodio da je lice bledo, rumeno ili tamno, a retko da je zagasito, svetlo ili sjajno. Kao izabrane boje tu su, uta, bela i crvena, a ree crna, i zelena. Tu su i one koje je retko navodio: ria, maslinasta, qubiasta, modra, ruiasta. (Neka ravnomernost pri navoewu, naravno, nije ni dolazila u obzir.) Pored tekoa da se nae dovoqan broj dobrih poreewa, i skromnog uinka kada je u pitawu oslonac na kontrast, ono to daqe ograniava pieve izbore jeste neophodnost da se pri navoewu boje lica bude dosledan. Boja lica u skladu je sa drugim, na due vreme fiksiranim odlikama ponaawa ili stalnim karakteristikama koje se tiu

118 stila ivota, zdravqa, porekla, poziva i slube. Boja lica usklaena je i s trenutnim okolnostima u kojima se osoba nalazi. Intenzivan oseaj straha praen je bledilom u licu, a rumeno lice javqa se uz oseaj stida ili povreenog ponosa. Doslednost treba da doe do izraaja i u komparativima: posle bledog dolazi jo blee lice, ako neugodnosti kojima je izloena jedna linost kulminiraju. Lako je uveriti se u to da je Andri o tome vodio rauna. Ako se boja lica dodequje grupi qudi onda se osobe koje toj grupi pripadaju odlikuju jakim zajednikim svojstvom. Za Hamzie (Na Drini uprija) to je porodina karakteristika: Svi Hamzii [] su [] bledi u licu". I za Atijase takoe: svi su bili sitni i bledi, kao da su u podrumu rasli" (Travnika hronika, 255). I Pamukovii imaju zajedniku odliku: oni su rumeni (7, 137). Husari, mladi qudi, odabrani selekcijom koja podrazumeva sposobnost za vojnu slubu, takoe su rumeni. Trenutne okolnosti u kojima se qudi nalaze mogu da se odraze na boju wihovog lica: pogoeni poplavom su bledi, svi izvedeni pred okupacijske vlasti takoe su bledi (Na Drini uprija). I uhapenici su bledi u Prokletoj avliji. U pripoveci Zeko, za qude koji su izali iz sklonita, gde su bili skloweni dok je bombardovawe trajalo, kae se: svi su bili bledi". (5, 320) Boja lica esto je usklaena sa zdravqem. Tuberkulozni Siman je najpre potamneo u licu, a zatim postao crn. U prii Jelena ena koje nema sopstvenik radwe je mrkout i nagrizen boleu". Fon Miterer, ut u licu, ima bolesnu jetru. Boja lica odgovara i nezdravom stilu ivota. Pisar Draeslav, oiti hedonist, bled je. Poroni Mehmedbeg Biogradlija je takoe bled. Alkoholiar Quq-hoxa (Travnika hronika) ut je u licu. Bojom lica ponegde je nagovetena i sudbina linosti. Boja je unapred usklaena s kasnijim ivotnim dogaajima koji se tiu zdravqa i wegovog pogorawa koje ugroava ivot. Za lice Rajke Radakovi (Gospoica) kae se da je uto; potom se kod we otkrivaju najpre simptomi srane slabosti, a zatim se i lekarskom dijagnozom potvruje srana bolest koja na kraju postaje i uzrok smrti glavne junakiwe. Boja lica jedne linosti moe da bude na due vreme fiksirana, ali i da se promeni u zavisnosti od okolnosti. U veim delima, romanima i obimnijim pripovetkama Andri je dosledan kada je u pitawu ponovno navoewe boje lica neke linosti. Ako doe do promene, ona je usklaena s okolnostima u kojima se linost nalazi i dogaajima o kojima je pripovedano. Alihoxa je rumen na 135. strani, nije vie onako crven u licu" na 254, a na 357. strani je uzbuen, sa rumenilom na licu". Fon Miterer je ut u licu (str. 109 i 116), a kasnije, izloen posebnim tekoama, oseajui se sam, razoruan i nemoan, on je bled (str. 341) i ponovo ut u seawu Davilovom (str. 376 i str. 393). Gospoa Davil ima zdravu boju lica", a bleda je posle poroaja. Za devojicu koju je ujela zmija najpre je reeno da ima lice zemqane boje", a neto malo kasnije ona je postala mrtvaki bleda" (str. 110 i 114). Mnoge Andrieve linosti esto se nalaze u okolnostima za wih

119 neugodnim, okolnostima koje se ponekad i pogoravaju, pa se i boja lica s time usklauje. Mogue su i individualne reakcije zbog kojih se kod pojedinaca promena boje lica razlikuje i kad je izazvana istim uzrokom. Posle obilnog obeda fra-Ivino inae crveno lice postalo je [] qubiasto". A kod mladog kapelana dejstvo obilnog ruka bilo je obrnuto, od masnog jela on je postao blei []." (2, 401)

BOJA LICA I DRUGE ODLIKE Analiza kojom se bavimo u ovom osvrtu moe da se proiri ukquivawem drugih qudskih karakteristika koje se navode pri pomiwawu boje lica. U tabelama 1 i 2 navedene su odlike pomenute uz bledo lice u grupi rei: bled i [odlika]" i [odlika] i bled".
Tabela 1. Boja lica i druge odlike u grupi rei: bled i [odlika]" deo teksta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 s blijedim i mravim licem blei i mraviji bledi i mravi blijeda i razumna lica bled i stisnutih vilica bled i nepomian blijeda i uporno mirna blijedei i drhtei blijeda i pogruena bled i pogruen bled i ut bled i krut bled i krut bledi i uzbueni bled i pognut bled i neispavan bledo i puno [] lice ubledela i oslabila blede i podbule bledi i zabrinuti bledim i uzdrqivim bled i sam bled i zelen bled i zelen blei i tuniji bleda i sveana bledi i grbavi bled i bunovan bled i neobrijan blijeda i snudena bledi i potuqeni lik Katinka Karamanlija mladii Francuz visok momak proto Porubovi Nevenka Nevenka Mula Sulejman Jakubovi fon Miterer Tosun-efendija Plevqak Nikola Glasinanin qudi Milan Glasinanin Milan Glasinanin Krmar Zorka kalfe [kasabalije]* jeromonah Pahomije fon Miterer Davna profesor Salko Ana Marija Rota Kolowa Tanasije Gospavin mu hapsenici delo Put Alije erzeleza Na Drini uprija Na Drini uprija No u Alhambri Mila i Prelac Anikina vremena Mara milosnica Mara milosnica Mara milosnica Travnika hronika Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Travnika hronika Travnika hronika Travnika hronika etwa Travnika hronika Travnika hronika Travnika hronika Travnika hronika Travnika hronika Gospoica Prokleta avlija strana 29 139 286 212 7 81 151 145 120 229 29 40 293 158 174 175 198 345 337 357 79 341 170 260 210 252 329 313 481 116 16

120
deo teksta 32 33 34 35 bled i utqiv bledi i prawavi bledu i atletski razvijenu bled i rano osedeo lik Doro qudi u sklonitu Margita Nikola delo Zeko Zeko Zeko Porodina slika strana 324 331 227 285

* U pitawu su linosti iz romana: Nailbeg Turkovi, Osmanaga abanovi, Suqaga Mezilxi.

Navoewe obojenosti lica u grupi rei: bled i [odlika]" i [odlika] i bled" Andri je ponovio velik broj puta u svom delu. Ali ponovqenih kombinacija je svega nekoliko (bled i krut, bled i zelen, bled i mrav, sitan i bled, pun i bled). Do izraaja dolazi izrazita raznovrsnost kada je u pitawu drugo svojstvo koje se pomiwe uz bledo lice. Pisac je naao velik broj mogunosti da boju lica udrui s telesnim i drugim karakteristikama i da ih dodeli likovima u svom delu. Ako bi se ukquilo jo jedno ili dva svojstva, ponovqena kombinacija bila bi verovatno sasvim retka. Tako se likovi diferenciraju, postaju neponovqivi kroz ukupno pievo delo. Diferenciranost likova ne postie se sluajno niti je to rezultat koji je sam po sebi posledica darovitosti. Uvoewem velikog broja likova u delima koja stvara tokom dueg niza godina pisac stie do granice qudskih sposobnosti memorisawa atributa dodeqenih pojedinim linostima. Oigledno je da je Andri vodio rauna o diferenciransti likova dok je stvarao svoje pripovetke i romane. Ostaje tajna samog tehnikog postupka. Da li se oslawao samo na pamewe i ponovno vraawe objavqenim tekstovima, ponovnom itawu i proveravawu ili je moda imao ustrojenu neku evidenciju, neku svoju bazu podataka" o likovima? ea je kombinacija bled i [odlika]" nego [odlika] i bled". Neko drugo svojstvo ree je stavqano ispred navoewa da je lice bledo. Ako je tako uiweno u pitawu je bila obino neka jaka" odlika koja je upeatqivija od boje lica, koja ostavqa jai dojam (ukoen, izmoden, omrao, sitan, neobrijan).
Tabela 2. Boja lica i druge odlike u grupi rei: [odlika]i bled" deo teksta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 izmodeno i blijedo mrka i bleda nespretan i bled neobrijani i bledi mekim i blijedim mravi i bledi mrav i bled sitan i bled sitna i bleda sitni i bledi sitni i bleduwavi pun i bled lik Mehmedbeg Biogradlija Mato Andrija Filipovac [Srbi] carski mubair jeromonah Pahomije Karamanlija David Levi gospoa Davil Atijasi Pjer Sabqak delo Kod kazana Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Na Drini uprija Travnika hronika Travnika hronika Na Drini uprija Na Drini uprija Travnika hronika Travnika hronika Na Drini uprija strana 59 45 48 60 111 406 137 259 360 255 366 356

121
deo teksta 13 14 15 16 17 18 punom i bledom puno i bledo omrao i ubledeo upalih i bledih obraza ukoen i bled oslabqen i blei lik pesnik Ana Marija seqak jedan visok ovek starac Alojzije Mii delo Gospoica Travnika hronika Travnika hronika Travnika hronika Znakovi pored puta Sveanost strana 219 252 258 232 455 66

PROMENQIVOST BOJE LICA Ponekad boja lica, wena nagla promena, ili ponovqeno navoewe boje koja se ne mewa, nagovetavaju burna i dramatina zbivawa povezana sa sudbinom linosti o kojoj se pripoveda. Takvi obrti izazvani su obino neoekivanim ili neeqenim dogaajima koji jednu linost ponekad lome, ponekad pokreu, a ponekad, opet, sputavaju ili pak potpuno zaustavqaju svaku wenu akciju. U opis takvih dogaaja Andri je veoma efektno unosio boju lica pogoene linosti. Tri puta, oigledno namerno, ponovqeno je na jednoj stranici teksta (str. 40), kao nagovetaj onoga to e mu se ubrzo dogoditi, da je Plevqak (Na Drini uprija) bled. A zatim je pre nego to je pogoen nastupom potpunog nervnog rastrojstva za wega jo reeno da je bio zemqane boje u licu" (1, 51). Proto Porubovi je najpre siv u licu", zatim crn i bled", pa opet siv, i na kraju, bled i nepomian kao mrtvac". Od uvoewa u priu pa do opisa dogaaja usled kojih je protino ponaawe poelo da izmie samokontroli lik prote Porubovia dovoqno je razvijen pa promene boje na wegovom licu prihvatamo kao logian odraz situacije u kojoj se naao. Pogoena Kostakeovom smru, Saida hanuma naglo se promenila u licu: To lice je bilo strano. Crveni, nepravilni peati iskoili po finoj koi, []" (16, 257). Wegovo lice je mewalo boju", kae se za iznenaenog i napadnutog sultana Selima. Poto je zadavqen, wegovo lice je pomodrelo. (2, 2478). Boja lica se dovodi u vezu i s neposrednim uzrokom koji je doveo do wene promene. U prii Crveni cvet aci su rumeni od uzbuewa" (15, 170), dok su graani u romanu Na Drini uprija bledi od uzbuewa" (1, 210). Isto tako su bledi od uzbuewa" i mladii koji odlaze u vojsku. Bleda od uzbuewa" je i Ana Marija u Travnikoj hronici (2, 281). Blede od uzbuewa" su i trajkaice, radnice ilimare (5, 176). Za regrute se kae: veina je rumena od pia" (1, 208). U grupi kafanskih gostiju koji terevene jedan ovek je crven u licu od pia" (3, 219). Izloene intenzivnom strahu linosti postaju obino blede, na primer grupa qudi koja prati orkana dok se on kree po zaleenoj ogradi mosta (1, 244). Kavaz Husein je bled od srxbe" (2,184). Videli smo da je profesor Durhcug zelen u licu od razlivene ui" (15, 174). Takoe smo videli i da je u prii Julski dan jedan bakalin zelen od jeda" (15, 150). Knegiwa Pavlovika ima lice mrtvaki bledo od besa" (9, 155). U prii etwa za lice mlade devojke kae se da je rumeno i od sebe i od hoda i od vazduha" (8, 255). Fra-Ivo je crven od dobrog ruka" (2, 287). Defose je rumen od jahawa" (2, 311).

122 Vojnik (Lica) koji nosi neeksplodiranu granatu izloen je intenzivnom oseaju straha: A lice [] prebledelo. U tom trenutnom bledilu nasluuje se i nepotpuno savladan strah i neophodnost dunosti, []" (10, 176). Ovaj motiv Andri je zabeleio i u Znakovima pored puta. Tu je za vojnika koji na ramenu nosi granatu jednostavno reeno: Bled je u licu oborenih oiju" (14, 336). Naglo je prebledela i Roza Kalina u prii Na obali: Iznenaena, devojica se nije mnogo branila, samo je naglo prebledela, i usne su joj postale blede i izgubile se u neprirodnom bledilu lica, a oi potamnele i dobile mrkozelen, zloslutan sjaj". Bila je jo uvek bleda" (9, 90) kada se vratila od kue s oevom sabqom i wenim vrkom ubola u grudi deaka koji joj je podigao sukwicu. Mento, crvenog lica s poetka prie Bife Titanik", kasnije, u ivotnoj opasnosti, postaje bled i pomalo zelen", da bi potom, kad mu je zatraen novac i nakit, prebledeo. U prii Razarawa prate se promene na licu jednog oveka dok traje bombardovawe Beograda: jedan belolik" mukarac, izloen intenzivnom strahu, naslowen na svoju enu u sklonitu je sa drugim stanarima zgrade u kojoj stanuje. A im se zauje tutaw nemake odbrambene artiqerije ili zvuk saveznikih aviona, visoki ovek prebledi i klone []. On tiho jei, sklopqenih oiju, sa izrazom samrtnog straha na bledom licu []. Pa i kad proe opasnost, pre nego poe iz sklonita, on je jo jednako bled." (5, 1867) UKUPNO DELO Objediwen prikaz likova u tabelama 313 omoguuje da se uoe slinosti i razlike Andrievog pristupa problemu boje lica u pojedinim pripovetkama i romanima imajui u vidu, pored ostalog, i vreme objavqivawa pojedinih dela. U tabelama su navedeni likovi iz pria objavqenih pre romana, zatim likovi iz romana, pa likovi iz pripovedaka objavqenih posle Drugog svetskog rata i, na kraju, iz nedovrenog romana Omerpaa Latas. Ve i letimian pregled sadraja tabela u prilogu otkriva da je Andri, stvarajui svoje delo, u pojedinim periodima svog ivota na razliit nain reavao problem boje lica stvarajui pojedine likove. Sasvim je mogue da se izmeu dva svetska rata, pogotovu tokom dvadesetih godina, nije posebno ni brinuo o tome. Velik broj likova ije lice u to vreme detaqno opisuje, dobija i boju. U pojavqivawu pojedinih boja postoji neka ravnotea, ima poreewa i komentara vezanih za boju lica. I u priama nastalim tridesetih godina esto je uz opis pojedinih detaqa na licu pomenuta i boja. U pripovetkama objavqenim izmeu dva svetska rata, pomiwui boju i opisujui lice, pisac nije tedeo oskudan resurs niti je posebno brinuo o ekonomiji rei.8 Boja lica navedena je i tamo gde su neki likovi skoro uz8 Izraz ekonomija rei" Andri je upotrebio u kratkoj beleci o Matou: (Ne zna ekonomije misli ni rijei, ne tedi ni sebe ni druge; rasipa se []", Andri, Ivo: A. G. Mato (13, 212).

123 gred pomenuti. Ponekad i tamo gde se, osim ukazivawa na boju, opis wihovog lica uopte i ne daje. Tako, na primer, u pripoveci Put Alije erzeleza, samo pomenuti, aci su bledi, a posle ukazivawa na wegovo prisustvo meu hanskim gostima, trgovev sin, nezdravo crvenih obraza", ne dobija kasnije nikakvu ulogu u prii. A iskoriena je dobra mogunost da se navoewem neobine boje lica upotpuni predstava o jednom liku. U romanu Na Drini uprija, ako se navodi boja wihovog lica (to se esto i ini) linosti su najee blede, ponekad rumene, i nekoliko puta ute ili crvene u licu. U Travnikoj hronici malo je redukovan broj linosti ija je boja lica navedena. Viestrukim navoewem utog lica koje odlikuje i fon Miterera i Bakija poveana je frekventnost ute boje. Osim toga, umawena je proporcija bledih i rumenih lica. Andri je verovatno posle okonanog rada na romanu Na Drini uprija doao do zakquka da neto treba promeniti kada je u pitawu navoewe boje lica. A promena koju je uneo vidqiva je u delima koja su nastala kasnije. U Gospoici je boja lica navedena za glavne likove, a za usput pomenute qude i ene ona se navodi uglavnom ako je od posebnog znaaja. (Na primer, Gospavin mu izlazi na ulicu bled jer se plai. A za lice ene koja je dola kod Gospoice da uzajmi novac kae se da je lako porumenelo.) Opisujui likove u pripovetkama nastalim posle Drugog svetskog rata, Andri ree navodi boju lica nego ranije. To se najboqe vidi ako se uporede due pripovetke: Bife Titanik", Pria o vezirovom slonu i Zeko s pripovetkama Put Alije erzeleza, Mara milosnica i Anikina vremena. On je, vodei rauna o ukupnom delu, takvom promenom na podnoqivu meru sveo ponovqena poreewa i komentare uz boju lica. U Prokletoj avliji navoewe boje lica znatno je ree nego u ranijim pievim delima. Ona se navodi samo za neke linosti iz ovog romana. Same boje paqivo su odabrane. Pisac je za Karaozovo lice imao na raspolagawu sauvanu tamno maslinastu boju. Haimovo lice je crno, a za amilovo lice se kae: Lice mladia, malo podbulo, bilo je belo i bledo, onim sobnim bledilom, drukije od svega to se ovde moglo oekivati []" (4, 46). A Zaimovo lice, kao to je ve navedeno, crno je i uto i uporeeno s licem oveka koji boluje od utice. Za utamniene qude kao posebnu populaciju moglo je zgodno da se kae zbirno da su bledi, to je za mnoge od wih moglo da bude posledica tamnikog smetaja, odnosno okolnosti u kojima su se nalazili. * * * Objediweni pogled na Andrieve likove otkriva tekoe na koje nailazi pisac ako uvodi mnogo likova i pritom detaqno opisuje wihovo lice, navodei, pored ostalog, i boju. Mnotvo likova i komentara koji se odnose na boju wihovog lica, zatim mnogobrojne okolnosti usled kojih se boja lica nekih linosti u pripovetkama i romanima mewa, naglo ili postepeno, omoguuju da se sagleda Andriev nain navoewa boje lica. Stvarajui svoje delo, uvodei pojedine likove iji se broj uveavao kako je broj objavqenih dela rastao, on je postepeno

124 modifkovao svoj pristup i birao kompromisno reewe kada je u pitawu navoewe boje lica. Vidqiv zaokret nainio je posle okonawa rada na romanu Na Drini uprija. To potvruje da je on vodio rauna ne samo o svakom novom pojedinanom delu na kojem je radio nego i o ukupnom delu, o onome to je ve bio napisao i objavio. Teei zadovoqavajuem miksu, on redukuje broj likova ija lica detaqno opisuje, tedqivo se odnosi prema resursima koje ima na raspolagawu kada su boje lica u pitawu, tedi poreewa i komentare uz pomenutu boju. Tako je ekonomija upotrebe rei vremenom dola do izraaja kao neizbena, gotovo iznuena odlika pievog izbora u uslovima ogranienih izraajnih mogunosti.
Tabela 3. Likovi iz pripovedaka i boja lica boja lica, ton strana kwiga crno uto belo bled delo lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica bolesno crvena lica blijeda, lijepa djevojko ii blijed, umoran naa blijeda [] lica lice blijedo pobjednici su blijedi nezdravo crvenih obraza blijed pitomac vojne kole rumeno s napuenim usnama visok i blijed imala je blijedo lice zelenih oiju i rumena lica wegovo lice, uto oborivi blijedo lice lice ludog Alije, uta [] idiota blijedi od eqe s blijedim i mravim licem sa monoklom na blijedom licu tamnout u licu * * * * crven i mlad ovjek blijeda i razumna lica debeo, crven lice mu uto s prastim nosom

Pismo iz Krakova Ex Ponto Nemiri

star gospodin djevojka ja mi sin pobjednici trgovev sin pitomac Mori stariji Mori mlai Zemka

28 78 79 79 81 100 10 10 17 17 19 26 27 27 27 27 29 210 211 211 212 215 14 * * * * * * * * * * * * * * *

* * *

Put Alije erzeleza

Bakarevi Arnautin ludi Alija

aci Katinka Antonesku mladi iz Kladova mlad ovek Francuz Nijemac iz Erdeqa Kimiiki

No u Alhambri

125
boja lica, ton strana kwiga crno uto belo bled delo lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica ut i taman lice posivqe mrk ublijedio lice [] kao ugqen tamno mrtvaki uto elo i lice Taman kao ugqen u licu. crven u licu blijed, pognut

Za logorovawa

Mula Jusuf pop Jovo

Mustafa Maxar

Mustafa Maxar Avdaga Maxar izaslanik

20 17 24 24 32 35 38 28 37

* * * * * *

Tabela 4. Likovi iz pripovedaka i boja lica boja lica, ton strana kwiga crno uto belo bled delo lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica sed, a rumen i mladolik u licu ut kao duwa u podbulom licu lice pomodrilo od silne krvi bio je ut u licu i obliven znojem lice uutilo; to blijedo lice blijedo lice sa zelenim sjenkama izmodeno i blijedo, [] jo bqee lice, sjajno, [] crvenije nego obino blijedi presamieni Turin belo, kao kod qudi koji [] boluju mala [] crveni bled, otar bucmast i rumen bled i stisnutih vilica kao vosak bled za nekog Matu, mrka i bleda

Most na epi U zindanu

neimar Fazlo fra-Marko Krneta

186 24 25 41 56 * * *

* *

Ispovijed

fra-Marko

* *

Kod kazana

Mehmedbeg Biogradlija

58 59

fra-Marko Trup U vodenici Qubav u kasabi Deca H Mila i Prelac Turin fra-Petar devojica Mile Palika visok momak Prelac Mato

59 115 120 184 47 47 27 41 45 * * * * * * *

126
boja lica, ton strana kwiga crno uto belo bled delo lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica mrav, bled na licu, belom [] izbile crvene pege belolik, tanak i visok deak sitan, rumen u licu vitka, bleda, crne kose nespretan i bled mladi siv u licu siv u licu crn i bled sivo lice bled i nepomian kao mrtvac belog lica bez osmejka Lice joj je veliko i bijelo. blei nego inae mrk i podaduo

pop Vujadin devojka Lale Ristikin sin Ristikina snaha Andrija Filipovac

10 15 25 46 47 48 51 55 66 69 71 40

* * * * * *

Anikina vremena

proto Porubovi

* * * * *

Anika Tane kujunxija Petar Filipovac

59 63 74

Tabela 5. Likovi iz pripovetke Mara milosnica, boja lica boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica malo [] zarumewen Lice mu je bilo blijedo, a rana na lijevom obrazu pomodrila. s jednolino rumenim licem ona se sva zacrvewe lice puno crvenih pjega rairenih oiju i blijeda jo bqei nego obino gojan i crven i zadovoqan imao je rumeno lice crni i krupni Kaukxi oice u velikom rumenom licu tamnouta tupa lica naao ga je blijeda i pogruena bio je blijed, zemqav bila je ugojena i crvena u licu rumena kao svi Pamukovii lice joj je bilo blijedo

99 Veludin-paa 110 99 103 104 158 111 111 112 168 113 120 120 127 137 137 137 *

* * * * * * * * * * * * * *

Mara Mazhar-paa Ismet-paa Uzuni haxi-Hafz Kaukxi Mehmed Kapetanovi major Safet Mula Sulejman Jakubovi mladi tetka-Ana Pamukovika starija Pamukovika mlaa

127
boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica lice puno crvenih i modrih ilica uta i podbula u licu malena, blijeda, ustra u hodu nije plakala, ali je bila blijeda blijedei i drhtei od studeni blijeda i uporno mirna uto lice posve bijelo I on je doao [], blijed, i iziao jo blei vodei enu za sobom. blijedolik siv i ut u licu ri ovjek, crven i podbuo u licu crn i rohav u licu mlad i krupan i crven u licu

stara Pamukovika Jela

138 139 140 142 145 151 152 143 144 145 158 * * * * * * * * * *

Nevenka

Nikola Pamukovi

imun Matan Bantor engleski vicekonzul

* * *

153 154

Tabela 6. Likovi iz romana Na drini uprija i boja lica boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica nezdravo crvenog lica i zelenih oiju sitan, bled i ut ovek mrka lica Pozvao je Plevqaka [] bledog i nezdravog ovom bledom poturewaku bled i krut zemqane boje u licu bledi, stegnutih vilica kaqavi, vlani, neobrijani i bledi visok, ut i usukan mokri, bledi, stegnutih vilica rumen i nasmejan on je bio bled mrk, u [] podbulom licu zemqane boje mekim i blijedim On je stasit i rumen ovek, [] svi Hamzii [] su [] bledi u licu visok, mrav i bled ovek jo blei i mraviji bio je jo blei

Abidaga Tosun-efendija Radisav

28 29 36 40 51 58 60 73 89 92 104 106 111 122 125 137 139 141 * * * * * * * * *

Plevqak

* * * * * * * *

kamenoresci (Srbi) Ahmet eta desetak gazda Haxi Liao Mile xelat Hajrudin carski mubair Avdaga svi Hamzii Karamanlija

128
boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica rumeni, omaleni, uoqivi i prgavi Alihoxa nije vie onako crven u licu uzbuen, sa rumenilom na licu oko belog i rumenog lica mlad, sitan i bled ovek neto blei nego obino rumeni i preplanuli mladii ufitiqenih bria bledi i uzbueni qudi za razliku od belolikih i utegnutih ofcira lice mu je mrko [] iznutra tamni stegnute u pasu, crvene u licu Visok, mrav, bled i pognut ovek. bled i neispavan kao da je bolovao to bledo i puno, gotovo ensko lice mrav i crn kao ugarak

137 Alihoxa Husein-efendija David Levi Mula Ibrahim husari qudi ofciri emsibeg kuvarice Milan Glasinanin 175 Krmar pop Jozo 198 206 * * 254 357 153 154 156 157 158 158 166 172 174 * *

* (*) * * * * * *

Tabela 7. Likovi iz romana Na drini uprija i boja lica boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica lice, iroko, jo rumeno veina je [] rumena od pia bledi od uzbuewa bledi od uzbuewa mlad, bled, ukoena pogleda ri ovek bledi od straha ri, visok i pun ovek rie, izbrijano lice veinom bledi i mravi u krupnom bledom licu ut u licu bled i krut mladi bled, sa eirom na glavi visok mladi rumenih obraza mrava je, uta u licu bleda lica i arkih oiju ubledela i oslabila bleda, rairenih oiju od rumenih ivahnih egrta

pop Nikola regruti graani mladii beg iz Crne Franc Furlan pijani qudi Mehmedbeg feldvebel mladii gazda Pavle Radakovi Nikola Glasinanin Toma Galus Lotika Zorka egrti

206 208 210 210 223 230 244 275 276 286 224 356 293 353 299 323 294 345 354 337

* * * * * *

* * * * * * * * * * *

129
boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica blede i podbule [] kalfe pun je i teak, ut u licu To je bled, kratkovid [] deak Mladii su igrali [] bledi sa rumenim kolutovima [] krvi na licu pred bledim licem pun i bled ovek bledi i zabrinuti bled kao mrtvac crven u licu [] vie nego obino to crveno lice

kalfe Santo Rafin sin mladii devojke narednik Sabqak Nailbeg Turkovi Osmanaga abanovi Suqaga Mezilxi Nailbeg Gustav

337 337 338 351 351 351 356 357 357 357 358 360 360

* * * * * * * * * * * * *

Tabela 8. Likovi iz romana Travnika hronika i boja lica boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica crvena lica lice je bilo jo rumeno neobino crveno lice, kao u pomoraca ivo lice, sa zdravom bojom sitna i bleda rumen u licu rumeno lice rumeniji no obino rumen od jahawa mueniki bledog lica bledim i uzdrqivim mravi i bledi jeromonah uti i slabaki jeromonah na utom licu crnomawast ovek, uta lica vidi sebe, crnomawastog, bledolikog bled i pogruen utog i zabrinutog bled i sam uta lica lice [] uto i jadno lice biva sve blee rumen u licu; crnih ufitiqenih bria uto lice

Davil Mehmed-paa gospoa Davil

22 444 38 63 360 67 299 300 311 72 79 406 406 109 116 164 *

* * *

Defose Napoleon jetomonah Pahomije

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

fon Miterer

229 252 341 376 393 393 135 139

Petar Markovec Ibrahim-hoxa

130
boja lica, ton strana crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica izmewen, obrkatio, ubledeo, tanak bled i zelen Bio je samrtniki bled. bled kao pokojnik bled kao posle terevenke malen i ut ovek bled od srxbe sa licem koje je [] jo due i blee jo blei i tuniji uta i zborana lica

Musa Pjeva Davna duanxije abaxija kavaz Husein konzulova ki Salko slukiwa

146 170 180 244 184 179 185 208 210 210

* * * * * * * * * *

Tabela 9. Likovi iz romana Travnika hronika i boja lica boja lica, ton rumeno bledo crno uto belo lik strana crveno deo teksta koji se odnosi na boju lica uta i rano ostarela ena uti obrazi ut je i ruke mu drhte ut kao uvela duwa on se rodio ut rumena, nasmejana a stidqiva iroko, belo lice lice joj je odjednom postalo bledo rumeno, devojako lice Ahmet-begovo Wegovo lice je mewalo boju. pomodrela lica, izubijan Ona je bila bleda i sveana. u bledom licu lice puno i bledo bleda od uzbuewa ena poblede u bledom licu svi su bili sitni i bledi koat, omrao i ubledeo seqak sa [] kao kre bledim licem bledi i grbavi tuma naduven, raskoraen, crven u licu bled i bunovan wegovo uvek sivo i beskrvno lice bilo je lako pocrvenelo visok ovek, upalih i bledih obraza rumene i uukane

Salkova majka Baki

210 197 202 217 218 220 237 247 248 252 * * * * * * * * * * * * * *

* * * * *

Jovanka Ahmet-beg sultan Selim

Ana Marija

Atijasi seqak jedan softa Rota Kolowa jedan visok ovek dolake gazdarice

281 299 300 255 258 327 329 410 313 335 332 360

* * * * *

131
boja lica, ton rumeno bledo crno uto belo lik strana crveno deo teksta koji se odnosi na boju lica sitni i bleduwavi Pjer rumenih obraza na utom i sitnom licu crven od dobrog ruka inae crveno lice postalo [mu je] qubiasto od mnogog jela on je postao blei lice dobilo nezdravu boju ri i crven u licu uvek bled i neobrijan

Pjer an Pol Quq-hoxa fra-Ivo mladi kapelan Fresine Ismail Raif Tanasije

366 385 287 401 401 418 431 481

* * * * * * * *

Tabela 10. Likovi iz dela: Gospoica, Prokleta avlija, Zmija, Razarawa, Bife Titanik" boja lica, ton strana kwiga crno delo uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica weno lice je uto mrka i bleda sa rumenim [] zboranim licem lice ozareno i rumeno belo [] lice [] lako porumenelo bio je rumen, teak i pregojen crven u licu i nasmejan ut i taman u licu im te [] vidi tako blijeda i snudena pismonoino lice, [] rie Tanak je i bled kao isposnik. punom i bledom oveku pun i onizak ovek, crven u licu od pia bledilo lica bledi i potuqeni jadnici [lice] tamnomaslinaste boje belo i bledo onim sobnim bledilom neispavan, blijed, suznih oiju Tuno je [] wegovo crno lice. taman u licu On je bled, zelenkast i crn u licu, kao da boluje od utice lice zemqane boje mrtvaki bleda bila je rumena i jaka ena

Rajka Radakovi Veso visoka ena Gospoica Rafo Gospavin mu pismonoa profesor pesnik onizak ovek gazda ore hapenici Karaoz amil Haim Xem-sultan Zaim Zmija devojica Smiqa Srbijanka

15 234 41 148 66 72 72 150 116 140 209 219 219 239 16 30 46 113 51 84 103 110 114 109

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prokleta avlija

132
boja lica, ton strana kwiga crno Bife Titanik" Razarawa delo uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica ut je u licu belolik [strah] na bledom licu jo jednako bled u licu crven i podaduo bled i pomalo zelen kao utopqenik prebledeo sa rumenim licem belolik i tanak lice bolesniki bledo

dugi Sima" mu (iz Zagreba)

185 185 187 187 191 217 219 192 203 222

* * * * * * * * * *

Mento Agata Stjepan Kovi

Tabela 11. Likovi iz romana Omerpaa Latas, pripovedaka i eseja boja lica, ton strana kwiga crno delo uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica mrki i bledi lice maslinaste boje samrtniki bledo begovo lice visok, bled lice belo i isto bakarno crvenog lica sa lakim rumenilom svee i od prirode ruiasto crveni, nepravilni peati jo blei nego obino [sa] glatkim rumenilom sa bledim licem jo blei nego obino bela pravilna lica bled, bujne kose rumenog, ugojenog i veselog * * * * * crvenog lica belo, ali nezdravom belinom rumena, sitna i mrava crn, onizak i stamen ovek mrav kao kostur, uta lica bled i zbuwen zelen od jeda

Omerpaa Latas

prvaci Omerpaa beg iz Visokog Jaroslav Kot knez Zimowi autant Saida hanuma Karas Nikolae Gika Kostake Junus-efendija Nikola Mushin-efendija

26 30 70 79 94 142 171 180 257 181 188 211 231 243 272 279 239 240 115 119 148 150 150

* * * * * *

* * * * * * * *

Julski dan Zuja Susedi

Liza Marijana Zuja Zujin otac mlad Ciganin mlai bakalin stariji bakalin

133
boja lica, ton strana kwiga crno Znakovi pored puta delo uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica ut i crn u licu mrav bled ovek Bled je u licu, oborenih oiju * * * * * * * * rumena bucmasta lica nezdravo rumenih obraza ukoen i bled krupnog, rumenog i veselog bila je bleda, to se videlo malo rumenila na licu koje je nekad bilo tako bledo ive oi u rumenom licu

policijski pisar jedan ovek mlad vojnik deak i devojica pomonik starac Margaritin mu Margarita Nina

319 328 336 371 446 455 140 141 142 145 * *

Tabela 12. Likovi iz pripovedaka i boja lica boja lica, ton strana kwiga crno Pria o vezidelo rovom slomu uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica

Panorama

Xelaludin paa Aqo Kazas Tosun-aga Margita Marija Naum Kafexija majstorica Milena Danica Zeko Milan Totica Doro qudi u sklonitu seqanka stara udovica Vule

46 68 69 226 227 235 312 247 253 268 268 301 298 317 324 331 331 334 335 * * * * * * * *

A u tom licu bele koe rumeno lice sa crnim oima jo blei na bledom gojaznom licu bledu i atletski razvijenu crnih [] oiju u bledom licu weno bledo lice dobilo je, istina, tanmoukastu boju plav i rumen Makedonac

Zeko

* * * * * * * * * *

belolika i uredna Danica se zarumeni. crvenei i zamuckujui crveneo i saplitao u govoru rumen i beo i snaan sitnoj i rumenoj neobino bled i utqiv svi su bili bledi i prawavi rumena i nasmejana belo starako lice snaan, rumen

134
boja lica, ton strana kwiga crno delo uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica lice [] mlado, rumeno rumena devojka bledo lice kao kre belo lice lice, bledo bled i zelen plav, onizak, rumen i nasmejan lice [mu] doe jo blee belo sa malo lakog rumenila crven i modar u licu potamneo je i podbuo u licu crn lik Sime Vaskovia zadihani i rumeni od uzbuewa lice [] za itav ton tamnije zelen u licu od razlivene ui

etwa

devojica Ciganin stara osoba profesor

Pria o kmetu Simanu

uiteq Aleksa Vaso Gengo Kosta Herman Salihbeg Siman aci Durhcug

255 261 258 259 260 260 152 162 166 169 157 169 170 173 174

* * * * * * * * * * *

Tabela 13. Likovi iz pripovedaka i boja lica boja lica, ton strana kwiga pria crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica plav ovek [] crven u licu rumen je u licu malokrvne, blede od uzbuewa na [] mravom bledom licu izbili su crveni peati sitan i belolik deak sav je rumen i jo zanesen crveno i nezdravo crvena u licu mrkout i nagrizen boleu siv, neujan meka, bela, bezbojna ena sa zagasitim poluafrikanskim licem jo uvek malko rumenom licu nezdravo crvena lica oslabqen i blei nego inae * * * * * rumeni i punaki ovek bled, zbuwen i bespomoan dve rumene devojke krut, bled i rano osedeo sa belolikom, utqivom

Crveni cvet

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Alibeg gazda-Jevrem radnice Barawski Serafim Ero ena sopstvenik radwe mladi majka devojica iica Ibro Solak Alojzije Mii domain ja [narator] devojke Nikola Anica

112 125 176 179 78 79 226 247 265 265 212 240 83 175 66 93 101 264 285 117

* * * * * * * * * *

* * *

135
boja lica, ton strana kwiga pria crno uto belo bled lik crveno rumen deo teksta koji se odnosi na boju lica sa [] nezdravom bojom salo bezbojnog lica * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * samo je naglo pobledela u neprirodnom bledilu pobledivi sva odjednom Obraz je bio hladan, rumen mrtvaki bledo od besa suznim oima u crvenom licu visok i ri ovek crven u licu, rijetkih brkova rumen onizak straar nezdravo rumenilo na licu lice [] prebledelo. U tom [] bledilu jagodice bi mu se nezdravo zarumenile nezdravog rumenila na licu pocrveni u licu tamniji u licu belolika, stasita i krupna u bledom, podbulom licu rumena lica i svetlih, plavih oiju bleduwavi svetlog lica i oborenih oiju sa licem smrtno utim sva blijeda Bila je blijeda iako je sva gorila.

16 17 H 18 19 20 H 21 22 23 24 H 25 26 27 27 28 29 H 30 31 32 33

profesor baba Kokotovika Roza Kalina knegiwa Toma Galus andarm agent straar student prava vojnik Wego roak Julka geometar ena pisar Draeslav lekar Italijan Dubrovanin devojka trka ena

76 55 90 90 95 100 155 37 39 45 82 96 176 16 254 53 54 110 175 175 199 215 137 128 129

Napomena: 1 Nemirna godina, 2 trajk u tkaonici ilima, 3 Proba, 4 Na dravnom imawu, 5 Letovawe na jugu, 6 Jelena ena koje nema, 7 ena na kamenu, 8 Bajron u Sintri, 9 Rei, 10 Snopii, 11 Sveanost, 12 Autobiografija, 13 Zatvorena vrata, 14 Porodina slika, 15 Zlostavqawe, 16 Kwiga, 17 Prozor, 18 Na obali, 19 Izlet, 20 Zanos i stradawa Tome Galusa, 21 Prvi dan u splitskoj tamnici, 22 Sunce, 23 Na sunanoj strani, 24 Lica, 25 Wego u Italiji, 26 Iza plime, 27 Geometar i Julka, 28 Qubavi, 29 Predveerwi as, 30 Susret, 31 Sarai, 32 Pobednik, 33 Knez sa tunim oima

LITERATURA Andri, Ivo (1978): Sabrana dela, Prosveta i udrueni izdavai, Beograd. Kovaevi, Andro (1913): Posqedwi Nenadi, roman, Zagreb, Matica hrvatska. Kosor, Josip (1916): Mime, pripovjesti, Zagreb, Matica hrvatska. Stani, Rade (2001): Izdaja Nobelovca?, Kwievni glasnik, br. 2, mart, str. 1415. Dimitrijevi, Radmilo (1962): Teorija kwievnosti sa primerima, Savremena kola, Beograd.

136
Zdravko olak CHARACTERS IN ANDRI'S WORKS AND PROBLEMS WITH THE FACE COLOUR Summary Te way in which the Nobel Prize laureate, Ivo Andri, talked about the face colour while describing certain characters in his short stories and novels can be analysed more comprehensively only when we take into account his entire literary opus. About 390 places at which the face colour was mentioned were singled out for the needs of this paper. Te colour that he chose included white, yellow, less frequently red and black and quite seldom green, olive, purple, pink. Besides red he also attributed an unhealthy red colour to some of his characters. Talking about shades he mentioned faces that were pale or fushing, sometimes dark and rarely light or glowing. He rarely relied on comparisons when it comes to face colours and he even allowed some of the comparisons to repeat. The contrast between pale and fushing occurs at several places when he described two characters comparatively (two brothers, two sisters, a husband and his wife etc.). He is consistent when it comes to an unchangeable face colour as a permanent characteristic of certain character although the description repeats at different places in the same work. Te colour is being harmonised with other properties such as health, life style and family characteristics. If the face colour of certain character changes, the subject change is adjusted to the sequence of events that are being told. Andri used changes in face colour highly efciently to describe events that introduce the turn in relation of certain character towards its surroundings and things that happen within it in a dramatic way. In short stories that preceded he novel The Bridge on the Drina he quoted the face colour of certain characters more frequently than in the works that he wrote aferwards.

UDC 821.163.41-93-3.09 opi B.:398 821.163.41-95

USMENA KWIEVNOST U DELIMA ZA DECU I OMLADINU BRANKA OPIA Sneana arani-utura

SAETAK: U radu se razmatraju sloene veze izmeu usmene kwievnosti i dela za decu i omladinu Branka opia. Nastoji se ukazati na mogunosti transponovawa nekih kqunih poetikih odlika usmene kwievnosti (iluzija usmenog kazivawa, ponavqawa, varijantnost, tradicionalizam), ali i stilskih, a posebno meuanrovskih preplitawa usmene i pisane kwievnosti. U tom smislu pawa je posveena meuodnosu opievih dela (romana, pria, bajki, poema, poezije) i usmenih proznih anrova (predawa, bajke, lagarije, aqive narodne prie, basne, prie o ivotiwama, novele), narodnih verovawa i obiaja, kratkih proznih formi i usmene poezije. Osim sagledavawa naina transponovawa, ispitivawe podrazumeva i sagledavawe razliitih funkcionalnih veza dva korpusa tekstova, a posebno razliite tipove opievog parodirawa elemenata preuzetih iz usmene kwievnosti. Osnovni zakquak koji se namee jeste da povezivawe sa usmenim kwievnim nasleem predstavqa pre svega podsticaj za stvarawe opievog poetskog sveta, te ovde nije re o izrastawu iz" okriqa usmene tradicije ili po ugledu" na wu, nego o sposobnosti samoostvarivawa u tradicijskom nizu iz koje i izrasta osobena modernost Branka opia. KQUNE REI: Branko opi, kwievnost za decu, usmena kwievnost, poetika, anrovi, stil

Veze opievih dela i usmene kwievnosti predstavqaju problematiku koja je i ranije privlaila pawu. One su esto procewivane kao nedostatak, kao breme koje je opia sputavalo i onemoguavalo wegov razvoj ka savremenim kwievnim tokovima. S druge strane, iste veze tumaene su i kao vrednost, kvalitet osobene vrste, izvor nadahnua", kao sutinska karakteristika opievog jezika, naracije, stila, humora U oba sluaja nedostajalo je temeqnije ispitivawe prirode i rasprostrawenosti ovih veza, wihove funkcionalnosti i udela u uobliavawu opieve poetike. Polazei od pretpostavke da reflektovawe usmene tradicije u opievom opusu premauje nivo modela za

138 ugled ili izvora nadahnua, a posebno obrasca pevawa i miqewa" ponetog iz detiwstva i zaviaja, ovde nastojimo da ispitamo sloene odnose usmene kwievne tradicije i dela za decu i omladinu Branka opia i to najpre razmatrawem mogunosti da se neke od kqunih poetikih odlika usmene kwievnosti prepoznaju u pisanom stvaralatvu, a potom i ispitivawem sadrinskih, anrovskih i stilskih proimawa. Graa na kojoj je dati problem sagledan obuhvata opieva dela primarno namewena deci i mladima, zatim dela koja su, uslovno reeno, granina potencijalno namewena i jednoj i drugoj kategoriji italaca, a potom i mawi izbor iz dela namewenih odraslima, uglavnom odlomaka koji su poetiki bliski kwievnosti za decu. Pawa je, prvo, posveena nainima ostvarivawa iluzije usmenog kazivawa. Stilizacija pripovedawa u formi nekonvencionalnog, usmenog govora jeste tipina stilska crta Branka opia. Wegova naracija esto nastoji da reprodukuje pojedinosti usmenog komunikativnog ina: redukcijama izraza, eliptinou, frazeologijom, kolokvijalnou i dijalekatskim bojewem, posebno upotrebom kratkih proznih formi i retorikih oblika svojstvenih usmenoj komunikaciji (kletve, zakletve, blagoslovi, poslovice, izreke). No, u pisanom delu iluzija usmenog kazivawa moe biti postignuta i doaravawem ivog govora opisivawem mimike, gestova, oseawa, ponaawa i priaoca i sluaoca to jeste jedan od kqunih elemenata na kojima se zasniva opieva poetika. Intimistiko okruewe podrazumeva postojawe poverewa i u priaoca i u priu, kao i izrazit emotivni naboj. Veita seta i stalno uoavan lirizam opievog pripovedawa delimino nastaju i iz te potrebe: da se pria pria i kada se ita. Tu se krije dra neposrednog kontakta koja uvek podrazumeva i hedonistiko uivqavawe u fikciju. Ipak, opieva dela time dobijaju ponajvie u smislu stilske razuenosti. To su povremena, ali dosledno prisutna mesta u kojima se naracija odvaja od pripovedake linije u treem licu i dobija dra prie sada" i ovde" date u prisnom okruju, uz ravnopravno uee priaoca, prie i sluaoca. U kontekstu moguih veza sa poetikim odlikama usmene kwievnosti tumaena je i opieva sklonost da ponavqa i varira pojedinosti iz vlastitih dela, ili preoblikovane segmente iz usmene kwievnosti (to, u oba sluaja, mogu biti iseci fabule, slike, junaci, replike, a katkad i cela dela). Pritom je re o smiqenom autorskom postupku, a ne o posledici nedostatka stvaralake imaginacije. Kao mogunost namee se tumaewe da ova opieva sklonost moe biti i osoben vid proigravawa razliitih tipova citatnosti, najee autocitatnosti i interliterarne citatnosti, koja i u opievim delima funkcionie kao eksplicitno pamewe kulture". Oslawawem na delotvornost estetike prepoznavawa" ostvaruje se karakteristina prividno laka prohodnost opievog dela uopte. No, premda je u opievim delima najee re o prevlasti citatnosti po sistemu analogija sa poznatim, javqa se i osoben vid polemikog pristupa citatima, te stvarawe novih smislova na temequ uvreenih. Otuda se pronalazi i

139 imitativna i kreativna citatnost, i ilustrativni (koji tradiciju shvata kao riznicu vrednu oponaawa, a dominira u realizmu i postmodernizmu) i iluminativni (tradicija nije posveena riznica, te se slobodno osmiqava nov smisao) tip citatnosti. U tom smislu, opievo delo je stalni dijalog koliko sa usmenom kwievnou, toliko i sa sobom, pri emu se neprestano odmeravaju" mogunosti autorskog teksta i trae varijante koje bi estetski i funkcionalno bile razliito delotvorne i efektne. Upravo u toj ravni ukazuje se i sutinska razlika u poreewu sa naelom ponavqawa u usmenoj kwievnosti. Naime, jednaki (to jest 'oni koji se ponavqaju') elementi nisu funkcionalno jednaki ako zauzimaju u strukturnome pogledu razliite pozicije". Ponavqawa u opievim delima, moe biti, jednim delom polaze od estetike i funkcionalnosti koju ona imaju u poetici usmene kwievnosti, ali je i prevazilaze upravo zbog razgranavawa wihove funkcionalnosti u razliitim kontekstima. Najzad, i tradicionalizam, u znaewu koje ima u okvirima usmene kwievnosti, kao vid individualnog interpretirawa tradicije, pojavquje se i kao svojstvo opievog sveta. Wime se ponajvie slika mentalitet qudi i podnebqa, ali se, istovremeno, doslikava i ona veita lirska ewa, prepoznatqiva seta za onim ega vie nema, posebno za vrednostima koje simboliu neki od wegovih junaka. Tradicionalizam je otuda kod opia, esto, iskreno intimno utoite. Vrlo retko ima propagatorsko-prosvetiteqsku ulogu, a isto tako, retko kad je re o pukom lamentirawu. Najee to je jedan od najvitalnijih impulsa, koji pokree i odrava ivot gotovo svih opievih junaka. Uopteno gledano, usmenu kwievnost u delima za decu Branka opia mogue je posmatrati kao jedan od najveih umetnikih izazova za stvarawe sopstvenog literarnog sveta. Weno reflektovawe podrazumeva niz razliitih (meuanrovskih, stilskih, narativnih, tematskih, siejnih, motivskih) ukrtawa, koja, kao krajwi ishod, uvek daju osobeno autorsko delo. Otuda je najvei deo ovog rada posveen nainima transponovawa i funkcionalnosti odabranih elemenata iz usmenih proznih anrova (predawa, bajke, aqive narodne prie, lagarije, basne, prie o ivotiwama, novele), narodnih verovawa i obiaja, kratkih proznih formi i usmene retorike, te usmene poezije. Poetiku opievih dela u velikoj meri obeleavaju prodor i preplitawe razliitih usmenih proznih anrova. Pritom nije re o stvarawu eksperimentalnih, hibridnih kwievnih vrsta, nego o nesputanom, igrivom istraivawu mogunosti i usmene kwievnosti i kwievnosti za decu. Preuzeti i preoblikovani elementi doprinose ostvarivawu zaudnosti, stvaraju emotivnu podlogu, sponu sa poetskom vizijom i pesnika i usmene tradicije, mogu biti samo tematski ili siejni okvir, prisutni kao tek povrna motivska aluzivnost No, i kada postoji otvorenije i sistematinije prenoewe wihove strukture i daqe se ne moe govoriti o doslovnom preuzimawu narativnog modela. On, po pravilu, podlee dekonstrukcijama najrazliitijih tipova: komi-

140 nih, ironijskih, grotesknih, patetino-emotivnih, otvoreno programskih Transponovawe usmene poezije predstavqa podjednako intrigantno poqe u poetikom, semantikom i kompozicionom oblikovawu opievih dela. Senzibilitet usmene lirike pokazuje se, u mnogim primerima, a posebno u zbirci Mala moja iz Bosanske Krupe, kao srodan opievom. Intonacija mirnoe, svedenih strasti, intimistiki odnos prema nekim od kqunih poetskih motiva i simbola lirske usmene pesme, slikovitost i metaforinost ine opiev lirski izraz bliskim izrazu usmene lirike. Ali, kao to je sluaj sa narodnim bajkama, u nekim opievim delima, i ovde biti slian", ne znai istovremeno biti". opieva lirika je autentinog, iskrenog i ispovednog tona, kojem dah usmenog pevawa daje samo jo jednu dodatnu notu i istie univerzalnost simbolike. U opievim delima za decu i mlade izrazitije su zastupqene kratke lirske forme, pre svega rimovani deseteraki distih. Poetika ovih, britkih, najee bezazleno-aqivih, ali katkad i ubojitije" rugalakih stihova, pokazuje se kao bliska opievoj slici sveta". Oni su (i kada su autentini i kada su autorski) epigramski saeti iskazi o ivotnim situacijama, karakteru junaka ili vremena, te uvek predstavqaju efektno poentirawe. Raznolikost transponovawa usmene poezije jo je naglaenija kada je re o usmenoj epskoj poeziji. Epski junaci, motivi ili stihovi u opievom stvarawu za decu i mlade razliito su upotrebqeni: poev od stilizacije govora likova i junaka u maniru epske pesme sa odgovarajuom leksikom, formulativnou i deseterakim stihom, preko psiholoke i metaforike karakterizacije, do povezivawa pojedinih elemenata vlastitog dela sa situacijama iz epskih pesama. U svim sluajevima, mahom, prevladava humor kao eqeni efekat i posledica izmetawa stvarnosti opievih junaka u epski kontekst. Otuda se parodijsko-komini postupak i ovde prepoznaje kao primaran umetniki postupak. No, parodijska (de)konstrukcija epske, viteke prolosti ne vodi podrugivawu tradiciji i satirinom ponitavawu wenog sveta i smisla, nego je potvruje kao iv, dostupan svet, kao prirodan deo ivota opievih junaka. Parodirawe vanih elemenata epskog kodeksa, kao i pojedinih epskih junaka i wihovih atributa, esto ima, kao krajwi ishod, osim humora, i specifian lirski prizvuk, izrazitu emocionalnost. Parodija kao umetniki postupak za opia uvek ima vanost puta i naina otvarawa konkretnog teksta, ne zatvarawa". Raunajui na delotvornost estetike prepoznavawa", recimo, u uobliavawu pojedinih junaka (Baja Bajazit i Nikoletina Bursa), ili situacija analognih sa situacijama iz epskih pesama, ili pri oblikovawu itavih stranica koje sadre razvijene scene u epskom maniru, opiev parodijski pristup uspeva da ukae na razliku u samom sreditu slinosti". Time se nagovetava sasvim izvestan polemiki odnos prema usmenom nasleu. Takvo meawe umetnikih svetova" obezbeuje wegovim delima posebnu slojevitost i semantiko bogatstvo.

141 Tome u prilog ide i opieva sklonost obiajnoj praksi, usmenim verovawima i sujeverjima, najee o pojedinim mitskim biima ili o postupcima koje vaqa" ili ne vaqa" initi. No, bavqewe etnografskom graom u opievim delima retko kad ima dokumentaristiki ili pouni karakter, nekakav vii" ciq, u smislu veliawa narodnog ivota kao obrasca normativa, moralnosti, pogleda na svet Isto tako, malo je primera u kojima zastupa prosvetiteqski stav prema folklornoj grai i u kojima nastoji da razmaija svet i podsmehom ga relativizuje. Najee ostavqa prostor za nedoumicu, sumwu i tako uva tajanstveno lica sveta". To je stalna crta opievih dela i jedan od, verovatno, najvanijih zahteva svake fikcije i svake umetnosti. Izbegavawe neposredne pounosti vidno je i u opievom odnosu prema kratkim proznim formama i usmenoj retorici. Usmene kletve, zakletve i blagoslovi, poslovice i izreke samo jednim delom funkcioniu kao neposredno sredstvo za stilizaciju kazivawa u maniru usmenog govorewa. To su delovi teksta koji imaju zasebnu kwievnu, pre svega stilsku, vrednost jer doprinose ekspresivnosti i dinaminosti pripovedawa, a pritom svedoe i o osobenoj verbalnoj slobodi junaka, o potrebi da se katkad odstupa od konvencija. Uopteno gledano, ini se da je prirodu usmene kwievnosti opi ponajboqe oseao ba u ambivalentnosti pria, saznawa, iskustava i mudrosti koje ona u sebi sadri. Tako se ni u nizu poslovica ili izreka, koje navodi doslovno ili parafrazirano, ne itaju samo velike istine za ugled i nauk generacijama, nego se nasluuje i postojawe nalija istine i nalija ivota. Takvim pristupom opi je uspevao da ne oteti kompleksnost sagledavawa sveta, nastalu kao posledica naina nastajawa, trajawa i prenoewa usmene kwievnosti. Istanan oseaj za relativnost i ivota, i fikcije, i oveka, pa i svake mudrosti ini sr opievog odnosa prema usmenoj kwievnosti uopte. Radi sintetinije slike o rezultatima analitikog pristupa odabranoj problematici, ovaj rad tumai i reflektovawe usmene kwievnosti u nekim od najvanijih, sa stanovita kritike i italake recepcije, opievih dela za decu. U kontekstu sagledavawa pria iz prve opieve kwige za decu, zbirke U carstvu leptirova i medvjeda (1939), ukazano je na, svedeno ali ipak prisutno, postojawe parodijskog pristupa pojedinim usmenim anrovima koji e u kasnijim delima bivati sve izraeniji. To e potvrditi prie iz zbirke Prie ispod zmajevih krila (1953). One predstavqaju opiev nain inovirawa prie za decu stvarawem meovitih formi po modelu nekoliko osnovnih tipova anrovskih proimawa bajke, predawa, aqive prie, lagarija U tom smislu, vrhunac tzv. fuzije anrova" prepoznaje se u romanu Doivqaji maka Toe (1954), koji se moe tumaiti kao velika parodijska igra mnogobrojnim kwievnim konvencijama. Sa druge strane, pri razmatrawu pria iz Bate sqezove boje (1970) nametnuo se zakquak da udeo usmene kwievnosti nije toliko u preuzimawu anrovskih svojstava mitske prie, bajke, legende ili anegdote (mada je nesporno da wihovih tragova ima u ovoj

142 kwizi), koliko u stilu i jeziku kojim se pripoveda, a ponajvie u stvarawu iluzije usmenog kazivawa i u naglaavawu narativnog modela bliskog usmenim priawima iz ivota, ako se ona, bar uslovno, posmatraju kao zaseban anr usmene kwievnosti. U zbirci poema za decu, arobna uma (1957) razmotreni su udeo i svrhovitost upliva bajkovitih svetova, poev od najoitije ravni (preuzimawe motiva, siea ili junaka), preko ostvarivawa efekta zaudnosti pesnike rei, do poetske narativnosti i nastojawa da se i poezijom pria pria. Povodom romana Orlovi rano lete (1957) ukazano je kako su pojedinosti iz usmene kwievnosti doprinele razgranavawu wegove simbolike i semantike ravni. Tradicija, u opievim delima uopte, pa i u romanu Orlovi rano lete, nije muzej, ve ateqe, stalni proces oblikovawa, neprekidnim stvarawem novih vrednosti". Sagledavawe usmene kwievnosti u opievim delima za decu i mlade pokazuje se kao dvostruki izazov. Ono podrazumeva paralelno tumaewe dve poetike i razaznavawe estetske opravdanosti, smislenosti i efektnosti takvog ukrtawa. U takvom stapawu, pretpostavka je, na dobitku bi morale biti obe strane. U kwievnom delu Branka opia jeste tako. Usmena kwievnost pokazuje svu svoju vitalnost u novom kontekstu i u tome je jedan deo opievog vrsnog umea. Sa druge strane, povezivawem sa usmenim kwievnim nasleem opieva dela dobijaju ne samo autentinu boju, sonost izraza ili lako prepoznatqivu stilizaciju, ne samo izvor imaginacije i naracije, nego, to je najvanije, podsticaj za stvarawe sopstvenog poetskog sveta. Kao svojevrstan zakquak namee se zapaawe da ovde nije re o izrastawu iz" okriqa usmene tradicije ili po ugledu" na wu, nego o sposobnosti samoostvarivawa u tradicijskom nizu. U tome je drugi deo opievog vrsnog umea. Iz ogledawa u usmenoj tradiciji nie i raste sutinska modernost Branka opia. Kvalitet modernog, kao vanvremenskog i svevremenskog, ovde se pojavquje kao dosezawe jedne od najviih umetnikih taaka kada delo poiwe da biva sloena jednostavnost, sklad i saglasje mnogoglasja, izazovno i otvoreno za nova i drugaija tumaewa i interpretacije. Komparativnim posmatrawem ocrtan je samo jedan od puteva koji do wega mogu dovesti.
Sneana arani-utura ORAL LITERATURE IN BRANKO OPI'S WORKS FOR CHILDREN AND YOUTH Summary The paper discusses the complex relations between oral literature and Branko opi's works for children and youth. The author tries to point out the possibilities of transpositions of some key poetic features of oral literature (illusion of oral naration, repetitions, variance, traditionalism), but also of stylistic and specially inter-genre over-

143
lappings between oral and written literature. In that sense, attention is directed to the mutual relations within opi's works (novels, short stories, fairy tales, long poems, poetry) and oral prose genres (oral tradition, fairy tales, deception naratives, humorous folk stories, fables, stories about animals, short stories), folk beliefs and customs, short prose forms and oral poetry. In addition the viewing the manner of transposition, the research also implies viewing of different functional relations between two corpora of texts, particularly the various types of opi's parody of the elements taken from oral literature. The basic conclusion to be reached is that linking with oral literary heritage primarily represents a stimulus for the creation of opi's poetic world, so this is not the case of the development from" the sphere of oral tradition or in accordance to" it, but the possibility for self-realization in the traditional stream from which Branko opi's specific modernism actually grew.

UDC 821.163.41-31.09 Bulatovi M. 821.163.41-95

SIMBOLIKO-METAFORIKI SLOJ ROMANA CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU MIODRAGA BULATOVIA Slobodanka arenac

SAETAK: Simboliko-metaforiki sloj romana Crveni petao leti prema nebu Miodraga Bulatovia ini osnovu fabulativno-siejnih linija romana, gde je fantastika oblikotvorno sredstvo. Figurira obrtawem poqa znaewa simbolike podloge prie o petlu, koja ini dramsko vorite romana i taku u kojoj se sustiu linije motivacije pripovednog toka. Grana se oko svojevrsnog obreda rtvovawa, koji se raslojava u dve paralelne epizode: rtvovawe Muharema i petla i rtvovawe lude Mare, pri emu je rtvovawe lude Mare projekcija obrtawa poqa znaewa simboliko-metaforikog sloja romana. Krak simboliko-metaforikog sloja romana dopuwuje pria o srcu, koja otvara pitawe identiteta smisaono upotpuwujui znaewski fon romana. KQUNE REI: fantastika, simboliko-metaforiki sloj, obred rtvovawa

Funkcionalna diferenciranost fantastike osnove romana Crveni petao leti prema nebu Miodraga Bulatovia opredequje sloenost nivoa znaewa romana, pri emu se simboliko-metaforiki sloj romana namee kao indikativno poqe znaewa romana.

a) NAGOVETAJ FIGURIRAWA ZNAEWSKIH POQA SIMBOLA Peto poglavqe romana Petao uvodi simboliki sloj u romaneskna zbivawa oko kojeg se pletu fabulativno-siejne linije romana. Naslovi poglavqa i romana povezuju se po simbolikoj osnovi znaewa, a fabula romana se suava oko simbolike podloge prie o petlu. Vlasnik petla, Muharem, bolestan, siromaan, usamqen ovek, odluuje da proda petla kako bi isplatio dugove i izjednaio se sa drugim qudima. U naoko obinoj prii o prodaji petla postoji jedno ograniewe. Muharema je strah od prodaje petla, jer petao omoguava wegove sno-

146 ve o ooveewu. (Postoji i ironijska perspektiva znaewa, koja je od sekundarnog znaaja za simboliko-metaforiki sloj romana.) Muharem e postati ovek, podvlai se vie puta u toku romanesknih zbivawa, ako se izjednai sa drugim qudima. To e postii prodajom petla i otplaivawem dugova. Razdvaja se simboliko znaewe petla na dva zasebna znaewska poqa: a) biti ovek i b) biti kao drugi qudi, pri emu se gradi naoko paradoksalna situacija. Romaneskna zbivawa razreavaju konfuziju oko suprotstavqawa znaewskih poqa ifriranom priom, koja se deli na dva pola znaewa simbola. U ovom poglavqu podvlai se mitoloki sloj simbolikog sloja znaewa petla1 (u Srpskom mitolokom reniku petao je izrazito demonska ivotiwa, koja u kultu mrtvih predstavqa rtvu zamene). Potom se apostrofira i mogua metafizika dimenzija znaewa simbola u nagovetenom petlovom letu ka nebu. Naglaava se svetaka posebnost vlasnika petla, Muharema, reflektovana Ivankinom takom gledita, pri emu se otvara biblijski fon znaewa simbola. U Muharemovim oima zapazila je neto posebno to ga je razlikovalo od drugih qudi:
Izgleda da je to bila topla svetlost s neba. Tako nasmeeno, pqosnato i izdueno lice videla je na zidu Petrove crkve u Bijelom poqu; bio je to neki svetac, apostol, isposnik ili neko slino udo."2

Obezbeuje se motivacija obredu rtvovawa, koji je sutinska osnova simboliko-metaforikog sloja prie o petlu, a, sa druge strane, argumentuje se uobliavawe groteskne forme predstavqene stvarnosti.

b) SIMBOLIKA IFRA OBREDA RTVOVAWA Obredu rtvovawa sa glavnim akterima Muharemom i petlom prethodi fantastini sloj motivacije romanesknih zbivawa, koji posreduje apokaliptiku atmosferu iekivawa kraja sveta. Groteskna forma svadbe kao okvira obreda rtvovawa funkcionalizuje se. Fantastini fon romanesknih zbivawa apstrahuje Muharemovu izuzetnost, izabran je za rtvu. Pritom se problematizuju ritual rtvovawa i simboliko znaewe rtve. udna qubav starca Ilije prema Muharemu kao uvod u
1 Srpski mitoloki renik, . Kulii, P. . Petrovi, Nolit, Beograd 1970, str. 234. 2 Crveni petao leti prema nebu, Miodrag Bulatovi, Naprijed", Zagreb, 1959. god., str. 49.

147 sam ritual ozakowuje nagonski, gotovo mitski kauzalitet zbivawa, s oporim znaewem biblijskog kda u zgusnutoj simbolici ponuene ifre.
Bilo je u toj qubavi i tuge i uasa."3 Neka udna qubav koja se graniila s eqom za muewem, s eqom za zloinom."4

Fantastini sloj romanesknih zbivawa upravqa pripremawem obreda rtvovawa, koji nosi sutinsku osnovu simbolike prie o petlu. Okvir obreda rtvovawa dopuwuje retrospektivan sled dogaaja, istorija prie o Muharemu i petlu, u kojoj i inicijator obreda rtvovawa uz sado-mazohistiku projekciju fantastike teme u pozadini, starac Ilija otkriva prirodu greha. U fantastikom osvetqewu romaneskne scene (grotesknom okviru svadbe) motivie se strukturirawe lika rtve (prisutna je hrianska podloga rtvovawa). Kreemo se fantastinom linijom motivacije, od nagovetaja figurirawa dva zaewska poqa simbola ka simbolikom zraewu znaewa u pripovednim linijama i granawu simboliki kodirane prie fantastinog podteksta sa osnovom u ritualnoj obojenosti obreda rtvovawa. Pritom se izdvaja i podvlai jo jednom Muharemova izuzetnost. Projekcija Muharemove linosti ili Ilijine take gledita prua znaewsku liniju ka Ivankinoj taki gledita i wenom doivqaju Muharema, uz evokaciju grotesknih slika svadbe.
Nametenom starcu pue ispred oiju najlepa zemaqska svetlost."5

Muharem ima neto to ga razlikuje od drugih qudi, a to je beskrajna dobrota i strpqewe. Na Ilijino muewe Muharem odgovara tako to mu qubi ruku. rtvovawe Muharema i petla centralna je taka obreda rtvovawa. Meutim, obred rtvovawa ima svoju projekciju u rtvovawu lude Mare i prethodi rtvovawu Muharema i petla. Apostrofira se u paralelnoj epizodi tematska osnova rtvovawa i znaewski uklapa u glavnu taku pripovednog toka, taku u kojoj se sustiu motivacijske linije, pripovedni tokovi i simboliko-metaforika osnova prie. Epizoda rtvovawa/silovawa lude Mare znaewski potcrtava rtvovawe Muharema i petla. Najavqena je fantastikim slojem pripovednog toka. Marin strah od pobewelih svadbara psiholoki je dramatizovan u fantastikoj slici, obojenoj slojem folklorne fantastike, posredovan fantastinom formom priviewa i uvoewem fantastinog bia kroz supstituciju.
3 4 5

Isto, str. 49. Isto, str. 50. Isto, str. 78.

148
Reka ima telo. To je velika adaja. Reka ima i vrat koji je srastao s trupom. Glava joj je iroka, zatupasta i rogata. Na elu ima krunu od pene i gorobiqa koju veito nosi sve do ua."6

Strah je manifestovan folklorno-fantastinim motivom adaje, demonskog bia, u ciqu posredovawa principa zla, prisutnog u podtekstu korienog fantastinog sloja pripovednog toka. Fantastina slika je dvodimenzionalna: predstavqa Marin strah i scenu silovawa. Interesantna je funkcionalna podloga scene silovawa lude Mare / rtvovawa. Luda Mara u sloju simboliko-metaforikih slika obreda rtvovawa vidi dejstvo avola, pri emu se upotpuwuje fantastina motivacija romanesknih zbivawa. Biblijski fon obreda rtvovawa otkriva se u Marinom doivqaju bola (silovateqe, u fantastikoj projekciji / vodenu adaju, zove braom). Marin bol intenzivira i uoptava bol oveka u dezintegrisanom svetu pomerenih vrednosti. Otvaraju se dva pogleda na scenu rtvovawa lude Mare: a) Marino ispatawe i bol (hrianska milost prema bliwem koji joj zadaje bol i ini je nesrenom kao katarzika refleksija simbolike rtve). b) zlo ovaploeno u qudima (qudska bezdunost, animalnost koju posredno nudi fantastika projekcija, u obredu rtvovawa). Principi dobra i zla u svetu figuriraju po logici zamene. Tu se ostvaruje i glavni simboliki sloj znaewa petla (potvrdie ga glavna epizoda rtvovawa, rtvovawe Muharema i petla). Univerzalno vaewe poruke posreduje se slojem folklorne fantastike, varirawem motiva vampira:
Znaju znawe praotaca: da udo pod sobom treba goreti i sagoreti; da mu treba stati na rep, a onda mu ruku staviti u grkqan, da ga treba dugo i dugo muiti i zlostavqati, tako da glogov kolac, poboden u glavu smatra za nagradu."7

Projekcija pravde na zemqi, meu qudima, posledica je izvrene supstitucije dobro/zlo i deo je ironijsko-parodijskog sloja znaewa romana. Komentar lude Mare dovoqno je reit:
I zato to su dobri ovo ine s tobom."8

Vraamo se jednom od znaewskih poqa simbolikog sloja biti ovek. Intenzivirawem glavnog simbolikog sloja, Muharemove intencije biti ovek, dolazimo do paradoksa koji pokazuje epizoda muewa/rtvovawa lude Mare, vidqivog iz Marinog komentara:
6 7 8

Isto, str. 106. Isto, str. 107. Isto, str. 108.

149
pusti ih da se ale s tobom: moda e im se uiniti da tako postaju qudi."9

Ovde jedno od dva znaewska poqa ima svoju projekciju. Biti ovek, pokazuje ova epizoda, znai initi drugom zlo. Marinom muewu/rtvovawu prethodilo je zapoeto muewe/rtvovawe Muharema i petla. U fantastinom osvetqewu romaneskne scene petao leti. Stalno je prisutna glavna simbolika projekcija, naglaena letom u nebu / Muharemovim strahom od sluenog leta. Potom, slika se fantastinim putem (posredovanom formom priviewa) mewa. Muharem vidi petla as kod Ivanke, as kod lude Mare. Na taj nain simbolika petla, u fantastinim transformacijama predstavqene stvarnosti, odreuje i Muharemovu ivotnu situaciju: equ da se oeni Ivankom, koja je u tom trenutku jo intenzivna i sliku stvarne wegove situacije jedinu mogunost za enidbu imao je s ludom Marom. Vie puta u toku romanesknih zbivawa podvlai se wihova jednakost on i luda Mara su gladna, alosna i slona braa". Prekid glavne epizode obreda rtvovawa naglaavewem epizode silovawa/rtvovawa lude Mare ima za ciq preusmeravawe funkcije znaewskih poqa simbola. Marinom takom gledita, u kojoj se krije autorova/pripovedaeva taka gledita, plasira se fantastika slika, koja predstavqa pretvarawe Muharema u petla:
Muharem poe da se pretvara u avola. Pokazae mu se kozje ui, nikoe mu rogovi i rep. Ruke mu zamenie krilca, a nos crveno-modra izraslina. Na ramenima arenog avola stoji petao i mlati krilima od plamena."10

Nagovetava se Muharemov greh, udaqavawe od prvog pola simbolikog znaewa petla i kretawe ka drugome. Transformisawe Muharema u avola putokaz je, posredovan fantastinim slojem pripovednog toka, ka izjednaavawu sa drugim qudima, odnosno aktivirawe drugog pola znaewa simbola biti kao drugi qudi. Ukrtawem take gledita lude Mare i autora/pripovedaa varira se taj pol znaewa simbola. Muharem e se preobratiti u oveka im mu se prva zla misao uvue u srce. Luda Mara u rtvenom bolu priziva kraj sveta. U fantastinoj predstavi prezentuje se apokaliptika atmosfera. Samo tako je mogu zaborav bola.
Htela bih da posle izaemo isti i lepi. I da jo jednom pokuamo da budemo qudi."11
9 10 11

Isto. Isto, str. 110. Isto, str. 111.

150 Javqa se jo jedna od katarzikih refleksija sa univerzalnom, optom funkcijom proiewa. Otvarawe pravog znaewa pola simbolikog sloja biti ovek, najavquje Marin bol. Uvod je i najava Muharemovog ulaska u ritual rtvovawa. Vieznanost obreda rtvovawa smisaono dopuwuje fantastinim slojem posredovana ifrovana pria o srcu.

c) PRIA O SRCU FANTASTIKA PODLOGA ZNAEWA / OTVORENO PITAWE IDENTITETA Dijalog Petra i Jovana u poglavqu Divqa kruka i srce" otvara priu o simbolikom znaewu petla, iji je smisaoni podtekst pria o srcu. Jovanu srce lii:
na brdo i reku koja ispod wega tee."12

Petar, meutim, srce drugaije zamiqa. Wemu lii na velikog crvenog petla (podvlai se simboliki sloj znaewa romana). Poruka Petrove prie o srcu odnosi se na qepotu ivota ukoliko ovek ima srce. To je jo jedna refleksija znaewa simbolikog pola biti ovek. Petrova pria prua znaewsku smernicu ka Marinoj eqi, otvorenom znaewskom poqu simbola ostvarewu oveka, i jedan je od putokaza Muharemovog nastojawa da postane ovek. Fantastina forma sna podvlai znaewsku podlogu simbolike prie o srcu. U zajednikom snu Petra i Jovana srce transponovano u petla bei. Formulativno ispuwewe sna je narativna smernica ka svadbi, na kojoj se sprema rtvovawe Muharema i petla / svadba prerasta u obred rtvovawa. Pria o srcu ima jo jedan znaewski krug simbolikog sloja romana, a predstavqa ga pria o grobarima: Sreku i Ismetu. Nije sluajno to su akteri prie o snu skitnice Petar i Jovan i to priu nastavqaju grobari Sreko i Ismet. Jovan i Petar su ivot proveli u lutawu (reprezentuju apsurd ivota, mehaniko ponavqawe istog). Sreko i Ismet su grobari koji bezuspeno pokuavaju da sahrane mrtvaca (znaewski dopuwuju otvoreno poqe prie o apsurdu qudskog ivota). Luda Mara u razgovoru sa grobarima inicira priu o srcu. Za Muharema kae da e postati ovek kad mu se grene misli uvuku u srce. Ostvaruje se drugi pol simbolikog znaewa posredovan priom o srcu. Ovaj pol simbolikog znaewa o srcu zavrava molitvom lude Mare, koja poprima oblik groteske. Mara se moli za sve wih, jer je i ona izgubila srce u obredu rtvovawa. Meutim, wena molitva otkriva svet
12

Isto, str. 127.

151 bez nade, dezintegrisan u sutini, optereen grehom i kaznom za pravedne:

Boe od krpa, zemqe i ugqena"13 nagluvi i bradati glavowa."14

Svet bez nade insinuira groteskni doivqaj Boga. Biblijski fon znaewa rtve i rtvovawa ironizuje se zbog obrtawa simbolikog poqa znaewa. Slika dezintegrisanog sveta i u wemu oveka bez srca opravdava rtvovawe Muharema i petla. Ozakowuje ga kao logian postupak. Pria o srcu podvlai gotovo tipsku situaciju gubqewe srca u svetu u kojem se dobrota kawava. Dakle, supstitucija sutinskog naela dobra u suprotan princip uzrokovana je gubqewem srca identiteta. ovek ostaje bez qudske sutine, bez onoga to ga odreuje ovekom. Pria o srcu dobija svoje mesto u preusmeravawu simbolikog sloja znaewa. Figurirawe simbolikih poqa ima ciq da podvue znaewski sloj romana formulisan pitawem ooveewa. rtvovawem petla nastupa Muharemovo kretawe ka drugom polu znaewa simbola, onako kako je to najavqeno u epizodi silovawa/rtvovawa lude Mare. Drugi pol znaewa simbola biti kao drugi qudi, istovremeno je i problematizovawe prie o srcu. Muharemova eqa za qudskim prisustvom raste jer je izgubio ono to ga je odreivalo kao oveka. U epizodi sa grobarima nastavqa se znaewski krak prie o srcu. Gnusni Srekov predlog usmerava Muharemovu putawu ka drugom polu znaewa simbola. Muharem, u eqi da se izjednai sa drugim qudima, ini greh. Posredstvom fantastinog sloja pripovednog toka uvodi se motiv nekrofilije. Muharem je, ipak, svestan svog postupka, ali hoe da radi to i drugi qudi:
Hou da postanem ovek. A da bih to postao moram initi sve to oni rade i sve to oni hoe."15

Sreko je, u tom gnusnom podvigu, inei istog Muharema grenim, osetio da je izgubio srce. Nastavqa se simboliki ifrirana pria o srcu. Simboliki znaaj prie o srcu u kritici se razmatra kao posledica apsurda:
Simbolizacija praznine (ovjek bez srca) definie apsurd postojawa Motiv srca tako varira stawa otuenosti."16
13 14 15 16

Isto, str. 134. Isto, str. 135. Isto, str. 151. Lidija Tomi, Groteskni svijet Miodraga Bulatovia, Jasen", Niki 2005,

str. 67.

152 Meutim, analizirawem znaewskih poqa simbolikog sloja romana dolazimo do zakquka da pria o srcu ima ire i kompleksnije znaewe. Weno znaewe se samo delimino iscrpquje u kontekstu razmatrawa apsurda i posledica apsurda u romanu. Sutina znaewa prie o srcu oscilira oko analiziranih znaewskih poqa simboliko-metaforikog sloja romana. Muharem postaje svestan da tako nije postao ovek, ak osea gaewe. Smatra se prevarenim, izigranim i, to je najgore, od svega grenim. Varirawem drugog pola simbolikog znaewa indicira se pitawe rtve i uopte obreda rtvovawa. Prua se znaewska smernica ka epizodi silovawa/rtvovawa lude Mare, takoe i rtvovawa petla, ija je posledica Muharemov greh. Uasnuti Muharem smatra da nije dostojan ni lude Mare, iako eli da doe do we. Luda Mara kao simbol trpqewa i rtvovawa zna kako se postaje ovek. Pria o srcu skree" simboliki sloj romana ka glavnom znaewskom polu reflektovanom u epizodi Marinog rtvovawa, fantastinim prizorom predstavqeno sutinsko znaewe simbola romana biti ovek. Muharem misli da jedino povratkom na mesto gde je izgubio petla (t. j. srce) moe vratiti svoju qudsku sutinu, i to traewem oprotaja od svih. U grotesknom dekoru svadbe pojavquje se petao. Preobraaj petla u nebesku ar-pticu (ostvarena metafizika dimenzija znaewa simbola) sada ima drugu funkciju otvarawe fantastikog poqa, koje obezbeuje identifikaciju Muharem/petao, indicira moguu zamenu, koja ima za ciq zaokruivawe obreda rtvovawa simbolikom slikom postignute zamene. Postignuta zamena pokazuje da su Muharem i petao dva pola razdvojenog identiteta linosti oveka. Obred rtvovawa obezbeuje postignutu zamenu (rtvovawe petla indicira Muharemovo rtvovawe). Potvruje se postojawe fantastikom posredovanog otvorenog poqa identifikacije Muharem/petao:
Jer mi smo odavno jedno te isto-dva tela s jednim jedinim srcem. Zato se ne udi to emo istog trenutka i umreti."17

Fantastika projekcija predstavqene stvarnosti romanesknih zbivawa obeleava posledwe trenutke Muharemovog ivota, trenutke u kojima osea prisustvo smrti. Rezimirajui svoja dotadawa iskustva, Muharem dolazi do saznawa ta znai biti ovek. Biti ovek znai nikoga ne vreati, nikoga ne zlostavqati, isterati iz srca zlo, zaboraviti tue nepravde i gadosti, potpuno smetnuti s uma bedne, alosne eqe (kao to je bila wegova eqa vezana za sawani ivot sa Ivankom). Svestan je da nije trebalo da sawa to je wegov najvei greh, kao to je svestan i da se ne moe izjednaiti sa drugim qudima. Oporo i gorko je Muharemovo saznawe ta znai biti ovek i deo je ironijsko-parodijskog sloja znaewa romana.
17

Miodrag Bulatovi, Crveni petao leti prema nebu, Naprijed", Zagreb 1959, str.

166.

153 Muharemovim i petlovim rtvovawem kao i rtvovawem lude Mare ostvaruje se glavni znaewski pol simbola biti ovek. Tako se iskupquju i gresi svih ostalih qudi. Simboliki podtekst prie o srcu dobija svoj epilog u posledwem poglavqu romana. U prii o Petru i Jovanu otvara se" glavno znaewe pola simbolikog sloja romana biti ovek plasirano wihovim shvatawem ooveewa. Petra boli to su wih dvojica qudi, a Jovana boli to je Petar ovek i to je zahvaqujui wemu i on sam ovek. U fantastinim elementima iniciranoj situaciji Petrova glad, uz iwenicu da Jovan krade i prosi, uzrok je Petrove odluke da pojede Jovana. Problematizuje se pitawe ooveewa u Petrovoj naglaenoj animalnosti. Istovremeno, za trenutak, prekida se apsurdna situacija Petrovog i Jovanovog lutawa, da bi se opet nastavila u novom krugu ponavqawa istog, u novoj apsurdnoj situaciji. Dijalog Petra i Jovana prati pevawe petlova u wihovim grudima. Pesma petlova dobija fantastine razmere, pretvara se u puteve koji simboliu segmente pripovednog toka. Posreduje se shema sistema pripovedawa i naglaava bitna uloga simboliko-metaforikog sloja romana. Osim toga, izdvaja se znaewe prie o srcu naglaenom simbolikom pesme. Pesma je dopirala ispod zemqe, s neba i iz ume pevali su petlii u qudskim grudima. Muharemov petao sipao je krv, vatru i perje. Simbolika pesme podvlai smisao rtve i rtvovawa. U fantastikom ozraewu" je i epilog romanesknih zbivawa, posredovan znaewem pesme. Oivqavawem apsurdne situacije (Petar jede Jovana, ali i daqe zajedno koraaju) i simbolika rtve i rtvovawa dobija svoje pravo znaewe.
Slobodanka arenac SYMBOLIC-METAPHORICAL LEVEL OF MIODRAG BULATOVI'S NOVEL RED ROOSTER FLIES TO THE SKY Summary Symbolic-mataphorical level of Miodrag Bulatovi's novel Red Rooster Flies to the Sky makes the basis of the plot-lines of the novel, where fantasy serves as a shaping means. It is present in the reversion of the semantic field of the symbolic foundation of the story about the rooster, which makes the dramatic knot of the novel and the point where the lines of the motivation of the narrative stream cross. It branches around a specific sacrifice ritual which is stratified into two parallel episodes: the sacrifice of Muharem and the rooster, and the sacrifice of crazy Mara, where the sacrifice of crazy Mara is a projection of the reversion of the semantic field of the symbolic-metaphorical level of the novel. A branch of the symbolic-metaphorical level of the novel is supplemented with the story about heart which opens the issue of identity, meaningfully contributing to the semantic strain of the novel.

ISTRAIVAWA
UDC 821.163.41-14.09 Vasiljev D.:821.112-14.09 821.163.41-95

POEZIJA DUANA VASIQEVA U INTERTEKSTUALNIM RELACIJAMA EVROPSKOG I JUNOSLOVENSKOG AVANGARDNOG PESNITVA Dragana Vujakovi

SAETAK: U radu se ukazuje na duhovne i poetike srodnosti izmeu poezije Duana Vasiqeva i pesnika razliitih ekspresionistikih struja u nemakoj kwievnosti (nihilizam Georga Hajma i Gotfrida Bena, kosmizam Alfreda Momberta, Teodora Dojblera, aktivizam Johanesa Behera, Ludviga Rubinera i dr.). Potom se ire istrauju intertekstualne veze sa poezijom maarskog pesnika Endrea Adija i junoslovenskih pesnika ekspresionistikog razdobqa (Miroslav Krlea, Milo Crwanski, Sreko Kosovel). Poezija Duana Vasiqeva postavqena je u iri, internacionalni avangardni kontekst kako bi se preciznije utvrdila kwievnoistorijska pozicija ovog pesnika izmeu krajnosti ekspresionistikih struja apstraktne i aktivistike. KQUNE REI: Duan Vasiqev, avangarda, ekspresionizam, aktivizam, kosmizam, nihilizam, ekspresionistiki toposi, nemaki ekspresionisti, Adi, Krlea, Crwanski, Kosovel

Poeziju rano preminulog srpskog pesnika Duana Vasiqeva (1900 1924) mogue je, po duhovnoj, poetikoj i tipolokoj srodnosti, dovesti u vezu sa poezijom najznaajnijih evropskih i junoslovenskih pesnika druge i tree decenije HH veka. Naime, bez obzira to je ovaj pesnik stvarao na samoj margini kwievnih i umetnikih zbivawa, odvojen od kwievne prestonice i osuen na svoju enejsku provinciju, on se svojim traginim egzistencijalnim iskustvom naao u samom sreditu ratne i civilizacijske katastrofe.1 Wegovo kratko i ubrzano kwiev1 Da bismo jo jednom potvrdili pesnikovo gorko ivotno iskustvo, podsetiemo da je roen 1900. god. u Kikindi, da je mladost proveo u ratnom Temivaru, uestvovao u ratu 1918. god. kao austrougarski vojnik; u pokuaju da studira, kratko iveo u Beogradu, radio kao uiteq u eneju, a bolovao i umro od tuberkuloze u 24. godini. Uz to, veito na periferiji vanih politikih i umetnikih zbivawa, udeo je da pobegne iz provincije i ostvari svoje kwievne ambicije, objavi zbirku pesama, studira dramaturgiju u Nemakoj, a postao i ostao samo enejski uiteq, bez ijedne objavqene kwige, pesnik poraza". Najopseniji prikaz pesnikovog ivota dao je ivan Milisavac u studiji Pesnik poraza (MS, N. Sad 1952), koju mahom ponavqaju svi kasniji biografi.

156 no stvarawe i sazrevawe nosi peat svih tada burnih prevrata u ivotu i literaturi, a odvija se upravo u vreme najsnanijih avangardnih previrawa u srpskoj kwievnosti, od 1919. godine, kada je poeo da objavquje, do 1924, kada je smrt prekinula tu kratku pesniku avanturu, kratkog, isprekidanog, zagrcnutog daha".2 Kao pesnik velikog stvaralakog potencijala, Vasiqev je za svega nekoliko godina kwievnog rada uspeo da pronikne u duh vremena i donese itavu ekspresionistiku poetiku u malom", saimajui gotovo sve wene raznorodne tokove i struje u neku vrstu sintetikog ekspresionizma". Danas je gotovo nemogue tumaewe poezije nezavisno od kwievnoistorijskog konteksta i poreewa sa drugim, srodnim pojavama u kwievnosti. Intertekstualno prouavawe namee se kao nunost, jer interpretacija nikad ne moe biti apsolutno vezana za jedan tekst govor o jednome priziva drugi,3 isto kao to kwievno stvarawe podrazumeva mnotvo tekstova u tekstovima", uticaja na koje se pesnici, svesno ili nesvesno, stvaralaki nadovezuju. To se naroito odnosi na savremenu i postmodernu kwievnost, koja se zasniva upravo na citatnosti, intertekstualnosti i stalnom preispitivawu i preoblikovawu kwievne tradicije. Poznato je da su i avangardni pisci dvadesetih godina, i pored programski otrog suprotstavqawa tradiciji, u procesu estetskog prevrednovawa uvek uspostavqali i neku vrstu korelacije sa wom. Jer, da bi se neto osporilo, osporavano mora biti oznaeno ili bar nazono u recipijentovoj svijesti".4 Otuda je za razumevawe avangardnih tekstova esto presudna upravo wihova metatekstualna funkcija; oni, naime, svoje puno znaewe dobijaju tek s pozivom na tradiciju: bilo kad je izravno negiraju bilo kad je citiraju", uvodei iskaze koji pripadaju tradiciji u nove i neoekivane korelacije".5 U tom smislu, moemo rei da je ve avangarda dvadesetih godina, zbog naglaene metatekstualnosti i autopoetikog karaktera, oznaila poetke postmodernima.6 Iako Vasiqevqeva poezija dobro korespondira i sa tradicijom srpskog romantizma i moderne (naslee impresionizma, simbolizma, neoromantizma, dekadencije), ta tradicija je uneta u jedan sasvim drugaiji diskurs, odreen novom, promewenom slikom sveta i pozicijom oveka u woj. Moderno nihilistiko iskustvo, uzrokovano ratnom kataklizmom i spoznajom apsurda civilizacije, nuno je odvelo Vasiqeva ka avangardnom pesnikom konceptu negacije i osporavawa. Stoga wegovu poeziju, bez obzira na wen periferijski" karakter, moramo postaviti u takav evropski duhovni i kwievni kontekst koji je nakon Prvog svetskog rata doveo do promene percepcije stvarnosti i preispitivawa svih dotadawih kwievnih, drutvenih i civilizacijBorislav Mihajlovi, Duan Vasiqev, Poqa, N. Sad, 1955, br. 45, str. 4. Videti, npr., rad Cvetana Todorova The place of style in the structure of the text", u: S. Chatman, Literary style, London New York 1971, str. 2939. 4 A. Flaker, Poetika osporavawa, Zagreb 1984, str. 27. 5 Isto, str. 28. 6 Uporediti kod Viktora megaa, Provizorij sadawice: obrisi postmoderne", u kwizi Povijesna poetika romana, Zagreb 1987, str. 394417.
2 3

157 skih vrednosti, naroito stoga to su ratom izbrisane nacionalne razlike, pa i granice, pribliile pesnike u duhovnom i poetikom pogledu, formirajui jedinstvenu klimu kosmopolitizma i pacifizma.7 Generacijska pripadnost pesnika, zajedniko iskustvo proivqenog rata, srodnost duhovnih senzibiliteta i sline stvaralake intencije doprineli su stvarawu ireg, evropskog kulturnog prostora u kojem su pesnici istovremeno delovali u vie centara i na temequ zajednikih ideja osnivali grupe, asopise, pokrete. Poetika i umetnika slojevitost avangardnog pesnitva vidi se u izrazitoj kreativnoj individualnosti i samosvojnosti pesnika, bez obzira na wihovu oiglednu duhovnu i poetiku srodnost. Za sve wih rat je bio autentino iskustvo, a nihilizam i defetizam stawe duha. Lina drama postae kolektivna, nacionalna, pa univerzalna i kosmika, i otuda kod svih pesnika oseawe katastrofe, apokalipse, ali i sluene obnove oveka, pre svega u duhu. U takvom internacionalnom, avangardnom kontekstu mogue je pratiti razliite, individualne poetike varijante ekspresionizma i komparativnim prouavawem utvrditi tipoloke srodnosti i razlike izmeu wih. Najvanija je, pre svega, paralela sa nemakim ekspresionizmom, koji je u evropskom kontekstu hronoloki najstariji, i koji je zbog istorijskih okolnosti najvie uticao na junoslovenske pesnike. Naime, nemaka lirika, koja je poetkom druge decenije HH veka donela niz tematskih i formalnih inovacija, uticala je podjednako na srpske, hrvatske i slovenake ekspresioniste, o emu svedoe wihovi mnogobrojni kritiko-esejistiki napisi i osvrti na novu nemaku liriku, kao i prevodi samih dela.8 Kada je re o moguim dodirima Duana Vasiqeva sa nemakim ekspresionistima, tanije nemakom kwievnou, o tome postoje samo posredni biografski podaci,9 ali nam zato wegovo pesniko delo prua mnogo povoda za takvo poreewe.
7 U tom smislu karakteristian je naslov antologije Drugovi oveanstva, koju je 1919. god. objavio Ludvig Rubiner. 8 Krlea, npr., pie esej O nemirima danawe wemake lirike, Crwanski u Pismima iz Pariza (1921) govori pohvalno o najnovijoj nemakoj lirici, istiui wen neizrecivo nov, gibak i sjajan" pesniki jezik i posebno dvojicu pesnika Georga Trakla i Franca Verfela. Uticaj nemakog ekspresionizma mogao se osetiti i u kritikoj i ureivakoj praksi mnogih asopisa, koji objavquju prikaze o novim umetnikim tewama nemakih pesnika, kao i prevode wihovih dela. S druge strane, zenitizam Qubomira Micia, kao na autentini avangardni pokret, ukquio se ravnopravno u internacionalni avangardni kontekst, estetski provokativan i u evropskim okvirima. U Zenitu sarauju znaajni evropski avangardni stvaraoci (I. Gol, H. Valden, T. Dojbler), dok vodei nemaki asopisi pokazuju interesovawe za nae mlade pesnike i wihove stvaralake projekte (npr. Der Ararat" 1921. god. objavquje Golov Zenitistiki manifest, a Der Sturm" 1925. god. Miciev lanak Zenitozofija ili energetika stvaralakog zenitizma). 9 Zbog jakih duhovno-istorijskih veza sa Austro-Ugarskom i Vasiqev se, kao i svi srpski pesnici u Vojvodini, razvijao pod uticajem maarske i nemake literature. Poznato je da je hteo da studira dramaturgiju u Nemakoj, da je prevodio sa nemakog i maarskog jezika na srpski, pratio asopise koji su izlazili u Beogradu i Zagrebu, u kojima je sigurno mogao doi u dodir sa savremenim tokovima nemake kwievnosti. Takoe, i nai savremeni pesnici koje je itao i cenio (Crwanski, Krlea, Manojlovi, Stefa-

158 U wegovoj poeziji uoqive su mnogobrojne tematske i strukturalne slinosti sa poezijom nemakih pesnika gotovo svih ekspresionistikih struja (vitalistikom, aktivistikom, religioznom, kosmikom, nihilistikom), odnosno poezijom Franca Verfela, Johanesa Behera, Ludviga Rubinera, Georga Trakla, Georga Hajma, Gotfrida Bena i dr. Tu, pre svega, mislimo na razliite ekspresionistike topose u Vasiqevqevoj poeziji (topos tela, smrti, rata, apokalipse, novog oveka, boga, kosmosa), zatim specifinu ekspresionistiku koloristiku i retoriku, tehniku grotesknog izobliewa, spoj slobodnog i vezanog stiha, uz stalno prisutnu implicitnu poetiku svest o prirodi i moi pevawa, karakteristinu i za nemake ekspresioniste. Ako i nije bilo neposrednih uticaja i dodira izmeu wih, poetike i tipoloke srodnosti posledica su istovetnog doivqaja sveta i slinih literarnih tewi i tragawa. Naime, Vasiqev je, poput veine nemakih ekspresionista, na traumatino iskustvo rata i duhovnu krizu savremenog oveka odgovorio gotovo sumanutom pobunom protiv svega to je tvorilo propalu zapadnu civilizaciju",10 pobunom protiv Boga, zakona starih Poetika" i normi graanskog drutva, ali i vizionarskom slutwom novog, preporoenog oveanstva. Tako je jednim polom svoje poezije Vasiqev tipoloki blizak levoj", aktivistikoj struji nemakog ekspresionizma i wenoj apelativnoj, socijalno-revolucionarnoj poeziji, iji su predstavnici Franc Verfel, Johanes Beher, Karl Oten, Paul Ceh, Ludvig Rubiner. Ovi pesnici civilizacijskom rasulu i haotizovanoj ratnoj stvarnosti suprotstavqaju viziju Novog sveta, pevajui o otoku srenog oveanstva": Ta hteli smo otok / Ostrvo slobode!" (K. Oten, Smrt revolucionara");11 o revoluciji i socijalnoj utopiji, koja donosi i novo bratstvo svih qudi:
Otvori svoje srce, brate: Kwigu osvita, brate, novog vremena, brate." (K. Oten, Ustoliewe srca")
novi) stvarali su pod uticajem nemake poezije, pa je tako i posredno duh nemakog ekspresionizma mogao da dopre do wega. Videti studiju ivana Milisavca Pesnik poraza, MS, N. Sad 1952, str. 115158. 10 S. Bogosavqevi, Duan Vasiqev: Bura u zoru", u: D. Vasiqev, Pesme, Kairos, Sremski Karlovci 2000, str. 184. 11 Svi citirani stihovi nemakih ekspresionista u ovom radu preuzeti su iz kwige Z. Konstantinovia, Ekspresionizam (Obod, Cetiwe 1967; poglavqe Stihovi ekstaze i nemira", str. 7188) i Antologije ekspresionistike lirike, Srdana Bogosavqevia (Svetovi, N. Sad 1998). Bogosavqevi je za ovu antologiju napisao i pogovor Ekspresionistika lirika: pobuna i forma", str. 187222, a znaajna je i wegova studija Ekspresionistika lirika (Svetovi, N. Sad 1998), u kojoj ispituje osnovna ishodita ekspresionistike poetike (estetika runog, simultanost, odnos jugendstila i ekspresionizma), uz analizu pesama najznaajnijih ekspresionistikih autora: G. Hajma, G. Trakla, G. Bena, A. trama i dr.

159
Moja je jedina eqa, o ovee, da tebi budem srodan!" (F. Verfel, itaocu")

Odjeci ovakvog utopijskog pacifizma nali su svoj specifini izraz i u Vasiqevqevoj poeziji. U mnogim pesmama (Kolosi", Kolon", Sinovi sutraweg dana", Budunost", Dajte nam ono to nije vae", Pesme o ivotu") Vasiqev varira ekspresionistike topose novog sveta i oveka, kao i svebratstva meu qudima:
Razviemo zastave svih vera, svih tewa, i nee biti daha, qubavi, zanosa, ewa, da nae pragove ne obije." (D. Vasiqev, Kolosi")

Pored toga, mnoge Vasiqevqeve pesme (naroito antiratne") ispevane su u prepoznatqivom apelativnom tonu i povienoj ekspresionistikoj retorici stradawa i qudskog raspea (Oh, ta ja sam ovek, ovek!"), to ga takoe pribliava aktivistikom ekspresionizmu i pomenutim nemakim pesnicima, bliskim tzv. O mensch" retorici.12 S druge strane, velik broj Vasiqevqevih pesama pisan je u duhu i stilu kosmikog/transcendentnog ekspresionizma u nemakoj kwievnosti. Kao i u nemakoj ekspresionistikoj lirici ove vrste, i u Vasiqevqevim pesmama primetna je uestalost motiva noi, zvezda, meseca, oblaka, vizuelizacija plavog kao slike vie, metafizike realnosti i, naravno, karakteristini postupak oduhovqewa materije i apstrahovawa realnosti. Apstraktna struja nemakog ekspresionizma (Alfred Mombert, Teodor Dojbler, Jakob van Hodis, Elze Lasker-iler) je u znaku neobinih kosmikih vizija, u kojima je antropocentrini duh pesnika postavqen u samo sredite univerzuma. Pritom se udwa za kosmosom i venou esto preplie sa motivom erosa, kao kosmogonijskim principom ureewa sveta. Tako se u Mombertovim vizijama pesnik i kosmos stapaju u jedno (A more i mesec eznu za mnom" Mislilac"; Kosu mi mrse sazvea" Stvarawe"), kao to se u mnogim Vasiqevqevim fantazmagorijama pesniki duh preliva u kosmiki:
Sa zorom u utrobi mora noivam, Sa mesecom u noi s neba siem, i duu svoju u zrake upletem" (D. Vasiqev, Snovi")

Ipak, ini nam se da je od svih pesnika nemakog ekspresionizma, Vasiqevqeva poezija, u stilskom i tipolokom smislu, najblia nihilistikoj poeziji Georga Hajma i Gotfrida Bena, s tom razlikom to je
12

Silvio Vietta, Georg Kemper, Expressionismus, UTB, Mnchen 1979, str. 153154.

160 Hajmovu i Benovu poeziju obeleio velegradski miqe, koji se kod Vasiqeva javqa tek sporadino. Srodnost izmeu wih ogleda se, pre svega, u spoju naturalistiko-grotesknih slika i figura i ekspresionistikog toposa smrti, koji dominira u wihovoj poeziji. Naime, poezijom ovih pesnika promiu itave povorke ivih mrtvaca", aveti, nakaznih figura bogaqa, sakatih, slepih, krvavih udovita" smrti (npr. Hajmove pesme Oblaci", Predgrae", Mrtva devojka u vodi", Ludaci", Berlin", Zadunice"):
U povorci mrtvih dolaze deca Koja nekud bee. Bogaq ustro gazi, Palice slepih pipaju po stazi. Senke slede vrite nemog reca". (G. Hajm, Oblaci") Mrtvaci posmatraju crveno propadawe Iz svoje jame" (G. Hajm, Berlin")

U Vasiqevqevoj pesmi Bolnice" nalazimo slinu hodajuu povorku smrti, to se od grma do grma vue": Zavoji krv take / i ute, zlobne, velike barake". U pesmi Kolo" to je slika ekstaze tela i pomamnog plesa smrti:
A daqe, u bolesnom hladu, gde drui piqe u svaku mladu enu elavi i sakati, i pesma im nema poetka, i kolo im nema kraja"

Vasiqevqevi stihovi dobro korespondiraju i sa mnogim Hajmovim prizorima groze smrti u ratu (npr. Vasiqevqeve pesme: U mraku", U kolibama smrti", Bolnice", Junaci", Vizija iz rata"; Hajmove: Rat", Umbra vitae", Posle bitke" i dr.):
I poar se uasni pohotno vaqa preko svih reka, mora, zemaqa." (D. Vasiqev, U kolibama smrti") Dok dan leti, reke su ve pune krvi. U trsci leevi, sijaset, prostrti, Prekriveni belim ptiurinama smrti." (T. Hajm, Rat")

Naime, kao i Hajm, i Vasiqev je u svojim pesmama stvarao zloslutne, apokaliptike vizije smrti, rata, pomora, pevajui o razornoj snazi

161 nagona i erosa u oveku, i snagom krika izraavajui svoj strah, bunt i nemoni oaj pred sudbinom oveanstva: a tama se svija / oko careva, bira, sudija, / oko nas, krvavih, crnih zverova" (D. Vasiqev, Junaci"). Takoe, oseawa smrti, uznemirenosti i straha, kao i gaewa pred nakaznim izobliewem sveta i oveka u Vasiqevqevim pesmama mogu se lako dovesti u vezu sa Benovim naturalistikim slikama qudske bede i bolesti, truqewa i raspadawa, odnosno nitavnosti svega telesnog (npr. Benove pesme ovek i ena idu kroz baraku za rak", Lepa mladost", Lekar" i dr.). Jovan Deli je primetio da postoji duhovna simetrija izmeu barake sa bolesnicima Gotfrida Bena, u kojoj se qudi raspadaju od raka i baraka, bolnica sa smradom", Duana Vasiqeva"13 Ipak, moemo rei da je temama i motivima, kao i snagom izraza i ekstaze, Vasiqev najblii poeziji Georga Hajma, koji je po Zoranu Konstantinoviu bio i najsilniji meu ekspresionistima".14 U svakom sluaju, Vasiqevqeva ekspresionistika poezija moe se s pravom postaviti u istu poetiku i tipoloku ravan sa poezijom najznaajnijih pesnika nemakog ekspresionizma. Svakako, ovde treba da podsetimo i na velik uticaj koji je na Vasiqeva, kao i na druge ekspresioniste junoslovenskog duhovnog prostora (najvie Krleu i Crwanskog),15 imao veliki maarski pesnik-reformator Endre Adi. Na tu iwenicu ukazivali su i sami pesnici svojim napisima o Adiju,16 kao i kasniji istraivai wihove poezije, ne osvetlivi, meutim, u potpunosti u emu se taj uticaj ogledao.17 Kao to je primetio Dragia Vitoevi u studiji o Crwanskom, oigledno je u pitawu slina sudbina pesnika-intelektualca u ma13 J. Deli, Gorko sjeawe na pokoq", predgovor u kwizi D. Vasiqeva ovek peva posle rata, Sarajevo 1982, str. 26. 14 Z. Konstantinovi, nav. delo, str. 47. 15 Isti duhovni horizonti ovih pesnika pribliie i wihovu poeziju u poetikom i tipolokom smislu, o emu e biti vie rei u nastavku rada. 16 M. Krlea, Maarski lirik Adi Endre", Eseji, kw. 1, Zagreb 1932, str. 95114; M. Crwanski, Adi Endre", Eseji, Sabrana dela, kw. 10, Beograd 1966, str. 164167. Iz Vasiqevqeve biografije poznato je da je bio veliki poklonik Adijeve poezije; pratio je i asopis Nyugat" (Zapad"), koji je Adi ureivao, preko kojeg se mogao upoznati sa novim, revolucionarnim idejama u umetnosti. Videti kod . Milisavca, nav. delo, str. 5558, 142143, 158. 17 Imre Bori u opsenoj studiji Maarska, srpska i hrvatska avangarda" (Izraz", 1972, br. 1, str. 96114, br. 2, str. 218231, br. 3, str. 319342), ispituje meusobne veze i dodire maarske, srpske i hrvatske avangardne literature posle Prvog svetskog rata, ukazujui na znaajne podsticaje koje su vojvoanski pesnici (V. Petrovi, M. Crwanski, D. Vasiqev, . Vasiqevi) crpeli iz Adijeve poezije, kao i M. Krlea, s druge strane, u hrvatskoj kwievnosti: vojvoanski srpski ekspresionisti zapravo na svoj nain prevaquju isti duhovni put koji i Miroslav Krlea u hrvatskoj varijanti" (str. 219). Radovan Vukovi u studiji Vojvoanska kwievna avangarda (Zrewanin 2006) kae da su rubni delovi srpske kwievnosti, koji su se razvijali u okviru Austrougarske monarhije, a time i Sredwe Evrope", bili jezgro ekspresionistike avangarde kod nas, a da su veinu pisaca te nove orijentacije inili Vojvoani, stilski pripadajui ekspresionizmu i onda kad nisu uzimali uea u wegovim javnim aktivnostima i kad su bili udaqeni jedni od drugih" (str. 78). U sredweevropskoj meavini kultura na wihovo duhovno formirawe svakako su uticale nemaka i maarska literatura, pre svih Endre Adi.

162 loj, zaostaloj i zaaurenoj sredwe-evropskoj zemqi, a posebno Adijev otpor prema ozvanienom liku sopstvene otaxbine"18 Poruga otaxbine i nacionalni oaj" u Adijevim stihovima, koje pomiwe Crwanski u svom eseju,19 kao i Adijev snani, buntovno-revolucionarni izraz, bili su bliski stvaralakoj ekstazi i poetici naih ekspresionista. Razoarewe, gorina i rezignacija nad traginom istorijskom sudbinom sopstvenog naroda (Tvoj sam, u svom velikom besu, / u qubavi, velikom neverstvu, / tuno Maar" E. Adi, Uvis bacan kamen"),20 reflektovali su se i u poeziji junoslovenskih ekspresionista u vidu kritikog rodoqubqa i depoetizacije nacionalnog mita.21 Naime, prikazujui uas ratne zbiqe i duhovnu umalost panonskog oveka, Adi je kritiki demistifikovao lane vrednosti graanskog drutva i nacionalnu mitologiju, onako kako su neto kasnije, u obraunu sa svojom tradicijom, u srpskoj kwievnosti to inili Duan Vasiqev i Milo Crwanski, a u hrvatskoj Miroslav Krlea. Tako je Adi, na neki nain, duhovno pripremio i najavio mnoge tokove nae ekspresionistike lirike (slike rata, slutwa smrti, apokalipse, kritiki patriotizam, pacifizam). Mrane apokaliptike vizije propasti sveta u Adijevim pesmama (I seam se noi strahotne, kobne / kad se svet rui" Seawe na jednu letwu no"), doivqaj rata kao besmislenog krvoprolia naroda, koga se pesnik stidi i gnua (pesme Molitva posle rata", Na elu mrtvih", ovek usred neovenosti", Pesma o nesrei", Le u itu" i dr.), imao je vidnog uticaja i na poeziju nae izgubqene generacije pesnika", meu kojima je i Vasiqev. Npr., Adijeva pesma Molitva posle rata" verovatno je bila jedan od podsticaja za nastanak uvene Vasiqevqeve pesme ovek peva posle rata". Slinosti u tonu, oseawu, pesnikom jeziku i slikama su vie nego oigledne:
Noge su mi gazile u krvi do kolena po krvavoj stazi." (E. Adi, Molitva posle rata") Ja sam gazio u krvi do kolena, i nemam vie snova." (D. Vasiqev, ovek peva posle rata")

Iako je Adijeva pesma napisana u molitvenom tonu obraawa Bogu (O, Gospode, dolazim iz rata, / svemu je kraj, stiao se vir. / Izmiri
18 D. Vitoevi, Posleratna avangarda i Milo Crwanski", Kwievno delo Miloa Crwanskog, zbornik radova, ur. P. Palavestra i S. Radulovi, Beograd 1972, str. 39. 19 M. Crwanski, Adi Endre", beleka br. 16, isto, str. 165. 20 Adijevi stihovi u ovom radu citirani su iz zbirki: E. Adi, Pesme, izbor i prevod I. Ivawi, predgovor T. Manojlovi, MS, N. Sad, 1953; E. Adi, Pesme, izbor, prevod i pogovor D. Ki, Rad, Beograd, 1964. 21 Vietta/Kemper govore o kritikom ekspresionizmu, nav. delo.

163 me s Tobom i sa sobom, / jer Ti si Mir"),22 isto oseawe umora i klonua, ewe za mirom i spokojem, prepoznajemo i u Vasiqevqevoj pesmi: Oh, ja sam eqan zraka! I mleka! / I bele jutarwe rose!" Takoe, Adijev otpor tradiciji, duh negacije i poricawa mitova (Nisu mi potrebni sawani snovi" Novim vodama gazim"):
Nova je pesma glas krvavi, gnevni. Tamo oplakuju bogove prolih vekova, ovde je ve davno sumrak tih istih bogova." (E. Adi, Pesma ulice")

znaio je put i samo jedan korak do ekspresionistike pobune i potrage za novim svetovima (novim jezikom, oseawima, ovekom, bogom). I kod Vasiqeva, kao i kod ostalih ekspresionista, ta ideja je postavqena u prvi plan; prepoznajemo je u mnogim pesmama, u revoltu protiv starosti, ma kako se ona zvala" (Krvava pesma"), u udwi da ve jednom bele katarke / misli pohrle / u Nepoznato, u Novo!" (Kolon"). Ekspresionistikoj poetici i wenoj aktivistikoj struji srodne su mnoge Adijeve revolucionarne i socijalne pesme (Pesma maarskog jakobinca", Nama Moha treba", Crveno sunce", Tuaqka opsene drevne", alba nezadovoqnog mladia"), u kojima pesnik gnevnim stihovima, u snanom, izlomqenom ritmu peva o prokletstvu maarske zemqe i naroda, o pobuni i crvenom, krvavom suncu" revolucije: Grani, o grani, sveto, krvavo sunce" (Crveno sunce"). Wegovo prizivawe bune i socijalnog preobraaja sveta u novo, zbratimqeno oveanstvo,23 u veliko, imaginarno Sutra (eka me, eka: jurim pred Sutra" Sutra"; A sutra sve e da bude nae, / budemo li hteli i smeli" Pesma maarskog jakobinca"), uticalo je i na stihove naeg pesnika:
jer sutra nova e zora svanuti i rua crvena bie rascvetana." (D. Vasiqev, Sinovi sutraweg dana")

Ipak, i pored tipoloke srodnosti Adijevih i Vasiqevqevih revolucionarnih pesama, najsnanija duhovna veza izmeu wih ogleda se u onom drugom, duboko melanholinom i rezigniranom toku wihove poezije, koji se vezuje, pre svega, za temu smrti, grobqa i nestajawa. To je, ujedno, i lajtmotiv celokupne wihove poezije, jer wegovom varijacijom nastaju i svi ostali. Slutwa smrti, potencirana boleu ovih pesnika
22 U Adijevim pesmama uoqiv je manir pisawa velikog slova, naroito imenica apstraktnog znaewa, to je karakteristino i za Vasiqevqevu, kao i za poeziju ekspresionizma uopte. 23 Videti npr. Adijeve stihove u Pesmi maarskog jakobinca: Maarska, vlaka, slovenska tuga / uvek je ista tuga. / Naa sramota, naa patwa / srodne su ko i nai jadi. / Zato se ne sretnemo moni / na idejnoj barikadi?"

164 u ranoj mladosti, raala je grozniave none vizije, u kojima se oseala wena blizina i prisustvo:24
ekati, dok pononi zvon tiwa, da se donese crna kriwa. Sricati testament posledwih sati i plakati, plakati, plakati." (E. Adi, Plakati, plakati, plakati") Jer ja nou i Testament piem: moje telo neka spale, i pepeo neka bace u vale" (D. Vasiqev, Testament") I moji letargini snovi, kao beli, suvi, strani kosturovi sa smehom mi preu iznad glave" (D. Vasiqev, Fantazija")

Tako su se, u dodiru sa smru, vitalizam i aktivizam ovih pesnika, e za ivotom i drutvenom promenom naglo gasili i prelazili u mrani nihilizam i sumwu u postojawe svakog smisla, ideje, vere i boga. U Himni nitavilu" Adi peva: Jedina je stvarnost: nita, / avo nam je brat, / nita ne postoji, / vodimo s bogom rat", a taj divni ivot lai i krvi"25 prezreo je i Vasiqev, pevajui i sam na kraju himnu avolu": Dobro, / u snove se moje upleti sa javom, / i ponesi me u bezdane; / ja u pokriti utim zaboravom sve svoje snove zvezdane" (avolu"). Dakle, nesumwivo je da je Adi imao vanu ulogu u duhovnom formirawu naeg pesnika, to se vidi po slinosti tema, motiva i stilskih postupaka u wihovoj poeziji, koji tipoloki odgovaraju aktivistikoj i nihilistikoj struji ekspresionizma. Moemo zato rei da je Adi znaajan kao pretea jedne vane grane srpskog ekspresionizma, pre svega one koju ine vojvoanski pesnici Vasiqev i Crwanski, a da poetike srodnosti izmeu wih dolaze od slinosti senzibiliteta, odnosno duhovnog podnebqa (sredweevropskog, panonskog), u kojem su ovi pesnici ponikli.

24 Uporediti npr. Adijeve pesme: Roak smrti", Posledwi osmeh", Blizu grobqa", Sahrana na moru", Plakati, plakati, plakati", Zli su mrtvaci" i Vasiqevqeve: Smrt negde na ulici", Dijalog", Groznica", Testament", Rezignacija", U grobqu", Posledwi korak". 25 Ovo je stih iz poznate Adijeve pesme Parisko praskozorje, u kojoj progovora sva gorina i oaj pesnika-prognanika, izgubqenog na ploniku" velegrada, i razapetog izmeu Pariza i zaviaja: Idem i ja, lutalac, paganski junak, / moderni Kihot, vitez ludi, / koji ubija i posledwe zrake / svetih snova iz svojih grudi."

165 Kada je u pitawu naa ua, junoslovenska interliterarna zajednica,26 poetike podudarnosti izmeu srpskih, hrvatskih i slovenakih pesnika u razdobqu avangarde su sasvim razumqive. Naime, kao to je poznato, nakon ujediwewa 1918. godine i stvarawa zajednike drave, za kratko je realizovana vekovna ideja jugoslovenstva u kwievnosti.27 To je znailo i povezivawe u jezikom pogledu (veina pisaca prihvata ekavsku tokavicu), kao i mnotvo tematskih, tipolokih i strukturalnih podudarnosti koje nisu nita drugo do znak istoimene poetike revolucije".28 Nastupa period ivih, dinaminih kwievnih veza i dodira, naroito izmeu srpskih i hrvatskih pisaca, koji je najintenzivniji od 1917/1918. do 1923. godine. Te veze su toliko izukrtane da je gotovo nemogue razumeti srpski avangardni kwievni kontekst bez uea hrvatskih pesnika, i obrnuto hrvatsku avangardu bez srpske.29 Ove nacionalne kwievnosti e upravo dvadesetih godina, u vreme svog suivota, po mnogima, dostii svoja najvea umetnika dostignua: i sa stanovita istorijske poetike i sa stanovita ostvarenih umetnikih vrednosti" bie to najvanija decenija tih kwievnosti u HH veku".30 Naravno, koncept zajednike kwievnosti nije dugo potrajao.31 Pod dejstvom prvenstveno politikih faktora, a onda i uz razliite kwi26 Videti kod Mihajla Pantia, Junoslovenska interliterarna zajednica: odnosi srpske i hrvatske kwievnosti 19181930", u kwizi Modernistiko pripovedawe, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999, str. 936. Panti pojam interliterarne zajednice" koristi u smislu geografski, istorijski, duhovno i jeziki bliskih literatura, kakve su npr. kwievnosti Slovenskog juga, str. 11. 27 M. Panti u pomenutoj kwizi navodi da je ideja jugoslovenstva, istorijski posmatrano, prola kroz nekoliko faza: panslovenski i sveslovenski utopizam, romantizam HH veka, delovawe nacionalistike omladine u godinama pred Prvi svetski rat", da bi najblia inu praktine realizacije bila upravo u prvim godinama prve Jugoslavije, str. 14. 28 Isto, str. 12. Panti ove podudarnosti utvruje u pripovedakom ogranku srpske i hrvatske kwievnosti tree decenije", ali je to vidno i u poeziji. 29 Naveemo samo neke primere: zajedniko delovawe srpskih i hrvatskih pesnika u krfskom Zabavniku", gde 1917/1918. godine objavquju Svetislav Stefanovi, Todor Manojlovi, Stanislav Vinaver, Tin Ujevi, Sibe Milii, Vladimir erina, Josip Kosor; zatim, saradwa Ive Andria i Miloa Crwanskog u zagrebakom Savremeniku" i Kwievnom jugu", u kojem je i Duan Vasiqev 1919. godine objavio nekoliko pesama. Crwanski i Andri svoja prva dela objavquju upravo u Zagrebu Crwanski poetinu komediju Maska (1918), a Andri lirsku prozu Ex Ponto (1918) i Nemiri (1920). Qubomir Mici 1921. g. u Zagrebu pokree asopis Zenit", koji je tu izlazio do 1923, a potom u Beogradu, do 1926. g. S druge strane, mnogi hrvatski pesnici (Tin Ujevi, Sibe Milii, Josip Kosor, Josip Kulunxi) aktivno deluju u kontekstu srpske kwievnosti tree decenije. Tin Ujevi u Beogradu objavquje zbirke Lelek sebra (1920) i Kolajnu (1926), i sarauje u mnogim asopisima (Hipnos", SKG", Misao", Putevi", Svedoanstva"). Primera je mnogo i svi potvruju jedinstvo junoslovenskog kulturnog i duhovnog prostora i koncept zajednike jugoslovenske" kwievnosti. Videti kod G. Teia, Prilog hronologiji srpske avangarde (19021934)", u: Antologija pesnitva srpske avangarde 19021934, Svetovi, N. Sad 1993, str. 603619. 30 M. Panti, nav. delo, str. 41. 31 Uporediti kod P. Palavestre, Kwievnost u ratu za ujediwewe", u kwizi Istorija moderne srpske kwievnosti, SKZ, Beograd 1995, str. 508519.

166 evne uticaje, srpska, hrvatska i slovenaka kwievnost su ve tokom tree decenije poele da se diferenciraju i razvijaju samostalno: hrvatska i slovenaka u duhu pokreta nove stvarnosti u tadawoj nemakoj literaturi, a srpska pod uticajem francuskog nadrealizma.32 Meutim, bez obzira na sve dezintegrativne inioce i tragini epilog jugoslovenske ideje krajem HH veka, ona je upravo u razdobqu avangarde doivela svoj vrhunac, i to u sferi literature. Uporedni stilski i poetiki tokovi u junoslovenskim kwievnostima posle Prvog svetskog rata pruaju mogunost za mnogobrojne komparativne analize u svim kwievnim anrovima, pa tako i u poeziji.33 Budui da je ekspresionizam bio dominantan kwievni pravac tog vremena, lako je uoiti niz tematskih, stilskih i jezikih podudarnosti izmeu poezije Duana Vasiqeva i drugih srpskih, odnosno hrvatskih i slovenakih ekspresionista. Pre svega, namee se paralela sa Krleinim poetskim radikalizmom u Simfonijama i ratnoj lirici, kao i sa anarhistikom i sumatraistikom poezijom Miloa Crwanskog u Lirici Itake, a potom i sa poezijom slovenakog pesnika Sreka Kosovela. Kako se naa kwievna nauka ovom problematikom bavila sporadino, nisu u dovoqnoj meri osvetqeni svi aspekti wihove ekspresionistike poetike, u kojima se ovi pesnici meusobno dodiruju. Zato emo poetike paralele i komparativnu analizu poezije Duana Vasiqeva i pomenutih junoslovenskih ekspresionista prikazati pojedinano. a) VASIQEV KRLEA Magistralno kwievno delo Miroslava Krlee, ija se geneza moe pratiti kroz nekoliko anrovskih i poetikih faza,34 predstavqa istovremeno razvojni put svekolike savremene hrvatske kwievnosti. Nas ovde, zbog poreewa sa Vasiqevim, zanima samo prva, ekspresionistika faza wegovog rada, i to, pre svega, wegova rana poezija (simVideti kod R. Vukovia, Avangardna poezija, Bawa Luka 1984, str. 339342. Uporediti kod R. Vukovia, Znaewe kwievnih poredbi i kwievnost ekspresionizma", u: Problemi, pisci i dela, , Veselin Maslea, Sarajevo 1976, str. 9399. 34 Istraivai Krleinog dela razliito odreuju razdobqa odnosno faze u wegovom kwievnom radu. Jan Vjebicki, npr., pomiwe ak osam razdobqa (J. Vjebicki, Miroslav Krlea, Zagreb 1980, str. 4649), ime Vueti pet (. Vueti, Krleino kwievno djelo, Sarajevo 1958, str. 297318), dok Radovan Vukovi umesto razdobqa ili faza predlae tipoloku sistematizaciju Krleinih dela (R. Vukovi, Krleina dela, Osloboewe, Sarajevo 1986, str. 511), posmatrajui ih paralelno sa optim crtama kwievnosti odgovarajueg vremena" (str. 7). Tako bi prvi tip dela inile wegove simbolistiko-ekspresionistike ili avangardne tvorevine (simfonije, legende, Hrvatska rapsodija i prve novele); drugi tip dela pisana u duhu modernog psiholokog realizma (ciklus drama i novela o Glembajevima, roman Povratak Filipa Latinovia); trei tip odgovarao bi obliku politike alegorije i satire (Balade Petrice Kerempuha, romani Na rubu pameti i Banket u Blitvi, drama Aretej), i etvrti, koji poiwe objavqivawem romana Zastave (1962), u znaku je sinteze ve reenog.
32 33

167 fonije i ratna lirika), koja se poetiki poklapa sa avangardnim tendencijama predratne i poratne evropske i junoslovenske kwievnosti. etiri Krleine simfonije, objavqene 1917. godine (Pan", Podne", Suton" i No"), iako celine za sebe, strukturirane su tako da svojom simbolikom i toposima predstavqaju etiri ina jedne simbolike drame, zasnovane na sukobu svetlosti i tame, vitalizma i nihilizma, kosmikog panteizma i hrianskog monoteizma.35 One daju punu predstavu i o pievoj pesnikoj filozofiji i stilskim varijacijama u kaleidoskopu ukrtawa razliitih linija mladalakog eklekticizma.36 Naime, bez obzira na Krleino osporavawe svih hrvatskih kwievnih lai",37 u wima je mogue prepoznati razliite stilske postupke i uticaje domae i evropske kwievne tradicije (uticaje simbolizma, impresionizma, secesionizma, naturalizma, kosmike lirike, interes za paganske i slovenske teme), uz najizraenije prisustvo ekspresionistikih elemenata (eksperimentalna forma, slobodni stih koji se oblikuje i varira prema preobraaju motiva i oseawa, ekstatini ritam, dinamizam svih stvari i pojava u prirodi i kosmosu, koloristika vrednost stihova). Iako je sam Krlea bio kritian prema ekspresionizmu i sopstvenoj ratnoj lirici,38 nesporno je da je duboko povezan sa svojim razdobqem i avangardnim koncepcijama",39 a tipoloki najblii jednoj posebnoj vrsti aktivistikog ekspresionizma: Krleine simfonije su egzemplarne u pogledu meawa dva stilska modela: onog moderne i secesionizma i onog nove avangarde. No, briqivije prouavawe pokazuje da ih Krlea sintetizira, razliito u pojedinim simfonijama i ratnoj lirici, u tip wemu svojstvene aktivistiko-ekspresionistike poezije".40 Slino meawe stilova nalazimo i u poeziji Duana Vasiqeva, u spoju impresionistiko-simbolistikog i avangardno-ekspresionistikog izraza. Nezavisno od toga to su mnoge Vasiqevqeve pesme (Popodne", Suton", Sutonski motiv", Sunce", Jesewe predveerje", Magle", Suton" , , Pesma suncu i oblacima", Iluzija", Nokturno"), motivisane metamorfozama dana i noi, koje su osnova i Krleinih simfonija (a to je uticaj moderne), moemo uoiti da su ovim pesnicima zajedniki ekspresionistiki toposi sunca, oblaka,
35 O Krleinim simfonijama pisao je R. Vukovi u kwigama Avangardna poezija, Bawa Luka 1984, str. 290300 i Krleina dela, Osloboewe, Sarajevo 1986, str. 1735. 36 R. Vukovi, Avangardna poezija, str. 293. 37 Ovde, naravno, mislimo na uveni Krlein esej iz 1919. godine, Hrvatska kwievna la, u kojem je osporio gotovo celokupnu hrvatsku kwievnu tradiciju. 38 Videti Krleine eseje Ekspresionizam", u: Eseji, kw. 2, Zora, Zagreb 1962, str. 91121 i Moja ratna lirika", u: Eseji i putopisi, Matica hrvatska, Zora, Zagreb 1973, str. 226232. 39 A. Flaker, Poetika osporavawa, Zagreb 1984, str. 341. 40 R. Vukovi, nav. delo, str. 292. Prirodu Krleinog aktivizma, wegovog odnosa prema Nieu i nemakom ekspresionizmu, Vukovi je posebno osvetlio u Poetici hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Svjetlost, Sarajevo 1979, str. 132159.

168 zvezda, noi, kosmosa, samoe, erosa, kao i ekspresionistika tehnika obojenog stiha", uz dominaciju crvene, crne i ute. Formalno i poetiki srodne Krleinim simfonijama su dve Vasiqevqeve dramatizovane poeme, Molitva" i Pesma o itu", u kojima su spojene poezija i muzika (smewuju se solo i horske deonice), u jedinstvenu viziju venog toka ivota i prirode, raawa i umirawa. Ako dodamo tu i ekspresionistiku slikarsku tehniku, gde je boja sredstvo kojim se deluje direktno na duu"41 i kojim se dinamizira, zvukovno oivqava i oneobiuje pesnika slika, vidimo da su i Krlea i Vasiqev, u duhu ekspresionistikih teorija, tragali za novim, autentinim izrazom i integralnom, sinkretinom i sintetikom formom umetnosti. U prvoj Krleinoj simfoniji (Pan") preovladava vitalistika filozofija ivota, u slici prirode, doivqene u wenom istom, paganskom, praslovenskom ruhu. Dramski sukob je ovde zasnovan na ovekovom strahu od greha, s jedne, i udwe za slobodnim ivotom i preputawem svim porivima prirode, sa druge strane. Taj sukob je dat preko sueqavawa dva sveta i dva sistema vrednosti: paganskog, slobodnog i nesputanog, olienog u liku Pana, i hrianskog, mistinog i asketskog, predstavqenog u povorci vernika. Osnovu ovog dramskog sukoba lako je prepoznati u mnogim Vasiqevqevim pesmama, gde je pesniki subjekat razapet izmeu oseawa krivice i greha (Greh, to je ja, / i ja sam ivi simbol Greha!" Jedan nov minut") i pobune protiv Boga i svih lai kojima on zarobqava i sputava oveka: Ja sam sveenik paganskih vera, / to vodu slavi, vino pije/ jer nemam boga, i nemam stida" (Moja pesma"). Krlein Pan, protivei se osudi vernika da je grean, uzvikuje: Da padnem, pred bogom da padnem, / zar i ja nisam bog? / iv sam da ivim, a ne da budem kriv",42 dok Vasiqev slinu misao varira u mnogim pesmama (I pred ovekom e pasti bog!" Pesma bune"). I motivi ostalih Krleinih simfonija javqaju se kao sastavni deo Vasiqevqeve poetske vizije: sunce, oblaci, divovi (iz Krleine simfonije Podne"), suton, no i zvezde (iz simfonija Suton" i No"), postae akteri kosmike drame iskazane u nekim od Vasiqevqevih najboqih ekspresionistikih pesama (Zvezde", Pred buru", Na kordunu", No", Bura u zoru"). Najizrazitiji primer srodnosti dva pesnika vezuje se za simbol oblaka. Oni su, naime, centralni motiv Krleine simfonije Podne" i jedan od najeih motiva celokupne Vasiqevqeve poezije, uz to i naslov jedine wegove celovite zbirke pesama. Znaewe ovog simbola u wihovoj poeziji je vrlo slino i varira u pojedinim pesmama, odnosno stihovima. Oni su simboli dalekih i nedokuivih kosmikih sfera,
41 V. Kandinski, O duhovnom u umetnosti"; citat preuzet iz kwige R. Vukovia, Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, str. 333. 42 Svi stihovi iz Krleinih simfonija citirani su iz kwige: M. Krlea, Simfonije, Sarajevo 1989.

169 slutwi pred nepoznatim kosmikim tajnama, koje istovremeno mame i zastrauju:
Oblaci, ko crni, prokleti xinovi, skameweni, poveani, sa oima suznim netremice paze." (D. Vasiqev, Pred buru") Krijete l' muwu u krilu? Vijete l' sunanu svilu? Oblaci!" (M. Krlea, Podne")

Krleina simfonija Podne", kao himna suncu i oblacima (Hosana! Hosana!"), ispevana je u duhu ekspresionistike solarne utopije, este i kod Vasiqeva, u slici kosmikog poloaja i usamqenosti oveka koji klie i vapi za svetlou (prosjak jedan narie Suncu" Jesen"). Motiv sunca i svetlosti ovi pesnici esto povezuju i sa motivom erosa, buewa ivotne snage, tela: Smeju se devojke i drhte, a starci eqaju brade, / u vrewu vrue, pobedonosne puti/ Sve spre, sagorevaju zraci, puni snage" (Vasiqev, Popodne"); O, Sunce! / enski ti se dajem, / pali me i sie, / i vie Mene nema" (Krlea, Podne"). Naredna Krleina simfonija, Suton", ekspresionistiki predstavqa sprovod dana" i dramu oveka u samoi i strepwi, uplaenog i upitanog pred velikom tajnom Boga (Tko si, o Boe! Silni! Krvavi! Uasni Boe!"). Neodreene ekspresionistike figure (pesnik, samotni ovek, grenik, rezignirani, trijumfator, cinik, katolik), u kakofoniji evropske ulice, u paklu modernog ivota", postaju simboli svih ovekovih egzistencijalnih i metafizikih nemira. Ipak, ovek Trijumfator nadvladava Cinika i Katolika, odnosno sumwu i strah u sebi. On, poput modernog Pana, peva himnu ivotu: Smijeh, / smijeh je ivot, / sunani svijetli smijeh, / a nije bolesna tama", oliavajui tako Krleinu aktivistiku i vitalistiku viziju ivota. Ovakva unutrawa borba izmeu pobune i rezignacije, vere i sumwe, misli i ina (simbolino trijumfatora, cinika i vernika), pulsira i u Vasiqevqevoj poeziji, u metamorfozama lirskog ja", od aktivizma do nihilizma: Na ivot je titrawe atoma tela / kroz poqa crna i bela, /i due/ od pobede do sloma" (Kaktusi"). Oseawe stravine usamqenosti modernog oveka, suoenog sa bedom i nitavilom ivota, kulminira u etvrtoj Krleinoj simfoniji, No" ili Nokturno". Ova simfonija je istovremeno i rasplet", lirsko finale dramatinog sukoba oveka i kosmosa, svetlosti i tame, paganskog i hrianskog viewa sveta. Kao simbol kosmikog beskraja i ovekove usamqenosti u wemu, ovde se javqaju zvezde, ekspresionistiki obojene (crvena, crna, zelena), tako da doprinose oneobiewu slike.

170 Motiv noi i zvezda prisutan je i u Vasiqevqevim pesama (Zvezde", Na kordunu", No", None strave padaju po nama", Bura u zoru", Utopije", Tuneli"), kao deo mistinog, esto i zloslutnog nonog pejzaa:
Kao da su neki stooki xinovi otvorili polako zene, zvezda se za zvezdom javqa, i otvara nemo oi." (D. Vasiqev, Zvezde")

U Vasiqevqevim pesmama zvezde su doivqene kao arobne raskalane keri" Noi (Utopije"), koje pjane pleu i pevaju" (Vrt u prolee"), a slinu ekspresionistiku sliku nalazimo i kod Krlee: obijesne eu arobne zvijezde kroz vatru mojih traka i hihou i pleu" (No"). Meutim, i ovaj simbol, kao i prethodni simbol oblaka, u wihovoj poeziji ima iroko znaewe i varira od oseawa zastraujue kosmike pustoi i metafizike jeze, do slutwe neke vie, daleke i nedostine sree, za kojom ovek traga: Ja ve ivot jedan u molitvi i utwi / ekam svoju zvijezdu" (Krlea, No"). I jedan i drugi pesnik, dakle, slikaju ovekovu kosmiku dramu: dok na zemqi ovek vapije iz dubqine", tragajui za svojom zvezdom, sve wegove molitve gube se u kaosu zvjezdanijeh staza" i vraaju natrag u mrtvilo uto" (Krlea, No"). Zemaqski ivot obeleen je bedom, boleu i smru i otuda se kao wegova dominantna oznaka u poeziji oba pesnika javqa uta boja. U Krleinom Nokturnu" sve je uta mrtvaka grimasa", plima uta dima", nad piramidom utih leeva", kavana, uta, uasna", ute bludnice", ja ut i bijedan, samotan i blijed". I Vasiqev slino boji" prolaznost zemaqskog sveta: obrazi rumeni ute" (Laste"), uta je udwa u oku" (Magle"), naa su tela iroki kanali, / i wima ute bolnice plove" (Bolnice"), ja u pokriti utim zaboravom / sve svoje snove zvezdane" (avolu"), intimno slutei da i sam postaje rtva smrti. Naravno, zajedniko oseawe ovim pesnicima je i nieovski nihilizam i ideja o smrti boga.43 U Krleinom Nokturnu" umirui qudi (umirem ja i moja svijetla Misao"), ko votane figure svi luaki zure" u praznu no, u Nita, jer je svaka nada, ideja, vera (Madone? Kristosi!") samo varka od drva i arena papira". Jo veom skepsom i antiutopistikim krikom proeti su Vasiqevqevi stihovi: sa smehom pqujemo Evaneqe, Koran i Vede / mi, krvnici, svakoj ideji" (Narataji"). Meutim, dok je Krlea izlaz iz nihilizma video u inu katarzine spoznaje o neminovnosti borbe i utopistikoj viziji Novog Dana", Vasiqev je ostao zapleten u mrei vlastite bezizlaznosti ivota i tu
43 O Nieovom uticaju na mladog Krleu pisao je Danilo Pejovi: Sumrak svijeta i traewe novoga ovjeka. Filozofski izvori i idejne komponente ekspresionizma", u: Ekspresionizam i hrvatska kwievnost, posebno izdawe asopisa Kritika, sv. 3, Zagreb 1969, str. 1724.

171 se wegov aktivizam spontano ugasio. Naime, kao epilog lirske kosmike drame, Krleina simfonija No" na kraju donosi slutwu Zore i Novog Dana (plee crveni Dan, / Dan Sunca, ivota, Prastrasti, Prasnage!"), poentirajui pesnikovu vitalistiku i aktivistiku koncepciju ivota. Epilog iste drame u Vasiqevqevoj poeziji ostaje bez odgovora, bez mogunosti izlaza (Ni sa oblaka nema spasa" Narataji"); umesto Reewa, Zore dolaze uvek praznih aka" (Dan kajawa"), ili donose samu smrt (Dijalog"). Vizija budunosti (A sutra / nova e zora svanuti / jer mi smo sinovi Sutraweg Dana!") i borbeni pokli ovog pesnika utihnue pod teretom line drame, pretoivi se u poeziju smrti i potpunog nihilizma. Tematski i stilski srodne Vasiqevqevoj poeziji su jo dve Krleine simfonije, Sodomski bakanal" (1918) i Ulica u jesewe jutro" (1919), koje u naturalistiko-ekspresionistikom maniru obrauju teme erosa, ene, rata, pribliavajui se tako poetici i tematici Krleine ratne lirike,44 koja okupqa raznorodne ekspresionistike topose.45 Ekspresionistikom toposu polova Krlea i Vasiqev pristupaju na slian nain, prikazujui enu kao demonsko, istovremeno dijabolino i aneosko bie, koje u oveku budi zanos, strast, strah, oaj, mrwu.46 ena je tu ona ista, ena sa biblijskih voda", bludnica i mati", sveta imaginarna Eva", vizija, zmija, krvava, bijesna pantera" (Krlea, Patetina pjesma o gospoi Evi"), ivotu je Alfa i Omega" (Krlea, Sodomski bakanal"): ena je Prostor. ena je Vreme. / ena je oveku istorija" (Vasiqev, ena"). Sverazorna snaga erosa, u ijoj vlasti su sve prirodne i kosmike sile, u Krleinoj simfoniji Sodomski bakanal" predstavqena je u slici Sodome, bludnoga grada, / u vrtlogu gdje / meso qudsko gwije i sve dubqe pada", a slinu sliku Plane Doline" nalazimo u Vasiqevqevoj pesmi ene u mraku": i pae sve vrline, / i procvetae gresi, i nee na zemqi zamiriti vrt". Doivqena kao izvor zastraujue, destruktivne ulnosti, ena se u poeziji ovih pesnika esto javqa u obliju bludnice,47 pred kojom se klawaju svi. Tako crvena legendarna bludnica Sais" u Krleinom Sodomskom bakanalu" obznawuje: Ja Kaos sam i Magla, i Plamen, i Sfinga, / i Aneo, i avo, i bludnica i Sjena / svi vi qudi meni ste Arena", dok u Vasiqevqevoj pesmi Ek44 Pjesme i , 1918; Pjesme , 1918; Lirika, 1919. g. u: M. Krlea, Poezija, Sarajevo 1989. 45 Kao to je poznato, Krleina ratna lirika nije samo lirika sa temama rata ve su to pesme nastajale za vreme rata", u kojima se javqaju gotovo svi motivi Krleine poezije: rat, revolucija, ena, smrt, bog, poezija i dr. Videti: Metamorfoze Krleine poezije", u kwizi R. Vukovia Krleina dela, beleka br. 34, isto, str. 3536. 46 Uporediti npr. Krleine pesme: Sodomski bakanal", Patetina pjesma o gospoi Evi", Amen", Pjesma o mrtvoj qubavi", Erotina pjesma", Razdrti psalam", Saloma", sa Vasiqevqevim: Kolo", Ekstaza tela", ene u mraku", ena", Saloma", Doi u", Uvertira", Blago meni". 47 Npr., i jedan i drugi pesnik obrauju motiv biblijske grenice Salome, koja postaje simbolom svakog poroka", majkom ovih sloma / dua; i strasti to pale" (Vasiqev, Saloma"). Saloma u istoimenoj Krleinoj pesmi okrutno kazuje: Sve to je Nita! / Sve to je samo skvren ludi gr! / Sve cjelov je i krv, i meso i praznina!"

172 staza tela" odjekuje wen demonski glas: Nagnau oeve da prokunu decu / i kaluere, / crne i svete, / da se sa osmehom odriu vere" U kolektivnoj opsesiji erosom, koja izbija u ekstatinom kolu strasnih devojaka i grotesknih, nakaznih figura (staraca, sakatih kqastih), koje pleu u kolu smrti, prepoznajemo ekspresionistiki topos ivih mrtvaca":
Dru i piqe u kolo sakati i usne im se miu, krv im i srce himne kliu enama vitkim, to igraju gole I oni mole, ponizno mole" (D. Vasiqev, Kolo") jedan crni mrtvac sve za enom klie, i pjeva o eni i plesu povrh grobova." (M. Krlea, Erotina pjesma")

Dakle, i u Krleinoj i u Vasiqevqevoj poeziji, eros i tanatos najee se javqaju zajedno: tanatos stimulie eros, telesna udwa je transformisana i preimenovana udwa za smru".48 Sa druge strane, nasuprot ovakvom nagonskom, telesnom doivqaju ene, stoji apstraktna vizija ene koje nema" (Krlea, Pjesma ovjeka i ene u predveerje"), koja je nepostojei ideal, samo bijedno qudsko priviewe" (Krlea, Sodomski bakanal"), ili vizija svete Majke (Vasiqevqeva Pesma o majci Mariji"), nesrene majke ovekove (Vasiqevqeva pesma Pla matere ovekove", Krleina Pijeta"), to samo potvruje ambivalentnost ovog toposa u wihovoj poeziji, izmeu telesnog i duhovnog, ulnog i spiritualnog, boanskog i satanskog doivqaja qubavi. Sledei zajedniki topos u poeziji ovih pesnika svakako je topos rata, kao zajedniko ishodite i opte mesto celokupne posleratne kwievnosti. Krlea i Vasiqev ga tematizuju u slinom ekspresionistikom maniru, na nain blizak ranim nemakim ekspresionistima: tu je nagla, dinamina izmena slika, simultanizam doivqaja, prizori moralnog pada i poraza oveka, kojim divqaju nagoni, potpuno rasulo etikih vrednosti u ratu, iskazano groteskno-naturalistikim slikama:
Ja pjevam pjesmu grobqa, rovova i jama, pjesmu prodane crkve i palih bolesnih dama, U kasarni i smradu, balegi i gadu." (M. Krlea, Svibawska pjesma")
48

M. Panti, Modernistiko pripovedawe, Beograd 1999, str. 229.

173
Ja sam gazio u krvi do kolena, i nemam vie snova. Sestra mi se prodala i majci su mi posekli sede kose." (D. Vasiqev, ovek peva posle rata")

Rat u wihovoj viziji poprima biblijski apokaliptike razmere; otkriva se kao Bog Potresa i Tmine i Mrtvake Kose" (Krlea, Ulica u jesewe jutro"):
Krvavi Apsurd koqe i guta milijune." (M. Krlea, Pjesma naih dana") i tee crvena krv rekom. po kuama naim senke kostura eu." (D. Vasiqev, U kolibama smrti")49

Mrani demon rata u Krleinoj poeziji predstavqen je kao tajanstveni, zastraujui Nepoznat Netko", dok je u Vasiqevqevoj poeziji blii Sluaju komedijantu" (M. Crwanski), koji se na bizaran nain poigrava sudbinom sveta i oveka: i verujemo da je sve to / bila ala / pjanog jednog, ludog Karnevala / koji je u krvi otplovio" (Nemo"). Kao simbol stradawa oveka u ratu, i kod Krlee i kod Vasiqeva javqa se motiv pijete, majke koja oplakuje mrtvog sina, koji prerasta u krik pobune protiv boga i svih ovekovih zabluda:
A sve je La, La grozna, ni crna ni bijela, La barikade, kwige, rijei i raspela, i niega nema, ni boga ni vraga." (M. Krlea, Pijeta") bog je la, i nai su ga dumani izumeli. Ustani, Sine, da grozne lai koje se raaju u ime Oca i Sina sahrane Sin i Mati" (D. Vasiqev, Pla matere ovekove")50
49 Ovde moemo dodati da Vasiqevqeva poezija dobro korespondira i sa Krleinom ratnom novelistikom u zbirci Hrvatski bog Mars. Npr., ekspresionistiki pomerena slika bolnice u Vasiqevqevoj istoimenoj pesmi (Vuku se drumom bolnice sa smradom, / i vidimo ih svuda, / u sebi, u snu, u molitvi, / u oblaku nad gradom") analogna je slikama kolektivnog ropca ivih mrtvaca" u Krleinoj noveli Baraka Pet Be, kada se, npr., studentu Vidoviu na izdisaju ini da je ceo svet jedna velika bolnica, pital i sami pitali". 50 U poeziji oba pesnika, u demistifikaciji svih nacionalnih, religioznih, istorijskih i kwievnih mitova, primetna je frekventnost rei la". Poznat je, naravno,

174 Dakle, u vezi sa motivom rata je i topos boga, odnosno smrti boga, kao jo jedan od optih toposa ekspresionistike lirike, u kojem se reflektuje in ateizacije nekadaweg vernika",51 koji je u ratu izgubio sve iluzije i veru u wegovu pravednost i postojawe:
I znadem: krv je Tvoja tekla stubama i Ti si pao. I Tebe nema, nema" (M. Krlea, Pesma hromoga avola") Ovde je pao bog, svemoan i sveznaju i svet, i boga vie nema." (D. Vasiqev, Pesma bune")

Vrlo zastupqen u wihovoj poeziji,52 ovaj topos varira od ateistikog izazova i pobune (Hej! uje li? Gospodine! Ti prvi generale" Krlea, Pjesma hromoga avola"), do religioznog misticizma i oseawa qudske nitavnosti spram boje veliine i tajne. Oigledno je u pitawu sloeniji odnos pesnika, koji u neprestanom samorazraunavawu istovremeno tragaju za Bogom i poriu ga. Krleu i Vasiqeva povezuje i izraziti autopoetiki karakter stihova, kojim posredno ili neposredno tumae vlastitu poeziju. U tom smislu, indikativni su i sami naslovi wihovih pesama, koji tu poeziju tematski, stilski i idejno odreuju kao poeziju negacije i pobune (npr. Krleine pesme: Plameni vjetar", Pjesma naih dana", Rije
Krlein obraun sa hrvatskom kwievnom tradicijom u eseju Hrvatska kwievna la iz 1919. g., mada on taj obraun i samoobraun nastavqa kroz celokupno svoje kwievno delo. Naveemo samo neke primere iz wegove poezije: Matere dojenad bijelu hrvatskom lai doje, / a laa Hrvatske Lai u krvavom potopu tone" (Na Trgu svetoga Marka"); i svaka nova rije opet je nova la" (Ulica u jesewe jutro"); Tek misao je jedna stalna. Crna, smiona: / da la je ovo podne, crkva i vasiona" (Podne"). Slino je i sa Vasiqevqevom poezijom, kojom kao da lajtmotivski odjekuje refren sve je la". U jednoj alegorijskoj fantazmi o krilatom ekipau" boga Lai, Vasiqev peva o svim ovekovim zabludama, ponavqajui re la" ak osam puta: Sve to je lepo to je la, / plavetnilo visokog svoda, / i mladost, prolee, i bog, i hram, / Sve je la, sve je la" (Krilati ekipa"). U pitawu je, oigledno, veza po duhovnoj srodnosti i uticaj koji je Krlea (kao ve tada veliki kwievni autoritet) imao na novu generaciju junoslovenskih pesnika, meu kojima je bio i Vasiqev. Uostalom, sam Vasiqev je u vie navrata iskazivao svoje divqewe prema Krlei, u ijim stihovima je video najvei domet savremene kwievnosti. Videti: S. Vasiqev, Seawa na brata Duana", Glasnik istorijskog drutva u Novom Sadu, kw. H, sv. 34, N. Sad, 1939, str. 469; . Milisavac, Pesnik poraza, beleka 9, isto, str. 158; A. Pejovi, Prepiska Duana Vasiqeva", Godiwak Narodne biblioteke Srbije, Beograd 1979, str. 176. 51 R. Vukovi, Metamorfoze Krleine poezije", u: Krleina dela, beleka br. 34, isto, str. 41. 52 Mnoge wihove pesme inspirisane su biblijskim temama i simbolima Golgote, razapetog Hrista, uskrsnua, Salome; npr. Krleine pesme: Badwa no", Pjesma Gospodinu koji je nad mojim skladom i mojim grem", Pjesma bezimenog ovjeka na Golgoti", Ja Tebi pjevam", Gospode", Pjesma Bogovima i jednom Bogu", Pjesma Wemu koga nema" i dr.; Vasiqevqeve: Pesma bune", Hrist", Najsvetija tajna", Juda", Hristos pred Pilatom", Misterija".

175 Mati ina", Pjesma Wemu koga nema" i dr.;53 Vasiqevqeve: ovek peva posle rata", Krvava pesma", Pesma bune", Glasnik", Smrt pokolewa"). ovjek borac dvadesetog vijeka" u Krleinoj Svibawskoj pjesmi" oglaava se u ime svih ovekovih poraza i patwi, ali i buduih velikih podviga: Ja pjevam borbe pjesmu sablasnu, / pjesmu tunih kasarna u kopreni kie / Ja pjevam pjesmu ovjeka koji leti, ja pjevam pjesmu Genija koji svijeti" Slinu poetiku pesnika koji peva posle rata" nalazimo u mnogim programskim pesmama Duana Vasiqeva: Pevam prqave krme sa granice naih spoznaja / Ne lepe toalete / nego napor hou da pevam / Pevam ivot to s dana u dan / postaje iri" (Pesme o ivotu"). Pitawe smisla poezije oba pesnika shvataju mesijanski, kao posledwu mogunost spasa i izbavqewa od besmisla i haosa koji ih okruuje. Naime, u sveoptem rasulu sveta jedina preostala vera bila je vera u svetost stvarawa i mo pesnike rei, predstavqena esto preko religioznih simbola svetog trojstva i svete nedeqe. Za Vasiqeva je poezija neka vrsta boanstva, na iji oltar pesnik prinosi sve svoje vere, i molitve, i adete" (Svete moje nedeqe"), molei za svetle trenutke pesnikog nadahnua i spoznaje (asovi mojih nadahnua, / oh, svete moje Nedeqe, / zato mi se ee ne prikradete?"), dok Krlea u mnogim pesmama sa ovim motivom peva o boanstvu stiha" (Duga stiha") i pesmi svetog svitawa" (Boina pjesma godine 1917"). Dakle, poezija je i ovde, kao i kod veine ekspresionista, doivqena kao katariziko prosvetqewe i put ka duhovnom proiewu sveta i oveka. Druga mogunost katarze otkrivala se u inu revolucionarne akcije i drutvene promene sveta, u viziji Novog, preobraenog oveanstva. Tako, na idejnom planu, Krleinu i Vasiqevqevu poeziju povezuju socijalne i revolucionarne tewe, a na jeziko-stilskom, snani retoriko-patetini ton, kojim proklamuju revoluciju i prizivaju bunu:
O, Ulico, danas budi crveni talas!" (M. Krlea, Plameni vjetar") I svakodnevno emo piti iz ae crvenog bezverja. I opet emo pobediti!" (D. Vasiqev, Pesma bune")
53 Celokupna Krleina ratna lirika proeta je sveu o pesmi i pesnikom pozvawu, to se vidi i po naslovima u kojima dominira pesma kao motiv. Te pesme kao da saimaju Krleinu implicitnu poetiku i sve faze wegovog pesnikog stvarawa, od nastanka pesme (Pjesma o pjesmi", Pjesma", Stih"), preko stvaralakih sumwi i razdirawa (u Pjesmi naih dana" kae: Krvavi apsurd koqe i guta milijune / i koja korist ako Miroslav Krlea / prokliwe i kune"), do vere u mo rei i pesnikog preobraaja sveta (Duga stiha", Svibawska pjesma").

176 Pritom u izrazitoj koloristinosti wihovih stihova dominira crvena boja (kao oznaka aktivistikog ekspresionizma), boja krvi, stradawa, ali i pobune i revolucije. Objava nove istine lirskog subjekta kod oba pesnika kree se izmeu line ja" i kolektivne mi" forme: To smo Mi, Mi, djeca krvave Evrope!" (Krlea, Ulica u jesewe jutro"); mi / tuni prokleti jeretici" (Vasiqev, Pesme o ivotu").54 Sa druge strane, nasuprot wihovim buntovno-revolucionarnim pesmama, stoje melanholino-rezignirani stihovi, koji pokazuju protivrenost wihove pesnike inspiracije, u kojoj se svi uzleti duha i vere brzo gase u ponorima sumwe i besmisla. Meutim, Krlea je i ovde izlaz iz ratnog i poratnog defetizma i haosa video u revolucionarnom internacionalizmu (to moe hrvatski ovjek / na Evropski Veliki Petak? / Kad Sina ovejeg koqu, rane mu pale i deru / Al' nita! Svie. Internacionala" Veliki petak godine 1919"), za razliku od Vasiqeva, koji nakon ekstaze pobune ponovo tone u nihilistiko beznae. Dok je Krlein daqi pesniki put iao u pravcu socijalnih ideja i levo orijentisanog ekspresionizma, kasnije i u pravcu nove stvarnosti",55 Vasiqevqev socijalni utopizam ostao je tek jedna od naznaenih mogunosti, u sklopu drugih, sasvim oprenih ideja. Dakle, iako je Vasiqev blizak Krlei snagom izraza i vizije, temama i motivima, po duhovnom stavu, oseawu socijalnog revolta i slutwe radikalne, revolucionarne promene sveta, po shvatawu uloge i smisla poezije, od Krleinog ranog vitalizma i aktivizma umetnosti razdvajaju ga mnoge sentimentalne i kosmike egzaltacije, koje ga pribliavaju i drugoj, apstraktnoj struji ekspresionizma i jednom od wenih najznaajnijih predstavnika kod nas, Milou Crwanskom.

b) VASIQEV CRWANSKI U nauci iroko osvetqena, u srpskoj poeziji ve klasina u jednom modernom smislu, poezija Miloa Crwanskog i danas nesmaweno privlai pawu kritiara.56 Mogua tumaewa wegove poezije, naravno,
54 U poeziji ovih pesnika primetna je i uestala upotreba velikog slova, naroito u pisawu optih, apstraktnih imenica, kojima oni daju znaewe simbola, to je takoe bitna odlika ekspresionistikog stila. 55 Videti kod R. Vukovia, Metamorfoze Krleine poezije", u kwizi Krleina dela, beleka br. 34, isto, str. 5067. 56 Crwanski je u tumaewima kritiara najee predstavqen kao negator tradicije, jedan od vodeih avangardnih pesnika posle rata, veliki inovator na planu jezika i stiha, ali i kao sledbenik strailovske linije" srpske poezije, takoe i tvorac jedne nove, moderne pesnike tradicije, na koju se nadovezuju nai savremeni pesnici. A. Petrov u kwizi Poezija Crwanskog i srpsko pesnitvo (Nolit, Beograd 1988) kae da u Crwanskovom pesnikom delu ne ivi samo ranija srpska pesnika tradicija ve da je i ono iva i prisutna tradicija srpske poezije", str. 405. Tu konstataciju najboqe potvruje kwiga B. Stojanovi-Pantovi Naslee sumatraizma: poetike figure u srpskom pesnitvu devedesetih (Rad, Beograd 1998), u kojoj autorka ispituje razliite oblike preimenovawa i reinterpretacije tradicije" u srpskoj poeziji s kraja HH veka i u woj one

177 prevazilaze okvire ekspresionizma,57 ali je on u znatnoj meri osnova i polazite za weno razumevawe. Kada je re o poetici Crwanskog i wegovoj pripadnosti avangardnom pokretu dvadesetih godina, uoeno je da se u wegovom sluaju radilo o postepenoj evoluciji umetnike i politike doktrine",58 a ne o radikalnom raskidu sa tradicijom i radikalnoj reviziji svih vrednosti".59 No, nas pre svega interesuje praktina pesnika realizacija wegovih avangardnih ideja u uvenoj Lirici Itake (1919), kojom je u potpunosti ostvario koncept avangardnog preoblikovawa i prevrednovawa tradicije, na svim nivoima pesnike strukture (semantikom, sintaksikom, jezikom, metrikom, formalnom, anrovskom).60 Naime, postupkom izneverenog oekivawa, destrukcijom i dekanonizacijom anrova,61 razgraivawem sintakse, parodirawem nacionalnih i istorijpesnike iji neponovqivi pesniki rukopis poiva na specifinom nasleu sumatraizma", str. 12. 57 Iz bogate bibliografije radova o poeziji M. Crwanskog izdvajamo sledee: Kwievno delo Miloa Crwanskog, zbornik radova (ur. P. Palavestra i S. Radulovi), Beograd 1972; P. Xaxi, Prostori sree u delu Miloa Crwanskog, Nolit, Beograd 1976, str. 4361 i 127140; R. Konstantinovi, Milo Crwanski", u: Bie i jezik, kw. 1, Beograd Novi Sad 1983, str. 349407; R. Vukovi, Avangardna poezija, Glas, Bawa Luka 1984, str. 8293 i 104109; A. Petrov, Poezija Crwanskog i srpsko pesnitvo, Beograd 1988; N. Petkovi, Lirika Miloa Crwanskog, Beograd 1994. i Lirske epifanije Miloa Crwanskog, SKZ, Beograd 1996; B. Stojanovi-Pantovi, Srpski ekspresionizam, MS, N. Sad 1998, str. 6469. 58 R. Vukovi, Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Svjetlost, Sarajevo 1979, str. 189. 59 Isto, str. 191. R. Vukovi u navedenom delu (str. 186199), prikazuje poetike ideje M. Crwanskog i wihovu genezu u sklopu poetike srpskog ekspresionizma. Naime, razvoj kritiko-teorijskih stavova M. Crwanskog u posleratnom periodu iao je postepeno, od wegovih umereno" avangardnih tekstova u Kwievnom jugu" iz 1919. g. (osvrt na Andriev Ex Ponto, Adi Endre, Novi Maari), preko jasnog raskida sa tradicijom i tragawa za novom, sumatraistikom umetnou, koja e izraziti duh novog doba (kritiki prilozi u Danu" iz 1919, manifest Objawewe Sumatre iz 1920, eseji Za slobodni stih i Moja antologija kineske lirike iz 1922. g.), do transformacije wegovih ideja ka nekoj vrsti avangardnog neoklasicizma", vidnog u wegovim napisima iz 1923. i 1924. godine (npr. tekst Otkrovewa Rastka Petrovia"). Uporediti kod A. Petrova, nav. delo, poglavqe Pesniko opredeqewe", str. 145174. 60 Savremena kwievna nauka odavno je potvrdila da je Crwanski upravo takvim sintaksikim i anrovskim pomerawima teksta, kojima je u svoje vreme izazivao zabunu i negodovawe kritike, otvarao nove jezike mogunosti i time trajno uticao na razvoj savremene srpske kwievnosti. Taj prevrat u rei, u oseawu, u miqewu" (Objawewe Sumatre), pre svega u razgradwi sintakse, Crwanski je zapoeo upravo lirikom, a zatim ga preneo i u prozu i roman, izvrivi u punoj meri wegovu poetizaciju. Uporediti kod N. Petkovia, Lirske epifanije Miloa Crwanskog, beleka 57, isto, str. 7117. 61 Postupak dehijerarhizacije anrova, zasnovan na izneverenom anrovskom horizontu oekivawa", vidan je ne samo po anrovskim naslovima pesama (Himna", Ditiramb", Zdravica", Oda vealima", Karikatura", Molitva", Naa elegija"), nego i u wihovom dubqem, znaewskom sloju, odnosno grotesknoj nesaglasnosti izmeu oblika i sadraja (videti kod N. Petkovia, nav. delo, str. 2638). Ista tewa ka dehijerarhizaciji i ukrtawu anrova dolazi do izraaja i u wegovim proznim delima (Prie o mukom, Dnevnik o arnojeviu, Pisma iz Pariza, Komentari uz Liriku Itake, Kod Hiperborejaca), u kojima je Crwanski, tragajui za pretpostavqenom, sluenom (meta)formom"

178 skih mitova, ironijskim obrtawem vrednosnog poretka (himna krvi, zdravica smrti, oda vealima, ditiramb rodu koji veselo mre", molitva bogu na drvenoj ragi"), Crwanski gradi novu, ekspresionistiku, grotesknu sliku izoblienosti i poremeenosti sveta posle rata.62 Na slino anarhistiko razarawe svih kanonizovanih vrednosti nacionalne (graanske) kulture nailazimo i u poeziji Duana Vasiqeva.63 Veliku slinost, pre svega, pokazuju wihove programske pesme, u kojima oba pesnika iznose svoje poetsko Vjeruju" jednim novim, ironino-grubim, gotovo proznim jezikom, iz kojeg progovaraju gorina, bunt i oaj onih koji su u ratu videli sve" i izgubili sve. Odiseja modernog pesnika otuda je liena patetike i poetizacije prolosti:
Svejedno sa ili bez rime, nema vanosti oprema i sjaj, ako dua bolna bolnim osmehom nad prolou bdi." (D. Vasiqev, Prolog") Ja nisam peva prodanih prava, ni laskalo otmenih krava. Ja pevam tunima: da tuga od svega osloboava. (M. Crwanski, Prolog")64

(M. Panti: . i druga proza Miloa Crwanskog", u kwizi Modernistiko pripovedawe, Beograd 1999, str. 141), anticipirao mnogobrojne postmodernistike tokove savremene srpske kwievnosti. O anrovskim pomerawima u Crwanskovim delima pisao je i Milo Lompar u kwizi Apolonovi putokazi, Beograd, 2004. Ovaj savremeni istraiva Crwanskovog dela priredio je i znaajan zbornik radova, u kojima je Crwanski predstavqen kao moderni klasik" srpske kwievnosti (Kwiga o Crwanskom, SKZ, Beograd 2005). Bojana Stojanovi-Pantovi ukazuje i na dekonstrukciju patrijarhalno shvaenog mukog bia" u delima Miloa Crwanskog, predstavqajui ga i kao autora svojevrsnog enskog pisma (Srpski ekspresionizam, MS, N. Sad 1998, str. 67). 62 Ovde treba podsetiti na ono to su uglavnom svi savremeni tumai Crwanskove poezije isticali da ruewe jednog sistema kwievnih vrednosti podrazumeva stvarawe drugog, ili, kako A. Flaker kae, osporavawe postojeih i izgradwu novih struktura minus postupcima" (Stilske formacije, Zagreb 1986, str. 202205). 63 Veza izmeu Crwanskog i Vasiqeva, naravno, nije novost u kwievnoj nauci. Na wu su sporadino ukazivali nai znaajni kritiari: D. Vitoevi, Posleratna avangarda i Milo Crwanski", u zborniku Kwievno delo Miloa Crwanskog, beleka br. 57, isto, str. 553; J. Deli, Gorko sjeawe na pokoq, beleka br. 13, isto, str. 3643; A. Petrov, Poezija Crwanskog i srpsko pesnitvo, beleka br. 57, isto, str. 245247; Z. Konstantinovi, Duan Vasiqev", Kwievna istorija, Beograd 1971, br. 12, str. 727 728 i Duan Vasiqev", u: Bie i jezik, kw. 8, Beograd N. Sad 1983, str. 216217. M. Panti ukazuje i na srodnost u wihovom pripovedakom radu: Vasiqev i Crwanski: jedna mogua paralela", Letopis MS, N. Sad 2002, kw. 470, str. 531537. Ipak, nigde u celosti nisu osvetqene zajednike poetike i stilske karakteristike wihove poezije. 64 U radu smo koristili zbirku M. Crwanskog Lirika Itake i komentari, BIGZ-SKZ, Beograd 1993.

179 U duhu aktivistikog ekspresionizma Crwanski i Vasiqev na gotovo istovetan nain proklamuju bunu protiv oca i wegova rivala, / i zakona starih Poetika" (Vasiqev, Krvava pesma"): Nisam patriotska tribina. / Nit marim za slavu Poetika" (Crwanski, Prolog"), persiflirajui lani estetizam i aristokratizam predratne poezije:
Da li da pevam profesorima Ili u velikim patriotama, to govore samo o seqaku, to ne sme mirisat na balegu, nego na meseinu mlaku?" (M. Crwanski, Epilog") Mesto pudera i parfema i krila meka i meseine mlake, mi smo pevali krvavu bunu protiv boga." (D. Vasiqev, Pesma bune")65

Poetski zahtev za promenom i onim tek sluenim, a jo dalekim i neotkrivenim Novim svetom, pokazuje se kao jedina i iskquiva mogunost povratka (nakon rata) ivotu:
Ali: ili nam ivot neto novo nosi, a dua nam znai jedan stepen vie, nebu, to visoko, zvezdano, mirie, il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, avo nosi." (M. Crwanski, Prolog")

Pritom je pesmi, odnosno pesniku, data profetska uloga objave Nove istine o svetu, u skladu sa fanatinim uverewem da postoje nove vrednosti, koje poezija, oduvek pre nego ivot, nalazi":66 Ne, tom je kraj! / Na Itaki e da se udari / u sasvim druge ice. Svejedno da li ja / ili ko drugi" (Crwanski, Epilog"). Ovakav beskompromisni pesniki stav nemirewa sa prolou iskazuje i Duan Vasiqev, stihovima istog tipa ili-ili":
65 Mogu se uporediti i druge wihove programske pesme, u kojima, u ime novog pesnikog narataja, odbacuju sve mitove prolosti: Pred nama nema boanstva! / Mi niija nismo deca! / Mi i u ekstazi pijanstva, / kad nam noga od strasti kleca, / jo uvek sve moemo" (Vasiqev, Narataji); Mi vie tome ne verujemo, / nit ita na svetu potujemo. / Nita eqno ne oekujemo, / mi nita ne oplakujemo" (Crwanski, Naa elegija). 66 M. Crwanski, Objawewe Sumatre", u: Lirika, proza, eseji, N. Sad Beograd 1972, str. 432.

180
Naa e budunost biti: gordi jedan, sokolski let, koji e skinuti sa neba Nebo; preporodni preokret ili teka jedna tama." (D. Vasiqev, Budunost")

U tewi za Novim" i Nepoznatim" Vasiqevqev lirski subjekat u pesmi Kolon" ekstatino uzvikuje: I Smrt, il' ivot! / Niz muka, / ili red sjajnih slavoluka, / ali se poi mora!" Ako govorimo o nekoj vrsti wihove ekspresionistike rodoqubive poezije (tu mislimo na Vidovdanske pesme Crwanskog i ratne" D. Vasiqeva), onda je ona, pre svega, zasnovana na kritikom duhu nacionalnog otrewewa i kritikog sagledavawa nacionalnog mita (vidovdanskog, herojskog):
Gladan i krvav je narod moj. A sjajna prolost je la." (M. Crwanski, Spomen Principu") O, krvava brao u snegu, qubav i bog i ivot su trice; stvarnost je jauk to caruje na bregu, bombe i kamioni i krilatice." (D. Vasiqev, U mraku")67

Crnohumorna posleratna stvarnost i novo bratstvo qudi u sramu, pokoru, bedi", projektovana je u wihovim pesmama Jugoslaviji" (Crwanski: Nijedna aa to se pije, nijedna trobojka to se vije, / naa nije") i Smrt pokolewa" (Vasiqev: Mi sreni nismo bili. / Nismo oprali na vrelu bratstva oi"), koje su neka vrsta polemikog odgovora pobednikoj retorici tradicionalne rodoqubive poezije.68 Pevajui o otaxbini" uglavnom u negativnim kategorijama (Otaxbina je pijana ulica, / a oinstvo prqava strast" Crwanski, Veni sluga"), Crwanski i Vasiqev slave smrt, krv i mrtve itavog poraenog oveanstva, oglaavajui se upravo u wihovo ime. Otuda se glas lirskog ja", u kojem su umnoeni mrtvi koji pruaju ruke" (Objawewe Sumatre"), moe shvatiti i kao varijacija ekspresionistikog toposa ivih mrtvaca". Crwanski ovaj topos uoptava na ceo narod (Jo je veseo narod jedan / u krvi, pepelu i prahu" Zdravica"), a slino je i kod Vasiqeva i wegovih junaka" u ratu, koji se poput krvavih udovita" sele od rova do rova": Hou da poem bledom / mrtva67 Podsetiemo da je takvo otrewewe i razoarewe pesnika posledica ratnog apsurda, koji je u naim istorijskim uslovima bio jo izrazitiji, budui da su nai pesnici u wemu uestvovali pod tuom zastavom, borei se protiv vlastitog naroda. 68 Neposredan povod bila je antieva pesma Prolog / Novo pokolewe", koja slavi pobedu naroda u ratu i ujediwewe Jugoslovena.

181 cu u rovu, / i da se veseo vratim" (Hou"). Krv postaje novo znamewe, zajedniki simbol narataja; Crwanski ga posveuje do boanstva (Na Bog je krv" Himna"), a Vasiqev uzdie na olimpijski presto begova i zlotvora" (Krvava pesma"). Motiv seoba i uzaludnog stradawa naciona, koji e Crwanski kasnije virtuozno uobliiti u romanu Seobe, najavqen je ve u Lirici Itake: Ni majke, ni doma ne imadosmo, / selismo nau krv" (Himna"). Isti motiv sreemo i kod Vasiqeva, u snanoj ekspresionistikoj slici bolnica i ivih mrtvaca", to se od grma do grma" vuku: velika jedna, strana seoba / savesti, to se od groba do groba / tihim jecajem sele" (Bolnice"). Uticaj Crwanskog na Vasiqeva prepoznajemo u mnogim stihovima i slikama rata ili samog ivota kao ale", vesele maskarade" (Crwanski, Kuga"), pjanog jednog, ludog Karnevala" (Vasiqev, Nemo"),69 to je, u sutini, izraz onog obesveujueg, parodijskog, karnevalskog raspoloewa koje buja u prvim poratnim godinama".70 Taj obesveujui, parodijski duh pesnika razobliava sve lane kultove prolosti, u oajnikom pokuaju da u opustoenom svetu, bez Boga, pronae neku novu Istinu. Kao da je pesnik tu stranu slobodu duha taj lirizam lutawa, naao usred svoje zalutalosti u zalutalom svetu":71
Hristos, pa Neron, pa Lewin. Hiqade godina vuku nas za nos, pesnici, mesije, carevi i komunisti." (M. Crwanski, Kuga") i svejedno: Isusi ili Ahasveri! Drugi bi nas samo oblici spasli." (D. Vasiqev, Prolog")

Naalost, jedina istina do koje je Vasiqev mogao doi bila je istina jednog poraenog sveta i oveanstva, bez mogunosti spasa, jer spas je samo ostrvo zaborava" (Narataji"), dok e Crwanski, u daqoj pesnikoj potrazi za wom, doi do otkrovewa Sumatre, kao uenog ostrva mira. Iako ne u toj meri, stilski i jeziki uverqiva kao Crwanskova, Vasiqevqeva kritiko-aktivistika (rodoqubiva") poezija nosi istu
69 Videti, npr., Vasiqevqevu pesmu Junaci", gde je rat vien kao krvava zemaqska maskarada", ili pesmu Duga": i prazninu u mome srcu / ne mogu da ispunim smehom / ili ovom arenom maskaradom, / ovim lutawem bez ciqa, to se / zove ivotom" Da potvrdimo istinsku duhovnu srodnost i zajedniki senzibilitet ovih pesnika, a ne jednosmeran uticaj Crwanskog, rei emo da Vasiqevqeva poezija dobro korespondira i sa Crwanskovom kasnijom prozom i oseawem sveta u woj, oseawem melanholije i haotinosti ivota kojim upravqa Sluaj komedijant". 70 M. Panti, Modernistiko pripovedawe, Beograd 1999, str. 83. 71 R. Konstantinovi, Milo Crwanski", u: Bie i jezik, beleka 57, isto, str. 355.

182 snagu bunta, krika i revolta protiv svekolikog zemaqskog i kosmikog ustrojstva sveta. Drugo i moda vanije pitawe srodnosti ekspresionistike poetike ovih pesnika odnosi se na pitawe sumatraizma, koje je, naravno, i kquno pitawe Crwanskove poetike u celini.72 Kao specifina kosmiko-idealistika filozofija, bliska apstraktnoj struji ekspresionizma, ona pre svega poiva na oseawu univerzalnih saglasnosti, ije korene moemo traiti ne samo kod Bodlera nego i u dalekoistonoj lirici koju je Crwanski prevodio.73 Kod Crwanskog je ta ideja veza uobliena na nov pesniki nain, kao oseawe istovremene, intuitivne povezanosti pesnikog subjekta sa svim prirodnim i kosmikim oblicima postojawa, rasutim u prostornim i vremenskim daqinama. Ova ideja ima isto transcendentalno znaewe pesnike potrage za himerikom zemqom", u kojoj se relaksira bie zemaqske egzistencije i ovek postaje, moralno i fiziki, ist, lak, eterian, jednak svojoj vlastitoj sutini, u dodiru s pravom univerzalnom domovinom koju na zemqi nije mogao nai".74 Takav sumatraistiki otklon od realnosti, od uasavajue praznine i pustoi ivota, bio je izlaz iz posleratnog nihilizma, mogunost katarze, oiewa i uznesewa bia u novootkrivene prostore sree" (P. Xaxi). Slutwa tog vieg, kosmikog sklada data je ve u Prologu Itake" (nebo to visoko, zvezdano, mirie"), prisutna je u ciklusima Nove senke i Stihovi ulica, u melanholinom stapawu s prirodom, junaka umornog od lutawa, qubavi, ivota (Razoaran od tvog umornog tela, / radoznalo milujem bludne i meke / velike oi biqa" Oi"), da bi svoje puno metafiziko znaewe dobila u Sumatri", u oseawu halucinantnog lebdewa bia, preobraenog u senku i zrak, kao i u pesmama nakon we (Stewe", Poslanica iz Pariza", Strailovo", Bespua", ivot", Devojka", Blagovesti", Serbia", Leto u Dubrovniku godine 1927", Priviewa"), koje se doivqavaju kao etvrti ciklus Lirike Itake".75
72 U savremenoj kwievnoj nauci dovoqno je osvetqena individualna poetika varijanta ekspresionizma Miloa Crwanskog, koju je on, na sebi svojstven pesniki nain, imenovao pojmom sumatraizma. O tome je opirnije pisao M. Lonar (Obzori sumatraizma", u zborniku Kwievno delo Miloa Crwanskog, beleka 57, isto, str. 93 118), zakquujui da sumatraizam izmie shemama stila i doba i, zahvaqujui izvornom nadahnuu i poetskoj kreaciji Miloa Crwanskog, prevladava i nadilazi ekspresionistike okvire, te postaje ona bitna emotivno-misaona i stilska konstanta koja proima kwievno djelo ovog pisca u cjelini", str. 118. Pitawem Crwanskovog sumatraizma bavili su se i R. Vukovi: Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, beleka 58, isto, str. 193196; P. Xaxi: Prostori sree u delu Miloa Crwanskog, beleka 57, isto, str. 4361; B. Stojanovi-Pantovi: Srpski ekspresionizam, beleka 57, isto, str. 4647. 73 Na takve korene ekspresionizma upuivao je i sam Crwanski, istiui da je ak Kineza, koji su prvi videli da je sve qubav ja u vezati qubavqu i ono to je daleko jedno od drugoga, i nai vezu izmeu bia nejednakih: osmeh koji utie na travu, bezbrinost koju daju vode, i mir koji nam daju bele zavejane jele" (Pisma iz Pariza, u: Lirika, proza, eseji, beleka br. 66, isto, str. 289). 74 R. Vukovi, nav. delo, str. 194. 75 A. Petrov, nav. delo, str. 11. Naravno, oseawe sumatraistikog saglasja i blagosti proima i ostala, prozna dela M. Crwanskog, od Dnevnika o arnojeviu (1921), pre-

183 Odblesci sumatraizma mogu se prepoznati i u mnogim pesmama Duana Vasiqeva, u ewi pesnikog subjekta za daqinama, mirom, spokojem, ostrvom zaborava", slutwi smrti i konanog smirewa u borealnim predelima, ieznuu bia u kosmikim prividima:
Jedva ekam da dospem do groba severna, i da se pokrijem velom beskrajnih daqina." (D. Vasiqev, Grob na severu") Daleko, negde, oko sveta, gde sneg i led i nebo cveta sve e se sliti, i od svega biti: Mir, mir, mir" (M. Crwanski, Bespua")

Zemaqska odiseja pesnika, obeleena porazom i stradawem, produava se u kosmiku i metafiziku, u kojoj pesniki duh samo u snu po svetu bludi" (Crwanski, Moja pesma"): i due to blude / u dalekim, dalekim, / rodnim, / nadzemaqskim plantaama" (Vasiqev, Kroviware").76 Sumatraistiki motivi jablanova (Samo su jablani / na naoj strani" Obale"), potoka (I sve to, ta uda / u pesmi pronosi potok to tee ovuda" U neprohodnim umama"), meseca (zagrli bele ceste / kud Mesec srebrom ogrnut hodi, / pa me u svetli beli Mir vodi" Ponor"), koji se sporadino javqaju u Vasiqevqevoj poeziji, i oni ee zastupqeni, simboli noi, zvezda i naroito oblaka, sugeriu na beskrajne kosmike daqine, veze i saglasja, ali i na susret sa onostranim (None strave padaju po nama", Pred buru", Zvezde", Na kordunu", Bura u zoru"). Takoe, u nekim Vasiqevqevim pesmama osete se uticaji strailovske" poezije klonua, lutalatva, nespokoja (Dua se u nama jecajui klati / od Severa do Juga" U neprohodnim umama"): I bludimo tako bez rei o svome ciqu / ko da nas noi nekud daleko iqu, / odakle povratka nema" (Svetlost"). Ovi stihovi kao da prizivaju uveni refren iz poeme Strailovo" (Lutam, jo, vitak, sa srebrnim lukom"), odnosno wen lajtmotiv: I, tako, ve slutim / tiina e stii, kad sve ovo svene, / i mene, i mene". Svakako da je ovaj motiv boleko putopisa Pisma iz Pariza (1921) i Qubav u Toskani (1930), do Seoba (1929, 1962) i kwige Kod Hiperborejaca (1966). 76 Ista udwa za novim, neotkrivenim prostorima kosmikog beskraja primetna je u Vasiqevqevim pesmama Hou", Kolon", Navie", Pred polazak", Ponor", Posledwi korak", Otkria", u kojima svakako prosijavaju odblesci Crwanskovog kosmizma/sumatraizma: Zaroniti u duu Svemira, / i u krilu toga vampira / otkriti svetove skrivene, / i stii do izvora svetlosti / lave, i bele, i crvene" (Kolon).

184 sti i slutwe smrti prisutan, ak i dominantan, u Vasiqevqevoj poeziji, a da je nain na koji je iskazan blizak Crwanskom. Stoga moemo rei da ove pesnike povezuje setno i melanholino oseawe bolne mladosti, gaewa ula i strasti, umirawa qubavi i ivota: Sa svakim nam je poqupcem ivot krai" (Vasiqev, Nostalgija"); vidim da je, u ranom umirawu, / moja, i tua, mladost, gorka i jedna ista" (Crwanski, Strailovo").77 I kod Crwanskog i kod Vasiqeva topos erosa je u bliskoj vezi sa toposom smrti, odnosno prolaznosti ulnog zadovoqstva i praznine qubavi, koja ih, opet, upuuje ka kosmikom svetu i transcendenciji. Isto tako, u wihovoj poeziji primetan je i svojevrsni narcizam, odnosno antropocentrizam lirskog ja":
Nou sam se na mesec peo; a sa enama kad sam se sreo mislim da rekoe da sve za mnom ude." (D. Vasiqev, Prolost") ene prolaze i oblik gube, smee se, pa mi priu da me qube, a ja im novu senku dam". (M. Crwanski, Na ulici")78

kao i blaga (samo)ironija, pa i karikaturalnost pesnike slike: I ta e ostati od ovog ivota? / Da l samo gorke, ismejane sete? / Il, moda, jedno crnooko dete? / Il, samo jedna karikatura?" (Vasiqev, Karikatura"). Meutim, i pored toga to razaraju iluziju qubavi, ovi pesnici tragaju i za nekim wenim novim, metafizikim oblikom, u veitoj podvojenosti izmeu bludnog i svetog, ulnog i duhovnog. Otuda se u wihovoj poeziji esto javqaju religiozni simboli, koji su kod Vasiqeva uvek direktno prisutni (Golgota, sveta Nedeqa, razapeti Hrist, sveta Majka, Saloma), a kod Crwanskog skriveni i zatamweni u dubqem sloju pesama, to svakako potvruje motivsku izukrtanost i sloenost wegove poezije. Na primer, u pesmi Moja Ravanica" Crwanski spaja motive erosa i Bogorodice, jedine drage pred kojom klei", dok u pesmi Pod Krkom", zahvaqujui razgradwi sintakse, govori o postojawu boga hipotetiki, kao o izneverenoj mogunosti, uzaludnom oekivawu, pitawu bez odgovora (I ostavqa me zagledanog / u bezdane vode"). Kao da je, paradoksalno govorei, onostrano (boansko) prisutno svojom odsutnou, to je nesumwivo jedan vid negativne, odnosno prazne trans77 Mogu se, npr., po istom sentimentalno-eleginom tonu uporediti wihove qubavne pesme: Serenata", Samoa", Bele rue", Qubav" (Crwanski) i Nostalgija", Besmislenost", Bol", Naa qubav" (Vasiqev). 78 Taj snani antropocentrini duh pesnika, koji preplavquje ceo univerzum, najvie dolazi do izraaja u wihovim pesmama Na ulici" i Snovi": Kad mahnem rukom, nehotice, / nove zvezde sinu" (Crwanski, Na ulici"); Sa mesecom u noi s neba siem, / i duu svoju u zrake upletem" (Vasiqev, Snovi").

185 cendencije."79 Tako postupak oduhovqewa materije ili eterizacije, koji Novica Petkovi naziva trenutkom lirske epifanije",80 kod Crwanskog postaje objava drugog, onostranog sveta: zanosnog, ali praznog. Prelepog, ali zastraujueg."81 Stoga i oseawe sumatraistike blagosti i smiraja granii sa nestajawem, odnosno nepostojawem i smru kao konanom, metafizikom utehom. Crwanski je ovaj prelazak bia u nebesa, preobraaj tela u zrak samo" (Priviewa"), jeziki tako sugestivno transponovao u sliku sveta u kojoj se na izgled, od vazduha i u vazduhu gradi sve".82 Ovakvih trenutaka lirske epifanije" nije bilo mnogo u poeziji Duana Vasiqeva, bar ne onih u kojima je proces transcendencije praen i jeziki. Naime, nakon svakog kosmikog uzleta i novih otkria oblaka" (Otkria"), u pesniku se javqa sverazorni duh sumwe (Uvek me straa uma mog prati" Straa"), koji dovodi u pitawe svaku iluziju smisla, qubavi, nade, Sumatre (Jer nije vano da l' je Vatra / ono to sve izgara, / ili je ciq na Sumatra" Prolost"), ostavqajui ga poraenog, u saznawu da nema zaborava: i nikad nieg nema / do lude, sumanute grie" (Otkria"). Sumatraistiki junaci Crwanskovih dela pronalaze utehu i zaborav bekstvom u imaginaciju, kidajui sve veze sa realnou i sopstvenom moralnom sveu,83 oslobodivi se tako tereta svega racionalnog, zemaqskog i telesnog. Vasiqevqev lirski junak sauvao je te veze sa okolinom i stvarnou, prema tome i wene moralne norme, zbog kojih osea svu teinu svog zemaqskog greha. Ipak, iako se odrekao svega to bi ponelo duu u zrake" (Stanice") i sahranio snove svoje lepe" (avolu"), sumatraistiki pejza jo ivi u wemu kao drugi, udvojeni deo wegovog bia, onaj prozrani, laki, bestelesni, koji i daqe udi i traga za izgubqenom Lepotom:
I pokatkad, kao preko snova, doznam da ive jo u meni oblaci, ume i mora, i rumeni obronci bregova" (D. Vasiqev, Stanice)
N. Petkovi, Lirske epifanije Miloa Crwanskog, beleka br. 57, isto, str. 53. Isto, str. 19. 81 Isto. 82 P. Xaxi, Prostori sree u delu Miloa Crwanskog, beleka br. 57, isto, str. 34. Xaxi ovde kae: Dela mladog Crwanskog otkrila su nam opsesiju eterinim kao glavnom supstancom stvarnosti i bia Trebalo je razloiti na elementarne sastojke neto neralawivo, kao to je etar, otkriti atome daha, vazduha. Materijalizovati, stvarnou pesnike slike, lelujavu nematerijalnost koja nas okruuje", str. 34 i 37. 83 Crwanskovi junaci i usred ratnog i poratnog komara pronalaze mir i utehu. Pred moralnim pitawima oni tonu u potpunu indiferentnost i melanholiju, a oseawe krivice kao da potiskuju do potpunog zaborava. Govorei o junaku Dnevnika o arnojeviu, Xaxi kae da wegova svest odbija da se konstituie. Fundamentalni moralni problem u Dnevniku jeste: ne postavqati moralni problem". Nav. delo, str. 68.
79 80

186 Tako se Vasiqev samo u pojedinim pesmama pribliio Crwanskovom mekom, eterinom lirizmu, onoj blagosti i prozranosti koja wegovu poeziju ini estetski tako snanom. U tim dragocenim, prosvetqujuim trenucima, uspevao je i jezikom materijom da iskae neizrecivu tajnu i tiinu kosmikog nitavila, pa se u wegovim najboqim pesmama ove vrste (Ponor", Posledwi korak", Navie", Pred polazak", Otkria"), kao i kod Crwanskog, nazire blaga melanholina nasmeenost nad prazninom transcendencije:
I ipak na raskrima gde plove po livadi beli kosai proleti sa vetrom moja senka." (D. Vasiqev, Pred polazak")

v) VASIQEV KOSOVEL Dok su veze, odnosno poetike srodnosti Duana Vasiqeva sa srpskim i hrvatskim ekspresionistima u kwievnoj nauci do sada uoene i relativno osvetqene, paralele sa slovenakim ekspresionistima gotovo da su izostale.84 Zato se nama nameu zauujue ivotne i stvaralake koincidencije izmeu Vasiqeva i jednog od najznaajnijih pesnika slovenakog ekspresionizma, Sreka Kosovela. Wihov kratak ivotni i stvaralaki vek, posveen umetnosti,85 i velike stvaralake tewe da umetnou i revolucijom duha mewaju svest oveka i drutvenu stvarnost, brzina, fragmentarnost, grozniavost i ekstaza stvarawa, a iznad svega unutrawe protivrenosti pesnikog ja", razapetog izmeu krajnosti aktivizma i nihilizma, ine i wihovu poeziju duhovno i poetiki bliskom. Svakako, ne treba zanemariti ni zajedniko evropsko kulturno i kwievno naslee (romantizma, impresionizma), potom upliv savremene nemake literature, kao i opta idejna i literarna strujawa u evropskoj kwievnosti posle Prvog svetskog rata, koja su duhovno oblikovala i poetiki pribliila ove pesnike.86
84 B. Stojanovi-Pantovi se u radu Nacrt za uporednu analizu toposa u pesnitvu ekspresionizma" (u kwizi Linija dodira, Gorwi Milanovac 1995, str. 93107) bavila analizom karakteristinih toposa u poeziji junoslovenskih ekspresionista, zakquujui da se oni pojavquju u meusobnoj, dijalektikoj povezanosti, da jedan esto nagovetava drugi i da su wihova simbolika znaewa bliska u srpskoj, slovenakoj i hrvatskoj literaturi", str. 107. 85 Vasiqev je iveo svega 24 godine (19001924), u strasnom i grevitom nastojawu da se ostvari u umetnosti, dok je Kosovel za samo 22 godine ivota (19041926) i nekoliko godina prave pesnike ekstaze uspeo da pree velik stvaralaki put i da ostvari veliku sintezu". Po reima Aleka Vukadinovia, Kosovel je pesnik ije stvaralako iskustvo prethodi svakom ivotnom, prema tome, pesnik po roewu, ija snaga duha i vizionarstvo nadilaze wegov kratki zemaqski vek. Videti: A. Vukadinovi, Kosovelove pesnike ekstaze", predgovor zbirci S. Kosovela, Izabrane pesme, Rad, Beograd 1975, str. 56. 86 Na vezu S. Kosovela sa evropskom i domaom romantiarskom tradicijom ukazao je A. Flaker (Avangarda i romantizam", u: Poetika osporavawa, Zagreb 1984, str. 4755),

187 Vasiqev i Kosovel nisu za ivota objavili ni jednu zbirku pesama, iako su za svega nekoliko godina intenzivnog kwievnog rada iza sebe ostavili mnogo: Vasiqev oko tristo, a Kosovel ak preko hiqadu pesama.87 Poezija i jednog i drugog pesnika je poetiki sloena i nesvodqiva na jedan pravac i stil; u woj se prepliu crte impresionizma, simbolizma, ekspresionizma, futurizma, dadaizma, ali su ipak dominantni ekspresionistiki elementi, toposi, jezik i stil. Dramatini naboj suprotnosti",88 ukrtaj razliitih stilova i struja, koji je obeleio Kosovelovu poeziju, glavno je obeleje i Vasiqevqeve. Povezuje ih rana impresionistika blagost i melanholinost stihova,89 ali ubrzo potom i ekspresionistiki bunt, krik i nervoza izraza",90 kao
istiui da je ta tradicija utkana i preoblikovana u novi avangardni koncept pesnitva. S druge strane, Kosovelov odnos prema aktuelnim kwievnim zbivawima u jugoslovenskom kontekstu, pre svega odnos prema zenitizmu, Flaker je osvetlio u tekstu Kosovelova konstruktivna poezija i jugoslavenski kontekst", u: Obdobja 5, Qubqana 1984, str. 173182. Istraujui genezu Kosovelovog ekspresionizma, kwievni istoriari su isticali i wegovu ukorijewenost u poetskoj strukturi slovenake moderne ili nove romantike, odnosno Murnovog impresionizma" (Juraj Martinovi, Tipoloka odreewa ekspresionizma A. B. imia i Sreka Kosovela", u: Obdobja 5, isto, str. 188). Zato Marija Mitrovi, govorei o poetskoj sintezi ovog pesnika i fazama" kroz koje je proao (impresionistika, ekspresionistika, konstruktivistika), kae: Ve sama iwenica da je Kosovel za najvie est godina proao i na svoj nain osvojio bar tri razliita stilska naina izraavawa (naravno, sa nizom nijansi jo i simbolistikih i romantiarskih elemenata), svedoi da je ovaj pesnik bio izuzetno dinamina linost, otvorena za kwievno naslee i nove tokove" (Poetska sinteza Sreka Kosovela", Kwievna istorija, H, 6566, Beograd 1984, str. 112). Istu crtu stvaralakog temperamenta videli smo i u Vasiqevqevoj poeziji, jer se i on kao pesnik batrgao meu krajnostima i delo mu je, u pravom smislu, delo prelaza, otvoreno svim moguim stilskim i duhovnim strujawima" (R. Vukovi, Avangardna poezija, Glas, Bawa Luka 1984, str. 94). 87 Iako je Kosovel za tampu pripremio dve zbirke pesama, Zlatni un (1925) i Integrali (1926), a Vasiqev zbirku Oblaci, wihova nastojawa da ih objave izjalovila su se, koliko zbog materijalnih razloga, toliko i zbog prerane smrti. Posthumno je izalo nekoliko izdawa wihove izabrane poezije, ali to je bilo nedovoqno da se wihov opus sagleda u celini, zbog ega su dugo bili zapostavqeni, na samoj margini kwievne istorije. Tek 1977. g. zavreno je tampawe Kosovelovih sabranih dela, u etiri toma (Zbrano delo, IIV, uredio Anton Ocvirk, Qubqana 19461977), to je doprinelo svestranijem i pouzdanijem naunom tumaewu wegove poezije, proze, eseja i rasprava. Vasiqevqeva sabrana dela, kako je poznato, nisu objavqena do danas. Zanimqivo je da su i Vasiqev i Kosovel vodili bogatu prepisku, iz koje moemo mnogo saznati o wihovim stvaralakim tewama, ali i krizama i klonuima. Ta prepiska svakako potvruje potrebu ovih mladih stvaralaca za objawewem i proverom vlastitog poetskog stava pred sobom i drugima. Takoe, i jedan i drugi pesnik ogledali su se i u kratkim proznim vrstama (pesme u prozi, kratke prie), to je jo jedna linija dodira" junoslovenskih pisaca ovog razdobqa. Videti kod B. Stojanovi-Pantovi, Kratka ekspresionistika proza u junoslovenskim kwievnostima", u kwizi Linija dodira, beleka br. 84, isto, str. 187202 i Morfologija ekspresionistike proze, Beograd 2003. 88 M. Mitrovi, Pregled slovenake kwievnosti, Sremski Karlovci Novi Sad 1995, str. 273. 89 Iako je pejza u wihovom impresionistikim" pesmama zaviajni (Kosovelov rodni Kras, Vasiqevqev panonski), zajedniko im je oseawe samoe i smrti, zbog ega wihov pesniki impresionizam spontano prerasta u zaotreno oseawe bola, patwe i krika, svojstvenog ekspresionistikom izrazu. 90 Krlea u svom kritikom eseju o ekspresionizmu (videti beleku br. 38) govori o nervoznoj snazi izraza", koji je potenciran do oka, do histerinog ushita, do uznemirenog patosa", str. 118.

188 posledica istovremenog delovawa razliitih, oprenih ideja i slika u pesnikovoj svesti".91 O tome je Kosovel i eksplicitno pisao: Danas je stolee nervoznih Kroz nervozu spoznajem stvari to ih qudi stoleima nee spoznati. Nervozni ovek je medij kosmikih tragedija Taj nemir to je u meni, tu nervozu, to elim da izrazim".92 Ovu ideju Kosovel prenosi i na nivo implicitne poetike, izraavajui svojom poezijom, kao i Vasiqev, samo ekstazu, ekstazu svega u svemu" (Vasiqev, Navie"):
Naa pesma je strasna, naa snaga iva i haos vatre u srcu nam gori, estoka strast ivota, neukrotiva koja u sebi nee da izgori." (S. Kosovel, Naa pesma")93 Mi i u ekstazi pijanstva, kad nam noga od strasti kleca, jo uvek sve moemo." (D. Vasiqev, Narataji")

Tako umesto hladne, muzejske" estetike prolosti (Ruiti, ruiti! / Sve te muzeje faraona, / sve te prestole umetnosti" Kosovel, Destrukcija"), wihova pesma postaje izraz vlastite unutarwe podvojenosti, uznemirenosti i teskobe, eksplozija", disharmonija", krik:
moja pesma je moje lice" (S. Kosovel, Moja pesma") sve to je lepo u meni sliva se u pesmu, u kojoj ritam krv moja bije." (D. Vasiqev, Noi")

U ovakvim pesmama izrazitog autopoetikog karaktera, u kojima odreuju prirodu vlastitog stvaralakog ja", oni iznose i ekspresionistiki zahtev za slobodom stiha i forme, koja treba da prenese ekspresiju i izrazi sve ekstaze due: Rime su izgubile svoju vrednost. / RiM. Mitrovi, Poetska sinteza Sreka Kosovela", beleka br. 86, isto, str. 126. Pismo Fanici Obidovoj, 12. jula 1925. g. Citat preuzet iz navedene studije M. Mitrovi, str. 114. 93 U radu smo koristili sledee zbirke Kosovelove izabrane poezije, prevedene na srpski jezik: Izabrane pesme, izbor i predgovor A. Vukadinovi, preveli G. Jawuevi i D. Poznanovi, Rad, Beograd 1975; Zlatni un, izbor A. Gspan, prepevao G. Jawuevi, MS, N. Sad 1981; zbirku slovenake ekspresionistike lirike Crveni atom (priredio F. Zadravec, preveo M. ivanevi, MS, N. Sad 1987), sa znaajnim, reprezentativnim izborom Kosovelovih ekspresionistikih pesama.
91 92

189 me su neuverqive / Pesma nek bude trewe bola" (S. Kosovel, Rime"); Svejedno sa ili bez rime, / nema vanosti oprema i sjaj" (D. Vasiqev, Prolog"). Znaajnim delom svoje poezije ovi pesnici stoje na liniji aktivistikog ekspresionizma i ekspresionistike utopije Novog sveta i oveka:94
Mi smo Novoverci, i naa nova vera potie iz Srca i krvi i rana" (D. Vasiqev, Dajte nam ono to nije vae") za wime e da stupa zdravo pleme i u naem delu sila da omladi koja e svet da srui i novi izgradi." (S. Kosovel, Crveni atom")

Pevajui o preobraaju sveta u svet" (Kosovel), preporodnom preokretu" (Vasiqev), Kosovel i Vasiqev, poput mnogih pesnika tog vremena, prizivaju brau" celokupnog oveanstva: Doi, drue iz Ugande ili Brazilije, / a dom ti je, ko i moj, svud" (Vasiqev, Pesme o ivotu"); braa iz Indije, Persije, Afrike, / bie nai drugovi, naa braa bie" (Kosovel, Muzika prolea"). Pritom, u raawu novog oveanstva i borbi za oivotvorewe Velike Istine" (Kosovel, Meditacije"), oni vizionarski slute raspad evropske civilizacije, potonule u grehu i krivici:
Sve je ekstaza, ekstaza smrti! Zlatne kule zapadne Evrope, kupole bele sve tone u vrelom, crvenom moru." (S. Kosovel, Ekstaza smrti") ispod zvezdane vasione to u crvenoj ekstazi krvi u sumrak svaki tone." (D. Vasiqev, Pesma o majci Mariji")

Ovakve apokaliptike slike sumraka civilizacije posledica su rata, jer je moderna umetnost, po Kosovelovim reima, prva osetila stravu pred ratom kao milionskim ubistvom. Nakon rata: haos, anarhija, nihilizam; posledice rata: moralna depresija, unitewe etosa Jedino svetlo koje je obasjalo ruevine oveanstva i qudskosti jeste o94 Najznaajnije Kosovelove pesme ove vrste su: Muzika prolea", Crveni atom", Meditacije", Alarm", Pesma o preobraaju sveta u svet", Kliem vas", Kons: novom dobu" i dr., a Vasiqevqeve: Kolosi", Budunost", Dajte nam ono to nije vae", Sinovi sutraweg dana", Borcima", Suaw".

190 vek. ovek kao personifikovani etos. Odatle ekspresionizam on trai spas oveanstva."95 Poznato je koliko je snano Vasiqev u svojim pesmama (Nemo", Smrt pokolewa", U kolibama smrti", Bolnice", ice", Vizija iz rata", Junaci", U mraku") ispevao grozu rata, nemo i traginu spoznaju oveka o sopstvenom qudskom padu i bespovratno izgubqenoj mladosti: O, mesto mladosti, / te beskrajne, bezmerne gadosti!" (Vizija iz rata"). Slino oseawe oveka zgasla oka i na umoru", koji je u ratu izgubio i sahranio sve svoje mladalake iluzije i snove, nalazimo i u Kosovelovoj pesmi Starci": rei su mrtvi slapovi, bez pene / naa mladost je satrvena, / grobovi su nae uspomene". Dominantna tema u Vasiqevqevoj i Kosovelovoj poeziji je tema smrti,96 doivqena ne samo ekspresionistiki, kao vizija apokalipse i smrti oveanstva, nego i vrlo lino i emotivno, kao slutwa sopstvenog kraja i opsesivna udwa za smru: Smrt mi je danas blia no jue / u grobqu sedim, skrstivi ruke" (Vasiqev, U grobqu"); Daj mi, Boe, da lagano mrem / i tiho da se pokrijem tamom" (Kosovel, uewe smrti"). Poeziju oba pesnika karakterie veoma irok raspon u obradi ove teme, koji se kree od ezgistencijalnog do metafizikog doivqaja smrti i oseawa wene sveprisutnosti u svetu.97 Smrt je tu shvaena i kao qudski udes, izvor straha, samoe i patwe, ali i kao spas i utoite, osloboewe od zemaqskog stradawa, put ka Bogu i venom miru kosmikih predela:
ponesi duu ne mislei nita na vena, i svetla i tajna izvorita sree, radosti, smeha." (D. Vasiqev, Radost smeha") O, nema smrti, nema smrti! Samo pada, samo pada, u ponor beskrajne plaveti." (S. Kosovel, O, nema smrti")

95 Ovo je deo iz Kosovelovog poznatog programskog lanka Kriza iz 1925. god., vanog za wegovo poimawe ekspresionizma. Citirano prema studiji J. Poganika, Pesnitvo Sreka Kosovela", predgovor u kwizi S. Kosovela, Zlatni un, MS, N. Sad 1981, str. 1617. 96 Uporediti kod B. Stojanovi-Pantovi, Kompleksnost teme smrti u poeziji Sreka Kosovela", Znak", 1981, br. 14, str. 7376 i M. Mitrovi, Poetska sinteza Sreka Kosovela", beleka br. 86, isto, str. 123127. 97 Videti, npr., Kosovelove pesme: Qudi s krstovima", Ekstaza smrti", Iz teita", Predsmrtnica", Slutwa", Na koloseku mrtvih", Sonet smrti", uewe smrti", U pono", Nihilomelanholija", Na bela vrata", Smrt"; Vasiqevqeve: Smrt negde na ulici", Groznica", Dijalog", Testament", Suton", Spomenik", U grobqu", Tiha smrt u pola noi", Smrt ivih bia", Grob na severu", Posledwi korak".

191 Motiv smrti proima i sve ostale motive wihove poezije (priroda, qubav, bog, kosmos); nazire se gotovo iza svake pojave i slike, inei sutinsko jezgro u kojem se sabiraju i prelamaju svi slojevi i znaewa wihovog pesnitva. Stie se utisak da su ovi pesnici svojim stihovima iveli, oseali i ispisivali vlastitu smrt. Zanimqivo je da je u Kosovelovoj i Vasiqevqevoj poeziji izrazito zastupqen i motiv majke, uzdignute do kulta svete qubavi, milosti i dobrote: Nesrena majko, Marijo bela, / qubimo na tvom putu tragove tvoga tela" (Vasiqev, Pesma o majci Mariji"). Majka je u wihovoj poeziji metafora uene utehe i mira, iskupqewa od svih ivotnih poraza, lutawa i greha. Kao simbol stradawa i rtve, ona na sebe preuzima greh Sina; Kosovel, npr., u pesmi Mati" kae: Pomraile bi ti oi zbog mog greha", a Vasiqev u pesmi Zvona": i u moru mojih greha / moja crna Majka tone". Simbol majke prerasta u vii, boanski princip apsolutne qubavi, koji nakon razorewa hrama" zamewuje sve sruene oltare prolosti: A mi smo jednu imali samo svrhu: / da u svetlosti, na vrhu, uvek namuena, krvava mati / postane idolom" (Vasiqev, Oblaci"). Stoga ovi pesnici, nesumwivo slinog, melanholinog i traginog oseawa ivota, u tragawu za sopstvenom izgubqenom duom, jedinu utehu i utoite pronalaze u toplom okriqu majine qubavi, a na kraju puta, i u viem, kosmikom zaviaju i zagrqaju smrti. Time dolazimo do jo jednog vanog toka wihove poezije, koji tipoloki moemo svrstati u struju apstraktnog ekspresionizma. U wihovim pesmama ove vrste dominiraju motivi kosmosa, haosa, venosti, samoe, smrti, ewe za onostranim, za potpunim i konanim smirewem u kosmikom beskraju, iskazani prepoznatqivim postupkom oduhovqewa materije:
Sam, sam, sam moram biti, sebe u venosti i venost u sebi otkriti, prozirna krila u beskraj raskriliti i mir predela s onog sveta u sebe upiti." (S. Kosovel, Preporod") Vetar bi mi razmrsio vlasi crne i duge; i ja bih bez galame, neprimetno zalio svoje izbelele tuge i srean poao u plavi Beskraj!" (D. Vasiqev, Posledwi korak")

Drutveni aktivizam ovih pesnika tako se naglo stiava i prelazi u oseawe kosmike harmonije, tanije kosmikog nitavila. Ovo oseawe sutinski proizilazi iz nihilistikog beznaa i stravinog suoavawa sa haosom i besmislom ivota (Vasiqev: None strave padaju po nama"); Samo strava, a ta je strava: biti / usred haosa, usred noi, / traiti izlaz i slutiti / da spasa nema, da nee doi"

192 (Kosovel, Samo strava"). Otuda i svi putevi wihove grevite mladalake pobune i potrage za smislom, zavravaju prihvatawem apsurda i prizivawem smrti, kao konanog metafizikog utoita: Sve, o sve je bilo uzaman / svet se preda mnom zatvoren wiha, / sada bih s tobom, Smrti tiha" (Kosovel, Sve, o sve"). Na kraju, ukazali bismo na jo jednu zanimqivu podudarnost izmeu ovih pesnika, koja se odnosi na suenu kritiku recepciju wihove poezije, najee svoene na socijalnu dimenziju i levo orijentisani ekspresionizam. Nesumwivo je da su Kosovel i Vasiqev znaajni i kao pesnici socijalnog humanizma i vizionarske objave Novog sveta, ali ovaj deo wihovog pesnikog opusa nije i najznaajniji. Te pesme su ispevane tonom snanog revolta i pobune protiv svih vidova drutvene nepravde, s jedne, i toplog saoseawa sa patwom malih, unienih qudi, s druge strane. Meutim, wihova drutvena angaovanost i neskrivena tendencioznost najee su vodile u deklamaciju i patos plakatske" poezije, zbog ega i nemaju veu kwievnu vrednost.98 Svako svoewe poezije na jednu dimenziju oduzima wen sutinski, integralni karakter. Kako u sloenosti i paradoksalnosti sveta jedna ideja ne iskquuje drugu, tako se i u Kosovelovoj i Vasiqevqevoj ekspresionistikoj poeziji meusobno dodiruju i osvetqavaju sasvim opreni tokovi i motivi nihilizma i aktivizma, negacije i afirmacije ivota. Namee se zakquak da su Kosovel i Vasiqev u svom kratkom kwievnom radu gotovo istovremeno preli isti stvaralaki put, od impresionizma, preko ekspresionizma i socijalne literature, do novih ideja, koje su se u Kosovelovoj poeziji iskristalisale u konstruktivizam, a u Vasiqevqevoj ostale u sferi ekspresionistikog nihilizma. Ipak, bez obzira na neku vrstu wihovog zajednikog sintetikog / integralnog avangardizma, tanije ekspresionizma, Vasiqevqeva poezija nije u celosti dostigla onu estetsku vrednost i snagu Kosovelovih proienih i svedenih pesnikih vizija. Zato je ova komparativna analiza, kao i prethodne, pre svega potvrda srodnosti, pa i istovetnosti, tematskih, stilskih i idejnih struktura u poeziji junoslovenskih pesnika ekspresionistikog razdobqa. Moemo na kraju zakquiti da je, sam po sebi, istorijski i kwievni kontekst Vasiqeva usmeravao ka individualnoj pesnikoj transformaciji optih ekspresionistikih toposa i stilskih postupaka. Isto tako, srodnost po duhovnom senzibilitetu spontano ga je upuivala na poeziju najznaajnijih evropskih i junoslovenskih ekspresionista, pa se u wegovoj lirici lako mogu uoiti refleksi Krleinog aktivizma, Crwanskovog anarhizma i sumatraizma, odjeci razliitih struja nemakog ekspresionizma (poezije Georga Hajma, Gotfrida Bena, Ludviga Rubinera, Johanesa Behera) i, naravno, Adijeve poezije, koja je
98 Npr. Kosovelove pesme: Revolucija", Radom gradimo", Sveeri", Starica pokraj sela"; Vasiqevqeve: Molba na berzu rada", Pesma roba u podne", Dve sirote", Siroe".

193 svojim duhom bila bliska ekspresionizmu. Meutim, Vasiqev je sve te literarne uticaje, sve gene svojih lektira" (Ki), stvaralaki asimilovao u samosvojnu pesniku viziju, koja saima razliite ekspresionistike tokove u neku vrstu sintetikog ekspresionizma", izraavajui na taj nain sve protivrenosti svog uznemirenog pesnikog bia. Taj sintetiki / integralni karakter poezije pribliava ga i poetici slovenakog pesnika Sreka Kosovela. Ipak, ostaje pitawe u kom bi se smeru Vasiqevqeva poezija daqe razvijala, budui da je u sebi nosila velik poetiki potencijal i mogunost granawa u razliitim stilskim pravcima. Posmatrajui razvoj pesnika wegove generacije, a slinog stvaralakog potencijala i poetike, utiska smo da bi najboqe tek stvorio. Jer, iako je veini pomenutih pesnika ekspresionizam bio samo poetna stvaralaka faza, krik wihove mladosti"99 (a po reima Gotfrida Bena, pesnik ne moe celog ivota biti ekspresionista), ipak se ne moe osporiti da im je upravo on pomogao da se probiju do vlastitoga izvornog izraza"100 i ostvarewa kasnijih, vrhunskih dela kwievnosti.
Dragana Vujakovi DUAN VASILJEV'S POETRY IN THE INTERTEXTUAL RELATIONS OF EUROPEAN AND SOUTH SLAVIC AVANT-GARDE POETRY-WRITING Summary The paper points out the spiritual and poetic similarities between the poetry of Duan Vasiljev and the poets of different expressionist streams in the German literature (nihilism of Georg Heym and Gottfried Benn, cosmism of Alfred Mombert, Theodor Deubler, activism of Johannes Becher, Ludwig Rubiner and others). The author then more extensively investigates the intertextual relations with the poetry of the Hungarian poet Endre Ady and the south Slavic poets of the expressionist period (Miroslav Krlea, Milo Crnjanski, Sreko Kosovel). Duan Vasiljev's poetry is placed in a broader, international avant-garde context to establish more precisely the literary-historical position of this poet between the extremes of the expressionist streams the abstract and activist ones.

99

D. Pejovi, Sumrak svijeta i traewe novoga ovjeka", beleka br. 43, isto, Isto.

str. 4.
100

PRILOZI I GRAA
UDC 821.163.41-1.09 Krakov S. 821.163.41-95

PESNIK BURE, OLUJE I GRMQAVE" Zorana Opai

Kwievna zaostavtina Stanislava Krakova (18951968) dospela je u arhiv Narodne biblioteke Srbije ne voqom autora ili wegove porodice, nego zato to je pisac bio primoran da emigrira iz zemqe kao pripadnik biveg reima, Nediev saradnik i roak (majka S. Krakova, Persida, bila je roena sestra Milana Nedia) i, samim tim, dravni neprijateq. Oficir i dobrovoqac (jo od svoje sedamnaeste godine) balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, viestruko odlikovani heroj i istaknuti rodoqub, odlukom vlasti na kraju Drugog svetskog rata biva osuen i gubi sva graanska prava u domovini za koju se svim srcem borio. Kao to je poznato, Krakov je umro u izgnanstvu 1968. ne doekavi povratak u Srbiju, a ni wemu ni wegovoj porodici nisu vraena graanska prava. Zbog svega toga, svaki prireiva wegovih dela pristupa wegovoj arhivi sa pomeanim oseawima, gorine, zbog toga to prouava grau koja mu je dostupna nezavisno od voqe autora, i eqe da stavqawem na uvid javnosti sauva kwievno delo i istorijski znaaj pisca utuqene batine" od zaborava. Zaostavtina ovog autora je obimna i raznovrsna; ona, izmeu ostalog, obuhvata linu dokumentaciju, dnevnike, prepisku, jednom reju intimnu istoriju cele porodice Krakov (supruge Ivanke Ivani-Krakov, pisca i stomatologa, i erke Milice Krakov-Arsenijevi). Fotografije, pisma, pozivnice za sveane veere i prijeme otkrivaju ispuwen drutveni ivot graanske porodice izmeu dva svetska rata, a pasoi S. Krakova, ispuweni peatima, svedoe o mnogobrojnim putovawima koja je on, najee u svojstvu novinara, preduzimao. Takoe, sauvani telegrami od kwievnika, dravnika i pripadnika kraqevske loze svedoe i o prijateqskim i kwievnim vezama autora sa savremenicima. U rukopisnoj zaostavtini nalazi se najmawe kwievnih rukopisa. Najdragoceniji su, svakako, dnevnici iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, pisani u sveskama, ali i na formularima za trebovawe municije u ratu. Sem toga, tu su i scenario dokumentarnog filma Golgota Srbije (Za ast otaxbine) sa planom snimawa odreenih scena i rukom dopisanim komentarima reisera Krakova, pa i rukom

196 zabeleene narodne bajke i prie.1 Za sada su od svega toga objavqeni odlomci iz dnevnika2 i scenario za film,3 trudom Gojka Teia. U Krakovqevoj zaostavtini nalaze se i etiri lirska prozna teksta, koji u podnaslovu sadre odrednicu pesma u prozi". Re je o patriotskim pesmama: Za otaxbinu (pesma u prozi)", Okovani Prometej (pesma u prozi)", Allons enfants (pesma u prozi)" i Na Svetoj Jeleni (pesma u prozi)".4 Tekstovi su ispisani crnim mastilom na zasebnim papirima, prepoznatqivim sitnim rukopisom autora, nalik na stranice iz wegovih ratnih dnevnika. Nema nikakvih podataka ili najava da je autor imao nameru da ih objavi. Pesme nisu datirane i sam autor ih, takoe, ne spomiwe u ostalim svojim spisima, ali ne samo po rukopisu, nego i po stilskim i tematskim osobenostima zakquujemo da je, bez sumwe, re o Krakovqevim autorskim tekstovima. Utoliko je udnije to se ove pesme nigde ne spomiwu meu prouavaocima wegovih kwievnih dela. Kako je ukupan kwievni opus pisca fragmentarno sauvan, delimino objavqen, a jedan deo wegovog dela zauvek nestao, smatram da je progovarawe o bilo kom neotkrivenom delu ovog kwievnika dragocen zadatak koji pomae da se Krakovqevo kwievno stvarawe otrgne od zaborava i, makar delimino, zaokrui. Kwievno delo S. Krakova u celini je fragmentarno sauvano, delimino i zaslugom samog autora. Naime, autor je na koricama svojih kwiga esto najavqivao svoja dela u tampi" a ona se nisu nikada pojavila (bar ne za wegova ivota). Roman ovek koji je izgubio prolost nikada nije izdat (postoji pretpostavka da je glavnina ovog rukopisa ugraena u prvi deo memoarske kwige ivot oveka sa Balkana); vie puta najavqivana novelistika zbirka Crveni pjero i druge novele takoe nije objavqena nego ju je, poetkom 90-ih, na osnovu novela rasutih po periodici, rekonstruisao G. Tei; izvestan broj putopisnih, memoarskih lanaka ostao je u zagubqen" u meuratnoj periodici,5 i, kona1 Krakov je u periodu izmeu dva rata zabeleio desetak bajki, pria i predawa. Uz svaku priu beleio je datum zapisivawa, mesto i ime osobe od koje je priu uo. Meu osobama koje je naveo kao izvore naveo je i svog ujaka, Milana Nedia, ali i V. (Vidu?) Crwanski. Re je o priama: Zlatna jabuka" (Miodrag (Mina) Lisinac, uo od brae, zapisano u selu Gorwi Stupaw 24. 3. 1923); Lisica navodaxika" (27. 3. 1923, uo u vojsci); Vilina mazalica" (27. 3. 1923); Lisica sudija" (2. 4. 1923, uo od V. Crwanski); Alabija" (22. 4. 1923, Jelena iz Gorweg Stupwa); Vampir" (11. 5. 1923, Milan Nedi, od babe); Lipove jabuke" (11. 5. 1923, M. Nedi, od oca uo). 2 S. Krakov, Epizode iz ratova (odlomci iz ratnih dnevnika), odabrao i priredio Gojko Tei, Kwievni magazin, 2001, br. 1, str. 153158. 3 S. Krakov, Za ast otaxbine (Poar na Balkanu), priredio Gojko Tei, Narodna kwiga/Alfa, Beograd 2000. 4 Odeqewe kwievnih rukopisa, Narodna biblioteka Srbije, signatura P/707//3a. 5 U meuratnoj periodici Krakov je objavqivao raznovrsne tekstove. Meu onima koji prevazilaze nivo novinskog lanka izdvajaju se memoarski tekstovi: Borba na Kalin-kamenu (odlomci iz dnevnika sedamnaestogodiweg dobrovoqca), Vreme, 21. 4. 1923, str. 3; putopisni lanci: Nae pristanite na Jegejskom moru, Vreme (boini dodatak), 68. 1. 1924, str. 3; Pismo iz Italije. Zakasnelo leto na Lidu (U Veneciji varoi luksuza i qubavi), Vreme, 30. 9. 1924, str. 4; Pismo iz Italije. Septembar u Veneciji, Vreme, 22. 11. 1924, str. 4; Stari Sombor, Vreme (boini dodatak), 68. 1. 1927, str. 3 i tzv. avionske reportae: U suton nad Beogradom. Jedan let kroz maglu i sunce, Vreme, 16. 11.

197 no, pomenuto memoarsko delo ivot oveka sa Balkana je nedovreno i objavqeno posthumno, trudom erke autora.6 Svojim motivima i stilskim osobenostima pesme u prozi bliske su prvoj fazi kwievnog stvarawa autora. Najverovatnije su nastale u periodu izmeu 1912. i 1923, poto od tada autor bitno mewa svoja kwievna interesovawa i stil pisawa (prestaje da se bavi fikcionalnom kwievnou i posveuje se novinarstvu i graninim anrovima putopisnoj i memoarskoj prozi). Retorski uzdignutog tona, pesme slave herojstvo ratnika, te zajedno sa ostalim Krakovqevim delima o ratu ostvaruju polifoninu, kontrapunktalnu sliku ratne epohe. Oigledna srodnost romansijerske proze i lirskih zapisa proistie iz postupka poetizacije proze karakteristinog za oba Krakovqeva romana (lirsko naelo, kratke, eliptine reenice, asocijativno vezivawe fragmenata radwe, tropino prikazivawe prostora i qudi u ratu i sl.). U pesmama u prozi autor, dakle, primewuje obrnuti kwievni postupak postupak prozaizacije poezije karakteristian za avangardnu kwievnost. Meutim, izmeu romana i pesama u prozi stoji bitna stilska razlika. Romaneskna proza S. Krakova karakteristina je po dramatinim opisima borbe prsa u prsa, razarawa (koji preovlauju i u pesmama), ali se pripoveda trudi da naglaeni tragini i sentimentalni ton pripovedawa depatetizuje ironijskim senewima, parodijskim obrtima i estetikom oka. Postupak desentimentalizovawa javqa se u Kroz buru i prerasta u dominantno stilsko naelo romana Krila. ak i kasnije, u memoaristici, autor se trudi da surove dogaaje predstavi sa ironijskom ili crnohumornom distancom, ne umawujui wihov tragini efekat. Promenom anrovskog predznaka Krakov dobija mogunost da istu temu obradi na vie lirski nain. Ne mewajui nita bitno u svom nainu kazivawa, zadravajui temu, ritam, ak i sintaksu, pesnik dobija priliku da bez ironijskog otklona, na naglaeno emotivan nain glorifikuje heroizam ratnika koji juriaju u odbranu asti otaxbine. Wihov snani patriotizam i visoki ton blii ih, u izvesnom smislu, pesmama Milutina Bojia, uz sve poetike razlike izmeu dela ova dva autora. Naime, oba pisca proivela su iste strahote Prvog svetskog rata, izbeglitvo na Krfu i posmatrali umirawa srpskih vojnika. Stoga su patriotski zanos, ponos zbog herojstva nacije i divqewe prema borcima za otaxbinu potpuno razumqivi u wihovim poetskim tekstovima, poto potiu iz iste ratne zbiqe i jednakog iskustva. Priblino istog obima i teme, pesme u prozi raslojavaju se na patriotske pesme koje eksplicitno proslavqaju junatvo vojnika (Za
1925, str. 4; U vrtlogu vazdunih spirala. Nad naim rekama, Vreme, 21. 11. 1925, str. 3; Avionom do enevskog jezera do pariskih predgraa, Naa krila, god. 3, jul-avgust 1926; Avijonom preko Kopaonika. Za dva sata od Novog Sada do Skopqa, Vreme, 24. 3. 1927, str. 1. 6 I u svom drugom kwievnom ivotu" dela ovog autora delom doivqavaju istu sudbinu. Naime, kwiga putopisne proze Kroz Junu Srbiju (kroz zemqu naih kraqeva i careva) objavqena 1926, najavqivana kao kwiga u ediciji Izdavake kue Filip Viwi", nikada nije doivela svoje novo izdawe.

198 otaxbinu" i Allons enfants") i lirsku prozu sa veim stepenom simbolizacije (Okovani Prometej" i Na Svetoj Jeleni"), koja kroz likove gorostasa i ratnika velia slobodu i hrabrost uopte. Podignuti, sveani ton kazivawa, uz esta obraawa junacima, raste tokom pesme i vrhunac dostie u finalnim poetskim iskazima. Ovi lirski zapisi, esto himnikog tona, zavravaju se slavqewem asti otaxbine ili antiklimaksom, slikom podivqale prirode koja ali odlazak ratnika. Strofoidi su esto prekidani rezovima" koji razdvajaju vremenske planove, to je karakteristian Krakovqev stilski postupak iz romana. Stoga pesme u prozi na trenutke deluju kao da su istrgnute stranice romana prenete u lirski oblik. Otaxbinska ast i hrabrost vojnika koji se bori za sopstveni nacion oseawe je koje boji Krakovqevu fikcionalnu, memoarsku prozu, kao i wegov dokumentarni film. Tako i pesma Za otaxbinu" (naslov je blizak filmu o Prvom svetskom ratu Za ast otaxbine) sadri sliku vojnikog juria pod kiom granata, u borbi prsa u prsa. Smrt je unapred izvesna, a junaci joj se predaju tek kad uspeju da sauvaju zastavu. Pesma poiwe usklikom Napred! Za otaxbinu!". Heroizam vojnika naglaen je vizuelnim i akustikim slikama ratnog sakaewa (zvidawem granata, udarawem vojnikih doboa, tretawem truba, jeawem rawenika). Orao sa srpske zastave, simbol hrabrosti i patriotizma, esto korien u Krakovqevim lirskim tekstovima, u ovoj pesmi oznaava i pobedu i junaku smrt. Iako je motivski bliska prethodnoj pesmi, pesma Napred drugovi" (Allons enfants") sadri vii stepen simbolizacije. Devet kratkih strofoida zavrava se refrenskim povikom Napred!". Pesma je formulisana kao obraawe poetskog glasa vojnicima. Juri vojnika je i ovde naglaen karakteristinim motivima (iseene zastave, bajoneti, zemqa crvena od krvi, vazduh ispuwen dimom i barutom) i zvukovima koji istiu heroizam vojnika. Primetni su mnogobrojni simboli pobede: Atena sa lovorovim vencem, izreetane i krvave zastave grejane suncem pobede", kao i Marseqeza", pesma pobednika od koje drhti zemqa. Stradawe u ime pravednog ciqa, hrabrost u prkoewu jaem neprijatequ, okolnosti su zbog kojih je sudbina srpskih vojnika esto dovoena u vezu sa prometejskom, bar u meuratnoj lirici: Kraj uske staze, na ledenom bregu/kao Prometej koga sudba prokle/sam srpski vojnik izdie u snegu/upiru pogled du sunca" peva, na primer, T. uki u pesmi Ruka".7 U Plavoj grobnici" M. Boji pale vojnike takoe naziva Prometejima nade, doivqavajui ih kao muenike i borce zaslune za boqe dane, one koji daju nadu buduim generacijama. Simbol heroja koji prkosi tiranima koristi i Krakov u pesmi Okovani Prometej". Za razliku od drugih primera, Krakovqeva pesma ne dovodi u direktnu vezu srpske vojnike sa Prometejem, nego mitskog junaka prikazuje kao oveka koji zbacuje ropske okove sa sebe. Mogunost da se povrati
7 Antologija srpske ratne lirike 19121922, priredili Mladen St. urii i Mirko Damwanovi, izdawe Centralne uprave rez. oficira i ratnika, Beograd 1926. (fototipsko izdawe), Dragani", Novo slovo", Beograd 1990, str. 64.

199 okupirana zemqa i pobede velike vojne sile (tirani") srpskim vojnicima predstavqala je najsnaniji pokreta. Bilo je to, kako navodi pesma . Milievia nastala u istom istorijskom trenutku, doba kad se ovek, svojim duhom, / isuvie uzdigao / da bi mogao biti ravan starim bogovima".8 Pesma o osloboewu i pobedi pojedinca nad superiornim bogovima-tiranima usredsreena je na dve poetske slike. I u ovom tekstu tehnika prekida/reza koristi se za razdvajawe dva vremenska trenutka ponoi i zore, koji oznaavaju ropstvo i osloboewe. Raspeti Prometej utke trpi muke, ali se osea nemoan da raskine lance koji ga privezuju za stenu. Jo je neobinije da raspetog junaka na raskidawe okova pokreu qudi iz doline, koji svojom pesmom prkose bogovima-tiranima. (uj!! U dolini se ore neki zvuci, ali to nije vapaj ropski, ni jauk potitenih. To je pesma, pesma slobode, silna za robove, strana za tirane () ta pesma dopre i do Prometeja, ona ohrabri srce wegovo"). Trenutak kada se ovek suprotstavqa voqi bogova i dokazuje im da je u stawu da nadvlada wihovu mo oznaava i trenutak ruewa starog ustrojstva sveta. Pucawe okova izaziva veliki prasak od kojeg zemqa uzdrhta i vazduh i voda se zatalasae", a huna reka koja rui sve pred sobom simbolino obznawuje zavretak jednog vremena i poetak novog. U posledwoj pesmi u rukopisu simbolika se mewa na iznenaujui nain. Ovo je jedina pesma u kojoj vie nije re o pobedniku, nego o poraenom vojniku izgnanom iz sopstvene domovine. I u tome se d lako prepoznati i tragina sudbina wenog autora. Jer, Na Svetoj Jeleni" je pesma o izgnanstvu, pisana iz pozicije onoga koji je, posle mnogih pobeda, doiveo najtei poraz. Ratnik i patriota kojem je domovina oduzeta gubi svoj identitet, svoj razlog postojawa pa je izgnanstvo/obezdomqewe najstraniji od svih poraza koji mu se moe dogoditi. Kao i prethodne, pesma je podeqena na dva vremenska momenta: izgnanstvo i smrt ratnika, te sliku uzburkale prirode koja ali velikog oveka. Piui ovu pesmu, autor kao da je nekim priviewem naslutio i neto od sopstvenog ivotnog udesa, to ovu pesmu seni na poseban nain. Na ostrvu, odnosno na niijoj zemqi, ratnik mraan i vrst kao kamen", onaj ija se krila pre tako ponosno irila" premerava dubinu svog poraza i konanost svog izgnanstva. Sunce svojih pobeda" ne nalazi jer je utonulo u burne talase" (Krakov za istorijske potrese esto koristi izraz bura", te se potonue u istorijskoj buri odnosi na ivotni brodolom). Iako je iz navedenih detaqa jasno da je re o sudbini vojskovoe Napoleona Buonaparte, umesto wegovog imena stoji lina zamenica koja sudbinu ratnika pretvara u sudbinu svakoga ko se nije snaao u istorijskoj oluji i grmqavi". ivot samog Krakova zavren je na isti tragian nain. Prekaqeni patriota iz velikih istorijskih potresa prve polovine veka, autor se na kraju Drugog svetskog rata naao na strani poraenih i prognanih, onih ija herojstva vie
8 . Milievi, Buduim pesnicima", Antologija srpske ratne lirike 19121922, str. 101.

200 nikome nita ne znae. Beei pred smrtnom presudom kroz austrijske ume (drugi deo memoara ivot oveka sa Balkana naslovqen je Kroz Austriju"), autor u memoarima opisuje posledwi pogled na zemqu koju zauvek naputa. I zato, dok itamo poetske iskaze o francuskom vojskovoi koji je, stojei na izgnanikoj steni preko burnih valova penuavoga mora", udno gledao put svoje otaxbine, pred naim oima kao da izrawa jo jedna zlatna senka", sen oveka sa Balkana, izgnanog rodoquba, koja se posledwi put osvre na otaxbinu u daqini. Krakova je uvek pogaalo plitko nacionalno pamewe, povran odnos drave prema dogaajima koji su odredili noviju istoriju, nemar prema bogatom rasutom blagu", istorijskom i kulturnom nasleu, zaborav koji prekriva sve i svakoga, te se trudio da svojim delima obnavqa i uva seawe na vanu epohu u kojoj je bio svedok i uesnik. Dug nae kwievnosti jeste da obnovimo i sauvamo seawe na ivot i delo ovog jedinstvenog oveka sa Balkana". Objavqivawe pesama u prozi stoga smatram malim prilogom za rasvetqavawe kwievnog dela pisca nesrene sudbine iji je ivot tekao kroz buru, oluju i grmqavu". Nadam se da je ovim neto od toga promeweno.

PESME U PROZI IZ RUKOPISNE ZAOSTAVTINE Stanislav Krakov

ZA OTAXBINU (pesma u prozi) Nakrivqenih ajkaa, zakrvavqenih oiju, lica umrqana znojem i prainom, prigrlivi vrsto puke na kojima su se blistali na suncu ogrezli bajoneti, jurili su oni napred. Zrna su zvidala oko wih i pevala samrtnu pesmu. Ovde onde bi se zavijao koji pogoen kurumom i sav obliven krvqu, padajui dovikivao je drugovima: Napred! Za otaxbinu!" Doboi su potmulo udarali, trube su tretale, rawenici su jeali a oni su jurili i ginuli. Pred wima je bio zastavnik drei visoko uzdignutu, svu kurumima izreetanu zastavu, simbol wine otaxbine, na kojoj se ponosno vio beli orao rairenih krila. Taj izreetani orao grejan suncem slave vio se smelo u ovom gustom vazduhu dima i baruta, kuruma i granata, i irio je krila da leti napred, napred! Strelovito zvidawe granata i rapnela mealo se sa suvom pratwom mitraqeza. Granate su prtale oko wih, rile zemqu, dizale oblake praine, raznosile zemqu i meso, lomile kosti i kamen.

201 Oni su jurili napred, zasejavali zemqu svojim telima, pribliavali se sve vie i vie dugim neprijateqskim rovovima i tu nastade pakao. Udarie prsa u prsa. Vie se nije pucalo. Bajoneti su sevali i razdirali grudi, lobawe su prskale pod udarcima kundaka, a grevito stegnuti prsti, otkidali su komae mesa. I zalepra pobedno win orao, irae snano svoja krila na suncu, i oni videe wegov pobedni let i umirali su zadovoqno a pesma pobednika i posledwe isprekidane rei samrtnika slivale su se u jednu re, jednu misao: Za otaxbinu!" ALLONS ENFANTS (pesma u prozi) Viju se zastave iznad glava junaka, lepraju se gordo na vetru, reetane kurumima a noene slavom i grejane suncem pobede. Napred! Grme i riu topovi. Vatra bije iz winih smrtonosnih cevi. Zvide granate i riju zemqu strano prtei. Rame uz rame, napred, deco domovine, svi u jednom redu. Napred! Napred ponosno i hrabro. Vi se smrti ne bojite jer je smeo i ponosit va pogled kojim je gledate. Napred! Iznad vas leti bogiwa pobede, irei krila i mae maem u jednoj a pobednim vencem u drugoj ruci. Napred! Udaraju doboi a otegnuto pite trube. Teak i gust je vazduh pun dima i baruta, jauka rawenika i ropci samrtnika. Napred! Crvena je zemqa od krvi vae ali su crveniji bajoneti i ruke vae od krvi neprijateqa. Napred! Vae vam zastave pokazuju put pobede. Svetlucaju se vai krvavi bajoneti, graku puke a usijane cevi peku ruke. Napred! I vi idete napred, jurite i ginete, kliete za slavu i slobodu otaxbine, ginete ali vam elo kvasi oreol besmrtnosti. Napred! Razlee se iz vaih grudi pesma silna i pobedna. Vi pevate marseqezu od koje drhti zemqa, koja nadviava grmqavu topova, sa wom idete i umirete za slobodu i otaxbinu. Napred!

OKOVANI PROMETEJ (pesma u prozi) Pono je. Gusta i crna tama je prigrlila zemqu. Mesec se skrio za oblake. Kroz no se uje jauk vetra i krik sovuqaga A iz daqine dolazi vapaj, jecawe i monoton zveket okova. Na vrhu stene, okovan tekim gvozdenim lisicama lei Prometej. Crna, gadna orluina kquje mu krvavu ranu wegovu, ali iz wegovih usta ne izlazi ni jauk, ni uzdah, on napree miice svoje da pokida teke lance, ali su oni i suvie jaki a sunce slobode jo nije izalo na istoku.

202 Naprezao je negda jake miie svoje, grudi su mu nabrekle, ali prokleto elezo i suvie je jako. I opet uzdah se ne ote iz wegovih grudi i orao mu kqucae sve jae utrobu. Zora je. Na nebu se zvezde pogasile, nebo na istoku rumenilo se, mrak je beao ispred svetlosti u dubine ledenih peina, ali sunce jo nije izalo, ono je jo iza visokoga kamenitoga brega. Nebo se sve vie i vie rumenilo i najzad iza brega se pojavi sunce i rasu iza horizonta svoje zlaane zrake. uj!! U dolini se ore neki zvuci, ali to nije vapaj ropski, ni jauk potitenih. To je pesma, pesma slobode, silna za robove, strana za tirane. Klanci se ore od te pesme; ta pesma se razlee preko gora i dolina i leti preko cele potitene zemqe; ta pesma dopre i do Prometeja, ona ohrabri srce wegovo, on se oseti snanijim, jaim, napree miie i gle! Okovi stadoe poputati. Jo jedan napor, jo jedno trzawe miia i sa stranim praskom od kojeg zemqa uzdrhta i vazduh i voda se zatalasae, okovi pukoe i padoe, a sa wima od stranog praska zaglueni orao, u hunu reku koja je dole jurila, bacala drvee iz korena, ruila kamene zidove i sve vie irila se kao potop pretei da poplavi celu zemqu. Sunce je sjalo na vedrome nebu, a dolinom se orila pesma, pesma slobode potitenih, pesma od koje su drhtali tirani.

NA SV. JELENI (pesma u prozi) Hui potmulo, komea se i besno udara o strmenite litice pustoga ostrva burno more. Ono se razbijae o stewe u milijarde kapqica, penuae se, odbijae i ponovo udarae. Iz dubine dolazi brujawe i huka. Na vrhu stene stajao je On", mraan i vrst kao kamen. On je upro oi u burno more i traio na horizontu sunce svojih pobeda, ali ga ne nae; ono je utonulo u burne talase. U daqini vie umnih talasa leteli su galebovi i oni su bili slobodni a on, stari orao, ija se krila pre tako ponosno irila, bio je sada rob i stajao sa slomqenim krilima na steni ovoga pustoga ostrva i gledao eqno preko burnih valova penuavoga mora, gledao put Francuske. * * * 5. maj 1821. godine. Sumorni oblaci pokrivaju nebo. Muwe sevaju u vazduhu brazdajui nebo i gromovi potresaju zemqu. Vetar jaue i zvi-

203 di, rui sve i obara. More besni kao pomamna zver, juri kao potop na ostrvo i razbija se o stene wegove. Cela priroda kao da je podivqala i pobesnela. A kroz buru, oluju i grmqavu razlee se po vazduhu zvuk pogrebnih zvona koja nagovetavaju i javqaju da Wega" nema vie. Na grobqu kiparisi su tuno oborili grane.

SUSRETI KULTURA
UDC 82.091:316.73 821.163.41.0918/19" 821.163.41-95

IDENTITET, VAVILON I OGLEDALO: KOMPARATISTIKA POREEWA Vladislava Gordi Petkovi

SAETAK: etiri kwievnoteorijske studije objavqene iste, 2007. godine, bave se autorima razliitih nacionalnih, anrovskih i poetikih pripadnosti od ekspira do Andria no povezane su jednim zajednikim ciqem: poredbom nacionalnih identiteta i kulturnih razlika koji predodreuju nastanak kwievnog dela. Kwige Svetozara Koqevia, Zorice Beanovi-Nikoli, Tihomira Brajovia i Slobodana Vladuia irokim rasponom tema i metoda uvode itaoca u svetove novih mogunosti tumaewa kwievnosti. KQUNE REI: kwievnost, kulturne veze, identitet, razlika, kritika

Uprkos iwenici da su sumirawa kwievne produkcije nezahvalna rabota, tim rizinija to je vremenska distanca kraa, usudiemo se da ovaj lanak zaponemo konstatacijom o kvalitetu pretprole godine. U izdavakoj produkciji 2007. nije bilo velikih uzleta ni naroitih iznenaewa kad je o domaoj romanesknoj i pripovednoj produkciji re, ali se pojavilo vie kwievnih studija koje su otvorile nove perspektive tumaewa kako proze, tako i poezije i drame. Pre svih ostalih, naroitu pawu zavreuju etiri kwige koje, tematski raznorodne, na istovetan provokativan i inventivan nain govore o susretima kultura: komparativno-imagoloki ogled Tihomira Brajovia o junoslovenskom epu Identino razliito, te dve zbirke eseja o srpskoj prozi koje se uputaju u avanturu itawa Drugog": Vavilonski izazovi Svetozara Koqevia i Portret hermeneutiara u tranziciji Slobodana Vladuia. Zorica Beanovi-Nikoli u svojoj studiji o sukobu interpretacija u recepciji istorijskih drama Vilijama ekspira, ekspir iza ogledala, raspravqa o razlikama i podudarnostima postmoderne i renesansne subjektivnosti koje mogu dodatno osvetliti uticaj velikog pisca i na prostorima koji su za wega predstavqali Drugo.

206 VIROVI KRITIKE TRANZICIJE Portret hermeneutiara u tranziciji Slobodana Vladuia pozicionira se u tematskim, znaewskim i ideolokim okvirima srpske kwievnosti glavnog toka", a jednako i u okvirima evropske teorijske i kritike misli. Pokuamo li da povrno ili duhovito odredimo kwigu koja iziskuje duboko i ozbiqno ponirawe ne samo u kwievne teme nego i u vankwievne nakane svog autora, mogli bismo rei da je pred nama Vladuieva teorija o kvadraturi hermeneutikog kruga. Sa nadom da se bar ponekad o istom troku moe biti povran i ozbiqan, uopten i precizan, sa verom da analiza moe da tematizuje razliita itawa koja bi se stopila u jedan krug pa makar se na kraju ispostavilo da je taj krug opasan vir koji guta delo i tumaa treba rei da deset teorijskih tekstova sabranih u Vladuievoj kwizi analizira literaturu, diskutuje sa istorijom i polemie sa politikom liberalnog kapitalizma i postmodernistikog relativizma, predstavqajui tumaa kao ideologa i ideologa kao tumaa. Xojsovski naslov ove kwige sugerie da Vladui pie poetiku autobiografiju. U pitawu je, dakako, autobiografija o drugima": o Andriu ponajvie, ali i o Pukinu, Pekiu, Crwanskom; nita mawe o Bewaminu, Saidu, Rolanu Bartu. Vladui ne govori o Drugom, nego upravo o Drugima. Jedan meu drugima bio bi Pol de Man, ali u prizmi Drugog u itawu Sretena Maria. U de Manovoj kwizi, koja je kod nas prevedena u pravi as a proitana na pogrean nain o emu bar posredno svedoi i prilino neodreen naslov, Problemi moderne kritike Mari konstatuje da se metodi pozajmqeni od raznih disciplina primewuju jo nesvareni, kao i da se mode mewaju pre nego to daju zrela ploda. Usputna napomena i implicitan sud jednog tumaa pretvaraju se u startnu poziciju Drugog, te nas tako u Vladuievu kwigu uvodi teza o varqivosti metoda ne samo o (ne)probavqivosti, nego i o nepostojanosti kritikih modusa koje, neprijatno esto, diktira moda. Ambiciozno i fokusirano, autor pokuava da demistifikuje iluziju nerazumevawa i sliku nestabilnosti koje nas opsedaju u rasponu od nove kritike do novog istorizma. To to e u razmaku od trideset godina Sreten Mari i Edvard Said, jedan u predgovoru de Manu a drugi u predgovoru Auerbahovom Mimezisu, progovoriti o istome o metodama i modama posluie Vladuiu kao izgovor i opravdawe za uspostavqawe novog organskog jedinstva, ne samo u granicama jedne kwige, nego i u okviru jednog novog hermeneutikog itawa. Vladui modu posmatra kao suprotnost identitetu i ulae velike napore da svoje gledite argumentuje, iako se ini da ta teza nikad i nije bila sporna; nadaqe, on osea potrebu da na vie naina demantuje aspiraciju mode da bude pandan revoluciji, intimnom preobraaju ili javnoj afirmaciji ni takva potreba za demantovawem, opet, nikad nije bila sporna kao to nije sporan ni sam taj demanti. Vladui modu posmatra kao neprijateqa kontinuiteta i upravo tu e nam pokazati da wegovo ita-

207 we novog organskog jedinstva moe da legitimno opstane na paradoksu: Portret hermeneutiara u tranziciji uspostavie kontinuitet tako to odbija neodreenost i protivrenost, tako to odbija nestabilnost glasova i identiteta kakvu konstatuju nove kritike teorije, ali nikako ne odbija mogunost da postoji ciklinost. U tom kontekstu, intrigantan je i veoma efektan tekst Evgenije Owegin i moda", gde se romantina qubav i sentimentalni subjekt uspostavqaju kao nadvremena moda" zato to se Riardsonovi sentimentalni romani itaju iz generacije u generaciju, zato to su Tatjanina vrlina i vernost ishod literarnog uticaja i proitane literature a ne osobno ili nacionalno svojstvo, kako je tvrdio Dostojevski. I tu nije kraj metodama mode: moda kao nain prividnog davawa identiteta i stvarnog uniformisawa na primeru Andrieve Gospoice manifestuje se kao anahronost, nemogunost da se nae modus samoprikazivawa u velegradu". Pawu i udubqivawe dobronamernog itaoca zahtevaju i teze o mefistofelovskoj poziciji Andrieve junakiwe koja se sticawem osposobqava za troewe ivota, koja dar vene mladosti stie tedwom, jer Mefistofeles prodaju due prikazuje kao dobijawe besmrtnosti bez troewa para. Vladuieva posveenost ciqu da se odri civilizacijski i etiki kontinuitet kritike kao organskog jedinstva iskazuje se u nainu na koji ovaj kritiar definie zadatak teorije: po wemu, zadatak teorije jeste da pogne glavu i sameri se spram onih koji moraju da ive pod zemqom kako bi uopte ostali ivi. Po cenu cinizma, neki Slobodanov brat po oruju mogao bi zauzvrat citirati Hamletovu majku, koja je molila sina da ne trai oborenog oka svog dinog oca u praini. I oboje bi bili u pravu. Kritiki metodi su optereeni potragom za aporijama, umeem retorike, kako Vladui i sam konstatuje, no to ga ne spreava da izrekne aporije i paradokse niti da se poslui umeem ubeivawa" na nekonvencionalan nain: u wegovom hermeneutikom krugu zapravo nema hermeneutike bez dekonstrukcije. Portret hermeneutiara u tranziciji je hermeneutika berza kwievnih vrednosti i politikih opredeqewa sa koje se i demanovske i postdemanovske kritike vraaju ako ne punih xepova profita, ono bar neokrwene glavnice. esto opsednut tokovima kapitala i teorijskom futurologijom kao anrom koji stvara za potrebe samooodreewa, Vladui se u maniru konstruktivnog konzervativca bori protiv oseawa samonametnute usamqenosti usamqenosti na kakvu je, po wemu, osuen onaj ko je omeen graninim prelazima (to, vaqda, ne bi trebalo da bude jo zadugo!), onaj ko mora traiti prijateqe u prolosti da bi se prelio u svetsku hermeneutiku zajednicu. I da nisu u naslovu, hermeneutika i tranzicija bile bi kqune rei ove kwige, sa nevidqivim temeqima i preutanim uzorima. Duhovni rentgen Vladuiev snima senke na percepciji i umove na identitetu, tragajui samo za jednom ciqnom grupom intelektualnog zagaewa. Predgovor kwizi je i predgovor Vladuievoj poetici, pa ete se u hermeneutikom krugu ovog portreta uvek morati vraati na poetak. Makar utonuli u vir: no, vredi rizikovati.

208 OGLEDALO I PRIZMA: SUPLEMENT NAEM ITAWU EKSPIRA Nelagoda u itawu ekspirovog dela nije oseawe novog vremena. Miqewe u protivrenostima, glavni izvor te nelagode, odlika je renesansne koliko i postmoderne subjektivnosti. Subverzija smisla u govoru danskog kraqevia pratie nas i daqe i ire kroz ekspira, i kroz vreme Zorica Beanovi-Nikoli istrauje u svojoj studiji ekspir iza ogledala tokove miqewa o ekspiru ije sueqavawe i sukobqavawe traje u kontinuitetu nita mawem od kontinuiteta ekspirologije. Korpus ekspirovih istorijskih drama izloen je sukobima interpretacija i smenama paradigmi, otvoren italakim praksama neretko zaudnim i zaumnim koliko i Alisin svet iza ogledala, svet na koji se autorka u uvodu ove studije ne poziva sluajno. Istraivau renesanse e, na pomen svetova u kojima vlada nered vrednosti, svakako pasti na pamet i druga zemqa" Kristofera Marloa (another country"), tek uzgred pomenuta u drami Jevrejin s Malte, zemqa u kojoj je sve izvrnuto, od etike do politike. Setiemo se da jedan Marloov junak opravdava svoj smrtni greh na ispovesti argumentom da se dogodio u nekoj drugoj zemqi", a i iwenicom da je ena sa kojom je poinio greh mrtva. Taj junak, Barabas, ini ono to kritike metode ine tako esto: igra se logikim nekonzistentnostima kako bi relativizovao one etike. Relativizacija etike i politike takoe je neto o emu se duboko koliko i oprezno na pomen ekspira mora promisliti. ekspirove istorijske drame nisu samo tjudorski mit, verna slika elizabetanskog sveta, veto izvedena dramatizacija politikog previrawa. Do preformulisawa ovih uvreenih stavova stiemo na vie naina ukidawem svesti o kontinuitetu i monolitnosti, problematizovawem svrhovitosti istorije i relativizovawem ideje o homogenosti stilskih formacija. Nezaobilazni neoaristotelovac Endru Sesil Bredli uprkos svim dvadesetovekovnim kontroverzama i daqe relevantan ekspirolog ouvao je vezu tragedije sa moralnim poretkom, strateki vanu celoj dvadesetovekovnoj kritici. itawa koja su jednako kao Bredli nastojala da kwievni tekst postave izvan socijalnog i istorijskog konteksta mogla su biti tako razliita, uprkos istoj tewi da se delo sagleda kao autonomna celina. Vilson Najt beao je od etikog suda, da bi svoju hermeneutiku vetinu" u odsudnom trenutku ipak usmerio na tumaewe uslovqeno politikim prilikama tokom Drugog svetskog rata. I Najt i Tilijard konstruiu teleoloka shvatawa istorije, formuliui kauzalne slike zloina i kazne, proviewa i zla, milosti i ispatawa. Xon Dover Vilson i Tilijard dele tezu o vezi moraliteta sa istorijskom dramom, ekspliciranu na likovima princa Hala i Falstafa. ema moraliteta vidi se kao opti strukturni i simboliki okvir" svojstven ekspirovom doivqaju sveta, dok je za Lili Kembel mnogo relevantniji princip ogledala wena teza glasi da su ekspi-

209 rove istorijske drame o prolosti politike lekcije za sadawost. Tako je Kraq Xon slika o sukobu izmeu katolike crkve i engleske drave, a ovaj vladar vien je kao pretea reformacije; Riard Drugi je ogledalo Elizabeti Prvoj oboje obrazovani i rafinirani, no skloni pristrasnosti i zanemarivawu zakona Henri etvrti je, pak, problematizacija pobune, opasnosti koja je realno pretila svakom Tjudoru na prestolu. Za Lili Kembel, politika je, evidentno, vanija od estetike. Nova kritika e svojim tzv. unutrawim pristupom" dodatno zanemariti istraivawe izvora i uticaja, te istorizam i pozitivizam u prilog bavqewu organskom strukturom teksta, wegovim unutrawim tenzijama i previrawima; olakae zaokret prema postmodernistikoj paradigmi, omoguiti problematizaciju sredwevekovnih teorija o sprezi Boga i kraqa i vrstom hijerarhijskom utemeqewu drave, postii da se tilijardovtina u vidu preterane vere u veliki lanac bia" koji strukturno preslikava ekspirov svet ukine time to e se produbiti problematika renesansne skepse i aktuelizovati pitawe umetnike subjektivnosti. Tako se tokom osamdesetih godina dvadesetog veka pribliavamo promeni paradigme: na jednoj se strani zaotrava bavqewe strukturnim i semantikim ambivalencijama i ambigvitetima", upozorava Beanovieva, na drugoj se stari istorizam pokazuje kao pristup odve ogranien svojim poetikim i politikim pretpostavkama". Ulaskom u postmodernistiku paradigmu ekspirove recepcije, Zorica Beanovi-Nikoli demonstrira umee plesa po minskom poqu: analizirajui deridijanski i feministiki, fukoovski i bahtinovski, novoistoriarski i kulturnomaterijalistiki pogled na istorijske drame, autorka e ukazati na iroke italake horizonte koji se otvaraju naputawem ideje o organskom jedinstvu umetnikog teksta, ukidawem vere u metafiziku prisustva, onesposobqavawem ideje o fiksaciji smisla. Postmodernistika paradigma je i poligon briqantnih sinteza kakve nalazimo u studiji Vilijam ekspir Terija Igltona (1986). Prepoznajui u udesnom Igltonovom umeu stapawa nespojivog jedan funkcionalni paradoks angaovanu dekonstrukciju i veto prezentujui Grinblatovu teatralizaciju elizabetanskog apsolutizma, Zorica Beanovi legitimie sebe kao pouzdanog itaoca koji nikad ne rtvuje smisao zarad jezike igre nego jeziku virtuoznost prilagoava zahtevima teorijske i kritike sinteze; kao inventivnog itaoca legitimie je, pak, Falstaf, skriveni junak ove kwige koji zarawa i izrawa iz teksta u neoekivanim trenucima, kao mali (a ipak gabaritni!) zalog pouzdanosti svih sukobqenih interpretacija. Zorica Beanovi-Nikoli nee biti zatoenik ni ekspirove prizme, ni Alisinog ogledala. Posveenost sintezi i sistematizaciji, umee poredbe i suoavawa te nepogreiva vetina orijentacije u umi teorija i znakova odredie ekspira iza ogledala i kao mali praznik srpske ekspirologije i kao visoko postavqen kriterijum za sva budua istraivawa.

210 VAVILON I ALTERNATIVE Da li su Englezi nacija duanxija" i ko je prvi rekao da je dovoqno malo zagrebati Rusa da biste otkrili Tatarina? Otkud vic o rajsnedli na koju se nabodu poslanici SFRJ pa joj jedan psuje majku srpsku, drugi hrvatsku a trei utke trpi bol, uveren da je takva direktiva"? Za koga je Hamlet plod mate pijanog divqaka" i gde to Tolstoj kod ekspira vidi engleski ovinistiki patriotizam"? Otkud je Marinu Driu predmet podsmeha Kotoranin, a kako u hrvatskom prevodu Molijera prevareni mu postaje Slovenac?! Ovako zapoeti predstavqawe kwige akademika Svetozara Koqevia pretpostavqa ne samo pozajmicu iz za wega karakteristinog komino-sintetikog diskursa, nego i pristanak na vic, anegdotu i stereotipe puke koliko i kwike kao prvi korak u istraivawu susreta i sudara kultura. Studentima i kolegama znan po vatrometu prividno lake duhovitosti i istinski duboke erudicije, Svetozar Koqevi ne preza od relativizacije nauke uz pomo smeha. Erudita koji je u naletu lakomislenosti Danijela Defoa nazvao trgovcem ciglama i makama" ipak dobro zna koliko je smeh blizu bolu i iznalazi nain da se tragino i ozbiqno ne samo olaka nego i dodatno problematizuje uostalom, Hamletove ale sa Horacijem ili Polonijem nisu smene nego gorke i turobne, kao da kazuju jednu dubqu istinu. Tako i Koqevieve duhovitosti kazuju istinu koja moda lei, to bi rekao Vordsvort, preduboko za suze", te je ba smehom treba isterati na povrinu. I tako Svetozar Koqevi bira da napie kwigu duhovitosti i odanosti Andriu, Crwanskom, Timi i Seleniu. Poetike raznorodnosti ovih autora u imagoloki kvartet spaja pogled na Drugo i Drugog, ali i metafora Vavilona. U Kwizi postawa se ideja o gradwi kule vavilonske izjalovila jer je, kae Koqevi, pribliavawe nebesima () oduvek bilo bremenito opasnostima". Legenda o Vavilonskoj kuli je mit o osuenosti razliitih jezikih i kulturnih zajednica na nerazumevawe ili zaludno tumarawe u naporu da se priblie". Uvodni esej o nacionalnim stereotipima je toboganska vowa kroz galeriju izoblienih lica Drugog koja i uasnu i zasmeju; no to je nuna kondiciona priprema za mune teme stranstvovawa Crwanskog, Selenieve dvojbe izmeu patriotskog i kosmopolitskog, Andrievu muku s tamnim vilajetom i Timinu traumu jevrejstva. Obogaujui svoje kritike sudove detaqima iz literarnih biografija nije zgoreg podsetiti da je Andri prevodio Volta Vitmena, da je Crwanski o ruskom Londonu" prvo probao da pie na engleskom, da se Tima plaio da bi ga itawe Prusta moglo sniziti u oboavaoca i podraavaoca" Koqevi pisce sjediwene u vavilonskom izazovu smeta u paradigmu duhovnog nomadstva" koja je evropska i opta. Lina tragika Andrievih malih Vavilonaca" koje je istorija naplavila u Travnik" predstavqa se esto pod obrazinom komedije, a vavilonska otuenost preslikava se na stvari i ivotiwe, te tako i

211 afriki ajvan", vezirov slon, postaje u oima arije stranac, avo i tetoina, dok sumwiva moe biti i venecijanska aa koja dospeva u seoski divan i biskupsku prepisku. Ne samo opaskama nego i ilustrativnim detaqima Koqevi ukazuje da ne samo da u toj Bosni nije lako biti slon, vezir, konzul", no problemi sustiu i privilegovane Autor nas opomiwe da u Andrievom humoru nije smeno samo ono to je tue, nego je smean i smeh koji se svemu tuem podsmeva" i ba se tu Andri sree sa Henrijem Xejmsom, Xozefom Konradom i Salmanom Rudijem, trojicom velikana koji piu o susretima razliitih civilizacija. Koqevi nadahnuto ita Crwanskog, naroito Seobe, iji je imaginativni svet za wega niz fantastinih korespondencija tuine i zaviaja, barutina i nebesa, geografije, istorije i snoviewa" korespondencija uspostavqenih postupkom magijskog realizma. Slike stranstvovawa svedoe o naprezawu i izbezumqewu pesnikog jezika", ali bez tog stranstvovawa nema ni intelektualne pronicqivosti Rjepninove u Romanu o Londonu one pronicqivosti koja u svemu vidi samo ivu smrt". U lucidnoj, neponovqivo dobroj analizi Selenievih romana Svetozar Koqevi vidi jezik kao pouzdanog svedoka nerazumevawa kultura. Jezike mogunosti nesporazuma Seleni koristi da bi od romana Oevi i oci sainio raskonu komediju qudskog nerazumevawa", komediju koja se okonava tragino, ponovo ivom smru. ini se, rekli bismo, da nigde kao u Vavilonskim izazovima smrt i smeh nisu bili tako prirodno, a tako jezivo bliski.

IDENTINOST I ISTOVREDNOST: U PRIZMI EPA Rad Tihomira Brajovia vrednovan je visoko i u akademskim i u literarnim krugovima. Literarno i akademsko vaqa razdvojiti ne samo zato to se kompetencije u ovim svetovima donekle preklapaju a odnekle izuzetno razlikuju, nego i stoga to Tihomir Brajovi ve godinama veoma uspeno kormilari na dva mora na moru nauke o kwievnosti i na moru dnevno-aktuelne kwievne kritike. U jednom preglednom lanku o savremenoj srpskoj kwievnoj kritici kritiarski angaman Tihomira Brajovia okarakterisan je kao alternativni pogled iz centra". Ovakva formulacija ukazuje da Brajovi zauzima poziciju dvostrukosti": on pie sa istom posveenou i o afirmisanim autorima tzv. glavnog toka", i o kwievnim delima koja nastaju u tihoj ilegali, van dometa velike kwievne pozornice. Ovakva tolerancija i irina svedoe da Tihomir Brajovi svoju uticajnu poziciju kritiara u nizu dnevnih i nedeqnih glasila nikad nije koristio da bi sebe predstavio kao zagovornika jedne poetike struje, jednog anrovskog modela. Uticajnost svoje pozicije on koristi da bi italakoj pawi predstavio i kwievne zvezde i kwievne poetnike. Ali ne radi se samo o fleksibilnom shvatawu kwievnog ka-

212 nona i beletristike: Tihomir Brajovi se u svojim kritikama suprotstavqa instrumentalizaciji kwievnosti, ideologije i politike; on prepoznaje literarno i izvanliterarno manipulisawe, prepoznaje ga i raskrinkava argumentovanom analizom. Ovo je bilo vano naglasiti stoga to kwiga Identino razliito otelovquje jednu srenu dvostrukost: ova studija o tri velika epa jugoslovenskog romantizma pisana je iz perspektive promewene topografije i drugaije imagologije. Upravo je topografiju vano pomenuti jer je jugoslovenski prostor sada kulturna i istorijska fikcija, ne vie iwenica nego konstrukt. Brajovi, tako, pie o delima koja su nekad bila deo nae" kulturne batine, deo kwievnog kanona, a sad su nominalno tua", van centra. Koliko god se inilo da je apsurdno govoriti o takvim podelama, uvek se vredi podsetiti da je u pitawu apsurd novije istorije, a ne teorije. Istorija je, oigledno, promenila teoriju: danas u analizi sueliti Gorski vijenac Wegoev, Smrt Smail-age engia Ivana Maurania i Krtewe na Savici Franca Preerna znai analizirati Drugo ne drugo od istoga", kako bi rekao Bodrijar, nego drugo od bivega". itajui ovu uzbudqivu studiju, mi redefiniemo svoj kulturni identitet, jer otkrivamo tradiciju koja je nekad bila i formalno naa", a sada je deo nae prolosti. Kad kaemo na/a", zatiemo se u poziciji junaka Voje olanovia koji sebi postavqa pitawe ko sam ja?"; na to pitawe odmah odgovara sledeim pitawem: a ko to pita?". Na kraju studije Identino razliito otkrivaju se pitawa koja trajno aktuelizuju temu italake i kulturne sudbine ova tri velika epa. Ko sam ja", Ko smo Mi" i Ko je/su Drugi" ta pitawa se tematizuju u ovim delima i pesniki i polemiki. Suprotno oekivawima, studija Tihomira Brajovia ne poiwe izvornim pitawima nego tehnolokim konsekvencama: wegovo razmatrawe pesnikih i polemikih potencijala romantinog epa polazi od parodije jednoga od wih, koja je objavqena na internet portalu SlovLit. Ulazak Preernovog epa u virtuelni prostor globalnog optewa jeste jo jedno roewe" ovog dela, jo jedna aktualizacija u smislu obnovqenog doivqavawa i promiqawa Preerna. Hipertekstualna metamorfoza postaje jo jedan dokaz o protejskoj prirodi teksta. Tihomira Brajovia zanimaju koreni intrigantnosti tri romantika epa, ija je zajednika crta visoka osetqivost na pitawa etnike, verske i line netrpeqivosti, a tu osetqivost otelovquju i tipografska i elektronska tekstualnost. Tu visoku osetqivost obino aktuelizuju politike okolnosti i ostvaruje se fenomen identine razliitosti ista sporewa se ponavqaju kao razliite polemike manifestacije. Dakle, bilo da kwievni metodi postavqaju politika pitawa (politike korektnosti, na primer) ili da politike okolnosti provociraju kwievna itawa, sa tradicijom smo uvek u istoj zamci aktuelizacije: jer umetniko delo mora da odgovori i na izazov tradicije, i na izazov istorije, i na izazov stvarnosti.

213 Studija Tihomira Brajovia pozabavie se pitawima epske i tragike vizije istraie elemente anra i odreewe poput romantiarski ep" i tragiki spev"; zatim, pojmom pojedinca i zajednice, odnosno identitetom linosti u epskoj zajednici; izuzetno zanimqivo tree poglavqe studije analizira predstave o identitetu (ko sam Ja, a ko su Drugi) kroz figure inoverca, konvertita, analizira i rodne predstave, kako viewa enskog tako i maskulinitete. To su samo neke od arinih taaka ove kwige. Brajovia zanimaju, dakle, geneze kulturnih procesa na Slovenskom Jugu i istovremeno ukazuje na raznolikosti tekstualnih procedura". Brajovi metodoloki precizno i stilski suvereno pie o narativnim identitetima, prouava poetino-istorijske specifinosti i relacije na primerima tri uvena umetnika epa biveg jugoslovenskog prostora. Pravo teite wegovog poduhvata definie Dragan Bokovi kada kae da je Identino razliito studija o kulturolokoj i politiko-istorijskoj proizvodwi nepresunog epskog identiteta junoslovenskog humanoida". Brajovia zaokupqa odnos epa i istorije. Kao zahvalna i istinski nepresuna tema pokazuje se istoriografski potencijal Gorskog vijenca: Wego pie o dogaaju koji je istoriografski verovatan ali ne i faktografski verifikovan i upravo wegovo delo posluie da pesniki verifikuje istorijski dogaaj i postae neka vrsta retroaktivnog pisanog izvora ili dokumenta o datom dogaaju. Dakle, kao da je na delu uzajamno legitimisawe poezije i istorije/istoriografije. Ove dve rei istog korena i neretko sukobqenog znaewa provokativno se prepliu u celoj kwizi. Preern dopisuje dogaaje i linosti u svojoj povesti" o hristijanizaciji predaka Slovenaca, Wego predstavqa pretpostavqano i verovatno, Maurani koriguje i dopuwava svoju relativno sveu temu, sva trojica sa romantiarskom ambicijom da konstruiu celovitu sliku prolosti". Ovde pesnici ine to i istoriari: daju smisao. Upravo smislotvornost jeste ono vrhovno naelo koje povezuje pesnika i istoriara. Brajovia zanima i kriza identiteta kao smisaono sredite i uporite Wegoevog speva i pesnike imaginacije. U sreditu te krize identiteta je na tuinac", dakle Drugi kao neko ko nije egzemplarno i egzaktno razliit od nas etniki ili politiki, nego neko ko je kao mi ali ipak neto drugo, kao frakcija, udaqeni odlomak celovite identitetske slike. Taj tu deo iste celine otelovquje paradoks identiteta, temu koja zauzima strateko mesto u sva tri epa. Konvertit je, pak, Drugo koje nam se pribliava kako bi stvorilo efekat Istog. On i jeste i nije stranac: a biti stranac nije sutina Drugog, kako to objawava Ulrih Bilefeld, nego proizlazi iz odnosa prema Drugom, proizlazi iz prepoznavawa granice (prostorne, duhovne, kulturne, ideoloke). Dakle, postojawe granice preduslov je da neko postane stranac. Odnos enskog i mukog je predstavqen kroz stalno suoavawe hegemonistikog maskuliniteta i enskog koje je reflektujue, a ne autonomno Drugo. Dakle, nema enske autonomnosti koja bi im dala karak-

214 ter razliitosti. ena reflektuje muku sudbinu i patrijarhalni interes. To reflektujue Drugo uopte ne postoji, i ne postoji barem zbog sebe. Partijarhalno herojski etos, tradicionalni ideal mukosti doprinose da je linost samo rtva obnove epskog imperativa monolitnosti i zajednitva". Ova tri speva srpskog, hrvatskog i slovenakog romantizma nastaju iz potrebe da subjekti sebe raspoznaju u epski ozraenim priama o prolosti. Ko sam ja", Ko smo Mi" i Ko je/su Drugi" ta pitawa se tematizuju ne samo u ovim sjajnim delima jugoslovenske romantike, nego su okosnica ove intrigantne studije koja je pisana sa velikom posveenou i ozbiqnou. Kod Tihomira Brajovia nema zbuwujuih kontradikcija ni ambivalencija, ali ima vieslojnosti kakvu poseduje samo istraiva koji otelovquje dvostrukost a jo jedna znaajna dvostrukost koja odlikuje Brajovia jeste sprega odgovornosti i kompetentnosti. Neka se ne ini da je to malo, jer to je jako retko. * * *

Susreti kultura ne odigravaju se uvek na bojnom poqu, ali ni laboratorijska istota umetnikih uzleta nije wihov prirodan prostor nita vie. Sueqavawe u komparatistikoj prizmi razliitih kultura i razliitih pogleda na wih nije sasvim zaludan posao, naroito ne u svetu koji opstaje na paradoksu: premreen granicama i meama, on vie nego ikad tei da bude jedno od Istoga.
Vladislava Gordi Petkovi BABYLON, IDENTITY AND THE MIRROR: COMPARING COMPARATIVE LITERATURE Summary Cultural encounters of various kinds are reconstructed and deconstructed in books by Svetozar Koljevi, Tihomir Brajovi, Zorica Beanovi-Nikoli and Slobodan Vladui with the help of various critical methods which cast a thoroughly new look at the realm of literature. Covering the range of seemingly distant topics and methods that include Shakespeare and Ivo Andri, Romantic epic and Milo Crnjanski, hermeneutics and cultural studies, the four authors manage to instruct and intrigue their readership. While Tihomir Brajovi discusses the epics by Njego, Maurani and Preern, Svetozar Koljevi and Slobodan Vladui focus upon the best novels by the twentieth century Serbian writers, all three sharing the ambition to expose and demistify the Other in the literary history of former Yugoslavia. Zorica Beanovi-Nikoli offers a thorough analysis of conflicting paradigms in the readings of Shakespeare's history plays, demonstrating how history and theory affect the meaning of literature.

OCENE I PRIKAZI
UDC 811.1/.2(049.32)

PRVI SRPSKI PRILOG INDOEVROPSKOJ KOMPARATIVNOJ LINGVISTICI

Vawa Stanii, Uvod u indoevropsku filologiju, Beograd, igoja tampa, 2006, 376 str.

Indoevropska komparativna lingvistika nema velike tradicije kod Srba niti je u dovoqnoj meri prisutna na ovdawim univerzitetima. Evropska zemqa veliine Srbije ne moe se ponositi iwenicom da u woj indoevropeistika ne postoji kao fah osnovnih studija. Kao obavezni predmet, Uporedna gramatika indoevropskih jezika deo je studijskog programa na Katedri za optu lingvistiku Filolokog fakulteta u Beogradu. Nastavnik na tom predmetu, docent dr Vawa Stanii, poduhvatio se da napie ovu kwigu pre svega za svoje studente. No ve iz samog naslova vidi se i autorova ira ambicija: da se ne ogranii na postulate i rezultate usko lingvistike komparacije i rekonstrukcije. Poqe indoevropske komparativistike prikazuje se kao zbir pojedinanih, preteno starih filologija, iji tekstovi pruaju ne samo grau za jezika poreewa, nego i izvore za istraivawe kulturne istorije (i praistorije). Ukupna kompozicija kwige sledi uzor slinih uvoda nastalih u novije vreme na svetskim jezicima. U uvodnom delu dat je saet istorijat indoevropske komparativne lingvistike. Sledi pregled pojedinih indoevropskih jezikih porodica (anatolijski, indoiranski, toharski, jermenski, grki, starobalkanski jezici, albanski, italski, keltski, germanski, baltski, slovenski), gde su za svaku navedene wene distinktivne osobine i osnovni podaci o pisanim spomenicima, propraeni primerima kratkih tekstova. Srediwi deo kwige predstavqa opis rekonstruisanog praindoevropskog jezika (fonoloki sistem, morfonologija, morfologija), pri emu se polazi od mlaeg (poznopraindoevropskog") stawa, ali se u zakqunim poglavqima nastoje ostvariti dubqi uvidi u poreklo suglasnikog sistema, imenskih kategorija, glagolskog sistema. U zavrnom poglavqu daje se osvrt na dijalekatske podele unutar poznopraindoevropskog jezikog kontinuuma. Sledi obimna bibliografija i spiskovi skraenica. Kao prvo delo svoje vrste na srpskom jeziku kwiga Vawe Staniia popuwava jednu osetnu prazninu i to ini na vaqan nain. Wen didaktiki doprinos svakako se ne svodi na neposredno koriewe u univerzitetskoj nastavi. Upravo usled nedovoqne obavetenosti nae ire italake publike koja nema mogunosti da prati relevantnu literaturu na stranim jezicima, kod nas u posledwe vreme bujaju svakovrsne nebuloze na temu prajezika i pranaroda, nailazei na nedopustivo dobru prou ak i u nekim intelektualnim krugovima, mada se na najoigledniji nain kose ne samo sa osnovnim naelima komparativno-istorijskog pristupa, nego i sa samim zdravim razumom. Trezveno pisana, sa dobrom upuenou u problematiku i obavetenost o relevantnoj literaturi, ova kwiga predstavqae svojevrsnu branu takvim zastrawivawima. No treba re-

216
i da pored te, prosvetne, ona ima i naunu dimenziju. Autor u woj na vie mesta izlae vlastite teorijske stavove, ideje i interpretacije. ini to sa potrebnom uzdranou, uklapajui ih u okvir opteprihvaenih i prethodno izloenih znawa, donekle irei uxbeniki okvir kwige, ali ne na nain koji bi opteretio wene osnovne korisnike. Podvig za sebe predstavqa uzorna tehnika priprema ovog za tampu nimalo lakog teksta, koju je uradio sam autor. Obimna bibliografija i indeksi razmatranih rei i oblika po jezicima zaokruuju jedan odista uspean poduhvat.
Aleksandar Loma

UDC 82:111.852(049.32)

KA PRAPOECIMA POIMAWA LEPOG

Ivo Tartaqa, Do praestetike, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci / Novi Sad 2007. (Biblioteka Elementi 69, 161 str.)

Preporuiti ovu kwigu teko je u dve-tri reenice; iako nevelikog obima i usredsreena na jednu srediwu temu, ona je bogata sadrajima i uglovima gledawa. Stoga emo ovde, ukratko, proslediti wen tok izlagawa. Iz uvoda (511) doznajemo znaewe naslovnog pojma, u kojem se novovekovni pojam estetike kao filozofske discipline (taj naziv prvi je upotrebio Baumgarten 1735) zdruuje sa prefiksom pra-, koji autora i wegove itaoce vodi u mnogo dubqu prolost, ka prapoecima poimawa lepog. Zanimqiva je opaska da za razliku od svetskih jezika srpsko-hrvatski povlai razliku izmeu estetikog i estetskog. Kao polazite za istraivawe najstarijih ideja o lepom (1319) uzete su definicije lepog iz dijaloga Hipija vei", koji moemo uslovno nazvati Platonovim, budui da novije kritiko miqewe pretee u prilog wegovoj autentinosti. Autor razmatra svih devet platonovskih definicija i komentarie rezultate ankete sprovedene meu 118 studenata i godine opte kwievnosti, u kojoj su imali da se odlue za jednu od wih. U sledeem poglavqu fokusiran je pojam doaravawe (2026). Kao naziv za ono to umetnik ini, on za razliku od drugih kao podraavawe, izraavawe, izmiqawe, pa i stvarawe, obuhvata kako in tako i uinak, kako stvarawe dela tako i wegovo odjekivawe u svesti drugog" 23). Wegovo moderno znaewe nije nastalo ugledawem na strane uzore, nego je proisteklo iz folklornih upotreba tipa kiu, sreu doarati privui, primamiti vraxbinama". Time je u savremenom srpskom jeziku vaspostavqena pradavna veza koja, na ravni etimologije, postoji izmeu fr. charme ar, ini, dra" i lat. carmina pesme; bajawa". Sledi, pod duhovitim ali ne sasvim prikladnim naslovom Prabajka", poglavqe posveeno mitu i wegovoj kritici od strane predsokratovaca (2731). Re je, razume se, o nunoj posledici odvajawa mita od wegove kultno-obredne podloge i wegove literarizacije. Dok je mit svetiwa u koju se predano veruje, istinitost umetnikog dela samo je uslovna (31). Poglavqe Inspiracija" (3250) usredsreuje se opet na jedan Platonov dijalog, Ijon", i na dilemu da li je prikaz naslovnog lika u wemu puka karikatura uobraenog a ogranienog rapsoda ili, po reima Ota Apelta, ovaploewe faustovski rastrzane due mladog Platona". Autor se priklawa ovom dru-

217
gom miqewu, upuujui na neka druga mesta, kao ono iz Apologije (22c), gde Sokrat kae da pesniko delo nije plod mudrosti nego prirodnog dara i nadahnua, kao kod vraeva i proroka. Ijonovim sluajem Platon nagovetava onu specifinost poezije meu drugim umetnostima da se ona (kao i besednitvo) reju tumai i istovremeno, za razliku od ostalih umetnosti, reju gradi. Otud su mogui posebni nesporazumi i opasnosti zamewivawa" (40). Jo su stari Grci bili svesni veze izmeu stvaralakog zanosa i ekstatikog transa, izmeu entuzijazma kao boanskog nadahnua i manine opsednutosti boanstvom, kakva je nala svoj klasini izraz u Dionisovom kultu, da bi u novo doba nastale teorije o psihopatolokoj podlozi genijalnosti. Ograujui se od takvih preterivawa, autor ipak sa Volfgangom Kajzerom doputa nadlino poreklo poetskih tvorevina (45). Ako rani dijalog Ijon" i izraava Platonovu unutrawu dilemu, u poznoj Dravi Platon se odluno svrstava na stranu racionalnog, tako to argumente koje je Sokrat upotrebio protiv Ijona okree protiv samog Homera (50). U poglavqu Tip" (5162) razmatraju se dva odreewa tipskog: Manovo, kao mitskog, u smislu onoga to je optequdsko i vanvremeno, i Bergsonovo, koji tipsko definie kao komino. Autor pokuava da izmiri oba shvatawa precizirajui da u Bergsonovom sluaju postoji svest da se neko ponaa na tipski nain, a u Manovom ne (61). Kwiga Nasmejana ivotiwa Vladete Jankovia povod je za kratak ogled o smenom (6366). Izmeu ostalog, autor se osvre na tzv. de Kualenov traktat o komediji (Tractatus coislinianus), vizantijski rukopis iz desetog veka, za koji se u nae vreme doputa da vodi poreklo od Teofrasta ili ak samog Aristotela, t. j. izgubqenog drugog dela wegove kwige o pesnikoj umetnosti posveenog komediji (predmet Ekove fikcije Ime rue!), gde je u formulaciji o proiewu putem zadovoqstva i smeha upadqiv paralelizam sa katarzom putem saaqewa i straha u Aristotelovoj definiciji tragedije. Poglavqe Igre i likovi" (67103) izdvaja se svojim obimom i znatnim udelom jezikoslovne, tanije etimoloke argumentacije. Za stsl. naziv lik igra u kolu", u danawem srpskom likovawe, likovati, obino se uzima da je pozajmqen iz germanskog. Zaista je teko staroslovensku re odvojiti od gotske laiks koja u Ulfilinom prevodu na istim mestima Sv. pisma predaje istu grku re xroj. Autor, meutim, insistira na fonetskoj tekoi poistoveewa oba oblika (prema got. -ai- oekivali bismo u slovenskom jat", ne -i-) i na mogunosti etimoloke veze lik kolo" sa homonimom lik i celom wegovom porodicom (liiti, slian itd.). Moda se obe interpretacije mogu pomiriti pretpostavkom da se rani germanizam naslonio" na domau re zbog meusobne glasovne slinosti i znaewske srodnosti, bilo da je on woj preneo svoje znaewe ili ona wemu svoj korenski vokalizam. Daqe se autor nadovezuje na tezu Hermana Kolera da je jezgreno znaewe rei mimesis ples" i zadrava na fragmentu iz izgubqene Eshilove tragedije Edonci sauvanom kod Strabona (H 3, 16) gde se pomiwu mimi" (mmoi) kod Traana u sklopu orgijastikih Dionisovih obreda; radi se o podraavawu bije rike, verovatno pomou naprava nalik na tzv. bullroarers, posvedoene kod niza primitivnih naroda, npr. kod australijskih uroenika, poznate jo u poznom paleolitu. U ishodu autor dolazi do zakquka o moguem paralelizmu semantikog razvoja ples" > podraavawe" kako kod slovenske rei lik tako i kod grke mmesij. Istakavi psihoterapijsku ulogu igre i pevawa poznatu jo antikim Grcima, podrava Kolerov sud da se uewe o entuzijazmu i katarzi razvilo iz teorije mimeze. Novom etimolokom ekskursu posveenom terminima za igru" u slovenskim i drugim jezicima (prasl. *jgra, pls, engl. play, stind. lla) sledi antropoloki osvrt na fenomen igre

218
pod maskama. Biva ukazano na paralelizam semantike istorije slovenskog naziva liina maska" i latinskog persona linost", koje se, etrurskim posredstvom, svodi na grko prswpon lice" ali ne u wegovom osnovnom znaewu (za koje je latinski imao svoje rei kao facies, vultus), nego kao naziv za masku u dramskim prikazima. Druga latinska re, figura, koja u znaewu plesne figure" prevodi grku shema (sxma), samo potvruje tesnu vezu izmeu naziva za ritmiku igru i naziva za lik. Iskonsko kozmogonijsko znaewe igre ilustruje se primerima staroindijskog boga ive ili piktografskog znaka za lepo" u kineskom pismu, koji se svodi na prikaz pleueg amana. Time autor zatvara jedan krug, otvoren na poetku pitawem iz Platonovog Ijona". Poglavqe naslovqeno Arhitekst?" (105132) zapravo je kritika enetove revizije kwievnih anrova. enet osporava tradicionalnu podelu kwievnosti na rodove, pa izmeu ostalog daje svoju interpretaciju mesta u treoj kwizi Platonove Drave, gde Sokrat govori o tri vida pesnitva. Autor najpre razobliuje enetovu filoloku leernost" (114) u suprotstavqawu dijegeze mimezi, pokazujui da na tom mestu di0gesij ne treba prevoditi sa pripovedawe" nego da tu re ima optije znaewe kazivawe". Kako bi pobio enetovu tvrdwu da Platon na datom mestu uopte ne govori o lirici, autor se bavi starim ditirambom, izvorno kolskom pesmom u sklopu Dionisova kulta uz pratwu frule, ne sporei u wemu pripovedni elemenat, ali istiui wegovu lirsku boju. enetovu tabelarnu rekonstrukciju Aristotelove podele, u kojoj nema mesta za liriku, autor dopuwava svojom, u kojoj figurira i elegija. Pritom kritikuje eneta to Aristotelu imputira termin diegesis", koji ovaj tu ne upotrebqava. enetovu tvrdwu da je podelu na tri roda pesnitva Platonu i Aristotelu prvi pripisao, sredinom H veka, Milton, pobija ukazivawem na znatno ranije renesansne teoretiare, a posebno na Minturna. Ne odriui pravo postojawa enetovom pojmu arhiteksta" ili transtekstualnosti", smatra da se on ne moe uzeti za pravi predmet poetike ve stoga, to obuhvata sve vrste tekstova, pa i one koji ne spadaju ni u pesnitvo ni u najire shvaenu kwievnost" (132). Kwiga se zavrava ogledom naslovqenim Do prapoetike Pesma i pevawe u narodnim pesmama iz Vukove zbirke"; predmet razmatrawa tu je samosagledavawe" tradicionalne usmene poezije kroz ona mesta u narodnim pesmama gde je re o samome pevawu. Posebna pawa posveena je poznatoj pesmi u kojoj Milo natpeva vilu, pa ga ona ustreli. Autor nudi dve mogue interpretacije: jednu spoqawu", koja polazi od antikih paralela, i drugu unutrawu", koja nudi tumaewe ove pesme u ukupnom sklopu kosovske epske legende. Sam je skloniji prvoj, pridodajui ve uiwenom poreewu sa nadmetawem Apolona i Marsije Homerovo kazivawe o osveti Muza trakom pevau Tamirisu, kojeg su bogiwe oslepile poto je pokuao da se sa wima natpeva. Drugo tumaewe, Banaevievo i Vajanovo, gde se vila poistoveuje sa knezom Lazarom, zasnovano je na varijanti sumwive autentinosti i ve zato se ne moe odve ozbiqno uzeti. Dolepotpisani se slae sa autorom dajui prednost mitolokoj" interpretaciji, pri emu sebi uzima slobodu da ukae na jo neke paralele. Izvorni smisao Vukove varijante mogao bi se traiti u pesmi o vili koja ustrequje voqenog junaka da bi se sa wime zdruila na onom svetu, olienom u vilinskom gradu na oblacima, a Miloevo natpevawe sa vilom, sa svojom izrazito epskom tematikom (od svi nai boqi i stariji, kako j' koji dro kraqevinu"), ima blisku analogiju u Odisejevoj avanturi sa Sirenama, koje junake u smrt ne mame toliko zamamnim melodijama niti lepotom svojih glasova, koliko epskim sadrajima svoje pesme: znamo sve podvige koje voqom bogova izvrie Argivci i Trojanci pod Trojom, znamo sve to se zbiva na mnogohranoj zemqi" (Od. XII

219
190 sq.). Ui u junaku pesmu znailo je iskoraiti iz ovog ivota; ako se kome desi da bude za ivota opevan, hercegovaki Srbi su u tome videli predznak wegove skore pogibije. Kako vile tako i Sirene pripadaju onom svetu; tamo one goste junake i pevaju im o junakim podvizima, ukquujui wihove sopstvene; epska pesma je u oba sluaja prolaz u onostrano i jedino Odisej, koji je neposredno pre toga, u jedanaestom pevawu, siao u dowi svet, t. j. u mistinom smislu ve umro i ponovo se rodio, sme odkrinuti ta vrata. Kwiga Iva Tartaqe svakako e i druge itaoce podstai na vlastita razmiqawa. Ako i ne reava sva pitawa kojih se dotie, ona ih postavqa na trezven i pronicqiv, pa stoga i podsticajan nain. Ovde razmatrana problematika prelazi okvire istorije i teorije kwievnosti: podraavawe, preruavawe, smeh, estetski doivqaj, stvaralako nadahnue sve to su temeqne antropoloke kategorije, bitni elementi za prepoznavawe qudskosti u najranijim i najarhainijim vidovima wenog projavqivawa. Stoga se ova kwiga moe preporuiti najirem krugu intelektualno radoznalih italaca.
Aleksandar Loma

UDC 821.163.41.09:398(082)(049.32)

SRPSKA FOLKLORISTIKA DANAS

(Srpsko usmeno stvaralatvo: zbornik radova, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2008)

Zbornik radova Srpsko usmeno stvaralatvo (urednici Nenad Qubinkovi i Sneana Samarxija) okupio je sedamnaest autora koji se bave izuavawem razliitih segmenata tradicionalne kulture i moe se smatrati svojevrsnim presekom srpske folkloristike, odnosno srpske nauke o usmenoj kwievnosti u aktuelnom trenutku. Radovi su kako se to u zbornicima ovog tipa moe oekivati metodoloki, tematski i problemski razliito usmereni. Zbornik se otvara tekstom Nade Miloevi-orevi ivot i obiaji i srpska narodna lirika (Kalendarske obredne pesme)" fokusiranim na najstarije slojeve kulture (kalendarske obrede i poeziju koja ih prati). U datom radu autorka najpre ukazuje na, za izuavawe umetnosti rei, vrlo produktivnu liniju simbolike antropologije (E. Tajlor, X. Frejzer, A. Van Genep, V. Tarner), da bi se, potom, zadrala na nizu reprezentativnih primera kojima ilustruje uspostavqawe modela eqene stvarnosti u obrednim tekstovima, kao i usklaenost teksta kalendarskih pesama s radwom koju prate. Autorka, najzad, skree pawu na amalgam mitskih i istorijskih slojeva u konkretnim ostvarewima i zalae se za jednu novu kognitivnu folkloristiku, koja bi bila dragoceno metodoloko uporite za praewe puteva prerastawa (mitske) stvarnosti u metaforu i metafore u stvarnost". Rad Nenada Qubinkovia Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama i lajpcika Pjevanija Sime Milutinovia" kako se ve na osnovu naslova sluti, drugaije je metodoloki postavqen. U naznaenom tekstu autor se prevashodno bavi komparativnom analizom varijanata zabeleenih u najstarijim usmenim zbornicima Erlangenskom rukopisu i Bogiievom zborniku s jedne, i u Vukovom lajpcikom izdawu narodnih pesama (18231833)

220
i lajpcikoj Pjevaniji S. M. Sarajlije (1837), sa druge strane, s tim to se u uvodnom delu zadrava i na pitawima vremena i mesta nastanka znamenite rukopisne zbirke pronaene u Erlangenu (Beograd, izmeu 17181720), kao i wenog zapisivaa/sastavqaa (autor se priklawa miqewima D. Kostia i B. Marinkovia da bi to mogao biti Ludvig Franc fon Ankerau). Poreeno je est krugova pesama (izmeu ostalog, pesme o sukobu Zmaj Ogwenog Vuka i Zlote Protopope, Marka Kraqevia i Filipa Maxarina, kao i varijante o vernosti Markove qube), a autor u svodnim razmiqawima" ukazuje na neminovnost poreewa starijih, Vukovih i Milutinovievih zapisa kako bi se stekao uvid u proces transformacije motiva od podruja do podruja", a potom, i u rasponu od stotinak godina na jednakim i razlinim prostorima". Dva sledea ogleda u zborniku Svjatogor i Marko Svetogorac" Aleksandra Lome i Marko Kraqevi i Mina od Kostura zaboravqena pria o branoj i junakoj inicijaciji" Zoje Karanovi bave se najdubqim slojevima kulture. U prvom radu uspostavqena je paralela izmeu Marka Kraqevia i Svjatogora, za ta je autor naao uporite u analognim siejnim obrascima u kojima figuriraju pomenuti likovi i prasrodnim formulama", koje se oituju u imenovawu vezanom za Svete gore (Svjatogor), odnosno Svetu Goru (Marko). A. Loma na irokom indoevropskom materijalu ukazuje na paralele meu herojima starije generacije", na wihovu vezu s planinom i kamenom, kao i na ishoewe pomenutih likova iz istog prirodno-mitolokog supstrata" (podruja intenzivne vulkanske aktivnosti). Drugi ogled usmeren je na krug pesama o sukobu izmeu Marka Kraqevia i Mine od Kostura, odnosno wemu analognih likova (idovina/Xidovina / Domjanin Alija / pop kaluer / turski paa). U datom siejnom obrascu autorka prepoznaje elemente prie o odgoenoj inicijaciji (kad je junak na poetku oewen, sa drugi hoe da mu preotme qubu") katabaza, veza s turskim carem, koji u konkretnom sluaju asocira prastarog uiteqa", izolacija, bledilo kao znak smrti, preodevawe/transformacija i sl. s tim to ukazuje na iwenicu da je u pomenutim varijantama resemantizacijom pojedinih detaqa prastara mitska matrica donekle prekodirana u junaku". U radu Formulativnost i usmena epska formula: atributi belo i junako u srpskoj deseterakoj epici", zasnovanom na impozantnoj grai od 1357 pesama iz najrelevantnijih muslimanskih i hrianskih tampanih zbirki, autorka Mirjana Deteli ispituje frekventnost i distribuciju dva epska atributa beli i junaki i wihov najei pojavni obrazac tipa pridev + imenica". Preciznom formalnom analizom autorka je ukazala na relativno pravilnu raspodelu pomenutih atributa na domen javnog (beli) i privatnog (junaki), pri emu uporite postojanoj vezi atributa beli s imenicom grad pronalazi u najdubqim, mitsko-obrednim kulturnim slojevima. M. Deteli, naime, istie da se usmene epske formule javqaju kao nosioci kodirane informacije od izuzetnog znaaja", da je bela boja bila boja prvosvetenika i/ili kraqa, te da je formula beli grad jedna od najstarijih kategorija ne samo panslovenskog, nego i panevropskog znaaja, vaan element aktualnog evropskog kulturnog naslea i istorije". Tekst M. Deteli prati tabela u kojoj je dat pregled distribucije prideva (ne samo beli i junaki, nego i ostalih) uz oko sto imenica kojima se markiraju elementi vezani za epskog junaka (delovi tela, vojne stvari, graevine, naseqa). Iz jednog drugog ugla, i na specifikovanoj grai, epskom formulom bavi se i Boko Suvajxi u radu Od tradicije do usmenog teksta: inicijalne formule u pesmama o hajducima i uskocima". Sistematizujui neka ranija istraivawa, autor najpre ukazuje na specifine funkcije uvodnih (i zavrnih) formula, kao i na mogunosti kombinovawa s razliitim vidovima komentara, a

221
potom, na odabranom korpusu tekstova, uspostavqa tipologiju koja obuhvata devet relativno razuenih grupa: Neutralne inicijalne formule, Formule komunikativnih konvencija, Formule imena, Formule radwe, Formule vremena, Formule slovenske antiteze, Formule stawa (situativne formule), Formule pokreta (dinamike formule) i H Formule podizawa junaka/ete. Uz rad je priloen i Indeks inicijalnih formula u pesmama o hajducima i uskocima". U ogledu Pesma o izuzetnom junaku i drama o eni s tajnom: Banovi Strahiwa Starca Milije i drama Borislava Mihajlovia Mihiza" Qiqana Peikan-Qutanovi prati odnos izmeu znamenite epske pesme i dramskog teksta kojim poiwe onaj tok srpske dramaturgije 20. veka koji preuzima teme, motive, junake iz fonda srpske i junoslovenske usmene kwievnosti". Autorka, najpre, ukazuje na iwenicu da junaci, teme i motivi srpske usmene tradicije funkcioniu poput junaka antikog mita i predawa u antikoj tragediji" kao svima poznati likovi i arhetipi zajednikog seawa (Z. Lei) te da je i Banovi Strahiwa Starca Milije srpska optepoznata pria" s kojom B. M. Mihiz stupa u dijalog. Ona potom prati modifikaciju i resemantizaciju epskog predloka u istoimenoj drami: ukquivawe likova iz ire epske tradicije (majka Jugovia, knegiwa Milica) i wihovu specifinu karakterizaciju, uvoewe novih motivacija, pomerawe teita sa junaka na enu, wenu tajnu i odnos drugih prema woj", kontekstualizovawe malih" qudskih sudbina u veliku priu" o Kosovskom boju i porazu, koja je za razliku od pojedinih likova i sudbina kod Mihiza otporna na kaustinost ironije". Tema Kosovskog boja i junaci kosovskog predawa nali su se i u fokusu radova Valentine Pituli i Sowe Petrovi. U ogledu Kult junaka u krugu varijanata pesama o kosovskom boju (razigravawe pred Kosovsku bitku)" V. Pituli prati motiv razigravawa junaka pred boj, koji je najverovatnije iz junih krajeva otiao na sever", i dovodi ga u vezu s jaawem kulta junaka Marka Kraqevia, Toplice Milana i, posebno, Miloa Obilia, za kojeg je u usmenoj tradiciji atribut junaka boanskog porekla najee vezan". U naznaenom kontekstu autorka posmatra i tumai i irewe epskih biografija uvoewem motiva ogledawa junaka u sredwevekovnim nadmetawima (odmeravawe snage bacawem kamena s ramena). Druga pomenuta autorka, Sowa Petrovi, u ogledu Blago kneza Lazara", pawu fokusira na temu zakopanog blaga i na resemantizovawe sadrine i smisla prema kontekstu kosovske tradicije". Ona ukazuje na specifinosti obrade date teme u etiri poznata epska zapisa, nastala u razdobqu od sredine HH do poetka HH veka (opisi mehanikih uvara i mogue veze s istowakom tradicijom i ivotnom praksom vizantijskog dvora, toponimi, akteri, lokalni elementi, razliita siejna reewa, epilozi i motivacije), na paralele i mimoilaewa s (jo ivim) usmenim predawima o Lazarevom i Miliinom blagu, skrivenom u peini ili jezeru, kao i na idejnu podlogu vezivawa date internacionalne teme za kosovskog podvinika, kneza Lazara: blago je simbol socijalno-utopijskih ideala i tewi naroda", deo kolektivnog identiteta, pa je i wegovo skrivawe i uvawe vid odbrane legitimiteta srpskog carstva. U radu Delokrug rtve u strukturi epske pesme" Sneana Samarxija je, sa dosta neophodnog opreza i mere, morfoloku analizu, etabliranu na anru bajke (V. Prop), aplicirala na epsku grau. Uprkos iwenici da je delokrug u epskoj pesmi na prvi pogled slabije izraen", posebno delokrug rtve, naizgled sekundaran za postupke epske glorifikacije" autorka je uspela da izdvoji niz stabilnih elemenata i niz ponornih analogija koji opravdavaju uvoewe naznaenog epskog domena. U uvodnom delu rada naiwen je kratak osvrt na funkciju

222
i vidove rtvovawa, a onda je praena transformacija mitske matrice, omoguena disperzijom ritualne podloge": slabqewe obrednog sistema dopustilo je mogunost da do rtvovawa ne doe, uveden je lik spasioca, a dogaaji su poeli da se procewuju sa stanovita etikih kategorija (krivica, plemenitost, nevinost, stradawe). Kako istie autorka, fenomen rtvovawa za druge (kolektiv)" preobraen je u stradawe zbog drugih", to je, uz uvoewe razliitih razloga rtvovawa, omoguilo uspostavqawe itavog niza epskih obrazaca. Posebno je dragoceno autorkino insistirawe na iznijansiranosti datog delokruga, uslovqenoj prirodom epskog pevawa, u kojem su bitne i motivacija, i individualizacija junaka, i interakcija s istorijom. S. Samarxija, pored toga, ukazuje i na iwenicu da se i angaovanost kolektiva pojavquje kao bitan inilac prepoznavawa" delokruga, na udvajawe delokruga, na preklapawe delokruga rtve s nekim drugim epskim domenima (protivnik, pomonik, savetodavac), kao i na znaewske implikacije preklapawa datog delokruga s pozicijom glavnog junaka (vojvoda Prijezda, Rajko vojvoda, Musi Stevan, braa Nedi, Panta Damjanovi). U radu Pesme s temom ispovesti velikog grenika u Bogiievom zborniku: prilog prouavawu anrovskog sinkretizma i 'kompozicionih shema' " Lidija Deli bavi se anrovskim odreewem i anrovskom razuenou pesama koje je, u celini ili u segmentu, obeleila naznaena tema (pripovedne"/neistorijske epske", epske junake, lirsko-epske pesme), te dijahronim pomerawima u okviru siejnog modela poznatog po pesmi Marko Kraqevi i ki kraqa Arapskoga" (SNP, , br. 64) i drevnim slojevima i simbolikim uporitima odgovarajuih pesama. U finalnim razmatrawima autorka propituje status narativnog obrasca ispovest velikog grenika" kao siejnog modela, odnosno kompozicione sheme". Istom temom, ali na anegdotskoj grai i predawima o srpskim ustanicima, bavi se i Branko Zlatkovi u radu Greh i prokletstvo u usmenim kazivawima o srpskoj revoluciji (18041815)". Autor najpre ukazuje na uestalu pojavu motiva izdaje u priawu o linostima i dogaajima vezanim za Prvi i Drugi srpski ustanak i na relativno estu analogiju s kosovskom izdajom, odnosno neverom Vuka Brankovia. Narod je, kako istie B. Zlatkovi, u neslozi i izdaji stareina video glavni uzrok poraza i propasti", pa je, shodno tome, za aktere u odgovarajuim zbivawima vezivao motive dugog bolovawa, velikih muka i ispovesti pred upokojewe, kao i naslednog prokletstva i zatirawa semena (Miloje Petrovi Trnavac, Petar Dobrwac, mitropolit Leontije Lambrovi, Marko titarac). Ludilom, mukotrpnom boleu i jezivom smru, istie autor, bili su mueni i uesnici i pomagai oko ubistva Karaora Petrovia, tim pre to je za Vodovo umorstvo vezano i ogreewe o kumstvo, ali i oni koji su na bilo koji nain skrnavili Karaorevo telo i grob (Nikola Novakovi, Vujica Vulievi, Dragi Vojki, Marko Jagwilac, Milo Obrenovi). Naposletku, autor ukazuje na to da je u usmenoj tradiciji i potowa sudbina dinastije Obrenovi (smrt Miloevog sina Milana, ubistvo Mihaila i Aleksandra Obrenovia) tumaena naslednim prokletstvom, kao i na to da je i sama Vodova smrt itana" u istom kquu kao kazna za izdaju naroda i prebeg u Austriju 1813, ali i za oceubistvo i bratoubistvo. Pratei naine na koje se predstavqaju qudsko telo i qudska, pre svega enska lepota u bajkama, Nemawa Radulovi je tragao za poetikim odlikama pomenutog proznog anra (O stilskim osobenostima bajke na primeru prikaza lepote"). Autor skree pawu na iwenicu da se lepota qudskog lika koncentrie na lice i kosu", da bi takav prikaz mogao biti orijentalnog porekla i da ukazuje na natprirodno poreklo junaka/junakiwe. Poreewe sa zlatom, sjajem

223
i nebeskim telima, istie autor, lepoti daje kosmiki karakter, a kao svojevrsni postulat usmene bajke N. Radulovi izdvaja izjednaavawe lepoga i dobroga. Otuda je i zavist zbog lepote tipino bajkovna motivacija ponaawa negativnih likova, neprijateqa i progoniteqa". Autor, najzad, ukazuje na to da se isti folklorni model koristi i za opisivawe vila (duga, uta, zlatna kosa), kao i na to da data slika-formula ima ishodite u mitskoj identifikaciji zlato/sunce/kraq (zlatna boja kose ukazuje na kraqevsko poreklo). Naslov rada Jelenke Pandurevi Novelistike pjesme u Bosanskoj Vili" jasno omeuje grau kojom se bavi pomenuta autorka i daje naznake o wenoj usmerenosti na anrovsko odreewe i poetiko propitivawe odgovarajueg segmenta usmenog stvaralatva. U uvodnom delu ukazano je na kqune odlike anra novelistike pesme (iznenadni, duhoviti obrti, odsustvo fantastinih elemenata, veza sa svakodnevnim ivotom, razreewa bez posledica po aktere, dominacija enskih likova, usmerenost na porodine odnose i qubavne zgode), da bi se potom pawa pomerila na nekoliko reprezentativnih tematskih krugova (varijante o majci koja raa samo ensku decu, pesme o enskim junakim podvizima", o starom muu i mladom qubavniku, o bolesti od aikovawa" i moguim istorijskim uporitima ovog tematskog kruga). Autorka istie da se novelistikim pesmama (koje se ponekad odreuju i kao romanse), kao i poetiki bliskim baladama, preispituje tradicionalni sistem normi i vrednosti i da se dilema izbora izmeu kolektivnog i linog, negirawe/prihvatawe autoriteta ili tewe ka kompromisnim rjeewima, kree () od pune afirmacije patrijarhalnog morala, do pjesama koje umjesto poeqnih odgovora pokreu nova pitawa problematizujui, zapravo, poredak na kome poiva zajednica". Dva posledwa ogleda u kwizi Magijski tekst bajawa: izmeu verbalnog tabua i folklorizma" Smiqane orevi i Novi terenski zapisi motiva o progowenoj devojci: vlake varijante" Biqane Sikimi i Anamarije Soresku-Marinkovi bave se savremenim folklorom i temeqe se na grai sakupqenoj u okolini Negotina. U prvom radu autorka se, kako to naslov sugerie, usredsreuje na kompleks bajalikih tekstova, zabeleenih u selima Reka i Tamni. Ona najpre definie osnovna metodoloka polazita i skree pawu na tabuisanost odreenih (osobito verbalnih) elemenata rituala", to je rezultiralo oprezom kazivaica i preutkivawem magijskih tekstova kojima one deluju na razliite vidove neistih sila (uroci, nonici, babice, metaqka i dr.). S. orevi, meutim, ukazuje i na deliminu detabuisanost ove magijske prakse", koja je omoguila izgovarawe bajalica van obrednog konteksta a, samim tim, i wihovo zapisivawe, na neke prepoznatqive bajalike formule (okamewene verbalne konstrukcije"), na predstave bajalica o nainu usvajawa i prenoewa magijskog znawa, o fiziolokim manifestacijama koje prate in bajawa, o sopstvenom socijalnom znaaju i priznawu, o delotvornosti i izmewenom odnosu mlae generacije prema bajalikoj praksi. Drugi ogled, nastao u koautorstvu Biqane Sikimi i Anamarije Soresku-Marinkovi, temeqi se na vlakim varijantama motiva o progowenoj devojci", sakupqenim u Urovici kod Negotina. U radu se, najpre, ukazuje na kumulaciju motiva i anrova u autentinoj usmenoj improvizaciji, s posebnim osvrtom na motive zlatnih ruku" i kupawa zmija", a potom se daje jedan presek teorijskih problema, ilustrovanih primerima iz odabrane grae: transponovawe aktuelnih lokalnih socijalnih odnosa u univerzalni folklorni tekst" i problem dijalekatskih termina kojima se pokrivaju konstruktivni elementi siea" (dar dobijen od demonske sile, status pastorke, odnos maehe i pastorke), problem lokalnih znaewa odreenih termina, kao i jezikog tabua (zmija, vuk, avo), ukazuje se na fenomen kalkova, kao i na problem prevoewa etnodi-

224
jalekatskog transkripta" usled specifinog izbora meu leksemama ili nepostojawa odgovarajueg prevoda za etnografizme. Dvojezino su, najzad, data tri zabeleena teksta s motivom progowene devojke" (vlaki/srpski). Radovi koje je okupio zbornik Srpsko usmeno stvaralatvo ukazuju na veliku i dragocenu disperzivnost savremene srpske folkloristike. Autori su svojim prilozima pokrili poqa lirske, lirsko-epske, novelistike i epske poezije, bajke, predawa, anegdote i bajalice, pristupajui grai s metodoloki razliitih pozicija: od bavqewa nekim optijim teorijskim postavkama i komparativnim analizama usmenih, odnosno usmenih i pisanih tekstova, preko tragawa za najstarijim kulturnim slojevima i ponornim tipolokim analogijama, propitivawa formula i formalnog aspekta tekstova, praewa resemantizacije tradicionalne i optepoznate prie" u savremenom kontekstu, novog morfolokog pristupa usmenoj epici, rasvetqavawa mawe poznatih segmenata kosovskog predawa, bavqewa nekim vanim temama, kao i kompozicionim, stilskim i anrovskim osobenostima usmenih tekstova, do modernih pristupa savremenim terenskim zapisima. Ovaj iroki dijapazon tema i interesovawa gradi reprezentativnu sliku o aktuelnom stawu srpske folkloristike. Metodoloki, tematski i problemski razliito usmereni radovi ovog zbornika pokazuju, meutim, dosta veliku ujednaenost kada je re o kvalitetu oni se uglavnom dre visokog standarda, s tim to povremeno doseu i izuzetne domete. Oslawawe na savremenu tehniku dovelo je, dodue, do nekih, uglavnom grafikih, propusta, to kompetentnom i dobronamernom itaocu ne moe pokvariti sliku o ovom pawe vrednom zborniku.
Lidija Deli

UDC 091(497.11)04/14"(049.32) 026/027(497.11)04/14"(049.32)

O SRPSKOJ SREDWEVEKOVNOJ KWIZI I BIBLIOTECI

(Dr Gordana Stoki Simoni, Kwiga i biblioteke kod Srba u sredwem veku, Panevo, Gradska biblioteka, 2008)

Sa Kwigom i bibliotekama kod Srba u sredwem veku, dr Gordane Stoki Simoni, srpska humanistika nauka dobila je jednu zanimqivu i izuzetno potrebnu kwigu, koju e sa interesovawem itati i struwaci i oni kojima ova oblast nije ba tako bliska. U svakoj prilici naglaavam svoje uverewe da je najtee pisati sinteze. Prof. dr Gordana Stoki Simoni prihvatila se nimalo lakog zadatka da saini sintezu viedecenijskih naunih pregnua itavog niza poznatih i priznatih struwaka za ovu oblast i da je uspeno predstavi u relativno nevelikom obimu (108 str.). Poznato je u nauci da za radove-sinteze treba uloiti velik napor, koji nije samo puko prikupqawe i sistematizovawe veoma esto opirne grae nastale u dosta velikom vremenskom rasponu, nego je, to je od stvarne naune vanosti, potrebno iz obiqa materijala i veoma esto suprotstavqenih i oprenih miqewa naunika izvui i istai ono to e u nauci, po svoj prilici, opstati i biti prihvaeno od najveeg broja naunika, naravno ne od svih i ne u istoj meri, ali napredak nauke i poiva na razliitim miqewima i razliitim stavovima. itajui sa pawom i interesovawem kwigu dr Stoki Simoni uverila sam se da je ona sa dosta vetine, sa potrebnim znawem i odlunou zapliva-

225
la po neizmerno irokoj reci srpske kulturne istorije, punoj sprudova i virova na koje se ovek lako moe nasukati pa i potonuti. Sve ove zamke dr Stoki je uspeno izbegla jer je ve u predgovoru formulisala svoj zadatak. Ona se opredelila da joj razmee u odnosu na vreme koje dolazi budu dva civilizacijski vana dogaaja". Jedan od wih je pad sredwevekovne srpske drave, a drugi je izum tampe. Wena monografija kree se u granicama ova dva orijentira. ta je za autorku kriterijum kojim se odreuje srpska kwiga? To je jezik i ovo autorkino stanovite je veoma ispravno. ak i elementarno upueni u poetke slovenske pismenosti znaju da su solunska braa irilo i Metodije na nain na kojem im mogu pozavideti i savremeni fonetiari, fonolozi i uopte lingvisti kodifikovali jedan slovenski dijalekat iz okoline Soluna, koji su nesumwivo savreno poznavali, kao prvi slovenski jezik kwievnosti. Wegova namena je bila prvenstveno bogoslubena, ali kasnije e taj jezik imati, u raznim svojim redakcijskim vidovima, i mnogo iru upotrebu. Nema nikakve sumwe da su irilometodijevsku varijantu tog jezika koji nauka imenuje kao staroslovenski jezik bez ikakve muke razumeli svi Sloveni, jer u 9. veku slovenski dijalekti bili su meusobno sasvim bliski i razumqivi. Ali, kako su se konstituisale prve slovenske drave a u okviru wih i narodnosni elemenat, poiwe neka vrsta raslojavawa tog prvog slovenskog pisanog jezika a to raslojavawe bilo je po jezikom principu. Taj proces zapoeo je ve krajem 10. veka. Autorka tano primeuje da su se u to vreme pojavile prve odlike srpskog govora". Misli se, naravno, na ono to je zapisano, jer razvitak govornih procesa i fonetsko-fonolokih i gramatikih izmena uvek zapoiwe mnogo pre nego to se zapie. Dr Gordana Stoki Simoni dobro je uradila to je u naslov svog dela stavila jedninski oblik kwiga, a ne kwige. Jedninski oblik ove rei akumulira u sebi sve ono to se podrazumeva pod slovnim zapisom, sve ono to u pisanom obliku predstavqa umno pregnue oveka, svu wegovu equ da se wegove misli sauvaju za dugo vreme, a ako je mogue i za venost. Kwiga se sastoji od predgovora naslovqenog Istorija biblioteka je uiteqica, takoe, a daqe slede odeqci sa prigodnim naslovima: Na tradiciji vizantijske kulture, Istorija poiwe pismom, Feudalna drava i religija kao okvir kwievnog stvaralatva, Pojavi biblioteka prethode pismenost, kwiga i itaoci, Biblioteke prikupqaju i uvaju, Epilog. Za srpsku nauku e od naroitog znaaja biti, na primer, odeqak: Feudalna drava i religija U wemu autorka ide od samih poetaka od velikog upana Stefana Nemawe, jednog od najveih ktitora srpskih manastira i pisanih spomenika sauvanih iz toga vremena pa preko Sv. Save i wegovog ogromnog doprinosa srpskoj pismenosti i srpskom kwievnom jeziku, sve do manastira Hilandar, koji je bio arite srpske duhovnosti, pismenosti i kwievnosti kroz ceo sredwi vek a to je, slobodno se moe rei, ostao sve do danaweg dana u svesti srpskog naroda. Prof. Gordana Stoki osvrnula se i na doba kraqa Milutina, kada je stara srpska kwievnost dostigla svoj puni razvoj, na kraqa i cara Duana i na izuzetno znaajnu linost vladara, pisca i brinog starateqa za sveukupni napredak srpske Despotovine despota Stefana Lazarevia. Istaknut je naroito znaaj tzv. resavske kole", to je, u stvari, bio vieslojan poduhvat da se, izmeu ostalog, uredi" srpski pravopis (on je ve imao svoj odreeni i sreeni lik u vidu rakog pravopisa", a resavski pravopis" trebalo je da bude vraawe na irilometodijevske uzore), da se izvri ispravka bogoslubenih kwiga prema grkim predlocima, kako je to bilo uiweno u Bugarskoj u vreme patrijarha Jeftimija itd.

226
Zanimqivi su podaci o postojawu znaajnih bibloteka kakva je bila ona u manastiru Hilandar. Ona je postojala od samog wegovog osnivawa, a Rastko Nemawi priloio je, nema sumwe, odreeni broj kwiga i taj je fond, najverovatnije, i daqe upotpuwavao i bogatio. Danas se u ovoj biblioteci nalazi blizu 900 irilskih kwiga 1218. veka, a u arhivu ovog manastira, koji je formiran tokom 13. veka, danas se uva oko 200 irilskih dokumenata od 12. do 18. veka. Graa iz 19. i 20. veka sastoji se iz tri zbirke: turske, grke i srpske itd. U odeqku Pojavi biblioteka prethode pismenost, kwiga i itaoci autorka stie do prve srpske tampane kwige i prve srpske tamparije na Cetiwu koja je poela sa radom 1493. godine. U ovom odeqku naroito je znaajan podatak da je srpski sredwi vek imao razvijenu pismenost: zna se za oko 9000 pisanih spomenika (za neke znamo po predawu) i oko 15.000 zapisa koje su ostavili znani i neznani pisci, to sve govori da je sredwevekovna Srbija bila na zavidnom kulturnom i kwievnom nivou. Veoma su korisni Prilozi, u okviru kojih se nalaze najoptiji i veoma korisni podaci o liturgijskim kwigama Istone crkve. Tu emo nai koncizna objawewa ta je Akatist, Apostol, Irmolog, Minej, Parimejnik itd. To e biti korisno ne samo obinom itaocu nego pre svega studentima srpskog jezika i srpske kwievnosti. Iskreno verujem da e ova kwiga biti wihova obavezna lektira. Kwigu upotpuwavaju izuzetno lepe ilustracije, znalaki odabrane. Slede Indeks imena, Koriena literatura i Saetak na srpskom, ruskom i engleskom jeziku. Kao zakquak: kwiga prof. dr Gordane Stoki Simoni saiwena je lepo i pismeno, to je za ovakvu vrstu kwiga veoma vano. U woj se na koncizan i pregledan nain predstavqa istorija srpske kwige i srpskih biblioteka u sredwevekovnoj Srbiji, pri emu se ne previa i ne zaboravqa evropski kulturni i kwievni kontekst. Monografija dr Gordane Stoki Simoni naii e, uverena sam u to, na priznawe svih naunih poslenika koji se bave kwigom i svime to je u vezi sa wom. Istraivai stare srpske pismenosti i kwievnosti nai e u ovoj kwizi mnogo dragocenih informacija koje mogu biti putokaz za neka daqa, detaqnija i svestranija istraivawa.
Gordana Jovanovi

UDC 821.163.41.0917"(049.32) 821.163.4117":929(049.32)

ZANEMARENI PISCI H STOLEA

(Borivoje Marinkovi, Zaboravqeni bratstvenici po peru, Slubeni glasnik, Beograd 2008)

O piscima srpske kwievnosti H stolea retko se pie i govori. Wihov dopinos razvoju srpske kwievnosti esto se marginalizuje, moda i zbog toga to su, kako predoava profesor Borivoje Marinkovi, wihovi kwievni napori ee bili usmereni ka praktinom a mawe ka umetnikom; zato je za wih etika bila ispred estetike, a zahtevi uma su bili presudniji od zahteva srca. Imali su spoznaju o onome to je neophodno u procesu kulturnog napredovawa wihove sabrae, odnosno u procesu sazrevawa iz patrijarhalne bal-

227
kanske u modernu graansku sredinu, te su ee nastojali da obrazuju i prosvetle. No, dakako, ovo nije i ne bi smelo biti opravdawe za neadekvatno valorizovawe nae kwievne batine H stolea. Za kwigu Zaboravqeni bratstvenici po peru Borivoje Marinkovi je odabrao devetnaest studija o mawe poznatim piscima H stolea o kojima, kako pie u pogovoru, normativna povest srpske kwievnosti nije dosad obraala nikakvu pawu". Studije, koje su bile objavqene u periodu od 1959. do 1972. godine u asopisima, podeqene su u dve celine. Prvi deo kwige Eseji o mawe poznatim piscima H stolea sadri dvanaest eseja, hronoloki poreanih, a drugi Spisi o pesniku Jovanu Avakumoviu i srpskoj graanskoj poeziji sedam spisa, takoe hronoloi predstavqenih, o srpskoj graanskoj poeziji i o jednom od wenih tvoraca, pesniku Jovanu Avakumoviu i wegovom sinovcu Avakumu Avakumoviu. Uvodne stranice posveene su Jovanu Mukatiroviu (1743?1809), autoru prve zbirke srpskih narodnih poslovica Prite iliti po prostomu poslovice, teme sentencije iliti reenija objavqene u Beu 1787. godine. Zbirka je znaajna ne samo po ukazivawu na ivotne, moralne pouke naih predaka, nego i po autorovim reminiscencijama o bliskoj mu prolosti i tekuem vremenu. Predstavqajui ovu zbirku, Marinkovi uzkazuje da je Mukatirovi moda ispisujui refleksiju Zvoniti ne umem a prestati ne smem." govorio o sebi i svom odnosu prema procesu izgraivawa srpskog graanskog drutva. Marinkovi, potom, sagledava drutveno-politiku angaovanost Mihaila Maksimovia, naeg prvog satiriara i autora Malog bukvara za veliku decu, jedne od najreih kwiga onog vremena. Maksimovi, koji je bio privren idejama prosveenosti i jozefinistikoj ideologiji, pie o nepravdama svoga vremena. Svoju satiru ogrtao je humoristikom toplinom i frazom prostog narodnog govora". Predstavqen je i pesnik Aleksije Vezili (17531792), jedan od rodonaelnika naeg uenog stihotvorstva", ije je glavno kwievno delo omawa kwiica Kratkoje napisanije o spokojnoj izni, objavqeno 1788. u Budimu. Interesovawe Borivoja Marinkovia za Emanuila Jankovia (1758?1791), iji je prevod Goldonijevih Tergovaca prvo savremeno dramsko delo u novijoj srpskoj kwievnosti, nagoveteno je esejom Devet fragmenata o Emanuilu Jankoviu, u kojem se ukazuje na ono najznaajnije u ivotu i radu mladog entuzijaste, koji je prihvatio ideje prosveenosti. Kasnije, Marinkovi objavquje, u tri nastavka, doktorsku disertaciju o Jankoviu, prvu nau monografiju o piscu srpskog prosvetiteqstva. Sledi studija o pesnikim tragovima Pavela Nenadovia Mlaeg (oko 17201788), koji je u mladosti iskazivao sklonost ka poetskom izrazu i koji je bio bliski saradnik Hristifora efarovia. Vasilije Petrovi Wego (oko 17091787) je vie godina radio na Istoriji o ernoj Gori (1745), prvoj tampanoj istoriji crnogorskog naroda. Kwiga, napisana u vidu memoranduma, je vie propagandni spis nego trezveni pristup istorijskoj prolosti", to se i moglo oekivati od oveka koji je sve u ivotu podredio politikim ciqevima. Jedan od naih prvih putopisaca Silvester Popovi (17001771?) je i jedan od naih najmawe poznatih pisaca H stolea. Slino je i sa wegovim pisawem poznati su nam samo odlomci; ostavio je Kwigu puteestvija Jerusalima grada, u kojoj u prvom delu opisuje putovawe do Soluna, a u drugom, opsenijem, kataloki registruje mnogobrojne manastire i svetilita Svete Gore i Jerusalima. Marinkovi predoava da je Popovievo delo u poreewu sa savremenim putopisima na opasnoj granici izmeu hroniarske primitivnosti i opojne teoloke zanesenosti", kao i da ima iskquivo istorijski znaaj. Iz drugaijeg ambijenta graanskog je Pavle Julinac (1730?1785), jedan od najznaajnijih srpskih pisaca H stolea, autor prve istorije tampane

228
za Srbe u Ugarskoj i prevodilac prvog romana iz savremene francuske kwievnosti. Objavio je tri kwige, koje se smatraju vrhovnim vrednostima kwievnosti epohe prosveenosti, a to su: kompendij Kratkoje vvedenije v istoriju proishodenija slaveno-serbskago naroda (1765), potom prevod moralistikog dela arla Rolena Put k postojanej slave i istinomu veliestvu (1775) i prevod avanturistiko-didaktikog romana Velizarij (1776) od Marmontela, koji je bio Volterov sledbenik, u kojem se govori o jednom od najznaajnijih politikih pitawa H stolea o tzv. verskoj toleranciji. U eseju Beleke o zaboravqenoj tradiciji Marinkovi ukazuje na doprinos razvoju srpske kwievnosti H stolea nekih od prvih pisaca koji su bili pripadnici graanskog drutva, kao to su: Jovan arnojevi i wegov sin Dimitrije arnojevi, Jovan Stefanovi Balovi i Mojsej Rakovi. Naalost, o wima se retko govori poto naa sredina nije bila kadra, kako zapaa Marinkovi, da sauva, tavie, ni uspomenu na svoje duhovno detiwstvo". Vojnik i plemi Jovan arnojevi (1713?1759) ostavio je jedino kwievno delo istorijski spev Da bello Pannonico libri VI (1740) na latinskom jeziku. Spev o borbama protiv Turaka u Ugarskoj u vreme cara Rudolfa (15521612) sauvan je u jednom primerku. I wegov, naalost rano preminuli, sin Dimitrije arnojevi (17401759) uspeo je da saini jedno delo, pohvalno slovo, takoe na latinskom jeziku, Panegyricus illustris populi Illyriorum Slavinici, in ampilissimo nobilissimorum virorum et commilitonum consessu, gnum ex ludo litterario egrediebatur a Demetrio Csernovics de Mcsa, nobilu Hungaro-Illyrio breviter prolatus (1759), u kojem na etiri strane predstavqa svoje ideje o prolosti i o politikom poloaju srpskog naroda. Jovan Stefanovi Balovi (1720?1758), pisac prve 'filosofske' disertacije" kod Srba Dissertatio Philosophica de Propagatione Religionis armata (1752), autor je i istorijsko-geografskog izvetaja o Crnoj Gori na ruskom jeziku (1757). Intelektualac H stolea, Mojsej Rakovi (1749?1773), izuzetno potovan od svojih savremenika, bio je nesumwivo jedan od onih koji su u stawu da pokrenu graansko drutvo iz stadijuma zamrlosti u vie sfere prosveenosti". Uviajui potrebe svog naroda na putu ka Evropi u doba prosveenosti, bio je zagovornik ideje o osnivawu nacionalne biblioteke, no, naalost, ideja nije realizovana. O wegovim intencijama sauvano je pismo zajedno sa trokovnikom", koje svedoi o uslovima u kojima su bili mladi srpski intelektualci koji su se kolovali, studirali u evropskim univerzitetskim gradovima. U studiji Skica za tri portreta profesor Borivoje Marinkovi predstavqa pisce koji su vie zaduili nau istoriografiju nego kwievnost, poput Dionisija Novakovia, Simeona Konarevia i Vasilija Jovanovia Brkia. Sva trojica su bili duhovna lica, imali su slinu sudbinu, bili su uvaavani od savremenika i, naalost, gotovo zaboravqeni od potomaka. Za svoje vreme propovednik i episkop, profesor petrovaradinskog uilita episkopa Visariona Pavlovia, Dionisije Novakovi (17051767) bio je plodotvoran pisac, napisao je mnogobrojna slova za asove u Duhovnoj kolegiji, kao i prvu liturgiku kod Srba Epitom skazanija svjatenago hrama, riz jego i v wem soverajemija boestvenija liturgiji (1741). Wegov katehizis Propedija (1744) takoe je bio poznat. Najznaajnije delo, Kniga naturalnaja i uiteqnaja zovetsja manifest (1767), je filozofsko-etikog karaktera; u wemu Novakovi pokuava da rasvetli tajne prirode i zagonetke ivota, da tumai pojave u kosmosu. Zatvaran, optuivan i progawan, mnogostradalni episkop" Simeon Konarevi (16901769 ili 1770) nesebino se borio za prava svoga naroda. Sastavio je Qetopis graanskih i crkvenih dogaaja (1755), u kojem je obradio politiku i crkvenu povest srpskog naroda u Dalmaciji; posebnu pawu posvetio je

229
nastojawu Srpske pravoslavne crkve da u neprijateqskom okruewu ouva svoju autonomiju u Dalmaciji. Vasilije Jovanovi Brki (17191772), posledwi inaugurisani srpski patrijarh u Pekoj patrijariji, takoe je bio progawan i zatvaran. Napisao je Slubu i Sinaksar Svetom Vasiliju Ostrokom, kao i memoarski akt u vidu pisma o sebi i o svojim stradawima. O politikoj situaciji u delovima Balkanskog poluostrva okupiranim od Turske imperije pisao je u spisu Potrebnija sved(o)bina o zemqah i narodah leatih kak po beregu tak i daqeje vnutr zemqi po Adrijatieskomu morju ispovedajutih hristijanskoj pravoslavnoj gerko-vostonoj zakon (1771). Spis je sadrao wegove odgovore na pitawa ruskog grofa Orlova u vezi sa situacijom na Balkanu. Strastveni avanturista koji je mnogo i uporno putovao Partenije Pavlovi (16951760) potpisuje prvu srpsku autobiografiju u H stoleu. Pored dela duhovnog karaktera ovaj propovednik slova bojeg" ostavio je autobiografski spis bez naslova koji je u najveem broju sluajeva voen necelovitim i neodgovornim postupkom", ali je proet spontanim elementima. Pavlovi je iskren i predstavqa ivot onakvim kakav jeste. Posledwi, dvanaesti esej prvog dela kwige naslovqen Iz istorije sholastike filosofije kod Srba u H stoleu ukazuje na kwievni rad i ivot Jovana (Sofronija) Mladenovia (17211781), koji je uglavnom prevodio uene teoloke traktate sa grkog jezika, odnosno dela preteno grke sholastike mudrosti. Drugi deo kwige Spisi o pesniku Jovanu Avakumoviu i srpskoj graanskoj poeziji tematski je objediwen, sadri sedam eseja u kojima su predoeni rezultati istraivawa iz perioda od 1959. do 1966. godine, kada je Marinkovi objavio dvotomno delo Srpska graanska poezija H i s poetka HH stolea (1966). Posledwa studija je predgovor za pomenutu kwigu u vezi sa naom zanimqivom kwievnom pojavom, sa srpskom graanskom poezijom. Pravnika, graanskog pesnika i plemia Jovana Avakumovia (1747 ili 1748 oko 1810), Sentandrejca, savremenici su cenili kao pesnika. Aleksije Vezili ga hvali u spevu Kratkoje napisanije o spokojnoj izni. Pesnik lepe darovitosti i iskriave inspirisanosti", Jovan Avakumovi je jedan od najznaajnijih pesnika srpske graanske lirike, posedovao je za ono vreme poetsku pismenost", vodio je rauna o formi stihova i skladnosti pesnike celine, prvi je, verovatno, uveo opkoraewe. Iako su poznate samo etiri wegove pesme, o wima je pisano gotovo isto koliko i o pesmama ostalih autora koji su zastupqeni u rukopisnim pesmaricama. Wegova poezija je u osnovi rodoqubivo himnina i, u jednom pravcu, proeta satiriarskim elementima". Marinkovi ukazuje i na nepravedno zaboravqenog pesnika, Jovanovog sinovca, Avakuma Avakumovia (?1811), austrijskog majora i muziara, koji je svirao na raznim instrumentima, a po sopstvenim nacrtima nainio je i instrument avakumika". Avakum Avakumovi je vojniku karijeru sticao na ratitima u Francuskoj, Nemakoj i Italiji, gde je stekao i manire, a bio je hvaqen i kao peva kultivisanog glasa. Inspirisan duhom italijanske poezije, pisao je fine uglaene stihove, pre svega o qubavi. ira javnost je za srpsku graansku poeziju saznala kasno, tek kada je Vladimir orovi 1926. godine iz zaostavtine Tihomora Ostojia priredio izdawe Srpska graanska lirika H stolea. Ova najee anonimna poezija ponikla, kako joj ime ukazuje, u graanskoj sredini, bila je iva i dinamina i znaajno je doprinela razvoju nae poezije. Graanski pesnik je spontano i iskreno reagovao na svoju svakodnevicu: drutveni ivot srpskog ivqa u Karlovakoj mitropoliji u okviru Habzburke monarhije realistino je predsta-

230
vqen. Tematski je vrlo raznovrsna, ima i religioznih, i vojnikih, i prigodnih, i qubavnih i satirinih pesama; graanska poezija predstavqa prelaz od narodne ka umetnikoj poeziji, irila se preko rukopisnih pesmarica (poznato ih je etrdesetak), a esto se i pevala. Raznolikost se uoava i u versifikaciji, ima stihova koji oponaaju deseterac narodne poezije; ali i onih koji su nastali po zapadnim uzorima. Kwiga Borivoja Marinkovi Zaboravqeni bratstvenici po peru je dragocen doprinos rekonstruisawu ukupne slike o srpskoj kwievnosti H stolea, pogotovu to su retke prilike u kojima se ovi autori pomiwu, kao to se retko govori i o wihovim kwievnim ostvarewima. iri sajma kwiga u Bawoj Luci je svakako morao imati ovo u vidu kada je nagradio kwigu. Ovo je prva kwiga u biblioteci Povesnica Slubenog glasnika u kojoj bi trebalo da se objavquju dela iz nae kulturne, kwievne i umetnike batine, kao i fototipska izdawa kapitalnih ostvarewa.
Nada Savkovi

UDC 821.163.41-13.0918"(049.32)

ISTRAIVAWE ZANEMARENE KWIEVNE BATINE SRPSKOG 19. VIJEKA

(Radoslav Erakovi, Religiozni ep srpskog predromantizma, Matica srpska, Novi Sad 2008)

Meu kwigama koje su na lijep nain obogatile savremeno prouavawe srpske kwievnosti 19. vijeka, jedno od najistaknutijih mjesta pripada monografiji Religiozni ep srpskog predromantizma dr Radoslava Erakovia, docenta na Katedri za srpsku kwievnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radi se o monografiji koja je nastala kao rezultat autorovog uea na Naunom projektu Matice srpske Religiozni epovi srpskih predromantiara", te koja je kao rukopis doktorske disertacije odbrawena 25. aprila 2007. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. dr Save Damjanova. Djelo obuhvata interpretaciju ukupno 20 najznaajnijih religioznih epova srpskog predromantizma, iji su autori bili: Vikentije Raki, Milovan Vidakovi, Konstantin Marinkovi, Mihailo Vladislavqevi, Gavril Kovaevi, Jovan Miloevi, Arsenije Vekecki i Petar Vukovi. Poto se radi o gotovo sasvim neistraenom anrovskom, poetskom i poetikom fenomenu srpske kwievnosti, o djelima koja su nastajala u rasponu od posqedwe decenije 18. do pete decenije 19. vijeka, Erakovieva analiza bila je zasnovana na djelotvornom pluralizmu savremenih kwievnih metoda. Najprije su istraivawa ila u pravcu utvrivawa pouzdanih osnovnih kwievnoistorijskih iwenica o biografskim i bibliografskim pojedinostima uvrtenih autora i djela. U tom smislu su naroito dragocjena saznawa o danas potpuno zaboravqenim piscima, kao to su Jovan Miloevi, Arsenije Vekecki i Petar Vukovi. Interpretacije samih tekstova religioznih epova zasnovane su na strukturalistikim i poststrukturalistikim pristupima, na savremenoj primjeni fenomena intertekstualnosti, na komparativnom istraivawu stvaralakih analogija i kontaktnih veza sa biblijskim, hagiografskim i apokrifnim predlocima, te pogotovu na savremenim dostignuima teorije recepcije, posmatrane ne samo iz

231
primarne kwievne perspektive, nego i iz podruja kulturologije, antropologije, istorije privatnog ivota i slino. Kada je rije o kwievnoj recepciji itija vo stihi", Erakovi naroitu pawu posveuje funkciji predislovija", kao bitnih (auto)poetikih izvora, te spiskovima prenumeranata" i prepoznavawu wihove funkcije u prouavawu fenomena velike popularnosti stihovanih itija tokom prve polovine 19. vijeka. U toj ravni dolazi i do razotkrivawa znaajnog interaktivnog odnosa pisaca i italaca, te uticaja tog odnosa na prirodu oblikovawa kwievnog teksta. Zahvaqujui dobroj kwievnoistorijskoj i arhivskoj obavijetenosti, Erakovi je na primjer identifikovao ulogu povlaenog itaoca" koju je imala Jelisaveta Palikua, iz bogate trgovake porodice transkih Srba, prilikom nastanka reliogioznog epa ertva Avramova (Budim 1799) Vikentija Rakia. Dugi spiskovi prenumeranata" potvruju dominaciju enske publike, to je ne samo jasna potvrda wihove primjerne obrazovanosti, nego osporava i iskrivqenu tradicionalnu predstavu o inferiornoj ulozi Srpkiwa u kulturnom ivotu na kraju 18. i u prvoj polovini 19. vijeka. Time je pokazana kao neosnovana ukorijewena elitistika" teza starije srpske kwievne istoriografije (Pavle Popovi, Jovan Skerli) o religioznim epovima kao zabavi za neobrazovanu publiku. Takav privilegovani status itatelnica serbskih kwiga" potvruje i poetiku dominaciju predromantiarske naglaene osjeajnosti nad religiozno-didaktikim funkcijama istraivanih djela. Posebnu analitiku vrijednost upravo predstavqa ubjedqivo Erakovievo pronalaewe tekstolokih dokaza o predromantiarskom karakteru religioznih epova, t. j. wihovog odstupawa u odnosu na liturgijske i biblijske predloke, to je naroito uoqivo u dominaciji ideje o povratku idealizovanoj prirodi, u glorifikovawu harmoninog porodinog ivota, te oblikovawu kulta sentimentalnog prijateqstva. Na osnovu svega toga, pokazano je kako je neinventivno podraavawe primarnih predloaka biblijske ili apokrifne provenijencije uvijek dovodilo i do ogranienih estetskih vrijednosti odreenog religioznog epa. Najboqe to potvruju primjeri djela Petra Vukovia, Arsenija Vekeckog i Jovana Miloevia. Sa druge strane, sva djela u kojima je mogue prepoznati kreativna odstupawa od zadatih predloaka pripadaju vrijednosnom vrhu analiziranog toka srpskog predromantiarskog pjesnitva. Najboqe to potvruju djela Vikentija Rakia i Milovana Vidakovia. Na osnovu toga Erakovi dolazi do zakquka da su opisi Nazareta, Egipta, Galileje i Kapadokije, izloeni u religioznim epovima, vizuelno izuzetno bliski sa predstavama pastoralnih prostora i sredina u kojima djeluju junaci nekih danawoj publici poznatijih ostvarewa srpskog predromantizma, kao to su romani Aristid i Natalija Atanasija Stojkovia ili Vidakovievi romani Velimir i Bosiqka, Qubomir u Jelisijumu i slino. Navedena poetika odstupawa u predromantiarsku umjetniku sliku svijeta uoqiva su i na planu oblikovawa kwievnih protagonista. Naspram najpoznatijih junaka hagiografske tradicije (kao to su Sveti Georgije, Sveti Nikola Miriklijski i slino), zatim i junaka iz pripovijesti o starozavjetnim patrijarsima (kao to su Avram i Jakov), u kojima se u prvom planu nalazi odnos divinizirane jedinke prema Bogu, u religioznim epovima umjetniko gledite je pomjereno prema oblikovawu kolektivnih junaka, prema stvarawu uvstvitelnih" porodinih hronika, koje na sasvim nov nain razotkrivaju biografije kraqevskih familija. Na primjer, opte mjesto u svim religioznim epovima predstavqa naglaavawe Isusove pripadnosti Davidovoj carskoj lozi, to je posredno ili neposredno inspirisano djelima Mesije. Poetiko preoblikovawe u pravcu predromantiarske slike svijeta mogue je pratiti i u kreativno

232
obogaenom statusu enskih likova, te u metamorfozama pozitivnih junakiwa u negativne i slino. Posebnu analitiku pawu Erakovi usmjerava na umjetniku obradu pripovijesti sa srenim (ovozemaqskim) krajem. Ne samo da su autori predromantiarskih religioznih epova zavrecima poklawali izneujue veliku umjetniku pawu, nego se ti mnogobrojni pojavni oblici mogu svesti na jedinstven model epiloga, koji je poznat kao poetika srenog kraja". Primjeri su mnogobrojni: Juditina pobjeda nad Holofernom u spjevu Gavrila Kovaevia Judit maem Olofernu glavu useknuvi tem Judeju osvobodivi (1808), povratak Agrikovog sina Vasilija iz saracenskog ropstva u spjevu Jovana Miloevia itije svetiteqa otca Nikolaja i sva wegova udesa (1837), Jahveovo odustajawe od Isakovog rtvovawa u spjevu Vikentija Rakia ertva Avramova (1799), Danilova uspjena odbrana asti lepe Suzane u spjevu Vikentija Rakia Istorija ot Sosane: iz svetago proroka Danila gl. 13 (1803), Josifov susret sa ocem u Egiptu iz spjeva Milovana Vidakovia Istorija o prekrasnom Josifu (1805), Tovijin trijumfalni povratak iz Ekbatana iz spjeva Milovana Vidakovia Mladi Tovija (1825). U jo znatniju skupinu srenih zavretaka mogu se uvrstiti spjevovi u kojima velike grenike sustie pravedna kazna. Kao najupeatqivi primjer izdvojen je spjev Pla Rahili ili izbijenije mladencev na povelenije Iroda cara judejskoga (1808) Konstantina Marinkovia, u kojem Irodov sin postaje sluajna rtva oevog bezumqa, a judejski car nakon smrti zavrava u paklu. Kad je rije o (auto)poetikoj funkciji predislovija", vano je naglasiti da ukazuju na podjednako opredjeqewe autora da inspiraciju pronalaze (pored kanonizovane religiozno-didaktike literature), u apokrifnim tekstovima, te da su svi predloci tretirani na identian nain. Pri tome je opredjeqewe za odreeni segment biblijske tradicije (kao to je pria o Toviji, kao to je stradawe lepe Suzane, Juditin obraun sa oholim Holofernom i slino), bilo iskquivo motivisano recepcijskim potencijalima odreenog teksta. Najboqa potvrda da su pisci religioznih epova dobro poznavali horizont oekivawa" savremenika (potencijalnih italaca), sadrana je u iwenici da niti u predislovijima", niti u dodatnim napomenama, komentarima ili fusnotama, nisu davali dodatna pojawewa predloaka ili izvora. Zahvaqujui svemu tome, Erakovievo istraivawe sadri niz izvrsnih saznawa o umjetnikoj prirodi analiziranih tekstova: o wihovoj tematsko-motivskoj specifinosti, o unutrawoj i spoqawoj kompoziciji, o motivaciji vremena i prostora, o kultu porodice i slici grada, o psihologizaciji junaka, te o prirodi stihova i pjesnikog jezika. U tom smislu se kao centralna poglavqa nameu interpretacije epova Vikentija Rakia i Milovana Vidakovia. Erakovi Vikentija Rakia posmatra kao utemeqiteqa ovog anra, a Milovana Vidakovia kao vrijednosno najznaajnijeg autora. Kao posebno izazovan za savremenu interpretaciju namee se pomenuti ep Pla Rahili Konstantina Marinkovia i slino. Na temequ toga zasnovani su i veoma pouzdani vrijednosni sudovi, te diskretne polemike sa ranijim uglavnom negativnim i najee neutemeqenim ocjenama pojedinih istoriara kwievnosti o religioznim epovima srpskog predromantizma. Erakovi na kraju istraivawa na koristan nain upuuje i na neka budua mogua poqa istraivawa srpskih predromantiarskih religioznih epova. Odnosi se to na uspostavqawe veze prema usmenoj narodnoj tradiciji, naroito na planu metrike (ako imamo u vidu da je deseterac dominantan stih religioznih epova), na planu stila (ako imamo u vidu mnogobrojne stileme koje korespondiraju sa epskim formulama usmene tradicije), te na planu portretizacije negativnih junaka (ako imamo u vidu da su pojedini biblijski antiheroji pro-

233
filisani po ugledu na likove turskih zulumara iz junakih narodnih pjesama) i slino. Monografija Radoslava Erakovia, pod naslovom Religiozni ep srpskog predromantizma, predstavqa pouzdano i prijeko potrebno istraivawe zanemarenog poqa srpske kwievne batine, znaajno doprinosi cjelokupnoj revalorizaciji dosadawih saznawa o poetikim i poetskim tokovima srpske kwievnosti s kraja 18. i iz prve polovine 19. vijeka, te je kao takvu preporuujemo naunoj publici i kritici.
Goran Maksimovi

UDC 821.163.41:821.131.118"(049.32) 821.163.41-32.09(049.32)

PREOBRAAJI NOVELE U KOMPARATIVNOM SVETLU

(Sneana Milinkovi, Preobraaji novele. Novela od V. Vrevia do S. Matavuqa i italijanska novelistika tradicija, Drutvo za srpski jezik i kwievnost Srbije, Beograd, igoja, 2008)

U vie nego dragocenoj biblioteci Kwievnost i jezik" Drutva za srpski jezik i kwievnost Srbije objavqena je, kao 25. kwiga, komparativna studija Sneane Milinkovi Preobraaji novele. Novela od V. Vrevia do S. Matavuqa i italijanska novelistika tradicija (Beograd, igoja, 2008), koja se sastoji iz sledeih odeqaka: Uvodne napomene" (712), Novela. Pokuaji definicije anra" (1326), Diskontinuirana kwievna evolucija" (2783), Poeci pripovetke / novele. Vuk Vrevi i wegovo delo" (84141), Stefan Mitrov Qubia" (142188), Preosmiqavawe tradicije. ovani Verga i Simo Matavuq" (189264), Zakqune napomene" (265266). U Uvodnim napomenama", S. Milinkovi najpre odreuje tip komparativne analize koju e primeniti u radu i istie da se nee rukovoditi slinostima kontaktnog tipa, nego da je nosilac wene analize svaka ne samo intertekstualna, nego i interdiskursivna srodnost odreenih odabranih tekstova. Definie, takoe, uglavnom sledei shvatawa . eneta, kao i neka podsticajna viewa sredwevekovnog sistema narativnih anrova H. R. Jausa, i sam pojam anra, koji je od neposredne vanosti za drugu bitnu metodoloku odrednicu ovog rada. Upravo se u okviru komleksnog pitawa anra novele i prelama komparativna postavka rada, jer autorka analizira vievekovnu tradiciju italijanske novele koja je nastala na modelu Bokaa i wen uticaj na pisce slinih nazora i bliskih veza s italijanskom kwievnou, Vuka Vrevia, Stefana Mitrova Qubie i Sime Matavuqa. U poglavqu, Novela. Pokuaji definicije anra, autorka analizira nekoliko teorijskih radova vanih za pokuaj utvrivawa teorijskih postavki anra novele. Preko studija E. Auerbaha i A. Jolesa, koji su jo poetkom HH veka, u posebnim radovima, utvrdili neke od najznaajnijih karakterstika anra, dolazi i do najnovijih postavki koje, u kombinovanoj perspektivi dijahrone i sinhrone analize konkretnih ostvarewa koja su prethodila ili proistekla iz anra novele, definiu neke od wenih osnovnih odlika. A to su, kako istie autorka, struktura brevitas naracije, prerogativ verodostojnosti i realistikog naina prikazivawa, kao i transpozicija usmenog performansa i s tim u vezi kompleksna organizacija narativnih glasova. Pored toga, zahvaqujui plodono-

234
snim analizama Nojafera, utvruje i da je strukturna matrica novele zapravo ars combinatoria, to ovom anru omoguava da stupa u plodonosne veze sa svim ostalim narativnim anrovima i da se uvek postavqa u sredite kulturnih i kwievnih kretawa. poglavqe, Diskontinuirana kwievna evolucija", podeqeno je na nekoliko odeqaka u kojima S. Milinkovi prati stawe anra novele kroz vekove. Najpre uoava da je svekolikoj tradiciji, sve do HH veka, neposredni model, to za konkretna osvarewa to za pokuaj stvarawa poetike anra, Dekameron ovanija Bokaa, koji funkcionie i kao riznica tema i motiva i kao vrsta nezvanine poetike i retorike anra. Upravo u pokuaju imitovawa i prevazilaewa uspostavqenog modela, nastaju dela Franka Saketija, ovanija Fjorentina, Serkambija, Gerarda da Prata. Wihova dela, i pored nekih vidnih razlika u odnosu na Dekameron, pokazuju da je prihvaen osnovni Bokaov nauk: novela potuje postulate brevitas i verodostojnosti, dok je transpozicija usmenog pripovedawa definitivno postala zatitni znak anra. Autorka, nastavqajui hronoloki pregled, pokazuje da je u periodu humanizma i renesanse dolo i do pomaka u samom poimawu ovog ve sveprisutnog anra. Na prvom mestu, sada nastaju i dela koja se teorijski bave novelom, kao to su Lezione sopra la novella Bonanija ili Dialogo dei guochi Bragaqa: pozivajui se, kako je i moralo u to doba, uglavnom na Aristotela, ovi autori utvruju ta se to ima smatrati novelom. Pored ve pomenutih elemenata, u wihovim poetikama se ogleda i tendencija humanizma da radwu i komiku s realizma rei (in verbum) prebacuje u sferu realizma stvari (in res). Iako Bokaov Dekameron i daqe funkcionie kao apsolutni model i jedino je citirano delo u ovim poetikama, iza ovakvih postavki ipak se naziru dela jednog Awola Firencuole, Sabadina deqi Arijentija i pre svih Matea Bandela, najplodnijeg i najznaajnijeg pisca ovog doba. I sam okvir pripovedawa, zatitni znak ne samo klasine zbirke, ili kwige novela, nego i usitwenih formi (spicciolata), poprima nova znaewa. Prelazni period", kako ga je S. Milinkovi nazvala, jeste period H i H veka kada novela od veoma popularnog anra postaje jedan od pokazateqa ingenioznosti (barok) ili sredstvo pouke (H vek). Iako barok noveli ne posveuje preteranu pawu, a jo mawu potowi prouavaoci ovoga perioda, zanimqivo je da su sami autori tog doba ipak privilegovali ovaj anr u odnosu na danas moda zanimqiviji roman. I pored uitavawa novih znaewa u elemente strukture, osnovna postavka i osnovne odlike opstaju i daqe, uvajui narativni sklop ovog prilagodqivog anra za neko novo, povoqnije doba. A to povoqnije doba, po miqewu autorke, nastaje s pojavom romantizma i postromantiarskih poetika, kada novela doivqava svoj ponovni puni procvat. Upravo italijanskom HH veku, s posebnim osvrtom na stawe u srpskoj i crnogorskoj kwievnosti toga doba, S. Milinkovi posveuje naroitu pawu. Jer, HH vek otkriva neke osobene paralelizme izmeu ovih kwievnosti koji su i posluili kao povod za celokupno ustrojstvo ove studije. U tom dobu i u Italiji, kao i u Srbiji i Crnoj Gori, u skladu s kulturno-politikim programom risorimenta, i sama romantiarska kwievnost biva obeleena potrebom da se na svekoliku kulturno-kwievnu scenu izvede narod" u ime kojeg i za kojeg se stvaralo. Piu se dela neoptereena klasinom retorikom a iz prolosti izvlae oni autori za koje se utvrdilo da su pisali dela bliska narodnom govoru i poimawu stvarnosti", shodno rusoovsko-vikovskim idejama o oveku i istoriji. Tako ponovo oivqava na nov nain protumaena sredwevekovna kwievnost, pa i novela, a paralelno tee i proces beleewa" (ili navodnog beleewa) narodnog stvaralatva. I u Italiji, kao i u Srbiji i Crnoj Gori,

235
uporedo s tim izgrauje se ne samo novi kwievni jezik nego i ceo sistem kwievnosti, pa i narativnih anrova. U takvoj situaciji, novela nanovo izbija u prvi plan jer wene osnovne karakteristike potpuno odgovaraju novim poetskim nazorima. Ona postaje jedini odgovor pisane kwievnosti na modu" narodne prie, pa ak i ta sama narodna pria biva prilagoena strukturnim odlikama ovog kwievnog anra. U epohi realizma novela e samo potvrditi svoju suverenu dominaciju, naroito s pojavom verizma" i dela Verge i Kapuane. Potvrdu ovih stanovita S. Milinkovi je pokuala da iznese u drugom delu rada, najpre u poglavqu, u kojem upravo narodnu aqivu priu" Vuka Vrevia uporeuje s nekim italijanskim modelima prisutnim u ravni intertekstualne i interdiskursivne komunikacije. Kako je autorka pokazala, Vrevi je u svojim narodnim priama, objavqenim u Beogradu u vreme kada i S. M. Qubia poiwe sa svojim narativnim stvaralatvom, spojio prethodno pomenute elemente narodne i pisane novelistike tradicije. Uporedo analizirajui Vreviev predgovor zbirci koji je raen po modelu klasinog autorskog uvoda u zbirku novela, kao i prie iz italijanskih dela poput Novelina, Serkambijevog Novelliere i Saketijevih Trecentonovelle i pria slinih motiva u aqivim narodnim priama, autorka je utvrdila da je Vrevi svesno gradio kratak narativni anr koji poseduje osnovne prednovelistike postavke. On zadrava model zapisivaa usmenog pripovedawa koji u devetnaestovekovnoj poetici poprima novo znaewe, ali i zadrava sve elemente kratkih narativnih anrova na kojima poiva novela. To se moda najvie uoava u poreewu sa zbirkom Poa Braolinija Liber facetiarum, jer i sama faecija" iz novele i uitanih joj kratkih anrova izvlai pripovedne postavke koje najboqe odgovaraju usmenoj komunikaciji iji je ciq zabava. Upravo taj element razvija S. M. Qubia, kojem je posveeno poglavqe rada. S. Milinkovi pokazuje da Qubia, pokuavajui da u svojim prvim radovima primeni romantiarski, manconijevski" narativni prosede u kojem e istorijsko i individualno biti izmireno u samoj dominatnoj ulozi autora/naratora, u Priawima Vuka Dojevia verodostojnost novelistike naracije pretpostavqa pokuaju uivqavawa u kolektivno i individualno. Qubia stvara osmiqenu zbirku s jasno uspostavqenim okvirom pripovedawa, a shodno tome i transpozicija usmenog pripovedawa dobija svoje pravo, kwievno, a ne vie i samo antropoloko i kulturoloko znaewe. Sa druge strane, kako pokazuju paralelizmi sa Saketijem i Dekameronom, primewuje nain narativnog uobliavawa prethodno postojeih motiva u skladu s novelom nastalom na Bokaovom primeru. S. Milinkovi smatra da se jedino zahvaqujui ovakvom anrovskom pristupu Qubiino stvaralatvo moe smestiti u odreene stilske i naratoloke okvire. Realizam je upravo taj koji i u italijanskoj i srpskoj kwievnosti donosi preokret u poimawu anra novele. Kako autorka pokazuje u poglavqu posveenom Vergi i Matavuqu, realizam, odnosno verizam", potpuno modifikuje ne toliko strukturu koliko znaewe elemenata strukture novelistikog anra. Preosmiqavajui tradiciju (kako i glasi naslov poglavqa), i jedan i drugi autor stvaraju drugaije paradigme novelistikog pripovedawa. Verga je u italijansku kwievnost uveo potpuno nove nazore i u nainu predstavqawa stvarnosti i u poimawu samog umetnikoga dela nekolikim naratolokim novinama. Te novine se sastoje, kako je u radu utvreno, u osobenom narativnom glasu koji nie iz same predstavqene sredine tako da i svi predoeni dogaaji bivaju omeeni odreenom vizurom (koja se u kritici naziva pogled sa). Pored toga, nosilac realizma ponovo postaje, posle toliko vekova od Dekamerona, sam jezik. Posredstvom analize tih osnovnih elemenata novele (autor/narator, junak, predstavqa-

236
we i dogaaj, jezik kao actio), S. Milinkovi utvruje da je Verga, poigravajui se s tradicijom, u wih uneo potpuno nova znaewa. Isto to je, neposredno posle Verge, uinio i S. Matavuq. Autorka zakquuje da je ovaj pisac, izgraujui se na prethodnim ostvarewima, uspeo da u savrenoj igri pripovedakog glasa i ispripovedanog i sam dosegne najvii mogui realizam, relizam rei. Analizirajui ve kod Verge izdvojene elemente novele, S. Milinkovi je ustvrdila da je i Matavuq u srpskoj kwievnosti primenio postupak koji je vrlo slian italijanskom verizmu", te da je nedvosmisleno uticao na potowe stvaralatvo kada je novela u pitawu. Kako S. Milinkovi i iznosi u Zakqunim napomenama, upravo ova dvojica autora zatvaraju krug osobenih paralelizama u primewenoj anrovskoj perspektivi. I samo na osnovu predoenog sadraja ove studije moe se videti koliko je obimna graa kojom je Sneana Milinkovi morala da ovlada. Radei na uistinu velikom korpusu tekstova (italijanska novela i weno teorijsko osmiqavawe tokom pet vekova, kao i dela V. Vrevia, S. M. Qubie i S. Matavuqa), suvereno vladajui novim naratolokim pristupima i prouavajui razvoj novele i weno preplitawe sa drugim pripovednim formama u italijanskoj kwievnosti, S. Milinkovi je uspela da iznae i vlastiti metodoloki pristup i da doe do novih saznawa u odnosima izmeu dveju kwievnosti. U tome i lei najvea novina i vanost ovog rada za nau naunu sredinu. A, kako istie i prof. D. Ivani u svojoj recenziji, ovaj rad ne samo to je prilog komparativnoj istoriji srpske pripovetke", nego je i prilog istoriji srpske pripovijetke u sloenim odnosima izmeu razliitih jezikih i kwievnih struja druge polovine 19. vijeka; to je takoe metodoloki pouzdano voen pristup poetici pripovijedawa svakog od pomenutih autora ponaosob i poetici jednog toka srpske proze koji obuhvata raspon od folklorne i folklorizovane grae do naturalistikih (veristikih) struja".
Mirka Zogovi

UDC 821.163.41-6.0919"(049.32)

VIAK ZNAEWA" ILI ITAWA PO MILIVOJU NENINU

(Milivoj Nenin, Sitne kwige: o prepisci srpskih pisaca, Dnevnik", Novi Sad 2007)

Poznavajui Milivoja Nenina i oblasti wegovog interesovawa, i pre otvarawa wegove kwige pod naslovom Sitne kwige, bilo mi je jasno sa ime u se sresti i da taj susret nee proi bez iznenaewa. Dovoqno reit naslov, pozajmqen iz onog narodnog sitnu kwigu pie" ne ostavqa mesta dilemi o predmetu kwige. Mislim da je podnaslov O prepisci srpskih pisaca u ovom sluaju suvian. Priu o Sitnim kwigama zgodno bi bilo otpoeti s kraja, budui da ona ima Sadraj",1 pa videti ta se sve tu nalazi. Naime, kwiga ima tri dela i svaki deo je naslovqen. Prvi deo pod imenom Glasna itawa" sadri osam tekstova, u drugom Graa sa komentarima" autor donosi u etiri navrata iza1 Autor Sitnih kwiga u svojim prikazima raznih kwiga prepiske nekim prireivaima upuuje zamerku koja se tie preglednosti, t. j. nepostojawa adekvatnog Sadraja.

237
brana pisma uz komentare, dok posledwi deo pod naslovom Prikazi kwiga prepiske" sadri osam tekstova u kojima je, kako kasnije saznajemo, prikazano devet kwiga. Napomena autora" bi mogla biti proitana i kao zgodna zamka za itaoce, budui da se tu kae kako su gotovo svi tekstovi koji su se nali u kwizi ve objavqeni u kwievnoj periodici, to bi u prevodu znailo da redosled itawa nije vaan. Meutim, ovu kwigu ne bi trebalo itati na preskok, jer su tekstovi itekako sloeni po redu i tek ako se kwiga ita od poetka do kraja dobija se potpuna slika onoga to autor eli da nam predstavi. Sitne kwige" ili pisma su, a da to i nije nuno posebno podvui, glavni junak" ove kwige. Wihov znaaj za nekoga ko se bavi istorijom kwievnosti neprocewiv je. Koliko je ova tvrdwa tana vidi se iz prvog dela kwige, jer su pisma vrlo esto jedini trag i istina o pravom stawu stvari, koja preko onog vika znaewa" Milivoja Nenina ostaju jedino verodostojno svedoanstvo o marginalizovanim i skrajnutim imenima nae kwievnosti, istisnutim, ili tanije izbrisanim i imenom i delom zbog onoga to su bili, ili nisu bili, a to je po pravilu tesno skopano sa pripadawem ili nepripadawem u odreenom i kqunom trenutku onom strujawu koje je bilo preovlaujue. Na osnovu sauvanih pisama, paqivo ih iitavajui, Milivoj Nenin opomiwe da za istoriju kwievnosti nije dovoqno samo neto sauvati, nego da je naa dunost i obaveza da to sauvano i proitamo, kad je ve nekim sluajem tu pred nama. Oseajui odgovornost i obavqajui svoju dunost" kwievnog istoriara, Nenin pravi skice portreta onih kojima je to bilo uskraeno, paqivo povlaei poteze na mestima gde su se nalazile tek beline. Zahvaqujui jednom takvom minucioznom, u najboqem znaewu te rei, pristupu grai saznajemo da se Matica srpska asno ponela prema Antunu Gustavu Matou, ali i o zalagawu Milete Jakia da do toga doe. Nakon toga Nenin nas upoznaje sa jednom od potresnijih pria o uitequ i ueniku, Jovanu Griu, danas skoro potpuno zaboravqenom kwievnom istoriaru i kritiaru, uredniku asopisa, piscu interesantne kwige Portreti s pisama, i Tihomiru Ostojiu, otvarajui pitawe o tome da li bi Ostoji bio takav kakav je bio da nije bilo uticaja Grievog koji se ispoqio i u Ostojievom formirawu, navikama, interesovawima. Iz paqivo itane prepiske Gri Ostoji Nenin nam nudi sliku jednog plodnog odnosa izmeu uiteqa i uenika (uz stalno smewivawe uloga), plodnog u kwievnom smislu, ali svakakako i u onom qudskom. Potpuno je razotkrivajue" itawe prepiske Milana Rakia i Rastka Petrovia. Razotkrivajue po Rastka, budui da nam je on otkriven u svom odnosu prema starijem gospodinu" i ministru Rakiu. Uoavawe pribliavawa ova dva pesnika, koji su antipodi, jeste ono to se zove posmatrawe iz drugog ugla, tako tipinog za Nenina. Istinska odgovornost ali i toplina izbijaju iz teksta o Svetislavu Stefanoviu: Jer Stefanovi je ratnik (na strani pesnika) koji ne odstupa sa bojita, koji se ne plai kwievne kritike, koji je naelno dovodi u pitawe i to udarajui tih prvih godina na najvee (Bogdana Popovia i Qubomira Nedia)."2 Ispisujui ovu reenicu o Stefanoviu, autor nam otkriva i poreklo svojih neskrivenih simpatija za ono to Stefanovi jeste bio. Nepravda koja je uiwena Svetislavu Stefanoviu svakako je jedna od one vrste koja se ne da lako ispraviti, ali ovaj tekst otkriva equ da to bude uiweno. I tekst Dva kaputa nosi posledwu poruku Svetislava Stefanovia, prizivajui jo jedan slian zavretak ivota, opet zaboravqenog pisca Ilije Ivakovia. Glavni junak dva teksta koja slede, doneta jedan za drugim nimalo sluajno, jeste Todor Manojlovi. Nesimpatino drawe, blago reeno, Veqka
2

M. Nenin, Sitne kwige, Novi Sad 2007, str. 57.

238
Petrovia, postaje jo nesimpatinije kada nam Nenin otkrije da je Mladen Leskovac, bez obzira na okolnosti vremena, uspeo da Manojlovia, proteranog od strane nove posleratne vlasti iz srpske kwievnosti, vrati tamo gde pripada. A kad je ve pomenut Leskovac, a pomenuo ga je Nenin, onda ne mogu a da ne podvuem neto u emu mislim da lei jo jedna vrednost ove kwige. Ne da bi umawio Leskovevu zaslugu, nego da bi stvar isterao na istac", autor kwige postavqa i pitawe o tome da li je Leskovac, veliki privrenik pisawa pisama", koji je verovao u pisma jer ona otkrivaju prolost i oveka mnogo boqe od zvaninih dokumenata i kao neko ko je priredio za tampu toliko pisama, znao da e wegova pisma neko itati i analizirati. Odgovor je potvrdan i u tome Nenin vidi odgovornost Mladena Leskovca pred istorijom srpske literature, a ja u tome vidim Milivoja Nenina, onog sa dvostrukim naoarima", da prizovem Goranu Raievi. U posledwem tekstu poglavqa Glasna itawa itamo da se ivan Milisavac ogreio o Crwanskog i da to sam priznaje, ali kako i koliko se ogreio zaista otkriva nam Nenin itajui jedno pismo Milana Tokina upueno Milisavcu. Pismo je Tokin napisao nakon to mu je Milisavac kao urednik Letopisa Matice srpske odbio jedan tekst o Crwanskom, sa obrazloewem da je tekst panegirik". Nakon ovog pisma biva jasno da su sva naknadna pravdawa Milisaveva u kwizi Autoportreti s pisama neuverqiva i slaba. I opet nam se Milivoj Nenin ukazuje kao neko ko se istinski gadi nepravde i podvala, teei da ih, kad god je to mogue, otkrije i ispravi. Ako se u drugom delu autor kwige otkriva kao kwievni istoriar, u poglavqu Graa sa komentarima" pred nama je prireiva. Izbor pisama koje objavquje nije ni sluajan, ni naivan. Tri pisma Milana Tokina upuena Milanu Jovanoviu Stoimiroviu, zatim etiri Tokinova pisma upuena Stanislavu Vinaveru i jedno Vinaverovo Tokinu, a na kraju i sedam pisama Milana Kaanina upuena Tihomiru Ostojiu, reita su sama po sebi i potvrda su da pisma mogu biti itana i kao kwievne iwenice i kao iwenice o kwievnosti. Komentari dati uz objavqena pisma, iako naizgled sadre samo osnovne informacije, u naznakama i otvorenim mogunostima nude nasluivawe jedne izmetene kwievne prolosti nedostupne bez uvida u dokumenta koja su pred nama. Kada smo kod treeg dela Sitnih kwiga pod imenom Prikazi kwiga prepiske", traim jednu re koja bi tu pristajala i otima mi se neumoqiv", ali bih zbog patetike nekako da to izbegnem, pa u je prosto preutati. U osam tekstova prikazano je ukupno devet kwiga. Radi preglednosti nije naodmet pobrojati ih ovde: Prepiska Milica Vuk Mina (priredila Radmila Giki), Novi Sad 1987; Laza Kosti, Prepiska (priredili: Mladen Leskovac, Milica Bujas i Duan Ivani), Novi Sad 2005; Rastko Petrovi, Prepiska (priredila Radmila uqagi), Beograd 2003; Isidora Sekuli, Pisma (priredio Radovan Popovi), Novi Sad 2004; Ivo Andri, Pisma Vojmiru Durbeiu (priredio Miroslav Karaulac), Novi Sad 2003; Milo Crwanski, Pisma qubavi i mrwe (priredio Radovan Popovi), Beograd 2004; Borislav Peki, Korespondencija kao ivot, Novi Sad 2002; Milan Jovanovi Stoimirovi, Portreti prema ivim modelima, Novi Sad 1998. i ivan Milisavac, Autoportreti s pisama, Novi Sad 1998. Ne znam da li zbog Isidore Sekuli, ili zbog samog naina prireivawa wene prepiske, iako se ne nalazi na poetku poglavqa, prikaz ove kwige prepiske je prilino isturen. Nenin ukazuje na upadqive i gotovo poetnike greke koje su se svakako mogle izbei prilikom prireivawa Isidorinih pisama. I ve se tu vidi da su samo najvii standardi po kojima se donose pisma oni koje priznaje autor. Ali to nije sve. Kada govori o Isidori onakvoj kakvu je upoznajemo iz ove kwige prepiske, provui e se tu sledea reenica: U zimu

239
se prva ukoim, u leto se prva zapalim", koju Nenin izvlai iz wenih pisama i ini se da je u toj reenici sadrano ono to autoru smeta kod Isidore Sekuli, a to je svakako jedna vrsta dodvoravawa, prepotencije, pa i licemerja zaodenutih u rad, trpqewe, skromnost.3 Mit o Isidori Sekuli nije izdrao ovo itawe, te je zavrio okrweno". U ovim prikazima okrznut je usput jo poneki mit. Mewa se slika o Ivi Andriu, Milici Stojadinovi Srpkiwi, Jovanu Jovanoviu Zmaju, Marku Ristiu. Otkrivajui vrednost i vanost objavqivawa prepiske naih pisaca Nenin ukazuje na dragocenost pisama Rastka Petrovia, Borislava Pekia, Laze Kostia, jer se jedino u toj intimnoj sferi pisma upuenog prijatequ otkrivaju qudi, a u ovom sluaju qudi koji ne mogu da pobegnu ak ni kada su na terenu privatnog obraawa, od onoga to uistinu jesu od pisca. Posebnu pawu zasluuje i prikaz Dve kwige portreta, koji se bavi kwigama ivana Milisavca i Milana Jovanovia Stoimirovia. Iako Milisavcu priznaje da se trudio da sebe to je mogue vie iskqui i puta pisce da sami o sebi govore, naznaavajui odgovarajui kontekst, za razliku od Stoimirovia koji se gura" u prvi plan, bez obzira toliko i na pozicije pisaca ovih kwiga,4 potpuno je jasno ko je drai Milivoju Neninu, iako je re drag" u ovom sluaju slaba. Ako je tana Neninova tvrdwa da nakon itawa kwige Portreti prema ivim modelima italac dobija i portret samog pisca Milana Jovanovia Stoimirovia, onda nije nemogue pomisliti da posle prikaza ove kwige dobijamo portret Milivoja Nenina. Govorei sa mnogo simpatije o neugaawu, otrini i nemilosrdnosti Stoimirovievoj, osobito prema pozi koju su pojedini qudi zauzimali, autor Sitnih kwiga posredno otkriva svoje afinitete, te se stoga reenice koje Nenin ispisuje o Stoimiroviu, osloboenom itavog niza licemernih obzira koji sputavaju da se kae ono to uistinu jeste, mogu itati kao svojevrsno naelo samog autora, po kojem je izmeu ostalih napisao i ovu kwigu. Zato mislim da je sasvim opravdano za kraj ukrasti" jedan citat koji se odnosi na Stoimirovia: ve je snaga ove kwige u tome to ovaj majstor portreta jednostavno gleda drugim oima i drugaije vidi",5 a to kako gleda i vidi Milivoj Nenin ne bi trebalo propustiti.
Dragana Bedov

3 Kada o Mileti Jakiu pie afirmativno, to ini suprotno svojim uverewima, budui da se oseala dunom Vasi Stajiu, a Jaki je bio pod wegovom zatitom. Sve se to saznaje iz wenih pisama; u pismu Mladenu Leskovcu ve aprila 1945. pozdravqa Stajia i drugaricu, ne suprugu ili gospou, kao to je ranije pozdravqala. 4 Milan Jovanovi Stoimirovi je posle Drugog svetskog rata na robiji, sklowen u stranu, izgubivi ugled i imovinu, dok je ivan Milisavac iz rata izaao na strani pobednika, to je svakako vaan preduslov za poloaje koje je zauzimao kasnije. 5 M. Nenin, nav delo, str. 221.

IN MEMORIAM
UDC 821.163.41:929 Petkovi N.

NOVICA PETKOVI 18. 1941 7. 2008.

Izuzetan profesor, vrhunski naunik, skrupulozni prevodilac i komentator najsloenijih kwievno-naunih i lingvistikih radova, bridak kritiar, pravian kwievni sudija, izvanredan lektor srpskog (srpskohrvatskog) jezika, majstor u rukovoewu naunim projektima, stvaralac naunih ekipa, organizator i voditeq naunih skupova, inspirator i urednik naunih edicija, dr Novica Petkovi, redovni profesor Srpske kwievnosti HH vijeka na Filolokom fakultetu u Beogradu, preminuo je 7. a sahrawen 9. avgusta 2008. godine u Aleji zaslunih graana u Beogradu, ne doekavi penziju u koju je trebalo da ode 1. oktobra 2008. godine. Roen je u Dowoj Guterici kraj Lipqana, na Krstovdanvee, uoi Bogojavqewa, pred Sabor sv. Jovana Krstiteqa 1941. godine. Oni koji iitavaju simboliku iz kalendara prisjetie se predawa vezanih za Bogojavqewe i razumjee da je porodica Petkovi morala Noviino roewe doivjeti kao Boji dar. Prisjetie se takoe i simbolike dana sahrane: sv. Pantelejmon pada 9. avgusta, a on je qekar spasio je teko oboqelog profesora Petkovia od muka i poniewa tijela. etrdesetodnevni pomen je odran 13. septembra, na dan Polagawa pojasa Presvete Bogorodice, dan poslije praznika sv. Aleksandra Nevskog; Petkovieva ua porodica je oliewe srpsko-ruskih veza. kolovao se u tekim uslovima, rano napustivi rodnu kuu. Maturirao je u Pritini, a Filozofski fakultet, grupu za srpskohrvatski jezik i kwievnost, zavrio je u Sarajevu, gdje se vrlo rano afirmisao kao kwievni kritiar. Blagovremeno ga je zapazio i selektirao svestrani lingvista profesor Jovan Vukovi: uoio je Petkoviev lingvistiki dar, radoznalost, strogost prema sebi, marqivost, sklonost ka naunom miqewu. Koliko je Petkovi radio na sebi, koliko je bio samodisciplinovan, najboqe se vidi po onome to nas najprije odaje po akcentu: ovaj Kosovac je bio nepogreiv i u srpskom i u ruskom akcentu; nije grijeio ak ni u bolesti, kada je samokontrola popustila. Iskusni profesor Vukovi je mladoga Petkovia preporuio za lektora na Moskovskom dravnom univerzitetu (MGU) i izabrao ga septembra 1969. za asistenta u Sarajevu. U Moskvi je Petkovi sakupio grau za svoju doktorsku disertaciju. Uslijedio je i drugi lektorat

242 na Humboltovom univerzitetu u Berlinu (19711973) pa odbrana doktorske teze u Sarajevu 1974: Lingvistii osnovi poetike opojazma. Petkovi je tada imao iza sebe dvije kwige kwievnih kritika: Artikulacija pesme (1968) i Artikulacija pesme (1972) i ime jednog od vodeih srpskih kritiara, pogotovu tumaa poezije. Spoj lingvistike i poetike, nauke o jeziku i nauke o kwievnosti, sutinsko je obiqeje stvaralatva Novice Petkovia. Ne znam ovjeka u bivoj Jugoslaviji sa takvim dvostrukim kompetencijama. Zato je bio sasvim prirodan Petkoviev izbor za docenta za Stilistiku i Osnove opte lingvistike (1974), a poslije prvog izbornog perioda i unapreewe u zvawe vanrednog profesora (1979), pa izbor na dunost prodekana. Primjer Novice Petkovia je uzoran i pouan kako se selektiraju lektori i gdje se i kada aqu: bio je lektor u najboqim godinama za uewe visoke teorije, usmjeren na vrhunske kole i vrhunsku teorijsku literaturu; zemqa je imala izvanrednog nastavnika jezika i tumaa kwievnosti i kulture, a Petkovi se sa dva lektorata vratio kao gotov ovjek", sa uraenom doktorskom disertacijom. Preraena disertacija objavqena je pod naslovom Jezik u kwievnom delu (1975) i bila je dogaaj u nauci o jeziku i nauci o kwievnosti. Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih, Dragia ivkovi, i sam nekad sarajevski profesor, a tada dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, eli da dovede Petkovia na svoju katedru smatrao ga je ve tada samim vrhom srpske i jugoslovenske nauke o kwievnosti. Petkovi je ve bio navukao na sebe gwev bosanskih monika suprotstavqawem tadawoj ideologiji u ofanzivi. Taj prelazak je sprijeio tadawi partijski vrh Bosne i Hercegovine u dogovoru s vojvoanskim rukovodstvom Saveza komunista: Naeli smo ga. Ostavite nam ga da ga dokusurimo", glasila je usliena molba iz Sarajeva. Tada su istaknuti srpski intelektualci naputali Sarajevo. Novica Petkovi je 1983. naao utoite u Institutu za kwievnost i umetnost u Beogradu, gdje e raditi etvrt stoqea, praktino do smrti. Tada dolazi do prekida u Petkovievoj univerzitetskoj karijeri: punih najboqih devet biblijskih godina jedan od najboqih nastavnika koje znam bio je izvan uionice i nastave. Istina, ne sasvim: u periodu 19851988. predavae na postdiplomskim studijama Filozofskog fakulteta Zagrebakog sveuilita, na poziv profesora Krunoslava Prawia i Milivoja Solara. Hvala im i danas, i od mene. U zvawe redovnog profesora Srpske kwievnosti HH vijeka, na Katedri za srpsku kwievnost i jugoslovenske kwievnosti Filolokog fakulteta u Beogradu, Novica Petkovi je izabran 1992. godine i tu je ostao do kraja ivota. Petkovi je dezideologizovao nastavu i prouavawe savremene srpske kwievnosti usmjerio prema poetici. Stavqao je akcenat na prouavawe pjesnikog jezika i stiha, na naratologiju i na novo uspostavqawe slike epohe, izgraene na unutrawim principima prouavawa kwievnosti. U sredite prouavawa doli su pisci i pjesnici koji su mijewali ukus i kwievnu gramatiku", koji su primicali poeziju i prozu i ostali zagonetni, tamni, nejasni,

243 tajnoviti: Borisav Stankovi, Vladislav Petkovi Dis, Milo Crwanski, Momilo Nastasijevi, Rastko Petrovi, Vasko Popa, Branko Miqkovi. Opisivane su poetike promjene i inovacije. Prve Petkovieve kwige bile su kwievnokritike (Artikulacija pesme, 1968. i Artikulacija pesme , 1972). Petkovi se pokazao kao pristalica imanentnog pristupa koji nastoji da iznutra opie artikulaciju pesme". Ovoga usmjerewa je i dvanaest radova objavqenih u treem dijelu kwige Slovenske pele u Graanici (2007). Devet od tih naslova rezultat su rada u Vitalovom iriju nagrade Zlatni suncokret", kojim je Novica Petkovi rukovodio od osnivawa 1996. do 2005. godine, podigavi za kratko vrijeme tu nagradu na najvii nivo. Novica Petkovi je izuzetno doprinio metodologiji nauke o kwievnosti i teorijsko-metodolokoj misli kod Srba. Svi wegovi radovi su bili metodoloki utemeqeni i inspirativni, ali su tri wegove kwige u cjelini metodoloke prirode: Jezik u kwievnom delu (1975), Od formalizma ka semiotici (1984) i Elementi kwievne semiotike (1995). Visok metodoloki doprinos imaju i Petkovievi prevodi i komentari: da nita drugo nije uradio nego to je preveo M. J. Lotmana (Predavawa iz strukturalne poetike i Struktura umetnikog teksta) i B. A. Uspenskog (Poetika kompozicije i Semiotika ikone), Petkovi bi zaduio srpsku nauku o kwievnosti i metodologiju. Polazei od metodolokih postavki ruskih semiotiara, Petkovi se pribliio semiotiki utemeqenoj teoriji kulture. To se naroito osjea u wegovom tumaewu Stankovieve Neiste krvi i u posqedwoj kwizi Slovenske pele u Graanici (2007). Optiji metodoloki znaaj imaju i radovi sakupqeni u kwizi Poezija u ogledalu kritike (2007), objavqenoj u reprezentativnoj ediciji Matice srpske. Potovaoci teksta i formalistiki" usmjereni kritiari obino zavre kao tekstolozi. Tako je bilo i sa Petkoviem: moda najznaajniji dio wegovog stvaralatva pripada kritikim izdawima. Priredio je Sabrana dela Momila Nastasijevia u etiri toma (1991) i za to dobio Nagradu Vukove zadubine; drugi tom Dela Miloa Crwanskog (Prie o mukom, pripovetke i Dnevnik o arnojeviu) (1996); Sabrana dela Vladislava Petkovia Disa u dva toma (2003). Tekstoloki posao vodio je istraivaa u pievu/pjesnikovu radionicu, u tragawe za varijantama i verzijama, u odgonetawe tamnih i zagonetnih mjesta. U tom pogledu je najznaajniji rad na Nastasijevievim Sabranim delima. Teko da se neko moe pohvaliti da je razrijeio i odgonetnuo vie tajni od Novice Petkovia u radu na Nastasijeviu. Rezultat svoga tekstolokog rada Petkovi je teorijski i hermeneutiki izloio u dragocjenoj kwizi Nastasijevieva pesma u nastajawu (1995). Tekstoloki rad je istraivaa doveo do dragocjenih saznawa o stvaralakim postupcima pjesnikovim i o samom stvaralakom procesu, odnosno do razreewa mnogih do tada pogreno itanih i tumaenih mjesta. Da je samo uradio navedena kritika izdawa, Petkovi bi imao znaajno mjesto u srpskoj nauci.

244 Petkovi je dao izuzetan doprinos prouavawu poetike srpske kwievnosti HH vijeka. Ovako usmjerene wegove kwige ostae dugo podsticajne i neprevaziene: Dva srpska romana. O Neistoj krvi i Seobama (1989); Ogledi iz srpske poetike (1990, 2006); Lirika Miloa Crwanskog (1994); Nastasijevieva pesma u nastajawu (1995) Lirske epifanije Miloa Crwanskog (1996); Ogledi o srpskim pesnicima (1999, 2004). Dovoqno za jedan radni vijek. Svoju kwievnoistorijsku skicu srpske kwievnosti HH vijeka Petkovi je obznanio kao Kratak pregled srpske kwievnosti HH vijeka (1994); iz te skice se sluti jedna zasnovana a nezavrena istorija kwievnosti. Novica Petkovi je mnogo uradio na obnovi Filozofskog fakulteta u Istonom Sarajevu, posebno Katedre za optu kwievnost i bibliotekarstvo, kojom je est godina rukovodio. Na toj katedri je predavao teoriju kwievnosti, publicistiku stilistiku i poeziju i kritiku. Za potrebe nastave izradio je dva dragocjena univerzitetska prirunika; imao sam ast da ih kao recenzent preporuim za tampu: Poezija i kritika (2003) i Publicistika stilistika (2003). Ostala je, naalost, nezavrena i u skicama semiotiki zasnovana teorija kwievnosti. Dragocjene su publikacije koje su nastale pod urednitvom i rukovodstvom Novice Petkovia u Institutu za kwievnost i umetnost u Beogradu, gdje je od 1986. rukovodio projektom Poetika srpske kwievnosti". Osnovao je tri edicije koje su proizile iz rada na projektu: seriju Poetika srpske kwievnosti", seriju Poetika istraivawa" i seriju Poetika". Objavqeni su zbornici radova o Momilu Nastasijeviu (dva), Branku Miqkoviu, Vasku Popi, Rastku Petroviu, Vladislavu Petkoviu Disu, Simi Panduroviu, Milanu Rakiu i Ivanu V. Laliu. Novicu Petkovia pamte generacije studenata kao briqantnog predavaa, strogog i pravednog ispitivaa, dragocjenog i veoma zahtjevnog mentora. Wegovi studenti ga se najvie sjeaju. Petkovi se ostvario koliko u svojim djelima, toliko i u svojim studentima. Novica Petkovi je veoma zaduio ovaj asopis i kao saradnik i kao urednik. Urednik je postao na predlog profesora Dragie ivkovia, tadaweg glavnog urednika, 1992. godine i ostao sve do svoje smrti. Bila je ast saraivati sa Novicom Petkoviem.
Jovan Deli