ARHAJSKI STIL

Arhajski stil je period procvata umetnosti, ne samo u grnariji, ve i u

monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Ovaj stil je bio vii po rangu od
geometrijskog. Iako mu nedostaju glavne odlike klasinog stila uravnoteenost i
oseanje savrenog, odlikuje se sveinom. Arhajske vaze su manje od svojih
prethodnica (grnarija nije vie sluila za nadgrobne spomenike). Mnogo je jae
isticanje teme, a prikazani su prizori iz mitologije, legendi I ivota. Naroito visok
umetniki nivo uoavamo meu atinskim vazama (atinski stil crne figure na
crvenoj podlozi VI vek p.n.e.). Na posuu iz sredine estog veka se nalazio
potpis umetnika. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakteristian stil da se
njihov umetniki rukopis moe poznati i bez potpisa.
Arhajsko slikarstvo nije bilo ogranieno samo na vaze. Raeno je i zidno
slikarstvo I slike na ploama. Za arhajsko slikarstvo je karakteristina jasna
ravnomerna boja, pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuu.
U V veku p.n.e. grko zidnoslikarstvo dolazi do punog izraza, a dolazi do opadanja
slikanja grnarije. stil crnih figura (kompozicije sa crnim siluetama na
crvenkastoj podlozi, detalji urezani iglom, bele dodato preko crnog da se istaknu
delovi) VI vek p.n.e.. Ovakva procedura favorizuje dekorativni I dimenzionalni
efekat.
U V veku p.n.e. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj
podlozi (figure se ostavljaju crvene, pozadina se boji).
Arhajska skulptura. Grci su radili skulpturu u mermeru, bronzi, slonovai i
zlatu.Skulptura je monumentalna, slobodna ili vezana za arhitekturu. Veza izmeu
arhitekture I skulpture je tano odreena bez improvizacija. Rane grke statue
(650-625 godina p.n.e.) su
tretirane ukoeno, frizure nalik na periku i pripijene odee (enska skulptura).
Grke statue devojke (Kore) obuene i mladia (Kurosa) nagog, su zaista slobodne
skulpture.
Njihovi preci su egipatske statue, ali na egipatskim figurama nikada nema
upljina.Dotle se Grki vajar ne boji upljina ni najmanje, pa stoga odvaja ruke od
rupa i noge jednu od druge. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene, Grke su
napete i pune skrivenoga ivota. Direktan pogled njihovih ogromnih oiju prua
najreitiji kontrast nenom
izgubljenom pogledu Egipatskih figura. Grka statua je udno neizdiferencirana,
one nisu ni bogovi ni ljudi, ve neto izmeu kao ideal fizikog savrenstva i
ivotnosti koji pripada I smrtnima i besmrtnima.
Tempo razvoja grke statue je oigledan i tako Kuros umesto otro uokvirenih
apstraktihpovrina dobija zaobljene krivine. Celo telo pokazuje veu svesnost
masivnih zapremina, ali I jednu novu elastinost i bezbroj anatomskih detalja koji
su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. Tip kore je neto promenjiviji nego tip

Kurosa, mada i taj razvoj ide po istoj emi. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek
povrine etvorougaone ploe, nova tzv. Hera izgleda
kao oiveli stub. Isto tako nov je i mnogo organskiji nain obrada kose koja pada na
ramena u nekim kovrdavim pramenovima, za razliku od preanje masivne krute
perike. Hera ima
mnogo prirodniji i neniji osmeh od svih do tada vienih. Poslednja Kora gubi
svoju krutost,a dobija na kitnjastoj, preterano prefinjenoj ljupkosti, tome doprinosi i
boja.Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u
vidu skulpture reljefa. Pored zabata koji je sadrao narativne scene nije bilo jos
puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi.
Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata, a reljef ispod
zabata. Od raskonog plastinog dekora najjai utisak ostavlja friz. Neto kasnije
reljef na zabatima se naputa, a na njegovo mesto dolaze pojedinane staute ,
slobodne, komponovane da se uklope u zabat. Raene su kao slobodne
skulpture, ali ne stoje slobodno moemo ih zvati super reljef. Izraena je
plemenitost duha. Visoki reljef i duboko zaseene figure doaravaju prostor u
dubinu, blie figure su dublje izvajane. Dela:
- Atika amfora iz Vulija Herakle davi Nemejskog lava, slika, 525 g.p.n.e,
Psijaks,- Dionis u unu, 540 g.p.n.e., slika, Eksekijas,- Kora, 650 g.p.n.e.,- Kuros,
600 g.p.n.e.,- Kuros, 525 g.p.n.e.- Moskoforos, nosa teleta, 570 g.p.n.e.
- Glava Rampin, 560 g.p.n.e., prikazuje arhajski osmeh
- Hera sa Samosa, 570 560 g.p.n.e.,- Friz Sifinijske riznice, 530 g.p.n.e.
STROGI STIL
Krajem VI v.p.n.e. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u
umetnosti. VI i
V v.p.n.e. predstavljaju doba razvoja filozofije, dramskih umetnosti i knjievnosti.
Umetnici
ovog doba su: Hagelades, Kritijas i Talamis.
Gubi se frontalnost i simetrija, ima vie fantazija. Draperija nije vie tako kruta, a
glava dobija lak pokret, nestaje arhajski osmeh znak ivota, a zamenjuje ga
zamiljen izraz. ivot proima celu figuru. Javlja se uravnoteena nesimetrija
oputenog prirodnog stava contrapposto (protivtea). Statua po prvi put stoji u
punom smislu rei, tj. neusiljeno. Desna noga je isturena i njeno koljeno je nie od
koljena leve noge. Ona se naziva slobodnom nogom , dok druga noga koja nosi
glavni deo teine se zove angaovanom nogom. Osa tela vie nije ravna nego je
blago kriva u obliku slova S. Sve ove osobine su karakteristine za ranu fazu
klasinog stila iliti strogog stila. Velike slobodno postavljene statue u pokretu
najvanije su ostvarenje strogog stila.
Dela:

- Kritijev mladi, 480 g.p.n.e., mermer, prvi put contrapposto

- Auriga (vozar), 470 g.p.n.e., bronza
- Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji, 460 g.p.n.e.
- Posejdon, 460 - 450 g.p.n.e., bronza, najlepa statua u pokretu, prelaz ka klasici
Kritijev mladicTo je prva nama poznata statute koja stoji u punom smislu te
reci.Naravno,i one starije figure stoje,ali samo u tom smislu sto su u uspravnom
polozaju i sto nisu nagnute,niti sede,klece ili trce;njihov stav je zaista stav
zaustavljenog hoda,dok tezina tela pociva na obe noge podjednako.Kritijev mladic
takodje ima jednu nogu postavljenu napred,ali mi niza trenutak ne sumnjamo daon
stoji mirno.Stroga simetrija arhajskih kurosa ustupila je mesto jednoj proracunatoj
nesimetriji:koleno isturene noge je nize od drugoga,desni bok je povucen nanize I
prema unutra,levi na gore,a ako pratimo osu tela shvatamo da ima blagi oblik slova
S.Kritijev mladic stoji neusiljeno.Javlja se kontraposto(protivteza).Noga koja nosi
glavni deo tezine naziva se angazovanom,a druga,slobodnom nogom.
AurigaJedna od najranijih velikih bronzanih statua u grckoj umetnosti.Mladi
pobednik prvenstveno je stajao na dvokolicama sa cetvoropregom.I pored duge
teske odece mi osecamo nagovestaj kontraposta.Na licu se cita zamisljen,pomalo
odstutan izraz ,umeci u boji namesto ociju,koji su sacuvani,isto kao I ovlas
otvorene usne,daju mu malo zivlji izraz.Citavo drzanje figure izrazava svecanu
ozbiljnost dogadjaja.
Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji Isklesani su 460.godine p.n.e.Na
zapadnom zabatu,zrelijem,vidimo pobedu Lapita nad Kentaurima pod okriljem
Apolona,koji predstavlja srediste kompozicije.Njegova zapovednicka figura jeste
sastavni deo drame.Mi osecamo napetost u njegovom telu.Apolonov pogled
upravljen je na Kentaura koji je scepao nevestu lapitskog kralja.
Posejdon ili Zevs
Visok skoro 215cm,u trenutku kada baza trozubac ili munju.Stav Posejdona je stav
atlete.Hitanje oruzja ovde je bozanski atribut,e ne neki poseban akt uperen protiv
neprijatelja.